Аурора Луке, мој избор

О лажном пророчанству

Нисам се надала оваквом животу:

чуђење, кратки одблесак среће,
понижење,
досада.

Али и даље нас лава Везува

може да спали, или можда чуда
са врха Етне или лепота
полубожанског мора.

Нисам се надала оваквом животу:

рајеви који се губе
или битке изгубљене унапред.

Хибрис

На врху, баш ништа.

Али се све ризикује због врха
љубави или уметности.

Дремка стручњака за папирус

– Дремка на обалама Илисоса.

Чујем како се подиже споро
кочија његове душе.
– Шетам између спиралних књига
у једном граду-нимфи.
– Нећу се вратити у рат. Бацих свој штит
смејући се са Архилохом.
– Ја сам она противница последње строфе
и слушала сам са њених усана
слатку пријамелу.
– У случајима векова
макар ти име знам, Анакторија моја драга.
– У мојој души један је део
неразговетног папируса.
Атичке ноћи

Суснежица по живахним
улицама, по Елефсини,
по утрнулим зимским ловорима
који се клате на твом олтару.
Складиштити врховне намирнице.
Знати који су ти обредни часови одобрени.
Ноћ, тај нар
који шкрипи и који се расипа када у њега потопиш прсте.
Гозбе Времена, његови крхки пехари.
Време које се собом намирује,
течним футурима, претеритима пресахлим.
Вратићеш се, вољена ноћи,
у посмртном чамцу пресвученом у црнину
херојског сећања,
са својим мокрим веслима која ломе
вискозне плиме смрти.

Казино покрај мора

Љубав је игра
на срећу универзума.

Огромне су опкладе
на столовима, и неки се
осмехују над таблом.
Жудња да се поново баце коцке,
да се заслуже светлосни путеви
и да се заувек остане заробљен
у злонамерним казинима.
Нису ту битне цифре, звездани рачун,
бројни порази који узнемиравају судбину,
ту непогрешиву власницу сале.

Љубав је игра
губљења универзума.
Интуиција пустиње

Нека се моле међу собом живот и речи

као што се ветар и урме високе милују.
У корењу или у крилима, где је синтакса
заменице и коже? Буди ме песак.
-А шта је остало од Багдада?
Голубе из параболе,
како ћу моћи да заспим ако већ дине напредују?

Разговор са Катулом

Miser Catulle, desinas ineptire

Престани са лудостима, несрећни Катуле.

Престани са лудостима и ти, Аурелија.
Док мисли на усне
које жели да гризе
не сећа се твојих. Престани са лудостима.
Иди већ негде
са својом напорном разонодом. Већ је време
да престанеш са зајебанцијама.

Картографија

Има речи толико лепих и несталних

да не могу да одбијем да их поклоним,
да их закачим за мапе које те истражују.

Има песама са прекоокеанским воћкама

које шаљем у истом часу
и не знам да л твој ноћ
слади се или одбацује.

Има предела у животу што забрањују

кораке песницима. „Забрањено
надирати са речима“.

Има предела у животу толико горких

да не стају на старе
мапе нас самих.