Rec 85 31

Re 85.
31
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Sra Popovi
(1937-2013)
belenice
Sra Popovi
15
Zloin, pravo i moral

Nenad Dimitrijevi
41
TAKA RAZLAZA
Jasna Dragovi-Soso
69
produeno krivino delo

Dejan Ili
115
JUGOSLAVIJA I IZDAJA
Viktor Ivani
HUMANISTIKA U TRANZICIJI
135
Andrevlje, 18-20.10.2014.
139
Uvod u studije humanistike

Predrag Brebanovi
157
Drutvene i humanistike
nauke u tranziciji
ore Pavievi
169
Istorijski revizionizam i tranzicija:

evropski kontekst i lokalne varijacije
Sran Miloevi
183
HISTERIJE ORGANIZMA
Viktor Ivani
197
Kultura mladih u tranziciji:

analiza filmova Tilva Ro i Klip
Jovana urovi
Izdava:Fabrika knjiga, Beograd, 22 oktobra 17

+381 (0) 69 3371 583, www.fabrikaknjiga.co.rs, fabrikaknjiga@sezampro.rs
Urednici: Aleksandra Bajazetov, Predrag Brebanovi, Dejan Ili,
Slavica Mileti
Glavni i odgovorni urednik: Dejan Ili
Grafiko oblikovanje: Olivera Bataji Sretenovi
Kompjuterska obrada: Tanja Valjarevi
ISSN: 0354-5288
Sra Popovi
(1937-2013)
Sra Popovi
(autor fotografije: Aleksandar Ani)
Prva belenica
belenice
Sra popovi
Ljudi i psi
U Beogradu 1996. godine primeujem da mnogi lju
di dre u kui pse. ini mi se mnogo vie nego ranije.
Provode sate s njima, priaju o njima, hrane ih i etaju,
lee, razgovaraju s njima. Otkuda ta promena, pogotovo
u optoj oskudici i svakodnevnici punoj briga?
Z.C. kae M.O. koji ne prestaje da pria o svome
psu: Drugi put s njim moze da pije kafu!
Starim i bolesnim ljudima u Americi lekari save
tuju da dre pse. To im, kau, regulie krvni priti
sak. ivot je u psima sadran na skromniji i poteniji
nain. Psi potuju i ivot koji niko drugi ne potuje.
Konano oboje smo sisari. Stimuliemo jedni drugi
ma onaj isti, limbiki, deo mozga kao onda kada vam
je majka tepala, a vi gugutali. Ispada da je na poetku
i na kraju to jedino vano.
Odlazak
Ratosiljao sam se svega onoga to sam bogznazato
smatrao potrebnim: nekih iseaka iz novina, starih
cipela, nekakvih belenica, knjiga u kojima nisam
nita naao, pisama, dopisnica, posetnica... Svih onih
trivijalnih stvari, andrmolja, koje popisivai nalaze u
imovini pokojnika (jedna mutikla, drvena, jedna
limena kutija, depni sat marke Zenith (neispravan),
ealj, plastini, kutija spajalica, zubna proteza ...).
Jednom reju, nakratko slobodan. Dok ne ponem
opet da skupljam.
Simbolino ponovno raanje, poetak kada smo
bili goli i nismo imali nita. udo: Odbaci take i
hodaj! Strah i prevladavanje straha. Pomalo nalik i na
fantazije o samoubistvu. Bezopasna proba smrti. Junak
tog komada se ubija, a glumac ide kui da veera.
Povratak
Sve vodi povratku. Nakon odlaska oslobaamo se svega akcidentalnog u svom ivotu:
otadbine, doma, jezika, biografije, imena i otkrivamo odsustvo esencije. U
nameri da otkrijemo jezgro, otkrivamo nitavilo. Povratak se onda pojavljuje kao
sudbina, a sudbina kao jedina taka oslonca. Oslonca koji se, ipak, nalazi izvan nas.
Kanjen sam za preterano meanje u svoj ivot. Teomahiju.
I ta se jo tu otkriva: Stvarno otii moe se samo jednom, jer stvarno
znai zauvek. I posle povratka ne moe se opet otii, jer smo jednom to ve probali.
Grad izgleda jadno, ljudi skueno, ivot trivijalan. Nije trebalo poku
avati, a moralo se pokuati itd.
Povratak (2)
Pokuavam da osetim da je ovo moj poslednji dan u Njujorku. Ali, iskreno go
vorei to je samo jedan lep, jesenji dan u gradu koji je isti danas kao i jue, kao
to e biti i sutra, sa mnom ili bez mene.
Deset puta se Zemlja okrenula oko Sunca od onog dana kada sam pole
teo iz Zagreba za Ameriku. Ili se, u stvari, sve deava istovremeno: detinjstvo, smrt,
ovaj as i svi oni dogaaji posle smrti (zaklonjeni od mog pogleda). Otkuda mi bee
ona nekadanja luda smelost da neto govorim, da o neem imam miljenje?
Jer ovek, ustvari, nema sebi ta da kae (Bora osi).
Nesanica, Zora, Avion
Nesanica do zore. Jer se no ne menja, celom duinom jednaka sama sebi, jedan
jedini nestvarno produeni trenutak mraka. No je moda vena, vreme je moda
konano stalo, moda smo svi mrtvi, samo jo to ne znamo. U zoru sve, ipak, opet
krene; znai ipak ivi, znai moe se spavati.
Slino prekookeanskom putovanju avionom. Nita se ne menja. Neprestano
samo nebo, okean i tu oko nas avion, kao neka ekaonica, istilite. Nebu i okeanu ne
treba nae prisustvo da bi postojali. Zato vreme stoji, tek kada sletimo potee ponovo.
U Njujorku sam ponekad u gluvo doba noi, pred zoru, kada najzad
saobraaj nakratko malo utihne i samo poneki uti taksi jo tutnji ulicom, gledao
dugo televizijsku stanicu koja tada ukljuuje ive slike planete Zemlje snimljene iz
satelita. Gledao sam proticanje vremena. ivi prenos obrtanja nae planete oko
Sunca. Kao kada u prolazu pored izloga neke prodavnice elektronske opreme,
iznenada ugledate sebe na ekranu. Satelit ponekad snima Istonu obalu Amerike,
ovu sa koje gledam sliku, a ponekad (vrlo, vrlo umanjenu, tek uz napor volje i mate
vidljivu) sliku klanja u Bosni. Najee samo Okean koji nas razdvaja.
Re no. 85/31, 2015.
NASA to snima, a emituje kanal 17 u gluvo doba noi. iva slika nae
planete, odseaka Zemljine lopte. Planeta je plavo-bela. Snimljeni sa velike visine,
odseci su dovoljno veliki da obuhvate vee delove kontinenata. Iznenauje me da
je Zemlja uglavnom, veim delom, stalno obavijena oblacima. Jedine forme koje
se na njenoj povrini jasno uoavaju su mase oblaka i konture kontinenata. Detalje
upisuju iskustvo i mata. Pozadina je crna naa planeta, mada obasjana Sunevim
zracima luta prostorom kroz mrkli mrak, beskrajnu no. Zemlja je takoe samo
jedan predmet.
(Na aerodromu je oblano; kasnije, iznad oblaka na pozadini azurnog neba krila naeg aviona blistaju na suncu, a nekoliko hiljada kilometara iznad
aviona, iznad atmosfere vlada ogromna crna no. Pod nama je blistava povrina
Atlantika. Dana 11. juna 1930. godine Charles William Beebe i Otis Barton u batisferi, elinoj lopti zidova debljine etiri centimetara, koju je Barton zvao tenk,
spustili su se do dubine od priblino jednog kilometra, 1426 stopa; voda ispod
njih izgledala je kao crna eljust samoga pakla, spustili su se na dubinu do koje
ne dopire suneva svetlost (Robert D. Ballard, The Eternal Darkness). Samo kilometar
ispod sjajne, namrekane povrine Atlantika, ovde na naoj planeti, pojmovi dana
i noi ili vremenskih razlika, gube svaki smisao.)
U stvarnosti mi izgleda ne ivimo na povrini kopna, ve na dnu jednog
okeana vazduha.
Orbita 121 prikazuje Pacifik, iznad koga u ovom asu dinovska spi
ralna puslica oblaka obeleava formiranje tajfuna Winnie. Satelit se lagano kree
i kontinenti i okeani se smenjuju na ekranu u istom vremenu u kome ja sedim u
svojoj sobi pred televizorom, sniman odozgo. Samo na mah uspevam da u to stvarno
poverujem. Na takvom stepenu generalizacije gubi se kontakt sa stvarnou i po
stajemo ravnoduni. Metafora sutine kao nitavila.
Pokuavam da raspoznam neki ljudski artefakt. Recimo, avione, hiljade
aviona koji neprestano lete oko Zemlje naravno, nevidljivi su na ovim snimcima.
(Avioni iz kojih se takoe jedva raspoznaju reke i veliki planinski venci, ali ne i
gradovi ili kue u kojima ivimo; iz aviona DC 4 na letu Beograd-Zagreb, pedesetih
godina, mogla su se videti vozila na autoputu Bratsvo-Jedinstvo, kue pa ak i ljudi
u polju.)
Poraz u glavnoj stvari
Beograd: u prolazu ujem odlomak razgovora: Moj ivot je takav da ne moe ko
nano da se raisti. To je verovatno opte stanje: oseanje poraza u glavnoj stvari
(ta god ona bila).
Sutina due
A.R.: Hteo sam da uem u sferu gde nije bilo strahovanja, ni jueranjice, ni
sutranjice.
Bio sam uvek u pravu i pod kontrolom, a ta ako su bile najvanije emocije, ako je to sutina due (Singer). Nisam vie jaha, a moda nikada nisam ni bio.
Uzrok i posledica
Prvo ovek ivi, pa posle razume ta je uistinu odiveo. I esto se osea nasamaren.
Ili je tome uzrok prosto starost, koja sa istinom nema nikakve veze? Ili su uzrok i
posledica jedno isto?
Druga belenica
[Drugi ivot (Ovaj svet nije dovoljan; mora postojati i drugi, koji bi ovom dao smisao, potrebna su
najmanje dva za triangulaciju.)]
Zemlja u kojoj je najvei izraz pobonosti usred tueg hrama se posrati.

8
Moram priznati odmah problematini kvalitet svoga postojanja. Nalazim se u onom

neudobnom stanju u kome sam istovremeno i iv i mrtav. Fiziari to stanje nazivaju
stanjem make, mislei na onu maku iz misaonog eksperimenta Erwina Schrodingera. U tom uvenom eksperimentu ovaj austrijski fiziar zamislio je ispaljivanje
jednog fotona prema ogledalu koje je samo delimino bilo obloeno srebrom, tako
da je foton mogao, s podjednakom verovatnoom, i da se od ogledala odbije i da
kroz njega promine. U ovom drugom sluaju, on bi aktivirao foto-eliju koja bi zatvorila strujno kolo ime bi bila razbijena epruveta s otrovom koji bi usmrtio maku.
Maka je zatvorena u jednoj kutiji i dok se kutija ne otvori maka je istovremeno,
teorijski, iva i mrtva.
Ja ivim u jednoj kutiji na 18. spratu jedne zgrade na Menhetnu. Telefon
sam iskljuio, potu ne primam, pa ivim, kako bi Milo rekao, u tom tornju, itajui
stare autore i hranei ptice na balkonu.
Izbegavajui dodir sa svetom tokom poslednje decenije, nastojao sam da
ostanem u stanju koherencije, to jest u stanju (ili iluziji stanja) u kome sam istovremeno u svim moguim poloajima u kojima uopte mogu biti. ak i onim tako udaljenim
kao to je takozvana prolost i sadanjost, ili Beograd i Njujork.
Re no. 85/31, 2015.
Slike Beograda, slike mog ranijeg ivota koji je moda konano zavren (a u svakom sluaju, ivota u koji nastojim da se vie ne meam), ipak, zaudo
(kada bez upozorenja ili vidljivog povoda iznenada izrone u svest), imaju ivu
sadanjost pozorinog komada. Don Bergen zapaa da pozorite zavisi od dva
razliita vremena koja fiziki koegzistiraju: vremena predstave i vremena komada
koji se igra. U tim trenucima ja ivim u oba. Kao to u pozoritu vi ne naputate
sadanjost.
Proces odvajanja i rastanka poinje roenjem i u taj proces je teko poverovati ili ga prihvatiti, ali kada ga prihvatite razvija se vaa mata, sposobnost da ponovo
poveete ono to je odvojeno, da vaspostavite stanje jedinstva koje je nekada postojalo.
Meutim, problematinost moga postojanja se u tome ne iscrpljuje ja
sam svojstvo jedinke doveo do najvee raspojasanosti (Sioran). To je, dakle, definicija izdajnika, sina razbludnog, izroda. Razbijanje lanca predaka i potomaka,
transcendentalnog entiteta porodice (ili naroda) (Apdajk), odbijanje te utehe,
jer ona zahteva rastvaranje ega, ima za posledicu nestabilnost moga postojanja u
fiziko-hemijskom smislu (kao kada se govori o nestabilnosti nekog jedinjenja).
Michel Tournier upozorava da prvo to se primeuje kada se neko ja posmatra van
konteksta drugih, jeste da ono postoji samo povremeno, i vrlo retko. Prisustvo toga
ja odgovara sekundarnom i refleksivnom obliku znanja. Kabala to zove golom
duom; dua koja je napustila jedno telo i oekuje drugo. To je stanje nalik snu:
ne znate gde ste, ne moete da mislite precizno i ne upravljate radnjom. Frontalni
renjevi mozga koji integriu informacije i daj im smisao iskljueni su.
U Nomosu (socijalno organizovanom poretku iskustva) nema meuvremena i meuprostora. Na triptihu o ivotu svetaca promene u vremenu su predstavljene istovremeno u pejsau, a pejsa je kondenzovana geografija sveeve putanje.
Prolost je gramatiki pojam (R. Konstantinovi).
I feel Im living the present as if it were the past, as if it were a memory
from long ago (Orhan Pamuk, My name is red).
Na primer, Sava se uliva u Atlantski okean, Mladenovac je u Konektikatu, a Stara Pazova na pruzi Njujork-Stemford (skupjaju se oblaci, maca leti sa
platana, oluja, diu se oblaci praine). S jednog prozora vidim Ist River, sa drugog
Zvezdaru. Pisak voza as dolazi sa Panevakog mosta, as je to Amtrak na putu za
Boston. U letnjoj noi sa 39. ulice ujem mrkove beogradskih polivaa o kojima je
pisao Steva Raikovi. Prolazei pored Njujorke biblioteke na Petoj Aveniji udim
se statuama lavova, jer bi po meni tu trebalo da se propinju konji. Padajui u san
za leima oseam neije fantomsko toplo telo.
10
Kada ljudi oko tebe ponu da siku, vreme je da ode (When people around you start to hiss it is time
to leave iji je ovaj citat?)
Podseam se kako je sve to poelo. Prvo sam otkrio da prijatelji sa kojima sam se do nedavno dobro sporazumevao imaju tekoa da razumeju ta govorim.
Uglavnom ute i gledaju me odsutnim staklenim pogledom. Rekao bih, ak, pomalo
ljutiti na moje buncanje. Fila i Kosta, odvojeno preko zajednikih prijatelja (bivih
prijatelja?) poruuju mi da sam izdajnik. Matija da sam zaigrao u tuem dresu. Vita
Kneevi da sam naivan, Balkan je ovo, tu je samo pitanje ko e koga; ika da ga
vie ne interesuju tue prie, mi konano priamo svoju priu; plaljivi Mia da
je ba dobro da od nas malo cvikaju; Ljuba Tadi da meni, izgleda, Srbi smrde.
Na prijemu u ambasadi ehoslovake, 1990. godine, razgovaramo sa
ambasadorom Aca Ili, Vladeta i ja. Ambasador postavlja veno ambasadorsko pitanje o stanju ljudskih prava. Aca i Vladeta se utrkuju u pohvalama napretku. Poto
utim, ambasador eli da zna da li ja moda mislim drugaije. Naravno da se ne
slaem, u zemlji postoji dva miliona graana koji su potpuno obespravljeni. Aca i
Vladeta su prvo zabezeknuti, a onda se Vladeta dosea: Aaa, ti misli na Albance.
Svako jutro idui na posao prolazim ika Ljubinom ulicom. Ulica je
tesna, mrana. Danima gledam jednu istu baru koja nikada ne stigne da se osui,
ve se samo puni novim pikavcima, zguvanim praznim kutijama od cigareta i
ispljuvcima. Ogledalce, ogledalce, ko je najlepi na svetu.
Pod prozore mi dolaze prevejani ulini svirai sa zurlama i talambasima, uvebani da cinino iskoriste svakakvo pijanstvo, pred kuom (bukvalno) igra
ugava meka sa alkom u nosu. U Knez Mihajlovoj, Alfi, na trubadur, uz gitaru
svakodnevno nekom preti. Nou kada se oblinji bifei zatvore, pijana rulja urla iz
sveg glasa Jugoslavijo, Jugoslavijo. Jugoslavijo... ta? Sreem eelja na Terazijama, nasmejanog i uzbuenog, nosi utu plastinu kesu iz koje viri kalanjikov.
Smrknuti klovnovi hodaju samosvesno Knez Mihajlovom, maskirani u etnike, gledaju vas pravo u oi, jesmo li opasni, da li cvikate? Sreem Voju Kotunicu pred
bankom u Kolarevoj: Je l ti vidi ovaj uas oko nas, vidi li ta spremaju?! Gleda
me odsutno, uti.
ika Stojkovi uspeva da me nagovori da posetim jedno knjievno vee
u Francuskoj 7, da se sam uverim, da vidim istoriju na delu, prijateljski se bori za
moju duu. Sala je prepuna, hodnik ispred sale prepun, stepenice koje vode na
prvi sprat prepune ljudi uagrelih oiju, mnogi u ruci dre kasetofone, snima se
istorija. Reaju se pesnici. Patos vatrenih rei, poziva, zaklinjanja i proklinjanja.
Frenetini, gotovo besni aplauzi. (aslav Milo kae, ali daj mu temu, pa da vidi
Re no. 85/31, 2015.
aplauze). Pored mene stoji sredoveni mukarac u kariranom sakou i utoj rolci,
o ruci mu visi platinasta plavua sa masivnom zlatnom narukvicom (ginekolozi?).
On slua pesnike, visoko uzdignute, unazad zabaene glave, stee vilice i ponekad
duboko uzdahne. Ona ga umiruje: Nemoj, maco, da se nervira.
Onda mi neko, tokom jedne sedmice, provaljuje u kancelariju, stan
i vikendicu, a neko drugi razmazuje patriotski izmet po oferajbni automobila.
Dobro, razumeo sam. Vreme je da se ide odavde.
Na poslednjoj veeri pred odlazak, imamo goste: Dragana Babia, Suadu Kapi, ali i nesrenog Struju (na zadatku?), koji e par meseci kasnije granatirati Suadu u Sarajevu. U Njujorku do mene stie novina koja objavljuje sliku
ve dobro podgojenog Struje (sa tregerima nalik na one Larryja Kinga) i njegovu
izjavu: Politika je surov posao, a ja sam surov ovek. Tokom te veeri razgovor stie
neizbeno do Neistih sila. S Draganom razgovor uvek na kraju stigne do Dostojevskog.
Suada, uvek spremna da dela, die se usred veere, uzima taksi, donosi knjigu, koju
u sutradan itati nad Atlantikom. To je kao neka bajka, ponavlja Suada. Naivno
mislim da se oslobaam istovremeno biografije, geografije i istorije.
Dark matter is filling the space between the galaxies and accelerating
the expansion of the universe (opte rastajanje).
11
ak i planine tiho i tajno nagriza vreme, nita nije veno; besmrtnost i trajnost ako
i kada se pojave nemaju doma; postoje samo u ljudskom srcu koje ima sposobnost
seanja i ume da kae: zauvek. (Rilke)
Sve je prolazno sem ljudskog srca (beskunog u svetu prolaznosti).
Osoblje bolnice ne haje za ivotnu priu bolesnika. Bolesnik je sveden
na prolazni ivot tela koje ima svoju anatomiju i fiziologiju, ali ne i ivotnu priu.
Poniten kao svest i oseanje, puki objekt postupanja. Iznenada, on pripada istom
redu stvari kao planine, reke, ratovi i narodi neto to nema svrhe izvan poretka
slepog krunog kretanja, cirkularnog postojanja materije. Zora, crveno nebo iznad
Ruzvelt Ajlanda, crna povrina Ist Rivera, remorkeri, vieni su oima ivotinje:
tvrd, prolazan i troni neorganski svet.
Iskustvo anestezije nalik je iskustvu bliske smrti: iva predstava sebe kao
beivotnog tela na postelji. Pogled na onaj deo sebe koji pripada svetu predmeta.
ovek je takoe jedan predmet. Sazdan od hladnog, ravnodunog i stranog
materijala od koga je sazdano i sve ostalo: mravi, planete, asteroidi, psi, okeani.
Jedan deo mene je noas izrezan i baen u kantu za smee. On se sada hemijski
razlae dok zajedno sa svim drugim predmetima na ovoj planeti krui svemirom.
Ali ko ovo govori ? I ta sa telom? Veno pitanje iz krimia. Hladnjae.

Nevolje s Harijem.
The elongated shadows we were casting by the light of the oil lamp
belonged to others (O. Pamuk, My Name is Red).
Moj otac je imao 87 godina kada je umro. Na sahranu su doli ljudi iz
raznih epoha njegovog ivota. Sa nekima se nije video po dvadeset, trideset, pedeset
godina, mnogi se nisu izmeu sebe poznavali. Mnoge nisam ni sam poznavao. Doli
su na sahranu istog oveka o kome su imali vrlo razliite predstave i uspomene. Iz
vrlo razliitih okolnosti. Iz vrlo razliitih vremena. Sve je to bio on. Samo to je bio
on. Optenepoznati.
12
Banalno
Recimo, ljubav, recimo njen osnovni zaplet: trougao. Pola svetske literature, filma, komedija i tragedija se njime bavi. Trougao je jedini mogui pogled na inae
hermetini odnos dvoje ljudi, odnos neproziran za spoljnjeg posmatraa i nerazumljiv za uesnike potopljene u njega. (Triangulacija je osnovni metod ljudskog
miljenja.) Sam trougao je banalan. Ali upravo zato je njegovo opisivanje veno
zanimljivo, jer banalno je nedokuivo.
(U trouglu se ne postavlja samo pitanje izbora, ve se zaotrava i zaboravljeno pitanje: kako iveti? ta sa sukobljenim eljama? Na to pitanje nema odgovora. Na njega se odgovara samo ivotom, svojim jednim jedinim i taj se odgovor
ne moe proveriti, popraviti, brisati, uporeivati, opravdati. ivot dobijamo bez
uputstva za upotrebu. Pokuavajui da je prevari, trougao otkriva linearnu singularnost ivota. Otuda njegov patos.)
ta se to desilo?
Kupujem sve mogue novine, gledam sve mogue TV programe, lunjam po
bibliotekama i knjiarama, itam, itam, itam, ekam, ekam da saznam i razumem
ta nam se to desilo, ko smo sada. Ali, izgleda, morau sam sebi to da napiem kako
znam i umem.
Rat
Za jedan vrlo kratak trenutak, par godina, Jugoslavija i mi u njoj, nalazili smo se
u stanju koherencije. U tom magnovenju, bar naizgled, bili su mogui svi ishodi
sve potencijalne istorije bile su nam na raspolaganju. (Istoriari, voeni jednom
cirkularnom logikom, sa ovim se ne slau: sve to je bilo moralo je biti, upravo
zato to se dogodilo.) Bilo kako bilo, taj as preloma, ma kako kratak, neprestano
Re no. 85/31, 2015.
i trdoglavo se u svesti vraa, kao onaj sekund pre nego to se sa stranim treskom i
lomljavom automobil zakucao u onaj kamion, zid, drvo, telefonski stub. Trenutak
beskrajno produen u doivljaju i seanju, jer je jo uvek moglo neto da se uini
i kada bi se umesto u bolnici nali kod kue, u bioskopu ili bilo gde, samo ne ovde
na operacionom stolu, pod noem, kada bi na saputnik jo bio iv, dakle, pre
nego to nam se noga okliznula u onom neopreznom koraku i pre ovog pada niz
liticu u kome prizivamo beznadeno, a opet sa ludom nadom, da nam se vrati onaj
trenutak i opiremo se vremenu jer nas njegov tok, ini nam se, sve vie udaljava od
te mogunosti da film vratimo, da nae telo poleti nazad, uvis, nogama ka onoj litici.
Vanost, teina tog trenutka izgleda tako ogromna da ne moemo da prihvatimo da
je on zauvek proputen. Taj trenutak ostaje vena sadanjost pokvarene ploe.
13
Zloin, pravo
i moral
Nenad Dimitrijevi
Uvod
U ovom radu pokuau da situiram tekstove Sre
Popovia u diskurs o tranzicionoj pravdi. Ovakva
namera ne bi trebala biti sporna. Popovi se bavio
zloinima koje je srpska strana poinila u ratovima
na teritoriji bive Jugoslavije u periodu 1991-1999.
inio je to u dva svojstva: kao graanin koji je pisao
i govorio u javnom prostoru, te kao advokat koji je
na sudu traio pravni odgovor na zloin. Ova dva
vida Popovievog delovanja ne mogu biti jasno raz
dvojena, i to ne samo zato to je pravo uvek bilo u
centru njegovih nastojanja. Popoviev publicistiki
angaman snano je obeleen insistiranjem na impe
rativu moralne transformacije prava i politike. Isti
imperativ vidimo i u jezgru njegovog profesionalnog
rada. Ovakvo preklapanje moda se moe objasniti
ukazivanjem na kompleksnost tranzicione pravde.
Izrek da je tranziciona pravda kompleksna upuuje,
izmeu ostalog, i na uvid da se u tranziciji od zlo
ina ka demokratiji standardne pravne i politike
kategorije ispoljavaju na poseban nain. Mehanizmi
kao to su ljudska prava, vladavina prava, ili ogra
niena vlada ne mogu biti shvaeni prvenstveno kao
instrumenti odbrane slobode, jednakosti ili pravde.
Ono to nedostaje ne moe se braniti. Ne radi se niti
naprosto o izgradnji demokratije. Drutvo u kome
su elementarne moralne koordinate razorene su
oava se sa imperativom transformacije, koja je prvo
moralna, a tek potom pravna, politika i socijalna.
Popovi insistira da se naa situacija moe razu
meti samo ako poemo od zloina kao politiki,
pravno, kulturno i moralno relevantne injenice. U
jezgru naeg tranzicijskog puta ka demokratiji treba
da bude kontekstu primereno razumevanje pravde.
Tranziciona pravda je skup mehanizama koji se
fokusiraju na injenicu zloina, insistirajui na ustanovljavanju i javnom prizanju

istine o patnji rtava, na razliitim oblicima moralne i materijalne kompenzacije, te
na odgovornosti za poinioce, lidere i sve one koji su na bilo koji nain injenjem
ili neinjenjem doprineli zloinu.
Nain na koji Popovi ita tranzicionu pravdu kao posle-zloinaku
transformativnu pravdu usmerenu na menjanje moralnih koordinata drutva bie
u fokusu ovog teksta. Odrednica posle-zloinaka upuuje na vreme od zavretka
rata na Kosovu do jeseni 2013. Popovi je pisao i govorio do pred smrt. Meutim,
njegovo miljenje i delovanje u ovom periodu ne moe se u potpunosti razumeti bez
uzimanja u obzir njegovog prethodnog angamana, odnosno njegovog nastojanja na
afirmaciji vladavine prava u bitno ne-pravnom socijalistikom kontekstu, te njegove
kritike nacionalizma u periodu 1987-2000.
Ponueni uvidi odreuju strukturu mog rada. Ovom uvodu slede
dva odeljka. U prvom u ponuditi kratku rekonstrukciju Popovieve kritike soci
jalistikog autoritarizma i nacionalistike fasadne demokratije. Drugi, centralni
odeljak analizira Popoviev angaman nakon promene reima.
16
1. Socijalizam i nacionalizam: vladavina pomou prava

1.1. Pravo u kontekstu
Politike zajednice obeleene su napetou izmeu socijalne realnosti represivne
dravne vlasti, s jedne strane, i potrebe za opravdanjem te represije, s druge strane.
Sva moderna drutva u potrazi su za nekom vrstom racionalnog balansa izmeu
fakticiteta (oficijelna, pretnjom monopolisane prinude garantovana suprematija
dravno-pravnog aparata) i validnosti (razlozi kojima vlast utemeljuje zahtev za poslunou podanika).1 Moderni politiki reimi razlikuju se po tipu razloga kojima
opravdavaju prinudu, te po statusu podanika koji je definisan ovim razlozima. Institucionalno-pravna arhitektura reima uvek se ispostavlja kao izvod ovog temeljnog
legitimacijskog obrasca.
Demokratska vladavina prava, fokusirana na garantovanje ljudske
slobode i jednakosti, jedan je od institucionalnih oblika usmerenih na upravljanje ovom napetou izmeu fakticiteta oficijelne prinude i razloga kojima se ona
opravdava. Ovde je vano primetiti da demokratija nije apstraktna kategorija koja
bi se kao institucionalno otelotvorenje univerzalnih vrednosti mogla jedno1 Jrgen Habermas, Faktizitt und Geltung. Beitrge zur Diskurstheorie des Rechts und des demokratischen Rechtsstaates (Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1992), str. 43 i dalje.
Re no. 85/31, 2015.
stavno preneti u praksu. Univerzalistiki definisani aranmani osnovnih prava, demokratske politike i pravno ograniene dravne moi nikad jednostavno ne
preslikavaju moralne principe kojima se rukovode. Ljudsko dostojanstvo, moralna
jednakost, autonomija i pravda postoje ili ne postoje za nas danas i ovde: nae
miljenje o njima i delanje usmereno na njihovu afirmaciju uvek trebaju polaziti
od konkretnog konteksta naeg zajednikog ivota. Na normativnom nivou, demokratska vladavina prava legitimira se uvidom da sloboda ljudi koji jedni druge priznaju za moralno jednake potrebuje posebne mehanizme odbrane. Demokratija
brani ljudsko dostojanstvo u okruenju koje onemoguava svakog oveka ponaosob
i sve ljude zajedno da budu u potpunosti i neposredovano autonomni.
Isto metodiko uputstvo vai i za razumevanje ne-demokratskih pore
daka. Za nas koji preferiramo ustavnu demokratiju, a koji ivimo izvan njenih granica, ovaj aranman postaje teorijski zanimljiv samo u meri u kojoj je praktino
relevantan. Pri tom, o demokratiji ne treba misliti kao o apstraktnoj idealno-tipskoj alternativi koju preferiramo postojeem reimu.2 Moramo se kritiki suoiti
sa izazovom to ga ispostavlja naa situacija, te iz takve kritike izvesti odgovor na
pitanje zato nam i kakva demokratija treba.3
Ovaj uvid vaan je za razumevanje Popovievog dela. Bavei se advokaturom za vreme socijalizma i piui protiv nacionalizma za vreme Miloevieve
vladavine, on se kontinuirano zalagao za vladavinu prava, dakle za isti onaj vredno
sno utemeljen vladavinski aranman na kome e insistirati i nakon promene re
ima u oktobru 2000.4 Popovi veruje da reime socijalistike Jugoslavije, Srbije
pod Miloevievom vlau i postmiloevievske Srbije povezuju dva bitna elementa
kontinuiteta: 1) instrumentalna (zlo)upotreba prava, i 2) razumevanje demokratije kao pravno, politiki i moralno neograniene vladavine u ime stvarne ili fiktivne
veine. Istovremeno, izmeu ovih reima postoje i mnoge duboke razlike. Svaki od
njih se na sopstveni nain protivi slobodarskoj i egalitarnoj ideji vladavine prava.
Zato se Popovi nikad ne ograniava na pravniku egzegezu koja bi pokazala da
reim kri ili selektivno-instrumentalno koristi pravne propise u ovom ili onom
konkretnom sluaju. On istrauje bt svakog od ovih reima, traei u toj bti objanjenje neprava.
2 Zoran ini, Jugoslavija kao nedovrena drava (Novi Sad: Knjievna zajednica
Novog Sada, 1988), str. 39.
3 Ibid.
4 Najvaniji tekstovi i govori Sre Popovia iz ova dva perioda sakupljeni su
u knjizi Put u varvarstvo, ur. Zoran Pureevi (Beograd: Helsinki odbor za
ljudska prava u Srbiji, 2000).
17
18
1.2. Socijalistika konstrukcija neprava

Mi znamo da se socijalistiki reimi nisu zasnivali na primatu ljudskih prava i konstitucionalizmu. Ali odavde ne sledi nuno da pravo nije bilo vano. Forma i karakter prava zavise od onoga ta se od njega oekuje. Konstitucionalno-demokratski
koncept vladavine prava (rule of law) vidi pravo kao objektivirani okvir u koji se i dravna vlast i graani uklapaju na naelno jednak nain. Svako je uvek pod pravom,
odnosno svako mora na nesumnjiv, transparentan i efikasan nain biti podvrgnut
apstraktnim optim pravnim normama. Svako je izraz koji treba shvatiti doslovno, kao odrednicu koja obuhvata kako graane, njihove razliite asocijacije, tako i
dravnu vlast. Vladavinski proces koji se ne ostvaruje u skladu sa optim, apstraktnim, unapred poznatim pravilima, tek je ilegalna i nelegitimna zloupotreba vlasti,
kroz koju drava postaje personalizovana, pristrasna i neodgovorna, ponitavajui
u krajnjoj konsekvenci i samu mogunost ljudske slobode.
Pravna slika socijalizma bitno je drugaija. Popovi insistira da trebamo krenuti od poetka, od karaktera promene reima. Socijalistika revolucija bila
je radikalan politiki i drutveni preobraaj koji je gotovo potpuno razorio stari
reim, njegove aktere, institucije i ideologiju. Negiranje starog sveta bilo je praeno uspostavom novog po ideolokom samorazumevanju trajno revolucionarnog poretka. Definiui sutinu socijalistikog politikog polja upuivanjem na
konstitutivnu i permanentnu dijalektiku napetost pokreta i poretka, socijalizam
je naznaio okvire za razumevanje prava:
Idui za svojim ciljevima revolucija ne hita da sebi vee ruke formalnim i
apstraktnim pravilima ponaanja. Konkretne situacije zahtevaju ad hoc
reenja, zato se ispoljava prezir prema pravnim tradicijama kao praznim formama, i norme, ukoliko se donose, imaju elastinu formu, koja dozvoljava
arbitrarnu primenu, obzirom na politike efekte koji se ele.5
Ponovimo, ne radi se o pragmatizmu koji bi bio karakteristian samo za period
neposredno nakon revolucionarnog osvajanja vlasti. Na delu je pre ideoloki definisano odbijanje da se uspostavi transparentan poredak u kome bi se svakom oveku
garantovala pravna sigurnost kroz definisanje sfere garantovanih prava i podvrgavanje vlasti javnoj kontroli u skladu sa svima poznatim i efikasnim procedurama.
Naravno, i ovaj sistem poznaje nekakvu dinamiku:
5 Put u varvarstvo, str. 20.

Re no. 85/31, 2015.
Vremenom se stvara nekakav pravni sistem, ali se i onda norme dedukuju

iz politiko-programskih premisa, umesto da polaze od realnih ivotnih
odnosa. Adresati takvih normi imaju tekoa da ovakve norme interiorizuju,
a nijedna norma se ne moe sprovesti iskljuivo sankcijama. Kada se pri tom
jo ima u vidu i da je adresat norme nepostojei, idealizovani novi ovek...6
Popovi ovde ukazuje na dvostruko idealistiki karakter socijalistikog projekta.
Prvo, re je o reimu koji odbija da postane moderan dravni poredak, insistirajui
na maglovitoj ideji socijalizma kao svom strukturnom utemeljenju (baza) i temeljnom
obavezujuem obrascu ponaanja (nadgradnja). Drugo, adresat ove ideje bio je
podjednako idealistiki pojmljen socijalistiki ovek. Socijalizam se tako reprodukovao kao svojevrsna ideoloka realnost,7 poredak iju reprodukcionu matricu
je inila jedna slika istorije, ideal drutva kojeg jo nema, ali koje mora moi biti.8
Ovlaeni tuma smisla i sadraja ideala bila je komunistika partija, organizacija
legitimirana (samododeljenim) statusom ekskluzivnog posednika znanja o karakteru
i putevima dosezanja jedine mogue budunosti.
Ovaj dvostruki idealizam vodi ka svojevrsnoj drutvenoj anomiji, gde se
propisana saglasnost (idejno-politiko jedinstvo) i uloge koje ideologija namee
svakom oveku sukobljavaju sa pluralnou svakodnevnog ivota:
Stvara se jedna izofrena svest, po kojoj smo svi mi za zakonitost, ali, s druge
strane, znamo da je ivot neto drugo, da u njemu postoje razni interesi,
koje javno ne priznajemo ili ih minimiziramo i postoji pravni sistem koji
postulira neke idealne i nedostine odnose izmeu idealnih i nepostojeih
subjekata.9
6 Ibid.
7 Dragomir Vojni i arko Puhovski, The Economic and Political Dimensions of Transition; u: arko Puhovski et al (eds.), Politics and Economics of
Transition, (Zagreb: Informator, 1993), str. 43.
8 Tezu po kojoj socijalistiku ideologiju treba razumeti ne kao iskrivljenu
spoznaju, ve kao specifino tvorenje prakse to je u krajnjem izvodu teza
o idealistikoj konstrukciji socijalistike stvarnosti opirnije sam obrazlagao u knjizi Sluaj Jugoslavija (Beograd: Samizdat B92, 2001), str. 30-45.
Oslanjao sam se na teoriju socijalizma razvijenu u radovima arka Puhovskog. Up. arko Puhovski, Povijest i revolucija (Zagreb: Centar za kulturnu
djelatnost, 1980); Socijalistika konstrukcija zbilje (Zagreb: kolska knjiga, 1990).
19
Moemo rei i ovako: niko nije mogao da zna ta znai ponaati se u skladu sa idejom
socijalizma. Socijalistika nedovrena drava10 ispostavlja se kao poredak posvemanje pravne i egzistencijalne nesigurnosti.
Ponovo, sve to ne znai da pravo nije bilo vano. Popovi precizno
identifikuje i analizira karakter i ulogu prava u socijalizmu. Pravo je instrument, koji
se (zlo)upotrebljava u skladu sa neupitnim vladavinskim preferencama:
U takvoj dravi celokupno pravo je instrumentalizovano, propisana je samovolja koja je ograniena samo politikom ocenom o tome ta slui naoj svrsi,
a ta ne. Pravo koje ne reava sukob interesa, nego vai samo pod uslovom
da je nekome u interesu nije nikakvo pravo. To su u pravo prerueni administrativni akti.11
20
Karakter, sadraj, forma, te domet prava uoblieni su prethodeim razumevanjem

sutine socijalizma i odatle izvedenim zadacima.12 Zato pravo ne moe biti shvaeno
kao objektivan okvir, koji bi uvek i na jednak nain obavezivao svakoga. Pravno-politika regulacija determinisana je ideolokim imperativom izgradnje socijalizma;
ova izgradnja predstavlja opti drutveni interes. Samo je ovaj okvir predstavljen
kao objektivan, odnosno kao neupitan izvor smisla, smera i dometa regulacije. Naravno, jedino partija zna ta je u stvari sadrina tog interesa i kako se on moe ostvariti. Sledi da je partijsko tumaenje obavezujue. Stoga pravo ne moe biti nita
drugo do instrument koji pomae da se neupitno obavezujue partijske proklamacije
o tome kako stvarnost treba da izgleda sprovedu u ivot. Okvir tumaenja pri tom
ostaje nejasan, pa partija mora uvek iznova da intervenie izdavajui obavezujua
uputstva o tome kako treba primenjivati pravo. To je naelo celishodnosti:
To je davanje prednosti nekim interesima nad zakonom. Kada je ovo naelo
ugraeno u sistem, ono ima tendenciju da kao rak iznutra razara sistem, a
ne samo da ga relativizuje. Mi, recimo, imamo zakone koji propisuju da e
se norme toga zakona primenjivati u onoj meri u kojoj to odgovara nekom
10 Ovu frazu pozajmljujem naravno od Zorana inia.
12 Ovakvo stanje su Andra ajo i Vera Loonci svojevremeno odredili kao
vladavinu pomou prava (rule by law). Andras Sajo and Vera Losonci, Rule by
Law in East Central Europe: Is the Emperors New Suit a Straightjacket?,
u: David Greenberg et al (eds.), Constitutionalism and Democracy. Transitions in the
Contemporary World (Oxford: Oxford University Press, 1993), str. 327.
Re no. 85/31, 2015.
interesu, koji se recimo naziva optim drutvenim interesom ili interesom

jugoslovenske privrede ili sl. Od ocene organa koji zakon treba da primeni
zavisi da li e biti primenjen ili ne i kako e biti primenjen. Zakon se time, u
stvari, sam sobom ukida. Hteli-ne hteli u takav zahtev se projektuju, najnormalnijim psiholokim mehanizmima, ako ve ne i sasvim cinino, svakojaki
interesi, pa je takva norma liena svake optosti.13
Ovakvo pravo ne moe biti apstraktan, neutralan, opti i transparentan okvir dru
tvenog delovanja. Popovi nam kae da je to pravo tek ciljno-racionalni, iz ideoloki
odreenog opteg interesa izveden set uputstava koji propisuje neke od akcija drave
i neka ponaanja graana/podanika. Pravo oscilira izmeu pola hijerarhijski razgranate, sitniavo detaljne regulative nekih oblasti ivota, i pola potpunog odsustva
minimalno nune regulative nekih drugih oblasti ivota.14 Sem toga, prevlauje tzv.
podzakonska regulativa, ije je svojstvo netransparentnost, pa esto i tajnost. Posledica se moe odrediti kao stanje institucionalizovane nesigurnosti, gde su podanici
trajno zavisni od moi ije sistemsko mesto (partija) jesu u stanju da identifikuju,
ali ije poteze nisu u stanju da predvide.
Tako socijalizam nudi jedno osebujno razumevanje odnosa prava i politike. U demokratskom drutvu politika je proces koji se odvija u javnoj sferi, u kome
slobodni graani i njihove razliite asocijacije izraavaju i artikuliu svoje interese,
nastojei da ih ostvare u pluralistikom kontekstu ureenom optim, apstraktnim
i transparentnim pravnim pravilima. Politika je polje slobode, suoavanja i kompeticije razliitih pogleda na javna pitanja. U ovom procesu izvesne su samo norme
koje nam kau kako se treba takmiiti: ja sam obavezan da se za svoj interes zalaem
u skladu sa pravilima igre koja podjednako obavezuju sve. Jednostavno, potovanje
prava nije stvar izbora.
Pravni dokument mora imati, izmeu ostalog, unutranju koherentnost, a
politika je poznata po tome to odjednom moe zastupati i zadovoljiti vie
suprotnih interesa.15
Moj interes ostaje stvar mog slobodnog izbora i tumaenja, to ukljuuje i moju slobodnu odluku kako u se u pravom definisanom okviru odnositi spram onih iji su
pogledi na svet ili interesi razliiti od mojih. Dok je u proceduralnom pogledu bitno
14 A. Sajo/V. Losonci, op.cit., str. 325.
21
da komunikacijska pravila budu opta, apstraktna i transparentna, u supstantivnom

pogledu je bitno da drava ostane neutralna, odnosno da ne favorizuje nijedan od svetonazora ili interesa politikih aktera. Kombinacija proceduralne jednakosti svih aktera
i neutralnosti drave ima za posledicu da ishod politike kompeticije ostaje neizvestan.
Kao pravnik moram podsjetiti da demokracija nije nita drugo nego procedura. Ono to e se iz procedure iskristalizirati nitko ne moe unaprijed
znati. Zbog te neizvjesnosti, kao i zbog toga to u proceduri sudjeluje mnogo ljudi, za istinsku demokraciju potrebna je hrabrost suoavanja s nepoznatim.16
Kod nas su stvari izgledale i izgledaju drugaije:
S naslijeenim navikama iz prolosti mi u osvajanju demokracije idemo
drugim putem. Moda je sve to samo tragina posljedica stanja u kome je
dugi niz godina svaka druga ideja, zamisao, zahtjev ili prijedlog koji bi se artikulirao proglaavan za otpor, emu je logino slijedilo ideoloko-politiko
djelovanje na slamanju otpora.17
22
1.3. Nepravo u privatizovanoj nacionalistikoj para-dravi

To je bio socijalizam, idealno-tipska suprotnost demokratskom poretku: ovaj reim
obeleavalo je bitno nepravno i nepolitiko stanje. Pravo je bilo sfera nesigurnosti i neizvesnosti. Politika je bila sfera nametnutog ideolokog monolitizma. I
to je naslee koga se do danas ne moemo osloboditi. Politika se shvatala (i shvata
se i danas) kao stvar formulisanja, izraavanja i bespogovornog sprovoenja volje
jaeg, onog koji raspolae ideolokim aparatom i sredstvima fizike prinude. Pravo
je s druge strane shvatano (i shvata se i danas) kao skup normi ije vaenje, domet
i obaveznost zavise od interpretativnih i interesnih preferenci onih koji govore u
ime jedine legitimne veine (radnike klase, nacije, naroda koji je glasao za nas).
Potovanje ili nepotovanje netransparentnog instrumentalizovanog prava stvar je
izbora i slobodne odluke nad-dravnog suverena. Vlast u ime fiktivne veine prevodi se tako u neogranienu antipolitiku prinudu koju samolegitimirani monici
koriste kako bi uguili svaku drugaije misleu manjinu.
16 Ibid., str. 170.

17 Ibid.
Re no. 85/31, 2015.
Tlaenje manjine kao tlaenje drugaijih jedna je od konstanti ivota

u Jugoslaviji i Srbiji:
Ta instrumentalizacija prava ima jednu, rekao bih, uasnu posljedicu. U Jugoslaviji biti u manjini naprosto je strano. Albanci se uasavaju od toga da
budu u manjini u Srbiji, a Srbi da budu u manjini na Kosovu, ili u Hrvat
skoj. Ideja prava je izvorno sasvim drugaija. Pravo treba da titi slabijega,
odnosno manjinu. U svakom sistemu politike vlasti, meutim, manjina
(nacionalna, grupna, interesna, pojedinana ili kakvagod ve) unaprijed
je osuena. Otuda se svi nai nacionalni kolektiviteti, da se zadrimo na
njima, svim silama upinju u pokuaju da nau formulu u kojoj nee biti
manjina, to je praktino neizvedivo. A izvorno pravno naelo zatite slabijeg
kod nas je okrenuto naglavce.18
Demokratija je pravnim procedurama definisan proces graanske participacije i
institucionalnog odluivanja o javnim poslovima. Ali nije re o bilo kakvom po
zitivnom pravu, niti o bilo kakvoj participaciji. Ponajmanje se demokratija moe
shvatiti kao vladavina veine. Demokratsko je samo ono drutvo u kome je ovek
slobodan, u kome su svi ljudi ravnopravni kao dravljani nosioci prava, te u kome
se svaki akt politike vlasti mora, u krajnjem izvodu, opravdati u terminima od
brane individualne slobode. Demokratija je vladavinski poredak koji titi ljudsko
dostojanstvo od svake tiranije, ukljuujui i onu veinsku. Vladavina veine u Jugo
slaviji i Srbiji uvek je bila vladavina manjine u ime metafizikog suverena (klasa,
nacija), slobodna od pravnih ogranienja.
Popoviu nije promakao ovaj duboki kontinuitet izmeu socijalistike
i nacionalistike konstrukcije stvarnosti. Nacionalistiki reim nastavio je tamo gde
je socijalizam stao, kao tip politikog poretka u kome vladajua i jedina dozvoljena
ideja, prevedena u politiku direktivu, odreuje karakter stvarnosti. Srbija u vreme Miloevia bila je entitet koji je podseao na dravu, kojim je upravljao reim
sa obrisima institucionalizovanog politikog poretka. Ipak, u ovom reimu arbitrernost je zauzimala ono sistemsko mesto koje u demokratskim drutvima pripada konstitucionalizmu i valja je itati kao temeljno svojstvo reima u njegovom
institucionalnom aspektu. Pravni sistem, sa njegovim institucijama, normama
i procedurama, bio je tek instrument koji su vladajui arbitrerno koristili za svoje
posebne ciljeve, sluei istovremeno kao fasada autoritarnom reimu i njegovim
18 Ibid., str. 171.
23
praksama. Pravni propisi obrazovali su u najboljem sluaju tek akcesorni konglomerat nareenja i zabrana, ija principijelna funkcija nije bila regulisanje drutvenih
odnosa i ograniavanje vlasti, nego dodatno stabilizovanje reima.
2. Srbija nakon zloina
24
2.1. Pogled sa ruevina: o izboru puta

Nakon promene reima, novi protodemokratski poredak suoava se sa brojnim pravnim, politikim, ekonomskim i socijalnim izazovima. Koordinate novog poetka ne
mogu se valjano konceptualizirati bez promiljanja odnosa izmeu prolosti, sadanjosti
i budunosti. Nijedna promena reima, ma koliko radikalna bila, ne ponitava celinu
starog sveta. Institucionalni i vrednosni obrasci, akteri i procesi koji su do promene
oblikovali zajedniki ivot, nee naprosto nestati sa slomom starog poretka. Bar neki
od njih e preiveti promenu, i tipino emo ih prepoznati kao naslee prolosti: re
je o starim vrednostima, normama, ideolokim obrascima, institucijama i akterima.
Ovi elementi starog u novom moda vie nisu dominantni na nain na koji su to bili
do promene, moda nisu ni poeljni, ali su na razliite naine jo uvek prisutni.
Pitanje odnosa prema prolosti u demokratskoj tranziciji postaje posebno teko u sluajevima u kojima se demokratski poredak eli uspostaviti na ruevinama reima ije je odreujue svojstvo bio sistematski masovni zloin. Kako se
odnositi prema zloinakoj prolosti i njenom nasleu? Da li je ova prolost doista
relevantna nakon promene reima? Pozitivni odgovori na ova i izvedena pitanja
dovode nas do tranzicione pravde.19
Tranziciona pravda je skup pravila, mehanizama i procesa kojima drutvo u demokratskoj tranziciji odgovara na sistematske masovne zloine poinjene
19 Ponoviu da su mogui i negativni odgovori na ova pitanja, na primer u
obliku pravne i politike odluke da se prolost proglasi irelevantnom za
novu demokratiju. U paniji su nakon pada Frankovog reima 1975. godine nove politike elite sklopile poznati pakt o zaboravu. U Urugvaju su
1989. godine graani izali na referendum na kome su izglasali amnestiju
za pripadnike vojske i policije koji su poinili zloine za vreme diktature.
Primera ima jo, ali valja primetiti da nijedna ovakva politika odluka nikad
nije ispunila postavljeni cilj u svakoj od ovih zemalja zloinaka prolost
se vratila na dnevni red ne samo kao moralno i kulturno ve i kao pravno-politiko pitanje. O slabostima teorijskih argumenata kojima se brani
pozicija zvaninog zaborava pisao sam u knjizi Dunost da se odgovori. Masovni
zloin, poricanje i kolektivna odgovornost (Beograd: Fabrika knjiga, 2011).
Re no. 85/31, 2015.
pod prethodnim reimom.20 Dejvid Dajzenhaus pie da tranziciona pravda poiva

na tri pretpostavke. Prvo, karakter tranzicionog izazova u postzloinakom drutvu
ne moe se svesti na pitanje promene reima i uspostavljanja demokratskog institucionalnog aranmana: ova drutva suoavaju se sa specifinim problemom pravde.
Drugo, tranziciona pravda je vanredna: problemi sa kojima se ovaj proces suoava,
njegovi ciljevi i strategije njihovog ostvarivanja ne mogu se konceptualizirati i ostvariti samo kroz institucije i procese kojima se pravda afirmie u stabilnim demokratijama. Tree, tranziciona pravda stoji u odnosu radikalnog diskontinuiteta kako
prema moralno kompromitovanoj prolosti, tako i prema projektovanom pravednom drutvu: ovaj tip pravde raskida sa onim to je bilo loe, a njegovi mehanizmi
prestae da se primenjuju kad se demokratska normalnost stabilizuje.21
Da li je, i kako, ovo vano za Srbiju? Recimo ovako: nakon zloina poinjenih u ime srpskog nacionalnog interesa, te nakon prevrata kojim je zloinaki
reim uklonjen, mi stojimo na ruevinama pitajui se kako i kojim putem dalje. Zamislimo da je politiki i kulturno dominantna ona opcija koja se zalae za novi poetak.
Ta opcija kao da tek ukazuje na elementarnu kontekstualno-specifinu injenicu:
nita to je bilo ne moe se promeniti (ne moemo uiniti da nedavnih ratova ne
bude, pobijene ne moemo vratiti u ivot, silovane ne moemo potedeti uasa koji
im se dogodio, ne moemo ponititi proterivanja, pljake i nebrojene druge oblike
ljudske patnje). Zato bi se sistematsko, pravdom motivisano, bavljenje prolou
eventualnim najboljim namerama unato svelo na opsesivno moraliziranje, koje se
u najgorem obliku zavrava tezom o kolektivnoj krivici srpskog naroda. U praktinom
pogledu, izbor strategije suoavanja sa prolou onemoguio bi nam da se racionalno
i efikasno suoimo sa mnogobrojnim tekim izazovima demokratske tranzicije. Ostaje
nam zato samo da zatvorimo knjigu prolosti, da prepustimo istoriju profesionalnim
20 Tranziciona pravda... obuhvata kompletan spektar procesa i mehanizama
kroz koje jedno drutvo nastoji da ovlada nasleima masovnih nedela, sa
ciljem da uspostavi odgovornost, donese pravdu i ostvari pomirenje. Ovi
procesi i mehanizmi mogu biti i sudski i vansudski, mogu (ali ne moraju)
ukljuivati posredovanje meunarodne zajednice, individualna krivina
suenja, naknadu tete, otkrivanje istine, institucionalne reforme, zabra
nu zapoljavanja u javnim slubama i otputanja iz javne slube, kao i bilo
koju njihovu kombinaciju. The Rule of Law and Transitional Justice in Conflict and
Post-Conflict Societies, Report of the Secretary General to the UN Security Council, S/2004/616, dostupno na: http://www2.ohchr.org/english/issues/
rule_of_law/transjustice.htm
21David Dyzenhaus, Judicial Independence, Transitional Justice and the
Rule of Law, Otago Law Review, Vol. 10, No. 3, 2003, p. 347.
25
26
istoriarima, i da na pogled odluno usmerimo unapred. Jedino to moemo je da

nau sadanjost i budunost uinimo drugaijim, odnosno boljim.
Neko moe primetiti da Srbija u stvari nikad nije dosegla do ovog oblika
negiranja vanosti zloina. Mi smo ostali zarobljeni u diskursu ideolokog inenjeringa koji istrajava na opravdanju zloina, kreirajui prolost koje nikad nije bilo,
i nameui je kao osnovu identiteta drutva i zajednice.
Sra Popovi insistira da su oba oblika poricanja onaj koji negira vanost zloina za sadanjost, te onaj koji negira zloin oblici amoralnog revizionizma
koji institucionaliziraju la.22 Prva strategija implicira da se jueranji masovni zloin pukom odlukom moe pretvoriti u arheoloki nalaz koji ni na koji nain ne
odreuje na dananji ivot. Druga strategija izmilja tradiciju, u poetnom koraku
lano predstavljujui ono to se dogodilo; u narednom koraku se ova istorija politiki-kulturno instrumentalizuje, kako bi se falsifikovani pogled unazad promovirao
kao stub zajednice seanja. Popoviev argument je da u oba sluaja kultura i politika
lai postaju nosivi obrasci zajednikog ivota, proizvodei razorne moralne i praktino-politike posledice. Zato su opcije za post-zloinako drutvo veoma suene i
neophodno ih je sagledati u njihovoj ogoljenosti. Posle smene reima nude nam se
samo dva puta. Prvo, moemo rei da kolektivni zloin nije pravno, politiki, kulturno, niti moralno bitan. Drugo, moemo da odluimo da se otvoreno suoimo sa
pravnim, politikim, kulturnim i moralnim znaenjem zloina:
To je prosto pitanje: hoete li zadrati taj reakcionarni stav ne ni konzervativan, nego reakcionaran poricanja i autizma ili ete stvarno da podvuete
crtu, napravite diskontinuitet i proglasite novu politiku i novi pravac?23
Ako prolost ostavimo za sobom ili je tematizujemo politikim i kulturnim strategijama
preutkivanja, relativizacije ili poricanja, praktino odluujemo da sauvamo obrasce
razumevanja ispravnog i pogrenog, dobra i zla, pravde i nepravde, formirane pod starim
reimom. Takva odluka rezultira prvo jednim negativnim stavom: jueranji zloini nisu
vani; stoga se rtve danas, nakon promene reima, ne kvalifikuju za pravdu. Drugi izvod
je pozitivan, i zahteva delanje: oni koji su uzrono odgovorni za kolektivni zloin zasluuju nau zatitu. Popovieva poruka je opet jasna: ovo su neprihvatljivi stavovi. Za nas
ne moe biti normalnog ivota, ako pod normalnou podrazumevamo zatvaranje oiju i
pretvaranje da se nita nije dogodilo, negiranje, relativistiko poricanje, ili puku la. Sve
22 Najvaniji tekstovi i govori Sre Popovia iz ovog perioda sakupljeni su u
knjizi One gorke suze posle, ur. Zoran Pureevi (Beograd: Peanik, 2010).
23 One gorke suze posle, str. 211.
Re no. 85/31, 2015.
ovo mogu biti dominantni politiki i kulturni obrasci, ali problem je u tome to kapacitet
ovakvih obrazaca da preoblikuju stvarnost ostaje ogranien. La ne ponitava istinu:
Ne govorim da li je to nemoralno ili nepoteno ali je prilino naivno i la
komisleno smatrati da sve zloinako i krvavo moe da potone u zaborav i da
se i dalje moe iveti kao da se nita nije desilo. To je nemogue. Teko je
zavaravanje misliti da je mogue uutkati taj razgovor.24
Najkasnije nakon ubistva Zorana inia moralo je postati jasno kako mnogi
politiki i drutveni akteri imaju interes da se njihovo pozitivno itanje zloinake
prolosti ouva i uspostavi kao kulturno dominantan i politiki ozvanien narativ.
Srbija tako do danas istrajava na pervertiranoj normalnosti u kojoj se zloin ne
gira, umanjuje ili predstavlja kao praksa koja uopte nije bila zloinaka. Idui iza
argumenta da ova strategija jednostavno nije ostvariva, Popovi dodaje i normativni
argument, po kome je re o normalnosti na koju nemamo pravo:
Da li ovde moe da se pone da se ivi normalno dok se zloinci etaju meu
nama, a cela nacija im jatakuje? Svrha kanjavanja zloina (izmeu ostalog)
jeste restitucija naruenog ljudskog poretka. Kako da ivimo normalno u
drutvu koje teke zloine previa, zabauruje, opravdava, relativizuje, po
nekad ak slavi (Mladi-heroj)?25
Ukratko, Popovi insistira da Srbija mora da se suoi sa prolou, kako iz praktino-politikih, tako i iz moralnih razloga. Danas znamo da se ovo suoavanje
dogodilo. Nakon promene reima, svi su brzo shvatili da e odnos prema prolosti
prema ideolokom utemeljenju, institucijama, akterima i politikoj kulturi starog
reima odreivati karakter postmiloevievske Srbije. Usledila je ogorena pravna,
politika i ideoloka borba oko definisanja zloinakog naslea i naina njegove
integracije u procese demokratske tranzicije. Zoran ini je bukvalno rtva ove
borbe.26 Nakon 2003. godine, Srbiju identifikuje politiki i kulturni okvir koji na
razliite naine afirmie zloinako naslee. Zato Popovievo zalaganje za suoavanje
s prolou dobija oblik suprotstavljanja dominantnim oblicima poricanja.
24 Ibid., str. 102.
26 Za detaljnu analizu, up. Sra Popovi, Nezavreni proces. ta je ostalo nedoreeno
tokom suenja atentatorima na premijera Zorana inia (Beograd: Helsinki odbor
za ljudska prava u Srbiji, 2006).
27
2.2. Deetnifikacija zloina i kolektivna krivica

Srbiju odlikuju pluralizam oblika i dinamika poricanja zloina. Popovieva kritika
poricanja praena je pozitivnim argumentom o imperativu moralnosti prava, gde
se pravo razume kao jedan od najvanijih mehanizama transformativne pravde. Pre
nego to preem na ovaj pozitivni argument, elim da ukaem na njegovu analizu
kontekstualnih prepreka takvoj transformaciji. Popovi se koncentrie na dva povezana
aspekta: tezu o potrebi deetnifikacije zloina, te optubu da oni koji u nedavnim
zloinima nalaze etniku motivaciju pripisuju srpskom narodu kolektivnu krivicu.
Termin deetnifikacija zloina uveden je u javni govor u Srbiji u jednoj
polemici iz 2002. godine, kao specifian pokuaj tumaenja injenice zloina.27
Polemika je otvorena tekstom koji nekim nevladinim organizacijama i graanskim
intelektualcima zamera pogrean (totalitarni) pristup poinjenim zloinima. Kritikovani pristup saet je u tvrdnji da je u Srbiji na delu uoptavanje i relativizacija
zloina. Kritika ovog moralnog fundamentalizma polazi od teze da zloinci imaju
ime i prezime i da je totalitaran svaki nain miljenja koji je spreman da itav jedan narod optui za zloin.28 Moralna zaslepljenost vodi analitikoj i pojmovnoj
konfuziji koja rezultira tezom o kolektivnoj krivici:
28
I ako, recimo, smatrate da bi Srbi trebalo da upute izvinjenje Hrvatima/Albancima/Bonjacima, ne pada li vam na pamet da se time (da budem patetian) krv
s ruku realnih zloinaca rasporeuje na ruke celog naroda?29
Krivinim delima treba da se bave sudovi, na pravom propisan nain, ne vodei
rauna o etnikom identitetu poinilaca, i ne izvodei iz svog rada nikakve moralne
zakljuke. To vai i za javnost. Samozvani strunjaci za moralna pitanja treba da
prestanu da se prenemau nad nesreama za koje vie nema leka. Sad je ipak neko
drugo vreme, zloinaki reim je sruen, pa iako posle ovakvih ratova mora da bude
posla za sudove, moda bi bilo dobro da shvatimo kako
... kraj rata nije samo prilika da se neko kazni i osudi. To je takoe prilika
da se nekome pokae dobra volja, da se oprosti to se oprostiti moe, da se
ispolje saoseanje i milosre, a ne samo osvetniki bes.30
27 Svi prilozi ovoj polemici sakupljeni su u knjizi Taka razlaza (Beograd: Hel
sinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2003). Vredan panje je i analitiki
pouzdan predgovor Olivere Milosavljevi.
28 Taka razlaza, str. 21-22.
29 Ibid., str. 168 (kurzivi u originalu).
30 Ibid., str. 44-45.
Re no. 85/31, 2015.
Jedan poseban oblik ovog deficita saoseanja i milosra, kae dalje argument, ogleda
se u izostanku osetljivosti za teku situaciju pripadnika srpskog naroda nakon konflikta. Neposredno posle promene reima ljudi jednostavno nisu spremni da se suoe
sa prolou i sopstvenom moguom ulogom u onome to se dogodilo. Oni ude za
normalnou, ele da zakopaju prolost, i da svoje ivote ive to je mogue mirnije.
Ako bismo sada, posle traumatinih dogaaja iz nedavne prolosti, morali da ivimo
sa njihovom zaostavtinom, i da zauzmemo aktivan stav u pogledu odgovornosti, ne bi
li to vodilo opasnosti da pojedinci i celo drutvo jednostavno puknu pod pritiskom
bolnih i uznemirujuih seanja? Jo nije vreme za suoavanje sa tekim istinama:
Gubici i rane su jo svei a potreba za odbranom ljudskog digniteta veini
onemoguava suoavanje sa faktima bez preteranih emocija... Njima [mladim
ljudima N. D.] kao i drutvu u celini treba prostora i vremena da udahnu.
Da opet ponu da ive normalno, da uoblie vlastito iskustvo o svetu oko sebe
i da to saznanje iskoriste kao arin za merenje i vrednovanje vlastite sredine.
Onda e moi da se preispituje njena prolost.31
Sra Popovi predvodi suprotnu stranu u ovoj srpskoj verziji Historikerstreita. On otkriva relativistiko jezgro u naizgled fatalistikoj tezi koja kae da nas nita ne ini
imunim na istoriju, na ratove, zloine i nesree.32 Ako bi zlo bilo na ovakav nain
dato i neizbeno, tada bi zahtev da odbacimo moralistiku obuzetost nesreama za
koje nema leka doista mogao da izgleda racionalan. Za Popovia je ovo ipak samo lo
determinizam, koji bi da nas svede na pione mistinog istorijskog kretanja, kome
moemo samo da svedoimo kao cinini i duhoviti posmatrai.33 Meutim, istorija, ukljuujui i istoriju zloina, ljudsko je delo.
Dalje, istorija nedavnih zloina je naa istorija. Mi koji smo sluajno
Srbi moramo se suoiti sa injenicom da je zloinaka praksa planski i sistematski
razvijana u ime srpske nacije, te da je ova strategija zatite legitimnih nacionalnih
interesa uivala znaajnu podrku stanovnitva. Ovde se teza o deetnifikaciji zloina pokazuje duboko pogrenom. Stav da je zloin naprosto zloin, pravno definisano delo za koje odgovara pravno odrediv pojedinac, te da ovo pravno odreenje
iscrpljuje sve to trebamo znati i initi, tek je oblik relativizacije kojim se prikrivaju
motivi, karakter, razmere, moralne implikacije zloina i, konano, naa povezanost
sa tim praksama. Prvo, zloine su inili neki Srbi, uz podrku znaajnog broja Srba,
31 Ibid., str. 60-61.
32 Ibid., str. 44.
33 Ibid., str. 53.
29
u ime svih Srba. Drugo, za mete napada izabrani su ljudi koji nisu Srbi, zato to nisu
Srbi. Motiv, poinioci, rtve svi su obeleeni nacionalnim predznakom
Zloini o kojima govorimo bili su etniki. Niti ima potrebe da se oni etnifikuju niti ih je mogue deetnifikovati. Motivi i umiljaj uinilaca imali
su etnika obeleja, tzv. napadni objekt imao je etnika obeleja. Genocid,
na primer, ne moe uopte ni da se definie bez primene utvrivanja etnike
pripadnosti zloinca i rtve jer je napad na pripadnike neke nacionalne,
etnike ili verske grupe ugraen u samu zakonsku definiciju tog krivinog
dela. Zalud je govoriti zloin nema nacionalnost, ovaj se ne moe uopte
zamisliti bez nacionalnosti.34
30
Kombinacija zahteva za saoseanjem i milosrem i teze koja tvrdi da jo nije vreme za

suoavanje vrea ljudsko dostojanstvo rtava. Obe teze apeluju na osetljivost prema
ranjivosti ljudi koji pripadaju istoj etnikoj grupi kao i poinioci. Ostavimo po strani
to to nije do kraja jasno kako je mogue istovremeno insistirati na deetnifikaciji
zloina i posebnom razumevanju za pripadnike nae grupe. Popovi s pravom pita
ta se moe oprostiti, i ko ima pravo da prata. Naravno, komparativno istorijsko
znanje nas informie da oni koji dele komunalni i grupni identitet sa poiniocima
preferiraju utanje, zaborav, ili razliite oblike poricanja. S druge strane, rtve,
preiveli i pripadnici njihove zajednice, insistiraju na istini, seanju i odgovornosti.
Ali ovaj empirijski uvid ne vodi relativistikom zakljuku da svako ima svoju istinu,
ili da svako trpi posledice zloina na razliit nain, pa da zato ni ne moemo
identifikovati post-zloinaka prava i dunosti u univerzalno validnim kategorijama.
Popovi kae da je zloin moralna injenica ija je bt u nanoenju bezrazlone patnje
nevinim ljudima. Zato je jedina ispravna perspektiva perspektiva rtve i njene
zajednice. Traiti saoseanje za nas jednostavno je moralno pogreno. Isto je tako
pogreno da se mi nadamo oprostu. Mi nemamo pravo da tako neto traimo ili
oekujemo, sve i ako bi preiveli bili spremni na takav korak.
Trebalo je sve te civilne rtve pobiti, snajperima, jednu po jednu, trebalo je
sve te kue zapaliti i opljakati, trebalo je sve te stotine hiljada ljudi isterati iz
njihovih domova, trebalo je ispaliti dva miliona granata na Sarajevo...
Da se oprosti to se oprostiti moe a ta moe? Sarajevo, Srebrenica,
Vukovar?... Saoseanje prvo ide rtvama...35
34 Ibid., str. 54.
35 Ibid., str. 102, 53.
Re no. 85/31, 2015.
Ako prihvatimo da u postkonfliktnom razmiljanju i delanju primat treba da ima perspektiva rtve, argument naih sveih rana ispostavlja se bez obzira na namere autora
tek kao lo cinizam. Rei da u dananjoj Srbiji potreba za odbranom ljudskog digniteta
veini onemoguava suoavanje sa faktima bez preteranih emocija, svodi se na poruku
rtvama da njihove patnje nisu za nas vane. Ili jo gore: proputajui da osudimo jueranja zlodela, mi impliciramo da zloina nije ni bilo, odnosno da se ono to se dogodilo
moe razumeti i opravdati. Da bismo uopte mogli da ponemo da razmiljamo o svom
ljudskom dignitetu, mi moramo da shvatimo da imamo neke posebne dunosti. Na
povratak u civilizaciju zahteva da javno priznamo kako je ono to se na prostoru bive
Jugoslavije radilo u ime srpskog nacionalnog interesa bilo zlo koje se niim ne moe
objasniti niti opravdati. Kada se ova dunost svede na svoju sutinu izjanjavanje o
masovnom ubijanju i zlostavljanju nevinih ljudi vie nije jasno zato bi to bilo teko.
Sve ovo nas, insistira pravnik Sra Popovi, ne pribliava nekakvoj kole
ktivnoj krivici. Krivica je uvek individualna, kao pravno ustanovljena odgovornost
poinioca konkretnog krivinog dela. Politika i moralna odgovornost su neto drugo.
Zloin je poinjen pozivanjem na prvo lice mnoine (mi Srbi), i to je neto sa ime
svi mi koji smo sluajno Srbi moramo da se suoimo. Oni koji su na razliite naine
doprineli zloinu od politikih elita, preko dvorskih nacionalistikih intelektualaca
do obinih ljudi koji su podravali reim treba da odgovaraju u meri i na nain koji
su srazmerni njihovoj participaciji. Ovako kompleksan problem odgovornosti razlog
je zbog kojeg se u praksi tranzicione pravde koriste razliiti mehanizmi, od komisija za
istinu, preko lustracije, do reformi dravnih institucija. Dakle, neophodno je sauvati
... razliku izmeu krivinopravnog pojma krivice (ratnih zloinaca), koja
je po zakonu uvek individualna, i pojma politike odgovornosti svih onih
koji su makar i posredno doprineli (makar svojim glasom datim u trenutku
kada se znalo da se radi o zloincima, makar naknadnim pravdanjem ili ak
glorifikovanjem njihovih zloina) da ti zloini budu poinjeni, odnosno da
ostanu nekanjeni. Politika odgovornost svih takvih ljudi je prilino kolektivna, jer je efikasnost tog doprinosa zavisila od brojnosti tih ljudi. A oni su
bili prilino brojni. Dovoljno brojni da je vlast mogla da tvrdi da su i ona i
njena zloinaka politika legitimne.36
Mi ostali, koji nismo podravali reim ili smo mu se moda ak aktivno suprotstavljali, takoe smo moralno obeleeni zloinom. Na etniki identitet prestao je da bude
36 Ibid., str. 100.
31
kontigentna, moralno irelevantna injenica onog momenta kad je zloin poinjen u

ime svih Srba. Svako od nas ima dunost da prizna istinu o zloinu, i da se zalae da
ova istina nadvlada danas dominantnu politiku i kulturu lai.
2.3. Identitet obeleen zloinom
Zloin je moralna injenica koja uobliava nove identitete: govorimo o rtvama,
preivelima, o onima koji danas pate od posledica zloina; govorimo takoe o poiniocima, pomagaima, posmatraima, o obinim ljudima nakon moralne katastrofe. Razmiljati o kulturi i politici ovladavanja prolou u postjugoslovenskom
prostoru seanja znai razmiljati o ljudima koji se na razliite naine suoavaju sa
zloinom. Ma koliko to nekome bilo bolno i teko da prihvati, mi u Srbiji smo mi
u zemlji zloinaca.37 Naa je obaveza da pamtimo i da javno priznamo da je zloin
uinjen u ime grupe kojoj pripadamo. Ova spoznaja treba da bude na moralni
orijentir za razmiljanje o prolosti, za snalaenje u sadanjosti, i za nain osmiljavanja nae budunosti. Zloin nam je nametnuo obavezu odluke o tome ega
emo se i kako seati. Odluka da se seanje na nedavne zloine izbrie ili falsifikuje
predstavlja moralno pogrean izbor:
32
Osoba koja izabere amneziju o nedelima za koje je na neki nain odgovorna,

osoba je koja se sea na pogrean nain, ne nuno kao neko ko grei u pogledu
injenica, ve pre kao neko iji je izbor moralno pogrean... Mi vrednujemo
jednu osobu delom i na osnovu toga ega se i na koji nain ona sea... Ovo
vrednovanje seanja uobliava na identitet povezujui nas sa naom prolou,
podvrgavajui nas etikom sudu koji insistira na dunosti seanja.38
Ponovo, prolost u kojoj su nevini ljudi pobijeni naa je prolost. Seanja na tu
prolost su naa kolektivna seanja, koja nisu zamenjiva; nae dunosti, prole i
budue: ove dunosti ine nau prolost i nae seanje na nju posebnim.39 Posmatrajui mnotvo oblika poricanja u Srbiji nakon 2000. godine, Popovi ukazuje na
stanje moralne konfuzije koje takvo poricanje proizvodi:
37 Ova fraza je Habermasova: Wir im Lande der Tat r..., u Jrgen Ha
bermas, Warum ein Demokratiepreis fr Daniel J. Goldhagen? Eine
Laudatio, Die Zeit, 12/1997, dostupno na http://zeus.zeit.de/text/archiv/1997/12/historie.txt. 19970314.xml
38 W. James Booth, Communities of Memory. On Witness, Identity, and Justice (Ithaca:
Cornell University Press, 2006), str. 11.
39 Ibid., str. 69.
Re no. 85/31, 2015.
Nema nade ukoliko nemate jasnu svest o sebi, pa i o onom najgorem u sebi.
Identitet smo zasnivali na gomilama lai, istorijskih neistina i to nas je dovde
i dovelo. Najvei patriotski zadatak u Srbiji je da se spozna ta istina, ne samo
onaj deo slavne istorije kojim se Srbi ponose, ve puna istina o porazima,
klanjima, uasima koje su Srbi poinili.40
lanovi grupe su, svakako, i dalje povezani zajednikom kulturom i nacionalnom
pripadnou. Meutim, zajednika kultura, tradicije, seanja svi elementi etnikog
identiteta suoeni su sa zloinom poinjenim u ime njihove afirmacije. Mi ne
moemo naprosto izabrati pozitivne elemente zajednike kulture, odriui onom
negativnom bilo kakav konstitutivni znaaj. Na identitet uoblien je kako onim
to smo uinili ili nismo uinili, tako i naim odnosom prema tome. Jednostavno,
odgovori na pitanja ko sam ja? i ko smo mi? zavise od toga kako se seamo. Pri
tom, ni ja ni mi ne mogu biti onakvi kakvi su bili pre zloina.
Mi vie ne moemo biti ono to smo bili pre nego to smo poinili sve te
zloine ali takoe, ne moemo postati ono to posle toga jesmo, jer ih (te
zloine) ne priznajemo. Naa predstava o nama samima na ovaj nain postaje
nemogua, na nivou drutva i na nivou pojedinaca.41
S jedne strane, povratka na predzloinako stanje ne moe biti. S druge strane,
odbijanje da se suoimo razara grupu, zajednicu i moralnu osobu u svakom oveku
ponaosob, postavljajui na mesto nosivih principa zajednikog ivota i individualnog sopstva svesne lai, nesvesna iskrivljavanja i samo-odbrambene konstrukte,
te kreirajui formalne i neformalne norme i institucije kojima se stabilizuje stanje
apatije, ravnodunosti i moralne neosetljivosti. Veliki kolektivistiki projekat zavrava u posvemanjoj atomizaciji i anomiji.
Budui da stara predstava o sebi (pre zloina) nije mogua, a psiholoki je
nemogue stvaranje nove (posle zloina), identitet itavoga drutva i identitet svakoga pojedinca postao je sumnjiv, neodreen, nestvaran, jer se
identitet gradi na kontinuitetu predstave o sebi. Sumnjiva je postala i sama
stvarnost naega postojanja... Budui da ne znamo ko smo, jasno je da ne
razumemo ni ta se zbiva oko nas. 42
42 Ibid., str. 111-112.
33
Kad laemo ili zatvaramo oi pred onim to se dogodilo, mi se ne zadravamo samo

na bagatelisanju istine o nasilnoj smrti i bezrazlonoj patnji. Mi sami sebe zavaravamo, pretvarajui se da bez spoznaje moralnog tereta te istine jo uvek moemo da
ivimo kao pristojna ljudska bia. A to nije mogue. Masovni zloin predstavljao je
odricanje od civilizovane normalnosti. Politika i kultura koji favorizuju negiranje,
relativizaciju (kontekstulizaciju) i utanje, nasilno zadravaju stanovnitvo unutar
vrednosnih koordinata loe prolosti:
Na stranu to to smo kao ljudi spremni da sebi svata oprostimo. Nemamo
nikakav zahtev prema sebi, pa se onda i ne oseamo loe ako te zahteve ne
ispunimo. Mi od sebe nita ne oekujemo. To utie na drutvo u celini, koi
ga i odrava u smrznutom poloaju poricanja i gru u kome se monomaniki
razmilja samo o toj jednoj stvari. Pogledajte novine, pune su suludih pria
u kojima to pokuava da se zatrpa, a ne moe da se zatrpa, naravno, to stalno
odnekud izvire.43
34
2.4. Tranziciona pravda kao transformativna pravda: pitanje odgovornosti

Alternativa se sastoji u artikulisanju moralno ispravnog kulturnog, politikog i pravnog stava prema zloinima poinjenim u nae ime. Iz ponuene analize sledi da se
kod Popovia ova opcija suoavanja sa zloinom pribliava jednom moguem razumevanju transformativne pravde. Koncept transformativne pravde, poznat iz krivinog
prava i kriminologije,44 uveden je u analizu postkonfliktnih situacija u nastojanju
da se ukae na imperativ kulturnog preobraaja drutava ija je prolost obeleena
ne samo reimskim zloinima, ve i znaajnom podrkom podanika takvom reimu
i njegovim praksama.
[Nakon dogaaja u Jugoslaviji i Ruandi] postalo je oigledno da represivne
prakse esto izrastaju iz kultura u kojima se takve prakse toleriu ili aktivno promoviraju. Ako nove demokratske vlasti ele da uvrste svoj autoritet i
nove vrednosti, one moraju da transformiu drutvo koje je tolerisalo i promoviralo represiju u drutvo koje e potovati ljudska prava i demokratske
vrednosti. Drugim reima, ako je populacija na neki nain bila ukljuena u
originalnu represiju, tada kultura koja je podravala tolerisanje ili aktivnu
43 Ibid., str. 181.
44 Up. John Wozniak et al, Transformative Justice: Critical and Peacemaking Themes Influenced by Richard Quinney (Lanham: Lexington Books, 2008); Ruth Morris,
Stories of Transformative Justice (Toronto: Canadian Scholarly Press, 2000).
Re no. 85/31, 2015.
participaciju u represiji takoe mora biti promenjena. Puka promena vla

dalaca nee izleiti problem od koga boluju i podvlaeni.45
Osnovna teza je jednostavna: afirmacija i stabilizacija demokratije, mira i stabilnosti
nakon razornog konflikta ne mogu biti efektivno garantovani ako se novo drutvo
i reim ne anagauju na prevladavanju ovakve kulture. Zatvaranje oiju pred pro
blemom ovog naslea samo e kreirati nove oblike nasilja na privatnom i javnom
nivou.46 Ovaj uvid vaan je za Srbiju, kako zbog karaktera prolosti, tako i zbog
opisane dominacije negativnih naslea.
U drutvu u kome se Haki tribunal rutinski dezavuie kao neprijateljska institucija,47 Popovi insistira na pravnom suoavanju sa prolou. Kad je re
o krivinom pravu i suenju za zloin, prvi cilj je da se identifikuje krivino delo,
imenuje i kazni poinilac:
Radi se o tekim krivinim delima (esto vrenim iz koristoljublja), uinilaca
sa imenom i prezimenom. Ti ljudi se etaju meu nama, sede po kafanama,
vozikaju se automobilima, neki se bave svojim biznisom. I, naravno, opiru se
razgovoru o svojoj krivici (jer bi to navodno bio razgovor o srpskoj krivici).48
Ali to nije sve. Domet suenja se ne bi ograniavao na kanjavanje poinilaca i de
ljenje retributivne pravde po zasluzi:
45 Erin Daly, Transformative Justice: Charting a Path to Reconciliation,

International Legal Perspectives, Vol. 12, No. 1-2, 2002, str. 73-74.
46 Paul Gready et al, Transformative Justice A Concept Note, Manuscript, 2010,
dostupno na: https://www.wun.ac.uk/files/transformative_justice_-_concept_note_web_version.pdf
47 Za empirijske analize i tumaenja vidi na primer: Diane Orentlicher,
Shrinking the Space for Denial: The Impact of the ICTY in Serbia (New York: Open Society Institute, 2008); Patrice McMahon and David Forsyth, The ICTY
Impact on Serbia: Judicial Romanticism Meets Network Politics, Human
Rights Quarterly, Vol. 30, No. 2, 2008; Marlene Spoerri-Joksi and Annette Freyberg-Inan, From Prosecution to Persecution. Perceptions of the
ICTY in Serbian Domestic Politics, ASSR Working Paper, 2/2008, Amsterdam School for Social Science Research; Igor Bandovi (ed.), The Activity of
ICTY and National War Crimes Judiciary (Beograd: Belgrade Centre for Human
Rights, 2005).
35
Hag je znaajan zbog pravde, saznavanja istine, pisanja istorije, koju mi sami
nikada neemo umeti da napiemo. Ali u ovom trenutku, Hag je najvaniji
kao reagens koji e razbistriti konfuznu politiku situaciju u Srbiji.49
36
Ovde se insistira na moralnosti prava. Zadatak prava uopte, i krivinog prava

napose, nije naprosto da razgranii dozvoljeno od zabranjenog. Bt prava je u
javnom definisanju, sankcionisanju i represivnoj zatiti razlike izmeu moralno
ispravnog i moralno pogrenog. U pristojnim drutvima je ovaj okvir koji tvore
principi kao to su sloboda, jednakost, ljudsko dostojanstvo, socijalna pravda,
uzajamno potovanje, pravo na razliku, zatita manjina prihvaen kao aksiomatski. Pravo naprosto garantuje neke moralne distinkcije za koje se s dobrim razlogom pretpostavlja da su interiorizovane neovisno od dravne represije. S druge
strane, problem mnogih postkonfliktnih drutava, ukljuujui i srpsko, sastoji se
u tome to je ova moralna razlika izmeu moralno ispravnog i moralno pogrenog
razorena, kako na nivou individualnog, grupno-specifinog i drutvenog znanja,
tako i na nivou drutvenih odnosa. U takvom kontekstu, u drutvu obeleenom
moralnom konfuzijom, zadatak prava trebao bi se sastojati u ekspliciranju i formalizaciji zaboravljenih ili odbaenih moralnih principa. Pravo bi bilo jedan od
mehanizama transformacije iz stanja drutvene anomije u pristojno drutvo.50
Za kriviara Sru Popovia, s razlogom i s pravom, zloini su pitanje svih pitanja. Tek njihovo procesuiranje i suoavanje sa njima i sa Projektom koji je
do njih doveo, moe da raspri ogromnu la koja jo nije dovedena u pitanje.
Suenje je neophodno, ne samo zbog toga da bi se poinioci kaznili, nego i
da bi drutvo pokazalo da osuuje zloin. Jedino suenje moe da uspostavi
moralnu ravnoteu koja je zloinom poremeena.51
Da bi krivino pravo posle masovnog zloina moglo doprineti prevazilaenju mo
ralne konfuzije, neophodno je da kako krivini proces, tako i presuda, napuste pa
radigmatski fokus na konkretno delo i konkretnog poinioca. Principijelni predmeti
panje krivinog prava postaju rtve i politika zajednica konfrontirana sa nasleem
zloina. Prvo, ovaj pristup insistira da je krivino pravo motivisano ostvarenjem
49 One gorke suze posle, str. 102, 195.
50 Klasinu teorijsku analizu ovakvog razumevanja prava nudi Ruti Teitel,
Transitional Justice (New York: Oxford University Press, 2000).
51 Dubravka Stojanovi, Onaj alegorini, suvini veliki korak, Predgovor
knjizi One gorke suze posle, str. 12.
Re no. 85/31, 2015.
pravde za rtve. U toku krivinog procesa razotkriva se njihova patnja, identifikacijom mnogostrukih oblika povreda fizikih, emotivnih, psiholokih, moralnih,
materijalnih koje su nanete velikom broju ljudi i od kojih mnogi preiveli pate
i danas. Pri tom, nema potrebe da sud napusti formalni jezik pravno relevantnih
injenica. Na suenju se javno priznaje i oficijelno sankcionie jednostavna istina o
tome ta se stvarno dogodilo. Time formalna pravnika istina raskrinkava vladajuu
kulturu i politiku lai:
Tako Biljana Plavi pojedinano imenuje 391 logor koji su srpske snage uspostavile irom teritorije BiH; priznaje ubistva desetine zatvorenika u Manjai,
14 u Bratuncu, najmanje 266 u KPD Foa, 190 u selu Grabovice, stotine
u logoru Omarska; priznaje streljanje 250 zatvorenika u Prijedoru, ubistva
neodreenog broja u Karakaju, logoru Suica, Keraterm, Luka i jo 15 logora
ili objekata u vezi sa logorima; priznaje ubistva tokom napada na sela i gradove,
78 u Bijeljini, 65 ubistava u Bratuncu, 10 u Brkom, streljanje 30 muslimana
u Prohovu, ubistvo i spaljivanje tela 70 muslimana u naselju Bikavac, likvidaciju vie stotina mukaraca, ena i dece u Viegradu i na mostovima Drine,
ubistvo 15 muslimana u Zvorniku i masovna ubistva u jo 15 mesta u BiH;
priznaje unitavanje preko 140 kulturnih i verskih spomenika Hrvata i muslimana u BiH.52
Sma kazna ima znaaj javnog priznanja da su nevini i nemoni bez ikakvog razloga
postali metom reimski orkestriranog zloina, da se to ne moe braniti nikakvim
objanjenjima ili tumaenjima, te da se drutvo u tranziciji obavezuje da se tako
neto vie nee ponoviti:
Lek je u civilizovanom svetu sud, koji restituie ono to je mogue restitui
sati, a to zato da, pre svega, rtvama bude vraeno ljudsko dostojanstvo (nisu
poklani prasii!), a i da preiveli dobiju makar moralnu satisfakciju u sazna
nju da drutvo u kome ivimo osuuje zloin.53
Drugi transformativni zadatak krivinog prava sastoji se u menjanju moralne strukture post-zloinakog drutva. Kanjavajui poinioce, krivina pravda postaje
mnogo vie od mehanizma utvrivanja individualne krivice. Identifikujui zloin
kao zlo delo, sud kae da je ono to su uinili krivino-pravno odgovorni pojedinci
37
moralno neprihvatljivo; nijedno drutvo koje eli da bude demokratsko i pristojno

ne moe tolerisati etiku zla kojom je opravdavan takav zloin.
Nije svrha samo da se onaj [ko je poinio zloin N. D.] kazni, svrha je
da drutvo kao celina vidi ta je zloin, ko je izvrio zloin i da je zloin
kanjen. Dakle, suenje vodi vaspostavljanju jedne moralne ravnotee koja je
zloinom naruena i koju celo drutvo osea kao poremeaj u svom ivotu.54
Ovako skicirana transformativna pravda zahteva pogled unazad kao neophodan uslov
svakog moralno ispravnog i demokratski odrivog pogleda unapred. Neposredna prolost bila je odluno obeleena neim to bi se moglo nazvati moralnom korupcijom,
izgubljenom sposobnou za razlikovanje dobra i zla, ili kulturom praktine afirmacije
zla. Zato danas, posle pada zloinakog reima, mi imamo obavezu da delujemo nas
radi na nain koji e reafirmisati izgubljeni oseaj za pravdu, odnosno izgubljeni
etos dobrog i ispravnog ponaanja. Odbacujui standardni prigovor da se ovim previe
oekuje od obinih ljudi, da im se namee zahtev za ritualnim pokajanjem, Popovi
insistra da je ovakva transformacija u interesu svakog pojedinca i drutva u celini:
38
esto se kae da je ovde drutvo razbijeno. Onog trenutka kada je drutvo

pretvoreno u narod, kada smo svi postali krompiri u vrei koja se zove narod,
tu vie nema ni drutvenih uloga, ni drutvenih grupa, ni svesti o tome ko
kojoj grupi pripada, ni iji su interesi zajedniki, koji su interesi suprotstavljeni, nita od toga ne postoji. To je anomija, koja postoji u nedostatku
drutva, i to dodatno unesreuje ljude, jer je time izgubljeno i ono to se
zove javni poredak... Mi se kreemo haotino kao atomi, svi nekuda idemo,
menjamo pravce, sudaramo se, ali to nema nikakvog smisla, to se zove haos.
U haosu ljudi ne mogu biti sreni, jer su uplaeni.
Posle zloina poinjenih u ime lanih vrednosti, tranzicija u stanje civilizovanog
demokratskog mira ne moe se postii samo zamenom vladajuih elita i uspo
stavljanjem novog institucionalnog okvira. Loa prolost zahteva jasnu, radikalno
novu moralnu osnovu zajednice. Predmet transformacije su modeli verovanja, sta
vovi i vrednosti koji su oblikovani pod starim reimom a koji nakon njegovog pada
prete da se stabilizuju u moralno nebranjivu kulturu utanja. U ovom aspektu,
transformativna pravda se tie naih unutranjih grupnih odnosa, i ona pita o ceni
54 Ibid., str. 183.
Re no. 85/31, 2015.
koju treba da platimo kako individualno, tako i kao zajednica kako bismo mogli
da ivimo normalno, i kako bismo povratili pravo da nas drugi priznaju za pristojne
ljude koji ive u pristojnom drutvu. Mi treba da dokaemo neto to uopte nije
oigledno: prvo, da zasluujemo da budemo tretirani kao moralni pojedinci, tj.
kao ljudi sposobni da ive u skladu sa standardima ispravnog i pravednog; drugo,
da nae drutvo zasluuje da ga drugi tretiraju kao pristojno drutvo.
Treba imati u vidu da je u jednom posebnom smislu domet transforma
tivne pravde ogranien: nikakva pravda ne moe da obnovi moralne odnose koji su
postojali pre zloina. injenica da je zlo poinjeno ne moe se niim ponititi.
Osobe iji su se ivoti morali potovati kao neprikosnoveni vie nisu ive. Njihova
nasilna smrt posledica je odreenog etikog tumaenja naeg kolektivnog identiteta.
Nepromenljivost ove injenice nepromenljivost ovog odsustva s kojim smo povezani ini nae ivote trajno moralno oteenima. Zato je naa prva individualna
i drutvena obaveza da se zapitamo ta znai iveti kao ljudsko bie obeleeno
zloinom u zloinom obeleenom drutvu. Mi u najmanju ruku imamo obavezu da
se seamo, pri emu se ova obaveza zgunjava u obavezu da svedoimo o odsustvu
rtava. Takvo seanje je zahtev pravde, ne u istorijskom ili empirijskom smislu...
Re je o procesu u kome bi zajednica pamtila kako je odbacila ne svoju sopstvenu
prolost, ve pravdu.55
Ispravan izbor nije pitanje kulturne refleksije. Moralna promena si
gurno nije iskljuivo stvar prava i politike, ali to ne vodi zakljuku da refleksija treba
da bude prvenstveno zadatak za civilno drutvo. Iluzorno je oekivati da bi u moralno
unitenom drutvu oni s ispravnim gleditima mogli da ubede nemu veinu o potrebi
moralno ispravne reakcije na zloin. Transformativna pravda zahteva autoritativni
okvir,56 iji bi glavni zadatak bio da proizvede i konsoliduje nove i specifine kategorije politike moralnosti, koje bi ubudue usmeravale politiku kulturu.57
55 Booth, op.cit., 127-128.
56 Ovde jednostavno pretpostavljam neto to bi trebalo posebno analizirati:
post-zloinako drutvo zahteva autoritativnu istinu o prolosti. Ovakvom
tvrdnjom se oigledno pokreu mnoga teka pitanja, od kontekstualno spe
cifinog problema pobednike pravde, do optijeg problema neutralnosti
drave. Pokuao sam da se ovim pitanjima pozabavim u mom Justice Beyond Blame. Moral Justification of (the Idea of) a Truth Commission,
The Journal of Conflict Resolution 50 (2006): 375-377.
57 Andre du Toit, The Moral Foundations of the South African Truth and
Reconciliation Commission: Truth as Acknowledgment and Justice as Re
cognition, u Robert Rotberg and Dennis Thompson (eds.), Truth v. Justice.
Morality of Truth Commissions (Princeton: Princeton University Press, 2000), 125.
39
Na kraju, pesimistian Popoviev izvod i dalje je na snazi. Menjanje

moralne slike (identiteta) drutva postaje ostvarivo samo ako je ispunjen jedan trivijalan prethodni uslov: da drutvo hoe da se menja. Ovde moemo da sumiramo
tri kljuna problema srpske tranzicione pravde. Prvo, zloin je enorman. Drugo,
nije ga lako svesti na puki reimski zloin koji bi bio predstavljen kao zlo udaljeno
od obinih ljudi, zlo na koje oni nisu mogli da utiu. Tree, odbijajui da se na
ozbiljan nain suoi sa zloinom, Srbija odbija da pokrene proces demokratske
tranzicije.
40
Re no. 85/31, 2015.
K
1
TAKA RAZLAZA:
Javno razmatranje
nedavne prolosti
u Postmiloevievskoj
Srbiji1
Jasna Dragovi-Soso1
S engleskog prevela Slavica Mileti
ritiari ukazuju na nedostatke sudskog procesa ili na istrajavanje nacionalizma kao razloge za
ogranieno transformativno dejstvo suenja Miloeviu u Srbiji. Meutim, u oblikovanju reakcija na
Sud u Hagu jednako vanu ulogu su igrali i pamenje
i razliita miljenja o tome kako bi se trebalo suoiti
s prolou. U ovom poglavlju ti inioci se razmatraju ispitivanjem debate koju je suenje Miloeviu
izazvalo meu srpskom liberalnom inteligencijom:
naime, debata voena u Vremenu 2002. godine po
kazala je da postoje dva razliita narativa srpskog vi
enja ratova iz devedesetih, dva pristupa pitanju odgovornosti za ratne zloine poinjene u tim ratovima
i dva duboko suprotstavljena tumaenja uloge Zapada
u srpskoj demokratskoj tranziciji. Debata u Vremenu
prua vana saznanja o tome zato dejstvo sudova u
tranzicijskim drutvima nije onako direktno kao to
su oekivali njihovi pobornici.
1 Jasna Dragovi-Soso je vanredna profesorka meunarodnih
odnosa koleda Goldsmiths Londonskog univerziteta. Autorka
je knjige Spasioci nacije: Intelektualna opozicija Srbije i oivljavanje nacionalizma (prevela Ljiljana Nikoli; Beograd: Fabrika knjiga,
2004); s profesorom Lenardom J. Cohenom uredila je knjigu State Collapse in South-Eastern Europe: New Perspectives on Yugoslavias Dissolution (Purdue University Press, 2008). Zahvaljuje se
Christianu Axboeu Nielsenu i Mladenu Ostojiu za korisne
komentare o ovom poglavlju, kao i anglo-japanskoj Fondaciji
Daiwa i Britanskoj akademiji za mogunost da raniju verziju
ovog teksta predstavi na radionici Memory, History, Trauma, koja je
u februaru 2010. godine odrana na Tokijskom univerzitetu,
i na konferenciji Ex uno plures: Post-Yugoslav Spaces and Europe na
Harriman institutu Univerziteta Kolumbija u martu 2010.
Odgovornost za tekst, naravno, snosi iskljuivo autorka. Poglavlje je prvobitno objavljeno u Timothy William Waters (ur.),
The Miloevi Trail An Autopsy (Oxford University Press, 2013)
pod naslovom The Parting of Ways: Public Reckoning with
the Recent Past in Post-Miloevi Serbia, str. 389-418.
I. Neispunjena oekivanja, suprotstavljeni narativi

debata Vremena
42
Od Nirnberkog procesa meunarodna suenja, pored zvanino definisane svrhe

suenja pojedincima za specifine zloine imaju za cilj i edukaciju i menjanje drutva. Meunarodni krivini sudovi shvataju se kao sredstva za utvrivanje
istorijske istine, spreavanje zaborava i poricanja zloina te, na kraju, podsticanje
pomirenja.2 U oima svojih aktera i pobornika Sud u Hagu imao je zadatak da
podstakne ostvarivanje upravo tih irih kolektivnih ciljeva u postjugoslovenskom
regionu. Kao to se zapaa u izvetaju iz 2008. godine o uticaju Suda u Srbiji,
mnoge pristalice Suda smatraju da je jedno od najvanijih merila njegove uspenosti edukovanje srpske javnosti o ratnim zlodelima posebno o zloinima koje
su poinili srpski politiki lideri.3
Od svih suenja koje je Sud u Hagu dosad vodio, suenje Miloeviu
nesumnjivo je pobudilo najvea oekivanja u tom pogledu. U svom uvodnom obraanju glavna tuiteljka Suda Karla Del Ponte opisala je to suenje kao prekretnicu
za ovu instituciju i moda najznaajnije suenje koje e ova institucija ikad voditi.4 Po njenom miljenju to suenje e vie nego ijedno drugo doprineti pisanju
istorije nasilnog raspada Jugoslavije i bratoubilakog rata5 i odigrati instrumentalnu ulogu u podsticanju suoavanja s nedavnom prolou i pomirenja u regionu.
Srbija, ijem se bivem voi sudilo i ija je uloga u ratovima, po optem miljenju,
bila najvanija, nala se u sreditu tog procesa.
Oekivanja se nisu ispunila. Miloevieva smrt pre zavretka procesa bila
je strahovit udarac za Sud, ali je ve od poetka suenja bilo jasno da e pedagoki
ciljevi Suda teko biti ispunjeni. Iako je suenje uivo prenosila dravna televizija
i iako je ono izazvalo ogromno interesovanje javnosti, posledica je zapravo bila suprotna onom emu su se nadale pristalice Suda: umesto da diskredituje Miloevia
i nedvosmisleno dokae njegovu krivicu, suenje je povealo njegov ugled u srpskoj
2 Za lucidan opis liberalnog shvatanja na koje se oslanja osnivanje meuna

rodnih krivinih sudova vidi Gary Jonathan Bass, Stay the Hand of Vengeance. The
Politics of War Crimes Tribunals (Princeton University Press, 2002).
3 Diane F. Orentlicher, Shrinking the Space for Denial. The Impact of the ICTY in Serbia
(Open Society Institute, New York, 2008), str. 20, http:www.soros.org/
initiatives/justice/focus/international_justice/articles_publications/serbia_20080520/serbia_20080501.pdf
4 Miloevi case (61), Trial Tr. 1-215 (12. i 13. februar 2002).
5 Miloevi case (61), Trial Tr. 1-215 (12. i 13. februar 2002).
Re no. 85/31, 2015.
javnosti.6 Mada je Tuilatvo Suda u Hagu iznelo znaajne dokaze koji povezuju
srpske paramilitarne jedinice i Miloeviev reim sa zloinima u Hrvatskoj i Bosni
i time se suprotstavilo poricanju uea Srbije u tim zloinima, ono u velikoj meri
nije uspelo da ubedi srpsku javnost u sopstvenu verziju istine o ratovima iz de
vedesetih godina.7
U literaturi moemo nai dve vrste razloga za neeljena dejstva suenja
Miloeviu: manjkavosti samog procesa i uporno istrajavanje nacionalizma u Srbiji.
Pravne kritike suenja usredsredile su se na slabosti Tuilatva, posebno na povezivanje tri optunice koje suvie terete Miloevia i daju preveliku teinu njegovoj
politici stvaranja Velike Srbije. To je pretvorilo suenje u glomazni maraton u kom
je samo dokazni postupak Tuilatva trajao tri godine i proizveo nesvarljivih 1,2 miliona strana, ime je dovedena u pitanje kako sposobnost samog Tuilatva da dokae
sve take optunice tako i Miloevievu sposobnost da se sam brani.8 Kao nedostaci
Tuilatva u literaturi se istiu i izbor svedoka, oigledno nedovoljno poznavanje
Srbije i njene istorije, te odluka da proces zapone optunicom za Kosovo to je
sve ilo naruku optuenom.9
6 Prema nalazu agencije za istraivanje javnog mnjenja Strategic Marketing,
vie od 60 odsto srpskih graana pratilo je prve dane suenja, to je gle
danost koju nisu dostizale ak ni popularne junoamerike serije. Kada je
od njih zatraeno da Miloevievu odbranu ocene na skali od jedan do pet,
41,6 odsto ispitanika dalo mu je peticu (najviu ocenu), petina mu je dala
etvorku, petina trojku, pet odsto dvojku, a 11,6 odsto je bilo potpuno nezadovoljno njegovom odbranom (Beta, 22. februar 2002). Vidi Bieberovo
poglavlje u Waters (ur.), The Miloevi Trail An Autopsy.
7 Analiza uticaja na javno mnjenje nalazi se u Bieberovom poglavlju u Waters
(ur.), The Miloevi Trail An Autopsy. Vidi i Orentlicher, Shrinking the Space for Denial, str. 108-123, i Gordy, Rating the Sloba Shaw: Will justice Be Served?,
50 Problems of Post-Communism (2003), str. 53-63.
8 Ta pitanja razmatraju Boas, Prelec i Waters u svojim poglavljima u Waters
(ur.), The Miloevi Trail An Autopsy. Vidi i Gideon Boas, Miloevi Trail. Lessons
for the Conduct of Complex International Criminal Proceedings (Cambridge University
Press, 2007); Gow & Zverzhanovski, Miloevi Trial: Purpose and Performance, 32 Nationalities Papers, str. 898-919.
9 Te kritike su pobrojane u Orentlicher, Shrinking the Space for Denial, a mogu se
nai i u Dimitrijevi, Justice Must Be Done: The Miloevi Trial, 11 East
European Constitutional Review (2002), str. 59 (gde se kae, na str. 60: umesto
da krene od prvih i najteih dogaaja, Miloevieva optunica za zloine
u Bosni i Hrvatskoj dola je na red tek posle optunice za Kosovo, ime
je Tuilatvo neoekivano, kao u postmodernistikom komadu, zapoelo
prikazivanje postavljanjem poslednjeg ina umesto prvog). O implikacijama
43
44
Drugo objanjenje, koje proizlazi iz perspektive politike nauke, pri

pisuje neuspeh Suda u obavljanju pedagokog zadatka pre svega domaim iniocima,
posebno istrajnom nacionalizmu u Srbiji. U toj literaturi naglaava se kontinuitet
izmeu Miloevievog reima i srpskog rukovodstva posle 2000. godine, kako u
smislu ciljeva tako i u smislu retorike, i pripisuje se nedostatak uticaja Suda na
srpsko drutvo neprekidnoj prevlasti neliberalnog, ovinistikog nacionalizma u
Srbiji.10 Iz te perspektive, sve dok stvari tako stoje, iluzorno je oekivati da e Haki
sud uticati na menjanje srpskog drutva; tek kada domae elite zaista prihvate proces
suoavanja s prolou, drutvo moe postati prijemivije za poruku o liberalnim
ljudskim pravima koju alju meunarodni sudovi.
Oba argumenta doprinose da razumemo zato je Sud u Hagu imao tekoa da dopre do graana u Srbiji, i uopte, i posebno tokom suenja Miloeviu.
Postoje, meutim, i drugi razlozi za ogranien pedagoki ili transformativni uticaj
meunarodnih sudova kao to je Sud u Hagu u poratnim drutvima. Pre svega, uloga
pamenja posebno pamenja neposredno doivljenih trauma vaan je inilac u
oblikovanju reakcija na sudske procese protiv bivih voa. Optunice, hapenja i,
pre svega, suenja predstavljaju velike javne spektakle koji mogu da deluju kao okida
za erupcije seanja na politiku prolost koja i dalje ini vaan deo proivljenog
iskustva stanovnitva.11 Evociranje takvih seanja moe poprimiti razliite simbolike
oblike i obuhvatiti razliite komemorativne prakse, a to je jo vanije, ona su artikulisana u toku intenzivne javne debate kao suprotstavljeni narativi o prolosti: ta se
zaista dogodilo, zato su dogaaji krenuli putem kojim su krenuli i ko je odgovoran.
Kao to pokazuje ispitivanje debate koja se 2002. godine vodila na stranicama nedeljnika Vreme, upravo se to dogodilo tokom suenja Miloeviu.
tog poetnog skretanja panje na Kosovo kao okidaem seanja govori se kasnije u ovom poglavlju. O redosledu sluajeva vidi Del Ponte, str. 142-143.
10McMahon & Forsythe, ICTYs Impact on Serbia: Judical Romanticism
Meets Network Politics, 30 Human Rights Quarterly (2008), str. 412. Vidi i
Jelena Suboti, Hijacked Justice. Dealing with the Past in the Balkans (Cornell University Press, 2009; knjiga je objavljena i na srpskom: Jelena Suboti, Otimanje
pravde. Suoavanje s prolou na Balkanu, preveli Vojin Dimitrijevi i Jovana Zori [Beogradski centra za ljudska prava, 2010]), str. 38-82. i Bieberovo,
Krasniijevo i Trixovo poglavlje u Waters (ur.), The Miloevi Trail An Autopsy.
11 Termin preuzet iz Wilde, Irruptions of Memory: Expressive Politics in
Chiles Transition to Democracy, 31 Journal of Latin American Studies (1999),
str. 473.
Re no. 85/31, 2015.
Debata na stranicama Vremena, jednog od glavnih glasila srpske liberalne

inteligencije, korisno je soivo za posmatranje uticaja koji je suenje Miloeviu
imalo u Srbiji upravo zato to su se u njoj suelili lanovi bive antinacionalistike i
antiratne graanske opozicije, grupe koja je sama sebe nazvala Druga Srbija. Ti ljudi
nisu poverovali Miloevievoj propagandi niti su podravali njegovu nacionalistiku ideologiju i ciljeve. Naprotiv, oni su eleli da se utvrdi odgovornost za zloine
poinjene u ratovima devedesetih i stoga su bili prirodni saveznici Suda u Hagu u
samoj Srbiji.12 Na mnogo naina, od nezavisnog istraivanja zloina do organizovanja javnih demonstracija, ta labava koalicija pojedinaca povezanih s nevladinim
organizacijama, nezavisnim medijima i raznim intelektualnim grupacijama izgradila je tokom devedesetih prikaz dogaaja dostupan javnosti i postavila temelj za
budue istraivanje naslea Miloevievih godina. Neki od njih su ak sopstvenim
svedoenjem ili obezbeivanjem dokaza pomogli u sudskim procesima.13 Meutim,
umesto da predstavlja jedinstvenu snagu koja podrava Sud i suenje Miloeviu, ta
grupa se podelila oko pitanja o nedavnoj prolosti Srbije koja je pokrenulo suenje.
Znaaj debate u Vremenu bio je jasan u asu kad se ona vodila. Kao to je
primetio jedan pronicljivi komentator:
Ima bar dva razloga zbog kojih se polemika o odgovornostima za ratne zloine
na stranicama Vremena moe smatrati krupnim drutvenim i politikim
dogaajem, ak od izuzetnog javnog interesa. Jedan je svakako u injenici
to je to kod nas prva javna rasprava u kojoj mnogi istaknuti pojedinci nastoje da definiu svoj lini, ali i kolektivni odnos prema zloinima koji su sa
srpske strane poinjeni u bliskoj prolosti. Od ove se teme do sada uglavnom
bealo... Ova je polemika, meutim, privukla panju i zbog jo jednog kurioziteta. Sueljavaju se, sa dubokim razlikama u pogledima na nedavne ratne
12 Mnogi od tih pojedinaca politike korene vuku iz disidentskog aktivizma
beogradske kritike inteligencije tokom sedamdesetih i osamdesetih, iz
njegovih odbora za odbranu prava na slobodno miljenje i izraavanje te
peticija za potovanje ljudskih i graanskih prava. Vidi Dragovi-Soso,
Spasioci nacije. Intelektualna opozicija Srbije i oivljavanje nacionalizma.
13 Na primer, novinari Dejan Anastasijevi i Jovan Dulovi bili su svedoci Tuilatva u suenju Miloeviu za zloine poinjene u Hrvatskoj, dok
je Nataa Kandi, aktivistkinja za ljudska prava i direktorka beogradske
nevladine organizacije Centar za humanitarno pravo dostavila Tuilatvu
dokumentarni snimak na kom se vidi kako pripadnici srpskih paravojnih
jedinica ubijaju civile u Srebrenici 1995, poznat pod imenom korpioni video
(o tom snimku se govori i u Bieberovom i Popovievom poglavlju).
45
zloine, uglavnom ljudi koji su za sve ovo vreme bili osvedoeni pripadnici
demokratskog, odnosno antimiloevievskog i antiratnog bloka u Srbiji...14
Zahvaljujui debati u Vremenu, u okviru liberalne inteligencije javno su artikulisana
dva alternativna narativa o srpskom doivljaju ratova iz devedesetih, dva razliita
pristupa pitanju odgovornosti za zloine poinjene u tim ratovima i dva duboko
suprotstavljena vienja uloge koju je igrao Zapad i pre 2000. godine i za vreme
demokratske tranzicije u Srbiji a te suprotstavljene pozicije traju do danas. Ni
nedostaci suenja Miloeviu ni istrajni nacionalizam ne daju nam zadovoljavajue
objanjenje za duboko divergentna stanovita obelodanjena tokom debate u
Vremenu o pitanjima koja se tiu nedavne prolosti, pitanjima koja su podelila
grupu Druga Srbija i izazvala tako intenzivan emocionalni potres meu njenim
lanovima. Zapravo, ta debata je pokazala da je dubinski izvor nesloge meu srpskom
liberalnom inteligencijom u razdiruem iskustvu intervencije NATO-a protiv
Srbije 1999. godine poetak suenja Miloeviu prizvao je u seanje to iskustvo.
46
II. Kontekst i poetak debate

Debata u Vremenu odigravala se u kontekstu znatnog politikog i javnog neprijateljstva prema Sudu u Hagu, oko est meseci posle poetka suenja Miloeviu, koje
je usledilo posle godine intenzivnog pritiska zapadnih vlada, posebno Sjedinjenih
Drava, da Srbija sarauje sa Sudom tako to e izruiti pojedince tom sudu.15 Kao
to objanjava Vesna Pei, spoljanji pritisak i uslovljavanje neophodne ekonomske
pomoi Srbiji takvom saradnjom doprineli su rascepu u okviru ve podeljene koalicije DOS-a, koja je pobedila Miloevia 2000. godine i, posebno, obelodanili
sukob izmeu srpskog premijera Zorana inia, iji je stav bio da Srbija treba da
prihvati te zahteve kako bi se ekonomski oporavila i pribliila Zapadu, i predsednika
jugoslovenske federacije Vojislava Kotunice, koji je tvrdio da saradnja sa Sudom u
Hagu nije prioritet i da je treba prihvatiti samo u okviru postepenog irenja pravnog
sistema, kao to je usvajanje zakona o ekstradiciji. Kada je postalo jasno da Savezna
14 D.I., Teskoba pred zloinom, Republika, 1-31. oktobar 2002. Polemika
se zavrila u novembru 2002, a samo nekoliko meseci kasnije objavljena
je u knjizi koju je izdala nevladina organizacija iji su lanovi uestvovali u
polemici. Taka razlaza, 16 Helsinke sveske (2003). Treba imati u vidu i to da
nisu svi uesnici polemike bili lanovi Druge Srbije jer su svrstavanja u to
vreme postala fluidnija.
15 O saradnji sa sudom vidi posebno Peskin, International Justice in Rwanda and
the Balkans (2008).
Re no. 85/31, 2015.
skuptina i Vrhovni sud, popunjeni ljudima preostalim iz starog reima, nee doneti zakonske akte na vreme, to jest pre roka koji su Sjedinjene Drave odredile za
vanu donatorsku konferenciju, ini se pozvao na jednu odredbu srpskog ustava
koja mu je omoguila da u poslednjem momentu izrui Miloevia amerikoj bazi u
Bosni, odakle je prevezen u Hag. Iako nije odmah izazvalo reakciju, izruenje Miloevia je obeleilo raspad koalicije DOS-a, sve snaniju opoziciju iniu meu
pripadnicima kompromitovanih srpskih bezbednosnih snaga koji su i sami strahovali od izruenja Hagu i oseanje meu stanovnitvom da Srbija nema izbora, to jest
da mora da pristane na ono to se doivljavalo kao ucena Zapada.16
Posle poetka suenja Miloeviu percepcija tribunala u javnosti postajala je sve negativnija. Redovna istraivanja javnog mnjenja koja je preduzimao
Beogradski centar za ljudska prava pokazala su da je procenat graana koji imaju
pozitivnu percepciju Suda u Hagu opao sa 30 odsto na 25 odsto i da je priblino
isto opao i broj onih koji smatraju da pojedincima treba da sudi Sud u Hagu, a ne
domai sudovi; na osnovu toga Centar je zakljuio da se uvrstilo mnjenje o Sudu
(bilo je manje odgovora ne znam) kao i negativna ocena njegovog rada.17 Pitanja
konkretno vezana za Miloevievo izruenje i suenje pokazivala su slian trend:
2002. godine broj onih koji su smatrali da Miloevi ne treba da bude izruen
porastao je sa 44 na 62 odsto, dok je broj onih koji su izruenje smatrali opravdanim opao sa 43 na 27 odsto. Na kraju, ispitanici su dali najnie ocene postupku
Tuilatva i izgledima da suenje Miloeviu bude pravino, dok je Miloevieva
samoodbrana dobila najvie ocene. U oima Srba suenje je zapravo diskreditovalo
Sud u Hagu a ne Miloevia.
U tom kontekstu, avgusta 2002. pojavio se lanak u nezavisnom splitskom nedeljniku Feral Tribune iz pera poznatog srpskog politikog komentatora i satiriste Petra Lukovia. Lukovi je tvrdio da postmiloevievska Srbija nije sutinski
razliita od prethodne i da aktivno radi na promovisanju kolektivne amnezije u
16 Tu percepciju pojaao je sam ini, koji je opravdavao Miloevievo izru
enje kao isto finansijsku transakciju ne uputajui se ni u kakvu raspravu
o moralnim imperativima suenja Miloeviu za zloine na Kosovu, u Hrvatskoj i u Bosni. Vidi Suboti, Hijacked Justice, str. 46.
17 Beogradski centar za ljudska prava, Ljudska prava u Jugoslaviji 2002, str. 455457 (ur. Tatjana Papi i Vojin Dimitrijevi, 2003). Tuilatvo je za svoj rad
dobilo ocenu 1,7 a izgledi da se protiv Miloevia vodi fer postupak ocenu
1,9 (pri emu je 5 najvea ocena). Pola ispitanika je verovalo da Miloevi
zasluuje etvorku ili peticu za to kako se sam brani. Ovi nalazi poklapaju
se sa nalazima agencije Strategic Marketing. Vidi beleku 6. Vidi takoe
Bieber u Waters (ur.), The Miloevi Trail An Autopsy.
47
odnosu prema nedavnoj prolosti zanemarjui osnovna pitanja o ratnim zloinima

i Sudu u Hagu.18 Po njegovom miljenju, za alosno stanje stvari krivi su ne samo
novo politiko rukovodstvo ve i liberalna inteligencija ija su najvanija glasila
nedeljnik Vreme i stanica B92 davala prostor opskurnim faistima i ovinistima
da redovno iznose svoje stavove u javnost te saraivala sa politikim vlastima u odbijanju suoavanja sa zloinima iz Miloevieve ere.19 Taj lanak je pratio intervju
sa Sonjom Biserko, direktorkom Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji, koja
se slagala s Lukovievim vienjem:
elim da ukaem na dva problema s kojima se suoavamo skoro svakodnevno:
jedan je uoptavanje i relativizacija zloina i drugi je odnos prema Hakom
tribunalu. Kako zloin postaje sve oigledniji i kako su dokazi sve dostupniji,
srbijansko drutvo, ili da budem preciznija, njegova elita, sve organizovanije
ini napor da se zloin ne samo relativizuje ve i deetnifikuje. Nain na koji
se ta nova Istina plasira naroito preko tzv. nezavisnih medija, kao to su
B92 ili Vreme jednako je totalitaran kao i nacionalizam koji je svojevremeno pokrenuo ratnu maineriju.20
48
Istog asa su usledile reakcije na ta tvrenja. Veran Mati, direktor B92, odgovorio
je pismom urednicima Feral Tribunea.21 Porekao je Lukovieva tvrenja, istakao da
B92 i dalje neprestano prenosi suenje Miloeviu (iako je dravna televizija prestala
to da ini) i nabrojao mnoge druge programe B92 koji se bave nedavnom prolou,
meu ostalima i 66 dokumentarnih filmova koji se bave ratom i konkretnim zloinima i koji su emitovani u udarnom terminu, u okviru serije Istina, odgovornost
i pomirenje.22 Mati se, meutim, sloio s tvrenjem da je ivot u Srbiji krenuo
dalje i da zloini iz Miloevievog doba zaista nemaju prioritet u svesti ljudi, i zapitao se da li su bezoseajnost i zaboravnost deo ljudske prirode ili specijalni srpski
izum; po njegovom miljenju zahtev da ivot stane dok se ne iskopaju grobnice
jednostavno je sumanut.23 On je odbacio i optubu Sonje Biserko za totalitari18 Lukovi, Opta amnestoza, Feral Tribune, 17. avgust 2002, u Taka razlaza,
16 Helsinke sveske 179-182 (2003) [Lukovi, Opta amnestoza].
19 Lukovi, Opta amnestoza, str. 181.
20 Citirano prema Lukovi, Opta amnestoza, str. 182.
21 Mati, Tko relativizira zloin, Feral Tribune, 27. avgust 2002, u Taka razlaza,
16 Helsinke sveske, str. 183-184 [Mati, Tko relativizira zloin].
22 Vidi takoe Bieber.
23 Mati, Tko relativizira zloin, str. 184.
Re no. 85/31, 2015.
zam napomenuvi da je u procesu suoavanja s nedavnom prolou B92 nastojao

da bude sveobuhvatan koliko je to mogue. Sloio se da kriminalci i ratni hukai
ne treba da budu amnestirani, ali je odbacio ideju da pamenje treba da bude
selektivno, koju je pripisao svojim kritiarima.24
Reakcija glavnog urednika Vremena Dragoljuba arkovia bila je jo
otrija. Poto je naveo intervju koji je dala Biserko u svojoj urednikoj kolumni,
odgovorio je da nijedna optuba nije tana izuzev jedne: naime, Vreme zaista nastoji
da deetnifikuje zloine Miloevievog reima: Mi radimo u najboljem uverenju
da zloinci imaju ime i prezime i da je totalitaran svaki nain miljenja koji je
spreman da itav jedan narod optui za zloin.25 arkovi je, uz to, podsetio itaoce da je Biserko tokom NATO bombardovanja pozivala na denacifikaciju Srbije;
takvim izjavama, tvrdio je arkovi, ona je zapravo podupirala slogan ekstremnih
nacionalista da se u Hagu ne sudi samo Miloeviu ve celom srpskom narodu. Po
njegovom miljenju, nevladina organizacija na ijem je elu Sonja Biserko upravo
zato se ogadila javnosti.26
Ova otra razmena miljenja odmah je ukazala na glavne pravce polemike
koja e uslediti u naredna etiri meseca: prvo, pitanje da li liberalni mediji nainom
izvetavanja o hakom procesu minimalizuju srpske zloine i time doprinose politikom i javnom otporu prema sprovoenju pravde i suoavanju s prolou; drugo,
pitanje da li priznavanje prolosti u Srbiji treba da se usredsredi samo na zloine koje
su poinili Srbi ili bi trebalo da se bavi i zloinima koje su drugi poinili nad Srbima;
i tree, da li je mogue i da li je plodotvorno voditi raspravu na osnovu pretpostavke
o srpskoj kolektivnoj odgovornosti za zloine koje je poinio bivi srpski reim. Na
kraju, arkovievo isticanje izjave Sonje Biserko za vreme NATO bombardovanja
postavlja u prvi plan neizreenu traumu koja je potpirivala razdor: vojnu intervenciju
NATO-a protiv Srbije iz 1999. godine, iji je nominalni cilj bio odbrana liberalnih
vrednosti za koje se borila i s kojima se identifikovala beogradska opozicija.
III. Prva nit debate: izvetavanje o suenju
Miloeviu i uloga medija
Kritiku koju su prvo izneli Lukovi i Biserko nastavila je grupa intelektualaca jasnoe radi nazvaemo ih kritiarima Vremena meu kojima su bili i advokat Sra
Popovi, jedan od osnivaa Vremena, i Nataa Kandi, direktorka Fonda za humanitarno pravo, zajedno sa filmskim rediteljem Lazarom Stojanoviem, filolokinjom
24 Mati, Tko relativizira zloin, str. 184.
25 arkovi, Dehelsinkizacija gospoe Biserko, Vreme, 1. avgust 2002.
26 arkovi, Dehelsinkizacija gospoe Biserko, Vreme, 1. avgust 2002.
49
50
Svetlanom Slapak i istoriarkom i bivom politiarkom Latinkom Perovi. Kao to

je rekla Nataa Kandi, nezavisni mediji Srbije formiraju javno mnjenje isto onako
kao to je to radio stari reim: oni izvetavaju o suenju Miloeviu kao o sportskom
dogaaju i otvoreno podravaju jednu stranu Miloevia.27 Umesto da podupru
edukativnu misiju Suda i raskrinkaju Miloevievu taktiku kao ogavnu farsu za
lokalnu upotrebu, izvetai su ponavljali Miloevievo cinino unakrsno ispitivanje svedoka i aplaudirali mu.28 Za ovu grupu Sud je bio najvaniji mehanizam
za suoavanje Srbije s prolou i saradnja drave sa njim bila je glavni nacionalni
interes. Meutim, kao to je primetio Sra Popovi, pakt koji su sklopili novo politiko rukovodstvo Srbije i vani elementi Miloevievog aparata koji su napustili
biveg lidera u zamenu za obeanje da oni nee biti izrueni Hagu onemoguavao
je svaku stvarnu promenu u Srbiji i ometao saradnju sa Sudom.29 Iz ugla kritiara
Vremena, umesto da srpskoj javnosti objanjavaju sudski proces koji se odvija u Hagu
i opravdavaju njegovu svrhu, nezavisni mediji su doprinosili delegitimizaciji Suda
i organizovanom zaboravu zloina za koje se tu sudilo.30
Nasuprot tom stanovitu, uesnici s druge strane u debati koje emo
nazvati braniocima Vremena tvrdili su da razloge za nelegitimnost Suda i njegovu
nepopularnost u Srbiji treba traiti u samom Sudu i Tuilatvu, a ne u srpskim medijima ili politikim vlastima. Stojan Cerovi, poznati kolumnista i jo jedan od osnivaa
Vremena, primetio je da veina Srba formira svoje miljenje o suenju Miloeviu na
osnovu svakodnevnog televizijskog prenosa sudskog procesa, a ne na osnovu izvetavanja u tampi. Dakle, ako poruka o Miloevievoj krivici ne dopire do njih, onda s tim
sudom i/ili tuilatvom neto nije u redu.31 Navodei nekoliko amerikih i britanskih
izvetaja novinarka Ljiljana Smajlovi primetila je da srpski mediji nisu jedini koji
kritikuju nain na koji Tuilatvo vodi postupak protiv Miloevia:
Razumem i frustraciju aktivista za ljudska prava zbog toga to hako suenje
Slobodanu Miloeviu ne tee onako kako su se oni nadali, i ne proizvodi
uinak koji su oni oekivali. Ali novinari su samo donosioci poruke iz Haga.
27 Kandi, Neprijatelj u Srbiji otvorenost, snaga i integritet nekoliko
ena, Vreme, 22. avgust 2002.
28 Kandi, Neprijatelj u Srbiji otvorenost, snaga i integritet nekoliko
ena, Vreme, 22. avgust 2002. Vidi takoe Stojanovi, Otrovna znaenja, Vreme, 5. septembar 2002.
29 Sra Popovi, intervju u Monitoru (Podgorica), prenet u Vremenu od 3. oktobra 2002, str. 65.
30 Slapak, Neprijatelji nezavisnih medija, Vreme, 22. avgust 2002.
31 Cerovi, Tvrdoglava selektivnost, Vreme, 12. septembar 2002.
Re no. 85/31, 2015.
Nisu odgovorni za promaaje tuilatva, za cinizam optuenog, za pomanjka

nje istinoljubivosti svedoka.32
Ono to je kritiarima Vremena izgledalo kao odbrana prethodnog reima kriti
kovanje svedoka i strategija tuilatva za ovu stranu je naprosto bilo objektivno
novinarstvo. Nekoliko uesnika u debati pomenulo je probleme sa albanskim sve
docima, koji su se oigledno plaili odmazde OVK i nerado su priznavali i samu
injenicu da takva organizacija postoji, pa ak i da znaju ita o tome da su bombe
NATO-a pale na njihova sela.33 Drugi su primetili da je Tuilatvo, dodue, do
kazalo da su na Kosovu poinjeni zloini, ali nije bilo naroito uspeno u po
vezivanju tih zloina direktno sa Miloeviem. Svedoci insajderi koje je Tuilatvo
izvelo u tu svrhu ili su precenjivali svoju vanost i bili neverodostojni ili su kad je
re o bivim visokim funkcionerima reima titili svog lidera.34 ak i uesnici u
debati koji su inae podravali suenje Miloeviu u Hagu smatrali su da strateke
odluke Tuilatva potkopavaju potencijal suenja; alili su to je Tuilatvo previe
uplelo istoriju kad je pokuavalo da predstavi Miloevia kao predstavnika i izvrioca
dugoronog srpskog nacionalistikog projekta jer su smatrali da je time skrenulo
panju sa ratnih zloina i meu Srbima uinilo uverljivijim Miloevievo tvrenje
da on zapravo brani ceo srpski narod.35
Drugim reima, mada su priznavali da suenje ima negativan uticaj
u Srbiji, branioci Vremena nisu smatrali da je uloga novinara da objanjava publici
zato je ono potrebno i dobro, to jest da se implicitno zalae za suenje. Zadatak
tampe je samo da objektivno izvetava o onom to se dogaa u sudnici i ona je taj
zadatak, po njihovom miljenju, obavljala. Kao to je rekao Nenad Stefanovi, dopisnik Vremena iz Haga:
32 Smajlovi, injenice i reagovanja, Vreme, 29. avgust 2002. Probleme s
nekim svedocima priznala je Del Ponte, na str. 143-145, 147-148.
33 To se pominje u Orentlicher, Shrinking the Space for Denial, i u Dimitrijevi,
Justice Must Be Done and Seen to Be Done. Vidi i poglavlje iji je autor
Surroi u Waters (ur.), The Miloevi Trail An Autopsy.
34 U kasnijim fazama suenja Hrvatska i Bosna bilo je vie insajdera volj
nih da svedoe protiv Miloevia; njihova svedoenja pokazala su se kao
dragocena za uspostavljanje veze izmeu Miloevia i srpskih vojski u dve
susedne republike, kao i izmeu srpskog Ministarstva unutranjih poslova
i srpskih paravojnih grupa koje su bile odgovorne za najstranije zloine
poinjene tokom devedesetih. Nenad Lj. Stefanovi, S puno ara i na
brzinu, Vreme, 29. avgust 2002.
35 Cerovi, Grena strast, Vreme, 21. februar 2002.
51
... uz sve razumevanje za objektivne tekoe sa svedocima, [suenje za sad]

ne dostie ba uvek najvie pravnike standarde koje bi ovakav jedan proces
morao da ima. A bez potovanja takvih najviih pravnikih standarda, teko
da e ovo i slina haka suenja previe pomoi da se u Srbiji povea stepen podnoljivosti na istinu o sopstvenim zloinima, stepen upornosti da
se otkriju zloinci, ili bolje osvetli period u kome su nacionalne ekstaze donele toliko mnogo rtava... ini mi se, inae, da dobar deo sporenja oko
Haga i izvetavanja iz tamonjih sudnica sve vie proistie iz dve razliite
kole miljenja. Jedne koja izgleda dri do toga da ono to je najverovatnije
nemogue odbraniti i ne zasluuje nikakvu odbranu i druge koja bi pre kazne
da saslua sve argumente optube i odbrane.36
Stefanovi na kraju aludira na drugu temu debate: pitanja srpske odgovornosti
i srpskih rtava, koja su postala poprite spora o tome kako bi se trebalo suoiti s
prolou.
52
IV. Srpska odgovornost i srpske rtve:

kako bi se trebalo suoiti s prolou?
Druga tema spora ticala se odluke o tome da li se rasprave o prolosti mogu
produktivno voditi u okviru pitanja o srpskoj kolektivnoj odgovornosti za poinjene
zloine ili bi, naprotiv, suoavanje s prolou moralo da bude to obuhvatnije, to
jest da zloine postavi u iri kontekst i razmatra postupanje svih strana u ratovima.
Tu nije re samo o definisanju rtava i poinilaca ve o osnovnijem pitanju koje se
tie stepena i prirode poinjenih zloina: da li su zloini Srba bili drugaijeg reda
u poreenju sa zloinima drugih tako da svako pominjanje srpskih rtava nuno
podrazumeva lanu simetriju odgovornosti? Mogu li srpski intelektualci uopte da
pomenu srpske rtve a da time ne relativizuju srpske zloine?
Najreitiju odbranu prvog stanovita (koje su zauzeli kritiari Vremena)
dao je Sra Popovi: on je u nekoliko priloga u Vremenu i drugim medijima objasnio
da Srbija mora da se suoi sa sopstvenim zloinima ne uzimajui u obzir zloine
drugih strana u ratu i da je odgovornost za te zloine inherentno kolektivna. Pre
svega, Zloini o kojima govorimo bili su etniki. Niti ima potrebe da se oni etnfikuju niti ih je mogue deetnifikovati.37 Nemogue je deetnifikovati zloine zato
to su rtve ubijene zbog svoje etnike pripadnosti i poziv na deetnifikaciju zloina je
36 Stefanovi, S puno ara i na brzinu, Vreme, 29. avgust 2002.
37 Popovi, Kapitulacija pred zloinom, Vreme, 5. septembar 2002.
Re no. 85/31, 2015.
izraz nelagode koju oseaju Srbi zato to je dravu koja je poinila te zloine podrao
veliki procenat njenih graana i institucija.38 Saglasno uvidima nemakog filozofa
Karla Jaspersa, Popovi tvrdi: dok je krivina odgovornost politikih lidera bila
individualna, politika i istorijska odgovornost [bila je] u potpunosti kolektivna i
takva e i dalje biti sve dok postoji kolektivno poricanje, opravdavanje i zatakavanje tih zloina.39 Drugo, Popovi je tvrdio da sada nije potrebno ispitivati uzroke
zloina i nastojati da se sklopi potpuna slika dogaaja: to je, kae Popovi, vano
za utvrivanje istorijske istine, ali bi bilo najbolje prepustiti taj posao buduim
istoriarima.40 Neposredni zadatak za Srbe i njihove institucije i elite jeste usredsreivanje na srpske zloine:
(1) Nai zloinci nalaze se u naoj jurisdikciji u domaaju policijskih i pravosudnih organa nae drave (one koja ti je izdala linu kartu). Mi imamo
pravo i dunost da insistiramo da naa drava goni nae zloince u naem
interesu...
2) Slika ove zemlje u svetu, njen meunarodni identitet, tokom godina Mi
loevievih ratovanja izgraen je gotovo iskljuivo na osnovu slika koje su
dolazile iz Sarajeva, iz Vukovara, iz Dubrovnika, iz Srebrenice. Svet je dotle
malo znao o nama. Kada je Miloevi pao, stvorena je prilika da se ova slika
izmeni, da se tome svetu pokae da se Miloevi lano sakrivao iza naroda,
da zloine koje je inio i poricao u ime srpskog naroda mi ne prihvatamo
za svoje i nemamo razloga da ih poriemo. Postoji dravni interes da se to
uini jasnim.41
Po Popovievom miljenju, iako su i lanovi drugih nacionalnih grupa vrili zloine,
time treba da se bave njihova drutva. Podseanje na zloine drugih samo je sredstvo da se umanje zloini koje su poinili Srbi i predstavlja neprihvatljivi argument
tu quoque.42 Popovievi stavovi odjeknuli su u nizu priloga kritiara Vremena, kao i
u drugim glasilima liberalne inteligencije, poput dvonedeljnika Republike, koja je
primetila da je svaki pokuaj uspostavljanja simetrije zloina samo izgovor za iz38 Popovi, Dosta je bilo muljanja, Vreme, 3. oktobar 2002.
39 Popovi, Kapitulacija pred zloinom.
40 Popovi, A ta su radili drugi?, Vreme, 19. septembar 2002 [Popovi, A
ta su radili drugi?].
41 Popovi, A ta su radili drugi?.
42 Popovi, A ta su radili drugi?.
53
begavanje odgovornosti za sopstvene zloine... Ne treba da gledamo preko plota u

komijsku batu, ve da otvorenije preispitujemo sopstvenu savest.43
Meu predstavnicima drugog stanovita Stojan Cerovi, nekadanji bliski prijatelj Popovia, najdirektnije se suprotstavio Popovievim tvrenjima. Iako
se sloio da se treba pozabaviti pitanjima zato je Miloevi u jednom trenutku
zadobio tako iroku podrku naroda u Srbiji, zato je dolo do rata i zato je Srbija
ula u sukob s celim svetom, to suoavanje ne sme da se obavlja na jednostran i
iskrivljen nain, kao to to, po njegovom miljenju, rade Popovi i drugi kritiari
Vremena.44 Za njega Popovievo insistiranje na etnifikaciji zloina jasno pokazuje da
ovde imamo posla s tvrdoglavom selekcijom injenica, s odbijanjem da se misli o
bilo emu izvan ,srpske krivice.45 Zapravo, tvrdio je Cerovi, Srbi nisu podrali
Miloevievu politiku tokom devedesetih godina u tako velikoj meri kao to se tvrdi
i kritiarima Vremena je odgovaralo da zaborave drugi deo prie: ne znam zato se
tako zaboravlja istorija srpskog otpora koji je najzad sruio Miloevia.46
U jednom intervjuu iz septembra 2002, u vreme kad je polemika
dostigla vrhunac, Cerovi je ovako opisao Popoviev pristup prolosti:
54
Ali, iz onoga kako kritiari Vremena i B92 to sada rade ispada da je krivica
iskljuivo srpska, a da su rtve iskljuivo na drugoj strani. Moda je to u
veem delu tako, ali nije sasvim tako i daleko je od toga... Oni koji insistiraju
na toj prii danas, a sa kojima polemiem, tvrde da se u Srbiji desilo neto
uporedivo sa nacistikom Nemakom. To, naravno, nije tano.47
Cerovievo odbacivanje poreenja s nacistikom Nemakom zasnivalo se na uve
renju, zajednikom braniocima Vremena, da srpski zloini, mada veeg obima, nisu
bili drukije prirode od zloina koje su tokom ratova iz devedesetih poinili drugi.
Iz perspektive te grupe, ono to su Srbi radili devedesetih dostojno je prezira i kaz
ne, ali se ne moe izjednaiti sa holokaustom srpski zloini nisu bili tako moralno
jedinstveni.
Sa te pozicije je upuen poziv na trei pogled. Poziv je uputio filolog i profesor Beogradskog univerziteta Ljubia Raji. On je postavio pitanje da li
43 D.I., Teskoba pred zloinom, Republika, 1-31. oktobar 2002.
44 Cerovi, Biciklisti nisu krivi, Vreme, 26. septembar 2002.
45 Cerovi, Tvrdoglava selektivnost, Vreme, 12. septembar 2002.
46 Cerovi, Bez dobrog kraja, Vreme, 14. novembar 2002.
47 Milka Tadi-Mijovi, intervju sa Stojanom Ceroviem, Opasna pria o
kolektivnoj krivici, Monitor, 20. septembar 2002.
Re no. 85/31, 2015.
je mogue prihvatiti takav pristup prolosti koji Srbima ne dodeljuje ni iskljuivo

ulogu rtava (kao to rade srpski nacionalisti) ni ulogu poinilaca zloina (kao to
rade kritiari Vremena).
Imam li pravo da smatram i javno kaem da su Muslimani u Bosni i Hercegovini kao narod bili izloeni proganjanju, od obine pljake i zakidanja osnovnih prava do genocida, ali i da su Alija Izetbegovi i SDA svojom politikom
u velikoj meri doprineli tome. Mogu li, na primer, da osudim postupke Radovana Karadia ili rukovodstva Srba u Krajini, ali i da kaem da su obini
Srbi u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj imali dovoljno razloga za strah od
veinske vlasti u tim dravama ako one postanu nezavisne? Imam li prava da
kaem da bi Tuman trebalo da sedi odmah do Miloevia u Hagu?... Smem
li da budem i protiv Miloevia i protiv OVK i protiv NATO-a? Smem li
uopte da kritikujem SAD i NATO, ili se to smatra svetogrem? Smem li da
podrim suenje optuenima za ratne zloine, ali da kaem i da se tuilatvo
Hakog tribunala ponaa kao strana u sporu i da deluje vie politiki nego
pravno? Mogu li da osudim zloine nad Albancima, ali da smatram da je
i rukovodstvo OVK krivo za sline zloine nad nealbancima? Da li postoji
razlika izmeu albanskih i nealbanskih izbeglica? Zato ne bih smeo da kritikujem Zapad a da odmah ne budem svrstan meu nacionaliste, ili da kritikujem nacionaliste a da odmah ne budem svrstan u izdajnike srpstva? ...
Postoji li pravo na neko tree stanovite?48
Ovo zalaganje za tree miljenje podrazumeva da ne postoji lana simetrija zloina jer su zloini Srba zaista uporedivi sa zloinima nesrba. Odgovornost za ratove
iz devedesetih, a time i za poinjena zlodela ne moe se pripisati samo Miloeviu,
koji mada je kriv nije jedini lider koji je zasluio da se nae pred Sudom u Hagu.
Iz te perspektive NATO i Zapad takoe nisu puki posmatrai ve direktni uesnici
u ratovima, te i sami snose deo odgovornosti.
Iako se takav stav moe protumaiti kao relativizacija zloina koje je poinila srpska strana (a tako su ga i shvatili kritiari Vremena), za branioce Vremena re
je naprosto o preciznijem i potpunijem prikazu istine, jer on uzima u obzir motive
i postupke svih strana i tei da objasni a ne da sudi. Uloga srpskih intelektualaca
kao i drugih intelektualaca jeste da o prolosti govore poteno i da je prikazuju u
svoj njenoj sloenosti. Njihov zadatak nije da postupaju kao moralni inkvizitori
48 Raji, Pravo na tree miljenje, Vreme, 29. avgust 2002.
55
56
koji osuuju svoj narod i trae nekakav masovni egzorcizam kako bi naterali narod
da prihvati sopstvenu krivicu.49 Po Cerovievom miljenju takav pristup prolosti
nije samo pogrean i lien izgleda na uspeh ve je zapravo tetan.50
Cerovi je veoma jasno izloio zato je pristup kritiara Vremena tako
poguban za Srbiju. Pre svega, tetan je jer ometa razvoj demokratije u Srbiji: naime, tvrenja o srpskoj odgovornosti zapravo idu naruku nacionalistima jer daju
verodostojnost stavu da je Miloevi isto to i Srbija i da se u Hagu sudi celom
narodu.51 Drugo, taj pristup je kontraproduktivan za prevladavanje poricanja u
Srbiji i zapoinjanje prave rasprave o onom to se dogaalo tokom devedesetih:
Govor koji zvui kao optuba, koji postavlja nerealne, nemogue zahteve i ciljeve,
koji poiva na nerazumevanju istorije i odsustvu saoseanja, sasvim izvesno priziva
upravo ono protiv ega je uperen.52 Po njegovom miljenju, niko ne bi prihvatio
da se bavi prolou pod takvim uslovima i insistiranje kritiara Vremena na takvom
pristupu naprosto bi vodilo samoispunjavajuem proroanstvu da e Srbija i njene
elite odbiti da priznaju bilo kakva zlodela iz prolosti.53 Na kraju, Cerovi kae da
je insistiranje kritiara na tome da su Srbi nepopravljivi nacionalisti i da se posle
Miloevievog pada nita nije promenilo tetno zato to daje za pravo istim onim
zapadnim vienjima koja su bila u osnovi prinudnih politika protiv Srba devedesetih
godina, politika koje jo imaju pristalica u zapadnim prestonicama:
Za mene je pravi problem u tome to u svetu jo ima mnogo onih koji nastavljaju politiku ruenja reima u Beogradu... Mislio sam da je Miloevi
na veliki problem i da u ono vreme nismo morali da pitamo ko nam i zato
pomae da ga se reimo. Sad ispada da nita nije reeno, da je problem
Srbija i svako od nas.54
Po Cerovievom miljenju, ako se na Srbe jo gleda kao da su kolektivno odgovorni
(sve i ako nisu krivino odgovorni) zbog postupaka njihovog biveg reima, i ako
preovlauje vienje da se posle Miloevievog pada nita nije promenilo, zato je
onda zapad prestao da primenjuje prinudne mere na Srbiju? Njegovim reima:
49 Cerovi, Tuilaka revnost, Vreme, 29. avgust 2002.

50 Cerovi, Bez dobrog kraja.
51 Cerovi, Tuilaka revnost.
53 Cerovi, Biciklisti nisu krivi.
54 Cerovi, Tvrdoglava selektivnost.
Re no. 85/31, 2015.
Za [kriminalnu] krivicu sledi sud i kazna, a za odgovornost ta? ... Da li

i za odgovornost takoe sledi kazna? ... Srbija jeste iskusila kolektivne kazne u vidu sankcija i NATO bombardovanja i nisam uo da se neko od njih
[kritiara Vremena] tome protivio.55
Cerovievi zavrni komentari pokazali su ta je zaista bilo u jezgru debate o suenju
Miloeviu i pitanju kako se treba suoiti s prolou: seanje na NATO bombardovanje i razliita vienja tog iskustva u krugu liberalne inteligencije koja su, zahvaljujui suenju, izbila na javnu scenu Srbije.
V. Sutina stvari: NATO intervencija
kao prekretnica i referentna taka
Time to je zapoelo optunicom za Kosovo, suenje Miloeviu verovatno je
moralo dovesti do toga da se u Srbiji proces protiv biveg voe zemlje povee
sa iskustvom NATO bombardovanja. Period izmeu marta i juna 1999. godine
razliito je zapamen u regionu: dok za kosovske Albance on evocira seanje na
masovne deportacije stotina hiljada ljudi, razaranje i ubijanje koje su vrile srpske
snage bezbednosti i konano osloboenje, uz pomo NATO-a, od viegodinjeg
srpskog ugnjetavanja,56 za veinu Srba seanje na taj period ravno je pre svega
strahu i psihikoj traumi od bombardovanja koje je, gotovo iz noi u no, trajalo
78 dana, pogibiji civila od bombardovanja i obimnom razaranju infrastrukture i
privrede Srbije, kao i onom to je usledilo posle intervencije egzodusu vie od
sto hiljada Srba i drugih nealbanaca s Kosova i prisilnom gubitku teritorije koja
se tradicionalno smatra svetim srcem Srbije.57 Retorikom koja je stalno referirala
na bombardovanje i prizivala slike bombardovanja, Miloevi je postavio inter
56 Vidi npr. Krasniqi, str. 214-216, u Waters (ur.), The Miloevi Trail An
Autopsy.
57 Procene broja ubijenih civila u NATO bombardovanju kreu se od 500
do 1500. Prvu procenu nalazimo u Hum. Rts. Watch, Civilian Deaths in
the NATO Air Campaign, Report no. 1 [D], vol. 12 (feb. 2000), http://
www.hrw.org/report/2000/nato, a drugu je dala Grupa-17, Zavrni raun,
Stubovi kulture, 1999. Beogradski Centar za humanitarno pravo objavio
je statistiku ubijenih civila na Kosovu izmeu 1998. i 2000; za Albance
procena je od 8.000 do 10.000, a za Srbe i druge nacionalnosti od 2.000
do 2.500. Istraivanje je jo u toku. Fond za humanitarno pravo, Kosovska
knjiga pamenja, http://www.hlc-rdc.org/stranice/Linkovi-modula/Kosovskaknjiga-pamenja.sr.html.
57
58
venciju NATO-a u sredite svoje odbrane kako pred Sudom tako i pred srpskim
gledaocima.58
Oivljavanjem seanja na intervenciju NATO-a Miloevievo suenje
snano je delovalo na liberalnu inteligenciju. Po reima pisca Velimira urgusa
Kazimira ono je iznelo na povrinu jednu stvar koja otvara ono to smo, na neki
nain, eleli da potisnemo. Re je o onome ta je ko radio u vreme svakako najteeg
izazova tokom 1999. godine i intervencije NATO-a.59 Ponovo su se pojavila dva
izrazito divergentna gledanja na uzroke te traume i na to ko je za nju odgovoran, dva
vrlo razliita shvatanja uloge intelektualaca i medija tokom tog perioda i, nadasve,
dva nepomirljiva stava o ulozi koju je odigrao Zapad sa svojom liberalnom ideologijom humanitarne intervencije. Kao to je pokazala debata u Vremenu, iskustvo
NATO bombardovanja bilo je u osnovi nesloge u krugovima srpske liberalne inteligencije prava prekretnica njene istorije i istinska taka razlaza.60 U tom smislu,
poziv Sre Popovia da se nedavna prolost prepusti buduim istoriarima kako bi se
snage usmerile na sprovoenje pravde ne pogaa sutinu problema ovde pojmovi
pravde i odgovornosti tesno su povezani sa seanjem na tu prolost.
Sredinje mesto intervencije NATO-a u svim raspravama o nedavnoj
prolosti postalo je jasno kada su obe strane u debati iz 2002. godine poele da
pominju peticiju koju je u aprilu, u jeku bombardovanja potpisalo 27 istaknutih predstavnika liberalne inteligencije.61 Suprotni stavovi prema tom dokumentu
odraavali su veoma razliita shvatanja kosovskog rata i intervencije NATO-a meu
kritiarima i braniocima Vremena. Ta peticija je u osnovnim crtama odraavala shvatanje branilaca Vremena o zajednikoj odgovornosti za rat i negativnoj ulozi koju je
odigrao Zapad. Ona je glasila:
58 Vidi na primer Kocijan, Filmom na film optubom na optubu, Danas, 16-17. februar 2002, http://www.danas.co.rs/20020216/vikend2.
htm.
59 Kazimir, Moj odgovor njima, Vreme, 15. avgust 2002.
60 To je naslov knjige o debati u Vremenu, koja je objavljena u Beogradu 2003:
Taka razlaza, 16 Helsinke sveske (2003).
61 Meu potpisnicima je bilo petnaest univerzitetskih profesora i vie predstavnika nezavisnih medija, kulture i nevladinih organizacija: Stojan Cerovi, Jovan irilov, Sima irkovi, Mijat Damjanovi, Vojin Dimitrijevi,
Daa Duhaek, Milutin Garaanin, Zagorka Golubovi, Dejan Jana, Ivan
Jankovi, Predrag Koraksi, Mladen Lazi, Sonja Liht, Ljubomir Madar,
Veran Mati, Jelica Mini, Andrej Mitrovi, Radmila Nakarada, Milan
Nikoli, Vida Ognjenovi, Borka Pavievi, Jelena anti, Nikola Tasi,
Ljubinka Trgovevi, Srbijanka Turajli, Ivan Vejvoda i Branko Vuievi.
Re no. 85/31, 2015.
Demokratske snage u Srbiji nale su se izmeu ekia NATO-a i nakovnja

reima. Kao dugogodinji zastupnici i aktivisti za demokratsku i antiso
cijalistiku Srbiju, koji su ostali u svojoj zemlji u ovim tekim trenucima i
koji ele da naa zemlja ponovo nae svoje mesto u svetskoj zajednici drava,
izjavljujemo sledee: Otro osuujemo NATO bombardovanja koja su strahovito pogorala stanje na Kosovu i izazvala raseljavanje ljudi van granica,
ali i irom Jugoslavije. Otro osuujemo etniko ienje albanskog stanov
nitva koje vre bilo koje jugoslovenske snage. Otro osuujemo nasilje Oslo
bodilake vojske Kosova (OVK) protiv Srba, umerenih Albanaca i drugih
etnikih zajednica na Kosovu.62
U peticiji se zahtevalo da se sve interno raseljene osobe i izbeglice odmah vrate kui,
da se potuju njihova ljudska prava i da se sudski gone svi poinioci zloina protiv
ovenosti. I srpske snage i OVK pozvane su da odustanu od svojih najekstremnijih
zahteva i da se vrate za pregovaraki sto.
U isti mah, u peticiji je NATO intervencija kritikovana isticanjem nje
nih posledica: ofanzivnom akcijom NATO-a prekreno je nekoliko vanih meunarodnih ugovora, kao i odredbe ustava nekoliko zemalja lanica, to bi moglo onemoguiti svaku borbu za vladavinu prava i ljudska prava u ovoj zemlji i
drugde u svetu.63 Ta akcija destabilizuje ceo juni Balkan a u Srbiji uzrokuje
sve vie civilnih rtava, razaranje ekonomskih i kulturnih osnova jugoslovenskog
drutva, kao i patriotsku reakciju koja jaa reim.64 Potpisnici su istakli da su i
dalje u opoziciji prema sadanjem antidemokratskom i autoritarnom reimu, ali
da se jednako protive i agresiji NATO-a.65 Posle konstatacije da su u sukobima
u bivoj Jugoslaviji lideri svetske zajednice poinili brojne kobne greke, peticija
upozorava: Nove greke vode pootravanju sukoba i udaljavaju nas od traganja za
mirovnim reenjim.66 Na kraju sledi zakljuak: Obraamo se svima: Predsedniku Miloeviu, predstavnicima kosovskih Albanaca, liderima NATO-a, EZ-a i
SAD, da smesta zaustave svako nasilje i vojne aktivnosti i angauju se na iznalaenju
politikog reenja.67
62 Apel, 15. april 1999, pretampano u Vremenu od 17. oktobra 2002
[Apel, u Vreme].
63 Apel, u Vreme.
64 Apel, u Vreme.
65 Apel, u Vreme.
66 Apel, u Vreme.
67 Apel, u Vreme.
59
60
Kritiari Vremena, koji su u toku debate prvi pomenuli tu peticiju, opi

sali su je kao trajno otvoren dokument o tome ko je drao iju stranu u ratu
zloinca Miloevia protiv slobodnog sveta.68 Nataa Kandi kae da je od nje
zatraeno da potpie peticiju, ali je ona to odbila zato to je, po njenom miljenju,
samo Miloevi bio odgovoran za bombardovanje, pa bi bilo logino da to javno
pismo bude upueno njemu.69 Za nju su svi koji su potpisali pismo time de facto
podrali Miloevia i uli sa njim u avolji savez, jo uvek neraskinut.70 Kandi
je takoe osudila odluku Vremena i B-92 da nastave rad u uslovima cenzure tokom
NATO bombardovanja tvrdei da nema velike razlike izmeu njihovog izvetavanja
i izvetavanja reimske tampe, naroito zato to nita nije objavljeno o zloinima
nad Albancima na Kosovu koje su poinile srpske snage za vreme NATO bombardovanja.71 Po miljenju Sre Popovia tadanje izvetavanje Vremena liilo je na
prostituisanje.72
Kritiari Vremena uglavnom su govorili u prilog intervenciji NATO-a: ona
je bilo za nae dobro i mada je bombardovanje moda stiglo u pogreno vrijeme i iz
potpuno pogrenih razloga izvesno nije bilo nezaslueno.73 U skladu sa sopstvenim
stavom da srpski intelektualci treba da se usredsrede samo na srpske zloine, oni su
isticali samo zloine protiv Albanaca za vreme bombardovanja zakljuujui, po reima
advokata Dragana Todorovia, da je NATO spreio etniko ienje teritorije u srcu
Evrope.74 Kada bi bili pomenuti incidenti koji su izazvali civilne rtve, oni su predstavljani kao greke koje je NATO spremno priznao.75 ak i odgovornost za namerno
gaanje zgrade Radiotelevizije Srbije (RTS) 23. aprila 1999. godine, kada je poginulo
vie zaposlenih, implicitno je pripisana direktoru RTS-a (koji uprkos upozorenju
68 Stojanovi, Otrovna znaenja, Vreme, 5. septembar 2002. Pismo je prva
pomenula Nataa Kandi u Neprijatelj u Srbiji otvorenost, snaga i integritet nekoliko ena, Vreme, 22. avgust 2002.
69 Kandi, Neprijatelj u Srbiji. Ona je takoe dodala da su pisac Filip David
i etnolog Ivan olovi postupili na isti nain.
70 Kandi, Neprijatelj u Srbiji.
71 Kandi, Neprijatelj u Srbiji. Ona je tada putovala na Kosovo, sakupljala
dokaze o tim zloinima, ali joj je neko od novinara Vremena rekao da to ne
moe biti objavljeno jer bi magazin rizikovao da bude zatvoren.
72 Popovi, Gnusni zloinci su meu nama, intervju u sarajevskim B-H
Danima, pretampan u Vremenu od 3. oktobra 2002.
73 Miroslav Vii, Bombardovanje za nae dobro, Vreme, 5. septembar 2002.
74 Todorovi, Patriotizam pod okriljem diktatora, Vreme, 7. novembar
2002.
75 O priznanju greaka od strane NATO-a, vidi, na primer, Ivanievi, injenice, pravo i izvetavanje, Vreme, 26. septembar 2002.
Re no. 85/31, 2015.
nije evakuisao zgradu) a da nije postavljeno pitanje moe li se dravni medij smatrati
legitimnom vojnom metom.76 Na kraju, ta grupa nije videla NATO bombardovanje
kao dogaaj koji bi mogao negativno uticati na razvoj srpske demokratije; oni su alili
samo zbog toga to za bombardovanjem nije usledila kopnena intervencija kojom bi
bio sruen Miloevi i sprovedena velika istka u srpskim institucijama, slina onom
to su saveznici uradili u Nemakoj 1945. godine.
Stanovite branilaca Vremena bilo je dijametralno suprotno. Po njima
je bombardovanje bilo protivpravan in, ono je bilo ratni zloin i ono nije imalo
nikakve veze s humanou, ve s interesima Sjedinjenih Amerikih Drava i NATO-a.77 Zapravo, tvrdili su neki od njih, koliko god Miloevievi postupci bili
odvratni, on je bio tek mali igra u opakoj militaristikoj igri iji su protagonisti
bili Sjedinjene Drave i njihovi saveznici i ije se posledice oseaju u celom svetu.78
Iz tog ugla, posledica intervencije NATO-a nije bila spreavanje etnikog ienja,
kao to su tvrdili kritiari Vremena; zapravo, da nije bilo intervencije, ne bi bilo
masovne deportacije kosovskih Albanaca. Istiui da je masovni egzodus Albanaca
poeo tek posle poetka bombardovanja, NVO aktivistkinja Nadeda Radovi kae:
Udari bombi proizvode masakre, pokrivaju i omoguavaju zloine i dre u strahu
sve ljude. To nije bilo nemogue predvideti.79 Za razliku od kritiara Vremena, ova
grupa videla je kolateralnu tetu kako je Alijansa nazivala incidente u kojima su
od njihovih bombi ginuli civili80 kao ratne zloine za koje treba odgovarati pred
sudom. Kao to je rekao jedan uesnik u debati: ti ljudi su bili rtve kao i muslimani Srebrenice, kao graani Sarajeva, kao Albanci, a zatim i Srbi na Kosovu.81
Na kraju, kao odjek peticije iz aprila 1999, branioci Vremena tvrdili su
da intervencija NATO-a nije unapredila demokratiju i ljudska prava, ve je zakoila
te liberalne vrednosti. Kao to je rekla Nadeda Radovi u pismu Sonji Biserko iz
1999. godine koje je, kao i tekst peticije, objavljeno u Vremenu tokom debate:
76 Todorovi, Patriotizam pod okriljem diktatora.
77 Raji, Pravo na tree miljenje, Vreme, 29. avgust 2002.
78 Nadeda Radovi, Pismo pod bombama, Vreme, 12. septembar 2002. Dve
godine posle polemike u Vremenu Stojan Cerovi uporedio je pripreme za
bombardovanje s pripremama za napad na Irak 2003. godine. Cerovi,
Izlazak iz istorije 1999-2004 (Beograd: Fabrika knjiga, 2004), str. 19.
79 Nadeda Radovi, Pismo pod bombama.
80 Hum. Rts. Watch, Civilian Deaths in the NATO Air Campaign, Report
No. 1 [D], vol. 12 (februar 2000), http://www.hrw.org/reports/2000/nato.
81 Antovi, Kako sam poeo da navijam za Miloevia, Vreme, 26. septembar
2002.
61
Do demokratije se moe doi samo mukotrpnim, strpljivim radom, grae

njem elija demokratskog drutva, pravila i procedura demokratskog odlu
ivanja. SAD i NATO su unazadili razvoj demokratskih odnosa, obezvredili
decenijski napor nevladinih organizacija, obesmislili gandijevski otpor albanskog stanovnitva prema kome gajim duboko potovanje.82
62
Iz te perspektive intervencija NATO-a nije oznaavala nastupanje odlunijeg hu

manitarizma ve je prosto potvrdila da vojna mo i politika mo jo nekanjeno
vladaju svetom.
Branioci Vremena estoko su odbili optube da je taj nedeljnik kompro
mitovao sopstvene etike i profesionalne standarde time to je prihvatio da izlazi u
cenzurisanom obliku u toku NATO intervencije. Tvrdei da su inili najbolje to
su mogli u ekstremnim uslovima strogog dravnog nadzora pa i fizike opasnosti (u
to vreme je ubijen glavni urednik jednog nedeljnika), pravdali su svoju odluku time
to je u tom tekom periodu Vreme pomoglo stotinama hiljada ljudi da ne izgube
zdrav razum i nadu.83 U vezi sa nainom na koji su izvetavali tokom kampanje
NATO-a, Stojan Cerovi je polemiki upitao: Da li je trebalo da objanjavamo
zatucanom narodu da mora da voli NATO bombe? Da li smo morali da verujemo
kako su svi oni mostovi porueni iz razloga pedagokih, da bi Srbi nauili lekciju
iz demokratije?84 Iz perspektive te grupe nije se Vreme ponaalo nemoralno ve
su se tako ponaali njegovi kritiari koji su se u ratno vreme epurili po zapadnim
salonima i koji su se stavili u slubu propagandne maine NATO-a.85 Oni nisu
delili sudbinu svog naroda u njegovom najteem trenutku, pa zato nemaju moralno
pravo da igou one koji su ostali i da osuuju izbor koji ne mogu da razumeju.
Ta debata meu nekadanjim prijateljima i saradnicima, nabijena sna
nim emocijama i gorinom, najjasnije je pokazala u kojoj meri trauma od NATO
intervencije jo vreba ispod povrine svake rasprave o pravdi i odgovornosti. Podele
koje su nastale tokom 78 dana bombardovanja artikulisane su tokom debate u Vremenu oko tri i po godine kasnije kao sveobuhvatni svetonazori o nedavnoj prolosti
Srbije, intelektualnoj odgovornosti i nainu suoavanja sa zloinima iz devedesetih
godina. Dok je za neke kritiare Vremena NATO intervencija bila nevana u kontekstu
82 Nadeda Radovi, Pismo pod bombama.
83 Kazimir, Moj odgovor njima, Vreme, 15. avgust 2002.
84 Cerovi, Tuilaka revnost, Vreme, 29. avgust 2002.
85 Miloevi, Ljubazna ratna dopisnica za g. Popovia, Vreme, 3. oktobar
2002.
Re no. 85/31, 2015.
debate i njeno pominjanje su videli kao skretanje s glavne teme srpskih zloina86
za veinu uesnika na obe strane debate postupci i pozicije tokom prolea 1999.
godine predstavljali su prekretnicu na istorijskoj putanji Druge Srbije i vanu referentnu taku za pristup pitanjima koja su bila u jezgru njenog aktivizma.
Posebno za branioce Vremena te pozicije su imale kljuni znaaj za for
miranje njihovog stava prema Sudu u Hagu i one mogu pomoi da se shvati njihova
reakcija na suenje Miloeviu. Kao to je primetio Stojan Cerovi, dve godine po
zavretku polemike i malo pre svoje smrti, NATO bombardovanje koje je smatrao
neoprostivim87 neopozivo je promenilo njegovo lino miljenje o zapadnoj politici i govoru o ljudskim pravima, pa samim tim i njegov stav prema Sudu u Hagu:
Tada smo mogli da vidimo, izbliza, na sopstvenom sluaju, kako loe mogu
da izgledaju najuglednije i najbolje institucije Zapada. Propagandna la bila
je sirova i gruba, vojna sila preterana i neselektivna ba kao ona protiv koje
je pokrenuta, meunarodni sud instrumentalizovan i politiki manipulisan.
Postalo je, naravno, znatno tee zastupati evropske vrednosti, mada nikakvog
drugog puta nije bilo. A za Srbiju posle rata svi putevi u svet vodili su preko
Haga. To je predstavljalo problem ne samo za srpski nacionalizam, nego je
vrealo oseanje za pravdu ak i kod onih koji su bili imuni na nacionalizam
i koji su bili sigurni da su sa srpske strane poinjeni mnogi zloini.88
Kao to je pokazala debata u Vremenu, Ceroviev lini put bio je paradigmatian za
mnoge liberalne srpske intelektualce. Gubitak vere u zemlje koje su oliavale ideale
u sreditu njihovog aktivizma je klju za razumevanje njihove paradoksalne reakcije
na suenje Miloeviu, koje je logino trebalo da predstavlja krunu njihovog delovanja tokom prethodne decenije. Po Cerovievim reima, krajnji rezultat je to to
je za Srbe Sud u Hagu instrument istih sila koje su bacale humanitarne bombe.89
86 To je naroito bio stav koji je zastupao Sra Popovi u Na kraju, Vreme,
7. novembar 2002.
87 Cerovi, Izlazak iz istorije 1999-2004, str. 18.
88 Cerovi, Izlazak iz istorije 1999-2004, str. 20. Meutim, Cerovi takoe dodaje da bez obzira na sve, Tribunal je jedino mesto gde se uopte moe
suditi ratnim zloincima iz bive Jugoslavije, a postojanje zloina i potrebu
kanjavanja niko ne moe porei. Isto, str. 23.
63
Takvo vienje nastalo u vreme NATO bombardovanja i potvreno nekim potonjim

postupcima Suda u Hagu90 nije ostavilo mogunost za drukiji ishod.
VI. Zakljuak: Taka razlaza
Miloevievo naslee i debate u Vremenu
Kao to primeuje Waters, malo ta ukazuje na to da se u bivoj Jugoslaviji odigrava
proces pomirenja ili da pojedinci tee ka zajednikom vienju sukoba, a pogotovo
da je Sud u Hagu doprineo takvom procesu.91 Oigledno, visokoparne didaktike
ambicije Suda da uspostavi autoritativan narativ o devedesetim godinama u regionu
sada izgledaju neumesne, ba kao i predstava o nastojanjima tog suda da deljenjem
pravde podstakne pomirenje. Ipak, kao to pokazuje sluaj Vremena, suenje Miloeviu imalo je uticaj u Srbiji i mimo svoje usko definisane pravne svrhe tako to je
izazvalo debatu o nedavnoj prolosti, pitanju ratnih zloina i odgovornosti ne samo
Miloevievog reima ve i srpskog drutva u celosti. Izazivanje rasprave o prolosti
je jedan nain na koji sudski procesi mogu doprineti irim drutvenim procesima
suoavanja s tekom istorijom rata i ozbiljnih krenja ljudskih prava. Kao to se primeuje u jednoj pronicljivoj studiji o ulozi suenja u periodu politikih tranzicija:
64
Najmanje to bismo razumno mogli da oekujemo od sudova u takvim tekim

vremenima jeste da podstaknu demokratski dijalog meu onima koji bi eleli
da se seamo vrlo razliitih stvari. Sudnica moda nije najbolje mesto za takav
dijalog, a pogotovo ne za njegovo reenje. Ali sudnica jeste mesto na kom bi
on mogao plodno da zapone ili da se nastavi.92
90 Mnogi Srbi smatrali su da Sud u Hagu pristrasno podie optunice jer

je optueno mnogo vie srpskih politikih i vojnih voa nego hrvatskih i
bosanskih, a nijedan voa OVK nije optuen do 2005. godine. Oni su
takoe smatrali da podizanje optunice protiv Miloevia u maju 1999, u
jeku bombardovanja, i odbacivanje tvrdnji o ratnim zloinima NATO-a
posle istrage u junu 2000. svedoe o tome da je Sud u Hagu instrument
NATO-a. Vidi npr. ilas, Viewpoint: The Political Tribunal, IWPRs Tribunal
Update no. 230, 1. deo (16-21. jul 2000), http://iwpr.net. O problemima u vezi sa istragom vidi i Waters, Unexploded Bomb: Voice, Silence
and Consequence at the Hague Tribunals: A Legal and Rethorical Critique, 35, N.Y.U. Intl L & Pol. (2003), str. 1015.
91 Waters, str. 298.
92 Mark Osiel, Mass Atrocity, Collective Memory, and the Law (Transaction Publishers,
2000), str. 282.
Re no. 85/31, 2015.
Debata u Vremenu upravo je takav poetak dijaloga, otvaranje tekih tema i formu
lisanje razliitih stanovita o nedavnoj prolosti. Sasvim je prirodno to se takva
debata vodila meu onima koji su se devedesetih godina najodlunije suprotstavljali
ratu, Miloevievoj politici i srpskom nacionalizmu; i oekivalo bi se da takvo suoavanje zapone upravo u krugovima liberalne inteligencije. U tom smislu, uprkos
problemima povezanim sa gonjenjem Miloevia i samim suenjem protiv njega
bez umanjivanja ozbiljnih nedostataka i jednog i drugog Sud u Hagu jeste posluio
korisnoj drutvenoj svrsi u Srbiji.
Razumevanje drutvenog uticaja Meunarodnog krivinog prava zahteva
briljivo razmatranje lokalnog konteksta, to jest onoga to naglaavaju politike,
istorijske i antropoloke analize. Meutim, naglasak na nacionalizmu koji su usvojili neki analitiari zamagljuje nijanse u lokalnim vienjima meunarodne pravde
i razloge iz kojih neki lanovi analiziranih drutava mogu da ne prihvate istine
generisane meunarodnim suenjima. Debata u Vremenu pouna je u tom smislu
upravo zato to su se u njoj sukobili pojedinci koji su bili dugotrajni protivnici
srpskog nacionalizma, koji su eleli da se njihovom voi sudi za ratne zloine poinjene u Hrvatskoj, u Bosni i na Kosovu i koji su se uprkos rezervama nekih meu
njima prema Sudu u Hagu u naelu slagali da je to jedino mesto na kom se takvo
suenje moe odigrati. Odbacivanje miljenja onih koji nisu hteli da prihvate narativ suenja Miloeviu kao pukog nazadnog nacionalizma ovde promauje metu.
Naprotiv, debata u Vremenu odraavala je razilaenja meu antinacionalistima u vienju konkretnih dogaaja koji su obeleili i definisali prolost ta se dogodilo,
zato se to dogodilo i, na kraju, ko je odgovoran kao i razliita shvatanja o tome
kako se treba suoiti s prolou i o ulozi koju oni kao javni intelektualci i lanovi
civilnog drutva treba da igraju u tom poslu.
Za svaku stranu u debati glavna referentna taka za njeno posebno sta
novite bilo je iskustvo intervencije NATO-a, kada je rat doao u Srbiju na naj
direktniji nain i kada su se zbivali zloini na Kosovu za koje je Miloevi najpre
optuen i procesiran. To je bila prekretnica na zajednikom putu liberalne inte
ligencije, trenutak kada su stara prijateljstva i intelektualni angamani bili stavljeni
pod lupu i kada su se pojavile nepomirljive razlike. Uloga koju je odigralo NATO
bombardovanje u debati Vremena upuuje na iri zakljuak koji takoe iziskuje obimnije istraivanje: da seanje na zapadnu vojnu intervenciju devedesetih bilo da
je ona dola prekasno (kao za Hrvate i Bonjake), u korist jedne nacionalne grupe
(kao za kosovske Albance) ili protiv nje (kao za Srbe)93 i dalje u znatnoj meri
93 Prvo NATO bombardovanje ciljeva bosanskih Srba dogodilo se u aprilu
1994, dve godine nakon poetka bosanskog rata; kasnije tokom te godine i
65
66
utie na lokalne reakcije na Sud u Hagu, koji se u sutini i dalje opaa kao zapadna
institucija uprkos meunarodnom karakteru osoblja i injenici da on radi u okviru Ujedinjenih nacija. U naelu, meunarodno pravosue ne moe se odvojiti od
lokalnog iskustva o meunarodnoj intervenciji i upravo od tog iskustva zavisi kako
e se ono opaati i razumevati.
Debata meu liberalnom inteligencijom izazvana suenjem Miloeviu
ostavila je dva trajna naslea u Srbiji. Prvo je konano cepanje Druge Srbije. To je,
naravno, jednim delom prirodna posledica zavretka rata i Miloevievog pada. Kao
to je jedan lan Druge Srbije tada primetio, bilo je mnogo lake kada smo bili
ujedinjeni. Sada su stvari mnogo konfuznije zato to su linije diferencijacije naih
stavova postale zamagljenije.94 To svedoi i o injenici da svaki proces preispitivanja prolosti u demokratskom kontekstu prate razilaenja u miljenju: U modernim drutvima mnogo je tee priati prie koje jednako zvue u svim krajevima. Ako
se graani uopte okupe oko tog cilja, verovatno se nee slagati o tome kako pria
tee.95 To je, zapravo, dobro, poto su se prethodni pokuaji u socijalistikoj
Jugoslaviji bavljenja tekim, razdiruim iskustvom rata i ratnih zloina zbivali u
kontekstu ideoloki uslovljenog zvaninog metanarativa i politikog ograniavanja
doputenog govora.
Istovremeno, meutim, cepanje Druge Srbije predstavljalo je i jednu
nesrenu ostavtinu, poto je ta labava koalicija nevladinih organizacija, intelektualaca i nezavisnih medija bila u Srbiji glavni pokreta procesa suoavanja s nedavnom
prolou. Kako svojim aktivizmom tako i javnim govorom ta grupa je formulisala
zahtev politikim elitama i drutvu da ne zaborave prolost, pa je njen raspad oslabio
taj zahtev i prekinuo polet i optimizam rane postmiloevievske faze. Debata Vremena
je tako otvorila vrata irem suoavanju s devedesetim godinama u Srbiji, ali umesto da podstakne uporniji proces istraivanja, rasprave i irenja znanja o nedavnoj
prolosti, ona se iscrpla u proizvoenju nepomirljivih ideolokih pozicija.
Dve suprotstavljene narativne konstrukcije koje je proizvela debata Vremena bile su i tokom sledeih deset godina u velikoj meri karakteristine za liberalni
segment diskursa srpske elite o nedavnoj prolosti. Prvi narativ prikazuje Srbiju kao
kolektivno odgovornu, u jasnom i samosvesnom kontrastu prema nacionalistikom
tropu o Srbima kao rtvama, i tvrdi da svako istinsko suoavanje s prolou zapravo
1995. usledilo je vie vazdunih udara, kao i bombardovanje SRJ 1999. O
vojnoj intervenciji u Bosni vidi Steven L. Burg and Paul S. Shoup, War in
Bosnia-Herzegovina. Ethnic Conflict and International Intervention (M. E. Sharpe, 1999).
94 D.I., Teskoba pred zloinom, Republika, 1-31. oktobar 2002.
95 Osiel, Mass Atrocity, Collective Memory, and the Law, str. 281.
Re no. 85/31, 2015.
znai sutinsko suoavanje s kolektivnom odgovornou. Iz te perspektive pominjanje zloina nad Srbima stvara lanu simetriju izmeu srpskih zloina i zloina
drugih i predstavlja puko poricanje odgovornosti i produavanje nacionalizma. I
drugi narativ priznaje zloine Srba nad lanovima drugih nacionalnih grupa i slae
se s tim da poinioce treba privesti pravdi, ali tvrdi da je sagledavanje prolosti koje
poiva na pretpostavci o srpskoj kolektivnoj odgovornosti i pogreno i kontraproduktivno jer samo osnauje opte oseanje nacionalne viktimizacije i radi u korist
nacionalista. Umesto toga kae se potrebno je sveobuhvatno razmatranje prolosti u kom se moraju uzeti u obzir uzroci, posledice i zloini svih strana.
Oba narativa dobila su svoj izraz u partijskoj politici i javnom mnje
nju u Srbiji.96 Ali nijedan nije uspeo da izbegne zamke koje su predvideli njegovi
oponenti u debati Vremena i da se ubedljivo suprotstavi jo sveprisutnom naciona
listikom diskursu iako su i jedan i drugi njegovi protivnici. Narativ o nacionalnoj
odgovornosti ostao je stanovite manjine i njegovi predstavnici su marginalizovani
i bojkotovani u srpskom drutvu delom i zbog iskljuivog insistiranja na srpskim
zloinima i odbrani otre zapadne politike prisile protiv Srbije, ukljuujui i NATO
bombardovanje iz 1999. godine koje veina stanovnitva i dalje vidi kao nezaslueno
i nepravedno. U isto vreme, narativ koji insistira na tome da u svakom ispitivanju
prolosti treba uzeti u obzir sve rtve, pa i srpske, pripojen je diskursu koji tei da
minimalizuje obim i specifinost srpskih postupaka tokom ratova iz devedesetih
godina.97 Trop sve strane su vrile zloine je postao eufemizam za izbegavanje
prolosti, a ne istinski pokuaj da se ona razume. Posledica toga je da rad pamenja
koji su u postmiloevievskom dobu mnogi oekivali od srpskih elita i dalje ostaje
zadatak za budue generacije.
96 U politikoj sferi prvi od tih narativa najbolje predstavlja Liberalno-demo

kratska partija edomira Jovanovia, a drugi Demokratska stranka Borisa
Tadia.
97 To je postalo posebno jasno tokom skuptinskih debata 2010. godine, koje
su u martu odnosno oktobru te godine dovele do usvajanja dve deklaracije
jedne o Srebrenici i druge o srpskim rtvama. ak i u deklaraciji srpske
skuptine o Srebrenici pomenuto je da i druge strane u ratovima iz devedesetih treba da se izvine za svoje zloine nad Srbima, to je minimalizovalo
specifinost genocida koji su srpske snage poinile nad Bonjacima u Srebrenici i dovelo do jednog moralno problematinog izvinjenja. Vidi Dragovi-Soso, Apologising for Srebrenica: The Declaration of the Serbian
Parliament, the European Union and the Politics of Compromise, 28(2),
East European Politics, jul 2012.
67
produeno
krivino delo:
Dve neuspele
srpske tranzicije
Dejan Ili
itaocu se u ovom tekstu nudi jedno objanjenje

za neuspeh Srbije da se u protekle dve i po decenije
transformie u pristojno drutvo. To objanjenje u
stvari je rekonstrukcija zapaanja i stavova pravnika i
javnog intelektualca Sre Popovia (1937-2013). Svo
je vienje dogaaja i kretanja u postsocijalistikoj Sr
biji on je iznosio uglavnom u intervjuima, ponekad u
kraim autorskim tekstovima. Na prvi pogled rasuta i
nesreena, jer u njoj nema nijedne due i obuhvatnije
studije, ta intelektualna ostavtina u stvari precizno
identifikuje, opisuje i objanjava domae tranzicione
probleme. Jednako tako ona daje predloge za njihovo
otklanjanje.
Iz paljivijeg itanja Popovieve intelektualne ostavtine formira se celovit uvid u dve neuspele
tranzicije u Srbiji: jedne iz 1990. i druge iz 2000.
U poslednjih dvadeset i pet godina, Popovi je tra
io i pronalazio razloge zbog kojih je Srbija oba puta
propustila da iskoristi tranzicionu ansu koja joj se
ukazala. Na slici koja se formira iitavanjem njegovih
intervjua i tekstova vide se akteri unutar politike
arene koju uokviruju dominantni kulturni obrasci,
kao i naslee loe prolosti. Recimo odmah, uzroke
za epohalni neuspeh Srbije, Popovi vidi u glavnim
akterima, prethodnom politikom poretku, do
minantnim kulturnim obrascima i, u sluaju tranzi
cije iz dvehiljaditih, odbijanju da se prizna zloinako
naslee iz devedesetih. Utisak je da u opisu neuspeha
iz devedesetih Popovi naglasak stavlja na aktere koji
mo unutar politikog polja stiu manipulacijama u
polju kulture. Posle iskustva iz dvehiljaditih, Popovi
je razloge za neuspeh svodio na kulturu: njegov stav iz
tog poslednjeg perioda dao bi se saeti u jednostavnu
formulu ili e Srbija promeniti svoj kulturni model,
ili e nestati!
70
Kako bi se od pravnika i oekivalo, tri dokumenta jedna (fiktivna)

optunica za produeno krivino delo stvaranja zavere radi neprijateljske delatnosti prema SFRJ protiv Slobodana Miloevia, Borisava Jovia i Veljka Kadijevia
iz 2003. godine1 te Predlog za proirenje optunice2 iz 2005. i Predlog za dopunu dokaznog postupka3 iz 2007, oba u vezi sa pozadinom atentata na Zorana
inia i moguom politikom ulogom Vojislava Kotunice u tom kriminalnom
delu najdui su i injenicama najpotkrepljeniji prikazi kljunih epizoda u delovanju konkretnih aktera dve neuspele srpske tranzicije. Od tog suvog pravnikog
tiva razlikuju se intervjui i tekstovi u kojima Popovi u irokim potezima tumai
zbivanja iz devedesetih i dvehiljaditih. Iako ih u tom izvornom obliku ne prati
razraen pojmovni aparat pojedine koncepte Popovi e tek uzgred i vrlo saeto
definisati ta tumaenja ipak imaju jako teorijsko uporite, ponajmanje u pravnoj
nauci. Kada se sklope u celinu, ona daju jednu sveobuhvatnu, dobro utemeljenu
interpretaciju nedavne srpske prolosti.
Ambicija ovog teksta je da izloi tu celinu. Rekonstrukcija e tei hronoloki, a za kljune e se uzeti godine 1990. i 2000. One obeleavaju granice izmeu tri perioda u novoj srpskoj istoriji: 1990. se zavrava prvi, koji bismo reima
samog Popovia mogli nazvati putem u varvarstvo. Izmeu 1990. i 2000. su
varvarske ratne godine obeleene masovnim zloinima srpskih snaga. Trei period
poinje 2000. Godine 2012, Popovi konstatuje da Srbija za dve i po decenije nije
uspela da se izvue iz crne rupe u koju je upala 1990. Razlog za to je dominantni
model koji e oznaiti kao kulturu ponienja. Devedesetima, pak, dominirae
po Popoviu kultura straha. Re je, naravno, o jednom te istom modelu.
Ovde je dakle re o rekonstrukciji jedne celovite slike o raspadu savezne
drave, ratovima i zloinima, te nesposobnosti jednog drutva da se upristoji. I sve to
iz ugla kulture. itajui Popovia, itamo o znaaju kulture u tranziciji. Neu dokazivati da Srbija jo nije postala pristojno drutvo. Taj posao obavili su drugi.4 Na
1 Re je o svojevrsnom misaonom eksperimentu koji se sastoji u formulisanju
elemenata jedne optunice, po kojoj bi Miloevi, Jovi i Kadijevi, da im nije
uspelo da unite SFRJ, odgovarali po tada vaeim jugoslovenskim zakonima
pred domaim sudom. Vidi Oni se kao otcepljuju, a mi im kao ne damo, u
Sra Popovi, One gorke suze posle (Beograd: Peanik, 2010), str. 15-47.
2 Predlog za proirenje optunice, u Sra Popovi, One gorke suze posle (Beograd: Peanik, 2010), str. 235-248.
3 Predlog za dopunu dokaznog postupka, u Sra Popovi, One gorke suze posle
(Beograd: Peanik, 2010), str. 275-300.
4 Ovde u navesti tek nekoliko publikacija. U zakljuku zbornika etiri godine
tranzicije u Srbiji (Beograd: Centar za liberalno-demokratske studije, 2005)
Re no. 85/31, 2015.
fokus je na ostavtini Sre Popovia, a u fokusu te ostavtine, kako sam je ja proitao,

nalazi se kultura konkretno, kultura Srbije koja odbija da se promeni. Po tome,
ini mi se, Popovi zauzima naroito mesto meu domaim i stranim strunjacima
za tranzicije. U sreditu tranzitolokih studija obino se nalaze konstitucionalna,
politika, pravna i ekonomska pitanja. Sluaj Srbije, pak, nedvosmisleno pokazuje
da se njima mora dodati i pitanje kulture. To pitanje u tesnoj je vezi sa pravnim
aspektima tranzicije. Mnogi pravnici imali su svest o tome da i kultura mora biti od
nekog znaaja za uspenu tranziciju, a pogotovo za sprovoenje tranzicione pravde,
ali su je ipak videli kao manje vanu od prava.5 Iako pravnik, Popovi je kulturu sve
vreme isticao u prvi plan: neretko, davao joj je s dobrim razlogom vei znaaj
nego pravu i pravnim merama.
Uporedo s Popovievim shvatanjem nedavne prolosti izlaem koncepte
za koje smatram da su vani za njegova tumaenja. Polazim od koncepata tranzicije
i tranzicione pravde kao okvira za Popovieve istorijske interpretacije. Posle toga
slede Popovievi prikazi tri razdoblja propalih tranzicionih pokuaja. U svakom od
tih delova stoje i kratki ekskursi o konceptima koji su vani za te konkretne prikaze.
71
date su sledee ocene: u Srbiji ne postoji snana reformska politika orijen
tacija; osnovna pokretaka snaga tranzicije nije u Srbiji, nego je vanj nje;
Srbiju je savladao tranzicioni umor. I deset godina po otpoinjanju tran
zicije, utisak je da taj umor ne samo to ne prolazi nego je sve vei: ako je
u sreditu prvog zbornika bila ekonomija, autori u zborniku Razvoj demokratskih
ustanova u Srbiji deset godina posle (Beograd: Fondacija Heinrich Bll, 2010)
bavili su se politikim institucijama i doli do sledeeg opteg zakljuka: postojei poredak pokazuje zaprepaujue slinosti s prethodnim poretkom;
politika u Srbiji i dalje se vodi u etnonacionalistikom kljuu; Srbija se jo
nije konstituisala kao drava i nedostaje joj savremeni politiki identitet.
to se konstitucionalnog aspekta tranzicije u Srbiji tie, treba pak pogledati
analizu Aleksandra Molnara dovoljno reitog naslova Ustavni haos prve revolucionarne rotacije u Srbiji: 5. oktobar 2000 27. jul 2012. (Beograd: Fabrika knjiga i
Fondacija za otvoreno drutvo, 2013).
5 U tom smislu, zanimljiv je primer Marka Osiela. Poavi od iskustva aktera ar
gentinske tranzicije on je sasvim ozbiljno predloio da se reiranim, dramaturki
osmiljenim javnim sudskim procesima protiv osumnjienih za masovne zloine, iz dana u dan, u nastavcima nalik na popularne TV serije, kod gledalaca
proizvede privrenost novim vrednostima, uspostavi ispravno kolektivno seanje
i uvrste principi liberalne moralnosti. Vidi Mark Osiel, Mass Atrocity, Collective
Memory, and the Law (New Brunswick, NJ.: Transaction Publishers, 2000).
72
I.
Tranzicija, tranziciona pravda, kultura i identitet
Kontekstualno-specifina priroda koncepata tranzicije i tranzicione pravde proizlazi iz njihove zavisnosti od konkretnih okolnosti i aktera. Tranzicija je ukljetena
izmeu loe prolosti i neizvesne budunosti drutva koje hoe da se promeni. Razumevanje konkretne prirode loe prolosti i normativni cilj kome dato drutvo tei
presudno odreuju prirodu same tranzicije. Pored toga, na shvatanje tranzicije i
tranzicione pravde u konkretnim situacijama presudno utiu i subjektivna poimanja
pravde aktera koji ele njeno ispunjenje.
Tako, na primer, o ulozi tranzicione pravde u tranziciji pie Jon Elster.
Elster kae da se tranzicija uopte i tranziciona pravda posebno mogu posmatrati
samo iz ugla tranzicionih aktera, pa stoga ne moe biti opte teorije o tranzicionoj
pravdi, kao to je, smatra Elster, uostalom nema ni o samoj pravdi: postoje jedino
ljudi koji postupaju u skladu sa svojim oseanjima i interesima, pa stoga zakljuuje on zadatak nije da se utvrdi njihovo znaenje, nego da se podrobno objasni
uloga pravde u tranziciji. Pri tom treba stalno imati na umu da se tu pod pravdom
podrazumevaju iskljuivo pojmovi pravde i pravinosti kojih se pridravaju sami
akteri i koji su, da ponovimo, oblikovani njihovim emocijama i interesima.6 Elster,
razume se, nije sasvim u pravu, ali njegovi uvidi zasnovani na ispitivanju niza konkretnih istorijskih situacija u kojima se namesto jednog uspostavljao drugi poredak
jesu relevantni: oni su vani upravo tamo gde njegov metodoloki individualizam
moe dati najbolje interpretativne rezultate u tumaenju ponaanja samih aktera.
Za razliku od Elstera koji odbacuje normativne aspekte tranzicije i tranzicione pravde, Ruti Teitel insistira na shvatanju tranzicije kao procesa sa normativnom
komponentom prelaska od manje demokratskog i liberalnog reima ka vie demokratskom i liberalnom reimu.7 Tranzicija tu podrazumeva da se itavo drutvo uputa
u poduhvat vlastite politike, drutvene i kulturne rekonstrukcije. Potreba za tako
krupnom promenom proizlazi iz uvida da je prethodna vlast razorila drutvene kapacitete za sklapanje pristojnih drutvenih aranmana. Taj uvid poiva na identifikaciji
zlodela prethodnog reima. Na ta zlodela odgovara se primenom posebnih instrumenata tranzicione pravde. Odatle slede dva vana izvoda: prvo, koncept tranzicione
pravde ne moe biti proizvoljan bitno ga odreuje priroda zlodela prolog reima;
6 Vidi Jon Elster, Svoenje rauna. Tranziciona pravda u istorijskoj perspektivi, preveli
Vesna Bogojevi et al. (Beograd: Beogradski krug, 2005), posebno 4. poglavlje, str. 131-198.
7 Vidi Ruti G. Teitel, Tranziciona pravda, preveli Dejan Ili i Slobodanka Glii
(Beograd: Fabrika knjiga, 2014), str. 15.
Re no. 85/31, 2015.
drugo, za identifikaciju tih zlodela bitan je koncept same pravde, njegovo normativno
i univerzalno vaenje na osnovu toga se zakljuuje o zloinakoj prirodi prethodne
vlasti. Univerzalno i normativno shvatanje pravde bitno je i za viziju drutva kome se
tei za definisanje pravne drave i vladavine prava.
Tranzicija dakle nije samo puki prelazak iz jednog poretka u drugi;
naprotiv, re je o transformaciji drutva koja podrazumeva normativni skok iz stanja
nepravde u pravedniji demokratski i liberalni poredak. Taj skok nije mogu bez
promene normativnih obrazaca, a to znai bez kulturne promene. U nekim sluajevima
kao to je to sluaj Srbije to naposletku znai promenu identiteta politike zajednice.
Teitel, naravno, ne zaobilazi pitanje kolektivnog identiteta i njegove promene u
tranziciji. No, pre nego to pogledamo njen odgovor, jedna kratka digresija.
Pitanje nacionalnog identiteta nalo se i u sreditu rasprave istoriara
koja se u drugoj polovini osamdesetih vodila u Saveznoj Republici Nemakoj. Na jednoj
strani u tom sporu naao se Jrgen Habermas, a na drugoj grupa istoriara sa Ernstom
Nolteom na elu. Spor se vodio oko normalizacije zloinakog nacistikog naslea
iz ugla posleratnog nemakog identiteta. Istoriari su zagovarali smetanje nacionalsocijalizma u iri istorijski kontekst u kome bi se on tumaio kao reakcija na sovjetski
totalitarni reim i njegove zloine. Habermas je, pak, branio stav da taj period predstavlja konanu cezuru u nemakoj istoriji, definitivni prekid sa svim dotadanjim
tradicijama, posle koga Nemci moraju iznova da izgrade sopstveni identitet u opreci
prema masovnim zloinima koje su poinili i koji se ne mogu ni razumeti ni opravdati.
Ne samo to je smatrao nedopustivom normalizaciju nacionalsocija
listike epizode u istoriji nemakog naroda, on je takoe odbacio kao neprihvatljive pokuaje da se kontinuitet nemake nacije uspostavi prostim zaobilaenjem
ili premoavanjem zloinakog perioda.8 Ne postoji istorijska taka pre 1933,
smatra Habermas, na koju se moe prikopati posleratni nemaki identitet: sve
predratne tradicije nepopravljivo su korumpirane nacionalsocijalistikim zloinima. Habermas stoga predlae da se novi nacionalni identitet gradi preispitivanjem
nemakih tradicija ili oblika ivota iz ugla njihove povezanosti sa Drugim svetskim
ratom i nacistikim zlodelima. Iz takvog preispitivanja proizaao je koncept ustavnog
patriotizma: formiranje nacionalnog identiteta oko vrednosti a ne oko posebnih
tradicija, to jest zalaganje za normativni identitet umesto narativnog.9
8 Ovo je bilo stajalite Michaela Stuermera. Za celu raspravu vidi E. Piper (ur.),
Forever in the Shadow of Hitler? Original Documents of the Historikerstreit. The Controversy Concerning the Singularity of the Holocaust (New Jersey: Humanities Press, 1994).
9 Vidi Jan-Werner Mller, Ustavni patriotizam, preveo Dejan Ili (Beograd: Fabrika knjiga, 2010).
73
74
Teitel e, pak, ostati pri narativnoj koncepciji identiteta. Kao da joj je

ponestalo istorijskog materijala kojim bi potkrepila tvrdnju o nunoj promeni identiteta, ona pristupa identitetskom pitanju u tranziciji kroz interpretacije knjievnih
dela. Literarni izvori na koje se oslanja su jedna biblijska pria i jedna Shakespeareova
drama.10 Iz ta dva predloka ona izvodi sledea obeleja tranzicije: uslov za otpoinjanje tranzicije je spoznaja istine o zloj prolosti; za tim mora da usledi institucionalno
odricanje od zle prolosti i prihvatanje novootkrivene istine; i jedno i drugo vraa
drutvo na pravi put. Svrha samospoznaje je transformacija koja vodi ka promeni
kolektivnog identiteta i ponaanja. Naravno, i u biblijskoj i u Shakespeareovoj prii
re je o individualnim, a ne kolektivnim identitetima, ali to autorki ipak ne smeta da
po analogiji izvede zakljuke koji se odnose na identitete politikih zajednica.
Ta neobina strategija pre svega otkriva potekoe na koje je Teitel
naila kada je u analizu ukljuila potpuno opravdano i pitanje identiteta.
Problem je u tome to nije lako zamisliti kako se drutva koja prolaze kroz tranziciju
re-kreiraju, kako se formira novi kolektivni identitet na ostacima starog. Identiteti
se ne stvaraju ni iz ega kao to ne mogu ni nestati bez traga. Elster je to predstavio
jednom upeatljivom slikom: on je drutvo u tranziciji uporedio sa brodom koji se
pokvario na otvorenom moru i koji se mora popraviti od materijala koji se nalazi
na njemu. To je paradoksalna situacija, pa Teitel izbegava analitika i pribegava
literarnim sredstvima da je opie.
Ona, meutim, pravi jo jedan korak. U redovnim okolnostima, u demokratskim i liberalnim drutvima, kae ona, identitetska pitanja su pitanja kulture,11 to ne moe biti sporno ako identitet razumemo kao kulturne strategije,
10 Teitel, str. 160-163. Re je o prii o Isaku i Jakovu, kao i o drami Bura.
11 Koja se shvata znatno ire od umetnikih praksi i ukljuuje, na primer, i
istoriju, do koje je Teitel posebno stalo u razmatranju tranzicionih procesa
i promene identiteta. O shvatanju pojma kulture bie vie rei u zakljunom
delu ovog teksta. Ovde je dovoljno rei da bi ire poimanje kulture, s jedne
strane, moglo da se osloni na Clifforda Geertza i njegovu konceptualizaciju kulture kao mree javno dostupnih simbolikih oblika putem kojih
ljudi doivljavaju i izraavaju smisao; s druge strane, kultura bi se mogla
shvatiti i kao svojevrsno skladite raznih skupova simbola, obiaja, narativa
i smernica za ponaanje, kako ju je videla Ann Swidler. Zajedno, ova dva
shvatanja omoguavaju nam da konkretnu kulturu vidimo kao celokupno
naslee simbolikih oblika (Geertz) ili raznih skupova simbola, obiaja, narativa i smernica za ponaanje (Swidler), dok bi dominantni kulturni model
unutar te kulture predstavljao u stvari izbor iz tog naslea koji se namee
kao jedina kultura, dok potiskuje sve ostale elemente. Kolektivni identitet bi
se onda sastojao od elemenata koje daje dominatni kulturni model, dok bi
Re no. 85/31, 2015.
odgovore na vana moralna pitanja, naine pamenja i osnovne narative o kolektivu

to sve odreuje odnos date zajednice prema prolosti. Meutim, u krupnim drutvenim promenama, pravo preuzima na sebe identitetske uloge kulture. Na osnovu
novog shvatanja prava12 identifikuju se zloini prethodnog reima. Ti zloini su
razlog da se odbaci predstava o prolosti koju je gradio taj reim. U pravnim procesima formiraju se nova istina i drugaiji odnos prema prolosti, kao i novi naini
seanja. Re je dakle o novim kulturnim strategijama i drugaijim odgovorima na
vana moralna pitanja. Sve to sa sobom povlai promenu identiteta. Teitel razume
da su to pre svega kulturni mehanizmi te da se oni teko menjaju ako izostane opti
pristanak da se to uradi, a mora izostati poto je prethodni reim razorio njegovu
kulturnu osnovu. Zato ona insistira da pravo, uz upotrebu instrumenata tranzicione
pravde, formira novi okvir unutar koga e se oblikovati novo kolektivno pamenje
i novi identitet.13
Stvari su ipak mnogo komplikovanije od toga. Ideja od koje Teitel
polazi u osnovi je tana: drutva u tranziciji menjaju svoj identitet. Taj identitet
menja se pod pritiskom novootkrivenih istina o zlodelima prethodnog reima. U
razotkrivanju prave prirode zlodela odreenu, pa i bitnu ulogu imaju pravni instrumenti: u jakoj varijanti sudski procesi; u neto slabijoj varijanti komisije za
istinu. No, i dalje vai da se utemeljujue istine na kojima se formira kolektivni
identitet sklapaju i prenose mehanizmima koji nisu pravni. To su kulturne stra
tegije, bitna moralna naela, naini pamenja, kao i osnovni narativi o zajednici.
Lako je zamisliti kako se pravnika istina raspada u sudaru sa istinom ukopanom
u kulturne strategije, partikularna moralna naela (u opreci spram univerzalnih),
naine pamenja i osnovne narativne obrasce kolektivnog samopoimanja.
U stvari, nema razloga da to zamiljamo: svakodnevno to gledamo u
neposrednom (politikom, medijskom, kulturnom, obrazovnom) okruenju. Na
primeru suenja Dinku akiu u Hrvatskoj s kraja devedesetih, Viktor Ivani je neprihvatljive bile samo one ideologije koje su saglasne sa tim preovlaujuim
obrascima. Vidi Kliford Gerc, Tumaenje kultura, prevela Slobodanka Glii
(Beograd: XX vek, 1998), Prvo poglavlje; Ann Swidler, Culture in action:
Symbols and Strategies, American Sociological Review, Vol 51, 1986.
12 Elster smatra da je i samo pravo rezultat politike odluke: ta e biti identi
fikovano kao zloin rezultat je politike odluke prema kojoj se saobraava
nova pravna definicija o tome ta je zloin. Teitel, pak, smatra da sud o
tome ta je zloin treba zasnovati na univerzalnim moralnim naelima koja
su otelovljena, recimo, u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima.
13 Teitel, str. 106.
75
76
dvosmisleno pokazao slabost prava u sukobu sa jakom (identitetskom) kulturom.14

Uprkos tome to je aki, zapovednik koncentracionog logora u Jasenovcu tokom
Drugog svetskog rata, bio suen i osuen na najstrou kaznu (istina, ne zbog zloina
protiv ovenosti), hrvatska javnost uspela je od njega da napravi heroja i muenika
za hrvatsku stvar, i tako potpuno poniti to jest izvrne naglavce uinak presude
i sprei identiteski uinak novootkrivene istine. Ivani e dati dug i podroban
opis kulturnih mehanizama koji su izvrgnuli ruglu opravdanu i na injenicama
utemeljenu odluku suda. No, mi se neemo dalje uputati u taj sluaj. Ovde nas
zanimaju Srbija i njeni sluajevi.
Ako se ne varam, rekao bih da Popovi nigde ne koristi termin tranzi
ciona pravda, a re tranzicija upotrebljava izuzetno retko. Izuzev Nenada Di
mitrijevia, ne pominje teoretiare tranzicione pravde. Ne poziva se na tranzicione
primere iz drugih zemalja, izuzev jednom, kada e povodom propusta u Statutu
Suda u Hagu referisati na Povelju meunarodnog vojnog tribunala u Nirnbergu i
sudiju Roberta H. Jacksona.15 Pa ipak, sve vreme je govorio i o tranziciji i o tranzi
cionoj pravdi u Srbiji kao procesima kroz koje Srbija mora proi da bi postala pristojno drutvo. Neki elementi tranzicionog narativa stalno su prisutni u njegovim
izlaganjima: stvaranje pravne drave zasnovane na vladivini prava, izgradnja pluralnog drutva, oslobaanje javnog prostora, saznavanje istine, privoenje zloinaca
pravdi, prihvatanje kolektivne odgovornosti, promena kulturnog obrasca, formiranje novog kolektivnog identiteta. Nekih drugih elemenata, pak, nema. Upadljivo
se nije zanimao za ekonomiju, na primer.
Stoga njegov prikaz devedesetih i dvehiljaditih moe izgledati jedno
stran. No, ta jednostranost moe u stvari biti njegova prednost. Meu ustavnim,
politikim, krivino-pravnim i ekonomskim pitanjima, istonoevropske tranzicije
naroit naglasak stavljaju upravo na ekonomska pitanja. Nekako se uzimalo zdravo
za gotovo, zbog prirode prethodnog reima, da e upravo ekonomske mere dovesti
do brze transformacije drutva. Popovi je na tranzicione stvari gledao iz bitno
14 Viktor Ivani, Toka na U. Sluaj aki: anatomija jednog skandala (Split: Feral
Tribune, 2000).
15 Ruganje mrtvima, u Sra Popovi, Put u varvarstvo (Beograd: Helsinki
odbor za ljudska prava u Srbiji, 2000), str. 212-214. Nadalje e u be
lekama sa referencama na Popovieve tekstove stajati naslov teksta i broj
strane u odgovarajuoj knjizi. Brojevi strana dati su prema tampanom
izdanju knjige jer postoji razlika u paginaciji iste knjige u tampanom i u
elektronskom obliku, koji je takoe dostupan na http://pescanik.net/sveknjige/. Radi lakeg snalaenja, zato se uz broj strane u tampanoj knjizi
daje i naslov originalnog teksta na koji se referira.
Re no. 85/31, 2015.
drugaije perspektive. Ono to sledi je istorijski prikaz neuspelih promena u Srbiji

dat iz tog posebnog, drugog ugla.
II.
1990/91.
Pad u varvarstvo
Druga polovina osamdesetih godina 20. veka u Srbiji protie u znaku raspadanja partije i savezne drave. Nestajanje federalnog okvira otvorilo je, pak, prvu ansu za tranziciju. Po Popoviu, to je pre svega bila mogunost za politiku transformaciju Jugoslavije. Tek ako ta jugoslovenska tranzicija ne uspe, ansu je trebalo da iskoristi Srbija.
Promene u Srbiji zaista su se i dogodile: bila je to svojevrsna tranzicija u obrnutom
smeru, koju e Popovi nazvati padom u varvarstvo. Tom padu je, po njegovom
miljenju, umnogome doprinela nedovoljno zrela i loe informisana srpska javnost.
Ona je bila izloena uglavnom samo jednoj vrsti ideja i ne udi to je te ideje onda i
prihvatila. Ta iskljuivost, smatra Popovi, proistekla je iz straha koji su potpirivale i
njime manipulisale nacionalne voe, pre svih Slobodan Miloevi. Za Miloevia u
to vreme predsednika Predsednitva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije (od
16. jula 1990. Socijalistike partije Srbije), a potom i predsednika Republike Srbije
(od decembra 1990) to je bio efikasan nain da sauva vlast u trenutku kada je bio
politiki poraen i praktino pred silaskom sa javne scene. Izlaz iz oiglednog politikog
poraza, Miloeviu je otvorila takozvana nacionalna inteligencija.
To su elementi od kojih Popovi sklapa narativ o prvoj neuspenoj
tranziciji u Srbiji: politiki poredak koji se raspada; kljuni akteri u borbi za vlast;
polje kulture u kome se nudi samo jedan odgovor na krizu drave. Rezultat te jednaine bez nepoznatih bio je pad u varvarstvo. Popovi pod padom u varvarstvo
podrazumeva nestajanje organizovanih oblika zajednikog ivota, umesto kojih se
pojavljuju razbojniki oblici, koji se u politikim odnosima manifestuju kao pravo
jaeg. Ko ima silu, hapsie, govorio je tada Popovi, opisujui odnose izmeu
Srba i Albanaca, to jest srpskih i albanskih elnika: oni koji su usvojili jedan protivustavni ustav (Ustav Srbije od 28. septembra 1990) hapsie one koji piu Kaaniki
ustav jer je on toboe protivustavan. Poto su i jedan i drugi ustav protivustavni, to
na kraju znai da hapsi ko koga moe i ko koga sme, ko je jai.16 A tamo gde vlada
sila, preovlauje oekivano oseanje straha. Ovako Popovi o Srbima 1991: Ovaj
16 Pad u barbarstvo, intervju, Danas (Zagreb), 20. 11. 1990; u Sra Popovi,
Put u varvarstvo (Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2000),
str. 123-129; citat na str. 124.
77
narod je prepun strahova (neto to mnogi ne razumeju), on se plai od svakoga,

plae ga Albancima, Hrvatima, plae ga ekonomskim kolapsom, budunou. Ovo
je jedan uplaeni narod, kojim se moe vrlo lako manipulisati.17
Godine 1994, Popovi e produbiti opis pada. On e tada rei da se
jugoslovensko drutvo raspalo upravo kao drutvo. To je vaan uvid ako se drutvo
definie kao zajednica ljudi koji prihvataju jedan vrednosni sistem, to praktino
znai da su vrednosti zamenjene politikom straha i sile. Uniten je oblik zajednikog
ivota, a ljudi su preputeni samima sebi, obuzeti strahom jer nieg nema, niem
ne pripadaju. Tako je postavljena scena za nacionalne spasitelje:
78
Onda su ih odmah uteili nemojte nita da brinete, ti si Hrvat, ti si Srbin,

ti si Albanac, dakle, natrag, korenima. I to je bio jedini oblik pripadanja, jer
vie niste pripadali drutvu koje ima svoj vrednosni sistem, nego ste pripadali
praznoj kategoriji. ta znai biti Hrvat? ta znai biti Srbin? To nema nikakvu sadrinu, jer ima raznih Srba, ima raznih Hrvata, a ta identifikacija
je mogua jedino u sukobu s drugima. Onda postaje jasno: ko je Srbin?
Srbin je onaj koji mrzi Albance, ko je Hrvat? Hrvat je onaj ko mrzi Srbe...
ta radi Srbin? Srbin se bori s Albancima, Srbin se bori s Hrvatima. To
onda postaje program. [...] Sukob je bio nuan da se tim praznim odrednicama da neka sadrina i da se one pretvore u program a program je rat!18
Ovde je re o uverljivom i koherentnom tumaenju dogaaja i okolnosti koji su
doveli do rata. Istorijski kontekst sastoji se u raspadu jednopartijske drave. Individualni akteri su politike voe i intelektualci; kolektivni akter je uplaeni narod. Svakom elementu Popovi e u ovoj istorijskoj rekonstrukciji koja nastaje
praktino paralelno sa dogaajima koje tumai posvetiti posebnu panju. Prvo,
drava ona se raspada jer vie nema partije koja je dri na okupu:19
17 Odgovornost snose srpski intelektualci, intervju, Koha (Pritina), 3. 4.
1991; u Sra Popovi, Put u varvarstvo (Beograd: Helsinki odbor za ljudska
prava u Srbiji, 2000), str. 152-160; citat na str. 156.
18 I Trei Reich je bio pravna drava, intervju, Arkzin (Zagreb), 1994; u Sra
Popovi, Put u varvarstvo (Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji,
2000), str. 198-211; citati na str. 203, 204.
19 O vrstoj ideolokoj i politikoj sprezi izmeu partije i drave vidi u Dejan
Jovi, Jugoslavija drava koja je odumrla. Uspon, kriza i pad etvrte Jugoslavije (1974.
1990.) (Beograd: Edicija Re, 2003). Vidi, takoe, Nenad Dimitrijevi,
Sluaj Jugoslavija. Socijalizam, nacionalizam, posledice (Beograd: Edicija Re, 2001).
Re no. 85/31, 2015.
[...] partijska drava a takvu smo imali, ispranjenu od svakog drugog

sadraja ne moe bez partije. Odjedanput se videlo da puca i ustavnopravni sistem u kome je kimu predstavljala Partija, videlo se da ni institucije drave vie ne funkcioniu, jer je i njih Partija drala na okupu. Raspao
se ceo pravni sistem i sve njegove institucije, zavladala je potpuna verbalna
neodgovornost i nasilje.20
Partija se, pak, raspala zbog sukoba izmeu tvrdog i mekog krila u SKJ. Meko krilo
bilo je spremno za reforme, sline onima koje su se dogaale u zemljama Istone
Evrope. Ono je bilo spremno, u krajnjoj liniji, i da preda vlast. S druge strane
bila je ova vrsta linija koju je predstavljao Miloevi. Ona je htela da se zadri na
vlasti po svaku cenu, i silom. Ta tvrda linija bila je politiki poraena raspadom
partije januara 1990, na poslednjem Kongresu SKJ.21 To je istorijska pozornica.
Svetlo zatim pada na glavnog aktera. Poraz tvrdog krila partije doveo je
Miloevia22 u bezmalo bezizlazan poloaj. Bio je to i njegov lini poraz. Njegova
situacija postala je jo tea zbog protesta u Beogradu iz marta 1991, iako su demonstranti tada traili samo smenu elnika televizije. Popovi veruje da je tada jo bilo
mogue zauvek skloniti Miloevia sa politike scene. Meutim, dogodio se preokret: Miloevi je veto izbegao poraz i to tako to je pridobio narod i vojsku. Oni
su mu pomogli da se zadri na vlasti. Do preokreta je moglo da doe zahvaljujui
kulturnom zaleu. Kolektivni identitet formiran u skladu sa socijalistikim oblikom
ivota postao je neodriv. U kulturnom polju, spreman da ga zameni bio je jedino
nacionalistiki identitetski obrazac. Ideoloku potku tog identiteta Popovi oznaava
kao gomilu lai i istorijskih neistina.23 Ta ideologija, koju su stvorile ubice za
pisaim stolom,24 osujetila je demokratski preobraaj Srbije:
20 Pad u barbarstvo, str. 124.

21 Od nacionalne euforije nije ostalo nita, intervju, leto 2000, u Sra
Popovi, Put u varvarstvo (Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji,
2000), str. 244-269; citati na str. 248.
22 Za hronoloki pregled sticanja i odravanja na vlasti Slobodana Miloevia
u periodu 1987-1998. vidi, na primer, Robert Tomas, Srbija pod Miloeviem.
Politika devedesetih, prevela Aleksandra Popovi (Beograd: B92, 2002).
23 Proizvoai mrnje, straha i smrti nee stii u Hag, intervju, Monitor (Po
dgorica), 17. 11. 1995; u Sra Popovi, Put u varvarstvo (Beograd: Helsinki
odbor za ljudska prava u Srbiji, 2000), str. 215-222; citati na str. 220, 221.
24 I Trei Reich je bio pravna drava, str. 208.
79
Ova nacionalna homogenizacija koja se izraava kroz eufemistike slogane,

kao srpsko jedinstvo, ujedinite se Srbi, fatalna je za demokratski razvoj. To je Srbiju zaustavilo u demokratskom razvoju. Najveu odgovornost imaju srpski intelektualci, jer su bili ushieni optom euforijom i od
toga su imali materijalne koristi, poto su postali ideolozi tog nacionalnog
pokreta.25
80
Stvar, meutim, nije samo u tome to je Miloevi iskoristio intelektualce za manipulaciju uplaenim narodom, tu je ponajpre re o svojevrsnoj povratnoj sprezi:
Od intelektualaca vi uvek oekujete da budu moralno istiji od politiara, a oni su
stvorili jednu ideologiju kojoj je trebao Miloevi. On je njihove sulude fantazije
sproveo u ivot. Sprovodio je ludosti osia, oga, Crnevia, Kapora...26 Na
istorijskoj sceni sreli su se politiar odluan da po svaku cenu zadri vlast, inteligencija27 koja trai realizatora za svoje sulude zamisli, raspadom drave obezglavljena vojska u iekivanju novog komandanta, te uplaeni narod. U momentu
kada su se stvorili uslovi za demokratski preobraaj, ovi individualni i kolektivni
akteri povui e drutvo u varvarstvo.
Za Popovia, drutvo nije prosto bilo koja velika skupina ljudi; na
protiv, drutvo su ljudi u odreenim, definisanim socijalnim i ekonomskim ulogama.28 Kada se drutvo raspadne, vie nema naina da se artikuliu prepoznati
realni interesi pojedinih drutvenih grupa i slojeva.29 Tako nastaje homogeni
narod.30 Umesto tranzicije u demokratsko drutvo, dogodila se tranzicija u
narod. Popovi jednostavno konstatuje da nije bilo dovoljno kapaciteta za drugaiju transformaciju ni politikih, ni kulturnih, ni intelektualnih kao to nije
bilo ni aktera koji bi mogli da povuku tranziciju u pravom smeru. [M]i nemamo
25 Odgovornost snose srpski intelektualci, str. 153.
26 Proizvoai mrnje, straha i smrti nee stii u Hag, str. 221.
27 Za vrlo paljivu i preciznu analizu nacionalistikog intelektualnog miljea
u Srbiji tog doba vidi Jasna Dragovi Soso, Spasioci nacije. Intelektualna opozicija Srbije i oivljavanje nacionalizma, prevela Ljiljana Nikoli (Beograd: Fabrika
knjiga, 2004).
28 Od nacionalne euforije nije ostalo nita, str. 258.
29 Isto.
30 Popularnom, narodnom verzijom nacionalistike identitetske matrice
bavio se ponajvie Ivan olovi. Vidi, na primer, Ivan olovi, Politika
simbola. Ogledi o politikoj antropoligiji (Beograd: B92, 1997), naroito ogled
Srpski politiki etnomit, str. 9-84.
Re no. 85/31, 2015.
svog Havela, rei e.31 Tu prvu tranziciju osujetile su politike voe, pre svih Slobodan Miloevi, i nacionalistiki intelektualci. Podrku im je dao i njihove stavove
prihvatio narod, odranije naviknut na vou. Jednako kao i vojska. To je grupni
portret raspada.
Na toj slici dati su i detalji. Glavni akter, pokreta i realizator pada u
varvarstvo nesumnjivo je Slobodan Miloevi. Popovi istie dve crte Miloevieve
linosti. Jedna je elja za apsolutnom vlau; druga je sklonost ka nemotivisanoj
destrukciji. Ne uviajui potonju, mnogi pregovarai propustili su priliku da na
vreme reaguju i stanu Miloeviu na put.32
Pored aktera, Popovi jasno naglaava i strukturne elemente koji su
uzrokovali pad. Meu njima, opet, akcenat je na kulturnom aspektu. Popovi
insistira na kulturi straha. Strah motivie ljude da prihvate nacionalistiku ideologiju koju, pak, Miloevi, voen instinktom politikog preivljavanja, pronalazi kod domaih intelektualaca. Ljudi su bili uplaeni od budunosti, strah je
pojaan ekonomskom krizom, prezaduenou Jugoslavije, padom komunizma,
stranim slikama iz Rumunije, pie Popovi, I Miloevi je osetio taj strah, strah
kod ljudi od vremena u kome ive. I poeo je njime da manipulie.33 Tako smo
dobili vlast koja
[...] ivi i opstaje na zaotravanju odnosa sa svojim susedima. Prvo proglaava
nekog za svog neprijatelja, to stvara strah kod Srba, a posle im obeava da e
ih braniti pod uslovom da joj se daju ire nadlenosti. Tako se stvara krug:
to vee nadlenosti ima ta vlast, stvara se vei strah, i to se vei strah stvara
trae se jo vee nadlenosti. Nije u interesu te vlasti da reava bilo ta, jer
time bi ruila temelj na kome poiva.34
Strah i mo
O strahu u politici pisao je svojevremno Franz Neumann. Vie od dve decenije
ovaj Nemac se opsesivno vraao jednom pitanju: kako je bilo mogue da njegova
32 Pojedinane uvide u vezi sa Miloeviem, koje je tokom devedesetih iz
loio u nizu intervjua i kraih tekstova, Popovi je 2006. objedinio u
celovit portret. Kao (iznenaujui) uzor za taj portret posluila mu je
Coleridgeova interpretacija Shakespeareovog Iaga. Vidi Miloevi, nemo
tivisano zlo, u Sra Popovi, One gorke suze posle (Beograd: Peanik, 2010),
str. 68-81; posebno str. 75-76.
34 Odgovornost snose srpski intelektualci, str. 158.
81
82
drava doivi epohalni drutveni i moralni krah?35 Nama e ovde u kontekstu

Popovievih istorijskih analiza biti posebno zanimljiv Neumannov ogled Strah i
politika.36 Za Neumanna, kao i za mnoge druge njegove sunarodnike, najkasnije
od poetka tridesetih godina prolog veka bilo je oigledno da nemaki graani
srljaju u katastrofu.37 Ostalo je, meutim, nejasno kako je dolo do suspenzije
zdravog razuma u meuratnoj Nemakoj. Poput svojih kolega iz frankfurtske kole,
i Neumann je posegao za psihoanalizom u potrazi za prihvatljivim objanjenjem
potiskivanja razuma iz sredita politikog ivota. Iz psihoanalize on e preuzeti i
koncept straha, da bi ga razradio u eseju o strahu i politici.
Strah umanjuje slobodu odluivanja, pie Neumann. Za slobodu odluivanja, pak, konstitutivne su etiri slobode: sloboda miljenja, sloboda religije,
ekonomska sigurnost i sloboda od straha.38 Jedino strah i sloboda od straha na
presudan nain iskorauju iz domena racionalnog. Zato e u pokuaju da objasni
iracionalno i pogubno ponaanje svojih sunarodnika Neumann staviti strah u sredite svoje politike analize. Strah moe ukinuti sposobnost da slobodno biramo i
odluujemo. Kada smo lieni te sposobnosti, svaki ishod izgleda kao neminovan i
van naeg uticaja.
Za Neumanna je vana razlika izmeu realnog i neurotinog straha:
Prvi se realni strah ukazuje kao reakcija na konkretne opasne situacije; drugi
35 To pitanje on e u jednom pismu iz 1954. formulisati na sledei nain:
Kako sam si esto nakon 1933. postavljao pitanje gdje se zapravo nalazi
moja odgovornost za nacionalsocijalizam. Jer, ne verujem u kolektivnu krivicu
ali ne mogu se izuzeti od nje... Svi mi koji smo bili u opoziciji spram
reakcije bili smo previe kukavice. Sve smo kompromitirali. Vlastitim sam
oima vidio kako je himbena bila SPD u mjesecima od srpnja 1932. do
svibnja 1933. (i ne samo tada) i nita nisam rekao. Kako su se kukaviki
ponaali sindikalni bossovi a i dalje sam im sluio... Navedeno prema
arko Puhovski, Kritika teorija politike Franza Neumanna, u Franz
Neumann, Demokratska i autoritarna drava, preveli Nadeda ainovi-Puhovski i arko Puhovski (Zagreb: Naprijed, 1992), str. 7-17; citat na str. 11.
36 Franz Neumann, Demokratska i autoritarna drava, preveli Nadeda ainoviPuhovski i arko Puhovski (Zagreb: Naprijed, 1992); navedeni esej na
str. 227-255.
37 Potresno svedoanstvo o tome moe se nai i u vanoj knjiici Karla Jaspersa
Pitanje krivice. Vidi Pogovor Pitanju krivice napisan 1962, u Karl Jaspers,
Pitanje krivice, prevela Vanja Savi (Beograd: B92, 1992), str. 99-104.
38 Naravno, Neumann se ovde poziva na uvide amerikog predsednika Fran
klina D. Roosevelta, koji je 6. januara 1941. proglasio ove etiri slobode.
Neumann, str. 227.
Re no. 85/31, 2015.
neurotiki strah proizvodi ego da bi ispoetka izbjegao ak i najdaljnju prijetnju opasnosti.39 Neurotini strah je unutranji strah, ali ga spoljanje opasnosti
mogu intenzivirati. Kombinacija unutranjeg straha i spoljanje opasnosti moe se
ispoljiti u vidu straha od proganjanja. Strah od proganjanja podstie predaju ega
putem afektivne identifikacije sa masom. Rast straha u strah od proganjanja uspijeva tada kada je jedna grupa klasa, religija, rasa ugroena od gubljenja statusa,
bez da razumije proces koji vodi njenoj degradaciji.40 Tada dolazi do politikog
otuenja, to jest do svesnog odbacivanja pravila igre politikog sistema. Konano:
Regresivni masovni pokret, doavi na vlast, mora, da bi odrao identificiranje s
voom, institucionalizirati strah. Tri su metode za to: teror, propaganda i, za pri
stae voe, zajedno poinjeni zloin.41
Neumanna su pre svega zanimali graani Nemake, u svome eseju nije se
previe bavio voom. Za njega kae samo to da pred podanicima ne sme izgledati uplaeno. To je jedan od izvoda iz teorijske konstrukcije koju je podigao. Ima vie razloga zbog
kojih nam je Neumann ovde zanimljiv. Prvo, on na probleme koji su ga opsedali nije
bacio naknadni pogled unazad. Naprotiv, pokuao je teorijski da ih uokviri u trenutku
kada su iskrsli i manifestovali se u svoj svojoj snazi. U tom smislu, Neumann je izuzetan
primer pravnika i politikologa koji ne zatvara oi pred zloslutnim dogaajima; on nastoji
da ih razume, opie i ponudi izlaz.42 Isto se moe rei i za Popovia.
Ima vie podudarnosti izmeu interpretacija istorijskih dogaaja koje
su ponudili Franz Neumann i Sra Popovi. Tumaei dogaaje u Srbiji na prelazu iz osamdesetih u devedesete godine 20. veka, Popovi razvija analitiki model
umnogome slian modelu nemakog pravnika. Popovi reito pokazuje kako je i u
Srbiji re o zameni realnog straha neurotinim, to jest o skretanju panje od stvarnih problema. Stvarni problemi se skrivaju, preutkuju, zatakavaju, tako to se
izmiljaju novi problemi. Jednostavan je mehanizam u osnovi tog obrasca. Postoje
dobri razlozi da graani budu uplaeni, njihovi ivoti realno jesu ugroeni. Problem dodatno pogorava nerazumevanje pravih uzroka za tu ugroenost: konkretna
39 Neumann, str. 232-233.
40 Isto, str. 253.
41 Isto, str. 254.
42 Njegova obimna knjiga Behemot. Struktura i praksa nacionalsocijalizma 1933-1944
(preveo ju je Damjan Lalovi, a objavio zagrebaki Disput 2012), ije je
prvo izdanje izalo 1942, a drugo, dopunjeno, 1944. godine odlian je primer za takav pristup. Ta knjiga je pored ostalog posluila i za osmiljavanje
sudskih procesa u Nirnbergu. Pandan toj knjizi u domaem kontekstu
jeste, recimo, zbornik Srpska strana rata koji je priredio Neboja Popov, a
izdala Republika 1996. godine.
83
84
opasna situacija ostaje izvan vidokruga. Da tako bude, staraju se pored politiara i
mediji. Umesto da tano informiu graane o stanju stvari, oni kreiraju sliku sveta
da je ceo svet u zaveri protiv nas43 koja indukuje44 neurotini strah.
Neurotini strah predstavlja podnoljiviju zamenu za realni strah. Na
toj neurotinoj slici jasno su oznaeni tobonji uzroci opasnosti koje je lako otkloniti. Recimo, umesto realnih okolnosti koje tada ugroavaju pristojan ivot u Srbiji
ekonomska kriza, raspad institucija, nestanak dravnog okvira u prvi plan se
kao nosioci pretnje pojavlju donedavni sunarodnici koji nam rade o glavi. To to
postoji realni razlog za strah samo dodatno pojaava neurotini strah koji spreava
da se identifikuje i razume stvarnost. Umesto pravog reenja za ublaavanje opasne
situacije sklapanjem novih drutvenih aranmana javlja se lano reenje: rat
protiv suseda koji nam rade o glavi.
Neumannov model je za nas zanimljiv i zbog aspekta zajednikog zlo
ina. Identifikacija naroda sa voom gradi se i putem oseanja krivice zbog uea
u zajednikom zloinu i realnog straha od kazne. Tu, naravno, nije re iskljuivo
o krivici u krivino-pravnom smislu. Pre svega se misli na kolektivnu odgovornost
koju podanici izbegavaju identifikacijom sa voom. Po Neumannu, voa koji eli
da vee podanike za sebe mora izvesti zloin u koji e svi oni biti umeani. (Zgodno
e mu tu posluiti jedan fikcionalni primer lik Stavrogina iz Zlih duhova.) Taj zloin udara veni peat na savez izmeu voe i naroda. On ini da taj savez ne moe
biti razvrgnut. Po mogustvu, zloin treba povremeno obnavljati, kako bi se savez
dodatno uvrstio.
Svoj mrani esej Neumann e zavriti jednim optimistinim i naizgled
krajnje naivnim predlogom: Mnijemo li ozbiljno s humaniziranjem politike, e
43 Popovi o Srbiji: [...] i to je u stvari jedna monstruozna drava koja smatra, to je njena ideologija, da je ceo svet u zaveri protiv nje i da je i kriminal
sredstvo kojim se moe posluiti za preivljavanje. I Trei Reich je bio
pravna drava, str. 208.
44 Re indukuje ovde nije na mestu. Koristim je da bih izbegao priu o
odricanju poriva koju u vezi sa strahom sklapa Freud, a za njim i Neumann. Zanimljivo je ipak pomenuti Freudovo objanjenje, na koje se
vrsto naslanja i Neumann, kako ogranienje poriva osujeuje uitak, pa
otuda ne moe biti ispunjen zahtev da se bude srean. Tu osujeenost Freud e povezati s proizvodnjom straha. Ako to prevedemo u domen politike,
dobili bismo otprilike sledei jednostavan narativ: voa podanicima obeava da e biti sreni, pri emu rauna na njihove porive ka uitku; svoje
obeanje ne moe ispuniti; iz izneverenih oekivanja, to jest odricanja
poriva, nastaje strah; u toj situaciji i podanici i voa proizvode neurotini
strah kako bi izbegli bilo kakvu pretnju konkretne opasnosti.
Re no. 85/31, 2015.
limo li sprijeiti da demagog koristi strah i apatiju, ne smijemo, mi uitelji i stu

denti, utjeti. Trebamo potiskivati bahatost, tromost i gnuanje spram prljavtine
dnevne politike. Moramo govoriti i pisati.45 Treba imati na umu da je ovo naivnost osobe koja je iz prve ruke, ve tridesetih godina prolog veka, iskusila pogubnu nacionalsocijalistiku politiku. Popovi nam danas deluje kao sledbenik upravo
jednog ovakvog idealistikog saveta.
Spremnost da se voa iz straha bespogovorno sledi, identifikacija masa
sa voom, najkasnije od tree dekade prolog veka zaokupljaju panju filozofa, kritikih mislilaca, psihologa, politikologa.46 Jan-Werner Mller tu zaokupljenost objanjava kao reakciju na snani ulazak masa na javnu scenu: politiki sistemi morali
su da se saviju pod pritiskom velikog broja ljudi koji su zahtevali da se u oblikovanju
drutva i drave uvai i njihov glas. Toboe u elji da ispune te zahteve, politike voe
krile su osnovne demokratske principe i izmiljali nove, demokratskije poretke.
Tako su i nacionalsocijalistika Nemaka i Sovjetski Savez (ovde ih navodim zajedno
bez elje da sugeriem da postoje sutinska podudaranja izmeu ta dva poretka) imali
svoje apologete koji su isticali njihovu pravu demokratinost.
Brojniji od branilaca tih sistema bili su ipak njihovi kritiari. Kada
govorimo o voi koji manipulie narodom putem straha od proganjanja, vredi skrenuti panju na jo jednog od njih Eliasa Canettija.47 Posebno e nam biti zanimljive dve njegove opaske o masi Nemake. Prvo: simbol te mase, kae Canetti,
bila je vojska.48 I drugo: opinjenost militarizmom ogledala se i u funkcionisanju
nemakog parlamenta, koji je, po Canettiju, imao psiholoku strukturu zaraenih
45 Neumann, str. 254-255.
46 Jedan od klasika te literature je panski liberalni filozof Jos Ortega y Gasset. U knjizi Pobuna masa iz 1930, on je oveka mase okarakterisao onime
to mu je nedostajalo, a nedostajali su mu tobonji kvaliteti liberalne
linosti dobrog devetnaestog veka, a naroito racionalnost i uzdranost.
Jo gore od toga, ovek mase preuzimao je poluge drave i moderne tehnologije, to je, zauzvrat, dalje homogenizovalo mase. Tako Jan-Werner
Mller saima poziciju panskog filozofa (Jan-Verner Miler, Osporavanje
demokratije, prevela Slobodanka Glii [Beograd: Fabrika knjiga, 2013], str.
30). Ta pozicija je, razume se, u mnogo emu sporna. I liberali i socijaldemokrate ponudili su niz reenja za problem koji je Ortega dobro uoio,
iako je na njega pogreno odgovorio. Vidi Hose Ortega i Gaset, Pobuna masa,
preveo Branko Ani (aak: Gradac, 1988).
47 Pre svega, ovde mislim na knjigu Elijas Kaneti, Masa i mo, preveo Tomislav
Kargain (Novi Sad: Mediterran Publishing, 2010).
48 Kaneti, str. 193-197.
85
strana:49 svrha glasanja u parlamentu bilo je samo to da se na licu mesta oceni

snaga obeju grupa.50
Kao u ratnom sukobu, glasanje postaje presudno kao trenutak u kojem
dve strane stvarno odmeravaju snage,51 a da pri tom niko zaista ne veruje da je miljenje veeg broja ljudi kod nekog glasanja istovremeno i ispravnije zbog njihove
brojane premoi.52 Canetti je smatrao da ovaj njegov opis parlamentarnog sistema vai za sve evropske parlamente, bez obzira na to da li je re o dvopartijskim ili
viepartijskim politikim sistemima. Naravno, nije bio u pravu. On se bavio jednim
posebnim sistemom politikim sistemom nacionalsocijalistike Nemake te njegovi uvidi ostaju validni samo kada je re o tom i njemu slinim sistemima. U nekim
drugim sistemima iz tog i kasnijih vremena, pravo veine da donosi odluke bilo je
strogo ogranieno ustavom i zakonima. Tu bi bila re o ustavnim demokratijama
koje poivaju na vladavini prava, a ne na vladavini veine.
Neumann i Canetti pokazuju lice i nalije istog tipa vlasti, to jest nain
voenja spoljanje i unutranje politike izrazito autoritarnih reima. I jedno i drugo
lako je primenljivo na Srbiju iz devedesetih. I jedno i drugo uoio je i Popovi i
jasno to predstavio.
86
III.
1991-2000.
Produeno krivino delo
Ovoj zemlji predstoji teko puzanje iz crne rupe u koju se ukopala tokom poslednje
decenije, tako Popovi vidi Srbiju u leto 2000. Nije imao ni najmanju nedoumicu
oko toga ta se dogodilo tokom devedesetih. Naziva to produenim krivinim delom:
... kada postavite oko jednog grada artiljeriju i snajpere koji etiri godine,
kao na streljani, odstreljuju ljude, ene, decu onda postaje jasno da se tu
radi o jednom masovnom zloinu, koji se odvija, kako bi pravnici kazali,
jednim produenim krivinim delom, pred televizijskim kamerama, a ceo
svet nemono gleda to divljatvo. Tu streljanu finansirala je i organizovala
vlast u Beogradu...53
49 Isto, str. 203.
50 Isto.
51 Isto.
52 Isto, str. 204.
Re no. 85/31, 2015.
Produeno krivino delo proisteklo je iz osnovnog zloina srpskog politikog rukovodstva zloina protiv mira.54 Zajednica koja je 1990. propustila ansu da se
transformie te nije izvela tranziciju i uspostavila pravnu dravu i vladavinu prava, zavrila je kao homogena masa, to jest narod. Taj narod se sada naao na
prelasku iz devedesetih u dvehiljadite sa bremenom odgovornosti za teke zloine
poinjene u njegovo ime i uz njegov, ne samo nemi, pristanak. Popovi, meutim,
jasno razdvaja odgovornost naroda od krivino-pravne odgovornosti njegovih
voa i profesionalnih boraca:
Ljudi nisu verovali u rat, jer se nisu mrzeli toliko da bi rat i vodili. Zato
su i zloini koje su na poetku sukoba inili pripadnici JNA i Arkana bili
tako strani, vadili su oi, ubijali su masovno ljude oko Vukovara, raspirivali
mrnju. Verujem da je sve to hladnokrvno smiljeno, da bi rat mogao da se
hrani. Onog trenutka kad na televiziji pokaete leeve, odrubljene glave,
kada ubijete neije dete, ceo univerzum se menja. Zaboravlja se da smo se
nekad, ako ne ludo voleli, a ono makar tolerisali i iveli zajedno... Nasilje,
dakle, nije nastalo spontano, ve je nareeno sa vrha i izvodili su ga profesionalci. Proizvodili su leeve, strah i mrnju. Vladar je mogao mirno da
vlada. Vie nije bilo bitno u kakvom emo ureenju iveti, kako e izgledati
skuptina, kakva je opozicija... Strah je sve normalno razneo kao atomska
bomba.55
Povratak u normalnost zahtevao bi pre svega prihvatanje istine o devedesetima. Ta
istina morala bi biti dovoljan razlog za pokretanje korenitih promena u drutvu,
koje podrazumevaju izgradnju institucija pravne drave i vladavinu prava. Pored to
ga, u otklonu od zloina morao bi se formirati i novi identitet. Dakle, Srbija se posle
devedesetih nala na istoj onoj taki na kojoj je bila i 1990. Ovaj put, meutim, teret
naslea loe prolosti mnogo je tei. Ako je poetkom devedesetih problem bio u
tome to Srbi, u proseku, ne znaju nita ni o svojoj tradiciji, ni o svojoj kulturi, ni
o svojoj istoriji, pa im je Miloevi objasnio ta znai biti Srbin, a to sa srpskom
tradicijom i srpskom kulturom i istorijom nije imalo nikakve veze,56 stvari su sada
bile jo mnogo komplikovanije i zloudnije. Istina iz devedesetih nosi sa sobom
krivino-pravnu odgovornost bezmalo itavog dravnog aparata. Bilo je nerealno
54 I Trei Reich je bio pravna drava, str. 207. Vidi i Proizvoai mrnje,
straha i smrti nee stii u Hag.
55 Isto, str. 222.
87
oekivati da e taj isti aparat insistirati na obelodanjivanju te istine. Pored toga,

postojala ja bojazan, o kojoj Popovi takoe govori u leto 2000, da narod to ne bi
prihvatio. Vreme e potvrditi da taj patriotizam to se ogleda u jatakovanju svakom lopovu i ubici samo zato to je Srbin zaista prevlauje u Srbiji iako strahovito
moralno nagriza drutvo.57 Uprkos svemu, Popovi insistira da se mora stvoriti
jedna kredibilna pozicija koja bi uporite imala u istini:
Srbi su dosad istoriju uili uglavnom iz narodnih pesama, a nema nade ukoliko nemate jasnu svest o sebi, pa i onom najgorem u sebi. Identitet smo
zasnivali na gomilama lai, istorijskih neistina i to nas je dovde i dovelo.
Najvei patriotski zadatak u Srbiji je da se spozna ta istina, ne samo onaj deo
slavne istorije kojim se Srbi ponose, ve puna istina o porazima, klanjima,
uasima koje su Srbi poinili.58
Poto Srbi nisu bili u stanju da obelodane tu istinu, izlaz se morao traiti izvan
Srbije. Sra Popovi video ga je, za kratko, u Sudu u Hagu. Drugi izlaz nametale
su same injenice i realni odnosi moi unutar Srbije. Popovi se nije ustezao da to
glasno izgovori: zarad sopstvene budunosti, Srbija treba da bude vojno poraena.
88
Sud u Hagu
Godine 1995, Popovi Sudu u Hagu predvia vanu ulogu u zaustavljanju spirale
sukoba, zloina i osvete:
Ja jesam za taj sud, ak i ako ga nee biti. Ne znam koliko je iskrena elja za taj
sud, ak i onih koji su ga stvorili. Ali, ja tu ne mogu da se postavim ni nepristrasno, ni objektivno, jer ne elim ni da pomislim da takvog suda nee biti.
Na ovom celom prostoru ne moe biti ivota dok krivice ostanu kolektivne.
Kolektivne krivice samo vode novim sukobima, revanizmima, i tome nema
nikad kraja, to je jedan zaarani krug koji ovde veno traje. Ako bi jedanput
mogli da se individualiziraju uinioci, njihovi zloini i odgovornost, moda
bi onda bilo lake tim kolektivima nacionalnim da opte jedni s drugima.59
Utvrivanje krivice individualnih poinilaca ne sme se shvatiti kao rastereenje ko
lektiva od odgovornosti. Da ponovimo, kada je re o pojedincima krivica podrazu57 Od nacionalne euforije nije ostalo nita, str. 246.
58 Proizvoai mrnje, straha i smrti nee stii u Hag, str. 220-221.
Re no. 85/31, 2015.
meva krivino-pravnu odgovornost, u sluaju kolektiva krivica se odnosi na politiku

i istorijsku odgovornost. To su jasni odvojeni koncepti i ne treba ih meati.
Postoje tri vrste odgovornosti za ove zloine: prva obuhvata naredbodavce i
izvrioce, i ona je krivina. Postoji druga odgovornost, odgovornost kreatora
javnog mnjenja (takozvanih elita), koji su te zloine podsticali, opravdavali,
zatakavali, branili, bagatelisali, relativizovali. Ta odgovornost je moralna:
neizbrisiva krmaa na tim biografijama, njihova trajna fusnota. Postoji i tre
a vrsta odgovornosti, politiko-istorijska: to je odgovornost onih koji su
nekoliko puta birali zloinaku vlast, nosili slike Miloevia, kada je ve bilo
jasno o kome se radi, sa cveem ispraali tenkove, irili rodoljublje. [...] Ta
krivica je, bojim se, prilino kolektivna i trajae sve dok traje i kolektivno poricanje, pravdanje i zatakavanje zloina.60
Popovi je od Suda pre svega oekivao utvrivanje krivino-pravne odgovornosti.
Meutim, proitavi Statut Suda, zakljuio je da u tom smislu Hag nee biti uspean.61 Razlog za neuspeh je izbegavanje Suda da u Statut unese zloin protiv mira.
Izostavljanje tog zloina za Popovia je bilo ruganje mrtvima.62 No, Popovi e i
dalje videti prostor da Sud obavi jedan koristan posao i to u vezi sa utvrivanjem i
obelodanjivanjem istine o zloinima. Ako ve nee privesti pravdi glavne zloince,
Sud bi mogao pomoi ljudima da na osnovu nepobitnih injenica prihvate politiko-istorijsku odgovornost. S jedne strane, prihvatanje istine i odgovornosti
60 Kapitulacija pred zloinom, Vreme (Beograd), 5. 9. 2002; u Sra Popovi,
One gorke suze posle (Beograd: Peanik, 2010), str. 90-92; citat na str. 92.
62 Ruganje mrtvima, u Sra Popovi, Put u varvarstvo (Beograd: Helsinki
odbor za ljudska prava u Srbiji, 2000), str. 212-214. Frazu ruganje mrtvima Popovi je preuzeo od sudije Suda u Nirnbergu Roberta H. Jacksona. Sudija Jackson bio je Popoviu vaan iz dva razloga. Jedan, koji smo
ve pomenuli, ticao se Jacksonovog insistiranja na krivinom delu zloina
protiv mira. Drugi je u vezi sa njegovim odbijanjem da se suenje pretvori
u istragu o uzrocima rata. Koji god da su uzroci rata, smatrao je Jackson,
sud mora rigidno da se pridrava doktrine da je planiranje i zapoinjanje
agresivnog rata bilo ilegalno. Isti stav uporno je branio i Popovi. Istu argumentaciju izneo je, u vezi sa osnivanjem Komisije za istinu i pomirenje
od 29. marta 2001. jedan drugi poznati ovdanji pravnik i ugledni javni
intelektualac Vojin Dimitrijevi, u pismu od 15. aprila 2001, u kome
odbija da bude lan komisije u ijem programu stoji da e se baviti uzrocima rata a ne konkretnim zloinima.
89
koju ona sa sobom nosi imalo bi jednu praktinu posledicu: naime, pisanje prave
istorije ovog rata potrebno je, veruje Popovi, i zato to e Srbi ostati izolovani,
parije u svetu, i nee moi da se ukljue ni u ta sve dok se ne suoe sa istinom, s
onim to je uinjeno u njihovo ime u ovome ratu.63 Stoga:
Sud moe obaviti jednu stvar koja se sada ne vidi dobro, a koja je veoma
vana. Arhivi u Hagu bie naa istorija, istorija naeg zloina. Tu e istoriju
pisati neko ko je posve objektivan, ko se nalazi daleko od naeg jugoslovenskog
konteksta. Mislim da je to vano za sve jugoslovenske narode. Jer, zna se kako
smo mi pisali istoriju onako kako nam se svia a ratovali smo, izmeu
ostalog, i stoga to smo se svaali oko prolosti koju smo svi drugaije videli,
ratovali smo to nam se, recimo, nisu slagali brojevi rtava po raznim jamama
i Jasenovcima... Srbima sada nee dokazivati Muslimani i Hrvati ta su radili
u ovom ratu. Istoriju e pisati neko drugi, u Hagu...64
90
Ba kao Teitel ijim smo stavovima zapoeli ovaj tekst, Popovi takoe veruje da obelodanjena istina vodi promeni kulturnih obrazaca, uspostavljanju novog identiteta,
to mora ii uporedo sa izgradnjom pravne drave zasnovane na vladavini prava. Zato
u njegovim razmiljanjima iz druge polovine devedesetih Sud u Hagu ostaje vaan
uprkos krupnoj manjkavosti njegovog Statuta. Iz vie razloga, Sud u Hagu nije ispunio
ni tu drugu ulogu. Istina koja je tamo utvrena, doekana je u Srbiji sa nepoverenjem.
Osobe kojima je tamo sueno ovde su zadrale status nacionalnih junaka.65 Kulturni
model pokazao se jaim upravo onako kako je o tome pisao Ivani povodom sluaja
aki u Hrvatskoj66 od pravnih odluka i istine na kojima su one poivale.
Prieljkivanje poraza
Godine 1993. Popovi je sa grupom intelektualaca potpisao otvoreno pismo ta

Zapad mora da uradi u Bosni67 upueno predsedniku Sjedinjenih Drava. U pismu se od amerikog predsednika trailo da Zapad bombarduje poloaje srpskih
65 Vidi Igor Bandovi (prir.), Rad Meunarodnog krivinog tribunala za bivu Jugoslaviju
i domaih sudova za ratne zloine (Beograd: Beogradski centar za ljudska prava,
2005).
66 Vidi beleku 14.
67 ta Zapad mora da uradi u Bosni, The Wall Street Journal (New York), 2. 9.
1993; u Sra Popovi, Put u varvarstvo (Beograd: Helsinki odbor za ljudska
prava u Srbiji, 2000), str. 167-170.
Re no. 85/31, 2015.
snaga u Bosni. Uprkos napadima koji su na njega potom usledili zbog tog pisma,
Popovi je vie puta ponovio isti zahtev i obrazloio njegovu sutinu. Iste godine,
po objavljivanju pisma, Popovi objanjava:
Mislim da je patriotski danas eleti vojni poraz u Bosni, jer bi on znaio i kraj
zloina, i politiki poraz Miloevia i nadu za katarzu i preokret, i suenje
ratnim zloincima i kraj kolektivnih krivica koje samo raaju revanizme i
reprodukuju nasilje.68
Stvar je bila u tome to su se na kljunim mestima nalazili ljudi sa apokaliptinim
vizijama. Oni su nasledili komunistiki aparat, medije, novac, organizaciju.
Imali su pod sobom i vojsku. To je beznadena situacija,69 u kojoj se pomo
mora traiti spolja. Godine 1995, ponovo:
U Srbiji je napravljena jedna gotovo neraskidiva veza izmeu vlasti i kriminala. To se samo silom moe razbiti. Miloevi dri sve poluge vlasti, dri
privredu, medije, vojsku, policiju. Ne zanima ga skuptina, meustranaki
ivot. On je vaninstitucionalan, da se posluim njegovom omiljenom frazom. Vlada vaninstitucionalno [...].
[...]
Da je zloin manji, moda bi se i mogao lake priznati. Stoga se i bojim da
e sutra, kada se bude videlo da je sve ovo jedan straan promaaj, biti lake
rei ono to govori Dobrica osi: pa mi smo jedan proklet narod a ne: mi
smo narod ija je vlast poinila toliki zloin. I ne samo vlast. Iz tog ludila nas,
kao i Nemce, moe izvui samo jedan nedvosmislen poraz.70
Poraz kao jedini izlaz iz reima koji drutvo uvlai u masovni zloin nije, naravno, kao
reenje izmislio Sra Popovi. Jedna od potresnih epizoda iz istorije meuratne Nemake svedoi da su se istim idejama vodili i ljudi iz tog doba. Meu njima, recimo,
Karl Jaspers. On e objasniti da je ve u prvoj polovini tridesetih godina 20. veka bilo
sasvim jasno da Nemaka hrli ka epohalnom slomu. Pored toga, bilo je jasno da to
drutvo nema kapacitet da zaustavi taj kataklizmini pad u varvarstvo. Stoga e Jaspers
68 Opet bih potpisao!, Borba (Beograd), 13. 9. 1993; u Sra Popovi, Put u
varvarstvo (Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2000), str.
171-175; citat na str. 174.
70 Proizvoai mrnje, straha i smrti nee stii u Hag, str. 219, 221.
91
u jednom seanju71 na te godine, seanju koje je zabeleio posle rata, priznati da se sa

prijateljima slagao da bi jedini izlaz za Nemaku bila strana okupacija, i to to pre to
bolje. Do okupacije, kao to znamo, nije dolo, i on e naknadno, poto su se strani
dogaaji odigrali, krivicu za katastrofu jednim delom pripisati i silama saveznicama.
Trebalo je, smatra on, da te snage primene silu pre nego to je Nemaka uopte i
zapoela svoj ratni pohod. Na slinom tragu bie i otvoreno pismo iz 1993. koje je
potpisao i Popovi. Slina svest o nemoi da se sprei moralna katastrofa navela je
Popovia da i posle 1993. dosledno zagovara vojnu intervenciju protiv Srbije. Ovde
meutim nije re samo o kapacitetima drutva da se smo stara o svojoj pristojnosti,
ima neto i u samoj prirodi masovnog zloina to ga od jedne take nadalje ini neminovnim a drutvo nemonim da se odupre toj navadi.
92
Kultura i masovni zloin

Grubo govorei, moe se napraviti razlika izmeu dve vrste kolektivnih zloina:
jedne bismo mogli okarakterisati kao reimske, a druge kao masovne. Reimi koji
sistematski kre prava sopstvenih graana suoavaju se sa odgovornou koja ne mora
nuno imati veze s kolektivnim identitetom koji preovlauje u datoj politikoj zajednici. Zapravo, najee ta veza i ne postoji, uprkos nastojanjima reima da se
predstavi kao izraz volje naroda: ti reimi na vlasti se odravaju silom te ako su na
poetku i imali iroku podrku graana, vrlo brzo su je izgubili. Stoga je u takvim situacijama neto jednostavnije zapoeti tranziciju ka pravnoj dravi i vladavini prava,
jer ta transformacija ne ugroava kulturne i identitetske osnove politike zajednice.
Stvari stoje sasvim drugaije kada je re o masovnim zloinima. Masovni zloin ne moe se konceptualizovati bez pozivanja na kolektivni identitet,
to onda neminovno nosi sa sobom i kolektivnu odgovornost. Kolektivni zloin
je delo koje je poinio znatan broj pripadnika jedne grupe, u ime svih lanova te
grupe, uz podrku veine lanova grupe, nad pojedincima koji su izabrani kao mete
na osnovu njihovog pripadanja drugoj grupi.72 Taj zloin nemogu je bez opte
saradnje i sauesnitva mnogih, ako ne i veine pripadnika datog drutva. U sluaju
kolektivnog zloina drutvo je proeto zloinom u meri u kojoj u njemu sauestvuju
ili mogu sauestvovati gotovo svi pripadnici tog drutva. Kolektivna odgovornost
tada ne proizlazi samo iz pripadnitva grupi koja odreuje ono to njeni lanovi
jesu, kao ni samo iz toga to je svaki lan grupe eventualno umean u ono to rade i
drugi lanovi. Za masovni zloin je karakteristina zajednika kultura koja povezuje
71 Vidi beleku 37.
72 Nenad Dimitrijevi, Dunost da se odgovori. Masovni zloin, poricanje i kolektivna odgovornost, preveli Dejan Ili i autor (Beograd: Fabrika knjiga, 2011), str. 54.
Re no. 85/31, 2015.
pripadnike grupe tako to im daje zajednika iskustva i poglede na svet. Ta kultura

pokree na injenje zloina i nudi opravdanje za zloin.
Tri uslova moraju biti ispunjena da bi uopte imalo smisla govoriti
o masovnom zloinu. Prvo, taj zloin mora biti svesna akcija velikog broja orga
nizovanih pojedinaca. Drugo, zloin treba da bude ideoloki, pravno i politiki
institucionalizovan i normalizovan. To ine moguim politiki aranmani, pravne
norme i sistem vrednosti, verovanja i stavova koji su oblikovani tako da doputaju,
opravdavaju i ine obinim povreivanje osoba koje su proizvoljno proglaene ne
prijateljima. I tree, veina graana treba da prihvati taj izopaeni sistem vrednosti,
pri emu se to prihvatanje ogleda u davanju podrke reimu, njegovoj ideologiji i
delima, to jest zloinima.73
Zbog svega toga izuzetno je teko, ako ne i nemogue, izvesti tranziciju
iz reima koji je uvukao graane u masovni zloin, jer ta tranzicija ne moe da se
izvede bez promene kulturne osnove drutva ogrezlog u zloin. Stoga poraz izgleda
kao jedna od retkih moguih opcija za tako korenitu promenu. Inae, zahtev da se
kultura koju oblikuju promoteri zloina promeni sama od sebe i samu sebe osudi
deluje apsurdno.
IV.
2000-2012.
Kulturni modeli
Promena kulturnih obrazaca i zajedno sa njom promena kolektivnog identiteta
nisu, naravno, sami sebi svrha. Promena treba da dovede do jednog drugog, vanijeg
cilja. Cilj tranzicije i obuhvatne drutvene, kulturne, identitetske transformacije
jeste, recimo to jo jednom, formiranje pristojnog drutva. Pristojno drutvo podrazumeva pravnu dravu i vladavinu prava: Uspostavljanje pravne drave i vladavine
prava je apsolutno najvanije pitanje. Pri emu su to dve stvari. Pravna drava bi
bila drava koja primenjuje svoje zakone, a vladavina prava bi zahtevala da ti zakoni
neto valjaju.74
73 Nenad Dimitrijevi, Moralna odgovornost za kolektivni zloin, u O.
Savi i A. Miljani (ur.), Zajednica seanja (Beograd: Beogradski krug, 2006).
74 Zavisno sudstvo, Emisija Peanik (Beograd), 8. 12. 2005; u Sra Popovi,
One gorke suze posle (Beograd: Peanik, 2010), str. 400-402; citat na str.
401. Ovo je inae tipian nain na koji je Popovi u svojim javnim istupima
definisao koncepte na koje se pozivao: kratko, tano i jednostavno. Jer,
sutina pravne drave sastoji se u razdvajanju politike strukture drave
i njene pravne organizacije, koja sama, tj. nezavisno od politike strukasopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
93
I sve to moramo od nule da pravimo; tu smo se nali zato to smo

jednog trenutka proklamovali bezakonje.75 Izrekavi to, Popovi je ulepao sliku
domae stvarnosti. Ne kreemo od nule, ve, da to tako kaemo, iz dubokog minusa.
Minus se ogleda upravo u dominantnoj kulturi i kolektivnom identitetu. Pravna
drava i vladavina prava ne uspostavljaju se na istoj povrini drutva. Nije stvar
samo u tome da se takva povrina ne moe ni zamisliti kao neka vrsta nulte take u
istoriji drutva.76 Da bismo uopte govorili o drutvu, moramo pretpostaviti da je
drutvena povrina na neki nain ve ureena i da na njoj ve postoje odreena
drutvena zdanja u vidu institucija koje otelovljuju jedan vrednosni poredak. Ovo
zdanje u sluaju Srbije svakako se ne moe nazvati pravnom dravom i vladavinom
prava i to se onda hoe promeniti. Meutim, spram pokuaja promene, zdanje
deluje kao vrsti bedem protiv institucija pravne drave koje treba da otelove vladavinu prava. Zato se ne moe rei da kreemo od nule. I zato Popovi na drugom
mestu precizno kae da sve nae tekoe imaju koren u postojeem kulturnom modelu.77 Popovi e ponuditi vie razliitih opisa tog kulturnog modela. Na jednom
94
ture treba da garantuje slobodu i sigurnost. Franc Nojman, Vladavina

prava. Politika teorija i pravni sistem u modernom drutvu, preveo Slobodan Divjak
(Beograd: Filip Vinji, 2002), str. 216. Vladavina prava, pak, ogleda
se u ograniavanju politike vlasti nekim optim zahtevima za otklanjanje
institucionalno-normativnih i realno politikih mogunosti arbitrarnog
politikog odluivanja. Lidija R. Basta Flajner, Politika u granicama prava. Studija o anglosaksonskom konstitucionalizmu (Beograd: Slubeni glasnik, 2012
[1984]), str. 181.
75 Isto.
76 Analogija sa nultom takom iz nemake posleratne istorije samo potkrep
ljuje ovaj stav. Izgradnja drugaije Nemake ila je s tekom mukom i uz
mnogo otpora. Koncepti ustavnog patriotizma i militantne demokratije razvijeni su upravo kao efikasni odgovori na otpore koje je nemako
drutvo prualo protiv promena. Nulta taka mogla bi se shvatiti i kao
zalaganje za apsolutni zaborav. Ni ta opcija, meutim, nije realna, ponajpre zato to su svuda oko nas posledice zloina, kao i njegove preivele
rtve. Zaborav bi bio ponitavanje njihove patnje i negiranje, po drugi
put, njihovog statusa kao ravnopravnih ljudskih bia. O tome vie vidi u
Nenad Dimitrijevi, Dunost da se odgovori. Masovni zloin, poricanje i kolektivna
odgovornost, preveli Dejan Ili i autor (Beograd: Fabrika knjiga, 2011),
posebno Drugo poglavlje.
77 ip Milovana Danojlia, Feral Tribune (Split), 29. 1. 2004; u Sra Po
povi, One gorke suze posle (Beograd: Peanik, 2010), str. 386-389; citat na
str. 389.
Re no. 85/31, 2015.
mestu svrstae ga u kategoriju analgezinih kultura i naglasiti da su to one kulture

koje ograniavaju primenu teorije racionalnih aktera.78
To su kulture koje nisu orijentisane prema postizanju ciljeva, ve ka izbegavanju bola [...], smanjenju stresa i uvrivanju stabilnosti. To je kultura
drutava koja se prilagoavaju neprijateljskoj i tekoj sredini odustajanjem,
povlaenjem u apatiju ili u mali zatieni svet samoogranienih aktivnosti;
to su drutva zasnovana na frustraciji, a ne na motivaciji [...]. Pod tekom
sredinom podrazumeva se materijalno siromana sredina, u kojoj su rizici
veliki, a aspiracije rutinski frustrirane [...]. Drugim reima, radimo na
sopstvenu tetu, jer nam je takav, analgezian, kulturni obrazac [...].79
Ovo odbijanje da se vidi realnost koja nanosi bol dovodi Srbiju u apsurdnu po
ziciju: stara predstava o sebi (pre zloina) nije mogua, a psiholoki je nemogue
stvaranje nove (posle zloina); stoga je identitet itavog drutva i svakog njegovog
lana postao sumnjiv, neodreen, nestvaran, jer se identitet gradi na kontinuitetu
predstave o sebi.80 Stvar je u tome to istorija poslednje decenije prologa veka
za nas jeste istorija zloina, dakle ba zloina, a ne, recimo, istorija ratova, jer
95
78 U vezi sa ovim tek jedna uzgredna zabeleka. U svom predgovoru, pre
vodioci obimnog uvoda u drutvene nauke Jona Elstera poalie se
Otkuda tako slabo zanimanje za Elstera u Srbiji? da je zanimanje za
ovog norvekog teoretiara, kao i za teorije racionalnog izbora uopte u Srbiji izuzetno slabo. Setili su se ipak da pomenu knjigu Vladimira Gligorova
Politika vrednovanja iz 1985, ali ne i njegov opis raspada Jugoslavije upravo iz
ugla teorije racionalnog izbora Why Do Countries Break Up? The Case of Yugoslavia
(Uppsala: Acta Universitatis Upsaliensis, 1994; na srpskom je elektronsko
izdanje knjige sada dostupno u prevodu Lane Budimli [Beograd: Peanik, 2014] na http://pescanik.net/wp-content/PDF/Gligorov/vladimirgligorovzastosezemljeraspadaju.pdf). Sra Popovi je ostao potpuno izvan
njihovog vidokruga. Tim povodom, njihovo pitanje moglo bi da se preformulie: zato je zanimanje ovdanjih politikologa za tekstove Sre Popovia
tako slabo? Vidi Duan Pavlovi, Smiljana Skiba, Predgovor prevodilaca,
u Jon Elster, Kako objasniti drutveno ponaanje. Jo matica i rafova za drutvene nauke
(Beograd: Slubeni glasnik, 2014); citirano pitanje na str. 10.
79 Izbegavanje bola, Danas (Beograd), 9. 4. 2004; u Sra Popovi, One gorke
suze posle (Beograd: Peanik, 2010), str. 140-141; citat na str. 141.
80 Srpsko drutvo i ratni zloini, Odjek (Sarajevo), ljeto-jesen-zima 2003;
u Sra Popovi, One gorke suze posle (Beograd: Peanik, 2010), str. 107-113;
citat na str. 111.
96
su se ti ratovi gotovo iskljuivo sastojali od nasilja naoruanih profesionalaca nad

civilima.81 Iz loe prolosti nema izlaza zbog analgezinog kulturnog modela
ije se funkcionisanje tumai po analogiji sa psiholokim mehanizmima. Re je o
nesposobnosti da se injenice nepristrasno posmatraju van konteksta drugih psi
holokih potreba, elja i aspiracija.82 Opet je strah pokreta. Strah od bola ili,
neto preciznije, strah od ruenja.
Kada je re o individualnoj psihi, strah od ruenja vezuje se za dogaaj
koji se ve dogodio: pojedinac je ve doiveo ruenje, ali tu injenicu nosi skrivenu
u svom nesvesnom, poto je dogaaj tako traumatian da nije u stanju da ga prihvati
i integrie u svoj ego. Tako se naao u nekoj vrsti agonije, preplavljen zebnjom koja
preti da opustoi, porui, uniti njegov psihiki ivot. Tu imamo neprepoznatu
disocijaciju izmeu prolog dogaaja i tekog iskuenja koje treba da nastupi. Za
pojedinca: [...] rezultat je psihika smrt. ovek ivi kao da je ve umro, to je
njegova glavna odbrana. to se tie itavog drutva: [...] to je nesposobnost da se
postane ono to jesi. To je vana i velika la ugraena delimino u intelektualnu
i, to je mnogo vanije, u afektivnu predstavu drutva o samome sebi. Zbog toga:
Mi vie ne moemo biti ono to smo bili pre nego to smo poinili sve te zloine ali takoe, ne moemo postati ono to posle toga jesmo, jer ih (te zloine) ne
priznajemo.83
Naravno, model traumatizovane psihe pojedinca moe se na drutvo
primeniti tek kao metafora. U toj metafori, javni prostor vidi se kao psiha drutva.
Svest drutva bilo bi ono to je prisutno u javnom prostoru; podsvest ili nesvesno
ono to je manje vidljivo, to je preutano ili poreknuto. U domaem javnom prostoru u velikoj meri se potiskuje razgovor o zloinima iz devedesetih i odgovornost
za njih. Kao identitet kolektiva tu imamo oficijelne predstave koje drutvo putem
institucija namee o sebi. Naravno, akteri u politikoj areni, ba kao i graani,
mogu se ponaati krajnje racionalno i iz vrlo jasnih razloga pribegavati analgezinim kulturnim obrascima ili podgrejavati strah od ruenja. Za neke od njih,
opet, zaista moe vaiti i regresivna dediferencijacija psihikog funkcionisanja
koja se, da ponovimo, ogleda u nesposobnosti da se injenice nepristrasno prihvate mimo elja, potreba ili aspiracija. Tek, i jedni i drugi doprinose oblikovanju
kulture i kolektivnog identiteta koji ne dozvoljavaju da se uspostavi pravna drava i
vladavina prava.
81 Isto.
82 Isto, str. 108.
83 Isto, str. 110
Re no. 85/31, 2015.
Izvod je jasan: dok god ne krahiraju kulturni mehanizmi koji funkci

oniu po modelu psihe osobe traumatizovane sopstvenim zlodelom, Srbija se nee
preobraziti u pristojno drutvo. Ako delimino ostavimo po strani metafore, do
bijamo sledei narativ o devedesetima i dvehiljaditim: u ratove devedesetih Srbija
ulazi sa lanom slikom o sopstvenoj veliini i rtvi. Pored toga to je bila lana,
ta slika je sada i ukaljana masovnim zloinima srpskih snaga. Zloinaka realnost
naruila je predstavu naroda o samome sebi, traumatizovala kolektivnu samopercepciju. Pod pritiskom realnosti od te slike se mora odustati. To je, meutim,
tako jaka povreda ili trauma da se ne moe integrisati u ego, to jest ne sme joj se
dopustiti da ue u zvanini javni prostor. Lana slika o sebi i dalje se odrava po
cenu potiskivanja realnosti. Potiskivanje realnosti podriva verodostojnost kolektivne samopercepcije. Na prvi pogled, izlazak iz orsokaka je jednostavan: prihvatiti
istinu. Ali problem na nivou individualne psihe i jeste u tome to se formirao
mehanizam koji odbija da prihvati realnost. Na nivou kolektiva stvari su jo komplikovanije. Popovi kae:
Elaboracija dogaaja svakako je neophodan i prvi korak u tom poslu, ali samo
intelektualni, moralni i politiki argumenti nisu dovoljni. U interesu srpskog drutva mora se razviti strategija, kojom bi se demontirao taj psiholoki
mehanizam odbrane, kako bi ono moglo postati ono to jeste.84
Stvar je, meutim, u tome to to nije puki mehanizam psiholoke odbrane. Napro
tiv, re je o komplikovanim kulturnim mehanizmima ije poluge dre akteri koji
imaju racionalne interese da zatakavaju ili poriu istinu. Drugim reima, za tran
sformaciju srpskog drutva potrebni su politiki, ideoloki i kulturni resursi i aparat
drave, a na elu tog aparata nalazi se i dalje elita koja je Srbiju prvo uvukla u zlo
ine, pa se onda okoristila od tih zloina, te joj sad nikako ne ide u prilog da mo
koju je stekla raspirivanjem straha i mrnje upotrebi za vlastito uklanjanje sa politi
ke scene, kako bi se napravio prostor za podizanje pravne drave i vladavine prava.
Akteri iz dvehiljaditih
To je kulturna, politika i krivino-pravna pozornica na kojoj se u dvehiljaditim

odigrava novi tranzicioni pokuaj. Vratimo se kategorijama aktera, politikog sistema, kulturnog zalea i prirode zloina prethodnog reima koje ine emu za
razumevanje tranzicionih procesa kako bismo primetili da je u devedesetim Popovi
84 Isto, str. 113.
97
98
naglasak stavljao na aktere i prirodu nasleenog politikog sistema. Poto su akteri iz

devedesetih sa politike scene sklonjeni 2000, a politiki poredak se na neki nain
otvorio za razliita miljenja i vizije drutva, to jeste jedan od preduslova za stvaranje politike zajednice koja prihvata pluralizam, anse za promenu kao da su naglo
porasle. Do promene, meutim, ponovo nije dolo, da bi se 2012. stari reim do
kraja obnovio povratkom njegovih ranijih nosilaca na vlast. Taj niz dogaaja vodio
je Popovia do zakljuka da na tranziciju u Srbiji presudno utie faktor kulture.
Kulturni obrasci kao legitimacijska osnova drutva i politikog poretka nisu dozvolili
da istina o devedesetima, ak i kada bi se probila u javnost, deluje otrenjujue na
graane Srbije.
Kada se u novembru 2012. bude osvrnuo na proteklih dve i po decenije
srpskog propadanja, Popovi e odluiti da govori iskljuivo o kulturi, i to sasvim
precizno o kulturi ponienja. Tom obraanju koje e se, kada se danas pogleda
unazad, u jednom smislu naalost pokazati kao testamentarno prethodio je opet
niz javnih istupa i rasprava. Jedan njihov tok ticae se politike pozadine ubistva
predsednika vlade Zorana inia u martu 2003. Taj tok mogli bismo videti kao
bavljenje akterima i politikim sistemom. Drugi tok dobio je vrste obrise u polemici u Vremenu iz 2002. godine. U sreditu tog toka nalo se pitanje kolektivnog
identiteta, dominantne domae kulture, prirode zloina iz devedesetih i kolektivne
odgovornosti za taj zloin.
Deset godina po okonanju te polemike, Popovi ponavlja svoj kljuni
stav: kulturni model koji dominira Srbijom ne dozvoljava da se ona transformie
u pristojno drutvo. Pre nego to se vratimo na to pitanje i time zakljuimo
rekonstrukciju Popovieve analize epohalnog kraha srpskog drutva na prelasku iz
20. u 21. vek, pogledajmo prvo nove aktere.
Precizan i celovit portet tih aktera Popovi izlae u dva predloga za proirenje optunice, odnosno dopunu dokaznog postupka, oba u vezi sa politikom
pozadinom ubistva predsednika srpske vlade Zorana inia.85 Spram inia,
Popovi je postavio Vojislava Kotunicu, koga e oznaiti kao oveka kontinuiteta sa kriminalnim poretkom iz devedesetih. Taj kontinuitet se pre svega ogleda u
odbrani nacionalistikih matrica na kojima je poivao i stari reim. Zloin ubistva
predsednika vlade proistekao je iz tog nacionalistikog sklopa. Politika pozadina
tog ubistva smetena je u kulturni milje odbrane srpstva po svaku cenu i svim, pa
i kriminalnim sredstvima.
85 Predlog za proirenje optunice i Predlog za dopunu dokaznog postupka, u Sra Popovi, One gorke suze posle (Beograd: Peanik, 2010), str.
235-248, odnosno 275-300.
Re no. 85/31, 2015.
O iniu Popovi kae:

ini i njegova vlada pokuali su, bez ikakve podrke baze, da Srbiju suoe
sa prolou, to jest, makar samo preutno, priznali su da je ratni projekat
bio sumanut, da je doiveo poraz, da se u Hagu mora platiti ceh i, uz pomo
jueranjih dumana, onih koji su nas bombardovali kako kae Miloevi u
Hagu, pokuati nekakav novi poetak. Zato su bili nepopularni, i on i njegova vlada. [...] Konano je zbog takve politike i ubijen, a politiki cilj atentata
jasno je postignut, jasnom porukom da, bar za sada u Srbiji to nee proi.
[...]
ini je sam protiv svih i protiv raspoloenja birakog tela, takorei na
miie, pokuao da ostvari drugaiji program. Nacionalistika Srbija je bila
poela da od njegovih uspeha strepi. Atentat je te strepnje uklonio.86
Na drugoj strani stoji Kotunica: Iste one teze koje Miloevi zastupa u Hagu,
zastupaju i Nikoli i Kotunica u Beogradu: ratovi su nam nametnuti, zloina nije
bilo, Haki sud je laan. Zato se Miloevi, iako politiki mrtav, vraa kao vampir
u likovima svog biveg koalicionog partnera i oveka kontinuiteta.87 Iako su se akteri
delimino promenili, iako je sa scene otiao arhizloinac88 Miloevi, stari po
redak odravaju novi akteri, a pre svih ovek kontinuiteta Vojislav Kotunica.
Tako propada i drugi pokuaj tranzicije. Popovi time nije iznenaen. Ve u leto
2000. on jasno vidi da stari reim nije imao pravu opoziciju:
[...] mislim da je najubitanije to je opozicija stala iza svih ratova koje je Mi
loevi vodio. ak i ako su oni bili popularni u birakom telu, a to stvarno ne
moemo znati jer ta teza nije stvarno nikad testirana nekom drugom, opozicija
je morala tome da se usprotivi i stvori za sebe jednu kredibilnu, buduu pozi
ciju kad Miloevieva samoubilaka politika krahira, kao to je i krahirala.89
I jo: Ako postoji neto to se moe zameriti opoziciji, odnosno njenim liderima, to
je to su jako pomogli da se razori srpsko drutvo, da se pretvori u narod.90 Popovi
dakle nije verovao ni u opoziciju ni u osnivanje novih stranaka to nisu bili akteri koji
86 ip Milovana Danojlia, str. 387-388.
87 Isto, str. 388.
90 Isto, str. 258.
99
su u Srbiji mogli da iznesu tranziciju. Jedini put video je u dosledno prosvetiteljskom duhu u osnivanju nezavisnih glasila koja bi pomogla da se prvo uspostavi neka
javnost.91 Tako je 2000. ponovio ono to je rekao 1990: izlaz iz kulturnog orsokaka jeste iskljuivo u stvaranju zrele, a to znai dobro informisane javnosti, koja
bi bila izloena ne samo jednoj vrsti ideja.92 Pored pravnikog i javnog angamana,
podrka nezavisnim glasilima bila je trei vaan posao kome se Popovi posvetio u
dvoipodecenijskom periodu neuspelih srpskih tranzicija. Sva tri angamana proistekla
su iz koncepta drutva koje treba da se izgradi, iz preciznog uvida odakle se kree, te
iz jasne svesti o preprekama koje na tom putu stoje. Najvea od svih prepreka, uveren
je Popovi, jeste kulturni model koji je praktino zarobio Srbiju i ve dvadeset i vie
godina joj ne dozvoljava de se pomeri iz take u kojoj se nala 1990.
Kraj jedne epohe
100
U novembru 2012, na skupu iji naslov Da li je zavrena jedna epoha? nije bio
nita drugo do odjek ocene o kraju epohe iz 1995,93 te je tako ve samim nazivom
izreen sud o dvodecenijskom tapkanju u mestu, Popovi je reio da govori iskljuivo
o kulturi. Ako imamo u vidu njegova zapaanja o kulturi straha iz devedesetih, te
reference iz dvehiljaditih o kulturnim obrascima koje je razumevao po analogiji sa
odreenim psiholokim mehanizmima, njegova odluka ne moe da nas udi. Ne
udi ni to to sad vie nije re o kulturi straha, nego o kulturi ponienja: re je i
dalje o istim kulturnim obrascima. U leto 2000. Popovi je zakljuio da je kultura
straha doivela apsolutni slom; 2012. ipak e primetiti da taj slom ne znai i odlazak sa scene kulturnog modela koji je odveo drutvo u propast. Stav iz 2000. glasi:
Ovde je doiveo krah itav jedan istorijski kulturni obrazac, patrijarhalan,
epski, ksenofobian, tradicionalistiki, anahron, slep i gluv za drugog i za
vreme u kome ivi. Pokazalo se da je strategija ovog obrasca stvorenog jo na91 Isto, str. 265.
93 Jo od Titove smrti Jugoslavijom je vladao strah. Osealo se da je kraj
jednoj epohi. Proizvoai mrnje, straha i smrti nee stii u Hag,
str. 221. Sud o kraju epohe Popovi e izrei i 1999, najavljujui odlazak
Miloevievog i Tumanovog reima: Kau, gotov je Miloevi, vidi da je
gotov i HDZ i Tuman, isteklo je njihovo vreme. Postoji odreeni oseaj
da je jedna epoha gotova i da je vreme za promene. U kaosu e profitirati eelj, Novi list (Rijeka), 9. 8. 1999; u Sra Popovi, Put u varvarstvo
(Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2000), str. 238-243;
citat na str. 243.
Re no. 85/31, 2015.
kon nacionalnog osloboenja u devetnaestom veku, sasvim nepodesno, u stvari

katastrofalno kontraproduktivno sredstvo za reavanje problema nacije danas,
u ovom svetu. Da parafraziram Miloevia, Srbi se moraju promeniti ili propasti. Znam, anse su uvek na strani ivota, ali i Latinka Perovi je u pravu kada
opominje da postoje istorijski presedani da su nestajali narodi koji nisu uspeli
da pronau odgovore na pitanja vremena.94
Godine 2012, Popovi poinje izlaganje navodom: Latinka Perovi je nedavno rekla:
Srpskom narodu preti nestanak.95 Prilog nedavno koji ovde konotira period od
deset i vie godina takoe sugerie odreeni zastoj u vremenu, istorijsku ukopanost iz
koje se ne vidi izlaz. U toj istorijskoj slepoj ulici Srbiju dri njena kultura:
Po meni, problemi Srbije i nisu politiki i nikakva stranaka politika ih ne
reava, niti to pokuava. Ispod privida politikog ivota dogaa se stvarni ivot
drutva u kome su pravi uzroci naih dugotrajnih nevolja. Stranke niti mogu
niti ele da se tim realnim drutvom bave. To bi morao biti posao civilnog
sektora i pre svega medija i kulturne javnosti. Nai problemi su poeli u
kulturi i u medijima [...].
Na pitanje kakva je to kultura, Popovi 2012. odgovara, dakle, novim terminom:
kultura ponienja. Termin je pozajmio iz knjige Dominiquea Mosija Geopolitika emocija iz 2009. godine.96 No, u Mosijev termin Popovi e uitati i iznova elaborirati
sve ono o kulturi to je govorio u prethodne dve i po decenije. Iako citira Mosija,
Popovi iznova gradi vlastiti argument.
Prema Mosiju, kae Popovi, ponienje je nemo, emocija koja je pre
svega posledica oseanja da vie nemate kontrolu nad svojim ivotom, bilo kolektivno
kao narod, nacija, ili pojedinano, kao osoba.97 Ponienje bez nade izaziva oajanje
i elju za osvetom.98 Kulturi koja stenje pod bremenom ponienja, nepodnoljivo
je bolno da prizna injenice, pa je jedna od njenih strategija jednostavno poricanje
ak i onoga to je oigledno.99 (Popoviev primer: Dovoljno je pomenuti samo
95 http://pescanik.net/teze-za-razgovor-o-kraju-jedne-epohe/
96 Dominik Mojsi, Geopolitika emocija. Kako kulture straha, ponienja i nade utiu na
oblikovanje sveta, prevela Milica eur (Beograd: Clio, 2012).
97 Kod Mosija, str. 73.
101
102
Srebrenicu.) Za kulturu ponienja karakteristina je svest da se ne moe pa se to

onda i nee biti uspean u svetu kojim upravljaju i odreuju ga oni koji nas poniavaju: iz toga sledi izvod stvoriu sopstveni svet u kome e uspeh biti definisan
kako ja hou.100 (Primer: Ovo je najkraa i najsaetija definicija politike DSS-a,
Dveri i mnogih desniarskih politiara u Srbiji.) Ako ne moe da dostigne one za
koje misli da su odgvorni za tvoje ponienje, bar moe da ih spusti na sopstveni
nivo: Pokazau im ta je patnja, razmilja osoba iz kulture ponienja.101 (Primer:
Kotunica: Naneemo tetu onima koji su priznali Kosovo [paljenje Ambasade
SAD].) Ponienje moe da se prikriva i fasadom intelektualne oholosti koja se ogleda
u stavu: budunost pripada nama, ba kao to je i prolost bila naa.102 (Primer:
brojne najave skore propasti Zapada koje ispunjavaju javni prostor u Srbiji.)
Sve su ovo elementi iz ranijih Popovievih analiza kulturnog modela koji
dominira u Srbiji. Mosijeva knjiga samo je posluila da ih on jo jednom ponovi.
Ponovie Popovi i neke druge stvari koje se kao stalni motivi provlae kroz njegove
analize. Recimo, da je za razvijeno drutvo karakteristian visok stepen diferencijacije uloga. Da treba biti nepoverljiv prema poklicima koji pozivaju na sabornost i
jedinstvo. Te da je potpuno jedinstvo mogue samo u plemenu koje ima zajednike
neprijatelje. Ponudie i isto reenje kao ranije: to nisu politike stranke, ve slobodni i nezavisni mediji, kao jedini put za uspostavljanje normalnih drutvenih uloga
i osvajanje linih sloboda. Ta vera u javni prostor i znaaj medija ima svoje konkretno
uporite u ovde ve pominjanom duhu prosvetiteljstva. Tome emo se vratiti u zakljuku ovog teksta. Prethodno, nekoliko zapaanja o kulturi ponienja.
Kultura ponienja: kulturne pretpostavke razvoja
Knjiga Dominiquea Mosija Geopolitika emocija ovde nam je zanimljiva iz dva razloga.
Prvi se tie naina na koji je Sra Popovi proitao ovu knjigu. Umesto itanja, pre
bi se reklo da tu imamo sluaj uitavanja. Ilustrativan za to je primer za poricanje
onoga to je oigledno u kulturama ponienja. Kod Mosija re je o poloaju ena za
koji se u islamskom svetu dakle svetu kulture ponienja u Geopolitici emocija smatra
da je najbolji u svetu, iako autor smatra da stvari stoje upravo obrnuto. Popovi
e kao primer negiranja injenica u srpskoj kulturi ponienja navesti genocid u
Srebrenici. Po svemu, te dve injenice nisu istog reda. Uz to, Mosijev primer je
podloan sumnji: pitanje je da li je on uopte izabrao dobar primer za svoju tvrdnju. Primer naeg autora je drastian i utoliko to navodi tvrde injenice koje ne

101 Kod Mosija, str. 74; vidi i str. 104.
Re no. 85/31, 2015.
podleu interpretativnim relativizacijama. to ne znai da je Popovi izgubio poentu

francuskog autora: naprotiv, poenta koju je on sam dao daleko je ubedljivija i dalekosenija, mada, istovremeno, i sasvim u skladu sa svim prethodnim tumaenjima
iz ranijih godina, o kojima je ovde ve bilo rei.
Drugi sluaj uitavanja tie se nemoi da se bude uspean u svetu koji
oblikuje i njime upravlja onaj ko poniava. Mosi e rei da itava islamska kultura
ponienja odbija da se prilagodi takvom svetu i za uzvrat tei da stvori sopstveni svet u
kome e sama definisati merilo uspeha po sopstvenom nahoenju. Popovi e, pak,
za primer takvog ponaanja u srpskoj kulturi ponienja uzeti DSS, Dveri i druge desniarske politiare. I opet je Popovi izneo argument jai od argumenta francuskog
autora. Pitanje je da li bi se Mosijeva tvrdnja uopte mogla odbraniti. Popovieva je
bezmalo oigledna. Uz sve to, u knjizi francuskog autora postoji i koncept kulture
straha koji bi takoe po nekim svojim osobinama mogao odgovarati onoj kulturi
straha o kojoj je Popovi govorio i u devedesetima i u dvehiljaditim. Dakle, i u tom
smislu Popovi je u izvesnoj meri krivotvorio Mosija, pa nam ostaje da se zapitamo
zato je naem autoru uopte bilo vano da se pozove na Geopolitiku emocija.
Pitanje je zanimljivo i zato to je Mosijeva knjiga u mnogim svojim
aspektima u najmanju ruku sumnjiva ako ne i sasvim sporna. Osnovna ideja knjige
poiva na tezi da je doba ideologija prolo i da je nastupilo doba potrage za identitetom. Identitet je onda, spekulie Mosi, tesno povezan s poverenjem, a poverenje
ili nedostatak poverenja izraavaju se emocijama: posebno kroz strah, nadu i ponienje.103 Iz te tri emocije koje proistiu iz poverenja, pa su tako vrsto vezane
i za identitet, Mosi izvodi svoju tipologiju kultura. Kao neki drugi autori, i Mosi
vidi 20. vek kao doba ideologija, iz ega bi onda trebalo da sledi da kulture koje
odgovaraju tipovima koje je definisao nastaju na kraju 20. ili poetkom 21. veka.
Meutim, za veinu svojih primera Mosi e uzeti dogaaje i kretanja koji su obeleili svetsku istoriju iz sredine 20. veka, to je dakle sredinji period i po samom
Mosiju doba ideologija. Nadalje, nije jasno ni kako Mosi uspeva da razdvoji ideologiju od identiteta, ako znamo da nema ideologije bez subjekta kao svog nosioca.
I obrnuto, nema subjekta bez ideologije koja formira njegov identitet. Neki drugi
autori, na primer, rei e da je doba ideologija zavreno upravo zato to su nestali
jasni i celoviti identiteti, to jest subjekti kao nosioci odreenih ideologija.104 Mosi
tvrdi sasvim suprotno: ne samo da se identiteti nisu raspali, nego ih on protee na
103 Mosi, str. 26.
104 Vidi, na primer, John Schwarzmantel, Doba ideologije. Politike ideologije od
Amerike revolucije do postmodernih vremena, preveo Sreko Premec (Zagreb:
AGM, 2005).
103
104
nadnacionalne entitete ogromnih razmera, poput arapskog sveta ili indije

celine koju ine Kina i Indija. Ali, iako je sauvao koncept kolektivnog identiteta i
dao mu bezmalo kontinentalne razmere, iz nekog razloga Mosi je odbacio ideologije i na njihovo mesto stavio emocije i to samo tri osnovne emocije nade, straha
i ponienja. Ovde nam nije namera da kritikujemo knjigu francuskog autora, nae
pitanje je zato je Popoviu bila vana ova knjiga?
Geopolitika emocija pripada jednoj intelektualnoj tradiciji u domenu politikih nauka za koju mi se ini da je bila veoma vana i za samog Popovia. Izabravi
Mosijevu knjigu, Popovi se u stvari oslonio, jo jednom, upravo na tu tradiciju.
Sam Mosi e je u predgovoru za svoju knjigu naznaiti kad sebe svrsta u sledbenike
Remona Arona.105 Raymond Aron je moda najpoznatiji kao kritiar marksizma,
ali u naem kontekstu ta njegova uloga nema veeg znaaja. Od toga su vanije njegove ideje o meunarodnoj politici, to je domen u kome ga dosledno prati i Mosi.
Popovi e Mosijevo polazite saeto i tano objasniti sledeim reima: Osnovna
teza Moisija je da se politika ne moe razumeti ako se na nju gleda kao na partiju
aha; uloga emocija u politici vrlo je vana, pa ukoliko ne prihvatimo sutinski
uticaj emocija, tok istorije je jednostavno nemogue razumeti.106 Isto vai i za
Arona: ponaanje ljudi moe se objasniti, smatra on, samo ako se uzmu u obzir i
naini ivota, moralna i metafizika shvatanja, ideologije i vrednosti zajednice.107
Ili: Politike jedinice su u takmienju: zadovoljenje samoljublja, pobeda i ugled
nisu nita manje stvarni od zadovoljavanja takozvanih materijalnih tenji kao to
su zadobijanje neke pokrajine ili stanovnitva.108 Na ponaanje jedne zajednice,
smatra Aron, utie njena lestvica vrednosti, kao i predstave koje ona ima i prenosi
o primerenom ivotu.109 Re je dakle o koli miljenja koja u sredite svojih analiza
odluno postavlja i kategoriju kulture, ba kao to to ini i sam Popovi.
S tim u vezi, treba ovde pomenuti jo jednog autora koji je promenu i
razvoj drutva dovodio u neposrednu vezu s kulturnim i ideolokim pretpostavkama. Pri tom, pod promenom i razvojem taj autor je pre svega mislio na ekonomsku
promenu i napredak, pa je utoliko zanimljivije njegovo pozivanje na ideologiju i
kulturu. Mislim na ekonomskog istoriara (i tumaa ruske knjievnosti) Alexandera
Gerschenkrona koji je sredinom 20. veka objavio dva kraa eseja Economic Back
105 Mosi, str. 22.
106 http://pescanik.net/teze-za-razgovor-o-kraju-jedne-epohe/
107 Remon Aron, Mir i rat meu nacijama, prevela Ivanka Pavlovi (Sremski Karlovci/Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, 2001), str. 51.
108 Isto, str. 152.
109 Isto, str. 304-305.
Re no. 85/31, 2015.
wardness in Historical Perspective i Reflections on the Concept of Prerequisites

of Modern Industrialization.110 Gerschenkron tu upozorava na velike trokove
koje podrazumeva svaki ubrzani razvoj: ovde u izloiti neka njegova osnovna za
paanja o izlasku iz zaostalosti.
Koncept zaostale zemlje je relacioni i uvek ide u paru sa predstavom o
razvijenoj zemlji: potonja je uzor koji treba dosegnuti. U svojim istorijskim ogledima, Gerschenkron je kritikovao uverenje da je postizanje razvijenosti jednoobrazan
proces, kroz koji e sve zemlje proi na isti nain. Naprotiv, brzi ekonomski rast
moe se ostvariti na razne naine. Zaostale zemlje imaju na raspolaganju iskustva
razvijenih zemalja. Primeri razvijenih zemalja omoguuju da se utvrde neophodni
uslovi za ekonomski rast. Tako zaostala zemlja moe zakljuiti koje uslove ispunjava,
a koje ne. Konano, za ono to joj nedostaje, ona moe pronai zamenu ili unutar
svojih granica ili izvan njih. Nemaka i Rusija s kraja 19. veka pokazuju, recimo,
kako se mogao nadomestiti nedostatak kapitala koji je obema bio neophodan za brzu
industrijalizaciju. Poto im se polazna stanja razlikuju, to podrazumeva i potrebu
za razliitim zamenama, svaka zemlja razvija se na poseban nain.
Jedan od Gerschenkronovih najvanijih uvida jeste upravo to da su
mogue supstitucije elemenata koji su neophodni za ekonomski razvoj. Stoga je
pomalo i oekivano kada se iz povrnih itanja Gerschenkrona izvlae zakljuci o
komparativnim prednostima zaostalosti. No, Gerschenkron je napravio jo jedan
korak u svojim istorijskim analizama moguih supstitucija. Svaka supstitucija, za
kljuie on, ima svoju cenu. Ta cena se esto plaa padom kvaliteta ivota, pa ak
i samim ivotima graana. Stvar je u tome, opomenue Gerschenkron, to se taj
troak obino ne uzima u obzir kada se svode rauni brzog izlaska iz zaostalosti. No,
ako se ne rauna kao troak, ta cena se ipak plaa, i to tako to je namiruje odgova
rajua ideologija.
Dve su ideologije u Evropi druge polovine 19. i prve polovine 20. veka
bile i motivacija i kompenzacija za napore i rtve koje je zahtevala brza industrija
lizacija: socijalistika utopija i nacionalizam. Meutim, pokazalo se da su i jedna
i druga bile tek legitimacijske fasade iza kojih su se krili akteri koji su zahvaljujui
industrijalizaciji stekli najveu mo. U sluaju sovjetske Rusije, bio je to birokratski
aparat drave; u sluaju Nemake bile su to prvo banke, a potom novonastali karteli.
U oba sluaja takva raspodela ekonomske i politike moi dovela je do politikog i
ekonomskog sloma. Stoga Gerschenkron naglaava da ekonomski rast mora pratiti
110 Alexander Gerschenkron, Economic Backwardness in Historical Perspective. A Book
of Essays (Cambridge, Mass.: Belknap Press of Harvard University Press,
1962).
105
i odgovarajua politika i pravna transformacija drutva. Samo zajedno te promene

mogu stvoriti stabilno okruenje za odrivi ekonomski rast. Na kraju eseja o preduslovima za modernu industrijalizaciju, Gerschenkron e napisati koliko patetino toliko i prikladno da se moemo samo nadati da e oni koji izvlae zemlju
iz zaostalosti birati one puteve kojima e narod prolaziti to jeftinije a da se pri tom
uveavaju njegova dobrobit i srea.
V.
Literarni epilog
Kultura, identitet, ideologija
106
Kada govori o kulturi straha, analgezinoj kulturi ili kulturi ponienja, kada
kae da se srpsko drutvo transformisalo u homogenu masu naroda, te kada tvrdi
da se identitet tog naroda temelji na gomili lai i neistina, utisak je da Sra
Popovi uvek misli bezmalo na jedno te isto. Na osnovu toga dalo bi se zakljuiti da
se u njegovim iskazima pojmovi kulture, identiteta i ideologije u velikoj meri pre
klapaju. Tu, meutim, nije re o terminolokoj ili pojmovnoj nepreciznosti autora.
Popovi sve vreme zapravo analizira uinak jedne konkretne ideologije ideologije
srpskog nacionalizma iji su se nosioci iz redova intelektualne elite borili za
njenu dominaciju jo od sedamdesetih, da bi krajem osamdesetih, na obostranu
korist, sklopili pakt sa partijskim elnicima u Srbiji. Po svojoj prirodi, ta ideolo
gija ima jake pretenzije na definisanje kolektivnog identiteta i oblikovanje kulture
u kojoj e se taj identitet formirati i negovati. Ustoliivi se devedesetih, da bi u
dvehiljaditim bila i konano institucionalizovana, ta ideologija poput svoje socija
listike pretee111 upregla je itav dravni aparat i sve raspoloive resurse u obli
kovanje domae kulture i identiteta koji su joj saobrazni. Za opis drutva u kome
je nacionalizam zvanina i dominantna ideoloka matrica a takvo drutvo Popovi
je zvao narodom opravdano je koristiti pojmove kulture, identiteta i ideologije
kao uzajamno zamenljive.
Ova naknadna primedba o tom naroitom pojmovnom podudaranju
kao ideolokom uinku srpskog nacionalizma vana je da bi se izbegao utisak
da Popovi kulturi ili identitetu pripisuje neka esencijalistika svojstva. Meutim,
iako ih ne shvata u esencijalistikom kljuu, na pojednim mestima Popovi kulturi
i identitetu pristupa kao krajnjim determinantama istorijskih procesa u novijoj
Srbiji bezmalo u duhu antike krilatice da je karakter svakom oveku (u naem
111 O konceptualnoj bliskosti izmeu komunizma i nacionalizma vidi, na primer, Nenad Dimitrijevi, Sluaj Jugoslavija (Beograd: Edicija Re, 2001).
Re no. 85/31, 2015.
sluaju: narodu) sudbina. Takav uinak kulture i identiteta on ipak nee vezati za
neke vanvremene srpske karakteristike, nezavisne od kontekstualno-specifinih
datosti; naprotiv, on objanjava kako je taj kulturni, identitetski i ideoloki sklop
nastao zahvaljujui konkretnim istorijskim okolnostima i ponaanju glavnih aktera
u njima. Jednom kada je nastao, taj sklop je poeo da usmerava procese u Srbiji ka
katastrofalnim ishodima. Popovi je oito smatrao da u kulturnom nasleu Srbije
postoje i drugi simboliki obrasci, obiaji, narativi i smernice za ponaanje. Da
nije tako, ne bi imalo smisla insistirati na tome da je kolektivni identitet instaliran
kao srpski tokom devedesetih i institucionalno zacementiran u dvehiljaditim zasnovan na gomilama lai i neistina. Niti bi imala smisla Popovieva nada da e
otvaranjem javnog prostora taj identitet, jedna posebna kultura i ideologija izgubiti
pozicije moi koje su zaposeli.
Zahvaljujui delovanju ideologije srpskog nacionalizma, iz znatno
bogatijeg kulturnog naslea Srbije u koje nesumnjivo spadaju i razne verzije jugoslovenstva napravljen je jedan oskudan izbor kulturnih strategija, naopakih
odgovora na vana moralna pitanja, naina pamenja i osnovnih narativa o kolektivu
koji je odredio odnos srpskog drutva prema prolosti i tako utemeljio identitet
politike zajednice u nastajanju. Ta ideologija, kultura i identitet postali su nadalje
osnova za procenjivanje istorijskih okolnosti i trasiranje politikog i, kako se po
kazalo, ratnog puta kojim je Srbija krenula. Da li na osnovu toga moe da se zakljui
da je u toj poslednjoj deceniji 20. veka srpsko drutvo postalo nazadno i na neki
nain predmoderno te da se taj trend po inerciji nastavio i u dvehiljaditim, sledei
smernice ideologije, kulture i identiteta iz devedesetih? Potvrdan odgovor na to
pitanje daju zagovornici teze o nedovrenoj modernizaciji u Srbiji ili o odbijanju
Srbije da se modernizuje.112 ini mi se da ta teza nije prihvatljiva utoliko to se
poziva upravo na koncept modernizacije. Ovde skreem panju na to da bih ocrtao
kontekst u kome emo, u samom zakljuku, moi da naznaimo i ideoloku poziciju
na kojoj je stajao sam Sra Popovi.
Ideoloki sukob kroz koji Srbija prolazi u proteklih etvrt veka mada
bi tano bilo rei itav proli vek u svojoj sutini je moderan. Ideologije uopte,
pa onda i ideologija nacionalizma, jesu jedno od glavnih obeleja modernog doba.
To doba ini modernim niz stavova ili jedna vrsta opte filozofije moderne prema
kojoj se racionalno moe oblikovati ili preobraziti cela struktura drutva i politike.
Kritika postojeeg stanja, drutveni cilj kome se tei i sredstva kojima se do njega
stie ine ono to nazivamo ideologijom.113 U tom smislu, sama ideja tranzicije
112 Tu tezu je najbolje argumentovala i zagovarala upravo Latinka Perovi.
113 Vidi Schwarzmantel, navedeno delo.
107
preobraaja drave sa demokratskim i liberalnim deficitom u vie demokratsku i

liberalnu politiku zajednicu onako kako se uobliila u drugoj polovini 20. veka,
a posebno u njegovoj poslednjoj dekadi, izrazito je moderna, to jest u duhu te opte
filozofije moderne. U tom liberalnom duhu moderne je onda i elja da se Srbija
preobrazi u pravnu dravu zasnovanu na vladavini prava.
Ali, i nacionalizam je ideologija koja nudi odgovor na razvojne izazove
moderne, upravo onako kako je to u svojim esejima opisao ovde pominjani Ger
schenkron. I jedan drugi politikolog rei e da drutva koja sebe vide kao zaostala
zbog siromatva i nemoi koji im postaju poniavajui u poreenju sa drugim,
naprednijim zemljama, reaguju posebno snanim, kompenzacijskim ideolokim
mehanizmima koji se sastoje od jakih nacionalistikih uverenja i oseaja.114 Problem je sa nacionalizmom, meutim, u tome to on u sebi ve sadri i jednu drugu
konzervativnu stranu moderne, a to je otpor prema razvoju koji u ime razuma
nalae odbacivanje tradicionalnih drutvenih veza, oseaja, obiaja i verovanja (ostavimo sad po strani to to je uglavnom re o izmiljenim tradicijama). Ta kontradiktorna dvostrukost nacionalizma, koji polazi od kritike racionalnog raspolaganja
kapacitetima drutva za promenu i razvoj u ime postizanja upravo promene i razvoja
naposletku najee vodi, tvrdi Gerschenkron, ka ekonomskom i politikom slomu.
108
Kultura podzemlja
Da bismo opisali to konzervativno, antimodernistiko, lice srpskog nacionalizma, pribei emo literarnoj strategiji kojoj su, kako smo ovde videli, bili skloni i
Sra Popovi i Ruti Teitel. Podsetimo se, Teitel je posegla za Biblijom i jednom
Shakespeareovom dramom115 kako bi predstavila za tranziciju nune identitetske
promene. Shakespeareov Iago je, pak, posluio Popoviu kao model za razumevanje
psiholokog profila Slobodana Miloevia. Pri tom, Popovi se ne oslanja na izvorni
tekst Othella; naprotiv, bitan mu je Iago dat iz jedne romantiarske perspektive
dakle Coleridgeov Iago.116 Naravno, Popovi je imao oigledne razloge u karakteru
linosti koju opisuje da izabere ovo posebno tumaenje. Rekao bih, meutim, da su
postojali i neki dublji, optiji razlozi. Romantizam je, naime, milje iz koga nie kritika protiv prosvetiteljskih nastojanja da se racionalno preoblikuju drutva kritika
koju e ideoloki izraziti konzervativizam i nacionalizam. Ta kritika jednim delom
vrsto se naslanja i na romantiarsku viziju oveka kao pre svega iracionalnog bia,
114 Re je o kotskom teoretiaru nacionalizma Tomu Nairnu. Vidi Schwar
zmantel, str. 177.
115 Vidi beleku 10.
116 Vidi beleku 32.
Re no. 85/31, 2015.
to je olieno i u sintagmi nemotivisano zlo kojom Popovi opisuje Miloevia a

izvodi je iz Coleridgeovog opisa Iaga.
U uvodu za svoja predavanja, iz 1965. godine, o romantizmu kao korenitoj kritici prosvetiteljstva, Isaiah Berlin je ponudio jedno metodoloko naelo
zasnovano na uvidu da je istorija misli, menjanja, delovanja, morala, politike u
velikoj meri istorija dominantnih modela. Da bismo identifikovali i objasnili jedan model u kome su ljudi mislili, nastavlja Berlin, treba izdvojiti dominantan
obrazac koji vlada tom kulturom. Taj obrazac reflektuje se i u najkarakteristinijim
spisima te kulture.117 U portretisanju Miloevia kao nemotivisanog zla, Popovi
je posredno ukazao na kulturni milje romantizma i kritiku protiv pokuaja da se
drutvo racionalno uredi koja se tu raa. Ako bismo sad potraili tekst u kome se
na najkarakteristiniji nain reflektovao dominatan obrazac te kritike, nuno se
nameu Zabeleke iz podzemlja Fjodora Dostojevskog, a njegov ovek iz podzemlja
koji progovara iz tih spisa kao amblematina figura otpora promenama zasnovanim na razumu. Primenimo li Berlinova metodoloka uputstva, srpsku kulturu na
prelazu iz 20. u 21. vek na osnovu jakog otpora koji prua racionalno motivisanim
promenama mogli bismo naznaiti ne samo kao kulturu straha ili ponienja nego
i kao kulturu podzemlja.
Vrlo kratko o romanu Dostojevskog i njegovom junaku: Legendarni
lik oveka iz podzemlja, kako junaka ruskog romana naziva jedan maarski tuma,
nastao je godinu dana po povratku pisca s puta po Zapadnoj Evropi i objavljivanja
zabeleki sa tog puta pod naslovom Zimske beleke o letnjim utiscima. Re je zapravo o
politikoj studiji koja je krcata optim mestima romantiarskog antikapitalizma.
Ovo nam je vano stoga to se mnoge ocene pisca studije podudaraju sa stavovima
njegovog junaka iz podzemlja. Nije tu samo re o antikapitalizmu, piev junak
obruie se i na zapadni socijalizam toga doba. Posebno na uverenje te ideologije
da se drutvo moe racionalno urediti te da se tako mogu otkloniti opasni antago
nizmi izmeu drutvenih grupa. Kritika kapitalizma i socijalizma tu pre svega
cilja na utilitarnost i racionalnost koje prosvetitelji vide kao kljune odlike ljudskih
bia.118 Manje je vano to to su takva putovanja po Zapadnoj Evropi bila svojevrsno
117 Isaija Berlin, Koreni romantizma, preveo Branimir Gligori (Beograd: Slubeni
glasnik, 2006), str. 18. Berlin inae tvrdi da romantizam i kritika prosvetiteljstva vuku korene iz (nemakog) oseanja ponienosti i potrebe da se
izbegne novo povreivanje. Po Berlinu je cela stvar produkt povreenog
nacionalnog senzibiliteta, stranog nacionalnog ponienja, i to je u 17. i 18.
veku koren romantiarskog pokreta to se Nemaca tie. Str. 53.
118 Vidi Ferenc Feher, Pesnik antinomija, preveo Lazar Merkovi (Beograd: Nolit, 1981), ovde str. 56-57.
109
obavezno hodoae za pisce iz Rusije toga doba; bitno je da su oni listom tu Evropu doivljavali kao neto to je prolo ili to je na zalasku, emu se treba pokloniti
ali to vie nema ta da im prui.119
Taj sud o Zapadnoj Evropi izrie se sa stanovita iracionalnosti i toboe
prave slobode, a protiv prosvetiteljske razboritosti i lane slobode koju ona navodno
sa sobom nosi. Na tome e insistirati mnogi tumai Dostojevskog. Na primer:
ovekova priroda je polarizovana, antinomina i iracionalna. Kod oveka
postoji neiskorenjiva tenja prema iracionalnom, prema bezumnoj slobodi,
prema patnji. ovek ne tei uvek i stalno koristi. U svojoj samovolji ovek na
svakom koraku pretpostavlja patnju. On se ne miri sa racionalnim ureenjem
ivota. Sloboda je neto vie od blagostanja i dobrobiti. Ali sloboda nije vlast
razuma nad duevnom stihijom, sloboda je i sama iracionalna i bezumna,
ona nas mami da prekoraimo granice koje su postavljene oveku. Ta beskrajna
sloboda mui oveka, vodi ga u propast.120
110
Spas od ljudske prirode koja, budui polarizovana, antinomina i iracionalna, neminovno vodi u propast, mora se traiti iskljuivo u jednoj vioj realnosti: Put
slobode vodi ili ovekobogu i tu ovek nalazi svoj kraj i svoju propast ili Bogooveku, i tu ovek nalazi svoje spasenje [...]. I zato: Ako nema Boga, ako je on [ovek] sam bog, onda nema ni oveka, zatire se i njegov lik.121 ovek iz podzemlja
je slika puta u propast. Ali, spas nije u racionalnom pokuaju da se on promeni i
prihvati odgovornost za svoje postupke, spas je u veri i transformaciji u Bogooveka.
Ako bismo sad ovu sliku rairili na itavo drutvo, a malo koji tuma Dostojevskog
uzdrao se od toga, pre svega insistirajui na kritici koju Zabeleke iz podzemlja iznose
protiv prosvetiteljskog racionalizma, potpuno je izvesno koji bi oblici drutva odgovarali ovakvom razumevanju ljudske prirode. Po analogiji sa isterivanjem boga
dobili bismo neku vrstu uterivanja boga: iz ugla prosvetiteljske (zapravo kantovske) ideje slobode, osoba koja podlee svojim strastima, ba kao i osoba koja spas
trai izvan sebe, nisu niti mogu biti slobodne.
119 Vidi Dord Stejner, Tolstoj ili Dostojevski, prevele Ljubica Popovi i Ljiljana
Mirkovi (Novi Sad: Knjievna zajednica Novog Sada, 1989), ovde str.
30-31.
120 Nikolaj Berajev, Pogled na svet F. M. Dostojevskog, u Ruska religijska filozofija i F. M.
Dostojevski, preveo Mirko orevi (Beograd: Partizanska knjiga, 1982),
str. 267.
121 Isto, str. 270-271.
Re no. 85/31, 2015.
Bilo je ipak i drugaijih tumaenja koja su karakter oveka iz podzemlja pokuala da objasne na osnovu psihologije samog pisca. Tako se, na primer,
i piscu i njegovom junaku pripisuje iskustvo munog doivljaja koji je izazvao intenzivan bol. Zajedno sa tom traumom javila se i neurotina enja da se neprijatna
scena vie ne ponovi. Ta enja koja se ogleda u izbegavanju bola javlja se onda uvek
u situacijama koje zahtevaju neku promenu.122 Promena u svetu romana podrazumeva ponaanje koje bi odgovaralo datoj situaciji i ponaanju ostalih karaktera,
od kojih glavni junak neprekidno oekuje potvrdu i priznanje. Iz straha da e to
priznanje izostati, on u poslednjem trenutku bira da sam bude vinovnik izostanka
te potvrde i to tako to se ponaa sasvim suprotno od onoga to bi bilo oekivano,
razumno ili emocionalno prihvatljivo, te tako neprekidno povreuje ljude oko sebe.
Mehanizam enje da se izbegne neprijatna situacija uslovljava ponaanje oveka
iz podzemlja; isti mehanizam vodio je i pisca u oblikovanju svog junaka. Slino e
Popovi opisati ponaanje srpskog naroda, koji je stalno razdiran eljama da se
drugima dopadne i mrnjom prema tim drugima od ijeg suda zavisi.123
Zakljuak
Koju poziciju je zauzeo Sra Popovi spram antiprosvetiteljske i antiracionalistike

kulture oveka iz podzemlja? Ako se zadrimo unutar ideolokog horizonta moderne, na kome vidimo etiri velika pogleda na svet, sistema miljenja i uverenja
te kljunih pojmova to ine osnovu politikog delovanja liberalni, socijalistiki,
konzervativni i nacionalistiki u stalnom trenju i sukobu, jasno je da srpsko drutvo nije isprobalo jedino jo liberalnu opciju. Upravo to stanovite, svetonazor,
izabrao je i usvojio, i u skladu sa njim se (politiki) ponaao Sra Popovi. Ako
bismo se posluili jo jednom prostornom metaforom, za kojom je posegao jedan
drugi takoe revnostan italac Dostojevskog: izmeu Atine i Jerusalima124 Popovi
se odluio za Atinu. Razume se, Atina tu stoji za razboritost, odmerenost i pravednost. Jerusalim konotira potinjenost, hijerarhiju i nemogunost spoznaje. Prema
toj simbolinoj kartografiji, Atina je mesto gde ljudi utiu na svoju sudbinu, dok
joj se u Jerusalimu pokoravaju i preputaju.
122 Ovako kratki roman Dostojevskog tumai Nikola Miloevi u svom ogledu
Filozofija i neuroza u Zabelekama iz podzemlja iz 1957. godine. Vidi Nikola
Miloevi, Antropoloki eseji (Beograd: Nolit, 1978), str. 9-32; ovde str. 28-29.
124 Mislim ovde, naravno, na Lava estova i njegovu knjigu Atina i Jerusalim
(preveo Mirko orevi; Budva: Mediteran,1990).
111
112
Popovieva liberalna uverenja nisu se iscrpljivala u bespotednoj kritici

pogubnog kulturnog, identitetskog, ideolokog modela koji je prigrlila Srbija. Naprotiv, uz tu kritiku on je nastojao i da dela kao racionalni politiki akter u skladu
sa svojim uverenjima. Jedan bitan vid tog aktivizma sastojao se u formiranju i podupiranju informisane i kritike javnosti. Razvoj obrazovane javnosti i racionalna
rasprava kroz koju se formira svest o posebnim i zajednikim interesima trebalo bi,
verovao je Popovi, da vode ka poboljanju drutva. Upravo tim razlogom objasnio
je osnivanje asopisa Vreme, koje je sam inicirao. Znakovito je to je 1990. u vezi
sa osnivanjem Vremena naglasio da je to korak ka stvaranju upravo zrele javnosti,125
referirajui tako posredno na uveni stav da je prosvetiteljstvo ovekov izlazak iz
samonametnute nezrelosti. Iz istih razloga u dvehiljaditim postao je jedan od redovnih sagovornika i autora Peanika.
Njegov predlog reenja za Srbiju izgleda neprimereno skromno u poreenju sa razmerama problema pred kojima se srpsko drutvo nalo. Otvaranje
javnog prostora, smatrao je Popovi, omoguie artikulaciju razliitih miljenja i
pogleda na svet. Ta artikulacija vodie ka diferencijaciji homogenog naroda na
drutvene grupe koje e se formirati oko svojih specifinih interesa. To e dalje
dovesti do diferencijacije unutar polike arene, gde emo konano dobiti predstavnike pojedinih grupa, a ne vie itavog naroda. U konkurenciji razliitih ideja
i programa bie lake pronai prave odgovore na izazove razvoja i transformacije
koji stoje pred Srbijom. Normativni okvir za te politike sukobe, koji su iznad svega poeljni, sastoji se od onoga to je Popovi uporno isticao kao vladavinu prava
i razlikovao od pravne drave. Da bi se taj normativni okvir uspostavio, Srbija na
kraju mora priznati istinu o zloinima iz devedesetih i prihvatiti odgovornost za
njih. I to je drugo reenje, druga taka od koje se mora poi. Otuda toliko govora o
zloinima iz devedesetih. Otvaranje javnog prostora i uspostavljanje normativnog
okvira za odgovorno ponaanje u njemu za to se zalagao Sra Popovi. Reklo bi
se da je to premalo, ali ve dve i po decenije se ispostavlja da je to za Srbiju previe.

Re no. 85/31, 2015.
Literatura:
Aron, Remon. Mir i rat meu nacijama, prevela Ivanka Pavlovi (Sremski Karlovci/Novi Sad:
Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, 2001).
Bandovi, Igor (prir.). Rad Meunarodnog krivinog tribunala za bivu Jugoslaviju i domaih sudova za ratne
zloine (Beograd: Beogradski centar za ljudska prava, 2005).
Basta-Flajner, Lidija R. Politika u granicama prava. Studija o anglosaksonskom konstitucionalizmu (Beograd: Slubeni glasnik, 2012 [1984]).
Berajev, Nikolaj. Pogled na svet F. M. Dostojevskog, u Ruska religijska filozofija i F. M. Dostojevski, preveo
Mirko orevi (Beograd: Partizanska knjiga, 1982).
Berlin, Isaija. Koreni romantizma, preveo Branimir Gligori (Beograd: Slubeni glasnik, 2006).
etiri godine tranzicije u Srbiji (Beograd: Centar za liberalno-demokratske studije, 2005).
olovi, Ivan. Politika simbola. Ogledi o politikoj antropoligiji (Beograd: B92, 1997).
Dimitrijevi, Nenad. Dunost da se odgovori. Masovni zloin, poricanje i kolektivna odgovornost, preveli Dejan Ili i autor (Beograd: Fabrika knjiga, 2011).
Dimitrijevi, Nenad. Moralna odgovornost za kolektivni zloin, u O. Savi i A. Miljani
(ur.), Zajednica seanja (Beograd: Beogradski krug, 2006).
Dimitrijevi, Nenad. Sluaj Jugoslavija. Socijalizam, nacionalizam, posledice (Beograd: Edicija Re,
2001).
Dimitrijevi, Vojin. Pismo predsedniku Kotunici, http://www.komisija.org/osnovna.
html (ova strana je uklonjena sa interneta pre vie od deset godina).
Dragovi-Soso, Jasna. Spasioci nacije. Intelektualna opozicija Srbije i oivljavanje nacionalizma, prevela
Ljiljana Nikoli (Beograd: Fabrika knjiga, 2004).
Elster, Jon. Kako objasniti drutveno ponaanje. Jo matica i rafova za drutvene nauke, preveli Duan
Pavlovi i Smiljana Skiba (Beograd: Slubeni glasnik, 2014).
Elster, Jon. Svoenje rauna. Tranziciona pravda u istorijskoj perspektivi, prevela Vesna Bogojevi et al.
(Beograd: Beogradski krug, 2005).
Feher, Ferenc. Pesnik antinomija, preveo Lazar Merkovi (Beograd: Nolit, 1981).
Gerc, Kliford. Tumaenje kultura, prevela Slobodanka Glii (Beograd: XX vek, 1998).
Gerschenkron, Alexander. Economic Backwardness in Historical Perspective. A Book of Essays (Cambridge, Mass.: Belknap Press of Harvard University Press, 1962).
Gligorov, Vladimir. Why Do Countries Break Up? The Case of Yugoslavia (Uppsala: Acta Universitatis Upsaliensis, 1994; na srpskom je elektronsko izdanje knjige dostupno u prevodu Lane
Budimli [Beograd: Peanik, 2014] na http://pescanik.net/wp-content/PDF/Gligorov/
vladimirgligorovzastosezemljeraspadaju.pdf).
Ivani, Viktor. Toka na U. Sluaj aki: anatomija jednog skandala (Split: Feral Tribune, 2000).
Jaspers, Karl. Pitanje krivice, prevela Vanja Savi (Beograd: B92, 1992).
Jovi, Dejan. Jugoslavija drava koja je odumrla. Uspon, kriza i pad etvrte Jugoslavije (1974.1990.)
(Beograd: Edicija Re, 2003).
113
114
Kaneti, Elijas. Masa i mo, preveo Tomislav Kargain (Novi Sad: Mediterran Publishing,
2010).
Miler, Jan-Verner. Osporavanje demokratije, prevela Slobodanka Glii (Beograd: Fabrika
knjiga, 2013).
Miloevi, Nikola. Antropoloki eseji (Beograd: Nolit, 1978).
Mojsi, Dominik. Geopolitika emocija. Kako kulture straha, ponienja i nade utiu na oblikovanje sveta,
prevela Milica eur (Beograd: Clio, 2012).
Molnar, Aleksandar. Ustavni haos prve revolucionarne rotacije u Srbiji: 5. oktobar 2000 27. jul 2012.
(Beograd: Fabrika knjiga i Fondacija za otvoreno drutvo, 2013).
Mller, Jan-Werner, Ustavni patriotizam, preveo Dejan Ili (Beograd: Fabrika knjiga, 2010).
Neumann, Franz. Behemot. Struktura i praksa nacionalsocijalizma 1933-1944, preveo Damjan
Lalovi (Zagreb: Disput, 2012).
Neumann, Franz. Demokratska i autoritarna drava, preveli Nadeda ainovi-Puhovski i arko
Puhovski (Zagreb: Naprijed, 1992).
Nojman, Franc. Vladavina prava. Politika teorija i pravni sistem u modernom drutvu, preveo Slobodan
Divjak (Beograd: Filip Vinji, 2002).
Ortega i Gaset, Hose. Pobuna masa, preveo Branko Ani (aak: Gradac, 1988).
Osiel, Mark. Mass Atrocity, Collective Memory, and the Law (New Brunswick, NJ.: Transaction
Publishers, 2000).
Piper, E. (ur.), Forever in the Shadow of Hitler? Original Documents of the Historikerstreit. The Controversy
Concerning the Singularity of the Holocaust (New Jersey: Humanities Press, 1994).
Popov, Neboja (prir.). Srpska strana rata (Beograd: Republika, 1996).
Popovi, Sra. One gorke suze posle (Beograd: Peanik, 2010).
Popovi, Sra. Put u varvarstvo (Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2000).
Popovi, Sra. Teze za razgovor o kraju jedne epohe, http://pescanik.net/teze-zarazgovor-o-kraju-jedne-epohe/
Razvoj demokratskih ustanova u Srbiji deset godina posle (Beograd: Fondacija Heinrich Bll, 2010).
Schwarzmantel, John. Doba ideologije. Politike ideologije od Amerike revolucije do postmodernih vremena,
preveo Sreko Premec (Zagreb: AGM, 2005).
Stejner, Dord. Tolstoj ili Dostojevski, prevele Ljubica Popovi i Ljiljana Mirkovi (Novi Sad:
Knjievna zajednica Novog Sada, 1989).
Swidler, Ann. Culture in action: Symbols and Strategies, American Sociological Review, Vol
51, 1986.
estov, Lav. Atina i Jerusalim, preveo Mirko orevi (Budva: Mediteran,1990).
Teitel, Ruti G. Tranziciona pravda, preveli Dejan Ili i Slobodanka Glii (Beograd: Fabrika
knjiga, 2014).
Tomas, Robert. Srbija pod Miloeviem. Politika devedesetih, prevela Aleksandra Popovi (Beograd:
B92, 2002).
Re no. 85/31, 2015.
JUGOSLAVIJA I IZDAJA
Viktor Ivani
1.
Kada danas kaete da ste za Jugoslaviju i da biste
voleli da ona bude ouvana, ljudi vas gledaju za
panjeno, jer je Jugoslavija za njih ono iskustvo koje
imaju i u kojem ne vide nita to bi vredelo sauvati.
Ni s tim se potpuno ne slaem, ali u svakom sluaju kad kaem da sam za Jugoslaviju, ne pada mi
na pamet da se vraam u prolost. Ali mislim da su
mogue i neke druge varijante. ak mislim da nismo sposobni uopte da zamislimo kakve sve alternative postoje, kao to mislim da nije pametno sad
pokuavati definisati tu Jugoslaviju. Onog trenutka
kad to postane predmet naeg razgovora ideja e
sigurno biti. Ali mi se jo uvek bavimo destrukcijom.
No, i tome e doi kraj. Jer ne vidim ta bi se jo
imalo unitavati.
Sra Popovi tako je govorio za zagrebaki Danas
u studenome 1990. Ovdje je taj iskaz naveden i
zbog toga to ga ovaj potpisnik elei odmah jasno
predoiti svoju poziciju i namjere, a moda se i
rijeiti ponekog suvinog itaoca preuzima od rijei
do rijei, uz dunu zahvalnost pokojnome autoru, s
tom razlikom to bi ga bio spreman izgovoriti danas,
u jesen 2014., dvadeset i etiri godine nakon to ga
je Popovi izloio u originalu.
Kada danas kaete da ste za Jugoslaviju, nakon
skoro etvrt stoljea njena nepostojanja, zapanjenost
okoline jo je upeatljivija, konsternacija je takva da
ju je milina gledati, zjenice se ire od Vardara do
Triglava, ali barem se ini kako je zavrni dio citiranog istupa, onaj gdje se melankolinim tonom izraava nada da e ruilakim aktivnostima doi kraj
Jer ne vidim ta bi se jo imalo unitavati... neto vre fundiran nego u novembru 1990. Sra je
Popovi bolje od veine svojih suvremenika razumio
da je strategija destrukcije ve tada bila potpuno zaokruena i do detalja razraena,

no unitavanje u svom punom fizikom obimu tek je zapoelo: slijedila su bestijalna razaranja, genocid, ratni zloini, etnika ienja, paljevine, logori, ubijeni,
osakaeni, izbjegli... Stvarnost je nadmaila crne slutnje ovog racionalista, iz ega
je zasigurno izvukao pouku. Deset godina kasnije, u razgovoru sa Zoranom Pureeviem, kazat e kako ni budunost nije ono to je nekad bila.
116
2.
Ovdje nas, meutim, zanima jedno drugo pitanje. Ono glasi: to to znai kada
jedan Jugoslaven a Sra Popovi je to nesumnjivo bio vrsto zastupa stav da
krvavi dogaaji koji su pratili raspad Jugoslavije nisu imali odlike graanskoga rata,
ve meunarodnog sukoba, premda su svi akteri toga sukoba i pojedinani, i
kolektivni, i institucionalni neko bili pod atorom iste zajednike drave?
Lakonski, i vjerojatno pomalo neumjesno, mogli bismo se pozvati na
njegovu uvenu izjavu: Ja nisam Srbin nego advokat, danu novinaru NON-a 1986.
godine, u vrijeme dok je kao odvjetnik pred sudom zastupao bivega ministra u vladi
NDH Andriju Artukovia. Mogua parafraza te izjave recimo: Nisam Jugoslaven
nego pravnik u svakom sluaju nije adekvatna. Moe se, naime, pokazati kako je
Popovi tezu o graanskome ratu u Jugoslaviji smatrao posljedicom uzurpacije ne
samo jugoslavenske ideje, ve i jugoslavenske dravotvorne prakse, kakva god ona
bila. tovie, dokazni postupak koji je izveo, makar ga rukovodila gvozdena pravnika logika, liena i najmanjih sentimentalno-ideolokih natruha, nije bio nita
drugo nego (jo jedna) bitka protiv otmiara jugoslavenstva.
Gard zauzet u vrijeme obrane Artukovia u tom je pogledu instruktivan, a kao svojevrsni kredo obnavlja se i prilikom svake od sljedeih nacionalnih
izdaja koje je Popovi poduzimao. Stjecajem okolnosti, te zahvaljujui moralnoj i
intelektualnoj konstituciji ovog advokata, to je bio i najei i najii oblik njegova
javnog angamana (kaimo odmah: umnogome jedinstvenog na naim prostorima).
Napomenimo odmah i to da je nacionalna izdaja ovdje smjetena u navodne znake
zbog toga to se bez ostatka radi o suprotstavljanju (pre)vlada(va)juoj izopaenosti,
o svjesnoj sabotai stremljenja manipuliranog i ideoloki prepariranog politikog
krda. Odvaimo li se stvari promotriti iz Popovieve perspektive, rije je o racionalnoj
izdaji, radikalnom otklonu od veinskog raspoloenja tzv. naroda i njegovih politikih voa koji, naizgled paradoksalno, nije sasvim osloboen patriotskih motiva.
Odvjetnik, koji je dotad zbog verbalnih i drugih delikata branio cijeli
niz politikih disidenata, i sam obiljeen kao neprijatelj komunistikog reima,
pristao je dakle zastupati Artukovia na molbu njegova sina, budui da mu je sluaj
Re no. 85/31, 2015.
bio pravno veoma zanimljiv, a uz to i krajnje nepopularan. Prema vlastitome

svjedoenju, ispostavio je za to tri uvjeta: ne eli braniti NDH, ne eli braniti usta
tvo i ne eli negirati genocid. Optuenikov sin je na te uvjete pristao. A zatim su
uslijedili pritisci na advokata, ne samo kroz prijetea pisma i anonimne telefonske
pozive s porukama da e ga sei na komadie ili mu vaditi oi nego i iz bliske
okoline, uz optube koje su se svodile na to da je prodana dua i izdajnik Srba.
Popovi je na to odgovorio kategorinou iza koje ne ostaje prostora za odstup:
Prijatelji, koje inae cenim, kau: Nema veze ta su tvoji intimni motivi,
nastupie u tom dresu. E, pa ja neu ni u kakav dres! Tu logiku po kojoj u ivotu
postoje samo nai i njihovi ne prihvatam. To je faistoidna logika. Pravo je ono to je
dobro za na narod, govorio je Hitler. Ja mislim da je za svaki narod dobro samo ono
to je pravo. A pravo je da i Artukovi, kao svako drugi, ima branioca. (NON, 1986.)
3.
Paralela je, rekosmo, neumjesna, moda ak i opscena, no ipak: to je bilo nor
malnije nego da i popljuvana Jugoslavija omraena i odbaena od svih, a pogotovo
od onih koji su godinama usrdno opsluivali njen politiki reim ima branioca? to je bilo loginije nego da osvjedoeni partibrejker Sra Popovi raskrinka
grandioznu la da je balkanski kaos bio neizbjean poput elementarne nepogode?
Jer mit se, budui da je posluio kao formula za to jednostavniju i to bezbolniju
konzumaciju stvarnosti, vrlo brzo preselio u govor politike rutine.
Prema deurnim tumaenjima, radilo se o historijskoj stihiji i pro
vali vjekovne mrnje meu jugoslavenskim narodima. Katastrofa je bila neizbjena
posljedica nagomilanih antagonizama to su poput uarene lave krili svoj put iz
mranih politikih dubina i jednom morali eruptirati. Multinacionalni kotao pod
nazivom Jugoslavija mogla je drati pod kontrolom samo jednopartijska diktatura
i nametnuta stega bratstva i jedinstva. Na tome paklenom tlu dogodio se sraz u
kojem nema dobrih i loih momaka. Jugoslavija je, drugim rijeima, skonala u
krvi zato jer je oduvijek bila nakrivo sklepana neprirodna tvorevina. Jugoslavija i
demokracija, treim rijeima, bile su nespojive, do toga da imenica Jugoslavija i
imenica demokracija naprosto ne mogu ii jedna uz drugu. Zbog toga se, naposljetku, od strane tzv. civiliziranog svijeta nita nije moglo uiniti na spreavanju
neumitna uasa, ve je, kao kad se suoavamo sa umskim poarom, trebalo ekati
da se on do kraja istutnji i ugasi sam od sebe.
Da bi to postigao, da bi tu rado usvajanu generalnu sliku prokazao kao
obmanu i jeftini alibi, advokat se morao drati naela da je za svaki narod dobro
samo ono to je pravo i tvrdo ustrajati na odluci da nee ni u kakav dres. S tim
117
da su u nepoeljne odore spadala i odijela od boljeg tofa kakva se nose u tzv. civiliziranom svijetu. Nemono slijeganje ramenima kojim su drave demokratskog
Zapada, predvoene SAD-om, popratile apokaliptine dogaaje u Jugoslaviji bez
ustezanja je ocijenio prikrivenom podrkom planovima agresora: Ta pasivnost je
objektivno bila sauesnitvo. (Milosevics Motivless Maligancy, Peanik, 2006.)
118
4.
Sra Popovi smatrao je da su sukobi u bivoj Jugoslaviji dobili elemente graanskoga rata od 1992., kada su glavna vojna dejstva ve bila zavrena, naroito u
Bosni, jer je tamonje stanovnitvo bilo prinueno da se grupie i opredeljuje po
nacionalnoj osnovi, no da je rat zapoeo politiki vrh Srbije, uz pomo vrha JNA
i Udbe, te regrutiranih paramilitarnih jedinica pod njihovom komandom. Rat
koji se vodi, prvo u Hrvatskoj, a potom u Bosni, vodi u stvari predsednik Srbije uz
pomo bandi koje su nastale raspadom Jugoslavije. Ratni zloini u uem smislu,
kao to su masakri, raseljavanja stanovnitva, bombardovanja gradova, ubistva civila,
genocid nad Muslimanima, samo su posledica tog osnovnog zloina, zloina protiv
mira. (Monitor, 1995)
Povod za polemiku to se u proljee 2004. vodila na stranicama Politike
bio je posjet tadanjega ministra vanjskih poslova (tadanje) Srbije i Crne Gore
Vuka Drakovia Hrvatskoj i njegov poziv da Hrvatska povue svoju tubu za genocid
protiv SCG, jer se, kako je izjavio, u Hrvatskoj tada vodio graanski rat koji nije
imao odlike meunarodnog sukoba. Popovi je, suprotno tome, kategorino zastupao miljenje da se radilo o meunarodnome sukobu, a svoju pravnu argumentaciju
temeljio je na tvrdnji da je Srbija postala nezavisna i suverena drava po svom ustavu
donesenom 28. rujna 1990., godinu dana prije proglaenja neovisnosti Slovenije
i Hrvatske. Njime se ona praktiki izuzima iz pravnog sistema SFRJ, proglaava
potpunu autonomiju u politiko-administrativnom, vojno-sigurnosnom i financijskom smislu, ukljuujui vlastitu carinsku politiku, te si uzima za pravo prema
klauzuli poznatoj kao si volam da potuje savezne zakone samo onda kada joj je to
u interesu. Ova injenica zamagljivana je Miloevievom propagandom, prema
kojoj je uzrok rata bio borba protiv hrvatskog separatizma. Ta injenica je zamagljivana iz
straha od strane intervencije, pa je Miloevi toboe uvao teritorijalni integritet SFRJ, a
nije vrio agresiju na tuu teritoriju.
Smisao podvale, odnosno ustavne konstatacije kako je Srbija i dalje u
sastavu SFRJ, bio je u tome da se utaji vlastiti separatizam, da se Srbija pred me
unarodnom javnou krije iza imena Jugoslavije dok toboe titi njenu teritorijalnu cjelovitost od separatistikih namjera drugih i na taj nain zamaskira stvarne
Re no. 85/31, 2015.
motive zapoinjanja rata. Miloevi je elio silom, bez ikakvih pravnih osnova, zadrati prava koja je Srbija imala u Jugoslaviji dok nije iz nje istupila. To je prije svega
znailo sudjelovati u radu Predsjednitva SFRJ i dirigirati njegovim odlukama uz
pomo svojih satelita marionetskih politikih garnitura iz Vojvodine, Crne Gore
i sa Kosova preko toga uspostaviti vrstu kontrolu nad JNA, a takoer i polagati
pravo na dio savezne blagajne: tako je Srbija 28. prosinca 1990. upala u monetarni
sistem SFRJ u monetarni sistem druge zemlje, naglaava Popovi i svojevoljno
se zaduila iz njene primarne emisije sumom od 1,4 milijarde dolara.
Stvarni scenarij pripreme rata Popovi je u vie navrata javno iznosio,
pokuavajui do kraja razobliiti oficijelnu verziju, prema kojoj su Slovenija i
Hrvatska bile separatistike republike, pa su se Srbi u Hrvatskoj i Bosni i Hercego
vini osjetili ugroenima, te je Jugoslavenska vojska ratovala da zatiti njihova prava.
Naprotiv, upozoravao je advokat: rat je zapoet i voen zato da bi Slobodan Miloevi, nakon politikog poraza u okviru jednopartijski ustrojene Jugoslavije, po svaku
cijenu zadrao svoju vlast. Sinopsis je izgledao ovako:
Jugoslavija se dakle raspada donoenjem separatistikog ustava Srbije
28. rujna 1990. i od tada realno ne postoji; Miloevi zakljuuje da e mo uspjeti
zadrati jedino ako pod svojim nadzorom ima JNA, indoktriniranu zatitom Jugoslavije i vjernou Titu; da bi to postigao mora uzurpirati rad i odluke Predsjednitva SFRJ koje je i vrhovni zapovjednik vojske; da bi mu to polo za rukom treba se
rijeiti jednoga glasa, jedne republike, pa gura Slovence iz savezne drave, to ovi
sa sebinim olakanjem prihvaaju; Miloevi zna da e Hrvati poletjeti za njima,
no on sada dirigira igrom preko zavjerenike klike u vaninstitucionalnom krnjem
Predsjednitvu drave koja faktino ne postoji, a time i upravlja saveznom vojnom silom, etvrtom po snazi u Europi, kojoj se nudi kao alternativni Tito; izdvajanje Hrvatske iz Jugoslavije povod je da se krene u oruanu obranu ugroene srpske
manjine, s parolom da svi Srbi moraju ivjeti u istoj dravi; utvruju se granice
unutar kojih se nee ratovati i koje e obiljeiti teritorij nove srpske drave; JNA se
transformira u vojsku onih koji ele ostati u Jugoslaviji, mijenja svoj etniki sastav
i postaje srpska vojska, potpomognuta paravojnim skupinama koje mobilizira i alje
na frontu srbijanski politiki vrh; zapoinje rat koji se razbuktava u svojoj punoj
raskoi, pa u sljedeoj fazi zadobiva i svojstva graanskoga rata...
U antologijskom feljtonu objavljenom u beogradskom Danasu tokom
oujka i aprila 2003. godine jednim od najvanijih tekstova koji se bave korijenima jugoslavenskog rasula uope Sra Popovi predlae jednostavan misaoni
eksperiment, prema kojem bismo pretpostavili da se SFRJ uspjela odrati (recimo
ranom vojnom intervencijom spoljnih sila), a zatim sastavlja opirnu optunicu
119
protiv glavnih nositelja zavjere Slobodana Miloevia, Borisava Jovia i Veljka Kadijevia. Transformacija poznatoga branitelja u tuioca ima neumoljiv ishod: pravna
ekspertiza, s dokaznim materijalom koji se najveim dijelom oslanjao na memoarske
zapise Jovia i Kadijevia (dakle na priznanja optuenih, data nehotino, isporuena
u formi priglupe samohvale aktera velikih povijesnih dogaaja), pokazala je kako bi
zavjerenici pod uvjetima spomenutog misaonog eksperimenta: da im se sudi
pred domaim sudom po zakonima koji su vaili u vrijeme poinjenog zloina bili
osueni za teko krivino djelo veleizdaje, za koje je predviena smrtna kazna.
120
5.
Tvrdnju da Jugoslavija nije bila rasturena u graanskome ratu, ve u meunarodnom
sukobu, moemo prema tome razumjeti samo kao obranu jugoslavenske ideje i
jugoslavenskog projekta ili najtonije: jugoslavenskog potencijala od insajderske
uzurpacije. Sra Popovi je zapravo bio zaokupljen sluajem jednog kidnapiranja. U
najmanju je ruku dao sve od sebe da prokae cinizam zauzete poze, naime navade
otmiara da, razbijajui Jugoslaviju, mau jugoslavenskom zastavom.
Stajalite iz kojeg takav angaman proizlazi ovdje nam se ini jo
izazovnijim, a to je injenica da zakleti protivnik jugoslavenskog komunistikog
reima brani Jugoslaviju kao demokratsku mogunost. tovie budui da se grozi
nacionalizma i unaprijed pogaa njegove razorne uinke on vidi dotad uvijek
demokratski deficitarnu Jugoslaviju kao neizbjean i vie nego solidan okvir za
emancipaciju koji, upravo na planu tenje ka dosizanju demokratskih ideala, jedini
ima racionalno uporite.
Nesporazum je prividan i zapravo ne postoji. U neku ruku, jedino
su kritiari jugoslavenskog jednopartijskog sustava i to oni nezaraeni virusom
nacionalizma uope i mogli promiljati demokratske alternative. Oni koji
su vladajuem poretku glasno ili tiho sluili, koji su svoje egzistencije bezbolno
prilagodili ideolokim zahtjevima to su pred njih stavljani, u svakom sluaju nisu
imali takvih afiniteta i potreba. A takvi su, za nevolju, inili premonu veinu. U
jugoslavenskoj edipalnoj drami koja je nastupila nakon raspada zemlje, oni su se
s veim ili manjim entuzijazmom, ali svakako bez otpora, prepustili zamjenskim
oevima, novim inkarnacijama preminuloga Voe, bez obzira ukazuju li se one
u figurama Slobodana Miloevia ili Franje Tumana. Tajna nacionalistikoga
trijumfa nije u zagrienim sljedbenicima, nego u golemoj oportunistikoj vojsci
koja je utke marirala pod zastavama.
Uostalom, Sra Popovi je po mnogo emu bio jedinstvena pojava na
prostoru Jugoslavije, pa ovdje uzimamo slobodu govoriti o atipinom profilu Ju
Re no. 85/31, 2015.
goslavena. to ako je taj Jugoslaven opremljen s dovoljnim zalihama kritikoga duha

da, kao vid vlastite odgovornosti prema zajednici, iskae svoje nepripadnitvo? to
ako je on ukljuen u drutvo ba time to je u stanju uspostaviti svetogrdnu distancu? to ako se i ne radi ni o emu drugom nego o svijesti da je slobodan kritiki duh
jedini zdravi temelj zajednice, pogotovo ako prije svega podriva dogme o njenom
obvezujuem jedinstvu? to ako je rije o predispoziciji da se iz razloga koji se tiu
morala, savjesti ili elementarne pravde poini nacionalna izdaja?
U tom smislu, najrespektabilniji aspekt Popovieva jugoslavenstva ogle
dao se upravo u kritici slubenog i veinski usvojenog jugoslavenskog identiteta.
Njegovo jugoslavenstvo nije bilo zamrznuto preputanjem i tupim uitkom u jugo
slavenskoj socijalistikoj stvarnosti, nije bilo isprazno u svojoj statinosti (da bi se
poslije eventualno moglo evocirati kroz kenjkavu nostalgiju), nego je predstavljalo
izraz tenje za bitno drugaijim i boljim sutra. Ono je bilo neasimilirano, ako se tako
moe rei, podrazumijevalo je konfliktan odnos prema drutvu, a ne konformistiku
socijalnu adaptaciju.
Utoliko se i demokratska Jugoslavija, upravo u svojoj utopijskoj dimenziji,
nudila kao jedina realistina alternativa. Sve je drugo vodilo ka linearnoj konverziji
klasne u nacionalnu prisilu, ka ubrzanom navlaenju plemenskih dresova, a to e
rei i ka dramatinoj regresiji u odnosu na ve dosegnute standarde. Takvoj regresiji
da e zgaeni Popovi iz emigracije ogoreno kazati: Ja sam, naravno, jugoslavenski
graanin sa jugoslavenskim pasoem i vratio bih se rado da Miloevi nije razorio
Jugoslaviju. Nemam gde da se vratim. To to on zove Jugoslavijom samo je krvavi
banditski brlog. (Borba, 1993.)
Ovdje je moda potrebno na radikalniji nain izraziti atipinost Po
povieva jugoslavenskog opredjeljenja, samo zbog toga da bismo mu se kasnije vratili, pa uz sve rizike rei: Jugoslavenstvo jest nacionalna izdaja! Ono jest u nepomirljivoj napetosti prema nacionalistikome argumentu, a to znai i prema narodu
ija je volja ideoloki konstrukt. Ono jest takav oblik hereze koji podrazumijeva
potrebu da se, u prilikama kada etniki identitet stjee politiki prioritet, otkae
poslunost vlastitoj naciji. Ono ne moe biti u dosluhu s nacionalnim interesima
u momentima kada pripadnost poprima sadraj politikog programa i kada ideja
nacionalne drave postaje nadreena ideji jugoslavenske (demokratske) zajednice
to na tlu bive Jugoslavije postaje realnost od sredine osamdesetih godina nego
nuno ulazi u direktan sraz s takvim aspiracijama. Ukoliko pak to ne ini ukoliko
vjernost Jugoslaviji ide pod ruku s nacionalistikim skrbnitvom nad fantazmom
koja je nazvana interesom naroda, a to je kroz due vrijeme bila oficijelna poza
politike i intelektualne elite u Srbiji radi se o lanome predstavljanju.
121
Sasvim pojednostavljeno: popovievski model jugoslavenstva u naim

okolnostima nije drugo nego antinacionalizam u svom odgovornijem izdanju. Budui da se ne iskazuje kao vid pripadnosti, nego kao oblik angamana, najmanje
bi mu mogao biti blizak nekakav banalni jugoslavenski nacionalizam (koji, dodajmo usput, i dalje napadno figurira kao ideoloko strailo, premda kroz sve vrijeme
trajanja socijalistike Jugoslavije praktiki nije postojao kao iole realna politika
snaga). Rije je, dakle, o angamanu koji se manifestira kroz graansko nepristajanje
na sve to ne moe biti usuglaeno s univerzalnim normama, pa makar to bilo samo
sredite nekog kolektivnog identiteta.
Gotovo cjelokupno javno djelovanje Sre Popovia ovjeka koji je
bio itekako sroen s ovim prostorima iz naknadne se perspektive dade itati kao
angaman na dva osnovna polja: s jedne je strane to inzistiranje na graanskoj i
politikoj odgovornosti, a s druge zauzimanje za demokratsku Jugoslaviju. Ovdje
tvrdimo da izmeu tih polja nema razlike.
122
6.
Spomenuta polemika iz Politike nije nam zanimljiva zbog sueljavanja pravnikih argumenata, gdje su oni koje je zastupao advokat prosjenome nestrunjaku zdravoga
razuma djelovali superiorno, ve zato jer su se u ulogama Popovievih oponenata
zastupnika teze da se u Hrvatskoj vodio (iskljuivo) graanski rat kao po nekom
nepisanom protokolu javili tipian nacionalist (Ratko Dmitrovi) i tipian oportunist (Edislav Manetovi). Dmitrovi je iznio oekivanu optubu za nacionalnu
izdaju, navodei kako je teza o meunarodnome sukobu razumljiva sa stanovita
hrvatskog nacionalnog interesa, ali (mu) je apsolutno nerazumljivo kad to tvrdi
neko kome hrvatski politiki, ekonomski, dravni i svaki drugi interesi nisu prioritet. Nakon to je poraen na pravnome terenu, napustio je bojite, no isporukom
invektive on je svoju zadau obavio: nacionalist smatra kako je sasvim dovoljno
polemikoga protivnika delegitimirati optubom da ne razmilja srpski, tj. da su
plodovi njegova razmiljanja u suprotnosti sa srpskim nacionalnim interesom,
pa samim time i pogreni.
Manetovi, meutim, u polemici se zadrao due. Iako je naglasio kako
advokat ima dobre namere, i ak se sloio s njim u ocjeni da je srpski politiki
reim bio sve samo ne demokratian, spoitao je Popoviu suvie legalistiko tu
maenje ustava Srbije, jer se ivotna praksa navodno razlikovala od onoga to je u
njemu zapisano. A kada je taj argument pao u vodu budui da je Popovi dokazao
kako je ustavna definicija Srbije kao samostalne i suverene drave provedena u praksi tako to je ova preuzela u svoju nadlenost gotovo sve funkcije bive federacije,
Re no. 85/31, 2015.
od meunarodnih odnosa, preko obrane i sigurnosti, pa do monetarne i fiskalne

politike oportunist se povukao s polja ustavnog prava i preusmjerio raspravu na
podruje politike pragme.
A to emo s reparacijom ako tube Hrvatske i BiH protiv Srbije i Crne
Gore uspiju i budu uvaene od strane suda? pitao je. U tom e sluaju odtetu
koja bi se mogla popeti na vie desetina milijardi dolara otplaivati generacije dravljana koje nikako ne mogu biti odgovorne za te graanske ratove. Takav bi ishod
takoer, upozorio je, destabilizirao odnose u regiji, Srbija bi jo mnoga desetljea
ostala siromana i, opravdano ili neopravdano, kivna na Hrvate i Bonjake, jednom reju, Srbija bi ostala podlona manipulacijama politikih ekstremista. A na
kraju je to i moralno pitanje: kolektivnog kanjavanja celokupnih naroda vie ne
treba da bude.
Hladan ton kojim je Popovi odgovorio na ovaj tip pragmatine bo
leivosti i hinjene brige za dobrobit graana predstavlja onaj prelazak crte, za
njega takorei uobiajen, koji ga je uvijek iznova odvajao ne samo od oportunistiki
raspoloene gomile, nego i od liberalne intelektualne struje koja, obino uz pomo
lanog moralizma, rado podupire ope humanistike vrijednosti ukoliko one nisu
u koliziji s nacionalnim interesom. Pa reparacije uvek plaaju i pojedinci (ak i
generacije) koji nisu odgovorni, uzvratio je. Tako smo mi naplaivali (i jo uvek
naplaujemo) ratnu tetu i od nedunih nemakih pojedinaca i generacija. Pouivi Manetovia da ne smije mijeati pitanje kolektivne krivnje u kaznenopravnom
smislu, koje teorija i praksa odbacuju, s pitanjem odgovornosti za tetu, koja i te
kako moe biti kolektivna, dodao je reenicu u kojoj, s obzirom na predmet spora,
tako blasfemino nedostaje nacionalnih sentimenata: Konano, ta kolektivna od
govornost nedunih graana za tetu ima svoj osnov u odgovornosti graana za postupke
vlade koju biraju.
7.
Takav manjak plemenske sentimentalnosti, izostanak obvezujueg suosjeanja

prema svojima, odlunost da se razum nadredi emocijama, pogotovo ako su ove
proizvedene u ideolokom inkubatoru i usvajane kroz kolektivne rituale, bio je
razlog to su Sri Popoviu etikete nacionalnog izdajnika kaene bez prestanka,
a u bjednijim izvedbama taj se postupak obavlja i posthumno. U vrijeme nastajanja
ovoga teksta, primjerice, Vladeta Jankovi koji nam ovdje slui tek za ilustraciju
osjetio je potrebu javno se obraunati s mrtvim znancem, objanjavajui u jednom
intervjuu zbog ega se s njim zauvek raziao, i na taj nain, s glogovim kolcem u
ruci, osnaiti svoj nacionalni kredibilitet: Presudno je bilo to mi je jednom ali
123
124
ba tim reima rekao, i ponovio, da bi za Srbe jedini lek bio da doive potpun
vojni poraz i kapitulaciju. Tako neto nikad nisam mogao da razumem. Iako ovo
nije jednostavno rei, uvek mi se nekako inilo da Sra Popovi zapravo nije voleo
svoj narod. (Vreme, 2014.) Novinarka potom pita: Mogu li se, profesore, narodi
voljeti ili mrzjeti?, a nekropolemiar spremno odgovara: Mislio sam na oseaj
pripadnosti, na oseanje tradicije, to Sra nije imao.
Popovi je dobar dio svog ivota potroio objanjavajui logiku kojom
isuvie esto od oseaja pripadnosti i imperativa da se voli svoj narod dolazi do
grandioznih zlodjela, onu muklu tranziciju kroz koju se uljueni graani, obuzeti
emotivnou koju inducira nacionalizam, pretvaraju u vladete jankovie. Istine radi,
meutim, treba rei da on razmiljanja o nudi vojnog poraza ne Srba, nego
srpske vojne i politike mainerije! nije uvao za privatne razgovore sa svojim
znancima, nego ih je iznosio javno, i to u vie navrata, pa je dosta bizarno koristiti
tobonju indiskreciju kao predloak za postmortalni lin.
Na primjer: Mislim da je patriotski danas eleti vojni poraz u Bosni
jer bi on znaio i kraj zloina, i politiki poraz Miloevia, i nadu za katarzu i
preokret, i suenje ratnim zloincima, i kraj kolektivnih krivica koje samo raaju
revanizme i reprodukuju nasilje. (Borba, 1993.) Ili, u istom intervjuu: Miloevi
nema nikakav drugi program osim ratnog, a u tom programu ga podravaju gotovo
sve stranke. (...) On e biti poraen kada njegov nacionalni program bude poraen, a poto ga on ostvaruje silom, bie i pobeen silom. Ili: Najvei patriotski
zadatak u Srbiji je da se spozna istina, ne samo onaj deo slavne istorije kojim se
Srbi ponose, ve puna istina o porazima, klanjima, uasima koje su Srbi poinili.
(...) Iz tog ludila nas, kao i Nemce, moe izvui samo jedan nedvosmislen poraz.
(Monitor, 1995.)
Upravo Jankoviev sitnopiljarski manevar, ta tragikomina potreba da
se u zonu indiskretno otkrivene intime (pod firmom, valjda, rasvjetljavanja mrane
tajne) vrati neto to je heretik permanentno javno izlagao, na svoj nain svjedoi
o tome da je Sra Popovi bio mnogo neugodniji tip izdajnika nego to bi se plemenski orijentirani intelektualci, promotori i kontrolori svete zadae da se voli
svoj narod, usudili prevaliti preko usta: dakle racionalni, a ne nacionalni.
8.
Socijalna, politika i intelektualna izolacija koja odatle proizlazi ukazala se u naj
drastinijem izdanju poetkom rujna 1993., u jeku opsade Sarajeva, kada je Popovi, tada emigrant u New Yorku, zajedno sa stotinjak poznatih svjetskih intelektualaca potpisao otvoreno pismo amerikom predsjedniku Clintonu u kojem se trai da
Re no. 85/31, 2015.
zapadne zemlje vojno interveniraju protiv srbijanskog agresora u Bosni. U Srbiji je

to doekano sa zgraanjem i gotovo jednodunom optubom za otvoreno stavljanje
na stranu neprijatelja. Desetak dana kasnije u intervjuu Borbi (pod karakteristinim
naslovom Opet bih potpisao!) poinitelj najveeg nacionalnog grijeha bez kolebanja je odbio napade: Nisam imao nikakvog problema to je pismo, kako kaete,
usmereno samo prema srpskoj strani, a ja bih rekao, prema Miloeviu, Karadiu
i, pre svega, Mladiu, to za mene nije isto, jer njih smatram za ratne zloince, dok
je srpski narod nemoan i kriv jedino to je izmanipulisan.
U polemici koja je uslijedila na stranicama rezerviranim za pisma itatelja, meutim, dodatno je problematizirana uloga naroda, ali i smisao onoga
to se naziva pripadnitvom. itateljica Borbe (Jelica Milosavljevi Tesli) kojoj
je Popovi odluio odgovoriti jer je smatrao da je njeno otvoreno pismo iskreno,
poteno i pametno, da izaziva potovanje i pokree prava pitanja u povienoj
temperaturi pie kako ne moe razumjeti to to se advokatovo ime nalo meu potpisnicima: Jer, Vi g. Popoviu, traite bombardovanje sopstvene zemlje. Kakva god
da je (a takva je kakvu ste je opisali) Vaa je! Ba zato jer je godinama s panjom
i potovanjem pratila ono to je advokat govorio i inio: Mogu da razumem Vau
ogorenost (malo je rei da sam i sama ogorena), ali ne mogu da razumem Vau
mrnju.
Da li ste pisali otvoreno pismo Miloeviu kada su njegovi avioni bom
bardovali muslimanske civile, decu, ene i starce? uzvratio je Popovi. Zato ste
nesreu rezervisali za druge? Da li zato to je u pitanju naa zemlja kakva god da
je? No, u najzanimljivijem dijelu svoga odgovora on izravnije nego prije potencira
kolektivnu odgovornost, a onda i onu vlastitu, proizalu iz injenice (u drugim pri
likama za njega bagatelnog) nacionalnog pripadnitva:
Razgovaram esto sa Beogradom i ujem taj isti ton: ja nisam ni o
emu odluivao, ja nisam ni za ta odgovoran, ja se u to nisam meao, ja sam glasao
protiv toga, ja sam se samo zezao. Ja, za razliku, mislim da sam kriv, da sam odgovoran, da smo krivi i odgovorni zato to Srbima danas vladaju ljudi koji u nae ime
ine zloine. A zatim: To se zove istorijska krivica i pokuaj da bilo ko sebe lino
iz te krivice ispie je neodgovoran i nemoralan, dok ne uspemo da krivicu iz sebe
izluimo. Nije mi bilo stalo da istiem da sam Srbin, dok Srbi nisu ogrezli u zloin.
Sada od toga, na alost, nema izvlaenja.
Ipak, prije nego odvjetnika (odjednom deklariranog Srbina!) olako
svrstamo u tabor patriota, skloni smo ovaj i sline njegove istupe tumaiti kao jo
jedan makar posredno izazvani in subverzije: kao pokuaj da se razori i delegitimira iroko prihvaeno izjednaavanje izmeu patriotizma i poslunosti, odnosno
125
126
izmeu pripadnosti i (s jedne strane) nacionalizma koji od tog fatuma gradi kult,
te (s druge strane) oportunizma koji mu se podinjava. Tek je u tom kljuu mogue
sagledati puni uinak blasfeminih apela, poput onog da je patriotski danas eleti
vojni poraz u Bosni. Advokatu nacionalnost postaje vana u trenutku kada zbog
nje osjea krivnju i stid, naime kada etniki usud postaje etika obaveza.
Od presudne nam je vanosti naglasiti tu razliku: Popovia, kada je na
djelu vladavina zla, u oseaj pripadnosti gura odgovornost potreba da se tome
zlu svom snagom suprotstavi, tim vie jer ono nastupa u ime kolektiviteta dok je
kod onih koji ga optuuju za izdaju pripadnost osnovna figura preko koje se artikulira suuesnitvo ili (samo)abolicija. Budui da je ta figura kolektivna, u kardinalnim je situacijama od nevelikog znaaja hoe li ona biti upranjavana aktivno (kao
kod Jankovia) ili uz patetinu nemo (kako kod itateljice Borbe), jer magnetsko
polje nacionalne ugroenosti tada proizvodi efekt da se svi bespogovorno upisuju
u sortu branitelja i gonia.
Kod advokata, meutim, pripadnost je paradoksalno pratilja
krajnjeg izraza individualnosti; njega oseaj pripadnosti dohvaa u momentu kada
uspostavlja najveu moguu distancu prema zbijenoj politikoj masi. (U intervjuu
Borbi: Ja mislim svojom glavom i nisu me sludeli onda, a nee ni sada. U odgovoru itateljici: Ja postupam po svojoj savesti, drugi kako hoe i kako mogu.) Ako
je to patriotizam, njegov je primarni cilj potkopati uvrijeene oblike manipulacije
dravnom emocijom, a u konanici i dokinuti domoljubne kriterije, jer proizlazi iz sokratovske geste, s nonkonformistikim pojedincem kao ishoditem svih
lojalnosti (jer e takav, kao to znamo, radije biti u zavadi s cijelim svijetom nego
sa samim sobom).
Sra Popovi je vjerovao da Jugoslavija unutar koje su, uzgred budi
reeno, pripadnosti bile raspodijeljene tako da ni jedna od njih ne predstavlja
veinu moe biti poeljan okvir za pribliavanje takvom idealu: ne, naravno, ona
koju je ideoloki uniformirala komunistika partija, a jo manje ona pod ijim
se imenom organiziralo srpsko nacionalno buenje, ve Jugoslavija kao demokratska
mogunost, nikad ozbiljno razmotrena utopijska (a to e rei pokretaka) perspektiva
koja je ba zato to se nudila kao jedini racionalan izbor u slonome preventivnom maru pretvorena u prah i pepeo. Ukoliko odvjetnikovo borbeno nacionalno
deklariranje donekle banaliziramo i svedemo na jednostavnu poruku prkosa na
primjer: Ja i meni slini moemo predstavljati uzorne profile Srba, a ne vi i slini
vama! ukoliko ga, dakle, u njegovu antagonistikom aspektu razumijemo kao
neprihvaanje monopola nad srpstvom, ta se poruka u jo veoj mjeri odnosi na one
koji su, sa zloinakim namjerama, monopolizirali jugoslavenstvo.
Re no. 85/31, 2015.
9.
Odatle Popovieva fokusiranost na sluaj otmice. Moglo bi se rei da je njegovo
jugoslavensko opredjeljenje zapravo najsnanije dolo do izraaja u demaskiranju
Miloevieva jugoslavenstva. On je jo od osamdesetih tvrdio kako Miloeviev
nacionalizam ima jugoslavensku ambalau, a monoetniki sadraj. Zbog ega je
srpskome politikom voi uzurpacija ipak pola za rukom, druga je pria, izvan
dometa ovoga teksta.
Trebalo bi vjerojatno poi od toga da je preveliki broj nekadanjih Jugoslavena bio hrvav ili srbav ispod koe. No taj potkoni proces nije bio tek kolanje
prikrivenog etnosa, tajni plemenski sok koji od pamtivijeka cirkulira narodnim venama, nego, znatno vie od toga, nagon za odanou neupitnom politikom autoritetu,
udnja za likom patrijarhalnog oca koji e igrati ulogu ovlatenog katalizatora, koji e
ponuditi smisao postojanja i definirati rezon zajednice, drugim rijeima popratna
pojava injenice da Jugoslavija nikada nije bila demokratski konstituirana.
Vertikalno se poistovjeujui s Titom, Jugoslaveni su se ujedno i hori
zontalno poistovjeivali meu sobom, veli Boris Buden, te je tako stvorena masa iji
je kolektivni identitet stijenjen unutar politikog diskursa koji je poinjao i zavravao
ritualno insceniranim zaklinjanjima voi, da bi naposljetku autentini Jugoslaven
titoist ostao okamenjen u liku u kojem je bio u trenutku Titove smrti. (Inconscientia
Iugoslavica, 1990.) Do slinog zakljuka doao je i Sra Popovi godinu dana ranije:
Ovaj tip sistema je izgraen na pretpostavci postojanja jednog monog centralnog
tumaa i koordinatora. Nestankom ovog elementa (smru Tita) ceo sistem pokazuje
da je nesposoban da normalno funkcionie. (...) Ovo to sada preivljavamo ovo je
dan nakon Titove smrti. Trebalo je da proe devet godina. To je na slow motion. Svi
su se opravdano pitali ta e biti nakon Titove smrti. Evo, ovo e biti. (Start, 1989.)
U takvim okolnostima nove su politike statue nicale iz plodnoga tla
natopljenog zebnjom Franjo Tuman u Hrvatskoj, Slobodan Miloevi u Srbiji
nudei u nacionalnoj mistici i vjekovnoj plemenskoj ugroenosti novu formulu
okupljanja, kao zamjenu za socijalistiki san to se rasprio smru njegova simbolikog nositelja i centralnog tumaa. Ono to su doista nudili bila je obnova
pravolinijski jednostavnog politikog ivota koji e se voditi na relaciji izmeu voe
i mase. Te su se mase, preko novih ujedinitelja, sretno liile svake realne odgovornosti za demokratsku transformaciju drutva, pa su se i zovu nacije odazvale ponajprije na liniji svog oportunizma. Na taj je nain, nakon revolucionarnih
demokratskih promjena, izravna veza s mranom prolou odrana upravo u
aspektu izostanka demokracije, samo to je taj manjak, umjesto socijalistikim, sada
praen nacionalistikim refrenima.
127
128
Jedino je Miloevi, meutim, i dalje pokuao zadrati Jugoslaviju u

sreditu kolektivne imaginacije, nastojei, uglavnom iz pragmatinih razloga, spariti
staru i novu ideoloku matricu, odnosno izjednaiti jugoslavenstvo s reanimiranim,
a uskoro i do zuba naoruanim srpstvom. Za razliku od srpske varijante onoga Budenovog Jugoslavena titoista, kojemu je agresivna nacionalizacija (onog to bi
ostalo od) Jugoslavije oigledno sasvim dobro legla (a hrvatski je Jugoslaven titoist, dodajmo, preko noi postao tvrdokorni separatist), Sra je Popovi odmah
u tome prepoznao drsko kidnapiranje, eklatantan kriminalni in, pokuaj da se
jugoslavenska ideja otme i zloupotrijebi kao etiketa za neto to bi predstavljalo
njezinu potpunu suprotnost. Jer za advokata i tu se vraamo njegovoj atipinosti
jugoslavenstvo jest nacionalna izdaja. Ono ne moe biti platforma za zbijanje nacionalnih redova, pogotovo ako masa koja se okuplja poprima konture ratne horde.
Taktiku srpskoga politikog voe prozreo je kao namjeru da istodobno
bude i Crvenkapa i vuk: komunistima u jezgru JNA poruivao je kako su na
cionalisti samo privremeni saveznici, koje e odbaciti nakon to cilj bude ostvaren, a
nacionalistima da im je vojska nuna radi sudbinske obrane nacije, te e lako dokinuti njene (jugo)komunistike atribute kada ona obavi svoj posao. I tako je on upotrebio i jedne i druge. Vie od njegove vetine, mene i danas zapanjuje lakovernost i
jednih i drugih. Bilo je, ipak, sve jasno ako niste bili zaslepljeni ideoloki. Rat stoga poinje kao izravna posljedica odluke Slobodana Miloevia, politiki poraenog
unutar Jugoslavije, da silom zadri vlast: Jedino to je on u rukama imao to je bila
vojska, kojoj je kazao: Hajde da branimo Jugoslaviju i socijalizam, a ja u biti Tito.
Oni su kazali hajde... (Razgovor sa Zoranom Pureeviem, 2000.)
Podlost sadranu u takvome manevru u rijeenosti da Jugoslavija poslui kao kulisa iza koje e srpski nacionalistiki pokret pripremiti i zapoeti svoj
ratni pohod nitko nije zornije predoio od Mihaila Markovia, akademika i potpredsjednika SPS-a: U ovom asu dok traje ratni sukob na teritoriji Hrvatske primarni je srpski nacionalni interes da Republika Srbija tako vodi strategiju odbrane
srpskog naroda u Hrvatskoj da pred svetom ne bude s valjanim razlozima optuena
da uestvuje u agresiji protiv Republike Hrvatske. (...) U naem je interesu u sadanjoj fazi raspleta jugoslovenske krize da insistiramo na Jugoslaviji (bez Slovenije i
Hrvatske) a ne na velikoj Srbiji. (Politika, 1991.)
10.
U razdoblju izmeu ljeta 1989. i ljeta 1991. godine Sra Popovi je dao preko
trideset intervjua razliitim jugoslavenskim listovima i napisao cijeli niz lanaka,
upozoravajui u svakom od tih istupa kako akutna promjena politike paradigme
Re no. 85/31, 2015.
oivljavanje nacionalnog interesa, umjesto onog klasnog vodi u destrukciju

nesagledivih razmjera. Uporno je ponavljao da jedino ouvanje Jugoslavije moe
biti u interesu svih naroda koji u njoj ive. Bila je to moda najenerginija privatno
poduzeta antiratna kampanja uoi samih ratnih strahota. Apeli, dakako, nisu urodili plodom, ukljuujui onaj objavljen 1990., u prvome broju asopisa Demokratija
danas: Zaotravanje nacionalne borbe, za razliku od zaotravanja klasne borbe,
ne vodi samo raspadu Jugoslavije, na koji mnogi ve i pristaju ne vidjevi da on ne
bi bio ni nuan ni razuman da strasti nisu manipulativno raspaljene, ve i opasnoj
destabilizaciji itavog balkanskog podruja, koja nije ni u ijem nacionalnom interesu, tavie te interese najrealnije opasno ugroava.
Popovi je smatrao da je narod koji u javnome govoru tada dolazi
u prvi plan politika konstrukcija s ratnom namjenom. ta znai biti Hrvat?
ta znai biti Srbin? To nema nikakvu sadrinu, jer ima raznih Srba, ima raznih
Hrvata, a ta identifikacija je mogua jedino u sukobu s drugima. (...) Sadrina
odrednica Srbin-Hrvat znai uesnik rata. Zna se, Srbin je onaj to se bori da
osvoji Krajinu, a Hrvat je onaj to se bori da je oslobodi. Srbin je onaj to hoe
pola Sarajeva, a Musliman je onaj to mu ne da pola Sarajeva. Sukob je bio nuan
da se tim praznim odrednicama da neka sadrina i da se one pretvore u program a
program je rat! (Arkzin, 1994.)
Nacionalnu suverenost drao je nebitnom (Ni Hrvatska, ni Srbija, ni
Slovenija nisu suverene u onoj meri u kojoj su bile u Jugoslaviji, to je dobro, jer
ja ne vidim u suverenosti neku veliku sreu. [HRT, 2003.]), jer samoosveena
nacija nije ona koja insistira na svojoj samobitnosti, nadmoi i osobenostima. Jer
su nacije postale zrele onda kada su se borile za neke univerzalne principe, univerzalne kulturne vrednosti, a ne po tome to su se neprestano ogledale u sopstvenom
ogledalu. Jer ne postoji nikakva srpska lepota, srpska istina, hrvatsko etiko dobro,
nemaka istina. Jer insistiranje na samobitnosti vodi unutranjoj degeneraciji nacije, degeneraciji stvaralakih snaga i provincijalizmu. Jer samo pubertetlija nastoji
da pokae svoju razliitost, da dokae da ima linost... (Stav, 1990.)
Sra Popovi bio je, dakle, i ostao Jugoslaven. I to ne od sorte koja
je zagovarala formiranje jedinstvene jugoslavenske nacije, ve od onih koji su na
cionalnu pripadnost i kad je nisu sasvim bagatelizirali uvijek podreivali ideji
zajednitva, solidarnosti i upuenosti jednih na druge. Zbog izrazito liberalnih
politikih uvjerenja, dijelom bi moda mogao biti svrstan u skupinu koju je Dejan
Jovi nazvao demokratskim Jugoslavenima, kakvima je, primjerice, pripadao Vane
Ivanovi, a koji je, opet, jo 1970. s gorinom ustvrdio kako su Jugoslaveni danas
mala manjina u naoj zemlji. Stoga ne treba uditi to su prvi znaci jugoslavenasopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
129
skog rasula beogradskog odvjetnika ispunili tjeskobom: Kad sam video ona lica u
Skuptini Slovenije i ispred nje, taj patos, ta ganutost, ta jednodunost mi se nije
mnogo dopala zato to ivot nije tako jednostavan. (Start, 1989.)
Nakon loma, nakon to se temeljni zloin dogodio, njegova jugoslavenska
vokacija odvie oporbenjaka da bi se svela na pasivnu nostalgiju za dobrim starim
vremenima manifestira se kao isti otpor, onaj tip javnog djelovanja koji u sebi
nosi nijansu vie od obinog antinacionalizma. Dok golema veina bivih Jugoslavena krotko salutira novim politikim idolima, postrojavajui se u odrede lojalnih
Hrvata, Srba i ostalih, Sra Popovi odaje se sistematinom podrivanju nacionalne stvari i razotkrivanju njene kriminalne supstance: zato jer ponovimo zadnji
put jugoslavenstvo jest nacionalna izdaja. Nije bilo niega prirodnijeg nego da
ta kritika odlunost najsnanije doe do izraaja kroz sukob s Jugoslavenom koji
je Jugoslaviji doao glave.
11.
130
Iako umnogome drugaija, gledita Sre Popovia na raspad SFRJ nisu u potpunome nesuglasju s osnovnom tezom Dejana Jovia, iznesenom u knjizi Jugoslavija, drava
koja je odumrla da je Jugoslaviju dokrajila ideologija samoupravnog socijalizma koja
je u svojoj sutini bila antidravna, tj. da su jugoslavenske politike elite, iskreno
vjerujui u marksistiki koncept odumiranja drave, naposljetku zajedniku dravu
uinile nemonom da se odupre izazovima pred kojima se nala. Meutim, za razliku od Jovia, on Slobodanu Miloeviu odrie jugoslavenstvo. Za njega je Miloevi
otmiar i politiki kriminalac, a uz to i mnogo manje kompleksna linost nego za
zagrebakog politologa. Za njega je Miloevieva Jugoslavija neoprostiva negacija
jugoslavenstva. Za njega ta Jugoslavija nije nita drugo nego krvavi banditski brlog.
Odvjetnik se ne bi li to jasnije poslao poruku o dvostruko raza
rajuem uinku vodovog antijugoslavenskog jugoslavenstva nije libio ak ni radikalne individualizacije toga politikog zloina: Sve dogaaje u Jugoslaviji od 1990.
godine naovamo vidim kao jedan jedinstven dogaaj: nastojanje svih i svakoga da
postave neku granicu izmeu sebe i jednog opasnog oveka Slobodana Miloevia.
Mislim da to vai i za Sloveniju i za Hrvatsku i za Bosnu i za Kosovo i za Vojvodinu
i za Sandak i za Crnu Goru. Mislim da je to tano i u sluaju emigranata, samo
to oni nisu mogli da odcepe iz Jugoslavije svoj stan, nego su morali da se odcepe
lino, ostavljajui sve za sobom. (Put u varvarstvo, 2000.) Prema Popoviu, Miloevi
se mogao smatrati zakonitim nasljednikom ruevnoga kompleksa pod nazivom Jugoslavija samo utoliko to je vrsto naumio preuzeti autoritarnu strukturu politike
vlasti i braniti je oruanom silom.
Re no. 85/31, 2015.
Zato, kada danas kaete da ste za Jugoslaviju poput potpisnika ovih

redaka treba imati u vidu upravo opoziciju izmeu ta dva politika svemira: izmeu Popovieve i Miloevieve Jugoslavije; izmeu one koja nikada nije zaivjela i one
koja se ukazala kao sablasna posthumna konzekvenca, kao edo vlastitoga ubojice.
Ako je Popovieva idealna platforma za emancipaciju, demokratska Jugoslavija, ostala
utopija do koje su vodili sasvim realistini putokazi i ije se tekovine danas mogu
braniti jedino kroz praksu nacionalne izdaje onda je Jugoslavija u svojoj zadnjoj
verziji, dakle ve nepostojea, ije su ime i zastava sluili kao prikladne naljepnice
za tenkove, predstavljala uprizorenje distopijskog realizma. Uostalom, samo je u
kontekstu te kozmike razdaljine izmeu Miloevia i Popovia mogue realistino sagledavati i ono to se naziva nacionalnim interesom, jer prvi je vlastitu
naciju nedvojbeno unesreio, dok joj je drugi u olovnim vremenima spaavao ast.
No, tragedije znaju trajati krae od utopija. Miloevieva Jugoslavija je,
nadajmo se, prolost, a ona Popovieva, vjerujemo, budunost.
131
Humanistika u tranziciji
133
Projekat Za kulturu u Srbiji pdrla je Dlgci vrpsk uni u Rpublici Srbii

i Vld Rpublik Srbi Knclri z srdnju s civilnim drutvm.
Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji
Vladimira Popovia 40
Avenija 19a, 11070 Beograd
+ 381 11 3083200
delegation-serbia@eeas.europa.eu
www.europa.rs
Grupa 484
Pukovnika Bacia 3
11000 Beograd
+381 11 2660972
office@grupa484.org.rs
www.grupa484.org.rs
Autori postera: grupa kart
Andrevlje,
18-20.10.2014.
d 18. do 20. oktobra 2014, na Andrevlju,

na Frukoj gori, Grupa 484 i Fabrika knjiga orga
nizovale su trodnevni seminar Humanistika u tran
ziciji. Ovo okupljanje zamiljeno je kao prvo u nizu
seminara na kojima bi predavai i studenti zajedniki
istraili i promislili ulogu obrazovanja i kulture uopte, te drutvenih i humanistikih nauka posebno u
transformisanju drutva. Na seminar su bili pozvani
studenti koji su ranije uestvovali u radu italakih
klubova koji se pod okriljem Grupe 484 ve godinama organizuju u raznim mestima u Srbiji.
Pod istim nazivom, Fabrika knjiga je u vie na
vrata i ranije organizovala sline skupove u saradnji
sa drugim ustanovama i organizacijama.
U maju 2010, studentima Filozofskog fakulteta
u Zagrebu, u okviru serije predavanja Humanistika
u tranziciji, govorili su Nenad Velikovi (Filozofski fakultet, Sarajevo) o zloupotrebi knjievnosti
u obrazovanju; Predrag Brebanovi (Filoloki fa
kultet, Beograd) o knjievnosti kao Bibliji;1 Boris
Gunjevi (Teoloki fakultet Matija Vlai Ilirik,
Zagreb) o duhovnim vjebama protiv Imperija;2
Dejan Jovi (Fakultet politikih nauka, Zagreb) o
EU-europeizaciji Balkana i/ili balkanizaciji Eu
rope; Nenad Dimitrijevi (Centralnoevropski univerzitet, Budimpeta) o masovnom zloinu, kolek
tivnom identitetu, i odgovornosti; te Viktor Ivani
(Novosti, Zagreb) o tome kako mediji lau go
vorei istinu.
U oktobru 2011, u Narodnoj biblioteci Srbije,
povodom humanistike u tranziciji, o pojedincu,
1 Tekst nastao na osnovu izlaganja dostupan je na
http://fabrikaknjiga.co.rs/rec/80/19.pdf.
2 Tekst nastao na osnovu izlaganja dostupan je na http://fabrikaknjiga.co.rs/rec/80/33.pdf
136
drutvu i dravi te o knjievnosti izmeu dobra i zla, razgovarali su ore Pavievi

(Fakultet politikih nauka, Beograd), Vojin Dimitrijevi (Beogradski centar za ljudska prava), Nenad Dimitrijevi (Centralnoevropski univerzitet, Budimpeta), Viktor
Ivani (Novosti, Zagreb), Tomislav Brlek (Filozofski fakultet, Zagreb), Dean Duda
(Filozofski fakultet, Zagreb) i Predrag Brebanovi (Filoloki fakultet, Beograd).
Sve studente koji su uestvovali na seminaru na Andrevlju, zamolili smo
da prethodno proitaju odlomke iz sledeih knjiga koje je objavila Fabrika knjiga:
Michael W. Apple, Obrazovanje na pravom putu, preveo ore Tomi (2014; str. 253291); Kristofer Brauning, Obini ljudi, preveli Aleksandar i Emil Kerenji (2004; str.
235-275); Walter Feinberg, Zajednike kole / razliiti identiteti, preveo Dejan Ili (2012;
str. 238-252 i 253-283); Dejan Ili, Tranziciona pravda i tumaenje knjievnosti (2011; str.
145-227); Viktor Ivani, Jugoslavija ivi vjeno (2011; str. 153-234); Sran Miloevi,
Istorija pred sudom (2013; str. 7-28 i 111-124); Aleksandar Molnar, Ustavni haos prve
revolucionarne rotacije u Srbiji oktobar 2000 27. jul 2012 (2013; str. 13-58); Jan-Werner
Mller, Ustavni patriotizam, preveo Dejan Ili (2010; str. 23-56 i 57-108); Ruti G.
Teitel, Tranziciona pravda, preveli Dejan Ili i Slobodanka Glii (2014; str. 103-166);
i Dubravka Ugrei, Kultura lai (2008; str. 71-133).
Sadraj i program seminara osmislili su Dejan Ili, Ana Kolari, Neda
Radulovi-Viswanatha i Robert Kozma (Grupa 484), koji je bio i organizator
seminara.
Na Andrevlju su se studentima obratili ore Pavievi (Fakultet politikih nauka, Beograd), Predrag Brebanovi (Filoloki fakultet, Beograd), Viktor
Ivani (Novosti, Zagreb), Svetlana Luki (Peanik, Beograd) i Sran Miloevi
(Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd). Ovde objavljujemo tekstove nastale na
osnovu njihovih predavanja. Svetlana Luki nije odrala predavanje, sa njom su studenti razgovarali vie od dva sata, uglavnom o tome kako u Srbiji stvarati, ureivati
i uvati kritiki nastrojene medije.
Fabrika knjiga i Grupa 484
Re no. 85/31, 2015.
Svetlana Luki
(autorka fotografije: Neda Radulovi-Viswanatha)
Uvod u
studije
humanistike
Predrag Brebanovi
1.
Sa velikim zadovoljstvom sudelujem u radu ovog
seminara, i to ne samo zato to sam meu prijateljima,
nego i zato to ono o emu u ovde govoriti itekako ima
veze sa ovakvim oblicima druenja. Neu vam kriti da
kao neko ko se humanistikom bavi na univerzitetu
(tavie: na dravnom univerzitetu; jo tanije: na
univerzitetu ove drave) sve ono to smo u proteklih
nekoliko godina radili u ovakvim i slinim formacijama
u organizaciji Fabrike knjiga i uz podrku raznih
prijateljskih, nevladinih institucija, ukljuujui
sada i Grupu 484, a najee upravo pod naslovom
Humanistika u tranziciji vidim kao neophodnu
dopunu i korektiv svojih redovnih aktivnosti.
Naslov ovog izlaganja (na koji inae nisam uti
cao, ak sam u prvi mah nadmeno pomislio da ga
nikada ne bih tako loe sroio) deluje za moj ukus
isuvie uopteno i prilino pretenciozno. No, po
kuau da se sa tim bremenom izborim najbolje to
umem. Planiram da se kreem od samog odreenja
ili definicije humanistike, preko kratkog skiciranja
njene istorije (sa akcentom na 20. vek), do poku
aja da predoim savremeno stanje i zamislim se
zajedno sa vama nad njenim perspektivama. Pri tom
u prevashodno imati u vidu trendove u onom krilu
humanistike sa kojim se nalazim u najneposrednijem
dodiru, poto mi u radnoj knjiici pie da sam
profesor opte knjievnosti i teorije knjievnosti.
Diplomirao sam pre dvadeset i neto godina, a u
meuvremenu se formulacija strunog naziva na
diplomi iste katedre (ba kao i nazivi drava u kojima
smo iveli) vie puta menjala. Jedno vreme smo bili
diplomirani filolozi, da bismo se odskora pretvorili
u diplomirane profesore jezika i knjievnosti to
navodim samo kao indikator drutvenih promena.
Govoriu, dakle, uglavnom iz pozicije vlastite profesije. To treba pri

miti i kao upozorenje, jer se ne kae sluajno da je svaka profesija zavera protiv laika.
Ipak, nastojau da budem ne samo to precizniji, ve i to otvoreniji. U humanistici
da raskrstimo s time odmah pogled na svet i lini pristup imaju naroitu teinu.
Pitanje objektivnosti se unutar nje postavlja drugaije nego u drutvenim, a pogotovo
prirodnim naukama. Ona je forma saznanja u kojoj se uvek otkriva (ili razotkriva)
i sm saznavalac. Nae li se u situacijama poput ove u kojoj se ja trenutno nalazim,
osoba iz humanistike e se uvek bez obzira na raspoloive retorike strategije
osetiti osuenom na neku vrstu ispovesti.
I poslednja uvodna napomena: nipoto ne nameravam da vam obelo
danim bilo kakav trijumfalan zakljuak kojim bi se okonao na razgovor o tome
ta je i kuda vodi humanistika. Autentina humanistika poiva na tenji ka dijalogu
i potrebi da se uvek kae jo neto. U njoj se obino komunicira tako to se na
neije izlaganje uzvrati onim da, ali, koje je najbolji nain da se diskusija nastavi.
140
2.
Budui da se u svim humanistikim oblastima velika panja posveuje reima i nji
hovom znaenju, prirodno je da za poetak i humanistiku izloimo toj vrsti (pre)
ispitivanja. Koliko je meni poznato, ovaj pojam se kod nas, kao i u ostalim evrop
skim jezicima, javlja tek u drugoj polovini 20. veka, i to kao prevod engleske re
i humanities. Prethodno su u upotrebu ule neke druge, sline oznake, kao to su
humanistike nauke, humanistike discipline ili humaniora. Poznato vam je da
lingvistika reima pristupa kao jezikim znakovima, koji se kako nas je poduio
Saussure sastoje iz oznaitelja (ili oblika) i oznaenog (ili smisla). Oni zajedno tvore
znaenje, pri emu temeljna premisa svekolike moderne lingvistike glasi da je jeziki znak arbirtraran, da je veza izmeu oznaitelja i oznaenog proizvoljna. to
bi kazao William James: Re pas ne ujeda. Mi se zapravo dogovaramo oko toga ta
e nam znaiti rei.
Kada je u pitanju humanistika kao jeziki znak, njen je oznaitelj
ameriki (vezan za jednu autohtonu kulturno-politiku tradiciju) i relativno nov (jer
postoji manje od stotinu godina); dok joj je oznaeno evropsko i staro. Tako je, sticajem istorijskih okolnosti sparivanjem skoranjeg oznaitelja s davnanjim ozna
enim humanistika u smislu humanities poprimila konotacije humanitas. U ameriki
oznaitelj uliveno je evropsko oznaeno.
Re no. 85/31, 2015.
3.
Ideja o humanitas nastaje u Rimu, gde Ciceron i pogotovo Kvintilijan u okviru retorike govore o jednom tipu znanja o oveku koje je neophodno svakom govorniku.
Obrazovanje govornika nas u prvom veku ve snabdeva humanistikim programom, dok
nam Aulus Gellius u drugom poruuje da humanitas kao jedna od rei iz grozda u
kojem su ovek, oveanstvo i ovenost ne denotira nikakvu filantropiju
(tj. dobrotvorni rad), nego je znaenjem blisko pojmu paideia (tj. oznaitelju obrazovnog ideala u grkom polisu).
Ovo znaenje bie aktuelizovano u 16. veku, zahvaljujui oznaci studia hu
manitatis, kojom su tada obuhvatane gramatika, retorika, istorija, poezija i filozofija.
Premda iz drutvenih nauka znamo da je veina kategorija kojima baratamo mnogo
mlaa nego to se obino misli (takve su npr. kategorije nacije i knjievnosti), sum
njam da vas ne iznenauje to pojma humanizma nema do 19. veka. Tada se on javlja u
Nemakoj kao Humanismus, to je naziv za filozofsko uenje usredsreeno na oveka.
Tek naknadno isti biva primenjivan na renesansne humaniste.
Zbog ovakvih presipanja starog vina u meine nove, prilino je teko
odrediti kategoriju humanistike, tim pre to na mnogim univerzitetima ona (insti
tucionalno) ne postoji. Istina, Beogradski univerzitet ine i Fakulteti drutvenohumanistikih nauka (uz jo tri grupacije: medicinskih, prirorodno-matematikih
i tehniko-tehnolokih), u koje prema vaeoj organizaciji spadaju Ekonomski,
Pravni, Pravoslavni bogoslovski, Uiteljski, Fakultet bezbednosti, Fakultet za
specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Fakultet politikih nauka, Fakultet sporta i
fizike kulture, Filoloki i Filozofski. Interesantno je da humanistiku kao entitet
ne samo kod nas katkada bolje razumeju ljudi koji dolaze iz nekih drugih,
nehumanistikih oblasti.
4.
O emu, onda, uopte razgovaramo? ta bi bila humanistika?
Prema uobiajenom rezonovanju koje, najee nesvesno, kombinuje
preteno teorijsko humanitas i preteno praktino humanities humanistike nauke
iliti humanistiku tvori konglomerat disciplina u iji je fokus stavljeno ljudsko bie i
pitanje o tome ta oveka ini ovekom. Primarno je, meutim, to da se ovo pitanje
postavlja kao problemsko, da se tretira kao otvoreno. ovek se u humanistici razume, da upotrebim jednu izvorno nemaku formulaciju, kao ideal i kao problem,
a potencijalno i kao objekt osporavanja.
Pri definisanju se ljudi dovijaju na razliite naine. Tako neki kau da
humanistika predstavlja prouavanje svih dokumenata koja su ljudska bia ostavila
141
142
za sobom, i da nam zato omoguava da sagledamo svet sa razliitih stanovita. Drugi

e rei da je humanistika prouavanje onoga to je najvie ljudsko. Trei e, opet,
konstatovati da humanistika za predmet ima tekstove, za temu ljudska bia, dok joj
je cilj samorazumevanje. Teite se stavlja na pojedinane discipline, koje se pro
glaavaju za jezgro ili paradigmu. O kojim se disciplinama radi? Koja znanja spadaju
u humanistiku?
a) Da, najpre je tu filologija, klasina i moderna. Od nje je sve i poelo,
kada su potkraj srednjeg veka ljudi poeleli da sebi objasne grku i rimsku knjievnost i kulturu. U renesansi su vani Petrarca i povratak originalnim izvorima; kao i
to to je Lorenzo Valla dokazao da je Konstantinova Darovnica (kojom se vlast predaje
papi) bila srednjovekovni falsifikat. Ovde, dakako, treba raunati i s disciplinama
koje su iz filologije proizale, u lepezi od arheologije do antropologije.
b) Tu je zatim filozofija, koja je najdue smatrana sreditem humanistike, nezavisno od toga da li je potonja bila definisana prema predmetu ili metodu
prouavanja. esto je pojam filozofije bio korien i kao zamenski za celokupnu
humanistiku kojoj su onda bivali natovareni i svi negativni stereotipi o filozofiji,
poput nemoj da filozofira! ili emu jo filozofija?.
c) Svakako da je tu i istorija. Bilo je u poslednjih stotinak godina pokuaja
da se ona uzdigne u model cele humanistike. Tome su, recimo, teili Wilhelm
Dilthey (koji uvodi opoziciju izmeu prirodnih i istorijskih nauka) i Michel Fou
cault (koji je u jednakoj meri verovao da su humanistike nauke istorijske). Na
suprot tim tenjama, na velikom broju prestinih univerziteta odseci za istoriju
nisu u okrilju humanistike.
d) Umetnost je za humanistiku od neprocenjivog znaaja. Teko da od
umetnosti i postoji bolje svedoanstvo o onome ta ovek jeste ili nije. Ona je, otuda,
humanistiko podruje par excellence. To je vidljivo jo kod Kanta, koji u 60. odeljku
Kritike moi suenja, na jednom od najpoznatijih mesta gde se humaniora uopte spominje,
istie da je u sklopu obuke za lepe umetnosti neophodno teiti kultivisanju duevnih
moi onim prethodnim znanjima koja se zovu humaniora. Postoje znanja, dodaje on,
koja u nama jaaju oseanje sauea i razvijaju nau mo izraavanja. Oseanje
sauea se tie naeg ivota u drutvu (filozof je jo eksplicitniji: udruivanja u dr
avu), a u kombinaciji sa moi izraavanja pojedince koji su humanistiki obrazovani
neminovno vodi u drutveni angaman. To je vaan stav o povezanosti etike i estetike,
do kojeg Kant dolazi raspravljajui o humanistici. Gledano tako, ika-Mia uri
koji je za vreme Drugog svetskog rata, kada ga je jedan muziar upitao zato nije
potpisao antikomunistiki apel srpskom narodu, izgovorio legendarno Ti u diple
svira, a ja studentima etiku predajem! nije imao pravo.
Re no. 85/31, 2015.
e) Za humanistiku su bar jednako znaajni i mnogobrojni diskursi o ume

tnostima. Ne treba da nas zaudi to je u 19. veku glavno njeno podruje bio studij
nacionalne knjievnosti (preko kojeg su bile osmiljavane nacije kao izmiljene za
jednice), te da se pre nekoliko decenija inilo da je knjievna kritika epicentar hu
manistike (zbog tzv. tekstualizma iliti ideje da se svemu moe pristupiti kao tekstu).
Biu sasvim lian: volim da o knjievnoj kritici mislim kao o sredinjoj disciplini,
jer se ona tie italakog umea, koje je za humanistiku fundamentalno. Pomalo
neoekivano, najlepe je to saeo jedan zagovornik dekonstrukcije, Paul de Man,
rekavi: Knjievnost, kao i kritika budui da je razlika meu njima varljiva osuena je (ili povlaena) da zauvek bude najstroi i, prema tome, najnepouzdaniji
jezik pomou kojeg se ovek imenuje i menja.
f) Zanimljiv je i status religije, kao i njenog prouavanja. Tu se lako
uoava sledei obrt: iako se humanistika jo od renesanse profilie nasuprot njoj,
iako se dugo zasnivala na potrebi da se od nje emancipujemo, svedoci smo toga da
se religija na velika vrata vratila u humanistiku. Podrazumeva se da u tome nema
nieg loeg, jer postoje i religiozni humanizam i teoloka humanistika, koju mogu
prouavati i poduavati ne samo agnostici, nego i ateisti.
g) Povrh svega, interesantan je i status najire pojmljene komunikologije,
koja je u humanistiku nahrupila poslednjih godina. Zato se sve vie govori o digi
talnoj humanistici i slinim hibridima. Ovde, po meni, dolazimo do sutine. Da
se izrazim samo naizgled paradoksalno: u svetu mobilnih telefona vama i dalje o
smislu meuljudske komunikacije najvie moe rei neko poput Aristotela. Tehno
logije dolaze i prolaze, a problem oveka ostaje, pri emu humanistiki pokuaji
razumevanja tog problema ne zastarevaju.
5.
Ima kod Miroslava Krlee ona veoma humanistika misao iz petog ina drame Aretej:
Nije bitno za nas da telefoniramo nego to da iz nas jo uvek telefonira gorila.
Jugoslovenski je klasik bio poznat po cininim metaforama. Voleo je da prikazuje
oveanstvo kako se valja u diluvijalnom blatu i svako malo docirao je da ivimo
okrueni masom krepanih idiota. Pominjui gorilu, on nam poruuje da je sa
vremeni tehnoloki razvoj praen mentalnom tromou.
Mogli bismo, skupa sa Krleom, zakljuiti da tehnologija menja ivot, ali
ga ne razume. No, u humanistici se sve nekritikije hrli ususret tehnologiji, usled ega
smo u prilici da vidimo kako ponegde biva eliminisana ne samo knjiga (zarad kakve-takve
tekstualnosti), nego i tekst. Zato u ponoviti: duboko sam ubeen da u svemu onome to
pretenduje da bude humanistika nita ne moe zameniti itanje kao osnovnu aktivnost.
143
144
Nekad se spekulisalo o tome da prouavalac ita itave knjige, a inte

lektualac samo lanke; da je prouavalac onaj ko vie od tri dana zaredom misli na
odreenu temu, pri emu moe i ne mora biti plaen za to, a svoje nalaze moe i ne
mora objaviti. Danas je drugaije, jer se umnogome zaboravilo da ovek ponekad
i nije gorila, da povremeno proizvede neto ingeniozno i neobjanjivo, to se ne
moe predvideti naunim putem. Ovde u podjednakoj meri mislim na dostignua u
rasponu od ekspirovske tragedije do mikrobiologije koja izazivaju nae uenje i
divljenje, i koja humanistika nastoji da shvati. Ovakva ideja humanistike bila je ka
rakteristina za tzv. ikaku (knjievnoteorijsku, a ne ekonomsku) kolu. Za sve po
brojane discipline ta ideja predstavlja otprilike ono to je filozofija nauke za nauku.
Dodue, ikaki knjievni kritiari, poput R. S. Cranea, nauili su nas i tome da vi
moete itavog svog ivota prouavati grku filozofiju i ne biti humanista ali da,
isto tako, moete biti humanista iako se bavite oftalmologijom.
Na ovom tragu se, zajedno sa nekim teoretiarima naredne generacije,
moemo setiti jednog mesta iz romana Engleski pacijent, koje deluje toliko efektno kao
da ga je napisao Viktor Ivani. Tamo izvesni oficir govori o tome kako se aktivira
bomba, upozoravajui da ona nije mehaniki predmet, mehaniki neprijatelj, te
da se uvek mora imati na umu da je i nju neko napravio. Odatle se moe izvui jasna
pouka: ako ak i detonacija bombe moe biti humanistika, onda ak i humanistike
studije mogu biti mehanike. Naalost, neretko i jesu.
6.
Kada kaem da nam o oveku Aristotel jo uvek govori vie nego znatan deo ovovre
mene humanistike, onda imam u vidu da je za njega celokupno ljudsko iskustvo
bilo filozofski problem. U humanistici bi nam od koristi mogao biti jedan odeljak
sa poetka Metafizike, gde Stagiranin u svom stilu razvrstava razliite vrste umea, na
pominjui kako iznaene su znanosti to nisu ni poradi uitka ni poradi ivotnih
potreptina, i to prvo na mestima gde bee dokolice. Poslednja re je klju, jer se
njome uvodi dokolica kao uslov teorije. Aristotelova terminologija je drukija od
nae, ali je oigledno da nas se ovaj ulomak veoma tie, poto pod aristotelovski
zamiljenu teoriju potpadaju duhovne ili humanistike nauke. Tako posmatrano,
humanistika nam ne donosi niti uitak (kao to ine poetika znanja), niti korist
(koju imamo od praktinih)!
Ovakvo razmiljanje je dugo bilo konstanta u okviru onoga to bismo
staromodno nazvali istorijom evropskog duha. Ono kulminira u poslednjim ode
ljcima Enciklopedije filozofskih nauka G.W.F. Hegela, gde je izneta teza da se duh sm
izgrauje uspostavljajui pravo, moral i dravu, kako bi tek u stadijumu apsolutnog
Re no. 85/31, 2015.
duha poeo da se zabavlja umetnou, religijom i filozofijom. Kao i kod Aristotela,

tek kad su sve potreptine namirene, dolazi na red humanistiko dokoliarenje.
Najslikovitije je to doarao jedan ameriki politiar, potpisnik De
klaracije nezavisnosti, koji je prema navodu iz nedavne knjige Humanistika i san o
Americi G.G. Harphama rekao otprilike ovo: ja jo moram studirati politiku i rat
da bi moji sinovi mogli da studiraju matematiku i filozofiju a moji sinovi moraju
studirati matematiku i filozofiju (geografiju, trgovinu) da bi svojoj deci omoguili
da studiraju slikarstvo, muziku, arhitekturu, vajarstvo, tapiseriju i porcelan. Kako
se radilo o predstavniku vladajue klase, to je bilo vie nego dirljivo. Dotini stav se
pokazao vanim za ameriku tradiciju, jer su se u njoj i kasnije javljale ideje o hu
manistici kao vrhuncu i okonanju izgradnje nacije.
7.
Funkciju, ciljeve i vrednosti humanistike ljudi su oduvek videli razliito.
Tvrdilo se, u svoje vreme, da nas jedino humanistika uenja mogu
uzdii do boga ali se jo ee verovalo u to da nam jedino ona omoguuju da se
okrenemo ka samom oveku. J. S. Mill je isticao da nas ovakva znanja opominju na
to da smo, pored toga to smo advokati ili trgovci, pre svega ljudi.
Mnogi su mnili da nam humanistika pomae da u svoj um uvedemo
izvesne filozofske navike. Oni, pak, kojima je blia umetnost, smatrali su kako je
cilj humanistike da harmonizuje ljudske sposobnosti i usmeri ih ka lepoti. Ima i
ubeenih u to da ova uenja treba da nas sauvaju od civilizacije i priblie kulturi.
Takvo obrazovanje za kulturu je blisko vaspitanju, jer subjektu koji se obrazuje
omoguuje da spozna specifino ljudske vrednosti.
Neki su polazili od pretpostavke da je cilj humanistike da naui oveka
kako da bude pravedan to je stanovite kojem naginje Dejan [Ili], kao urednik
ovog programa. Bilo je, isto tako, onih koji su naglaavali kako je ona upravljena ka
tome da oveka naui da obavlja svoje dunosti, privatne i javne, u ratu i miru to
moda misli i ore [Pavievi].
No i o ovim se temama sve ee govori onako kako je to u nedavnom
javnom nastupu uinio jedan predvodnik beogradske studentske pobune, podvlaei
da je cilj studenata iskljuivo da se spreme za trite rada. ovek bi mu najradije
uzvratio pitanjem: ta zar za to niste ve odlino pripremljeni, poto je posao koji
vas eka, materijalistikim argonom kazano, otuen na isti onaj nain na koji su to
i vae studije?
Studenti, naalost, danas trae da ih nauite kako se pie CV, a ne
esej. Kad smo ve kod studiranja, ne znam da li ste zapazili da fakultet na kojem
145
radim ima zanimljiv slogan: Budunost mogunosti. Na ljubiastoj pozadini, koja vas
subliminalno podsea na vizuelni identitet Komercijalne banke, stoji taj natpis
nebulozan poput tatine praznine. On bi trebalo da vam ukae na perspektivu
studiranja filolokih nauka.
Bez obzira na sve ovo, sa mnogih se mesta moe sluati o vanosti hu
manistike za demokratsko drutvo. Veini takvih oglaavanja zajednika je svest o
razlici izmeu onoga to se grubo naziva tehniko-tehnolokim naukama, s jedne
strane, i drutveno-humanistikih nauka, s druge.
146
8.
Ta razlika je ranije bila opisivana i kao razlika u metodu. Ovaj problem je iri i tie
se, generalno, filozofije i istorije nauke. Naprosto, drutvene nauke tek od polo
vine 19. veka jasnije pokazuju tenju da se konstituiu kao takve. U tom procesu
najznaajniju ulogu je odigrao gorepomenuti Dilthey, koji je svoje sugestije izneo u
knjizi Zasnivanje duhovnih nauka. Nju je na srpsko-hrvatski preveo mladi Zoran ini.
Dilthey uvodi razliku izmeu objanjenja i tumaenja kao metoda prirodnih,
odnosno istorijskih (duhovnih, drutvenih) nauka. U prirodnim naukama, veli on,
mi pojave objanjavamo, a u drutvenim ih tumaimo. Objanjavanje se obavlja na
temelju isto intelektualnih procesa; tumaenje na osnovu doivljaja. Prirodne su
nauke eksperimentalne, dok su istorijske interpretativne. Zato Dilthey kae: pro
izvodi duha (filozofija, knjievnost, religija, umetnost) ne mogu se prouavati kao
predmeti prirodnih nauka. Prirodne nauke nastoje da otkriju kauzalni lanac pojava;
u duhovnima je bitno da se pojmi smisao, da se neto razume posredstvom intuicije.
Na duhovne se injenice, pa i na knjievne tvorevine, ne moe gledati objektivno,
jer imaju vrednost samo za one koji ih stvaraju i primaju.
S tim u vezi, Dilthey obnavlja i pojam hermeneutike. Kao vetina ra
zumevanja i tumaenja (interpretacije) tekstova, ona je po njemu osnovna metoda
humanistikih nauka. On je naziva uenjem o vetini tumaenja pisanih spomenika.
Diltheyeva ideja hermeneutikog kruga podrazumeva meuigru intuiranja detalja i
celine: delovi se mogu razumeti samo na temelju celine, celina na temelju delova.
Isto se moe rei i drugaije, pa Hans Georg Gadamer posee za pojmovima tradicije
i aplikacije. Mi moramo raspolagati znanjem o predmetu koji razumevamo: to predznanje jeste tradicija, dok je aplikacija intuitivno saznavanje novoga.
9.
Ova razmatranja vie nisu toliko vana ali ne zato to su osporena, nego zato
to su na status humanistike u neuporedivo veoj meri uticali neki drugi inioci.
Re no. 85/31, 2015.
Jednostavno, u meuvremenu se odigrao 20. vek. Desilo se ono o emu govori Ed

mund Husserl u Krizi evropskih nauka (jo jednoj vanoj knjizi koju je preveo ini),
kada registruje nestanak filozofske apodiktinosti u tzv. filozofijama pogleda na svet.
Po nama je to pravi poetak humanistike, a po Husserlu njen kraj.
Iz ugla humanistike, proli vek je doista bio dinamian. Ako bih se igrao
njene istorije, pojednostavljeno bih govorio o tri odsudne tendencije.
U prvom, predratnom periodu, dolazi do naruavanja njene autonomije.
U drugom periodu, koji bi se mogao nazvati ratnim i hladno-ratnim, biva
uspostavljen najuticajniji savremeni (ameriki) koncept humanistike.
Konano, nakon toga postepeno dolazi do novog odnosa prema kulturi
i nastanka najire shvaenih kulturalnih studija, koji su znaajno izmenili humani
stiki pejza.
Najbolje je da pri obrazlaganju sledimo hronologiju.
10.
Prvi vaan momenat je nestanak autonomije. Dramatinost tog zbivanja oituje se u knjizi
Izdaja intelektualaca Juliena Bende. Po njemu se u moderno doba javlja jedan fenomen
koji ranija vremena u tom obliku ne poznaju: politika strast intelektualaca. Oni
poinju da slede mase, koje su zaraene verskom, nacionalnom, rasnom i klasnom
mrnjom. Umesto da se odupiru populistikim strujanjima (kao to su inili Sokrat
i Isus, ija je sudbina pouna), intelektualci se stavljaju na njihovo elo.
Iz bendijanske perspektive bi se kao role model humanistike inteligencije
i egzistencije mogao navesti Erazmo. On se bavio jezikom i tekstovima, pri emu je
sa Pohvalom ludosti ustoliio ironiju ne samo kao stilski postupak, nego i nain argu
mentacije. Roen je u Roterdamu, studirao u Parizu, boravio u Italiji, slavu stekao
u Londonu, a predvodnikom intelektualne Evrope postao u Bazelu. Ne zaboravimo
da je pisao na latinskom koji je tada bio jezik evropske kulture, te je ve kao takav
garantovao svojevrsnu univerzalnost.
U moderno vreme, mrnja meu narodima postaje sveobuhvatna i u
njoj prednjae intelektualci, tanije oni koje ubrajamo u humanistiku inteligen
ciju. Autonomija dotadanjeg (humboltovskog) univerziteta ukinuta je insistira
Benda zato to su je sami intelektualci pogazili, izaavi u sumasiavi svet. Kako je
humanistika neodvojiva od univerziteta (koji je za nju oduvek predstavljao oslonac,
ali i pretnju), ona se zbog promenjene pozicije (tj. izdaje) intelektualaca nala u
podreenom poloaju.
Teko je ne sloiti se sa Bendom nezavisno od toga da li opisanu pro
menu doivljavate kao gubitak nevinosti, kao izlazak iz samoskrivljene nezrelosti,
147
ili kao apokalipsu. U svakom sluaju, jasno je da povratka nema, da se savremeni

intelektualac (naroito onaj humanistike provenijencije) nalazi unutar, a ne izvan
drutvene arene. Univerzitetska aula sve vie lii na drevni amfiteatar.
148
11.
Drugi vaan momenat je amerikana. Na fonu opisanih procesa, ali dobrim delom i mimo
njih, raa se humanistika kao specifino ameriki koncept, koji se pomalja u okviru
pokreta novi humanizam (I. Babbitt, P. E. Moore). Od tridesetih se godina uvodi
pravilo da svi studenti slobodnih vetina to je odrednica koja obuhvata pismeno
i usmeno izraavanje, logiko rasuivanje i kritiko miljenje, usled ega se govori
o liberating arts, humanizing arts ili ak good arts moraju uzeti izvestan broj kurseva iz
grupe koja je nazvana humanities. Tek se nakon Drugog svetskog rata, posredstvom
amerikih obrazovnih strategija, uspostavila humanistika kakvu poznajemo. Ona je
dobrim delom posledica planetarne amerikanizacije visokog obrazovanja. Nije li se
pojam humanistike savremenim svetom proirio na istom onom talasu na kojem su
to uinili dolar ili rokenrol? Nije li taj pojam povezan sa amerikim toposima kao
to su lino ispunjenje, sloboda i demokratija? Humanistika je najpre u Americi
bila proglaena sreditem opteg obrazovanja i sredstvom za razvijanje opte kulture.
Konkretniji razlozi uspona humanistike i njenog potonjeg zlatnog
doba bili su bejbi bum, relativno povoljna ekonomska situacija i hladni rat. Uopte, amerika dravna akta donose najegzaltiraniju apologiju humanistike. Kljuni dokument, harvadska Crvena knjiga, objavljen je 1945. pod naslovom Opte
obrazovanje u slobodnom drutvu i presudno je uticao na sastavljanje poratnih nastavnih
programa.
Vrlo je indikativno da je odeljke o knjievnosti u tom dokumentu ve
rovatno pisao I. A. Richards, britanski knjievni teoretiar i humanistiki inte
lektualac sa neobinom karijerom. Kao autor uvene Praktine kritike, on prelazi u
Ameriku, gde poinje da govori o temama koje su kritiari tada izbegavali (mudrost,
umetnost ivljenja, itav ovek...). Richards je bio ubeen u to da je humanistika,
ako hoete, i jedan tip pedagogije. Nije bio u krivu, jer tradicionalna pedagogija
preteno i jeste humanistika. Za Richardsa, najbolji nain da studenta zarazite
intelektualnim integritetom jeste to da ga posadite u blizinu nekog profesora koji
je nesebino posveen potrazi za istinom. Iskra e prei preko katedre i u studentu
zapaliti plamen koji e se nakon toga sm odravati.
Ali, Richards je po temperamentu bio otpadnik. ivot mu je bio pun
obrta, tako da su mu na Harvardu naposletku odbili kurs pod karakteristinim na
zivom Humanistika 1A Izvori naeg miljenja: Homer, Stari zavet i Platon. Nije
Re no. 85/31, 2015.
uspeo ni njegov projekt pod nazivom Basic English. Bio je to pokuaj stvaranja redukovane varijante engleskog od svega 850 rei, bez glagola, koja bi postala univerzalni
drugi jezik i tako doprinela svetskom miru. U projektu su uestvovali i kritiari
poput Williama Empsona, a golemo zanimanje pokazali su i pisci poput Joycea i
Orwella: prvi je na basic prevodio Finnegans Wake, dok je drugi navodno na temelju
ovog iskustva (uvidevi opasnost od takvih poduhvata) osmislio status jezika u svojoj
1984. Richards je stremio povezivanju poezije sa naukom, a zalagao se i za to iru
saradnju humanistike i prirodnih nauka. Po njemu su retorika i interpretacija, u
krajnjoj liniji, grane biologije.
Zato se toliko zadravam na poratnoj Americi? Ne samo zato to je 20.
vek ameriki, nego i zato to je u SAD-u, unutar sistema tzv. liberalnog obrazovanja,
humanistici bila poverena uloga unoenja koherencije u kurikulum. Tu ulogu ona
sada bezuspeno pokuava da povrati. U poratnoj Americi, misija humanistike je
bila da organizuje naslee koje je za zajednicu i njene graane vano. Tako je hu
manistika direktno bila povezana ne samo sa nacionalnim identitetom, nego i sa
bezbednou!
Ispostavilo sa da nije uspela da izvri zadatak koji joj je poveren, jer se
toboe politizovala. (Obratite panju, ovaj je argument slian Bendinom.) Upravo zbog te napetosti poslednjih decenija dolazi do insistiranja na vrednostima, na
moralnim implikacijama znanja, na obrazovanju za graanstvo. Humanistika se,
po mom miljenju pogreno, sve vie samopromovie kao sredstvo kojim se u oveka
usauju line vrline i odgovornost spram drave.
12.
Trei vaan momenat su kulturalne studije. Njima je prethodilo to to je u Britaniji i Americi
tokom pedesetih i ezdesetih na vrata visokog obrazovanja zakucala pop-kultura.
Ona e svoj pobedniki pohod okonati tek kasnije. Akademija se u prvo vreme od
hipika branila Sokratom, to je bila taktika za koju su se opredelili i mislioci kao to
su Th. W. Adorno, P. Ricoeur i A. Bloom. Osamdesetih na istom fonu zapoinje
debata oko knjievnog kanona gde su se na jednoj strani nali tradicionalisti i
konzervativci, a na drugoj zastupnici orijentacija kao to su feministika i postko
lonijalna kritika zahvaljujui emu se intenziviraju tzv. kulturalni ratovi. Oni su
jedan od retkih proizvoda koje je Akademija uspela da izveze u drutvo.
Kulturalni zaokret iao je uporedo sa onim to se obino naziva post
modernom relativizacijom, dok smo na teorijskom planu imali odbacivanje esencijalizma stava da postoji sutina ljudske prirode, koja ne zavisi od nae istorijske ili
kulturne situacije. Poststrukturalizam je nastojao da decentrira ili u potpunosti
149
eliminie usredsreenost na ljudsko bie ili subjekt kao izvor naunih, knjievnih i
kulturnih postignua. U tome je bio smisao napada koji je na logocentrizam izveo
Jacques Derrida iz uverenja da ne gospodari ovek jezikom, nego jezik ovekom.
Jo dalje je otiao Foucault sa idejom o smrti oveka, koja u naem kontekstu ima
neto specifinije znaenje, jer se tu mislilo na oveka tradicionalnog humanizma.
Eto vam dokaza da humanistika zaista nije isto to i humanizam: postoje, kao to
vidimo, i projekti njene formalizacije bez antropologizacije.
150
13.
Tradicionalno humanistikom bi se u nae vreme ponajvie mogla nazvati svest o to
me da se samo konvergencija razliitih perspektiva pribliava nekakvoj obuhvatnijoj
ljudskoj istini. Ovakvu viziju jo uvek zastupaju samo nereformisani humanisti i
(moda ne sluajno) najvei knjievni kritiari, poput Meira Abramsa. Po njemu,
umesto da jezik tretiraju kao instrument nasilja, itaoci treba da mu pristupe sa
interpretativnim taktom. Abrams sebe svrstava meu humanistike kritiare,
poto u romantiarskom duhu polazi od toga da je knjievno delo napisalo ljudsko
bie za ljudska bia i o ljudskim biima. Zato se on poziva na Millovu reenicu u
kojoj se kae da se Bentham uvek pita da li je to istina?, a Coleridge ta je smisao
toga?. To nas vodi onome to Abrams opisuje kao prirodu humanistikog dokaza,
koji je retko kada takav da sve istraivae primorava da ga prihvate. Humanistika
interpretativna paradigma je po definiciji pluralistika. ak je i naa prolost pro
menljiva, usled ega se u humanistici neprestano bavimo odreivanjem sopstvenih
prethodnika i revizionistikim interpretacijama.
Uzmimo jedan primer. Iako je John Milton bio puritanski pesnik (te
samim tim na strani Boga), stotinak godina kasnije e William Blake ukazati na to da je
u Izgubljenom raju Satana prikazan sa simpatijama, jer je pesnik nesvesno saoseao sa njim.
Spominjani Empson je, kao Richardsov uenik, pre pola stolea bio jo radikalniji,
tvrdei da Milton kritikuje Boga i njegov moralni lik kakav nam je poznat iz Biblije.
Na suprotnim pozicijama stoje kritiari poput C. S. Lewisa, koji oivljavaju hriansku
Miltonovu poruku. Za njima, pak, dolazi Harold Bloom, koji e protivei se T. S.
Eliotovim pravovernim itanjima rei da je Miltonov Satana prototip modernog
pesnika. Stanley Fish e docnije pokuati da pomiri te dve sukobljene argumentacije
svojom tezom da je Milton genijalno prisilio itaoca da uzme u obzir i one interpretacije
Boga koje sam tekst odbacuje... Kraja nema, a nadamo se da ga nee ni biti.
Kada ovo znate, doe vam da se pozovete na onog danskog ministra
nauke, koji je rekao: humanistika se bavi manipulacijama znaenjem, a to je kljuna
osobina koja vam je neophodna za bilo kakav biznis! (Nije li ovo jedna od efektRe no. 85/31, 2015.
nijih njenih odbrana, kojom se mogu zapuiti mnoga usta? Ionako se odbrane
uglavnom svode na ekonomska opravdanja.) Zbilja, glavni drutveni manipulatori
se u izvesnom smislu sve vreme bave humanistikom: ljudima i njihovim duama.
Javni ivot i javne politike nisu mogui bez humanistike, oni se u izvesnom smislu
odvijaju posredstvom nje.
14.
Kako smo dospeli do stanja u kojem se nalazimo, do krize?
Polemike oko kulture i kanona jesu imale struni znaaj, ali je na po
loaj humanistike vie uticalo to to su se one odvijale u senci neega to nam iz ove
perspektive deluje kao nedvosmisleni konzervativni obrt, koji je tekao u nekoliko
etapa. Sve je poelo tako to su, nakon naftnog oka, u Velikoj Britaniji i Sje
dinjenim Dravama na vlast doli Margaret Thatcher i Ronald Reagan.
Thatcherica je bila avangarda: ona je doslovce razmontirala akademski
sistem. Njen uveni stav da ne postoji drutvo treba videti kao osnovu sa koje je (u
onoj opravdano mitologizovanoj epizodi) ironino prokomentarisala injenicu da
jedna devojka studira istoriju kazavi joj: Kakav luksuz! Oslanjajui se na ha
jekovsku ekonomiju, ta kradljivica mleka (tj. akih uina) srezala je dravna
ulaganja u obrazovanje, nagovetavajui neokonzervativnu revoluciju i uspon neo
liberalizma. Kada pominjem neoliberalizam, mislim neka mi strunjaci oproste
krajnje uopteno: na poredak u kojem trite kontrolie dravu, a ne obrnuto. Jo je
Pierre Bourdieu neoliberalizmom zvao naruavanje svih kolektivnih struktura koje
bi mogle zakoiti istu trinu logiku. Humanistika se nala na udaru tih tendencija.
Ali, Stuart Hall je, kao jedan od osnivaa kulturalnih studija, konsta
tovao da za razliku od Foklandskih ostrva, na kojima je vodila rat britanska
premijerka nije na univerzitet poslala marince i avijaciju. Taj posao smo, samokritian je Jamajanin, obavili mi sami. ak je i doktrina neoliberalizma ponikla
na univerzitetima! Ima stoga istine u onom poreenju profesora humanistike sa
lemurima koji su se sami utopili. Vlasti su sistematski podsticale sporove da bi oslabile akademsku zajednicu kao celinu. Na prvi pogled je delovalo da su one na strani
kulturnih konzervativaca, ali to ne znai da su poveale fondove za prouavanje
visoke kulture. Poslednjih je desetlea evidentno na delu planetarna tranzicija ka
nekakvom drugaijem drutvu, ka kapitalizmu divljih zveri.
Usput, filolozi bi trebalo da budu posebno osetljivi na jeziku
dimenziju neoliberalne agende. Nije li nam neoliberalizam ukinuo i sm jezik, ega
su simptom koncepti poput ljudskog ili kulturnog kapitala? Neoliberalna jezika
politika je u svojoj sri orvelovska.
151
152
15.
Bolonja se onda javlja samo kao zavrni udarac i ifra svih problema. Ona je u hu
manistiku donela tehnokratske mehanizme. Ispostavilo se da je to bila samo prelazna
faza ka postepenom uvoenju trinih principa posredstvom administracije,
poreenja, kontrole od strane treih lica isl. Od humanistike se stalno trai da sve
to je u nju uloeno vrati i isplati.
Kada je u pitanju visoko obrazovanje, Srbija je formalno zaista u nekoj
vrsti tranzicije ka Evropskoj uniji, jer u najmanju ruku nominalno pokuava da pri
meni evropska pravila koja reguliu aktivnost, razvoj i finansiranje univerziteta. To
znai da emo se sve vie kretati u pravcu meunarodne evaluacije, kompetitivnosti
i merenja rada iskljuivo kvantitativnim merilima. Zato bi potraga za istinom, kao
najvii akademski princip, uskoro i izriito mogla biti zamenjena potragom za nov
cem. Od svih ljubavi najvea bie ljubav prema fondovima.
Oito da novonastali (manje-vie globalni) drutveni ambijent izrazito
ne pogoduje humanistici, kojoj stalno pada trina vrednost. Humanistika je izgu
bila simboliki kapital, jer vie nije vezana za presti, ast i slavu. Blagodarei ka
pitalodemokratiji, pribliavamo se onome to je Hegel nazivao duhovnim ivotinjskim
carstvom. Izgleda kao da povratka nema ali, pravo pitanje glasi: ima li izlaza?
Nedavno je Lev Kreft rekao da su mogue tri strategije: prilagoditi se;
pokuati dosegnuti nekakvu stabilnost u novonastalim prilikama; ili teiti otvaranju
nove kritike ili ak utopijske perspektive, koja e dovesti do promena. U prirodi
je humanistike da radi na treoj opciji.
16.
Postoje, ini mi se, dva osnovna odgovora na aktuelne izazove pred kojima se hu
manistika nalazi.
Prvi je da kaete: humanistika, a moda i itav univerzitet, predstavljaju
neto drugo od ostatka drutva oni su razliiti i zavreuju autonomiju. Nije toliko
bitno da li ete se u ovakvoj argumentaciji pozvati na plavu krv ili kritiko miljenje.
Takav pristup, koliko god bio drag humanistikim pregaocima (priznajem da se
i meni u mlaim danima dopadao), zapravo je nepravedan. Zagovarati ga, znai
zagovarati socijalni elitizam (koji nije isto to i elitizam u ukusu), odnosno samoga
sebe tretirati kao izuzetak. Humanistika bi se time izolovala od stvarnih drutvenih
sukoba. Bila bi to puka borba za ouvanje privilegija, za samoodranje kao jedini
cilj. Ona bi svakako doprinela tome da univerzitet ostane leglo oportunizma.
Drugi odgovor na iste izazove je daleko zahtevniji, jer polazi od drutva
kao celine. Za razliku od taerijanaca, najpre morate pretpostaviti da ono postoji.
Re no. 85/31, 2015.
Filozofski posmatrano, tu se onda postavlja sutinsko pitanje relacija izmeu univer

ziteta, humanistike i univerzalnosti. Od univerzalnosti su svi odustali, ali i u tome
je sadrana najvea ironija ba u trenutku kada je kapitalizam postao univerzalan.
Poto ima tendenciju da univerzalizuje i uniformie, Kapital je Univerzitet pretvorio
u klasino (profitabilno) preduzee. Drugim reima: mi ivimo u svetu u kojem se
Williamu Shakespeareu negira univerzalizam, a kapitalizmu ne!
I tako smo stigli do poente. Zapravo ste se zahvaljujujui svemu ovome
kao humanistika nali u idealnoj situaciji da napadnete dominantnu drutvenu
tendenciju, da joj se usprotivite, da joj pruite otpor, ali ne samo na univerzitetu,
niti jedino u obrazovanju. Zar je samo humanistika ugroena? I u Srbiji su uveliko
na delu erozija javnih slubi i servisa, zamena drutvenih vrednosti trinima, kult
privatizacije i progresivno ukidanje koncepta zajednikog dobra... Zdravstvo se sve
vie dotira iz rebalansa, kolstvo iz roditeljskih depova, sport iz sive zone, dok
kultura faktiki umire. Napokon, pogledajte medije i posluajte ono e vam ovde
o njima govoriti najbolji novinari Svetlana [Luki] i Viktor. Katastrofa je svuda
oko nas; prostor slobode se sasvim suzio.
17.
Treba rei ne toj sveobuhvatnoj tendenciji. Odbacivati je u samoj humanistici ima
smisla samo ako joj se odupirete i na optedrutvenom planu, gde postoji poguban
manjak zajednitva i solidarnosti. Tu se pribliavamo onom naelu koje su nedavno
proklamovali zagrebaki studenti: jedan svet, jedna borba! Sa dokazivanja da postoji
drutvena korist od takozvanih nekorisnih znanja treba prei na dela. Nije vie dovoljno insistirati na sopstvenoj specifinosti: sada je neophodno boriti se (vlastitim
sredstvima) za zajedniku stvar.
Kako e ta borba izgledati zavisi od nas samih. Dominantna drutvena
tendencija se moe napasti na razliite naine. Primerice, tako to se neete obazirati na spoljanje norme i to ete u radu slediti ritam vlastite strasti, ne beei
ni od toga da jednu knjigu piete deset godina. Time to radite svoje, vi takoe
podrivate vladajuu nepravdu, iako vam je impakt ravan nuli. Moete, recimo,
kada vam iz ministarstva poalju neke glupe formulare, odgovoriti da ne elite da ih
popunite, jer nemate nameru da fingirate bilo ta. To je mala subverzija, ali ipak
subverzija. No, ostavimo ludizam po strani.
Ambicioznije gledano, izvesno je da je unutar akademskih institucija
neophodan savez profesora i studenata ali po navedenim principima, a ne samo
na cehovskom nivou. Da se nadoveem na naslov Viktorove nove knjige: profesori
i studenti bi trebalo da se pridrue radnicima i seljacima i tako ponovo postanu
153
poteni. Bie da u formulaciji radnici, seljaci i potena inteligencija pridev

poten nije sluajno vezivan iskljuivo uz inteligenciju.
154
18.
I kako bi onda, pod uslovom da krene u tom pravcu, izgledala neka bolja huma
nistika?
Na univerzitetu bismo se najzad izborili za uspostavljanje (reafirmaciju)
njenog izvornog smisla, ali u novom ruhu i duhu interdisciplinarnosti. Pri tom se
ne sme zaboraviti da humanistika nije samo najbolje ime borbe za interdisciplinarnu saradnju (koja mora poivati na slobodi duha), nego i oznaitelj tenje ka
ouvanju samih disciplina. Bez nje se tone u postdisciplinarnost, koja sobom nosi
atomizaciju iliti balkanizaciju.
A mimo zidina univerziteta? Nema sumnje da su nam neophodne kolice
(kako ih Dejan obino naziva) nalik ovoj iji smo uesnici, kao i drugi oblici udru
ivanja graana, koji e nastajati sa ciljem da se ospori princip profita. Tu takoe
spadaju i prakse poput takozvanog celoivotnog uenja, koje bi trebalo da budu
praene podizanjem svesti o tome da su svi ljudi uenici i da svi moemo biti uitelji. Humanistika vam, u stvari, poruuje da ne robujete nametnutim autoritetima,
nego da sami odaberete ko e vam biti podrka, ali i da imate poverenja u sebe. Jer
svi ste potencijalno kadri da doivite i protumaite ono to su drugi ljudi uinili ili
stvorili, osetili ili razumeli.
Izlaganje odrano 18. oktobra 2014.
Re no. 85/31, 2015.
Dejan Ili i Predrag Brebanovi

Drutvene i
humanistike
nauke u tranziciji
ore Pavievi
ostoji veliki raskorak izmeu institucionalnih

imperativa i realnih problema s kojima se graani
suoavaju i za koje trae reenje. Strukturne re
forme, fiskalna stabilizacija, budetski ekvilibrijum,
bezbednosne pretnje to su neke od novih rei ko
je se koriste za velike politike i ekonomske ciljeve,
dok graani gube posao, stanove i zdravlje, postaju
kriminalci jer ne plaaju raune ili ne mogu da se
prehrane, a sve vie je i beskunika. Pre tih, po
stojale su neke druge rei koje su takoe pravile sli
an raskorak: izgradnja drave, nacionalni interes,
privatizacija, liberalizacija, demokratizacija, ljudska
prava, trite. Paradoks o kome ovde govorim, sastoji
se u tome to su sve te rei upuivale na skup mera
iji je cilj da se stvore drutveni uslovi u kojima e
graani imati vlastiti ivot pod svojom kontrolom,
dok je realni uinak tih mera bilo stanje u kome su
graani nemoni, ranjivi i zavisni, i to na nain na
koji ranije nisu bili. Paradoks se odnosi i na poli
tiare. Kako objasniti njihovu privrenost jednoj
agendi za koju je oito da je u velikom raskoraku sa
samom sobom, a politiari je i dalje zagovaraju kao
jedinu opciju na stolu?
Slian problem javlja se i u drutvenim i humani
stikim naukama. Problemi o kojima raspravljaju
akademski radnici kao da nemaju mnogo veze sa nji
hovim interesima. Njihovu agendu i projekte zadaju
drugi akteri ili sluajni dogaaji vie nego unutranja
logika problema ili nauni interes. Sudbina mar
ksizma je dobar primer. Do objavljivanja svetske
ekonomske krize, marksizam i njegovo naslee bili
su marginalizovani na akademskoj agendi gotovo dve
decenije. tavie, to je vailo i za itav paket srod
nih problema i tema poput nejednakosti, socijalne
sigurnosti, klase, dominacije, kapitala itd. Sve to
je proizvodilo nemo, ranjivost ili zavisnost, moralo se za to vreme formulisati u

pravnikim kategorijama. Marksistika teorija je dobila ponovo na znaaju kada se
socijalni problemi nisu vie mogli prekriti priama i diskursima o ljudskim pra
vima. Nije neobino, a nije ni mimo tradicije drutvenih i humanistikih nauka,
da se dominantne istraivake agende preklapaju sa dominantnim politikim i eko
nomskim interesima.
Ovde elim da panju skrenem na taj raskorak i za to u se posluiti jed
nim primerom. Re je o specifinoj istraivakoj agendi koja polazi od koncepcije
demokratske tranzicije. Ta koncepcija je zauzimala dominantno mesto u mnogim
naunim disciplinama. Moji zakljuci su provizorni. Tranziciona agenda je izgubila
znaaj, a u dobroj meri i smisao, i sada se vie ne zna ko je gde stao, kuda je poao i
zato ba tamo ide. Izgubljena je jedna platforma koja je predstavljala stabilnu referentnu taku, a druge nema. Takvo stanje dobro opisuje Hana Arent kao stalno
kretanje tamo-amo, komeanje u potpunoj sterilnosti. To je stanje kada neka sfera
ivota nije liena samo svoje osnovne stabilizujue snage, ve i poetne take u kojoj
se menja, u kojoj postaje neto novo.
158
Problem tranzicije
Pitanje odakle raskorak i ta on znai zahteva ozbiljno razmatranje. Ovde u ga
samo ilustrovati kratkom analizom normativnog okvira istraivanja koji zadaje po
jam tranzicije. Taj pojam je uao u iru upotrebu poto je prvobitno bio skovan da
oznai prelazak latinoamearikih drava iz autoritarnih u demokratske reime. S
vremenom, postao je politiki okvir i uputstvo za politiko delovanje i institucionalne reforme, ali i istraivaki okvir. Ideja je bila da se veliki politiki problemi mogu
reavati politikim inenjeringom pod nazivom tranzicija to je bio svojevrsni
obred prelaska iz neega u demokratiju.
U prethodnih nekoliko decenija taj pojam obeleio je agendu mnogih
drutvenih naunika u oblastima sociologije, politikih nauka, prava, ekonomije
itd. Pojam tranzicije uao je u drutvene nauke, u znaenju koje mu se danas pripisuje, tokom osamdesetih godina preko jednog velikog projekta Transitions in Democracy
(O Donell, Schmitter, Whitehead). Tranzicija se tu odnosila na istraivanje promena vlasti u Junoj Americi na prelaz od autoritarnih reima ka demokratijama. Huan Linc i Alfred Stepan su okvir istraivanja proirili i na istonoevropske
zemlje u slavnoj knjizi iz 1996. godine pod nazivom Demokratska tranzicija i konsolidacija.
Njihova istraivanja dala su okvir za objanjenje prelaska drutava iz stanja A (nedemokratija) u stanje B (demokratija). Taj put nije pravolinijski i moe se prei na
nekoliko naina. Na putanji se nalazi nekoliko vorinih taaka. Jedna se tie naina
Re no. 85/31, 2015.
promene vlasti: da li je ona bila nasilna ili ne, da li je bilo nagodbe sa nedemokratskim starim reimom ili ne. Druga taka se tie institucionalizacija (garantovanje
linih/graanskih i politikih prava, ekonomske slobode, nain podele vlasti, fer i
slobodni izbori). Na kraju dolazi taka konsolidacije demokratskog politikog sistema (ustavna konsolidacija, predstavnika konsolidacija, konsolidacija ponaanja
i konsolidacija civilnog drutva).1
Vana je struktura objanjenja i logika argumenta. Postoje dve defini
sane take. Poetna taka koja ima negativan predznak, jeste nedemokratija. Zavrna
taka bez negativnog predznaka jeste demokratija. Izmeu je nekoliko utabanih
staza kojim se drutva mogu kretati izmeu take A i B, ali sa definisanim zadacima
na svakom od vorita. Izvan razmatranja ostaje vrednost poslednje stanice na tom
putu. Ona je, naime, definisana kao poseban tip liberalne demokratije sa stabilnim
skupom institucija. Elementi demokratije su zagarantovani kroz fer i slobodne izbore
za predstavnike institucije, kao i slobodom izraavanja i udruivanja. Liberalni
elementi se obezbeuju garancijama za skup linih sloboda i slobodnim tritem.
Re je o modelu demokratije koji je definisan posle Drugog svetskog rata i koji je
svoj ideoloki zamah dobio tokom sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog
veka nakon raspada socijal-demokratskih reima, odnosno reformi socijaldemokratskih partija u Zapadnoj Evropi, te uruavanja socijalistikih poredaka
u Istonoj Evropi. Padom socijalistikih poredaka taj model je zadobio izuzetnu
ideoloku hegemoniju i tako se inilo zbrisao sve protivnike sa politike scene.
Ideoloka hegemonija, meutim, nikada nije dobila stabilno teorijsko utemeljenje,
mada su se gotovo sve teorije trudile da pokau da su njihove pretpostavke saglasne sa
ovako odreenim skupom institucija. Liberalna demokratija, odnosno jedan njen
model, izgubila je realnu konkurenciju. Unutar tog okvira ostao je uzan prostor
za raspravu o identitetskim pitanjima ili pitanjima jednakosti, socijalne pravde i
preraspodele. Mimo toga, pitanja su reavana na terenu: orujem, sankcijama, po
licijom, prinudom.
Sa politike scene, ali i iz akademskih institucija, nestali su alternativni
programi i alternativni ideali dobro ureenog drutva. Prema tumaenju brazilskog
mislioca i aktiviste te amerikog profesora Roberta Mangabeire Ungera,2 veliki deo
1 Ovo je gruba skica okvira u kojima se kree izuavanje tranzicije u obliku koji
se navodi u knjizi nemakog politikologa Wolfganga Merkela Transformacija
politikih sustava koja je objavljena 2010. godine.
2 Unger je autor ija celokupna karijera dobro ilustruje teorijske i praktine
napore da se demistifikuju pretpostavke na kojima poiva liberalno-kapitalistiki poredak, ali i da se ponudi alternativa koja bi mogla da mobilie
159
160
sveta podlegao je diktaturi ne-alternative, dakle shvatanju da postojee ureenje

reflektuje nunosti drutvenog ivota i da je alternativa ili nemogua ili uvek loije
reenje. Druge opcije su nerealne, neodrive ili nestabilne. Sve poznate kritike i
osvedoene manjkavosti tog poretka odbijaju se od zida nepostojanja alternative.
Teret dokaza prebacuje se, u starom konzervativnom maniru koji je uveo Edmund
Berk, na onoga koji predlae promenu. Meutim, teret dokaza postavljen je tako da
je nemogue dati ga iz najmanje dva razloga. Jedan je to to su kriterijumi procene
postavljeni tako da se ono to drugi vrednuju ne rauna. Kao da jedni daju golove, a
drugi pogaaju koeve, ali pobeuje tim koji da vie koeva. Ukratko, rasprava o kriterijumima procene obavijena je maglom neutralnosti koja prekriva uinke i ishode
delovanja institucija kao teorijski nevane. Bitno je, na primer, da funkcionisanje
trita ispunjava neke formalne kriterijume, a manje je vano ko i kako artikulie i
namee te kriterijume. Slino je i sa izborima. Potpuno je nevano to su pobednici
u toj trci uvek isti (sa neznatnim varijacijama). U tom smislu opravdano je da 1 odsto
ljudi bude superbogato i superuticajno, a da znatan procenat stanovnitva (procene
idu do 50 odsto na nivou planete u zavisnosti od kriterijuma koji se primenjuju) ivi
u siromatvu ili je izloen velikim rizicima da padne u siromatvo. To je nesrena
okolnost, ak ne ni trina greka.
Drugi razlog je to to postoji sve manje fizikog i konceptualnog pro
stora za bilo kakvo socijalno i politiko eksperimentisanje koje bi izlazilo iz defini
sanog okvira. Privatizacijom fizikog prostora, komercijalizacijom preostalih jav
nih prostora ili memorijalizacijom istorijskih mesta itd. suava se mogunost
kolektivne akcije da ide mimo bezbednih staza ili da pokua da promeni smernice.
Prvobitno oekivanje da e internet otvoriti novi konceptualni prostor za demo
kratsko kolektivno delovanje brzo se izjalovilo, tako da i ovaj medij sve vie postaje
sredstvo kontrole, sve dublje i obuhvatnije. Nije mogue dokazati odrivost neke
alternative, ako alternativu nije mogue ni realizovati.
Zbog toga je znatno uvean napor politike i teorijske imaginacije koji
je potreban da se vidi i formulie alternativa: najpre da se razbije magla koja obavija
uspostavljeno ureenje (koja se danas ponekad nejasno imenuje kao neoliberaligraane. Kao mladi harvardski profesor bio je pionir kole Kritikih prav
nih istraivanja koja se bavila istraivanjima i kritikim preispitivanjima
socijalne dimenzije pravnih praksi. Kasnije se upustio u dalje raiavanje
terena u knjigama o konstruktivistikoj socijalnoj teoriji kao teoriji politike
koja ne priznaje nunost institucionalnih reenja. Konano, okuao se i u
realnoj politici u Brazilu, najpre kao opozicionar a kasnije i kao ministar
u brazilskoj vladi.
Re no. 85/31, 2015.
zam), a zatim i da se oslobodi prostor za platformu koja bi mobilisala subjekte politike promene. Zbog toga alternativni politiki programi slabo uspevaju, ali zato se
lako primaju radikalna reenja, bilo da su zasnovana na religioznim doktrinama,
identitetskim priama ili praznim utopijama.
Drutvene i humanistike nauke:
tranzicija ka ideolokoj hegemoniji
Uverenje o nepostojanju alternative osnaeno je kroz dominantne tendencije u drutvenim naukama i humanistikim disciplinama. Unger kao prepreke za teorijsko
utemeljenje alternative navodi tri obrasca argumentacije koji su karakteristini za
drutvene nauke, politiku filozofiju i humanistike discipline. To su racionalizacija,
humanizam i eskapizam. Ovde bi se mogao dodati i mesijanizam. Pre nego to ukratko opiem na koji nain te tendencije ne idu naruku stvaranju alternative potrebno je dati
neke napomene. Tendencije o kojima je re ne osporavaju se same po sebi i ne spori
se njihova vana mesna vrednost za mnoge discipline. Radi se o dve stvari. Prva je to
da se objanjenja i zakljuci dobijeni ovim pristupima esto proteu mimo prvobitno postavljenog pitanja i prikazuju kao optiji nego to jesu. Na primer, ne radi se o
tome da ovek nije racionalno bie koje pravi kalkulacije u tenji da maksimalizuje
svoje preferencije, nego o tome da se takvoj kalkulaciji ne moe davati metodoloki
prioritet. tavie, njome se ne mogu objasniti ni njene vlastite pretpostavke izuzev
ako se ne ue u evolucioni sociologizam sumnjive vrednosti, odnosno ako se ne
pretpostavi da je to pobednika strategija koju drutveni ivot i istorija nameu
kao kvaziprirodni izbor s malim skupom varijacija. Druga je to da se uvidi najee
tumae u odnosu na postojei skup institucija, to je esto rezultat institucionalne
prinude, a ne doslednosti teorijske konstrukcije. Zbog toga, strukturne promene
deluju nezamislivo, izuzev onih koje se nameu odozgo, poput tranzicije. Svaka
druga strukturna promena oznaava se kao neodgovorna avantura i eksperiment sa
nesagledivim posledicama.
a) Racionalizacija. Ova tendencija vodi se istraivanjem individualnih i
kolektivnih izbora pomou kojih se pojedinci i drutva prilagoavaju suboptimalnim reenjima koja su definisana najboljim dostupnim praksama i institucijama.
Pojedinci i grupe prave racionalne izbore iji su parametri definisani pozitivnim
nalazima o uincima institucija i praksi. Ta vrsta istraivanja uvide iz evolutivne
sociologije koji iskustvo prikazuju kao misteriozni proces selekcije u kome preivljavaju one prakse koje se tokom vremena pokazuju kao uspenije kombinuje sa
ekonomskom logikom koja istrauje maksimizatorske poteze u igri drutvene koorasopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
161
dinacije, a razliita stanja opisuje kao optimalne ravnotee u kojima niko ne moe
dobiti nita a da neko drugi ne izgubi neto. Ideja je da ova dva pristupa konvergiraju, evolucija institucija i praksi s jedne strane, i racionalne tenje pojedinaca s druge
strane, i uzajamno se podravaju. Potrebna je samo ona vrsta politike intervencije
koja uklanja smetnje navodno slobodnoj i dobrovoljnoj saradnji pojedinaca. Pojam
tranzicije bi trebalo da institucionalizuje jedinu preostalu strukturnu promenu.
Sve drugo je, opet, avantura.
Ovakav pristup favorizuje institucionalnu shemu liberalnog kapitalizma
i predstavnike demokratije bez obzira na to to takve institucije proizvode sve vee
nejednakosti i favorizuju politiko odluivanje u prilog bogatih, to je potvreno u
mnogim radovima. Meutim, ravnotea koja je tako uspostavljena, grubo reeno,
ne moe da se popravi promiljenom politikom intervencijom a da drutvo ne
zapadne u gore stanje (suboptimalna ravnotea na niem nivou).
162
b) Humanizacija. Unutar politike filozofije i srodnih disciplina slian

uinak je postignut i ustolienjem fundamentalnih prava kao neprikosnovenog
osnova discipline. Ovde se, opet, ne radi o tome da prava nisu vana, nego o
tumaenjima i mestu koje ona zauzimaju unutar teorija. Ljudska prava su kroz
istoriju bila orua emancipacije pojedinaca od drutvenih pritisaka i politikog
ugnjetavanja, a i danas, ona najee jesu opravdana ogranienja usmerena protiv
proizvoljnih politikih i drutvenih intervencija. U tom smislu, ljudska prava
jesu opravdano suavanje polja alternativa. Ipak, ljudska prava su u poslednjim
decenijama pokazala i svoje drugo lice. Politizacija ljudskih prava, zajedno sa
nedoreenostima meunarodnog prava, otvorila je prostor za zloupotrebe od
strane monih i sposobnih da nametnu vlastito tumaenje. Liberalno-demokratske
ustanove, zajedno sa nacionalnom suverenou drava, nisu u stanju da obezbede
okvir za neproizvoljno tumaenje prava pojedinaca i zatite njihove slobode. Zbog
toga je pogreno pretpostaviti da postoji zajednika normativna osnova i skup
institucija koji je otelovljuju, te da je samo potrebno korigovati neke njihove uinke
i spreiti izvitoperenosti u njihovom delovanju. Normativne teorije deluju upravo
tako, kao ideje i recepti za korekcije i unapreenje rada tih ustanova.
Zbog toga i najdobronamernije teorije, poput Rolsove (John Rawls)
teorije pravde, izgledaju politiki naivno kada pretpostavljaju da je mogue reiti
problem unutar razliitih institucionalnih okvira, odnosno bez zahteva za ozbiljnim
redizajnom institucija pod pretpostavkom da postoji saglasnost u vezi sa moralnim
sadrajima sutinskih ustavnih principa (to su za njega principi pravde). Praktini
uinak veine humanizujuih napora bio je prihvatanje postojeeg institucionalnog
Re no. 85/31, 2015.
aranmana, uz predloge kako da se uinci institucija poboljaju ili koriguju, a ne

njihova rekonstrukcija.
c) U humanistikim disciplinama, smatra Unger, dominira eskapistika
tendencija. Eskapizam u tom kontekstu znai da su lini projekti i unutranji ivot
nezavisni od velikih drutvenih i politikih transformacija, ako je drutvo organizovano na dovoljno pristojan i efikasan nain. Politika ili biznis nisu aktivnosti sa
ljudskim licem. Stoga mesto aktivizma zauzimaju lini projekti, razliite avanture
svesti ili tehnike samopomoi, pod geslom da cveta hiljadu cvetova. New age projekat je jedan od takvih primera. Mada zastupnici ovih ideja vole da se deklariu
kao subverzivni u odnosu na poredak, njihovo neuee i odbijanje poredak moe
lako da apsorbuje, ak i iskoristi u vlastite svrhe. Rasprave o tome da li su New Age
ili postmoderni pluralizam agenti neoliberalne ideologije, kukavije jaje levici,
ukazuju na to da one sadre, kod svojih zagovornika, dozu fatalizma, pomirenosti sa
sudbinom, pomeanih sa samodovoljnim narcizmom i dozom cinizma, a kod kritiara, dozu utopijskog sanjarenja i zanesenjatva. Ni jedno ni drugo nisu zahvalne
politike alternative.
Slino vai i za sve prisutniju struju levog politikog mesijanizma. Radi
se o oekivanju politikog obrata koji je slian onom koji je u crkvu uneo Sveti Pavle
preko line religiozne konverzije. Dobar primer za to su neke od ikona savremene
levice poput Slavoja ieka, Alena Badijua (Alain Badiou) ili aka Deride (Jacques
Derrida), koji svaki na svoj nain raiavaju teren za neizvesnu budunost. Njihov
uticaj je veliki na autore radikalne levice. Vano je, kao i u sluaju eskapizma, da se
tu, mada ne na isti nain, takoe prekida veza izmeu transformativnih potencijala
politike i artikulacije alternativnog politikog programa. Ne postoji odgovor na
pitanje kako da se zahtev za jednakou i politizacijom uini samostalnom i sprovodivom politikom alternativom. Priprema terena za radikalne rezove i velike skokove
sa neizvesnim ishodom, kao i estetizacija politike, vie je razoruavanje transformativne politike, nego radikalna politika.
Zato je nedostatak alternative problem
Pitanje je da li je nedostatak alternative problem. Zato bi uopte insistirali na
artikulaciji alternativnog gledita ako se pokazalo da su dosadanje alternative bile
loije? Da li onda akademske i politike napore moemo bez brige usmeriti na to
da se postojee politike zajednice uine savrenijim mestom za ivot, nezavisno
od alternativnih gledita? Na ova pitanja je mogue odgovoriti ako je pojmovima
poput demokratije, ljudskih prava ili trita mogue dati dovoljno empirijskog saasopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
163
164
draja koji je nezavisan od vrednosnih opredeljenja aktera. Na primer, pitanje fer i

slobodnih izbora moe se razreiti empirijskim opisom procedura (izborni sistem,
slobodan pristup medijima itd.) i normalizovanih oblika demokratskog ponaanja
aktera (demokratska politika kultura koja iskljuuje aktere koji zloupotrebljavaju
procedure ili borbena demokratija koja im zabranjuje uee).
Meutim, kako onda znamo kada demokratske procedure prestaju da
budu demokratske ili kada se slobodan pristup medijima pretvara u instrument
kontrole itd.? Potrebni su nam novi instrumenti za procenu tih procedura, koji su
takoe proceduralni po karakteru. Takva logika nas vodi u dva ekstrema. Jedan je
beskonano umnoavanje kontrolnih procedura koje nas vode do take u kojoj se
susreu kriterijumi i sud o tome da li su kriterijumi zadovoljeni. Postavlja se pitanje o mestu definisanja i o mestu suenja. Ko e i na osnovu ega, rei da je neto
demokratija ili da je neto demokratsko, a da neto drugo nije. Drugi ekstrem jeste
stipulacija. Pokazaemo prstom koje to procedure i prakse nazivamo demokratskim
i rei da je to demokratija, a sve drugo meriti prema tim kriterijumima. Prednost
ovog naina definisanja jeste u tome to se otklanjaju neke spekulativne dileme, ali
nedostatak je to to odgovori mogu sadrati proizvoljnosti koje su podlone raznim
uplivima i transformacijama. Dakle, ostaju otvorena ista pitanja pitanje imenovanja i pitanje procene. U oba sluaja dolazimo do istog odgovora sve zavisi od
odnosa snaga.
Moe se rei da je uvek sve i zavisilo od odnosa snaga. Ali politika je
delatnost koja je smiljena da bi se regulisao i pacifikovao odnos snaga, a de
mokratska politika je orue kojim bi se merila neija snaga pod pretpostavkom da
se svako tretira kao politiki jednak. To bi znailo da ne moe snaga biti mera
demokratije, nego je, obrnuto, demokratija mera neije snage. ta se onda dogodilo
sa demokratijom i politikom? Da li je demokratska politika mera snage. Demokratska politika je izgubila sposobnost da proizvodi vlastita reenja i to na dva naina. Prvo, politika, u formi reprezentativne demokratije, ne poseduje vie dovoljan
samotransformativni karakter koji bi joj omoguio da vlastite institucionalne odgovore prilagodi drutvenim zahtevima. Stoga je mogue, i dalje, zvati demokratskim
politiki sistem u kome se odluke po pravilu donose u prilog nove aristokratije ili
oligarhije, kako je to ubedljivo pokazao Martin Gilens (Martin Gilens) u knjizi
Bogatstvo i uticaj (Affluence and Influence, Princeton University Press, 2012).
Drugo, politika se sve vie povlai iz posla transformisanja drutva. Ona
je prestala da bude transformativna i postala tranzitivna, odnosno tehnika prelaska,
iz jednog zadatog stanja u drugo, takoe zadato. Reenja se vie ne kreiraju unutar
politikog polja primereno datoj grupi ljudi koji ele da se samoorganizuju, ona se
Re no. 85/31, 2015.
znaju i ve su nekada i negde kreirana, radi se sad samo o tome da se ona prilagode i
primene. Drutvene i humanistike nauke su postale sauesnici u ovoj amputaciji
demokratske politike. One su se dobrovoljno odrekle velikog dela resursa koji ih
osposobljavaju da artikuliu alternativu.
Sada se moemo vratiti na poetak da bismo objasnili provizorni zaklju
ak koji je formulisan uz pomo terminologije Hane Arent: da se nalazimo u stanju stalnog kretanja tamo-amo, komeanja u potpunoj sterilnosti. to je dakle
stanje kada neka sfera ivota nije liena samo svoje osnovne stabilizujue snage,
ve i poetne take u kojoj se menja, u kojoj postaje neto novo. Na osnovu onoga
to je reeno, mogle bi se razviti dve teze. Jedna je da su dominantni trendovi i
platforme drutvenih i humanistikih nauka, zajedno sa demokratskom politikom,
postali sterilni i da se stvari komeaju bez kapaciteta da isporue nove artikulacije
i reenja. Naravno, takvi periodi nisu neuobiajeni i ne moraju biti problem sami
po sebi. Ono to moe biti problem, jeste nedostatak resursa i orua da se prokri
novi put, tamo gde postoji zastoj. Tranziciona agenda svakako nije ta staza. Ona se
istroila onda kada je postalo jasno da defektne demokratije nisu defektne zbog
neuspele tranzicije nego zbog krize modela predstavnike demokratije. Da problem
ne postoji samo na periferiji, nego i u centru. To se znalo ve dugo, najkasnije
od sredine dvadesetog veka, ali istraivaka agenda, makar ona preovlaujua, nije
odgovarala na to, ak i onda kada je prihvatala postojanje konceptualne greke. Iz
tog razloga, javlja se trend preispitivanja ideja i samotematizacije disciplina. Postoji
mnogo knjiga koje poinju sa pojmom ideja, a tematizuju demokratiju, ljudska prava, pravdu i druge vane koncepte. Neslaganje vie nije na nivou koncepcija, nego
pojmova i ideja, ali je operativna agenda jo uvek daleko. Slino je i sa knjigama o
stanju disciplina, koje pokuavaju da dijagnostifikuju stanje i trendove, koje vie
lie na kompilacije bez unutranje logike, nego na pokuaje krenja novih staza.
Druga teza ukazuje na mnogo ozbiljniji problem. Stanje je takvo da
dominantne agende drutvenih i humanistikih disciplina pate od dva nedostatka:
a) nemaju stabiliuu snagu i b) nisu sposobne da se radikalno menjaju. Meutim, ovde nije re samo o nedostatku oslonca (poetne take) i nesposobnosti da se
neto menja. Ovde je re o neem jo vanijem. ak i kada bi bile sposobne da se
menjaju, drutvene i humanistike nauke ne bi mogle da prepoznaju neto novo,
jer im nedostaje merilo za to kada neto postaje to novo. Nedostaje im poetna
taka u odnosu na koju se menjaju i postaju neto novo. Zbog toga je postojanje
alternative vano. Ako je sve teorije mogue posloiti po jednoj ordinati, onda je
svaka promena samo promena mere, neto je manje ili vie isto. Pokuaj da se sve
svrsta unutar jedne agende uvek daje takve rezultate. Navedeni trendovi, o kojima
165
166
je pisao Unger, ukazuju na to koliko su razliite agende ipak kompatibilne i koliko

su, uzete zajedno, nemone da otvore prostor za novo razumevanje drutvenog i
politikog ivota koje bi moglo da stvori prostor za drutveno eksperimentisanje i
nove, alternativne oblike organizovanja. Ako se kreemo samo prokrenim stazama, veliki deo zajednikog ivota i vane teme i ideje ostae nevidljivi unutar nae
istraivake agende. Stvar je dosta jednostavna: u trenutnoj podeli rada, drutvene
i humanistike nauke nemaju konceptualne resurse kako da tematizuju alternative,
a nemaju ih zato to su se dobrovoljno odrekle nekih pristupa. Sudbina marksizma
je jedan od primera koji smo pomenuli, ali ne i jedini. Periodina dominacija
odreenih tema govori u prilog tome da se istraivaka agenda odreuje u odnosu
na neto drugo, a ne prema logici istraivanja i autonomnog tumaenja drutvenog
ivota. Demokratizacija ili ljudska bezbednost su dobri primeri za to. Istraivaka
zajednica vie kaska za temama ije tumaenje dolazi spolja (najee iz politike)
i pokuava da ih stavi u poznati okvir. Postoje izuzeci, ali oni ne kreiraju trend
unutar velikih naunih institucija.
Na ovom mestu moda treba traiti deo odgovora na pitanje odakle
potie veliki raskorak o kome je na samom poetku bilo govora. Pokuaj da se sve
konceptualizuje unutar jedne sheme ili nekoliko kompatibilnih dominantnih shema
jeste neto to zaklanja pogled. O onome to se ne moe uklopiti, o tome se poruuju nam ne moe ni govoriti.
Re no. 85/31, 2015.
ore Pavievi
Istorijski
revizionizam
i tranzicija:
evropski kontekst
i lokalne varijacije
Sran Miloevi
ojmovi istorijski revizionizam i tranzicija bre

meniti su razliitim znaenjima. Naroito je pojmu
revizionizam uitavan itav spektar znaenja, pa je
postalo neophodno pojmovno odreenje u svakom
pokuaju da se o revizionizmu govori sa neophodnom jasnoom. Ne osvrui se ovom prilikom na
razliita znaenja ovog pojma i na evoluciju njegove
upotrebe u razliitim oblastima istraivanja drutva,
naglaavam da u ovom radu pojam istorijski revizioni
ozam upotrebljavam u sasvim specifinom znaenju
koje ima negativnu konotaciju: re je o intervenciji u
razumevanju prolosti koja predstavlja bilo otvoreno
falsifikovanje, bilo arbitrarnu selekciju injenica iji
je cilj da se izmenom pogleda na prolost, odnosno
novom interpretacijom prolosti legitimie odreena
politika ili, ire govorei ideoloka (kratkorona ili
dugorona) agenda. Koren istorijskog revizionizma,
shvaenog na ovaj nain, nalazi se u pretpostavci da
prolost ima legitimizirajui potencijal, odnosno da
je savremeno delovanje ili ideoloko uverenje ute
meljenije ukoliko poiva na odreenim istorijskim
iskustvima. U tom smislu istorijski revizionizam je u
dinaminom odnosu sa politikom, kulturom seanja,
sa itavim vrednosnim sistemom i predstavlja svojevrsni prethodni uslov njihove kontaminacije. Naime,
istorijski revizionizam nije nikakva plemenita la,
on nije puka intelektualna bravura, kontrafaktualna
igra, legitimni drugi pogled na prolost ili neobavezujui romaneskni zaplet, ve je uvek skopan sa promenom pogleda na svet koji eli konstituisati odreena formalna ili neformalna drutvena grupa, pri
emu je reena promena u saznajnom i vrednosnom
smislu regresivna, dakle promena nagore.
Revizionizam se najee javlja na planu inter
pretacije prolosti i uz drugaije vrednovanje odre-
170
enih istorijskih injenica, a sasvim retko na planu pozitivnih znanja i uz otvoreno

falsifikovanje. Nosioci revizionizma su neretko sami profesionalni istoriari koji
veoma dobro poznaju predmet svog istraivanja, ali zbog odreenog ideolokog
opredeljenja reinterpretiraju prolost selekcijom injenica ili akcentovanjem zna
aja jednih na tetu drugih injenica, to je, u sutini, najsuptilnija i najea re
vizionistika metoda. Tako bi, na primer, u nekoj revizionistikoj interpretaciji
istorije Prvog srpskog ustanka, nepobitna injenica da je Karaore bio surov ovek,
koji je lino u besu pobio veliki broj ljudi, postala kljuna za ocenu mesta ove istorijske linosti pa i samog Prvog srpskog ustanka u istoriji Srbije, odnosno u njenoj
kulturi seanja. Karaore bi na osnovu svojih postupaka mogao biti prikazan kao
beskrupulozni ubica, ali bi to, ako bi se koristilo i kao argument kompromitacije
istorijskog znaaja Prvog srpskog ustanka, bila tendenciozna revizionistika dekontekstualizacija, jer se znaaj Prvog srpskog ustanka ne moe dovesti u pitanje injenicom da su i njegov voa, ali i ostale ondanje vojvode, bili veoma presni i brutalni
ljudi. To, razume se, nipoto ne znai da je bilo ta to je istoriaru dostupno
potrebno sakrivati i sklanjati na nekakva mesta zaborava, ali nema sve podjednak
znaaj u ukupnom pogledu na istorijske linosti, dogaaje, procese, nije sve podjednako znaajno za njihovu valorizaciju, a naroito nije sve podjednako znaajno
za pozicioniranje u kulturi seanja, koja je po svojoj prirodi izdvajanje bitnog,
afirmativnog, onog to je vredno pamenja.
Tako shvaen istorijski revizionizam javlja se u razliitim formama i
ima razliite pravce uticaja. Postoji revizionistika istoriografija, zatim revizioni
stika umetnost, revizionistike politike i ideologije (u onom segmentu u kom re
feriu na prolost), kao i razne revizionistike prakse (komemoracije, svetkovine,
rehabilitacije). Nekada je revizionizam ogranien na jednu, manje ili vie margina
lnu oblast, na zainteresovanog pojedinca i omanju grupu, a nekada je sveobuhvatan
i dubinski prodire u drutvo i revalorizuje postojee narative. Revizionizam moe
ak postati i segment dravne ili meunarodne politike, pa samim tim i diktirati
sadraj oficijelne kulture seanja.
Kada je re o tranziciji, tu je ipak prisutno neto manje nejasnoa i
uglavnom je re o pojmu koji podrazumeva prelazak iz jednog drutveno-ekono
mskog sistema (socijalistikog) u drugi (kapitalistiki), uz itav skup promena koje
se, razume se, ne odnose samo na ekonomiju, ve i na politiku, kulturu, pravo, kao
i na itav sistem vrednosti. Otuda, ni pojam tranzicija nije lien snanih vrednosnih
konotacija, koje podrazumevaju osudu i odbacivanje jednopartijskog socijalizma i
prihvatanje liberalnog kapitalizma kao, ako ne ba idealne, onda svakako jedino
mogue, sutinski bezalternativne i nadasve prirodne paradigme.
Re no. 85/31, 2015.
Revizionizam i tranzicija na specifian nain su povezani u kontekstu koji

je poznat kao tranziciona pravda. Re je o konceptu koji podrazumeva potrebu da
se uz naputanje socijalistikog dravnog okvira isprave sve one ispravljive nepravde
koje je bivi reim uinio graanima. Naini dostizanja tranzicione pravde veoma
su razliiti i neki od njih su shvatljivi u uslovima bitno promenjene paradigme koja
je istovremeno redefinisala pojmove pravde i nepravde, ali je dvadesetpetogodinje
tranziciono iskustvo dovoljno da se u bilans tranzicione pravde ukalkuliu i brojne
zloupotrebe i nove nepravde, koje ine da je ovaj fenomen tranzicionih drutava
ve odavno daleko od toga da je ostao samo mehanizam ispravljanja nekadanjih
nepoinstava sruenog poretka. Tranziciona pravda postala je mehanizam nami
rivanja istorijskih rauna, naroito benevolentan prema prominentnim pred
stavnicima poretka koji je sruen uspostavljanjem socijalizma, pa se sa osobitom
osetljivou odnosi prema onima koji su u vreme socijalizma osuivani za ratnu
kolaboraciju, ovinizam i neprijateljsko delovanje protiv reima.
Zauzimanjem ekskluzivnog stanovita da je socijalistiki poredak bio
nelegitiman dolo se do itavog niza optubi i difamacija protiv socijalizma, to je
neminovno ukljuivalo brojne refleksije na prolost, koje su podrazumevale snaan
otklon od poretka koji je donedavno vladao u zemlji. Istovremeno, sve ono to je
prethodilo socijalizmu, ne samo da je dobilo pravo graanstva ve je postalo iroko
prihvaeno. ak je razvijen poseban senzibilitet za snage kolaboracije iz Drugog
svetskog rata, emu su naroiti doprinos dale sudske rehabilitacije pojedinaca koji
su na razliite naine bili izloeni represiji, osveti ili kazni zbog neasnog ili ak
zloinakog dranja u vreme okupacije. Pod firmom tranzicione pravde sudovi
su ponitavali presude stare ezdeset i vie godina, arbitrirali u pitanjima prolosti,
neveto pokuavajui da itavu antikomunistiku pseudopravnu kampanju prikau
kao isto pravno pitanje, bez pretenzija u pogledu tumaenja prolosti. Razume
se, istina je da sudovi nisu bili avangarda istorijskog ravizionizma, ali su njihove
odluke svakako svojevrsna pravna sankcija pojave koja ima svoje dublje korene, i u
hronolokom i u vrednosnom smislu.
Konano, vano je podvui vezu izmeu istorijskog revizionizma i
uspostavljanja novog-starog buroaskog poretka. Istorijski revizionizam je umno
gome doprineo romantizaciji i idealizaciji dosocijalistike prolosti.
Revizionizam i evropski kontekst
Od kraja Drugog svetskog rata pa do sredine prve decenije 21. veka u Evropi je po
stojao svojevrsni labavi, ali jasno prepoznatljiv antifaistiki konsenzus. On je sve
do sloma socijalizma u mnogo veoj meri bio implicitan i podrazumevao je da je
171
172
faizam bio unikatno istorijsko iskustvo, zloinaki sistem koji je oveanstvo gurnuo
u najstraviniji rat u dotadanjoj istoriji, u kojem su ak i tako suprotstavljeni svetovi
kao to su bili ratni saveznici u antihitlerovskoj koaliciji mogli da nau zajedniko
stanovite i ujedine se protiv faizma.
Posmatran, dakle, kao panevropski fenomen, antifaizam je zaista kao
jedinstvenu imao gotovo iskljuivo tu anti- komponentu. Ostale komponente
antifaizma imale su posve razliita tumaenja na Istoku i na Zapadu. Sloboda, de
mokratija, ravnopravnost takoe neupitne vrednosti antifaizma, bitno razliito
su shvatane u dva suprotstavljena hladnoratovska bloka. Povremeno podgrevanje
hladnoratovske stvarnosti ukljuivalo je poreenja suprotstavljene strane sa poraenim faizmom, ali je to bilo u funkciji politikih nadgornjavanja i nije bilo deo
zvaninih narativa. Uprkos svemu, ratno saveznitvo je potovano kao istorijsko
naslee koje zasluuje da ostane u asnoj uspomeni, makar i samo zbog potrebe
isticanja neprikosnovene moralnosti sopstvene uloge u ratu.
Do koje mere je postojala makar zvanina osetljivost za ovu problematiku
moe da posvedoi i jedna naizgled neznatna okolnost: kada su ranih pedesetih
godina prolog stolea u SAD za tampu pripremana dokumenta amerikog State
Departmenta iz epohe Drugog svetskog rata, odeljak koji se odnosio na ulazak
sovjetskih trupa u Poljsku, septembra 1939. godine naslovljen je Intervencija SSSR u
Poljskoj. Nije, dakle, upotrebljen ni izraz napad, ni izraz agresija, pa ni neka druga
optuujua kvalifikacija, ve je upotrebljen dosta neutralan termin intervencija,
iako je tada ve uveliko besneo Hladni rat.
U isto vreme, u takozvanom istonom bloku, antifaizam je imao
daleko snaniji ideoloki potencijal. To je bila posledica injenice da je borbeni
antifaizam bio pre svega naslee evropskih komunista, pa iako se nisu sve
istonoevropske komunistike partije mogle pohvaliti znatnijim doprinosom u
antifaistikoj borbi, ipak se komunistiki pokret u celini snano vezivao za ovaj
ideoloki narativ. I zaista, faizam i komunizam su bili nepomirljivi protivnici i
kratki period varljivog mira i ekonomske saradnje Rajha i SSSR-a od 1939. do
1941. godine nije nita bitno promenio u odnosu dva svetonazora. Pri tome, treba
naroito naglasiti da je antifaistika komponenta imala, iz razliitih razloga,
posebno vano mesto u DDR i u Jugoslaviji.
Kada je od 1989. godine dolo do sloma socijalizma, Zapad je ponovo
trijumfovao, ovoga puta nad nekadanjim ratnim saveznikom. Svet neslobode,
kako se na socijalistiki svet gledalo iz buroaske perspektive, i ruen je i uruavao
se, pa je konano, gotovo preko noi, nestala kolosalna viedecenijska graevina, uz
ne previe gromoglasan pad. Huk koji je odjeknuo Evropom usled pada ogromne ali
Re no. 85/31, 2015.
trone socijalistike graevine nadjaan je usklicima oduevljenih osloboenika,

koji, zapravo, nisu ni znali ta ih eka u budunosti, ali su imali i nade i oekivanja.
Danas je nemogue u kakofoniji koja je obeleila pad socijalizma prepoznati neke
jasne prioritete, ali su se obnova nacije i povratak tradicije manifestovali, uz
retke izuzetke, kao histerian antikomunistiki nacionalizam, esto zabrinjavajue
blizak faizmu. U tom smislu, ubrzo se pokazalo da je antikomunizam bio glavni
sadraj evropske vrednosne paradigme, da je demokratski kriterijum sveden na
minimalne proceduralne zahteve, a da antinacionalizam dodue treba uvrstiti u
korpus vrednosti postsocijalistike Evrope, ali da nacionalizam, ukoliko ne stvara
probleme, nije sam po sebi sutinski neprihvatljiv. Meutim, iako su osuda pa i
demonizovanje komunizma bili, razume se, sveprisutni u vreme sloma socijalizma,
niko osim najostraenijih antikomunista nije tada izjednaavao faizam i
komunizam, ni kao ideoloke paradigme ni kao istorijsko iskustvo.
to se tie Evrope, trijumfalizam se najpre zadovoljio injenicom da
je odneta pobeda nad decenijskim neprijateljem, a antikomunizam je ostajao u
sferi ideologije i politikog govora. Meutim, iako bi se pre moglo oekivati da
sa protokom vremena antikomunistiki naboj slabi, to se nije dogodilo. Tako je,
primera radi, u Parlamentarnoj skuptini Saveta Evrope 1996. godine usvojena
Rezolucija o merama za razgradnju naslea bivih komunistikih totalitarnih reima. Deceniju
kasnije retorika se dodatno zaotrila, pa je Evropski parlament 2006. godine
usvojio novi dokument, sa jo eksplicitnijim sadrajem, naime Rezoluciju o potrebi
osude zloina totalitarnih komunistikih reima. Pomenutim dokumentima socijalistika
prolost je rezolucijski (politiki) zvanino kriminalizovana na evropskom nivou,
uz upadljivo insistiranje na totalitarnom karakteru komunistikih reima. Preko
ovih dokumenata antikomunizam je postao zvanina platforma u politici EU.
Rezolucije evropskih predstavnikih tela bile su uvertira za konani zaokret u interpretaciji odnosa faizma i komunizma, a time i mesta antifaizma u
evropskom poretku seanja. Taj zaokret ozvanien je 2008. godine, kada je Evropski
parlament usvojio deklaraciju kojom se dan potpisivanja sporazuma RibentropMolotov, 23. avgust 1939. godine, proglaava za Dan seanja na rtve staljinizma i nacizma,
kolokvijalno nazvan i danom seanja na rtve totalitarnih reima, ime se zapravo
ne apostrofira samo staljinizam ve i komunizam kao takav. Ovim inom je faktiki
oficijelno naputena antifaistika paradigma i u fokus je stavljena osuda dva totalitarizma, koja je na istu stranu svrstala Hitlera i Staljina, Vermaht i Crvenu armiju,
svastiku i petokraku i sve ono to ovi simboli predstavljaju. Antifaizam je zvanino
zamenjen antitotalitarizmom, koji je svakako intelektualno manje zahtevna paradigma, a istorijski viestruko problematina. Naime, redukcija prolosti na sukob
173
174
sveta demokratije i sveta totalitarizma grubo je suprotstavljena istorijskom iskustvu

u kojem je najpre postojao trougao liberalna demokratija socijalizam faizam,
a potom i polarizacija faistiki antifaistiki tabor. Totalitarni i antitotalitarni
blok istorijski nikada nisu postojali.
Meutim, treba podvui i da je sve ovo imalo intelektualnu podlogu
u radovima nekolicine istoriara, meu kojma pre svega treba pomenuti Ernesta
Noltea koji je jo 1987. godine objavio knjigu Evropski graanski rat 19171945.
Nacionalsocijalizam i boljevizam, u kojoj je krivicu za pojavu nacizma prebacio na
boljevizam, budui da je pojava boljevizma uslovila trijumf nacionalsocijalizma
kao reakcije na boljeviki izazov. Nolteu se pridruio i renegat Fransoa Fire,
nekadanji vatreni komunista i potonji jo vatreniji revizionista, sa knjigom Prolost
jedne iluzije, iz 1995. godine. Dvojica autora objavili su i zajedniku zbirku eseja
znakovitog naslova Faizam i komunizam. Ovim knjigama svakako treba dodati i Crnu
knjigu komunizma iz 1997. godine, zbornik radova koji ve svojim naslovom jasno
sugerie pristup koji je utkan u priloge autora.
Ovakav razvoj dogaaja naiao je, posve oekivano, na reakciju u savre
menoj Rusiji, koja ne bez razloga osea da u oivljavanju totalitarne paradigme
ima neto i od savremene politike Zapada prema Rusiji. Sve zaotreniji odnosi
Rusije i Evrope i u ovom aspektu su se pogorali, uprkos tome to su se evropski
zvaninici i dalje pojavljivali na upadljivo grandioznim paradama povodom godinjica pobede nad faizmom, maja 2005. i maja 2010. godine. Putinovska Rusija,
ideoloki daleko blia caristikoj nego socijalistikoj epohi, sa mnotvom faisoidnih
organizacija koje deluju na njenom tlu, odbranu uloge Sovjetskog Saveza u borbi
protiv faizma shvatila je i kao deo borbe za odbranu svoje savremene pozicije,
pa je isticanje znaaja i doprinosa SSSR-a u Drugom svetskom ratu postajalo sve
naglaenije. U Rusiji, dodue, nikada nije sasvim odumrla svest o ulozi SSSR-a u
antihitlerovskoj koaliciji, ali je poslednjih godina uoljiva naroita zainteresovanost
vladajuih struktura da na toj injenici grade svoj ideoloki kredibilitet, kao i da na
to podsete svoje partnere odnosno rivale na Zapadu.
Na kraju, treba napomenuti da se iz savremene istorijske perspektive
vidi da je antikomunizam bio daleko vie od hladnoratovskog ideolokog sadraja.
U uslovima pobede neoliberalnog koncepta u ekonomiji, antikomunizam ostaje
neophodna ideologema koja treba da poslui za diskreditaciju pokreta koji bi da,
sa stanovita socijalne pravde, preispitaju pravac razvoja koji namee pomenuti
neoliberalni koncept. Izjednaavanjem faizma i komunizma zapravo se postie vea
diskreditacija levice i u ovome se zapravo zaokruuje veza istorijskog revizionizma i
tranzicije. Meutim, kao rezultat se pojavljuje i relativizacija faizma. Mehanizam te
Re no. 85/31, 2015.
relativizacije moe biti jednostavan: umesto da faizam svoju nelegitimnost prenese

na komunizam, moe se dogoditi obrnuto, odnosno da se legitimnost komunizma
prenese na faizam.
Srbija u fokusu
Sluaj Srbije karakterie specifina putanja razvoja tranzicijskog istorijskog revi
zionizma. Istorijski revizionizam se u neto veoj meri javlja u Srbiji ve 80-ih
godina 20. veka, kao svojevrsna idejna priprema za obraun unutar Jugoslavije. To
se najpre moglo videti u odbacivanju marksistikih klasnih paradigmi1 istraivanja i tumaenja istorije, kao i u sve veoj prisutnosti nacionalne (nacionalistike)
paradigme. Ova promena je bila dvostruko pogubna: sa jedne strane, nacionalna
paradigma nije uspela da se povee sa demokratskim principima i konceptom ljud
skih prava, tada (makar deklarativno) preovlaujuim u Evropi, a sa druge strane
praktino je nestalo jedno mono teorijsko utemeljenje (klasna paradigma), koje
je amortizovalo nacionalne sukobe i bilo brana prodoru agresivnih nacionalnih
(nacionalistikih) narativa.
Drugim reima, pravac kojim je krenuo revizionizam u Srbiji nije se
poklapao sa revizionistikim stremljenjima u samoj Evropi: dok je evropski de
mokratski revizionizam koristio (zloupotrebljavao) narative o demokratiji i ljudskim
pravima kako bi diskreditovao socijalizam (bez mogunosti da se u njemu prepozna
neto pozitivno), dotle se u sluaju Srbije razvijao nacionalistiki revizionizam,
ija je glavna opsesija bilo pitanje koliko su Srbi tete pretrpeli u Jugoslaviji, od
AVNOJ-a pa nadalje, i ija je glavna funkcija bila da prui opravdanje za projekat
koji je trebalo da omogui da se ta teta naplati.
injenica da su krajem 80-ih i tokom 90-ih godina 20. veka naju
ticajniji predstavnici revizionistike politike i intelektualne elite koji su se ostrvili
na naslee titoizma (federalizam, reenje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji, poloaj
srpskog naroda i itav korpus nacionalne problematike) bili bivi partijci, odnosno
bivi marksisti, koji pri tome nisu en bloc odbacili svoju prolost (neki su ak bili
1 Ovde se misli na revizionistiko odbacivanje marksistike paradigme, a to
znai na njeno odbacivanje koje je motivisano ideolokim razlozima. Nije,
dakle, svaka promena paradigme nuno revizionistika, ali jeste ona promena koja je uslovljena promenom ideolokog stanovita i pri tome je u
poreenju sa prethodnom paradigmom manje opravdana i intelektualno
neuverljivija. U konkretnom sluaju, klasna paradigma je teorijski veoma
dobro utemeljena, dok je nacionalni kriterijum u tumaenju istorijskih fenomena iskljuivo ideoloki.
175
176
bivi pripadnici Narodnooslobodilakog pokreta, partizani), oteavala je shvatanje

da se u biti radi o jednoj varijanti lokalnog antikomunizma. Meutim, ako taj antikomunizam imenujemo a re je o antititoizmu, onda antikomunistiki karakter
dominantne ideologije u Srbiji s kraja 80-ih i tokom 90-ih godina 20. veka postaje
jasnije uoljiv. Pored toga, to vie nije bila socijalistika platforma ni u ekonomiji,
a divlja privatizacija i transformacija drutvene u dravno-kapitalistiku svojinu
sasvim su ukinule prostor da se poredak uspostavljen u Srbiji devedesetih godina
smatra nekom formom socijalizma. tavie, i od strane dominantne postkomunistike elite (bilo one na vlasti i bliske vlasti, bilo one opozicione ili bliske opoziciji)
socijalistika Jugoslavija predstavljana je kao projekat izrabljivanja i unitavanja srpskog naroda. Jedina razlika izmeu razliitih revizionistikih tumaenja Jugoslavije
ticala se naelnog pitanja da li je Jugoslavija uopte bila potrebna: odgovor jednih
bio je da je bila potrebna, ali pravednija (vie usklaena sa srpskim interesima),
a odgovor drugih bio je da je Jugoslavija u svakom smislu bila promaen i tetan
projekat za Srbe. Reimska takozvana odbrana Jugoslavije (to je bila zvanina
mantra) svodila se, zapravo, na revizionistiku interpretaciju odgovora na pitanje
ta je Jugoslavija zapravo bila, uz kritiku injenice da takvu interpretaciju niko drugi
nije prihvatao. Da nevolja bude vea, taj revizionizam je nastojao da sebe predstavi
kao pravi socijalistiki sadraj i istinsku jugoslovensku paradigmu.
Sadrinsko razilaenje evropskog i srpskog revizionizma i antikomuniz
ma dovelo je do toga da je reim koji se u Srbiji uspostavljao vrlo brzo stekao neslavni
ugled upravo jednog od poslednjih utoita komunizma u Evropi. Vladajua
partija i neki meu najuticajnijim intelektualcima davali su povoda za to svojom
retorikom, ali nita vie od toga nije se moglo smatrati leviarskim, a jo manje
komunistikim. Pored toga, opozicija reimu nastupala je, u pogledu nacionalnog
pitanja, sa jo mranijih pozicija (etnikih, ljotievskih, klerikalnih) nego vladajue
strukture, ali je ukljuivala u svoj ideoloki korpus, kao svojevrsnu kljunu re za
dobijanje evropske podrke, i parolu o demokratiji. Tako se dogodilo da je u Srbiji
dolo do povezivanja demokratije i ljudskih prava sa ideologijom, strankama i pojedincima koji su otvoreno veliali etnike, neto manje otvoreno imali simpatije
za Nedia i Ljotia, a sasvim odbacivali i stigmatizovali pre svega celokupno socijalistiko naslee, a naroito NOP kao komunistiki i navodno antisrpski pokret.
Ukratko, dakle, i vladajua i opoziciona paradigma bile su nacionalisti
ke, sa tom razlikom to, na nivou retorike, vladajue strukture nisu tako eksplicitno
odbacivale naslee socijalizma, iz kojeg su mnogi od predstavnika nomenklature
potekli, ve su nastojale da ono to su prepoznavale kao pozitivne tekovine jugo
slovenskog socijalizma (antifaizam, socijalna drava) predstave kao neto to pripada
Re no. 85/31, 2015.
i njihovom ideolokom vjeruju, iako su to bile forme liene svakog sadraja. Tada
se dogodila i prva nacionalizacija antifaistikog naslea, koja je najvidljiviji izraz
dobila u tome to su, na primer, gotovo svi komunistiki i partizanski lideri nesrbi
izbrisani iz naziva ulica, kola i drugih ustanova kojima su do tada davali svoje re
volucionarno ime. Sve to skupa predstavljalo je vrlo grub istorijski revizionizam.
Ukratko, dakle, sadraj istorijskog revizionizma u Srbiji devedesetih
godina bio je, sa stanovita evropske paradigme, nedovoljno (neadekvatno) anti
komunistiki, nedovoljno demokratski, a bio je i nacionalistiki, pri emu se ovo
poslednje jo i moglo tolerisati (kao to je tolerisano opoziciji), samo da su prva
dva uslova bila ispunjena u veoj meri nego to je to bio sluaj. Tako se Srbija nala
izvan evropske vrednosne trajektorije, iako tu treba jasno naglasiti da nije to razlog
negativnog statusa Srbije tokom devedesetih godina: pravi razlog je bila kljuna
uloga Srbije u ratovima na prostoru rasturene Jugoslavije. Iako antikomunistika,
dominantna ideoloka paradigma u Srbiji bila je agresivno nacionalistika, suvie
lokalna (antititoistika), i duboko antizapadnjaka, to je, paradoksalno, takoe bila
komponenta antikomunizma, budui da je jugoslovenski komunizam neretko pri
kazivan kao britanska ujdurma i, uopte, kao zapadni proizvod, tu slovenskom
pravoslavnom duhu.
Posle 2000. godine i promena koje su se tada dogodile, odnos prema
socijalistikoj prolosti dodatno se zaotrava. Pad Miloevievog reima predstavljen je kao ruenje ostataka komunizma, to je u zvaninoj kulturi seanja irom
otvorilo vrata rehabilitaciji graanskih snaga iz Drugog svetskog rata, kolaboracioniostima i protivnicima NOP-a. Tada se dominantna paradigma vie pribliila
onome to je bilo i dominantno evropsko stanovite i to se sve vie kristalisalo kao
svojevrsno oficijelno tumaenje socijalistike prolosti: jugoslovenski socijalizam se
opisivao kao totalitarni poredak, a poto se nije moglo ii tako daleko da se negira
uloga NOP-a u osloboenju zemlje, onda se poelo govoriti o dva antifaistika
pokreta, od kojih se jasno znalo koji je blii srcu i nacionalnoj tradiciji. etnici
su postali i zakonski antifaisti kada je u skuptini Republike Srbije 2005. godine usvojen zakon kojim je to i sankcionisano. Udbenici istorije, u kojima je ve
ranije akcenat bio stavljen na to da je posleratni poredak bio uspostavljen na tetu
srpskog naroda, sada su oplemenjeni sadrajima koji su u skladu sa zvaninom
interpretacijom o dva antifaistika pokreta dodue partizanima priznavali ulogu
u borbi protiv okupatora, ali su u svim drugim aspektima prednost davali etnikom
pokretu. Plodovi agresivne etnike propagande iz devedesetih godina ubrani su
dvehiljaditih, kada je etnika interpretacija istorije postala ne samo masovna, ve
i dominantna i zvanina.
177
178
Vaan korak u konanom trijumfu antikomunistikog narativa bilo

je donoenje zakona (2006. i 2011. godine) kojim je regulisano pravo na reha
bilitaciju svih onih lica za koje nadleni sud oceni da su na bilo koji nain oteeni
iz ideolokih i politikih razloga. U praksi, sudovi su redovno, u veini sluajeva,
utvrivali politiku i ideoloku motivaciju odreenih postupaka protiv lica ija se
rehabilitacija trai, uz samo neznatne izuzetke, pa su tako rehabilitovani i neki od
prononsiranih saradnika okupatora iz Drugog svetskog rata. Sve to predstavljeno
je kao uvrivanje vladavine prava. Pominjani dokumenti evropskih institucija iz
1996, 2006. i 2009. godine slue kao posve odgovarajui evropski plat za ovu
revizionistiku praksu, u kojoj se faktiki kriminalizuje i totalitarizuje posleratna
socijalistika vlast, a aboliraju i za nevine rtve komunista proglaavaju ratni kolaboracionisti.
Ukratko, kriterijum ovog istorijskog revizionizma je jasan i on je naci
onalni. Naime, antifaizam je vaan, ali je njegova prava nacionalna mera etnitvo.
Sa druge strane su partizani, komunisti, koji jesu bili antifaisiti, ali samo zato to
su hteli vlast, a pri tome su i preterivali u svom antifaizmu, pa su provocirali okupatore. Kolaboracija je neugodna injenica, ali njen cilj je bilo spasavanje naroda,
pa se i to mora razumeti. Zbog toga je vano odbraniti ast kolaboracionista pred
srpskim pravosuem, koje e ih rehabilitovati kao rtve ideolokih progona, budui
da je istorijski pravednije da oni budu rehabilitovani nego da se odre odluke kojima
su ih kaznili komunisti.
Istorijski revizionizam svoj izraz pronaao je i u kulturi seanja. Dok su
tokom devedesetih godina iz naziva ulica i prazninog kalendara uglavnom pro
terani jugoslovenski sadraji, u periodu posle 2000. godine izmenjeni su i oni koji
su imali srpski, ali i komunistiki karakter, kao to je, na primer, Dan ustanka (7.
jul). Mitingaka i u neto neformalnijoj komunikaciji veoma buna antikomunistika i etnika retorika ipak nije mogla da bude pretoena u odgovarajuu zakonsku
formu, pa otuda u zvaninoj (zakonom definisanoj) prazninoj kulturi seanja u
Srbiji danas ne postoji niti jedan praznik kojim se komemorie antifaistika borba, bilo partizana, bilo etnika (tagod za ove druge moglo da bude odabrano kao
vredno pamenja u antifaistikom kljuu).
Meutim, u poslednjih nekoliko godina deava se jo jedna promena,
na koju je uticaj mogao imati razvoj dogaaja u jednoj susednoj i jednoj neto daljoj,
ali Srbiji bliskoj zemlji. Kada je re o susednoj zemlji, radi se o Hrvatskoj. Otkako
je u Hrvatskoj poelo u veoj meri da se insistira na tome da su temelji hrvatske
dravnosti antifaistiki i da se neto vei znaaj pridaje NOR-u, u Srbiji je takoe
dolo do zaokreta koji karakterie insistiranje na tome da je i NOP bio zapravo
Re no. 85/31, 2015.
preteno srpska stvar, da su partizani bili veonom Srbi i da, istini za volju, tim
partizanima ipak treba odati zaslueno priznanje.
Druga zemlja o kojoj je re je, razume se, Rusija. Poto je u evropskoj
kulturi seanja akcenat sa antifaizma pomeren na antitotalitarizam, Rusija je izgubila
bolju polovinu svoje ambivalentne pozicije kao naslednice SSSR-a, koji je bio istovremeno i antifaistika i totalitarna drava. Zbog toga je u Rusiji, kako je ve reeno,
sve izraenije postalo insistiranje na ulozi SSSR i Crvene armije u slomu faizma.
Refleks toga prisutan je i u Srbiji, u kojoj ak i najekstremniji desniari piu pohvalno
o srpskim partizanima, o oslobodilakoj tradiciji srpskog naroda koja se artikulisala
kroz partizansku borbu, ime je ta borba lano nacionalizovana i svedena samo na
srpsku komponentu, uz ekplicitno odricanje bilo kakve antifaistike tradicije drugim jugoslovenskim narodima. Oktobarski igrokaz 2014. godine uprilien povodom
godinjice osloboenja Beograda takoe je bio jedna od besprizornih varijacija na
ovu temu. U meri u kojoj je ova nova platforma (takoe revizionistika) zaista refleks
ruskih uticaja u Srbiji, utoliko je time Srbija ponovno udaljenija od evropske paradigme, koja, neka to bude jasno reeno, takoe nije prihvatljiva, zbog insistiranja na
totalitarnoj paradigmi koja grubo falsifikuje istoriju tako to jednoj analogiji kao to je
slinost politikog sistema rtvuje neke daleko vanije sutine, pre svega neophodnost
da faizam u kulturi seanja zadri poziciju unikatnog istorijskog iskustva.
Literatura
Antifaizam pred izazovima savremenosti, prir. M. Belin, P. Atanackovi, Novi Sad 2012.
J. Blutinger, An Inconvenient Past: Post-Communist Holocaust Memorialization, Shofar:
An Interdisciplinary Journal of Jewish Studies, 29/1 (2010), str. 7394.
B. Chiraic, The Retrial of Marshal Ion Antonescu in Post-communist Romanian Historiography, Budapest
2008. (www.etd.ceu.hu/2008/chiriac_bogdan.pdf)
C. Closa, Negotiating the Past: Claims for Recognition and Policies of Memory in the
EU, Instituto de Polticas y Bienes Pblicos (IPP), CCHS CSIC, Working Paper, Number
8. Available: http://hdl.handle.net/10261/24430.
J. Elster, Svoenje rauna. Tranziciona pravda u istorijskoj perspektivi, Beograd 2005.
Martin Evans, Memories, Monuments, Histories: The Re-thinking of the Second World
War since 1989, National Identities 8/4 (2006), str. 317348.
C. Ginzburg, The Judge and the Historian. Marginal notes on a Late-Twentieth-Centurys Miscarriage of
Justice, London 1999.
179
. , :
21. , : . , . , , 2009.
180
I. Katchanovski, Terrorists or National Heroes? Politics of the OUN and the UPA in
Ukraine, paper prepared for presentation at the 15th Annual World Convention of the
Association for the Study of Nationalities, New York, 15-17 April, str. 3.
T. Kulji, Prevladavanje prolosti, Beograd 2003.
S. Miloevi, Antikomunizam kao ideologija: sluaj Srbije; Probuditi san. Razgovori o levici u
Srbiji, ur. I. Mladenovi i M. Timotijevi, Beograd 2009, str. 2834.
S. Miloevi, O jednoj desnoj reviziji pogleda na antifaistiku borbu u Srbiji, 60 godina
od zavretka Drugog svjetskog rata Kako se sjeati 1945. godine?, Sarajevo 2006, str. 3754.
V. RakiVodineli, Rehabilitacija Drae Mihailovia kao politiko suenje, Peanik, 1.
4. 2012, http://pescanik.net/2012/04/rehabilitacijad-mihailovica-kao-politicko-sudenje/
Politika upotreba prolosti, ur. M. Samardi, M. Belin, S. Miloevi, Novi Sad 2013.
Revizija prolosti na prostorima bive Jugoslavije. Zbornik radova, ur. Vera Katz, Sarajevo 2007.
Aleksandar Sekulovi, Srpski nacionalizam i jugoslovenska tragedija, Beograd 2012.
David J. Smith, Youve got to know History, Remembering and Forgetting the Past in
the Present-Day Baltic, u: Martyn Housden, David J. Smith (eds.), Forgotten Pages in Baltic
History: Diversity and Inclusion, New York 2011, 281300;
. Stankovi, Istorijski stereotipi i nauno znanje, Beograd 2004.
. Stankovi, Mediji i kultura seanja, Tokovi istorije, 12 (2006), str. 265283.
. , , Tokovi istorije 12 (2009), str.
215236.
Re no. 85/31, 2015.
Sran Miloevi
1. LICE
HISTERIJE
ORGANIZMA
(Kritika nemoi
suenja: neka
razmiljanja nakon razgovora o
cininom drutvu
koji je voen na
Frukoj gori)
Viktor Ivani
Na suenju zapovjedniku koncentracionog logora u

Jasenovcu Dinku akiu, ija se zavrna faza odvijala u
jesen 1999. godine, svjedoci optube, preivjeli jasenovaki logorai, ulazili su u zgradu upanijskoga suda
u Zagrebu kroz sporedna vrata. inili su to zato da
izbjegnu uvrede i prijetnje pred glavnim ulazom, da
zaobiu verbalno i, ponekad, fiziko nasilje kakvima
su ih znali doekivati zainteresirani promatrai. U
pravilu nisu pristajali davati izjave novinarima, skrivali su lica pred objektivima fotoreportera, panino
su nakon pravosudne seanse urili natrag u koloteinu
anonimnosti, kroz stranja vrata, pognuti, razoarani,
nastojei se to prije ukloniti iz neprijateljskog okruenja. Mnogi od onih ije je ivote trajno obiljeila
strava logora u Jasenovcu zbog straha su odbijali svjedoiti pred sudom.
Odgovarajui na pitanje novinara zbog ega svje
docima u procesu protiv Dinka akia, dok u sudskoj
dvorani daju svoj iskaz, nije doputeno snimati lica,
glasnogovornik zagrebakog upanijskog suda Damir
Kos objasnio je kako sud potuje elju svjedoka da
ih se ne snima, a uostalom dodao je njihova
lica nisu osobito vana za javnost.
Ta lakonska ocjena sudskog dunosnika da lica
rtava koncentracionog logora, lica onih koji su samo
zahvaljujui srei preivjeli organizirani sustav ustake dravne torture, nisu osobito vana za javnost
bolje je od bilo ega drugog ilustrirala ambijent i
intencije cininoga drutva.
Svima se inilo savreno normalnim da u odnosu
na klasine prizore u kojima aparat pravne drave
uspjeno apsolvira problem kriminala prizore kao
to je, primjerice, onaj kada poinitelj kaznenoga
djela u pratnji naoruanih uvara reda naputa po
184
licijski kombi i nesigurno koraa prema ulazu u zgradu pravosudne institucije po

krivajui lice rukama ili jaknom prebaenom preko glave u ovome sluaju doe
do radikalnog preokreta i da akteri zamijene uobiajene uloge: lica su sada skrivale
rtve kaznenoga djela, i to uz milosrdnu pomo visoke sudske instance, a optueni
ratni zloinac rado je pozirao snimateljima, najee s usnama razvuenim u oholi
i slavodobitni osmijeh.
Sam proces Dinku akiu u svakom je svom segmentu imao odlike
brino reiranog nesporazuma. Rukovoditelj koncentracionog logora osuen je
na najviu zatvorsku kaznu na dvadeset godina robije ali je istodobno sveano
umarirao u hram nacionalnih muenika, sada s aurom uzornog domoljuba koji
se, odricanjem od slobode, jo jednom rtvovao za nau stvar. Hrvatska mu je
naprosto morala suditi, da bi udovoljila oekivanjima mrzovoljnih zapadnih demokracija, no istovremeno je odaslana jasna poruka kako njegovi zloini ne zavrjeuju stvarnu drutvenu osudu i kako igrokaz koji se odvija u sudnici nema nikakve
veze s javnim naime: nacionalnim poimanjem pravde. Odbijajui protiv akia
podignuti optunicu za genocid, zbog ega je nadzorniku i organizatoru masovnoga
stratita sueno kao obinome ubojici ili drumskom razbojniku, dravni tuilac
pomno je pazio da NDH uini intaktnom i da njen zloinaki karakter sauva od
diskreditacije, a time i aktualnu hrvatsku dravu koja se umnogome hranila tekovinama svoje faistike prethodnice. Sam in izricanja presude bio je popraen
ustakim pokliima i podizanjem desnica u zrak crnokouljaa okupljenih u sudskoj
dvorani, te fizikim napadom na jednog aktivistu za zatitu ljudskih prava to se
osmjelio tamo pojaviti.
Uoi zavrnih rijei obrane i optube, u rujnu 1999., najtiraniji hr
vatski dnevni list objavio je otvoreno pismo to ga je Dinko aki uputio Vladimiru
Primorcu, nekadanjem sucu Vrhovnoga suda i tadanjem kolumnistu tjednika Feral
Tribune. aki je Primorca u pismu nazvao ljudskim oloem koji pie u splitskom
smradu Feralu i kojem je rezervirano mjesto u paklu, dok je za sebe ustvrdio kako
je ponosan na svoje seljako porijeklo i na svoje ustatvo, jer se borio za ostvarenje hrvatske drave i branio bioloki opstanak hrvatskoga naroda, kojeg su podpuno unititi htjeli Veliko-srbi i jugoslaveni kojima Primorac i danas slui.
Objavljivanje otvorenog pisma slinoga autora i sadraja, i to u tzv.
mainstream novinama, bilo bi nemogue u bilo kojoj zemlji koja ima makar ovlani
dodir s vrijednostima civiliziranog dijela svijeta, a ako bi se takvo to i zbilo u nekome opskurnom medijskom rukavcu, provokacija bi izazvala skandal i lavine javnih reakcija. U Hrvatskoj, meutim, nakon to je tirani dnevnik donio akievu
nacistiku epistolu u integralnom obliku i bez popratnoga komentara, reagirao je
Re no. 85/31, 2015.
jedino prozvani Feral: ostatak javne scene ispratio je dogaaj prigodnom utnjom,
nezainteresirano, kao da je rije o jo jednoj partiji ideologiziranog traa u sklopu
dnevno-politike rutine. Godinu i pol dana ranije, jedina javna tribina upriliena
u Zagrebu povodom sluaja aki naprasno je prekinuta nakon to je Vladimir
Primorac iznio miljenje kako je zapovjednika koncentracionog logora trebalo optuiti za genocid: skupina od nekoliko desetaka neonacista izvrijeala ga je i pokuala
linovati, pa je Primorac napustio dvoranu u pratnji policije.
Stanje duha koje je pratilo suenje Dinku akiu jedan je analitiar
nazvao jasenostalgijom. No, sistemsku narav popratne tiine onaj potmuli mehanizam
kojim cinino drutvo apsorbira naizgled kontradiktorne uinke djelovanja pravne
drave, nacionalne ideologije i kolektivne osjeajnosti nitko nije doarao jasnije
od sudskog inovnika i njegove hladne konstatacije da lica rtava koncentracionog
logora nisu osobito vana za javnost.
Petnaest i neto godina kasnije ovaj je oblik socijalne gimnastike evo
luirao tako da se mogao smjestiti u kadar na ilustraciji br. 1:
185
186
Naslovna stranica Slobodne Dalmacije od 30. sijenja 2015. godine, sa slikom na kojoj slubena osoba usred noi, s vunenom fantomkom preko lica, uz pomo dlijeta uklanja
natpis Za dom spremni na ustakome spomeniku u Splitu, zapravo donosi fotografiju
hrvatske pravne drave. Pomno sakriveno lice, lice koje nije osobito vano za javnost,
sada ne pripada rtvi zloina, ve provoditelju zakona, pravnoj dravi samoj.
Dogaanja oko spomenika poginulim pripadnicima IX. bojne HOS-a,
nazvane Rafael vitez Boban po uvenome ustakom zloincu iz pretprologa rata,
zapovjedniku zloglasne Crne legije, imala su sve odlike sirove groteske. Spomenik
je sveano otvoren 9. svibnja 2014., na Dan pobjede protiv faizma(!), a ceremoniji
je prisustvovao i splitski gradonaelnik Ivo Baldasar, inae lan socijaldemokratske
partije. Baldasar, nominalni ljeviar, tom je prilikom uredno proetao kroz palir
postrojenih ratnih veterana u crnim uniformama i s faistikim obiljejima na nad
lakticama, potom je razdragano zapljeskao na ustaki pozdrav Za dom spremni, da
bi mu se naposljetku u prigodnome govoru omakao aroban verbalni delikt, lapsus
in fabula: okupljenima je estitao Dan pobjede nad antifaizmom.
Prethodno je radi osiguravanja onoga to je ranije spomenuti ana
litiar nazvao antifaistikim ugoajem za konzumaciju faizma, a i zbog formalne
obaveze potivanja zakona (kojim je javno izlaganje nacistikoga znamenja u Hr
vatskoj zabranjeno) bio postignut dogovor da se na spomeniku ne istiu ni naziv
jedinice ni njezino slubeno (ustako) obiljeje. Par mjeseci kasnije, meutim,
nepoznati poinitelji uklesali su u grb na mramornome valjku parolu Za dom
spremni. Odgovornost za taj in, kojim je splitska spomenika nakaza, dobivi ne
dvosmislenu etiketu, uinjena istinski kompletnom, teatralno je preuzeo gradski
vijenik Luka Podrug. Da stvar bude u duhu dotadanjeg ciniki modeliranog
simbolikog kaosa, Podrugovo pismo u kojemu velia ustatvo objavljeno je u
novinama 27. sijenja, na Dan sjeanja na holokaust. Koji dan potom uslijedila je
policijska intervencija to je na svojoj naslovnici ilustrira Slobodna Dalmacija.
Fotografija pravne drave daje nam do znanja kako su uvar zakona i
poinitelj kaznenoga djela bez nesporazuma izmijenili poze: i jedan i drugi rade
svoj posao, ali prvi to ini faktiki ilegalno, pod okriljem mraka, s maskom preko lica kojom osigurava anonimnost i titi osobnu sigurnost, dok se drugi u istim
novinama otvoreno hvali svojim pothvatom iz oblasti faistikog klesarstva. Sistem,
dakle, funkcionira. Cinino drutvo je u punom zamahu.
2. TIJELO
U veljai 2015., nakon odluke Ustavnoga suda RH kojom je ponitena pravomona

presuda zbog zloina nad civilima srpske nacionalnosti u Osijeku 1991., Branimir
Re no. 85/31, 2015.
Glava se trijumfalno pojavio na osjekome glavnom trgu, doekan zastavama, bakljama, nastupima poznatih pjevaa i ovacijama nekoliko tisua uspaljenih oboavatelja. Sa sveane bine Glava je, uz nekoliko uzgrednih uvreda aktualnoj politikoj
vlasti, poruio kako nema te vojske na svijetu koja sudi vlastitim generalima, a
na kraju svoga govora odluio ispitati patoloke granice skupnoga morala, kazavi
kako je, zahvaljujui javnoj podrci, napunio akumulatore, te je sada spreman
na daljnje izazove. Bila je to neskrivena aluzija na muka ubojstva civila to su
1991. poinjena u garai pod prozorom njegove kancelarije u zgradi Sekretarijata
za narodnu obranu: neki od njih su, naime, bili usmreni tako to im je kiselina iz
akumulatora nalijevana u drijela.
Predstava na trgu je, dakako, samo potencirala neumoljivi osjeaj da
je postalo potpuno svejedno hoe li Branimir Glava u finalu sudske sapunice
biti osuen ili osloboen, budui da je tokom godina proizveden i utvren ta
kav socijalni, politiki i kulturni kontekst koji sam in suenja obesmiljava. Ma
nifestacija je mogla biti tek povod za radikalno suoavanje s istinom: upravo zbog
toga to je nepobitno dokazano kako je Glava kao visoko zapovjedno lice organizirao
bestijalna muenja i likvidacije graana pogrene nacionalnosti, njegova nevinost ni
u jednom od sudskih ishoda ne dolazi pod znak pitanja. tovie, ta e nevinost, kao i
u sluaju Dinka akia, djelovati jo upeatljivijom ukoliko konana presuda potvrdi
navode iz optunice, jer e biti obogaena i aromom muenitva za nacionalnu stvar.
Ista matrica u Hrvatskoj se ponavljala sa svima koji su silom prilika
sueni zbog ratnih zloina, da bi onda bez obzira na karakter presude u javnoj
percepciji stjecali herojske atribute. Mirko Norac, koji je zbog masovnih ubojstava
civila u Gospiu i Medakome depu osuen na dvanaest godina zatvora, nakon
presude javno je slavljen kao i dok je bio u bijegu, uz dnevne novine dijeljeni su
kalendari i posteri s njegovim portretom, naroito srdane izraze javne ljubavi ispo
ruivali su mu predstavnici visokoga klera, a u nedavnoj izbornoj kampanji nova ga
je predsjednica drave navodila kao poeljnoga savjetnika za vojna pitanja. Dario
Kordi je poslije odleane robije zbog stravinog zloina u Ahmiima doekan u
zagrebakoj zranoj luci mitingom dobrodolice, zatim i s nekoliko crkvenih misa
prireenih u njegovu ast, blagoslove su mu udijelili mnogi vieni biskupi uklju
ujui i kardinala Josipa Bozania, a zabiljeen je samo jedan incident: revoltiranog
mukarca koji se u aerodromskoj ekaonici usudio Kordiu doviknuti da je ubojica,
okupljena horda je poela bjesomuno mlatiti... Nema, uostalom, nikakve sumnje
da bi nacionalni delirij koji je u Hrvatskoj nastao nakon to je Haki sud izrekao
oslobaajue presude generalima Anti Gotovini i Mladenu Markau bio potpuno
jednakog intenziteta i da su presude bile osuujue: umjesto euforine nastupila bi
187
188
alobna hajka, masovna bi energija prokljuala u slinoj toki vrenja, no nevinost

hrvatskih heroja bez obzira na sadraj pravorijeka sasvim sigurno bi ostala
neupitna.
Cinino drutvo rukovoeno je prostom logikom: Hrvatska ne osu
uje svoje ratne zloince protiv kojih su donesene osuujue presude. Nema tog
kaznenopravnog postupka i institucionalne potvrde krivice koji e sprijeiti ener
ginu nacionalnu aboliciju. Osuujue presude protiv hrvatskih ratnih zloinaca
samo su administrativno-pravni ornamenti koji pospjeuju drutvenu beatifikaciju
omiljenih ubojica. Kao to se tehnologija mnogih zloinakih pothvata temeljila na
tzv. dvostrukoj liniji zapovijedanja, cinino drutvo njeguje dvostruku liniju propovijedanja s jedne strane institucije rade svoj posao, jer ga moraju raditi, a s
druge se strane stimulira i razvija masovna svijest o tome da je njihov posao paradna
izlinost koja nam nita ne znai i prema kojoj se nemamo namjeru orijentirati,
ve e eventualno posluiti kao dodatak nacionalnoj iritaciji, svjei povod za zbijanje plemena koje i nema drugu povijesnu misiju nego oduprijeti se pogubnome
osipanju.
Figura je bez sumnje kolektivna i izaziva mnoge dvojbe dok se sluaju
politike recitacije o nunosti individualiziranja krivice. Kakav god bio javni govor o tome, pouzdana trasa kojom ratni zloinci, bez tekoa i bez izuzetka, bivaju
prebaeni u tabor nacionalnih junaka, nije prokrena masovnim uvjerenjem kako
oni nisu poinili djela koja im mrski tuitelji pripisuju, ve naprotiv da oni
te pothvate jesu izveli. Poricanje je samo vanjska glazura kompaktnije vrste mraka.
Banalna je istina da znaajan dio hrvatskoga drutva, na elu s intelektualnom i
politikom elitom, smatra kako je ono to su u ratu inili Glava, Norac ili Kordi
to su najstranijim zloinima istili sveto domovinsko tlo od etnikih nametnika
bilo vie nego poeljno.
Zbog toga opscena akumulatorska dosjetka Branimira Glavaa na
narodnoj veselici u Osijeku ne spada u skarednost takve teine da bude prepoznata
kao drutveni problem. Zbog toga Glava ima smjelosti ispitivati granice i koristiti
priliku da najpoeljniju verziju javnoga morala eksplicira na dolian nain, u
pornografskom anru.
Njegov istup, meutim, otvara pitanje da li je retardacija i ona mo
ralna i ona mentalna nuna da bi se participiralo u cininoj zajednici?
O tome na svoj nain govori ilustracija br. 2:
Re no. 85/31, 2015.
189
Na prvoj stranici Glasa Slavonije od 12. kolovoza 1991. godine, pod dramatinim
naslovom Uhien etnik usred grada, objavljena je fotografija na kojoj hrvatski
vojnik u maskirnoj uniformi silom upa iz vozila mladia u majici kratkih rukava s
natpisom Motorhead. U popratnome tekstu kae se kako je usred Osijeka uhien etnik s etnikim obiljejima. K tome se jo dodaje da je zahvaljujui brzoj
i odlunoj intervenciji Garde sprijeen incident koji je pripreman u proetniki
orijentiranom dijelu mirotvoraca.
Na prvi pogled bi se moglo rei kako je medijska intervencija namijenjena
imbecilima, jer samo bi imbecil mogao bezbolno usvojiti obavijest da mladi u majici na
kojoj je ispisan naziv heavy metal grupe jeste etnik s etnikim obiljejima. A s druge
strane, nije jednostavno povjerovati ni u to kako je (ak i) u urednitvu Glasa Slavonije ordinirala tolika koncentracija imbecila da su raunali kako isti takvi imbecili ine vei dio
italake publike njihova lista. Svatko zdravoga razuma, pak, na objavljenoj e fotografiji
jasno vidjeti kako naoruani siledija u hrvatskoj vojnoj uniformi upa za vrat nenaoruanog civila, a to, imajui u vidu ambiciju ratne tampe da promie nacionalni interes
i naglaava razliku izmeu dobra s nae i zla s njihove strane, predstavlja eklatantan
primjer antipropagande. O emu je onda u ovakvoj imbecilizaciji rije?
190
Radi se o tome da cinino drutvo upranjava svoje rituale s one strane

zdravoga razuma. Radi se o obredu zajednikog vrijeanja istine, medijski posredovanom istjerivanju zlih duhova iz oiglednih injenica, nekoj vrsti kolektivnoga mentalnog treninga pod radnom parolom: Nae se gledite ne moe izmijeniti onim to vidimo!
Podrazumijeva se, naime, da svaki sudionik u mirovnim demonstracijama jeste etnik, i
to etnik s etnikim obiljejima, ma kakvu odjeu trenutno nosio, na isti nain kao
to ubojstvo civila nepoeljne nacionalnosti jeste herojsko, a ne kazneno djelo.
Cinina zajednica funkcionira kroz svojevrsnu mentalnu zavjeru, svaki
njezin odgovorni pripadnik duan je svoje manevarske sposobnosti prilagoditi gabaritima luake koulje koja je skrojena u slubenoj radionici. Tko to ne prihvaa,
mogao bi se provesti slino kao etniki krvolok s logom Motorheada na prsima,
pa naslovna stranica dnevnoga lista emitira dvostruki sadraj: porciju istoga straha
i porciju obvezujueg gledanja na stvari. Ovo drugo nije podlono faktografskim
relativiziranjima: prema nepisanom poslovniku cinine zajednice, predoene injenice ne treba vidjeti prostim, ve prostakim okom.
Za onoga zlosretnog etnika s etnikim obiljejima, uzgred budi reeno, kasnije se ispostavilo da je Hrvat iz Bosne. A petnaestak dana prije heavy mental
podviga na medijskom planu, Branimir Glava upao je u redakciju Glasa Slavonije sa
skupinom gardista naoruanih pukomitraljezima, smijenio dotadanje rukovodstvo
novinske kue, imenovao se predsjednikom upravnoga odbora i traio od tajnice da mu
mineralnu vodu donosi u zaepljenoj boci, strahujui da bi ga netko mogao otrovati.
Opsjednutost atentatom i ugrabljena medijska mo potaknuli su vri
jeanje istine u sve krvavijim novinskim izdanjima, kao to se vidi na ilustraciji br. 3:
U Slobodnom tjedniku od 5. rujna 1991., uz naslov Sprijeen atentat na Glavaa!,

objavljena je fotografija mrtvoga mukarca, za kojeg se veli da je etniki terorist
ore Petrovi, ubijen u dvoritu zgrade Sekretarijata za narodnu obranu prilikom pokuaja atentata na osjekoga erifa. Novinar Robert Pauleti biljei kako je
Petrovi pod okriljem noi, naoruan thompsonom i ini se, posve sam, doao u
samoubilaku akciju u najbolje uvanu vojarnu u centru grada i ak uspio zavarati
prve linije strae, pribliivi se na posljetku na samo tridesetak metara svojemu
neprijepornom cilju, Branimiru Glavau. Izvjestilac pie kao da se odmah po likvidaciji opasnog atentatora zatekao na popritu dogaaja odatle nadnaslov: Bili
smo jedini svjedoci drame i opisuje ak kako se u mraku spotaknuo i pao preko
etnika. Pogledao sam malo bolje i u mraku vidio obrise mrtvog tijela. Opipao
sam ruku kojom sam se naslonio pri padu i osjetio neto ljepljivo. Krv!
Drago Hedl, novinar Feral Tribunea, kasnije je otkrio sljedee injenice
vezane uz prilog u Slobodnom tjedniku: da ubijeni mukarac na fotografiji nije ore
Petrovi nego edomir Vukovi; da on nije atentator i etniki terorist koji je
doao smaknuti hrvatskoga ratnog vou, ve graanin Osijeka srpske nacionalnosti
kojeg su bez povoda uhapsili i doveli u garau pod prozorom Glavaeve kancelarije;
da su ga tamo zvjerski muili i usmrtili tako da je skonao u nezamislivim mukama; da se izvjestilac Slobodnog tjednika uope nije nalazio na mjestu gdje se dogodio
izmiljeni atentat (to mu je novinar Robert Pauleti, dananji putopisac i suradnik
mnogih listova, osobno priznao, uz objanjenje kako su tada tako radili); da su
vlasnik Slobodnog tjednika Marinko Boi i Branimir Glava dogovorili medijsku prezentaciju atentata i smaknua etnikog terorista: prvi je time dobio mrtvoga
etnika na naslovnoj stranici, za ime je silno udio, a drugi medijsku uslugu u
zatakavanju zloina. Hedl je iz Zavoda za patologiju osjeke bolnice pribavio i potvrdu o dugo skrivanome obdukcijskom nalazu edomira Vukovia u kojoj pie:
Potvrujemo da je edomir Vukovi, star 58 godina, umro dana 01. rujna 1991.
godine. Smrt je nastupila uslijed trovanja sumpornom kiselinom, a od drugih ozljeda utvrene su strijelna rana trbune stjenke i prostrijelna rana desne podlaktice.
Uzrok smrti: Intoxicatio cum H2SO4.
Krunoslav Fehir, akter dogaaja u dvoritu pod Glavaevim prozorom,
kazao je u ljeto 2005. Dragi Hedlu sljedee: One veeri kad je ubijen ovjek koga
su prozvali atentatorom na Glavaa, osiguravao sam zgradu Sekretarijata za narodnu
obranu. Nije to bio nikakav terorist, nikakav atentator. Bio je civil koga su, zajedno
s jo jednim, tog popodneva doveli, zatvorili u jednu od garaa i muili. Tukli su
ih palicama i akama i na kraju natjerali piti sumpornu kiselinu iz akumulatora
odloenih u garai. Sve sam to vidio jer sam na tom mjestu uvao strau. Onda je
191
iznenada jedan od dvojice civila, u samrtnom hropcu, izletio iz garae i ja sam zapucao, jer sam imao nareenje otvoriti vatru ako netko pokua bjeati. Pogodio sam
ga, zateturao je i pao. Nastala je poprilina panika; iz ureda Sekretarijata istrali su
vojnici, a onda sam vidio i Glavaa. Izbezumljeno me upitao: Gdje je onaj drugi?
Odgovorio sam da je ostao u garai, a on je odrjeito zapovjedio: Odmah ga likvidirajte. Tada su ga vojnici utrpali u vozilo i vie ga nisam vidio.
Deset godina nakon tog iskaza, dvadeset i etiri godine nakon serije
mukih umorstava u Osijeku, Branimir Glava penje se na sveanu binu i poruuje okupljenoj svjetini kako je napunio akumulatore, te je spreman za daljnje
izazove. Nikakve uznemirujue napetosti u zoni javnoga morala nisu primijeene.
Cinino drutvo je otporno na vrijeme.
3. MASA
Za razliku od prijanjih, koje mogu izgledati kardinalno, ilustracija br. 4 je takorei
oficijelna:
192
Re no. 85/31, 2015.
Sveana inauguracija predsjednice Republike Hrvatske Kolinde Grabar Kitarovi

odrana je 15. veljae 2015. godine na Markovu trgu u Zagrebu. Jedna od glava u
masi biranih uzvanika pripadala je Tomislavu Merepu, nekadanjem zapovjedniku
jedinice priuvnog sastava MUP-a Republike Hrvatske. Pred upanijskim sudom u
Zagrebu u toku je suenje Tomislavu Merepu za teke ratne zloine, s optubom da
je u Pakrakoj Poljani i nekim drugim mjestima nareivao, organizirao i provodio
hapenja, okrutna muenja i ubijanja veeg broja civila srpske nacionalnosti.
Na sveanoj inauguraciji predsjednice Republike Hrvatske, kojoj su nazoili
najugledniji lanovi zajednice, za Tomislava Merepa bilo je rezervirano mjesto
u poasnoj loi. Za razliku od Glavaevih gardista, pripadnici eskadrona smrti
Tomislava Merepa nisu se esto sluili akumulatorskom kiselinom, jer im je vie
prijao rad s induktorskim telefonima, ije su ice bile prikaene na avle to su ih
prethodno zabijali u tijela zarobljenika. Pozivnica Tomislavu Merepu za sveanu
inauguraciju predsjednice Republike Hrvatske, s uputom da ga eka mjesto u
poasnoj loi, bila je otisnuta na matiranom reljefnom kartonu i ukraena zlatnim
predsjednikim grbom u gornjem lijevom uglu. Jedna od rtava ubojica kojima je
komandirao Tomislav Merep bila je dvanaestogodinja djevojica, ije je mrtvo
tijelo nakon obavljena zloina baeno na smetlite. Desno od Tomislava Merepa
na sveanoj inauguraciji predsjednice Republike Hrvatske sjedila je grupa saborskih
zastupnika, lijevo je bila skupina akademika, a iza njega smjestila su se gospoda iz
Hrvatske biskupske konferencije. Hoe li u tekuem sudskom procesu za teke ratne
zloine Tomislav Merep biti osuen ili osloboen potpuno je svejedno.
193
Viktor Ivani
Kultura mladih u tranziciji:

analiza filmova Tilva Ro i Klip
Jovana urovi
UVOD
Kultura mladih
u tranziciji:
analiza filmova
Tilva Ro i Klip
Jovana urovi
Ovaj tekst nudi tumaenje dva domaa filma Tilva

Ro i Klip. Oba filma su prva dela svojih reditelja Ni
kole Leaia, odnosno Maje Milo. I Leai i Milo
idu u red autora za koje se obino upotrebljava od
rednica mladi, iako su svoje prve filmove snimili
na ulasku u etvrtu deceniju ivota. Film Tilva Ro sni
man je 2009. u produkciji kue Kiselo dete. Klip je
sniman od 2011. do 2012. u produkciji Ba elika.
Leaiev film puten je u bioskope 2010, a film Maje
Milo 2012. U oba filma u naslovnim ulogama nali
su se naturici. Oba filma govore o ivotu mladih
u tranzicijskoj Srbiji. Dakle re je o filmovima koje
su mladi reditelji snimili o mladima, to ih ini
nekom vrstom generacijskih filmova. Pored toga
ima razloga da se oba filma vide i kao dela iz comingof-age anra.1
I moj pristup ovim filmovima je generacijski.
Tumaim ih iz generacijske pozicije koja je po mno
go emu bliska i autorima i junacima tih filmova. U
fokusu moje interpretacije bie proces odrastanja i
zato insistiram na anrovskoj odrednici coming-of-age.
Ali, domet moje interpretacije ne bi smeo da ostane generacijski ogranien. U stvari, ovde hou da
pokaem da pria o odrastanju koju nam posreduju
ova dva filma ima daleko optije znaenje i moe se
projektovati na itavo drutvo: zato je pored odred1 Prema Free Dictionary Encyclopedia, pojam coming-of-age ne odnosi se samo na (pravno/drutveno) sazrevanje, poto osoba
napuni osamnaest ili dvadeset jednu godinu, ve referira i na
itav niz osobina kod mladih osoba koje iz detinjstva prelaze u
odraslo/zrelo doba. Pored toga to u nekim drutvima to po
drazumeva i odreene rituale prelaska, uobiajeno je da taj
period ivota bude obeleen posebnom adolescentskom kulturom (http://encyclopedia.thefreedictionary.com/Coming+of+age#cite_note-1). O samom anru bie vie rei dalje u tekstu.
198
nice coming-of-age za moju interpretaciju jednako bitan i koncept tranzicije. Drugim

reima, tranzicija e mi ovde biti neka vrsta sinonima za odrastanje. Kao to mladi
junaci ovih filmova treba da odrastu, tako i koncept tranzicije podrazumeva da
drutvo treba da se transformie i na neki nain sazri dakle, takoe da odraste.
Naravno, ova analogija izmeu tranzicije i odrastanja ne vai samo za
domai kontekst. Zanimljiva je podudarnost to to se u veini istonoevropskih
zemalja u tranziciji, praktino od pada Berlinskog zida naovamo, snimaju i ovakvi
coming-of-age filmovi, pa bismo o njima mogli govoriti i kao o posebnom tranzicijskom anru, ili preciznije o podanru filmova o odrastanju koji su na poseban nain
obeleeni tranzicijskim kontekstom.2 I to e biti jedna od tema u ovom tekstu, pa u
ovde samo ukratko skrenuti panju na glavno svojstvo tog podanra. Ako se u filmovima o odrastanju kao mera zrelosti ispostavlja prepoznavanje i usvajanje utvrenih
pravila sveta odraslih, u tranzicijskom podanru to izostaje naprosto zato to se
pravila menjaju zbog ega svet odraslih postaje nestabilan pa ne postoji konana
referentna taka sa koje se moe suditi o dostignutoj zrelosti. Praktino tu je re o
odrastanju bez kraja, a prelomni trenutak sticanja zrelosti saima se u spoznaji da
pravila moda i nema.
U prvom poglavlju uvodim teorije i koncepte koji su vani za analizu
izabrana dva filma.3 To poglavlje ima pet odeljaka. Poinjem sa utvrivanjem interpretativnog okvira koji se formira u odnosu prema tri konteksta koji se obino biraju
kada se govori o domaim filmovima nacionalnom (srpskom), nadnacionalnom
(postjugoslovenskom) i irem regionalnom (istonoevropskom). Potom definiem
koncept coming-of-age anra, odrednice koja se mora razumeti u vezi sa klasinim
anrom obrazovnog romana. U treem odeljku objanjavam koncept tranzicijske
kulture. etvrti odeljak bavi se pojmom omladinske kulture, kako je on odreen
u klasinim tekstovima iz kulturnih studija. U poslednjem odeljku prvog poglavlja
uvodim analitike kategorije roda, klase i seksualnosti pomou kojih u tumaiti
2 Na primer, eki dokumentarci Viktora Grodeckog Ipak aneli/Not Angels but
Angels (1994) i Telo bez due/Tlo bez due (1996), ili poljski igrani film ao, Tereska/Czesc, Tereska (2001, R: Robert Glinski), te maarski Boni i Klajd iz Mikolca/Miskolci Bonni s Klajd (2004, R: Krisztina Dek) i Ja volim Budimpetu/I
Love Budapest (2001, R: gnes Incze), rumunski Iza brda/Dupa dealuri (2012, R:
Cristian Mungui), te gruzijski U cvetu mladosti/Grzeli nateli dgeebi (2014, R: Nana
Ekvtimishvili, Simon Gross) itd.
3 U novijoj domaoj kinematografiji pored ta dva filma ima jo primera coming-of-age pria: ianje (2010, R: Stevan Filipovi), S/Kidanje (2013, R:
Kosta orevi), Varvari (2014, R: Ivan Iki), Neposluni (2014, R: Mina
uki) itd.
Re no. 85/31, 2015.
filmove. Drugo poglavlje posveeno je filmu Tilva Ro, a tree Klipu. U fokusu su
identitetske transformacije glavnih junaka od kojih se sastoji njihovo odrastanje u
tranzicijskom miljeu. Zakljuno poglavlje u sreditu ima nasilje kao kljuni topos
za ova dva tranzicijska coming-of-age filma.
1. Interpretativni kontekst(i)
Da ponovimo, u sreditu panje u ovom tekstu je tumaenje filmova Tilva Ro i Klip
kao dela iz coming-of-age anra. Filmske coming-of-age prie u tesnoj su vezi sa omladinskim filmom (youth film). Prema Timotiju eriju (Timothy Shary), autoru nekoliko studija o reprezentaciji omladine u amerikom filmu, omladinski anr nastaje
pedesetih godina u holivudskoj industriji filma.4 Razume se, to ne znai da pre toga
nije snimljen nijedan film iji su glavni akteri mladi. Zbog estih javnih istupanja
uvara amerikog morala, filmovi o mladima iz prve polovine dvadesetog veka prikazivali su ili predadolescente ili osobe na ulasku u adolescentsko doba, tako da na
platnu nije bilo rei o problemima odrastanja, seksualnosti ili zavisnosti od droge
ili alkohola.5 Pojava filmova o mladima i za mlade u punom smislu te rei usko je
vezana za pojavu tinejdera posle Drugog svetskog rata.6 Pre nego to neto vie
kaemo o tome, vano je naglasiti da coming-of-age film, kao podvrsta omladinskog
filma, takoe potie iz amerike filmske industrije u kojoj na razne naine traje
do danas, te utie i na srodne anrove drugih kinematografija. Ovde u odabrane
filmove tumaiti dakle i na fonu amerikog coming-of-age anra, jer se u Tilva Rou i
Klipu jasno vidi njegov uticaj.7
Meutim, pored preuzetih elemenata iz amerikih mejnstrim i au
torskih coming-of-age filmova, Tilva Ro i Klip se vrsto naslanjaju i na neke domae
tradicije, dodajui globalnom anru filmova o mladima i za mlade neke kontekstualno
specifine elemente. Svojim dokumentarnim i kvazidokumentarnim sekvencama ovi
filmovi naime nastavljaju tradiciju jugoslovenskog Crnog filma u kom je dokumenta4 Timothy Shary, Generation Multiplex: The Image of Youth in Contemporary American
Cinema (University of Texas, 2002).
5 Ibid., 3.
6 Vidi, recimo, Thomas Doherty, Teenagers and Teenpics: The Juvenalization of American
Movies in the 50s (Boston: Unwin Hyman, 1988).
7 Na primer, filmovi Kids (1995) i Ken Park (2002) Lerija Klarka (Larry Clark),
ili Paranoid Park (2007) Gasa Van Santa (Gus Van Sant). O uticaju Van Santovog filma na Tilva Ro pisali su i drugi. Vidi, recimo, prikaz Slobodana Vujanovia Tilva Ro: deko koji kao obeava (http://www.b92.net/kultura/
moj_ugao.php?nav_category=389&yyyy=2011&mm=02&nav_id=491168) ili
prikaz Za Bor Zorana Jankovia (http://www.popboks.com/article/8328).
199
ristika poetika u stvari u slubi odreenog drutvenog angamana. Stoga u odabrane

filmove tumaiti i na fonu domaeg kinematografskog naslea. Donekle je u skladu
upravo s tim nasleem to to su glavni junak odnosno glavna junakinja iz ova dva
filma adolescenti iz nie/radnike klase. I u jednom i u drugom filmu njihova klasna
pripadnost manifestuje se i u njihovoj identifikaciji sa specifinim potkulturama,
to je takoe bila i strategija klasnog odreenja karaktera u delima Crnog filma.8 U
novoj varijanti takvog narativnog postupka re je o tematskom fokusiranju na one koji
se argonski nazivaju gubitnicima tranzicije, ba kao to su i vie decenija ranije u
sreditu panje autora crnog filma znali da se nau ljudi sa margine socijalistike
obnove i izgradnje. Naglasak na autorske klasne politike nuno povlai sa sobom i
interes za rodne uloge i nejednakosti koje su inherente nepravednim klasnim aranmanima to se uspostavljaju u tranzicijskim drutvima.9 U narednih nekoliko odeljaka ocrtau interpretativni okvir za tumaenje dva odabrana filma. Krenuemo od
domaeg filmskog naslea.
200
1.1. Srpski, postjugoslovenski ili istonoevropski film?

Poimo od Crnog talasa ili Crnog filma jugoslovenske kinematografije.10 Crni talas ini niz filmova s poetka sedamdesetih godina. Tu se najee ubrajaju filmovi
Duana Makavejeva (1932), Aleksandra Petrovia (1929-1994), ivojina Pavlovia
8 Na primer, film Kokana Rakonjca Nemirni (1967), filmovi elimira ilnika
(1942): urnal o omladini na selu, zimi (1967), Rani radovi (1969), Mramorno dupe
(1995).
9 Zanimljivo je da Dijana Jelaa u tekstu Mladi posle Jugoslavije: potkulture
i fantomski bol, filmove Tilva Ro i ianje tumai u okviru postmemorije
druge generacije posle ratnih sukoba. U njenoj analizi se omladinska organizovanja, pogledi na svet mladih i formiranje svojevrsnih potkultura
itaju kao inovi i reprodukovanje seanja nasilja iz nedavne konfliktne
prolosti. Za razliku od njene, moja analiza u prvi plan stavlja rodne i klasne politike. Zbog visoke stope nezaposlenosti meu mladima, koja prati sve
vee siromatvo u regionu, verujem da omladinskoj kulturi treba pristupiti
iz ugla kritike neoliberalne ideologije koja je obeleila i tranzicijsku Srbiju. Vidi Dijana Jelaa, Youth after Yugoslavia: subcultures and phantom
pain, Studies in Eastern European Cinema, 5:2, (2014).
10 U ovom pasusu oslanjam se na tekstove Neboje Jovanovia Breaking the wave:
a commentary on Black Wave polemics: Rhetoric as Aesthetic by Greg deCuir,
Jr, Studies in Eastern European Cinema, 2:2 (2011) i Nina Kovaia Bright Black
Frames: New Yugoslav Film Between Subversion and Critique, Symposium,
13th Goeast-Festival of Central and Eastern European Film, Wiesbaden, 10
April-16 April 2013, Studies in Eastern European Cinema, 4:2 (2013).
Re no. 85/31, 2015.
(1933-1998) i elimira ilnika (1942). Meutim, ti filmovi su samo deo korpusa

tadanjeg Novog talasa. Novi talas je pak odrednica koja referie na prve autorske
filmove u jugoslovenskoj kinematografiji. Pored Crnog filma i Novog talasa, u opticaju je bila i odrednica Novi film: nju su koristili jugoslovenski reditelji i kritiari
da bi skrenuli panju na promene i inovacije u jugoslovenskom filmu s poetka ez
desetih godina. Epitet crni ti filmovi dobie u otroj politikoj kampanji protiv
nekolicine reditelja Novog filma (Makavejeva, ilnika i Pavlovia), koji su navodno
u svojim delima izvrtali sliku socijalistike stvarnosti. Autori tog sada Crnog filma
su na poseban nain kritikovali upravljaki dogmatizam Komunistike partije. Tu
kritiku, meutim, oni umetniki formuliu sa autentino marksistikog stanovita. Oni tee da pokau kako se socijalistiko ureenje i jugoslovenski socijalizam
udaljavaju od revolucionarnih ideala. Zato je vano naglasiti da se u tim filmovima
ideologija socijalizma ne kritikuje zato to pojedinca nuno liava slobode, kako se
to esto objanjava u postjugoslovenskoj filmskoj kritici. Naprotiv, politike poruke
Crnih filmova izraavaju elju za boljim socijalistikim drutvom.
Dokumentaristika poetika tih filmova funkcionisala je kao svojevrsna
nia za drutveni angaman. Pored bavljenja omladinom i akcentovanja klasnih politika, i dokumentarizam je vana odlika Crnog filma koju prepoznajemo i u Tilva Rou
i Klipu. Neto preciznije, ima razloga da se ovde govori i o posebnom uticaju jednog
autora iz Crnog talasa: elimira ilnika. Osnovna tema ilnikovih radova jeste veza
ideologije i svakodnevong ivota, to jest uticaj ideologije na ivote obinih ljudi.11
Dominika Prejdova (Dominika Prejdov) rei e da akcija u ilnikovim filmovima
proizlazi iz naina na koji su individualne sudbine povezane sa njihovim ideolokim
okruenjem. Glavni akteri ilnikovih pria gotovo uvek su ljudi sa margine: deca sa
ulice, radnici, beskunici, nezaposleni, transvestiti itd. Tako se u prvi plan tih filmova
istiu klasne nejednakosti, a onda i rodne politike koje se reflektuju u tim obrascima
nepravde. ilnikovi marginalci slini su dananjim gubitnicima tranzicije kojima se
bave Leai i Milo. Nadalje, ilnikove protagoniste ne igraju glumci (i kada je re o
igranim filmovima), ve naturici izabrani sa drutvenog oboda. Tako oni praktino
glume sami sebe. Ilustrativan za to je film Mramorno dupe (1995) u kom glavnu ulogu
igra beogradski transvestit Merlinka.12 Taj film sadri vie elemenata koji se mogu
11 Ovde se oslanjam na tekst Dominike Prejdove Angaovani film prema
elimiru ilniku, http://www.zilnikzelimir.net/sr/angazovani-film-prema-zelimiru-zilniku.
12 Vie o filmu vidi, recimo, u tekstu Kevina Mosa (Kevin Moss) Jugo
slovenski transseksualni heroji: Virdina i Marble Ass (http://www.fabri
kaknjiga.co.rs/rec/67/327.pdf).
201
202
pronai i u Tilva Rou i Klipu: kombinovanje (kvazi)dokumentarnih i igranih scena,

naturici u glavnim ulogama, te naglaavanje odnosa izmeu sudbina glavnih junaka
i njihovog ideolokog i socijalnog okruenja.
Pored prepoznatljivog ilnikovog uticaja, ovde nam je jugoslovenska
kinematografija vana i za naelan uvid u anrovsku tradiciju na koju se naslanjaju
izabrani filmovi. Stoga sledi kratak osvrt na savremeni kontekst domae filmske
kritike koja kreira interpretativni okvir za ove filmove. Domaa kritika nudi dve
interpretativne paradigme: nacionalnu i postjugoslovensku. Te dve paradigme nisu
podjednako prikladne za tumaenje domaih filmskih ostvarenja. Nacionalni okvir
nam ne dozvoljava da uoimo sloenosti lokalne kinematografije ije glavno obeleje, rekla bih, nije njena nacionalnost, ve naslee jugoslovenskog filma. Tek u
vezi sa tim nasleem mogue je govoriti o tematskim i anrovskim kontinuitetima
u regionalnoj kinematografiji koja nastaje u nekadanjim jugoslovenskim repu
blikama. Samo tako je mogue kontekstualizovati uticaj Crnog talasa. vrsta veza
sa jugoslovenskom filmskom tradicijom omoguuje nam i da postjugoslovenske kinematografije poveemo sa optim studijama omladinskog filma.
To u objasniti na jednom primeru. U Srbiji je danas vidljiv veliki trud
da se nacionalizuje filmsko/kulturno naslee i savremena kulturna produkcija. Postoje,
naravno, i kulturni radnici koji se odupiru tim nastojanjima.13 Re je o ideolokom
sukobu u kome su na jednoj strani zagovornici srpske, a na drugoj zagovornici (post)
jugoslovenske tradicije. Srpsku tradiciju treba razumeti u sprezi sa dominantnim kon
13 Dobar primer za to je inicijativa za osnivanje fonda za sufinansiranje filmova
o Kosovu i Metohiji koju je DimitrijeVojnov nedavno uputio Ministrarstvu
kulture i informisanja. U tekstu inicijative se izmeu ostalog kae kako bi ti
filmovi tematizova[li] nae kulturno bogatstvo, ukaziva[li] na tekoe nealbanskog stanovnitva i Srpske pravoslavne crkve i drugih verskih zajednica,
podrava[li] kulturu pomirenja koja e za rezultat imati novi model zajednikog ivota multietnike zajednice u naoj pokrajini. Inicijativu je potpisalo
dvadesetak filmskih radnika, meu kojima i Emir Kusturica i Dragan Bjelogrli. Odgovor na inicijativu dali su kulturni radnici meu kojima su bili i
dramaturkinja Borka Pavievi, filmski reditelj Stevan Filipovi, knjievnik
Vladimir Arsenijevi i pozorini reditelj Kokan Mladenovi. Oni su u rekli da
je itava inicijativa ironina, jer su zbog sline propagande ve jednom iznevereni interesi ljudi koji ive na KiM. Takoe, oni podseaju da su ljudi koji
potpisuju inicijativu donedavno prednjaili u korienju dravnih fondova.
Vidi http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura/1585298/Fond+za+filmove+o+Kosovu+i+Metohiji.html?email=yes i http://www.slobodnaevropa.org/content/inicijative-umetnika-iz-srbije-kosovo-izme%C4%91u-realnosti-i-propagande/25368592.html/.
Re no. 85/31, 2015.
zervativnim, nacionalnim, odnosno antijugoslovenskim trendom. U tom kontekstu,

kritiari Tilva Ro i Klip najee tumae u okviru takozvanog novog srpskog filma.14
Odrednica novi sprski film prvi put se pojavljuje 2007. godine na blogu15 filmskog
kritiara i dramaturga Dimitrija Vojnova. Odatle ona ulazi u iru kritiku upotrebu
konotirajui estetski, medijski i autorski potencijal.16 U tome ne bi bilo nieg spornog da odreeni kritiari ne koriste taj termin podrazumevajui i svojevrsno oivljavanje
srpske nacionalne kinematografije.17 Na primer, Vojnov kae: Predstavnici Novog
srpskog filma pre svega pokuavaju da u batini srpskog filma pronau dokaze kako su
ovde svojevremeno bili pravljeni ozbiljni, komunikativni, repertoarski filmovi, u dosluhu sa tada savremenim filmskim tokovima.18 U vezi sa tim, treba postaviti pitanje:
ta je to stari srpski film, koji navodno prethodi novom srpskom filmu? Na jednoj
od tribina19 o znaaju, znaenju i upotrebi novog termina, Vojnov reditelje Jovana
Jovanovia (1940) i Jovana ivanovia (1924-2002) navodi kao pripadnike srpske
14 Zbog neodreenosti ove kategorije, filmovi koji se svrstavaju u nju razlikuju
se od kritiara do kritiara. Gotovo svi uzimaju film Stevana Filipovia ejtanov
ratnik (2006) za vesnika nove paradigme. Ipak, u tu kategoriju ne ulaze svi
kasnije snimljeni filmovi. Ivan Velisavljevi, na primer, tu stavlja filmove
etvrti ovek (2007, R: Dejan Zeevi), arlston za Ognjenku (2008, R: Uro Stojanovi), Milo Brankovi (2008, R: Neboja Radosavljevi), Zona mrtvih (2009,
R: Milan Konjevi, Milan Todorovi), ivot i smrt porno bande (2009, R: Mladen
orevi), Beogradski fantom (2009, R: Jovan B. Todorovi), Srpski film (2010,
R: Sran Spasojevi), Tilva Ro i Edit i ja (2009, R: Aleksa Gaji).
15 http://dobanevinosti.blogspot.hu/2007/09/kominike-6-novi-srpskifilm-i-istorija.html
16 Nevena Dakovi, Mirjana Nikoli, (ur.), Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, (Beograd: FDU, 2011), 410.
17 Pored Vojnova, iji su uvidi u vezi sa novom odrednicom problematini,
ima i onih koji je koriste znatno opreznije. Velisavljevi, na primer, veruje
da bi novi srpski film trebalo da usmerava nove prakse filmskih radnika
(poetike, teme, produkciju), kao i da konstantno preispituje nacionalni
okvir i kinematografski kontekst: produkcijske uslove, veze sa mejnstrim
tradicijom, otpor prema prakoj filmskoj koli (filmovi Srana Karanovia, Gorana Paskaljevia, Gorana Markovia i Emira Kusturice), i odnos
prema jugoslovenskoj filmskoj tradiciji (2011, 419). Vidi Nevena Dakovi,
Mirjana Nikoli, (ur.), Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, (Beograd:
FDU, 2011), 419.
18 Dimitrije Vojnov, Oblikovanje Novog srpskog filma, http://starisajt.
nspm.rs/kulturnapolitika/2008_vojnov2.htm.
19 Vie o tribini videti u zvaninom transkriptu u Nevena Dakovi, Mirjana
Nikoli, (ur.), Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, (Beograd: FDU, 2011).
203
204
tradicije, iako su njihovi filmovi po svemu bili jugoslovenski (pa ako hoete i socijalistiki). Ako u vidu imamo uticaj jugoslovenskog filma na radove iz korpusa novog
srpskog filma, naknadno izmiljanje srpske tradicije vie govori o (nacionalistikoj)
ideologiji kritiara nego o dinamici kinematografskih uticaja. Nacionalni okvir neprikladan je za tumaenje odabranih filmova jer osujeuje identifikovanje specifinosti
lokalne kinematografije i lako se pretvara u nacionalistiko ideoloko orue.
Zbog toga biram postjugoslovenski i istonoevropski okvir za tumaenje
nove filmske prakse u Srbiji. Takav okvir ponudio je Jurica Pavii u studiji Postjugoslavenski film: stil i ideologija (2011). Kategorija postjugoslovenskog filma omoguava
ovom autoru da s lakoom govori o uticajima jugoslovenskog filmskog naslea na
nove filmove u regionu. Opisujui postjugoslovenski okvir, Pavii naglaava i sloenosti jugoslovenske kinematografije: u njoj su filmovi stvarani pod dvostrukim
(lokalnim i jugoslovenskim) drutveno-kulturnim uticajima.20 Meutim, posle
raspada Jugoslavije, postjugoslovenske kinematografije poele su samostalno da se
razvijaju, pratei odvojene politike ivote svojih novih drava.21 U tom smislu,
cilj postjugoslovenskog okvira je da ispita kakve posledice ima raspad Jugoslavije po
novonastale kinematografije, te da li su one pod jaim uticajem jugoslovenskog naslea ili savremenih drutvenih, politikih i kulturnih konteksta u kojima nastaju.22
Paviiu se moe zameriti to je njegova studija obeleena jakom tele
olokom perspektivom: svaki njegov argument ima za cilj da postjugoslovenski film
suprotstavi istonoevropskom filmu, pa se tu ne uviaju slinosti, uticaji i prekla
panja izmeu njih. Tako Pavii kreira opte, neodreene i nejasne tipove postjugoslovenskog filma. Ako bismo ga sledili, Tilva Ro23 bismo videli kao film kolektiva
jer u prvi plan postavlja individuu uronjenu u grad/drutvo. Njen ivot sastoji se
od sloene mree odnosa koji su uslovljeni politikim/drutvenim kontekstom.24
Nadalje, prema Paviiu, taj tip filma jasno je suprotstavljen istonoevropskim filmovima u kojima protagonisti ive na margini, pronalazei naine da pobegnu iz
20 Kao primer Pavii navodi film Branka Bauera Tri Ane (1959), koji potpisuju hrvatski reiser i srpski scenarista, a snimljen je u makedonskoj
produkciji, dok se radnja zbiva u Beogradu i Zagrebu. Vidi Jurica Pavii,
Postjugoslavenski film: stil i ideologija (Hrvatski filmski savez, 2011), 18.
21 Ibid., 19.
22 Ibid.
23 Napomena: Klip nije uao u Paviievu studiju, poto je imao premijeru
godinu nakon to je knjiga objavljena. Zato se u ovom odeljku o Paviievoj studiji i istonoevropskom filmu govori iskljuivo u vezi sa Tilva Room.
24 Jurica Pavii, Postjugoslavenski film: stil i ideologija (Hrvatski filmski savez, 2011),
103.
Re no. 85/31, 2015.
drutva jer su junaci u postjugoslovenskim filmovima toliko uronjeni u drutvo,

da iz njega ne mogu pobei.25 U tekstu Instant klasik za oprezno itanje, Neboja
Jovanovi s pravom kae da je Paviieva dihotomija individua koje ive na margini
i individua koje su neminovno uronjene u drutvo problematina: Dihotomija
previa da veina filmskih protagonista pregovara sa svojim drutvenim okruenjem,
pokuavajui nai pravu mjeru izmeu drutvenog izopenja i potpunog utapanja u kolektivu.26 Da bismo izbegli takva ogranienja, ovde emo se osloniti i na
coming-of-age anr. Taj anr e Tilva Ro videti ne kao film kolektiva, ve kao priu
o odrastanju u kojoj protagonista preispituje svoje identitetske pozicije u odnosu
prema drutvu.
Pre nego to preemo na coming-of-age anr, nekoliko rei o kategoriji
istonoevropskog filma. Smetanje Tilva Roa u iri kontekst istonoevropskog filma predstavlja izazov za Paviieve pokuaje da povue razliku izmeu postjugoslovenskog i istonoevropskog filma. Teoretiarka Aniko Imre (Anik Imre) u tekstu
Doba transformacije: aneli i blokeri u novijem istonom i centralnoevropskom
filmu daje svoju tipologiju istonoevropskog filma. Ona je zasniva na razliitim
reprezentacijama maskulinih identiteta.27 Njena klasifikacija izdvaja aspekte istonoevropskog filma koji su ne samo drugaiji od onih koje navodi Pavii, ve u
potpunosti odgovaraju nekim polazitima za nau analizu. Na primer, Imre kae
da filmovi blokova naziv blocker films referira na oronule stambene blokove
koji su najei mise-en-scne postsocijalistikih filmova u koje je lako svrstati Tilva
Ro, predstavljaju poseban zaokret u prikazivanju mukosti i to tako to insistiraju
na povratku u sadanjost.28 Naime, re je o simbolikom povratku iz vremena alegorijskih maskulinih identiteta iz idealizovane prolosti, kada je mukost
bila navodno apsolutna i neupitna, u sadanjost njihovog domaeg, svakodnevnog
okruenja, gde su muki likovi lieni nostalginog sjaja, esto u rodnom sukobu
sa enama i generacijskom ratu sa adolescentskim podmlatkom.29 U analizi Tilva
Roa naglasak e biti upravo na mladom junaku koji izneverava tradicionalne obrasce koji veliaju mukost. U vezi sa tim, zaista se moe govoriti o podudaranjima
postjugoslovenskog i istonoevropskog filma. Konano, priu o zajednikim topo25 Ibid.
26 Neboja Jovanovi, Instant klasik za oprezno itanje, Hrvatski filmski ljetopis
br. 70 (Zagreb: Hrvatski filmski savez, 2012), 230.
27 Anik Imre The Age of Transition: Angels and Blockers in Recent Eastern
and Central European Films, Timothy Shary i Alexandra Seibel (ur.),
Youth Culture in Global Cinema (University of Texas Press, 2007).
28 Ibid., 77.
29 Ibid., 77-78.
205
sima mogue je proiriti i na tranzicijski coming-of-age anr, koji je karakteristian

za kinematografije u postsocijalistikim istonoevropskim zemljama.
206
1.2. Coming-of-age anr

Rekli smo da je coming-of-age film u tesnoj vezi sa omladinskim filmom. Holivudski
film o mladima i za mlade razvio se u podanrove koji pokrivaju razna interesovanja
mladih gledalaca. Izmeu ostalog, tu imamo i filmove o tinejderskim nelagodama
odrastanja. Nema vrste definicije coming-of-age anra. Za razumevanje njegovih
konvencija korisno je povui analogiju izmeu tog anra i anra obrazovnog romana, budui da je u oba sluaja re o narativima o odrastanju i sazrevanju. Tako
bismo coming-of-age anr mogli videti i kao filmski odraz obrazovnog romana (Bildungsroman) koji se u zapadnoevropskim knjievnostima javlja krajem 18. veka. 30
Paradigmatino delo ovog anra je Geteov roman Godine uenja Vilhelma Majstera iz 1796.
godine. U sreditu radnje obrazovnog romana nalazi se mladi (muki) junak koji se
posle niza proivljenih zabluda i razoaranja miri sa svetom.31 Pomirenje na kraju romana je gotovo uvek prikazano sa izvesnom ironijom. Junak je obino u obrazovnoj
prii svestan da traga za otkrivanjem sopstvenog mesta u svetu.32 A ironija na kraju svedoi
i o tome kako mu to pronaeno mesto posle svega izgleda. U coming-of-age anru
junak je neto jasnije definisan nego u obrazovnom romanu: to je uvek adolescent/
kinja ije su godine kljune za karakterizaciju njegovog/njenog lika. U tom smislu,
coming-of-age anr vie se bavi kulturom mladih i njihovim sukobima sa generacijom
roditelja, nego to tematizuje tradicionalne kulturne vrednosti na emu insistira
nemaka odrednica Bildung. Nakon to je tokom sedamdesetih prilagoen filmskom
mediju, coming-of-age anr postaje dominantan prevashodno u amerikoj kinematografiji.33 Prema Metjuu mitu (Matthew Schmidt), prouavaocu ovog anra u
amerikoj filmskoj industriji, coming-of-age film pokriva irok spektar tema i motiva:
Pojava savremenih omladinskih kultura, slom integracijskih normi, kriza modernog porodinog ivota, komodifikacija omladine i mladosti
30 Coming-of-age anr, naravno, nije samo filmska nego je i knjievna
odrednica. Najpoznatija knjievna dela iz tog anra su Selinderov Lovac u
itu (1951) i Stakleno zvono (1963) SIlvije Plat.
31 Jirgen Jakobs, Markus Krauze, Nemaki obrazovni roman. Istorija anra
od XVIII do XX veka, RE no. 60/5 (Beograd: Fabrika knjiga, decembar
2000), 396.
32 Ibid.
33 Vidi doktorsku disertaciju Matthew P. Schmidt, Coming of Age in American
Cinema: Modern Youth Films as Genre (University of Massachusetts, 2002).
Re no. 85/31, 2015.
u medijima i na potroakim mestima, [...] redefinisanje rodnih uloga,

etniki preporod, porast siromatva dece, porast maloletnikih zloina i
nasilja, te, uopteno, borba individue za samorealizaciju u modernoj kulturi
koja je fragmentirana, neizvesna, ponekad tragina i, esto, bolno mesto za
odrastanje.34
Nekoliko rei i o istorijskim uslovima za pojavu omladinskog filma iz kog se razvija
coming-of-age film: kada je pedesetih godina u mladima odreenog uzrasta prepoznata nova vrsta trita, objanjava mit, oni postaju nova drutvena formacija koju
e holivudski film prisvojiti i dodatno uobliiti.35 Na samom poetku dvadesetog
veka deca su u Sjedinjenim Dravama u kolu ila uglavnom do etrnaeste godine.
Onda bi traila i nalazila posao, a potom stupala u brak, to je bila neka vrsta formalnog zavretka detinjstva.36 Posle Drugog svetskog rata u javnosti su otvorene
rasprave o periodu izmeu ranog detinjstva i odraslog doba, u kojima je proiren
opseg dotadanjeg razumevanja mladosti, odnosno detinjstva i odraslosti.37 Tek
tada se tinejder/adolescent pojavljuje kao drutveno prepoznata kategorija. Brzi
ekonomski oporavak posle rata, omoguio je tinejderima u Sjedinjenim Dravama
da postanu nezavisni. Mogunost da paralelno sa kolovanjem rade za novac koji
mogu da troe na zabavu, veliki izbor njima dostupnih automobila kojima su mogli
da putuju irom zemlje, te recepcija rokenrol muzike kao svojevrsnog bunta protiv roditeljske generacije, uticali su na formiranje te nove drutvene formacije.38
Odlian primer ranog tinejdera-buntovnika bio bi Dim Stark, kog igra Dejms
Din (James Dean) u filmu Buntovnik bez razloga (Rebel Without a Cause) iz 1955. godine.
I u domaem kontekstu jugoslovenske kinematografije ima smisla govoriti o omladinskom filmu. Meutim, omladina u posleratnoj Jugoslaviji pred
stavljala je drugaiju drutvenu formaciju od omladine u Sjedinjenim Dravama.
Zvanina ideologija Jugoslavije je kroz institucionalne strukture svakodnevnog ivota omladinu konstruisala kao drutveno-politiku formaciju kljunu za izgradnju
socijalistikog drutva. Poto je pitanje odnosa omladine i zvanine ideologije u
socijalistikoj Jugoslaviji iznimno sloeno i premauje potrebe ovog teksta, ovde u
34 Matthew P. Schmidt, (doktorska disertacija) Coming of Age in American Cinema:
Modern Youth Films as Genre (University of Massachusetts, 2002), 11.
35 Ibid., 1.
36 Timothy Shary, Generation Multiplex: The Image of Youth in Contemporary American
Cinema (University of Texas, 2002), 3.
37 Ibid.
38 Ibid., 3-4.
207
se kratko osvrnuti samo na ulogu omladine u jugoslovenskom filmu. Od samih poetaka klasine jugoslovenske kinematografije s kraja etrdesetih godina, omladina
je predstavljala bitan element drutvene reprezentacije.39 Razume se, na tim poecima, filmski narativi neveto su je predstavljali/konstruisali. Prvi komercijalni
film koji je prikazivao omladinsku kulturu pojavio se tek 1960. godine: re je o filmu
Ljubav i moda Ljubomira Radievia.40 Sa stanovita rane jugoslovenske socrealistike
kritike filma iz prvih godina posle rata, eskapistiki karakter holivudskih filmova
koji je vidljiv i u ovom domaem ostvarenju bio je iznimno problematian.41
O tadanjem odnosu kritiara prema zapadnim filmovima govori i sledei navod iz
knjige Mae Kolanovi, Udarnik! Buntovnik? Potroa:
Izrazita polarizacija na dobar i lo film posebice se istie u usporedbi sovjetskog i amerikog filma, pri emu je sovjetski film kao dio kulturne tradicije prve zemlje socijalizma neizostavno velian u prvim poratnim godinama
sve do sukoba sa Informbiroom kad se zapaaju i prve kritike upuene
simbolikim tvorevinama SSSR-a.42
208
Iz citiranog odeljka je, dakle, jasno da prikazivanje omladinske kulture u jugoslovenskom filmu, onako kako je to bila praksa u Sjedinjenim Dravama, nije bilo
mogue u prvim godinama nakon rata. Stoga deluje logino da se prvi komercijalni
film o mladima i za mlade ne javlja pre ezdesetih godina.
to se Crnog filma tie, on ne uvodi omladinu kao vanu ili komercijalnu temu, on je prisvaja kao formaciju koja obiluje potencijalom za problematizovanje drutva. Setimo se na primer ilnikovih filmova urnal o omladini na selu, zimi
(1967), Pioniri maleni (1968) ili filma Mlad i zdrav kao rua (1971) Jovana Jovanovia.43
39 Vidi predavanje Neboje Jovanovia, Kako se kalila ljubav koje je odrano
u Beogradu, maja 2014. godine, u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Video snimak predavanja nalazi se na linku https://www.youtube.com/
watch?v=h-KgPdA0eXA
40 Vidi i Branko Dimitrijevi, (doktorska disertacija) Utopijski konzumerizam:
nastanak i protivrenosti potroake kulture u socijalistikoj Jugoslaviji (1950-1970) (Univerzitet umetnosti u Beogradu, 2011), 172.
41 Maa Kolanovi Udarnik! Buntovnik? Potroa (Zagreb: Ljevak, 2011), 71.
42 Ibid., 70.
43 U to vreme se i druge kulturne forme, poput knjievnosti, interesuju za omladinu kao bitan simboliki resurs. Novi knjievni anr u jugoslovenskoj knjievnosti sedamdesetih Aleksandar Flaker ga naziva proza u trapericama uvodi
tip prie koja je srodna obrazovnom romanu i coming-of-age anru. Tu je fokus
Re no. 85/31, 2015.
Fokus na omladini i dokumentaristika poetika oblikovali su neke od kljunih osobina veine filmova Crnog talasa. Upravo te odlike mogu se oznaiti kao naslee
jugoslovenskog filma iji uticaj prepoznajemo u Tilva Rou i Klipu. Naposletku, omladina i odrastanje, kao toposi koje noviji filmovi nasleuju iz jugoslovenske kinematografije, moraju se razumeti i kao motivi indikativni za drutvene transformacije:
jugoslovensku tranziciju posle Drugog svetskog rata i postsocijalistiku tranziciju
nakon graanskih ratova iz devedesetih godina.
1.3. Tranzicijska kultura
U studiji o obrazovnom romanu, Franko Moreti (Franco Moretti) polazi od kljune
uloge mladosti u diskursu zapadne moderne kulture.44 Pratei ideju Karla Manhajma (Karl Mannheim) o fenomenu mladosti u stabilnim zajednicama gde
biti mlad jednostavno znai ne biti bioloki odrastao Moreti govori o statusu
mladosti u drutvima koja prolaze kroz krizu. Iako nije jednostavno naspram stabilnih zajednica definisati drutva u krizi, Moretijev opis potonjih veoma podsea na ono to nazivamo drutvima u tranziciji. U drutvima u kojima se prakse
rada menjaju nepredvidljivom brzinom, sama socijalizacija postaje problem, to i
samu mladost ini problematinom.45 Ako se u tranzicijskim drutvima pravila
ivota stalno iznova menjaju i ue, tranzicijski subjekt neminovno postaje onaj koji
(politiki i simboliki) uvek iznova mora da odraste. Taj uvid je kljuan za razumevanje
filmova koji se ovde tumae.
Poto kaemo ta mislimo pod tranzicijom i kulturom koja je prati, dobiemo jo jedan kontekst za tumaenje filmova Tilva Ro i Klip. Povezivanje tranzicijskog konteksta sa coming-of-age anrom pomae nam da identifikujemo lokalne
specifinosti domaih ostvarenja. Zbog toga ima razloga da govorimo o svojevrsnom
podanru tranzicijskog coming-of-age filma. U jednom istorijskom smislu, koncept
tranzicije se odnosi na krupne politike promene s kraja dvadesetog veka, kada su
istonoevropska drutva sa vlasti uklonila autokratske reime i otpoela proces izgradnje demokratskog drutva. Tranzicijska kultura,46 pak, oznaava simbolike
iskljuivo na protagonist(kinj)i, pripovedanje je u prvom licu, a najvie je zastupljena omladinska kultura. Vidi Aleksandar Flaker, Proza u trapericama: prilog
izgradnji modela prozne formacije na grai suvremenih knjievnosti srednjo- i istonoevropske
regije (Zagreb: Liber, 1976).
44 Vidi Franko Moreti, Bildungsroman kao simbolika forma, RE no. 60/5
(Beograd: Fabrika knjiga, decembar 2000).
45 Ibid.
46 Pojam kulture ovde treba razumeti na tragu ideje Rejmonda Vilijamsa (Reymond Williams): kultura kao sveukupni nain ivota. U sreditu
209
prakse koje proizlaze iz ovih drutveno-politikih transformacija, to jest prelaska iz

socijalistikog/komunistikog poretka u liberalno-demokratsko ureenje. U sluaju
tranzicijske Srbije, transformacija je obeleena ekonomskim kolapsom, zatvaranjem
fabrika, visokim stepenom nezaposlenosti i radnikim nezadovoljstvom. I te pojave
ine svakodnevnu kulturu tranzicijske Srbije.
U studiji o postkomunistikoj tranziciji, Pavle Jovanovi taj proces opisuje kao nuno dvostruk. To je, s jedne strane, prelazak iz jednopartijskog ideolokog monopola u viepartijski demokratski sistem, te prelazak iz planske na trinu
privredu, s druge strane.47 Iako postkomunistika tranzicija iz autokratskog u liberalno-demokratsko drutvo nije istorijski presedan kroz sline tranzicije prole
su i latinoamerike zemlje sa istonoevropskim revolucijama iz 1989. prvi put je
tranzicija iz autokratije u demokratiju praena i tranzicijom iz planske u trinu
privredu.48 Ovde su vane dve stvari: znaaj (neo)liberalnog kapitalizma za tranzicijske procese u istonoevropskim zemljama i uloga drave u regulisanju tih pa-
210
Vilijamsovog odreenja je kategorija strukture oseajnosti kao rezultante svih

elemenata opteg ustrojstva. Dakle, ta kategorija podrazumeva ivljeno iskustvo koje je oblikovano u jedinstvenom prostoru i vremenu, odnosno
jedinstvenom razdoblju. Pored strukture oseajnosti, Vilijams govori i o
tri osnovne kategorije u definisanju kulture: idealna, dokumentovana i
socijalna kultura. U prouavanju kulture sve tri kategorije se istovremeno
moraju uzeti u obzir. Ali, za potrebe ovog teksta, vano je posebno naglasiti
kategoriju socijalne kulture prema kojoj se vrednosti ne izraavaju samo
u umetnosti ve i u institucijama i svakodnevnom ponaanju. Tu je fokus
analize na organizaciji proizvodnje, strukturi porodice ili pak institucijama
koje ureuju drutvene odnose. Za Vilijamsovo razumevanje kulture vidi
njegov tekst Analiza kulture, u Dean Duda (ur.), Politika teorije: zbornik
rasprava iz kulturalnih studija (Zagreb: Disput, 2006).
47 Pavle Jovanovi, Tranzicionizam: refleksije o postkomunistikoj tranziciji (CID Podgorica, Politika kultura, 2006), 19. Jovanovieva studija govori o tranzicijama
istonoevropskih zemalja posle 1989. Jugoslavija, pa tako i postjugoslovenska tranzicija, bile su drugaije. Vie studija ukazuje na to da je u Jugoslaviji
ve od pedesetih godina poelo otvaranje prema globalnom tritu i ideji
trita uopte. Samim tim, u najuem ekonomskom smislu, tranzicija u
postjugoslovenskim zemljama nije predstavljala prelaz sa isto planske na
trinu privredu. Budui da to nije predmet analize u ovom tekstu, ovde je
dovoljno skrenuti panju na lokalne specifinosti Jugoslavije u odnosu na
istonoevropske zemlje. Zvanini prelazak na (neoliberalnu) trinu privredu, praen ukidanjem drutvene imovine putem nasilne privatizacije, imao
je ipak drastine posledice po postjugoslovenska drutva.
48 Ibid., 20.
Re no. 85/31, 2015.
ralelnih politikih i ekonomskih procesa. Prema Jovanoviu, nasuprot uspenim

zapadnim drutvima koja su pre demokratskih promena razvila snanu kapitalistiku
privredu, postkomunistike tranzicije u demokratiju istovremeno su tranzicije u
kapitalizam.49 Iz toga proizlaze dve oprene ali simultane logike koje su kljune za
razumevanje tranzicije: logika demokratije koja mobilie ljude i logika kapitalizma
koji ih drutveno diferencira.50 Treba jo rei da se postkomunistika tranzicija
odigrava u doba neoliberalne hegemonije koja, kako kae Jovanovi, trijumfuje na
Istoku gde su se tokom tranzicijskih procesa mogli isprobati svi njeni recepti.51
Neoliberalizam se moe definisati na razne naine i on esto funkcionie kao prazan
oznaitelj u koji se upisuju poeljena znaenja. Ovde emo se voditi definicijom
Marka Olsena (Marc Olssen):
Dok klasini liberalizam razvija negativnu koncepciju moi drave u tom
smislu to je pojedinac prikazan kao predmet oslobaanja od meanja drave,
neoliberalizam uvodi pozitivnu koncepciju drave koja ima dunost da obezbedi adekvatno trite tako to e stvoriti uslove i ustanoviti zakone i institucije neophodne za njegovo funkcionisanje. U klasinom liberalizmu pojedinac
ve poseduje autonomnu ljudsku prirodu i u stanju je da upranjava slobodu. U neoliberalizmu drava ima zadatak da oblikuje pojedinca kao predu
zimljivog i konkurentnog preduzetnika. [...] Pomeranjem od klasinog liberalizma ka neoliberalizmu ukljuuje je jo jedan element transformaciju
subjekta iz homo economicusa, koji po prirodi stvari postupa sledei lini
interes i relativno je odvojen od drave, u proizvedenog oveka, oveka
koga oblikuje drava i podstie ga na kooperativnost.52
Olsenova definicija je ovde vana i zato to je on daje iz ugla obrazovanja, to je
blisko perspektivi u ovom tekstu: govorimo o odrastanju, obrazovanju i sazrevanju
na razliitim nivoima.
U knjizi Zona prelaska (2012), Boris Buden postkomunizam tumai kao
svojevrsno stanje: promen[u] ije znaenje nadilazi pojam drutvene transformaci49 Ibid., 42-43.
50 Ibid.
51 Ibid., 124.
52 Navedeno prema Majkl Epl, Ideologija i kurikulum, preveo ore Tomi (Beograd: Fabrika knjiga, 2012). Vidi Mark Olssen, In Defense of the Welfare
State and of Publicly Provided Education, Journal of Education Policy
11 (May 1996): 340.
211
212
je.53 Ukljeteno u sloene odnose komunistike prolosti i liberalno-demokratske

budunosti, postkomunistiko stanje moe se prepoznati kao kolektivno oseanje gubitka.54 To, meutim, ne bi trebalo razumeti kao gubitak jednog drutvenog sistema,
objanjava Buden, ve kao gubitak fundamentalnog iskustva socijalnog.55 Buden referira
i na politike teorije u kojima se postkomunistike transformacije objanjavaju politikim argonom tranzicije u demokratiju. Zbog toga to mu nedostaju jedinstveni
politiki subjekt i politiki sistem, postkomunizmu se u politikoj teoriji pristupa
iskljuivo preko koncepta tranzicije u demokratiju.56 Taj koncept potie iz tranzitologije, discipline zasnovane na cininoj ideji da ljudi koji su sami izvojevali svoju
slobodu prvo moraju da naue da tu slobodu zaista i uivaju.57 Naglasak na tome da
se ui kako da se ivi sloboda liberalno-demokratske ideologije priziva neke od politikih argona vezanih za postkomunistiku transformaciju: odgoj za demokratiju, ispiti
demokratije, kola demokratije, demokratija koja odrasta i koja je sve zrelija itd.58
Ljudi koji stvaraju/reprodukuju vrednosti u tranzicijskim drutvima ovde su oznaeni kao deca: kao idealni subjekti novog demokratskog poetka. Ba kao i dete, oni su
rastereeni od prolosti i okrenuti budunosti, jer dete potire sve protivrenosti, a
pre svih potire protivrenost izmeu gospodara i potinjenog.59
to se Srbije tie, vidimo da se drava pokazala kao slaba u regulisanju
politikih i ekonomskih promena. Tranziciju u Srbiji prate ekonomski kolaps i nagli
porast siromatva. Tranzicijske promene ovde su morale da prate i nove obrazovne i
kulturne politike, koje bi olakale uenje novih pravila. Poto je to u Srbiji izostalo, jaz izmeu ideolokog i ivljenog u svakodnevnom iskustvu tranzicije postaje sve
vei. Kada u drutvu (vie) ne postoje utvrena pravila, na ekonomskom i politikom
planu se kao jedini zakon postavlja pravilo jaeg. Razume se, zahvaljujui tom pra53 Boris Buden, Zona Prelaska (Beograd: Fabrika knjiga 2012), 183.
54 Ibid., 182.
55 Ibid.
56 Ibid., 42.
57 Ibid.
58 Ibid., 39. Dejan Jovi je u prezentaciji Problems of Anticipatory Transition Theory: from transition from... to transition to... na kongresu
The Concept of Transition odranom u Zagrebu 2000. godine prvi ukazao na
jezik detinje simbolike u politikoj teoriji koja se bavi tranzicijom. Buden
u svojoj knjizi to koristi u prilog argumentu o represivnoj infantilizaciji postkomunistikih drutava.
59 Ibid., 41.
Re no. 85/31, 2015.
vilu prosperiraju oni koji ve uivaju najvie privilegija: ekonomske i politike elite.
Takvo (simboliko) nasilje dovodi do toga da se tranzicijski drutveni obrasci izrazito
hijerarhizuju.
Uz sve to, kultura tranzicijske Srbije ne moe se razumeti ako se ne uzme
u obzir i njen postkonfliktni karakter. Zbog masovnih zloina koje je srpska strana
poinila u postjugoslovenskim ratovima,60 moralna odgovornost postaje, tanije, trebalo bi da bude naslee od koga e polaziti dananja kulturna (re)produkcija. Kao to
Nenad Dimitrijevi i Dejan Ili naglaavaju u svojim radovima o tranzicijskoj pravdi i
kulturnoj politici, kultura u Srbiji danas sutinski je obeleena zloinima poinjenim
u postjugoslovenskim ratovima.61 Zato, izmeu ostalog, Ili predlae pravni koncept
tranzicijske pravde kao adekvatan okvir za razmiljanje o tranzicijskoj kulturi.62
Drutvo koje bi da bude demokratski ureeno, u jednom trenutku mora odluiti da
politiko, pravno i drutveno suoavanje sa kriminalnom prolou postane deo njegovih tranzicijskih procesa.63 Ako nove elite nameravaju da dravu vode ka njenoj
demokratskoj budunosti, njihovi e ciljevi neminovno biti u opreci sa namerama
prethodnog sistema.64 Pratei tu logiku, nove elite bi trebalo da se bave i onim to
su nasledile od prethodne vladavine: poinjenim ratnim zloinima. Poto od 2000.
godine naovamo mehanizmi tranzicijske pravde nisu pokazali oekivane rezultate,
reklo bi se da je Srbija danas jo uvek zaglavljena u svojoj konfliktnoj prolosti.65
Ako sada poveemo ideju o problematinoj mladosti u drutvima stalnih promena sa razumevanjem tranzicije kao prelaska u (neoliberalni) kapitalizam
u kom se naposletku gubi i fundamentalno iskustvo socijalnog sa traumatinim
nasleem domaeg drutva, ini se da tranzicijski kontekst Tilva Roa i Klipa nuno
60 Vie o postjugoslovenskim ratovima i raspadu Jugoslavije vidi, recimo, u
Sabrina P. Ramet, Balkan Babel: the disintegration of Yugoslavia from the death of Tito
to the fall of Miloevi (Boulder, Colo.: Westview Press, 2002) i Dejan Jovi,
Jugoslavija: zemlja koja je odumrla (Beograd: Fabrika knjiga, 2003).
61 Vidi Nenad Dimitrijevi, Zloinaki reim, njegovi podanici i masovni zloin, RE br. 79/25 (Beograd: Fabrika knjiga, 2009) i Dejan Ili,
Tranziciona pravda kao politika kulture, RE br. 79/25 (Beograd: Fabrika
knjiga, 2009).
62 Dejan Ili, Tranziciona pravda kao politika kulture, RE br. 79/25 (Beograd: Fabrika knjiga, 2009), 163.
63 Nenad Dimitrijevi, Zloinaki reim, njegovi podanici i masovni zloin,
RE br. 79/25 (Beograd: Fabrika knjiga, 2009), 137.
64 Ibid., 137-138.
65 Dejan Ili, Tranziciona pravda kao politika kulture, RE br. 79/25 (Beograd: Fabrika knjiga, 2009), 8-9.
213
modifikuje coming-of-age film u drutveno odgovoran anr. Ako imamo svet odraslih u kom se zbog estih promena stalno iznova utvruju kulturne vrednosti
i moralni obrasci, pa se tako preutkuje ili ak pravda ono to mora biti moralno
nedopustivo, i kada su mladi junaci inicirani u takav svet nestabilnih pravila, coming-of-age film neminovno deluje i kao kritika sveta odraslih. U tom smislu, ve
u polaznoj ideji da prikae tranzicijsku stvarnost, tranzicijski coming-of-age film
deluje kao drutveno angaovan. Ali, ne mora nuno tako da bude: na neki nain
odabrani filmovi svedoe o svojevrsnom mirenju sa nepravdom.
214
1.4. Omladinska (pot)kultura

Do sada smo govorili o kinematografskim kontekstima s kojima se odabrani filmovi
mogu dovesti u vezu, o omladinskom anru i njegovom coming-of-age podanru, te o
tranzicijskom miljeu u kojem su filmovi nastali i o kojem govore. Rekli smo da nam je
u sreditu tumaenje Tilva Roa i Klipa kao coming-of-age dela. Taj anr, opet, u sreditu
ima odrastanje mladog junaka ili junakinje, koji su ujedno i reprezenti svojevrsnih
omladinskih kultura. U oba filma, glavni junaci se identifikuju sa jasno odreenim
potkulturama. Zato e u ovom odeljku biti ukratko rei o pojmovima omladinske
kulture i potkulture. Pomenuu i neke klasine metode za njihovo prouavanje.
Od vremena kada je zauzeo sredinje mesto u kulturnim studijama,
koncept omladine je znatno proirio lepezu znaenja. Danas se pod omladinom ne
podrazumeva iskljuivo grupa jasno organiena uzrastom. Rituali odrastanja su izgubili znaaj koji su imali u procesu sazrevanja. Telesni aspekt mladosti takoe gubi
vanost (biti fiziki mlad danas vie nije pitanje godina ve drutvenog statusa).66
Tako smo dobili konceptualizaciju omladine i njene kulture koja je donekle meka
nego to je to bio sluaj u posleratnim istraivanjima, u kojima je omladina prouavana kao mesto otpora dominatnim drutvenim grupama. Ovde emo videti da se
i u naa dva filma omladinska kultura vidi kao fragmentarna, hibridna i transkulturna,67 a ne kao jezgro otpora. To to omladinska kultura u ovim filmovima ne
generie otpor moe se videti i kao rezultat izrazite komodifikacije omladine, i na
lokalnom (u tranzicijskoj kulturi) i na globalnom nivou (irenjem i preuzimanjem
potkulturnih elemenata preko granica jedne kulture).
66 Pam Nilan, Carles Feixa Introduction: youth hybridity and plural
worlds, Pam Nilan i Carles Feixa (ur.), Global Youth: Hybrid Identities, Plural
Worlds (Routledge, 2006), 6.
67 Canevacci u: Pam Nilan, Carles Feixa Introduction: youth hybridity and
plural worlds, Pam Nilan i Carles Feixa (ur.), Global Youth: Hybrid Identities,
Plural Worlds (Routledge, 2006), 6.
Re no. 85/31, 2015.
Koristi kulturnih studija za analizu naih filmova pre svega vidim u

metodolokom spajanju marksistike politike teorije i strukturalistike semiotike, to jest u naglaavanju klase kao osnovne kategorije kulturne reprodukcije.68
Specifine kulture se u tom smislu ponekad itaju i kao vid otpora kapitalizmu,
dakle kao inherentno politike. U kulturnom polju se reprodukuju i odslikavaju
drutvene hijerarhije. Poto je polje kulture neminovno heterogeno, u njemu
uvek postoje potkulture koje se suprotstavljaju dominantnoj kulturi. U vezi sa
tim, u ovom tekstu iskljuivo govorim o potkulturama, a ne o ivotnim stilovima69 ili postpotkulturama70 to su koncepcije iz novijih istraivanja
omladinskih kultura. Za razliku od tih novijih pristupa, bavljenje potkulturama
u prvi plan stavlja upravo klasne borbe i drutvene hijerarhije koje, rekli smo,
oblikuju osnovne drutvene aranmane u neoliberalnim drutvima. Isto vai i za
tranzicijsku Srbiju. Ovde nam je vano nekoliko radova iz kulturnih studija sledeih autora: Dika Hebdida (Dick Hebdige), Fila Koena (Phil Cohen) i Anele
Mekrobi (Angela McRobbie).
Hebdidova knjiga Potkulture: znaenje stila iz 1979. godine ide u red najznaajnijih studija o potkulturama. Hebdid meu prvima povezuje otpor sa stilom: omladinske potkulture svojim stilovima izazivaju i opiru se hegemoniji dominantnih drutvenih grupa.71 Semiotikim metodom tekstualnim tumaenjem
kulturnih znakova Hebdid uvodi u istraivanje potkultura novu perspektivu:
njega zanimaju politike stila. Svesna komunikacija i oznaiteljske prakse za Hebdida
predstavljaju najbitnije odlike potkulturne produkcije znanja. Don Stori (John
Storey) to objanjava na sledei nain: Kroz obrasce ponaanja, nain govora ili
68 Rivkin, Julie, Ryan, Michael, Introduction: The Politics of Culture,
Literary Theory: an Anthology (Blackwell Publishing, 2004), 1233.
69 Taj pristup polazi od ideje da potroaki ivotni stilovi igraju kljunu ulogu
u formiranju oseaja o povezanosti i meuzavisnosti identitetskih kategorija kao to su rod, rasa, porodino vaspitanje itd. Tako mladi konstruiu
ivotne stilove koji su fleksibilni i nezavisni od okolnosti u kojima ive. Vie
o tome u Steven Miles, Youth Lifestyles in a Changing World (PA: Open Universtity
Press, 2000).
70 U fokusu postpotkulturnih teorija su stil, moda i mediji. One se udaljavaju
od ideje o potkulturnoj pripadnosti kao vidu politikog otpora. Stil se,
po njima, stalno iznova formira pozajmljivanjem elemenata iz prolosti
ili iz drugih kultura. Umesto da artikulie jedinstvenu potkulturu, stil je
u stvari obeleje nestabilnosti i fluidnosti kulturne privrenosti mladih.
Vie o tome u David Muggleton, Inside Subculture: the postmodern meaning of style
(Bloomsbury Academic, 2002).
71 Dick Hebdige, Subcultures: the Meaning of Style (London: Routledge, 1979), 17.
215
216
muziki ukus, omladinske potkulture se uputaju u simbolike forme otpora dominantnim i roditeljskim kulturama.72 Stil je, dakle, oznaiteljska praksa koja
ujedno komunicira i kulturni identitet i njegovu razliku.73
Koen, pak, svoje istraivanje bazira iskljuivo na klasnim politikama.
Za njega potkulture radnike klase predstavljaju pokuaj da se izglade problemi sa
roditeljskom kulturom. Koenov najznaajniji tekst Potkulturni konflikt i zajednica
radnike klase iz 1972. polazi od ideje da se od sredine pedesetih godina radnika
klasa suoava sa dva kontradiktorna diskursa: novom ideologijom bogatstva i tradicionalnim zahtevima radnikog ivotnog stila.74 Taj simboliki sukob mladi bi
hteli da razree, da ga identifikuju i preispitaju. Iako se Koenova studija bavi specifinim kontekstom radnike klase u Britaniji sedamdesetih godina, ona je korisna
za razmatranje sloenosti i kontradiktornosti sa kojima se (nekadanja socijalistika)
radnika klasa i njena deca suoavaju u tranzicijskoj Srbiji danas.
Konano, Mekrobi svojim studijama o enskim omladinskim pot
kulturama kompenzuje nedostatke istraivanja (mukih) teoretiara kulturnih studija.
Ona te nedostatke vidi u izjednaavanju potkulture sa mladou, te sa omladinom koja
prua otpor i odbija da se prilagodi komercijalnom ukusu veine, kao i u potpunom
previanju kategorija roda i seksualnosti zbog ega je u radovima njenih kolega pojam
potkulture poprimio izrazito maskuline osobine.75 U kontekstu naeg tumaenja,
Mekrobino izuavanje enskih radnikih kultura u Britaniji s kraja sedamdesetih godina pokazae se posebno korisnim za analizu Klipa jer u fokusu ima porodicu, kolu i
mesta zabave kao simbolike prostore u kojima se formiraju enski identiteti.
1.5. Identitetske kategorije
U ovom poslednjem odeljku prvog dela, nakratko emo se osvrnuti i na identitetske
kategorije. Podsetimo se, na poetku smo skrenuli panju na jedan od kljunih narativnih elemenata u oba filma na junake koji dolaze iz nie/radnike klase i to
smo povezali sa nasleem Crnog filma, to jest, preciznije, sa stvaralatvom elimira
ilnika. Rekli smo i da ukazivanje na nepravedne klasne aranmane u tranzicijskoj
Srbiji povlai sa sobom i bavljenje rodnim pitanjima, jer pripadnost odreenoj klasi
podrazumeva i za tu klasu oekivane enske, odnosno muke uloge. Dakle, klasna pri72 John Storey, Cultural Studies & The Study of Popular Culture: theories and methods
(Edinburgh University Press, 1996), 120.
73 Ibid.
74 Cohen u John Storey, Cultural Studies & The Study of Popular Culture: theories and
methods (Edinburgh University Press, 1996), 117.
75 Angela McRobbie, Feminism and Youth Culture (Palgrave Macmillan, 2000), 13-4.
Re no. 85/31, 2015.
padnost odreuje nain na koji emo manifestovati svoj rodni identitet i, obrnuto,
biti ensko ili muko podrazumeva i to kako emo biti svesni svoje klasne pripadnosti.
Re je o istovremenim viestrukim procesima identifikacije koji se mogu pratiti ukrtanjem rodnih i klasnih kategorija. Kroz uzajamne uticaje i meuzavisnosti kategorija roda, klase i seksualnosti, oblikovani su razliiti identiteti mladih koje oblikuje
tranzicijska kultura prikazana u ovim filmovima. Konano, zbog sloenosti domae
tranzicijske kulture koju pored ekonomskih i politikih tranzicijskih procesa karakteriu i specifine odlike postkonfliktnog drutva treba uvesti i kategoriju nacije.
Kategorije nacije, heteronormativnosti i heteroseksualnosti, o kojima
je re u ovom odeljku, iznimno su vane za analizu enskog turbo-folk identiteta
glavne junakinje Klipa. Njene identifikacijske prakse ukorenjene su u nacionalizmu,
koji se od devedesetih godina naovamo vrsto vezuje za muziki anr turbo-folka.
S druge strane, te kategorije su neophodne i za razumevanje heteroseksualnih praksi
koje u filmu reguliu drutvene odnose.
Kategorija nacije uspostavlja odnos izmeu subjekata i drava.76 I rod
i nacija su kulturni arbitrarni konstrukti koji u svakodnevnom ivotu ine drutvenu stvarnost.77 U viestrukoj isprepletanosti patrijarhalnih i nacionalistikih
ideolokih obrazaca, ti se konstrukti predstavljaju kao prirodne i nepromenljive
datosti. Zato nam je ovde vano kako je Tamar Mejer (Tamar Mayer) objasnila reciprone odnose izmeu roda i seksualnosti, s jedne strane, te nacije i drave, s druge.
Mejer ih vidi kao procese ponavljanja usvojenih normi ponaanja to iznova stvaraju
privilegovanu naciju.78 Drugim reima, uvaavanje normi ponaanja koje privileguju bioloku reprodukciju, militarizam, heroizam i heteroseksualnost konstruie
rodni identitet jedne osobe.79 Za uzvrat, potovanje tih normi uva i obnavlja privilegovanu naciju, a time i ono to od nje odstupa u vidu drugog.80 Drugo jedne nacije
ine, recimo, svi ljudi koji se ne pridravaju navedenih normi: ene koje ne (ele da)
raaju, mukarci koji ne (ele da) idu u vojsku, gejevi i lezbejke itd. Slino se tumai
i kategorija heteronormativnosti, koja podrazumeva nejednakost izmeu mukaraca i
ena. Teoretiarke roda Kristen ilt (Kristen Schielt) i Laurel Vestbruk (Laurel Westbrook) heteronomativnost opisuju kao: sklop kulturnih, pravnih i institucionalnih
76 Ketrin Verderi, ta je bio socijalizam i ta dolazi posle njega?, preveo Veselin Kosti
(Beograd: Fabrika knjiga, 2005), 122.
77 Ibid., 62.
78 Tamar Mayer,Gender ironies of Nationalism: Setting the Stage, Tamar
Mayer (ur.), Gender Ironies of Nationalism: Sexing the Nation (London and New
York: Routledge, 2000), 5.
79 Ibid.
80 Ibid.
217
218
praksi koje odravaju normativne pretpostavke o postojanju dva i jedino dva roda te
kako rod odraava bioloki pol, pa je jedino seksualna privlanost izmeu ovih opozitnih rodova prirodna i prihvatljiva.81 Na tom tragu jasno je da i heteroseksualnost
skree panju na sloene odnose moi u praksama seksualnosti. Naposletku, jasno je
da odnosi dominacije i potinjenosti konvencionalne heteroseksualne prakse nisu ni
prirodni ni neizbeni, ve su rezultat hijerarhijskog utvrivanja rodova.82
Za tumaenje Tilva Roa, na drugoj strani, potrebna je kategorija mukosti (masculinity) i analiza konstituisanja te kategorije u meuodnosu sa kategorijama
klase i enskosti (femininity). Pomou koncepcije hegemone mukosti Rovine
Konel (R. W. Connel), a na tragu studije Pola Vilisa (Paul Willis) o maskulinim
identitetima britanske radnike klase, analizirau razne oblike mukosti u okviru
tranzicijske kulture koju film predstavlja. Hegemona mukost je kulturni ideal i
otelovljuje (u datom trenutku) najuvaeniji oblik mukosti kome treba da se podrede svi drugi oblici.83 Tako hegemona mukost podrazumeva i nehegemone obrasce, pa se itav taj sklop moe definisati i kao hibrid koji u svrhu reprodukovanja
patrijarhata ujedinjuje prakse raznih oblika mukosti.84 Vilis se, pak, u nekoliko
studija o fizikalcima (shop floor workers) i maskulinim identitetima bavi upravo
radnikom omladinom. Njegove studije istiu znaaj tekog fizikog rada i loih
ekonomskih uslova za formiranje radnike mukosti.85
Omladinski identiteti koji se formiraju u tranzicijskom kontekstu,
obeleenom rodnim i klasnim nejednakostima, bie tema tumaenja koja slede.
2. Tilva Ro
Tilva Ro je pria o mladima koji odrastaju i sazrevaju u Boru, u Srbiji dvehiljaditih.
Dvojica meu njima Toda i Stefan po svemu su glavni junaci filma, pri emu narativno
81 Kristen Schielt, Laurel Westbrook, Doing Gender, Doing Hetero
normativity: Gender Normals, Transgender People, and the Social
Maintenance of Heterosexuality, Gender & Society, 23 (2009), 441.
82 Stevi Jackson, Heterosexuality as a Problem for Feminist Theory, (eds)
Lisa Adkins and Vicky Merchant, Sexualizing the Social: Power and the Organization
of Sexuality (Macmillan Press, 1996), 23.
83 R. W. Connell, James W. Messerschmidt, Hegemonic Masculinity: Rethinking the Concept, Gender & Society, vol. 19 (December 2005), 832.
84 D. Z. Demetriou, Connells Concept of Hegemonic Masculinity: a Cri
tique, Theory and Society 30 (2001), 337.
85 Vidi Paul Willis, Common Culture (San Francisco: Westview Press, 1990) i
Kultura tvornikog pogona, u Dean Duda (ur.), Politika teorije (Zagreb:
Disput, 2006).
Re no. 85/31, 2015.
teite neznatno ipak pretee na Todinu stranu. U pripovednoj ii naao se i specifini

tranzicijski kontekst njihovog grada. Bor je u socijalistikoj Jugoslaviji bio jedan od najbogatijih industrijskih gradova. Veliki broj (mahom mukih) stanovnika Bora radio je u
lokalnim rudnicima i postrojenjima za preradu rude. Tilva Ro je vlako ime za Crveno brdo. Iz tog brda se vadila ruda od koje su iveli grad i njegova industrija. U filmu
je brdo referenca na (slavnu) prolost grada: borski rudnik bio je najvei rudnik bakra
u Evropi. U postsocijalistikoj i posleratnoj Srbiji, Bor je jedan od najsiromanijih i
najbesperspektivnijih gradova u zemlji. Rudarska industrija u tom gradu vie ne postoji.
Toda i Stefan vreme ubijaju uvebavajui trikove na skejtu. Oni su
reprezentativni za jedan specifian vid potkulture ili alternativne kulture u Boru.
Ta kultura u filmu nosi dvosmislena znaenja: ona je istovremeno stvar izbora da
se odbace dominantni kulturni obrasci, dakle neka vrsta kulture otpora, ali i stvar
protraenog vremena jer ne nudi izlaz iz slepe ulice u koju je grad dospeo. Analiza
e pokazati da ovaj tip omladinske potkulture zapravo nosi jo neka znaenja, koja
su vie u skladu sa miljeom u kome ona nastaje.
Toda i Stefan pripadaju skejt grupi Kolos film prikazuje deake iz
Kolosa na najduem raspustu, tokom tri letnja meseca posle zavretka srednje kole a
pred upis na fakultet. Todin otac je radnik u dravnoj topionici koja treba da bude privatizovana: po svim svojim karakteristikama, otac je reprezentativan za radniku klasu iz
ijih redova dolazi fiziki radnik koji posao obavlja u nehumanim uslovima topionice.
Stefan je u filmu Todin pandan: njih dvojica drugaije gledaju na svet i razumeju ga;
Stefan e otii za glavni grad i upisati fakultet, a Toda nee; za razliku od Todinog oca,
Stefanov otac je dobrostojei lokalni politiar, dakle predstavnik nove tranzicijske elite.
2.1. Dokumentarizam
Rekli smo, i Tilva Ro i Klip naslanjaju se na tradiciju jugoslovenskog Crnog fil
ma. Autori Crnog filma eleli su pored ostalog da ukau i na one aspekte jugo
slovenskog drutva koji su odudarali od proklamovane borbe za jednakost i bolji
ivot svih graana. Svoj drutveni angaman oni su oblikovali posluivi se poetikom
dokumentarizma, insistirajui tako na istinitosti i opravdanosti filmski artikulisanih
kritika. Leai i Milo koriste sline strategije. to ne znai da Tilva Ro i Klip dele
istu poetiku: Leai koristi i dokumentarni i kvazidokumentarni filmski materijal;
Milo se odluila za dosledno korienje kvazidokumentarne poetike.
Veza izmeu poetike Tilva Roa i postupaka u filmovima ovde ve pominjanog elimira ilnika dala bi se grubo svesti na sledee zajednike elemente: naturici, dokumentarna drama i fokus na junake i okolnosti na drutvenoj margini
(u sluaju Leaievog filma, na margini su i Toda i njegov grad Bor).
219
220
U intervjuima je Leai esto objanjavao kako je ideju za Tilva Ro dobio

poto je na internetu odgledao video Crap: Pain is empty (Sranje: bol je tupa).86 Video su
snimili budui junaci Tilva Roa Toda i Stefan. Njih dvojica snimaju jedan drugog
dok se na razne naine samopovreuju ili meusobno povreuju. Video je u stvari
odgovor na globalno popularni reality program Jackass. Jackass prikazuje mukarce koji
na razne naine proveravaju koliki bol mogu da izdre. Sekvence iz borskog Jackassa
ukljuene su u filmski narativ Tilva Roa, u kome Toda i Stefan igraju sami sebe. Njih
dvojica snimali su svoje Jackass epizode nekoliko godina. Uklopivi te snimke u svoj
film, Leai je praktino dokumentovao faze odrastanja svojih mladih junaka:
Crap: Pain is empty jeste neka vrsta biografske pozadine glavne filmske prie. Tako se
formira utisak da je i fiktivna pria o Todi i Sefanu u stvari iseak iz njihovog pravog ivota. Granica izmeu stvarnog i fiktivnog je namerno nejasna iako se zaplet
filma oito odvija na dva nivoa: fikcionalnom i stvarnom. Preplitanjem fikcionalnog i
stvarnog izmiljena ivotna pria mladih junaka vrsto se vezuje za realni kontekst
u kome oni zaista odrastaju. Tilva Ro zato itamo kao dokumentovanu dramu o odrastanju na periferiji tranzicijske Srbije.
Na samom poetku filma Leai e uspostaviti vrstu vezu izmeu fikci
onalnih i stvarnih narativnih elemenata i dati svojevrsno uputstvo za tumaenja
dokumentarnih, kvazidokumentarnih i igranih sekvenci u filmu. Film zapoinje sa
Stefanom u sreditu kadra. On se priprema za spust na skejt dasci niz strminu biveg
povrinskog kopa. Neobraeni zvuk i slika koja podrhtava stvaraju iluziju da je re o
dokumentarnom materijalu. Radi se, meutim, o kadrovima snimljenim u skladu
sa dokumentarnom poetikom. Toboe, Toda snima Stefana runom kamerom.
Kamera se pak na kraju scene udaljava od Stefana i irokim kadrom prelazi na prethodno anticipiranu situaciju: vidimo Todu koji snima Stefana. Sledea sekvenca,
Jackass video iseak, jeste zaista originalni dokumentarni snimak. U prvih nekoliko
minuta dobili smo tako sva tri narativna modusa filma: kvazidokumentarni, igrani
i dokumentarni.
Posredstvom tih modusa, postajemo svesni i drugih narativnih postu
paka recimo, da junake glume naturici koji igraju sami sebe. Te da se radi o
doku-drami. Od poetka se prave i vrste veze izmeu stvarne prolosti junaka
i njihove fikcionalne sadanjosti letnjeg raspusta koji provode u Boru. Poetna
scena skree panju i na elemente skejt potkulture iji su deaci stvarni i fikcionalni reprezentanti stil oblaenja, poseban govor, trik koji se izvodi na dasci.
86 Vidi, na primer, njegov intervju za Estoril Film Festival u Portugalu: https://
www.youtube.com/watch?v=g92G4DqN9oI. Video Crap: pain is empty moe se
pogledati na linku https://www.youtube.com/watch?v=IyWCqph6qAo.
Re no. 85/31, 2015.
Ova potkultura u svojoj borskoj, tranzicijskoj varijanti predstavlja spoj dve globalne
potkulturne forme (Jackass ivotni stil i skejt kulturu). Odmah treba rei i to da se
putem potkulturne identifikacije sugerie klasna pripadnost junaka. Pored (kvazi)
dokumentarnih i potkulturnih elemenata, scena koja otvara film sadri i priu o
brdu Tilva Ro. Priu ujemo od Stefana dok ga Toda snima kamerom. Dok sluamo
istoriju rudnog nalazita jo uvek verujemo da gledamo dokumentarni film, a ne
doku-dramu. Dokumentarizacijom prie o crvenom brdu, Leai naglaava znaaj
tranzicijskog konteksta te simbolike njegovog beznaa: im zavri priu, Stefan se
strmoglavi niz provaliju na ijem mestu je nekada bilo brdo Tilva Ro. Priu sluamo posmatrajui Stefana kroz Todinu vizuru, ime se od samog poetka formira
i simbolika situacija u kojoj Toda posreduje sliku o Stefanu. Tako se, ipak, Toda
izdvaja kao glavni junak iji ivot u Boru, sukobi sa vrnjacima i razoaranja u svet
odraslih ine priu o odrastanju mladia iz nie/radnike klase.
2.2. Todino odrastanje
Reklo bi se da su ostali likovi u filmu, lanovi skejt grupe, roditelji deaka, pa ak i
sam Stefan izgraeni tako da budu u funkciji prikazivanja Todinog odrastanja. Toda
se tokom prie neprestano menja: on uvek iznova pokuava da prilagodi svoj mladalaki identitet novim situacijama. Na poetku ga vidimo kako se buni protiv sveta
koji reprezentuje njegov otac i vezuje se za grupni identitet skejterske potkulture.
Posebnu ulogu u Todinom sazrevanju odigrae Dunja. Ona stie iz Francuske, da
u Boru provede raspust. Njena pojava podrie Todino i Stefanovo prijateljstvo.
Toda se tako postepeno odvaja i od Stefana. Na taj nain stvaraju se uslovi da Toda
uvidi sopstvenu marginalnu poziciju, i u skejterskoj grupi i u drutvu.
U prikazu Todinog odrastanja krenuemo od opisa generacije roditelja i njenog prilagoavanja na tranzicijske uslove. Naglasiemo klasne distinkcije i
tipove poslova kojima se bave oevi. Zatim emo videti kako sinovi (dakle, mlaa
generacija) razumeju tranzicijsku kulturu. Namera je da ukaemo na jedinstvenu
formu skejt potkulture koju su deaci prigrlili. U poreenju oeva i sinova izdvojie se razliiti maskulini identiteti, putem kojih se manifestuju generacijske
razlike. Analizom maskulinih identiteta pokuaemo da protumaimo Todino postepeno udaljavanje od identitetskih modela koje reprezentuju otac i Stefan, te od
potencijalnog identiteta koji bi se formirao u odnosu sa Dunjom, to je vodilo ka
pristajanju na marginalnu poziciju i ka prihvatanju pravila sveta odraslih. Takav
razvoj Todinog lika predstaviemo u ovom odeljku naglaavanjem tri identitetske
kategorije: 1) generacije oeva, 2) generacije mladih, te 3) ljubavnog trougla izmeu
Tode, Stefana i Dunje.
221
222
2.2.1. Oevi
Stefanov i Todin otac pojavljuju se nekoliko puta u filmu. Dok Stefanov otac ima
ime Ljuba; za Todinog oca karakteristino je oslovljavanje otac/ale. Ve se i
to moe proitati kao naznaka oprenih (maskulinih) identitetskih obrazaca prema
kojima se grade njihovi likovi: Stefanov otac je predstavnik nove klase politiara i
upravljaa, pa kao pripadnik grupe tranzicijskih dobitnika ima pravo i na vlastito
ime Ljuba; Todin otac stie iz redova radnike klase, koja u novom ideolokom
sklopu ne poznaje individualnost kao svoj konstitutivni element.
Rekli smo ve, likovi oeva u prii jesu u funkciji formiranja mladih
junaka. Sasvim oekivano, uloga Todinog oca imae u tom procesu vei znaaj.
Spram identiteta oeva, sinovi e formirati i razumeti sopstvene identitete. Zato
je vano da vidimo kako se oevi prilagoavaju novim drutvenim pravilima, da
bismo potom mogli govoriti o identifikacijskim procesima kod mladih junaka.
Todin otac je mukarac srednjih godina. Radi u topionici. U stvari, vie
ne radi nego to radi, jer topionica, kao preduzee u dravnoj svojini, prolazi kroz
komplikovan proces privatizacije. Taj proces ugrozio je ne samo oev posao ve i
ivot njegove porodice. Time je privatizacija podrila i identitetske temelje Todinog
oca teak fiziki rad kojim pravi mukarac izdrava svoju porodicu.
Govorei o ivotnim stilovima i rodnim odnosima u Srbiji, Marina Blagojevi zapaa da male anse za posao, te snana porodina solidarnost i pritisak da se
preivi, bitno menjaju drutveni model hranioca porodice.87 Za razliku od ena
koje pristaju da se prilagode i pomire ideoloko i realno, mukarci u tranzicijskoj
Srbiji su se nali u raskoraku, to je produbilo takozvanu krizu mukosti.88 Kriza
mukosti u sluaju Todinog oca reflektuje se u liku majke: ona na sebe preuzima
viestruke uloge i domaice i osobe koja svojim radom za novac izdrava porodicu,
dok otac sedi kod kue i ne radi. Pored toga, dakle, to je domaica, Todina majka
pohaa i kurseve osmiljene za osobe koje prvi put izlaze na trite rada. Na tim
kursevima se ui kako treba da izgleda biografija u prijavi za posao, te kako se ponaa
na intervjuu za posao. Pored toga, majka prodaje i Herba kozmetike proizvode.
Svi ti aspekti svedoe o njenom nastojanju da se prilagodi novim uslovima. To
prilagoavanje podrazumeva i svojevrsno prihvatanje tranzicijskog subjektiviteta.
Za razliku od nje, Todin otac nije fleksibilan, u novom tranzicijskom kontekstu on
ostaje tvrdoglavo privren predstavi o tekom fizikom radniku koji svojim miicama
hrani porodicu.
87 Marina Blagojevi, Rodni barometar u Srbiji (Program Ujedinjenih nacija za
razvoj, 2012), 147.
88 Ibid.
Re no. 85/31, 2015.
Nasuprot njemu, Ljuba je lokalni politiar, profesionalni zastupnik interesa industrijskih radnika, koga krase menaderske/poslovne/politike vetine. On
pregovara o privatizaciji fabrike u kojoj radi Todin otac. Kao politiar i zastupnik
radnikih interesa, Ljuba je deo strukture moi. Za razliku od Todinog oca koji praktino sve gubi, Ljuba u istom procesu privatizacije stie dobit i poboljava svoje ivotne
prilike. Filmski narativ ipak ne otkriva precizno da li je Stefanov otac lokalni politiar
ili predsednik radnikog sindikata. Taj lik dat je u nizu stereotipa o politiarima: specifino oblaenje, poseban govor, enterijer stana u kome ivi sa porodicom, automobil
koji vozi. To to se slika politiara i predsednika radnikog sindikata dovode u tako blisku vezu da ih je lako poistovetiti, dosta govori o pravilu jaeg kao osnovnom principu
hijerarhizovanja drutvenih aranmana u tranzicijskoj Srbiji. U takvom miljeu bogate
se i prosperiraju iskljuivo oni koji ine deo struktura moi. U kontrastu likova dva oca
dati su mogui identifikacijski obrasci koji stoje na raspolaganju sinovima.
Dakle, drugaije pozicije u novom kvazidemokratskom poretku razliito
oblikuju tranzicijske identitete oeva. To nam simbolino pokazuje scena radnikih demonstracija. Demonstracije su jedan od provodnih motiva (lajtmotiva) u
filmu. One podseaju na kontekst tranzicije i posreduju specifinu atmosferu graanskih nemira, nezadovoljstva i siromatva. Smetene i meu uvodnim sekvencama
filma, demonstracije situiraju oeve. Iako se i Todin i Stefanov otac nalaze na istoj
strani (radnika), njihove pozicije sutinski su razliite: Ljuba u skupocenom odelu
stoji na bini i uverava demonstrante u ispravnost namera njegove stranke; Todin
otac stoji ispred bine i protestuje sa radnicima. Ta razlika hijerarhijskih pozicija
ponavljae se tokom filma u raznim okolnostima. Naposletku, ona e se ponajvie
reflektovati na nasleene ivote, to jest na klasne pozicije njihovih sinova.
Meutim, treba imati na umu da je u kontekstu tranzicijske Srbije te
ko govoriti o strogim klasnim distinkcijama. Pa ipak, filmski narativ oeve junaka
prikazuje kao svojevrsne opozite, to na izvestan nain pojednostavljuje nagla
avanje njihovih klasnih distinkcija. Razliita pozicija unutar klasnih aranmana
vue sa sobom i maskuline distinkcije. Mukost radnike klase u tranzicijskoj kulturi
jeste nehegemona: ona ne dominira; naprotiv, podreena je drugim tipovima
mukosti, to jest hegemonom kulturnom idealu (neo)liberalne paradigme
politikih i ekonomskih elita. Pored demonstracija koje razlike izmeu oeva od
mah ine oiglednim, jo dve stvari su znaajne za identifikaciju njihove klasne
pripadnosti: njihove razliite finansijske situacije (to iitavamo iz izgleda njihovih
domova), te obrazovanje koje je dostupno njihovim sinovima.
Gledaoci oba oca vide i u privatnom i u poslovnom okruenju. Poto
narativ prati Todu i Stefana u njihovim svakodnevnim radnjama, svedoimo i sce
223
224
nama u kojima se deaci sreu sa svojim oevima kod kue ili na radnom mestu. Na
poetku filma vidimo Todine i Stefanove razliite komiluke rejon radnike klase
negde na periferiji grada i kompleks zgrada koje podseaju na neko srednjoklasno
okruenje. U Todinom stanu: istroeni nametaj, ispranjene police za knjige i
neto malo starog posua za ruavanje na trpezarijskom stolu oslikavaju siromatvo.
Stefanova soba je, pak, puna ureaja i uglavnom je mesto gde se deaci iz Kolosa
skupljaju da se drue i gledaju filmove. U jednoj od scena, Ljuba ulazi u stan dok
deaci gledaju neki od svojih Jackass snimaka, otvara pivo i pridruuje im se da
odgleda njihov video. Ljuba e deacima potvrditi da je to to rade dobro i za
nimljivo. Ako u vidu imamo prirodu ovih snimaka koji, rekli smo, prikazuju fiziko
samopovreivanje i povreivanje drugih, ima mesta za pitanje: kako je mogue da
otac odobrava ili podstie takvu zabavu?
U vezi sa tim je zanimljivo da i taj element prie na neki nain slui da
kontrastira dva oca. Todin otac je veoma kritian prema Jackass performansima de
aka. Svaki put kada se Toda vrati kui sa novom povredom, otac ga otro prekori. Taj
odnos kulminira u jednoj od zavrnih scena kada otac, ljut na Todu to je razbijao
stvari po prodavnici, amara sina nasred ulice. Sad si nao i prodavnice da razbija,
hm? rei e otac. Naime, Toda i drugari iz Kolosa uleteli su u supermarket na
skejtbordovima i kamerom snimili kako rue proizvode sa polica. Jasno je da je to
jo jedan video koji ekipa snima za promociju na internetu, poput videa koje Ljuba
smatra odlinim i interesantnim. Utisak je da Ljuba podrava Stefana u svemu to
radi. On pije pivo sa svojim sinom i njegovim drugarima i deluje kao veoma oputena
osoba koja ivi lagodan ivot. Todin se otac, s druge strane, jo uvek dri svoje stare
radnike etike, te sina ui da se sa problemima suoava muki i da bez obzira na sve
bude marljiva osoba. Ba kao to Ljuba kae Todi: ale ti je super. Nevien radnik!
Za razliku od radnike kulture, kultura viih klasa istie znanje i pro
fesionalnost kao osnovne naine kojima se stie ugled i proizvodi vrednost. Stoga
teorijsko znanje za ljude iz srednje i vie klase predstavlja mogunost da se napreduje
na drutvenoj lestvici. Tako se otvara jo jedna perspektiva na reprodukciju klasnih
razlika u filmu: sinovi koji moraju da ostanu u klasama svojih oeva, i teorijsko
znanje koje kao vid napretka na drutvenoj lestvici u tranzicijskoj Srbiji ostaje
van dometa niih klasa. Na poetku filma saznajemo da Stefan u Beogradu treba da
ima prijemni ispit za fakultet, dok Toda ostaje u Boru u potrazi za poslom. tavie,
uviamo jo u uvodnim scenama kako je obrazovanje vano za Stefanovog oca: u
istoj sceni u kojoj razgovara sa Stefanovim drugarima, Ljuba radoznalo pita Todu
koji je fakultet upisao. Kad uje da nije upisao nijedan, Ljuba e rei da je uradio
pravu stvar jer ima jo vremena da Toda odlui ta eli da studira.
Re no. 85/31, 2015.
Indikativno je to to Ljuba posle kae Todi da je sreo njegovog oca na

demonstracijama i zakljuuje da je on sjajan radnik. Ljubin komentar na Todinu
odluku da ne upisuje fakultet moemo razumeti kao krajnje dobronameran. Ali, to
se moe tumaiti kao jo jedan nivo diferencijacije u filmu. Hipotetiki, Toda bi
mogao da saeka jednu godinu da bi upisao fakultet, ali on naprosto nema privilegiju da eka narednu godinu zato to mora da nae posao i pomogne svojoj porodici
da preivi. Vidimo, dakle, kako se u svakodnevnim razgovorima na razliite naine
reprodukuju klasne razlike i privilegije, te kako svaki pokuaj da napravimo jasnu
razliku izmeu generacija oeva i sinova zapravo zavri u nepomirljivim klasnim
razlikama koje sinovi nasleuju.
Pred kraj filma, u sceni u kojoj mu otac udari amar, Toda izgovara re
enice kojima se manifestuju njegovo odrastanje i razumevanje vlastite marginalne
pozicije. Poto je dobio amar, Toda nastavlja da provocira oca: E ale, mislim da
ovo moe bolje, pri emu nije jasno da li on misli da bi umesto batina bolje bilo da
razgovaraju, ili bolje tu znai udariti jae. Zbog toga to nastavlja da provocira
oca, Toda prima nove udarce. Kao da eli da dokae da je nauio da trpi nasilje i
da se sa problemima nosi muki, te da prihvati posledice za svoje delikventsko
ponaanje. Kada otac konano prestane da ga bije, Toda skrueno izgovara: E,
video sam Dampera danas na demonstracijama.
To je referenca na jednu prethodnu, kamernu scenu u kojoj otac i sin
drugarski razgovaraju o oevom poslu u topionici. U toj sceni otac objanjava i ta
je kamion Damper. Pozvavi se na razgovor u kome su uspostavili muku prisnost,
Toda na izvestan nain oprata ocu. Naposletku, Todino pristajanje na oeve disciplinske mere jeste priprema za identitetsko zbliavanje i poistoveivanje sa ocem,
poto je tog leta proiveo mnoge nelagode odrastanja. U tranzicijskoj Srbiji, u kojoj
ive na samoj granici preivljavanja, obojica moraju da odrastu. U nioj/radnikoj
klasi fiziko nasilje postaje jedini mogui odgovor na simboliko nasilje pravila jaeg, pa mladi junak biva iniciran u takav svet upravo oinskim amarima. Drugim
reima, u drutvu bez pravila i utvrenih vrednosti, simboliko, fiziko ili psihiko
nasilje javlja se kao osnovni vid komunikacije. U tom smislu se scena u kojoj otac
prebija Todu moe itati i kao jasna inicijacija u svet tranzicijskog nasilja. Kao
to emo uskoro videti, Toda se tokom filma sve vreme priprema za to, tako to se
stalno iznova samopovreuje.
2.2.2. Skejt potkultura
Rekli smo da su na filmskom platnu Toda i Stefan reprezentanti svojevrsne omla
dinske kulture: oni se u filmu identifikuju sa skejt potkulturom. Re je o lokalnoj
225
226
varijaciji na globalne potkulturne modele. Skejt potkulturu koja nastaje u tranzi

cijskom miljeu Srbije, daleko od glavnog grada, moemo videti kao spoj dva globalna
kulturna podsistema: skejt kulture i Jackass ivotnog stila. Skejt potkultura ovde je
okvir i za formiranje posebne tranzicijske mukosti. Tranzicijska mukost mladih junaka
istovremeno je i identitetska reakcija na pozicije njihovih oeva. Naposletku, analiza
identitetskih pozicija generacije oeva i sinova otkriva sveprisutnost struktura moi
koje proizvode hegemonu mukost tranzicijske elite.
Sledei Koenovu ideju o znaenjskim nivoima koji posreduju distin
ktivna obeleja potkulture, kratko emo se osvrnuti na dva podsistema od kojih se
sastoji tranzicijska skejt potkultura. Poto u procesu stvaranja novog simbolikog
sistema podsistemi prolaze kroz niz transformacija, odreene elemente mogue je
u razliitim oblicima prepoznati u udaljenim kulturnim miljeima.89 Skejt kultura
nastaje u Kaliforniji pedesetih godina, kada je napravljen i prvi skejtbord.90 Na
njen razvoj utiu razliiti proizvodi skejt industrije koji odgovaraju na razne potrebe
na amerikom tritu street skejteri, trick skejteri itd. U kasnim osamdesetim, skejt
kultura se odvojila od lokalne (kalifornijske) surferske kulture i poela da poprima
jedinstvenu globalnu formu. Skejterski ivotni stil donedavno je bio poistoveivan sa
punk prljavim, ulinim imidom. Danas se taj stil povezuje sa hip-hop, hard-core
i takozvanom alternativnijom elektronskom muzikom, kao i sa kulturnim praksama
koje prate ove muzike stilove. Zbog direktne upuenosti na popularne muzike
anrove i povezanosti sa raznim muzikim programima, skejt kultura je vrlo brzo
postala popularna meu mladima irom sveta.
Na drugoj strani, Jackass ivotni stil korene vue iz reality serijala koji
je u periodu od 2000. do 2002. godine bio emitovan na MTV-u.91 Jackass serijal
nastao je po ideji glumca Donija Noksvila (Johny Knoxville), koji je na svom telu
isprobavao vojnu opremu za samoodbranu, i posle o tome pisao prikaze za magazine. Poto je produkcijska kua prihvatila ideju, nastale su i prve verzije Jackass serijala
89 Vidi Phil Cohen, Subcultural Conflict and Working-class Community,
Stuart Hall, Dorothy Hobson, Andrew Lowe i Paul Willis (ur.), Culture, Media, Language: Working Papers in Cultural Studies 1972-79 (Rutledge & The
Centre for Contemporary Cultural Studies, University of Birmingham,
[1972] 2005), 71.
90 Kada govorim o skejt kulturi, oslanjam se na lanak Tonija Alve (Tony Alva)
The History of Skateboard Culture, dostupan na http://skateculturehistory.tripod.com/Scateculture.html.
91 Kada govorim o Jackass serijalu, oslanjam se na lanak Absolut Jackass:
Your Official Source for Johnny Knoxville Biography, http://www.absolutjackass.net/bio.html.
Re no. 85/31, 2015.
u kojima se pojavljuju i prvi Jackass trikovi.92 Poto je emisija 2002. godine skinuta
sa redovnog MTV programa, ekipa koja je uestvovala u serijalu se ve iste godine
ponovo okupila za snimanje filmskih nastavaka. Od tada pa sve do 2014. godine,
Jackass filmovi su se u nastavcima redovno prikazivali u biskopima irom sveta.
Ova dva kulturna podsistema u sreditu imaju simboliku telesne snage. Prakse skejt kulture i Jackass ivotnog stila podrazumevaju snano muko telo,
fiziku spremu i visoku toleranciju na fiziku bol. Vonja skejtborda podrazumeva
i izvoenje razliitih opasnih trikova, to veoma esto vodi ka teim telesnim povredama.93 Cilj je da se izvede to bolji i tei trik, bez obzira na mogue povrede.
Jackass trikovi se, pak, izvode iskljuivo za publiku: oni se snimaju i postavljaju na
internet. Za razliku od vonje skejtborda, Jackass prakse osnovne simbolike resurse imaju upravo u telesnim povredama i toleranciji na bol. Cilj je da se izvede to
opasniji trik kojim se izaziva to vea fizika bol. To je ujedno i izvor humora: onaj
koji izvodi trik oito mora da se pokae i kao Jackass (engleski: magarac ili budala).
Toda, Stefan i njihovi drugari voze skejtborde i izvode Jackass trikove.
Sekvence vonje u filmu prati posebna muzika, ime se stvara i neka vrsta posebne
poetske atmosfere, koja naglaava simboliku vanost skejt kulture za narativ filma.
Ista muzika prati i sekvence Todinog i Stefanovog filma Crap: Pain is Empty. Rekli smo,
delovi iz tog filma su vaan deo novog narativa. Muzika pozadina koja povezuje dva
tipa narativa fikcionalni i dokumentarni zapravo je sredstvo kojim se naglaa92 U studiji o omladinskoj kulturi u Velikoj Britaniji, Vilis zapaa da se tretman omladinskih tema na televiziji bazira na pretpostavkama o lenjosti
mladih gledalaca omladinski programi unapred objanjavaju simboliko znaenje svojih sadraja jer veruju da je omladini potrebna pomo u
tumaenju. Vilis zakljuuje: Ta pretpostavka o mladalakoj simbolikoj
interpretativnoj lenjosti, a u nekim sluajevima i imbecilnosti, delom je
odgovorna za razvoj crno-belog tretmana omladinskih tema na televiziji omladina kao zabavna ili kao problematina. Paul Willis, Common
Culture (San Francisco: Westview Press, 1990), 37. U tom smislu, Jackass
emisije u okviru MTV programa ilustruju logiku koju Vilis identifikuje
u svojoj studiji.
93 Skreem panju na to da skejt kultura moe da se posmatra kao vrsta sporta,
hobija ili ivotnog stila. Kao sport, skejt kultura ukljuuje treninge, takmienja i osvajanje nagrada. Kao hobi, ona je praksa koju ljudi obavljaju
u slobodno vreme, pored osnovnih obaveza kao to su posao ili kola, ali i
pored drugih hobija. Skejt ivotni stil, meutim, ukljuuje ne samo prakse
vonje skejtbordom i izvoenje trikova, ve i stvari poput nonih vonji,
konzumiranja alkohola, druenja na ulici u okviru skejt ekipa, te izvoenje
drugih simbolikih praksi poput tetoviranja ili pravljenja muzike.
227
228
vaju veze izmeu scena. Tesna veza izmeu vonje skejta i Jackass dokumentarnih
snimaka u prvi plan istie vanost tih potkulturnih praksi za identifikacijske procese
kroz koje prolaze mladi junaci.
Skejt potkultura ne predstavlja isti simboliki prostor za Todu i Stefana.
Stefan se zanima i za druge stvari on igra ah i bavi se dizajnom zvuka, pored toga
to namerava i da ode u Beograd na studije. Za Todu je skejt sve: to je simboliki
prostor za koji on vezuje smisao ivota. Pored skejta, on nema nita drugo. Uvidevi
tu razliku izmeu sebe i svog druga, Toda se postepeno menja i udaljava od Stefana.
Ovde moramo imati u vidu da se svakodnevne prakse koje formiraju
maskulini identitet oslanjaju na efekte telesnog iskustva u ispoljavanju linosti i
doivljavanju kulture.94 Ako je snimanje nasilnih radnji iz puke zabave distinktivna
potkulturna praksa mladih junaka, takvo pribegavanje nasilju mora se tumaiti i kao
ritual ostvarivanja, to jest potvrivanja adolescentske mukosti. U jednoj od scena
deaci prave jo jedan Jackass video. Stefan na glavu stavlja limenu kofu u koju onda
svako od deaka treba to jae da udari. Kada doe red na Todu, na iznenaenje
svih ostalih, on poinje besno da udara u kantu iskoraivi izvan granica zamiljene
zabave. Ovu scenu moemo itati i kao simbolino nasilje putem kojeg se Toda odvaja od grupe, a ponajvie od Stefana. Scena isto tako oznaava Todinu transgresiju
iz jednog u drugi oblik nasilja, iz nasilja radi zabave u stvarno nasilje, pa tako
anticipira i njegovu promenu, to jest postepeno prihvatanje radnikog subjektiviteta
koji otelovljuje njegov otac. Od tog trenutka nadalje, Todino samopovreivanje
postaje njegov lini ritual; neto to on radi dok je sam i izdvojen od drugih, a ne
za potrebe Jackass snimaka.
Prakse skejt potkulture koje ine Stefanov identitet, Todu dotiu na
drugaiji nain, i kada govorimo o njegovom telu i kada je re o njegovoj linosti.
To mu naposletku omoguava da postane svestan svoje pozicije u tranzicijskom poduhvatu. Todino samopovreivanje sada treba posmatrati u drugaijem svetlu: kao
lini protest protiv naina ivota koji mu je nametnut, protiv toga to je primoran da
odraste, to njegov najbolji prijatelj odlazi u Beograd da nastavi studije dok se on
i njegova porodica bore za opstanak. ini se da Todina mukost, simbolizovana u
povredama koje stalno iznova sebi nanosi, reflektuje tranzicijsku kulturu koja od
mlade osobe zahteva oprene simbolike prakse: prihvatiti (neo)liberalnu logiku
sveta odraslih iz ugroene radnike pozicije. Kao mladi koji dolazi iz siromane
radnike porodice iji otac isto tako prolazi kroz identitetsku krizu indukovanu
tranzicijskim promenama, dok majka pokuava da se prilagodi novim pravilima
94 R. W. Connell, Masculinities (Cambridge: Polity Press, [1995] 2005), 71.
Re no. 85/31, 2015.
trita rada kako bi omoguila porodici da preivi Toda u Stefanovim pogledima

na svet i dominantnoj kulturi koju on predstavlja vidi samo provokaciju.
U pomenutom eseju o konfliktima unutar radnikih potkultura, Koen
naglaava da je latentna funkcija potkulture da izrazi i rei, koliko god to magino
delovalo, kontradikcije koje u roditeljskoj kulturi ostaju skrivene i nerazreene.95
Tako bi Toda trebalo da oevu (socijalistiku) ideologiju rada iznova promisli i
prilagodi novoj (neo)liberalnoj, odnosno tranzicijskoj kulturi. Slino tome, Stefan
bi, kao predstavnik omladinske potkulture, trebalo da kritikuje i ispravi antagonizme hegemone kulture koju predstavlja njegov otac. Meutim, ni jedan od
mladia ne ostvaruje ovu prikrivenu funkciju. Ovde je umesto polazita za subverziju,
skejt potkultura zapravo u dosluhu sa (neo)liberalnom ideologijom.
2.2.3. Ljubavni trougao
Struktura ljubavnog trougla je jo jedan splet odnosa unutar koga se Toda udaljava od
svojih prijatelja i istovremeno postaje svestan tog distanciranja. U sreditu tih odnosa, kao njihov pokreta, nala se Dunja. Njena pojava za vreme letnjeg raspusta
u Boru inicira ljubavni zaplet izmeu nje, Stefana i Tode. Njen karakter svodi se
na stereotip o zavodnici koja podriva odnos izmeu najboljih prijatelja. Dunja ne
uestvuje ni u jednoj zajednikoj vonji, niti u izvoenju Jackass trikova. Njen lik se
tokom filma uopte ne razvija: ona je tu zaista puka funkcija u prii. Od svog prvog
pojavljivanja, Dunja je primetno blia Stefanu. Toda e na to vie puta reagovati:
bilo tako to sam izvodi rituale samopovreivanja ili tako to se direktno sukobljava
sa Dunjom ili Stefanom. Njihov odnos kulminira pred kraj filma, kada Toda gvozdenom ipkom razbija mercedes Stefanovog oca.
Ljubavni trougao ovde je prvenstveno vaan zato to reprodukuje i
osnauje odnose moi na kojima poivaju dominantni obrasci tranzicijske kulture.
Onog trenutka kada shvati da odnos izmeu njega, Dunje i Stefana zavisi od meusobnog posedovanja ili svojatanja, Toda uvia i ispravnost radnike etike svog oca.
Poto je prvi put osetio stvarnu mogunost da izgubi najboljeg prijatelja ili, pak,
devojku koja mu se svia, Toda shvata ta podrazumevaju odnosi u svetu odraslih.
Tako postaje svestan sveta u kome ivi njegov otac: to je svet nepravednih razlika u kome
prosperiraju oni koji eksploatiu i gde je osnova meuljudskih odnosa (novana)
95 Cohen, Phil, Subcultural Conflict and Working-class Community, Stuart Hall, Dorothy Hobson, Andrew Lowe i Paul Willis (ur.), Culture, Media, Language: Working Papers in Cultural Studies 1972-79 (Rutledge & The Centre
for Contemporary Cultural Studies, University of Birmingham, [1972]
2005), 71.
229
mo. To je svet kojem se njegov otac suprotstavio tako to ne eli da mu se prilagodi,

tvrdoglavo insistirajui na znaaju svog radnikog subjektiviteta.
Jedna od poslednjih scena veoma je indikativna za Todinu promenu
koju inicira ovaj ljubavni zaplet. Njih troje se odmaraju u Stefanovom stanu, poto
su se vratili iz ruilakog pohoda na supermarket. Dunja zadirkuje Todu jer je videla
da kriom plae poto je izudarao Stefana lupajui po limenoj kanti na njegovoj
glavi. Epilog te scene prikazuje Todu koji se osamljuje posle nasilnikog ispada: on
sedi na ivici provalije nekadanjeg rudnog kopa i bui lice iglom kako bi izazvao da
mu poteku suze, to jest kako bi opravdao suze poto plakanje nije muka stvar,
naroito ako se mukost dokazuje pred devojkom. Ima neega i u simbolici suza koje
teku nad nekadanjim Crvenim brdom kod Bora. To to Toda jedini put u filmu
plae ba na mestu gde je nekada stajalo Tilva Ro brdo moemo itati i kao svojevrsnu
alegoriju lamenta nad sudbinom ovog rudarskog grada. Tu se Todino odrastanje,
marginalnost i beznae simbolino stapaju sa slikom Bora u tranzicijskoj Srbiji.
Dunjino zadirkivanje, pak, treba tumaiti kao drugarsko provociranje na raun
Todine mukosti. Razume se, Toda se tu mora razbesneti. Dunjina provokacija
zavrie se u trenutku kada Toda shvati da je ona ukrala nekoliko narandi, iako je
trebalo samo da voze skejt izmeu rafova i kamerom snimaju ruenje stvari.
230
Toda: Lopovino.
Dunja: [...] Kao da nikad nisi ukrao neko voe, od komije?
Toda: Pa jesam, ali to je komijino voe. [...] Da. Ukrao sam voe [jednom]. Al sam to i priznao. Ona nee da prizna.
Stefan: ta si se istripovo? Ko da je bitno.
Dunja: to sere, Todo, ko da nemam para da kupim narande pa sam
morala da ukradem?
Toda: Boli me uvo za tvoje pare.
Ovde je nekoliko stvari vano. Ako je u redu ukrasti voe od komije, to podrazumeva i jednu vrstu komijske bliskosti. Takav stav u neku ruku odraava i radniku
etiku solidarnosti96 prema kojoj se udruuju oni koji su na istoj strani kako bi bili jai
u otporu prema onima koji (bi da) ih eksploatiu. Sledei tu logiku, oni koji su na
istoj, ugnjetavanoj strani, postaju istovremeno i familijarno bliski. U svetu mladih
junaka u kome su Toda i Stefan nerazdvojni drugari, a prema znanjima koja nose iz
kue, Toda od Stefana oekuje da uvek bude na njegovoj strani. Ovde, meutim,
96 R. W. Connell, James W. Messerschmidt, Hegemonic Masculinity: Rethinking the Concept, Gender & Society, vol. 19 (December 2005), 117.
Re no. 85/31, 2015.
vidimo da Stefanova podrka izostaje. tavie, Stefan staje na Dunjinu stranu i to

tako to napada Todu. Toda pak izuzetno uporno insistira da Dunja prizna da je
ukrala narande. To se opet moe tumaiti i kao privrenost radnikoj etici njegovog
oca, koja zahteva pravino suoavanje sa problemom i prihvatanje odgovornosti.
Upravo priznanjem da ima dovoljno para i da uopte ne mora da krade narande,
Dunja potvruje da je Toda opravdano kritikuje. Time to ne prestaje da ponavlja
da Dunja i to ba ona, koja sada ivi negde u Francuskoj krade, Toda manifestuje
svoju sve veu razliku spram nje i Stefana. To je u stvari i poslednji okida promene u njegovom liku. On istrava iz stana i gvozdenom ipkom razbija mercedes Stefanovog
oca. Kada Stefan pone da vie na njega, Toda jednostavno odgovara: Brate, sam
si reko da nije bitno ta je ije, pa ja reio da ti polomim auto.
U toj sceni vidimo kako se identiteti formiraju viestrukim i istovreme
nim procesima. Drutvena neprihvatljivost mukarca koji plae ugrozie automatski
i ostale sfere Todine identifikacije, poput, recimo, njegove klasne odreenosti.
Dakle, radnik ne moe biti mukarac koji plae. Ba kao to ga i otac tokom filma
na razne naine ui da radnik teke uslove podnosi muki i sa njima se suoava
pravino i do kraja. Drugarsko zadirkivanje na raun Todine mukosti iniciralo je
njegovu zavrnu promenu u filmu, pa tako i njegovo (konano) prihvatanje svog
radnikog subjektiviteta. Kraj te scene na jo jednom nivou reflektuje svet njihovih
oeva u koji su deaci primorani da odrastu.
Ovde smo govorili o Todinom odrastanju u Boru, na periferiji, u tranzicijskoj

Srbiji. Dok on i Stefan pokuavaju da razumeju tranzicijsku kulturu, primorani da
odrastu u svetu svojih oeva, i starije generacije se prilagoavaju tranzicijskom miljeu. I jedni i drugi ue nova pravila, i jedni i drugi sazrevaju. Tokom filma se
ispostavlja da i tranzicijska kultura i omladinska potkultura u kojoj junaci uestvuju
poivaju na izrazito hijerarhizovanim drutvenim obrascima. Pa tako umesto da
generie oblike otpora, skejt potkultura stvara znaenja koja su u skladu sa miljeom u kome se praktikuje. Dok vonjom skejta Stefan ubija vreme izmeu ostalih
obaveza, Toda skejt vozi znajui da nema emu drugom da se posveti. Sve se svodi
na to ko ima privilegiju da vreme ubija uvebavanjem trikova na skejtu. Zato je
razumljivo oekivanje da e se Stefan u svetu odraslih bolje snai jer odrastajui
on jednostavno reprodukuje hegemonu mukost svog oca, zbog ega ve u skejterskoj druini uiva odreene prednosti. Raskorak izmeu tranzicijskog kulturnog
ideala i realnih mogunosti kod Tode proizvodi svojevrsnu identitetsku krizu koja
je u filmu simbolizovana upravo Todinim samopovreivanjem. Konano, Todino
231
232
samopovreivanje u filmu predstavlja pandan simbolikom nasilju koje njegov otac

svakodnevno doivljava kao fabriki radnik u tranzicijskom drutvu Srbije.
Pre nego to preemo na analizu Klipa, kratko emo se osvrnuti na
poslednju scenu Tilva Roa, koja destabilizuje dotadanje predstave o Todinom i
Stefanovom odnosu i njihovim formativnim iskustvima sa poslednjeg zajednikog
letnjeg raspusta. U zavrnoj sceni Dunja misteriozno nestaje u brdovitim, zelenim
obroncima negde na obodu grada.97 Poto se od nje oproste, Toda i Stefan nastavljaju svojim putem smiljajui nove skejt i Jackass trikove. Kao da se nita do
tada nije dogodilo ni njihovi sukobi, ni nerazumevanje, ni ozbiljna materijalna
teta. Naelno, takav kraj odgovara konvencijama coming-of-age anra jer formalno
zatvara period poslednjeg srednjokolskog leta tokom kojeg Toda proivljava svoje
mladalake zablude. U poslednjoj sceni vidimo da je Ljubin mercedes popravljen,
da se Dunja vraa u Francusku, a Stefan i Toda etaju jedan pored drugog kao na
poetku filma. Toboe sve izgleda isto, jedino skriveni Todini oiljci svedoe o bolnim iskustvima odrastanja tog letnjeg raspusta. Kao da ovaj povratak na prvobitno
stanje stvari ilustruje zaarani krug odrastanja u tranzicijskom miljeu. Jer ako u
svetu odraslih ne postoje pravila, trenutak sticanja zrelosti bie upravo saznanje da
pravila nema, pa se tako odrastanje pretvara u jedan proces bez kraja; u svojevrstan
sindrom povratka na poetak.
3. Klip
Klip je pria o Jasni, tinejderki iz siromanog beogradskog predgraa. Jasna je
takoe reprezentant jedne tranzicijske generacije, to jest podgrupe za koju je kara
kteristino da odrasta uz turbo-folk muziku. I Jasnin svakodnevni ivot presudno
je obeleen klasnim (materijalnim) pitanjem: iz siromane radnike porodice, ona
pohaa kolu u kojoj je veina uenika iz slinog miljea. Povrh svega, njen otac je
ozbiljno bolestan, a porodica nema novca za njegovu operaciju. Zaplet u filmu je
ljubavni: Jasna se bori da zadri svoju prvu veliku ljubav. To to se zaljubila u svog na
silnog vrnjaka oleta pokazae se kao glavna provera njene zrelosti, koju ona na
97 Misteriozni nestanak u prirodi na kraju filma indikativan je za Dunjinu
stereotipnu reprezentaciju. Taj prizor nas navodi na dvostruko tumaenje:
ona je ena zavodnica koja time to nestaje u prirodi potvruje svoju
stereotipnu sliku kao prirodnu datost. Drugim reima, njen misteriozni
nestanak potvruje da se priroda vraa prirodi. Takva reprezentacija je
nadasve problematina. Meutim, zbog konvencija coming-of-age anra koji
u sredite radnje postavlja iskljuivo jednog junaka, dok su ostali likovi
prikazani povrno i u funkciji junakovog odrastanja, ovde zapravo nema
prostora za kritiku stereotipne konstrukcije jedine devojke u filmu.
Re no. 85/31, 2015.
kraju nee proi. Njihova veza sastoji se iskljuivo od seksualnih odnosa. Kada Jasna
konano iskorai iz takvog modela i prizna oletu da ga voli toliko da bi za njega sve
uinila, ole e joj ljutito prebaciti da je ona samo igraka za seks (i to loa). Ta veza,
kao i sva njihova komunikacija, zasniva se na odnosu dominacije i podreenosti.
To e kulminirati u nasilnom zavretku filma: ole brutalno prebija Jasnu zato to
je poljubila drugog momka.
Jasnin uzor su zvezde turbo-folk muzike. Taj muziki anr, koji
nastaje u prvoj polovini devedesetih, u vreme takozvane rane tranzicije, razvijae se
kasnije pod uticajima razliitih globalnih muzikih trendova. U filmu vidimo Jasnu
kako u sobi pred zamiljenom publikom izvodi turbo-folk pesme i podraava pokrete
pevaica na bini. Te pevaice su referenca i u njenom svakodnevnom govoru, to
potvruje njenu privrenost kulturnim praksama turbo-folka. Stoga Jasnu ovde
vidimo kao reprezentanta turbo-folk potkulture. Kao u Tilva Rou, omladinska pot
kultura i u ovom filmu nosi dvostruka znaenja. Ona, s jedne strane, predstavlja
svojevrsni simboliki prostor emancipacije, pruajui izvesne oblike eskapizma i
jake subjekatske pozicije. Meutim, videemo da je u Klipu turbo-folk potkultura
pre svega u dosluhu i skladu sa patrijarhalnim miljeom u kojem nastaje.
3.1. Self-recording98
Za razliku od Leaia, koji u Tilva Rou kombinuje dokumentarni i kvazidokumentarni materijal, Milo u Klipu dosledno koristi kvazidokumentarnu poetiku. Na sline
strategije, videli smo, nailazimo i u jugoslovenskom Crnom filmu, gde je doku
mentarizam bio znak za drutveni angaman. Klip jeste igrani film u kome glumci
tumae izmiljene likove. Istina, ni ovde ne glume profesionalci: re je uglavnom o
tinejderima koji su se pre Klipa glumom bavili iskljuivo amaterski.
Milo koristi zanimljiv narativni postupak kojim svojoj junakinji omo
guava da u formi video spomenara mobilnim telefonom belei bitne trenutke.
Tom priom u prii glavni tok filmskog narativa dovodi se u vezu sa narativnim
tokom iz Jasninog spomenara. Tako se jednom paralelnom priom Jasninim
snimcima sa mobilnog telefona objanjavaju i tumae dogaaji iz druge, glavne
prie. Kao u kvazidokumentarnim sekvencama Tilva Roa, ovde takoe imamo podrhtavanje kamere, neobraenu sliku i zvuk. Dobijamo privid autentinih snimaka mobilnim telefonom. Meutim, zbog specifine upotrebe kvazidokumentarnog
materijala kao dosledno sprovedenog postupka kojim se uvode paralelni Jasnini
lini zapisi ti elementi u Klipu skreu panju na jo jednu bitnu stvar: ideologiju
98 U prevodu sa engleskog: snimati sam sebe.
233
234
kvazidokumentarnog. U vezi sa tim, moe se postaviti pitanje: koje elemente Milo

bira kao dokumente o Jasninom odrastanju? Zbog ega ba ti prizori u filmu
mahom je re o vulgarnostima i nasilju pretenduju na istinitost slike o mladima
koji se tako predstavljaju? Analiza e pokazati da umesto drutvenog angamana,
kvazidokumentarna poetika Klipa otkriva rediteljkinu predstavu o vlastitoj superiornosti spram turbo-folk potkulture kojoj su navodno privreni mladi iz siromanih
drutvenih slojeva. Tako e njen pokuaj kritike domaeg tranzicijskog drutva zavriti osudom njenih junaka.
Pria u prii, odnosno Jasnin video spomenar jeste oblik junakinjinog intimnog zapisa. Za taj zapis je kljuno to to se njime reprodukuje muki
pogled (male gaze) kao model samoobjektifikacije, da bi se tokom prie ispostavilo
da je to ujedno i model samoidentifikacije. Time kako sebe snima mobilnim telefonom i ta bira da zabelei u spomenaru, Jasna interiorizuje privilegovanu muku
perspektivu. Ta paradigmatina i u naelu erotizovana perspektiva u vizuelnom
stvaralatvu naslanja se na drutveno definisanu rodnu razliku koja u medijima, u
umetnostima i na filmu kodira slike i prizore.99 Feministika teoretiarka filma
Lora Malvi (Laura Mulvey), koja uvodi pojam mukog pogleda, objanjava kako
se u inu zadovoljstva u posmatranju reprodukuju polne razlike, to podrazumeva
jasnu podelu na aktivnu (muku) i pasivnu (ensku) ulogu.100 U takvom patrijarhalnom ustrojstvu vizuelnih kodova ena na filmu predstavlja erotski objekt kako za
ostale likove tako i za gledaoce.101
3.2. Jasnin spomenar
Jasnino odrastanje predstavljeno je, dakle, posredstvom toposa prve velike ljubavi.
Zaljubljenost u oleta gurnue je u brojne nelagodne situacije, kroz koje e ona
hteti da proe kako bi ljubav ostvarila i sauvala. Motivi za njenu zaljubljenost,
neprilike kroz koje prolazi zbog svoje ljubavi, te odnos njenih roditelja kao uzor za
ljubav kojoj Jasna tei sve to zabeleeno je u Jasninom spomenaru. Ti prizori
bi se mogli podeliti u tri tematske celine: prvu je obeleila uvodna scena u kojoj se
uspostavlja simbolika situacija oletov pogled kodira Jasnino ponaanje; zatim
imamo scene eksplicitnog seksa; konano, tu su prizori Jasninog bolesnog oca u
bolnici. Jasnino beleenje stvarnosti mobilnim telefonom moe se itati kao mesto
(individualnog) upisivanja i (kolektivne) artikulacije drutveno ustanovljene heteronormativnosti. No, da bismo u njenim intimnim zapisima prepoznali hetero99 Laura Mulvey Visual pleasure and narrative cinema, Film: Psychology, Society,
and Ideology, (eds.) Leo Braudy and Marshall Cohen (New York: Oxford
UP, 1999).
100 Ibid., 808.
101 Ibid., 808-810
Re no. 85/31, 2015.
normativne obrasce, prvo emo analizirati naine na koje se heteronormativnost

reprodukuje u turbo-folk potkulturi.
Poimo od ireg diskurzivnog okvira turbo-folk kulture. U studiji o
enama, naciji i turbo-folku, Marija Gruji pie o nainima na koje enska izvoenja
heteronormativnosti kodiraju odnos izmeu individue i zajednice u popularnoj
kulturi:
U sreditu ovih konstrukcija nalaze se heteronormativne reprezentacije
ena koje su odane vrednostima zajednice i seksualno podreene modelu
mukarca, stvorenom na osnovu drutveno privilegovane slike o mukarcu u
sprskom drutvu.102
Turbo-folk je najdominantnija zabavljaka praksa na muzikoj sceni koja je nastala
po raspadu Jugoslavije.103 Scenski identiteti ena koje izvode tu muziku ine
osnovu za ouvanje heteronormativnih vrednosti zajednice.104 Povrh toga, odreene konvencije turbo-folk anra heteropatos, mladost, lepota i fetiizacija seksualne
razlike reprodukuju ili ak proizvode obrasce srpskog nacionalnog identiteta te
obavezne heteroseksualnosti.105 Nova paradigmatina enskost je takoe i glavna
roba za postsocijalistiko trite kulture, koje se u Srbiji oblikuje pod uticajem potreba konzumenata, ali i drutveno-politikog konteksta.106 Svaka reprezentacija
te enskosti proizvodi i fetiizovano ensko telo:
Kratke suknje, duge i seksi noge, mnogo minke, gola ramena i polu-izlo
ene grudi bili su fetiizovani oznaitelji koji su predstavljali opte mesto
ovih video spotova, [] glavni kodovi komunikacije sa publikom.107
Zato je razumljivo to se obavezna heteroseksualnost u Klipu prepoznaje i u rodnim/
drutvenim odnosima koji se artikuliu u praksama turbo-folk potkulture, sa kojom
se, dakle, Jasna i njene prijateljice identifikuju.
102 Marija Gruji, (PhD dissertation) Community and the Popular: Women, Nation
and Turbo-Folk in Post-Yugoslav Serbia, (Budapest: CEU, Budapest College,
2009), ii-iii.
103 Ibid., 2-3.
104 Ibid.
105 Ibid., 170.
106 Ibid., 165.
107 Ibid., 178.
235
236
3.2.1. Turbo-folk potkultura

Za razliku od skejt potkulture na ije prve oblike nailazimo u kalifornijskoj surferskoj kulturi, turbo-folk potkultura nastala je ba u Srbiji, u periodu koji su presudno obeleili dominantna nacionalistika ideologija i ratni sukobi. Turbo-folk
muzika predstavlja hibridnu meavinu balkanske i jugoistone tradicionalne muzike
sa MTV elektro-dens muzikom produkcijom. Kako se razvijala MTV produkcija,
tako se s vremenom menjao i ovaj anr. Omladinska kultura koja se vezuje za turbo-folk scenu iz devedesetih na primer, identitetski obrasci gangstera, fatalnih ena
ili novih bogataa (uspenih ljudi)108 uveliko se razlikuje od dananje. Turbo-folk
potkultura koju Jasna praktikuje i demonstrira moe se videti kao oblik devojake fan
potkulture. U sreditu Jasninog simbolikog sistema je sluanje turbo-folk pesama, a te
pesme se sluaju ne samo kod kue ve i u klubovima i kafanama u koje ona redovno
izlazi i plee uz takvu muziku.
Prema etnomuzikolokinji Ljerki Rasmusen (Ljerka Rasmussen), kate
gorija kafane u tesnoj je vezi sa kategorijama u kojima dominiraju mukarci tak
miarsko ispijanje pia, meusobno provociranje i pijano lumpovanje.109 Svaki put
kada Jasna i drugarice odlaze u provod mise-en-scne u kafani je isti: mladii piju
za barskim stolovima, dok devojke na podijumu i oko stolova izazovno pleu, a ponekad se ak i potuku zbog deka, odnosno odigraju predstavu za tog deka. Dok
zavodniki pleu, devojke izvode fantazije iz tekstova pesama to kod njih pobuuje
zadovoljstvo. Istovremeno, one uestvuju i u formiranju struktura heteroseksualnih
udnji koje su u funkciji zadovoljavanja mukaraca. Ugaajui njihovim pogledima, devojke ispunjavaju sopstvene fantazije indukovane zadovoljstvom zbog saznanja
da predstavljaju eljeni erotski objekt.
Anela Mekrobi istie znaaj doma za devojake omladinske kulture:
minka je, naravno, sluila da bi se nosila izvan kue, na poslu i na ulici,
kao i na igrankama. Ali rituali isprobavanja garderobe i eksperimentisanja
sa stilovima frizura i minkanja predstavljali su aktivnosti koje su se obavljale
unutar doma.110
108 Ivana Kronja,Politics, Nationalism, Music and Popular Culture in

1990s Serbia, Slovo, Vol. 16, No. 1 (Spring 2004).
109 Rasmussen, Ljerka V. From Source to Commodity: Newly-Composed
Folk Music of Yugoslavia, Popular Music, Vol. 14, No 2 (May, 1995).
110 Angela McRobbie, Feminism and Youth Culture (Palgrave Macmillan, 2000), 16.
Re no. 85/31, 2015.
U jednoj od scena s poetka filma, Jasna i drugarice se zabavljaju u kui jedne od

njih, izvodei svoje male rituale pred odlazak u kafanu. Scena prikazuje etiri tinej
derke kako se spremaju za grad paljivo biraju garderobu koja e najbolje istai
njihove seksi delove tela i u kojoj e izgledati kao prave zavodnice. Iz naina na
koji brinu o svom izgledu jedna od njih je zabrinuta zbog toga to joj se u helan
kama koje je obukla ocrtava celulit moe se iitati narativ samoobjektifikacije koji
je duboko ukorenjen u seksistike i heteronormativne diskurse prisutne u turbofolk i MTV muzikim industrijama.111
Seksistiki diskursi apeluju na devojice na takav nain da one naposlet
ku iz perspektive mukog pogleda konstruiu narative o sopstvenim identitetima:
dakle, iskljuivo kroz fetiizovanje svog/enskog tela. Na primer, kada u toj istoj
sceni tei drugaricu zbog toga to ova misli da ne zna lepo da se naminka, Jasna
objanjava: Ko ti bre gleda oi? Ima sise, ima dupe, ima sve, ta e ti oi u disko
teci? O istoj stvari je re i kada Jasna sama u svojoj sobi izvodi turbo-folk pesme,
oponaajui pevaice iz video spotova. U jednoj od uvodnih scena Jasna peva: tikle
na noge, noge u kola i tetovaa na lea gola. Ona prihvata ulogu ene koja sebe poziva
u akciju, ene koja zna kako da se obue i izvede poeljnu enskost (femininity) ne bi
li zavela mukarca. Ve iz tih primera vidimo u kojoj meri je dom bitan element u
devojakim svakodnevnim praksama u filmu. Dom postaje simboliki prostor gde
se oblaenjem i izvoenjem enskih uloga vienih u turbo-folk spotovima iznova
proivljavaju devojake fantazije.
3.2.2. oletov pogled
Turbo-folk pesme i nastupi formiraju enske subjekatske pozicije koje se vrsto
naslanjaju na heteronormativne rodne odnose. Poto to ide u paru sa temama romantine utopijske ljubavi o kojoj govore tekstovi ovih pesama, a sve to prate javni
narativi o pevaicama koje su pobegle sa dna drutvene lestvice,112 subjekatske pozicije koje se reprodukuju u devojakim fantazijama nuno su i klasno obeleene. S
vremenom, pevaice uspevaju da zauzmu klasne pozicije koje su drugaije od onih
111 Dananja globalna popularna muzika oslanja se na fetiizovano ensko telo
kao osnovni simboliki resurs za komunikaciju sa publikom. Setimo se, na
primer, muzikih spotova Rijane (Rihanna), Majli Sajrus (Miley Cyrus),
Britni Spirs (Britney Spears) itd. Fetiizovano ensko telo postaje dakle
norma muzikog trita, to ukazuje na neminovna preklapanja globalnog
popularnog anra sa turbo-folkom i njegovim lokalnim podanrovima.
112 Olga Dimitrijevi, (MA Thesis) The body of the female folk singer: constructions
of national identities in Serbia after 2000 (Budapest : CEU, Budapest College,
2008), 44.
237
238
od kojih su krenule. One su sada zvezde muzike industrije. U medijima se pojavljuju fotografije njihovih luksuznih domova, a one same se ne libe da naglase svoj
novosteeni ivot na visokoj nozi.113 Sve to ini da pozicije koje se devojicama
nude za identifikaciju, naroito onima koje kao Jasna dolaze iz nie/radnike klase,
budu ambivalentne.
Scena koja otvara Klip skree panju na nekoliko stvari karakteristinih za
takvu identifikaciju. Ta scena dovodi u vezu Jasnin narativ o poeljenoj drutvenoj/
klasnoj poziciji mesto identifikacije sa turbo-folk zvezdama i njenu rodno podreenu poziciju objekta u (hetero)seksualnom odnosu. Vidimo Jasnu naslonjenu na
zid, dok okrenuta prema kameri odgovara na oletova pitanja. oleta pak u kadru
ne vidimo poto je on taj koji snima. Postavljanjem oleta kao kamermana/reditelja
uvodne scene stvorena je situacija u kojoj njegov muki pogled kodira Jasnino
ponaanje. Ta simbolika situacija ponavljae se tokom filma u vie navrata tako to
e Jasna istim mobilnim telefonom iz uvodne scene snimati samu sebe.
Scena poinje usred Jasnine reenice, kao da pratimo situaciju koja je
otpoela mnogo ranije, pa imamo utisak da sve gledamo iz voajerske perspektive.
Nije jasno kako je telefon dospeo u oletove ruke, niti kako su njih dvoje zavrili
sami u mranoj sobi. Poetak zapravo podrazumeva da publika prepoznaje obrazac
prema kome je normalno i oekivano da deko maltretira devojicu (otimajui joj
mobilni telefon) te da je za devojicu to privlano i uzbudljivo:
Jasna: Neeemoj.
ole: Kai.
Jasna: ta?
ole: ta oe.
113 Primer za to je privatni ivot najpoznatije turbo-folk pevaice Svetlane
Cece Ranatovi, koji je s vremenom postao deo njenog scenskog identiteta. Ceca je doivljavana kao neko ko je pripovedao autentinu priu o
sebi, neto samo po sebi veliko ena sa ukletom, glamuroznom ali traginom,
sjajnom i oajnom sudbinom srpska heroina tranzicionih vremena.
Roena i odrasla u malom srpskom selu, a potom udata za ratnog komandanta optuenog za zloine u jugoslovenskim ratovima eljka Ranatovia Arkana Ceca predstavlja enu koja je svoju mo i bogatstvo stekla ponavljanjem i iskoritavanjem hegemonijskih, heteronormativnih kulturnih
kodova u srpskom kontekstu. Marija Gruji,(PhD dissertation) Community
and the Popular: Women, Nation and Turbo-Folk in Post-Yugoslav Serbia, (Budapest:
CEU, Budapest College, 2009), 162-169.
Re no. 85/31, 2015.
Jasna: Ja sam Jasna, i imam veliku kuu sa bazenom; i vilu; tamo moete da
doete autobusom.
ole: ta oe od mene?
Jasna: ta ta hou?
ole: Pa, to si dola?
Jasna: Pa, reko si mi da uem. Ma ta me bre cima, koji kurac. Ne volim to.
ole: ta voli?
Jasna: Volim da ga primam. (kikot)
Trenutak pre, saznajemo da Jasnina porodica nema dovoljno novca da joj kupi mo
bilni telefon, a ovaj koji je Jasna dobila na poklon ele da prodaju ne bi li prikupili
neto novca. Stoga je razumljivo to Jasna u navedenoj igri uloga sebe predstavlja kao
bogatu divu. Uloga bogate dive ukazuje i na Jasnin odnos prema turbo-folk sceni
koja slui kao osnovni simboliki resurs za njene identifikacijske prakse. Uvodna scena daje dakle paradigmatinu situaciju i uvodi sve kljune aspekte Jasninog
odrastanja: identifikacija i eskapizam u vrstoj vezi sa sadrajem turbo-folk pesama,
te klasna anksioznost koja se u filmu ispoljava u razliitim situacijama.114
Ta scena uspostavlja i paradigmatian odnos dominacije i podreenosti
koje ine temelj komunikacije izmeu Jasne i oleta. Oduzimajui Jasni mobilni
telefon i snimajui je, ole za sebe gradi poziciju moi. S obzirom na to kako ga Jasna gleda i kako se kikoe na njegova nasilnika pitanja, jasno je da ona u stvari udi
za njegovom panjom. Tako se oletova dominacija dvostruko razvija. Pre svega, on
predstavlja dominatnu, nasilnu mukost koja je privilegovana u turbo-folk kulturi.
Poto uiva takav status, on moe veoma lako da manipulie Jasninim oekivanjima.
Dijalog iz uvodne scene odlian je primer za to: ole naglo prebacuje temu sa zajebavanja nasilnim pitanjima na Jasnino priznanje da voli da prima otpozadi. I
taj obrazac iz uvodne scene ponovie se u razliitim situacijama, uvrujui njihov
odnos unutar hijerarhijskog diskursa heteronormativnosti.
Ali, ako diskurs heteronormativnosti zapravo nije nita drugo do dis
kurs muke moi, onda se njegovi aranmani mogu pronai u svakoj artikulaciji
muke dominacije. U sluaju navedenog dijaloga, oletova dominacija moe se
prepoznati u injenici da on sve vreme samo postavlja pitanja. Isto vai i za seks govor (sex talk) koji namee. Poto razgovor naglo usmeri na Jasninu seksualnu elju,
114 Vano je, na primer, to to se Jasna stidi da kae prijateljima kako joj je
otac teko bolestan i kako njena porodica nema novac za njegovu operaciju. Isto tako, u jednom od prepiranja sa majkom Jasna izgovara: Neu
vie ni da priam sa tobom, uskoro e jo da postane i istaica.
239
240
ole e nastojati da Jasnu navede da uradi ono to je seksualno uzbuuje. Ironino,

Jasnino seksualno uzbuenje sluie samo tome da pobudi udnju kod oleta. Kroz
pounutrivanje slike o sebi kao seksualnom objektu, Jasna se predstavlja kao pasivna uesnica u heteroseksualnoj aktivnosti, kao ona koja eli da bude jebana ili da prima
otpozadi. Izvoenje (enske) pasivne udnje ovde slui da inicira aktivnu udnju kod
oleta, simulirajui tako njegovu akciju u njenoj pasivnosti. Tako ak i kada Jasna jeste
seksualno aktivna, ole ipak zauzima moniju poziciju jer je on konani referent i
recipijent, podstreka i konzument heteroseksualne udnje.
Podstaknut seks govorom, ole sputa ruku u Jasnine gae i ponovo je
pita ta to ona eli. Ona konano odgovara: Jebi me. Oekivano, posle nekoliko
trenutaka on sklanja ruku i prestaje da snima. Dobra si, zakljuuje zadovoljno. Taj
iskaz sadri nekoliko stvari vanih za mapiranje heteronormativne logike. Rei samo
Dobra si i postaviti to kao zavrnu repliku u razgovoru, brie tragove svega to je u
tom iskazu ostalo neizreeno i postavlja oleta kao konanu instancu vrednovanja.
Ne kae se u emu je Jasna dobra, to jest prema kom vrednosnom sistemu se ona
pokazuje kao dobra. Time se briu i tragovi potvrde oletove dominacije. On je
sebi dao pravo da izrie sud i taj sud zakljuuje dijalog. Stvaranje heteroseksualne
udnje u njihovom dijalogu zavrava se dakle Jasninim neostvarenim zadovoljstvom
i oletovim vrednosnim sudom koji zatvara scenu. Time to je Jasni rekao da je
dobra, ole opravdava njenu identifikaciju sa objektom muke udnje. Pounutri
vanjem te vrednosti, Jasna u heteronormativnom okruenju ne samo to postaje
vidljiva nego stie i priznanje.
Uvodnu scenu Klipa ne moemo do kraja razumeti bez zavrne scene u
kojoj ole na urci prebija Jasnu jer je poljubila drugog deka. U toj sceni se simboliko nasilje sadrano u pitanjima s poetka filma otelovljuje u oletovim brutalnim
udarcima. Indikativno je to to e se u sceni pre ove poslednje Jasna napiti zato to
joj ole ne uzvraa ljubav. Pesma koja ide u pozadini u klubu gde se Jasna napije
praktino najavljuje zavrnu scenu:
Pitaj ta hoe. Ja sve priznau. Ako sam kriva, ja nestau. Udari me jako, da
me zaboli. Moda se i nismo ba uvek voleli. [] Udari da vidi od ega sam,
stvorena za tebe, kao stena sam, idealno tvoja cela sam.
Poslednja scena koju rei ove pesme anticipiraju mora se stoga itati kroz uvodnu
scenu. Odnosi dominacije i podreenosti ovde poprimaju najekstremniji oblik
fizikog nasilja. Meutim, Jasna e posle batina ustati sa poda, teko povreena, i
pokazati koliko je jaka i dobra za oleta, a scena e se zavriti njihovim poljupcem
Re no. 85/31, 2015.
u krvi. Krvavi poljubac je tako konana afirmacija Jasninog potlaenog mesta koja stie
upravo od oleta. To je ujedno i afirmacija patrijarhalnog poretka koji postaje
naroito surov u tranzicijskoj Srbiji.
3.2.3. Seks video klipovi
Pored toga to njime snima sebe dok izvodi seksi i zavodnike poze u donjem veu
poze u kojima ima jebozovno ogromno dupe, to loi [mukarce] Jasnin mobilni
belei i njene seksualne odnose sa oletom. Te scene razlikuju se po tome ko od njih
dvoje dri mobilni. Zanimljivo je da Jasna reira samo one snimke u kojima ona zauzima poze, ljubi se sa oletom ili zbog njega plae. Dakle, to su prizori zaljubljenosti,
slabosti i samosaaljenja. S druge strane, ole Jasninim telefonom snima iskljuivo
scene u kojima on dominira. To su scene seksa koje ga prikazuju kao aktivnog uesnika
(tako to seksualne aktivnosti kontrolie i usmerava prema svojoj (hetero)seksualnoj
udnji), a pogotovo kao fiziki aktivnog u scenama seksa otpozadi ili kao osobu koja
dominira u igri u kojoj Jasni vezuje povodac oko vrata.
U svim tim scenama jasni su naini na koje heteroseksualnost ureuje
drutvene odnose. Heteroseksualnost je tu svojevrsna politika institucija ija nor
mativnost odrava rodne nejednakosti i ene ini podreenim mukarcima.115 Dva
klipa iz Jasninog spomenara kljuna su za prikaz prinudne heteroseksualnosti kao
mehanizma hijerarhijskog organizovanja meu tinejderima: kada Jasna u kolskom
toaletu oralno zadovoljava oleta i iseak iz scene gde ole Jasnu jebe otpozadi.
U prvom klipu, ole snima Jasnu dok ga ona zadovoljava. Znamo da
se neposredno pre toga razbesneo saznavi da ga Jasna kriom snima u kolskom
dvoritu, zbog ega je i napada: ta hoe? Kao odgovor na njegovo otro pitanje
dobijamo scenu u kolskom toaletu, posle ega ole (jo jednom) naprasno odlazi, a Jasna ostaje da klei nad wc oljom. Situacija u toaletu, u nekom izopaenom
smislu, predstavlja za Jasnu uspeh poto je konano uspela da privue oletovu panju. Povrh toga, ona sada ima vanu priu koju e ispriati drugaricama. Odmah
po ulasku u uionicu, Jasna e krenuti da prepriava svoj uspeh i opisuje lepote
oletovog penisa. No, onog trenutka kada njene drugarice ponu da je ispituju o
iskazanim vetinama, o tome da li je uspeno izvela zadatak, pria prerasta u ritual
utvrivanja Jasnine pozicije u hijerarhiji meu prijateljicama. Jasna mora imati dobre
vetine kako bi potvrdila svoj (potkulturni) identitet.116 Naposletku, posedovanje
115 D. Cameron i D. Kulick, Language and Sexuality (CUP, 2003), 44-45.
116 Ekstremna seksualizacija mladih devojaka nije pitanje iskljuivo turbofolk kulture. Naprotiv, ona ini deo ire omladinske kulture, globalno
predstavljene na nekim MTV programima i u razliitim omladinskim
241
tih vetina u Klipu predstavlja i uslov devojake inicijacije u svet heteronormativnih

odnosa odraslih.
Negde na sredini prie, kada se odnos izmeu oleta i Jasne donekle
stabilizovao, vidimo ih kako vode ljubav u njegovoj sobi. ole se ponovo nalazi iza
kamere, snima in otpozadi i ispituje Jasnu:
ole: Je l voli kad te jebem u dupe?
Jasna: Aha.
ole: Nisi ni za ta bolje nego da te jebem u dupe.
242
Kao i u prethodnom primeru, u ovom seks razgovoru ne radi se o stvarnom jebanju otpozadi, ve o znaenjima koja se tim inom prenose. Razume se, i ovaj
oletov iskaz temelji se na heteronormativnom komunikacijskom kodu, negovanom
u viestrukim ugnjetavakim diskursima nacionalistike i postkonfliktne Srbije. Za
analizu tog iskaza vaan je i pojam iz studija o nacionalizmu Volknation koji
Nira Juval-Dejvis (Nira Yuval-Davis) uvodi kao ravan nacionalnog reprodukovanja.
Volknation je, naime, genealoka dimenzija nacionalistikog projekta koji se temelji
na mitu o zajednikom poreklu i istoj krvi.117 Za Juval-Dejvis, taj mit konstruie
najiskljuiviju i najhomogeniju viziju nacije.118 U takvom poretku stvari, ene
nose teret reprodukovanja nacije i ouvanja njene iste krvi. Drugim reima,
prema tom nacionalistikom obrascu devojke/ene koje su vredne samo da budu
jebane u dupe, u stvari ne zasluuju ast da postanu majke (nacije). Meutim,
iz tog obrasca, kojim se ujedno reprodukuju i Drugi jedne nacije, iitavamo i beskorisnost gej mukaraca: umesto bioloke reprodukcije sa enama, oni se jebu u
dupe. Takvi heteronormativni i duboko nacionalistiki diskursi oblikuju rodne
odnose u tranzicijskoj Srbiji. oletov iskaz upisan je u te tlaiteljske diskurse, dok
je njegova namera daleko prostija: poniziti Jasnu kao neasnu enu ili pedera.
Naredno poglavlje pokazae kako se izjave poput ove tokom filma transformiu u
fiziko maltretiranje gej deaka.
filmovima i televizijskim serijama. Vidi, na primer, satirinu TV seriju

Shameless (2011, R: Paul Abbott), film Kids (1995, R: Larry Clark), ili MTV
reality serijale Virgin Territory (2014) i Jersey Shore (2009, R: Anthony Beltempo, Sally Ann Salsano).
117 Nira Yuval-Davis, Theorizing Gender and Nation, Gender & Nation (London: Sage Publications, 1997), 21.
118 Ibid.
Re no. 85/31, 2015.
3.2.4. Bolesni otac

Treba uoiti kako se scene eksplicitnog seksa naizmenino smenjuju sa sekvencama
koje prikazuju Jasnine roditelje: bolesnog oca i majku koja ini sve to moe da pri
kupi novac za oevu operaciju. U tim scenama, Jasna svaki put odbija da pomogne
majci, ponaa se kao razmaena tinejderka koja uvek ima neka pametnija posla.
Pred kraj filma, kada majka konano uspe da smesti oca u bolnicu, Jasna rei da
ode i poseti ga. Dok njeni roditelji razgovaraju, ona ih kriom snima kako se dre za
ruke, dodiruju i ljube. Taj klip glasno i nepogreivo odjekuje kroz Jasnina oseanja
prema oletu, koja se takoe upisuju u isti spomenar. Klip iz bolnice prethodi
sceni u kojoj Jasna konano izjavljuje ljubav oletu, na ta on bez oklevanja i ljutito
menja temu, naglasivi Jasnin nedostatak vetina.
Obe scene su vane za tumaenje Jasninog pogleda na pravila sveta
odraslih. Ona, dakle, prepoznaje ljubav koju dele njeni roditelji i neguju je ak i
usred tekog siromatva i bolesti. Poto ole brutalno odbaci njenu izjavu ljubavi,
umesto da se od njega odmah udalji, Jasna odluuje da se bori za njegovu ljubav. Ona
se uputa u niz neprijatnih dogaaja ne bi li oleta zadrala uz sebe. Prvo mu se
suprotstavlja u kolskom dvoritu, to zavrava neuspehom jer shvata da ga se plai.
Na kraju filma, Jasna e pribei najpoznatijoj enskoj strategiji, o kojoj pevaju
mnoge turbo-folk pesme: uinie svog mukarca ljubomornim. Kao i u veini pria
o mukoj ljubomori, u ijoj je osnovi ideja da ena pripada svom mukarcu, Jasnino
ponaanje isprovocirae oleta da je brutalno prebije. ak i pesma koja svira na
zabavi dok traje nasilje, ljubomoru uvodi kao element heteropatosa: Dve su tue
ruke na meni, oseam se bolesna sva [] Niko kao ti [moj mali] nema klju za moje
slabosti. Dok ole tue Jasnu, pesma ide dalje: Nisam devojka, ni ena. Krevet
mi je pust, ko stena [] nisam devojka, ni ena, to moe biti posredan komentar
o Jasninom odrastanju i munom preobraaju iz devojke u enu. Ta transgresija
prikazana je u filmu kao nasilna inicijacija u svet odraslih ena. Kraj filma, slino
poetku, kroz rei pesme koje se preklapaju sa zvucima batinanja, povezuje odrastanje sa pristajanjem na nasilje.
Nije nezanimljivo zapitati se i zato je u filmu bolestan ba otac (ako
ostavimo po strani jednostavan odgovor da je sluajno tako), a ne majka. Ta bolest
prikazuje porodicu iji je hranitelj bolestan. Pri tom, erka se odaje hedonizmu
umesto da brine o porodici u krizi (u jednoj sceni majka e ak rei Jasni kako ona
samo unitava porodicu). Prvo to vidimo posle uvodne scene jeste bolesni otac koji
pokuava da ustane iz kreveta. Imajui u vidu pornografsku estetiku uvodne scene,
jasno je da su dve situacije jukstapozirane da bi se istakao njihov nesklad. Stie
se utisak i da sama rediteljka formulie svojevrsnu vizuelnu kritiku ponaanja svoje
243
junakinje, kritiku koja polazi od izrazito patrijarhalnih vrednosti Jasna je loa erka
koja ne brine o porodici, niti uva svoju ednost.
Na tom tragu, likovi u Klipu konstruisani su kao skladita za sve negativne stereotipe o turbo-folk kulturi: promiskuitetne mlade devojke koje su nezainteresovane za kolu; loe erke; deaci kao nasilnici i dileri droge; a svi iz redova
nie/radnike klase.119 Malo je rei da to oduzima svaki kritiki potencijal filmu:
tu se ne (pre)ispituju sloenosti patrijarhalnog, heteronormativnog drutva, niti
veze tog drutva sa posebnom turbo-folk kulturom i nasiljem unutar nje. Milo
svu krivicu za nedostatak moralnih i drugih vrednosti svaljuje na mlade junake
u filmu. Konano, ne moemo a da se ne zapitamo zbog ega Milo nije prikazala
mlade iz urbane srednje/vie klase koji su takoe deo turbo-folk scene? Klip sada
u stvari izgleda kao filmski obrazac u kom omladina nie/radnike klase, gotovo
neprimetno, istupa kao prezreno Drugo tranzicijske Srbije. Poput oleta u uvodnoj
sceni, Milo ima privilegiju da stoji iza kamere, otelovljujui dominantnu (klasnu)
poziciju i kodirajui sliku Drugog. Te tako i sam Klip na izvestan nain indukuje simboliko nasilje nad mladima o kojima i u ije ime govori.
244
ini se da je tradicionalna polna razlika jo uvek izuzetno profitabilan fenomen,

budui da se u prikazivanju mukih i enskih likova na filmu i dalje ne odstupa od
nekih uobiajenih rodnih stereotipa. To je sluaj i sa filmovima kojima se ovde
bavimo. U Tilva Rou se Todino sazrevanje temelji na konanoj spoznaji da je on
posle srednje kole primoran da pronae posao i odvoji se od najboljeg prijatelja
koji, za razliku od njega, ima privilegiju da kolovanje nastavi u glavnom gradu. S
druge strane, Jasnin put sazrevanja prikazan je kao sudbonosna potraga za pravim mukarcem, dakle nasilnim dominatnim mukarcem koji e joj pokazati njeno
mesto u svetu. Drugim reima, prema stereotipnoj raspodeli uloga deaci e se boriti
za aktivno uee u svetu odraslih, dok e devojice u tom svetu traiti utoite i
privid sigurnosti.
119 Gruji ispravno zapaa negativni diskurs koji se pojavljuje u debatama o
turbo-folku: [On] je predmet kritike zbog svoje suptilne kulturne diskri
minacije identiteta ruralnih i polu-urbanizovanih populacija ili urbane
radnike klase. Zato je anti-turbo-folk veoma esto kritikovan [...] zbog
kulturnog rasizma urbane i obrazovane elite prema kulturi ruralnog i
neobrazovanog nieg sloja. Marija Gruji, (PhD dissertation) Community
and the Popular: Women, Nation and Turbo-Folk in Post-Yugoslav Serbia, (Budapest:
CEU, Budapest College, 2009), 50.
Re no. 85/31, 2015.
Jasnino odrastanje pokazuje se kao spoznaja da je (heteronormativna)

ljubav, poput one njenih roditelja, paradigmatian odnos na kom se temelje i svi
drugi odnosi. I tu se ogleda sva traginost njenog odrastanja: ona se miri s nasiljem i
nejednakou, jer veruje da je ta prava veza ne samo dovoljna nego i jedina garancija utopijske ljubavi. Zato je u ovom poglavlju bilo vano analizirati kako turbo-folk
anr, i kao muzika pozadina i kao potkulturno polje Jasnine identifikacije, uokviruje
rodne odnose u filmu i iri diskurzivni prostor obavezne heteroseksualnosti. Kao u
Tilva Rou, na kraju Klipa takoe primeujemo odreeni povratak na prvobitno stanje
stvari. Iako tokom filma proivljava niz situacija u kojima je ole poniava, maltretira i nipodatava, Jasna mu se na kraju filma ponosno vraa. Odrastajui u uverenju
da je ljubav mukarca i ene jedino pravilo sveta odraslih, te prihvativi nasilno
okruenje kao prirodno za ljubav prema nasilnom deku, mlada junakinja kree
se u zaaranom krugu u kom ljubav opravdava nasilje i nasilje potvruje ljubav. No,
ta nadasve univerzalna pria svih duboko partijarhalnih drutava, putem turbo-folk
kulture ipak nosi i specifinosti tranzicijskog konteksta, inei tako Klip jo jednim
primerom tranzicijskog coming-of-age filma.
4. Nasilje
Videli smo u prethodnim poglavljima da u odabranim filmovima nasilje zauzima
centralno simboliko mesto. Kao njihov kljuan topos, nasilje pribliava ova dva filma
globalnom trendu koji se u poslednjih dvadesetak godina vidno razvija u amerikoj i
britanskoj industriji filma. Taj trend obeleili su karakteri i sudbine mladih junaka i
junakinja koji se presudno oblikuju uestvovanjem u nasilju: na primer, Amerika istorija
X/American History X (1998, R: Tony Kaye), Ken Park (2002, R: Larry Clark, Ed Lachman), Deca/Kids (1995, R: Larry Clark), Gumo/Gummo (1997, R: Harmony Korine),
Ovo je Engleska/This is England (2006, R: Shane Meadows) itd. Pored toga, Tilva Ro i Klip se
vrsto oslanjaju i na trendove u domaoj kinematografiji. Nasilje se u njoj izdvaja kao
centralna karakteristika postkonfliktne Srbije: na primer, Do koske (1997, R: Slobodan
Skerli), Apsolutnih 100 (2001, R: Srdan Golubovi), Rane (1998, R: Sran Dragojevi)
i Bure baruta (1998, R: Goran Paskaljevi). Meutim, Leai i Milo u svojim filmovima
obrauju topos nasilja unekoliko drugaije od svojih prethodnika, u ijim je delima
nasilje tesno i primarno vezano za nacionalizam, rat i kriminal.
Nasilje se kod njih tretira kao vaan aspekt omladinske reprezentacije
koja je u saglasju sa globalnom medijskom kulturom. Bilo da je re o ritualima ini
cijacije, potkulturnim identifikacijama ili kolskom vrnjakom nasilju, omladina se
u popularnim medijima prikazuje kao aktivno nasilna. Odabrana dva filma pripadaju
istoj predstavljakoj praksi, ali uz jednu bitnu ogradu. Nasilje je tu pre svega vaan
245
deo iskustva odrastanja mladih junaka i funkcionie kao osnova za prihvatanje i usva
janje sveta odraslih. I Toda i Jasna su rtve kontinuiranog simbolikog i fizikog
nasilja. Oni su sve vreme izloeni nasilju. Ali njih dvoje istovremeno i provociraju
nasilje ne bi li pokazali koliko su u stanju da istrpe. S vremenom, njihove se provokacije menjaju i tako manifestuju suptilne razlike u razumevanju sveta odraslih.
Da bismo pokazali kako nasilje u odabranim filmovima funkcionie kao indikator
prihvatanja pravila sveta odraslih, govoriemo o tome ta grupno nasilje znai za
odrastanje mladih junaka, te o simbolikom nasilju koje zapravo odraava fiziko
nasilje u kom protagonisti pristaju da uestvuju.
246
4.1. Grupno nasilje

Grupno nasilje je u oba filma tesno vezano za omladinske potkulture. Razume se,
deaci iz skejt potkulture u nasilju uestvuju drugaije nego to to ine mladi pri
padnici turbo-folk potkulture; preciznije, motivi su im razliiti. Ali, u oba sluaja
ista je logika mobilisanja grupe za uee u nasilju. Dovoljno je da jedan od deaka
pone sa provociranjem ili napadom, da bi mu se ostali istog asa pridruili.
Toda i Stefan uestvuju u lokalnom karaoke programu sa namerom da
ismeju taj zabavni dogaaj tako to e na podrugljiv nain otpevati poznatu balkansku
pop pesmu. U kratkom nastupu, deaci ismeju i voditelja, to jest organizatora
programa, da bi mu Toda posle priredbe priao, toboe da bi mu se izvinio jednim
posve ironinim gestom pruivi mu cvee. I inae Toda namerno provocira ljude
za koje zna da e reagovati nasilno. Na Todinu provokaciju voditelj reaguje tako
to ga udari pesnicom. Na to svi Todini drugari skau da se tuku. Meutim, Toda
odbija njihovu pomo i nastavlja da provocira oveka i dalje mu pruajui isti buket
cvea. Na kraju ipak doe do masovne tue, a Toda smireno moli prijatelje da
prekinu: Pustite oveka, bre, da vidimo kolko jo moe da me bije.
Po svemu sudei, u toj sceni je zapravo re o jo jednom Todinom Jackass
performansu. Time to ga provocira da ga udara, Toda organizatora poniava u jo
jednom smislu dokazuje mu da se ponaa upravo onako kako ga opisuje odgovarajui stereotip. To to Toda voditelju nudi cvee pomirenja podsea i na simboliku
politikog gesta tokom studentskih protesta u Beogradu iz druge polovine devedesetih. Tada su studenti davali cvee policajcima u kordonima koji su im preili put.
Tako organizator karaoke programa u domaem simbolikom poretku oznaava i
nasilnu prolost tranzicijske Srbije. U uem smislu, pak, on je jo jedan od dominantnih mukaraca iju preku narav Toda provocira.
Poto se ta scena odigrava na poetku filma, Todina provokacija je jo
u funkciji grupne identifikacije. Meutim, neto dalje u prii Toda e odbiti da
Re no. 85/31, 2015.
se osveti voditelju karaoka kada ga sa drugarima spazi na ulici. Tom prilikom on

odustaje od nasilja. Videli smo da Toda s vremenom postaje svestan svoje marginalne pozicije u tranzicijskoj Srbiji. Zato e njegov identitet poeti da se menja, a
skejt potkultura vie mu nee predstavljati polje osnovne identifikacije. U sceni na
ulici on se odvaja od ostatka druine pre svega od Stefana koji predvodi napad na
voditelja i time potvruje svoju drutvenu/klasnu izoptenost. Toda tu u stvari
odbija da bude nasilnik i tako demonstrira pristajanje na marginalnost, gde se ve
nalazi njegov otac: u drutvu koje favorizuje one koji su za sebe prigrabili privilegije,
i jedan i drugi su rtve simbolikog i realnog nasilja.
U Klipu svedoimo scenama grupnog nasilja koje nastaje prema slinoj
logici mobilizacije, ali ga pokreu drugaiji motivi. oletove seksistike neretko
i faistike izjave esto se transformiu u fiziko nasilje nad devojicama i gej
deacima. ole i njegovi prijatelji jaaju grupni identitet putem nasilja, napadajui
deake koji izgledaju gej. Jedna od scena maltretiranja veoma je indikativna i za
grupno nasilje i za dominantni obrazac obavezne heteroseksualnosti. Tokom pauze
za ruak, ole u kolskom dvoritu pred svima poinje verbalno da zlostavlja jednog
deaka. On postavlja apsurdna pitanja na koja je nemogue dati odgovor i tako
nastoji da deaka po svaku cenu optui za to to mu ne daje odgovor. Postepeno e se
i drugi pridruiti tom javnom spektaklu, pomaui oletu tako to grubo odguruju
deaka. ole e u jednom trenutku od njega zahtevati da klekne i da imitira devojku
koja oralno zadovoljava mukarca. Mrdaj jezikom! Tako, navaljuje ole dok se
ostali smeju i dodatno poniavaju deaka. Kao veliko finale spektakla, ole sa
drugovima baca deaka u kolski kontejner za smee. Sam zahtev da imitira devojku
koja treba oralno da zadovolji oleta ukazuje na tlaiteljski heteroseksualni odnos
putem kojeg se u tinejderskom svetu Klipa uspostavlja hijerarhija. Bacanje deaka
u kontejner samo je krajnji oblik simbolikog i realnog nasilja koje proistie iz
obaveznih heteronormativnih obrazaca. Tako ole utvruje svoju (heteroseksistiku
maskulinu) dominaciju ne samo nad Jasnom ve i nad deacima koji nisu dovoljno
mukarci i koje zato treba tretirati kao devojice.
Jasna je u takvim akcijama iskljuivo posmatra. Delom, dakle, i sau
esnica. U dve scene je vidimo kako sa drugaricama uzbueno vriti i skandira o
letu i njegovim drugovima dok unitavaju uionice. Beleenjem tih dogaaja, Jasna
u svom spomenaru definie/otvara prostor za nasilje. Kao i ostali, Jasna nasilje
doivljava kao neophodni element oletove mukosti koju e ona prihvatiti u radikalnom obliku postavi njegova rtva. Ako se sada ponovo vratimo na zavrnu
scenu, kada Jasna oblivena krvlju ustaje sa poda i suprotstavlja se oletu, Jasnin
odnos prema nasilju videemo u neto drugaijem svetlu. Iako isprva nekoliko puta
247
pokuava da ga udari, ona e mu na kraju ipak uzvratiti poljubac. U toj sceni mi u

stvari vidimo junakinjino pristajanje na nasilje: to je in (potinjenog) pristajanja na
pripadanje svom mukarcu, in potpune predaje u ljubavi. Scene grupnog nasilja u Klipu
slue kao vid Jasnine inicijacije u svet nasilnih rodnih odnosa. Posmatrajui oleta i
njegove drugove u nasilnim akcijama, Jasna prepoznaje oletovu dominantnu poziciju koju je ona duna da neguje poto ga voli toliko da bi za njega sve uinila.
248
4.2. Simboliko nasilje

Simboliko nasilje je u Tilva Rou i Klipu neodvojivo od poriva junaka da u drugima
provociraju elju za (fizikim) nasiljem. Na primer, Jasna uporno insistira da se via
i sukobljava sa oletom i da ima seksualne odnose sa njim, to uvek iznova potpiruje
tenzije izmeu njih dvoje. ak i kada je ole direktno odbije, Jasna tvrdoglavo istrajava u elji da sa njim ostvari bilo kakav kontakt, pa se tako kontinuirano uputa
u nasilne odnose. ole je sve vreme verbalno zlostavlja, postavljajui pitanja na koja
ona ne moe da da odgovor a da zbog toga ne bude ismejana i poniena. Prisetimo
se, i kada ole reira njihove seksualne aktivnosti uoljivi su oblici simbolikog
i psiholokog nasilja koje Jasna trpi. Svi ti oblici oletove dominacije opravdavaju
se Jasninim prihvatanjem fizikog nasilja kao oblika posredovanja ljubavi. Stoga e
injenica da Jasna primarni model hetero-patosa pronalazi u odnosu izmeu majke
i oca koji predstavljaju nesalomivu romantinu ljubav osoba koje ostaju zajedno i
u dobru i u zlu delovati ne samo ironino ve i duboko tragino. U Klipu je dakle
omladina nesposobna za privrenost i posveenost koju vidimo u ljubavi Jasninih
roditelja. Naposletku ostaje da se zakljui kako dramatino kontrastiranje generacije roditelja spram generacije dece deluje kao jo jedan od naina kojima Milo
omladinu kritikuje kao nemoralnu i iznimno nasilnu.
Sa Todom stvari stoje neto drugaije. On kod drugih najvie provocira
elju za fizikim nasiljem, to smo videli u scenama sa voditeljem i sa ocem. Todino
izazivanje drugih u stvari je sastavni deo njegovih Jackass trikova, dok njegovo samo
povreivanje prerasta u jedan vrlo intimni ritual. Toda kontinuirano sebi nanosi
fizike povrede i to treba tumaiti u ranije spominjanom Jackass kljuu Todino
(samo)povreivanje nije nita drugo do proveravanje sopstvenih granica boli. Od
prepoznatljive Jackass estetike ovde, meutim, odstupa upravo odrastanje koje se u
filmu dovodi u tesnu vezu sa podnoenjem boli. Todino ispitivanje boli pretvara se
u ispitivanje mogunosti da se prihvati svet odraslih, svet u kome e i on patiti kao
to pati i njegov otac. Stoga se simboliko nasilje u Tilva Rou moe videti kao odraz
drutvenih odnosa u tranzicijskom miljeu, obeleenom masovnim siromatvom i
nezaposlenou. Tu pravilo jaeg postaje osnovni vid drutvenog hijerarhizovanja,
Re no. 85/31, 2015.
a drutvene razlike indukuju simboliko nasilje nad ljudima ije pozicije ne

omoguavaju drutvenu vidljivost niti (pretpostavljene) jednake anse na tritu
rada. Todino samopovreivanje se u tom smislu ita kao simboliki protest zbog
sveta odraslih u kome je primoran da odraste, izgubi najboljeg prijatelja i devojku
koja mu se svia. S druge strane, njegovo se samopovreivanje moe posmatrati i
kao oblik pristajanja na nasilje tog istog sveta odraslih, dakle kao simbol odrastanja
na tranzicijskoj margini.
Kod Leaia i Milo nasilje je kljuni topos. Oba filma nam prikazuju kako se
grupa tinejdera mobilie za nasilje. Analizirani primeri pokazali su da je princip
mobilisanja uvek isti: pripadnost grupi koja se od nekoga brani ili pak nekoga na
pada, dovoljan je motiv za uee u masovnom nasilju. Rekli smo da se tu uspostavlja
tesna veza i sa globalnom medijskom kulturom omladinski filmovi, TV serije i
reality serijali poput Jackassa u kojoj se omladina predstavlja kao izrazito nasilna.
Ali smo, isto tako, pokazali da grupno nasilje u Tilva Rou i Klipu slui iniciranju
protagonista u svet odraslih, svet drutvenih nejednakosti u kom prihvatanje
nasilja postaje oblik prisvajanja prikladnih i oekivanih obrazaca ponaanja.
Takva reprezentacija omladine i nasilja zaista odvaja odabrane filmove od dosadanje
postjugoslovenske tradicije, u odnosu na koju se oni sada postavljaju kao novi i dru
gaiji, te kao primeri jedinstvenog tranzicijskog coming-of-age anra.
Zakljuak: glasovi nove generacije
Tilva Ro i Klip su prie o odrastanju u tranziciji i zato smo ih ovde tumaili kao dela
iz coming-of-age anra. Pored toga to preuzimaju osnovne elemente tog globalno po
pularnog filmskog anra, odabrani filmovi koriste i poetiku dokumentarizma, to
ih odvaja od veine popularnih coming-of-age filmova. Upotrebom dokumentarnih i
kvazdokumentarnih sekvenci oni se zapravo naslanjaju na tradiciju jugoslovenskog
Crnog filma, gde je dokumentarizam vid svojevrsnog drutvenog angamana. Zato
su za tumaenje odabranih filmova izabrana dva ira konteksta: ameriki coming-ofage anr i domae kinematografsko naslee.
U sreditu coming-of-age anra je sukob izmeu roditeljske generacije i
generacije dece. To usmerava interpretativni fokus na specifine omladinske pot
kulture i identifikacijske prakse mladih. Htela sam da pokaem kako odrastanje u
tranzicijskoj Srbiji, obeleenoj rodnim i klasnim nejednakostima, utie na (re)for
miranje identiteta mladih. Tilva Ro, u tom smislu, prikazuje mladia iji se maskulini
identitet tokom filma menja u skladu sa njegovim bolnim i neeljenim iskustvima
249
250
odrastanja u okruenju presudno obeleenom socijalnim razlikama. Klip, s druge

strane, predstavlja mladu devojku ija se pria o odrastanju vrti oko zaljubljivanja
u nasilnog vrnjaka, to razotkriva duboko patrijarhalne odnose dominacije i
potinjenosti na kojima poiva njen identitet u nastajanju. Uz sve to, bilo je vano
istai da oba filma govore o nasilju kao kljunom elementu odrastanja u tranziciji,
to ujedno predstavlja i jednu od distinktivnih odlika takozvanog tranzicijskog
coming-of-age filma.
Budui da je ovde re o mladim rediteljima koji snimaju filmove
o mladima, ve na samom poetku smo spomenuli mogunost da ova dva filma
tumaimo kao generacijske filmove. No, da bismo ih videli kao takve, mora
mo odgovoriti na pitanja o postojanju (ili odsustvu) zajednikih odlika jedne
takve (autorske) generacije. Zato nas ovde zanima i to da li Leai i Milo u svo
jim filmovima ispituju ili kritikuju prolost starije generacije? Nastoje li da
problematizuju postkonfliktne aspekte tranzicijske kulture? Ako ne, koji su im to
drugi elementi vani za predstavljanje drutva u kome ive i generacije kojoj i sami
pripadaju?
Mladi u oba filma roeni su i odrastaju u tranziciji. Tu omladinu, re
kli smo, ine razliite potkulturne grupe, od kojih svaka nastoji da simboliki raz
rei sukob sa generacijom roditelja. Meutim, protagonisti oba filma ni u jednom
smislu ne preispituju blisku prolost. Toda i Jasna klasno raslojeno i patrijarhalno
drutvo prihvataju zdravo za gotovo. Njihova potkulturna pripadnost ne protivi se
ni socijalnim nejednakostima, ni heteronormativnim obrascima. Naprotiv, i skejt i
turbo-folk potkultura stapaju se sa (neo)liberalnom i nacionalnom ideologijom, iji
diskursi kroz institucionalne strukture svakodnevnog ivota hijerarhizuju drutvene
odnose u tranzicijskoj Srbiji.
Takav odnos prema tranzicijskom drutvu uvodi jedan novi generacijski glas.
Za taj glas nove generacije vano je da govori o tekuim drutvenim problemima
poput odrastanja u nestabilnim ekonomskim uslovima koji postojee rodne i
klasne nejednakosti dodatno produbljuju. Ova generacija mladih autora jasno
se distancira od narativa o ratu kao paradigmatinoj perspektivi u predstavljanju
tranzicijske Srbije. Fokus na rodno i klasno obeleenim identitetima, izneverenim
tradicionalnim vrednostima, siromatvu i nasilju filmove nove generacije dovodi
u tesnu vezu sa kinematografijama u postsocijalistikim istonoevropskim zemljama.
Zbog toga ih moemo svrstati u kategoriju tranzicijskog coming-of-age anra.
Tranzicijska Srbija je u oba filma predstavljena kroz prie o junacima iz
redova nie/radnike klase: klasna nejednakost i siromatvo kao njena najznaajnija
odlika u sreditu su ovih filmova. Drugo, autori prepoznaju znaaj omladinskih
Re no. 85/31, 2015.
potkultura koje se (re)formiraju pod uticajem globalne medijske kulture. Ali, u

filmovima su te potkulture konstruisane kao simboliki prostori u kojima se umesto
dijaloga sa roditeljskom kulturom reprodukuju drutvene nejednakosti roditeljskog
sveta. Tree, nain na koji autori prikazuju vezu izmeu mladih i nasilja upuuje
na jasno odvajanje od prethodnih dominatnih narativa o nasilju u domaem filmu:
Toda i Jasna izazivaju kako bi (sebi i drugima) dokazali svoj kapacitet za trpljenje i
prihvatanje nasilja. Umesto slavnih, nasilnih i hegemonih tipova mukih junaka,
ovi filmovi na scenu izvode samosvesne rezignirane deake i nasamarene devojice
sa oboda tranzicijske Srbije.
Reference
Literatura
Alva, Tony, The History of Skateboard Culture, http://skateculturehistory.tripod.com/
Scateculture.html, poslednji pristup 2/4/2015.
Blagojevi, Marina (2012): Rodni barometar u Srbiji, Program Ujedinjenih nacija za razvoj.
Buden, Boris (2012): Zona Prelaska, Beograd: Fabrika knjiga.
Cameron, D. and Kulick D.(2003): Language and Sexuality.
Cohen, Phil (2005): Subcultural Conflict and Working-class Community, (eds) Stuart
Hall, Dorothy Hobson, Andrew Lowe and Paul Willis, Culture, Media, Language: Working Papers
in Cultural Studies 1972-79, Rutledge & The Centre for Contemporary Cultural Studies, University of Birmingham, str. 66-76.
Connell, R. W. (2005): Masculinities, Cambridge: Polity Press.
Connell, R. W. and Messerschmidt W. James (2005): Hegemonic Masculinity: Rethinking the Concept, Gender & Society, vol. 19, No. 6, December, str. 829-859.
Dakovi, Nevena, Nikoli, Mirjana (2011): Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd:
FDU.
Demetriou, D. Z. (2001): Connells Concept of Hegemonic Masculinity: a Critique,
Theory and Society 30, Issue 3, str. 337-361.
Dimitrijevi, Branislav (2011): (doktorska disertacija) Utopijski konzumerizam: nastanak i
protivrenosti potroake kulture u socijalistikoj Jugoslaviji (1950-1970), Univerzitet umetnosti u Beogradu.
Dimitrijevi, Nenad (2009): Zloinaki reim, njegovi podanici i masovni zloin, RE
no. 79/25, Beograd: Fabrika knjiga.
Dimitrijevi, Olga (2008): (MA Thesis) The body of the female folk singer: constructions of national
identities in Serbia after 2000, Budapest : CEU, Budapest College.
251
252
Doherty, Thomas (1998): Teenagers and Teenpics: The Juvenalization of American Movies in the 50s,
Boston: Unwin Hyman.
Flaker, Aleksandar (1976): Proza u trapericama: prilog izgradnji modela prozne formacije na grai suvremenih knjievnosti srednjo- i istonoevropske regije, Zagreb: Liber.
Gete, Johan Volfgang (1982): Godine uenja Vilhelma Majstera, Beograd: Rad.
Gruji, Marija (2009): (PhD dissertation) Community and the Popular: Women, Nation and TurboFolk in Post-Yugoslav Serbia, Budapest: CEU, Budapest College.
Hebdige, Dick (1979): Subcultures: the Meaning of Style, London: Routledge.
Ili, Dejan (2009): Tranziciona pravda kao politika kulture, RE br. 79/25, Beograd:
Fabrika knjiga.
Imre, Anik (2007): The Age of Transition, (eds) Timothy Shary and Alexandra Seibel, Youth Culture in Global Cinema, University of Texas Press, str. 71-86.
Jackson, Stevi (1996): Heterosexuality as a Problem for Feminist Theory, (eds) Lisa
Adkins and Vicky Merchant, Sexualizing the Social: Power and the Organization of Sexuality, Macmillan
Press, str. 15-34.
Jakobs, Jirgen, Krauze, Markus (2000): Nemaki obrazovni roman. Istorija anra od
XVIII do XX veka, RE br. 60/5, Beograd: Fabrika knjiga, str. 379-398.
Jankovi, Zoran (2011): Za Bor, PopBox internet portal, http://www.popboks.com/article/8328, poslednji pristup 2/4/2015.
Jelaa, Dijana, (2014) Youth After Yugoslavia: Subcultures and Phantom Pain, Studies in
Eastern European Cinema, 5:2, str. 139-154.
Jovanovi, Neboja (2011): Breaking the wave: a commentary on Black Wave polemics:
Rhetoric as Aesthetic by Greg deCuir, Jr, Studies in Eastern European Cinema, 2:2, str. 161-171.
Jovanovi, Neboja (2012): Instant klasik za oprezno itanje, Hrvatski filmski ljetopis br. 70,
Zagreb: Hrvatski filmsi savez, str. 227-240.
Jovanovi, Pavle (2006): Tranzicionizam: refleksije o postkomunistikoj tranziciji, CID Podgorica,
Politika kultura.
Jovi, Dejan (2003): Jugoslavija: zemlja koja je odumrla, Beograd: Fabrika knjiga.
Kolanovi, Maa (2011): Udarnik! Buntovnik? Potroa, Zagreb: Ljevak.
Kovai, Nino (2013): Bright Black Frames: New YugoslavFilm Between Subversion and
Critique, Symposium, 13th Goeast-Festival of Central and Eastern European Film, Wiesbaden, 10 April-16 April 2013, Studies in Eastern European Cinema, 4:2, str. 247-250.
Kronja, Ivana (2004): Politics, Nationalism, Music and Popular Culture in 1990s Serbia, Slovo, Vol. 16, No. 1, 5-15.
Mayer, Tamar (2000): Gender ironies of Nationalism: Setting the Stage, (ed) Tamar
Mayer, Gender Ironies of Nationalism: Sexing the Nation, London and New York: Routledge, str.
1-24.
McRobbie, Angela (2000): Feminism and Youth Culture, Palgrave Macmillan.
Miles, Steven (2000): Youth Lifestyles in a Changing World, PA: Open Universtity Press.
Re no. 85/31, 2015.
More, Jennifer (2006): AbsolutJackass: Your Official Source for Johnny Knoxville Biography, http://www.absolutjackass.net/bio.html, poslednji pristup 7/6/2014.
Moreti, Franko (2000): Bildungsroman kao simbolika forma, RE br. 60/5, Beograd:
Fabrika knjiga, str. 417-452.
Mos, Kevin (2002): Jugoslovenski transseksualni heroji: Virdina i Marble Ass, RE br.
67/13, Beograd: Fabrika knjiga, str. 327-346.
Muggleton, David (2002): Inside Subculture: the postmodern meaning of style, Bloomsbury Academic.
Mulvey, Laura (1999): Visual pleasure and narrative cinema, Film: Psychology, Society, and
Ideology (eds.) Leo Braudy and Marshall Cohen, New York: Oxford UP, str. 833-844.
Nilan, Pam, and Feixa, Carles (2006): Introduction: youth hybridity and plural worlds,
(eds) Pam Nilan and Carles Feixa, Global Youth: Hybrid Identities, Plural Worlds, Routledge, str.
1-13.
Olssen, Marc (1996): In Defense of the Welfare State and of Publicly Provided Education, 340, u: Epl, Majkl (2012): Ideologija i kurikulum, Beograd: Fabrika knjiga.
Pavii, Jurica (2011): Postjugoslavenski film: stil i ideologija, Hrvatski filmski savez.
Plat, Silvija(2010): Stakleno zvono, Beograd: PAIDEIA.
Prejdov, D. (2005): Angaovan film podle elimira ilnika, DO III revue pro dokumentrn film, . 3, ed.: Slovkov, A., p. 231-245. Prevedena verzija: Angaovani film prema
eliiru ilniku, http://www.zilnikzelimir.net/sr/angazovani-film-prema-zelimiru-zilniku, poslednji pristup 2/4/2015.
Ramet, Sabrina P. (2002): Balkan Babel: the disintegration of Yugoslavia from the death of Tito to the fall
of Miloevi, Boulder, Colo.: Westview Press.
Rasmussen, Ljerka V. (1995): From Source to Commodity: Newly-Composed Folk Music of Yugoslavia, Popular Music, Vol. 14, No 2, str. 241-256.
Rivkin, Julie, Ryan, Michael (2004):Introduction: The Politics of Culture, Literary Theory: an Anthology, Blackwell Publishing, str. 1233-1234.
Schielt, Kristen, Westbrook, Laurel (2009): Doing Gender, Doing Heteronormativity:
Gender Normals, Transgender People, and the Social Maintenance of Heterosexuality,
Gender & Society, Vol. 23, No. 4, str. 440-464.
Schmidt, Matthew P. (2002): (PhD dissertation) Coming of Age in American Cinema: Modern Youth
Films as Genre, University of Massachusetts.
Selinder, Derom Dejvid (1995): Lovac u itu, Beograd: Haos.
Shary, Timothy (2002): Generation Multiplex: The Image of Youth in Contemporary American Cinema,
University of Texas.
Storey, John (1996): Cultural Studies & The Study of Popular Culture: theories and methods, Edinburgh
University Press.
Velisavljevi, Ivan (2011): Zato novi srpski film treba ipak shvatiti ozbiljno?, Zbornik
radova Fakulteta Dramskih Umetnosti, Beograd: FDU, str. 418-420.
253
Verderi, Ketrin (2005): ta je bio socijalizam i ta dolazi posle njega?, Beograd: Fabrika knjiga.
Vojnov, Dimitrije (2007): Oblikovanje Novog srpskog filma, Nova Srpska Politika Misao
internet portal, http://starisajt.nspm.rs/kulturnapolitika/2008_vojnov2.htm, poslednji
pristup 2/4/2015.
Vujanovi, Slobodan (2011): Tilva Ro: deko koji kao obeava, B92 internet portal,
http://www.b92.net/kultura/moj_ugao.php?nav_category=389&yyyy=2011&mm=02&na
v_id=491168, poslednji pristup 2/4/2015
Williams, Raymond (2006): Analiza kulture, (ur.) Dean Duda, Politika teorije: zbornik
rasprava iz kulturalnih studija, Zagreb: Disput, str. 35-62.
Willis, Paul (1990): Common Culture, San Francisco: Westview Press
Willis, Paul (2006): Kultura tvornikog pogona, (ur.) Dean Duda, Politika teorije, Zagreb: Disput, str. 141-156.
Yuval-Davis, Nira (1997): Theorizing Gender and Nation, Gender & Nation, London:
Sage Publications, str. 1-26.
254
Film:
Bauer, Branko (1959): Tri Ane, Vardar Film.
Clark, Larry (1995): Kids, Guys Upstairs, Independent Pictures (II), Kids NY Limited.
Clark, Larry, Lachman, Ed (2002): Ken Park, Busy Bee Productions, Cina, Kasander
Film Company.
Dek, Krisztina (2004): Miskolci Bonni s Klajd, Clavis Films.
Dragojevi, Sran(1998): Rane, Cobra Film Department, Pandora Filmproduktion.
orevi, Kosta (2013): S/Kidanje, Kinematografska kua.
orevi, Mladen (2009): ivot i smrt porno bande, Film House Ba elik.
uki, Mina (2014): Neposluni, Kiselo dete, Augenschein Filmproduktion .
Ekvtimishvili, Nana, Gross, Simon (2014): Grzeli nateli dgeebi, Indiz Film, Polare Film, Arizona Films.
Filipovi, Stevan (2006): ejtanov ratnik, Hipnopolis.
Filipovi, Stevan (2010): ianje, Hipnopolis.
Gaji, Aleksa (2009): Edit i ja, Black White N Green Animation Studio, Yodi Movie
Craftsman.
Glinski, Robert (2001): Czesc, Tereska, Propaganda Film, Telewizja Polska.
Golubovi, Srdan (2001): Apsolutnih 100, Ba elik, Antonia.
Grodecki, Viktor (1994): Not Angels But Angels, Miro Film.
Grodecki, Viktor (1996): Tlo bez due, Miro Film.
Iki, Ivan (2014): Varvari, SENSE Production, Film Center Serbia.
Incze, gnes (2011): I Love Budapest, Duna Televzi, Filmplus.
Re no. 85/31, 2015.
Jovanovi, Jovan (1971): Mlad i zdrav kao rua, Dunav Film.

Kaye, Tony (1998): American History X, New Line Cinema, Savoy Pictures, Turman-Morrissey Company.
Konjevi, Milan, Todorovi, Milan (2009): Zona mrtvih, Talking Wolf Productions, Trees
Pictures, PFI Studios.
Korine, Harmony (1997): Gummo, Fine Line Features, Independent Pictures (II).
Leai, Nikola (2010): Tilva Ro, Kiselo dete.
Meadows, Shane (2006): This is England, Warp Films, Big Arty Productions, EM Media.
Milo, Maja (2012): Klip, Ba elik.
Mungui, Cristian (2012): Dupa dealuri, Mobra Films, Why Not Productions, Les Films du
Fleuve.
Mungui, Cristian (2007): 4 luni, 3 saptamni si 2 zile, Mobra Films, Centrul National al Cinematografiei, Mindshare Media.
Paskaljevi, Goran (1998): Bure baruta, Canal (II), Eurimages, Gradski Kina.
Radievi, Ljubomir (1960): Ljubav i moda, Avala Film.
Rakonjac, Kokan (1967): Nemirni, Filmska Radna Zajednica.
Ray, Nicholas (1955): Rebel Withour a Cause, Warner Bros.
Skerli, Slobodan (1997): Do koske, Avala Film, Monte Royal Pictures, Radiotelevizija Beograd.
Spasojevi, Sran (2010): Srpski film, Contra Film.
Stojanovi, Uro (2008): arlston za Ognjenku, Blue Pen, Intermedia Network, MEGA1FILM.
Todorovi, Jovan B. (2009): Beogradski fantom, Emote Productions, Tivoli Film Produkcio,
FX Camera.
Van Sant, Gus (2007): Paranoid Park, MK2 Productions, Meno Films, Centre National de
la Cinmatographie.
Zeevi, Dejan (2007): etvrti ovek, Viktorija Film, PFI Studios, Tivoli Film Produkcio.
ilnik, elimir (1995): Mramorno dupe, Radio B92.
ilnik, elimir (1968): Pioniri maleni.
ilnik, elimir (1967): urnal o omladini na selu, zimi.
Televizijski serijali:
Abbott, Paul (2011): Shameless, Bonanza Productions, John Wells Productions, Warner
Bros. Television.
Beltempo, Anthony, Salsano, SallyAnn (2009): Jersey Shore, 495 Productions.
Dolgen, Lauren (2014): Virgin Territory, Endemol USA.
Jonze, Spike, Knoxville, Johnny, Termaine, Jeff (2000-2002): Jackass, Dickhouse Productions.
255

Rec 85 31

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Rec 85 31

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Re 85.

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

Zloin, pravo i moral

produeno krivino delo

Uvod u studije humanistike

Istorijski revizionizam i tranzicija:

Kultura mladih u tranziciji:

Izdava:Fabrika knjiga, Beograd, 22 oktobra 17

Zemlja u kojoj je najvei izraz pobonosti usred tueg hrama se posrati.

Moram priznati odmah problematini kvalitet svoga postojanja. Nalazim se u onom

Ali ko ovo govori ? I ta sa telom? Veno pitanje iz krimia. Hladnjae.

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

fokusiraju na injenicu zloina, insistirajui na ustanovljavanju i javnom prizanju

1. Socijalizam i nacionalizam: vladavina pomou prava

1.2. Socijalistika konstrukcija neprava

5 Put u varvarstvo, str. 20.

Vremenom se stvara nekakav pravni sistem, ali se i onda norme dedukuju

Karakter, sadraj, forma, te domet prava uoblieni su prethodeim razumevanjem

interesu, koji se recimo naziva optim drutvenim interesom ili interesom

da komunikacijska pravila budu opta, apstraktna i transparentna, u supstantivnom

1.3. Nepravo u privatizovanoj nacionalistikoj para-dravi

16 Ibid., str. 170.

Tlaenje manjine kao tlaenje drugaijih jedna je od konstanti ivota

2.1. Pogled sa ruevina: o izboru puta

pod prethodnim reimom.20 Dejvid Dajzenhaus pie da tranziciona pravda poiva

istoriarima, i da na pogled odluno usmerimo unapred. Jedino to moemo je da

2.2. Deetnifikacija zloina i kolektivna krivica

Kombinacija zahteva za saoseanjem i milosrem i teze koja tvrdi da jo nije vreme za

kontigentna, moralno irelevantna injenica onog momenta kad je zloin poinjen u

Osoba koja izabere amneziju o nedelima za koje je na neki nain odgovorna,

Kad laemo ili zatvaramo oi pred onim to se dogodilo, mi se ne zadravamo samo

2.4. Tranziciona pravda kao transformativna pravda: pitanje odgovornosti

participaciju u represiji takoe mora biti promenjena. Puka promena vla

45 Erin Daly, Transformative Justice: Charting a Path to Reconciliation,

Ovde se insistira na moralnosti prava. Zadatak prava uopte, i krivinog prava

moralno neprihvatljivo; nijedno drutvo koje eli da bude demokratsko i pristojno

esto se kae da je ovde drutvo razbijeno. Onog trenutka kada je drutvo

Na kraju, pesimistian Popoviev izvod i dalje je na snazi. Menjanje

Re no. 85/31, 2015.

S engleskog prevela Slavica Mileti

I. Neispunjena oekivanja, suprotstavljeni narativi

Od Nirnberkog procesa meunarodna suenja, pored zvanino definisane svrhe

2 Za lucidan opis liberalnog shvatanja na koje se oslanja osnivanje meuna

Drugo objanjenje, koje proizlazi iz perspektive politike nauke, pri

Debata na stranicama Vremena, jednog od glavnih glasila srpske liberalne

II. Kontekst i poetak debate

odnosu prema nedavnoj prolosti zanemarjui osnovna pitanja o ratnim zloinima

zam napomenuvi da je u procesu suoavanja s nedavnom prolou B92 nastojao

Svetlanom Slapak i istoriarkom i bivom politiarkom Latinkom Perovi. Kao to

Nisu odgovorni za promaaje tuilatva, za cinizam optuenog, za pomanjka

... uz sve razumevanje za objektivne tekoe sa svedocima, [suenje za sad]

IV. Srpska odgovornost i srpske rtve:

begavanje odgovornosti za sopstvene zloine... Ne treba da gledamo preko plota u

je mogue prihvatiti takav pristup prolosti koji Srbima ne dodeljuje ni iskljuivo

49 Cerovi, Tuilaka revnost, Vreme, 29. avgust 2002.

Za [kriminalnu] krivicu sledi sud i kazna, a za odgovornost ta? ... Da li

Demokratske snage u Srbiji nale su se izmeu ekia NATO-a i nakovnja

Kritiari Vremena, koji su u toku debate prvi pomenuli tu peticiju, opi

Do demokratije se moe doi samo mukotrpnim, strpljivim radom, grae

Iz te perspektive intervencija NATO-a nije oznaavala nastupanje odlunijeg hu

Takvo vienje nastalo u vreme NATO bombardovanja i potvreno nekim potonjim

Najmanje to bismo razumno mogli da oekujemo od sudova u takvim tekim

90 Mnogi Srbi smatrali su da Sud u Hagu pristrasno podie optunice jer

Izdava:Fabrika knjiga, Beograd, 22 oktobra 17

45 Erin Daly, Transformative Justice: Charting a Path to Reconciliation,

2 Za lucidan opis liberalnog shvatanja na koje se oslanja osnivanje meuna

90 Mnogi Srbi smatrali su da Sud u Hagu pristrasno podie optunice jer

96 U politikoj sferi prvi od tih narativa najbolje predstavlja Liberalno-demo