Сложеност

Кроз анализу приказаних примера, уочен је тренд усложњавања

активности унутрашње структуре уз истовремено смањење броја просторних
детерминанти које их одређују. Смањена диференцираност простора повећава
могућност међусобног преклапања и сажимања садржаја куће. Како концептом
није омогућено усвајање типичне хијерархије садржаја, то се и начин
организације простора знатно разликује у односу на концепт традиционалне
куће (аксијалност је замењена мрежом потенцијалних веза међу садржајима,
секундарна подела отварањем простора, а степеновање напрамапостављањем).

Прожимање стамбених активности приватне сфере дома

Сагледавањем планова може да се утврди да су садржаји куће међусобно
диференцирани у четири категорије – доминантно не-стамбени садржаји (радни
простори, галерије, мали занатски атељеи, продајни простори или пак станови
за изнајмљивање), стамбени заједнички садржаји (дневна зона, отворени
простори боравка, неформални простори окупљања, студио, соба за игру и
повремени боравак уз хоби), стамбени индивидуални садржаји (ноћна зона,
радни индивидуални простори, соба за медитацију и слично) и сервисни
садржаји (гараже, сервисни и технички блок) чија је улога знатно промењена у
односу на традиционалан концепт урбане куће.
Прожимање стамбених садржаја унутар приватне сфере доме, одвија се
по хоризонтали и по вертикали. Концепт хоризонталног повезивања, остварен је
кроз укидање међусобне секундарне поделе простора и сажимање активности у
оквиру стамбене заједничке зоне. Зоне су традиционално раслојене по
вертикали, али је њихов распоред нешто слободнији. Уочен је тренд инверзије
зона, те стамбени заједнички простори гравитирају последњој етажи, а стамбени
индивидуални приземној и сутеренској етажи. Прожимање садржаја по
вертикали остварено је кроз интеграцију степеништа у активни простор
свакодневице повезивањем активности стамбене заједничке и индивидуалне
зоне. Простор више није раслојен, већ интегрисан, па је и доживљај унутрашњег
простора целовит и јединствен.
У оквиру сваке етаже, активности су диференциране у релацији лево-
десно кроз секундарну поделу на сервисну и зону становања, и напред-назад
кроз секундарну поделу на активности које гравитирају улици и оне које
гравитирају блоку. Како су простори међусобно прожети, то је и дистинкција
релације напред-назад ублажена. Простор постаје континуалан, у коме су
промене интензитета садржаја наглашене начином кретања.
Компатибилност садржаја више није детерминисана кроз степеновања
јавности од улице ка блоку, већ кроз напрамапостављање суседних простора.
Запажена је тенденција интерпункције односно позиционирање једног
специфичног простора као прелазне зоне између садржаја различитог
карактера. Дакле, савремени концепт негује апсолутно одвајање (сервисном
зоном или баштом) или потпуно стапање са окружењем (транспарентна фасада),
те негира градацију простора. Релација интровертно-екстровертно, преузима
доминацију над степеновањем простора, те се истиче као вредност савременог
концепта унутрашње структуре куће.

Интеграција стамбених активности дома и нестамбених активности

Интеграција приватне и јавне сфере свакодневице одређена је кроз два
концепта. Први истиче повезивање рада и становања обезбеђујући очување
приватне сфере дома. Тада је рад затвореног типа. Уз стамбене садржаје
појављују се радни простори, атељеи и мањи студији. Други концепт истиче
повезивање рада и становања кроз отварање куће према окружењу. У зони
према улици организовани су нестамбени садржаји као занатска радионица,
галерија, клуб или кафе.
Начин остварења везе са окружењем је вишеструк. Анализом примера
кроз дијаграм кретања са наглашеним тачкама сусрета и концентрације
активности уочава се наглашавање релације приватно-јавно и индивидуално-
колективно. Однос стамбене и нестамбене зоне иде од крајности потпуног
стапања, преко раздвајања у смислу наглашавања једне у односу на другу зону,
до апсолутног раздвајања када је реч о концепту две самосталне организационе
целине у оквиру једног волумена.
Савремени тренд наглашава интеграцију свих активности. То значи да
сервисна зона постаје део активне стамбене зоне, да линије раздвајања рада и
становања нису просторно детерминисане, а да индивидуални простори постају
изоловани простори као контраст отвореном и променљивом концепту
унутрашње структуре. Ритам живота, а самим тим и ток активности, опредељује
концепт комплексности акцентујући суживот стамбених и радних активности и
њихово перманентно прожимање. Сажимање простора је развијено до екстрема,
те простор делује дисперзно и неконтролисано.

Слика 21 – схеме из табли у којима је карактеристика сложености

истакнута
Сложеност је одређена кроз орјентацију и дистрибуцију активности и кроз
начин њиховог повезивања, задржавајући традиционалне вредности интимног и
породичног. Сложеност одређује тежиште догађаја, секвентност простора, начин
укључења окружења у активности дома, просторне магнете и незаобилазну
флексибилност која омогућава неометану идентификацију стамбеног простора и
корисника. Тенденција прожимања доминантна је у оквиру приватне сфере дома
и заступљена као тенденција у релацији приватно-јавно. Тренд сажимања
одређује, пре свега, односе подцелина у оквиру сваке појединачне зоне.
Међусобно усклађивање зона, замењује њихово сучељавање чиме концепт
унутрашње структуре постаје сложен организам.
Нове тенденције промена најдраматичније су у концепту организације
приземне и поткровне етаже. Оне имају улогу везе између концепта унутрашње
и спољашње структуре куће. Поткровна етажа добија специфичан и не ретко
изузетан карактер као она најинтимнија и у вези са отвореном кровном баштом и
природним окружењем. У третману приземне етаже уочена су два опречна
тренда. Отварање куће ка урбаном окружењу и формирање прелазног простора
између куће и јавног простора града. Отварање куће ка окружењу интерпретира
се кроз имплементацију галерије, продајног простора, или полуотвореног,
делимично транспарентног дела дневне зоне.

Променљивост
Кроз анализу приказаних примера, уочен је тренд отварања унутрашње
структуре кроз апстракцију значењских детерминанти простора у односу на
садржаје. Дакле, намена простора није детерминишућа, те су простори
дефинисани основним просторним атрибутима, гравитацијом према окружењу и
просторним акцентом. Концепт променљивости доследно је примењен у већини
примера, а посебно наглашен код оних чији становници изразито негују активну
везу са окружењем или пак код оних примера који су настали у процесу урбане
рециклаже.
Кроз схематске приказе намена и њихов међусобан распоред уочен је
висок степен алтернације садржаја на нивоу стамбене зоне, као и висок степен
промене намене на нивоу не-стамбене зоне. Ако се посматрају зоне претходно
наведене у делу о комплексности (не стамбена, стамбена заједничка, стамбена
индивидуална и сервисна), може да се уочи да је највећи степен адаптабилности
заступљен код нестамбене и стамбене заједничке зоне, док су индивидуални
садржаји својом позицијом у укупној структури делимично детерминисани, а
сервисна зона апсолутно утврђена својим положајем, величином и унутрашњом
организацијом.

Адаптабилност наменске структуре унутар куће

У односу на концепте организације садржаја разматране кроз развој куће
у првој половини 20. века, помичне преграде линеарног карактера (због
сажетости и компактности урбаног контекста) су заступљене у малом броја
примера.
Дијаграм кретања са дефинисаним начином преграђивања показује да су
најзаступљенији примери који концептом утврђују сервисни блок као компактну
структуру и тежиште око кога се преплићу флуидни отворени простори
унутрашње структуре куће. Компактизација технолошко-сервисног блока
доследно се примењује и управно на правац простирања улице или паралелно
са њим. Без обзира на положај, хетероген карактер простора остварен је кроз
дихотомију фиксно-променљиво. У ретким случајевима улогу сервисног блока,
преузима простор атријума, када су простори према њему усмерени, а
организација у односу на њега детерминисана.
Упоредном анализом схема фиксних зона унутрашње структуре
установљена су два принципа у начину интерпретације сервисног језгра. Оно
може и не мора садржати степенице. Када их не садрже, степенице постају
носилац концепта активног дела простора и дефинишу његову осу, тежиште и
место прожимања простора.
Флексибилност може да се оствари и кроз ослобађање простора њихове
значењске компоненте. Овај начин тек је у развојној фази како је
најзаступљенији у примерима експерименталних кућа. Висок степен слободе у
артикулацији унутрашње структуре тада је остварен кроз потенцијал замене или
кроз могућност прогушћавања или пражњења простора. Савремени концепт куће
тежи технологизацији физичке опне куће, која у смислу конципирања
унутрашње структуре добија активну улогу као носилац информација,
комуникатор између урбаног окружења или пак света медија, односно добија
улогу подршке конкретном догађају унутрашње структуре.

Адаптабилност унутрашње структуре у односу на окружење

Степен слободе у организацији простора је висок у односу на окружење.
Готово сви примери максимално наглашавају квалитете унутрашњег простора
кроз осветљеност, орјентацију ка окружењу, тежиште и аксијалност, двоструку
висину простора, наглашене детаље подеоних површина и углова и различите
опције повезаности простора.
На тај начин, задовољен је висок степен отворености система способног
да се у зависности од промена и сам трансформише, и то кроз адаптацију,
трансформацију волумена и трансформацију фасадне равни.
Променљивост је на нивоу концепта одређена двојако. Први приступ је
дефинисан кроз ослобађање простора када унутрашња структура није
организована кроз садржаје, већ кроз величину простора и опције секундарне
поделе, њихову орјентацију ка окружењу и начин кретања. Други приступ је
дефинисан кроз променљив карактер простора, односно кроз организацију
полујавних и полуотворених простора, семипатиа, покривених галерија и тераса,
случајних еркера и балкона, транслусентних фасада. У овом случају елементи
простора носе и у свом обликовном концепту потенцијал променљивости.

Слика 22 – схеме из табли у којима је карактеристика променљивости

истакнута

Сервисни блок као технолошки активан просторни оквир једина је фиксна

компонента унутрашње структуре и често добија улогу тежишта, места сусрета и
простора према коме све остале активности гравитирају.
Из претходног могу да се усвоје два својства савременог концепта
унутрашње структуре куће. Прво својство је обезбеђење великог броја
комбинација садржаја и еластичност тока активности. Друго својство је
обликовање простора који својим квалитетима задовољава широк дијапазон
опција садржаја. Жеља за неограниченим слободама даје нову визију
унутрашње структуре, која из домена просте измене прелази у домен слободе
мишљења и могућности синхронизованог развоја човека, куће и града.

Пропустљивост
Приватност куће је основна компонента концепта традиционалне урбане
породичне куће. Укључењем приватне сфера дома у активан живот урбане
свакодневнице релација приватно-јавно се мења, те пропустљивост постаје
један од основних елемената концепта урбане породичне куће.
Пропустљивост је део концепта којим је исказана просторна
интерпретација прожимања јавне и приватне сфере свакодневице. Отварање
куће ка окружењу прати традиционалан концепт строге уздржаности према
улици и дисперзије према унутрашњости блока, с том разликом што је у
савременим примерима ова идеја доведена до екстрема кроз релацију отворено-
затворено.
У складу са високим степеном сложености садржаја и флексибилним
карактером унутрашње структуре, концепт спољашње структуре се развија у три
правца. Први истиче сложеност и флексибилност унутрашње структуре кроз
моделовање волумена и степеновање површина спољашње структуре. Други
истиче унутрашњу структуру кроз материјализацију и транспарентност фасадног
прочеља. Трећи кроз слојевитост омотача, те променљивост карактера фасадног
прочеља, дефинише релацију приватно-јавно, унутра-споља, отворено-
затворено.

Физичка и визуелна пропустљивост

Схематски приказ места продора и степеновања из отвореног у затворени
простор, основни је параметар концепта физичке пропустљивости куће. Уочена
су два приступа. Први је раздвајање приватног и јавног улаза, а други приступ
је повећана приватност улаза кроз низање простора различитог степена
јавности. Истиче се још једна значајна промена у односу на традиционалан
концепт. Укључењем аутомобила у простор куће, гаража добија посебно место
као комуникатор између куће и окружења, те је потребно да кућа у концепт
инкорпорира продор намењен аутомобилу.
Схематски приказ отворености волумена основни је показатељ визуелне
пропустљивости. Тренд примене прозора као елемента артикулације фасадног
прочеља којим се исказује визуелна пермеабилност се губи. Ако, претходно
реченом, додамо примену боје која тамно разуме као урбано, а светло као
природно и текстуре која грубо дефинише као јавно а глатко као приватно, онда
је концепт визуелне пермеабилности куће одређен кроз степен
транспарентности волумена, апстракцију површине фасадног прочеља,
значењске одреднице примењеног материјала, текстуре и боје (уместо
традиционалних одредница геометрије и пропорције).
Пропустљивост доводи у везу унутрашњу и спољашњу структуру,
одређује однос отворених и затворених простора куће, као и степен њиховог
прожимања. Другим речима поставља полазну основу за концептуализацију
спољашње структуре куће и дефинише њен однос према непосредном
окружењу, како у физичком и функционалном, тако и у односу на идентитет
корисника и окружења.
 Слика 23 - схеме из табли у којима је карактеристика пропустљивости
истакнута
Кроз приказане примере се уочава да традиционално утврђен баланс
отворено-затворено и унутра-споља бива замењен граничним вредностима где
простор може бити и отворен и затворен у зависности од тренутних захтева
корисника. Такође је дефинисана нова категорија транспарентности, односно
транслусентност која подразумева назирање тока активности унутрашњег
простора, те су релације отворено-затворено и унутра-споља замењене средњом
категоријом полуотвореног односно полутранспарентног простора, који једнако
припада и унутрашњем и спољашњем простору. Примери транслусентног фронта
су многобројни и постају саставни део концепта урбане куће. Следећи корак иде
у правцу развијања интелигентних фасадних равни које ће имати улогу да
допринесу даљем развоју града и друштва у целини, поштујући једнако и
приватност дома и јавност урбаног живота регенерисаног градског центра.

Усклађеност
У концепту савремене урбане породичне куће усклађеност подразумева
везу приватне и јавне сфере свакодневице. Остварена је кроз сложену вези
обликованог кода окружења и његовог карактера У савременој интерпретацији
важе исти односи с том разликом што је интеграција одређена и кроз степен
пропустљивости фасадног прочеља.
Кроз анализу приказаних примера тенденција усклађивања са окружењем
прати традиционалан оквир или иде у два савремена правца.
Традиционалан оквир се ослања на геометријску поделу фасадних
површина у смислу истицања геометријских елемената лика урбаног фронта.
Посебно је истакнута мимикрија текстуре наслеђених структура из окружења,
као и примена класичних принципа компоновања кроз симетрију, трипартитну
поделу фасадног прочеља и примену класичних пропорција. Традиционалан
однос куће и урбане форме заснива се на ставу да се концептом повлачења куће
у односу на линију фронта она издваја у односу на окружење, док се концептом
избацивања елемента спољашње структуре испред линије фронта укључује у
активности окружења.
Први савремени правац је одређен кроз интерпункцију. Интерпункција
представља апсолутно праћење мерљивих параметара урбаног окружења и
независтан однос карактера куће у односу на идентитет окружења. Кућа и
окружење поштују међусобну независност задржавајући основне линије
наслеђене структуре. Дефинисана је кроз концепт апстрактне геометрије
прочеља уз обавезну имплементацију вертикалних равни које имају улогу да
физички одвоје кућу од окружења, да прекину низ и дефинишу издвајање.
Други савремени правац је одређен кроз дијалог. Дијалог представља
успостављање интерактивног односа куће и окружења, у коме се они међусобно
надмећу за првенство обликујући динамичан амбијент. Одређена је кроз
примену нових материјала, уз задржавање основних регулација окружења. Овај
метод заступљен је претежно кроз концепт кућа чији корисници јесу ангажовани
актери урбане сцене окружења, и то кроз примену нових транслусентних
материјала, који омогућава истицање и наглашавање активности куће.

Слика 24 – схеме преузете из табли у којима је карактеристика

усклађености истакнута

Усклађеност је карактеристика савременог концепта којом је изражен

конкретан став према релацији ограђено-укључено. На овај начин, уз
пропустљивост и променљивост, концепт савремене куће истиче своје место и
улогу у процесу регенерацији градског центра.
Можда је највећи изазов укључења уочен на примеру Сузуки куће у
Токију, или куће Завесе у Токију које на изглед у потпуности одскачу својим
ликовним изразом у односу на урбани амбијент. Када се удаљимо и покушамо да
апстрактној слици куће и непосредном окружења типичне структуре мешовитог
центра додамо и звуке, интензивне промене слика и фреквентност кретања чини
се као да кућа управо активно и на прави начин реагује на савремени
регенерисани град. Слика није нема, нити је лик урбане форме ослобођен
урбанитета градског центра.
Потенцијал архитектонске интерпретације сваке карактеристике лежи у
поставци екстремних опција. Висок степен сложености и променљивости може
бити просторно одређен у опцији од потпуног ослобађања простора назнаке
садржаја, до сложеног система интеграције различитих опција наменске
структуре. Сложеност варира између сажимања са једне стране, до преплитања
са друге. Променљивост варира од флексибилности која подразумева слојевиту
структуру активности у једном простору, до изборности амбијената различитог
квалитета (мрачан, светао, средишњи, периферан, конфликтан, наглашен).
Висок степен пропустљивости одређен је у опцији од потпуне транспарентности
просторне структуре до њеног затварања. Пропустљивост варира, у зависности
од степена сложености, од повезивања активности јавне и приватне сфере
свакодневице, до истицања идентитета кроз очитавање тока активности.
Усклађеност, у зависности од променљивости, варира од истицања континуитета
амбијента кроз контрапункт, до сажимања са окружењем, од дијалога до
апстрактног односа тишине. Може да се уочи да су карактеристике одвојене од
обликованог потенцијала просторне структуре куће, те самим тим обезбеђују
дијаграмску поставку која нема директну просторну консеквенцу.
Еластичност примене сваке карактеристике као параметра који дефинише
концепт је евидентна. Док је сложеност опредељујућа у односу на стил живота
корисника, дотле је усклађеност детерминисана условима наслеђене структуре
окружења. Еластичност је у односу између сета карактеристика. Тако висок
степен сложености не условљава висок степен променљивости, нити
пропустљивости. Са друге стране, транспарентан волумен као израз
пропустљивости зависи од начина усклађености, али је овај кроз слојевиту
структуру волумена отворен за промене захтева корисника.
Карактеристике су међу собом повезане и зависне. У карактеру
сложености лежи кључ променљивости и усклађености. У карактеру сложености
и усклађености кључ пропустљивости, док је равнотежа свих претходних
карактеристика у идентитету концепта.
Концептуализација просторне структуре урбане породичне куће пресудно
је одређена кроз пропустљивост како свеобухватно регулише релацију човека и
града, и кроз карактеристику сложености како својим концептом усклађује
породичну и урбану свакодневицу. Мањи значај за концепт урбане породичне
куће има карактеристика променљивости, која се односи пре свега на савремени
концепт простора, било да је реч о кући или било ком другом објекту. Услови
урбане регенерације и карактер одрживости одређују позицију променљивости
као пресудне у начину сагледавања простора који се за савременог човека и у
савременог граду обликује у организује. Потенцијал примене различитих опција
променљивост не зависи директно од услова окружења нити од односа јавне и
приватне сфере живота, већ од преференција корисника и конкретних
могућности урбане структуре.
Свака од анализираних карактеристика утиче на концепт урбане куће. На
основу анализе може да се утврди да су карактеристике сложености и
пропустљивости опредељујуће у односу на концепт, те да оне управо
детерминишу карактеристику променљивости и усклађености. Карактеристика
пропустљивости може да се посматра засебно, док је усклађеност немогуће
посматрати издвојено од карактеристике сложености и пропустљивости.
Карактеристику сложености могуће је посматрати засебно у иницијалној фази,
али је она просторно дефинисана кроз потенцијал променљивости, а затим и
кроз пропустљивост и усклађеност.
Најзначајнија карактеристика у остварењу везе куће и корисника је
сложеност, а у остварењу везе куће и окружење усклађеност. Пропустљивост
дефинише везу јавне и приватне сфере свакодневног живота. На крају
карактеристика променљивости одређује степен адаптабилности структуре како
у односу на будуће промене града и корисника, тако и у смислу потенцијала
архитектонске интерпретације у фази обликовања концепта.
Дефинисане карактеристике део су целовитог концепта просторне
структуре куће. Њихова улога и место у концепту није унапред дефинисана, већ
зависи од конкретних услова окружења и стила живота корисника. Може да се
закључи да је степен међузависности свих карактеристика висок. Идентитет има
улогу да успостави ред и дефинише односе међу осталим карактеристикама, да
их уобличи и заједничким именитељем искаже. Одређен је кроз атрактивност
концепта, његову читљивост и степен остварене идентификације са окружењем
и са корисником. Док је концептом традиционалне куће утврђен код њеног
израза, савремени концепт је ослобођен кода, а израз куће индивидуализован.