1

Prirodno-matematicki fakultet
Nis

SEMINARSKI RAD
Predmet: Pedagogija
Tema: Pedagoske ideje Jana Amosa Komenskog

Student: Marko Krasic

Smer: Matematika
Broj indeksa: 3463 Profesor: Dr Jelena Petrovic
 2

Sadrzaj:

Biografija Jana Amosa Komenskog…………..….3

Pedagogija kroz istoriju…………………….…….4
“Velika Didaktika” Jan Amos Komenski……....5
Zakljucak…………………………………………..9
Literaura………………………...………………..11
 3

1. Biografija Jana Amosa Komenskog

Jan Amos
Komenski (lat. Comeniu
s), rođen 28. Marta 1592.
godine, u Njivnjicama, u
Češkoj, preminuo 15.
novembra 1670.
u Amsterdamu,
u Holandiji) je bio češki
(prisvajaju ga
i Mađari, Slovaci, Nemci i
dr.) pedagog, lingvista, pr
irodnjak,
humanista, filozof i politič
ar.

Jan Amos Komenski je

imao slovačke pretke.
Njegovo prezime
verovatno potiče od
imena opštine Komnja u
srezu Uhersko Hradište.
Smatra se najznačajnijim
reformatorom u istoriji
obrazovanja poput uvođenja predmetno-časovno-razrednog školskog sistema,
koji i služi kao osnovni i pretežni oblik savremene nastave.

Završio je teologiju i postao je sveštenik Jedinstva bratskog. Ova crkva je

pripadala protestantskim crkvama u Češkoj i javljala se ka husističkim
tradicijama.
 4

Posle poraza čeških principa na Beloj gori Komenski se morao sakrivati od

carske vojske. U to vreme mu je od tifusa umrla supruga i dvoje dece. Izlaz iz
ove situacije je tražio u radu. Tada je počeo da radi na svojoj knjizi „Lavirint sveta
i raj srca“.
Godine 1628. napustio je svoju rodnu Moravsku i pošao na put poEvropi.
Finansijski su ga pri tome pomagale bogatataši koje su poštovali njegov rad.
Utvrdio je nove načine polaska u škole. Smatrao je da polazak u školu mora biti
obavezan za svako dete bez obzira na materijalno stanje i pamet. Proslavio se
za svoje doba revolucionarnim mislima „ponavljanje je majka mudrosti“ i „škola je
igra“.
Njegova filozofija se naziva „pansofija“. Glavna filozofska misao Jana Amosa
Komenskog je misao o jednoj harmoniji koja vlada celimkosmosom. Njegova
filozofska pitanja se usredsređuju na suvišnost čula sveopšteg bitisanja.
Tako kako je za pristup Fransis Bekona ka svetu prisutna indukcija, za Renea
Dekarta evidentna dedukcija, tako je za Komenskog tipičan postupak
sinkritičkom metodom.

2. Pedagogija kroz istoriju

Prva razmatranja pedagoške teorije su dali još antički filozofi, posebno sofisti,
poput Sokrata, Platona i Aristotela. Platon je recimo, svoje viđenje sistema
obrazovanja i vaspitanja dao u delu „Država i Zakoni“ i to viđenje je bilo
idealizovano i u skladu sa tadašnjim ustrojstvom države. Slična viđenja su imali i
drugi navedeni filozofi i ona su se ticala isključivo robovlasničke omladine i bila
usmerena ka interesima vladajuće klase. Bez obzira na to ograničenje, ova
razmatranja su doprinela razvitku pedagogije, jer su nametnula potrebu za
celovitim sistemom obrazovanja, vaspitanjem dece od najranijeg uzrasta i
ljudima koji će se profesionalno baviti obrazovanjem, a davala su i na značaju
samom vaspitanju i ulogama igre i priča u procesu obrazovanja. U starom Rimu
izdvaja se teorDoba feudalizma nije donelo veći pomak u pedagogiji. Dominiralo
je učenje napamet crkvenih dogmi, a centralna figura je bio učitelj — „magister
dixit“ bio je princip kojim se znanje svodi na ono što govori učitelj. Potrebe deteta,
kao i njegove mogućnosti nisu bile važne, a cilj vaspitanja bila je „priprema“ za
 5

život nakon smrti i u skladu sa tim deca su vaspitavana da budu pokorna, a kao
najčešće sredstvo postizanja pokornosti učenika korišćena je fizička kazna.
Renesansa je, između ostalog, donela i procvat pedagoškoj misli. Ističu
se Vitorino da Feltre, Erazmo Roterdamski, Ludvig Vives, Fransoa Rable i drugi.
Ono na čemu humanisti posebno insistiraju je obogaćivanje sadržaja o kojima će
se učiti, posebno prirodnih nauka i istorije koje su u prethodnom periodu bile
zapostavljene, nove metode vaspitavanja, drugačiji odnos prema detetu, čije
potrebe i mogućnosti sada postaju važne, uvođenje obaveznog fizičkog
vaspitanja itd. Tomas Mordaje svoje utopijsko viđenje vaspitanja koje je poslužilo
kao osnova budućem socijalističkom poretku.
Na prelazu iz srednjeg u novi vek izdvaja se češki pedagog Jan Amos
Komenski (1592—1670), koji je ne samo teoretičar, već i čovek koji je radio na
ostvarenju svojih koncepcija, te svoje ideje i praktično proverio i tako ih učinio
životnim. U svojim idejama on propagira potrebe široke narodne mase tako što
spaja naturalističku filozofiju renesanse i materijalistički pogled filozofa Fransisa
Bejkona. Komnenski se može smatrati osnivačem didaktike i njegovo delo
„Velika didaktika“ jedna je od prvih celovitijih pedagogija. Posebno je zaslužan za
uvođenje razredno-predmetno-časovnog sistemakao i određenih pedagoških
principa koje je i potkrepio argumentima. Napisao je i mnoge udžbenike koji su
se dugo vremena upotrebljavali u Evropi, a takože je pomagao i organizaciju
obrazovanja u mnogim zemljama, kao što su Engleska I Švedska. Ipak, njegov
koncept vaspitanja nije oslobođen verskog uticaja, posebno u domenu moralnog
vaspitanja.

3. “Velika didaktika” Jan Amos Komenski

Delo Komenskog, Velika didaktika, je njegovo najpoznatije i najvise rasireno

delo. Ono pored didaktike govori uopste o tome “kako nauciti drugoga”,
koncipirajuci delo mnogo sire od same oblasti didaktike. U tom delu, kao i u
drugim delima Komenskog, mozemo uociti njegovo nastojanje da spoji
humanisticku i hriscansku sliku o coveku u jedinstvenu celinu. Tako vidimo da na
pocetku ovog dela, Velika didaktika, on o coveku govori kao jednom od dva
najvrednija Bozija stvorenja (raj i covek), cime uzdize coveka daleko iznad
srednjovekovnih hrscanskih gledanja na nistavnost coveka. Izvodi poredjenje
raznih aspekata coveka sa onim na sta ga nesto iz coveka asocira u raju. Pa
 6

tako je raj najljepsi deo sveta, a covek najlepsi medju zivim bicima, raj je mesto
gde su zasadjene raznovrsne biljke a covek je sastavljen od raznih (svih)
materija ovog sveta, i tome slicno. Po Komenskom, covek je zbog svoje
nezahvalnosti izgubio rajska uzivanja, ali je Bog Svemilostan, pa nije napustio
coveka kada ga je za kaznu spustio na Zemlju, vec je slanjem svoje mudrosti
preko Objave raznim poslanicima (koje naziva duhovnim vrtlarima) pomaze
coveku od pocetka pa do danasnjih dana. S obzirom da je covek pao iz raja,
doziveo ponizenje, on se sada treba obnoviti, i autor nam kaze da je najbolje
sredstvo za obnovu ljudskog duha i zdrave prirode upravo obrazovanje omladine.
Da bi se to postiglo, potrebno je izvrsiti reformu skolstva, i organizovati je po
uzoru na prirodu i zakone koji vladaju u njoj. Krajnji cilj ka kojem covek treba da
tezi jeste vecni zivot, koji dolazi posle smrtiiKomenski zivot predstavlja trojako –
zivot u majcinoj utrobi u kojem sticemo samo zivot s prvim pokretima i
osecanjima, zatim zivot na zemlji, gde dobijamo kretanja i osecanja s pocecima
razuma i zivot posle smrti, koji dolazi umiranjem i uskrsnucem i gde dobijamo
vecnost. Potrebno je dobro poznavati sebe, vladati sobom i usmeravati se prema
Bogu. Na Komenskog, na njegovu pedagosku koncepciju su uticala i dva
momenta, a to je pedagoska tradicija u Ceskoj i njegov raznovrstan pedagoski
rad. Po njemu, svi ljudi su stvoreni podjednako sposobni da budu vaspitavani. To
nije privilegija ovih ili onih, crnih ili belih, starih ili mladih, bogatih ili siromasnih,
vec je to privilegija svih podjednako, bez obzira na pol, rasu, naciju, starost,
bogastvo i slicno tome. Tako sve ljude treba vaspitavati tako da svima bude
dostupno isto vaspitanje. Komenski u Velikoj didaktici izlaze kako se covek
razvija samo do 24. godine tako da se do tada i treba skolovati, ali je u kasnijim
periodima, posle pisanja Velike didaktike, zagovarao da covek uci celog zivota, i
cak je predlozio sistem obrazovanja odraslih. Komenski je prvenstveno ideolog i
teoreticar osnovne skole, koja, po njemu, treba da bude masovna, narodna,
opsteobrazovna, u kojoj se nastava odrzava na maternjem jeziku i da se takve
skole podizu po svim gradovima, selima i zaseocima. Cak i danas ovi zahtevi
zvuce demokratski i revolucionarno, i tek se sada u potpunosti, i usavrseni, mogu
implementirati. Ovde bismo mogli dodati i to da bilo mnogo bolje da se, posle
stupanja u pubertetsko doba, odvoje muska od zenskih odeljenja, jer u tom dobu,
deca se najvise bave proucavanjem suprotnog pola, sto ih ometa u izucavanju
nauke. Tada im je doba pokazivanja pred suprotnim polom, i dosta nepovoljno
utice na moralne karakteristike coveka. Jasno je da bi zdravije i efikasnije bilo da
se drzi nastava u odvojenim odeljenjima, i tako bi bolje mogla da se drzi nastava
jer bi se paznja ucenika sto vise usmerila na ono sto se uci, dok je to mnogo teze
kada je suprotni pol tu. U pubertetskom dobu, paznja ucenika je daleko vise
 7

usmerena ka suprotnom polu nego ka shvatanju sustine gradiva koje se predaje,

i to bi se lako resilo odvajanjem muskih od zenskh odeljenja. Osobine koje su
karakteristicne i svojstvene odredjenom polu posebno dolazi do izrazaja u dobu
puberteta, i u skladu s tim osobinama i potrebama uskladiti predavanja, njihov
sadrzaj i poglede na svet. Ne shvataju i ne osecaju muskarci i zene isto, tu
postoje korenite razlike u samom nacinu poimanja sveta oko nas. Takode bi se
mogla organizovati takmicenja izmedju muskih i zenskih odeljenja, sto bi dovelo
do pozitivnog takmicenja jednih sa drugima i podstaklo ih da sto vise nauce.
Svako treba zavrsiti tu skolu, a posle toga se moze opredeliti da li ce nastaviti
skolovanje u latinskoj skoli ili ce uciti zanat i slicno. Ovo je u danasnjem vremenu
prisutno, i kada bi se Komenski sada pojavio, vrlo bi se lako snasao u skolskom
sistemu i odlicno bi ga razumeo...

Sadrzaj obrazovanja u osnovnoj skoli treba da bude citanje, pisanje, aritmetika,

geometrija, geografija i dr. Za njegovo vreme, ovo je bila revolucionarna ideja. U
osnovi takve skole jeste ideja o urodjenoj dobroti svih ljudi, i da se svi mogu i
trebaju vaspitavati, i da svi imaju prava na to. Ovo je puno humanije od Lokovog
razdvajanja klasa, sto samo produbljuje jaz medju stalezima u drustvu i doprinosi
da nizi stalezi ostanu nizi a visi da ostanu visi.Ova ideja Komenskog je daleko
naprednija, savremenija i humanija, mada treba napraviti jedan spoj izmedju te
dve ideje i uzeti ono sto je najbolje. Treba raditi na tome da se uzme najbolje iz
ovih ideja a radi na neutralisanju negativnosti, pa, kako kaze Komenski, treba
vaspitavati „svu decu podjednako, plemicku i gradjansku, bogadacku i sirotinjsku,
decake i devojcice po svim gradovima, varosima, selima i zaseocima“. 3A na
nastavnicima je da se trude da neutralisu ono, sto je Lokova glavna primedba, a
to je negativno ponasanje dece iz nizih staleza. Tako moze praviti jedno novo
drustvo, drustvo koje nadilazi klasne barijere medju ljudima, drustvo cija je
mladost zajednicki odgajana na univerzalnim principima dobrote i vrlina, drustvo
koje ima jednu bolju perspektivu da bude napredno.

Ono sto je steceno u osnovnim skolama treba, po Komenskom, razvijati u

latinskim skolama (rasudjivanje i sudjenje) i akademijama (razvijati volju). U
latinskoj skoli bi imalo sest razreda u kojima bi se ucila gramatika, fizika,
matematika, retorika, dijalektika, i dr, a na akademiju se trebaju slati najbolji,
odabrani taletni. Ova ideja nalici na danasnje univerzitete, pa tako imamo
obavezno osnovno obrazovanje, posle kojeg neki odu na zanat, zatim
dobrovoljno srednje obrazovanje, koje dalje filrtrira one koji zele da se obrazuju
od onih koji su jednostavno skloni zanatu ili necemu drugom, a odabrani idu na
 8

fakultete, medju kojima najbolji doktoriraju, i postaju akademici. Svako moze da

se nadje u nekoj od grupa.

On je takodje predlagao da se oformi medjunarodno telo ‘akademija’ koje bi

nadgledalo ostvarivanje datih ideja o svakoj skoli i da brine da rad svih skola
bude na istom nivou. Komenski, pored toga sto definise coveka kao subjekat koji
treba vaspitavati da bi se vratio onoj iskonskoj cistoti koju je zaprljao padom iz
raja, on istice to da je za vaspitanje najznacajnije detinjstvo, u cemu se svakako
slaze sa svim pedagozima do danasnjeg dana. Sto se tice pozajmljivanja zakona
iz prirode, ono donekle moze da se sprovede, ali donekle i ne moze, jer u prirodi
se zakoni ne menjaju, oni su uvek isti, dok je drustvo nesto sto je dinamicno, sto
se menja sa vremenom i okolinom, a ljudske se duse razlikuju po mnogim
urodjenim osobinama. U redu je od prirode uzeti nacin savladjivanja nekih
prepreka (plivanje, plovljenje, letenje), ali da li mozemo od prirode uzeti same
zakone vaspitanja dece ? Od zivotinja ?

Vaspitanje je nesto sto se svesno radi, dok u prirodi svesnosti nema vec slepo
pokoravanje zakonima. Zakoni prirode su staticni, a zivi organizmi su dinamicni i
trebaju ophodjenje shodno prilikama, stanjima, situacijama i sl. Mozemo reci da
treba uzimati one zakone iz prirode kao pravila u vaspitanju za ono sto je
zajednicko coveku i prirodi, a ne i za ono sto nije zajednicko (kao na primer
svest, razum i tome slicno, to nije zajednicko coveku i prirodi). Tako na primer u
prirodi vidimo da vlada zakon postepenosti, i on vlada i u ljudskoj dusi, tako da je
to znacilo da nastavu treba organizovati po skolskim godinama, mesecima,
danima, casovima i td, sto se je zadrzalo do danasnjih dana.

Posebno mesto u Didaktici zauzimaju pitanja nastave, u cijem razmatranju izlazi

iz okvira didaktike, ukljucujuci tu i metod moralnog vaspitanja i metod ulivanja
poboznosti. Danas se cine ozbiljni pokusaji da se napusti paradigma Komenskog
u nastavi a prihvati ‘informaticka paradigma’ organizacije nastave. Posebno se u
sklopu nastavnih pitanja govori o aktivnosti ucenika, o obostranom radu (i od
strane ucitelja i od strane ucenika), da se izbegava prisiljavanje u ucenju, da se
ne zahteva ucenje onog sto se prethodno ne shvati i slicno tome.

Komenski zagovara da se trebaju izbaciti neznabozacke knjige raznih filozofa,

pesnika i druge slicne njima koje su idoli raznim ljudima koji pameti nemaju i
traze svetlost u mracnom ljudskom razumu tumarajuci uzalud. Ljudska misljenja
su krnjava i mracna, i ne treba da se trazi svetlost u njima vec se za svetlost
 9

treba okrenuti nebu, odakle ona izvorno i dolazi. On takode tu odgovara na

moguce prigovore na spretan nacin, upozovarajuci da neznabozacke knjige vode
u zabludu one koji su slabi. On je itekako u pravu sto se tice ovog zahteva, jer
koliko god da je knjiga covekov prijatelj, toliko nekada moze biti njegov otrovni
neprijatelj, ovisno od njenog autora. Najvecu opasnost predstavljaju knjige koje
se naizgled pozivaju na razum i pobijanju vere, a ustvari sadrze namestene
dokaze. To danas mozemo reci za knjige Nicea i slicnih njemu.

Na kraju svog poglavlja upucujuci se roditeljima, nastavnicima, vlastima,

teolozima i drugima da rade na afirmiranju ovog sistema skolstva i da se klone
svega onoga sto bi ga moglo ometati. Ogradjuje se od toga da ga je na ovo delo
nateralo nekakvo lepo misljenje o samome sebi i njegovim duhovnim
mogucnostima, vec iskrena zelja za bolje drustvo. Zivio je i umro za svoje ideale,
uskladjujuci svoj zivot koliko je mogao sa onim sto je pripovedao.

4. Zakljucak

Značaj Jana Amosa Komcnskog u istoriji pedagogije je veoma veliki. On pripada

najznačajnijim ličnostima novije pedagogije. Uopštio je naprednu pedagošku
misao svoga vremena i tako položio temelje novoj pedagogiji. U njegovim
postavkama nalazimo primenu Bekonovog zahteva u vezi sa metodama naučnih
saznanja, poglede humanizma o vaspitanju, detetu i njegovoj ličnosti,
dcmokratske težnje XVI i XVII veka — sve se to reflektovalo u njegovom sistemu
i njegovom najvećem delu Velikoj didaktici, delu koje je nezaobilazno u
pripremanju nastavnika, do naših dana. Njegov pedagoški sistem ima
demokratski karakter i izraz je težnji širokih narodnih masa za prosvetom i
kulturnim životom. Potrebno je posebno istaknuti njegove ideje o opštem
obrazovanju i jedinstvenom školskom sistemu, o školi u kojoj će se nastava
izvoditi na maternjem jeziku. Njegove nastavne metode težile su aktivnom
usvajanju znanja i pristupačnosti sadržaja, da deca uče samo ono što im je jasno
i shvatljivo.
Komenski, kao vrhovni poglavar sekte “Češka braća”, nije se oslobodio
srednjovekovnog religioznog pogleda na svet. To je sadržano i u njegovom cilju
vaspitanja, kao i u odredivanju sadržaja nastave. Meñutim, bez obzira na sve to,
on je umeo prilaziti pedagoškim problemima sa stanovišta njemu savremenih
ideja i naprednog iskustva svog vremena.
 10

Jan Amos Komenski je posebno značajan kao osnivač didaktike, pa su mu

zasluge na tom području velike. Zalagao se za sprovoñenje Bekonovog zahteva,
a to se ogleda u tome što se znanja formiraju na temelju posmatranja, iskustva i
indukcije. Scnzualizam mu je polazna osnova, pa je istakao načelo realizma u
nastavi i »zlatno pravilo« didaktike o ulozi osećajnih organa i očiglednosti u
nastavi. Polazeći od načela uskladjivanja sa prirodom, on je zahtevao
uvažavanje dečije ličnosti, proučavanje dečije prirodne sklonosti i razvijanju
detetove sposobnosti za učenje. Upozorio je na ulogu najvažnijih psiholoških
činilaca u procesu nastave, a istovremeno se borio protiv srednjovekovnih
metoda mehaničkog učenja. Ukazao je i na važnost interesa, pažnje i pamćenja
u nastavi. U nastavnom radu zahtevao je temeljitost, lakoću i brzinu učenja,
jasnoću i razumljivost
sadržaja koji se uče. Njegov pedagoški sistem obuhvata najvažnija pitanja
nastavnog rada, pa nije mimoišao ni jedno važnije pitanje nastave i njene
organizacije. Mnoga didaktička načela Komenskoga su vrednost do današnjih
dana. Veliki uticaj su imali i njegovi udžbenici, koje je napisao za svaki razred
posebno.
Osim Velike didaktike, i njegov je ”Čulni svet u slikama” vrlo značajan. To je bio
prvi priručnik sa slikama, što je za ono vreme bila velika novost, preveden na sve
evropske jezike i druge jezike u svetu. Svim tim Jan Amos Komenski je u školu i
nastavu uveo mnoge nove poglede, pa ga zato Često uporeñuju sa Koperaikom.
Cenjen je u celom svetu, a posebno u svojoj domovini, gde deluje pedagoški
institut koji nosi njegovo ime, a istražuje svu bogatu baštinu toga velikog
pedagoga.

„Evo mi dospeli, koji samo sebe smatramo za ljude, vas decu za male
majmune, samo sebe za pametne, vas za nerazumne, samo sebe za rečite,
vas za nemušte smo otkazani za vaše škole! Vi ste nam dani za učitelje
vaše čini našim za ideal i uzor!“