UPRO4EN PRORAUN STANDARDNOG

TRANZISTORSKOG AUDIO POJAAVAA SNAGE

(ENGLISH TEXT)
Ovaj vrlo uproen opis rada i proraun jednog (uslovno reeno) standardnog
tranzistorskog pojaavaa snage kakav se danas najee via, je nastao iz elje da se donekle
pomogne mladim i manje iskusnim entuzijastima-samograditeljima. Konstrukcija jednog takvog
sklopa nije nikakva "misterija" iako to tako verovatno izgleda veini poetnika. Model pojaala koji
je korien kao primer za ovo objanjenje je jedna "ogoljena" osnovna koncepcija koja se danas
najee via. Sainjavaju je ulazni diferencijalni par, naponski pojaava u klasi A sa svojim
izvorom konstantne struje, pobudni komplementarni par i komplementarni izlazni par u
konfiguraciji "Emiter-folovera" tj. emiterskog sledila kako je to kod nas poznato. Jo
jednom podvlaim da je proraun veoma uproen ali za poetak... za prve korake sasvim
praktino upotrebljiv jer e izraunato pojaalo sasvim sigurno raditi ako se proraun tano odradi
a i praktina konstrukcija posle toga. Nee to biti "High End" dizajn ali, po teno reeno, i NE
POINJU SE PRVI KORACI U AUDIO ELEKTRONICI SA High-End-om!!!... (mada bi veina elela da
odmah napravi najvrhunskije pojaalo... i tako se u startu naje e poinje sa razoarenjima jer
za High-End treba mnogo znanja i iskustva!).

Moda to nekome nee izgledati logino, ali po meni je najbolje u proces krenuti od izlaza
prema ulazu. Neke stvari emo u startu morati da predpostavimo ili postavimo kao unapred
zadate, pa emo recimo odluiti da gradimo pojaalo koje radi u klasi AB i treba da postigne 50W
RMS na optereenju od 8 oma. Potrebno je da prvo odredimo vr nu vrednost napona na izlazu
odnosno na zvuniku i to raunamo kao:

a takoe i vrnu vrednost struje koju dobijamo kao:

Da bi izraunali potreban napon napajanja moramo jo proceniti i dodatne padove napona

na R1, T2, T4, T5 i R5. Za R1, T2 i T4 se moe raunati da im je ukupan propusni napon oko 2V. Pri
maksimalnoj negativnoj amplitudi kolektorskog napona moe se na T5 i R5 raunati sa po 1,5V tj.
zajedno ukupno oko 3V. Takoe ne treba zaboraviti da se veina pojaala napaja iz nestabilisanog
ispravljaa kome e (ak i kada je vrlo izdano dimenzionisan) napon pri punom optereenju
verovatno padati za barem 2,5V. Zbir svih ovih napona e nam dati potreban napon napajanja
negativne polovine ispravljaa (kada nema pobude) koji e iznositi:

pa e nam isto toliko trebati i u pozitivnoj grani, to znai da ispravlja na svom izlazu treba da
obezbedi +- 36V jednosmernog napona bez optereenja.
Uzimajui u obzir sve to smo do sada izraunali, moemo odabrati odgovarajue izlazne
tranzistore. Znajui da je vrna vrednost kolektorske struje 3,5A odabraemo za sigurnost
tranzistore kojima je dozvoljena vrna struja barem dva puta vea, pa e odgovarati svi kojima je
taj parametar 7...10A. Maksimalan napon izmeu kolektora i emitera izlaznog tranzistora je u
momentu kada njemu komplementarni tranzistor ima punu pobudu, i taj napon je tada

Za sigurnost treba ovoj vrednosti dodati barem jos 30%, pa dakle treba odabrati tranzistore
kojima je Uce barem 90V.
Jo jedan parametar je bitan kog odreivanja izlaznih tranzistora a to je disipacija. Ona se
rauna ovako:

i to je disipacija po jednom tranzistoru. Ne sme se zaboraviti da zbog rada u AB klasi kroz

tranzistor protie i mirna struja, pa poto je ona retko kada preko 100mA i uz napon od 36V
dobijamo dodatnu disipaciju pri mirnoj struji od nekih 3,6W koju treba dodati na 16,2W pa
moemo zbir zaokruiti na oko 20W disipacije po tranzistoru. Uz veliki izbor tranzistora koji
danas stoje na raspolaganju, nebi trebalo da bude teko da se nae odgovarajui par.
Za odreivanje parametara pobudnih (drajverskih) tranzistora T3 i T4 moramo poi od
predpostavke da je strujno pojaanje izlaznih tranzistora 30 to je sasvim realna pa ak i skromna
vrednost kod dananjih izlaznih tranzistora. Podrazumevajui tu vrednost, mo emo izraunati
maksimalne kolektorske struje drajvera kao:

pa za sigurnost treba uzeti tranzistore sa barem dva puta veom strujom, dakle recimo 250mA, a
jo bolje je odabrati i neto viu vrednost to nee biti problem za moderne drajverske
tranzistore. Za maksimalni napon kolektor-emiter treba i za drajvere odabrati isti kao i za izlazne
tranzistore, dakle oko 90V. Poto rade na praktino istom naponu kao i izlazni, njihova e
disipacija biti onoliko manja koliko je manja nihova struja od struje izlaznih tranzistora tj.
umanjena za strujno pojaanje " " izlaznih tranzistora.Dakle:

Realna, i u praksi vrlo esta prosena vrednost strujnog pojaanja drajverskih tranzistora je
50, pa se uz pomo tog podatka dolazi do struja baza T3 i T4 koja iznosi:

Ovaj nam podatak omoguava da odredimo kolektorsku struju tranzistora T5 koji ima
funkciju linearnog naponskog pojaavakog stepena koji radi u klasi A. Klasa u kojoj radi nam
diriguje da mu postavimo takvu kolektorsku struju da se uvek nalazi u linearnom re imu. Da bi to
obezbedili, a imajui u vidu struje baza T3 i T4 uzeemo radi sigurnosti vrednost 2-5 puta veu od
struje baza dakle recimo 10mA. Ova "zaliha" je potrebna iz vie razloga a posebno zbog injenice
da drajveri i izlazni tranzistori, zajedno kao sistem, ne predstavljaju konstantno optereenje za
ovaj stepen budui da se strujna pojaanja tih tranzistora menjaju sa promenom struja kroz njih,
to se u toku rada pojaala sve vreme i dogaa.
Kolektorsku struju T5 "obezbeuje" izvor konstantne struje sa tranzistorom T6, i po to
ona prolazi kroz spoj kolektor-emiter tog tranzistora mora proi i kroz njegov emiterski otpornik
R2 i uzeemo da na njemu stvara pad napona od 1,5V pa emo za njegovu vrednost dobiti

Da bi T6 radio kao izvor konstantne struje moramo mu bazu dr ati na konstantnom

naponu koji nee zavisiti od varijacija odnosno padova napona napajanja Ub, i to posti emo zener
diodom u njegovoj bazi. Napon ove zener diode mora biti za napon baza-emiter T6 vi i od napona
na R2 pa se rauna kao:

Da bi na svojim krajevima drale konstantan napon, kroz veinu zenerica male snage
treba propustiti struju od barem 5mA ili neto vie i ta struja prolazi kroz R4 pa se njegova
vrednost rauna:

Napon na njegovim krajevima e biti 36V-2,1V=33,9V i pri struji od 5mA e se disipirati

0,17W pa je poeljno tu koristiti otpornik od barem 1/2W.
Kolektorska struja T5 prolazi i kroz njegov emiterski otpornik R5 i odabraemo recimo da
na njemu stvara pad napona od 1,2V pa njegovu vrednost raunamo iz:

Na krajevima otpornika R3 mora da vlada toliki napon koliki je potreban da izlazni

tranzistori upravo poinju da provode. Veliinu tog napona moemo oceniti znajui da je
silicijumskim tranzistorima potrebno da baza bude za nekih 0,7V na viem (kod NPN-a) odnosno
niem (kod PNP-a) potencijalu od emitera. Budui da su emiteri praktino spojeni u istu taku,
morae ukupan napon izmeu njihovih baza biti 2 x 0,7V tj. 1,4V da bi poeli da provode. Pri tome
moemo praktino zanemariti padove napona na emiterskim otpornicima R1 jer je pad napona na
njima pri mirnoj struji veoma mali (desetak do dvadesetaktak mV) zbog njihovog malog otpora.
Dakle, znajui da se na R3 treba da nalazi napon od oko 1,4V a uzimajui da je mirna struja
drajverskog para recimo 4mA i sva prolazi kroz R3, moemo izraunati njegovu vrednost kao:

Njegova je vrednost zaokruena na najbliu standardnu vrednost od 330 oma to nee

nista znaajno poremetiti izuzev to e zbog toga mirna struja drajvera biti vrlo malo vea to bi
moglo vie da im koristi nego smeta.
A sada da se pozabavimo ulaznim diferencijalnim stepenom sa T7 i T8. Najvei deo (ali ne
sva!) izoblienja kao i "slew rate" parametar ovog tipa pojaala, zavise u najveoj meri od ovog
stepena, pa se isplati posvetiti mu dovoljno panje. Pojaala koja na ulazu imaju diferencijalni par
(ili "long tailed pair" kako ete nai u literaturi na Engleskom i na Internetu) rade uz kori enje
naponske povratne sprege koja se ba i dovodi na jedan od "ulaza" diferencijalnog para (pod

"ulazima" se podrazumevaju baze tranzistora kod diferencijalnog para) pa ovaj sklop faktiki vr i
poreenje ulaznog signala i umanjenog ali vernog uzorka izlaznog signala sa zvunikog izlaza
pojaala i praktino pokuava da koriguje razlike koje postoje izmeu ta dva signala. Ta razlika je
u sutini nastalo izoblienje tj. skup "greaka" koje je u toku obrade-pojaanja signala napravilo
celo pojaalo odnosno svi njegovi stepeni dodajui svaki po malo "prljav tine" na osnovni signal.
Dakle, diferencijalni ulazni stepen je i pojaava greke pa je bitno da se potrudimo da barem on
sam sa svoje strane dodatno unosi to manje izoblienja.
Za postizanje to boljih performansi, ne treba ii sa previ e malim kolektorskim strujama
T7 i T8. esto ete naii na eme u kojima ne postoje otpornici Re ve su emiteri direktno spojeni
a kolektorske struje "nametene" na 300-500uA. Mnogo je bolje poveati struje T7 i T8 na recimo
po 1,2mA i uvesti takozvanu "emitersku degeneraciju" ubacivanjem u emitere otpornika Re ija se
vrednost u praksi kree oko 20-100 oma (mada ete naii i na vrednosti i do 330 oma to je ipak
previe). Objanjenje svrhe i prorauna ovih otpornika izalo bi van okvira ovog upro enog
tutorijala, i dovoljno je da znate da se njihovim ubacivanjem u emitere znaajno linearizuje rad
ovog stepena i isto tako znaajno smanjuju izoblienja i mnogo manje dolaze do izrazaja
eventualne razlike u karakteristikama T7 i T8.

kao:

Uzimajuci da su kolektorske struje T7 i T8 po 1,2mA moemo izracunati vrednost za R9

Za izraunavanje otpornosti R8 polazimo od injenice da kroz njega prolazi kolektorska

struja T7 za koju smo odredili da je 1,2mA, i ona na R8 treba da stvori pad napona jednak zbiru
napona na R5 i napona baza-emiter T5 pa to raunamo kao:

Kod kvalitetnijih-poboljanih konstrukcija ete umesto R9 najese nai neku varijantu

izvora konstantne struje (slino kao sklop sa T6,Dz,R2 i R4) a umesto R8 sklop sa takozvanim
"strujnim ogledalom" ali to su dalja kompleksnija usavravanja koja stvarno donose pobolj anja
ali po svojoj sloenosti izlaze van okvira ovog tutorijala.
Struje baza T7 i T8 su veoma male ali i pored toga nebi smele da na otpornicima R6 i R10
prave nikakav iole znaajan pad napona. Ova dva otpornika bi trebalo da su iste vrednosti pa emo
uzeti vrednost od 22k za oba tj. R6=R10= 22k. Odnos veliina R6 i R7 odreuje naponsko
pojaanje celog pojaala za koje emo odabrati da bude oko 20 pa se vrednost R7 izraunava kao:

Rezultat od 1,15k slobodno zaokruite na najbliu standardnu vrednost a to je 1,1k ili

1,2k jer to u praksi nee napraviti nikakvu znaajnu razliku. Isto toliku vrednost treba da ima i R11
da bi se to manje poremetio ukupni balans diferencijalnog para. Ulazni kondenzator Cin sluzi
prvenstveno da onemogui uvodjenje bilo kakvog jednosmernog napona koji bi mogao da postoji
na izlazu nekog pred-stepena koji predhodi ovom pojaalu, jer bi takav jednosmerni napon
potpuno poremetio jednosmerne radne take celog pojaala. Tu treba koristiti to kvalitetniji
kondenzator (poeljno je da to NE BUDE ELEKTROLITSKI) a njegova vrednost neka ne bude manja
od 470nF da ne bi dolo do slabljenja najniih frekvencija.
Kondenzatori C1 i C1a imaju dvostruku ulogu. Za jednosmernu struju oni su beskonano
veliki otpor pa praktino izoluju donji kraj R7 kao da on nije nigde vezan, te tako pojaalo za
jednosmernu struju ima jedinino pojaanje. Za audio signal koji je naizmenine prirode, oni imaju
relativno mali otpor ali koji polako raste to je frekvenca koju pojaalo pojaava ni a. Po to se
nalaze u seriji sa R7 ija otpornost u odnosu na otpornost R6 odreuje pojaanje, mora se za C1
koristiti dovoljno velika vrednost kako pojaanje celog pojaala ne bi poelo znaajno da opada na
onim niskim frekvencama koje su nam jo vane za kvalitetnu reprodukciju. Zbog toga za C1 nebi
trebalo ii sa vrednosu manjom od nekih 47uF u opstem sluaju, ali praktino nema potrebe ni ii
preko 470uF. C1a svojim kapacitetom (najese oko 100nF) ne doprinosi mnogo ukupnom

kapacitetu ova dva kondenzatora ali zato efikasno entira eventualnu induktivnu komponentu
elektrolitskog kondenzatora na koja bi uticala na pojaanje na visokim frekvencama.
Ako obratite paznju na emu, videete da su masa ulaznog signala, donji kraj R10 i donji
krajevi C1 i C1a vezani u istu taku koja ide na masu. Istina i donji kraj R4 i Cz kao i oba elektrolita
u pozitivnom i negativnom vodu napajanja takoe po emi idu na masu ALI TE DVE MASE NISU NA
PLOICI ISTI BAKARNI VOD!!! Prva je takozvana "ulazna masa" i ona se posebnom icom vodi do
centralne take uzemljavanja koja je obino spoj dva glavna velika elektrolitska kondenzatora u
izvoru napajanja pojaala. I "druga" masa od R4,Cz itd. se vodi takoe u tu istu taku ali drugomzasebnom icom. Na taj nain ete svesti na najmanju moguu meru anse za pojavu umova i
bruma u radu pojaala.
Ostalo je jo da vidimo ulogu tranzistora T9 i njemu pripadajuih elemenata. Ovaj sklop je
karakteristian za tranzistorske izlazne stepene i u stranoj literaturi ete ga nai kao "Vbe
multiplier". On slui kao "senzor" za temperaturu izlaznih tranzistora i svrha mu je da
kompenzuje mirnu struju kroz njih koja bi se dosta menjala usled zagrevanja u toku rada da nema
sklopa sa T9. Bipolarni tranzistori imaju takozvani "pozitivni temperaturni koeficijent" to
jednostavno znai da im se kolektorska struja poveava sa zagrevanjem, a poveanje struje dovodi
do daljeg sve veeg zagrevanja to vrlo brzo dovodi do pregorevanja elementa. Da bi mogao da
"oseti" te promene temperature, tranzistor T9 se montira tako da je u dobrom termikom kontaktu
sa hladnjakom na kome su izlazni tranzistori. Kolektor i emiter ovog tranzistora se nalaze vezani
za baze pobudnih tranzistora izmeu kojih mora biti oko 2,8 do 2,9V da bi izlazni tranzistori bili
dovoljno "otvoreni" da ponu da "vuku" mirnu struju. Kako se u toku rada hladnjak bude vise
zagrevao, to e se preneti i na T9 i njegova unutranja otpornost e se smanjivati to e
prouzrokovati smanjenje napona izmeu njegovog kolektora i emitera (jer sve vi e provodi) a
poto su kolektor i emiter u bazama pobudnih tranzistora, smanjenje napona izmeu ovih baza e
prouzrokovati "zatvaranje" izlaznih tranzistora tj. njihova struja e opadati. Da bi kontrolisali
napon izmeu kolektora i emitera T9 moramo mu postaviti pravilnu radnu taku a za to nam slu e
trimer potenciometar Rv i otpornik R12. Seriska veza ova dva otpornika nalazi se izmeu baza T3 i
T4 a videli smo da izmeu te dve take treba da vlada oko 2,8-2,9V. Kroz ovaj sklop sa T9, Rv i R12
prolazi i sva struja tranzistora T5 za koju smo ranije rekli da iznosi 10mA. Kroz serisku vezu Rv i
R12 ne bi smelo da prolazi vie od 1/20 struje T5 to znai oko 0,5mA pa se ukupna otpornost
Rv+R12 rauna kao:

Da bi uz pomo trimera Rv mogli po potrebi da potpuno prekinemo struju kroz izlazne

tranzistore, moramo na bazu T9 dovesti napon vei od nekih 0,6-0,7V. Uzmimo za sigurnost 0,75V.
Da bi se taj napon pojavio na bazi T9 treba da kliza trimera Rv bude sasvim na onom kraju koji je
vezan na kolektor T5 (tj. po emi na donji kraj Rv). Tada se Rv pona a kao obian otpornik i
poto sa R12 pravi razdelnik napona za koji znamo da mu je ukupna otpornost 5,7k oma i da se na
njihovom spoju nalazi 0,75V a na krajevima 2,85V, ukupnu vrednost Rv raunamo kao:

Iz toga sada lako raunamo vrednost R12 kao 5,7k-1,5k= 4,2k. Uzeemo najblizu
standardnu vrednost 4,3k. U koliko ikada pomerimo kliza trimera Rv sasvim do kraja na koji je
vezana baza T9, praktino emo kratko spojiti bazu i emiter T9 to e prekinuti njegovo
provoenje pa e se njegov spoj kolektor-emiter ponaati kao vrlo velika otpornost. Zbog toga e
i napon izmeu baza T3 i T4 biti mnogo vei od potrebnih 2,8-2,9V to e sa svoje strane
proizvesti da izlazni tranzistori momentalno ponu da "vuku" jako veliku struju i verovatno
momentalno pregore! Da se to ne bi desilo bolje je za otpornost Rv uzeti manju vrednost tj. recimo
250 ili 500 oma i u seriju sa njim (od njegovog gornjeg kraja prema bazi T9) ubaciti jo jedan
otpornik takve vrednosti da nadoknadi razliku do 1,5k.
Na izlazu pojaala se nalazi jo nekoliko komponenata iju ulogu ovde neemo detaljno
objanjavati. Rz i Cz ine takozvanu Zobel-ovu ili Buero-ovu eliju ili mre u i po eljno je da se
nalaze na izlazu gotovo svakog pojaala jer znaajno smanjuju mogunost oscilovanja pri
reaktivnim optereenjima. Njihove vrednosti su najese 10 oma i 100nF i kao takve se nalaze na
veini ema ali ne zato to je to neka moda ve zato to su se ba te vrednosti stvarno i
pokazale kao najoptimalnije u praksi. Zavojnica "L" slui da smanji ili sprei istitravanje kod
kapacitivnih optereenja i njena vrednost se u praksi kree od oko 2uH pa do najvise 6uH. Ona se

mota lakiranom bakarnom icom za transformatore a optimalna debljina je od 1,2-1,5mm. Ovoj

zavojnici se mora smanjiti Q-faktor to vie da sa raznim kapacitivnostima (zvunikog kabla,
oienja izmedju ploica... itd.) ne bi eventualno stvarala rezonanse koje bi mogle da pobude
samooscilacije izlaznog stepena. Zato se paralelno njoj uvek stavlja otpornik ija otpornost ne bi
trebala da je vea odnekoliko oma (1-5 oma).
Ovo bi uglavnom zaokruilo jednu uproenu sliku dananjeg prosenog-standardnog
audio pojaavaa snage. Ovaj tutorijal je i zamiljen da bude vrlo upro en i to je vi e
mogue, prilagoen nivou znanja i razumevanja mladih ili manje iskusnih samograditelja, pa se
nadam da e im dati dovoljno osnove za prve korake u samostalnom radu.

Dr. Borivoje Jagodi