Gama i Beta funkcija.

Gama funkcija je definisana sa

Z ∞
Γ(α) = xα−1 e−x dx.
0

R∞ ∞
Primer. Γ(1) = 0 e−x dx = −e−x  = 1.

0

Odredimo xta su domen i kodomen ove funkcije. Primetimo da je podintegralna

funkcija nenegativna, pa je i en integral nenegativan. Da e, ako bi taj integral
bio nula onda bi i podintegralna funkcija bila jednaka nuli, xto sledi iz Stava
sa 3. qasa. Zak uqujemo da je dati integral uvek strogo pozitivan, pa je kodomen
funkcije Gama skup (0, ∞).
Domen Gama funkcije je skup svih α ∈ R za koje je funkcija Γ dobro definisana
(dakle konaqna). To je zapravo skup svih α ∈ R za koje nesvojstveni integral konver-
gira. Poxto dati nesvojstveni integral ima potencijalno dva singulariteta egovu
konvergenciju emo ispitati razdvajaem na dva
Z ∞ Z 1 Z ∞
α−1 −x α−1 −x
x e dx = x e dx + xα−1 e−x dx.
0 0 1

Integral Primetimo da je
R1
• 0 xα−1 e−x dx.
xα−1 e−x
lim = 1,
x→0+ xα−1
pa na osnovu drugog kriterijuma konvergencije (sluqaj c = 1) sledi da integral
α−1 e−x dx konvergira ako i samo ako konvergira integral
R1
0 x
Z 1
xα−1 dx.
0
Ovaj integral Rkonvergira ako je α > 0 (pogledati prvi primer sa 5. qasa).
• Integral 1 xα−1 e−x dx. Primetimo da za svako α ∈ R vai
∞

xα−1 e−x
lim 1 = lim xα+1 e−x = 0,
x→∞ x→∞
x2
pri qemu posledu jednkost moemo izraqunati Lopitalovim pravilom. Na osnovu
drugog kriterijuma konvergencije (sluqaj c = 0) sledi da iz konvergencije integrala
Z ∞
1
dx
1 x2
konvergira i integralR 1 za svako α ∈ R.
R∞
xα−1 e−x dx,
Poqetni integral R0 x e dx konvergira ako i samo ako
∞ α−1 −x
konvergiraju oba inte-
grala 0 x e dx i 1 x e dx. Zak uqujemo integral 0 x e dx konvergira
∞ α−1 −x
R 1 α−1 −x R ∞ α−1 −x
za sve α > 0, pa je domen Gama funkcije skup (0, ∞.)
1
2

Dakle, imamo dobro definisanu Gama funkciju

Γ : (0, ∞) → (0, ∞).

Stav. Za svako α > 0 vai

Γ(α + 1) = αΓ(α).

Dokaz. Koristimo parcijalnu integraciju

∞
u(x) = xα
Z n o
Γ(α + 1) = xα e−x dx =
0 v(x) = −e−x
∞ Z ∞
= −xα e−x  − αxα−1 (−e−x )dx

0 0
Z ∞
∗
=α xα−1 e−x dx = αΓ(α).
0

Jednakost ∗ vai zato xto je limx→0 xαe−x = 0 i limx→∞ xαe−x = 0.

+ 
Posledica. Za svako n ∈ N vai Γ(n) = (n − 1)!.

Dokaz. Koristimo indukciju. Γ(1) = 1 = 0!, dakle, data pretpostavka je taqna za

n = 1. Pretpostavimo da je taqno Γ(n) = (n − 1)!. Treba pokazati Γ(n + 1) = n!. Zaista,
∗1 ∗2
Γ(n + 1) = nΓ(n) = n(n − 1)! = n!,
pri qemu jednakost ∗1 vai na osnovu prethodnog stava, a jednakost ∗2 na osnovu in-
duktivne hipoteze. 
Teorema. Za svako α ∈ (0, 1) vai

π
Γ(α)Γ(1 − α) = .
sin πα
q √
Primer. Γ( 12 ) = π
sin π/2 = π.
√
π
Γ( 32 ) = 21 Γ( 12 ) = 2 .

Puasonov integral. Neodreeni integral e−x dx nije integral elemen- 2

R
Primer.

tarne funkcije, tj. ne postoji elementarna funkcija F takva da je F 0(x) = e−x . 2

Meutim, nesvojstveni integral Z

∞
2
e−x dx
−∞
moemo izraqunati. Primetimo prvo da je podintegralna funkcija parna, dakle
Z ∞ Z ∞
−x2 2
e dx = 2 e−x dx.
−∞ 0
 3

Na 5. qasu smo pokazali da nesvojstveni integral 0∞ e−x dx konvergira. Sada emo 2

R
izraqunati egovu vrednost uz pomo Gama funkcije.
Z ∞ n x2 = t o 1Z ∞ 1 √
−x2 − 2 −t 1 1 π
e dx = dx = √ 1
dt = t e dt = Γ( ) = .
0 2 t 2 0 2 2 2
Sledi, ∞ √
Z
2
e−x dx = π.
−∞

Beta funkcija je definisana sa

Z 1
B(α, β) = xα−1 (1 − x)β−1 dx.
0
Kao i kod Gama funkcije, podintegralna funkcija je nenegativna i razliqita od
nula funkcije, pa je dati integral uvek pozitivan. Odredimo domen beta funkcije,
tj. odredimo za koje vrednosti α i β konvergira dati integral. Poxto integral ima
dva potencijalna singulariteta razdvojiemo ga na dva
1
Z 1 Z
2
Z 1
α−1 β−1 α−1 β−1
x (1 − x) dx = x (1 − x) dx + xα−1 (1 − x)β−1 dx.
1
0 0 2

Integral Primetimo da je
1
xα−1 (1 − x)β−1 dx.
R
• 2
0
xα−1 (1 − x)β−1
lim = 1,
x→0 xα−1
pa na osnovu drugog kriterijuma konvergencije (sluqaj c = 1) sledi da integral
α−1 (1 − x)β−1 dx konvergira ako i samo ako konvergira integral
R 1
2
0 x
Z 1
2
xα−1 dx.
0
Ovaj integral Rkonvergira ako je α > 0.
• Integral (1 − x)β−1 dx. Primetimo da je
1 α−1
x 1
2

xα−1 (1 − x)β−1
lim = 1,
x→1 (1 − x)β−1
pa ponovo na osnovu drugog kriterijuma konvergencije (sluqaj c = 1) sledi da integral
(1 − x)β−1 dx konvergira ako i samo ako konvergira integral
R 1 α−1
x1
2
Z 1
(1 − x)β−1 dx.
1
2

U posledi integral uvodimo smenu 1 − x = t, pa sledi

1
Z 1 Z
2
(1 − x)β−1 dx = tβ−1 dt.
1
2
0
4

Dakle, ovaj integral konvergira ako jeR β > 0.

Zak uqujemo da poqetni integral 01 xα−1(1 − x)β−1dx konvergira ako i samo ako
vai α > 0 i β > 0. Dakle, domen Beta funkcije je (0, ∞) × (0, ∞) ⊂ R × R, pa imamo
dobro definisanu Beta funkciju

B : (0, ∞) × (0, ∞) → (0, ∞).

Stav. Za svako α > 0 i β > 0 vai

∞
xα−1
Z
B(α, β) = dx.
0 (1 + x)α+β

Dokaz.

Z 1 n x= y o
α−1 β−1 1+y
B(α, β) = x (1 − x) dx = 1
0 dx = (1+y)2 dy
∞
y α−1
Z
1
= α−1 β−1
dy
0 (1 + y) (1 + y) (1 + y)2
∞
y α−1
Z
= dy.
0 (1 + y)α+β

Teorema. (Veza izmeu Gama i Beta funkcije.) Za sve α > 0 i β > 0 vai

Γ(α)Γ(β)
B(α, β) = .
Γ(α + β)

Izraqunati
R∞ 1
Primer.
0 1+x4
dx.

Z ∞ n t = x4 o 1 Z ∞ t−3/4
1
dx = −3/4 = dt
0 1 + x4 dx = t 4 dt 4 0 1+t
1  1 3  1 Γ( 14 )Γ( 34 ) 1 π π
= B , = = = √ .
4 4 4 4 Γ(1) 4 sin(π/4) 2 2
 5

Rimanov integral.
Do sada smo definisali Koxijev odreeni integral funkcije f : [a, b] → R koja je
obavezno neprekidna. Meutim, odreeni integral se moe definisati i za opxtiju
klasu funkcija. Uopxtee Koxijevog integrala je Rimanov integral.
Ponovo posmatramo funkciju f : [a, b] → R, ali ovaj put bez pretpostavke da je
neprekidna. Podelimo interval [a, b] na n intervala i oznaqino podeone taqke sa
a = x0 < x1 < · · · < xn = b. Ovaj put ne postav amo uslov da su svi intervali jednakih
duina. Dakle, podela intervala [a, b] na n intervala nije jedinstvena. Oznaqimo
skup svih podela intervala [a, b] sa P([a, b]). Ako sa P oznaqimo jednu podelu i sa
a = x0 < x1 < · · · < xn = b podeone taqke, onda je dijametar podele P, u oznaci λ(P ),
duina najdueg intervala [xi, xi+1]. Preciznije,
λ(P ) = max{x1 − x0 , . . . , xn − xn−1 }.
Istaknute taqke podele P su taqke ξ1, . . . , ξn pri qemu vai ξi ∈ [xi−1, xi], i = 1, . . . , n.
Podelu P sa istaknutim taqkama ξ1, . . . , ξn oznaqavamo sa (P, ξ).
Integralna suma funkcije f za podelu P sa istaknutim taqkama ξ1, . . . , ξn je
n
X
Σ(f, P, ξ) = f (ξi )(xi − xi−1 ).
i=1
Dakle, integralna suma je zbir povrxina pravougaonika. Sliqno kao xto smo
imali kod definisaa Koxijevog integrala.
Definicija. Funkcija f : [a, b] → R je Riman integrabilna na intervalu [a, b]
ako postoji realan broj I ∈ R takav da za svako  > 0 postoji δ > 0 tako da za svaku
podelu (P, ξ)) vai ako je λ(P ) < δ tada je
 
Σ(f, P, ξ) − I  < .
 

Broj I nazivamo Rimanovim integralom funkcije f i pixemo oznaku

Z b
I= f (x)dx.
a
Za funkciju f kaemo da je Riman-integrabilna ako postoji en Rimanov integral.
Teorema. Svaka funkcija sa najvixe konaqno mnogo taqaka prekida na zatvorenom
intervalu je Riman-integrabilna, i tada su en Koxijev i Rimanov integral jednaki.
Specijalno, svaka neprekidna funkcija na zatvorenom integralu je i Riman integra-
bilna.
Primer. Naimo Rimanov integral konstantne funkcije f (x) = c na zatvorenom
intervalu [a, b].
Primetimo da je
n
X
Σ(f, P, ξ) = f (ξi )(xi − xi−1 ) = c(b − a).
i=1
6

Dakle, integralna suma uopxte ne zavisi od parametra podele. To znaqi da je I =

c(b − a), xto se moe lako proveriti za proizvo no  i za proizvo no δ.
Teorema. Svaka monotona funkcija na zatvorenom intervalu je Riman-integrabilna,
i en Koxijev i Rimanov integral su jednaki.
Teorema. Ako je funkcija Riman-integrabilna na intervalu [a, b] tada je ona
ograniqena.
Napomena. Obrnuto ne mora da vai, ograniqena funkcija na zatvorenom in-
tervalu ne mora biti Riman-integrabilna. Takav je primer Dirihleova funkcija
χ : R → R definisana sa
(
1, x∈Q
χ(x) =
0, x∈
/ Q.
Ova funkcija je prekidna u svakoj taqki svog domena. Na svakom proizvo nom zatvorenom
intervalu [a, b] ova funkcija nije Riman-integrabilna.
Dokaz sledi iz vane teoreme da je funkcija Riman-integrabilna ako i samo ako
je en skup taqaka prekida Lebegove mere nula.