UNIVERZITET U BEOGRADU

GRAEVINSKI FAKULTET
www@grf.bg.ac.rs

Studijski program:
GRAEVINARSTVO OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE 2014
Godina/Semestar:
DRUGA GODINA/TREI SEMESTAR

Naziv predmeta (xifra):

MATEMATIQKA ANALIZA 2 (B2O2A2)

Naslov vebe:
KRIVOLINIJSKI I POVRXINSKI INTEGRALI I

Beograd, 2020.
Sva autorska prava autora prezentacije i/ili video snimaka su zaxtiena.
Snimak ili prezentacija se mogu koristiti samo za nastavu na da inu studenta
Graevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u xkolskoj 2020/2021 i ne mogu
se koristiti za druge svrhe bez pismene saglasnosti autora materijala.
KRIVOLINIJSKI I POVRXINSKI INTEGRAL Deveta nede a
KRIVOLINIJSKI INTEGRAL
KRIVOLINIJSKI INTEGRAL PRVE VRSTE
Definicija 1 Za neprekidno preslikavae ~r : [a, b ] 7→ R , odreeno sa 3

~r(t) := (x(t), y(t), z(t)), kaemo da je kriva ili put.

a) Ukoliko je ~r jedno 1 − 1 preslikavae (razliqitim vrednostima

t ∈ [a, b] odgovaraju razliqite taqke ~r(t)) za krivu kaemo da je
prosta kriva ili luk. Ako je ~r(a) = ~r(b), a ostale taqke su meusobno
razliqite za razliqite vrednosti parametra t, za preslikavae ~r
kaemo da je zatvorena prosta kriva.
b) Ako je ~r (t) = (x (t), y (t), z (t)) neprekidno preslikavae, to jest
0 0 0 0

preslikavaa x , y i z su preslikavaa, tada za krivu ~r kaemo da

0 0 0

je glatka. Ukoliko je jox i ~r (t) 6= 0 za svako t ∈ (a, b) za ~r kaemo

0

da je jedna regularna kriva.

Definicija 2 Krivolinijski integral prve vrste po krivoj C , koja je

definisana sa ~r(t) = (x(t), y(t), z(t)) za t ∈ [a, b ], je odreen sa
ˆ ˆ b p
f (x, y, z)ds := f (x(t), y(t), z(t)) x02 (t) + y 02 (t) + z 02 (t) dt.
C a

Napomena 1 Neka je AB put od taqke A do taqke B, a BA put od taqke B do

taqke A. Krivolinijski integral prve vrste ne zavisi od puta, to jest
ˆ ˆ
f (x, y, z)ds = f (x, y, z)ds.
AB BA

Stav 1 Povrxina cilindriqne povrxi qija je direktrisa kriva C , a

gora granica je definisana sa f : C 7→ R iznosi
ˆ
P = f ds.
C
KRIVOLINIJSKI I POVRXINSKI INTEGRAL Deveta nede a

Zadatak 1 Izraqunati ´ z ds, gde je C zavojnica x = cos t, y = sin t i z = t,

za t ∈ [0, 2π].
C

Rexee Vae sledee jednakosti

0
x = − sin t,
t y = cos t i z = 1, 0
t
0
t

pa je p √
ds = (− sin t)2 + (cos t)2 + 1dt = 2dt.
Traeni krivolinijski integral prve vrste je jednak
ˆ √ ˆ 2π
√
2π
√
2 2 
z ds = 2 tdt = t  = 2 2π 2 .
C 0 2 0

Zadatak 2 Ako je C deo krive od y= x

√
x=0 x=2 do , izraqunati ´ yds. C

Rexee Parametrizacija krive glasi C x = t y = t,

√
i za t ∈ [0, 2]. Vae
sledee jednakosti
x =1 i y 0
t
0
t
1
= √ ,
2 t
pa je s √
  2
1 1 + 4t
ds = 12 + √ dt = √ dt.
2 t 2 t
Traeni krivolinijski integral prve vrste je jednak
ˆ ˆ √
√ ˆ
2
1 + 4t 1 2 √ 13
yds = t √ dt = 1 + 4tdt = .
C 0 2 t 2 0 6
¸ p
Zadatak 3 Izraqunati C
, gde je C : x + y = 4x.
x2 + y 2 ds 2 2

Rexee Jednakost x + y = 4x je ekvivalentna sa (x − 2) + y

2 2 2 2
. Prema
=4
tome, parametrizacija krive C glasi
x = 2 + 2 cos t i y = 2 sin t,
za t ∈ [0, 2π]. Vae sledee jednakosti
0
x = −2 sin t
t i y = 2 cos t, 0
t

pa je p
ds = (−2 sin t)2 + (2 cos t)2 dt = 2dt.
Traeni krivolinijski integral prve vrste jednak
˛ p ˆ √ ˆ 2π √ √ ˆ 2π
r
2π √ t
x2 + y 2 ds = 2 8 + 8 cos tdt = 4 2 1 + cos tdt = 4 2 2 cos2 dt
C 0 0 0 2
ˆ 2π   ˆ π ˆ 2π
 t  t t
=8 cos  dt = 8 cos dt − 8 cos dt = 32.
0
 2 0 2 π 2
KRIVOLINIJSKI I POVRXINSKI INTEGRAL Deveta nede a

Zadatak 4 Izraqunati ´ xyz ds, gde je C deo krive koji se nalazi u preseku
sfere x + y + z = 4 i cilindra x + y = 1 u prvom oktantu.
C
2 2 2 2 2

Rexee Krivu C moemo zapisati u obliku z

x = cos t, x2 + y 2 = 1
y = sin
√ t,
z = 3, x2 + y 2 + z 2 = 4
za t ∈ [0, π/2], Vae sledee jednakosti
x0t = − sin t,
yt0 = cos t,
y
zt0 = 0, x

Slika 1. Kriva C
pa je p
ds = sin2 t + cos2 t + 0 dt = dt.
traeni krivolinijski integral prve vrste jednak
ˆ ˆ π/2 √ √ ˆ π/2
√ π/2 √
sin 2t 3  3
xyz ds = 3 cos t sin t dt = 3 dt = cos 2t = − .
C 0 0 2 4 0 2
Zadatak 5 Nai povrxinu dela cilindra x + y = 4 ograniqenog ravnima 2 2

z = 0 i x + z = 3.
Rexee Prema stavu 1, imamo da je traena povrxina jednaka
ˆ
P = zds,
C

gde je C preseqna kriva cilindra x 2

+ y2 = 4 i xOy ravni. Parametrizacija
krive C je odreena sa
i
x = 2 cos t y = 2 sin t,
za t ∈ [−π, π]. Vae sledee jednakosti
x = −2 sin t 0
ti yt0 = 2 cos t,
pa je p
ds = (−2 sin t)2 + (2 cos t)2 dt = 2dt.
Traena povrxina je jednaka
ˆ π p ˆ π
2
P = (3 − 2 cos t) 4 sin t + 4 cos2 tdt = 4 (3 − 2 cos t)dt = 12π.
−π 0
KRIVOLINIJSKI I POVRXINSKI INTEGRAL Deveta nede a

KRIVOLINIJSKI INTEGRAL DRUGE VRSTE

Definicija 3 Posmatrajmo preslikavaa P, Q, R : C 7→ R, gde je C
jedna prosta kriva definisana sa ~r(t) = (x(t), y(t), z(t)) za t ∈ [a, b ].
Krivolinijski integral druge vrste je odreen sa
ˆ
P (x, y, z)dx + Q(x, y, z)dy + R(x, y, z)dz
C
ˆ b
P (~r(t)) x0 (t) + Q(~r(t)) y 0 (t) + R(~r(t)) z 0 (t) dt.


=
a

Napomena 2 Neka je AB put od taqke A do taqke B, a BA put od taqke B do

taqke A. Krivolinijski integral druge vrste zavisi od puta, to jest
ˆ ˆ
P dx + Qdy + Rdz = − P dx + Qdy + Rdz.
AB BA

Ukoliko je kriva C sastav ena od prostih krivih C , C , . . . , C onda vai 1 2 n

ˆ ˆ ˆ ˆ
= + +··· + .
C C1 C2 Cn

Posebno, ako je kriva C zatvorena, za krivolinijski inegral druge vrste

koristimo oznaku ¸ . C

Teorema 1 Integral ˆ
P dx + Qdy + Rdz
AB
ne zavisi od putae AB ve samo od krajih taqaka ako i samo ako izraz
P dx + Qdy + Rdz predstav a diferencijal neke funkcije u = u(x, y, z)
definisane u nekoj oblasti koja sadri AB , to jest vai
∂P ∂Q ∂R ∂P ∂Q ∂R
= , = i = .
∂y ∂x ∂x ∂z ∂z ∂y

Teorema 2 (Grinova formula) Neka je D oblast ograniqena deo po

deo glatkom krivom C i neka su funkcije P, Q, ∂P/∂y i ∂Q/∂x neprekidne
u oblasti D. Tada je
˛ ¨  
∂Q ∂P
P dx + Qdy = − dxdy.
C D ∂x ∂y
KRIVOLINIJSKI I POVRXINSKI INTEGRAL Deveta nede a

Zadatak 6 Izraqunati I = ´ (2 − y)dx + xdy, gde je C cikloida x = t − sin t

i y = 1 − cos t, za t ∈ [0, 2π].
C

Rexee Vae sledee jednakosti

0
x = 1 − cos t
t i y = sin t, 0
t

pa je krivolinijski integral druge vrste jednak

ˆ 2π ˆ 2π ˆ 2π
I= (2 − 1 + cos t)(1 − cos t)dt + (t − sin t) sin tdt = t sin tdt = −2π.
0 0 0
¸
Zadatak 7 Izraqunati krivolinijski integral , gde je elipsa ydx−xdy C
odreena sa 9x + y = 9.
C+
2 2

Rexee Parametrizacija elipse C glasi

x = cos t i y = 3 sin t,
za t ∈ [0, 2π]. Vae sledee jednakosti
x = − sin t 0
t i y = 3 cos t. 0
t

Primetimo da je orjentacija traenog smera integracije je usklaena sa

orjentacijom parametrizacije (oba smera su u smeru obrnutom od kretaa
skaza ke na satu), pa je traeni krivolinijski integral druge vrste jednak
˛ ˆ 2π ˆ 2π ˆ 2π
2 2
ydx − xdy = −3 sin tdt − 3 cos tdt = −3 dt = −6π.
C+ 0 0 0
¸
Zadatak 8 Izraqunati krivolinijski integral , gde je krug −ydx+xdy C
odreen sa x + y = 8y.
C−
2 2

Rexee Jednaqina krive C je ekvivalentna sa x + (y − 4) = 16, pa imamo 2 2

da je parametrizacija kruga C odreena sa

x = 4 cos t i y = 4 + 4 sin t,
za t ∈ [0, 2π]. Vae sledee jednakosti
x = −4 sin t0
t i y = 4 cos t. 0
t

Traeni smer integracije je negativan, to jest u smeru kretaa skaza ke na

satu, dok je parametrizacija krive koju smo uveli pozitivna, to jest obrnuta
od smera kretaa skaza ke na satu. Da bismo uskladili navedene smerove
potrebno je staviti minus ispred odgovarajueg integrala.
˛  ˆ 2π ˆ 2π 
2
−ydx + xdy = − 4 (4 + 4 sin t) sin tdt + 16
cos tdt
C− 0 0
ˆ 2π 2π

=− (16 sin t + 16)dt = (16 cos t − 16t) = −32π.
0 0
KRIVOLINIJSKI I POVRXINSKI INTEGRAL Deveta nede a

Zadatak 9 Izraqunati I = ¸ (x + y ) dx + (x 2 2 2
− y 2 ) dy , gde je C kontura
trougla sa temenima A(0, 0), B(0, 1) i C(1, 0).
C

Rexee Vai sledea jednakost y

ˆ
I= (x2 + y 2 ) dx + (x2 − y 2 ) dy B
ˆ AB 1−x
+ (x2 + y 2 ) dx + (x2 − y 2 ) dy
ˆBC x
+ (x2 + y 2 ) dx + (x2 − y 2 ) dy. A C
CA
Slika 2 Kriva C
Du AB se moe parametrizovati sa x = 0, y = t za t ∈ [0, 1]. Kako je x 0
=0
i y = 1, vai
t
0
t
ˆ ˆ 1 ˆ 1
1
2 2 2 2 2 2 t3  1
(x + y ) dx + (x − y ) dy = (0 + t )0dt + (0 − t )1dt = −  = − .
AB 0 0 3 0 3

Du BC se moe parametrizovati sa x = t, y = 1 − t za t ∈ [0, 1]. Kako je

x = 1 i y = −1, vai
0
t
0
t
ˆ ˆ 1 ˆ 1
2 2 2 2 2 2
(x + y ) dx + (x − y ) dy = (t + (1 − t) )1dt − (t2 − (1 − t)2 )1dt
BC 0 0
ˆ 1  3  1
2t  2
= (2t2 − 4t + 2)dt = − 2t2 + 2t  = .
0 3 0 3

Du CA se moe parametrizovati sa x = 1 − t, y = 0 za t ∈ [0, 1]. Kako je

x = −1 i y = 0, vai
0
t
0
t
ˆ ˆ 1 ˆ 1
2 2 2 2 2 2
(x + y ) dx + (x − y ) dy = − ((1 − t) + 0 )1dt + ((1 − t)2 − 0)0dt
CA 0 0
ˆ 1  3
 1
t  = −1.

=− (1 − 2t + t2 )dt = − t − t2 +
0 3 0 3

Na kraju, traena vrednost krivolinijskog integrala druge vrste je jednaka

˛
1 2 1
(x2 + y 2 ) dx + (x2 − y 2 ) dy = − + − = 0.
C 3 3 3
¸
Zadatak 10 Izraqunati I = C (y + z) dx + (z + x) dy + dz , gde je C kriva koja
se nalazi u preseku i orijentisana pozitivno
p
z = x2 + y 2 z = 2 − x 2 + y 2
gledano iz taqke . (0, 0, 2)
KRIVOLINIJSKI I POVRXINSKI INTEGRAL Deveta nede a

Rexee Primetimo da iz z = x +y i z = 2− x + y sledi da je z = 2−√z,

p
2 2 2 2

to jest (z − 2) = z. Posmatrana jednaqina je ekvivalentna sa zp− 5z + 4 = 0,

2 2

to jest (z − 1)(z − 4) = 0. Kako za z = 4 jednakost z = 2 − x + y nema 2 2

realnih rexea, zak uqujemo da je z = 1. Parametrizacijazkrive C je data

sa p
z =2− x2 + y 2
x = cos t,
y = sin t,
z = 1, x2 + y 2 = z
za t ∈ [−π, π]. Vae sledee jednakosti
x0t = − sin t,
yt0 = cos t,
zt0 = 0, y
x
Slika 3 Kriva C
pa je traeni krivolinijski
ˆ
integralˆ druge vrste jednak ˆ
π π π
I=− (sin t + 1) sin tdt + (1 + cos t) cos tdt + 0dt
ˆ π
−π
ˆ π −π −π

=− sin tdt + (− sin2 t + cos t + cos2 t)dt

−π −π

Poxto je sin t neparna, a − sin t+cos t+cos t parna funkcija na simetriqnom

2 2

intervalu [−π,ˆπ], dobijamo sledeu jednakostˆ

π π
2
I=2 (−1 + cos t + 2 cos t)dt = 2 (cos t + cos 2t)dt = 0.
0 0
¸
Zadatak 11 Izraqunati I = C (y 2 − x2 ) dx + (z 2 − x2 ) dy + (x2 − y 2 ) dz , gde
je kriva koja se nalazi u preseku povrxi i
p
C z = x2 + y 2 z 2 = 2x.
Rexee Utvrdimo da iz i sledi da je , to
p
z = x2 + y 2 z 2 = 2x x2 + y 2 = 2x
jest 2 2
(x − 1) + y = 1.Parametrizacija krive glasi C
x = 1 + cos t,
y = √ sin t,
z = 2 + 2 cos t,
za t ∈ [−π, π]. Vae sledee jednakosti
x0t = − sin t,
yt0 = + cos t,
sin t
zt0 = −√ .
2 + 2 cos t
Slika 4 Kriva C
KRIVOLINIJSKI I POVRXINSKI INTEGRAL Deveta nede a

Krivolinijski integral druge vrste je jednak

ˆ π π ˆ
2 2
2 + 2 cos t − (1 + cos t)2 cos t dt



I=− sin t − (1 + cos t) sin t dt +
ˆ π −π −π
sin t
(1 + cos t)2 − sin2 t √


− dt.
−π 2 + 2 cos t
Podintegralne funkcije u prvom i treem integralu su neparne na intervalu
[−π, π], pa vai sledea jednakost
ˆ π ˆ π
2
I= (1 − cos t) cos tdt = 2 sin2 t cos tdt = 0.
−π 0
¸
Zadatak 12 Izraqunati x ydx − xy dy, gde je C pozitivno orjentisana
2 2

krunica x + y = 4.
C
2 2

Rexee Koristei Grinovu formulu, dobijamo da je

˛ ¨ ¨
2 2
(−xy 2 )0x 2
y)0y −y 2 − x2 dxdy,



x ydx − xy dy = − (x dxdy =
C D D

gde je D unutraxost krive C , to jest krug x + y ≤ 4. Uvodei polarne 2 2

koordinate x = ρ cos φ i y = ρ sin φ, za ρ ∈ [0, 2] i φ ∈ [−π, π], dobijamo

˛ ˆ π ˆ 2 ˆ π
2 ˆ π
ρ4 

2 2 3
x ydx − xy dy = − ρ dρ dφ = − dφ = − 4 dφ = −8π.
C −π 0 −π 4 0 −π
¸
Zadatak 13 Izraqunati I = e (1 − cos y)dx − e (y − sin y)dy, gde je C x x

kontura pozitivne orjentacije koja ograniqava oblast

C

D = {(x, y) ∈ R : 0 < x < π i 0 < y < sin x}. 2

Rexee Koristei Grinovu formulu, dobijamo da je

¨   ¨
I= (−e (y − x
sin y))0x
− (e (1 − dxdy = − x
yex dxdy cos y))0y
D D
ˆ π  ˆ sin x  ˆ π ˆ π
1 1
=− ex ydy dx = − ex sin2 xdx = − ex (1 − cos 2x)dx
0 0 2 4
 π 0 π 0
ex

cos 2x + 2 sin 2x  e −1
=− 1−  =− 5 .
4 5 0
KRIVOLINIJSKI I POVRXINSKI INTEGRAL Deveta nede a

POVRXINSKI INTEGRAL
POVRXINSKI INTEGRAL PRVE VRSTE
Definicija 4 Za neprekidno preslikavae ~r : D 7→ R , odreeno sa 3

~r(u, v) := (x(u, v), y(u, v), z(u, v)), kaemo da je povrx.

a) Ukoliko su funkcije x , y i z neprekidne na D ⊆ R , za povrx

0 0 0 2

kaemo da je glatka.
b) Parametrizacija ~r(u, v) je regularna ako je k~r × ~r k =6 0, gde je
0 0

~r = (x (u, v), y (u, v), z (u, v)) i ~r = (x (u, v), y (u, v), z (u, v)).
u v
0 0 0 0 0 0 0 0
u u u u v v v v

Definicija 5 Povrxinski integral prve vrste po povrxi Γ, koja je

definisana sa ~r(u, v) = (x(u, v), y(u, v), z(u, v)) za (u, v) ∈ D ⊆ R , je 2

odreen sa
¨ ¨
f (x, y, z)dσ := f (x(u, v), y(u, v), z(u, v))k~ru0 × ~rv0 k dudv.
Γ D

Ukoliko je povrx Γ odreena sa z = z(x, y), vektor normale je definisan sa

~nΓ = (−zx0 , −zy0 , 1)

i vai sledea jednakost

˜ ˜ q
Γ
f (x, y, z)dσ := D
f (x, y, z(x, y)) 1 + zx0 (x, y) + zy0 (x, y) dxdy.

Napomena 3 Povrxinski integral prve vrste ˜ ne zavisi od orijentacije

povrxi Γ.
Γ
KRIVOLINIJSKI I POVRXINSKI INTEGRAL Deveta nede a

Zadatak 14 Izraqunati ˜ (x + 2y − z)dσ, gde je Γ deo ravni 3x + 6y + 2z = 6

u prvom oktantu.
Γ

Rexee Projekcija povrxi Γ na xOy ravan je z

(0, 0, 3)
D = {(x, y) ∈ R : 0 ≤ x ≤ 2 i 0 ≤ y ≤ 1−x/2},
2

dok je jednaqina povrxi Γ odreena sa

z = 3 − 3x/2 − 3y . Vektor normale na D
ovu povrx glasi (0, 1, 0)
y
(2, 0, 0)
y = 1 − x/2 x
(−zx0 , −zy0 , 1) = (3/2, 3, 1),
Slika 5 Povrx Γ
pa je r
q 9 7
dσ = (zx0 )2 + (zy0 )2 + 1dxdy = + 9 + 1dxdy = dxdy.
4 2
Vai sledea jednakost
¨ ˆ 2 ˆ 1−x/2
!
7 3 7 5 7
I= (x + 2y − (3 − x − 3y)dxdy = ( x + 5y − 3)dy dx = .
2 D 2 2 0 0 2 6
˜ 2
Zadatak 15 Izraqunati , gde je Γ deo paraboloida z = x + y
(x + y 2 )dσ 2 2

za koji je
Γ
z ≤ 1.
Rexee Projekcija povrxi Γ na xOy ravan jeste krug x + y = 1, dok je 2 2

jednaqina povrxi Γ odreena sa z = x + y . Vektor normale na ovu povrx

2 2

glasi
(−zx0 , −zy0 , 1) = (−2x, −2y, 1),
pa je q p
dσ = (zx0 )2 + (zy0 )2 + 1dxdy = 4x2 + 4y 2 + 1dxdy.
Vai sledea jednakost
¨ ¨
2 2
p
I= (x + y )dσ = (x2 + y 2 ) 4(x2 + y 2 ) + 1dxdy.
Γ D
Uvodei polarne koordinate
x = ρ cos φ i y = ρ sin φ,
za ρ ∈ [0, 1] i φ ∈ [−π, π], dobijamo
ˆ π ˆ 1 ˆ π p  1
p
2 1 3 2
I= ρ 4ρ2 + 1ρdρ dφ = 4ρ2 + 1 (6ρ − 1)  dφ
−π 0 120 −π 0
ˆ π √
√
1 1 + 25 5
= (1 + 25 5)dφ = π.
120 −π 60
KRIVOLINIJSKI I POVRXINSKI INTEGRAL Deveta nede a

Zadatak 16 Izraqunati ˜ 4 − x − y dσ, gde je Γ deo konusa z = x + y ,

p
2 2 2 2 2

izmeu ravni z = 0 i z = 2.
Γ

Rexee Projekcija povrxi Γ na xOy p ravan jeste krug x + y = 4, dok je

2 2

jednaqina povrxi Γ odreena sa z = x + y . Vektor normale na ovu povrx

2 2

glasi !
x y
~nΓ = −p , −p ,1 ,
x2 + y 2 x2 + y 2
pa je q √
dσ = (zx0 )2 + (zy0 )2 + 1dxdy = 2dxdy.
Vai sledea jednakost
¨ p √ ¨ p
I= 4− x2 − y 2 dσ = 2 4 − x2 − y 2 dxdy.
Γ D

Uvodei polarne koordinate

x = ρ cos φ i y = ρ sin φ,

za ρ ∈ [0, 2] i φ ∈ [−π, π], dobijamo

√ ˆ π ˆ 2  √ ˆ π √
p 8 2 16 2
I= 2 4 − ρ2 ρdρ dφ = dφ = π.
−π 0 3 −π 3
˜ √
Zadatak 17 Izraqunati , gde je deo konusa
4 − x2 dσ Γ ,
z 2 = x2 + y 2
izmeu ravni z = 0 i
Γ
z = 2.

Rexee Projekcija povrxi Γ na xOy p ravan jeste krug x + y = 4, dok je

2 2

jednaqina povrxi Γ odreena sa z = x + y . Vektor normale na ovu povrx

2 2

glasi !
x y
~nΓ = −p , −p ,1 ,
2
x +y 2 x + y2
2

pa je q √
dσ = (zx0 )2 + (zy0 )2 + 1dxdy = 2dxdy.
Vai sledea jednakost
¨ √ √ ¨ √ √ ˆ 2 ˆ √
4−x2 √
!
I= 2
4 − x dσ = 2 2
4 − x dxdy = 2 4 − x2 dy dx
√
Γ D −2 − 4−x2

√ ˆ 2
√
2 64 2
=2 2 (4 − x )dx = .
−2 3
KRIVOLINIJSKI I POVRXINSKI INTEGRAL Deveta nede a

Zadatak 18 Izraqunati ˜ (xy+yz +zx)dσ, gde je Γ deo konusa z = x + y

p
2 2

unutar cilindra x + y = x.
Γ
2 2

Rexee Projekcija povrxi Γ na xOy ravan jeste krug x p + y = x, to jest 2 2

(x − ) + y = , dok je jednaqina povrxi Γ odreena sa z = x + y . Vektor

1 2 2 1 2 2

normale na ovu povrx glasi

2 4

!
x y
~nΓ = −p , −p ,1 ,
x2 + y 2 x2 + y 2

pa je
q √
dσ = (zx0 )2 + (zy0 )2 + 1dxdy = 2dxdy.

Slika 6 Povrx Γ
Vai sledea jednakost
¨ √ ¨  p 
I= (xy + yz + zx)dσ = 2 xy + (x + y) x2 + y 2 dxdy.
Γ D

Uvodei polarne koordinate y

x0t = ρ cos t,
yt0 = ρ sin t,
φ
izraz x + y ≤ x se transformixe u
2 2 x
ρ ≤ ρ cos φ, to jest ρ ≤ cos φ. Prema
2

tome, vai
D = {(ρ, φ) : ρ ∈ [0, cos φ], φ ∈ [−π/2, π/2]}. Slika 7 Oblast D
Traeni integral je jednak
ˆ π/2 ˆ cos φ 
2 2
I= (ρ cos φ sin φ + ρ (cos φ + sin φ))ρdρ dφ
−π/2 0
ˆ π/2
cos φ
ρ4 
= (cos φ sin φ + cos φ + sin φ)  dφ
−π/2 4 0
ˆ
1 π/2 4
cos5 φ sin φ + cos5 φ + sin φ cos4 φ dφ = .


=
4 −π/2 15