Pojam sublimacije i mesto Drugog u psithoanalizi I Jednu od nesporno najzagonetnijih Cinjenica celokupnog poretka psihoanaliti¢kog iskustva pred- stavija mesto Drugog. Stvar je jasna, ili bi bar takva trebala biti: bez Drugog nema, niti mozZe biti psiho- analize. U inate vrlo sloZenom poretku analititke drame, njegovo mesto figurira kao apsolutno zaga- rantovano. To, ipak, nije sve. Covekova je ontogeneza uvek u funkciji odnosa spram Drugog. Dinamika psihi- tkog razvoja bitno je relaciona. Bice je odnos, ono vazda podrazumeva neku saodnoSajnost, tj. refe~- rentnost spram drugog.' Postepeno progresivno formiranje sve sloZenijih mentalnih struktura, Sto zapravo i predstavlja srZni momenat promaljanja tovekove subjektivnosti, njegove individuacije, u funkciji_ je razlititih (po mnogo temu vi8eslojnih) interakcija sa svetom oko sebe, tatnije sa poljem pri- sutnosti, odnosno odsutnosti, Dmgog. Setimo se danas veé klasitnih radova Harloua i Bolbija” te poznatih Brazeltonovih i Kramerovih "Up. Mewapt, X, Mera-vewrepuy petec-gvoixt, Adjiog, “AOt vo. 1993. 2 Up. Harlow, H., "The Nature of Love", American Psycholo- gist 13,1958, pp. 673-685; Harlow H., “Love in Infant Monkeys", Scientific America 200, pp. 68-74; Bowlby, J., 39istrazivanja interaktivaih struktura saodnosenja’ veé uveliko prisutnih na uzrastu novorodenteta. Mnogo toga se, u poslednjih nekoliko decenija, promenilo u naSem videnju doZivljajnog sveta novorodenteta i sasvim malog deteta. Sve i da naSa slika nije do kraja zaokruZena, neke su stvari ipak mnogo jasnije nego Sto su bile ranije. Kao sasvim izvesno danas znamo da dete, rodiv3i se, sa sobom na svet donosi duboko engramisane strukture o¢ekivanja prisustva Drugog. Hipotetitka odrzZivost, nekad gotovo samorazumljive, ideje o postojanju primarnog narcizma danas je ozbiljno dovedena u pitanje. Po mnogo éemu, éak nepovratno opovrgnuta. Lice Drugog (a uv potetku to je ponajvise majka), njegov miris, glas i njegov dodir predstavljaju najpovlastenije stimuluse u duhovnom okruZenju novorodenteta.* Iz tog razloga detinji je /i- bido, uverava nas Ferbern, mnogo vise object-seek- ing no Sto je pleasure-seeking. Novorodente, da- kako, vazda trazi zadovolstvo (pleasure), to niko ne spori; Cinjenica je, medutim, da ce uprkos tome ono neretko potrebi za zadovoljstvom pretpostaviti potrebu za nalaZenjem ontoloski sigurnog uporiSta u Drugom. U objektu. Neposredno zadovoljenje potre- Attachment and Loss (Vol. 1), New York, Basic Books 1969; Bowlby, J., Attachment and Loss (Vol. 2), New York, Basic Books 1973. 3 Brazelton, T. B., Tronik, E., Adamson, L., Als H. & Wise S., "Early mother-infant reciprocity”, Parent-infant interaction. CIBA Foundation, Associated Publishers, Amsterdam: 1975; “Evidence of communication during neonalat behavioral assessment", u knjizi Before Speech. The Beginning of Interpersonal communication, Cambridge 1977, pp. 79-88; Cramer, B., Functionnement mental précoces et interactions mére-enfant, Topique 35-36, Espri 1985. Izard, C. E., “Emotions as motivations: An Evolutionary- Developmental Perspective”, 1978 Nebraska Symposium on Motivation, University of Nebraska Press 1979, pp. 163-200; Eagle, N. M., Recent Developments in Psychoanalysis. A Critical Evaluation, McGrow Hill 1984. Fairbairn, W.R.D., Psychoanalytic Studies of the Personality, Tavistok Publications & Routledge & Kegan Paul, 1952. 40be za hranom ve¢é kod novorodenéeta, kao 8to je pokazao Harlou, ne igra glavnu ulogu u odnosu dete- -majka. Ljubav se, kaZe poznata izreka, ne hrani mlekom. Klasitna teorija o anaklizi pretrpela -je, zbog svega toga, vrlo o8tre kritike. Ukratko: potreba za bliskoSéu sa Drugim, za njegovom ljubavlju (a to jJe u ovom sluéaju majka), jati je motivator od potrebe za hranom.® Za dete je, na jednom siroko razvijenom fenomenolokom planu, toplina prisustva Drugog neuporedivo vaZnija od njegove puke hbranidbene vrednosti, ili, ponovicu to jo3 jednom, object-seaking, kao op8ti egzistencijalni stav subjek- ta u nastajanju, prednjati ispred pleasure-seaking. U tome je suStina. Svaki samosvesno bivstvujuci Dasein, tj. svako samosvesno bivstvujuce, bivstvuje i razvija se, poslu- Zi¢u se hegelijanskom terminologijom, kao bide za drugog, kao drugobice (Dasein fiir Anders, tj. kao Fireinandersein). Svako je samosvesno bivstvujuce (tatnije, svako bivstvujuce koje pretenduje na samo- svesnost), a Sovek je upravo to, odredivo iskljucivo kao spram-drugog-bivstvujuce. Relaciona intencio- nalnost spram Drugog, njegova ekstaticnost, predstav- lja najtemeljniju odrednicu Covekovog bivstvovanja u svetu. Upravo time on jeste to 8to jeste. Covek. Istina njegovog bivstvovanja potiva na iskustvu ek- staticki otvorene intencionalnosti, tj. na saodnosaj- nosti, sa Drugim. Biée-za-sebe i biée-za-drugoga dva su konstitutivna momenta identiteta (otud njemu imanentni dinamizam); njihova je istina, s razlogom nas uverava Hegel, njihov odnos, tj. njihova saodno- Sajnost. Verhiltnis, ka%e on.’ Napokon, valja re¢i jo8 neSto. Ta samosvesnom bicu imanentna saodno- Sajnost nije puka Cinjenica; ona je, posluzicu se ® Up. Harlou, navedeno delo. 7 Hegel, G. W. F., Phanomenologie des Geistes, prvo izd. 1807. Citirano prema izdanju Surkamp Verlag, Frankfurt am Main 1973, SS. 137-177. 41Janarasovim retima, podvig.® Od toveka se tu trazi mnogo viSe od puko intelektualnog uvida. Znanje nije dovoljno, potrebna je hrabrost. Hrabrost da se bude, paraftaziraéu Tiliha.” Svaka je ekstaza, tj. svako je otvaranje spram Drugog, rizik. I to nikako ne naivan rizik. Naprotiv. Sto je otvorenost dublja, to je rizik vedi; Sto je ona sveobuhvatnija, to su potresi koji ¢e zadesiti bi¢e sudbonosniji. Od bliznjeg nam, veli jedan stari pustinjak, dolazi i Zivot i smrt, spasenje i propast. To je prva i poslednja istina bivstvovanja. il Psihoanaliza je, slobodnije reteno, do krajnosti dovedena hermeneutika personalnog. To bi, ukratko reteno, bio njen smisao, njen razlog postojanja. Odavno je zapazeno da je hermeneuticnost noseéa karakteristika psihoanalize; i to kako psiho- analize shvacene kao teorije, tako i psihoanalize shvacene kao prakse. Duboko u svojim korenima (a to znati mnogo pre Tumacenja snova) ona ima zalozenu doktrinarmu izvesnost smisla analiti¢tkog pojma tumacenja.' Primera je mnogo. Na sebi svoj- stven natin o tome nam svedodi veé i rana Frojdova knjiga O afaziji.'! Potonje Studije o histerifi,” narotito Psihopatologija svakodnevnog Zivota,’” te ® Pavwapé, X., Tportoets xputixtig dvrodoyias, Abjwos, AGH. 1985. 9 Tilich, P., The courage to be, Yale University Press, New Haven 1952. '0 Ricoeur, P., Freud & Philosophy: an Essay on Interpretation, Yale 1970, p. 8. '"' Freud, S., Zur auffassung der Aphasien, prvo izd., 1891. '2 Freud, S., Studien tiber Hysterie, prvo izd., 1895. ‘5 Freud, S., Zur Psychopatologie des Alltagslebens, prvo izd., 1901. 42Dosetka i njen odnos prema nesvesnom,'* samo ée jo vise produbiti tu ve¢ pomenutu osnovau intuiciju. Stvari ce se razvijati po nekoj svojoj unutra’njoj logici. I napokon, drugo izdanje Tumacenja snova, dakle ono iz godine 1914, done¢ée sa sobom zavidan nivo kzistalizovanosti ve¢ pomenute osnovne intuici- 5 Jedan potpuni krug, u procesu Frojdove dija- Tektite potrage za znanjem, bice ispisan. Slika ¢e dobiti svoje prve obrise celovitosti. Kada to ka%em, prvenstveno imam u vidu Sesto i sedmo poglavlje pomenute knjige. Ne samo metodolo8ki, tj. praktitki, veé isto tako i metapsiholoski, tu ée stvar, sada vec na jednom teoretski (za ono vreme) relativno zrelom nivou, biti postavijena na svoje noge. Doktrina o analititkoj hermeneutici tragova nesvesnog posta¢e nesporna baStina, a u izvesnom smislu i znak prepo- znavanja, sustinska legitimacija svih onih koji ¢e pokuSati da krenu Frojdovim stopama. I dan-danas situacija je gotovo sasvim nepromenjena. Tumatiteljski napor psihoanalize usmeren je ka tazumevanju ¢esto duboko skrivene, zatamnjene, ponekad patoloski otudene, unutra3nje dinamike personalnog. U tome leZi zalog Frojdovog zaveStanja pokolenjima. Iz netitke teksture inkoherentne (inter- ferencijom nesvesnog nagriZene) besede svesnog subjekta, analititar nastoji iscitati celovitost smisla tog istog subjekta. Potom, od njega se otekuje da to ifcitano, dakle ono nesvesno, ono spontanoj, samo- svesnoj refleksiji nedostupno, vrati subjektu anali- titkog iskustva. Njega, zbog svega toga, zanima dija- lektitki (vazda otvoreni) totalitet, sinteza znanja i ne- znanja, izrecivog i neizrecivog, Citljivog i netitljivog, dostupnog i nedostupnog. “'* Freud, S., Der Witz und seine Beziehung zum Unbewusswten, prvo izd., 1905. 'S Up. Forrester, J., Language and the Origins of Psycho-Analy- sis, MacMillan 1980, pp. 70-76. 43Cesta su poredenja analiti¢ke prakse sa praksom Citanja. Setimo se samo Frojdovog cudnovatog teksta 0 Carobnoj beleinici, tj. 0 onom njegovom Wunderblock.'® Derida mu je svojevremeno posvetio jedan od svojih najSarmantnijih tekstova.'” Primera ima jo8. ] sam Frojd ih je Eesto isticao. Pominju se dvosmisleni, po mnogo emu nejasni, tekstovi, tekstovi kod kojih se sama ekspresija smisla javlia pod okriljem znaéajnih zna¢enjskih distorzija."* "O tome se", veli Lakan, "vazda radi u analititkom diskursu — onom Sto se /od strane pacijenta/ iskazuje oznaciteljem vi /kao analiti¢ar/ pruzate drugo Citanje smisla"."” Neki novi oznaciteli2° O %emu je ret? Freud, S., Notiz tiber den 'Wunderblock’, prvo izd., 1925. 17 Derrida, J., "Freud et la scene de L' écriture", L’ écriture et la difféerence, Seuil Paris, 1967. Istom Frojdovom tekstu posveéen je ceo jedan tematski broj Francuske psihoanaliticke revije (Revue Francaise de Psychanalyse), Tome XLV, septembre- octobre 1981. ‘8 “Recimo, kao Sto su Robertu Ajzleru spisi Josifa Flavija mogli sadrZavati mesta o Isusu Hristu zbog kojih bi negodovalo kasnije hriScanstvo. Sluzbena cenzura u sadasnjem vremenu ne bi primenjivala nijedan drugi odbrambeni mehanizam do konfiskaciju i uniStenje svakog primerka Gitavog izdanja. U ona vremena primenjivali su se razli¢iti metodi da se neSto udini negkodljivim. Napadnuta mesta bila su ili debelo precrtavana tako da su postajala netitka; tada se nisu mogia ni prepisivati, pa je naredni prepisivat knjige isporucivao besprekoran tekst, ali s prazninama na nekim mestima... ili se time ne bi zadovoljio, hteo bi izbeci upucivanje na osakacenost teksta, samim tim iskrivijivao je osnovni tekst. [spuStale su se pojedine rei, ili su one zamenjivane drugima, ubacivane su nove revenice; najradije se istrzalo celo mesto, pa bi umesto njega tu bilo uklapano drugo . koje bi govorilo upravo suproto. Slede¢i prepisivat mogao je potom sastaviti jedan nepodozriv tekst, koji je, ipak, bio krivotvoren; u sebi on vie nije sadrZavao ono Sto je autor hteo da kaze... Ako se poredenje ne sprovede odveé doslovno, moze se reci da se potiskivanje, uv odnosu na druge odbrambene mehanizme, odunosi kao ispuStanje prema iskrivljavanju teksta, a u razligitim oblicima tog krivotvotrenja moZemo naci analogije u odnosu na ramovrsne promene koje se deSavaju u Ja." Up. Freud, S., Endliche und unendliche Analyse, prvo izd., 1937. Lacan, J., Encore, Le seminaire livre XX, Seuil, Paris 1975, p. 37. 44PruZajuci to svoje drugo Citanje smisla oznacitelju analiziranog (tj. kroz svoj analiti¢ki akt tumatenja nudeci mu novi oznacitelj), analititar nastoji uvesti u igru Siri spektar razumevanja personalnosti ana- liziranog (otud priéa o totalitetu, tj. 0 sintezi), no Sto je to bilo prisutno u inicijalnom samorazumevanju sopstvene besede analiziranog. Nesvesno je, uverava nas Lakan, ono poglavlje moje povesti koje je prekriveno belilom ili koje je ispunjeno nekom lazi; to je, veli on, cenzurisano poglavlje. Ono subjektu ne stoji na raspolaganju u njegovom pokusaju da ponovo, , Vaspostavi kontinuitet sopstvene svesne besede.?' Vazno je, medutim, naglasiti da stepen i kvalitet netitljivosti zna¢ajno mogu varirati. Nije svaka netitljivost podjednako nevitljiva. Neka je to manje, a neka viSe. S pravom veli Kernberg, Sto je subjektova patologija izraZenija njegova Ce inicijalna povest biti nepouzdanija. Netitljivija. Drugim reti- ma, po mnogo éemu ¢e biti razlitita artikulacija po- vesnosti smisla na nivou konkretne besede u slucaje- vima neuroze, borderline-a, ili psihoze.”? Tome u pri- log govori nam kako klinitko iskustvo, tako i iskustvo teksta (tatnije iskustvo u tekstu) pisaca po- put Prusta i DZojsa. Vratimo se joS jednom Frojdovom pojmu tuma- éenja (Deutung). Pogledajmo neke njegove specifi- enosti. Za razliku od, recimo, Diltajevog ili Gadame- rovog Deutung, ono ée pre svega biti shvaceno u kontekstu Frojdovog psihoanalititkog razumevanja toveka kao bia Zelje. Mnogo toga bi¢e pod znakom najkonkretnije mogu¢e psihoanalititke procedure. Psihoanalza nije samo Geupica (teorija); istovremeno ona je (ili se, bar, tako neSto od nje o¢ekuje) i mpaEig 20 Lacan, J., "Vers un signifiant nouveau", Ornicar no. 17/18, 1979. | Lacan, J., "Fonction et champ de Ia parole et du langage en psychanalyse”, Ecrits 1, Seuil, Paris 1966, p. 136. 2 “Kemberg, O. F., Severe Personality Disorders, Yale 1986, pp. 22-23 i42. 45i texvi. U isto vreme ona je, znati, praksa i umece. Psihoanaliti¢tko je Deutung fmaéenje povesti, smisla i strukture Zelje. Psihoanaliza je hermeneutika Zelje. Povest Zelje predstavlja bazi¢no polje psihoanali- titke prakse. Pri tom, govor, odnosno simboli&ki poredak, jeste njen (bar wu okvirima analititke situa- cije) osnovni modalitet ispoljavanja. Psihoanaliza se ne bavi naprosto Zeljama. Ona se bavi izretenim i neizrecenim Zeljama. Zeljama koje su izrecive i koje to nisu. Nju zanima znaéenje, ne naprosto stanje. Otud danas tako otigledna metodo- loska bliskost analititke prakse sa razlititim vari- jantama hermeneutike diskursa. U tom smislu psiho- analiza bi predstavljala (ili bi ona bar mogla pred- stavljati) jednu od njegovih moguéih praktitkih vari- janti. Ne8to Sto je svojevremeno jo$ Gadamer nazna- tio, na sebi svojstven naéin tumateci, Aristotelov pojam razboritosti, odnosno opovecic.? Poznata je metafora, danas se sve Cece koristi, da su Frojdovi pacijenti ponajvise patili upravo zbog svojih neispri¢anih priéa, tatnije, zbog u sebi kobno po- stojeceg, a pri tom nesvesnog, manjka u samo- razumevanju scbe kao subjekta Zelje.4 Ovde je vazno naglasiti da za psihoanalizu Zelja predstavlja ne’to krajnje ekstaticko. Transindi- vidualno. Njen smisao otkriva se u njenoj ekstazi; moja Zelja uvek je moja, ali istovremeno ona uvek podrazumeva i Drugog, kao svoj objekt, ili kao funkciju svog objekta. Jedno bez drugog ne ide. Cemu Zelja? Njom subjekt iz petnih Zila nastoji prevazici neki u sebi imanentan nedostatak, svoju ontolosku manjkovitost, samonedovoljnost, ranjivost, zavisnost, kona¢nost. Zelja je, drugim retima, naligje manjka. Ona je vazda pod znakom (makar intui- tivnog i neosveSéenog) osecanja sopstvene samo- 3—Gadamier, H.G., Wahrheit und Methode, Tiibingen 1965. 4 Steele, R., Freud & Jung. Conflicts of Interpretation, Rout- ledge & Kegan Paul 1982, p. 121 46nedovoljnosti. Zelja je, shvacena kao ekstaza, uvek usmerena ka onom Sto se nema i Sto se nije. Hegel je u pravu: Dosegnuti objekt (a to je, na kraju krajeva, smisao gvake Zelje) znacilo bi ukinuti sopstvenu konaénost.> Tatnije, Zeleti dosegnuti objekt znatilo bi Zeleti ukinuti sopstvenu konaénost. Bar na nivou fantazma obeskonatiti se. Sebe preva- zici naslanjajuci se na Drugog, tog istog Drugog u sebe inkorporirati, pounutriti ga, sebe na njemu osigurati i utemeljiti. OntoloSki se uévrstiti. | upravo zbog svega toga Zelja nuZzno podrazumeva Drugog. . Drugost. Bez iskustva drugosti Drugog ona biva nemoguéa. Fantazmatski se izvitoperava. Gubi svoj smisao i svoju snagu. Jedno je, ipak, Cinjenica: svaka je Zelja Zelja za nekim, ili za ne¢tim. Drugim reéima, intencionalnost predstavlja njenu su&tinsku karakte- ristiku. Mimo kategorije intencionalnosti postojanje Zelje je, bar za psihoanalizu, nezamislivo. Herme- neutika Zelje mora, ako sebi samoj Zeli biti dosledna, biti hermeneutika subjektovog odnosa spram Drugog, tj. spram za njega bitnih objekata. U pro- tivnom izgubiée svoj smisao. Evo jednog primera. U pitanju je klasitni prikaz Dorinog sluéaja.”° Setimo se zapleta. Pogledajmo ko su glavni likovi. Ko se tu sve pojavljuje? Osim Dore, gospodina K., gospode K., Dorinog oca, tu je (pa makar i samo iz prikrajka) njena majka, te napokon i sam Frojd. Svi ¢e oni, u zavisnosti od uloga koje im budu dodeljene, figurirati kao manje ili kao vi8e bitni akteri u analiti¢koj drami Dorine Zelje. Sto se prita vi8e bude usloZnjavala, a na kraju ce ona zaista ispa- sti vrlo sloZena, Dorina ¢e se Zelja spram njih (a narotito spram nekih od njih) sve viSe otkrivati. U izvesnom smislu postaée brutalno o%igledna. Bolna. PoraZavajuca. Mnoge ée tajne, kao uostalom i razne, 25 Hegel, G. W. F., Vorlesungen iiber die Philosophie der Reli- gion I, Suhrkamp Verlag 1980, S. 171. 26 Freud, S., Bruchstiick einer Hysterie-Analyse, prvo izd., 1905. 47za ono vreme krajnje ekscentri¢ne, Zivotne pikan- terije, isplivati na povrSinu. Frojdov tekst nam, ipak, nudi mnogo vise. Stvar je u tome Sto ée na kraju cele ove prite i sama povrsina (setimo se jo’ jednom Frojdovog Wunderblock, tj. njegove Carobne bele- Znice), na kojoj ée se reflektovati tajna saga 0 po- vesti Dorine Zelje, postati neuporedivo veéa nego Sto je to na potetku bila. : Sve je meduigra fantazma i realnosti, realnosti koju ¢ine brojni (¢esto krajnje zamrgeni, te8ko ra- zumljivi) spletovi Dorinih saodnoSajnosti sa za nju bitnim objektima. Dorin je svet, tj. njena je realnost, dinamitka rezultanta slozene meduigre brojnih, viSeslojno isprepletenih, saodnoSenja sa za nju bit- nim objektima, sa likovima koji predstavljaju kljuéne aktere u Zivotnoj drami ove mlade Zene. Bez njih ona bi izgubila smisao. Napokon, reci ¢u glavnu stvar: pred ocima paZljivog citaoca (a od svih nas Frojd upravo to o¢ckuje: da budemo pazZljivi Citaoci) Dorin ¢e se Zivot, kao uostalom i njena bolest, na kraju pokazati kao jedno zaista Cudnovato, na momente neubvatljivo, bivstvovanje u sferi ogledala. U sva- kom od njih ona Ge, u manjoj ili u vecoj meri, zaticati neprepoznate odsjaje sopstvene neprepoznate Zelje.” Svaki ¢e joj od njih (uslovno reteno) vratiti (fj. reflektovati) neki deo nje same.”* Druga je stvar hoée 27 "Od bliznjeg sebe spoznajemo", rei su sv. Tihona Zadon- skog, "Sto vidimo u bliZnjem to je u nama". Up. Teopenia mxe 60 cenailteixt oitiya nawwezo Tuxoxa BagoxcKazo, TOM BTOpou, Mocxsa 1889, str. 102. 28 Na ovom mestu zgodno je setiti se Sekspira: To nije cudno, Ulise. Lepotu lica sopstvenik ne poznaje, Ocima drugih ona se otkriva; Nit' oko, to éulo najduhovnije Vidi sebe, sem kada gleda izvan sebe. Kad oko drugo oko susretne, Tad jedno u drugom sliku svoju vidi; Jer vid sebe ne vidi dok ne ogleda Ono Sto mu kao ogledalo sluzi. 48li ona to moéi prepoznati. Najte8¢e neée, ali drugo nije ni bilo za o¢ekivati. Kao, uostalom, i u svakoj drugoj drami, ni ovde svi likovi nece imati istu specifitnu teZinu. Neki ée biti vaZniji, a drugi ¢e, po prirodi stvari, biti manje vazni. Sporedni. Ipak, u svakom ¢e od njih Dora videti bar neki od odblesaka sopstvene neprepoznate Zelje. Poput Heseovog Harija Halera (inate pozna- tijeg kao Stepskog Vuka) i ona ée se u jednom trenutku svog, po mnogo ¢emu banalnog, Zivota obresti u Magicénom pozoristu, jer kako drugatije nazvati to njeno bivstvovanje u sferi ogledala. I tako ée jedna sasvim obitna devojka (jer Dora je upravo to — jedna sasvim obi¢éna devojka, koja se iz petnih Zila upinje da postane Zena) doZiveti neke sasvim neobitne stvari; tako ce, na kraju krajeva, cela njena Zivotna prita zadobiti sasvim neotekivani pecat istinski dramatitnog. Frojdov tumatiteljski napor, njegova herme-~ neutitka posvecenost samoj stvari Dorine pri¢e, bice posvecen razumevanju upravo tog fenomena. Pitanje koje mu se nametnulo bilo je nedvosmisleno. Kako je, naime, moguce da jedna sasvim obitna devojka sobom projavi neke sasvim neotekivane sadrZaje? Frojdov odgovor je poznat. U igru ée, napokon, biti uvedena kategorija nesvesnog. Pri¢a je dobila novu dimenziju. Proces tumatenja mogao je otpoteti. U govoru jedne histeri¢ne pacijentkinje, u svoj svojoj neizvesnosti, dogodilo se bi¢e... Niko vise nije mo- gao ostati izvan pri¢e. Niko, pa ni sam Frojd ... Neke su stvari, naime, veé na prvi pogled bile jasne. Frojd je to jednostavno morao znati. Ili to bar nama danas tako izgleda. Dora je sve samo nije romanti¢na heroina, za tako ne&to bila je odvec real- na, stvarna, odveé od krvi i mesa; bila je lepa, ali ne (Troilus and Cressida, stihovi 97-106. William Shakespeare: The Complete Works, Oxford 1988) AQi prelepa, bila je pametna, ali ne i prepametna, bila je zaljubljive prirode, ali, ipak, na kraju prite samo ¢e Bog znati u koga je ona zapravo bila zaljubljena. Ako je ikog stvarno i u potpunosti volela. O njenu ¢e se (pretpostavljenu, fantazmatsku) ljubav, kao Sto znamo, i sam Frojd u izvesnom smisiu spotaci: nece je prepoznati, kao 3to neée prepoznati ni sve razloge svog neprepoznavanja. Stvar ¢e mu jednostavno izmaci. Osta¢e mu u senci. Ne¢e je videti. Neobazri- vo ¢e sebi dopustiti previd za dalji rasplet bitne Cinjenice da se u sferi Dorinog nesvesnog njegovo mesto u znatajnoj meri preklopilo sa mestom gospo- dina K. A opet, upravo za Dorinu pritu (neko ée ovde reci — za njenu sudbinu) mesto gospodina K. bilo je od kljutnog znataja. Upravo iz tog razloga Frojd neée, kada je to bilo potrebno, prepoznati Zelju svoje pacijentkinje, niti ¢e sebe uspeti da locira (tj. da odredi sopstveno mesto) u odnosu na istu. Do¢i ée do ozbiljnog, a u izvesnom smislu ¢ak i opasnog, preplitanja likova. Kako sam Frojd kaZe, on necée uspeti da zagospodari transferom. Stvar Ge mu se oteti izvan kontrole. Ostaée mu samo naknadna pa- met. Dora ¢e mu izmac¢i, kao uostalom i dobar deo smisla njene intimne drame. Dorina drama nije drama slobode, njena je drama drama ljubavi; \jubavi neprepoznate, pate- titne, u isto vreme i jogunaste i zakrZljale, snazZne, dekadentne, tudne, tak izveS8tatene, ponekad sasvim neuverljive a opet nekako Zivotne i krepke. Setimo se samo pomalo patctitne Dorine molitve pred Mado- nom. Slika je zaista upeéatljiva. Dostojna je jednog Grinevalda. Na sceni je isto ono stanje svesti, isti onaj bazitni ontolo8ki stav, Sto ga je Hegel svoje- vremeno okrstio imenom Lepa dusa. Frojd je to mo- rao zapaziti, a nije. Dora pred Madonom je Lepa duSa pred ogledalom. Njena je ljubav /jubav Lepe duse. Tu je potetak, ali tu je i kraj prite. Smrtnici mogu dopreti samo do ogledala, jedino Bog moze videti iza. U tome je Dorina tajna. sOIt Pitanje na koje sada treba odgovoriti je Sta je to mesto Drugog? Koji je smisao njegovog toposa? "Lyjudska stvarnost je", veli Sartr," bi¢e preko koga mesto dolazi objektima. Sama Ijudska stvarnost, ukoliko je ona shvacena kao ostvarenje svoje vlasti- te mogucnosti, izvorno moze zauzeti mesto. Ali, s druge strane, takode necu reci da su Aga-Kan ili Sultan od Maroka odsutni iz ovog apartmana, vec ¢éu teci da je Pjer, koji obitno Zivi ovde, veé Cetri sata odsutan... Pjerova odsutnost odreduje se u odnosu sa jednim mesiom u kojem bi on sam trebao da se odludi da bude..."”” Sartr govori o mestu kao 0 Pjerovom mestu. Za njega mesto je ono mesto koje pripada Pjeru. To je Pjerov topos. Samo tako ono fenomenoloski moze biti odredeno. Nikako drugatije. U pitanju je mesto na kojem Pjer moZe biti, odnosno na kojem on moZe ne-biti, prisutan. To je mesto njegove smestljivosti. Odatle nam se on otkriva, obra¢a; odatle nas svojim prisustvom pogada. To, medutim, nije mesto na koje bi neko drugi (pa ma ko on bio) mogao smestiti Pjera. Naprotiv. To je iskljucivo Pjerovo mesto, samo njemu ono mozZe pripadati, i tu iskljucivo od njega, fj. od njegove slobode, sve zavisi. To, dakle, nije bilo tije mesto, ono je iskljutive Pjerovo. Samo se Pjer tu moZe pojaviti ili izostati. Niko drugi. 1 Sto vaZi za Pjera vaZi i za Dorinog oca, za Dorinu majku, za go- spodina i za gospodu K. Isto vazi tak i za samog Frojda, za svakog analiti¢ara uop8te. Svi oni imaju neko svoje mesto. Svi se oni subjektu (pa bio on Sartr ili Dora) otkrivaju sa mesta Drugog. 29 Sartre, J.P., L' Etre et le néant, Editions Gallimard, 1943. 51Mesto Drugog je ono mesto, ona tatka u fanta- zmatsko-znatenjskom prostoru, spram kojeg se svaki samosvesni subjekt (a to su na neki natin svakako i analitiar i analizirani, i Sartr i Dora) kao takav uspo- stavlja. Spram mesta Drugog subjekt odreduje sop- stveno mesto u svetu. Subjektovo mesto predstavlja krajnju ontoloSku bazu njegovog bivstvovanja u sve- tu, shvaéenom kao prostor ispunjen objektima. Mesto Drugog je topolo’ki opredmecéen mnemicki trag tekanja (odnosno itekivanja, traZenja) prisutnosti Drugog. Pjerovo je mesto ono mesto na kojem je on nekada sasvim izvesno bio, upravo odatle nam se tada i otkrio. Druga je stvar, pri tom, da li je on i sada na tom istom mestu. Tatnije, da li on uvek mora biti na svom mestu? Da li je mesto odrednica Pjera, ili je Pjer odrednica mesta? Sartrov odgovor je jasan. On nas uverava da Pjer moZe biti na tom svom mestu (zato je to mesto 1 odredeno kao njegovo), ali i da ne mora. On tu moZe biti prisutan, ali i odsutan. Sve zavisi od njega, od njegove slobode, od nas gotovo nista. Sartr je zaista na neki natin bio u pravu kada je tvrdio da je bi¢e koje je zavisno od Drugog, tatnije od njegove slobode, nezaSticeno bice. Kao 8to smo veé videli: sve zavisi od Pjera, od nas ni8ta. I niko nas od toga ne moZe zastititi. Niko, pa tak ni sam Pjer. Svi_ znamo kako je u kontekstu uobitajne sva- kodnevice ponekad teSko, tak nepodnoSljivo, od Drugog zavisiti. Drugi je Drugi a ne ja, Sto svakom ja (u zavisnosti od njegove personalne zrelosti) mora predstavljati problem. Izazov i dijalektitku antitezu njegovom narcizmu. Tezu o Covekovoj bazitnoj ontolo’koj neza- §ti¢enosti, tak pottinjenosti Drugom, ako je s merom data, teSko je osporiti. Druga je stvar, medutim, da li je apsolutizacija Sartrovog stava, da je Drugi skri- vena smrt mojih mogucnosti, do kraja umesna. Za njega to je Cinjenica, ne pretpostavka. Biti u zavisno- sti od Drugog znati biti pottinjen Drugom. Biti 52potéinjen Drugom, znaci biti pottinjen njegovoj slobodi. Biti pot¢injen njegovoj slobodi, znati sam ne biti slobodan. Robovati. Time, bar za Sartra, krug biva zatvoren. Ipak, da li je sve ba tako? Bi¢e-spram-Drugog Zaista je prepu8teno volji Drugog. U slucaju novorodenéeta i sasvim malog deteta to je sasvim otigledno. Covekovo je mladun- ¢e gotovo apsolutno neza3ticeno. Njegova prepu- Stenost brizi Drugoga je potpuna, bez nje mu jedno- stavno nema opstanka. Drugi je sve, ja sam niSta. Tatnije: Drugi je sve, a bez njega ja sam nista. Ontogenetski ovo je za Coveka potetna pozicija. Sa istom hipotekom svi potinjemo, izuzetaka nema. Ipak, to nije sve. Prita ima nastavak. Sledeci korak otkriée nam jedan va%an Sartrov previd. Cinjenica je, naime, da svest o za subjekta konstitutivno) funkciji drugosti Drugog ne mora nuZno za njega biti osuje- cujuéa. Naprotiv. Ona istovremeno razvojno moZe biti krajnje stimuliSuca. [zazovna. Prihvatiti (tatnije: moci podneti) drugost Drugog, drugost njegovog mesta spram mog mesta, tj. prihvatiti njegovu slobodu, znati prihvatiti izvesnost sopstvenih gra- nica, a to veé podrazumeva vii stepen personalne zrelosti, a u izvesnom smislu i slobode. Nije zgoreg pomenuti ovde tradiciju Valentinovog gnosticizma. Kada to kaZem prvenstveno imam u vidu karak- teristi¢no odredenje pojma Lorip (tj. Spasitelj) kao “Opog. Spasitelj je (a to je jedno od najradikalnijib odredenja pojma Drugog), najkrace reteno, , ona) koji odreduje granice. On je “Opos, tj. sama granica. Tek po utvrdivanju realnih granica sopstvenom narcizmu postace mogu¢ autentitan susret sa realnim Drugim, jer mesto Drugog nije moje mesto; ono ne pripada meni, ono pripada Drugom. Njegovoj drugo- sti. Na svetu ne postojim samo ja, tu je uvek i neko 3° Jonas, H., The Gnostic Religion, Beacon Paperback, Boston 1958, pp. 182-183. 53Drugi. Nisam sam, ali nisam ni gospodar. Moj svet nije iskljucivo moj svet, on neminovno podrazumeva i Drugog. I to sve ne znati da sam ja naprosto potcinjen Drugom, da sam njegov rob; to znati da bi ja, zajedno sa tim istim Drugim, trebao da iznadem zajednitki natin postojanja. Neku naSu, dakle kako moju tako i njegovu, uzajamnost (Habermas bi ovde govorio o konsenzusu) koja ce poStovati kako moju tako i njegovu slobodu; tatnije, koja ¢ée po8tovati kako moju, tako i njegovu drugost. Za mnoge to je Cinjenica koju teko mogu da prihvate. A trebalo bi... IV Pogledajmo sada ukratko kako stoji stvar sa sublimacijom. Odmah valja istaci kako nas ovde ne¢ce zanimati prvenstveno njena psihodinamika. Do danas o tome je relativno mnogo pisano. Stvari su, bar na nivou uobitajno shvacenog psihodinamitkog diskursa, i to kako teoretskog tako i onog praktitkog, uglavnom jasne. Stite se utisak da su duhovi jedno- stavno umireni. U velikoj meri pri¢a je ispritana. Zavrsena. Svoju paZnju posveticemo netemu sasvim drugom: topologiji sublimacije. Onom Sto nam se tu, u poretku jednog sada topoloskog diskursa, moZe pokazati, i Sto nam se pokazuje znatajnim ili bar upitnim. Evo 0 éemu je ret: topologija sublimacije podrazumevala bi jedan pre svega teoretski diskurs; diskurs 0 sublimaciji, shvacenoj u kontekstu naSeg prethodno veé sprovedenog razumevanja smisla subjektovog odnosa spram mesta Drugog. Otud pita- nje njene topologije. Ono Sto Ge za nas tu ponajvise biti upitno upravo je smisao veze, tj. odnosa, izmedu mesta samog subjekta i njemu_ suprotstavijenog mesta Drugog. U tom klju¢u pokuSacemo da razmiljamo o sublimaciji. 54Podimo redom. Otklonimo prvo neke moguée nedoumice. Ne samo da sublimacija nije intelektu- alizacija. Ona isto tako nije ni reparacija, mada se na nju razvojno na neki natin nadovezuje. Kapacitet za sublimaciju podrazumeva kapacitet za reparaciju, ali ne i obrnuto. Reparacija ne mora uvek podrazu- mevati sublimaciju. Za samog subjekta sublimacija je mnogo veti zalogaj. U pitanju je ne’to mnogo zahtevnije. Reparacijom subjekt nastoji prevazici, tj. zaceliti, ranu fantazmatski nanetu Drugom; Drugom sa kojim se biva u jo& uvek nerazluéenom ogiedal- nom odnosu medusobnog_ narcistickog —_ sapo- istovecivanja. U stutaju sublimacije od subjekta se traZi mnogo vise. Pogledajmo Sta. SuStina je u sledecem: sublimacija je dar Drugom. Dar Zelje, tatnije dar Coveka shvacenog kao bica Zelje, upucen u smeru mesta Drugog. U tom smislu sublimacija bi podrazumevala radikalno prevazilazenje inicijalne narcisti¢ke stopljenosti sa imagom drugog. Sa onim Sto ée Lakan svojevremeno nazvati objektom malo a2’ Njeno polje dogadanja, njen dijalektitki okvir, nije sfera narcistitkog ogle- danja i saogledanja, veé medusobne simbolitke razmene. I tako, dok je reparacija stvar fantazmat- skog, sublimacija bi se dogadala u kontekstu veé uspostavljenog simboli¢kog poretka. Njena stvarnost nije fantazmatska, nego je simbolitka. Sa svog mesta, a u smeru mesta Drugog, jer njihova mesta moraju biti simbolitki jasno razlucena, on, na’ subjekt, ée uputiti svoj dar. Darivace Drugog. Mesto Drugog odredi¢e smer darivanja, a subjektova Ge Zelja odrediti njegov sadrzaj. Zelja ce odigrati ulo- gu inicijalnog predloska, tj. vari (Aristotel bi rekao XAn), koja se tu (uslovno reteno) sublimira i koja se, kao takva, Drugom nudi na dar. Mesto Drugog bite njeno odredi8te, tj. ono mesto na koje dar biva upucen. "Lacan, J., Le transfert, Le séminaire livre VIH, Seuil, Paris 1991; Lacan, J., La relation d' objet, Le séminaire livre IV, Seuil, Paris, 1994. 55No da li je to sve? Ubrzo éemo videti da nije. Svako darivanje nije sublimacija. Postoje darivanja i darivanja. Potrebna je jedna dodatna odrednica. NeSto Sto ée sublimaciju uciniti specifitnom u odno- su na sve druge vidove simbolitke razmene sa Dru- gim. Njena diferentia specifica. Da bi neko darivanje bilo sublimacija ono, pre svega, mora biti darivanje iz ljubavi. Ukratko, dar wpucen Drugom mora biti dar iz ljubavi. Zelja koja je tu u igri (dakle, upravo ona Zelja koja sama, na kraju krajeva, i biva sublimisana) u osnovi je [jubavna Zelja, tj. Zelja za Tjubaviju. Cinjenica da agresivnost (a isto moze va7iti i za strah), sa svim svojim brojnim pregenitalnim varijetetima, neretko moZe biti prisutna u poretku su- blimacije, bitno ne menja stvari. Naprotiv. Jo’ je Frojd — i to sasvim s pravom — ukazivao na dijalekti- ¢ki blisku korespondentnost agresivno-destruktivnih pulzija i svega onoga Sto danas nazivamo Ijubavnom Zeljom. Sama Cinjenica postojanja ljubavi daleko je od toga da je moZemo smatrati samorazumljivom. Polimorfnost manifestacija erosa (jer Erot ima mno- Stvo lica a ipak jednu i jedinstvenu silu) cini ovu pojavu moguéom. Erot ima mmoga lica. Neka su divna, neka su straSna. Neka su plemenito uzvisena, neka su naprosto razvratna. Otud mesto agresivnosti, a uizvesnom smislu ¢ak i destruktivnosti, te neizbe- Znog straha, u poretku sublimacije. Sve to imajuci u vidu, moZemo zakljuciti kako bi sublimacija podrazumevala naroéitu, aksiolo’ki visoko rafinira- nu, erotizaciju (dakle jednu erotizaciju vieg reda) bazitno postojecih (dakle, polazi8nih) agresivnih i destruktivnih pulzija. Sam smisao sublimacije ne po- tiva na negiranju neteg Sto bi u subjektu bilo ima- nentno (recimo nagona); sublimacija nije negacija, ona podrazumeva preobraZenje. Tu ono u ¢oveku zbiljski agresivno i destruktivno (tj. ono Sto biva okrenuto protiv sebe, protiv Drugog, ili protiv sebe i 56Drugog) biva preobrazeno u neSto drugo, u dar, sa. kojim ¢e se izaci pred Drugog. Otud za nju karakteristitna intersubjektivnost. Transindividual- nost. Metasubjektivnost. Bez Drugog (tatnije, bez zrele svesti o Drugom, o njegovoj drugosti) nema sublimacije. Ona potiva na zrelosti samorefleksije ustanovljene spram mesta otkrivenja drugosti Dru- gog. Posredstvom sublimacije realizovani, ili nerea- lizovani, udarac postaje dar. Zelja za smréu (i to kako tudom, tako { sopstvenom) postaje i biva dar, dar iz ljubavi. Anafora. Potencijalna destruktivnost postaje aktualno tvoraStvo. Eros prevazilazi Tanatos. Zivot, pa makar i za kratko, pobeduje smrt. Cim je sublimacija stvar erosa, a to je znao jos stari Platon, ona ne moZe do kraja dosledno biti sve- dena u okvire Gisto odbrambenih formacija.” Ili, drugim retima, sublimacija je mnogo vise od svik drugih znanih nam mehanizama odbrane. Uvek ée postojati izvestan viSak znatenja. Ne8to Sto izmite svakom redukcionizmu. Dakako, u izvesnom smislu sublimacija jeste odbrambeni mehanizam, tatnije ona moZe imati funkciju mehanizma odbrane. Ona moze biti u funkciji odbrane. Njom se subjekt moZe braniti, ili bar moZe pokuSavati da se odbrani, od zla; od zla koje moZe biti kako tude tako i njegovo sopstveno. Pitanje je, naravno, hocée li u tome i uspeti; hode li mu_ sublimacija doneti olakSanje, ili Ge mu jo’ vide umnoZiti patnje? Mada Eros nikada nije mutitelj, on ne mora nuZno biti uteditelj. Setimo se Dostojevskog. Lepota ce, veli jedan od njegovih junaka, spasiti svet. To bi moglo biti njegovo zaveStanje potomstvu. Pri tom, naravno, glav- no pitanje za njega nije bilo pitanje koja je to lepota, 2 U pitanju je narotita Zudnja za celinom, potraga za tom istom celinom koju nazivamo ljubav. Eros oliten u Erotu. Up. TIAATQNOE: SYMITOSZION, Keijlevov, pet&gpacig Kal épjtnveta dnd Iwavvov Loxovtpn, 11. izd., “A@rva 1992, Sikutrisov pred- govor, str. 219-229. 57