Pod istom zvezdom- Vislava imborska

Oprosti, sluaju, to te nazivam sudbinom.

Oprosti, sudbino, ako se moda varam.
Nek' se ne ljuti srea to je za sebe prisvajam.
Nek' mi ne zamere mrtvi to jedva svetlucaju u mom seanju.
Oprosti, vreme, za sijaset nezapaenog sveta u trenutku.
Oprosti, stara ljubavi, to novu smatram prvom.
Oprostite mi, daleki ratovi, to cvee nosim kui.
Oprostite, otvorene rane, to se bodem po prstu.
Oprostite, oajnici, za plou sa manuetom.
Oprosti, narode na stanici, za moj san do pet ujutru.
Prataj mi uvredu, nado, to se ponekad nasmejem.
Pratajte, pustinje, to s kaiicom vode ne potrah,
I ti jastrebe, ve godinama isti, u istom kavezu,
Nepomian, zagledan uvek u istu taku,
Prataj, pa ak i da si punjena ptica.
Oprosti, poseeno drvo, za etiri noge od stola.
Oprosti, veliko pitanje, za male odgovore.
Istino, ne obraaj na mene preveliku panju.
Veliino, ukai mi velikodunost.
Otrpi, tajno postojanja, to upam niti iz tvog lamenta.
Ne osuuj me, duo, to te retko imam.
Izvinjavam se svemu to ne mogu biti svuda.
Izvinjavam se svima to ne mogu biti svaki i svaka.
Znam da me nita opravdati nee dokle god ivim

Jer samoj sebi stojim na putu.

Ne uzmi mi za zlo, besedo, to pozajmljujem patetine rei
A onda ulaem napor da ih uinim, toboe, lakim.