КАРАЏИИ 159

Снохачество у Срба
ОД

СИМЕ ТРОЈАНОВИЋА

По много којечему верује се најстарије

да људи у време
осекали
нису потребу да се жене, отуда се п
тумачи оскудида

заједеичке пндојевропске речи за брак.

Дакле у то давнашље време живело се

хетерски, или
друк-
чпје речено : нити се човек
држао једне жене нити жена једнога
човека. Заједничко хетерство и сад je у обичају код неких див-

льпх племена, отуда се у њих наслеге, презиме и положај у

с на а не с за кога ее и не
друштву преноси матере дете, ода,

зна. Из истог и Индијанада уређе-

узрока код америчких и при
ном браку, фамилијарни чланови смеју се женити из очеве по-

родице ане из
материне, ј ер у
овом
другом случају извесно
je
да je иста крв, а
тамо, у очевој, век нису
били на чисто. Због

овога
треба и
разумети откуда je века наклоност и љубав очева

код неких
примитивных народа за сестрика него за сина, ј ер му
je сестрик запета
крвни род, пошто je љегова мати
родила и

сестру, а
сестра (ским било) сестрика му, а за сина никад и ни

по
чему у лабаву браку не сме je љегов. Због ове
држати да

двоумице код многих дивљака поглаварство с ода прелази на

сестрика а син
му се заобилази.

Код старых Ираваца у

опке се није нимало на
гледало срод-
ство у браку, ј ер су се
родитељи могли женити, односно удавати

чак са
својом дедом и брака са
сестрама. Стари Јелини, Германи,
Питавди и Пруси, сем рођене матере, све женске могли
су друге

жену. Код Персијанаца Мисираца утврђено je

узети за' и се
да су
у старо време кнежеви смели женити са
сестрама, неки књижевници
бити Словена, Ma
доказују да je негда овако могло и код старих
да се за
Србе то
није посведочило и
народно предање у овом по-

следу може бити ложно, ипак ку навести да се та

ругоба у нашим

песмама помиње. У II кљизи Вукових Српских

народным

народных пјесама једна гласи: Душанхоке сестру да

узм е, и то Роксанду, али после извесних божјнх чудеса оду-

стаје од тог
прохтева, за то песма завршује и то на необичан

начин, као хоЬе je то негда баш и могло бити:

да да утврди да

То
je било када се чинило,

А сада се тек приповиједа.

Тако пијан (Удаја Душанове),
je Душан, истина
сестре

хтео,
по
другој песми, да се ожени
сестром Кандосијом, па се и

тај покушај осујети.

У Русији опет, у хригаканско време, за владе Јарослава
160 КАРАЏИЋ

редовно ce спомиње да je свекар живее са снахом, што се.

зове „снохачество“ У XYIII Сибирнји

руски i.
веку у су женили

младе па
мушкарде, су свекри живели са снахама, за
дуго по-

род рађали и све се то

прилично трпело, ма да je вера забра-
њивала, а оваким били
судови су према споровима доста хладни

j ер je био обичај, али

су сину саветовали
да се одели од ода,

кад je спор, случајно, дошао пред њих.

Из чисто економског снохачество се

разлога до скоро др-
жало, овде онде, у Србији, па и сад му се још трагови познају
у студеничком и
сврљи ш к о а
срезу. Старешина по-

или жепио je сипа већ 14

родиде задруге пре од година, а млада

je долазила у напону, у најбујнијим годинама од 18—22 године.

Овим je кућа добијала

начином
јаку бесплатну раденицу, а то

je био главни Што je свекар живео са снахом

смер. тидало се

привредна побољшања, умножавања радних снага, jер и дете од

7 већ може У
у селу да вајди, Студеничком срезу
(

година док

било
je снохачество
јако укорењено, свекар je са снахом пшао

на
сабор, на
сајам, манастиру и на
разве сеоске
светковине,

a младожења je остајао код куће и с

мајком надгледао имаље.

Путујући по
студеничком срезу и сам сам се
потпуно уверио да

je овај неморал
збиља постојао, а то
су ми
потврдили и
други
иителенгентни људи, којп су тамо
дуго година живели и
народ

скроз познали, као : г. Светозар ШурдиловиЬ, окружни начел-

ник, г. Др. Мита Николић лекар, г. Љубомир С. Марковић, начел-

ник
среза студеничког итд.

Међу тим код Гурбета (Цигана) у Србији овај je- обичај

још y пуном јеку. Знам за Дигане у
Ресави да им овај на-

казни живот ни мало не

гризе савест, ма да по нека увређена
због (које хришћанке)
млада тога иде попу су на
тужбу, да им

да савета, да ли се може
брак развести.

У танко je поштење па се
студеничком срезу и иначе,

госту често из исте куће и женска пода, опет највише млада

снаха. Ова се изопаченост тамо приписује

радо да долази од

,>братије“, што не на У осталом за-

могу пречац пресудитп. у

падним крајевима Балканског ТТолуострва одвајкада се о образу,

пределно, мало водило рачуна. Јер и за неко

илпрско племе
стари
веле. госта и женском частили.
писци да су
У Црној Гори бесни Срби, такође
су негда главари,

тражили уз преноћиште и женске, а тако je чинио и злогла-

сни Смаил-ага Ченгић путујући по својим чифлуцнма п се-

лима околним. Обадва ова

примера знак
су наснља, и
у стварп
не иду овамо, али су много
доприносилп кварежу народном.

i) А. Смирновъ, Очерки семейныхъ отношеши по обычному праву

русскаго народа.