Ontologija depresivne pozicije Kagem da muke u_paklu bivaju od bia Ijubavi. I kako je gorko i Zestoko to muéenje Ijubav- ju. Jer poznaju li da su se o ljubav ogred’ili trpece muke veée od svih drugih; Zalost im se rada u srcu za greh protiv ljubavi, Sto je kazna veéa od svake druge. Neumesna je takva pomisao da su u Paklu gre- Snici lixeni ljubavi BoZije. Ljubav je porod videnja istine, a to (sa ovim je svako saglasan) svima biva dato. No ]jubav silom svojom deluje dvojako: greSnika mudi, jer te8ko im je jedni druge da trpe i da u tim svojim bludnjama budu veseli. I tako, po mom misljenju, paklene muke su kajanja radi. DuSama sinova gornjih ljubav se ukazuje svojim utesi- teljstvom. Sv. Isaak Sirin Uvodenjem u igru pojma depresivne pozicije psihoanaliza ¢ée napokon (a to znati, posle perioda od- prvib nekoliko decenija pojmovne skutenosti i opSte nedoretenosti) ostvariti dovoljno postojane doktri- narne pretpostavke bitne za potonje adekvatno ime- novanje i za odgovarajuce osmiSljavanje upravo onog razvojnog foposa Sto ontogenetski prethodi i Sto, kao takav, razvojno utvrduje osnovne pretpo- 63stavke nadolazeée zrele predstave o moralnosti i o li¢noj odgovornosti uopste. Tema ove prite biée depresivna pozicija. Tatni- je, njena ontologija. Subjekt o kojem ¢u govoriti bice subjekt u nastajanju; dete, ali ne i samo dete. Usudujem se reci, covek uopSte. Problem periodi- zacije ostaée po strani. Necu se baviti pitanjem odrZivosti (odnosno neodrZivosti) klasi¢ne klajnijan- ske teze, koja samu mogu¢nost depresivnog reago- vanja subjekta u nastajanju smeSta okvirno negde u 18. mesec Zivota.? Bavicu se ne¢tim sasvim drugim. ' Pojam depresivne pozicije po prvi put se, bar koliko je to meni poznato, pojavljuje godine 1934, u tekstu Melaui Klein: "A contribution to the psychogenesis of manic-depresive states". Ista ée nam autorka pruZiti svoju najsistematitniju elaboraciju ovog pojma u tekstu:"Some theoretical conclusions regarding the emotional life if the infant" iz godine 1952. Bar u okvirima klajuijanske Skole najpregnantniji prikaz pojma depre- sivne pozicije dala je H. Segal, u svojoj knjizi Introduction to the Work of Melanie Klein, The Hogarth Press Ltd., London, 3° ed., 1978. (U francuskom prevodu H. Segal: Jntroduction dl’ euvre de Melanie Klein, PUF 6° édition, 1978, pp. 81-96) Up. isto tako iJ. Laplanche i J-B. Pontalis: The Language of Psychoanalysis, The Hogarth Press & The Institute of Psycho-Analysis, London 1985, pp. 114-116. Pomenimo jo8 i to da ée, donekle nezavisno od M. Klein, T. Benedek govoriti 0 detinjim ranim depresivnim iskustvima. Njen termin kojim ¢e to oznatiti biée depresivna konstelacija. Up. Benedek, T., "Ambivalence and the Depressive constellacion in the Self", u knjizi (Anthony J. i Benedek T. ed.) Depression and Human Existence, Little Brown & Co. Boston 1975. Istini za volju, Margaret Mater je, kritikujuci osnovne klaj- nijanske postavke, isticala kako je dete tek posle 18. meseca sposobno za, depresivna iskustva, ma koliko ona rudimentarna _ bila. To bi, najgrublje reveno, u okvirima njene periodizacije fazvoja bio period treée podfaze faze separacije-individuacije. S druge strane, zuameniti bostonski neonatolog Beri Brazelton tvrdiée kako je ved u periodu izmedu 24. 1 48. Casa po rodenju kod novorodenteta moguée zapaziti znake nevega Sto Ce on sam imenovati kao osecanje depresivnosti i dezorganizovanosti. Up. M. Mahler: On Human symbiosis and the Vicissitudes of Individuation, International Univ. Press., New York 1968, kao i Mahler, Bergman & Pine: The Psychological Birth of Human 64PokuSacu da odgovorim na pitanje kako jeste isti onaj subjekt koji sebe samog spram sebe i spram svog objekta Zelje depresivno pozicionira. Kako biva i kako prevazilazi to svoje u depresivnoj poziciji utemeljeno jeste. Sta je to depresivna pozicija 2 Koji je njen smi- sao? Koja joj je logika dogadanja? Prvo je nekako moramo definisati. Moramo znati o emu je ret, o ¢emu govorimo. Ukratko, depresivna pozicija je, kao 3to nam uostalom i samo ime kaze, pozicija. Topos. Iskustvo uradu sa decom, ali isto tako i sa odraslima, svedoti nam o tome da ona, ta pozicija (odnosno tOmoc) bar ontogenetski, moze biti dvojaka: paranoidno-shizoi- dna’ i depresivna. Ono Sto bi tu doSlo poste (a opet, Infant: Symbiosis and Individuation, Basic Books, New York 1975. Up. isto tako i Eagle M. N., Recent Developments in Psychoanalysis, McGraw Hill 1984, pp. 20-34. T.B. Brazelton: "Evidence of communication during neonatal behavioral assessment", u knjizi Before Speech. The Beginning of Interpersonal Communication, M. Bullowa_ ed., Cambridge Univ. Press 1977, p. 81. oo ovaj termin skovala je Melani Klajn. Pod njim je podra- zumevala za dete (ali u izvesnom smislu i za odraslog toveka) inicijalnu strukturu sinteze iskustva. Paralelno sa libidinalnim impulsima postoje i agresivni, duboko onespokojavajuci, destruktivni impulsi; sam objekt Zelje (a u potetku to je najteSée dojka) biva doZivljen kao manihejski rascepljen, a to mati kao jos-uvek-ne-jedinstven. Fuzija objekta je ono Sto ée tek u narednoj fazi uslediti. Sada je objekt rascepljen. Rascep se odigrava na liniji dobar-los. Dobar objekt vezuje libidinalne pulzije, lo’ one druge. Kakva-takva ravnoteZa biva uspo- stavljena. Objekt Zelje joS uvek nije celovit, nije personalan; karakteri8e ga neintegrisana parcijalizovanost. Istovremeno, majka je, odnosno njena je dojka, i dobra i zla. Dobra dojka je voljena, ona loSa za sebe vezuje mrZnju i netrpeljivost. I sve to Cini ovaj stadijum preetitkim. Odsustvo jedinstvenosti, odnosno personalizovanosti, na mestu Drugog iskljutuje mogucnost javijanja svesti o krivici. Jer, ukratko, nema se spram koga biti kriv. Drugi nije jedinstven, kao takav on joS uvek ne postoji. Sve 8to imamo od njega saino su manihejski oStro razgraniveni 65nedvosmisleno znamo da neSto treba da dode i posle) podrazumevalo bi dijalektitku sintezu pomenutih dveju antiteza, paranoidno-shizoidne i depresivne pozicije. Zrela genitalnost (za psihoanalizu to je ono posle; to je ono trazeno), odnosno personalnost, tj. eshatolo3ki fundirana obecana zemlja svakog moguceg psihoterapijskog pregnuca, predstavljala bi jedno Aufhebung. Jedno ekstati¢ki otvoreno pregnuce subjekta u nastajanju. Ono Sto bi tu trebalo biti prevazideno* zapravo je fenzija izmedu u subjektu vazda opstojecih dZepova njegove paranoidne- -shizoidnosti i depresivnosti. Bez toga nema ni subli- macije, ni reparacije, ni svesti o litnoj odgovornosti. Topos (tj. tonog) je za subjekta njegovo onto- loko polaziSte. Odatle se on referira spram sebe i spram svog objekta zelje. Od toga kako ono, to pola- ziste, bude konstituisano, tj. kakva mu je struktura, zavisiée priroda objektnog odnosa. Objektni odnos, njegova struktura i njegova dinamika, uvek je u funk- ciji foposa, odnosno pozicije. I ne samo to. U funk- ciji_ istog faktora vazda ¢e biti i moguci, tom istom subjektu realno dostupni, repertoar odbrambenih atributi. I Sto je najvaznije, detetu raspoloZivi kognitivni potencijali ne omoguéavaju mu da shvati kako su (upro3teno reveno) dojka koju voli i dojka koju mrzi delovi tela jedne jedinstvene majke. Njegove majke. Up. M. Klein: "Bemer- kungen iiber einge schizoide Mechanismus", u M. Klein: Das Seelenleben des Kleinkindes und andere Beitrige zur Psychoanalyse, Miinchen 1972, SS. 101-114; "Some theore- tical conclusions regarding the emotional life of the infant”, u M. Klein: Envy and Gratitude, A Delta Book 1975, pp. 61- 70; "On identification" (isto), pp. 141-175; "Envy and gratitude”, (isto), pp. 176-235; H. Segal (navedeno delo), pp. 29-44; J. Laplanche and J. B. Pontalis (navedeno delo), pp. 298-299. Tenzija, podvlatim, mo%e biti prevazidena, no to ipak ne znati da ona moze biti i resena. Naprotiv. "U meduvremenu", pige na jednom mestu Jung, "naucio sam da su svi Zivotno veliki i znatajni problemi u osnovi nereXivi... Oni ne mogu biti reSeni, moZemo ih samo prerasti". (Up. C.G. Jung: Commentary on the "Secret of the Golden Flower" , CW, vol 13, p. 15.) 66mehanizama. Sa stanoviSta analititke prakse to je sasvim logi¢no. Od nije ée, od te pozicije, striktno zavisiti svi za na’eg subjekta relevantni modaliteti uvodenja reda (ili bar njegovih nastojanja da se uvede red) u svet; i to kako u svet objektno ofvorene spolja3nosti, tako i u svet njegove unutraSnjosti. Kako Innenwelt tako i Umwelt za subjekta u nasta- janju bice predstavno opredmeceni, polazeci od njegove osnovne pozicije. Od toposa. Sve Sto je do sada reteno, reteno je o pojmu pozicije uopste. Govor o poziciji kao o toposu, tj. kao 0 razvojnom foposu, govor je 0 toposu uopste. Budimo malo konkretniji, Pogledajmo kako stoje stvari sa samom depresivnom pozicijom. PoneSto je veé sada otigledno. Op%te poznato. Za subjekta u nastajanju depresivna pozicija je, pre svega, mutna, neprijatna, bolna. On tu pati. Muci se. Samog sebe razjeda. TeSko mu je. Pitanje je: za8to? Odgovor je sledeci: na mestu drugog do8lo je do radikalne promene; do promene koja ée iz samih temelja uzdrmati najosnovnije stubove izvesnosti (pozicije) biéa subjekta. Njegovo jeste bi¢e dovede- no wu pitanje. Promena na mestu drugog, dakle ono nesto za subjekta krajnje neotekivano Sto se tamo desilo, usloviée znati i promenu na mestu subjekta. Ni&ta vise ne moZe biti kao pre. O tome je cela prita. Drugi vise nije onaj isti drugi od pre. Njegova drugost ‘sada je zadobila neke sasvim nove atribute. Drugi je postao celovit. Totalan. U izvesnom smislu ¢ak i totalitaran. Nepodno8ljiv. Voljeni drugi postao je proganjajuci drugi; proganjajuci drugi postao je voljeni drugi. I sve to biva istovremeno smeSteno u jednu i jedinstvenu litnost — u litnost drugog koja je napokon postala neko. Majka, ali ne nuZno i samo majka. Jer, recidivi su uvek moguci. Svet subjekta u nastajanju biva bitno promenjen. Veé sam rekao da nista vi8e ne moze biti kao pre, ni subjekt ni objekt. 67Crta je prekoracena, povratka nema. NeSto je puklo, stvorena je raspuklina (koja ponekad moZe biti dubo- ka kao najdublji moguci ponor) i nju sada _nekako treba popuniti. Ranu treba zaceliti. Pregenitalno neintegrisana mnoStvenost pojav- nog sveta, dakle ista ona sfera arhaiéne drugosti ka kojoj su svojevremeno teZili razli¢iti antagonistitki vektori libidinalnih i destruktivnih pulzija, tako karak- teristitnih za paranoidno-shizoidnu poziciju, sada biva smestiva u pojavne okvire iskustva jednog sasvim konkretnog i prepoznatljivog Drugog. Telo drugog postace jedinstveno telo jedinstvene majke. Fantazmatska mno&tvenost parcijalnih objekata dobi- ée svoju, sada globalnu, projekciju. Biée uokvirena. personalno prepoznatljivim gestaltom. Dobra i loa dojka steci ée svoj zajednitki imenitelj: jedinstvenu li¢nost majke. Korelativan proces zapazi¢emo i u sferi subjek- tiviteta. Mijelinizacija nervnih vlakana, rano isku- stvo, ali isto tako i sve veca svest o aktivnom uée8éu negujuceg i brigujuceg drugog, utinice svoje. Poli- centritnost fantazmatski oposredovanog afektivnog praZnjenja ustupice primat novonastalom stanju preovladavajuée monocentritnosti® Biée subjekta u nastajanju dostici ¢e jedan, sada znatno vidi, ubed- 5 Kod Melcera, po ovom pitanju postoji jedan zaista zanimljiv, za mnoge ¢ak verujem iznenadujuci, pasus. Tu se o policentri- énosti govori kao o politeisticnosti. Fantazmatski zasnovan inicijalni politeizam due smeniée, kada za to budu stvorene odgovarajuée razvojne pretpostavke, monoteizam: "Gospoda Klajn je, zapravo, opisala ne&to Sto moZemo nazvati teoloSkim modelom uma (a theological model of the mind). Svaka litnost mora da ima ne8to Sto moZemo opisati kao religiju u kojoj hjeni unutraSnji objekti igraju wloge Bogova - no ova religija ne ¢erpi svoju snagu iz vere u te Bogove, veé iz tinjenice da su ti isti Bogovi u umu aaista aktivni. Stavise, ako im svoju veru ne poklonite imaéete problem, a taj je problem problem narcizma." Up. Meltzer, D., "The Kleinian expansion of Freud's meta- psychology", Int. J. Psychoanal. 62:2, 1981, p. 179. 68ee i na sebe i na ee Opsta soe et konceptualizacije bi¢a bice promenjena. Na drugi natin premeravace j sopstvene i tude postupke. Simbolitka’ distanca spram fantazmatskog postace sve uotljivija. Isve to za subjekta nece proci olako, bez potresa. Naprotiv. Cena koju ¢e morati da plati bice srazmerna njegovoj Zudnji za Zivotom. Ravno- duSnost (ako je uopSte moguéa) deluje jeftinije. Ipak, u krajnjoj tatki svodenja ratuna ona ¢e se pokazati ispraznom, jer potiva na jednom ipak brutalnom odricanju od Zivota. Na prihvatanju smrti. Narasta- juca samosvest, jer izmedu ostalog i o tome je ovde ret, bi¢e fokusirana u tatki Dola: bola koji se, poSto ga je (nakar to bilo i samo na nivou fantazma) naneo drugom, vratio ajemu samom — subjektu. Od tog bola sve potinje. Isku8avajuci ga, subjekt sebe de- presivno pozicionira. Doba prerefleksivne, do tada gotovo apsolutno neprikosnovene, relacije ogledanja u odnosu spram drugog je proglo. Potvrda da je tako jeste sam bol Sto ga na’ subjekt trpi. Bol depresivne pozicije je bol. separacije. To nije bol ogledanja, to je bol odva- janja. To je bol samocée i krivice, a ne bol empa- tijske utopljenosti u sopstvenu predstavu drugog. Tako neSto sada j Je nemoguce. Coveka zagnjurenog u depresivnu poziciju ne muti savest, njega mute slike ~ fantazmatski patrljci negdasnje predstave drugog. Savest ée dodi kasnije.* No, kako bilo da bilo, brana’ je uspostavijena. Polje apsolutno zajednitkog proZivljavanja netragom je istezlo. Za razliku od situacije ogledalnog (odnosno infantilnog) tranziti- © Izvoma krivica, s razlogom primecuje Hajdeger, ne moze biti definisana putem moralnosti. Biti kriv izvornije je od svakog znanja o tome i od svake moguée etitke kodifikacije. Up. Heidegger, M., Sein und Zeit, Gesamtausgabe, Band 2, Vittorio Klostermann, Frankfurt am Main 1977, SS. 371-383, narotito SS. 379-380. 69vizma,’ u kojoj ako boli jednog boli i drugog, ovde primarno bol trpi samo jedan. Onaj drugi. Na subjektu je da se zbog toga oseti krivim. Da shvati da je upravo on za to odgovoran. A sve to, veé sam re- kao, nema nikakve veze sa save3éu. Prepoznavanje ¢ée, kao jedan od klju¢nih mome- nata u razvoju objektnog odnosa, biti uzdignuto na znatno vi8i (sada personalni) nivo, na nivo koji su- Stinski prevazilazi dinamiku strukture parcijalnog objekta; drugo, u polje samosvesti uci ¢e svest o kri- vici; neSto Cega pre nije moglo biti i to iz prostog razloga Sto se nije ni imalo pred kim biti kriv. Za tako nesto nije bilo ni elementarnih osnova. Drugi, kao personalni drugi, kao neko, kao litnost, jo8 uvek nije postojao, nije ga bilo, a to je jedan od bitnih uslova za pojavu osecéanja krivice. Puka zabrana nije dovolj- na. Sam akt, ma kakav bio, ne podrazumeva krivi- cu. Neophodan je neko pred kim éemo biti odgo- vorni, krivi. Neophodan je drugi. Dobra potvrda ovog stava je unutraSnji dinamizam psihopatske strukture. Tatnije, status drugog (status objekta malo -a i objekta veliko A) u kontekstu ve¢ pomenute psihopatske strukture. No to bi ve¢ bila tema za sebe. Karakteristitna je zatetenost subjekta koji je stupio u depresivnu poziciju. Iznenaden je i, po 7 Ova je pojava po prvi put opisana u radovima Sarlote Biler, Elze Keler, Cika’ke Skole, te Anrija Valona. Su&tina je, po jednoj od moguéih Lakanovih odrednica, u sledecem: Kada dete nekog udari ponasa se kao da je bilo udareno, kad vidi drugog da iz nekog razloga plaée i samo place. U pitanju je, dakle, fenomen da ono dete koje je prethodno udarilo neko drugo dete kaze: On me je udario! I nije, dodaje Lakan, da ono laze - ono je stvamo taj drugi. U tom se i ogleda smisao infantilnog tranzitivizma. U tom izgubiti sebe poistovetivsi se sa drugim i izgubiti drugog poistovetivsi ga sa sobom, Up. Lacan, J., "Agegresivity in psychoanalysis", Ecrits. A selection, Tavistok 1977, pp. 18-19; Lacan, J., Les psychoses, Le séminaire livre III, Seuil, Paris 1981, pp. 49-50, kao i moj tekst "Telesna shema, telesno Ja, Self". 70 ©ptirodi stvari, uvek je nespreman za ono Sto ga otekuje. Takav kakav je, on bukvalno biva baten u jednu za njega sasvim novu i po mnogo Semu nepri- jatnu, traumatiénu situaciju, situaciju manje ili vise neizvesnog traganja. U situaciju traganja koje, sva- kako u ekstremnim slu¢ajevima, moZe poprimiti tak obrise ocajnicke potrage, potrage koja se tu zbiva iz krajnje nuzde. Ono za cim tog traganja, dakle sam objekt potrage, vise ucce biti odrediv iskljutivo u smislu pukog neSto, tj. objekta (bio on parcijalan ili totalan); nije, naime, da subjekt ovde traga za nekim objektom (tj. za necim), pa bio on tu shvaéen tak iu krajnje Sirokom smislu kohutovski shvaéenog Self- -objekta. Objekt je na neki natin uvek tu; tu je ¢ak i kada nije tu. Tu je (kao Sto nam je svojevremeno posve- dotio Prust) i onda kad je fakticki odsutan: znaci, kada nije tu; tu je kao izgubljeni,® ili (i) kao ® Te&ko je zamisliti upetatljiviji primer kojim bi ilustrovali snagu izgubljenog objekta Kojw on ima nad subjektom, od jednog Prustovog pasusa, koji se nalazi u jedanaestom tomu (La Fugitive) njegovog monumentalnog romana nazvanog U potra- zi za izgubljenim vremenom. Evo tih revi: "Uostalom, sve i da mi je hiljadu puta pala na pamet, i to najjasnije, najizricitije na svetu, pomisao o takvom Albertininom odlasku na koji bi se ona sama odlu¢ila, ja zato ipak ne bih nimalo bolje naslutio Sta ¢e taj odlazak biti u odnosu na mene, to jest u stvamnosti, kakva izvorna, svirepa, nepoznata stvar, kakav pofpuno nov bol. Na takav njen odlazak, da sam ga predvideo, mogao sam misliti bez prestanka godinama i godinama, pa opet sve te misli sastavljene zajedno ne bi bile ni u najslabijoj vezi, ne samo po silini nego ni po slitnosti, sa nezamislivim paklom ispred koga mi je Fransoaza odigla zavesu rekavsi: Gospodica Albertina je otisla.., Istina, taj telesni udar u srce Sto nam ga zada takav rastanak i Uiji bol, usled stra’ne moci paméenja koju ima telo, postaje savremenik svih doba naSeg Zivota u kojima smo patili, taj udar u srce koji nam moZda pomalo i ratundZijski zada (toliko malo mi hajemo za tud bol) Zena kada Zeli da nase Zeljenje dovede do najvi8eg stepena, bilo da se samo pretvara da toboZe odlazi, da bi od nas zatrazila bolje uslove, bilo da, 71proganjajuci’ objekt: kao objekt sete i secanja na izgubljeno, kao objekt utvara i ontolo’ki dubokog nespokoja. Imanentna paradoksalnost takvog objek- ta (ta nepodnoSljivost tenzije izmedu tu je i nije tu) za na’eg subjekta u nastajanju znatajno ¢e biti opterecena jo’ nevim. Kad to ka%em prvenstveno imam u vidu esto vrlo visoku zasicenost fantazmat- ske predstave drugog, narocito njegovog tela, ranama i oZiljcima koji su isto tako fantazmatski. Tragovi fantazmatskog nasilja (koje, naravno, ne mora imati nikakvo realno pokri¢e) na fantazmatski doZivljenom telu drugog biée neSto za Sta Ce subjekt ponajvise okriviti samog sebe (a u vezi sa u sebi odlaze¢i zauvek — zauvek! ~ Zeli da nas pogodi, ili zato da bi se osvetila, ili da bi i dalje bila voljena, ili (da bi za sobom ostavila lepSu uspomenu) zato da silom razbije onaj splet zasi¢enosti, ravnodusnosti, koji je osecala da se plete — taj udar u srce se, istina, zaricao da ¢e ga izbedi, ponavljao je u sebi da ée se prijateljski rastati. Ali retko se rastajemo prijateljski, jer kada bi bilo prijateljski, ne bismo se ni rastavijali. A onda, kada se prema Zeni pokazujemo najravnoduSnijim, ona ipak oseca nejasno da smo se mi, premda smo je se zasitili, usled stalne istovetne navike, ipak i vezali za nju sve vise i vise, pa pomi8lja kako bi jedan od bitnih sastojaka prijateljskog rastanka bilo to da nam unapred kaze kako ée atici. No ona se boji, ako nam to kaze, da ée time to i onemoguciti. Svaka Zena oseéa, Sto je veca njena moé nad nekim éovekom, da je jedini natin da ode — da pobegne. Odbegla zato Sto je kraljica, tako je to... Na njen Zivot kraj nas, isuvi8e poznat, odjeduom se nadovezu oni Zivoti kojima ée se ona neizbeZno predati, i moZda nas je ba’ zato ostavila da bi se njima predala. Te tako to novo obilje Zivota Zene koja je oti$la naknadno utiée i na onu Zenu koja je bila kraj nas..." ° Kao dobra ilustracija proganjajuceg aspekta objekta moze nam posluziti Lakanova reinterpretacija poznatog Frojdovog sluéaja fobije malog Hansa. Tu je posebna pazuje posvecena analizi imaginamog odnosa dete-majka-falus (koji nam se tu otkriva kao objekt Zelje majke), a sve to vu smislu razumevanja dveju komplementamih struktura: strukture fetis objekta i strukture objekta fobije. Up. Lacan, J., La relation d' objet, Le seminaire livre IV, Seuil, Paris 1994. 72postojecim, prethodno neintegrisanim, agresivnim i destruktivnim, manje ili viSe svesnim, oralno sadisti- ¢kim, pulzijama). Drugi ¢e se pokazati kao ranjeni drugi. Kao takav, pred subjektom on ée otkriti svoje lice. Pokazace se. Prepoznavsi ga, subjekt ¢e ostati u Soku. Uplasiée se od samog sebe, od zla u sebi. UZa- snuce se i oseti¢e krivicu. Odgovornost. Tako potinje depresivna pozicija. Sv. Isaak Sirin u tome ée naslu- titi predukus ose¢anja pakla. Najvecu muku Sto Zivog toveka moze da zadesi. Bit ljubavi bozije.!° Ono za cim subjektove potrage bi¢e sada natin kako da iz te situacije u koju je zapao izade. Kako da je preva- zide? Kako sve to da preZivi? Kako da dostigne neku novu, vi8u, sintezu iskustva?"! Drugi je ranjen, mi smo krivi. Voleli samo ga, a ipak istovremeno smo ga i povredivali. Dakle, bar sa stanoviSta subjekta, promena Ce se desiti prvo na mestu drugog. Tamo ¢e nam se otkriti neSto sasvim novo. Dogodiée se smrt.'? Fantazmatske rane na telu .drugog, voljenog drugog (Melani Klajn ovde prven- stveno govori o dojkama, mada je i za nju u igri celo telo), pojavice se kao nesporna potvrda krivice. Sebi samom subjekt ¢e se, u svojoj turobnoj samo- 7 Up. Cosa appt Mcaaxa Cupuua, Cepries Mocag 1911, str. 76. ' Melani Klajn je o tome razmiSljala na sledeci natin: “MoZemo zakljuditi da prelaz sa introjekcije parcijalnih objekata na introjekciju celovitih objekata, zajedno sa svim posledicama koje to izaziva, ima presudan znataj za razvoj. Uspesnost ovog prelaza, uglavnom, zavisi od sposobnosti Ja da se suoti sa sopstveniin sadizmom i sa teskobom koji su karakteristi¢ni za prethoduu fazu, kao i od toga da li je Ja uspostavilo snazne libidinalne odnose sa parcijalnim objektima". Up. M. Klein: Das Seelenleben des Kleinkindes und andere Beitriige zur Psych- analyse, Rowohit, Miinchen 1972, S.72. 2 Pomata je Hajdegerova teza da Dasein inicijalno smrt razumeva kao ne&to Sto se dogada na mestu drugog. U istom smislu, a to Gini i sam Hajdeger, moZemo Citati i znamenitu Tolstojevu pripovetku Smrt Ivana Iljiéa. Up. M. Heidegger, navedeno delo, str. 337. 73refleksivnosti, otkriti kao akter smrti koja se desila na mestu drugog. On je taj koji je odgovoran i on je taj koji sve vie postaje svestan te svoje odgo- vornosti. Sve to moZe imati, a najéeSée i ima, svoju iko- nografsku dimenziju. Evo jednog drastitnog prime- ra. Opsedautost Hristovim ranama, tako karakteri- stitna za pojedine zapadne mistike, te poistovecenje sa Njim, koje moZe ici sve do istovetne bolne stigmatizacije sopstvenog tela, kao da je pojava sustinski bliska ovom naSem, uslovno receno klajni- janskom, domenu iskustva. Pojedina preklapanja su evidentna. Ne moZemo ih tek tako otpisati. Ontologija depresivne pozicije, stite se utisak, umnogome korespondira sa jednim — sveproZi- majucim sentimentom koji preovladava mentalnim sklopom koji fini mogucéom teologiju Velikog petka. U_oba_ sluéaja, do krajnosti se problematizuje iskustvo smrti na mestu drugog (ili Drugog). Tamo se, naravno, govori o smrti Boga; psihoanaliza iskuSava_ smrt drugog. Ipak, uprkos razlititim kontekstima, strukturalne korespondentnosti su o¢i- gledne. Iskustvo Franéeska iz Asisija, te Spanskih Karmeliéana, upravo nas u tom smeru vodi. Kada to kaZem, mislim na njihove stigmate. Neposredna, svakom vidljiva, konverzija u sferu telesnog svedoti nam o dubini iskustva bola 0 kojem je ovde ret. Kao da se tu introjekcija ranjenog Drugog radikalno pretvara u najneposredniju Mogucu, Cak brutalou, inkorporaciju. tog istog ranjenog Drugog.’* U stig- matizaciji sopstvenog tela ranama koje su Njegove. ‘3 Osim Franéeska iz Asisija, ovde svakako treba pomenuti Terezu Avilsku, Jovana od Krsta i Katarinu Sijensku. O fenomenu stigmatizma up. Cox, M., A Handbook of Christian Mysticism, The Aquarian Press 1988, p. 92, 128-129, 181; Ver- gote, A., Guilt & Desire. Religious Attitudes and their Patho- logical Derivatives, Yale 1988, p. 146, 191-193. 74Ne moje. | tada, retima Jovana od Krsta, osecacemo mnoge slabosti, stete i bolove u Zelucu." Telo ¢e biti raspeto, um ¢e se obresti u tamnoj noci smrti i beznadnosti. Dva tela jo8 jednom ée se preklopiti, ali sada ne vise u Ijubavi nego u bolu. Bol (tatnije, bel Drugog) biée ono Sto ih spaja. On ¢e biti jedini zaista legitimni predstavnik ljubavi u svesti subjekta koji pati. Otud izvestan uZitak. Izvesno, Lakan bi rekao, jovissance.’* Tereza Avilska ¢e svo- jevremeno pisati 0, kako sama kaze, bolu bozijem, o slatkom bolu, 0 Njegovim ranama.'® Vrhunac ée predstavljati njena poznata vizija andela, koji ée joj plamtecom strelom probadati srce.'’ Bol mistika jeu gaku erosa; bol depresivnog bolesnika je pod zna- kom tanatosa. Depresivna pozicija im je zajednitko polazi8te. U oba slucaja, subjekt se suotava sa oseca- njima gubitka i krivice. Naknadna ikonografska este- tizacija Franceskovog ili karameli¢anskog iskustva samo ¢e delimitno uspeti da ublazZi inicijalnu brutainost prizora. Ma koliko bila zaodenuta u lepotu rana ostaje rana, a njeno glavno svojstvo je da boli. To pogotovo vaZi za one rane koje krvare. Sledeéa stvar bitna za naSe dalje razumevanje depresivne pozicije je pitanje njene vremenitosti. To kako se ona, samosvest subjekta depresivne pozicije, u kontekstu sfere ¢iste temporalnosti konstituise. Kako biva u vremenu? Evo o emu je ret. U pitanju je iskustvo osveS¢enja subjekta koji stupa u depre- sivnu poziciju, dakle neko moje intimno Erlebnis, ‘4 Up. Sveti Ivan od Kriza, Tamna noé, Simposion, Split 1983, str. 72. 'S’ Up. Lacan, J., Encore, Le Seminaire livre XX, Seuil, Paris 1975, pp. 61-82. ad Up. Green, D., Gold in the Crucible. Teresa of Avila and the Western Mystical Tradition, Elemeut Books 1989, pp. 44-46. 7 U svemu tome Lakan ée videti zgodnu ilustraciju za svoju tezu o mistitkom iskustvu kao uzitku koji se dogada s one strane falusa i falusne deobe. Up. Lacan, J., Encore, Le Seminaire livre XX, Seuil, Paris 1975, pp. 61-82. 15koje kao svoj epicentar uvek ima neku taéku u proslosti, neku kobnu bilost, nikada sada&njost. To je kljuéna Cinjenica bitna za razumevanje svake autentitne depresivnosti. SadaSnjost je u drugom pla- nu, na nju je pala senka proSlosti. Buducnost je maglovita, neubedljiva, daleka, nepostojeca. Moja pamet je naknadna pamet, moja patnja je naknadna patnja. Sve je uzaludno. Sve je naknadno. Nidta nije pravovremeno. Subjektu ne preostaje niSta drugo osim patnje, a i ta je patnja uzaludna. Ni¢emu ne vodi. Nema izlaza. Postoji samo bezvremeno trajanje u mene preslikanog bola drugog. Sve to daje specifi¢an ton opStem utisku. Nemo beznade smenjuje se sa stanjima panitnog straha od sebe samog, od zla u sebi. Od zlog drugog, koji je istovremeno i dobar. Bolno ridanje pred prizorom raspeca samo je najsublimisanija moguca forma ovog iskustva. Postoje i druge, niSta manje Ijudske, nista manje istinite. ZateCenost Dostojevskog pred Holbajnovom slikom Mrtvi Hristos pripada istom ovom domenu iskustva. Situacija je takva da se sada baS niSta ne moZe uraditi. Sve je gotovo. Sve je stalo. Ostalo je samo mrtvo, beZivotno telo. Drugi je mrtav, mi smo ubice. On tu leZi, mi smo odgovosni. Dostojevski je sve to nepogresivo osetio.'* Fakticitet depresije je fakticitet porazene naknadnosti. Osuje- éenosti. Sta god da ¢inio i_ma koliko da se koprcao, sve Ge to u najmanju ruku biti sa zaka8njenjem. Do¢i ée prekasno. Otud, izmedu ostalog, tragitka dimenzi- ja psihoanaliti¢kog iskustva.” '8 “Pa zbog ove slike", uskliknuée u jednom trenutku zapanjeni knez Miskin, "neko moe veru da izgubi". '9 Sve je to, uverava nas Lakan, u bliskoj vezi sa onim 3to Ce kod njega biti odredeno kao etika psihoanalize. "Etika psiho- analize nema niSta sa spekulacijama u vezi sa preporukama i regulama koje bi se ticale sluzenja dobru. Ona implicira dimenziju izrazenu u onom &to zovemo tragitkim smislom Zivota." Up. L'éthique de la psychanalyse p. 361. 716Depresivna pozicija, kao Sto smo veé videli, podrazumeva specifitni nivo samorefleksivnosti. Samorefleksivnosti koju mirne du’e moZemo nazvati tragickom. Tragizam koji je ovde na delu jeste tragi- zam zakaSnjenja. Saznanje tu wvek kasni za cinom koji je uvek veé udinjen, koji je samim tim ireverzi- bilan. Nepopravljiv. Fatalan. Kakve to ima veze sa psihoanalizom? Sekundarni proces, to je jos Frojd zapazio, nuZno kasni za primarnim procesom. To je, po svoj prilici, zakon postojanja bi¢a koje govori. Drugatije jednostavno ne mozZe biti. Izmedu_primar- nog i sekundarnog procesa vazda mora postojati izvesna naknadnost i i zakaSnjenje (Nachtriglicheit i Verspitung).2° Analititko otkrivenje smisla svake konkretne akcije, pa bila ona realna ili samo fantaz- matska, uvek je u funkciji svesti o neminovnosti kaSnjenja. O fatumu izgubljenog vremena. Ahilej nikada ne sustiZe kornjatu. Kada bi je sustigao on vise ne bi bio brzonogi Abilej, postao bi bog. "Nabasah neznajuci", Edipove su revi?! To je najosnovnija Cinjenica njegovog tragizma. Njegovo tragitko Erlebnis do'krajnosti je svedeno. Cak meto- nimi¢no. Nema tu niteg suviSnog. U nekoliko reti dato je sve. I Zivot i smrt. Slepi Sovek napokon je progledao. Iako slep, video je smisao svog udesa. Njegovo je nabasah nabasavanje onog ko je nabasao neznajuci. Kobni raskorak izmedu znanja_i akcije stvar Ge samo utiniti teZom. Jer, nesto — i to ne bilo Sta — vec je ucinjeno. Utinjeno je nesto sa specifi- ¢nom teZinom greha u apsolutnom smislu. Samo- svest je tu, izgleda, samo zato da bismo potpunije patili. Da bi nam bilo te%e. Da bismo zaali zbog ¢ega nas boli to Sto nas boli. Da bismo taj svoj bol do 20 O matenju ovih pojmova u kontekstu Frojdovog mi&ijenja ubedljivo je pisao Derida, u svom poznatom eseju "Freud et la sctne de L’ écriture", koji se nalazi u knjizi L' écriture et la différence, Seuil, Paris 1967. 2! Edip na Kolonu, stih $48. 77raja mogli uciniti svojim. Prozivijenim. Sofoklov ‘nam Edip o tome dircktno svedoti.” Bitka je, pre nego Sto smo se osvestili, veé unapred bila izgublje- na, niSta se viSe ne moZe uCiniti. Objekt 0 kojeg smo se ogreSili i koji smo izgu- bili za nas jo$ jednom poprima status idealizovanog objekta. Narcizam je ponovo u igri, ali sada na drugi natin. Spram njega, tog na’eg izgubljenog objekta, te’ko da mozemo ostati ravnodusni. Idealizujemo ga, u njega investiramo svoj libido, svoj narcizam. Cini- mo ga jos prodornijim, jacim, jo& upetatljivijim, nego Sto je on bio i Sto zapravo jeste. U krajnjoj instanci svoje patnje (primer ridanja pred raspecem samo je najradikalniji moguci) njime bivamo fascinirani, u izvesnom smislu &ak i zavedeni. Ero- tika gubitka po Svojoj snazi i po svojoj ubedljivosti moZe biti ravna erotizmu iskustva neuskraéene Iju- bavi. U oba sluéaja neke vaZne granice bivaju preko- raéene. U oba slucaja subjekt biva suoten sa_nepo- srednoScu otvorenosti sopstvene egzistencije. Otud fascinacija. Petat autenti¢nosti moZe biti apsolutno nesporan. Postajemo Zrtve sopstvene idealizacije. I ta ée idealizacija, za razliku od one razvojno njoj pret- hodeée, narcisti¢ke, gotovo po pravilu biti uvek na nagu Stetu — na Stetu naSe pozicije. Ogledalno nerefleksivnu simetriju prethodne fluidno narcisticke faze smenice, za depresivnu pozi- ciju tako karakteristiéna, asimetriénost bazicnih pozicija. Izmedu ogledala i lika koji se u njemu ogleda umetnuée se bol. Izmedu mog tela i tela dru- gog uradcée bol. Bol koji vi8e nije zajedni¢ki, bol koji je ili moj ili njegov. Bol, to najprivatnije od svib mogucih osecanja, nema uzajamnost drugih emocija. On je uvek nekako solipsistitan. Nekomunikativan. Moj bol samo je moj, a njegov je njegov. Bol drugog Je njegov bol, nije moj; ja fa mogu biti samo kriv i nista vise. RavnoduSnost bi podrazumevala napuSta- 22 Up. Edip na Kolonu, stih 539. 78nje situacije; onda vise ne bih bio tu. Preklapanja kao da vi8e ne moze biti; to su, sasvim izvesno, morali znati i Karamelicani. Zato su im i bili potrebni njihovi stigmati. Scparacija je u¢inila svoje. Empa- tija je do8la do svoje realne granice, do netega Sto se vi8e ne moze prekoratiti, (f° granice bola. To je smisao depresivne pozicije.” 3 Depresivac odustaje od drugog, ali odustaje i od sebe. Depresija kao bolest podrazumeva nepotpunu separaciju i nemogucu sim- biozu. Prevazilazenje depresivne pozicije mora potivati na probijanju jednog kvalitativno novog puta ka drugom. Ostvarivanje uzajamnosti koja vise nece biti simbiotitka. Idealizovani objekt prestaje da bude Self-objekt. Za subjckta u izvesnom smislu on viSe i nije objekt, on je subjekt bola, odnosno drugi. Njega boli, a ja sam (ili se bar tako oseéam) glavni krivac za njegov bol. Ja sam onaj koji snosi odgovornest (i to kako pred sobom, tako i pred sopstvenom predstavom o njemu) za njegov bol i za njegovu povredenost. To je moja pozicija. Zbog toga sam depresivan. Meha- nizam unakrsnih idealizacija i poistovecenja sa dru- gim bitno je poremecen. Ravnoteza bipolarne struk- ture mog Selfa bitno je narugena.”* Oseéanje narci- stitke grandioznosti Selfa opasno je dovedeno u pitanje, jer ja sam tako kriv, a on je tako dobar. Ose- canje krivice prepokrice prethodno samorazumljivu izvesnost narcistitkog egzibicionizma. Egzibicio- nizam ¢e, drugim retima, izgubiti svoje narcisti¢ko 23, Donekle na slitan natin Lakan ée razmi8ljati o pojmu depre- sivne faze. Dovedée je u vezu sa, kako sam kate, krucijalnim momentom u kojem iskustvo majke koja je postala fotalna, bitno iskoratuje iz do tada sigumih okvira ogledalnog poistovecenja sa njom. O svemu tome detaljnije je bilo revi tokom, do danas jo8 uvek neobjavijenog, seminara Le désir et son interprétation, odrZanog godine 1958-59. 4 Tdeju o inicijalno bipolamoj strukturi proto-selfa dugujem Hajncu Kobutu. Up. Kohut, H., The Restoration of the Self, International Univ. Press 1977, pp. 171-219. 719pokriée. Sto sam kriviji, on ée od mene biti bolji i obrnuto... Sto je on bolji, ja sam gori, krivlji... Takav kakav sam (a to Znati skoro nikakav) trebao bi njega da repariram. A opet, Zelim li njega da repariram,*’ istovremeno ¢u sebe morati da po- vredim. Ovim krug biva zatvoren. Razlog je jedno- stavan: od sebe, tj. od sopstvene zloce, vise se ne mogu braniti projekcijom. Zlo se mora vratiti meni i sa njim ja u sebi ne8to moram uraditi. KaZem u sebi, jer projekcija je sada nemoguéa. Svako emitovanje sopstvenih agresivnih pulzija ad extra (a to je samo drugo ime za mehanizam projekcije) postalo je neizvodljivo. Svest o fuziji na mestu drugog u tome nas spretava. Doba prevlasti primitivnog splitinga je proslo. Sada moramo biti odgovorni. Reparaciju drugog mora pratiti i reparacija sa- mog subjekta. | on mora biti repariran. Svariti u sebi fo neSto Sto je tako duboko onespokojavajuce, pato- geno i razarajuce ne znati razjesti sebe. U sebe pri- miti los objekat (tatnije, u sebi ga zadrZati) ne znati (ili bar ne bi trebalo da znaci) odreci se dobrog. Suotiti se sa zlom u sebi, ne. zna¢i odreci se dobra u sebi. Ne znati poreti ga. Ne znati poreci ljubav u sebi. Naprotiv.”? Da preZivi samo drugi nije dovo- 25 Pod pojmom reparacije ovde imam u vidu psihitki meha- nizam Sto ga je svojevremeno opisala Melani Klajn. Njime subjekt nastoji da prevazide efekte sopstvenih destruktivnih fantazama na njegov voljeni objekt. Kao takav, ovaj mehanizam je wu sprezi sa oseéanjima depresivne anksioznosti i krivice: fantazmatska reparacija unutrasnje i spoljaSnje reprezentacije voljenog objekta, tj. drugog, predstavlja¢e zalog moguénosti potonjeg prevladavanja depresivne pozicije. Up. Klein, M., The Psychoanalysis of Children, 1949; Envy and Gratitude & Other works 1956-63, Delta Press 1975; J. Laplanche & J. B. Pontalis, The Language of Psycho-Analysis, The Hogarth Press 1985, pp. 388-389. 26 Karakteristiéno veli Jung: " Ko su oni kojima ée gresi biti oprogteni? To su oni koji su mnogo voleli. No onima koji su voleli malo, njihovi ée gresi_ biti protiv njih podignuti". Up. Jung, C. G., Psychotherapist or the Clergy, CW 11, p. 347. 80