Granične vrednosti


 |q| < 1
0, 
α>0  0, 0, n<m


  
1 n q=1
 1, Pn (x) 
lim = 1, α = 0 lim q = lim = ±∞, n>m
n→∞ nα ∞, α < 0 n→∞ ∞, q >1 x→∞ Qn (x)
α ∈ R\{0}, n = m
 
 



n.d., q ⩽ −1
√
n
√ 
1
n
lim a = 1, a > 0 lim n n = 1 lim 1+ =e
n→∞ n→∞
n→∞ n
sin x ex − 1 ln (1 + x)
lim =1 lim =1 lim =1
x→0 x x→0 x x→0 x

U okolini nule (x → 0) važi:

x ∼ sin x ∼ ex − 1 ∼ ln (1 + x) ∼ tan x ∼ arcsin x ∼ arctan x

√ n
Stirlingova formula: n! ∼ 2πn nen , n → ∞
Skala rasta nizova
α
ln n ≺ n
| {z≺ nβ} ≺ pn ≺ q n ≺ n! ≺ nn , n → ∞
| {z }
0<α<β 1<p<q

Razvoji funkcija u stepeni red

∞ ∞ ∞
X xn X (−1)n 2n X (−1)n
ex = , x∈R cos x = x , x∈R sin x = x2n+1 , x ∈ R
n=0
n! n=0
(2n)! n=0
(2n + 1)!

∞ ∞
X (−1)n−1 n 1 X
ln (1 + x) = x , x ∈ (−1, 1] = xn , x ∈ (−1, 1)
n=1
n 1 − x n=0

∞
! ! !
α
X α n α α (α − 1) · · · (α − n + 1) α 0! = 1
(1 + x) = x , x ∈ (−1, 1), α ∈ R = , = 1,
n=0
n n n! 0 2n n! = (2n)!!

Skraćena sintaksa:
∞
∂x X X X  
ẋt := := an := {an }, {sn } k /d := konvergira/divergira akko := ako i samo ako
∂t n=1
Brojni redovi Alternativni redovi
Red (−1)n−1 bn , bn ⩾ 0 je alternativan red.
P
Granična vrednost reda se naziva suma reda:
∞
X Lajbnicov kriterijum konvergencije
S = lim sn = an Neka je an = (−1)n−1 bn , bn ⩾ 0 i neka važi:
P P
n→∞
n=1
1. lim bn = 0
an konvergira ako niz parcijalnih suma {sn },
P
Red n→∞
bez konačno mnogo početnih članova, konvergira. 2. bn+1 ⩽ bn ({bn } je monotono nerastući)
Ako red konvergira, tada opšti član reda teži nuli. P
Ako opšti član ne teži nuli, onda red divergira. Tada red an konvergira. Ostatak reda posle k-tog
člana je |Rk | = |S − sk | ⩽ bk+1 .
Redovi sa pozitivnim članovima
Hiperharmonijski red: Apsolutno konvergentni redovi
Brojni red an konv. apsolutno ako red |an | konv.
P P
(
X 1 k, α > 1 Ako red konvergira apsolutno, onda konv. i obično.
nα d, α ⩽ 1 Ako red konvergira, a ne konv. apsolutno, onda konv.
uslovno.
Geometrijski red:
( k Funkcionalni redovi
X
n k, |q| < 1 X
n 1 − q k+1 P
q αq = α Skup vrednosti od x za koje funkcionalni red fn (x)
d, |q| ⩾ 1 1−q
n=0 konvergira prestavlja oblast konvergencije tog reda.
Obična konvergencija funkcionalnog reda se zove konv.
Prvi uporedni kriterijum
po tačkama.
Neka su an i bn , an , bn ⩾ 0 i postoji n0 ∈ N tako
P P

da an ⩽ bn za svako n ⩾ n0 . Tada važi: Vajerštrasov kriterijum

an konvergira, i za svako x ∈ A,
P
X X X X Neka brojni red
bn k ⇒ an k i an d ⇒ bn d A ⊂ R važi |fn (x)| ⩽ an za n ⩾ n0 . Tada red fn (x)
P

konvergira uniformno i apsolutno na skupu A.

Drugi uporedni kriterijum
Neka su an i bn , an , bn ⩾ 0 i neka limn→∞ abnn = α,
P P P
Red fn (x) konv. uniformno ka S(x) na A akko:
α∈/ {0, ∞} (an ∼ bn ). Tada dati redovi istovremeno
konvergiraju ili divergiraju u oznaci an ∼ bn .
P P
(∀ε > 0)(∃n0 ∈ N)(∀x ∈ A)(∀n ∈ N)
an X X (n ⩾ n0 ⇒ |S(x) − sn (x)| < ε)
lim = α ̸= 0 ⇔ an ∼ bn
n→∞ bn

Dalamberov (količnički) kriterijum Stepeni redovi

an+1 Funkcionalni red oblika ∞ n
n=0 an (x − x0 ) naziva se
P P
Neka je an , an ⩾ 0. Ako je lim supn→∞ an < 1
P an+1 stepeni red sa centrom u tački x0 ∈ R, an ∈ R, n ∈ N.
tada an konvergira, a ako je lim inf n→∞ an > 1
tada divergira. ∞
X
an+1 an+1 an (x−x0 )n = a0 +a1 (x−x0 )+a2 (x−x0 )2 + · · ·
lim sup <1 ⇒ k lim inf >1 ⇒ d n=0
n→∞ an n→∞ an
Tejlorov red
Košijev (korenski) kriterijum
P √ ∞
Neka je an , an ⩾ 0. Ako je lim supn→∞ n an < 1 f (n) (x0 )
P √ f (x) =
X
(x − x0 )n
tada an konvergira, a ako je lim supn→∞ n an > 1 n!
√ n=0
tada divergira. Za lim supn→∞ n an = 1 se ne zna.
√ √ Za x0 = 0 dobija se Maklorenov red.
lim sup n
an < 1 ⇒ k lim sup n
an > 1 ⇒ d
n→∞ n→∞ Sumiranje stepenih redova
Integralni kriterijum Poluprečnik konv. stepenog reda je broj R, takav da za
Neka je
P
an =
P
f (n), an ⩾ 0 tako da: postoji svako x za koje važi |x−x0 | < R stepeni red konvergira
n0 ∈ N za koje je f definisana za sve x ∈ R, x ⩾ n0 ; (aps.), a za svako x za koje važi |x − x0 | > R red
f (x) ⩾ 0 i f je monotono opadajuća na [n´0 , ∞). Ta- divergira. Za |x − x0 | = R može ili konvergirati ili
da
P ∞
an konv. akko nesvojstveni integral n0 f (x) dx divergirati.
konvergira. Specijalno, ako je R = 0, red konvergira samo u tački
x = x0 , a ako je R = ∞, red konv. za svako x ∈ R.
X
ˆ ∞ ˆ T
!
an k ⇔ f (x) dx k lim f (x) dx Adamarova formula: Dalamberova formula:
n0 T →∞ n0
1 an
R= p
R = lim
lim supn→∞ { n |an |} n→∞ an+1
Dvostruki integral Krivolinijski integral I vrste (po dužini krive)
Neka je funckija f : σ → R neprekidna nad oblasti Neka je f : R2 → R neprekidna nad prostom glatkom
σ = {(x, y) ∈ R2 : a ⩽ x ⩽ b, α(x) ⩽ y ⩽ β(x)} i neka krivom L = {(x, y) ∈ R2 : x = x(t), y = y(t), t ∈ [a, b]}
su α, β : [a, b] → R neprekidne nad [a, b]. Tada je: ˆ ˆ b  q
¨ ˆ b ˆ β(x) f (x, y) dl = f x(t), y(t) ẋt 2 + y˙t 2 dt
L a
f (x, y) dx dy = dx f (x, y) dy
σ a α(x)
Orijentacija integracije ne utiče na vrednost, a granice
Smena promenljivih se uzimaju tako da a ⩽ b.
Ako je putanja L po delovima
´ ´ prosta glatka
´ kriva
¨ ¨ (L1 ∪ · · · ∪ Ln ), tada je L = L1 + · · · + Ln
f (x, y) dx dy = f (x(u, v), y(u, v)) |J| du dv Krivolinijski integral obe vrste se pri parametrizaciji
σ ω ne skalira dodatno, odnosno ne množi se Jakobijanom.
Ako je f (x, y) ⩾ 0, dobija se površina cilindrične po-
ẋu ẋv vrši ograničene sa f i xy-ravni.
Jakobijan: |J(u, v)| = ̸= 0
ẏu ẏv
Dužina luka krive
Polarne (obične) koordinate ˆ  
l= dl f (x, y) = 1
x = ρ cos φ ρ⩾0 L
y = ρ sin φ |J| = ρ Krivolinijski integral II vrste (po koord.)
Polarne pomerene koordinate Neka f zadovoljava sve uslove kao u prvom slučaju.
ˆ h i
x = ρ cos φ + p Kružnica sa centrom u (p, q): P (x, y) dx + Q(x, y) dy
L
y = ρ sin φ + q (x − p)2 + (y − q)2 = r2 ˆ bh     i
= P x(t), y(t) ẋt + Q x(t), y(t) y˙t dt
Eliptične koordinate a

x2 y2 Orijentacija integracija utiče na vrednost. Zatvorene

x = a ρ cos φ Elipsa: a2
+ b2
= r2
krive mogu biti pozitivno/negativno orijentisane, a kod
y = b ρ sin φ |J| = ab ρ otvorenih se orijentacija definiše u odnosu na tačke.

Površi u R3 Grinova formula

Veza između krivolinijskog integrala druge vrste i dvo-
Cilindar: x2 + y 2 = r2 strukog integrala, pod uslovom da su P , Q, P˙y , Q˙x
p neprekidne funckije nad σ ⊂ R2 , koju ograničava za-
Konus: z = a ± x2 + y 2 (± raste nagore/nadole) tvorena i pozitivno orijentisana kriva L.
Paraboloid: z = a± x2 + y 2 (a - dno/vrh na z-osi)
  ffi h i ¨  
P (x, y) dx + Q(x, y) dy = Q˙x − P˙y dx dy
Sfera: x2 + y 2 + z 2 = r2 L σ

Ravan: Ax + By + Cz + D = 0 Nezavisnost od putanje´ integracije

Krivolinijski integral L(AB) P dx + Q dy je nezavisan
Površina ravnog lika od putanje integracije (zavisi samo od početne i kraj-
¨   nje tačke - A i B) akko:
P (σ) = dx dy f (x, y) = 1
σ 1) postoji V : D → R2 , D ⊂ R2 sa neprekidnim
parcijalnim izvodima,
´ tako da dV = P dx+Q dy,
Zapremina oblasti
i tada važi: L(AB) P dx + Q dy = V (B) − V (A)
¨ h i
V = f1 (x, y) − f2 (x, y) dx dy , f1 ⩾ f2 ⩾ 0 2) P˙y = Q˙x
σ

Površina površi Ako je integral nezavisan od putanje, a L zatvorena

¸  
¨ q kriva, tada je: L P dx + Q dy = 0.
S= 1 + żx2 + ży2 dx dy
σ

z = f (x, y), σ : projekcija površi na xy-ravan