Univerzitet u Kragujevcu

Prirodnomatemati
cki fakultet

DIPLOMSKI RAD
Nesvojstveni integral

Mentor:
Dr Mirjana Pavlovic

Kandidat:
Marta Milosevic 47/00

KRAGUJEVAC, 2011.

Sadr
zaj
1. Nesvojstveni jednostruki integral
1.1. Definicija, primeri i osobine . . . . . . . .
1.2. Kriterijumi za konvergenciju . . . . . . .
1.3. Nesvojstveni integral sa vise singulariteta
1.4. Glavna vrednost integrala . . . . . . . . .

.
.
.
.

3
3
7
11
12

2. Nesvojstveni vi
sestruki integral
2.1. Nesvojstveni integral nenegativnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2. Nesvojstveni integral funkcija promenljivog znaka . . . . . . . . . . . . . .

14
14
17

3. Nesvojstveni parametarski integral

3.1. Ravnomerna konvergencija . . . . . . . . . .
3.2. Funkcionalna svojstva . . . . . . . . . . . . .
3.2.1. Granicna vrednost i neprekidnost . . .
3.2.2. Diferenciranje nesvojstvenog integrala
3.2.3. Integracija nesvojstvenog integrala . .
3.3. Ojlerovi integrali . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3.1. Gama funkcija . . . . . . . . . . . . .
3.3.2. Beta funkcija . . . . . . . . . . . . . .

20
20
24
24
26
28
33
33
34

Literatura

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

37

1. Nesvojstveni jednostruki integral

U definiciji odredenog integrala

Rb

f (x)dx uzimali smo da je oblast integrisanja konacna,

a podintegralna funkcija f (x) definisana i ogranicena na konacnom intervalu [a, b]. Ukoliko jedan od ovih uslova nije ispunjen, definicija odredenog integrala gubi smisao, jer
integralne sume neogranicenih funkcija nemaju konacan limes, a beskonacne intervale ne
mozemo podeliti na n konacnih intervala. Da bismo obuhvatili ovakve slucajeve (kod
kojih granice integracije nisu konacne ili podintegralna funkcija nije konacna), uvodimo
pojam nesvojstvenog integrala.

1.1. Definicija, primeri i osobine

Definicija 1. Neka je funkcija f definisana u intervalu [a, b) i integrabilna na svakom
segmentu [a, ] [a, b). Ako postoji limes
Z
lim

f (x)dx

b0
a

on se naziva nesvojstvenim integralom funkcije f na intervalu [a, b) i oznacava sa

Zb
f (x)dx.
a

Cesto
se simbol

Rb

f (x)dx naziva nesvojstvenim integralom sa singularitetom u tacki b i

ukoliko lim

b0 a

f (x)dx postoji i konacan je, kaze se da nesvojstveni integral

Rb

f (x)dx ko-

nvergira, u suprotnom slucaju se kaze da

Rb

f (x)dx divergira. Inace, nije tesko pokazati da

u slucaju da je funkcija f definisana na segmentu [a, b] i da je integrabilna u Rimanovom

R
Rb
smislu na njemu, vazi lim f (x)dx = f (x)dx, pa zato ne moze doci do zabune zbog
b0 a

ovog dvostrukog koriscenja simbola

Rb

f (x)dx.

Slicno se definise nesvojstveni integral

Rb

f (x)dx sa singularitetom u tacki a.

R1

Primer 1. Ispitati konvergenciju integrala

Najpre, za 6= 1 odredimo
Z1

dx
,
x

koji za > 0 ima singularitet u tacki 0.

dx
1 1
1
1

(1 1 )
=
 =

1
x
1 x
1

Prelaskom na limes imamo

1
lim
(1 e1 ) =
0+ 1

1
,
1

< 1,
+, > 1.

Dalje je
Z1
lim

0+

dx
= lim ( ln ) = +.
0+
x

Dakle, nesvojstveni integral

R1
0

dx
x

konvergira za < 1 i divergira za > 1.N

Definicija 2. Neka je funkcija f definisana u intervalu [a, +) i neka je integrabilna na

svakom segmentu [a, ] [a, +). Ako postoji limes
Z
lim

f (x)dx,

+
a

on se naziva nesvojstvenim integralom funkcije f na intervalu [a, +) i oznacava sa

Z+
f (x)dx.
a

Cesto
se simbol

+
R

f (x)dx naziva nesvojstvenim integralom sa singularitetom +. Ako

lim

+ a

f (x)dx postoji i konacan je, kaze se da taj nesvojstveni integral konvergira, u

suprotnom slucaju divergira.

Slicno se definise i nesvojstveni integral

Rb

f (x)dx.

Primer 2. Ispitati konvergenciju integrala

Neka je 6= 1. Tada je
Z+

dx
= lim
x +

Kako je lim

+
R

dx
,
x

R.

dx
1
= lim
( 1 1) =

+ 1
x

1
,
1

> 1,
+, < 1.

+ 1

dx
x

= lim ln = +, to mozemo reci da

+

+
R
1

divergira za 6 1.N
4

dx
x

konvergira za > 1, a

Ubuduce cemo za oba nesvojstvena integrala, iz Definicije 1 i Definicije 2, koristiti

Rb
simbol f (x)dx i govoriti da taj integral ima singularitet u tacki b, ako je funkcija
a

neogranicena na intervalu [a, b), ili b = +. Drugim recima, ako je funkcija f definisana na konacnom ili beskonacnom intervalu [a, b) i integrabilna na svakom segmentu
Rb
[a, ] [a, b) onda nesvojstveni integral f (x)dx konvergira ako postoji konacan
a

lim

b a

f (x)dx, u suprotnom slucaju nesvojstveni integral divergira. Umesto lim

b0 a

(ako je b konacan broj), odnosno lim

+ a

lim

b a

f (x)dx

f (x)dx (ako je b = +), pisacemo kratko

f (x)dx.

Sve ovo vazi i za integrale ciji je singularitet donja granica.

Sledeci stav opisuje osobine nesvojstvenog integrala:
Stav 1. Neka su

Rb

f (x)dx i

Rb

g(x)dx nesvojstveni integrali sa singularitetom u tacki b.

Tada:
1 Ako ti integrali konvergiraju, vazi jednakost
Zb

Zb
(f (x) + g(x))dx =

Zb

2 Ako je a < c < b, tada

Rb

g(x)dx, za , R.

f (x)dx +
a

f (x)dx konvergira ako i samo ako konvergira

Rb
a

f (x)dx =

Rc

f (x)dx +

Rb

Rb

f (x)dx.

3 Ako su f i g glatke funkcije i postoji konacan limes lim(f g)(x), onda

xb

konvergira ako i samo ako konvergira

Rb

Zb

Rb

(f g 0 )(x)dx

(f 0 g)(x)dx. U tom slucaju vazi jednakost

b Z b

(f g )(x)dx = (f g)(x) (f 0 g)(x)dx,
0

b

gde (f g)(x) znaci lim f (x)g(x) f (a)g(a).
a

f (x)dx i vazi

xb

Dokaz. 1 Tvrdenje se dobija iz jednakosti

Z

Z
(f (x) + g(x))dx =

f (x)dx +
a

g(x)dx
a

prelaskom na limes kad b.

2 Uzmimo tako da je a < c < < b. Tada je
Z

Zc
f (x)dx =

f (x)dx +
a

f (x)dx
c

pa tvrdenje ponovo sledi prelaskom na lim .

b

3 Iz jednakosti
Z

 Z

(f g 0 )(x)dx = (f g)(x) (f 0 g)(x)dx
a

sledi

Z
lim

(f g 0 )(x)dx = lim (f g)() (f g)(a) lim

b

(f 0 g)(x)dx.

Kako lim (f g)() postoji, to postoji i lim (f g 0 )(x)dx ako i samo ako postoji
b

b a

lim (f 0 g)(x)dx. 

b a

Primer 3. 1 Integral

+
R

e|x| dx konvergira, jer mozemo napisati

Z+
Z0
Z+
|x|
x
e dx =
e dx +
ex dx

a oba nesvojstvena integrala sa desne strane konvergiraju.

+
R dx
, R, divergira. Naime, napisimo
2 Integral
x
0

Z+

dx
=
x

Z1

dx
+
x

Z+

dx
.
x

Za > 1 divergira prvi, a za 6 1 divergira drugi integral na desnoj strani jednakosti.

R1 dx
3 Za nesvojstveni integral 1x
2 imamo
1

Z1
1

dx

=
1 x2

Z0
1

dx

+
1 x2

Z1

dx

= + = .N
2
2
1 x2

Napomenimo jos i sledece: Ako je funkcija f integrabilna na svakom segmentu oblika

[a, ] [a, c) i na svakom segmentu oblika [, b] (c, b], a < c < b, definisacemo
Zb

Zc
f (x)dx =

Zb
f (x)dx +

f (x)dx,
c

ukoliko integrali s desne strane konvergiraju.

6

1.2. Kriterijumi za konvergenciju

U cilju utvdivanja da li dati nesvojstveni integral konvergira ili ne, koriste se razni
kriterijumi.
Teorema 1. (Ko
sijev1 kriterijum konvergencije integrala) Da bi nesvojstveni inteRb
gral f (x)dx konvergirao, neophodno je i dovoljno da za svako > 0 postoji 0 ,
a

a < 0 < b, tako da za svaki par 1 , 2 , 0 < 1 < 2 < b, vazi




Z 2


 f (x)dx < .




1

Dokaz. Posmatrajmo funkciju (x) =

Rx

f (t)dt, a 6 x < b. Integral

Rb

f (x)dx konve-

rgira ako i samo ako postoji konacan lim (x). To je ispunjeno ako i samo ako je ispunjen
xb

Kosijev uslov
( > 0)(0 )(1 , 2 )(0 < 1 < 2 < b |(2 ) (1 )| < ).
No,
Z2
(2 ) (1 ) =

f (x)dx. 
1

Jedan dovoljan uslov za konvergenciju daje:

Stav 2. Neka je |f (x)| 6 g(x), x [a, b). Ako

Rb

g(x)dx konvergira, onda i

Rb

f (x)dx

konvergira.
Rb
Dokaz. Neka je proizvoljan pozitivan broj. Kako integral g(x)dx konvergira, to
a


 R2



postoji 0 , tako da za 0 < 1 < 2 < b vazi  g(x)dx < . Iz pretpostavke stava sledi
1



Z 2
 Z2
Z2


 f (x)dx 6 |f (x)| dx 6 g(x)dx < . 




1

Definicija 3. Nesvojstveni integral

Rb

f (x)dx apsolutno konvergira ako konvergira integral

Rb

|f (x)| dx.

a
1

A. L. Cauchy (1789 1857), francuski matematicar

Iz Stava 2 neposredno sledi:

Posledica 1. Ako

Rb

f (x)dx apsolutno konvergira, onda on i konvergira.

Primer 4. 1 Neka je |f (x)| 6 xk , k = const, > 1, za x [a, +), a > 0. Tada

+
+
+
R k
R
R dx
f (x)dx konvergira. Naime, integral
integral
dx
=
k
konvergira.

x
x
a

2 Integral

+
R
1

+
R
1

dx
x2

cos x
dx
x2

 x
 6
konvergira. Ovo sledi iz nejednakosti  cos
x2

1
x2

i cinjenice da

konvergira. N

Pitanje apsolutne konvergencije svodi se na pitanje konvergencije nesvojstvenih integrala nenegativnih funkcija. Sledi nekoliko kriterijuma za konvergenciju integrala takvih
funkcija.
Stav 3. Za konvergenciju nesvojstvenog integrala

Rb

f (x)dx, f (x) > 0 za x [a, b),

potrebno je i dovoljno da postoji broj k, tako da je

Z
f (x)dx 6 k,

a 6 < b.

Dokaz. Zbog f (x) > 0 za x [a, b), funkcija () =

f (x)dx je rastuca. Konacan

limes lim () postoji ako i samo ako je ona ogranicena. 

b

Stav 4. Neka je 0 6 f (x) 6 g(x) za a 6 x < b i neka su

Zb
(1)

f (x)dx
a

Zb
(2)

g(x)dx
a

nesvojstveni integrali sa singularitetom b. Tada iz konvergencije integrala (2) sledi konvergencija integrala (1), a iz divergencije integrala (1) sledi divergencija integrala (2).
Dokaz. Oznacimo () =

f (x)dx, () =

g(x)dx, a 6 < b. Ako integral (2)

konvergira, onda postoji broj k tako da je () 6 () 6 k, pa integral (1) konvergira.

Drugo tvrdenje stava je kontrapozicija prvog. 

Primetimo da se, na osnovu Stava 1.2 , u Stavu 4 uslov

a 6 x < b 0 6 f (x) 6 g(x)
moze zameniti uslovom
a0 6 x < b 0 6 f (x) 6 g(x)
za neki broj a0 , a < a0 < b.
Stav 5. Dati su nesvojstveni integrali (1) i (2), pri cemu je g(x) > 0, za x [a, b). Ako
(x)
postoji lim fg(x)
= c, 0 6 c 6 +, onda iz konvergencije integrala (2), pri c < +, sledi
xb

konvergencija integrala (1), a iz divergencije integrala (2), pri c > 0, sledi divergencija
integrala (1). Specijalno, ako je 0 < c < +, onda integrali (1) i (2) konvergiraju,
odnosno divergiraju, istovremeno.
(x)
= c,
Dokaz. Neka integral (2) konvergira i pri tome je 0 6 c < +. Kako je lim fg(x)
xb

to za > 0 postoji 0 < b, tako da je

c<

f (x)
< c + ,
g(x)

za 0 < x < b

Odavde je
f (x) < (c + )g(x),
pa iz konvergencije integrala

Rb

0 < x < b,

g(x)dx (a samim tim i integrala

konvergencija integrala

Rb

Rb

(c + )g(x)dx) sledi i

f (x)dx.

Neka integral (2) divergira i pri tom je 0 < c 6 +. Tada divergira i integral (1). Naime,
pretpostavimo da integral (1) konvergira. Iz pretpostavke sledi
g(x)
1
= ,
xb f (x)
c
lim

06

1
< +.
c

Prema gore dokazanom, zbog konvergencije integrala (1), konvergirao bi i integral (2),
sto je kontradikcija. 
+
R

Primer 5. 1 Nesvojstveni integral

ex dx konvergira, jer je ex

6 ex , za

1 6 x < +, a integral

+
R

e dx konvergira.

2 Ispitati konvergenciju nesvojstvenog integrala

+
R
1

Kako je lim

x+

1+x2
1
x2

= 1, a integral

+
R
1

dx
x2

dx
.
x 1+x2

konvergira, to i dati integral konvergira. N

Videli smo da iz apsolutne konvergencije sledi konvergencija nesvojstvenog integrala.

Da obrnuto ne vazi pokazuje sledeci primer:
9

Primer 6. Pokazati da integral

+
R

Z+

Integral

+
R

cos x
dx
x2

sin x
dx
x

konvergira. U tom cilju napisimo

h cos x i +
sin x

dx =

x
x
2

Z+

cos x
dx =
x2

Z+

cos x
dx
x2

konvergira (primer 4.2 ), odakle sledi da dati integral konvergira.

No, dati integral ne konvergira apsolutno. Naime, vazi


Z 
Z
Z
Z
2
 sin x 
1
1
sin
x
dx
cos 2x


dx =

dx.
 x  dx >
x
2
x
2
x

Integral

+
R

cos 2x
dx
x

dx
x

nije ogranicen, dok je integral

cos 2x
dx
x

ogranicen (konvergencija integrala

dokazuje se slicno kao i konvergencija integrala

+
R

sin x
dx).
x

Dakle,

+
R 


 sin x  dx
x

divergira. N
Za nesvojstveni integral koji konvergira, ali ne konvergira apsolutno, cesto se kaze da
konvergira uslovno. Jedan kriterijum za ispitivanje (ne apsolutne) konvergencije je:
Teorema 2. (Abel - Dirihle2 ) Neka su funkcije f i g definisane na [a, b) i integrabilne
na svakom segmentu [a, ] [a, b). Za konvergenciju nesvojstvenog integrala
Zb
f (x)g(x)dx
a

dovoljno je da budu ispunjeni uslovi

(D1) f je neprekidna na [a, b) i ima ogranicenu primitivnu funkciju;
(D2) g je glatka na [a, b) i monotono tezi nuli za x b;
ili
(A1) f je neprekidna na [a, b) i nesvojstveni integral

Rb

f (x)dx konvergira;

(A2) g je glatka, monotona i ogranicena na [a, b).

Dokaz. Pretpostavimo da su ispunjeni uslovi (D1)i (D2). Neka je > 0 proizvoljno.

 R2



Kako f ima ogranicenu primitivnu funkciju, to postoji broj M , tako da je  f (x)dx < M
1

za a 6 1 < 2 < b. Funkcija g(x) monotono tezi nuli za x b, pa postoji 0 [a, b)
2

N. H. Abel (1802 1829), norveski matematicar

P. L. Dirichlet (1805 1859), nemacki matematicar

10


tako da je |g(x)| < 2M
za x > 0 . Prema drugoj teoremi3 o srednjoj vrednosti integrala
za 0 < 1 < 2 < b postoji (1 , 2 ) tako da vazi jednakost

Z2

Z
f (x)g(x)dx = g(1 )

Z2
f (x)dx + g(2 )

f (x)dx.

Odavde je



Z 2


 f (x)g(x)dx < |g(1 )| M + |g(2 )| M < .




1

Prema Teoremi 1, tvrdenje je dokazano.

Slicno se dokazuje tvrdenje teoreme u slucaju kada su ispunjeni uslovi (A1) i (A2). 
Teorema se moze dokazati i uz slabije uslove. Naime, pretpostavke o neprekidnosti
funkcije f , odnosno glatkosti funkcije g, mogu se izostaviti.
Primer 7. Nesvojstveni integral

+
R
0

sin ax
dx,
1+xn

a R, n > 0, konvergira, jer funkcija sin ax

(za a 6= 0) ima ogranicenu primitivnu funkciju, a

1
1+xn

monotono tezi nuli za x +.N

1.3. Nesvojstveni integral sa vi

se singulariteta
U prethodnom odeljku je bilo reci o nesvojstvenim integralima sa jednim singulariteRb
tom, tj. sa integralom oblika f (x)dx, gde b R i funkcija f je neogranicena u okolini
a

tacke b ili b = +. U oba slucaja se kaze da je singularitet u b. Nesvojstveni integral

Rb
oblika f (x)dx sa singularitetima u a i b (dakle sa dva singulariteta) se definise na sledeci
a

nacin:

Zb

Zc
f (x)dx =

Zb
f (x)dx +

f (x)dx
c

gde a < c < b i on po definiciji konvergira ako konvergiraju oba integrala sa desne strane.
Prema Stavu 1.2 njegova konvergencija ne zavisi od tacke c (a, b).
U slucaju da je podintegralna funkcija neogranicena u okolini jedne od unutrasnjih
tacaka segmenta [a, b], stavljamo
Zb

Zc
f (x)dx =

Zb
f (x)dx +

f (x)dx
c

3
Teorema: Neka je f neprekidna, a g monotona i glatka funkcija na segmentu [a, b]. Tada postoji
[a, b], tako da vazi
Zb
Z
Zb
f (x)g(x)dx = g(a) f (x)dx + g(b) f (x)dx.
a

11

zahtevajuci da svaki od integrala sa desne strane konvergira.

Primer 8. Integral
Z+
Z0
Z+
ex dx =
ex dx +
ex dx

divergira, jer prvi integral na desnoj strani divergira. N

1.4. Glavna vrednost integrala

Do sada smo razmatrali nesvojstvene integrale kao uopstenje Rimanovog integrala,
vezujuci njihovu egzistenciju sa egzistencijom odgovarajucih granicnih vrednosti. U
slucajevima kada ove granicne vrednosti ne postoje kao konacne, tj. kada nesvojstveni
integrali ne egzistiraju, moguce je ponekad postojanje tzv. glavne vrednosti nesvojstvenih
integrala.
Posmatrajmo najpre slucaj nesvojstvenog integrala sa jednim singularitetom u tacki
c (a, b). Ako granicne vrednosti
c
Z 1

Zb

f (x)dx i

lim

1 0+

lim

2 0+
c+2

f (x)dx

ne postoje za 1 6= 2 , ali postoje za 1 = 2 = , tj. ako postoji

c
Z
Zb
lim f (x)dx +
f (x)dx
0+

tada kazemo da nesvojstveni integral

c+

Rb

f (x)dx postoji u smislu Kosijeve glavne vrednosti

i to oznacavamo sa

Zb
v.p.

f (x)dx.
a

Slicno ako funkcija nije ogranicena samo u tackama a i b, onda se, ukoliko postoji
granicna vrednost
Zb
lim
f (x)dx,
0+
a+

definise

Zb
v.p.

Zb
f (x)dx = lim
f (x)dx.

Ako integral

Rb

0+
a+

f (x)dx postoji kao nesvojstven, tada postoji i odgovarajuci v.p.

Rb
a

dok obrnuto, u opstem slucaju ne vazi.

12

f (x)dx,

Primer 9. 1 Integral

R1
1

 
ne postoji kao Rimanov integral jer  x1  +, kada x 0.

dx
x

Takode, ovaj integral ne postoji ni kao nesvojstven jer

Z1

dx
+
x

Z1

1
1
1
dx


= (log |x|)  + (log |x|)  = log
x
2
2
1

nema granicnu vrednost kada 1 i 2 nezavisno teze nuli. Medutim, ako je 1 = 2 =

imamo
Z1
dx
v.p.
dx = 0.
x
1

2 Odredimo

Z+
I = v.p.

x2

dx
.
3x + 2

0
2

Kako kvadratni trinom x 7 x 3x + 2 ima realne nule x1 = 1 i x2 = 2, koriscenjem

aditivnog svojstva integrala u odnosu na oblast integracije, dati integral se moze napisati
kao zbir tri integrala I = I1 + I2 + I3 , gde su
3

Z2
I1 = v.p.

Z3

dx
,
x2 3x + 2

I2 = v.p.

dx
,
x2 3x + 2

3
2

Z+
I3 = v.p.

x2

dx
.
3x + 2

Sada imamo
I1 = lim

0+




3 !


 x 2 1
x 22
1
1+




log 
+ log 
log 2 = log .
= lim log


0+
x1 0
x 1 1+
1
2

Slicno,
I2 = lim

0+




 !


 x 2 2
 x 2 3
1+
1




log 
+ log 
= lim log
log 2 = log .


0+
x1 3
x 1 2+
1
2
2

Najzad,




 x 2 +
x 2

 log 1 = log 2,
I3 = log 
= lim log 

x+
x1 3
x 1
2
pa je I = log 2. N

13

2. Nesvojstveni vi
sestruki integral
Kao i u slucaju funkcija jedne promenljive, i ovde je cilj da prosirimo pojam Rimanovog integrala kako u slucaju kada je oblast integracije neogranicena, tako i u slucaju
neogranicenih funkcija. Oba slucaja posmatracemo istovremeno.
Najpre cemo dati pojam monotonog pokrivaca neke oblasti u prostoru Rn .
Definicija 4. Neka je D Rn data oblast. Familija D = {Dk |k = 1, 2, ...} otvorenih
skupova monotono pokriva oblast D ako su ispunjeni uslovi
+
S k
D = D;
1
k=1

2 Dk Dk+1 za k = 1, 2, ....
Familiju D cemo nazivati monotonim pokrivacem.
Definicija 5. Neka je realna funkcija f (x) definisana na oblasti D Rn i integrabilna na svakom merljivom podskupu skupa D. Posmatrajmo sve monotone pokrivace
D = {Dk |k = 1, 2, ...} koji imaju svojstvo da je svaki Dk merljiv skup. Ako za svaku
familiju D postoji
Z
lim
f (x)dx
k+

Dk

i ovaj limes ne zavisi od izbora familije D, onda se on naziva nesvojstvenim visestrukim

(ili n-) integralom funkcije f na skupu D i oznacava sa
Z Z
Z
Z
f (x)dx ili
f (x1 , . . . , xn )dx1 dxn .
D

Cesto
se simbol

f (x)dx (ako je f ili D neograniceno) naziva nesvojstvenim integralom,

pa se kaze da taj nesvojstveni integral konvergira, odnosno divergira, ako gore pomenuti
limes postoji (kao konacan), odnosno ne postoji ili je beskonacan.

2.1. Nesvojstveni integral nenegativnih funkcija

n
RTeorema 3. Neka je f : D R, D R i f (x) > 0, x D. Da bi nesvojstveni integral
f (x)dx konvergirao, potrebno je i dovoljno da bar za jednu familiju
D

D = {Dk |k = 1, 2,R ...} koja monotono pokriva oblast D i gde su Dk merljivi skupovi,
+
niz (ak )k=1
, ak = f (x)dx, bude ogranicen.
Dk

14

Dokaz. Ako

f (x)dx konvergira, niz (ak )k je konvergentan, dakle i ogranicen.

D
k
k+1 i f (x) > 0, x D sledi
Pretpostavimo
R
R da je niz (ak )k ogranicen. Kako iz D D
f (x)dx 6
f (x)dx, to je taj niz rastuci, pa postoji konacan lim ak = I.
Dk

k+

Dk+1

Uocimo neku drugu familiju {E k |k = 1, 2, ...} koja monotono pokriva oblast D i oznacimo
Z
bk = f (x)dx.
Ek

Neka je k0 N proizvoljno. Nadimo k tako da je E k0 Dk . Tada je i bk0 6 ak 6 I.

Dakle (bk )k je ogranicen niz. Kao rastuci, ovaj niz ima limes; neka je lim bk = I 0 .
k+

Iz prethodnog sledi da je I 0 6 I. Zamenjujuci uloge nizovima (ak ) i (bk ) dobijamo

nejednakost I 6 I 0 , odakle sledi I = I 0 . 
Primer 10. Za izracunavanje integrala
ZZ

ex

2 y 2

dxdy

R2

uocimo familiju {Dk |k = 1, 2, ...}, Dk = {(x, y) R2 |x2 + y 2 < k 2 }. Tada je

ZZ
2
2
ak =
ex y dxdy.
Dk

Posle prelaska na polarne koordinate imamo

Z2
ak =

Zk
d

rer dr = (1 ek ).

Ocigledno lim ak = .
k+

Primetimo da se dati nesvojstveni integral moze izracunati i kao

ZZ
2
2
e(x +y ) dxdy
lim
k+

Ek

gde je E k = {(x, y) R2 |k < x < k, k < y < k } , k = 1, 2, .... Iz

ZZ

ex

2 y 2

Zk
dxdy =

Ek

Zk

sledi

ex dx

Zk

= lim
k+

ey dy =

Zk

+
2
Z
2
2
ex dx = ex dx

15

ex dx

i zatim

Z+

2
ex dx =

Ovaj integral se obicno naziva Ojler-Poasonovim4 integralom. N

Navedimo sada neke kriterijume poredenja za ispitivanje konvergencije nesvojstvenih
integrala.
n
Teorema
4.
R
R Neka su f i g dve nenegativne funkcije definisane u oblasti D R ,Rintegrali
f (x)dx i g(x)dx su nesvojstveni i vazi nejednakost f (x) 6 g(x), x D. Ako g(x)dx
D
D
D
R
konvergira, onda konvergira i f (x)dx.
D

!
Dokaz. Za monotoni pokrivac {Dk |k = 1, 2, ...} skupa D, niz

R
Dk

rgira. Kako je
Z

g(x)dx

konvek

Z
f (x)dx 6

Dk

g(x)dx,
Dk

!
to je niz

f (x)dx

Dk

ogranicen, pa kako je i monoton, on je i konvergentan. 

k

Posledica 2. Ako funkcije f i g zadovoljavaju uslove Teoreme 4 i

R
onda i g(x)dx divergira.

f (x)dx divergira,

R
Stav 6. Ako je f (x) > 0, x D Rn , f (x)dx konvergira i E D ima monoton
D
R
pokrivac, onda i f (x)dx konvergira i vazi nejednakost
E

Z
f (x)dx 6
E

f (x)dx.
D

Dokaz. Konstruisimo funkciju : D R formulom


f (x), x E,
(x) =
0, x D\E.
Ocigledno je (x) 6 f (x) za x D, odakle sledi
Z
Z
(x)dx 6 f (x)dx.
D

L. Euler (1707 1783), svajcarski fizicar i matematicar

S. D. Poisson (1781 1840), francuski fizicar i matematicar

16

S druge strane, za proizvoljan monoton pokrivac {Dk |k = 1, 2, ...} skupa D vazi

Z
Z
(x)dx 6 (x)dx.
Dk E

Dk

Prelaskom na limes za k + imamo

Z
Z
f (x)dx 6 f (x)dx. 
D

2.2. Nesvojstveni integral funkcija promenljivog znaka

Definicija 6. Nesvojstveni integral
R
|f (x)| dx.

f (x)dx apsolutno konvergira ako konvergira

Teorema 5. Nesvojstveni integral konvergira apsolutno ako i samo ako konvergira u

obicnom smislu.
Dokaz. Pretpostavimo da je realna funkcija f definisana u oblasti D Rn . Sa f+ i
f oznacimo funkcije definisane formulama
f+ (x) =

|f (x)| + f (x)
,
2

ili, zapisano u drugacijem obliku


f (x), za f (x) > 0
f+ (x) =
,
0, za f (x) < 0

f (x) =

|f (x)| f (x)
,
2


f (x) =

x D,

0, za f (x) > 0
,
f (x), za f (x) < 0

x D.

Sledece nejednakosti
0 6 f+ (x) 6 |f (x)|,

(3)

0 6 f (x) 6 |f (x)|,

x D,

kao i jednakosti
(4)

f (x) = f+ (x) f (x),

|f (x)| = f+ (x) + f (x),

x D,

ocigledne
su.
R
R
Ako f (x)dx apsolutno konvergira, tj. ako |f (x)|dx konvergira, onda prema (3) i
D
D
R
R
Teoremi 4 konvergiraju f+ (x)dx i f (x)dx. Na osnovu jednakosti (4) lako se vidi da
D
D
R
konvergira i f (x)dx.
D
R
R
Obratno, neka konvergira f (x)dx. Pretpostavimo suprotno, da |f (x)|dx divergira.
D

17

Kako je |f (x)| > 0, to

|f (x)|dx divergira ka beskonacnosti i mozemo naci monotoni

pokrivac {Dk |k = 1, 2, ...} skupa D, tako da je

Z
Z
(5)
|f (x)|dx > 3 |f (x)|dx + 2k, k = 1, 2, ...
Dk+1

Dk

Oznacimo Dk+1 \Dk = E k . Iz (5) sledi

Z
Z
(6)
|f (x)|dx > 2 |f (x)|dx + 2k.
Ek

Dk

Koristeci (4) imamo

Z

Z
|f (x)|dx =
Ek

Z
f+ (x)dx +

Ek

f (x)dx.
Ek

Od dva integrala na desnoj strani poslednje jednakosti, jedan je veci ili jednak drugom.
Odredenosti radi, pretpostavimo da je
Z
Z
f+ (x)dx > f (x)dx.
Ek

Ek

Iz ove nejednakosti i (6) sledi

Z

Z
|f (x)|dx + k.

f+ (x)dx >
Ek

Dk

Izaberimo takvu podelu T = {V i }i skupa E k da bude

Z
X
i
mi V > |f (x)|dx + k, mi = inf i f+ (x).
xV

Dk

Oznacimo sa P k =
(7)

{V j T |mj > 0} , Dk P k = Qk . Tada je

Z
Z
Z
f (x)dx = f+ (x)dx > |f (x)|dx + k.
Pk

Pk

Dk

Iz (7) i ocigledne nejednakosti

Z

Z
f (x)dx >

Dk

|f (x)|dx

Dk

sabiranjem sledi
Z
f (x)dx > k.
Qk

18

Po konstrukciji je

Qk

nejednakosti sledi da je

0
R

|k N

monoton pokrivac skupa D, te na osnovu poslednje

f (x)dx divergentan, sto je kontradikcija. 

Primetimo da dokazana teorema o apsolutnoj konvergenciji nesvojstvenog visestrukog

integrala nije u kontradikciji sa poznatom cinjenicom da postoje obicni (jednostruki)
nesvojstveni integrali koji konvergiraju uslovno (primer 6). Naime, definicija (jednostrukog) nesvojstvenog integrala (data u prvom delu), ne dobija se kao specijalan slucaj
Definicije 5 nesvojstvenog n-integrala za n = 1.

19

3. Nesvojstveni parametarski integral

Posmatrajmo parametarske integrale oblika
Zb
(8)

I(y) =

f (x, y)dx
a

koji su (bar za neke y) nesvojstveni sa singularitetom b, tj. takve da ili je b = +, ili je b

konacno, ali je funkcija f (x, y) neogranicena u okolini tacke x = b. Sva razmatranja mogu
se analogno preneti na slucaj nesvojstvenih integrala ciji je singularitet donja granica,
kao i one kod kojih su singulariteti obe granice, ili je, pak, singularitet u unutrasnjosti
intervala integracije.
Nesvojstveni integral (8) konvergira za neko y ako za tu vrednost parametra postoji
konacna granicna vrednost lim F (, y) gde je
b

Z
F (, y) =

f (x, y)dx.
a

3.1. Ravnomerna konvergencija

Definisacemo sada pojam ravnomerne konvergencije nesvojstvenog parametarskog
integrala.
Definicija 7. Za integral (8) kazemo da ravnomerno konvergira po y Y (gde Y R)
ako F (, y) I(y) ( b) po y Y , tj. ako za svako > 0 postoji 0 [a, b) tako da
za svako y Y i svako , 0 < < b, vazi
 b

Z




|I(y) F (, y)| =  f (x, y)dx < .



Primer 11. Integral

+
R
1

dx
xy

konvergira za y > 1. Ako Y1 = [2, +), onda taj integral

ravnomerno konvergira po y Y1 , jer za y > 2:

Z+

dx
1
1
=
6 0 ( +)
y
y1
x
(y 1)

20

Medutim, ako je Y2 = (1, +), dati integral ne konvergira ravnomerno na Y2 . Zaista, za

dato (1, +) vazi
Z+

1
dx
=
+ (y 1 + 0)
y
x
(y 1) y1



 +

 R dx 
pa se za dato > 0 ne moze izabrati 0 (1, +), tako da nejednakost 
 < vazi
 xy 
za > 0 , istovremeno za sve y Y2 . N
Opsti Kosijev princip konvergencije daje sledeci neophodan i dovoljan uslov ravnomerne
konvergencije nesvojstvenog parametarskog integrala.
Teorema 6. Integral (8) ravnomerno konvergira po y Y R ako i samo ako za svako
> 0 postoji
 0 [a, b) takvo da za sve 1 , 2 za koje je 0 < 1 < 2 < b i za svako

 R2


y Y vazi  f (x, y)dx < .

1
Posledica 3. Ako je podintegralna funkcija f integrala (8) neprekidna na [a, b) [c, d]
i taj integral konvergira za y (c, d), ali divergira za y = c (odnosno y = d), onda on
neravnomerno konvergira na (c, d).
Dokaz. Pretpostavimo da integral (8) divergira, na primer, za y = c. Tada postoji
 > 0, tako
 da se za svako 0 [a, b) mogu se naci 1 , 2 (0 , b) za koje je
 R2

R2


>
.
Integral
f
(x,
c)dx
f (x, y)dx je (svojstveni) parametarski integral koji je


1

1
neprekidna funkcija od y (c, d) (na osnovu stava5 koji daje dovoljan uslov neprekidnosti
Znaci, za vrednosti y dovoljno bliske c, vazice i nejednakost
funkcije (8)).

 R2



 f (x, c)dx > . Dakle, nisu ispunjeni uslovi prethodne teoreme za ravnomernu ko1

nvergenciju integrala (8) na (c, d). 
Primetimo da na osnovu ove posledice neposredno dobijamo zakljucak o neravnome+
R dx
na (1, +).
rnoj konvergenciji integrala
xy
1

Navedimo sada neke dovoljne uslove ravnomerne konvergencije nesvojstvenog integrala.

Stav 7. (Vajer
strasov6 kriterijum) Neka je : [a, b) R integrabilna funkcija (tj.
Rb
neka konvergira (x)dx), takva da je |f (x, y)| 6 (x) za sve x [a, b), y Y R.
a

Tada integral (8) ravnomerno konvergira po y Y .

5

Stav: Neka je P pravougaonik [a, b] [c, d] i neka je f (x, y) neprekidna funkcija na P . Tada je I(y)
neprekidna funkcija na [c, d].
6
K. Weierstrass (1815 1897), nemacki matematicar

21

Rb

Dokaz. Iz konvergencije integrala

(x)dx sledi da za svako > 0 postoji 0 [a, b),

R2

takvo da za sve 1 , 2 (0 , b) vazi

(x)dx < . Tada je, za sve y Y ,



 Z2
Z 2
Z2


 f (x, y)dx 6 |f (x, y)| dx 6 (x)dx < ,




1

sto na osnovu Teoreme 6 znaci da integral (8) ravnomerno konvergira na Y . 

Primer 12. 1 Integral

+
R
0

 xy 
6
ispunjeno  cos
1+x2
2 Integral

R1

1
,
1+x2

cos xy
dx
1+x2
+
R
0

ravnomerno konvergira po y R jer je za svako y R

dx
1+x2

konvergira.

x1 (1 x)1 dx ima singularitete u x = 0 (za < 1) i u x = 1 (za < 1).

On konvergira ravnomerno po za > 0 > 0 (za fiksirano > 0), kao i po za

> 0 > 0 (za fiksirano > 0). Zaista, za 0 < x < 1, > 0 i > 0 je
x1 (1 x)1 6 x0 1 (1 x)1 ,
a integral

R1

x0 1 (1 x)1 dx konvergira. Slicno se dokazuje drugo tvrdenje.N

Vajerstrasovim kriterijumom ne moze se dokazati ravnomerna konvergencija neapsolutno konvergentnog integrala. U takvim slucajevima koristimo sledeci stav:
Stav 8. (Abel - Dirihleov kriterijum) Neka su funkcije f (x, y) i g(x, y) definisane
za x [a, b) i y Y R i neka su za svako y Y integrabilne po x na svakom segmentu
[a, ] [a, b). Za ravnomernu konvergenciju nesvojstvenog integrala
Zb
(9)

f (x, y)g(x, y)dx

a

po y Y dovoljno je da budu ispunjeni uslovi:

(D1) za svako y Y funkcija f (x, y) je neprekidna po x [a, b) i ima ravnomerno

R



ogranicenu primitivnu funkciju, tj. postoji konstanta M , takva da je  f (x, y)dx 6 M
a

za sve y Y i sve [a, b);
(D2) za svako y Y funkcija g(x, y) je neprekidno diferencijabilna i monotona po
x [a, b) i g(x, y) 0 (x b) po y Y ;
ili
(A1) za svako y Y funkcija f (x, y) je neprekidna po x [a, b) i nesvojstveni integral
Rb
f (x, y)dx ravnomerno konvergira po y Y ;
a

(A2) za svako y Y funkcija g(x, y) je neprekidno diferencijabilna i monotona po

x [a, b); takode, g je ravnomerno ogranicena po x [a, b) i y Y .
22

Dokaz. Dokazacemo da su uslovi (D1) i (D2) dovoljni za ravnomernu konvergenciju

integrala (9). Slicno se dokazuje i za uslove (A1) i (A2).
Neka su 1 , 2 [a, b), 1 < 2 i neka je > 0 proizvoljno. Na osnovu druge teoreme o
srednjoj vrednosti integrala vazi
Z2

Z
f (x, y)g(x, y)dx = g(1 , y)

Z2
f (x, y)dx + g(2 , y)

f (x, y)dx

za neko [1 , 2 ]. Na osnovu pretpostavke (D1) integrali na desnoj strani ove jednakosti mogu se po apsolutnoj vrednosti ograniciti nekom konstantom k (uniformno po
y Y ). Iz pretpostavke (D2) sledi da se moze naci 0 [a, b) tako da ako je 1 , 2 > 0

i |g(2 , y)| < 2k

, istovremeno
za sve y Y . Iz prethodne jednakosti
vazi |g(1 , y)| < 2k


 R2


sledi da je za takve 1 , 2 ispunjeno  f (x, y)g(x, y)dx < , sto na osnovu Teoreme 6

1
znaci da je integral (9) ravnomerno konvergentan po y Y . 
Ovaj stav vazi i pod nesto slabijim pretpostavkama - uslovi da je f neprekidna, a g
glatka funkcija mogu se izostaviti.
Primer 13. 1 Integral

+
R

exy f (x)dx ravnomerno konvergira po y > 0 ako konvergira

integral

+
R

f (x)dx. To sledi jer su ispunjeni uslovi (A1), (A2) prethodnog stava. Na

primer, integral
Z+

sin x xy
e dx
x

ravnomerno konvergira po y > 0.

+
R sin x
2 Integral
dx ravnomerno konvergira po y > y0 > 0, jer su ispunjeni uslovi (D1),
xy
1

(D2). Primetimo da na osnovu Posledice 3, on ne konvergira ravnomerno po y > 0, jer

ne konvergira za y = 0.
+

R sin xy
3 Integral
dx konvergira za svako y R. Na skupu Y = {y R |y| > c},
x
0

za neko c > 0, taj integral konvergira ravnomerno. Zaista, kako 0 nije singularitet tog
integrala, mozemo posmatrati samo njegovo ponasanje kad x +. No, tada tvrdenje
lako sledi iz Dirihleovog kriterijuma.
Medutim, ovaj integral nije ravnomerno konvergentan na R. Zaista, za > 0 vazi
 +

 +

Z

Z
 Z+




sin
xy
sin
x
sin x
sup 
dx = sup 
dx >
dx > 0.N
x
x
x
yR 
 >0 


23

3.2. Funkcionalna svojstva

Ispitivanje osobina funkcija definisanih nesvojstvenim parametarskim integralima po
pravilu je komplikovanije od odgovarajuceg problema u slucaju svojstvenih integrala.
Naime, kod nesvojstvenih integrala pojavljuje se jos jedan (treci) granicni prelaz o kojem
treba voditi racuna prilikom potrebne promene poretka.

3.2.1. Grani
cna vrednost i neprekidnost
Teorema 7. Neka je funkcija f (x, y), za svako y iz neke okoline V tacke y0 R, integrabilna po x [a, ] za svako za koje je a < < b. Ako:
1 za svako takvo vazi f (x, y) (x) (y y0 ) na [a, ]
Rb
2 nesvojstveni integral f (x, y)dx ravnomerno konvergira na V ,
a

tada

Rb

(x)dx konvergira i vazi

Zb
(10)

lim

Zb
f (x, y)dx =

yy0

Dokaz. Oznacimo F (, y) =
sledi da je
F (, y)

Rb

lim F (, y)

yy0

R
a
R

(x)dx.

f (x, y)dx. Iz pretpostavke 1 i odgovarajuceg stava7

(x)dx.

S druge strane, uslov 2 znaci da

f (x, y)dx ( b) po y V . Na osnovu opste teoreme8 o promeni

poretka granicnih prelaza zakljucujemo da postoji lim

b a

je lim

Rb

yy0 a

(x)dx =

Rb

(x)dx i jednak

f (x, y)dx. 

Stav: Ako je funkcija f (x, y) integrabilna po x na segmentu [a, b] za svako y iz neke okoline V tacke
y0 R i ako f (x, y) (x) (y y0 ) po x [a, b], onda je
Zb 
lim I(y) =

yy0


Zb
lim f (x, y) dx = (x)dx

yy0
a

.
8

Teorema: Neka je ft : A R (t T R, A R) familija realnih funkcija, t0 R tacka

nagomilavanja skupa T i a R tacka nagomilavanja skupa A. Ako
1 ft f (t t0 ) na A,
2 za svako t T postoji lim ft (x) = bt ,
xa

tada postoje lim f (x) i lim bt i vazi lim f (x) = lim bt , tj.
xa

tt0

xa

tt0

lim lim ft (x) = lim lim ft (x)

xa tt0

tt0 xa

24

Provera uslova navedene teoreme nekad se moze izvesti koriscenjem Dinijevog9 kriterijuma.
Posledica 4. Neka je, za svako y < y0 (y > y0 ) iz neke okoline V tacke y0 , f (x, y)
nenegativna i neprekidna funkcija od x [a, b) koja, kad y rastuci (opadajuci) tezi y0 ,
Rb
rastuci (po y) tezi funkciji (x), neprekidnoj na [a, b). Ako integral (x)dx konvergira,
a

tada vazi jednakost (10).

Dokaz. Monotonost konvergencije f (x, y) (x) (y y0 ) obezbeduje, prema Dinijevom stavu, da je ta konvergencija ravnomerna na svakom segmentu [a, ] [a, b). S
druge strane, nejednakost 0 6 f (x, y) 6 (x), koja vazi za sve x [a, b) i sve y V , i
Rb
Rb
konvergencija integrala (x)dx povlace da f (x, y)dx ravnomerno konvergira po y V .
a

Na taj nacin ispunjeni su uslovi Teoreme 7, pa vazi jednakost (10). 

Izvedena tvrdenja omogucavaju i neka jednostavna pravila o nesvojstvenoj integraciji
redova clan-po-clan.
Posledica 5. Neka su clanovi reda

+
P

an (x) nenegativne i neprekidne funkcije na [a, b) i

n=1

neka je njegov zbir f (x) na [a, b) neprekidna i integabilna funkcija. Tada se taj red moze
integrisati clan-po-clan na [a, b), tj. vazi
Zb
a

+
X

!
an (x) dx =

n=1

+ Z
X

an (x)dx.

n=1 a

Neposredna posledica Teoreme 7 je i sledeca teorema o neprekidnosti funkcije definisane nesvojstvenim parametarskim integralom.
Teorema 8. Neka je funkcija f neprekidna na [a, b)[c, d] i neka je (nesvojstveni) integral
Rb
I(y) = f (x, y)dx ravnomerno konvergentan po y [c, d]. Tada je I(y) neprekidna
a

funkcija na [c, d].

Primer 14. 1 Izracunati integral
Z1

ln(1 x)
dx,
x

razvijajuci podintegralnu funkciju u red. Dodefinisimo tu funkciju njenim limesom 1 u

tacki x = 0. Za 0 6 x < 1 je tada
+ n1
X
ln(1 x)
x
=
x
n
n=1
9

Stav: neka je K R kompaktan (dakle, zatvoren i ogranicen) skup i neka je (an (x))nN monoton
(po n) niz funkcija neprekidnih na K. Ako an (x) a(x) (n +) na K i ako je a : K R neprekidna
funkcija, tada an a (n +) na K.

25

Taj red ne konvergira ravnomerno na [0, 1) (jer ne konvergira za x = 1). Medutim,

ispunjeni su uslovi Posledice 5, pa vazi
Z1

Z
+
+
X
X
1
1
ln(1 x)
2
n1
dx =
x dx =
=

x
n
n2
6
n=1
n=1
0

2 Pokazali smo da je integral

Z+
I(y) =

sin x xy
e dx
x

ravnomerno konvergentan po y [0, +). Kako je njegova podintegralna funkcija (dodefinisana jedinicom za x = 0) neprekidna na [0, +) [0, d] za sve d > 0, to na osnovu
Teoreme 8 zakljucujemo da je i funkcija I(y) neprekidna na [0, d] dakle i na [0, +).
Specijalno, vazi
Z+
Z+
sin x xy
sin x
lim I(y) = lim
e dx =
dx.N
y0
y0
x
x
0

3.2.2. Diferenciranje nesvojstvenog integrala

U sledecoj teoremi navodimo dovoljne uslove za mogucnost primene Lajbnicovog pravila10 na nesvojstvene parametarske integrale.
Teorema 9. Neka su ispunjeni sledeci uslovi:
1 funkcija f : [a, b) [c, d] R je neprekidna po x [a, b) za svako y [c, d], a funkcija
f
je definisana i neprekidna na [a, b) [c, d];
y
Rb
2 integral I(y) = f (x, y)dx konvergira za neko y = y0 [c, d];
a

3 integral

Rb
a

f
(x, y)dx
y

ravnomerno konvergira na [c, d].

Tada je funkcija I(y) diferencijabilna na [c, d] i vazi

I 0 (y) =

(11)

Zb

f
(x, y)dx.
y

a
10

Stav: Neka je P = [a, b] [c, d] i funkcija f : P R zadovoljava sledece uslove:

1 f je neprekidna po x [a, b] za svako y [c, d];
2 f ima parcijalni izvod f
y koji je neprekidna funkcija na P .
Rb
Tada je funkcija definisana relacijom f (x, y)dx neprekidno diferencijabilna na [c, d] i vazi

Zb

I (y) =

f
(x, y)dx.
y

26

Dokaz. Oznacimo

Z
F (, y) =

f (x, y)dx
a

za a < < b. Uslov 1 , na osnovu Lajbnicovog kriterijuma, obezbeduje da funkcija F

ima parcijalni izvod po y na [c, d] i da vazi
F
(, y) =
y

f
(x, y)dx.
y

Na osnovu 3 vazi
F
(, y)
y

Zb

f
(x, y)dx ( b) na [c, d].
y

Najzad, iz 2 sledi da funkcija F (, y) ima za y = y0 granicnu vrednost kad b. Na taj

nacin ispunjeni su svi uslovi teoreme11 o diferencijabilnosti granicne funkcije familije diferencijabilnih funkcija, pa na osnovu nje zakljucujemo da F (, y) I(y) ( b) na [c, d]
i vazi formula (11). 
Primer 15. Kao primer primene prethodne teoreme izracunajmo Dirihleov integral
Z+
D(y) =

sin yx
dx,
x

y R.

Neposredna primena Lajbnicovog pravila je nemoguca, jer bi se formalnim diferenci+

R
ranjem dobio divergentan integral
cos yxdx. Posmatrajmo zato, za fiksirano > 0,
0

parametarski integral
Z+
I(y) =

sin yx x
e dx,
x

y > 0.

Taj integral zadovoljava sve uslove Teoreme 9: podintegralna funkcija je neprekidna

zajedno sa svojim parcijalnim izvodom po y (kada se pogodno dodefinise za x = 0),
integral dobijen diferenciranjem
Z+
ex cos yxdx =

y 2 + 2

0
11

Teorema: Neka su ft : [a, b] R diferencijabilne funkcije za t T R i neka je t0 R tacka

nagomilavanja skupa T . Ako
1 familija {ft |t T } konvergira za neko x0 [a, b] kad t t0 ;
2 familija izvodnih funkcija {ft0 |t T } konvergira ravnomerno na [a, b] kad t t0 ,
onda familija {ft |t T } takode ravnomerno konvergira na [a, b] nekoj funkciji f koja je diferencijabilna
i vazi f 0 (x) = lim ft0 (x).
tt0

27

ravnomerno konvergira po y > 0, jer se majorira konvergentnim integralom

+
R

ex dx

koji ne zavisi od y.
y

Iz I 0 (y) = y2 +
2 dobijamo I(y) = arctg + c. Zamenom y = 0 dobijamo c = I(0) = 0, pa
je
y
I(y) = arctg ,

(12)

> 0.

Kao u primeru 14.2 , vazi

Z+
lim I(y) = lim

Z+

sin yx x
e dx =
x

pa iz (12) dobijamo D(y) =

funkcija od y, to je konacno

sin yx
dx = D(y),
x

za y > 0. Kako je, ocigledno, D(0) = 0 i D(y) je neparna

D(y) =

sgny,
2

y R. N

3.2.3. Integracija nesvojstvenog integrala

Kod integracije funkcija definisanih nesvojstvenim parametarskim integralima razlikujemo dva slucaja: kada je taj novi integral svojstven, odnosno nesvojstven. U prvom
slucaju ako zelimo da promenimo redosled integracije moramo da vodimo racuna o tri
granicna prelaza, a u drugom o cetiri.
Teorema 10. Ako vaze pretpostavke Teoreme 8, tj. ako je funkcija f neprekidna na
Rb
[a, b) [c, d] i (nesvojstveni) integral I(y) = f (x, y)dx ravnomerno konvergira na [c, d],
a

onda je funkcija I(y) integrabilna na [c, d] i vazi

Zd
(13)

Zd
I(y)dy =

Zb
dy

Zb
f (x, y)dx =

Zd
dx

f (x, y)dy.
c

Dokaz. Iz neprekidnosti funkcije f , na osnovu odgovarajuceg stava12 , sledi da za svako

[a, b) vazi
Z

Zd
(14)

dy
c

Z
f (x, y)dx =

Zd
dx

f (x, y)dy.
c

12

Stav: Neka je funkcija f : P R neprekidna na pravougaoniku P = [a, b] [c, d]. Tada je funkcija
Rb
I : [c, d] R definisana integralom I(y) = f (x, y)dx integrabilna i vazi
a

Zd

Zd
I(y)dy =

Zb
dy

Zb
f (x, y)dx =

dx
a

28

Zd
f (x, y)dy.
c

Kako familija funkcija F (, y) =

f (x, y)dx, kad b, konvergira integralu

Rb

f (x, y)dx,

ravnomerno po y [c, d], to iz odgovarajuce teoreme13 sledi da leva strana jednakosti

Rd Rb
(14) tezi dy f (x, y)dx, kad b. No, onda i desna strana ima granicnu vrednost
c

kad b i ta granicna vrednost je

Rb
a

dx

Rd

f (x, y)dy. 

U slucaju nenegativnosti podintegralne funkcije Dinijev kriterijum omogucava da se

uslovi prethodne teoreme oslabe.
Posledica 6. Ako je f neprekidna i nenegativna realna funkcija na [a, b) [c, d] i ako je
Rb
I(y) = f (x, y)dx neprekidna funkcija na [c, d], tada vazi formula (13).
a

Kada je potrebno promeniti poredak dva nesvojstvena integrala, uslovi koji to obezbeduju se dalje komplikuju. Dokazacemo samo jedno tvrdenje koje se odnosi na slucaj
nenegativne podintegralne funkcije.
Teorema 11. Neka je funkcija f : [a, b) [c, d) R neprekidna i nenegativna i neka
oba (nesvojstvena) integrala
Zb
(15)

I(y) =

Zd
f (x, y)dx,

J(x) =

f (x, y)dy
c

definisu neprekidne funkcije (od y [c, d), odnosno od x [a, b) ). Tada vazi jednakost
Zd
(16)

Zb

Zb

dy
c

f (x, y)dx =
a

Zd
dx

f (x, y)dy
c

pod pretpostavkom da bar jedan od tih uzastopnih integrala konvergira.

Dokaz. Pretpostavimo, na primer, da konvergira integral na levoj strani relacije (16).
Neka je [a, b). Tada iz Posledice 6 dobijamo da je
Z

Zd
dx

Zd
f (x, y)dy =

dy

f (x, y)dx.

Zd

Zb

S druge strane, zbog f (x, y) > 0 je

Z

Zd
dy
c

f (x, y)dx 6
c

f (x, y)dx.

dy
a

13

Teorema: Neka su ft : [a, b] R integrabilne funkcije za svako t T R i neka je t0 tacka

nagomilavanja skupa T . Ako ft f (t t0 ) na [a, b], tada je i f integrabilna funkcija na [a, b] i vazi
Zb

Zb
f (x)dx = lim

ft (x)dx.

tt0

29

Iz poslednje dve relacije sledi da i integral na desnoj strani relacije (16) konvergira i da
vazi
Zb
Zd
Zd Zb
dx f (x, y)dy 6 dy f (x, y)dx.
a

Na slican nacin se dokazuje i obrnuta nejednakost. 

Ova teorema ne vazi bez pretpostavke o nenegativnosti funkcije f . Sledeca teorema
daje dovoljne uslove promene poretka integracije za funkcije promenljivog znaka.
Teorema 12. Ako vaze sledeci uslovi:
1 funkcija f je neprekidna na [a, b) [c, d);
2 oba nesvojstvena integrala (15) ravnomerno konvergiraju, prvi po y [c, ], za svako
[c, d), a drugi po x [a, ], za svako [a, b);
3 konvergira bar jedan od integrala
Zd

Zb
|f (x, y)| dx,

dy
c

Zb

Zd
|f (x, y)| dy

dx

tada vazi formula (16).

Primer 16. 1 Neka je f : [0, +) R neprekidno diferencijabilna funkcija, pri cemu je
f 0 monotona funkcija i postoji lim f (x) = f (+). Dokazacemo da tada za sve a, b > 0
x+

vazi sledeca formula:

Z+
(17)

b
f (bx) f (ax)
dx = [f (+) f (0)] ln .
x
a

Zaista, neka je, na primer, a < b. Nije ogranicenje opstosti ako pretpostavimo da je f 0
+
R 0
rastuca i pozitivna funkcija. Integral
f (yx)dx ravnomerno konvergira po y [a, b],
0

jer se |f 0 (yx)| majorira sa f 0 (bx), a integral

+
R

f 0 (bx)dx konvergira (vrednost mu je

0
f (+)f (0)
).
b

Zato se na integral

Rb

dy

+
R

f 0 (yx)dx moze primeniti Teorema 10, pa se

dobija
[f (+) f (0)] ln ab =

Zb

f (+) f (0)
dy =
y

a
Z+

Zb

dx
0

f 0 (yx)dy =

Zb

a
+
Z

Z+
dy
f 0 (yx)dx =
0

f (bx) f (ax)
dx.
x

Kao specijalan slucaj formule (17) dobija se, na primer,

Z+
0

ebx eax
b
dx = ln ,
x
a

Z+

arctgbx arctgax
b
dx = ln .
x
2 a

30

2 Polazeci od Dirihleovog integrala

Z+

sin yx

dx = ,
x
2

y>0

(primer 15)koji ravnomerno konvergira na svakom segmentu [a, b] za ab > 0 dobijamo

Z+

Zb
Z+
Z+ Zb
sin yx
sin yx

dy = dy
dx = (b a)
dx
x
x
2

cos ax cos bx
dx =
x2

3 Direktnim racunom se dobija da je za funkciju f (x, y) =

y 2 x2
:
(x2 +y 2 )2

Z+ Z+
Z+ Z+

dx
f (x, y)dy
dy
f (x, y)dx = 6= =
4
4
1

Pri tom integrali

Z+
f (x, y)dx,

Z+
f (x, y)dy

konvergiraju ravnomerno (prvi po y [1, +), a drugi po x [1, +) ). Iz ovog primera

zakljucujemo sledece:
(a) uslovi kao u Teoremi 10 nisu dovoljni da bi vazila formula (13) u slucaju da su oba
integrala u njoj nesvojstveni;
(b) uslovi Teoreme 11 nisu dovoljni da bi vazila formula (16) ako podintegralna funkcija
f nije stalnog znaka;
(c) u datom slucaju nije ispunjen uslov 3 teoreme 12.
4 Primenom Teoreme 12 izracunacemo Frenelove14 integrale
Z+
sin x2 dx,

Z+
cos x2 dx

Prvi od tih integrala se smenom x2 = t transformise u

1
2

Z+

sin t
dt
t

i konvergira prema Dirihleovom kriterijumu. Koristeci poznati rezultat

+
R
0

dobijamo da za t > 0 vazi

1
2
=

Z+
2
etu du,
0

14

A. J. Fresnel (1788 1827), francuski fizicar i matematicar

31

eu du =

p
2

pa je
Z+
Z+
Z+
1
2
2
sin tdt
etu du.
sin x dx =

Direktna primena Teoreme 12 na promenu redosleda dobijenih integrala nije moguca.

Zato cemo, slicno kao kod Dirihleovog integrala (primer 15) posmatrati, za neko fiksirano
> 0, integral
1
I() =
2

Z+

sin t t
1
e dt =

Z+
Z+
2
t
e sin tdt
etu du.
0



 t tu2

Sada su uslovi Teoreme 12 ispunjeni, jer je e e
sin t 6 et za sve t > 0, u > 0, a
+
R t
integral
e dt konvergira. Tako dobijamo:
0

1
I() =

Z+ Z+
Z+
1
du
2
e(+u )t sin tdt =
du
.
1 + ( + u2 )2

Kako integral I() ravnomerno konvergira po > 0 (na primer, na osnovu Dirihleovog kriterijuma), a dobijeni integral ravnomerno konvergira po > 0 (na osnovu Vajerstrasovog kriterijuma), to prelaskom na limes kad 0+ dobijamo
r
Z+
Z+
1
1
du
2
=
sin x dx = lim I() =
0+
1 + u4
2 2

Na slican nacin se izvodi da i integral

+
R

cos x2 dx ima istu vrednost. N

32

3.3. Ojlerovi integrali

Medu najvaznije (neelementarne) funkcije koje se definisu parametarskim nesvojstvenim
integralima spadaju beta i gama funkcija koje se uvode Ojlerovim integralima.

3.3.1. Gama funkcija

Parametarski integral
Z+
() =
x1 ex dx

(18)

nazivamo gama funkcijom ili Ojlerovim integralom prvog reda (kao sto je to predlozio
Lezandr15 ).
Ovaj integral ima singularitete x = + i (ako je < 1) x = 0. Kada je x = +, jasno je
da integral konvergira za svako R. Medutim, kada x 0+, vazi x1 ex x1 , pa
zakljucujemo da integral (18) konvergira ako i samo ako je > 0. Dakle, domen funkcije
je (0, +).
Navedimo neke njene najvaznije osobine.
1 Za svako > 0 vazi
(19)

( + 1) = ().

Specijalno, za = n N dobijamo
(20)

(n + 1) = n(n) = n(n 1)(n 1) = = n!,

s obzirom da je (1) =

+
R

ex dx = 1. Na taj nacin, gama funkcija se moze shvatiti kao

produzenje faktorijela sa skupa prirodnih na skup pozitivnih realnih brojeva.

Jos jedna posledica formule (19) je da pomocu nje mozemo definisati () i za neke
negativne vrednosti argumenta. Naime, za 1 < < 0 mozemo po definiciji staviti
. Nastavljajuci ovaj postupak, funkcija se definise za sve realne vrednosti
() = (+1)

, razlicite od 0 i od negativnih celih brojeva.

2 Funkcija je na svom (osnovnom) domenu (0, +) beskonacno diferencijabilna.
3 Osim sto je funkcija : (0, +) R konveksna , ona je i logaritamski konveksna,
tj. funkcija ln je konveksna.
4 Vazi sledeca Ojler-Gausova formula za gama funkciju
() = lim n
n+

15

(n 1)!
.
( + 1) ( + n 1)

A. Legendre (1752-1832), francuski matematicar

33

5 Jedna od vaznih gama funkcija data je sledecom formulom dopunjavanja

()(1 ) =

(21)

,
sin

0 < < 1.

6 Stirlingova16 formula opisuje asimptotsko ponasanje funkcije (a samim tim i

faktorijela) za velike vrednosti argumenta:
() =

()

2 2 e+ 12 ,

> 0,

gde je 0 < () < 1.

3.3.2. Beta funkcija

Funkciju
Z1
(22)

B(, ) =

x1 (1 x)1 dx

nazivamo beta funkcijom ili Ojlerovim integralom drugog reda.

Ovaj integral konvergira ako je > 0 i > 0, pa je funkcija B(, ) definisana za te
vrednosti promenljivih. Ona je i neprekidna po obe promenljive na svom domenu.
Navedimo neke njene najvaznije osobine.
1 Funkcija B je simetricna, tj. za sve , > 0 vazi
B(, ) = B(, ).
2 Za > 0 i > 0 vazi
B(, ) =
3 Smenom x =

t
1+t

1
B( 1, ).
+1

u integralu (22) dobijamo drugu integralnu reprezentaciju funkcije

B,
Z+
B(, ) =

t1
dt.
(1 + t)+

4 Izmedu B i funkcije postoji veza

(23)
16

B(, ) =

()()
( + )

J. Stirling (1696-1770), skotski matematicar

34

za > 0, > 0.

Dokazimo ovu vezu. Pretpostavimo najpre da > 1 i > 1 i napisimo proizvod

()() u obliku
Z+
Z+
()() =
x1 ex dx
z 1 ez dz =

(24)

0
+
Z

0
+
Z

x1 ex dx

x y 1 exy dy

(u drugom integralu uveli smo smenu z = xy). Da bismo mogli da promenimo redosled
integrala, proverimo da li su ispunjeni uslovi Teoreme 11. Funkcija
f (x, y) = x+1 y 1 e(1+y)x
je neprekidna i nenegativna na [0, +) [0, +). Integrali
Z+
f (x, y)dx =

y 1
( + ),
(1 + y)+

Z+
f (x, y)dy = x1 ex ()
0

definisu neprekidne funkcije od y [0, +), odnosno x [0, +), a iz (24) sledi da
+
+
R
R
postoji uzastopni integral
dx
f (x, y)dy. Dakle, vazi
0

Z+ Z+
Z+
()() =
dy
f (x, y)dx = ( + )
0

y 1
dy =
(1 + y)+

= ( + )B(, ),
za > 1, > 1. Da bismo dokazali da formula vazi za sve , > 0, dovoljno je da
primenimo formulu (19), kao i formule
B(, ) =

1
B( 1, )
+1

B(, ) =

1
B(, 1).
+1

Kao posledicu formule (23), mogu se navesti jos neka svojstva funkcije B iz odgovarajucih svojstava funkcije . Na primer, iz osobine (20) dobija se
B(m, n) =

(m 1)!(n 1)!
,
(m + n 1)!

a iz osobine (21),
B(, 1 ) =
Specijalno, B

1 1
,
2 2

,
sin

= .
35

m, n N,

0 < < 1.

Primer 17. Za , > 1, smenom sin x = t, dobijamo

R2
0

1
sin x cos xdx =
2

Z1
t

1
2

(1 t)

1
2

dt =

1
= B
2

+1 +1
,
2
2

36

+1

1 +1
2
2

.
=
2 +
+
1
2

Literatura
[1] Blagota Lucic, Matematika, Ekonomski fakultet, Sarajevo, 2005.
[2] Darko Milinkovic, Matematicka analiza I - skripta, Beograd, 2010.
- . Tosic, Elementi matematicke analize II, Naucna
[3] Dobrivoje Mihailovic, Dobrilo D
knjiga, Beograd, 1979.
[4] Dusan Adnadevic, Zoran Kadelburg, Matematicka analiza I, Nauka, Beograd, 1995.
[5] Dusan Adnadevic, Zoran Kadelburg, Matematicka analiza II, Zavod za udzbenike i
nastavna sredstva, Beograd, 1991.
D
- ordevic, Matematicka analiza I, Elektronski
[6] Gradimir V. Milovanovic, Radosav Z.
fakultet, Nis, 2005.
[7] Milosav Marjanovic, Matematicka analiza I, Naucna knjiga, Beograd, 1979.
[8] Radoslav Dimitrijevic, Analiza realnih funkcija vise promenljivih, Nis, 2010.
[9] Stojan N. Radenovic, Matematicka analiza I, Beograd i Kragujevac, 2000.

37