Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

9 RASHLADNI UREAJI I TOPLOTNE PUMPE

9.1 MAINE ZA HLAENJE
Zadatak maina za hlaenje jeste da ohlade izvesna tela ili predmete do temperature nie
od temperature okoline i da ih na toj temperaturi odravaju.
Hlaenjem se naziva proces pri kome se od nekog tela (hlaeni objekat) odvodi toplota i
predaje nekom drugom telu (toplotni ponor). Ako se pri tome hlaenom objektu ne dovodi
tehniki rad, njegova entalpija e opadati, a kada nema ni promene faze3 opadae i njegova
temperatura.
Toplota odvedena od hlaenog tela naziva se toplotom hlaenja (J ili kJ), a odvedena
toplota hlaenja u jedinici vremena naziva se rashladnim uinkom (W ili kW).
Poto se trajno hlaenje moe obezbediti jedino ponorom beskonanog toplotnog
kapaciteta, najpre e biti razmotren sluaj kada je okolina toplotni ponor. Ako je temperatura h
hlaenog objekta via od temperature ok okoline proces se moe odvijati spontano (sam od
sebe), tj. bez utroka rada i bez ikakvih promena na telima van sistema hlaeni objekat - okolina
(toplotni ponor). Takvo hlaenje naziva se prirodnim hlaenjem; kako se ono odvija samo od
sebe, ono se jedino moe ubrzavati (intenziviranjem razmene toplote) ili usporavati (npr.
postavljanjem toplotne izolacije izmeu hlaenog objekta i toplotnog ponora).
Meutim, kada je h < ok , iz iskustva je poznato da hlaenje ne moe biti spontano, tj. ne
moe se odvijati samo od sebe4, ve se mora ukljuiti u neki pogodan kompenzacioni proces.
Kada kompenzacioni proces obavlja neka radna materija, prelaz toplote sa izvora nie na
ponor vie temperature se moe trajno (neprekidno) odvijati jedino ako se ta radna materija
periodiki vraa u poetno stanje, tj. ako maina obavlja kruni kompenzacioni proces.
Kompenzacioni proces je najee neki od klasinih levokretnih krunih procesa
(levokretnih ciklusa) sa utrokom mehanikog rada. Po takvim ciklusima rade tzv. kompresorske
maine; one prema vrsti radne materije mogu biti gasne (kada radna materija tokom krunog
procesa ne menja agregatno stanje) ili parne kompresorske maine (iji se ciklus najveim delom
odvija u podruju vlane pare). Ako se u kompenzacionom procesu koristi toplota, rashladna
maina radi po nekom kombinovanom (integrisanom) ciklusu, koji u stvari predstavlja spregu
desnokretnog i levokretnog ciklusa. Po kombinovanim ciklusima rade ejektorske i sorpcione
maine
Kao kompenzacioni proces se moe iskoristiti i otvoreni proces kod koga se smanjenje
entropije hlaenog objekta usled odvoenja toplote u potpunosti kompenzuje porastom entropije
usled trajne promene fizikog stanja i/ili hemijske strukture neke materije (tzv. rashladne smese).
Poto je za odvijanje otvorenog procesa potrebno potroiti odreene koliine takve rashladne
materije, otvoreni procesi se jo nazivaju i potronim procesima.
Razmatranja slina prethodnim se mogu sprovesti i kada nekom telu (grejani objekat)
treba dovoditi toplotu iz nekog izvora toplote. Ako je temperatura izvora via od temperature
3
4

, ().
II .
187

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

grejanog objekta, proces grejanja se odvija spontano, tj. sam od sebe; takvo je npr. tradicionalno
grejanje kada su toplotni izvor produkti sagorevanja fosilnih goriva ili biomase.
Meutim, ako se za grejanje eli koristiti termodinamiki bezvredna toplota iz okoline, pri
emu je temperatura grejanog objekta via od temperature okoline, u takvo grejanje se mora
ukljuiti u neki pogodan kompenzacioni proces (npr. levokretni) sa utrokom rada. Ureaji
pomou kojih se to ostvaruje nazivaju se toplotnim pumpama.
Dakle, sve toplotne maine koje rade po nekom levokretnom ciklusu odvode toplotu

(rashladni uinak Q H ) od izvora nie temperature ( TH ) i predaju toplotu (grejni uinak Q G )

ponoru vie temperature ( TG > TH ).
Ako je pri tome ponor okolina ( TG = Tok ), njoj se predaje termodinamiki bezvredna
toplota, pa po rashladnom uinku H , koji je jedino koristan, maina se naziva rashladnom
mainom, a izvor hlaenim objektom.
Analogno tome, ako je izvor okolina ( TH = Tok ), od nje se uzima termodinamiki

bezvredna toplota, koristan je grejni uinak Q G i maina se po njemu naziva toplotnom pumpom,
a ponor grejanim objektom.
9.1.1 Fizike osnove hlaenja
Odvoenje toplote od hlaenog objekta mogue je samo njegovim dovoenjem u termiki
kontakt sa nekom radnom materijom nie temperature. Najvaniji procesi koji su nali znaajniju
primenu za postizanje niskih temperatura u praksi su:
Ekspanzija gasova i para (sa odvoenjem rada). Najvee sniavanje temperature pri
ekspanziji od datog poetnog do datog krajnjeg pritiska se postie u sluaju kada je ta
ekspanzija adijabatska i kvazistatika (tj. izentropska).
Ekspanzija bez odvoenja rada (adijabatsko priguivanje);
Termoelektrini efekat (proputanjem elektrine struje kroz spoj dva razliita
provodnika u pogodnom smeru moe se postii hlaenje tog spoja);
Efekat rastvaranja (rashladne smee) (pri adijabatskom meanju dve materije,
temperatura rastvora moe biti i znatno nia od poetne temperature komponenata).
9.1.2 Levokretni procesi sa utrokom rada
Levokretni ciklusi sa utrokom rada su kompenzacioni procesi koji omoguavaju trajno
prebacivanje toplote iz izvora nie u ponor vie temperature. Kada su i izvor i ponor beskonanih
toplotnih kapaciteta, promene stanja izvora i ponora su izotermske. Povratan ciklus u tom sluaju
moe biti levokretni ciklus Carnot koji sainjavaju dve izentrope i dve izoterme.
Procese izotermskog dovoenja odnosno odvoenja toplote levokretnog ciklusa Carnot je
relativno lako ostvariti kada se radi o vlanoj pari jednokomponentne radne materije. Tada se ti
procesi poklapaju sa izobarskim procesima isparavanja, odnosno kondenzacije. ema parne
kompresorske maine koja radi po levokretnom ciklusu Carnot i ciklus u T s dijagramu
prikazani su na sl. 9.1.a i sl. 9.1.b; maina se sastoji od kompresora (proces 1-2), kondenzatora
(proces 2-3), ekspanzione maine (proces 3-4) i isparivaa (proces 4-1).

188

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

T

K
p

KD

KP
p

T0

x=

1
x=

4s

0' 4s'

1'

a)

b)

Sl. 9.1. Parna kompresorska maina koja radi po ciklusu Carnot:

a) ema (KP - kompresor; KD - kondenzator; D detander; R - ispariva); b) T-s dijagram
Po definiciji, koeficijent hlaenja rashladnog ciklusa je

h ( EER) =

q0
q0
q0
=
=
w wc wd q q0

(9.1)

i predstavlja toplotu hlaenja (odvedenu od hlaenog objekta) po jedinici utroenog rada.

Iako nema problema pri izotermskoj razmeni toplote ciklus Carnot sa vlanom parom nije
pogodan za praktinu primenu jer ima tehnikih problema pri sabijanju i ekspanziji. Zato se ciklus
tehniki pojednostavljuje na sledei nain:
1) detander se zamenjuje neuporedivo jevtinijm prigunim ventilom, tj. izentropska
ekspanzija se zamenjuje adijabatskim priguivanjem (sl. 9.2); poto je to izentalpski proces
(h=const) bie h3 = h4 > h4 s ;
2) da bi se izbegli problemi usled usisavanja vlane pare uvodi se tzv. suvo usisavanje; tj.
kompresor usisava suvozasienu paru stanja 1 (sl. 9.2b), koja, nakon izentropskog sabijanja, u
kondenzator ulazi kao pregrejana para stanja 2, kondenzuje se i u priguni ventil ulazi kao
kljuala tenost stanja 3; posle adijabatskog priguivanja iz prigunog ventila izlazi vlana para
stanja 4.
KD
2
M
1

x=
0

a)

1v

q0s

q0p
1v'

0' 3' 4'

ws

1
x=

2"

wcp

T0
0

PV
4

T
KP

1'

b)

Sl. 9.2 Parna kompresorska maina sa prigunim ventilom i suvim usisavanjem: a) ema maine
(S - separator); b) ciklus u T-s dijagramu
189

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Opisani ciklus sa priguivanjem i suvim usisavanjem pri umerenim razlikama temperature

kondenzacije i isparavanja je tehniki izvodljiv i esto ima prihvatljiv koeficijent hlaenja. Stoga
se on koristi i kao uporedni ciklus sa ijim se koeficijentom hlaenja uporeuju koeficijenti
hlaenja drugih modifikovanih ciklusa.
Sa porastom razlike izmeu temperatura kondenzacije i isparavanja dolaze sve vie do
izraaja osnovni nedostaci uporednog ciklusa (priguivanje i razmena toplote pri konanim
razlikama temperature kod hlaenja pregrejane pare u kondenzatoru, padovi pritiska pri
strujanju rashladnog fluida. itd). pa se primenjuju odreene mere u cilju poveanja koeficijenta
hlaenja. One se mogu svrstati u tri kategorije:
prehlaivanje kondenzata;
viestepeno priguivanje;
viestepeno sabijanje sa meuhlaenjem.
Okolina spoljanji vazduh

Slika 9.3 ema kompresorske rashladne instalacije i izgled hlaenog prostora

sa isparivaem (hladnjakom)
U zavisnosti od temperatura isparavanja i kondenzacije rashladnog fluida, kao i
karakteristika rashladnog kompresora i samog ciklusa, razlikuju se vrednosti koeficijenta
hlaenja.

Slika 9.4 Zavisnost koeficijenta hlaenja u funkciji temperature isparavanja i kondenzacije za

rashladni fluid R134a
190

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Koeficijent hlaenja postie vrednosti od 1,5 (kod rashladnih ureaja koji se koriste za
duboko zamrzavanje robe), do 3,5 i vie kod rashladnih ureaja koji se koriste za komforno
hlaenje. Vrednosti koeficijenta hlaenja u graninim sluajevima mogu biti manje od jedan, ali i
vee od 6. Na slici 9.4 prikazana je zavisnost koeficijenta hlaenja u funkciji temperature
isparavanja i kondenzacije za rashladni fluid R134a.
Primene vetakog hlaenja se razvrstavaju u tri grupe :
za odravanje kvaliteta materijala, tj. za usporavanje nepoeljnih promena hemijskih,
biohemijskih strukturnih karakteristika raznih proizvoda, u prvom redu za
konzervisanje namirnica;
za stvaranje i odravanje karakteristika ambijenta, tj. da bi se ostvarila klimatizacija
prostora u kojima se ivi, radi i/ili obavljaju razne proizvodne aktivnosti;
kada vetako hlaenje predstavlja glavni ili sporedni proces pri ostvarivanju neke
aktivnosti (proizvodnja, istraivanje, leenje, sport itd.).

9.1.3 Rashladni fluidi

Radna materija koja u rashladnoj maini ili toplotnoj pumpi obavlja levokretni ciklus
naziva se primarni rashladni fluid, ili, krae, rashladni fluid. Sekundarni rashladni fluid je fluid
koji oduzima toplotu hlaenja od hlaenog objekta (izvora toplote) i predaje je (obino
isparavajuem) primarnom rashladnom fluidu. Pri tome sekundarni rashladni fluid krui kao
posrednik, u zatvorenom toku, izmeu hlaenog objekta i rashladne maine (npr: rastvori raznih
soli ili etilen glikola u vodi).
Uvoenjem u upotrebu halogenih derivata parafinskih ugljovodonika (poznatih pod iroko
prihvaenim zajednikim komercijalnim nazivom freoni), tridesetih godina prolog veka, broj
rashladnih fluida silno se poveao; za freone je (najpre u SAD) uveden sistem trocifrenih
brojanih oznaka iza zajednike oznake F (Freon); kasnije, taj sistem je meunarodno
prihvaen, prilagoen je za sve rashladne fluide, a oznaka F zamenjena je novom optom
oznakom R (refrigerant).
U novije vreme se ponekad u literaturi umesto oznake R koristi grupa od dva do etiri
velika slova koja ukazuju na to koji su elementi zastupljeni u molekulu, tj. ukazuje na tzv. tip
jedinjenja. Npr. HC (ugljovodonici), CFC (potpuno halogenizovani hlorofluorougljenici), HCFC
(delimino halogenizovani hidrohlorofluorougljenici), FC (potpuno halogenizovani
fluorougljenici) i HFC (delimino halogenizovani hidrofluorougljenici). Ovakav sistem
oznaavanja, pored toga to prua oigledniju informaciju o sastavu, ima dodatnog opravdanja u
sluajevima kad se jedno te isto jedinjenje koristi u razliite svrhe (kao rashladni fluid, ispenjiva
izolacije, rastvara, itd.).
Neki primeri oznaavanja rashladnih fluida:
Brojevima od 400 do 499 oznaavaju se razne zeotropske smee.
Brojevima od 500 do 599 oznaavaju se razne azeotropske smee.
Brojevima od 600-699 obeleavaju se po proizvoljnom redosledu razna organska
jedinjenja, koja se koriste ili mogu da se iskoriste kao rashladni fluidi. Tako npr. Za nbutan i izobutan koriste se oznake R 600 odnosno 600a.

191

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Brojevima od 700 pa nadalje oznaavaju se neorganski rashladni fluidi, tako to se posle

prve cifre (7) koja ukazuje da se radi o neorganskom rashladnom fluidu dodaju jo dve cifre koje
pokazuju njegovu relativnu molekulsku masu. Npr. amonijak (NH3) ima oznaku R 717,
ugljendioksid (CO2) ima oznaku R 744 itd.
Brojni rashladni fluidi tetno deluju na razgradnju ozonskog omotaa. Ozonski omota je
vaan jer upija ultraljubiasto (UV) zraenje sa Sunca, spreavajui da veina UV zraka dopre do
Zemljine povrine. UV zraenje talasnih duina izmeu 280 i 315 nm naziva se UV-B, a tetno je
za gotovo sve oblike ivota. Upijajui veinu UV-B zraenja pre nego to ono dopre do Zemljine
povrine ozonski omota titi nau planetu od tetnih uticaja tog zraenja. Ozon je prisutan i u
niim slojevima atmosfere (tj. u troposferi), ali u niim koncentracijama nego u stratosferi.
Hlorofluorugljici (CFC) su materije koje imaju najvei uticaj na razgradnju ozona. CFC su
se od vremena njihove sinteze (1928. godine) koristili na razliite naine: kao radne materije u
hladnjacima i klimatizacionim ureajima, kao potisni gas u limenkama aerosola, kao sredstvo za
ekspandiranje u proizvodnji fleksibilnih pena za jastuke i madrace, i kao sredstvo za ienje u
elektronskoj industriji.
Delimino halogenizovani hlorofluorougljovodonici (HCFC) su slini CFC-ima, pa su se u
velikoj meri proizvodili kao zamena u ureajima za hlaenje i za ekspandiranje. HCFC-i manje
unitavaju ozon od CFC-a, jer ih atom vodonika ini manje stabilnim i podlonijim razgradnji u
donjim slojevima atmosfere, spreavajui da veina njihovog hlora dospe do stratosfere. Freoni iz
grupe fluorougljenika (HFC i FC) ne sadre hlor i nemaju tetan uticaj na razgradnju ozonskog
omotaa.
Potencijal razgradnje ozona - ODP

Potencijal razgradnje ozona, ODP (engl. Ozone Depletion Potential) zavisi od sposobnosti
oslobaanja hlora (Cl) i broma (Br), kao i od vremenske postojanosti u atmosferi. Kao jedinina
(referentna) vrednost uzeto je delovanje freona R-11. Ovaj faktor je posledica svih potencijalnih
delovanja na ozon koja traju do potpune razgradnje (vrijeme raspada) za ozon tetne materije.
Vodonik u molekulama HCFC smanjuje njihovu postojanost u atmosferi na 2 do 20 godina. HFC
ne sadre hlor, pa zato ne razaraju ozon, pa je njihov ODP=0.
Potencijal globalnog zagrevanja - GWP

Atmosfera poput stakla uglavnom proputa kratkotalasno Sunevo zraenje, ali je slabo
propusna za dugotalasno zraenje kojim zrai Zemljina povrina. Zato deo energije koja je
dozraena u sistem Zemlja-atmosfera ostaje u njemu kao u stakleniku i pretvara se u toplotu. Ovaj
efekat se naziva efektom staklene bate. Potencijal globalnog zagrevanja, GWP (engl. Global
Warming Potential) neke materije je relativni uticaj te materije na efekt staklene bate u odnosu
na uticaj CO2. Kao referentna vrednost uzeto je delovanje CO2 jer se u atmosferu emituje u
najveim koliinama. CO2 trajno ostaje u atmosferi, pa je zato uvek potrebno navesti za koje je
vremensko razdoblje GWP izraen (20, 100 ili 500 godina). Najznaajniji gasovi staklene bate
su: CO2, CH4, N2O, HFC-i, PFC-i i SF6.
Iako rshladni fluidi iz grupe HFC-a nemaju uticaja na razgradnju ozonskog omotaa (ODP
= 0), svi halogenizovani ugljovodonici, pa tako i materije iz grupe HFC-a su gasovi staklene bate
sa velikim GWP potencijalom.
U tabeli 9.1 date su vrednosti ODP i GWP za razliite rashladne fluide

192

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Tabela 9.1 Vrednosti ODP i GWP za razliite rashladne fluide

Rashladni fluid
R-11
R-12
R-502
R-22
R-134a
R-404a
R-407C
R410A
R-717

ODP
1
1
0.34
0.055
0
0
0
0
0

9.1.4

GWP
20 god
4500
7100
4200
3100
0

100 god
3400
7100
4300
1700
1300
3800
1600
1725
0

500 god
1400
4100
540
0

Osnovne komponente rashladnih maina

Kompresori su osnovni elementi onih rashladnih maina iji se kompenzacioni proces

zasniva na utroku mehanikog rada. U njima se radna materija (rashladni fluid) sabija kako bi se
dostigli i u neophodnoj meri premaili: temperatura ponora i pritisak koji vlada u razmenjivau
toplote sa ponorom.

Rashladni kompresori mogu da se podele prema principu rada, veliini rashladnog uinka,
nainu hermetizacije, broju stupnjeva sabijanja, vrsti rashladnog fluida i tako dalje.
Prema principu rada kompresori mogu biti:
Kompresori zapreminskog dejstva u kojima se usisana para (odn. gas) sabija usled
smanjivanja zatvorene radne zapremine (tzv. elije) u kojoj se para nalazi. Prema nainu
formiranja (odn. obliku) elija i kinematskim karakteristikama koje iz toga proizilaze, ovi
kompresori se dele na:

(klasine) klipne kompresore sa translatornim kretanjem klipova,

rotacione kompresore, kod kojih se radna zapremina formira izmeu (jednog ili vie)
rotora i zidova cilind(a)ra (kuita), i
spiralne kompresore, kod kojih se radne zapremine formiraju izmeu spregnutih
cilindrinih spiralnih povri u zahvatu, pri emu pokretna spirala ne rotira ve orbitira
unutar nepokretne spirale.

a)

b)
Slika 9.5 Izgled kompresora: a)klipni, b)spiralni (vijani)
193

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Strujni kompresori, kod kojih je porast pritiska rezultat razmene energije pri
opstrujavanju lopatica turbomaine (turbokompresori) ili pri meanju sa radnom parom koja sa
velikom brzinom dolazi iz mlaznika (parni ejektorski kompresori odn. parni ejektori).

Prema veliini rashladnog uinka kompresori se dele na male (do 10 kW), srednje (od 10
do 50 kW) i velike (od 50 do 500 kW i vie).
Kondenzatori parnih kompresorskih rashladnih maina su razmenjivai toplote u kojima
se rashladni fluid kondenzuje predajui toplotu sredstvu za hlaenje kondenzatora. U zavisnosti
od konstrukcije kondenzatora i pregrejanja pare na ulazu, u kondenzatoru se, osim zone
kondenzacije zasiene pare, (ponekad) mogu uoiti i zone hlaenja i kondenzacije pregrejane
pare, kao i zona prehlaivanja kondenzata.

Kod uobiajenih rashladnih instalacija kondenzatori se hlade vazduhom i/ili vodom, pri
emu se kod kombinovanog hlaenja koristi efekat vetrenja (ishlapljivanja) vode u vazduh
evaporativni kondenzatori. Kondenzatori toplotnih pumpi namenjenih grejanju, hlade se najee
vodom ili vazduhom, dok se kod specijalnih toplotnih pumpi kondenzatori hlade onim fluidom
ijem je zagrevanju toplotna pumpa namenjena.

a)

b)

c)

Slika 9.6 Izgled kondenzatora: a)vazduhom hlaeni, b)vodom hlaeni - ploasti, c)evaporativni
Isparivai parnih rashladnih maina su razmenjivai toplote u kojima se isparavajuem
rashladnom fluidu dovodi toplota, bilo neposredno od hlaenog objekta, bilo posredno - od
sekundarnog rashladnog fluida. Zbog raznovrsne primene rashladnih ureaja, postoji i veliki broj
raznolikih konstrukcija isparivaa.

Klasifikacija (podela) isparivaa se obino vri prema nameni (vrsti hlaenog objekta),
rashladnom fluidu i prema konstrukciji, dok su ostale klasifikacije najee od manjeg znaaja.
Meutim, imajui u vidu da namena i rashladni fluid u mnogome predodreuju konstrukciju, te
podele se dobrim delom podudaraju, i zato je najpogodnija opta podela prema nameni sa
potpodelama prema konstrukciji i vrsti rashladnog fluida (gde je to svrsishodno):
Isparivai za hlaenje tenosti: Isparivai za hlaenje tenosti se najee izrauju kao
doboasti isparivai sa cevnim snopom unutar doboa, kao ploasti isparivai, ili kao potopljeni
bazenski isparivai; postoje jo i specijalne konstrukcije isparivaa namenjene za hlaenje
tenosti preko zida suda u kome se ona nalazi; to su obino isparivake cevne zmije ili platovi
oko hlaenog suda.
Isparivai za hlaenje gasova (najee vazduha) izrauju se od orebrenih cevi. Rashladni
fluid isparava unutar cevi; orebrenje je sa strane vazduha, a rebra su tanka i visoka, pa su
koeficijenti orebravanja dosta veliki (obino izmeu 8 i 15). Zbog velike visine (reda veliine
prenika cevi), rebra se najee izrauju posebno, od lima ili limene trake, pa se nakon toga
navlae odnosno namotavaju na cevi i na pogodan nain fiksiraju na zadatom meusobnom
rastojanju;
194

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Specijalni isparivai - pored navedenih, u praksi se koriste i isparivai specijalne namene:

za proizvodnju ljuspiastog leda, za brzu proizvodnju leda u kalupima (tzv. rapid-ice ureaji)
itd.
Veoma vana podela isparivaa je prema koliini rashladnog fluida koja im se dovodi:

- suvi, kada se u ispariva dovodi onoliko tenosti koliko u njemu moe da ispari (u
stvari, zbog nesavrenosti regulisanja protoka, dovodi se neznatno manje, tako da iz
njega izlazi vrlo malo pregrejana para), ili
- preplavljeni (kada im se dovodi viestruko vie tenosti); pri tome se koeficijent
cirkulacije n (odnos koliine dovedene prema koliini isparene tenosti rashladnog
fluida) bira u zavisnosti od vrste hlaenog objekta. Cirkulacija tenosti kroz
preplavljene isparivae moe biti pumpna ili gravitaciona.

Slika 9.7 Izgled isparivaa za hlaenje vazduha

Pomoni aparati

Za razliku od glavnih elemenata instalacije, u kojima se ostvaruju osnovne promene stanja

koje karakteriu ciklus rashladnog fluida (npr. isparavanje, sabijanje, kondenzacija), pomoni
aparati su opcionalni elementi rashladne maine iji je zadatak da poboljaju njene
termodinamike i/ili ekspoloatacione karakteristike.
Prvu grupu pomonih aparata sainjavaju razni razmenjivai toplote (spoljanji i unutranji
prehlaivai kondenzata, meuhladnjaci, hladnjaci ulja i sl.), priguni separatori i/ili njihove
kombinacije koje omoguavaju modifikovanje ciklusa u cilju poveanja uinka i/ili koeficijenta
hlaenja.
Drugu grupu sainjavaju razni pomoni aparati iji je osnovni zadatak da spree neeljene
reime rada, ublae ili eliminiu posledice usled nesavrenosti konstrukcije i/ili postupaka
montae i time omogue dugotrajan i nesmetan rad, kao i lake opsluivanje (npr. odvajai ulja,
odvajai vazduha, filteri, suai). Pri tome, pojedini pomoni aparati iz ove grupe doprinose i
utedi energije, zato to, intenzivirajui razmenu toplote, omoguavaju povoljnije temperaturske
reime rada.
Cevovodi povezuju sve relevantne komponente u jedinstvenu rashladnu instalaciju,
odnosno toplotnu pumpu.

Pri strujanju u cevovodima, eksergija rashladnog fluida opada zbog trenja (odnosno pada
pritiska) i razmene toplote pri konanim razlikama temperatura. Meutim, pad eksergije
rashladnog fluida i investicioni trokovi nisu jedini parametri o kojima treba voditi rauna pri
izboru brzine strujanja (ime se u stvari odreuje unutranji prenik cevi): u nekim sluajevima
brzina strujanja mora biti dovoljno velika da obezbedi transport tene faze ili ulja i time sprei
njihovo nagomilavanje u cevovodu, dok je u drugim ograniena doputenim padom pritiska (npr.
195

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

u usisnim vodovima prema kompresorima). Zbog toga, pri optimizaciji brzine u cevovodima,
postoje ogranienja u izboru brzine koja nameu zahtevi za nesmetanim funkcionisanjem
instalacije u svim relevantnim reimima rada
Automatika rada rashladnih instalacija

Pouzdan, ekonomian i energetski efikasan rad rashladne instalacije podrazumeva stalan

nadzor, odravanje relevantnih parametara u zadatim granicama, kao i blagovremene intervencije
u cilju otklanjanja nepogodnih radnih reima koji mogu prouzrokovati opasnosti po ljude,
okolinu, uskladitene proizvode i/ili samu instalaciju. Bez automatizacije, ostvarivanje tih ciljeva
je neekonomino ili ak nemogue.
Za automatizaciju rada rashladnih instalacija koriste se:

Ureaji za automatski nadzor i signalizaciju, koji slue za merenje, pokazivanje i beleenje

relevantnih parametara rada maine ili hlaenog objekta. Za prikazivanje radnog stanja instalacije
i objekta koristi se se esto tzv. sinoptika ema instalacije na kojoj se lampicama raznih boja
oznaava pogonsko stanje elemenata instalacije.
Ureaji automatske zatite i/ili upozoravanja, koji automatski iskljuuju iz rada pojedine
delove ili celokupnu instalaciju i/ili aktiviraju odgovarajui zvuni i/ili svetlosni alarm ako neki
od relevantnih parametara rada izae iz predvienog opsega, te moe da uzrokuje oteenje ili
havariju maine, opasnost po zdravlje ljudi ili hlaene proizvode i/ili izazove ekoloke posledice.
Kao zatitni ureaji se najee koriste termostati i presostati; to su termometri, odnosno
manometri, sa elektrinim prekidaem, koji automatski prekidaju rad tiene maine kada
predmetna temperatura ili pritisak dobiju neeljene vrednosti;
Ureaji za automatsku regulaciju, koji slue za odravanje relevantnih parametara rada
rashladnog postrojenja i hlaenog objekta, najee u unapred zadatim granicama ili (ree) po
unapred zadatom programu. U novije vreme raste trend primene tzv. optimalnih regulatora kod
kojih je zadata vrednost regulisane veliine funkcija izmerenih vrednosti jednog ili vie uticajnih
parametara i odreuje se raunarom po zadatom, prethodno unetom programu.
Merenje relevantnih parametara

Najznaajniji relevantni parametri rada rashladne instalacije su pritisci i temperature

rashladnog fluida ili ulja, protoci fluida i nivoi tenosti (rashladnog fluida ili ulja) u sudovima;
kod klimatizovanih objekata, koji se hlade (ili greju), najznaajniji su temperatura i vlanost
vazduha, a kod ostalih objekata temperatura, protok, pritisak i/ili nivo tenosti fluida koji se hladi
(ili greje).
Za merenje temperature koriste se stakleni termometri sa tenou (iva, alkohol ili neka
druga tenost, zavisno od temperaturskog podruja), elektrini termometri (najee otporniki,
termoelektrini termometri (sa pojedinanim ili redno vezanim termoparovima) ili, znatno ree,
bimetalni ili gasni termometri.
Za merenje pritiska koriste se najee manovakuummetri (sa burdonovom cevi, sa
pijezoelektrinim davaima, ili membranski); Poto u podruju vlane pare postoji jednoznana
veza izmeu temperature i pritiska, manovakuumetri za rashladni fluid su opremljeni i sa
temperaturskom funkcionalnom skalom koja pokazuje ravnotenu temperaturu zasienja za
izmereni pritisak.

196

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Za merenje vlanosti vazduha se najee koriste elektrini higrometri bazirani na principu

merenja elektroprovodnosti rastvora neke higroskopne soli (najee vodeni rastvor LiCl) u
ravnotei sa vazduhom ija se vlanost meri. Za merenje vlanosti koriste se i psihrometri, kao i
razne vrste indikatora take rose;
Za merenje protoka koriste se uglavnom razni rotametri, standardne prigunice ili
mlaznice kao i razni protokomeri sa obrtnim kolom; u novije vreme se koriste i protokomeri koji
se baziraju na Doppler-ovom efektu;
Za merenje nivoa tenosti koriste se davai sa plovkom i kapacitivne sonde.
Regulisani parametri i pripadajui regulatori

Najvaniji relevantni parametri od ijeg uspenog kontrolisanja bitno zavisi ispravan rad
maine i/ili spregnutog objekta (grejanja i/ili hlaenja) su:
-

Temperatura hlaenog objekta;

Protok rashladnog fluida kroz suve isparivae
Pritisak (temperatura) isparavanja
Pritisak (temperatura) kondenzacije
Temperatura pare na potisu kompresora
Nivo tenosti rashladnog fluida u preplavljenim isparivaima ili separatorima

Vrste regulatora

U rashladnim instalacijama primenjuju se, kako regulatori direktnog dejstva (bez

pojaivaa), kod kojih se reguliui organ pokree neposredno od strane davaa, tako i regulatori
posrednog dejstva, koji imaju pojaava i kod kojih reguliui organ radi u servo sprezi (za
njegovo pokretanje se obino koristi pritisak rashladnog fluida ispred regulatora) ili pak pomona
energija dovedena od spolja (elektromagnetni, elektromotorni, pneumatski ili kombinovani
regulatori); pri tome regulatori mogu biti bilo kontinualnog, bilo pozicionog dejstva (najee
dvopozicioni, tzv. on-off regulatori).
Potrebna tanost regulisanja je obino takva da doputa primenu statikih regulatora (tzv.
Proporcionalni, ili P regulatori). Astatiki regulatori (tzv. Integrirajui, ili, I regulatori), kod
kojih je brzina promene reguliue veliine srazmerna odstupanju regulisane veliine od zadate
vrednosti, su u principu savreniji i taniji, ali su sloeniji i skuplji, pa se zato znatno ree
primenjuju. Ostali, jo sloeniji tipovi regulatora (npr.: PD, PI i PID), koji imaju stabilizirajue
naprave pomou kojih se skrauju prelazni procesi i smanjuju dinamika odstupanja, se, zbog
svoje visoke cene, samo izuzetno koriste pri automatizaciji rashladnih ureaja.
9.1.5 Indirektni sistemi hlaenja

Kod direktnih sistema hlaenja ispariva rashladne maine je ujedno i hladnjak koji se
koristi za odvoenje toplote od hlaenog objekta. Meutim, kada se eli izbei kontakt rashladnog
fluida i hlaenog objekta ili smanjenje koliine rashladnog fluida u instalaciji (i njegovog cevnog
razvoda kroz objekat), primenjuju se sekundarni rashladni fluidi u indirektnim sistemima. Kao to
je ve bilo pomenuto, sekundarni rashladni fluid krui kao posrednik, u zatvorenom toku, izmeu
hlaenog objekta i rashladne maine hladi se u isparivau rashladne maine, a zagreva u
hladnjaku, oduzimajui toplotu hlaenom objektu. Kada su u pitanju relativno visoke temperature
hlaenja (iznad 0oC), kao to je sluaj u komfornoj klimatizaciji, kao sekundarni rashladni fluid se
koristi voda. U cilju snienja temperature mrnjenja sekundarnog rashladnog fluida, prilikom
197

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

primene za nie temperaturske reime, mogu se koristiti vodeni rastvori glikola i soli. Rashladne
maine koje se koriste za pripremu hladne vode nazivaju se ilerima. Uobiajeni temperaturski
reim hladne vode za klimatizacione sisteme je 7/12oC. Na slici 9.8 prikazana je ema ilera sa
vodom hlaenim kondenzatorom.

Slika 9.8 ema ilera sa vodom hlaenim kondenzatorom

Hladna voda pripremljena u ileru vodi se do hladnjaka u ureajima za klimatizaciju, a to
mogu biti hladnjaci u klima komorama ili hladnjaci koji se nalaze u klimatizovanim prostorijama
(kao to su ventilator konvektori ili cevne zmije panela ugraenih u tavanice ili zidove prostorija
koje se hlade). Ukoliko se izvodi sistem panelnog hlaenja, temperaturski reim hladne vode je
vii nego u drugim sluajevima, jer se mora izbei kondenzacija vlage iz vazduha na rashladnim
povrinama (tzv. visokotemperatursko hlaenje).
Termodinamiki gledano direktni sistem hlaenja je u prednosti u odnosu na indirektni
sistem. S obzirom da indirektni sistem sadri jedan razmenjiva vie, postie nie temperature
isparavanja u odnosu na direktni, (poreenje ciklusa je dato na slici 9.9). Time je za isti rashladni
uinak potrebno sistemu dovesti veu pogonsku snagu, to za posledicu ima manji koeficijent
hlaenja indirektnih sistema.

Slika 9.9 Prikaz poreenja indirektnog i direktnog sistema hlaenja

198

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

9.2 TOPLOTNE PUMPE

Toplotne pumpe su rashladni ureaji koji rade po levokretnom ciklusu, ali se kod njih
toplota kondenzacije (koja je kod rashladnih maina termodinamiki beskorisna toplota koja se
odvodi u okolinu) koristi za zagrevanje objekta, a toplota potrebna za isparavnje rashladnog fluida
se oduzima od okoline (koja se kod rashladne maine oduzima od hlaenog prostora). Okolina
(spoljni vazduh, podzemne i nadzemne vode ili tlo) predstavljaju toplotni izvor. Prema tome,
jedna instalacija sa mainom koja radi po levokretnom ciklusu moe se koristiti i u svrhu hlaenja
i u svrhu grejanja. Na slici 9.10 dat je prikaz rada rashladnog ureaja u reimu toplotne pumpe.

Slika 9.10 Prikaz rada rashladnog ureaja u reimu toplotne pumpe

Opravdanost primene toplotnih pumpi u svrhe grejanja prostora je velika. Toplotne
pumnpe se smatraju obnovljivim izvorom energije, jer se koristi raspoloiva toplota iz okoline.
Efikasnost toplotne pumpe izraava se koeficijentom grejanja g ili COP (engl. Coefficient of
Performance), koji predstavlja odnos dobijene toplote i uloenog rada (elektrine energije za
pogon kompresora):

Q
q
g (COP ) = kond = kond
w
Pkomp

(9.2)

9.2.1 Izvori toplote toplotnih pumpi

Za postrojenje toplotne pumpe od najveeg su znaaja svojstva toplotnog izvora. Moe se

rei da je postrojenje za grejanje sa toplotnom pumpom onoliko dobro, koliko je dobar njegov
toplotni izvor. Kao niskotemperaturski toplotni izvori koriste se voda (rena, jezerska, morska i
podzemna), vazduh, otpadna toplota, Sunce ili se ispariva zakopava u zemlju, pri emu tlo
predstavlja izvor toplote. Da bi se osigurao ekonomian rad toplotne pumpe, za izvor toplote se
postavlja niz zahteva, meu kojima su najvaniji sledei:
- toplotni izvor treba da osigura potrebnu koliinu toplote u svako doba i na to vioj
temperaturi,
- trokovi za prikljuenje toplotnog izvora na toplotnu pumpu treba da budu to nii,
199

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

- energija za transport toplote od izvora do isparivaa treba biti to manja.

Vazduh kao izvor toplote toplotne pumpe je jako povoljan sa aspekta raspoloivosti i
pristupanosti. Orebreni razmenjiva toplote sa prinudnom cirkulacijom vazduha koristi se za
razmenu toplote izmeu vazduha i rashladnog fluida (slika 9.11). Razlika temperature spoljnog
vazduha, kao izvora toplote i rashladnog fluida kree se od 6 do 10C. Kod izbora ovakve izvedbe
toplotne pumpe, potrebno je voditi rauna o sledee dve stvari: temperaturi spoljnog vazduha za
posmatranu lokaciju i stvaranju inja i leda na orebrenim sekcijama isparivaa.

Loa strana vazduha kao izvora toplote su varijacije njegove temperature, to znatno utie
na koeficijent grejanja. Sniavanjem temperature okoline smanjuje se i grejni uinak toplotne
pumpe. Ovi ureaji se ne dimenzioniu na puno optereenje, odnosno za najnepovoljniju radnu
taku, jer bi u najveem delu godine sistem bio predimenzionisan. U zavisnosti od temperaturi
spoljnog vazduha, koeficijent grejanja se kree od 2,5 do 3,5. Nedostatak toplotnih pumpi koje
rade s spoljnim vazduhaom kao izvorom toplote su visoka buka i velika koliina vazduha koja je
potrebna zbog male vrednosti specifinog toplotnog kapaciteta. Hlaenjem vazduha za 6 do 8C
dobijaju se optimalni odnosi izmeu: koliine vazduha, veliine ventilatora, veliine isparivaa i
koeficijenta grejanja. Vano je primetiti da ugradnjom etvorokrakog ventila ureaj u tokom leta
moe raditi u reimu hlaenja.
Cirkulacioni krug
tople vode u sistemu
grejanja

Kondenzator

Ventilator konvektor
ili panelno hlaenje

Kompresor

Priguni
ventil
Ispariva

Slika 9.11 ema toplotne pumpe sa vazduhom kao izvorom toplote

Nadzemne vode kao izvor toplote u mnogim sluajevima su pristupane i jeftine za

primenu (slika 9.12). Takve vode se mogu uobiajeno koristiti pri temperaturama viim od +4C.
Na osnovu iskustva i prorauna, temperaturska razlika vode ohlaene u isparivau ne bi trebala
biti manja od 4C (npr. od 4 do 6C). Korienje toplotne pumpe sa ovakvim izvorima toplote
ekonomski je opravdano kod spoljnih temperatura iznad granice od 0C. Pri tome veliku ulogu
imaju poloaj i veliina reke ili jezera. Nedostatak ovog izvora je ogranienost njegove primene
samo na mali broj potroaa koji lee uz samo jezero. Za potroae koji su udaljeni od jezera
investicioni i pogonski trokovi za crpljenje i povratak vode u jezero su preveliki.

200

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Cirkulacioni krug
tople vode u sistemu
grejanja

Cirkulacioni krug
tople vode u sistemu
pripreme STV
Bojler
STV

Ventilator konvektor
ili panelno hlaenje

Kompresor

Ispariva

Priguni
ventil

Reka ili
Jezero

Slika 9.12 ema toplotne pumpe sa povrinskom vodom kao izvorom toplote
Podzemne vode kao izvor toplote su povoljne za primenu zbog visoke i relativno
ujednaene temperature, koja u veini sluajeva iznosi izmeu 8 i 12C, to zavisi od dubine sa
koje se crpi. Za crpljenje podzemne vode potrebna su dva bunara, crpni i povratni (slika 9.13).
Razmak izmeu ovih bunara treba biti to je mogue vei, a po mogunosti ne manji od 10 m.
Crpni bunar treba da daje u svim vremenima pogona dovoljnu koliinu vode, odnosno izdanost
crpnog bunara je najvanija za projektovanje ove toplotne pumpe. Potopljena crpna pumpa se
ugrauje obino do dubine 15 m kako bi se smanjili pogonski trokovi pumpe. Ispod pumpe,
ostavlja se slobodna visina bunara koja omoguuje nakupljanje peska i neistoa. Prenik bunara
je obino 220 mm ili vei. Protok pumpe za vodu proraunava se na tempersturskoj razlici vode
na isparivau od 4 do 5C.

Bojler
STV

Ispariva

Crpni bunar

Povratni
bunar

Slika 9.13 ema toplotne pumpe sa podzemnom vodom kao izvorom toplote
201

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Tlo kao izvor toplote predstavlja ogroman toplotni izvor koji se moe koristiti kako za
grejanje tako i za hlaenje prostora. Iako se hlaenje moe ostvariti neposrednim korienjem
razmenjivaa toplote u tlu, u svrhu grejanja je po pravilu potrebno upotrebiti toplotnu pumpu.
Ugradnjom etvorokrakog ventila, toplotna pumpa se naelno zimi moe koristiti za grejanje, a
leti za hlaenje. Glavna prednost zemlje kao izvora ili ponora toplote je u relativno konstantnoj
temperaturi ve na dubini od 2 m (od 7 do13C), koja omoguuje rad u optimalnoj projektnoj
taki, bez dnevnih i sezonskih varijacija.
Horizontalna izvedba razmenjivaa toplote (slika 9.14) zahteva neto nie investicione
trokove, ali zbog nedostatka potrebne slobodne povrine esto nije primenljiva, osim u ruralnim
podrujima. Potrebna slobodna povrina je otprilike dvostruko vea od grejane povrine objekta.
Najee se razmenjiva toplote polae u tlo u obliku snopa vodoravnih cevi na dubini od 1,2 do
1,5 m, sa meusobnim razmakom cevi od 0,5 do 1 m, u zavisnosti od sastava i vrste tla. Priblino
na svaki m2 grejanog prostora treba u zemlju poloiti 1,5 do 2 m cevi. Razmenjivake sekcije koje
se paralelno spajaju, treba da budu podjednake duine radi lakeg balansiranja razmenjivaa.
Duina jedne razmenjivake sekcije iznosi do 100 m. Prenik polietilenske cevi uglavnom iznosi
25 ili 32 mm. Uinak razmenjivaa, kree se u granicama od 15 do 35 W/m2, pri emu se najbolja
efikasnost dobija za glineno tlo i tlo sa podzemnim vodama.
Od kondenzatora

Kompresor

Isparivac

Horizontalno postavljen
razmenjiva toplote u tlu

Vertikalno postavljen
razmenjiva toplote u tlu
Ispuna

Slika 9.14 ema toplotne pumpe sa tlom kao izvorom toplote

Vertikalna izvedba razmenjivaa do dubina od 60 do 150 m (200 m) esto je prihvatljiva
u gusto naseljenim podrujima, pogotovo na mestima gde je prostor ureen, pri emu dolazi do
minimalnih promena spoljnog izgleda okoline. Ovakvi su sistemi iroko prihvaeni u razvijenom
svetu, u emu prednjae vedska, SAD, Austrija, Nemaka, vajcarska, Francuska. Koliko se
toplote moe oduzeti tlu zavisi od njegovog sastava i vlanosti, kao i od mesta polaganja cevi. Do
sada sprovedena istraivanja, kao i u praksi instalirani sistemi pokazuju da je temperatura tla na
dubini od 2 m otprilike 7 do 10C, a na dubini do 100 m temperatura tla se kree izmeu 12 i
15C. Razmenjiva (fabriki predmontiran) se u tlo polae u dve osnovne izvedbe: kao dvostruka
U cev ili kao koaksijalna cev pri emu kroz unutranju PE cev struji hladni fluid (voda + glikol),
dok se kroz spoljnu metalnu cev zagrejani fluid vraa na ispariva.

202

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

9.3 GODINJA POTREBNA ENERGIJA ZA HLAENJE

Godinja potrebna energija za hlaenje izraunava se prema standardu SRPS EN ISO

13790, analogno potrebnoj finalnoj energiji za grejanje, pri emu se mogu primeniti sezonski (tj.
meseni) model ili asovni model prorauna. Potrebna godinja energija za hlaenje je zapravo
koliina toplote koju tokom letnjeg perioda treba odvesti iz zgrade kako bi se odravala eljena
temperatura unutranjeg vazduha. Za razliku od zimskog perioda, tokom leta je znaajno vie
izraena nestacionarnost razmene toplote sa okolinom, pa je od velike vanosti uzeti pravilno u
obzir akumulaciona svojstva zgrade kroz odgovarajue dinamike parametre.
Godinja potrebna energija za hlaenje izraunava se kao:

QC , nd = (Qint + Qsol ) C ,ls (QT + QV ) [kWh/a],

(9.3)

gde su:
QC , nd

- Godinja potrebna energija za hlaenje [kWh/a]

Qint + Qsol - Godinja koliina toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote i dobitaka usled
sunevog zraenja [kWh/a]
C ,ls
- Faktor iskorienja gubitaka toplote za period hlaenja

QH , gn

- Godinja koliina toplote koja potie od transmisionih i ventilacionih gubitaka toplote

[kWh/a]

Specifina godinja potrebna toplota za hlaenje, QC,an predstavlja kolinik godinje

potrebne toplote za hlaenje i korisne povrine zgrade:

QC , an =

QC , nd
[kWh/(m2 a)],
Af

(9.4)

gde je:
Af korisna povrina zgrade [m2].
Ukupna godinja energija za hlaenje, osim finalne, obuhvata i gubitke u sistemu za
hlaenje, koji se odnose na proizvodnju rashladne energije, gubitke u transformaciji ili predaji
toplote i gubitke u transportu do potroaa:

QC = QC ,nd + QC ,ls .

(9.5)

203