Elektronski fakultet

Univerzitet u NIu

Seminarski rad iz Inenjerske

pedagogije

Vaspitni znaaj
sredstava
masovnog
komuniciranja

Sanja Stankovi, 14164

Nikola Zdravkovi, 14227

UVOD
Sa razvojem nauke i sve veim probojem tehnologije u sve segmente ivota,
doli smo do toga da masovni medjiji i nove tehnologije preuzimaju sve veu
ulogu u razvoju svakog oveka. Televizija,radio,tampa,internet i dr su postali
mediji koji prate sve starosne grupe . Svojim sadrajima na sebe preuzimaju
kako obrazovnu, tako i vaspitnu ulogu, pogotovo putem nauno obrazovnih,
dokumentarnih i zabavnih programa kao i raznih multimedijalnih sadraja te
postaju pogodna sredstva obrazovanja i vaspitanja kako mladih, tako i ostalih
generacijskih struktura. injenica je da sve starosne strukture, a pogotovo
deca veliki deo vremena provedu uz internet i televiziju, i da oni kao najei
konzument medijskih sadraja, potvruju da sredstva masovnog
komuniciranja sve vie oblikuju ivote ljudi.
Kraj 20. i poetak 21. veka, okarakterisan je naglim razvojem nauke i
tehnologije. Savremeno drutvo je uticalo na to da ljudsko drutvo postane
zavisnik proizvoda visoke tehnologije. Razvoj nauke i tehnike omoguio je
poboljanje samog kvaliteta ivota. Danas postoje maine koje nam mnogo
mogu olakati i poboljati ivot. Tehnologija je napravila proboj, ak i u
nerazvijenim zemljama. Za savremeno doba je karakteristino da se javlja
nova vrsta zavisnosti, a to je zavisnot od interneta. Globalne internet mree
rasprostiru se itavom Zemljinom kuglom i predstavljju ogromne baze
podataka u kojima se smeta celokupno znanje do koga je dolo ljudsko
drutvo. Globalizacija se prvenstveno ogleda kroz sredstva masovnog
komuniciranja, u koja spadaju tamparstvo,televizija,radio,film,muzika
industrija,internet i multimedija.
U procesu poboljanja kvaliteta ivota, ovek je omoguio da tehnika ue u
sve pore njegovog ivota. U borbi za egzistenciju i poboljanje uslova ivota,
u razvijanju industrije i proizvodnje kao i organizacije drutva, tehnika igra
bitnu ulogu. Razvoj tehnike i samog drustva u 21. veku dostie svoj
vrhunac. Sa razvojem su usledile i brojne promene, koje su zahvatile drutvo
na svetskom nivou. Globalizacija postaje osnovno obeleje 21.veka i predmet
razliitih tumaenja kako teoretiara, tako i ostalih, pogotovu kada su u
pitanju implikacije na samo drutvo. Tehnoloki razvoj omoguava tehnoloke
promene u nainu proizvodnje, nainu obavljanja poslova, nastaju nova
radna mesta i nastaje potreba za boljom edukacijom samih radnika.
Ljudska praksa i ljudska delatnost se u savremenom drutvu ne mogu
zamisliti bez tehnike i njenih tekovina. Nauka i kultura nisu zasebni svetovi,

ve samo dve dimenzije istog ljudskog sveta koje su u uskoj povezanosti.

Nemogue je objasniti tehniku mimo njene relacije prema drutvu van
vrednosti i ciljeva koje ovek tei da ostvari. Tako van ljudskog sveta nema ni
tehnike, on se vraa prirodi, postaje deo njenog prirodnog stanja. Stoga
tehniku moemo nazvati materijalnom kulturom. Vie ne moemo zamisliti
ivot bez mobilnih telefona, koji predstavljaju usavreno sredstvo koje pored
uspostavljanja komunikacije meu ljudima prua i neogranieno mnogo
drugih mogunosti, meu kojima su brz i lak pristup internetu, kamera i
fotoaparat visoke rezolucije. Isto tako, savremeno drutvo se ne moe
zamisliti bez televizije, koja se toliko razvila , da sada imamo kablovsku i
satelitsku televiziju iji se signal prenosi irom zemljine kugle. Moemo
konstatovati da u savremenom drutvu, ovo sredstvo masovnog
komuniciranja dobija razliite funkcije, a meu najznaajnijim postaju
funkcije vaspitanja i obrazovanja svih starosnih struktura.
Iako je interesantno i znaajno posmatrati uticaj medija na sve generacije u
svakom kontekstu, naunici, pa i obini ljudi, ee ga razmatraju u
kontekstu opasnosti po decu, jer se osnovano sumnja da su ona, kao
neiskusnija, naivnija ili jednostavno sklonija da budu zaslepljena sadrajima
koje mediji nude, podlonija za negativne uticaje sredstava masovnog
komuniciranja. Meutim, ako ve prihvatimo injenicu da se putem filma,
televizije, interneta ili tampe moe tako brzo i snano delovati na decu pa i
starije, ne smemo posmatrati samo mogunosti negativnog delovanja, ve
moramo razmotriti mogunost da se jednakim intenzitetom putem medija
ostvare pozitivni, kulturni i vaspitno-obrazovni uticaji na detetove stavove i
ponaanje.

ULOGA TAMPARSTVA U VASPITANJU I

OBRAZOVANJU
ovek koji ne ita nita bolje je obrazovan od oveka koji ne ita nita osim
novina. Tomas Deferson

Pod tamparstvom podrazumevamo process prenoenja tekstova i slika

korienjem odreenih tehnika i materijala,najee pomou mastila na
podlogu za tampanje,uglavnom papir,uz pomo maina za tampanje.
tampa je nastariji oblik sredstava masovnog komuniciranja i moe se rei

jedan od kljunih faktora postepenog prelaska srednjevekovnih drutava u

moderna. Ona u sebi ukljuuje nekoliko posebnih komunikacionih medija, i
to: knjige, novine, letak, pamphlet, plakat i drugo. Svi oni uestvuju u
vaspitanju i obrazovanju, i mada je knjiga i dalje najznaajnije sredstvo u
obrazovanju, drugi vidovi tampe dolaze sve vie do izraaja danas. Ako u
uem smislu posmatramo tampu, moemo izdvojiti nekoliko vrsta tampe
znaajnih konkretno za vaspitanje a to su dnevne novine, deji asopisi,
nauni i struni asopisi. Jo su Stari Grci govorili ,,da fizika sila nije nita u
poredenju sa snagom rei", a pojavom tampe ta snaga se mnogostruko
poveala. Kombinujui tampanu re sa slikom (a Stari Kinezi su govorili da
slika govori hiljadu rei"), hiljade listova i magazina, u milionskim tiraima,
krue svetom, pruajui informaciju, pouku, pa i zabavu.
Bez obzira na brojna dostignua moderne tehnologije koja su donela nove,
neuporedivo zanimljivije i bre naine informisanja, tampa kao sredstvo
masovnog komuniciranja ne gubi na znaaju i aktuelnosti. To se moe
objasniti dubokim potovanjem koje se oduvek pridavalo pisanoj rei, zatim
osobinom tampe da prua razliite i opirne informacije u vrlo ogranienoj i
prostoj formi, kao i injenicom da je tampa najdostupnije sredstvo
masovnog komuniciranja, koje ima sposobnost da dopre ak i tamo gde
napredne tehnologije, pa moda ak ni dostignua koja podrazumevamo,
poput struje, jo uvek nisu doprle. Njena pozitivne osobine i iz njih proistekle
mogunosti sline su ostalim sredstvima masovnog komuniciranja. Sama
forma u kojoj tampa prikazuje sadraj omoguava deci da brojne informacije
usvajaju spontano, nesvesno, na mestu i u vremenu koje njima samima
odgovara. Deci su ponuene velike mogunosti da kroz tampu, bilo deje
novine, kolske listove ili na odreenim konkursima koji se mogu nai u
raznim listovima za mlade i odrasle, izraze svoju kreativnost, stvaralatvo i
talente i time se ne toliko podstie koliko to se odaje priznanje kreativnosti i
sposobnostima deteta, to je takoe od ne malog znaaja. Listovi namenjeni
deci i omladini imaju poseban drutveni i pedagoki znaaj i odgovornost.
Sadraji u njima su dati popularno, atraktivno i dinamino. Mnogobrojne
ilustracije, stripovi i kolorinost privlae panju mladih, a sadraji u njima su
aktuelni i odnose se na najnovije dogadaje u sportu,kulturi,nauci i drutvu
uopte. Sadrina tampe se usvaja nesvesno i spontano, u vremenu koje
itaocima odgovara. Osim navedenog, tampa se takoe moe iskoristiti i
kako bi se kod dece podstakle i razvijale italake navike i uopte sposobnost
razumevanja i kritikog analiziranja proitanog, to je znaajno za razvoj
same detetove linosti.

tampa se, uz malo mate, moe dobro iskoristiti i u samom nastavnom

radu, bez da se pri tom ograniimo na strune asopise. Bilo da se
primenjuju na asovima redovne ili dodatne nastave, sadraji iz novina mogu
se upotrebiti za sticanje nekih novih informacija, za obogaivanje i
unapreivanje nastavnog programa, kao materijal za ueniki samostalni
rad, projekte i prezentacije, ali i kao materijal za kreativno izraavanje
recimo, pravljenje kolaa od slika iz asopisa na asu likovne kulture.
Izuzetno znaajnu vaspitu ulogu imaju listovi i asopisi koje pripremaju,
ureuju i izdaju uenici u kolama ili organizacijama oko kojih se okuplja
omladina. kolski listovi su istovremeno i sredstvo informisanja uenika i
tribina slobodnog izraavanja misli.
Naalost, zbog preterane komercijalizacije savremene tampe, uticaj ovog
medija na decu ee se kritikuje kao negativan nego kao pozitivan.
Osnovnim problemom smatra se potenciranje senzacionalizma u tampi,
ime se veina vesti svodi na crnu hroniku i izvetaje o loim stranama
oveanstva, ili vesti o zvezdama diskutabilnog morala, propraene
nedolinim fotografijama. ak i u dnevnim novinama koje najee
smatramo ozbiljnim, kakav je recimo Blic ili Kurir, mogu se nai
fotografije nagih ena, koje nisu tu kako bi propratile ili ilustrovale neku
novost, ve samo da bi izazvale seksualne fantazije i privukle muku
populaciju. Naalost, takve novine su lako dostupne deci jer ih roditelji
svakodnevno kupuju i ne kriju od svog deteta, pre svega jer ih ne doivljavaju
kao tetne i opasne po svoju decu. Izlaganjem dece svakodnevno takvom
sadraju, moe oslabiti i moral samog deteta, dete moe usvojiti pogrean
sistem vrednosti ili moe doi do podizanja praga tolerancije na razliita
nedolina ponaanja.
Poseban problem predstavljaju savremeni asopisi i magazine namenjeni
tinejderima. Meu omladinom, popularnost gube asopisi poput Politikinog
zabavnika ili Nacionalne geografije, dok se ak i mnogim dobrim
primerima dejih novina, poput Tik-tak-a izgubio trag. Na njihovo mesto
dolaze novine poput asopisa Bravo, OK i Bravo Girl, bez ikakvog
vaspitno-obrazovnog sadraja, koje se svode na traarenje, zabavu i isprazne
savete. italaka publika ovih listova sve je mlaa, a teme kojima se oni
bave su sve nedolinije, povrnije, sve su vie ograniene na brigu o izgledu i
seksu, o ivotima poznatih linosti iz sveta muzike, filma i mode. S jedne
strane, uzdiui nerealne modele lepote, ovi asopisi bude nezadovoljstvo
sopstvenim izgledom, ali i veliku fokusiranost na materijalizam i
nezadovoljstvo finansijskom situacijom porodice, jer kao sastavni deo lepote
istiu se veoma skupo oblaenje, minkanje kao i provod, nedostino veini

mladih. S druge strane, propagirajui neprirodno zrela seksualna ponaanja

meu mladima, ovakvi asopisi podstiu prerano i nepromiljeno stupanje u
seksualne odnose i u ljubavne veze uopte. Dodatan problem predstavlja
jezik, pun anglicizama i argona, kojim se autori ovakvih asopisa slue i koji
polako dovodi do otuenja mladih ne samo od ispravnog naina govora, ve i
od njihovog maternjeg jezika uopte.
Jo jedna stvar koja pokazuje neprimerenost tampe deci jeste sama slika o
detetu koja se putem novina alje. Naime, veina dnevnih novena a i drugih
asopisa kroz svoje vesti spominje dete uglavnom u kontekstu pasivnog i
bespomonog bia, koje treba zatititi jer nije u mogunosti da se samo
zatiti i da popravi svoj poloaj. Takvom slikom odraslima se jasno stavlja do
znanja da dete treba titi i uvati preterano jer ovo nije svet za njega, da ono
nema pravo da bira, da odluuje, da se bilo ta pita. Tako se i samoj deci
onemoguava da preuzmu bilo kakvu inicijativu, da se sopstvenim izborom i
aktivnostima izbore za svoju sigurnu sadanjost i jo sigurniju budunost, ve
se, naprotiv, podstie deja pasivnost i nezainteresovano preputanje
sigurnoj ruci odraslog.
U domenu tampe kao medija valjalo bi spomenuti i strip, kao specifian
oblik objedinjenja slike i rei. Naime, strip nikada nije bio posebno razmatran
kao obrazovni sadraj, naroito u skorije vreme jer sve vie gubi na svojoj
aktuelnosti meu mladima. ak je i u periodu najvee popularnosti stripa
jedino razmatranje vaspitnog potencijala ovog medija bilo u negativnom
kontekstu. Predvodnik tadanjih protivnika stripa bio je psihijatar Frederik
Verthajm, koji je u svojoj knjizi Zavoenje nevinih kritikovao strip zbog loih
modela ponaanja koje nudi. Akcioni heroji, idoli svakog ljubitelja stripa, pri
tom su razmatrani sa jednakom osudom kojom se danas posmatraju
agresivni filmski junaci. Postoje, naravno, i oni koji misle drugaije i koji istiu
da glavni akteri mnogih stripova mogu predstavljati pozitivan model i, na
primer, pomoi deci da razviju oseaj za pravdu.
Postoji tendencija da se strip ponovo osavremeni i koristi kao vaspitni
sadraj, pre svega u kolama, i da se u vidu kvalitetnih, nagraivanih,
prvenstveno kratkih stripova deci priblie i ilustruju odreeni delovi
nastavnog gradiva. Pretpostavka je da stripovi mogu da podstaknu
motivaciju dece, uine asove zanimljivijim, ali i da poboljaju memorisanje
samog kolskog gradiva. Prva ispitivanja ovog programa pokazala su da se
uenicima svia ovakav nain rada i da su, zahvaljujui stripovima, stekli i
razvili dobre sposobnosti u pogledu itanja, pisanja i miljenja.

RADIO I MUZIKA
Radio je prvo elektronsko sredstvo za masovno komuniciranje i predstavlja
beini prenos i detekciju signala elektromagnetih talasa, ije su frekvencije
nie od frekvencije vidljive svetlosti. Naziv radio potie od latinskog glagola
radiare to znai sjati, isijavati, zraiti. Radio je sredstvo masovnog
komuniciranja koje moe distribuirati iskljuivo auditivne poruke. to se tie
vaspitanja, radio je jako znaajan zbog postojanja radio emisija, koje mogu
biti razliitog karaktera, od informativnog, preko zabavnog do edukativnog.
Danas, u vremenu kada se sve veim intenzitetom pojavljuju i razvijaju nove
tehnologije, radio polako postaje zasenjen od strane interneta, ali to nikako
ne umanjuje njegov vaspitno-obrazovni znaaj na odreene generacije koje
su odrasle uz ovaj masovni medij, onda kada internet jo uvek nije bio
dostupan irim masama pa ak i jos dalje, kada je televizija bila preimustvo
uglavnom bogatih. U okviru radija, mozemo se osvrnuti i na muziku, koja se
moze razmatrati i kao posebno sredstvo masovnog komuniciranja. Naime,
muzika pomae deci da se razviju, da shvate svet koji ih okruuje, ali i da
iskau svoja lina iskustva.
Muzika se najee vezuje za uivanje i zadovoljstvo. Meutim, njena
vaspitna i edukativna uloga je veoma znaajna, s obzirom da podsticajno
deluje na celokupni razvoj deteta. Najnovija istraivanja to potvruju i istiu
njen sveproimajui karakter. Naunici su otkrili da su strukture, koje ine
muziku, veoma sline onima na osnovu kojih funkcionie ljudski mozak. Dalje
studije su dokazale da se ovek raa sa uroenom muzikalnou i da muzika
utie na nae miljenje i ponaanje. Najveu mo muzika pokazuje u svom
uticaju na sam proces uenja, razvoj mozga i organizacionih osobina, kao i na
celokupni nervni sistem. U isto vreme, muzikom se iskazuje naa
emocionalna priroda, naa oseanja i na doivljaj sveta i ivota. U svakom
sluaju, ona ima esencijalni znaaj za ovekov ivot, jer ima mo da drugima
predstavi nau istinsku linost.
Zbog svojih kompleksnih struktura koje se ponavljaju, muzika povezuje i
razvija motorni sistem mozga, razvija ulo vida i sluha, poboljava
koordinaciju, koncentraciju i memoriju. Istraivanja su pokazala da studenti
koji sluaju klasinu muziku dok ue, lake upijaju, zadravaju i
reprodukuju sadraje od onih koji ue u tiini, bez muzike.

Osim to je izuzetan doivljaj, muzikom roditelji mogu da podstaknu

intelektualni razvoj svog deteta, uveaju njegov kapacitet za uenje i na
kvalitetan nain obogate njihov ivot. Muzika podstie socijalne vetine kod
deteta. Deca koja se bave muzikom, razvijaju vii nivo socijalne pripadnosti i
lake im je da razumeju sebe i druge. Emocionalni aspekt muzike takoe
podstie razvoj jedne veoma vane socijalne vetine kao to je empatija.
Meutim, osim pozitivnog uticaja muzike na decu, mnogo vie se u
pedagokim istraivanja pominje i negativan uticaj popularne muzike. Danas
sve popularniji muziki anr meu mladima, turbo folk, veoma negativno
utie na omladinu. Mladi, a pogotovo deca pri emu se starosna granica dece
koja sluaju ovu vrstu muzike sve vie pomera unazad, vrlo esto se
pronalaze u ovoj muzici, imitiraju i oponaaju ono to vide i uju u pesmama i
spotovima. Veoma esto se u pesmama uju rune i lascivne rei, psovke i
drugo, to deca veoma lako pamte poto su u velikom broju sluajeva takve
pesme i veoma popularne. Osim kod dece, negativan uticaj se jasno vidi i
kod adolescenata, pogotovo srednjokolaca. Na primer, devojke u
pevaicama turbo folka vide uzore, pronalaze se u pesmama i imitiraju
njihovo ponaanje. Osim ove muzike, mora se napomenuti da i drugi muziki
anrovi imaju uticaja na decu i mlade, i to se opet vie razmatra u
negativnom kontekstu. Muziki pravci poput death i black metala, zatim
hiphop i punk muzika, mogu imati izuzetno negativan uticaj na adolescente,
prvenstveno zbog tematike i sadraja samih pesama. Na primer, glavne
teme death i black metala su smrt, kanibalizam, oboavanje avola i demona
i slino, hiphop muzika propagira nasilje, drogu, kriminalizam, dok je glavna
tema punk muzike anarhija. Sve to moe uzrokovati pogreno shvatanje i
razumevanje kod dece, elju za imitiranjem i oponaanjem svojih idola kao i
stvaranje pogrenog sistema vrednosti.

TELEVIZIJA U VASPITANjU I OBRAZOVANjU

Svaka televizija je obrazovna televizija. Pitanje je samo: emu poduava?
Nikolas Donson
Televizija je komunikacioni sistem za emitovanje i recepciju pokretnih slika i
zvuka sa velikih daljina. Re televizija je moderna konstrukcija nastala od
starogrke rei tele to znai daleko i latinskog glagola video, videre-videti
gledati, to bi u bukvalnom prevodu znailo gledanje na daljinu.

Polazei od podataka iz dosadanjih istraivanja, o nainu korienja

slobodnog vremena koji ukazuju da najvei deo stanovnika svoje slobodno
vreme koristi gledajui televizijski program, moemo zakljuiti da ovaj ovo
sredstvo masovnog komuniciranja nesumnjivo postaje vaan faktor
socijalizacije, vaspitanja i obrazovanja, kao i jedan od najvanijih inilaca
formiranja javnog mnjenja.
Imajui u vidu znaaj televizije u procesu obrazovanja, danas je omogueno
da vaspitno-obrazovna televizija bude razvijena u veini evropskih zemalja. U
mnogim zemljama, prepodnevni a esto i popodnevni asovi posveeni su
emisijama za decu, kolu i univerzitete.
Svako vaspitanje i obrazovanje, pa i obrazovanje putem televizija ima etiri
osnovne funkcije: normativnu, saznajnu, emocionalnu i aktuelizirajuu.
Normativna funkcija ima za cilj usvajanje drutvenih normi i vrednosti i
samim tim ispunjava svojevrsnu socijalizirajuu funkciju. Saznajna funkcija
ima za cilj usvajanje novih znanja i informacija, kao i podsticanje
intelektualnih sposobnosti i razvijanje kulture rada. Emocionalna funkcija
podrazumeva graenje emotivnog odnosa ka dogaajima,pojavama,
procesima i vrednostima, a istovremeno i ka sebi, drugima i samom svetu u
kome ivimo. Aktuelizirajua funkcija kao osnovni cilj ima podsticanje linosti
na samorealizaciju. Vaspitno-obrazovna komponenta duboko je ukorenjena,
osim u emisijama kolskog, vaspitno-obrazovnog i naunog programa,
velikim delom i u dokumentarnim emisijama. Kao osnovni metod
prezentacije, igrani pasai veoma esto su primenjeni i u dokumentarnim,
emisijama kolskog, vaspitno-obrazovnog i naunog programa, pa i u onim
muzikog sadraja. Ne postoje isti anrovi, potpuno zasebni i
izdiferencirani. Meanje sredstava izraavanja je pre svega nunost danas,
koja je proistekla iz elje za prosveivanjem i irenjem znanja. Ali i iz elje da
televizijski programi, ispunjeni informacijama i injenicama budu bolji,
interesantniji i atraktivniji zahvaljujui dijalozima glumaca. Vaspitna funkcija
televizije u dananje doba postaje sve znaajnija. Tim pre to po nekim
istraivaima, ljudi rado sede pored svojih televizora i gledaju zanimljive
emisije iz redakcije kulturno - obrazovnog kolskog programa. Znaaj
sredstava masovnog komuniciranja je naroito u tome to se u savremenim
drutvima oni pojavljuju kao jedan od glavnih inilaca procesa akulturacije,
socijalizacije i ostvarivanja kontinuiteta u razvoju drutva. To je posebno
vano u naem drutvu, u kome masovni mediji (zahvaljujui manama i
nedostacima obrazovnog i vaspitnog sistema) uzimaju i dalje razvijaju ulogu
nekomunikacionih sistema (kole, drutveno-politikih organizacija) i
primarnih grupa (porodice, vrnjaka, i sl.). Vaspitno-obrazovna funkcija

televizija je efikasnija ukoliko se televizijski programi prate u grupi (npr.

grupno gledanje televizijskih emisija). Tada je mogue voenje intragrupne
polemike i diskusije. U ovom sluaju uoiti uticaj grupe na menjanje i
formiranje stavova i miljenja njenih lanova.
S obzirom da televizija proiruje vidike gledalaca i pomae im da svoje znanje
obogate i bolje upoznaju svet: razne zemlje i narode, prirodne lepote,
socijalne probleme, politike i kulturne prilike i sl.,ona moe imati izuzetan
uticaj na gledaoce. Moe ih upoznati sa dalekim krajevima, narodima,
njihovim naseobinama, prirodnim i kulturnim bogatstvima. Obrazovanje
putem televizija doprinosi takoe i ouvanju ovekove sredine. Emisije
naunog programa, realizuju se s namerom da gledaoci budu informisani o
temama iz raznih oblasti: o naunim istraivanjima, saznanjima i
predvianjima, o raznim fenomenima u prirodi, tehnici, ljudskom organizmu,
ivotinjskom i biljnom svetu, u fizici, astronomiji, psihologiji, sociologiji,
informatici, ljudskom drutvu nekad i danas. Dakle, moemo zakljuiti da je
funkcija naunog programa da poduava, razjanjava, popularie sve oblasti
nauke i omoguava rad na samom sebi, koji postaje odgovor na izazov
sredine i vremena, jer razvoj linosti nije mogue zamisliti bez neprestanog
uenja. Putem televizije ne prenose se samo informacije, ve se vri i
odreeni vaspitni uticaj na ljude. Prikazivanje lepih pejzaa, reka, mora i
planina moe probuditi pozitivne emocije kod gledalaca. Isto tako
prikazivanjem katastrofa za koje odgovornost snosi ovek mogu probuditi
saoseanje, zabrinutost za budunost Zemlje, saaljenje itd . Televizija nam
prikazuje slike ekolokih i globalnih katastrofa, ratnih razaranja, raunajui na
izazivanje snanih emocija kod gledalaca, ime doprinosi modifikovanju
njihovog naina razmiljanja i ponaanja. Ona sa lakoom zvukom i slikom
pokazuje stanje u sredini koja nas okruuje, ali nas vodi i u daleke krajeve.
Upoznaje nas sa kulturama dalekih naroda, prikazuje nam krajeve Zemljine
kugle koje nikada ne bismo mogli da posetimo. Postao je trend da savremeno
vaspitanje manje podstie sticanje specifinih koliina znanja, iako je i to
neophodno, a vie podstie razvijanje univerzalno primenljivih intelektualnih
sposobnosti koje predstavljaju alat za sticanje saznanja i rasuivanje o njima.
Televizije mogu uticati na poveanje emocionalnog angamana, line
odgovornosti i uea u raznim drutvenopoeljnim aktivnostima. Televizija
utie na vaspitanje i samim tim zahteva postojanje odreenog nivoa
intelektualnih sposobnosti kod mladih da bi oni mogli da razumeju sadraj
koji im se prezentuje. Prilikom gledanja televizije u organizovanom vaspitno
obrazovnom radu postoji potreba i nunost da se ono to su gledaoci videli i
doiveli preko TV ekrana raslani i sistematizuje, da dobije svoje mesto i

redosled u svesti. Televizija kao spoljanji podsticaj deluje na vie ula i moe
vaspitavati i podizati intelektualni razvoj kod mladih, jer vaspitanje poinje
opaanjem. Televizija prua velike vaspitno-obrazovne mogunosti ako se
njome koristimo na pravi nain. U tu svrhu su naime i stvoreni brojni
kulturno-obrazovni programi, deje emisije, dokumentarni filmovi, pa ak i
celi televizijski kanali namenjeni kulturnom uzdizanju i informisanju poput
Discovery kanala ili National Geographic kanala. Dokazano je da ovakve
emisije mogu imati pozitivan uticaj na decu naime, deca koja su gledala
deje obrazovne emisije bolje itaju i imaju bolje verbalne sposobnosti od
dece koja su samo gledala crtane filmove i programe namenjene odraslima.
Takoe, televizija, kao naivna zabava koja ne zahteva nikakvu posebnu
aktivnost, moe sluiti i kao osloboenje od stresa, deci podjednako kao i
odraslima.
Televizija takoe utie i na stvaranje moralnih stavova i emocionalnog
doivljavanja prirode i sveta oko sebe. Predkolski uzrast je pravo vreme za
primarnu socijalizaciju, iz toga izlazi da se u njemu postavlja osnova za
kulturalizaciju svakog pojedinca. Formiranje ekoloke svesti i savesti,
upoznavanje principa ekolokog delovanja i osposobljavanja za njihovu
celishodnu i odgovornu primenu u zatiti, obnavljanju i unapreivanju ivotne
sredine je dug, postepen i kontinuiran proces, koji zapoinje njihovim
nasluivanjem i buenjem odgovarajuih emocija kod dece. Dakle, televizija
moe pomoi u razvijanju ekoloke svesti, a ovaj proces se odvija i kroz
porodicu, vaspitno-obrazovni sistem i drutvo u celini.
Danas je gledanje televizije najpopularnija zabava na svetu. Nepobitna je
injenica da sve starosne strukture, a pogotovo mladi veliki deo vremena
provedu ba uz ovaj masovni medij, i da oni kao najei konzument
medijskih sadraja, potvruju da mediji i oblikuju ivote ljudi. Zato ne
moemo biti ravnoduni prema onome ta oni gledaju, niti zanemariti uticaj
koji televizija vri na vrednosti i obrasce ponaanja ove drutvene kategorije.
Kompleksna mrea socijalizatorskih agenasa dobija putem televizije novu
dimenziju za dalji razvoj mladih zbog sve veeg uticaja u oblikovanju
njihovog svakodnevnog ivota, utiui na nain ponaanja, razmiljanja i
formiranja stavova o sebi i drugima. Pritom, treba imati u vidu da su mladi
veoma podloni sugestijama i da su njihova interesovanja nestalna, da se
njihov karakter formira te mogu lako da se povedu za trenutnim utiscima sa
ekrana. Zbog toga je problem uticaja televizije na mlade od prvorazrednog
znaaja. Imamo li u vidu injenicu da je posebno u velikim gradovima,
slobodno vreme mladih nedovoljno organizovano, jasno je, a i istraivanja to
pokazuju, na gledanje TV programa utroi se vie vremena ime su i

njegovi uticaji znaajniji. Zbog svoje sveprisutnosti i opteprihvaenosti

televizija je postala efikasno sredstvo edukacije,vaspitanja i popularizacije
nauke, a takoe i snaan animator u kulturnom ivotu mladih, koji u potrazi
sa sopstvenim identitetom stalno eksperimentiu menjajui stilove oblaenja,
muziku, ponaanje, uzore Praenjem ovog medija mladi pronalaze
sadraje, simbole i znaenja vremena u kojem ive, ali esto i odgovore na
pitanja za koja su zainteresovani, a proizilaze iz njihovih uzrasnih ili razvojnih
osobina. Iako je izuzetno vano koliko vremena mladi u proseku provedu
pored malih ekrana, namee se pitanje koji su to sadraji koji privlae njihovu
panju prilikom izbora emisije koje e pratiti. Mladi u svetu od programa
najvie prate filmove i serije, zatim sport, informativne i muzike i na kraju
obrazovne sadraje. Dakle, istraivanja su pokazala da mladi najvie
vremena provode gledajui emisije popularno-zabavnog karaktera.
Sadraji televizijskih programa mogu da deluju pozitivno ali naalost i
negativno na mlade. Televizija se izdvaja kao medij uz koji deca i mladi
provode najvei deo slobodnog vremena. Bilo da su televizijski sadraji
okarakterisani kao pozitivni ili negativni, bilo da obiluju stereotipima ili ne,
vano je da mladi izgrade kritiki odnos prema njima kako bi se uspeno
suprotstavili raznim vidovima medijske manipulacije . Tako recimo, reklame u
velikoj meri odreuju svakodnevno ponaanje mladih. Reklame modifikuju
njihovu svest i pretvaraju ih u nezasite potroae, jer u njima razvijaju strast
za posedovanjem novih stvari i tako ta potreba ulazi u sve sfere njihovog
ivota, od ishrane do pojedinih kulturnih potreba. Dakle, mladi su danas sve
vie pod uticajem masovne reklame koja se vrlo delotvorno prenosi putem
TV - a. Vei obim znanja i injenica iz razliitih oblasti saznanja, naravno,
samo po sebi ne vodi uvek do vee svesti ili poeljnog i odgovornog
ponaanja . Na razmatranje zastupljenosti televizije u ivotu deteta
uglavnom se nadovezuju negativni komentari, puni vie ili manje opravdanih
strahova od tetnih uticaja. Najee se spominje uticaj televizije na nasilno
ponaanje. Brojna istraivanja bavila su se ovim pitanjem i utvrdila da nasilni
sadraji na televiziji dovode do smanjenja empatije kod deteta, poveane
tolerancije na nasilna ponaanja i do vienja sveta kao agresivnog i surovog,
zbog ega se na sve probleme svakodnevnice jednako agresivno mora i
reagovati. Na alost, nasilni sadraji ine 85% filmova koji se svakodnevno
prikazuju, a kada se tome doda nasilje prikazano u vestima ili kroz muzike
spotove i reklame, jasno je da je agresija dominantno raspoloenje koje
vidimo na malim ekranima. Treba skrenuti panju i na filmske akcione heroje
kakve deca najee postavljaju za svoje idole, to esto dovodi do toga da
se u detetu budi elja da nasilje sa ekrana, putem imitacije, prenese u realan

ivot. Meutim, ne reaguje svako dete isto na nasilne sadraje, niti e jedno
dete reagovati isto na razliito prikazano nasilje. Vano je napomenuti faktor
nagrade i kazne u prikazanom sadraju. Naime, manje su anse da e dete
usvojiti nasilno ponaanje, ukoliko je u filmu prikazano da je nasilnik za to
ponaanje kanjen. Zatim, faktor opravdanosti ukazuje da e dete pre primiti
odreeni model agresivnog ponaanja ukoliko je u filmu to ponaanje
prikazano kao jedini izlaz iz date situacije, kao pravedno, vrednosno
pozitivno, jednom reju opravdano. Socijalni kontekst je jo jedan od bitnih
faktora. Deca iz niih socijalnih slojeva, u kojima se nasilje provlai kroz
svakodnevne porodine i susedske odnose, bie podlonija usvajanju
agresivnih modela. Ovim se dolazi i do faktora frustracije, koji ukazuje da e
deca koja su za neto uskraena, sputana i time frustrirana, a takva su
najee deca iz niih socijalnih slojeva, pre doiveti nasilje na ekranu kao
mogunost izlaza iz nepovoljne situacije, mogunost oslobaanja od
frustracije. esto se kao opasnost spominje mogue negativno dejstvo na
stavove o rasama, polovima i drutvenim slojevima. Naime, televizijski
programi imaju sklonost da konstantno prikazuku iskrivljenu sliku odreenih
etnikih grupa prikazuju, stvarajui time kod deteta pogrean stav da e na
primer, crnci nuno biti nasilnici i kriminalci, dok e azijati biti veoma
inteligentni i nedrutveni.
Mada svi nabrojani potencijalni negativni uticaji stoje, izuzetno je bitno imati
u vidu da do njih dolazi u sluajevima nekontrolisanog, prekomernog
gledanja televizije. Svi ovi negativni efekti mogu biti spreeni samo sveu
roditelja i njihovim angaovanjem. Osim to roditelj treba da ogranii vreme
koje e dete provesti pred televizorom, treba i da izvri odabir kanala i
emisija koje dete moe da gleda. Tokom porodinih okupljanja roditelji ne
treba da pale televizor, ve da vreme iskoriste kvalitetno, u druenju i
razgovoru sa svojim detetom. Ukoliko se dete ipak susretne sa nekim
neprimerenim ili njemu nejasnim televizijskim sadrajem, roditelj je tu da
objasni o emu se radi, da je to samo televizijska situacija i da li je prikazano
ponaanje dobro ili loe. Time ne samo da se spreava potencijalni tetni
uticaj televizije, ve se i negativan sadraj upotrebljava u vaspitne svrhe.

FILM

Film i njegov vaspitni znaaj se moe razmatrati u okviru televizije, ali i kao
zasebno sredstvo masovnog komuniciranja. Film, od svoje pojave je vrlo brzo
postao sredstvo masovne zabave, da bi danas njegova funkcija bila
mnogostruka: film je danas i umetnost i dokument i sredstvo vaspitnoobrazovnog rada, kao i sredstvo zabave i razonode.
Film se uobiajeno predstavlja kao sedma umetnost, dok se u bukvalnom
prevodu sa engleskog jezika podrazumevaju pokretne slike. Film je po
tehnikim i izraajnim sredstvima najsliniji televiziji, ali bitna razlika izmeu
ova dva sredstva masovnog komuniciranja upravo je u tome to je film
umetnost, dok televizija moe samo da je posreduje. U slinom smislu se
moe povui i paralela izmeu muzike industrije i radija.
U vaspitno-obrazovnom radu se dosta koriste tehnike prednosti koje prua
film: on spaja sliku u pokretu sa govorom, umovima i muzikim sadrajem;
filmom se detetu mogu pokazati udaljena i nedostupna mesta i predeli, a
mikroskopskim snimcima za oko nevidljive procesi i pojave, koji se usporenim
prikazivanjem mogu dodatno ilustrovati i uiniti zanimljivijim; avionskim
snimcima se mogu prikazati itavi predeli na Zemlji, a montaom i
adekvatnim animacijama mogu se prilagoditi nameni i uzrastu dece. Pored
ovih pozitivnih efekata i uticaja filma na decu, postoje i negativni uticaji,
vezani za nasilne sadraje, o kojima je ve bilo rei u prethodnom poglavlju.

INTERNET
Internet je najjednostavnije definisati kao globalnu kompjutersku mreu.
Internet polako ali sigurno postaje dominantno sredstvo za masovno
komuniciranje, ime tu poziciju preuzima od televizije, i koje svojim tehnickim
karakteristikama prosto uvlai sva ostala sredstva u sebe: danas je mogue
putem interneta itati dnevnu i nedeljnu tampu, sluati radio program,
gledati nebrojeno mnogo televizijskih kanala i filmova, sluati muziku idr.
Takoe, putem internet blogova ili nekih stranica poput facebook-a moe
neka osoba koja vai za bitnu da ostavlja sopstvene poruke i tekstove kojima
izraava svoje stavove, a kasnije te poruke mogu druge osobe da itaju,
prihvataju, kao i da komentariu. Komentarisanje je isto tako mogue i na
web stranicama informativnog karaktera, ljudi dakle mogu da ostavljaju
komentare na neku novu vest. Internet nije samo sredstvo za obraanje
masovnom auditorijumu, ve slui i za interpersonalnu i unutargrupnu

komunikaciju. U tom smisli treba pomenuti postojanje na hiljade internet

foruma, pomou kojih se povezuju osobe koja imaju zajednika
interesovanja. Internet se moe opisati i kao globalna informaciona mrea iz
razloga to je mogue pronaci gotovo svaki podatak, naziv, ime, definiciju,
vizuelni ili auditivni snimak koji mogu interesovati nekog pojedinca. Dakle,
internet ima veoma izraen vaspitno-obrazovni karakter, jer na odreen
nain objedinjuje sva sredstva masovnog komuniciranja, pa se za internet
mogu vezati sve pozitivne ili negativne karakteristike televizije, filma,
tampe i radija. U irem smislu, internet ima i svoje sopstvene karakteristike
znaajne za vaspitanje i obrazovanje, koje se ogledaju u raznim sajtovima za
povezivanje i komunikaciju, poput facebook-a, twitter-a i drugih slicnih
sajtova, kao i sajtova sa sadrajima neprikladnim za decu, poput
pornografskih sajtova.
Najpopularniji sajt danas meu decom i omladinom jeste facebook. Na ovom
sajtu mogue je komunicirati s bilo kim i bilo gde, u bilo kom trenutku, to je
velika prednost ovog sajta jer nam omoguuje da uvek budemo u kontaktu s
prijateljima. U vaspitnom smislu, facebook danas dosta utie na decu, jer
deca i stariji sve vie provode svoje slobodno vreme na ovom sajtu. Na ovom
sajtu deca se povezuju sa svojim vrnjacima, komuniciraju, prihvataju
njihova miljenja i stvaraju svoja sopstvena. Negativan uticaj facebook
ogleda se pre svega u otuenju i izolaciji deteta od spoljanjeg sveta i
realnosti. esto zbog problema u porodici ili koli, deca pribegavaju
virtuelnom, lanom svetu u kome mogu biti i raditi ono to ne mogu u
stvarnosti. Takoe i mogunost praenja poznatih linosti na facebook-u utie
na samo ponaanje deteta. Deca posmatraju profile poznatih linosti a onda
ih imitiraju: u nainu ponaanja, oblaenja govora i slino, ne shvatajui lou
stranu toga. Jo jedna negativna posledica pristupa facebooku je to deca
bivaju izloena opasnosti od pedofila, koji u najveem broju vrebaju ba na
ovakvim sajtovima poput facebook-a.
Osim ovih, jos jedna znaajna stvar u vezi interneta je postojanje
pornografskih sajtova dostupnih svima na internetu, pa i deci koja dobijaju
potpuno iskrivljenu sliku o seksualnom inu, a moe doi ak i do traume ili
do povezivanja seksa sa nasiljem, to se odraava negativno na kasnije
seksualno ponaanje.

ZAKLJUAK
Meuljudsko komuniciranje razvijalo se, od pojedinanog i grupnog ka
masovnom komuniciranju velikog broja ljudi, to je u poslednjem veku
uslovljeno razvojem sredstava masovnog komuniciranja - tampe, radija,
televizije, filma i interneta.
U oblasti vaspitanja sve su vie prisutni vankolski inioci vaspitanja i dolazi
do ukidanja monopola udbenika, kao dominantnog i jedinog izvora znanja.
Sve je vei uticaj vanudbenikih, vanknjikih i vanuionikih izvora znanja listova za decu, televizijskih emisija, filmova, dokumentarnih programa,
nauno-popularne literature, online tutorijala i knjiga i td.
U ivotu dananje dece sredstva masovnog komuniciranja zauzimaju znatno
vanije mesto nego u ivotima njihovih predaka, a kako se svet brzo i
nezaustavljivo razvija, donosei sve vei broj informacija koje moramo znati,
vesti koje moramo propratiti i kontakata koje moramo odrati bez obzira na
sve veu udaljenost meu ljudima, oigledno je da mediji u svetu sutranjice
mogu biti samo jo znaajniji nego to su danas. Posmatrajui aktuelne
trendove, moemo naslutiti i da e se vei deo obrazovne aktivnosti u
budunosti odvijati upravo posredstvom probranih sredstava masovnog
komuniciranja. Stoga, deca se moraju obrazovati za pravilnu upotrebu
medija, podrazumevajui time i tehniku osposobljenost ali i sposobnost
kritikog analiziranja i primanja poruka koje oni alju.
Kako su savremeni mediji bliski deci, naalost mnogo bliskiji nego
knjiga,pozitivna je injenica to se njima smanjuje otpor prema uenju.
Takoe, oni pruaju brojne mogunosti da se proces uenja osavremeni i time
uini mnogo zanimljivijim i primamljivijim. Naravno, mediji se mogu
zloupotrebiti, pa time i negativno uticati na decu, ali opasnost zlupotrebe
obrazovnih sadraja uvek je postojala i uvek e postojati. Jedini nain da se
protiv toga borimo jeste da uvek budemo zainteresovani za sadraje sa
kojima deca dolaze u kontakt i da, ukoliko je neophodno, uspostavimo
kontrolu nad njima, bilo da je u pitanju televizijska emisija, asopis, film ili
internet sadraj.

Literatura:
Mirjana Kristovi 2010., Sociologija masovnog komuniciranja, Novi
Sad
Mirjana Markovi 2012., Savremeni mediji i obrazovanje, skup u
Uicu
http://www.family.org.au/afa-journal/115-afa-journal-vol-33-no-22012/199-the-role-of-the-mass-media-in-the-education-of-children
http://www.cliffsnotes.com/sciences/sociology/contemporarymass-media/the-role-and-influence-of-mass-media
Olivera Gaji, Biljana Lungulov, Uticaj masovnih medija na
moralne vrednosti darovitih, Vrac