MATEMATIKA 2

II deo

Ime i prezime, broj indeksa: 11.09.2020.

∞
ak (x−x0 )k ,
X
1. (10) a) Definisati domen, poluprečnik i interval konvergencije stepenog reda S(x) =
k=0
sa zadanim centrom konvergencije x0 ∈ R i nizom koeficijenata (ak ).
∞
(−3)k + 2k
(x − 1)k .
X
b) Odrediti domen, poluprečnik i interval konvergencije stepenog reda S(x) =
k=1
k
∞
ak (x−x0 )k , sa zadanim centrom konvergencije x0 ∈ R i nizom
X
Odgovor. a) Za stepeni red S(x) =
k=0
koeficijenata (ak ), definišemo domen konveregencije

D = {x ∈ R : red S(x) − konvergira} 6= ∅ ,

poluprečnik konvergencije
R = sup {|x − x0 | : x ∈ D} ∈ [0, ∞]
i interval konvergencije
(x0 − R, x0 + R) .

b) Posmatrani stepeni red ima

def (−3)k + 2k
x0 = 1 centar konvergencije i a0 = 0, ak = (k = 1, 2, ... ) niz koeficjenata.
k
Poluprečnik konvergencije odred-ujemo formulom
 
 (−3)k + 2k     
k k
k + 1 3 1 + (−2/3)  1
   
 a    1
R=
 k 
lim  = lim 
 k 
= · lim  · k = ;
k→∞  (−3)k+1 + 2k+1  3 (1 + (−2/3)k+1 )
 
k→∞  ak+1  3 k→∞ k 3
 
 k+1 

takod-e
1 1 1 1
R= q = v = s = .
3
  
2 k

lim k
|ak | u (−3)k + 2k 
u 
k
k→∞ k
lim t 3 · 1+ − 
k→∞

k
  3 
lim  √
  
k
k→∞  k
 


Interval konvergencije je

1 1
 
2 4

(x0 − R, x0 + R) = 1 − , 1 + = , .
3 3 3 3

Ispitajmo konvergenciju u rubnim tačkama.

 2
1o. Brojni red S(x) u rubnoj tački x = x0 − R = je dat u obliku
3
∞ ∞ ∞ ∞
(−3)k + 2k (−3)k + 2k
k
1 k X1
   k
2

2
 
1 2
(−1)k
X X X
S(x0 − R) = S = −1 = − = + ;
3 k=1 k 3 k=1 k 3 k=1
k k=1
k 3

tj. u obliku zbira divergentnog harmonijskog reda

∞
X 1
H=
k=1
k

(koji odred-eno divergira ka ∞) i konvergentog alternativnog reda

∞  k
k1 2
X
(−1)
k=1
k 3

(po Lajbnicovom testu). Samim tim

S(x0 − R) = S(2/3) ne postoji kao realan broj.

4
2o. Brojni red S(x) u rubnoj tački x = x0 + R = je dat u obliku
3
∞ ∞ ∞ ∞
(−3)k + 2k (−3)k + 2k
k  k
1 2 k
 
4

4 1 k1
X X X X  
S(x0 + R) = S = −1 = = (−1) + ;
3 k=1 k 3 k=1 k 3 k=1
k k=1
k 3

tj. u obliku zbira konvergentnog alternativnog reda

∞
1
(−1)k
X

k=1
k

(po Lajbnicovom testu) i konvergentog reda sa pozitivnim članovima

∞
1 2 k
X  

k=1
k 3
  k  k 
1 2 2
prema pored-enju < . Samim tim
k 3 3

S(x0 + R) = S(4/3) postoji kao realan broj .

Konačno je odred-en
D = (2/3, 4/3] − domen konvergencije . 2

2. (15) a) Definisati bazu vektorskog prostora.

b) Neka je formiran skup matrica:
     
 1 1 q 0 
Uq =  A ∈ R2×2 : A  = A ,
1 1 0 0 

za neki realan broj q ∈ R. Dokazati za slučajeve 1. q = 0, 2. q = 2, 3. q ∈ R\{0, 2} da skup Uq odre-

d-uje vektorski potprostor od R2×2 i za svaki od ovih slučajeva odrediti jednu bazu i dimenziju tog
potprostora.
Odgovor. a) Baza je linearno nezavisan generatorski skup vektora razmatranog vektorskog prostora.
b) Neka je q ∈ R. Tada  
a b
A= ∈ Uq
c d
ako i samo ako      
a b 1 1 q 0 a b
   =  
c d 1 1 0 0 c d
   
a+b a+b qa qb
⇐⇒   = 
c+d c+d 0 0
   
a+b−qa a+b−qb 0 0
⇐⇒   = .
c+d c+d 0 0
Na osnovu ovoga zaključujemo da realni brojevi a, b, c, d ispunjavaju homogen linearan sistem
 



(1 − q) a + b = 0 


 
+ (1 − q) b
 

 a = 0 

(∗) .




c + d = 0 




 


c + d = 0 
Razlikujemo slučajeve:
1. q = 0 Tada  
 a+b = 0 
(∗) ⇐⇒  .
c+d = 0 
Samim tim, u ovom slučaju, opšti oblik matrice A je dat u sledećoj formi
         
−b b −b b 0 0 −1 1 0 0
(∗∗) A=  = +  = b +  d,
−d d 0 0 −d d 0 0 −1 1
| {z } | {z }
M1 M2

za b, d ∈ R. U jednakosti (∗∗) naznačene matrice M1 i M2 su bazne matrice vektorskog potporostora

U0 = L ({M1 , M2 }) ,
koji je dvodimenzionalan vektorski potprostor (četvorodimenzionalnog) vektorskog prostora R2×2 .
2. q = 2 Tada  
 −a + b = 0 
(∗) ⇐⇒ .
 c+d = 0 
Samim tim, u ovom slučaju, opšti oblik matrice A je dat u sledećoj formi
         
b b b b 0 0 1 1 0 0
(∗∗) A=  = +  = b +  d,
−d d 0 0 −d d 0 0 −1 1
| {z } | {z }
M1 M2

za b, d ∈ R. U jednakosti (∗∗) naznačene matrice M1 i M2 su bazne matrice vektorskog potporostora

U2 = L ({M1 , M2 }) ,
koji je dvodimenzionalan vektorski potprostor (četvorodimenzionalnog) vektorskog prostora R2×2 .
3. q 6= 0, 2 Tada  


 (1 − q) a + b = 0 


 
(∗) ⇐⇒ a + (1 − q) b = 0 .

 

c+d = 0

 


Prve dve jednačine prethodnog sistema, saglasno Kramerovim formulama, imaju samo trivijalna rešenja
a = 0, b = 0. Samim tim, u ovom slučaju, opšti oblik matrice A je dat u sledećoj formi
   
0 0 0 0
(∗∗) A=  = d,
−d d −1 1
| {z }
M

za d ∈ R. U jednakosti (∗∗) naznačena matrica M je bazna matrica vektorskog potporostora

Uq = L ({M}) ,

koji je jednodimenzionalan vektorski potprostor (četvorodimenzionalnog) vektorskog prostora R2×2 .

Napomena. U prethodnom rešenju korišćena je činjenica da lineal nekog skupa vektora odred-uje
jedan vektorski potprostor posmatranog vektorskog prostora. 2

3. (15) a) Navesti Kejli-Hamiltonovu teoremu.

 
1 −1
b) Neka je data matrica A =  .
2 3
Za matricu
B = A4 − 3 A3 + 3 A2 − 2 A + 8 I
naći karakteristične korene i vektore.
Odgovor. a) Kejli-Hamiltonova teorema: Svaka matrica anulira svoj karakteristični polinom.

b) Odredimo za matricu A karakteristični polinom

 

1−λ −1 
= (1 − λ) (3 − λ) + 2 = λ2 − 4 λ + 5 .

P2 (λ) = |A − λI| =  
2 3−λ 
 


Karakteristični koreni matrice A su

λ1,2 = 2 ± i .
Prema Kejli-Hamiltonovoj teoremi

P2 (A) = A2 − 4 A + 5 I = 0 .

U narednom delu matricu B = A4 − 3 A3 + 3 A2 − 2 A + 8 I odred-ujemo u eksplicitnom zapisu.

Navodimo tri moguća načina.
1o. Koristićemo Kejli-Hamiltonovu teoremu u obliku

(∗) A2 = 4 A − 5 I .

Navedeno nam omogućava transformisanje matrice B na sledeći način

 B = A4 − 3 A3 + 3 A2 − 2 A + 8 I

= A2 ·A2 − 3 A2 ·A + 3 A2 − 2 A + 8 I

= (4 A − 5 I) (4 A − 5 I) − 3 (4 A − 5 I) A + 3 (4 A − 5 I) − 2 A + 8 I
(∗)

= (16 A2 − 40 A + 25 I) − 12 A2 + 15 A + 12 A − 15 I − 2 A + 8 I

= 4 A2 − 15 A + 18 I

= 4 (4 A − 5 I) − 15 A + 18 I
(∗)

= 16 A − 20 I − 15 A + 18 I

= A − 2I
 
−1 −1
= .
2 1

2o. Posmatrajmo polinom

Q(λ) = λ4 − 3 λ3 + 3 λ2 − 2 λ + 8
za koji važi
B = Q(A) .
Izvršimo deljenje polinoma Q(λ) sa karakterističnim polinomom P2 (λ) :

(λ4 − 3 λ3 + 3 λ2 − 2 λ + 8) : (λ2 − 4 λ + 5) = λ2 + λ + 2
4 3 2
−λ ∓ 4 λ ± 5 λ
λ3 − 2 λ2 − 2 λ + 8
3 2
−λ ∓ 4 λ ± 5 λ
2 λ2 − 7 λ + 8
2
− 2 λ ∓ 8 λ ± 10
λ−2
time dobijamo
4
λ
|
− 3 λ3 + 3{zλ2 − 2 λ2 + 8} = (λ2 + λ + 2) (λ2 − 4 λ + 4) + λ − 2;
| {z }
| {z }| {z }
Q(λ) C(λ) P2 (λ) R(λ)

tj. Q(λ) = C(λ)·P2 (λ) + R(λ). Samim tim, prema Kejli-Hamiltonovoj teoremi, važi

B = Q(A) = C(A) ·P2 (A) +R(A) = R(A) ,

| {z }
(=0)

odakle eksplicitno
 
−1 −1
B = R(A) = A−2 I =  .
2 1
3o. Do matrice B se moglo doći i direktno matričnim množenjem

B = A4 − 3 A3 + 3 A2 − 2 A + 8 I
= 8 I − 2 A + 3 A2 − 3 A3 + A4
     2  3  4
1 0 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1
= 8  − 2  + 3  − 3  + 
0 1 2 3 2 3 2 3 2 3
           
1 0 1 −1 −1 −4 −1 −4 1 −1 −1 −4 −1 −4
= 8  − 2  + 3  − 3  +  
0 1 2 3 8 7 8 7 2 3 8 7 8 7
         
1 0 1 −1 −1 −4 −9 −11 −31 24
= 8  − 2  + 3  − 3 + 
0 1 2 3 8 7 22 13 48 17
           
8 0 2 −2 −3 −12 −27 −33 −31 −24 −1 −1
=  − + − +  = .
0 8 4 6 24 21 66 39 48 17 2 1

Dalje, za matricu  
−1 −1
B = 
2 1
odredimo karakteristične korene i vektore. Karakteristični polinom je
 

−1−µ −1 
= µ2 + 1

P2 (µ) = |B − µI| =  
2 1−µ 
 


sa karakterističnim korenima
µ1,2 = ± i .
Na kraju odred-ujemo karakteristične vektore koji odgovaraju navedenim karakterističnim korenima:

1. µ1 = i Odredimo netrivijalna rešenja karakterističnog sistema koji odgovara prvom karakteri-

stičnom korenu
    
−1−µ1 −1 α 0
~ 1 = ~0 ⇐⇒ 
(B − µ1 I) w   = 
−2 1−µ1 β 0
| {z }
(=w
~ 1)
    
−1 − i −1 α 0
⇐⇒    = 
2 1−i β 0
 . · (−1+i) 
 (−1 − i) α − β = 0 
⇐⇒
 2 α + (1 − i) = 0 

⇐⇒ { 2 α + (1 − i) β = 0 } ⇐⇒ { α = (−1 + i)·s ∧ β = 2·s }

 
−1+i
=⇒ w
~1 =  s ,
2
za s ∈ R\{0}. Specijalno za s = 1 dobijamo jedan izbor za prvi karakteristični vektor
 
−1+i
~
v1 =  .
2
Svi ostali karakteristični vektori koji odgovaraju prvom karakterističnom korenu su kolinearni sa
ovim vektorom.
2. µ2 = −i Odredimo netrivijalna rešenja karakterističnog sistema koji odgovara drugom karakteri-
stičnom korenu
    
−1−µ2 −1 α 0
~ 2 = ~0 ⇐⇒ 
(B − µ2 I) w   = 
−2 1−µ2 β 0
| {z }
(=w
~ 2)
    
−1 + i −1 α 0
⇐⇒    = 
2 1+i β 0
 . · (−1−i) 
 (−1 + i) α − β = 0 
⇐⇒
 2 α + (1 + i) = 0 

⇐⇒ { 2 α + (1 + i) β = 0 } ⇐⇒ { α = (−1 − i)·s ∧ β = 2·s }

 
−1−i
=⇒ w
~2 =  s ,
2
za s ∈ R\{0}. Specijalno za s = 1 dobijamo jedan izbor za drugi karakteristični vektor
 
−1−i
~
v2 =  .
2
Svi ostali karakteristični vektori koji odgovaraju drugom karakterističnom korenu su kolinearni sa
ovim vektorom. 2

4. (10) a) Definisati linearno preslikavanje (operator) izmed-u vektorskih prostora.

   
1 1
b) Dokazati da su ~v1 =   i ~v2 =   bazni vektori za R2×1 . Neka za linearno preslikvanje
0 1
2×1 3×1
A:R −→ R važi:
   
  1   2
1   1  
A  =  1  i A   =  3  .
    
0   1  
2 2
 
1
(i) Naći A  .
2
   
x x
(ii) Naći A  za proizvoljno   ∈ R2×1 .
y y

(iii) Odrediti Ker(A) i Im(A).

Odgovor. a) Za dva vektorska prostora V1 i V2 nad poljem F preslikavanje A : V1 −→ V2 je linearno
preslikavanje (operator) ukoliko važi
A(λ ~a + µ ~b) = λ A(~a) + µ A(~b)
za proizvoljne sklare λ, µ ∈ F i proizvoljne vektore ~a, ~b ∈ V1 .
b) Vektori ~v1 i ~v2 su generatorski i linearno nezavisni, pa samim tim jesu bazni. Izrazimo vektor
 
1
~v =  
2
preko vektora ~v1 i ~v2 . Važi
       
1 1 1  λ+µ = 1 
~v = λ ~v1 + µ ~v2 ⇐⇒   = λ  + µ  ⇐⇒ ⇐⇒ λ = −1 ∧ µ = 2 ,
2 0 1  µ=2 
tj.
~v = −~v1 + 2 ~v2 .
Samim tim
A(~v ) = A(−~v1 + 2 ~v2 ) = −A(~v1 ) + 2 A(~v2 ) .
Preko koordinata
     
      1 2 3
1 1 1      
A  = −A   + 2 A  = −
 1  + 2 3  =  5 .
      
2 0 1      
2 2 2
U opštem slučaju izrazimo vektor
 
x
~v =   (x, y ∈ R)
y
preko vektora ~v1 i ~v2 . Važi
       
x 1 1 λ+µ =x 
~v = λ ~v1 + µ ~v2 ⇐⇒  = λ  + µ  ⇐⇒ ⇐⇒ λ = x − y ∧ µ = y ,
y 0 1  µ=y 
tj.
~v = (x − y) ~v1 + y ~v2 .
Samim tim
A(~v ) = A ((x − y) ~v1 + y ~v2 ) = (x − y) A(~v1 ) + y A(~v2 ) .
Na osnovu toga linearno preslikavanje A konkretno je odred-eno koordinatama
     
      1 2 x+y
x 1 1      
A   = (x − y) A   + y A   = (x − y) 
 1  + y 3  =  x + 2y .
    
y 0 1      
2 2 2x
Do ovih rezlutata moglo se doći i preko matrice linearnog operatora na način koji izlažemo. Označimo baze
(" # " #) (" # " #)
(2) 1 0 (2) 1 1
B0 = , ,B = ,
0 1 0 1
i      

 1 0 0 

(3)
B0 =

 0 
,  1 ,  0
  
 .

 

0 0 1 
Koristićemo formulu
α)]B (3) = [A]B (3) ← B (2) · [~
[A(~ α]B (2) ,
0 0
2
za ma koji vektor α
~ iz R . Prvo iz
   
  1   2
1   1  
A    1  i A 
= 
 3 
 =  
0   1  
2 2
zaključujemo da je u zadatku zadana matrica linearnog operatora u odnosu na novu bazu
 
1 2
 
[A]B (3) ← B (2) =  1 3 .
 
0  
2 2
Istim postupkom kao u prethodnom rešenju
   
1 −1
  = 
1 B (2) 2
i odatle    
  1 2   3
1   −1  
A  =  1 3   5 .
=
   
2   2  
2 2 2
Takod-e, istim postupkom kao u prethodnom rešenju
   
x x−y
  = 
y B (2) y
i odatle
   
  1 2   x+y
x   x−y  
(∗) A   1 3 
=  x + 2y
= .
  
y   y  
2 2 2x
Napomenimo da važi i formula [A(~ α)]B (3) = [A]B (3) ← B (2) ·[~ ~ iz R2 . Navedena
α]B (2) , za ma koji vektor α
0 0 0 0
formula nije pogodna za rešavanje u ovom zadatku jer u polaznoj formulaciji nije poznata matrica
linearnog operatora [A]B (3) ← B (2) u odnosu na standardnu bazu. Sad, kad je odred-ena formula (∗),
0 0
moguće je i navesti matricu linearnog operatora u odnosu na standardnu bazu
 
1 1
 
[A]B (3) ← B (2) =  1 2  .
 
0 0  
2 0

Na kraju odredimo za linearno preslikavanje

 
  x+y
x  
A  =  x + 2 y  : R2×1 −→ R3×1
  
y  
2x
jezgro Ker(A) i prostor slike Im(A).
Evidentno  
0
Ker(A) =  .
0
Za vektor slike važi
         
  x+y x y 1 1
x          
A  =  x + 2 y  =  x  +  2 y  =  1 x +  2 y ,
          
y          
2x 2x 0 2 0

za x, y ∈ R; čime je
1 
   

 1 

   

Im(A) = L  ,  2
1   .
    

    
 
2
 
0
 

Rezultati za jezgro i sliku dimenzionalno su saglasni sa dim(Ker(A)) + dim(Im(A)) = dim(R2 ). 2