Voved...............................................................................

.....................2
1.
..................................................................................
...........3
2.
......................................................................3
2.1.

ari....................................................4
2.2.

............................................................5
2.3.
stvari..........................................................6
2.4.
...................................6
2.5.
...........................................................7
2.6. Delivi i
nedelivi.....................................................................7
2.7.Potro{ni i
nepotro{ni..........................................................7
2.8.Plodonosni i
plodovi...............................................................8
2.9.Zamenlivi i
nezamenlivi.........................................................8
2.10.Individualni i redovno
opredeleni...................................8
2.11.Stvari vo promet i stvari von
promet................................9
2.12.Sredstva za proizvodstvo i
potro{uva~ka........................9

2.13.Pari i hartiite od
vrednost..................................................9
2.14.^ovekot kako
stvar................................................................10
3.
Zaklu~ok............................................................................
........11
4. Koristena
l..............................................................12

VOVED

[to e toa stvar? Kako mo`ema da ja prepoznaeme stvarta? Kako

gi delime stvarite? Ova se nekoku pra{awa {to }e se potrudam da
gi objasnam vo ponatamo{niot tekst na ovoj trud.
Najprosto ka`ano, stvarta e predmet {to ~ovekot go poseduva i
toj predmet mo`e da bide objekt na imotno- pravni odnosi.
Potrebni uslovi za stvarta da e stvar se: taa e dela od
materijalnata priroda, treba da e pod vlasta na ~ovekot i stvarta
treba da ima karakter na stoka.
2

Spored ova za poimot stvar potrebni se dva uslovi od koi edniot

e fizi~ki, a drugiot op{testven.

1. .
, ,
.
,
, ,
,
. ( . 12, . 2
3, )
.

. .

. - .
() ,
,
.
3

2.
, ,
, .

.
Spored toa svarite gi delime na:
1. Dvi`ni i nedvi`ni;
2. Prosti i slo`eni;
3. Glavni i sporedni;
4. Stvari vo op{t interes za Republikata;
5. Stvari vo op{ta upotreba;
6. Delivi i nedelivi;
7. Potro{ni i nepotro{ni;
8. Plodonosni i plodovi;
9. Zamenlivi i nezamenlivi;
10.
Individualni i redovno opredeleni;
11.
Stvari vo promet i stvari von poromet;
12.
Sredstva za proizvodstvo i potro{uva~ka;
13.
Parite i hartiite od vrednost;
14.
^ovekot kako stvar.
2.1. D
d
.
D
,
.

,
.
, , (,
, )
,
,
.


.

. (. 13, )
4


. ,
. .

, .
.

, (, ,
.).
, (, ,
.). (
).

.
.
, ,
, -
.
.
().


.
(3 .),
(10 .).

,
.
, .
,
.
2.2.

.

,
( ).

( ) (14, . 1 2, )
5


, .
, .

, (
).

. : ..
. . , .
, , ,
. . ,
,
,

.

. .
.
,
.
2.3.

.

.



.
.
(. 15, . 1, 2, 4 5, )
(
) ( ,
, .,
).
. ( )
,
. , .

, .

2.4.
, ,
, ,
,

() (. 16, . 1,
)
,
,
.

( ) .

(
), ( ).
( )
( , , )
, -
.
,
,
-
( ) - ( ,
, t ).

2.5.

. (. 16, . 4, )
(, , ,
) .
. ,
(. 16, . 5, ).

(. 16, . 6, ).

.

2.6. Delivi i nedelivi stvari

Kako delivi stvari se smetaat onie stvari koi mo`at da se
podelat na pomali delovi, a pritoa da ne ja izgubat svojata
funkcija, odnosno da ne im se namali vrednosta. Vo zavisnost od
prirodata na stvarta se opredeluva i na~inot na deleweto.
Nedvi`nite stvari nemo`e da se razdelat prostorno, odnosno
delovite na nedvi`nata stvar ne pretstavuvaat posebni stvari. Na
pr. zemji{teto se deli na parceli koi se razgrani~uvaat edna od
druga, a pritoa funkcijata na zemji{teto ne e izgubena. Dvi`nite
stvari koi se delivi se delat taka {to delovite prostorno se
odvojuvaat pri {to stanuvaat posebni stvari.
Za nedelivi stvari pak zboruvame koga imame stvari koi
mo`at da se delat samo vrednosno, a ne i fizi~ki.
2.7. Potro{ni i nepotro{ni stvari
Podelbata na potro{ni i nepotro{ni stvari e so ogled na
okolknosta dali stvarite po svojata priroda se takvi {to so svojata
prva upotreba se tro{at ili nivnoto tro{ewe trae relativno pove}e
vreme.
Spored toa, potro{ni stvari se onie stvari koi so svojata prva
upotreba se tro{at, odnosno gubat od nejzinite osnovni svojstva.
Karakteristi~en primer za potro{ni stvari se predmetite za
ishrana. Potro{nite stvari poradi svojata priroda nemo`at da se
dadat pod zakup, tuku tie mo`at da bidat predmet na zaem.
Kaj nepotro{nite stvari tro{eweto trae relativno podolgo
vreme.
2.8. Plodonosni stvari i plodovi
Plodonosna e onaa stvar koja od sebe dava drugi stvari, plodovi.
Davaweto na drugi stvari e nivnata ekonomska namena.
Plodovite gi delime na dva vida:
Prirodni;
Gra|anski.
Prirodni se onie plodovi koi nastanale od plodonosnata stvar pod
dejstvo na prirodnite zakoni. Za razlika od prirodnite plodovi, gra|
anskite se onie plodovi koi sozdavaat novi vrednosti bez stvarno
fizi~ko zgolemuvawe na plodonosnata stvar, odnosno bez
sozdavawe na novi stvari proizlezeni fizi~ki od nea.

2.9. Zamenlivi i nezamenlivi stvari

Koga edna stvar ima osobini koi niedna druga stvar nemoze da
ja zameni toga{ imame nezamenliva stvar, dodeka koga postoi
druga stvar koja mo`e da ja zameni prvobitnata stvar,
toga{ prvobitnata stvar e zamenliva. Postojat relativni i apsolutni
(objektivni) pre~ki za zamenlivost.
2.10. Individualni i redovno opredeleni stvari
Individualno opredeleni stvari se onie stvari koi imaat
karakteristiki {to nemo`at da se najdat vo drugi stvari. Seriski
proizvedenite stvari se rodovo opredeleni, iako sekoja od niv ima
svoi nebitni specifi~nosti. Me|utoa i rodovo opredelenite stvari od
opredleni uslovi mo`at da dobijat beleg na indiviodualno
opredelena stvar.
Razlikuvaweto na stvarite po ovoj kriterium ima pove}ekratno
pravno zna~ewe.Na pr. Pri propa|awe na individualno opredelena
stvar prestanuva obligacioniot odnos, koj ja imal za objekt taa
stvar.
2.11. Stvari vo promet i stvari von promet
Stvari koi se vo promet se onie stvari koi mo`at da bidat
predmet na stokovo-pari~na razmena i istite mo`at da bidat
predmet na subjektivno pravo, dodeka nekoi stvari nemo`at da
bidat vo promet i zatoa nemo`at da bidat predmet na subjektivno
pravo. Tie stvari gi narekuvame stvari von promet.
Mo{ne va`no e da se poznava prirodata na stvarta so ogled na
ovoj kriterium, bidej}i od toa zavisi dali taa mo`e da se stava vo
pravno va`e~ki promet.
2.12. Sredstva za proizvodstvo i potro{uva~ka
Sretstva za proizvodstvo se onie stvari koi se tro{at za
proizvodstvo na drugi stvari. Spored na~inot naprenesuvawe na
svojata vrednost na novite proizvodi, odnosno spored mestoto i
9

ulogata vo proizvodstvoto na novite proizvodi (stvari) sredstvata

za proizvodstvo se razlikuvaat kako osnovni i obrtni sredstva.
Osnovnite sredstva svojata funkcija ja vr{at vo pove}e ciklusi na
proizvodstvoto i postepeno ja prenesuvaatsvojata vrednost na
novite stvari, dodeka obrtnite so prvata upotreba se tro{at vo
celost i celata svoja vrednost ja prenesuvaat na odrerdena serija
stvari vo ~ie proizvodstvo u~estvuvale.
Onie pak stvari koi se nameneti za zadovoluvawe na
neposrednite potrebi na ~ovekot se narekuvaat sredstva na
potr{uva~ka. Spored sopstveni~kiot kriterium toa se stvari vo
li~na sopstvenost na oddelni lica ili vo op{testvena sopstvenost
nameneti za zaedni~ka potro{uva~ka.
2.13. Parite i hartiite od vrednost
Parite kako stvar imaat, kako i drugite stvari odredeni fizi~ki i
ekonomski osobini, sprema koi mo`at da se klasificiraat vo
odredeni grupi stvari. Parite mo`at da bidat delivi, potro{ni,
rodovo opredeleni, zamenlivi itn. Me|utoa ovie osobini na parite
kako stvari se razli~ni od istovidnite osobini na drugite stvari.
Hartiite od vrednost se pismeni napravi vo koi se sodr`ani
odredeni prava koi im pripa|aat na imatelite na hartiite.

2.14. ^ovekot kako stvar

Se postavuva pra{aweto dali i ~ovekot i delovite od negovoto

telo mo`at da bidat stvari vo smisla na gra|anskoto pravo. Vo
sovremenoto pravo ~ovekot ne e stvar, no sepak razli~ni se
gledi{tata kaj odredeni pravnici po pra{aweto dali umren ~ovek
mo`e da bide predmet na promet, odnosno stvar, ( na pr.
Naslednicite da go prodadat le{ot za nau~no istra`uvawe). Vo
na{eto pravo ~ovekoviot le{ nemo`e da se tretira kako stvar vo
prometot, a koristeweto na le{ovite za nau~no- istra`uva~ki celi
stanuva vrz osnova na javno pravni principi. Me|utoa pak postojat
i odredeni delovi, odnosno proizvodi od ~ove~kiot organizam koi
10

pod odredeni uslovi mo`at da dobijat vid na stvar vo prometot.

Takvi se na pr. Otse~ena kosa, maj~ino mleko i tn.

ZAKLU^OK

Od dosega navedenoto doa|ame do zaklu~ok deka stvarite se

nedeliv del od sekojdnevniot `ivot na ~ovekot. Stvarta e del od
11

materijalnata priroda koja e pod vlasta na ~ovekot i ima karakter

na stoka, zatoa {to samo onie stvari koi se vo prometot, koga
dobivaat vid na stoka imaat osobini na stvar i vrz niv mo`at da se
zasnovaat prava i obvrski. Stvarite mnogu ~esto se objekt na
imotno- pravnite odnosi. Ponekoga{ tie se neposreden predmet
(objekt) na tie odnosi, a ponekoga{ posredno, kako dejstvo koe
treba da se napravi vrz edna postojna stvar ili od nego da
rezultira sozdavawe na edna nova stvar.

12

KORISTENA LITERATURA
1. . -. ,, -,,-, 2005.
2. . -. ,, - ,,- ,
1976.
3. . -. ,, ,,- , 2005.
4. Zakon za sopstvenost i drugi stvarni prava ( Sl.vesnik
br.18/01 od 05. 03. 2001 godina).

13