KUM,KUMSTVO,OBIAJI KOD SRBA - VEZE SA STARIM BOGOVIMA

Kumstvo je jedan od najrasprostranjenijih ritualnih obiaja. Od posebne je vanosti meu Slovenima. Pogotovo na
naim Juno-slovenskim prostorima. Kum se ceni i potuje vie od svega. Od Srema, gde se kae: "Kum pa Bog!",
Kosova: "to je Bog na nebu, kum je na zemlji!", pa do istone i jugoistone Srbije gde se "Kum potuje najvie na
svetu. Bog pa kum!"
Prema usmenoj predaji, saoptenju starijih kazivaa, kum se potuje sa odreenom dozom strahopotovanja. Kada se
prolazi pored kumove kue treba, obavezno, skinuti kapu. Pisano predanje kae kako bez kuma ne moe da se
proslavi, svakako najvaniji hrianski praznik, Boi. Kum se uvek poziva na drugi dan Boia sa svojim najbliim
srodnicima. Zbog toga je on Boini Kum. Dalje, na krsnoj slavi, kum je opet glavni gost. Bez njega nema svadbe,
krtenja, stribe... Zato je on, ne samo svadbeni, ve i krteni i stribeni kum.
Kum i kumstvo prevazilazi svakidanje obiajno verovanje. Kumstvo je obiaj koji se sklapa iz raznih potreba i na
razne naine dok je u svemu tome najvanija linost kuma. Kum je dakle neka vrsta kulta, kulta linosti, koji se
podie na pijedestal boanstva. Pravoslavni hrianski kum ima oreol hadija, svetog oveka, oveka posebne
vrednosti, vanosti i boanskog porekla a njegova anatema, kletva, proklinjanje smatra se teim od kletve oca ili
majke.
Meutim, osnovno pitanje je: da li je kum hrianski van kanonski svetitelj, pagansko boanstvo ili posrednik
izmeu slovenskih bogova i plemenske zajednice? Da li je on neka vrsta neformalnog ali opet prisutnog svetenika
koji svojim zastupanjem i prinoenjem rtvi treba da umiri gnev predaka i utihne viku bogova? Kako je kum kultna
linost kojoj se puno poklanja i daje, tako se od njega uvek puno i oekuje. Kumovske obaveze uopte nisu male.
On treba sve da zaseni svojim darovima...
Dakle, ko je kum? ta je kumstvo? Gde su koreni? emu tolika moralna i duhovna vanost?
KUMOVA SLAMA
Polazei od injenice da je kumstvo jedna jako stara slovenska obiajna institucija u domaem pravoslavnom kultu
kuma, moe se veoma lako uoiti jedno skriveno starinsko boanstvo, koga je hristijanizacija asimilovala i
preobrazila u etiri zimska sveca, pri tom ostavljajui njegov paganski ritualni postupak netaknutim u veem delu i
proglaavajui ga hrianskim obredom.
Razni paganski obiaji, po svojoj oblasti, prirodi, rangu i kultu slavljenja, rasporeeni su na nekoliko glavnih
praznika koji su vezani za razne hrianske svetitelje. Svi svetitelji su rasporeeni u etiri sezone godinjih doba.
Sveti Sava, sveti Jovan, sveti Arhaneo, sveti Nikola i sveti Mrata pripadaju onim svecima koji imaju svoje praznike
u zimskim mesecima. Za nas najbitniji, jer se dotie obiaja i kulta kumstva, svakako je sveti Jovan. "Sa svetim
Jovanom se zavravaju boini praznici. Ovaj praznik slavi se 7. januara, po starom, ili 20. januara, po novom
kalendaru. Ovaj praznik je istovremeno i druga po redu krsna slava u Novoj godini. Prva je bila sveti Vasilije-mali
boi-Nova godina".1
U verovanjima o svetom Jovanu i njegovom kultu ne moe da se govori bez da se ne spomene srpsko narodno
verovanje o Jovanovoj strugi, kapiji. Na narod kae "sve mora doi na Jovanonu strugu" koju esto zovu i Boijom
kapijom. Sasvim je oigledno da ona u stvari predstavlja ulazak u onaj svet bilo da je "pakao ili raj" a takav ulaz
zamiljen je kao kapija. Rimsko narodno verovanje, prema Makrobiju, saoptava sliku o vratima na nebu u sazveu
Kozoroga i Raka i da se zapravo "veruje da kroz ova vrata due s neba na ovaj svet dolaze i da se s ovoga sveta na
nebo vraaju. Zato se jedna zovu ljudska, a druga boanska".2

Dalje, kao toponim nalazi su u onim krajevima Grke koje se naselili balkanski Sloveni, kao npr. Plisovice u Epiru,
gde je zovu "Boja ili boanska" struga. Naziv i verovanje svakako su slovenski iako ne spominju atribut "sveti" za
Jovana. Dokaz tome su drugi toponimi i nazivi koji su dobili ime, recimo po svetom Savi a ipak se nazivaju "Savine
vode" a ne sveto Savine vode. Na taj nain sveti Jovan smenio je boanstvo koji je izgleda bilo starinski bog mrtvih
- vratar hada, slian Grkom Haronu, koji na ulazu u donji svet saekuje i proputa due u njega. U vezi sa tim,
znaajan je jo jedan dokaz koji se nalazi u samom imenu jednog nama poznatog sazvea na nebu i u narodnim
verovanjima o tom sazveu. Vukov renik navodi priu u Srba kako je kum od kuma ukrao breme slame, pa kako
je nosio, slama je ispadala i prosipala se putem, a onda je Bog slamu, pokupio i stavio na nebo za veni spomen. Od
tada je naziv Kumovska slama naziv za "dugu svetlu prugu preko celog neba, sastavljenu od bezbroj sitnih zvezda,
vidljivih za vreme zvezdanih noi".3 Naziv, svakako slovenski poznat je jo i Bugarima i Grcima. Etimologija na
osnovu zajednikog indoevropskog verovanja glasila bi da je "Kumovska slama put kojim due idu na nebo".4 Poto
na tom putu due imaju svoje voe, srpska Kumovska slama bila bi put kojim ih Boanski kum - svet Jovan odnosno kao boanstvo mrtvih, te ukazuje na mogunost da je njegova dunost da umrle odvede precima.
Dakle, Kumovska slama je put kojim putuju bogovi a tim se putem vozi u kolima boanstvo Vodanovog tipa,5 bog
mrtvih i voa dua, kome je identian i sveti Jovan kao boanstvo kumstva i Boanski kum. Tako da se "pod
prilikom Jovanovom, oevidno pritaijo davni bog Srba i Hrvata".6
Postoji jo jedna, takoe, jako stara religijska ustanova, koja je povezana sa boanstvom kumstva a to je vetako
koje se drugaije zove i duhovno srodstvo. Kumstvo je najae duhovno srodstvo u naem narodu. To je mistino
krvno srodstvo, koje se uglavnom sklapa usmenim putem ili ceremonijalno, meanjem ili pijenjem zajednike krvi
ili vina ali uvek u prisustvu boanstva kumstva koje se priziva, epiklezom, velikog imena boanstva kumstva, da
ustanovi mistino krvno srodstvo. U prii "Dobro i zlo nikada ne ginu" opisuje se ceremonijalni proces, koji je bio
isti i za bratstvo i za kumstvo: "Pobratimili su se jedan drugom iz miice krvi se napili".7
Dakle, boanstvo kumstva je po svojoj prirodi ktonino, podzemno, boanstvo koje je zasnovano na tabuu krvi kao
neprikosnovenost veze krvnog srodstva. Za one koji su se okumili i postali kumovi vai zakon egzogamije. To je
zapravo jedno obiajno pravo po narodnom shvatanju, gde se nakon ustanovljavanja duhovnog srodstva kum smatra
i za stvarnog krvnog roaka, tako da sa njim nema sklapanja brakova kao ni sa njegovom decom, niti njihova deca
sa njegovom decom. Pravoslavna crkva je zabranila zakon, egzogamije, dajui uredbe, kada se moe ostvariti brak
sa kumom i njegovim potomcima.8 Zato se za kuma uzima ovek koji nije srodnik po krvnoj liniji, obino iz
imunije kue, da bi mogao da pomogne u sluaju nude. Nikako se ne uzima komija da ne bi dolo do svaa, koje
su, inae, uobiajne meu susedima. Kumstvo se otkazuje samo u sluaju kada umiru deca, kada kum osiromai a
moe i da se privremeno otkae kada je kum u alosti a treba da prisustvuje svadbi ili krtenju. Ako se kum menja,
od njega mora da se trai, najpre, oprotaj, pa tek onda novi kum. ovek moe da se okumi i sa ivotinjom, npr.
vukom da ne bi dirao stada a za uzvrat ovek ga ne ubija. Tako da i vuk postaje duhovni srodnik, najverovatnije
preko epikleze.
Kum je posrednik izmeu ivih i njihovih mrtvih predaka. Kada se daje ime novoroenom detetu, kum je posrednik
koji uspostavlja srodniku vezu izmeu deteta, njegove porodice ili plemena. On daje ime kojim konstatuje da se
predak u detetu inkarnirao.9
Dalje, na svadbi kum je taj koji uvodi mladu u novu porodicu i mistinim putem stvara srodniku vezu. Na krtenju,
ako je dete bolesno, uzima se za kuma prvi koji naie na putu do crkve (tako to se postavi dete na raskre i eka
se) a ako je dete zdravo, krsti se tek nakon etrnaest dana, jer se smatra da je nekrteno dete pod vlau avola. Kum
je zastupnik pred Bogom i on se odrie avola i ispoveda veru, u ime deteta - mesto deteta.

Dalje, dete se po prvi put ia tek kada napuni godinu dana i tada kum prinosi rtvu, pramen kumetove kose,
njegovim precima da bi ih smirio jer trae osvetu. Ovakvo, iano kumstvo ustalilo se i u okumljavanju Srba i
Turaka (jer oni na mokrom hrianskom ne mogu uestovati). Ono je najstarije jer potie iz predhrianske epohe.10
Ako je dete bolesno, iznesu ga na raskre pa ga oia onaj ko prvi naie.
Dakle, krteno kumstvo je samo pohrianjena forma ianog. "Kada se dete rodi boleljivo ili dete roditelja ija
deca umiru potuje se obiaj koji se izvodi izvan kue tj. na raskru puteva".11 Roditelji tamo mole prvog
prolaznika da bude detetu kum, ili npr. na Kosovu gde se dete poloi licem ka zemlji a glava mu je na istoku. Onaj
koji pronae dete okree mu lice navie to je znak prihvatanja deteta i simbol oslobaanja od smrti. Kum je u ovom
sluaju zatitinik od bolesti.
Dakle, postoje tkzv. dva suva (iano i venano), jedno mokro (krteno) kumstvo, kumstvo iz nude (na raskru) i
kumstvo u kapi. Kum izvodi ceremoniju ianja deteta u skladu sa crkvenim obiajima a na njegovu glavu stavlja
novu kapu. Najverovatnije nekadanji simbol plemena, ali ona moe biti i amajlija, lini talisman (ako je recimo, od
totema - kao "vuja kapa"). Kosa deteta predaje se vladajuem duhu ili anelu uvaru koji je povezan sa duhom
predaka, a zatim se zamoi u vosak, ostavi ili zakopa ispod mladog ruinog drveta. Tako, dete prolazi kroz obred
prelaza, gde sve dok se ne krsti i ne dobije nadimak koji ga titi. Obredom prelaza uvruje se detova sigurnost i
identitet koji ga vezuje vrstom vezom sa zatitnikom koji je odgovoran za njega. Kum je, dakle, arobnjak koji zna
deiji nadimak i kapu koja ga titi. Vuk kae da se kumovskim imenom dete titilo od vukodlaka.12
Postoje polemike oko etimologije rei kum. V. ajkanovi ukazuje da je ta re manje ili vie zajednika, slovenska
(srpska, ruska, poljska, bugarska), to po njemu dokazuje da je to vrlo stara predhrianska ustanova. Sa druge
strane, N. Nodilo tvrdi da rei, kum i kuma iako Slovenima zajednike nisu izvorno slovenske, ve slavenizirani
latiniteti. Sve u svemu kumstvo ima vrednost krvnog srodstva a staro slovensko boanstvo, boanstvo krvnoga
srodstva, nastavilo je da ivi u predstavniku kumstva, svetom Jovanu. Sasvim razumljivo jer injenica je da je on
krstio Gospoda Isusa, pa je prema tome boanski zatitnik kumstva.
Meutim, u Boljevakom srezu na svetog Jovana postoji obiaj pranja ikona na reci ili kladencu, gde se, one, malo
operu od praine i opet vrate na svoje mesto. Tog istog dana peru se ritualno i krstevi u sredini naselja ili po poljima,
ali ne oni slubeni-crvkeni ve prostonarodni, srpski. Krstovi i ikone ostaci su slovenskih idola, u obliku panjeva ili
koeva na kojima su se tek malo videle ruke, a njihovo pranje u tkzv. "nekrtenim danima" predstavlja oiene
tragova ktononih demona.13 Kult predaka povezan je sa kunim boanstvima, koji su uvari doma i ognjita, tako
da je kult ikona direktno povezan sa njima.
Ovo boanstvo krvnoga srodstva ukazuje da je ono pre svega boanstvo koje je zajedniki predak celog slovenskog
naroda. Prema tome taj bog je ustvari veliki nacionalni bog slovenskog naroda, slian galskom Dispateru,
germanskom Vodanu i grkom Hermesu. Atribut ovog ktoninog boanstva je vuk kao boansvto mrtvih ili vie
denmon koji komunicira kao posrednik sa bogom donjeg sveta kao to je, kod nas, Veles - bog pastirski koji je i
vuji pastir. S obzirom na to da su svi zimski sveci zamenili bogove mrtvih, postavlja se pitanje autentinog imena
boanstva kumstva.
Poto su se "u zimi slavile sveanosti zimskog kralja Koljada, to je i danas uobiajeno u Ukrajini i Belorusiji"14
moemo da pretpostavimo da je Koljad njegovo autentino ime. Meutim, N. Nodilo (str. 148) kae da se svetom
Jovanu dodaje i nadimak "zlatni" jer je navodno sveti Jovan zamenik Mladog Sunca, koji zlatom zlati kumetovu
kosu. Da li se onda radi o Svaroiu, sinu boga sunca Svaruga? Ako je pretpostavka da je boanski kum, boanstvo
sunca onda se moda radi i o Belobogu?15
ZAKLJUAK

Diskusiona dilema o imenu boanstva, svakako se svodi na same pretpostavke ili projekcije. Poto su Sloveni indoevropljani, da li to znai da je zajedniko indoevropsko boanstvo Dispater kao nebeski otac i rodonaelnik
nacije bilo i njihovo boanstvo? Moda pod drugaijim imenom ili izgovorom toga imena? Bilo kako bilo, bilo da je
ktonino - podzemno ili boanstvo neba svakako da je neka vrsta spasenja, ako o tome moe da se govori u
slovenskom paganizmu i paganizmu uopte, zavisila od njega. Potovanje njegovog materijalizovanog predstavnika
na zemlji Boinog kuma-Jovana i kuma kao svojevrsnog zastupnika i svetenika, znailo je umilostivljenje i neku
udnu nadu da e jednoga dana preko boanske struge ili kapije dua ui u neku vrstu neba ili spokoja.
Dalje, tabu krvi koji je ovo boanstvo uspostavilo govori o tome da je on mitski zaetnik slovenske nacije, jer poziva
na krvno ili uspostavljanje krvnog srodstva tamo gde je to nemogue jer ne postoji krvno naslee, kumstvom i
bratimljenjem. to, svakako, moe da predstavlja boanstvo nacije koje ujedinjuje naciju i jaa je stvaranjem oseaja
bratske pripadnosti preko obiaja kumstva. Primer toga su i drugi sveci iz zimske sezone kao to je npr. sveti Sava
koji je po predanju pouavao narod da odri i ouva kumstvo i pobratimstvo i srodstvo koje obuhvata ceo srpski
narod, a osuuje neslogu raskidanje kumstva, razbijanje bratstva, itd.16
Koliki i kakav uticaj je ostavilo kumstvo i kult kuma (koji je predstavnik Boinog kuma ili njegova inkarnacija), na
srpski narod najbolje je vidljiva u prevodu Novoga zaveta Vuka Karadia u jevanelju po Jovanu, gde kae "a kad
kum okusi od vina"17. Vuk je najverovatnije preveo ovaj deo stiha unosei i podravajui, pravoslavnu svadbenu
praksu da kum najpre proba vino na svadbi, to svakako dokazuje njegov kultni uticaj i na narod i na Vuka kao
prevodioca. Meutim, dr Emilijan arni u prevodu tog istog teksta sa Grkog, kritikog Nestle-Alandovog teksta,
kae "a kad trpezar okusi vodu koja je postala vino",18 to se svakako vidi da kum i kumstvo, ne pripadaju ni
starozavetnoj ni novozavetnoj verskoj tradiciji, ve da su doli sa starne, iz paganskih kultnih uticaja.
Da li su to tek neke nenamerne "greke" u prevoenju, ili dokazi da je staro boanstvo, mistini zajedniki predak
svih Slovena, nastavilo svoj ivot i uticaj u pravoslavnom kultu kumstva? "Kumstvo je u Sremu nasleivano sve do
savremenog doba, a u nekim seoskim sredinama Srema ono se i dalje neguje".19
Zoran Grgovski
BELEKE
1 Vukovi, 1981:str. 96.
2 Vidi ajkanovi, 1994: str. 42-44.
3 Vidi Renik srpsko-hrvatskog jezika, 1973: str.842.
4 Vidi ajkanovi, 1994: str. 45.
5 Vidi Elijade, 1996: str. 135.
6 Nodilo, 1981: str. 149.
7 Vidi auli, 1925: str. 147.
8 Vidi Mila, 1902: str. 653.
9 Vidi, ajkanovi, 1994: str. 55.
10 Vidi Nodilo, 1981: str. 147.
11 Kemp, 1993: str. 70.
12 Vidi Renik srpsko-hrvatskog jezika, 1973: str. 125.
13 Vidi ajkanovi, 1994: str. 282.
14 Mitologija, 1989: str. 194.
15 Vidi Elijade, 1997: str. 268.
16 Stani, 1990: str. 47.
17 Karadi, jevanelje po Jovanu 2:9.
18 arni, jevanelje po Jovanu 2:9.

19 Radulovaki, 1991: str. 196.

CITIRANA DELA
- arni, Emilijan, prevod Novoga zaveta.
- ajkanovi, Veselin 1994. O vrhovnom Bogu u staroj srpskoj religiji. Beograd: SKZ.
- Vukovi, Milan 1981. Narodne obiaji, verovanja i poslovice kod Srba. Beograd.
- Elijade, Mire 1996. Svetske religije. Beograd: Narodna knjiga Alfa.
- Karadi, Vuk, prevod Novoga zaveta.
- Kemp, Pejns 1993. Slovenska magija. Beograd: Luta.
- Mila, Nikodim 1902. Pravoslavno crkveno pravo. Mostar: Izdavaka knjiarnica Pahera i Kisia.
- 1989. Mitologija: ilustrirana enciklopedija:Richard Cavedish, Trevor O. Ling. Zagreb, Ljubljana: Mladinska
knjiga.
- Nodilo, Natko 1981. Stara vera Srba i Hrvata. Split: Logos.
- Radulovaki, Ljiljana 1997. Kum pa Bog. Novi Sad: Matica srpska.
- Stani, Milija 1989. Sava Nemanji. Beograd: Trag.
- Ureivaki odbor matice srpske 1973. Renik srpsko-hrvatskog jezika. Novi Sad: Matica srpska.
- auli, Novica 1925. Srpske narodne prie. Beograd: Gece Kon.