РељаНоваковић

тжвса србска идолу служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки

 жАимен ујут се;
се; от сера
сера же Србље"
Србље" податак
податак је који чудно звучи,
звучи,
неуобичајено. У нашој историјској науци није о њему ништа поуздано
 утврђено,
 утврђено, а готово
готово да није ништа ни писан
писано.
о. Тек недавно је на горњи
податак наших родослова
родослова скренуо пажњу Хајнри
Ха јнрихх Кунстман, а то исто
 је, независ
независно
но од Кунстмана,
Кунстмана, и готово у исто
исто време,
време, учинио и писац
ових редова, па се може рећи да је проучавање горње вести на самом
1
почетку.
 Да је
је наведен
наведенаа родосло
родословна
вна белешка
белешка занимљива
занимљива јасно
јасно је већ на први
поглед.
поглед. Не знамо пример дасе у једној
једн ој вести, релативно краткој , налазе
овако набројани подаци. Док у историјској науци истраживачи још
 увек настоје
настоје да проникну
проникну у порекло
порекло Срба и у значење њиховог имена,
 у наведеној
наведеној вести непознати
непознати састављач
састављач обавештава
обавештава нас да Срби воде
порекло од Сера, да су сви у неко прадавно време служили идолу 
 Дагону,
 Дагону, и да се,
се, по том пстом
пстом Дагону,
Дагону, називају
називају и Даки (Дача
(Дачани)
ни).. Пада
одмах у очи да се уз историјски утврђене народе, Даке (Дачане)
(Дачане) и Србе,
 јавља и прастаро
прастаро божан
божанство
ство Дагон и сасвим
сасвимнепознати,
непознати, тобожњи,
тобожњи, родо-
родо-
начелник Срба-Сер.
Срба-Сер. Ако бисмо
бисмо покушали
по кушали да горње податке сагледамо
 у неком време
временск
нскомом оквиру,
оквиру, ако искључимо
искључимо Сера као историјски са- са-
свим непознатог, могли бисмо
бисмо рећи да од идо ла Дагона, кога као божан-
ство наука познаје и објашњава, до прве по јаве Срба и Дачана, постоји
временски
временски распон од, можда, више хиљада година. Упадљиво је и то да
се Срби помињу као обожаваоци једног прастарог семитског божан-
ства,
ства, дакле блискоисточног.
блискоисточног. А, како има неких знакова, макар и крај ње
нејасних, да и за Сером треба трагати негде на истоку, то је, чини се,
 логично
 логично да закључимо да бисмобисмо можда и неке Србе морали
морали тражити
тамо где се наслућује њихов неизвесни, наводни, родоначелник Сер и
где је било широко распрострањено обожавање идола Дагона. Такав
закључак, ма колико донет из невоље, коси се са свим што је у више-

1 Једанкраћиосвртнагорњуродословнубелешкуштампанјенедавноподнасловом:
 Ше ћШшНл шшзед воигсе оПпГогтаИоп оп
 Оп Ше
Р. Новаковић, Оп  4ће ОПЈ>Ш  оГШе ЗеЛв.
 оп 4ће
 РељаНоваковић И сва србска идолу служашг Дагону 
Дагону 

као део оних Словена који су у своје време на Балканско полуострво

стигли однекуд са простора северно од Црног мора, што ће ре ћи ни са
северног,
северног, ни са западног,
западног, већ са источног правца
Ко је иоле пажљиво пратио вековна
ве ковна доказивања порекла Словена,
Словена, а
међу њима и Срба,
Срба, лако ће закључити
закљу чити да у свему што је постигнуто има
 још веома
веома много
много неизве
неизвесно
сности
сти.. И заиста
заиста,, ништа се поуздано
поуздано не зна
зна ни
о прапостојбини Срба нити о значењу њиховог имена, па ни о пра-
вцима којима су пристизали на просторе на којима данас живе, одно-
сно на којима наилазимо на име Срби. Постоје само бројна мишљења, мишљења,
многа од њих на изглед врло прихватљива, али, да поновимо, ни за
 једно не бисмо
бисмо могли рећи да сассасвим
вим објашњава
објашњава свесве што нас о давна-
давна-
шњим Србима интересује. Отуда, кад у једном домаћем рукопису наи-
 ђемо на податак
податак у којем
којем стоји да је "сва
"сва србск
србскаа идолу служила
служила Дагону
Дагону",",
не треба нам замерити ако зажелимо да кренемо тим трагом очекујући
 да ћемо
ћемо сазнати
сазнати нешто
нешто ново,
ново, па макар и не стигли до коначно
коначногг решен>
решен>аа
Горњи податак је заиста јединствен,
јединствен, чудан
чу дан и на први поглед неверо-
ватан. Прво што нам пада на ум јесте да се запитамо: какве везе могу 
имати балкански Срби са неким идолом који је обожаван још у време
асировавилонског царства, ако не и раније. Кад бисмо нешто поузда-
није знали о пореклу Срба уопште и о правцима њихових кретања од
Сл. 1: Првобитна станишта Словена премапрема К. Јажджевск ом неизвесне прапостојбине до њихових садашњих балканских стани-
(Г. ВуогпЛ, Тће 81аув
81аув,, Тћеи- Еагђг Ни Љнуапд СигШг
шта, можда се не бисмо усудили ни да поменемо неку везу Срба са
вековној историјској литератури закључивано о пореклу Срба, о њи-  Дагоно
 Дагоном,м, као што се нису
нису усудили ни досада
досадашњи
шњи истраживачи
истраживачи поре-
ховим кретањима и доласку на Балканско полуострво. кла Срба. Али, ако већ не знамо ништа поуздано о прапочецима Срба, Срба,
Прапостојбина Срба најчешће је тражена у Европи, углавном на зашто не бисмо покушали да сазнамо ку да нас воде ови, досад, код нас,
простору од пограничног појаса између Азије и Европе на истоку до готово сасвим запостављени подаци. Можда смо сувише под утицајем
реке Лабе на западу. Ретко се ко усуђивао да за пореклом Срба трага и схватања да су Словени, па међу њима и сви  Срби, могли доћи на
преко Кавказа, према Персији и Индији. Мада није нађен никакав Балканско полуострво само са доњег Дунава или преко Паноније. Забо-
неоспорни
неоспорни доказ о европској прапостојбини Срба,
Срба, ипак се такво реше- равља се да су одвајкада народи са истока продирали у Европу не само
ње прихвата као највероватније. Срби су тако укључени у општу масу   дуж северн
северних
их обала
обала Црног
Црног мора,
мора, већ и дуж јужни х, малоазијских.
малоазијских. Тим
Словена о чијем се настанку, такође, не зна ништа поуздано. Ипак,
Ипак, кад  јужним путем продирали
продирали су у Европу
Европу и разни освајачи са којима су 
 је требало објаснити како су настале
настале три велике групације Словена
Словена у  ишле и шаролике и бројне масе народа, покренуте још са јужних 
Европи, источна, западна и јужна, на изглед најбоље решење нађено падина Кавказа или из Ирана и успут
успутних
них малоазијских
мало азијских области. Уз то,
 је у постојању
постојању једне првобитне
првобитне заједничке постојби
постојбине
не Словенау
Словенау Евро
Евро-- ни Црно море није увек било негостољубиво. И преко њега се могло
пи. Из ње су се Словени, незнано ни када ни зашто, раселили у три стићи до Тракије и суседних области. Ако се сложимо да нам доса-
правца, те су тако настали Источни, Западни и Јужни Словени. Да  дашња проучавањ
проучавањаа порекла Словен
Словена,а, пре
пре свега
свега Срба,
Срба, (било
(било да су
су још од
неизвесност буде још већа, Срби су се после наведене сеобе нашли и
почетка припадали Словенима или су се "пословенили"
"пословенили" много касни-
међу Западним и међу Јужним Словенима То је, између осталог,
 је), нису
нису далапотпуниодговор
далапотпуниодговор нанајбитн ијапитања, онданамсечин и
изазвало и дуге и сложене спорове око сродности и разлика ове две
 да не може бити сувишан
сувишан шгги штетан наш покушај да, идући трагом
истоимене групе Срба. Спорове и око питања да ли су западни Срби
наведене вести о Србима као поклоницима идола Дагона, кренемо
настали сеобом јужних Срба на север и запад, или су јужни Срби
 другим смером
смером од онога
онога на који смо навикли и од к ојег одустајемо
 РељаНоваковић

Можда већ на почетку овог нашег приступа треба да се сетимо оног

обавештења Географа
Географа Баварског
Баварског из краја
кра ја IX века н.е. по којем
које м су сви И СВА СРБСКА ИДОЛУ 
("2егшаш  дио<11ап1шп  ев* гедпшп, и1 ех ео
Словени П р О И З И Ш Л И  ИЗ Срба ("2егшаш 
сипсСае цеп*е8 8с1ауогит ехоПае
ех оПае вш1 е4 опцшет, 81си1
81си1 аШппап!, е1исап<;"). Не СЛУЖАШЕ ДАГОНУ 
знамо од кога је Географ Баварски преузео горњи податак и кад је та
вест настала, али, ако су Зериуани исто што и Срби, како многи тврде,
онда је веома значајно да се још и у К веку сматрало да су Срби
постојали и пре пре него што се јавило име Словени.
Словени. Ако се то може
прихватити,
прихватити, онда има оправдања да трагамо за Србима исто тако ревно-
сно као и за Словенима, а да у том трагању не стрепимо од неке тешко
 докуч
 докучив иве
е врем
времен
енск
ске
е уда
удаље
љено
ност
сти.
и. Проце
роцесс нас
наста
тајањ
јањаа једне
једне етн
етнич
ичке
ке ску-
ску-
пине из неке друге, сродне или разнородне, морао је бити веома дуг.
ту»ао што је познато, у Карловачком родослову под насловомЛсго
Можда неки стари хроничар није без разлога записао да Срби потичу 
Млрија в хратце о србских цареј   као прва налази се ова белешка:
од неког Сера Он ту није поменуо С лове ловене.
не. Та привидна
привидна недокучивост
не треба да потисне нашу жељу да сазнамо шта се све мисли о том Тлагољут истини списатеље јако Лики(ни)ју Србину бити родом,
наводном родоначелнику
родоначелнику Срба.
Срба. У сваком случају, уверени смо да наша Јелину мудрованијем, и вса србска идолу служаше Дагону, от суду и
2
намера,
намера, да на особен
особен начин покушамо да протумачимо
протумачимо вест по којок ојојј је  Даго
 Дагонини и Даки
Даки имен
именујуујутт се;
се; от Сера
Сера же Срб Србљ ље".
е".  Мало даље, поводом
"сва србска"
србска" служила идолу Дагону, не мора читаоца да доведе у забуну   Лиц
 Лицининиј
ијев
евог
ог прог
прогон она
а хриш
хришћа ћана на,, забе
забеле
лежеженн је и овај
овај пода
подата
так:
к: "П
"Прежд
реждее
нити да изазове нову заблуду о пореклу Срба Овај покушај треба сего
сего мучи светих Јермила и Стратоника, јеште си в Дагони близ Истра, Истра,
3
и иних многих".   О мучеништву Јермила и Стратоника бележе и
 једно
 једностстав
авно
но схва
схвати
тити
ти као
као један
један од неб
небро
ројен
јених
их наст
настоја
ојања
ња којим
којима
а су у 
току протеклих векова историчари и други стручњаци покушавали да родослови
родослови Загрепск
Загрепски, и, Пајсијев
Пајсиј ев иВрхобрезнички, али не помињу Даго-
објасне појаве и догађаје које је било тешко објаснити, па су зато и ни(ју), већ само кажу да је Лициније био на Дунаву ("и бившу јему на
остали необјашњени.
необјашњени. У тим настојањима многи су добро познавали и реце Дунавсцеј и мучи ту...").4
своје и туђе слабости, али ипак нису одустајали од жеље да сазнају  Стари српски родослови и летописи нису у нас свестраније и тем-
ељније проучени нити су довољно коришћени као историјски извори,
нешто ново. Други су уочавали те слабости, али су и сами продужавали
Тако је остала готово сасвим запостављена
запостављена и вест о идо лу Дагону и Серу 
 да траг
трагају
ају за
за исти
истино
номм упрк
упркосос неи
неизм
змер
ерни
нихх тешко
тешкоћаћа пре
пред
д који
којима
ма су
су се
као тобожњем родоначелнику Срба. С обзиром на чињеницу да наве-
налазили. Тако се, ипак, ишло напред, корак по корак. Увек је једна
 дену
 дену беле
белеш
шку у Карл
Карлов овач
ачкокомм родо
родосл слов
овуу наш
наши научннаучнициции нису
нису оцен
оценилилии
мисао, макар и недовршена, рађала другу. Стручњаци су се осећали
обавезним да се упусте у врло често веома сложена истраживања. као вредну пажње,
пажње, чини нам се да утолико пре пажњу заслужује зас лужује насто-
насто-
Много пута нису били сугурни да ће их жеља довести до очекиваног  јање
 јање једног
једног стра
страно ногг истр
истражажививачачаа који
који је пок
покушушао ао да прот
протум
умач
ачии зна
значе
че--
 успе
 успехаха.. Но
Но, пон
понек
екад
ад је успе
успехх чак
чак и у случ
случају
ају кад
кад се
се дока
докаже
же да приме
римењње- ње и смисао реченице "и вса србска србска идолу служаше Дагону, отсуду и
ним методама
методама и тумачењима
тумачењима нијен ије постигнут жељени резултат. ОнимаОнима  Даго
 Дагони
ни и Дак
Даки и имену
именујутјут се"
се".. Наи
Наиме, ме, у једној својој
својој расп
распрарави
ви,, у којој
који настављају да истражују и то може да олакша напоре. настоји да докаже
д окаже да Пољаци
Пољаци воде порекло са Балканског полуострва, полуострва,
Хајнрих Кунстман се у  одељку   одељку   "^Гав  ће<1еи1;еЈ;  ВаЈЈоше?"  задржао и на
"^Гав  ће<1еи1;еЈ; ВаЈЈоше?"
наведеној белешци
белешци Карловачког
Карловачког родослова. Повод да се задржи на тој
белешци Кунстман је нашао тражећи одговор на питање "Шта значи
 Даго
 Дагоме
ме"" ("^аз ђеде
ђедеииШ; Ва§о
Ва§отте?")е?"),, и хо
хо у прво
првом м одељку
одељку своје
своје рас
распрправ
авее
поднасловом "€Ђег сИе НеЉипЛ Ает Ро1еп УОШ ВаБшп" ("О пореклу 
Пољака
Пољака са Балкана").
Балкана"). Ту на једном месту Кунстман је под насловом
е дев  ег&1еп ћ!з1опзсћеп Негзсћегз иш! (И
"М1ез21го,  <1ег  Кате дев

 Л>
 Л> Сгој
Сгојан
анов
овић
ић Стар
Стари
и српски
српскиродосл
дослов
ови
ии лето
летопи
писи
си Беог
Београ
рад
д - Срем
Сремск
ски
иКарловц
ловци
и
 најпре саопштио да постоји шест рукописа документа као доказ служе наведене белешке о Дагону у Карловачком родослову 
под именом Ваеоте-кЈешс-Ее^", за  који
који се Рим  зна од 1087.
се уРиму 087. ("Ете ШЈшшЈе аиз КаНоуас...").
КаНоуас..."). Кунстман
Кунс тман је убеђен да у белешци
"отсуду и Дагони и Даки именујут се" Дагони означавају множину и
то у смислу многобошци, пагани, али да под тим незнабожачким
 Дагон
 Дагоним има а ваља
ваља подр
подразу
азуме
мева
вати
тиДаке
Даке,, Дачан
Дачане. е. Додајућ
Додајући,и, поШафар
Шафарик ику,
у, и
онај део белешке у којем стоји "јеште си в Дагони близ Истра", Кунст-
ман тај податак тумачи као да се некадашња римска провинција Вас1а
на словенском звала некад Ваеопв и то у смислу многобожачка, паган-
ска земља. Ту сад Кунстман износи једну оригиналну и занимљиву 
мисао. Он, наиме, каже: "Ако се у повељи из 1503. године, под овим
паганским изразом Дагони подразумевају "дачки" Срби, тада би се у 
том огледао и део историје сеоба (прелаза) од Дачана ка Словенима".
Већ сама чињеница
чињеница да се у једном српском родослову уз назив србска
(земља?) помиње име паганског божанства Дагона довољан је разлог
 да уз осврт
осврт на Кунст
Кунстман
манов
оваа напред
напред помен
поменут утаа запажањ
запажања а и тумач
тумачењ
ења а
помена Дагона у Карловачком родослову, а не у повељи како Кунстман
тумачи, кажемо неколико речи о самом Дагону, поготову што је, колико
Приказ Дагона (барељеф у Лувру)  је поз
позна
натото,, у нашо
нашојј историј
историјско
скојј литера
литературтури и то
то пит
питањ
ање е сас
сасви
вимм зап
запос
оста
та--
вљено, сигурно неоправдано, па ће бити од користи некоме ко буде
године,
године, а који је, каже, можда
м ожда настао од 990
990.. до 992.
992. у Риму или у Гњезну, оценио да је помен Дагона уз име Срба вредан пажње.
а онда је прешао на разјашњење значења израза Дагоме ("\Уаз ћеЈеи^е* Но, као што ће се видети, помен Дагона, Дачана и Срба, као и неки
Ва^оте"), при чему је скренуо пажњу на чињеницу да се међу при-  други
 други пода
подаци циу Карло
Карловач
вачком
комродо
родослслов
овуу за које бисм
бисмо о рекли
реклида пристају 
пристају 
мерцима рукописа "Ваеоте-шДех-Ке&ез!«" трипуг помиње израз Да-  уз ове
ове,, изазивају
изазивају потре
потребубу да се
се овом
овом прил
прилико
иком м размо
размотре
тре и неке
неке друге
друге
гоме, а трипут Дагоне, додајући одмах да јединоједино израз Дагоне може да појединости које проистичу из навода у поменутој родословној беле-
буде исправан. На такав закључак потакло га је постојање имена бога шци. Чини нам се да је ово заиста права прилика да покушамо, колико
 Даго
 Дагон-
н-а,
а, па зато
зато и додаје
додаје да у осно
основи
ви речи
речи Даго
Дагон(н(е)
е) лежи
лежи име
име бога
бога смо у стању према постојећим недовољно јасним подацима, да про-
 Даго
 Дагон-
н-а,
а, Аоусп', акадског<1а§апп
<1а§апп,,хебрејског
х ебрејског Дацопп,главногсемитског  дрем
 дремо о што
што дубље
дубље у про
прошл
шлос
остт у жељи
жељи да сазн
сазнам амоо има
има ли
ли ика
икакве
кве осно
основе
ве
5
божанства средњег Еуфрата.   Кунстман даље каже да је обожавање  да за нехим Србима трагамо тамо где их до сада нисмо тражили, као и
 Даго
 Дагона
на запо
започе
чето
то у  земљама
 земљама горњег Еуфрата  и да се Дагон далеко пре  да прон
проникникнемоемо у све
све на
на шта
шта нас
нас уопшт
уопште е упућује
упућује поме
помен н Срба
Срба уз Даго
Дагона
на,,
израелског времена појавио у Палестини, али да му је и у Феникији  Дачан
 Дачане е и Сера.
Сера. Садржај
Садржај овеове књижице
књижице сав сав је пос
посве
веће
ћенн том покушај
покушају  у 
 указив
 указивано
ано вели
велико
ко пош
поштова
товањ
ње (подву
(подвука
каоо Р.Н
Р.Н.). Заним
Занимљи љиво
во је и једно
једно пуном неизвесности, али неизбежном.
Кунстманово даље запажање по којем је име бога Дагона морало бити  Алинајпре
најпре неш
нешто о Дагон
Дагону.у. Сиријск
Сиријски и и канани
кананитсх тсхии бог
бог зрна,
зрна, сазр
сазре-
е-
познато и у римским  дунавским провинцијама,   што поткрепљују, вањаижетве,
вањаижетве, Дагон, најпресе
најпрес е јавља, како некисматрају, у документима
документима
каже, бројни натписи из којих се сазнаје да је Трајан преселпреселио
ио у Дакију 
Дакиј у  акадске династије (23. (23. век пре н.е.),
н.е.), и то као значај
з начајно
но и широко распро-
многе становнике из Азије, а они су, природно, пренели са собом и страњено божанство, што указује да је његов култ имао чврсту основу 
своје домаће култове. Временом, у току векова, продужава Кунстман, и у средњим и горњим регионима Еуфрата, око река Ва1Љћ и Кхабур.
значење имена Дагон знатно се изменило и постало је пошеп <1е1 &1а, Ово подручје називано је и "земља Дагонова", јер је Дагон ту празнован
односно обележје незнабожачког култа. Да је име Дагон временом као "божански краљ земље". Храмови посвећени Дагону налазили су 
се у Мап и Тег§а,
Тег§а, главним градовима региона.
региона. Истиче се да у овом крају крај у 
постало обележје паганства и да је, како Кунстман каже, било уоби-
постоји и велики број личних имена везаних за Дагоново име.
чајено и међу балканским Словенима још и 1503. године, Кунстману 

5  Неитсћ КилвЈтап, Оћег Јег Нег1сипД дег
 дег Ро1еп топ
 топ ВаНшп. В1е \Уе1* Јег
 Јег 81а\»еп, \Уепп (Ие ТЈЉтде УО П  1603 ип1ег  сИезеп  ће1(Јш.=сћеп Оа§ош "Јаазсће"  Зегћеп

За време треће динасгиЈе Ура (21-20. век пре н.е.) култ Дапша
захватио Је и Сумер, можда преко запздних Семига Претпосгавља се
 да су завреме треће династије Ура западни Семити (Аморити и Акађа-
ни) основали у близини Нипура економски центар "сточну пијапу"
 Државе на Средњем Буфрату 
7
("саШе раЉ"), названу   8Ши§  Вадап (данас Вгећет).  Дагонова ПОпулар-
ност достигла је висок ниво у време треће династије Ура у раном
периоду старовавилонског царства (19. век пре н.е.). Дагонов култ био
 је значајан у време прве вавилонске династије. Хамураби је за Дагона
говорио "мој творац". Ипак, и поред свег тако раширеног утицаја,
севернаМесопотамија осталаје главно Дагоново средиште. Из докуме-
ната нађених у Мари сазнаје се да је и тамо култ Дагона био јако
развијен.
Угаритски документи (15-14. в. пре н.е.) први нешто више осветља-
вају култ Дагона међу западним Семитима у Сирији. Тамо, као и у  1 р&ДОви и  држанс С Ј Ј С / Ј сг и горњег
Канаану, етимологија имена Дагон указује на њега првобитно као на
бога жита (цгаш): угаритски «18п, хебрејски даган ("§гаш"). У угариг-
ским еповима један од епитета бога Баала је "син Дагонов", док се
сматра да су га Кананићани изједначавали са Илом (П), Фило из Библо-
са (I век н.е.), који је према старим изворима описивао религију у 
Феникији изједначавао је Дагона са Хроносом, оцем грчких богова.
 Даље,известан бројличнихимена у текстовима А1а1г&ћ-а и ТЈдагИ-а
садрже елементе имена Дагон. Најстарије лично име у централној
СиријијеВадап-^аћаЈакоје неприпадајуж нојПалестини,какосерани-
. свасроска идолу служаше дагону 
 је мислило, већ централној Сирији. С друге стране доказ о постојању 
 Дагоновог култа у Канаану и приморској области нађен је у именима
 два насеља Ве1ћ-Вадоп, која се помињу у Библији. Према подацима у 
Библији Филистинци су прихватили Дагона као свога бога и подигли
му храмове у Гази и Ашдоду (АзћЉм!).
Иначе, међу различитим тумачењима назива и значења имена Да-
гон постоји и једно по којем је име Дагон деминутшни облик изведен
из семитског корена <% у значењу "мала риба", што ће рећи да име
означава бога у облику рибе. У вези са овим мишљењем указ ује се и на
Библију у којој се говори о Дагону поштованом у Азоту (Агоига); имао
 је, каже се, лице, руке и део тела налик на делове рибе. Овим описима
нађеним у Библији одговарају фигуре на новцу из разних филистин-
 X Е 
 А л ) \-Ј
Г  Таамур
(Палми&Ј 
У Р / 
0 
100 200 • ЈКт  ВавИАОН 
Еуфрата 1
ских или феничанских градова На већини је Дагон представљен као
фигура са горњим делом у облику човека, а доњим у облику рибе. Из
тога неки закључују да је Дагон био бог-риба, што, кажу, не треба да
Епсус1оре<Ца   ЈиЉиса, Уо1шпе 5, Јегиза1ет 1971. У   вези са веровањем да је Баал
"син Дагонов" занимљиво је да су "у руше винама Бег-Шана нађени остаци храмова
подигнутих под египатским фараонима ХУШ-ХГХ династије, напосе под Сетијем
I (1337-1317) и Рамзесом П (1317-1251). У тим храмовима верници су се клашши
 Реља Новаковић И сва србска идолу служаше Дагону 

зачуђује будући да је Дагон био пре свега божанство приморских  што се у великој мери поклапа са подручјем на којем је раширен култ
градова Азота, Газе, Ашкалона (Авса1оп) и Арвад-а  Дагона.
Но, неки научници не прихватају овакво тумачење значења имена Кунстманово занимљиво и свакако корисно разматрање и тумачење
 Дагон, већ сматрају да је Дагон био бог агрикултуре, при чему се податка о Дагону у једном српском родослову дало нам је повода да се
позивају на Фило Библијуса (РћПо ВЉНив), који је писао: "Дагон, то је  донекле упознамо са оним што се о Дагону говори у општим цртама,
 жито (согп). Хебрејска реч за жито је <1аеап. и док међу научницима али нам, као што смо рекли, налаже и
постоји размимоилажење у погледу значења имена Дагон, већина се обавезу да се на овом податку у срп-
слаже да је и име и обожавање Дагона пореклом из Вавилоније. Иначе, ском родослову задржимо и мало ду-
истиче се да севеома мало зна оверскомритуалуувези са обожавањем  же, јер, видећемо, постоји достаразлога
 Дагона. Остало је, међугим, записано у делима старих писаца да су се  да се на овом месту запитамо какве везе
многи у Сирији уздржавали од једења рибе.
9
има једно прастаро божанство са порек-
Мада у вези са простором на којем је био раширен култ Дагона  лом Срба? Такво се пкгањеможе посга-
постоје међу истраживачима неслагање, као и у погледу имена под вити утолико пре кад нам је познато да
којим се ово божанство јавља, ипак неки верују да се Дагон, Одакон и о пореклу Срба и значењу имена не зна-
мо ништа поуздано. Но, пре него што се
асирски бог ВгЉап-Ваеап могу дрвести у везу један с другим. Одакона
 упустимо у нека детаљнија разматрања
Халдејац Бероз означава као персонификацију Оана (Оаппез), за кога се
поменутог податка, у којем се Срби до-
претпоставља да се појавио из Персијског залива. и да је идентичан са воде у везу са семитским божанством
 Дагоном. Трагајући за што прихватљивијим решењима један део нау-  Дагоном, да наведемо још један пода-
чника сматра да фигуре Дагона на вавилонским цилиндричним запи- так, додуше исто тако непроверен, али
сима, на комаду скулптуре у Корсабаду и Нимруду, на којима су  на свакако занимљив по томе што се одно-
 различите начине приказане фигуре човека и рибе, нису ништа друго си на изворне пределе Еуфрата и Тигра,
 до разни прикази бога Дакана-Дагана Неки из тога закључују да је  дакле на подручја на којима је, како
 Дагон персонификација идеје о океану који је обожаван као главни неки мисле, и поникао култ идола Да-
извор не само људске исхране већ и људске културе, па је само божан- гона. Наиме, један наш историчар, Ми-
ство поштовано како у близини Персијског залива тако и на Средо-  лош С. Милојевић,  чији су радови у 
земном мору. Ваља имати у виду и таблице у Ел-Амарни у којима као  домаћој историографији оцењени уг-
 да се говори о трговинидуж Еуфрата и Тигра и Западне Азије и Египта,  лавном као безвредни, на једном месту,
под насловом "О земљама српским у Ма-
 лој Азији" забележио је ово: "Морићи,
Тће СаШоИс Епсус1оре<Ца, Уоћипе Гоиг, Кеш УоЉ 1908. Уз бројна тумачења којих се земљазвалаПоморијаилиМор-
божанстваДагонаваљадодатијошитодасеДагонкаобожанствопонегдепомиње  јани Морзи а земља Морена- живели су 
напоредо са богињом А1агва1д5 или Деркето и сматра се да је поред женског
Принципа живота и вечног располођавања постојао и један мушки Принцип. све по морском брегу (обали), међу њи-
Иначе,мислиседасуАтаргатисилиАтергатисиАстарте(асирскиИштар),уопште маје једно племе, које се звало Венаши-
 узев, једно, с тим што се Атаргатис описује искључиво као богиња-риба, док је ,___„_„___ Венании-и у   ових  је био храм
за Астарте то неизвесно. Уз Атаргатис још чешће се помиње Деркето за чије име БогЕауобликучовека-рибе,Еа-Хана, _ к  (^   ТТакпгог"1Г  ТТпостоп на
неки сматрају да је само једна дијалекатска варијанта имена Атаргатис. Отуда се одн. Оана(приказназидууНимР уду) СерОца-ООГа-ДЗКСКОГ . ИрОСТОр I- а
 Атаргатис или Деркето сликовито приказује са горњим делом тела као жена на
коЈем Је Милојевић однекуд запазио и
коју је придодато тело рибе. Као главно средиште њеног обожавања сматра се забележио ове податке налази се приближно између малоазијске обале
феничанскиградАшкалон(уземљиФилистинаца).ЗаАтаргатиспостојиверовање Црног мора и Јерменије. Милојевић, на жалост, није имао обичај да
 да је била краљица Сирије и да се најпре звала Гатис, па пошто је радо јела рибу 
наредила је да осим ње нико други у земљи не сме да једе рибу, те се отуда сматра
 да име Атаргатис значи "осим Гатис" 10 Тће  Је\»1вћ Епсус1орес11а, Уо1ите IV, Кеда Уог1с апд ^опЈоп  1916, Уо11тег*8
За богињу Деркето (Дерцето) постоји веровање да је била Семирамидина мајка, МуШо1ов1е а!1ег УбНсег, ВпОе АиПаее, ЗШ^еаП 1874; ЈисКзсћев 1«х1соп, ВапЈ П,
 РељаНоваковић Исвасрбскаидолу  служашс Дагону 

како треба наводи одакле је шта узимао или је то ретко чинио, па не
знамосигурнокако једошаодо наведеногнесумњивојако занимљивог
податка, па морамо бити опрезни у оцени његове вредности. Да одмах  мена у Малој Азији, Италији и на Балканском полуострву. О
кажемо да нас занимају и Милојевићи Венаши-УепапИ који доста
подсећају на малоазијскв Венете о којима се свашта просуђује, а не
Треба  ИЗГубиТИ ИЗ  ВИДа  НИ наЗИВ Зиаш 8аппа1е И  Завопе  8агта*е
налазимо на Појтингеровој табли уз црноморску обалу северно од
Кападокије. Па ипак, овде нас највише привлачи "храм Зегћса-бога-
 Дакског". Кад бисмо ближе знали где су живелиМога-Морићи, ако су 
заиста постојали под тим именом, и да ли су Уепапи могли бити
малоазијски Венети, што неки наслућују, онда би уз постојање групе
Сармата,ЗиашиЗааопе,већувредностмогаодобитии податакохраму  наслутимо по томе што је назив ЗеЛса написао латиницом, вероватно
КадајеМилојевићписаоо Морцима,Венашимаихраму Зегђса-бога-
 Дакског позвао се на Черткова наводећи његово дело "Фракијска пле-
Протословенима, штампано у Москви 1850", али је колега Е. П. Наумов
скренуо пажњу на то да наслов књиге није сасвим тачан. На жалост, до
КОЈС
ове књиге коју је Милојевић користио тешко је доћи. Ваља одмах знати
 да су радови руског археолога и историчари XIX века А. Д. Черткова
касније претрпели озбиљну критику. Ми бисмо ипак волели знати
којом је приликом Чертков навео податак о храму Зегћса. Тешко да га
 је измислио. Даје Милојевић само преузео наводе Черткова можемо да
зато што је тако нашао код Черткова а овај можда у неком другом делу 
где је тај назив био написан латиницом. Предусретљивошћу колеге
Наумова о неким налазима Черткова сазнајемо и из његове књиге
"Очеркдревњеишеј историји протославен. Глававтораја. Фраки, жив-
шије собствено во Фракији (Омировој) или Фракији и Македонији
(Страбоновој)" Москва 1851. Е. П. Наумов скреће пажњу да је на кори-
цама други наслов: О переселении фракијских племен за Дунај и
 далеко на север, к Балтијскому морју и к нам на Рус. У тој књизи се

Положаји Сармата према Појтингеровој карти (Ше \Уе11 Лег АпЦКе, СоЉа 1961)
ЗеЛса бога Дакског, јер бисмо могли помислити, ако је у питању подру-
чје између црноморске обале и Јерменије, да је можда реч о изворним
пределима Еуфрата иТигра, па би оно " Дакски" могло бити и "Дагски"
од<1а&јер појавубогаДагона,каоштосмовидели,некиуверљивовезују 
за горњи Еуфрат, а име Дагон изводе из корена  Аа% у значењу "мала
риба", или риба уопште. У том случају и око Зегћса звучало би нам
слично податку у белешци Карловачког родослова у којој стоји да је
сва српска служила идолу Дагону, само што бисмо тада морали имати
 у виду неко прастаро време, далеко пре иаиласка неких Срба на Бал-
канско полуострво. Положај Маријандина (Шз^егталлз АИав хиг \Уе11ј>е8с1исћ1е  (1956)
 Реља Новаковић
налази и једно објашњење назива "Мога", поводом којих се Чертков
позива на Тита Ливија (ХХУШ, 26): "Ови Морци или Поморци живели
су по обалама Црног мора, у Тракији Азијској близу реке Галича
(На1уз), где су боравили и Галичани (Халичани)-На1угопе8 и Енети
(Венеди), који су се одат ле преселили на обале Јадранског мора (8*гаћо,
ХП, 2). У том делу Чертков помиње и античке Морисене. По његовом
мишљењу ти Морисени (који су према Плинију живели око Понта) -
"такође су поморци, Морјачане (као и полочане)".
Е П. Наумов указује и на дело Черткова "Фракијска племена, жив-  
шије в Малој Азији, Москва 1852. Ту се на страни 59 помиње племе
Морци, а дуж Понта налазила се земља (област) Морена, која почиње
од Мизијског Олимпа. Тим поводом Чертков пише даље: "Ми сматрамо
Ширење Индогермана (Индоевропљана).
Према: Љу-Аг1а8 гиг ТОеИ^зсМсћ^е, ВапЈ 1, Мипсћеп 1964.
 да ти Морци (у једнини Морец) нису ништа друго него Поморци, то
 јест Пафлагонци, који су претежно живели уз обалу Понта".
 Да Милојевића Мориће, Морјане не треба одбацити само зато што
ни о њима ни о храму Сербца не знамо ништа поближе, можда је
 довољно пгго уз Морисене Черткова и један наш признати научник,
Милан Будимир, наводи неке малоазијске Марјане, који би, можда,
могли бити идентични са Милојевићевим Морјанима, Морићима,
Морцима или саМорисенима, поморцима, Морјачанима. Видећемо да
се са разлогом задржавамо на овим називима. Све то може да има везе
са насловом ове књиге.
Као што је познато, М. Будимир је један од ретких наших научника,
и не само наших, који је истрајно настојао да проникне у најстарију 
прошлост Срба, да лингвистичким методама проучи порекло и појаву 
Словена, а посебно да сазна из којих је облика настало и развило се име
Срби, као и да истражи географске оквире у којима се ти облици
јављају. Будимир је особиту пажњу посветио везамакоје су у најстарије
време постојале између  малоазијскоги балканскогпростора, посебно
подунавског. Тако се у једној од својих бројних расправа, "Рго*о81ау1са",
М. Будимир задржава на низу питања која везује за објашњење порекла
Словена и њихових најранијих станишта, пре свега европских. Гово-
рећи на једном месту о келтско-прасловенским везама и неким другим
питањима из прадавне прошлости Словена, М. Будимир каже "како је
1лћг-8р1аушз1и прихватио ^цћ-ово учење да су словенска племена раста-
вљена од балтских Индоевропљана у области лужичке цивилизације
средином П миленијума под притиском неких кентумских Индоевро-
пљана са југа, ваљда илирских, и да од тог времена почиње посебна
историјасловенске дијалекатске групе. То биуједно билаинајстарија
 хронологија до којс смемо ићи хад серади о протословенској исто-
 рији. Некако у то исто време помињу се у Закавказју Мапаш, као име
оног друштвеног слоја који је држао власт и који представља војничку 
аристократију индоевропских освајача". У вези са овим Марианима,
Будимир подсећада се и"у најстаријој јадранској историји словенских 
освајача спомињу као господари неретљанског приморја Мапаш. Њи-
хов се заповедник зове <1их Мапапогшп, а целу област зове Тома Архи-
12
 ђакон Магоша".  М. Будимир верује да је овде реч о остацима словенске
војничке аристократије. И кад је на другом месту говорио о протосло
венскими староанадолскимИндоевропљанима  истичући низ приме-
ра о постојању протословенских веза са староанадолским
матријархатом и његовим главним божанством, Будимир је додао да
та веза није једина, при чему скреће пажњу на Хрозног (Нгогш) који је,
каже, у   Закавказју и  северној Месопотамији  још средином другог
миленијума старе ере утврдио "документоване представнике индо-
европске војничке аристократије зване тагцаш". Коментаришући
12 Милан Будимир, РгсЛо81ау1са, Академија наук СССР Словјанскаја филологија
2, Москва 1958,112, и даље. (Даље: Протославика)
13 Милан Будимир, Протословени и староанадолски Индоевропллни, Зборник 
Филозофског факултета, П, Београд, 1952,258 и даље.
ВеапсћНго2пу(1879-1925),чешкиархеолог,асириолог,хетитологиориЈенталист.
 РељаНоваковић
овај израз Будимир каже да би протоиндоевропски архетип овог
важног друштвеног термина гласио тапапоа са неодређеним
квантигегом првог слога и са добро познатим балканско-анадолским и
протословенским суфиксом -ано". Устајући затим против мишљења Л.
Хауптмана и П. Скока који су, поводом титуле Вшс Мапапогшп у поречју  Са овог подручја подузимали су походе у Асирију, Месопотамију,
Неретве и у Истри почетком IX века израз тапаш доводили у везу са
речју море, Будимир је исгицао да "староанадолски Аријевци мари-
 јанни те скитски мариантас а можда и италско-илирска титула маро
 допушта друкчије тумачење. Зна се да суфикс -ано, документован у 
простору од Карпата до Палестине (Канаан), казује првенствено при-
падност. Тако би се средњевековни словенски маријани могли интер-
прет ират и Порфи роген итовим изра зом склабархонтес као
представници словенске војничке аристократије а не демократије. У  вимо и  Маријандине  у залеђу старог малоазијског града Хераклеје
том случају имали бисмо у називу тапаш чланове војничке дружине,
без чијег руководсгва нису могли ићи напред ни словенски земљо-
радници".
У прилог тумачењима Хрозног и М. Будимира који о Маријанима
мисле као о некој врсти војничке аристократије, а насупрот мишље-
њима Хауптмана и Скока, говори још један пример. У њему се Мари-
Хрозни је решио загонетку хетитског (хититског) језика. Он је успео да прочита
бројна хетитска документа нађена у архиву у Богазкеју (Во^ћаг^еш), писана
клинастимписмом.Дешифровањемдотада непознатогхетитскогјезика Хрозни
 је 1915. године установио да је тај језик индоевропски, блиско сроданса иранском,
келтском, италском и словенском породицом говорних језика.Ш   почетку  сени, Поморци, Морјачани Черткова, могли бити они исти које много
оспораван и нападан, Хрозни је преводом једног хетитског зборника закона,
објављеног 1922, доказао да је у праву: СоЈе Н1Ш4е рготепап! <1е 'Ааге Мтеиге, I
РагИе: ТгапаспрИст, ггаЛисЦоп Ггавдаш (према: Епсус1ораес11а ВгИашиса, УО!. 11,
1956) Можда овде вреди имати у виду и ово што је Магарашевић забележио на
својим путовањима по Србији 1827. године: "... Потом отидемо на поклоњење
епископу, који се и митрополитом назива, господину Герасиму, који је пре
иеколико година у Шабац дошао и доста прилично србски говорити научио...
Највишеговорашеоко језикугрчкоми славенском,о њиховомсродству,о старим
словенског иарода обитавалиштимаи обичајима, следу јући по већој чести древних  Меворо^апиеп. Уоп с1ог! аиз ипХегпећтеп в!е 2и§е пасћ Аввупеп, Мезоро^апиеп,
грчким списатељима, из који је читањем много себи знања прибавио.
Примечања је достојно што нам казиваше  да недалеко од Трапезунта, места
његовог рођења, има Словена који језиком говоре својим, но тако с другима
источнима смешаним да га ни Руси, који овамо трговиме ради долазе, разумети
не могу". На ово Магарашевић, ко ји је и сам био образован човек, у напомени
примећује: "Да нису ови остаци они Словени који су под царем Јустинијаном П
године 688. из Тракије преко Хелеспонта прешли у Опсик (Орвнашп)? Или, оних  интересантно сазнати шта на једном месту каже класични филолог Олга
208000 Словена који су 758. године преко Црног мора у Витанију прешли и око
реке Артана населили се? или пак да они које је 665. године кнез сарацински,
 Абдерман, числом 5000 у Сирију одвео? Види: Метопа рори!. I. П, п. 80".3бог
пигања и догађаја о којима се у овој књизи говори ваља обратити пажњу на
географски положај области Трапезунта у односу на горњи Еуфрат, стару 
Јерменију и јужно подножје Кавказа.
ИсвасрбскаццолуслужашсДагону 
 јани помињу током другог миленијума пре наше ере, значи, некако
баш у време које и Хрозни наводи.
Прилог, заправо, говори о Хуритима који су у другој хиљади година
пре наше ере из околине језера Ван продрли у северну Месопотамију.
Малу Азију, Сирију и Палестину. На свим овим местима образовали
су један горњи слој - Маријане.1
По свој прилици да се исто значење израза  Маријани односи и на
Ђ.шко.Маријана.-војника. цара Акија. Описујући своју победу над гра-
 дом Арахати, хетски цар Шупилулиума вели: "Акију, цара Арахоти,
 Аки-Тешупа, брата Такаве, и њихове Марлана-војнике, све скупа, заје-
 дно са њиховим синовима заробио сам и одвео у земљу Хета.
Кад већ помињемо ове хуритске и арахотске Маријане да не изоста-
(Негас1еа РопИса) римској провинцији ВНћуп1а е1 Ропћиз, на карти Нбће-
рип]с1 ип<1 АиДбзипд деа Аззугеггекћев, као и назив Мапашђт! на карти В1е
Рптшеп 2Упзсћеп   Вопаи-ипЛ  Еирћга^епге (\7ев(егтапп8  АНаа  гиг ^еИ^е-
асћгсћее, Вгаип8сћ\кге1е 1956, 9, 39).
Због помена Кавказа и Мале Азије можда треба да се сетимо и једн ог
продора Хетита и Лувија (НеЉИег ипд 1.шпег) који су из правца Кавказа
око 200 године продрли на протохетски простор (централни део Мале
 Азије) и ту се населили, али је почетак њихове државе нејасан. После
тешких ратова су домаћим становништвом одвојили су се и основали
 државу у Анадолији са главним градом Киаааг (<1*у-А1;1а8 хиг ШеИ^е-
всМсћге, Вап<11, с. 35).
Тако би Милојевићеви Морјани, Морићи, Морци, а ваљда и Мори-
касније научници називају Маријани и налазе их у Закавказју, око
Понта и у Северној Месопотамији, те Милојевићев податак не бисмо
одбацили као безвредан, а у вези с тим не бисмо одбацили ни вест о
14 1т 2. Л  Етигапдегипе 4ег Сћип1еп аш Лег  СедетпА  Аеа  Т^ап-Зеез т Ја8 попП.
К1еша81еп, 8уг1еп ипЛ Ра1аз11па. ХЈћегаП М1Јеп з1е еше Оћег8сћ1сћ*
(Магјапт^ЕШег, т!^. тЈ- таг ја јип^ег НеИ). Сгип Лђевих 1в( егћИсћ шк!
иптег!с8иП1сћ, досћ чгегдеп с!1е ВевИттип^еп Лигсћ *АЛор(1опеп" ипс!
"ЗсћепКипвеп" итртпкеп. - Ш>ег1е|ЈепћеН 1т КатрГ Јигсћ рГегЈћезрапге
8*ге1(л»а8еп" (д4у-А41ав гиг ШеИ^е8сћ1сћ*е, Каг(еп.ши1 сћгопо1орвсћег Аћп зв, Вап(1,
1, Мипсћеп, 1964, 29). Даље: Љу-А*1а8.Кад већ помињемо Хуриге можда ће бити
 Луковић-Пјановић: "По великом "Ларусу" тоје народкојимје владала вероватно
 једнаиндо-европскааристократија и који већод трећегмиленија живиу Севериој
Месопотамији, где и данас посто ји река Серби ца" (СНдо ХлЉоумЈ-РјапоумЈ,
ЗапвКгИаМ. Тће С1аа81са1, Засгед, Ап<1 Кођ1е 1ш1рта@е" и српски језик као његов
 живи део. Американски Србобран. Ноа 7.1972).
15 Авдијев, 189-190
 Реља Новаковић ИсвасрбскаидолуслужашеДагону 

постојању храма Зегћса-бога-Дакског. Можда ће то потврдити и наша словенска племена (Хрвати и Срби) проналазе у оним крајевима у које
 даља разматрања. већ Плиније (N^1. ћи*. 6,19. смешта своје ЗегМ као суседе Скита у Азији
Као што је речено, Будимир је веома много настојао да проникне у  (где су и Птоломејеви Зегћо!). Ако би прихватили ове Плинијеве ЗегМ
што дубљу прошлост Словена, међу њима и Срба Завршавајући своју  као неко словенско племе, онда би се приоритет у погледу историјске
занимљиву расправу ТпАовиппса", Будимир је изнео и једно своје  документације померио бар за цео век унатраг, у корист Срба (насупрот
 убеђење по којем су "најстарија словенска насеља морала бити знатно Погодиновим Хрватима)", мислећи притом на облике КћогоООаШоз у 
ближа балканско-анадолским културама, па се према томе нису могла Таншсу(2-3векн.е.).
налазити северно од линије букве. Има дакле разлога, макар и само Тражећи, даље, дубље корене српског имена Будимир се задржава
 лексичких, који говоре за ревизију традиционалних схватања о про- и на Фазмеровој (Уазтег) интерпретацији српског имена за коју, каже,
стору и времену најстаријих словенских племена".16 Не мање интере- "речито говори композит разегћ и деноминатив рпзегМг-зја, "придру-
сантна су и Будимирова разматрања у расправи "О старијим помснима  жити се". Предност комбинације лежи у томе што српско име добива
српскогимена". Његови налази и закључци у тој расправи особито су  одличан смештај у словенском речнику, поготово ако нађемо начина
привлачни у вези са нашом жељом да што подробније испитамо основе  да фонетски објаснимо везу са синовима зшЉга зећаг "друг, земљо-
и корене из којих су могли настати наведени подаци у Карловачком радник", али не и наполичар, него "спрежник, сувезник". Задржа-
родослову и Бранковићевом летопису, као и у тексту рукописног  Збор- вајући се, даље, на неким словенским синонимима као што су "згДш
ника манастираНикољца, о чему ће нешто касније бити речи, а можда разЈгђи рпзегћШ зја зјагћи присјарбити сја поред рпвјеЛШ зја 1 зећег,
и са Милојевићевим храмом Зегћса бога Дакског, вероватно на простору  одвајајући од њих зећгаа, М Будимир истиче да за све њих треба тражи-
на којем су у Закавказју и Северној Месопотамији установљени Мари- ти заједничко порекло. Одмах додаје и да је "заједнички архетип овог
 јани. Тако на једном месту, желећи дакаже штасе дешавало са српским важног друштвено-политичког термина морао гласити у протосло-
именом, Будимир примећује да се оно "више него хрватско, на основу  венској епоси випћга, са којом се не може преко просте метатезе ликви-
новијих етимологија, морало селити даље од Азовског мора према  дног  форматива успоставити веза с не мање старим термином   зи-ђа
источно-кавкаским старинцима, у  чијим многобројним идиомима 'савезник, саплеменик, рођак'". Мало даље Будимир каже да се "про-
треба да постоји колективни форматив -ђ- за сингулар виг зег "човек". тослов.  зћпћга може повезати са  зигћа  на тај  начин што  ћемо поћи од
Тако би се, на крају крајева, Срби ипак могли схватити "људима".  лексемског минимума зшЉ- са назалним инфиксом и његовог дери-
Указујући за овим на значајну околност "да се оба ова балканско- вата помоћу суфиксног -го". Пажљиво анализирајући све могућности
које доводе до жељеног резултата, М. Будимир се одлучио за закључак 
"да су у протословенском постојала два корадикална облика зшЉа и
16 Рго*081ау1са, 131-134 зшЉга, Овај други се сачувао непромењен, а првије путем диференци-
Уз ова и многа друга Будимирова запажања поводом истраживања најстариј их   јације део  зи-ћа, тј. у контексту с лабијалом налаз је десимилован у 
трагова Словена, Будимир, у вези са објашњењем порекла и старости термина  ликвиду  -г".
17

 златоксребро,  наједномместукаже: "Усвакомслучајусловенскиобликнезависан

 је од балтске и германске варијанте, па према томе указује на самосталну и
непосреднувезусловенскихИндоевропљанасапонтско-анадолскомметалургијом,
која је свак ако знатно старија од западноевропске, паииберске". Осврћућисе, даље,
на неке лингвистичке представнике германског нордизма, међу којима су неки
тврдили да се Индоевропљани налазе у данашњој централној Немачкој већ од
палеолитика,насупротсхватањиманекихлингвистакојисууАнадолуиЗшгавлгаз/у  Порфирогенитови обавештајци знају за српске Словене. Тај податак
трагали за најстаријим Индоевропљанима, Будимир закључује да је нордистичка
школа неприступачна проверавању помоћу писаних докумената који се налазе
 далеко од Балтика у предњој Азији, па стога сматра да је гледиште Ј. Зсћлшћ-а
"подесније за озбиљан рад, јер омогућава проверавања и контролу помоћу сведока
којисустаријиоднајстаријеиндоевропскедијаспоре.Утомпогледуинтересантои
сусловенскитермини1и1тасии (дЛш,чији јерадикални елеменат(в)1е1/г-'светао,
 јасан' (исп. лат.  8<ж11а  и грч. ав*ег) очигледно идеоглотског  ане страног порекла.
Етрурски гласник и т^егргеа Леогит Тигтв и западноанадолски Адрамон у 
 Лидији, исто као и митански 1а1ат1 'т(егргев' из XV в.ст.е. откривају врло старе
везе словенских Индоевропљана са анадолским културама"
На основу својих досадашњих запажања М. Будимир је закључио да
се Плинијеви 8егМ и Птоломејеви Зегћо! "јављају управо у оним об-
 ластима које су источно од Кимеријског Боспора, а у те области стигла
су кимерска племена из простора трипољске цивилизације у којој
 
потврђује и геоморфолошки термин праг за дњепарске катаракте. То
би значило да се српско име помиње знатно раније но што је то с лучај
са именом осталих словенских племена, па и са именом Словенину." 
Пратећи у другом делу ове своје расправе разна тумачења друштве-
ног термина зшЛга-зећаг, предлажући при том и своја решења, М.
17 М. Будимир, О старијим  поменима српског имена, Глас САН ССХХХУ!, Београд
1959,35
 РељаНоваковић И сва србска идолу служаше Дагону 

Будимир се задржао и на терминима зЉопез зЉупа зипћипе и З1#шта,

односно зхдипоз,јер се, каже,изатих термина крије друштвено-полити-
чки термин ашЛга "зећаг" и зшЉи "заједница". Спомињући да у вези са
фонетском променом у неким трачким градовима постоји размимо-
илажење у тумачењима појединих наука, М. Будимир је прихватио
мишљење Ј. Розвадовског сматрајући да се с довољно разлога могу 
"здружити имена Аћш! Сађии Зарш Каргоп(а1 Заћш! ЗаћеШ ЗатпКеа с
именом карпатско-подунавских Кимбера, Сибина и Сигина, чија је  ДеоПалестине са
металургија, исто као и трачка и кимерска, била у вези с моћном Јерусалимом (из
анадолском обрадом метала".18  Убеђен да се део проблема може об- рукописног зборника
 јаснити на горњи начин, М. Будимир продужава излагањеједном врло манастира Никољца
(XVI век). Ово је веро-
занимљивом опаском: "Лудо би било с наше стране да сва наведена ватно најстарија карта
балканска и италска имена племена напросто идентификујемо са Сер-  једног нашегходоча-
бима и Сибинима, па да тако дамо оне патриотске тезе Симе Лукина сника.
 Лазића 'Срби сви и свуда'. "Овде се", каже М. Будимир, "ради само о
томе да се пронађу и објасне класички трагови и старији помени
српског имена, колико је то могуће на основу аитичких података и
историјске фонетике. Како је значење тог имена доста широко, "саве-
зник, сродник", сасвим је природно да се оно јавља и ван најстаријег
територија карпатско-подунавских Кимбера и Кимеријаца". „
.,
,
,,
.
Задржавајући се при крају ове своје расправе само навези са сложен-
ицом пасерб  и подвлачећи да се у том случају српско име |сао обележје
словенске господе може идентификовати са латинским називом биљке
сорбус, чије је значење "црвен", Будимир у вези с овим у продужетку 
 даје овакво објашњење: "Тако би Срби били, слично староруским Вја-
тићима и Венетима, иазив за чланове друштвене врхушке која је имала
право на црвену боју, као и старомакедонска господа и донедавно
Турци и потурице у Босни, где ниједан хришћанин није смео носити
нешто црвено од текстила. Ни у том случају апофонска база имена Срба
не би била усамљена, јер се потпуно уклапа са хидронимом 81гћЦ како На овим Будимировим запажањима и закључцима з адржали смо се
се још друкчије звала тројанска река КзаШоа односно З&шшкћ-оа Оба можда и нешто дуже у тежњи да сазнамо има ли у линвистичкој науци
та хидронима указују на боју као онамасиолошки моменат. Ипак, при макар неких наговештаја који би указивали да наведени подаци у 
оваквом би везивању остале тешкоће због сложенице  пасерб, која се нашим домаћим рукописима потврђују и оправдавају оно што поје-
при изнесеном тумачењу може лепо сместити и објаснити у заједници  дини научници наслућују кад су у питању Срби, пре свега кад је реч о
с термином зећаг и именом 8гђ".20 географском простору на којем се име Срби јавља у јаснијем или мање
 јасном облику. Осимтога, мишљења неких научника могу да нас охра-
бре да смелије размишљамо и просуђујемо и о нашим подацима при
18 Исто, 36-39 настојању да их пажљивом анализом, колико смо у стању, што боље
19 Исто, 39-43
20 Исто, 52-55. Занимљиво је да и Милојевић у два маха узХапИшв иХап1ћов помиње
реку Србицу. Тако на једном месту он каже: "... ХЛЦја МИа Ш МПјааа-И,усаа, Милојевићнекаже,каоБудимир,дајеСирбисбилатројанскарекаКсантосодносно
МШав-кроз коју протичу реке Србица доцније названа од Грка ХатШшз 1 Скамандрос. Он не помиње ни реку Скамандер, која се заиста уливала у Јегејско
1лтага-1лтуш8, а још су били градови: Србица, Патара, Мира итд. На другом море недалеко одИлијума (Шшп). Како Милојевић неуобичајено наводи изворе
месту, узчитавнизстарихназивакојеМилојевићнасвој начинтумачи, забележено илитературунезнамодалијеовеподаткенашаокодЧертковаилинегденадругом
 је и ово: "... Ксантис, или Срб племе, живело је у Троји и у данашњој европској
месту.
Рашки, око Ибра или Марице". (Милојевић,  108,114). Као што видимо, овде
 Реља  Новаковић
1
Исва србска идолу служаше Дагону 

протумачимо и уклопимо у одређене просторне и временске оквире

покушавајући да их повежемо међусобно макар и сасвим танким нити- се
ма и тако уклопимо у историјске оквире.
Из тих разлога враћамо се оној белешци Карловачког родослова у  У тој белешци, која је могла послужити као један од изворних 
текстова и састављачу српског рукописаБранковићевог летописа, гор-
којој на крају стоји "от Сера же Србље", што је у нашој историјској
ње две реченице, касније преведене на латински, гласе:
 литератури остало непроучено и необјашњено, а из онога што смо
запазили у Будимировим разматрањима закључујемо да заслужује па-
оус ж«- со т и  л<-чг*\
 жњу мада на први поглед делује као безвредни податак.
Као што је познато, податак "од Сера же Србље" налазимо и у 
шт  , .
Бранковићевом летопису сачуваном само у латинском преводу. Прво-
Кад се белешке у штампаном тексту Бранковићевог летописа упо-
битно овај је летопис био написан на српском језику. То сазнајемо из реде са онима у рукопису Никољског зборника, могу се запазити доста
наслова летописа: Ех  ЗетсоМз<;опсо ехсегри диае ш гет по&гат. Сћгошса
 јаене разлике. Ако је горња белешка у српском оригиналу Бранко-
ЗегМса Оезро(ае Оеог§п ВгапЈитс. Б сосИсе  зегМсо 1а*теге<Ш1а орегап1е К В. вићевог летописа састављена према тексту одговарајуће белешке у 
Ргапсвсо Хау. Реја&уи«. Дакле, Пејачевић је приликом превођења скре- Зборнику, онда је преводилац на латински неке појединости или по-
нуо пажњу да је у заоставшгини грофа Бранковића рукописни текст грешно схватио или из других разлога изменио. Тако у српском тексту 
 летописа био на српском језику  ("Е  сосИсе  вегМсо..."). рукописног Зборника стоји Бар а не Вар, а жена његова је ^ед^а а не
У првој белешци општег дела Бранковићевог летописа двапут се 1леда- После тога у текстовима настаје једна још већа разлика. Наиме,
помиње 8ег и једном ЗегћН. Она гласи: "Уаг, сит ћаћеге( сцјидет Педдат,  доку српском тексту после имена Леге стоји "и од ње роди синова пет,
аћ ћас е! Раг1е со^поттаМ вип1 Б1ћаг<11 Е* ађ еа паМ вип! Уаго Ши Ка1а, Кала, Сера, Мелфита, Виона и Арвана", у Пејачевићевом латинском
Зега,  Ме^рћШ,  Угопа, Јапгапа. Н1  дшп^ие  ех Уаг е4   1 > е % % & вшА  ргодпаИ е1 преводу  тај деотласи"аћ ћас е1 РаЛе содшншпаИ вип* 1а%&-1>кг&",  што је
содпоттаИ ^о^ођагсЦ. Е* ех Ка1а дшдет гагаш содшпшпаЦ вип1 Ка1аћп, ех  однекуд уметнуто и на том месту је без икаквог смисла. У свим
21
Зега ЗегШ, а Ме1рћИ;е  Ме1рМ1аш,  а Унта УепеИо, аћ Апгапа Агћапаз!.... издањима Бранковићевог летописа име петог сина је Јарвана, а тако
У трагању за изворима српског оригинала Бранковићевог летописа стоји и у Пејачевићевом латинском рукопису, док је у српском тексту 
свим досадашњим истраживачима и издавачима, укључујући ту и пи-  у  Зборнику правилно написано Арвана, а мало даље стој и да су по њему 
сца ове књиге, некако је промакао један текст који се у своје време, названи Арбанаси, што је као и у латинском тексту  на том месту. Ваља,
налазио у рукописном  Зборнику манастира Никољца, под бројем 4. У   даље, указати и на разлику код назива Срби. У латинском тексту стоји
том, необично интересантном и значајном зборнику, налази се више ЗегШ, док је састављач српскогтекстау Зборнику записао Срт>блв што
текстова, а међу њима на 301. листу, и једна белешка која почиње за филологе може да има значаја.
.22
овако: Као ни податак о божанству Дагону коме је, наводно, служила "сва
српска" тако ни податак о Серу као тобожњем прапретку Срба није у 
нашој историјској литератури схваћен као вредан пажње. Једино је,
21 Љ. Стојановић, 277. Р. Новаковић, Бранковићев летопис, Београд 1960, 37 (даље: колико нам је познато, Нико Жупанић, опширно анализирајући Пли-
Бр. Бранковићев летопис). нијеве и Птоломејеве вести, закључио да корен Сер може да има везе
22 О рукописном Зборнику манастира Никољца писао је В. Ћоровић у Зборнику за са именом Срба мада није помињао податке ни у Карловачком родо-
Историју Јужне Србије и суседних области, књ. I, Скопље 1936. У рукописном
ЗборникуманастираНикол>цаналазисеиНикољскилетопис,штампануЗборнику  слову ни у Бранковићевом летопису, док му подаци у рукописном
Филозофског факултета, Ш књига, Београд, 1955. Зборнику нису ни били доступни. Као што је познато, Жупанић је за
Читај ући ове драгоцене податке у поменутом Зборнику, у Карловачком родослову  Плинијеве Зегђе и  8егга-е закључио "да су у I столећу после Христа,
и Бранковићевом летопису до лазимо на помисао да се можд а у овим нашим старим или можда пре, 8егМ и Зеггет живели између северозападног гребена
изворима сачувало неко давнашње сећање на порекло и долазак неких народа на
источне обале Јадранског мора (Сербли и Арбанаси и можда Венети) и на јужни Кавказа (Согах) и Азовског мора, у суседству 21ва (2тћа), Копараепа, Тага
 део Италије (Калабри и Мелфитани, на које подсећа средњовековни бискупски и Уа1а (На1а)и, док је за  Птоломејеве Србе рекао да их треба "тражити
градМељфи). У сваком случ ају вреди имати у виду да то, наизглед, мутно сеђање
налази женског претка чак на Кавказу  (1姧а, 1ле@ва), док  њена веза са Варом
(Баром) можда треба да значи везу и мјешање балканских и јужноиталски кад су Сербли, Арбанаси и друга наишли на Балканско полуострво. Кад би тако
староседелаца са кавкаским дошљацима. Није искључено да и Будимирова заиста било можда би нам била јаснија и имена као што су Била Зора, Сагора,
размишљања у чланку "Анадол и античка Србија" могу да се односе на време Тристол, Охра, Лиса, која на Балканском полуострву наводе неки стари писци.
 РељаНоваковић И сва србска идолу служаше Дагону 

плурални суфиксикодкавкаских номина.Наводећинеколикопримера

 у овом смислу, Жупанић закључује ово: "Из наведених примера види-
мо да су кавкаски народи употребљавали номиналне п луралне суфиксе
исто тако у античко доба као и данас (особито -М и -ш), и да су за исти
народ тако у античко доба постојали разни облици имена. Ако ово
искусгво применимо на Србе можемо добити облике 8ег+М=8еггп,
8ет+ш=8егп1 Корен је безуветно 8ег. Облик 8ег+1=8еп, могли судати
индоевропски суседи, а још пре извесна кавкаска племена, к оја су
исто  т а к о  правила плурал  са суфиксом -1 као данас НиЉаша и Тушиу
 Дагестану... Корен, даклс, остајеувек Сер. Мењају се само плурални
суфикси...
Кад је Људмил Хауптман писао о сеоби Хрвата и Срба рекао је да је
 Жупанић успео са тумачењем антског и српског имена:  "Ант од анд
24
 људи, народ, а Србин од Зег човек, множина 8ег-М људи".
Колико нам је познато, у дискусији поводом Жупанићевих разми-
шљања и закључака о пореклу и значењу имена Срби, Србин, нису 
 узимани у обзир напред наведени подаци у рукописном Зборнику 
нити у Карловачком родослову и Бранковићевом летопису, а то је
свакако пропуст, као што је пропуст и то што је сасвим запостављен и
податак о свој српској  која је служила идолу Дагону. Да су узете у обзир
белешке у наведеним домаћим рукописима, да их је запазио барем
 Жупанић, вероватно би му пало у очи да се тамо помињу Бар (Уаг) и
 Лега (^едда, у Бранковићевом летопису Пеееа) и да су њих двоје имали
пет синова од којих је један био Зег. Осим тога, као што смо видели,
 Жупанић једну кавкаску групу аутохтона назива Лезгинском (^едае,
Положаји Плинијевих и Птолемејевих Срба и Сереја према Н. Жупанићу (Срби  Лигуес). Он је, дакле, и не знајући за свакако врло стари податак у 
ПлинијаиПтолемеја)  домаћем извору о Леги и Серу, закључио да име Срби мора да потиче
северно од Вала, отприлике у области централног Кавказа, тако да су  од имена чији је корен Сер, а тиме што једну кавкаску групу аутохтона
они имали своју постојбину у северној Иберији, а Тусци и Турани су  назива Лезгинском, везујући тај назив за име ^едае, ако и није успео да
им били источни суседи..." неке научнике убедиу оправданост своје анализе и закључке, верујемо
Иначе, као што знамо, Жупанић је у својој расправи заступао тезу   да је с правом покренуо једно питање које заслужује пажњу истражи-
 да кавкаски староседеоци "нису сродници Индоевропљана, ни Монго- вачка порекла Срба. Тешко да је овде у питању нека случајна коинци-
 ла, ни Семита, већ спадају у породицу АлародИјеваца чији су чланови  денција. Да се само подсетимо: "Сва српска је служила идолу Дагону",
осим споменутих Кавказаца још и стари Египћани, Либијци, Берберци, божанству првобитно горњег Еуфрата и Тигра, а затим и далеко ширег
Иберци, Баски, Лигури, Рети, Етрушћани, Пелазги, Хетити, Митани,
Каспијци, Еламци и многа староевропска племена пре поплаве Арије-
ваца (Индоевропљана)". 23 Н. Жупанић, Срби Плинија и Птоломеја, Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу,
Београд, 1924,564, 572-573
Ваља још подсетити да Жупанић кавкаске аутохтоне дели на три 24 ЉудмилХауптман, СеобеХрвата и Срба, ЈИР, год. Ш, свеска1-4, Љубљана-Загреб
главне скупине, и то на: Черкеску (А<%ће, антички керкеих), између  -БеоградМСМХХХУП(1937),Може битиданеку прастарувезуСрба сакавка ским
Кубана и Црног мора, Лезгинску (Бедае, Лигиес на југоистоку, у Даге- простором указују и имена као што су Џоџик, Шушан и Марин, личности које
стану, и Грузинску у Колхиди и Иберији. Жупанић уз ово додаје да је су живеле у манастиру Панда, који је је у Јерусалиму основао пустињак Панон
"за наше питање од важности једна особина кавкаских дијалеката, изКавкаскеАлбаније.МанастирјеразрушенуХПвеку,али подациуказују даје
поотојао још у VI веку (Моугев КгЈапћаШасп, историл странн Алуанк, Ереван
наиме, употребљавање номиналних суфикса и префикса", при чему  1984,143,225-220).ЗахваљујемдоцентуЂорђ уЈанковићукој имије скренуопажњу 
истиче да су за питање Плинијевих Срба у првом реду занимљиви на ову занимљиву и значајну књигу.
 Реља Новаковић
простора, најпре преко Месопотамије. Жупанић Плинијеве и Пто-
 ломејеве Србе налази међу кавкаским народима убеђен да им је име
настало од корена зег. Он једнуу кавкаску групу аутохтона назива 1.едае,
а сачувани стари домаћу рукопис бележи Сера као сина неког Бара
(Уага) и жене Леге
 Дакле, за три податка у  Вахаршака, који је, каже, једном приликом сазвао дивље народе, који
 домаћи м рукописима, за
 Дагона, Легу и Сера, верује се
 да су заснована на стварно-
сти која је постојала у неко
прадавно време. Овде не тре-
ба изгубити из вида ни то да
 Жупанић кавкаске старосе-
 деоце убрајау групу алароди-
 јеваца међу које, између 
осталих, наводи и Хетите,
Митане, Еламце, Сумере и
Каспијце, дакле народе са
подручја на којем је, у већи-
Срби,ЛегеиГеленаподручјуКавказа. ни случајева, био раширен и
култ идола Дагона. Ако неко,
ипак, помисли да се све то случајно тако стекло треба доказати даједно
с другим нема везе, и ако се посумња да је у рукописном  Зборнику
набрајање свих имена и указивање на порекло неких народа само плод  
неке наивне етимологије треба доказати да је тако, и добро би било да
 упућени у ова питања докажу да ниједан од горњих података није
вредан пажње и да су научници у заблуди кад име Србин, Срби везују  северној Јерменији завреме владеВахаршака (између 127 и 114 год. пре
за кавкаски простор или кад, као М. Будимир, наслућује иверује у неке
прастаре везе Протословена, а међу њима и Срба, са анадолским про-
стором, значи, опет са подручјем на средокраћи путева од Закавказја за
Европу, односно заБалканско полуострво.
У међувремену, док се свестраније и продубљеније не проучи све
ово о чему је досад било речи, погледаћемо шта се може у овом смислу  Мизији, баш као Гали име Франака". На ово Емин додаје да је Венелин
прочитати у делу једног јерменског историчара из почетка средњег
века, и колико његова запажања могу да буду од користи за проучавање  
Протословена или, како нам се чини, боље рећи Протосрба, Мозес из  
Хорене (Мозез Сћогепа*в1), кога неки називају "Оцем јерменске књи-
 жевности", сматран јеранијеписцемУвекан.е. имислилосе дајеумро
489. године, али се ипак процењује да у његовом делу постоје неки
анахронизми који упућују на вероватноћу да је дело делимично до-
писивано и до IX века Ипак, оцењује се да у  Историји Јерменије  под  
И сва србска идолу служаше Дагону 
именом Хоренског има драгоцених података из јерменских старина.
Видећемо да у њој има занимљивих и привлачних појединости и за
наше питање.
Једно од тих занимљивих места у казивању Мојсеја Хоренског
односи се на збивања која су се десила наводно за време владања цара
су дошли са севера, са подножја велике горе Кавказа. Вахаршак им је
наредио да се окану разбојништва и вероломства и да се покоре цар-
евим наредбама и плате данак управницима и кнезовима које им он
одреди. Када је све ово обавио Вахаршак је сишао у области које су 
касније населили дошљаци Уећепдиг Ви1дага Уепда и по њему назване
ВанандомЂ. Насељатих дошљака, каже Хоренски, до данас се (значи до
његовог времена) називају именима браће и потомака његових (Уепда).
 Други занимљиви догађај десио се за време владе Аршака, сина
Вахаршаковог, када је у кавкаским планинским венцима, у земљи Бул-
гара (вт> землв Булгаровт.) дошло до великих побуна. Оданде су се, каже
писац, многи одвојили, дошли у нашу земљу и населили се у плодоно-
сним и житородним низинама Кох!
Поводом ових несумњиво интересантних описа, једно због помена
Кавказа, адругозбогназиваплеменакоја сунаводносишлау подножје
(јужно) кавкаских гора и населила северне делове Јерменије, Н. Емин,
преводилац Мозесове књиге са јерменског на руски, даје у напоменама
нека занимљива објашњења. Он скреће пажњу да се у вези са горњом
вешћу многи европски научници, међу њима иНојман (СеасМсћ1е Дег
Аппеп. 1Лиег. 1836,589-5%), на основу  поменаБЈУМгара и њиховог вође
Вунда закључивали о историјском постојању Словена Бугара још у П
веку пре н,е. Емин на то указује да су Булвкари, који се јављају у 
н.е.), вероватно у току неких немира, напустили своју отаџбину и
населилисесеверноодАракса.Онису,каже, првобитноживелидалеко
изакавкаскихпланина,уприволшкимкрајевима,окоКоме,узападним
пределима уралске Угурије. Сматра се, додаје Емин, да су припадали
финском племену, или, како каже Шафарик, "покољење Урало-чуд-
ском, чије су (Бугара) име много касније усвојили себи Словени у 
истицао дијаметрално супротно мишљење од Шафариковог тврдећи
да су приволшки Бугари били словенског порекла, Не желећи да се
дубљеупушта у проблем порекла ових Бугара (Булкара), Емин каже да
оставља стручњацима да реше ово питање, а он са своје стране скреће
пажњу на лична имена и називе  којејејерменски историчар   (Хорен-
ски) помињемеђу тим дошљацима, а. то суВохендур^ Булкарв, Вундв
или  В С Н Д Б    (Венетв?) и  најзад  Ванандв -  земља  коју  су  населили ти
досељеници Булкари. Емин још напомиње да би пажљиво истражи-
 РељаНоваковић
вање тих имена може бити колико-толико осветлило словенски свет,
али додаје да је одмах обавезан да каже да се у тим именима не осећа
пух јерменског језика (что ВЂ еггих именахЂ не слшпно духа Армлн-
25
ского")
Кад смо већ код горњих назива које помиње Хоренски биће можда
корисно да се сетимо шта је  Николајевић  још 1861. године писао
поводом речи Срб, Венд и слово. Он за њих каже: Три су старе речи у  заиста неправедно одузео Словенима једну од најдревнијих, најсвети-
словенском језику, које осим свога етимологичког значења имају јо ш
 једно од далеко веће важности. Оне су први исторички споменици
народа данас званих Словена; јер све три биле су им, заједно или једна
за другом, најстарија обштенародна имена".
25 Историл Армении Моисел Хоренского, перевелЂ с арменского и обЂЛснилЂ... Н
Е М И Н Ђ ,  Москва 1858. (даље:  Хоренски)
Можда неће бити сувишно да овде укажемо на још једн у Еминову интервенцију.
Наиме, поводом помена Мешака, сродника Арама Хаикида, кога је, по Мозесу   лингвистички тако и историјски, али да је веома добро упознат са
Хоренском, јерменски цар поставио за управитеља Кападокије 1769. године пре
н.е., Емин каже да му нерадо пада на ум мишљење Славенофила, међу њима и
Мицкијевича, који настоје да докажу "да су Словени поред својих познатих 
обитавалишта у Европи, заузимали сву Малу Азију и Месопотамију, п а су, према
томе, билиађопет! у Лидији, Карији , Пафлагонији, Фригији, Кападокији , Сирији,
 Асирији и другимземљама. На основутаквехипотезе знаменитисловенски песник  археолога, који су име и ред Зугђаћ погађали још у древним Зупта,
Мицкијевич, понет својом жестоком уобразиљом, види Словене, особито Србе
код Сура и Асура (ВЂ сурахЂ и ассурахЂ). Осим тога, у својим историјским
истраживањима, он олако приписује словенско порекло по многим личним
именима, па макар имали и најмању сличност на словенским именима. Да не
говоримо о Навукодоносору, о Дачанима (о Даках) и о многим другим именима,
која су прихватана и објашњавана као чисто словенска. Он претвара у Словена
чак и Мешака...". Ову своју јетку критику упућену Мицкијевичу и другим
словенофилским занесењацима Емин завршава иронично: "Позната је ствар кад
се тако с поетском побудом поступа са историјским чињеницама, да се Словени
 лако налазе не само у Асирији, Вавилонији и Јерменији, већ и у Америци, и, ако
 је по жељи, и у Аустралији".
 Ако суСловенофили заиста у много чему претерали, ни Вмин иије много
 уздржљивији у другој крајностиЈСад смо већ код података које наводиХоренски,
 да укажемо и на следеће. Наиме, Хоренски прича да је у време кад суАлани  са
севера(о дКавказа)прешлирекуКуруи упалиуЈерменију,јерменскицар Арташас
склопио са њима мир, али да је у то време дошло опет до неких побуна, Цар, који
 је тада боравио у Арташату, пошаље свога сина с великом војском и наредбом
 да угуши побуну и истреби многе из "покољења Мурацана", а потом је наредио
 да се спали дворац Аргама и униште "најзнатнији из рода Мурацана"  (Хоренски,
121). Овде помињемо Мурацане јер нам се чини да се могу довести у везу са
Милојевићевим Морцима, Морисенима или са Будимировим Маријанима. Чини
се да ће Будимир бити у праву кад каже да су Мариани "име оног друштвеног
слоја који је држао власт и који представљају војничку аристократију   Две дуте и широке колоне: "Једна је ишла јужном зоном кроз Малу
индоевропских освајача". Дакле, Мариани не морају бити становници Приморја
како неки мисле. Можда би било добро да се Маријанима посвети више пажње.
Можда пре свега у вези са улогом ко ју Србима приписују Дворник, Сулимирски,
 Л. Ленард и други кад о њима говоре као о владајућем слоју у маси покореног
(словенског?) становништва.
Исвасрбска идолуслужаше Дагону 
Проучавајући корене горњих облика и њихов развој, Николајевић
на једном месту каже: "Што се тиче трећега Венди (онај монограм
представљаће четири главне варијанте овога имена: Енди, Енти, Вен-
 ди, Венти; а влашка форма све старије и позније изговоре словенских 
 јусова). Шафарик је сматрао и ову реч као страну словенском језику, а
име само од туђина даване Словенима, Но гласовити слависта овде је
 јих и безпорних њихових својина".
Подробно приказујући на који начин су, по његовом мишљењу,
настајали поједини облици, Николајевић даје овакво објашњење: "1п-
е11, Ап1е8, Еп«еа, Уап<11, УетнИ, Уепе<11, УикИ, УшШ, УепЉЈ, УепеЛ опет су,
 дакле, исто штоумници (ћшпаш, ћотшез?) словесници, Словени. Дре-
вни Срби сигурно су оба имена, као синониме, наизменце себи додава-
 ли на исги начин, као и синониме својих географичких". Колико је
Николајевић овде и на другом месту у праву још је проблем како
изворима и литературом у то не сумњамо. За проблем о којем је у овој
књизи реч сигурно да вреди изнети још нека Николајевићева запа-
 жања.
Тако на једном месту Николајевић иронично примећује да "Има
 Азвупта, Мнупта, првим одиндскога  племена овладатељима семитске
 Азије и Африке, при чему наводи Мицкијевичев рад Соигв 4е ЦпегаШге
а!ауе Ли Со11е§е с1е Ргапсе, 87-138, Рапв 1845, а онда продужава овако: "У 
Европи суПлинијс кПтоломеј, у I и П веку наше ере, већ известније
налазили Србе, па Сарпи и Сарепти као последње задстраже Славена
над Кавказом, а Римљани у Загћасшп, Зегђшшп, ЗегМИшп, још трагове
њихових предстража пред Алпима".
Таквезадстраже ипредстраже,продужаваНиколајевић, "одкривало
им је врло вероватно њихово име Ента у Малој Азији и Вента (УепеИ)
 у  Италији и Галији, а  Енда  (ХпЉ),  Ента (Ап*еа) и Венда (УепЉ,  УепесИ,
Утс11,  Ући<И)  исторички још јасније од Дона и Волге па до Сале и Лабе
насеверуЕвропе.
Словени истина је тек у историчној ери обште постало; но и ово је
(Словени) још Птоломеј споменуо, а оно сигурно није тек у његово
време (161-182)први пут постало".
На основу горњих помена имена Николајевић износи како мисли да
су ко лоне Словена ступале у Европу и даље напредовале. Он ту помиње
преко Кавказа и простора доцније Сарматије и Свевије..." (подвукао
Р.Н.)-
 РељаНоваковић
Словени у I и П веку н.е.
а. Два подручја најстарије словенске хидрономије
б. Граница Римског царства (Хлсћ 1«с1еје№1С2, ЗЊштвгстугпа 2асћоЉиа)
Налазећи да су у овим кретањима постојали предњаци, задњаци и
средњаци,  и констатујући да је кретање Словена и њихове "удесе" за
око 2500 година (од V века н.е. па уназад) најдубље истражио Шафарик,
Николајевић те резултате истраживања своди на ово: *да њих (Слове-
на) од неколико стотина година пре тројанског рата, па до конца V века
н.е., једни за другима наизгред поплављаше, искорешшаше, разгоња-
ше или подјармљене држаше - из Азије њихови први задњаци: Пела-
 зги, Кимери, Скиги, Саршти, Хуни -  са запада, југа и севера Европе
сви троји први им предњаци:  Гали, Римљани, Германи. Као у новом
рату унакрсне ватре, све ове поплавице највише се над њима сукобе у 
њиховој подунавској  и полапској   зони, и одатле њих најпре, а после
свака једна другу наизгред потисну, истребе или на слабе остатке
сведу, па напоследку и саме се разиђу. Потиснути староседеоци Слове-
ни листом избегну к својим суплеменицима у зону карпатску, и одатле
прежаху на сваку прилику, кад која од старих им постојбина пуста иза
туђина остајаше, или од нејачих њихових остатака бијаше брањена, да
се у њу поврате јиге ровМпшш". Николајевић сматра да су се Словени
почели враћати на стара огњишта још у првим вековима наше ере, а
завршили повратак у друтој по ловини УП века
и.свасроскаидолу  служаше датому 
 Да би сад показао где, докле и каквим су се именима Словени звали
 у време Прокопија, Јорнанда (Јордана) и Вибијуса Секвестра, Никола-
 јевић дословно каже: Прокоп: "Име Словенима и Ентима (Антима)
 једно је било некада: Срби звали су се у старо време обоји". Јорнанд:
"Венди (УшИае) и ако сад по различитим племенима и местима имена
мењају, поглавито ипак Словени (8с1ауш1) и Енти (Ап*ев) зову се... Из
 једног стабла происходећи, они сад сва три имена носе: УепИ (Уепе*!,
Уеп*ћ1),Енти(Апгев, Еп1ев),Словени (8с1ауј)".Вибијус Секвестер:"Све-
ве од Срба (ЗетШ, СетШ) дели Лаба, и излива се у Оцеан".
Занимљиво је и шга Николајевић поводом помена Пелазга истиче
 у напомени позивајући се наХеродота (УП, 20): "Са Ксерксовом експе-
 дицијом не може се сравнити ни Даријева против Скита, ни Скитска
против Кимера, ни Атрида против Троје, ни сама. Музаћ и  Теићгаћ
(дарданских Пелазга),  који пре тројанс ког рата, прешавши Босфор
натрнушеуЕвропу, покорише све Траике  (Тгаћез, Тге&еа) и силазећи
кЈонскоммору.допрешедоПенеја, којитечекјугу" (Херодот.УП, 20);
а к северу до Дунава и к западу до Дрине, докле основаше једну евро-
пејску Мизијун Дарданијумогао је још додати отац историје - приме-
 ћује Николајевић.
Колико је Николајевић био у праву наука је нешто већ оценила, а
нешто ће ваљда тек оценити. Ми смо овде нека његова размишљања и
закључке изнели највише поводом помена Вунда, Венда и земље Ва-
нанд Мозеса Хоренског, као и због прастарог струјања утицаја из Мале
 Азије у Европу и насељавања малоазијских и блискоисточних народа
на Балканском по луострву.
Кад смо већ код помена несумњиво занимљивих назива Вунд, Венд
(Венет?), као и Николајевићевих Ванда, Венда, Венета, и др., биће
сигурно корисно да се подсетимо шта о Вендима казује знаменити
савремени пољски научник  ГегардЛабуда. Већ на почетку свога изла-
гања он каже да се етноним "Венеди" појављује у изворима још од
Хомерскихвременапасведо краја антике,дакле уразмаку одскоро1500
година, У изворима с краја антике и почетком средњег века назив
Венеди недвосмислено одређује Словене.
26 Константин Николајевић, Критичка покушења у периоду од првих пет векова
србске историје, Србски летопис за годину 1861, част друта, година XXXV, књига
104, у Будиму 1862, 29-36.Можда код ових Николајевићевих запажања о зонама
кретања и напредовања Словена према Балканском полуострву треба подсетити
и на већ више пута помињане називе које као податке старих писаца наводе Антон
и други: ВПа 2ога, Задога, Тп&1о1, Осћга, Тлвва, уз које можемо додати и место
Срб,јошувекнеобјашњено:"којејестаријеоддосељењасадашн>егсрпскогживља
 у том крају". Ваља знати, између осталог, да се једна 2ацога на старим картама
налази на црноморској обали Пафлагоније. То што Николајевић, а и неки други,
сматра да је овде реч о кретањима и насељавању С ловена не мора да је тако. Горњи
називи нису само славофони већ и србофони.
 Реља Новаковић И сва србска идолу служаше Дагону 

 Лабуда за овим каже да у принципу постоје три могућности тума-

чења назива Венеди:
1. "Сви етноними типа Венед - означавају Словене"
2. "Неки етноними типа Венед - односе се на Словене; неки, пак,
само на неке друге индоевропске народе"
3. "Сви антички етноними Венед - означавају индоевропски народ,
али несловенски, а назив Венеди прешао је на Словене тек пошто су 
освајачи овладали њиховим првобитним венедским боравиштима".
Прелазећи после ове поделе на одељак  "Сведочанства", Лабуда је у 
 једанаест тачака изнео ко је, када и како споменуо Венеде. Овом прили-
ком ћемо се задржати само на неким његовим запажањима.
1. Најстарију напомену о Венедима оставио је Хомер у Илијади:
Епе*о1 у Пафлагонији (Мала Азија), а следећу Корнелије Непос, а затим
иЛивије.
2. Половином првог тисућлећа пре наше ере Венеде помиње на
Јадрану, у реону Венеције, Херодот (Епе1о1 ћш еп (о А(1пе), после њега
Страбо (Епе1о1), а онда веома често римски писци од времена Катона у 
облику Венети.
3. У исто време нека група Венеда налазила се на територији Маке-
 доније.
4. У првом веку наше ере, скоро истовремено, у реону Висле, Венеде
помињу Плиније и Тацит. Овде такође припадају једно столеће стари-
 ји, али исто тако засновани на старим предањима, Птоломејевизаписи,
којије међу бројним сарматским племснима помињао о Венедима, ВероватнапраотаџбинаВенета.Премш
који су живели у Вендском заливу..., помиње се и запажање Корнелија Т. ЗиНпигзКЈ, УепеЛеп ши! Љгеп УегћаИшз ги  Јеп 51ачгеп
Непоса о вендским морепловцима које је бура натерала на Северно Под насловом "Првобитно пребивалиште"  Лабуда каже да "... треба
море. Венетима одредити пребивалиште између Балта на истоку, и Германа
7. Не баш потпуно тачно може се одредити и напомена о насељу  и Келта на западу. У тој ситуацији на југу Венети су били у суседству 
Енета у коментару на Еуридипов текст, "Хиполит", који је дефинисао са Илирима и са племенима која су касније улазила у оквире латинске
као 'место у Епиру*, што се може односити како на територију данашње заједнице, што у потпуности објашњава специфичне језичке везе, које
 Албаније (пре), тако и на Епир у Малој Азији. су приметили лингвисти, између Балта и Латина".
10. На време из првог века наше ере односе се и два записа из тзв. У одељку   "Миграцијс"  Лабуда истиче да расељавање Венеда пада у 
Тађи1а Реи1епдег1апа, зедшеп! УШ, 41: *Уепа<Ц  Загта1ае, на обали мора које рредњу и завршну фазу Лужичке културе,.., на југ и југозапад отишао
 додирујеЕвропуса севера, као и зедтеп* УШ, 4: УепасН, левоодпланине  је прво јужни огранак Венеда од којих се најмоћнија група населила
 АЈрез Вазигшсе, измеђуДоњегДунаваирекеАеаНпсив.'" на Јадрану, шаљући одатле збирне групе на Балкан и Малу Азију.
У другом одељку под насловом  "Назив"   Лабуда подвлачи да су  У одељку  "Славизација."  Лабуда каже "да су сви словенски истражи-
облици уегк!-, уш<1- секундарни и да у разрешавању разних варијаната вачи прихватили да се већ под именом Венеди, које су помињали
именаУепе<11 треба поћи од најстаријих облика: -епеЦ грчки оиепе* (при Плиније, Тацит и Птоломеј појављују Словени",  алиипах сматрада
чему је ои=у), УешЛ-ј и томе слично, које има много еквивалената у   је то само хипотеза коју треба прихватити са потребномрезервом.
 латинско-келтској лексици, као келтскиуеш 'род*,староирски Нп, Ппе,
породица, сродство'; "основа уеп- са суфиксом -е1о значи дакле толико,
као онај који воли род, који припада роду, сродник, и скоро дословно у  27 СегагЛ ГлђшЈа, Учешће Венеда у етногенези Словена (Е(поеепега 1 Тороцепега
•/ом значењу може одговарати називу Венети". 31отпап,Ма1епа1угКопГегепсј! паиКо^ејVРогпашиV/  Љиасћ8-9ЈШ. 1978,
ти п  1980 (
П р
еве
о
владаи Продановић)
 РељаНоваковић
Чудно је овде зашто Лабуда, кад је већ поменуо Појтингерову таблу  азијских речи, посебно за неке животиње. Сам Антон на једном
и назив УепасИ  8аппа1е, није навео и малоазијске 8иаш8агта*е и Зазопе
Загта1е, поготову кад већ помиње Хомерове Епе1о1 у Пафлагонији. А  из Јерменије, при чему подвлачи да се траг грчког, латинског, гермак;.
можда је требало поменути и РоЛае ЗаппаИсае на југоисгочној падини
Кавказа, па и називе Хоренског Вунд, Венд и земљу Вананд. Рекли
бисмо да би све то ишло у прилог његовом мишљењу   по којемјејош
 увек хипотсза да под Венсдима Плинија, Тацита и Птоломсја треба
подразумевати Словенс. Проблем Словена, као и Срба, много је сложе-
нији него што се понекад мисли.
Критичкаисториографија, чијије нови духу истраживању прошло-
сти прихватао, као што смо видели, још Емин, а касније, донекле, и
Николајевић, немилосрдно је разобличавала слабости романтичарске
школе чији је дух провејавао и у делима Славенофила, у којима је са
патриотским заносом истицана прошлост, величина и значај словен-
ског света. Но, чини нам се да је у првим деценијама и критичка школа
 унеколико зашла у крајност. Мада је поставила дббре принципе и
 указала на целисходније методе у истраживању историјске истине и
она се у многим појединостима нашла пред готово непремостивим
препрекама кад су у питању порекла појединих народа, значења њихо-
вих имена и њихова кретања од још увек неизвесне прапостојбине до
садашњих станишта, Због тога се, у каснијем времену, сталоженије
поступало са неким делима раније историографије, уз констатацију да
 је потребно пажљивије размотрити може ли се и у делима "романти-
чара" наћи које зрно истине (шмеђу осталих види и пример Кетжин-
скогу пољској историографији).
Кад смо се малопре задржали на Еминовој и Николајевићевој пора-
зној,алипо свој прилициоправданој,критициМицкијевичевогроман-
тичарског заноса повОдом тумачења порек ла С ловена и Срба, чини нам
се да би утолико пре требало да се задржимо на још једном писцу који
 у свом делу такође помиње Мшака и Јерменију, али и Сармате и
Словене, па и Србе, а арипада безмало истом времену. Времену Мицки-
 јевича. Реч је о ГотлобуАнтону, који је познавао дело Мојсеја Хорен-
ског. За историографију нашег питања нека Готлобова запажања могу 
 да буду занимљива. Задржаћемо се мало више нанеким његовим схва-
тањима и тумачењима не да бисмо истакли наше слагање са његовим
закључцима, већ просто зато што су неке појединости у његовом изла-
гању у доста тесној вези са темом о којој се расправља у овој књизи,
започетој освртом на наведену белешку у нашим родословима и лето-
писима. Да не заборавимо да је Готлоб Антон неке ствари запажао и
тумачио као писац још у ХУШ веку.
Већ на почетку своје занимљиве књижице Антон  указује на велику
неизвесност око утврђивања порекла и првобитних станишта Сло-
вена, додајући одма* да ј е  Форстер   старији  сматрао  да су  Словени
порекломиз  ЈужнеДзије,  јер,  к а ж е ,   њиховјезик садрживеома много
И сва србска идолу служашс Дагону 
 указује на могућност да један део европских становникаводи пореклиа
ског и особито траг словенског језика може наћи у  јерменском језик^.
Он чак мисли да је очигледно да горња четири језика и њихов, ЈОШЈ
 увек живи, германски огранак  потичу од неке заједничке основе.  Ак»-
тон подсећа да је ова сличност била примећена још у ХУП веку ал^м,
каже, није објашњена
 Антон претпоставља да је пресељавање из Јерменије ишло овако~
"1." Један део народа прешао је Кавказ, избио на реку Ећа (Волга) и
Тапаја (Дон) и ту је био обухваћен Савроматима или Сарматима. Кгцц
бих сад овде хтео да нађем неку сличност са именом Јермена начиш*о
бих", каже Антон, "глупост, коју је начинио Диодор, који је у Саврчо-
матима нашао Миђане и тако их сматрао миђанских насељеницим:а.
Име Сармати", продужава Антон, "можда је словенско, али шта значш,
то не знам. Но та1,  и?а1, мгаћ су  словенски завршеци, као 8агта1,
, .
2. Друплдеоје отишаоуКападохијушто изричито тврдиМозес  ЈИЗ
 Хорене. Краљ Арам, каже он, у време Нина победио је Асирце и освој^вд
Кападокију. Ту је оставио једног рођака по имену Мзсћаћ са дес«ет
хиљада људи и наредио становницима да науче јерменски језик. Отј
рођак је саградио град који је по »ему назван МзсћаЈс".
 Антон даље казуједасуочеви Јермена билимождаПерсијанци, д-.ок 
су, доцније, Грци (НеПепеп) и Германи Трачани, а Словени су скрихзе-
нишђуСарматима,  Антону се чини да на овај начин може да доказке
сродност европских народа и да разреши загонетку сличности пер-
сијског језика са германским. Уосталом, Антон мисли да је јермен&ки
 језик сроднији са словенским него санеким другим европскимјезигци-
ма, јер се у словенском, више него у другим језицима могу запазвдги
 јерменске речи. Овде сад Антон даје преглед једног броја речи на
 јерменском, немачком и словенском. Између осталих он наводи и ове
речи:
Јерменски Немачки Словенски (Миклошић
Тип Наиз ............ Вот .............. Дот»
Оћг ............. 1Јсћо .............. оухо
 ћиг  
28
............  Реиег  ............  ћохји (допт)  ......  допт
Коз ............. 21еде ............ Кога .............. коза
28 УзречхурН.Еминкажеданазендскомтурозначиоган,
 Реља Новаковић И сва србска идолу служаше Дагону 

Ковсћ В<Љ Козе! (јагас) козвлћ видео да је Добровски (1782) исто мислио о Србима. Антон даље казује
Једћп Шгвсћ Је1еа  јеленв ико је достачуднода   сепрвоиме,  Срби, иначеврло   старо,   коднеких 
 АЈт
29
Аи&е О1н> око племенајасно очувало, при чему скрећспажњунаПлинија којиихје
ВеИ ЗсЈссга сикера споменуо на Волги међу Скитима, а онда и Птоломеј, после чега су,
ИеЈзсћ М1еао млсо к а ж е ,  ишчезлииз историје.
О1исћ  Наир( ОИатага  глава Што се тиче Јазига, Антон истиче да се они увек јављају уз име
Сармати. Тако их Страбо назива Јаг1дев 8агта*е, а и Птоломеј их налази
8ег4 Негг 8ег1зсће срЂДВце
међу становницима Сарматије. Сармати су, каже, рано дошли у везу са
Твсћиег! У^ег ТзсћеШге четнрие
Римљанима. Становали су најпре на пространом подручју које је об-
Та! Оеђеп Ва1 дати
 ухватало велики део Русије, Подолије и Молдавије, а  ондаје, изгледа,
Мједи Нопцг Мјед МЂДБ  један њихов део пот укао Даке   и проширио се све до римског логора
код Карнунтума (данас Нашђигв). Ту су, каже, сада живели између 
Упуштајући се у даље поређење неких јерменских речи са словен- карпатских планина, Дунава и Тисе и још су их Плиније и Тацит
ским, Антон подсећа да се оснивач града Мазаке у Кападокији зове називали оностраном браћом  Јазига  Сармата. Затим су, временом, да
Мзсћаћ, што значи ратар, при чему до даје да у словенском пшасћ значи би се разликовали од осталих Сармата, названи Јазиги Метанасте
човек, а на руском тшсћЉ значи сељак, ратар. (Јагу^ез Ме1а-паз1ае), то јест дошљаци. Њих је у П веку покорио Марко
Настављајући своја разматрања у овом смислу Антон каже да  бисмо  Аурелије.
СловенеморалитражитимеђуСарматима. То су, каже, многи прихва- У даљим разматрањима проблема порекла Срба и њихових кретања
тили, али су иеки историчари отишли и сувише далеко, па су све  Антон примећује да су се Срби још увек налазили на Волги кад су се,
Сармате сматрали Словенима, на шта Антон примећује да  не постоји каже, њихова браћа Јазиги, већ налазила с оне стране Карпатских 
народ који се  звао  С а р м а т и ,   исто  т а х о  не постоји народ  који се  звао планина, али додаје да по свој прилици у Плинијево време више нису 
Скити, Келти, Фра нцузи или Американци. Међу народима хоји су били тамо, а и Птоломејево сведочанство се свакако не односи на
ста новали у Азији и у Европи, на Дону и Волги, на Црном и на његово време већ на претходни век.   Антон верује да су Срби услед
 Азовскоммору, налазилисусеоднајсгаријихвременаиСловени, при ширења хунске моћи билиприморанида пре илиувремс Христовог
чему додаје да се често Скити замењују за Сармате и обрнуто. Овде  рође ња иа пуст е с воја  стара  станишта  и одууЕвропу.  Иначе, удаљим
 Антон износи једну мисао врло занимљиву, а можда и значајну, с анализама Антон наст оји да докаже да садаш њи Словсни воде поре-
обзиром на све оно што ће о том питању казивати истраживачи стопе- кло оддва народаједногистог стабла, од Јазига  и од Срба,
 десет година касније. Наиме, Антон дословце каже  да међу Скитима на Позивајући се на резултате другах истраживача који су проучавали
Волги  налази  Србе  (<Це   Зегћеп^) за које држи да су Словени.  Међу  проблем Срба и Словена уопште, Антон на једном месту истиче да су 
осталим народима које су Грци назвали општим именом Савромати Србиједан од најславнијих наропа. Још увек, каже, имамо једну краље-
налазим, каже Антон,  Јазиге. Обанарода, ЈазигеиСрбе сматр ампра- вину Србију, још увек се Венди у Горњој и Доњој Лужици називају 
 родит ељима С ловена . Може бити, додаје Антон, да сарматским племе- Србима; Мајсен и Лужица су у средњем веку имали назив ЗегМа.
нима треба прибројати, између осталих, Будине, Роксолане и Удене Спомињући даље најпре Прокопијеве Анте и Словене, који су,
(Шепеп). Антон мисли да би можда и Амазоне требало убројати у  каже, некада имали назив Спори, затим Јорданесове Венеде, које он
Сармате, при чему се позива на Херодота и Помпонија Мелу.  дели на Словене и Анте, као и мишљење Поповића и Тређаковског о
Кад је прешао на поглавље  "О Србима иЈазигима",  Антон је одмах  словенском ивендском језику, Антон мало даље примећује да су Срби,
поновио да мисли  да су Срби и Јазиги прар одитељи Словена, али кад су продрли дубље у Еврпу, добили називе Анти, Хенеди, Венеди,
додаје да му изгледа врло   вероватно да  имје  првобитно име  било Венди, а име Јазиги је временом напуштено, док није прешло у име
Срби, ада су се текпослеподелилинадва племена. - на Ср беиЈазиге. Словени, које су Грци називали Слави.
Овде Антон у напомени каже да је био пријатно изненађен кад је  Да би допринео што бољем разјашњењу проблема Словена, Антон
накнадно прочитао у напису Добровског о именима Сећ, Ргвд 1 Меп и наводи и овај пример из Страбона, који је, каже, навео да међу Сарма-
тима и Скитима живи једна животиња која се зове Ко лос. Она је, прича
Страбон, средње величине, између јелена и овна, бела је и брза као
29 Н. Емин каже да је јерменска реч за око а)се1  јелен. Антон мисли да се то име још увек задржало међу Словенима у 
 Реља Новаковић
називу  лоса, па мисли да и овај пример може да укаже да су се међу  прешаоунекодругоиме, слично, чијејечитањеодговаралоњиховом
 разним сарматскимплсмснима налазилии потоњи Словени.  Што се  
горња реч, каже Антон, приписује Скитима није чудо ако се сетимо
Херодотовог обавештења по којем Сармати говоре исквареним ски-
тскимјезиком.  
При крају овог поглавља о Србима и Језигима Антон обавештава да
 је завршивши овај свој рад сазнаодајеи славниГатерер сматраода су
Јазиги праоци Словена, лри чему наводи ове Гатерер ове речи: "Не
остаје нам ниједан други народ од којег би Словени могли водити
порекло осим такозваних Сарм ата Мет анаста , чијеје право име Јази-
ги,  које је језички чисто словенско, јер Јагућ у посебном значењу  колико-толико установили постоји ли у научним разматрањима нека
означава  народ;  ови Јазиги на Тиси и Дунаву били су само једна
отргнута грана великог народа, они су били Метанасте; остали Јазиги
су живели дуж европске обале Меотиса".
Овом проблему Антон посвећује пажњу и у поглављу   О имену
Словени  и одмах каже: "Старо име Јазиги прешло је, дакле, у назив
Словени, а обана зивауказујунаљудекојисуговорилиистимјезиком,
који су се међусобом разумели. У току времена суседи су све народе
који су овим језиком говорили назвали Словени; једино су још Визан-
тинци извесно време разликовали међу њима Словене и Анте. Но,
 ускоро се опет појавило име Срби".
Иначе, Антон сматра да се име Словени (81а\геп) појавило најпре
код Прокопија 491. године и после их наводи час као ЗНатошеп, час као
ЗИамппеп,а кодКедрена као81ћа1амгшепи 8Љ1а*геп.Антон овдескреће
пажњу и на Мозеса из Хорене, за кога каже да је у V веку назвао један
народЗћаЈатогеп, чијихје25 племенанасељаваловеликидео Тракије.
 Ако би то били Словени, Антон каже да би то била најстарија весту
којој се онијављајуподновимименом, али ону то сумња.
 Антон даље поново спомиње Прокопијев податак по којем су се
Словени и Анти раније звали Спори, јер су били раштркани и
становали су у колибама, при чему Антон додаје да сам Прокопије не
каже да су Словени и Анти сами себе тако звали, већ да су их тако
називали други народи. Антон указује још и на то да се Грцима деша-
вало да су, пре него што су успели да разликују  и да сазнају права
имена, на зивали Словене Спорима, односно растуреним, разбацаним,
покретним.
Но, без обзира на разна мишљења, Антон је био уверен да је име
Спори могло бити словенско. Он чак сматра да су Словени и Анти
могли у своје време имати заједничко име (Спори), које није морало
потећи од Грка. Овде се Антон опет позива на Добровског за кога каже
даје срећно објаснио питање  имена  Спори, башонако,  к а ж е ,   како се
ињему чинидаје било, при чемудодаједајеДобровски биоуверен
да јс глас Срб   (Зегћ,  Зогћј био  Грцима   тежак за  изговор, па је  з а т о
И сва србска идолу служаше Дагону 
језику. Добровски зато сматра да је Прокопије могао рећи да је прво
посгало  име Срби (Зегђеп), да је затим дошло до поделе, па је једно
племе добило назив Словени (81аугеп,  З^сотепЈ,  Јазиги, а  друго Анти,
Хенсди, Веиди, Срби, на шта Ант он приме ћује да се све то сл аже и са
његовомтврдњомпри чемудодаједа сувизантијсхиисторичариАнте
сматрали браћомСловена. Антон и у поглављу под називом Сл овенска
племена  подвлачи да су   Јазиги или Словени и Срби означавали оп-
2 
штсимецелогстабла.
На свим овим, досадашњим мишљењима, задржали смо се да бисмо
основа, макар и нејасна, на коју бисмо се могли ослонити у нашем
веровању да Дагон и Сер заиста заслужују пажњу. Да помени њихових 
имена, у нашим средњовековним изворима, означавају траг који нас
 упућује да део Протосрба  тражимо правцем који преко Мале Аз ије и
Јерменије води у масив Кавказа и у Иран, а можда и још источније.
 Да се подсетимо: и Плиније и Птоломеј налазе Србе у масиву 
Кавказа.
 Жупанић, а и неки други, налазе да је корен те речи Зег-.
У Кавказу су и ^едае које помиње наш извор у истој белешци у којој
наводи Сера као родоначелника Срба. Видећемо мало касније да и
византијски писац Псеудо-Цезарије бележи да се неки Сери налазе у 
низу других народа на истоку. Он их наводи између Персијанаца и
Гела (кавкаски народ). Мозес из Хорене помиње најезду кавкаских 
племена која су продрла у северну Јерменију и ту се населила. Хорен-
ски говори и о Аланима, Вундима, Вендима (Венетима?) и земљи
Вананд.
Чертков, а преко њега и наш Милојевић, спомиње Зегђса, храм бога
 Дакског, а говори и о Морцима и Венанијима, Венашима, чије нас име
подсећа на Венеде.
На Појтингеровој табли (IV век) уз северну обалу Мале Азије (Па-
флагонија?) налазимоназиве ЗиашЗаппа1еи Зааопе8аппа*е.
М. Будимир је уверен да лингвистичка истраживања указују да
трагове Протословена треба тражити и на тлу Анадолије. Ово усмера-
вање премаМалој Ази ји и Јерменији важно нам је због нашег каснијег
трагања за Србима у Подунављу, ближе Дакији, дакле у источном делу 
29  Каг! СоШођ Ап1оп, Егв*е Гошеп апев УгешЉев 01>ег Ље АИеп 81а«геп имргипв,
81«еп, Сеђгвисће, Матипвеп шк! Кепп*Ш88е, Ш рае 1783,1-31. Кад је Аделунг
насгојао да протумачи значење речи Словени рекао је да та реч мора да има неко
шире, опште, значење и да означава људе или народ и мисли да то значење имају 
и имена као што су Веи*еп, Веи&сће, Нштеп, СоЉеп, ^Шеп, Јагувеп, А1тав,
Воја, Сћавоуо, Нтег и стотине друтих, дакле, да су то једноставно људи, народ:
Маппег, Мепзсћеп,  Уо11с, 1*и*е (Ј. Сћг. Аае1ип& Пгге1с(»пшп, В. I. СћгошДорвсћев
в с!ег ^иеИеп дег ЗиЉасћазсћеп СезсМсћ<в, Ме^ззеп, 1802, ХХУЈ-ХХУП)
 и ЛЈГ \>ЛЈ 
геља моваковип

 данашње Србије где обично не тражимо Србе убрзо после досељавања

Словена на Балканско полуострво.
Кад већ помињемо Сармате и Алане, уз које више научника вез ују 
Словене и Србе, биће свакако од користи да се упознамо и са мишље-
њем до којег је у наше време дошао Тадеуш Сулимирски истражујући
порекло и историју Сармата, уз које помиње и Алане, Србе и Хрвате.
Говорећи о појави Срба у Европи, Сулимирски сматра  да. су "ист очно-
алански Срби" у хунској војсци сачињавали гарнизон који је ишо
 зада та к да у покоре ним област иш одржа ва вла ст Хуна . Кад је Атила
453. године умро, Срби су источно од реке Сале постали независни и
задржавали су власт над месним словенским становништвом,   али су
се ти, алански Срби, временом стопили са словенсшм живљем.   Траг
тих Срба очувао се међу Лужичким Србима које Немци називају Вен-
 дима Познати су и као "Западни" Срби, што значи "Бели" Срби, исто
као што су, источније од њих, међу словенским становништвом назва-
ни "Западни" Хрвати, односно "Бели" Хрвати. Сулимирски сматра да
се вероватно сличан процес одвијао и у југословенској Србији и Хрва-
тској, где су се нашли други огранци аланских Срба  и Хрвата,  или је
реч, што је могуће, о групама Словена под влашћу већ пословењених 
 Алана придошлих са севера.
Верујући у источно, ир анско, порекло "Белих" Хрват а и "Белих" 
Срба,  Сулимирски скреће пажњу на многе њихове карактеристичне
одлике, које су приметили и забележили неки арапски путници поло-
вином X века Тако, каже, Ал-Масуди указује на обичај сахрањивања
Срба,  који изједначује са индијским и кавкаским (казарским).  Сули-
мирски сматра да је значајан аргуменат ко ји указује на источно поре-
кло југословенских Срба и тај што сусеонијошиуТХ.векупозивали
на ближе недефинисану "источну" Србију као на своју првобитну
отаџбину. Сулимирски овде додаје да није од значаја то што они ту 
отацбину не зову сарматско-аланском већ словенском, јер су, каже,
 дотле Срби, односно   њихов виши слој, већ три века били потпуно
словенизирани.
Задржавајући се и даље на неким доказима о   источноаланском
пореклуХрвата и Срба, Сулимирски каже да су, према арапским изве-
штајима, "Бели" Хрвати и организовани били слично Аланима и
 Хунима , Поред владара, краља, имали су и вицекраља, а жупан, каже,
није словенски термин. Није словенски, односно прасловенски, ни
обичај храњења кобиљим млеком, већ је то уобичајено међу степским
народима. Осим тога, Сулимирски скрећепажњу наТадеуша Левицког
који је писао да "А-И-а-јг", име краља Вислана (које он идентификује са
Белим Хрватима), забележено код Ал-Масудија,   има одговарајући Првобитна станишта Словена према 1^   №Јег1и
обликуосетско-аланскомјезику, дакле сарматском. Реч "АеИаг", чиј и (Р. В тогпЉ, Тће 81атв, Тћеи- Еаг11 Швину апд СггШгаиоп)
 је архаични облик био "АИаи-", означава "начелника", "кнеза". Према
 томе назив забележен код Ал-Масудија није било лично име владара
висланских Хрвата, већ његова сарматско-аланска титула. Сулимир-
ски сматра да на источноаланско порекло Хрвата и Срба упућују и  
 деформисане лобање нађене у Европи на подручју на којем су бора-
вили А лани у Ш и IV веку, док се тај обичај у средњој и западној Европи
губи после смрти Атили не 453. године. Према тумачењу ЈоакимаВер-
нера обичај деформисања лобање у средњој и западној Европи, приме-  
њиван код Хуна искључиво међу члановима владајућег слоја,  
прихваћен је и од аристократских кругова неких германских племена,
али верује да су откривене деформисане лобање источно од Сале нај-  
вероватЈшје припадале Аланима, који су, каже, то подручје држали у  сеобе народа у IV и V веку наше ере, кад су поједине групе из западне
име Хуна, а после њиме самостално владали. Како је то подручје оно
исто на којем се у раноисторијско време јавља назив "Беле Србије",
сматра се да се и налази деформисаних лобања. на том тсрену могу
довестиувезуса сарматскимАланима, чијејсплеменскоимеприхва-
тио и очувао покорени словенски народ.
Као што смо видели, Сулимирски и за балканске Србе и Хрвате
верује да су огранци аланских Срба и Хрвата или да је реч о групама
Словена под влашћу већ пословењених Алана, за које мисли да су  што у највећем броју случајева успева ју да сазнају где се сва та кретања
 дошли са севера, али у то није сигуран. Но, кад већ нисмо сигурни у  завршавају, али не успевају да сазнају одакле су уистину започета и шта
правце којима су Ала ни придолазили у Европу, не можемо без доказа
одбацити ни могућност да су неки Алани као припадници сарматске
групације племена, пошли из кавкаских области најпре на југ, па онда
преко Јерменије и Мале Азије продрли на Балканско полуострво. Да
се подсетимо: вероватно даМозес из Хорене не измишља догађај ај који
се десио за време владе Вахаршака кад су дивља племена са подножја
Кавказа (свакако јужног) сишла на југ или кад су Ала ни, уједињени са
кавкаскимбрђанимадопрлидовелике рекеКуре(Кура,античкиСушз).
У вези са овим ратовима против Алана помињу се за време Арташеса
и неки алански заробљеници који су насељени на југоисточној страни
Масиса (Мази-Арарат?). Уз већ раније поменуте Булкаре-Вунде или
Венде (Венете?) и земље коју су населили, по имену Вананд, као и уз
ове две групе Сармата на јужно ј обали Црног мора (у Пафлагонији), и
ови описи сукоба са Аланима (припадницима сарматске групације),
који су прелазили реку Куру, рекли бисмо да су неки знаци по којима
бисмо закључили да постоји каква-таква основа за претпоставку да су  (руски превод, Москва 1848). Ту се напомиње да се земља између река
сенеккАланимоглиупутитиуЕвропупрехоЈерменијеиМалеАзије.
 Ако су, пак, Срби (и Хрвати) својим пореклом везани за сарматско-ал-
анску групацију племена, онда и недовољно проверени Зегћса, храм
бога Дакског, Дагон и наведени родоначелник Срба -Сер постају инте-
30 ТћаЉивг ЗиИпигеИ, Загтага (превод са енглеског), ^агвигога, 1979,174-179
ресантнији, па тиме и оправданија наша намера да се на Балканском
полуострву задржимо нешто више у дачком Подунављу очекујући да
ћемо тамо наићи на још неки траг тих алано-сарматских или јер-
менско-малоазијских Срба.
Што се тиче самог простора који је требало прећи да би се, рецимо,
из Индије, са Ирана и Кавказа, или из Месопотамије, Јерменије и Мале
Азије стигло до Тракије и дачког Подунавља, ни тај ни много већи и
дужи простор не представља готово никакву препреку кад су у питању 
кретања већих или мањих етничких скупина. Овде се не морамо задр-
жавати на опште познатим кретањима народау време такозванеВелике
 Азије и са источне границе Европе стизале чак до данашње Порту-
галије (Алани) или до Шпаније (Западни Готи), или, пак, до северне
 Африке (Вандали). Зна се и одакле су пошли Хуни из Азије допревши
чак до преко Рајне. Прелажен је простор хиљаде километара дуг, а да
најчешће не знамо зашто су сви ти народи напуштали своја првобитна
станишта и зашто су се задржали тамо где их историја налази као
 дошљаке из врло често непознатих даљина. Историчарима је најтеже
 је прави узрок тих полазака у неизвесност. Ту имачудних појава, заиста
тешко објашњивих.
Једна таква је несумњиво и она коју је забележио образовани гроф
Бјорнстерна  описујући садржај једног мита у Индији: Необично је
чудно, каже он, да у једном миту о пореклу каста у Индији, стоји да су 
припадници виших каста дошли са стране, из земље која би, по свему 
судећи, морала бити Скандинавија. У том миту се прича да се северни
појас земље назива Ти1в (Прокопијево Туле?) и да у њему влада бог рата
81нш<1Ђ, док се његова жена зове Зуеа (Зуес^ца), што је, каже Бјорнстерна,
необично слично имену Шведске. Писац даље вели да се у епу Магаб-
харата северни пол зове Ои*а (Со(а или Оо*1л) и да одатле потичу 
брамани. Ти су брамани, наводи даље писац, по освајању Индије
поделили земљу на округе по сто домова. Начелник тих округа звао се
У Индији РиЗвагћ, а у Шведској Ро§с1ап. Овакву поделу, каже, извршили
31
су Аав! по доласку у Шведску.  Но, за наше питање можда ће бити
занимљиво и једно место из Бјорнсове књиге "Путовање у Бухару" 
Рави и Ченаба зове К1бпа, између Бијаса и Рави Вап, а да се једна врста
риба у Инду зове ра!1а
31 Ма8пизВјогп8*јегпа,Ве11)иШ1сапКе1;1О8*т(11еп,3*осИ1о1т1839.Нарускипревео
П. В. Голубков, Москва 1847.

године указао да се на санскритском земља пише   Семено.
пијски и скандинавски простор није поменуо и Ва1 ОапеасШаг ТПаћ у
својој, веома занимљивој, књизи АЉШЗи» РгаеЊпнтпа УеЉи Засгупајући
 А«АС«0*
 
Индија  с ове  стрше Ганга и с оне стрше Ганга (ОД11 Ае т  А л Ш с е , СоЉа 1961.)
Ваља затим имати у виду и податак Бјорнса по којем се земља између  иапомену наводимо пре свега због познатог мишљенл да су назизш "Бели Срби
Кабула и Балка "до сада назива Бахтарв Заминв, што Голубков преводи
са "бахтарскаја земља". Сетимо се само да је Кетшинсиш још 1868.
Помало зачуђује да ову легенду, која овако упадљиво повезује ин-
 
теорију да Арији воде порекло из области блиских северном полу где
су како каже, живели између два последња глацијална периода, Тилак 
као једну од бројних потврда своје теорије наводи и Риг-Веде у чијим
химнама постоји сећање на стотину ноћних жртава сока Соме Индри
V току његове борбе против Вритре или Виле, односно против тмине,
која је трајала највише сто година. Тако је Индра називан "господарем
стотину моћи" или "господарем стотину жртава". Помен ове поделе на
стотину округа по сто домова у Индији и Шведској као да у сваком
случају, иде у прилогТилаковој теорији.
Тилак на крају своје занимљиве књиге каже: "Наш пр-едмет био је
напросто да покажемо да у  Ведша. и  Авести има довољно доказа да се
 установи постојање арктичког завичаја Индоевропљана у међуледе-
номдобу..."(ТП|Љ,402).
Можда би требало размислити и о томе нису ли, може бити, и
необјашњиве сеобе и лутања бројних народа, у неким случајевима,
последице сећања на неку прадавну постојбину о чијем је постојању 
одржавана традиција кроз многовековна веровања и култие обреде.
Уз ове још увек чудне и необјашњиве појединости из  далеке про-
шлости неких народа можда ће бити корисно да се сетим:о и познатог
открићаПитеаса из Масилије (Марсеја). Као што се зна, мисли се да је
чувени грчки морепловац и географ Питеас око 310. године пре н.е.
открио у северном поларном кругу земљу Тћи1е за коју је у своје време
сматрано да је најсевернијатачка на земљи (ЦШта Т.). Питеас је тврдио
 да се та тачка налази на шест дана пловидбе северно од Британије. У 
настојању да тачно утврде где се налазила Питеасова земља Туле,
научници најчешће спомињу Норвешку, Шетландска острва и Исланд.
32 Вероватно се на ову  "БаггарБ Земинћ" односи и ова напомена Н. Влина уИсториЈИ 
/ерл«н»/еМојсејаХоренског. Наиме, код речиБаира Емин каже: Бактра старих 
Грка, престоница Бактрије, налазила се у  источном делу  Персије, близу   ИНДИЈСКИХ
планина... Још је П. Негће1о* приметио да име Бактр ија потиче од персијске речи
бахтер,  што значи исток (восток  ). Стари Персијанци су  имали  »бичај да СВОЈИМ
провинцијама дају називе по одговарајућем међусобном положају. По томе
Бактрија  значи "источна земља"... То име се сачувало и до сада  у   новом имену 
Бактрије, наимеуХорасону (уХорасоне) (Сћогавап), што означава»"место сунца',
то јестисгоЈс.. Ако садапређемо наречарвввто, то уњој лако запазкамо јерменску 
реч, која у свом садашњем правилном облику треба писати арав-от^и, што значи
 јутарњ и (од аравот-сунце)... отуда утро-восточнии (источнж).Ову Еминову 
и "БелиХрвати" иранског, персијског порекла.
 Реља Новаковић
Од године 1910. Тћи1е је ескимска и трговачка станица на полуострву  неко замерити што се ослањамо на још увек непроверене вести, али
Науев, на северозападном Гренланду. Ту су се у другој половини ХУШ
векадоселилиЕскими саострваЕ11езтегеи Ђечоп-а (америчкиаркгички
архипелаг). Из Туле је Расмунсен 1910. године започео своју чувену  трагати у Анадолији (Малој Азији).
Туле експедицију. Данас је Тћи1е америчка авионска база, радарска
станица и метеоролошка опсерваторија.
Као што знамо, крајем V или почеткомVI века један део поражених  (Буеуппеп),чије насиме подсећана Будимирове карпатско-подунавске
Херула, после сукоба са Лангобардима, упутио се из западне Паноније,
преко Варна, у своју постојбину Туле. Без обзира на то што нисмо
сасвим сигурни где се почетком VI века налазила земља Туле, убеђени
смо да у трагању за узроцима сеоба разних народа вреди имати у виду  степа на истоку и северу. Као пастири прешли су преко Вавилоније,
и пут Херула у Туле и Питеасово уверавање да се Туле налази на шест
 дана пловидбе од Британије према северу, што, без обзира на чиње-
ницу да не знамо сигурно којом су брзином пловили Питеасови бродо-
ви, упућује, пре свега, на простор северног поларног круга, при чему  нима, тамо где Херодот истиче да се ништа не зна ко станује у северном
ваља имати у виду и могућност да је Питеас користио прво Голфску а
затим и Гренландску струју, која га је довела до самог залива полуостр-
ва Науев.
У сваком случају, уз Тилаково уверавање да су Арији у Индију 
 дошли однекуд са арктичког простора и овај податак о Питеасовој
земљи Туле може да буде интересантан. Сигурно је да су веома прив ла-
чне претпоставке о томе да се Туле односи на Шетландска острва,
Норвешку, Исланд или можда и на Гренланд. Кад се веома мало зна о
почецима и далекој прошлости европских и других народа не треба
 унапред одбацивати теорије ове врсте па ма колико на први поглед оне
звучале невероватно.
 Дакле, што се тиче величине простора и праваца којима се из Азије
стизало у Европу и обратно, доказано је да никакве природне препреке
нису могле зауставити народе који су напуштали своја првобитна или
ранија станишта и упућивали се најчешће у непознате земље и даљ-
ине. И кад су у питању кретања Срба сигурно је да ни они нису презали
од неизвесности. Невоља је била и остала једино у томе што не знамо
поуздано где им је била прапостојбина и којим су путевима стигли на
подручја на којима их историја затиче. То само наслућујемо. Значи,
наша жеља да пратимо којим су смером неш Срби стигли на Балкан-
ско полуострво, пре свега у Тракију и у дачко Подунавље, зависи од тога
где су боравили непосредно пре тог свог поласка на запад, јер пре-
тпостављамо да су наилазили са истока. Ту претпоставку заснивамо, за
сада, само на Плинијевим и Птоломејевим Србима у масиву Кавказа, а
затим на њиховим могућим везама са алано-сарматском групацијом
чије трагове, ако је веровати Хоренском и Појтингеровој табли, нала-
зимо и у Јерменији и Малој Азији, уз црноморску обалу Мале Азије.
Наравно да се за сада ослањамо и на помен Дагона и Зегђса, мада ће нам
И сва србска идолу  служаше Дагону 
поуздане аргументе није имао ни М. Будимир, па је ипак чврсто вер-
овао у потребу да за неким Србима, боље рећи, Протосрбима, треба
За наше питање биће сигурно занимљиво шта о селидби народа у 
Европу преко Мале Азије пише  кМихаелГенер  кад помиње Сигине
е
Сигуне (ЗЈеишм), к°Ји Ј   »ихову металургију   доводио у аезу са. ан-
адолском обрадом мсгала.  У овојој необичној али веома занимљивој
књизиГенер на једном месту каже да су Сигини кренули "из великих 
затим државе Мари на Еуфрату и Мале Азије, али су пре доласка у 
Европу »ихова лутања захватила и много шире просторе". На другом
месту Генер помиње Сигине у вези саХеродотовим казивањем о Трача-
 делу (те) земље: "Ништа више нисам могао сазнати осим да тамо живе
неки људи које називају Сигинима  и хоји су одевени као Међани...
Њихово подручје изгледа да се пружало до Енета (=Уепе11) који су 
 живели на Јадранском мору. Они су сматралида су потомци Међана,
али, додаје Херодот, како је уистину било не бих знао рећи, јер у току 
тако дугогвремена свашта се могло десити". Задржавајући се, даље, на
сродности назива Зцдтшеп, 2цЈеипег, ТзцЈапез, Г енер запажа да пада у очи
 још и то да се у другим изворима Сигини изричито називају 8т-
с1о1(=8ш10, а шго се, каже, тиче трачког племена Вап»о1 (читај УапИо!)
они су очигледно идентични са норвешким циганским племеном
 Да биједан од пугева којима су делови Ромастиглиу Европу, најпре
на Балканско полуострво, водио преко Мале Азије истиче и  Рајко
Ђурић у својој веома документованој, занимљивој и корисној књизи
"Сеобе Рома". Свестан тешкоћа у утврђивању порекла Рома, Ђурић је
ипак прихватио мишљење "да су Роми као етничка група индијског
порекла", али да се још "не може сасвим поуздано одговорити где су 
били настањени у Индији и услед чега су и када напустили Индију".
Ђурић истиче да постоје бројна питања и "недоумице које се јављају 
поводом назива у старим изворима-књижевним и историјским- (8ш*1,
8ш&ии, 1д1п, Кип, А&а!!), а који су истоветни или слични с називима
ромских племена". Одељак завршава логичном констатацијом да: " Ако
су Роми индијског порекла, онда је логично да је њихова далека про-
зз Мкћае! Сеппег, 8раг1аси8, Ете Се^епеезсМсћ^е дев АИегЈшпв пасћ Деп ^евепЉп
4ег 218егтег, Вапд I, Мипсћеп 1979,69-70, 96 
 Реља Новаковић
шлост део историје Индије, а затим Ирана (Персије), па арапског,
византијског и османског царства".
Одељак о сеоби Рома из праотаџбине, Р. Ђурић започиње овим
речима: "Из Ирана и Авганистана, до Каспијског мора на северу и
Персијског залива на југу, једна група Рома (северна) прешла је у
 Арменију. Ту су се, судећи према лексици, дуже задржали, а онда су,
поделивши се у више грана, кренули у различитим правцима. Једна
група је преко Кавказа  отишла у Русију, а друга је наставила пут према
Грчкој и земљама Балканског полуострва
Јужна група кретала се токовима Тигра и Еуфрата. Но известан је
број племена из ове групе касније пошао према Црном мору, док су  а јерес међу Словене проширују Павлови ученици, Суботин и Шутин
 други наставили пут према Сирији. Највећи број племена стигао је у  или Шупил који долазе из Кападокије. Центар њихове активности је
азијску Турску. Најјужнија грана наставила је пут уз Средоземно море
преко Палестине и Египта.. Група која је остала у Турској прешла је
Босфор и стигла у Грчку и у све земље Балканског полуострва Крајње
34
границе експанзије у то доба биле су Енглеска и Шкотска".
 Дахле, и проучавањем порекла  и  кретања  Рома,  утврђеноје, даје
 јошодпрадавнихКимераца, у крегању народа са СредњегиБлиског
истока ха Европи, малоазијски смер био и те како прометан.
Та непосредна географска веза Мале Азије са Европом, преко Бал-
канског полуострва, потврђује се и ширењем разних верских утицаја,
нарочито ширењем секти које су настајале на Блиском истоку а про-
 дирале на Балканско по луострво и даље према западу. О том утицају из
 Азије доста исцрпно говори и Драгољуб Драгојловић  у својој књизи
Богумилство на Балкану иуМалој Азији. Указујући да је тешко дока-
зати директну зависност богомилства од аутентичног манихејства,
 Драгојловић, да би објаснио неке појединости у овом смислу, казује
овако: "Морамо, дакле, поћи од Мале Азије и Јерменије где бројни
извори говоре не само о ширењу манихејства, већ и о трансформацији
манихејства у нове дуалистичке изданке, што је код неких јерменских  време цара Трајана (98-117), и то у вези са пресељењем у Дакију једног
историчара средњег века и посебно наглашено. Мада се овај процес,
продужава Драгојловић, одигравао приближно истовремено у Јерме-
нији и у Малој Азији, он није довео до истих резултата У Јерменији
"неоманихејство се манифестовало углавном у појави павликијанства,
 док је у Малој Азији претегла богомилска оријентација".
За наше питање може да буде занимљиво и од значаја и Драгојло-
вићево подсећање на неке хронолошке податке у вези са ширењем
павликијанства на Балкану: "Павликијанство се на Балкану почело
ширити скоро два века пре појаве богомилства Заслуга за то припада
императору Константину Копрониму који је у два наврата, прво 745, а
34  Рајко Ђурић, Сеобе Рома, кругови пакла  и венац среће, Београд 1987,16,39
Исвасрбскаидолу  служаше Дагону 
затим 757, населио Тракију сиријским монофизитима и Јерменима,
очито павликијанцима из Теодосиполиса и Мелитене. Нешто касније,
778. године, император Лав IV насељава Тракију сиријским јакови-
тима. Двеста година доцније император Јован Цимискије пресељава у 
Тракију, у околину Филипополиса, павликијане из Јерменије и земље
Халиба,'да би бранили северне границе балканског дела империје...".
Кад је већ реч о павликијанима и ширењу њиховог утицаја међу 
Словене, Драгојловић, говорећи о словенској традицији о пореклу 
павликијанства, истиче две варијанте. По једној се павликијанство
 јавља у IVвеку, у доба св. Василија: "Оснивач секте је Павл(е) или Паил,
град Петрич. Име секте није дошло по јесиарху Павлу већ по апосто лу 
Павлу, чији су култ ширили међу Словенима и по коме су и названи
павлићани илипавликијани.
И друга варијанта појаву павликијанства хронолошки уоквирава у 
IV век, а убицира у Кападокију у Малој Азији. Творац сегге је ђаво, а
 јерес међу Словенима у околини града Петрича шире ученици Павле
и Јован. Име секте потиче од Павла, али се не наглашава да је то апосто л
Павле".
35
Но, после овог подужег осврта на неке појединости за које бисмо
рекли да могу имати неке посредне везе са основним проблемима
истакнутим на почетку ове књиге, то јест са Дагоном, Сером, храмом
Зегћса и Дакима (Дачанима), да се вратимо Кунстмановим запажањима
поводом помена Дагона и "све српске", са жељом да се и са оскудним,
нејасним и непровереним подацима приближимо неком прихватљи-
вом решењу или барем да кажемо шта нам се чини вероватним.
Као што смо запазили, Кунстман сматра да се култ бога Дагона
појавио у римским дунавским провинцијама, у првом реду у Дакији, у 
 дела становника из Азије. То није немогуће, али бисмо морали знати
из којег су дела Азије пресељени и у којој су мери ти становници и
крајем I века н.е. на својим азијским стаништима поштовали прастаро
божанство Дагона, дакле у време кад је хришћанство већ увелико
хватало корен у римским азијским провинцијама. Али, кад већ гов-
оримо о могућности да је култ Дагона доспео у Подунавље пресељењем
 једног дела азијског становништва, пада нам на ум и велики Даријев
поход на европске Ските (514-512 пре н.е.), а још далеко пре тога продор
Кимераца и Скита. Зна се да је у Даријевој многољудној војсци било и
становништва ш свих делова Персијског царства, па их је могло бити
35 Драгољуб Драгојловић, Богомилство на Балкану и у Малој Азији, I, Београд 1974,
13,16,168-169
 . .  ,

и из Јерменије, са подручја Еуфрата и Тигра и из Мале Азије. Даријев
поход био је временски ближи оним вековима кад је култ Дагона био
 још увек јак и раширен на великом простору. Могуће је да се после
 Даријевог неуспелог похода и повратка са подручја европске Скитије,
Границе Александровог царства (одсечак) и хеленистички свет око 185. године пре
н.е. (Из књиге: Фанула Папазоглу, Средњобалканска племена у предримско доба,
Сарајево 1969. године),
северно од Црног мора, један део људства задржао у близини Дунава,
поготову ако је требало задржати персијску власт у Тракији, макар и
привремено. Само, у оба случаја, ако је било осипања Даријеве војске
или пресељења у доба Трајана, ми немамо никакве доказе да је и у  преко Дакије, задржавши се једно време у њој, не знамо како бисмо за
 једном и у другом случају у тој маси било Срба, мада то није немогуће
с обзиром на све оно што се говори о спуштању на југ алано-сарматских  култ су могли неговати само неки Срби који су то божанство пошто-
и других кавкаских племена и о њиховом продору у Јерменију. Ипак,
и поред Плинијевог и Птолемејевог помена Срба у кавкаском масиву,
тек треба доказати да ли је уистину "сва српска служила идолу Дагону"
и ако јесте гдеје то билоихад  Треба размислити и о томе не односи
 ли се горња вест на време док су  ти Срби боравили још на тлу Јерме-
није или на неком делу Мале Азије? У сваком случају овде би нам
много помогло кад бисмо знали да ли је заиста постојао храм Зегђса,
бога Дакског и где се налазио. То што верујемо да горњи подаци нису  само тамо где је лулг Дагона постојао вековима.  Ако су неки Срби
измишљени није довољно. Није довољно ни то што нас чудни облици
глава нађених у Лепенском Виру, иск лесаних у камену, доста подсећају  идола Дагона, у Дакију су могли стићи само оданде где је култ Дагона
на неке представе Дагона приказаног као јединство човека и рибе.
Наравно, тек би требало испитати ко лико ово поређење има основе, али
 је већ сада упадљиво да је у нашем случају Црно море било нека врста
моста између малоазијске обале и дачко-тракијског простора, па би
можда уопште вредело пажљивије истражити шта све у Европу доносе
народи који су наилазили, са истока, било преко подручја северно од
Црног мора или из Мале Азије.
Но било како да се домишљамо за сада тешко налазимо прави
одговор на питања која се намећу уз податке о "Свој србској", Дагону 
и Дакији у најраније време. Збуњује нас такав скуп података. Чак и ако
 је заиега реч о неким Србима не знамо ни када су ни одакле су дошли
на простор Дачана, То само наслућујемо. Навикли смо да о Србима, о
њиховом пореклу и доласку на Балканско полуострво размишљамо и
просуђујемо готово једино на основу писањавизантијскогцараи писца
Константина Порфирогенита, а по њему, како га већина тумачи, Срби
су под називом Бели били пре доласка насељени "с оне стране Турске
(тј. Мађарске), у крају који се код њих називаБојка; њимаје у суседству 
и Франачка, ието као и велика Хрватска, која се назива и Бела. Тамо су 
 дакле и ови Срби од давнина (од почетка) настањени". Ваља, међутим,
имати у виду да Порфирогенит говори углавном о Србима у оквиру 
некадашње провинције Далмације, па није искључено да их је било и
 у другим деловима Балканског полуострва, само што он у свом делу 
(ВА1) није имао намеру да описује шта се дешавало   у тим другим
деловима. Балкана, нитије помињао народе на том простору.
Има научника који не прихватају могућност да су Срби (Бели) на
Балканско полуострво дошли као део Западних Словена, већ сматрају 
 да су Срби на Балкан дошли као део Источних Словена, па је у том
случају њихов пут на југ могао водити и преко некадашње римске
провинције Дакије. Кад бисмо имали неке поуздане доказе да је тако
било, могли бисмо помислити да су  ти Срби привремено живели у 
 Дакији, где су још у то рано време, могли бити познати и негде забе-
 лежени као "дачки Срби". Међутим, чак и ако су неки Срби прешли
тс Србе могли у првим вековима наше ере везати култ бога Дагона. Тај
вали још вековима пре доласка у Подунавље, а ако су се кретали север-
ним обалама Црног мора једва бисмо могли и да помислимо да су  ти
Срби обожавали идола Дагона, осим ако ти Срби нису пошли негде са
Ирана, прешли преко Кавказа и измешали се са масом која се кретала
из правца северно од Црног мора. Дакле, ако је уопште тачно да су неки
Срби икада обожавали идола Дагона, онда је то морало бити веома
. давно, унајмању руку давно пре примања хришћанства, а моглоје бити
ишли преко Дакије и у њој се једно време задржали као присталице
био поштован много векова и одакле су га  ти Срби пренели и једно
време попгговали као подунавски народ.
Поменимо, ипак, још једном да се вест о "свој српској" и идолу 
 Дагону  можда  односи само на то  прадавно време, даје однекуд т а к а в
податах забелсжену неком старом рукопису.
Овакво размишљање, међутим, изазива потребу да поново покре-
немо питање постојања, у дубокој прошлости, две или више група
 РељаНоваковић

плебноинтересантнојестепоменСловенакоји.премаписцу,
Срба. Одавно је познато да у науци постоји мишљење да је име Срби
 лшишГдунава Држи се да је то "најстарИЈИ помен
било у даљој прошлости веома распрострањено и да је чак старије од
™ ^егари јивизантијски податак о животу балкан-
имена Словени. Сетимо се само да и Плиније и Птоломеј помињу у  е по
зна
то

области Кавказа и Црног мора само Србе, а не Словене, а да се тамо где п*го Ј 'Псеудо-Цезарије на једном месту 
и Фисонце »који се називају и Подунавцима". ОваЈ
бисмо очекивали Словене или још пре Протословене зна углавном за збуњује истраживаче, поготову ако
Сармате (Сауромате), Ските и Алане. Појавл Словенлизначењењихо- за Т ^ о на проегорупрвобитнеДакије, где бис-
вог имена. још увек неш објашњења. Подсетимо се само да неки
име Анта, али опет можда не тако рано јер, ако Је
научници Зервијане Географа Баварског (IX век н.е.) сматрају прете- -
чама Словена и небројено пута они наводе његове речи по којима су 
Зервијани толико пространи и моћни да су од њих произишли сви
Словени и, како се тврди, од њих воде порекло ("Зегшаш,чио<11ап1ит еа(
к?би П^Тџезаријевподатак  о Склавинима био поуздан, онда
гедпит, и* ех ео  сипс1ае д егЛев  8с1ауогит ехоЛаезш(е1 опдтет, з!си1 аДппап1,
36 вел^ог значаја за појаву  и кретање Словена уоппгге, а
 дисапГ).  Ако Географ Баварски овако казује у IX веку можемо пре-  Домаку Балканског полуострва У том
тпосгавиги да је тај податак био познат и у УШ веку, а врло вероватно
и још много раније. Уз ово нам опет пада на ум да се запитамо није ли
и Порфирогенит из сасвим одређених разлога поменуо Беле Србе и
Беле Хрвате? Можда је то учинио зато што су осим Белих Срба, полап-
ских, постојали и неки други које није могао назвати Белим Србима.
 Акоје Полапске Србе назвао Бели зато што су у његово време, односно
и који век раније, боравили на западу, а у односу на њихово источно
порекло (кавкаско, иранско?) названи Бели, западни, могућно је да су 
постојали и неки други Срби који због свог положаја у Европи (у 
 Дакији или негде у суседству, у Тракији) нису могли бити названи по
белој боји која је означавала запад, Кад је Порфирогенит описивао
географски положај Срба на Балкану споменуо је само оне Србе ("ови
Срби") који су на Балканско полуострво дошли са запада и населили
се у Далмацији и у суседству. Да ли је поред тих, некадашњих Белих 
Срба, било у тим раним вековима на Балкану и других Срба ми још не
знамо сигурно, али има неких знакова који указују да их је могло бити.
Због наведених података у нашим старим рукописима и због Кунст-
манових "дачких Срба" покушаћемо да сазнамо да ли заиста има неких 
 јаснијих наговештаја да је поред Срба на подручју некадашње римске
провинције Далмације, било и других Срба, рецимо на подручју нека-
 дашње Трибалије, Мезије или Приобалне Дакије (Овостране). У сва-
ком случају, дужни смо да поводом наведених података у домаћим
рукописима кажемо све што смо у стању да кажемо и што мислимо да
вреди рећи.
Од раних писаца који помињу реку Дунав и народе у његовој бли-
зини,свакаковредипоменути Псеудо-Цезарија, за чије се дело Диало-  Део народа тмеђу  Црног и Каспијског мора ОИе У^еН дег АпЛе, Со*ћа 1961; Н.
ги (СаезагЦ В1а1од1, односно (јиеаИопет е1 гезропаитеа) сматра да је  Жупанић, Срби Плинија и Птоломеја)
написано почетком петог века. Оно што је у његовом делу за наше
случају морали бисмо мало другачије размишљати и о Прокопијевим
36  и Јордановим подацима о Словенима и Антима, па чак помишљатида
ВипиШ(«,2У.ВатогвЦуСео§гаГ).Когргауу СезКовМоуапзЈсеа!садепиеУед, ЕобпЉ
66, 5е§11 2, Ргаћа 1966,
 се за општу словенску групацију знало и много раније него што ми-
слимо.
Иначе, у писању Псеудо-Цезарија остаје посебно нејасан податак о
Фисону и Фисонцима Није једноставно одгонетнути с једне стране
пишчев помен географског положаја Вавилонаца, а с друге, насупрот
њима, "на крају земље", помене Склавина и Фисонаца "који се називају  Псеудо-Цезарије родом из Мале Азије, да је можда познавао неке
и Подунавцима". Откуда такво поређење? Ако и оценимо да макар
наслућујемо ко су у то време били Словени, не знамо ништа поуздано  
о томе ко су Фисонци, па и Вавилонци, ако се и једни и други односе
на његово време и ако није неко подсећање на прадавну прошлост. Ко
су Вавилонци почетком V века н.е., па било да је заиста мислио на  
Вавилонце или на Вавилонско царство? До његовог времена већ много
векова нема ни Вавилонаца ни Вавилонског царства Како се, међутим,
сматра да је Псеудо-Цезарије родом из малоазијске земље Киликије
могуће је да је у овом свом делу приказао стање за које је или чуо или
нашао у неким старим рукописима, а које су временски могла бити јако
 удаљена једна од других. Није редак случај да се некритички склапају  нављу. Упадљиво је да Псеудо-Цезарије јасно помиње  и  Склавине и
поједини делови старих рукописа. У сваком случају упадљиво је да је
Псеудо-Цезарије од географских имена поменуо, између осталих, Ду-
нав, Фисон и Инд, а од народа Словене, Фисонце, Вавилонце, Халдејце,
Персијанце, Сере, Геле, Амазонке, Германе, Гале, Илире, Лангобарде,
Норе, а помиње и Британију. Све је то тешко временски и просторно
 ускладити за IV или почетак V века н.е. Обичаји које Псеудо-Цезарије
приписује појединим народима можда су и постојали у неко прадавно
време, али свакако не сви почетком V века н.е., те Псеудо-Цезаријево
казивање треба веома пажљиво проверити. Нас овде, на пример, по-
себно интересују Фисонци, те мислимо да није свеједно да ли ћемо
сматрати да је Фисон (Пишон) исто што и Ганг, Инд или Дунав, као
што се раније мислило, или суупитањуреке Тигар, кахоје име Фисон
идентификовано према грчкој   народној   традицији,   односно  Е у ф р а т ,
како је очувано у румунској традицији. У сваком случају   жујући Плинијеве и Птоломејеве Сербе и Сереје, на једном месту
37 Византијски извори за Историју народа Југославије, I, Београд 1955, 5 (даље:
Византијскиизвори).МождаовдевредиуказатинафранцускогславистуСипријана
Робера (Зурпеп Еоћег1) који у свом делу "Европска Турска" (Тшчше «ГЕигоре)
тврди да је Дунав у једно давно доба био "словенска река", на шта поменута Олга
 Луковић-Пјановић примећује "да у доба, накоје ону свомделу мисли, није било
ни трага имену Словен", очигледно убеђена да је ту у ствари реч о Србима.
Уосталом и сам Робер је сматрао "да су Срби заиста најстарији између свих  и Сереја?  И ред набрајања: Персијанци, Сери, Гели..., указује да је реч
Словена".
Овде бисмо могли додати и занимљиво мишљење француског професора Абела
Овелака, оснивача Антрополошке Високе школе и антрополошког часописа у 
Паризу, који је био уверен да су "и латински и грчки у многим случајевима
 удаљенији од заједничког индоевропског неголи српски", на шта Олга
 Луковић-Пјановић додаје: "То значи да је српски од та два - како се погрешно
сматра- најстаријајезикаБвропе, много ближидрев номспеву Веда, којиј е директна
грананадревноминдо-европскомстаблу"Ако,каоштоћемокаснијевидети,и ма
исговремено помињање Фисона и Дунава и упоређивање Фисонаца са
"игавинима као Подунавцима, уз тумачење да се Фисон може одно-
отги или наТигар или на Еуфрат, за питање све српске земље у служби
шола Дагона може да буде у најмању руку врло занимљиво и вредело
би испитати пгга се све из тога може закључити. Да не заборавимо да је
тамошње старе рукописе и да је понешто из тих рукописа некритички
унео у свој спис, а могао је познавати и део очуване традиције. Ако су 
именом Фисон некада били називани било Тигар или Еуфрат, онда
бисмо могли помислити да би Фисонци уз Склавине као Подунавце
могли бити нехи некадашњи малоазијски становници са подручја
ТиграиЕуфрата, пре свега сањиховихгорњихтокова,  То би се слагало
са нашом, за сада недовољно расветљеном претпоставком о могућ-
ности да су се или у време персијског цара Дарија (VI век пре наше ере)
или завладе римскогцараТрајана (П век н.е.), неки некадашњи станов-
ници Мале Азије, или Јерменије, нашли и задржали у дачком Поду-
Фисонце. Питамо се: зашто не помиње Мезе и Трачане или Трибале,
већ баш Фисонце? Неки разлог је морао постојати. Оволико, колико
сада знамо, говори нам да је можда реч о некој посебној групи стаиов-
ника које бисмо радо довели у везу са Дагонијом.
Међутим, писању Псеудо-Цезарија вреди посветити пажњу и због
помена Сера. Приређивач Псеудо-Цезаријевих "Дијалога", преводећи
то место, казује : "Сери (Кинези?) не краду, не чине блуд, не врше
 убиства, не верују у демоне нити им праве кипове". Затим су, као што
знамо, у тексту поменути "Бактријанци или Брахмини, Инди, Хал-
 дејци, Вавилонци, Персијанци иГели (кавкаско племе), дакле свенаро-
ди западно од Инда.  Не знамо зашто је приређивач уз Сере ставио
"Кинези", додуше уз знак питања, што би могло да значи да ни сам ниј е
био сигуран да су у питању Кинези. Сетимо се да је Жупанић, истра-
 
рекао: "Облик 8ег+1=8еп, могли су дати индоевропски суседи, а још пре
извесна кавкаска племена, која су исто тако правила плурал са суфи-
ксом -1 као данас НиЉапс! и Туши у Дагестану... Корен, дакле, остаје
 увек 8ег. Мењају се само плурални суфикси..." Ако је то све тако, чини
нам се да се с правом можемо запитати:  зашто и Псеудо-Цезаријеви
Сери не би могли бити потомци Плинијевих и Птоломејевих Серба
основе да малоазијске називе Сурф, Сурфе, Сурпе и сличне, вежемо за
местопотамску реку Србицу или за тројанску реку Ксантос (Ксамандер), онда и
ова мишљења о старости српског језика не треба напречац одбацити као ненаучна.
Мождатребасамодругачијеразмотритидосадашњерезултатеисавеснијетрагати
за новим подацима у овом смислу.
 Реља Новаковић
о народима западно од Инда, па ако су Гели протумачени као кавкаски
народ, зашто то не би могли бити и Сери? За нас је и због тога важно
што се Сери помињу јер то може да буде знак да су дуго били познати
 
или као бројни или као моћни и утицајни.
 Дакле, без обзира најош увек велику неизвесност у везиса народима
које помиње Псеудо-Цезарије рекли бисмо  да. би се можда уњеговим
подацима. могао назретинеки трагкојиповезујекавкаско-јсрменско-
 
 малоазијскипростор садачкимимезијскимПодунављем.  Географски
ти простори нису много удаљени једни од других, а за народе у крета-
њу нема непремостивих препрека.
 Али, поводом помена Псеудо-Цезаријевих Подунаваца и Фисонаца
вреди се подсетити шта се о тим или о суседним просторима, може
сазнати из казивања других византијских писаца, особито оних који у  не каже да су Срби питали стратега за дозволу кад је требало да пређу
разним приликама помињу Србе. Желели бисмо да сазнамо може ли
се из њихових казивања ишта наслутити о "дачким Србима", како их је
Кунстман назвао, или, уопште, о било којим Србима на домакуДунава
Као и увек, да поновимо, кад је у питању долазак Срба и њихов разме-
пггај на Балканском полуострву, полазимо најпре од Порфирогени-
тових вести, које, иако су небројено пута анализиране, ј ош увек у неким
појединостима остају нејасне. Као што је познато, кад је већ навео да
су Срби дошли на Балканско полуострво и описао одакле су пошли,
Порфирогенит казује даље да им је цар Ираклије "као  место насеља-
вања" дао Сервију у солунској теми "која отада тај назив носи" (Серви-
 ја). Међутим, прича даље Порфирогенит, "после неког времена исти
Срби одлуче да се вратејк  својеземље и цар их отпусти. Када  супрешли
 рекуДунав, покају се, ипрекостратегакоји јегадауправљаоБеоградом,
 јаве цару Ираклију да им додели  другу земљу  за насеље. И пошто
садашња Србија. и Паганија и земља Захумљана и Травунија и земља
Конављана беху под влашћу цара Ромеја, а те земље опусте од Авара
(јер из тамошњих земаља они изгнаше Романе који сада станују у  баш Дунав, онда су га вероватно прешли или преко дунавских острва
 Далмацији и Драчу), то цар у оним земљама насели исте Србе  и беху  код Београда или преко острва између Београда и ушћа Велике Мораве.
38
они потчињени цару Ромеја"  (подвукао Р.Н.). У ових неколико рече-
ница има, рекли бисмо, више нејасних података, и поред свег труда,
чини нам се, још увек нерешивих. Прво, цар помиње да су Бели Срби,
сви колико их је дошло (?!), добили за насељемесго Сервију. Без обзира
 да ли је заиста реч о месту или о неком ширем подручју невероватно
звучи да је читава маса  тих   Срба дошљака могла бити смештена само
на једном релативно мањем простору. Необјашњиво остаје и царево
казивање о одласку  тих   Срба из Сервије "после неког времена". Кад
знамо да је "место" Сервија и после, и до данас, сачувало то име, занима
нас колико је трајао боравак тих првобитних Срба у Сервији и да ли су  проникнемо и у разлоге због којих су се предомислили и зажелели да
38 Византијски извори, П, Београд, 1959,48-49
заистасаи-исти^Србиоддучилидасеврате-усвојеземље-.Собзиром
ни до данас није сасвим јасно одакле су Срби (сви) дошли на
Валканско полуострво, остаје нејасно и у које су се то "своје земље"
упутили ти Срби, и где су прешли Дунав? То пгго су се они, после
поелаза Дунава, покајали и обратили стратегу који је тада управљао,
наводно, Београдом, не мора да значи да су Дунав прешли баш код
Београда, То зависи од правца кретања дуж Велике Мораве, Ваља имати
V виду Д» Порфирогенит своје дело пише три века после догађаја које
описује, па не знамо сигурно да ли он пред собом има слику стања оног
времена које описује (што је мање вероватно) или то време описује
према географској слици и управној подели ближој своме времену.
Исто тако, не знамо шта је написао према писаним документима из
времена које описује, а шта према усменој традицији. Порфирогенит
 
 Дунав идући "у своје земље", али том приликом нису ни морали да га
питају. Уосталом, велико је питање какво је стање уопште било у појасу 
око Саве и Дунава кад су Срби "после неког времена" боравка, наводно
 у Србици (Сервији), кренули на север. Ако су кренули са југа на север
само неколико година после боравка у Србици (не заборавимо да се по
Порфирогениту све то дешавало за владе Ираклија) питање је да ли је
Византија, већ за време Ираклија (641), успела да успостави такав поре-
 дак око Саве и Дунава, тј. да има тамо и стратега, што би значило и
организовану контролу у том граничном појасу. Зато се питамо није
 ли Порфирогениту средином X века изгледало нормално да неко ко се
са севера креће на југ мора да се обрати стратегу у Београду, мада
средином УПвека тај стратегу Београду, или у том крају, није ни морао
постојати.
Но, за нас би овде било јако важно, кад бисмо могли да утврдимо,
где су Срби прешли Дунав и зашто се помиње баш Дунав. Ако је
Порфирогенит чак и после три века тачно знао да су Срби тада прешли
И у једном и у другом случају, пошто цар не каже да су прешли Саву,
при прелазу Дунава Срби су се морали наћи у Банату,   на простору
некадашње Дакије чију западну границу неки протежу до Тисе. Нар-
авно, за њихов правац кретања даље од Дунава интересовало би нас и
 ДД ли су се Срби покајали, ако се то уопште тако и догодило, убрзо по
прелазу Дунава (и зашто?) или кад су већ били мало поодмакли? То би
нам указивало на правац у ком су се упутили, па бисмо на тај начин
нешто више сазнали и о правцу из којег су  ти Срби пошли и дошли на
Балканско полуострво, а можда бисмо, уз мало већи напор, могли да
<е врате на не баш блиски југ, на своја ранија станишта, На жалост, о
свему томе не знамо ништа поуздано, па нам остаје само да се питамо
 шта се дешавало тих година, како и зашто. Оно што у нама изазива пада нам на ум да се питамо нису ли се неки делови Срба
посебну неверицу јесте Порфирогенитова тврдња да је лично цар тжа лиина просто ру одмахјужно одДунава, уПодунављу, идуж
Ираклије тим истим Србима, повратницима, некадашњим становни- икеМораве, МлмеиРесаве, амождаиисточније, премаПор ечкој 
цима "места" Сервије дозволио да населе "садашњу Србију", Па ганију   у. Ако Византинци нису имали неке посебне разлоге да
(Неретљанску област), Захумље, Травунију и Конавље.  А зашто не и
" м е с т о "   Сервију, ахо  сужелелида  севрате   т а м о  одакле суипошли?  жспосче, Срби су и сами, без тражења дозволе, могли у том делу 
 Дакле, један тешко схватљив и прихватљив хронолошки оквир и гео- "!? п™авља наћи веома повољне услове за живот. Мало даље ћемо
графски простор. Тм-и па има неких знакова да се то заиста могло десити. Наравно,
Ево због чега За време Ираклија (610-641), и то како већина про- г бн ТУ нису морали биги једини становници, већ измешани или са
цењује, тек после 20-тих година УП века Срби долазе на Балканско ««м  ПОУГИМ  Словенима или са становницима  који су ту живели још
п пиммог времена, ако не још и одраније. Да се у том делу није одмах 
полуострво, наводно право у   место  које ће по њима добити назив
Сервија Ту се задрже/геЈГо време и, "после некогвремена" крећу натраг моглаоазвити Србија, али да је ту већ у УП веку могло бити Срба, као
"у своје земље". Прелазе Дунав, предомишљају се и враћају опет на југ, а тгооизилази из изивања других раних византијских писаца, на чи-
али сада не више у Сервију. И све се то дешава по царевом казивању  Нш ћемо се вестима задржати мало касније. Дотле ћемо ЈОШ мало
размислитиоприродиисмислуПорфирогенитовихвестиодосељењу 
приближно између двадесетих година УП века и 641. године када се
завршаваИраклијева владавина, јер Порфирогенит сав тај однос према инасељавањуСрба.
Србима приписује искључиво Ираклију. Тешко је поверовати у такав Мада и у новије време неки наши историчари сушкуу да ЈС све било
ток збивања и то баш у прве четири деценије УП века кад се Византија онако како је казивао Порфирогенит, ту сумњу је један наш историчар
налазила у тешким приликама због најезди Авара и Словена, а и Пер- изразио још срединомХК века. Наиме, кад сеМ. С. Милојевић задржао
сијанаца са Истока Ипак, овде је, рекли бисмо, највећа неизвесност око наПорфирогенитовомговештајуонасељаван>уСрба,отворенојерекао
"садашње Србије". Кад Порфирогенит помиње појам "садашње Срби-  да цар није знао историју народа о којем прича. "Нарочито кад се човек 
 је" неизбежно се морамо питати штаје подразумевао под појмом Срби- опомене оне измишљотине ", каже Милојевић, "што су се Срби тобож 
 је пре "садашње Србије". Он за Сервију код Солуна каже да је "место", населили најпре у Маћедонији, основали, на граници Тесалије, град
а уз "садашњу Србију" он убраја читав низ области. Невољаје и то што Србицу, па тада одма вратили се натраг, дошли до Дунава и ту молили
ни приближно не знамо колико је било Срба у Сервији и колико је из грчког неког претора у дан. Београду?! да им се уступе те земље! Овде
Сервије кренуло натраг у "своје земље", а не знамо ни колико је Срба Милојевић, свакако с правом, примећује да није лако основати град за
при повратку са Дунава населило "садашњу Србију" и друге области  две-три недеље, а није ни могуће, па га напустити и ићи чак од Солуна
(у литератури има неких прорачуна али сасвим произвољних). Овде  до данашњегБеограда, "те ту бајаги молити за неке земље". Милојевић
свакако ваља имати у виду вероватноћу да нису само Срби насељавали  даље, опет с правом, поставља и друга питања, као, на пример, куда су 
та подручја. То што Порфирогенит каже да су те земље опустеле, не се и одакле селили, додајући да "нити је било Београда,   ни грчког
мора да значи да су биле сасвим пусте, ненасељене, већ само са проре- каквогпретора овде, шта више није било нигрчке земље не само овде
 ђеним становништвом. Ако Порфирогенит каже да је Ираклије ту  негониуМаћедонији, и Тракији, и свеје то билоАварско, агрчко баш
39 
населио повратнике са Дунава, то може да значи да их је на том про- ништа".
стору распоредио, ако је то он уопште и учинио, и да су продужили да Сасвим је могуће да је ово Порфирогенитово казивање о кретању 
 живе било са Словенима или са другим становницима који су се ту  Срба од Србице до Београда и Дунава, па онда о повратку натраг и
задржали и после ратова са Аварима. Било би, иначе, несхватљиво да насељавању у "садашњој Србији", царев покушај да три века касније
су само они Срби, из "места" Сервије, населили огроман простор негде објасни откуда Срби у Србици и у "садашњој Србији". Да тридесетих 
од Цетине на западу, па, рецимо, до Ибра, Ситнице и Дрима на истоку. година УП века није могло ни бити речи о византијској власти у 
Вероватно да је најбројнија маса Срба населила само онај простор на пограничном појасу према Сави и Дунаву, па ни стратега у Београду,
којем се до Порфирогенитовог времена развила "садашња Србија". бимолилидаимодобри повратакна југ, закључујемо
Њене границе, на жалост, нисмо у стању да омеђимо осим што можемо
смелије да кажемо да се вероватно налазила око река: Таре, Пиве, Лима
и Дрине и источније од тих река, али можда и нешто западније од 39 Милојевић, П,Београд,1972,41
 Дрине. Но, кад говоримо о повратку оних Срба који су се вратили са

65
  сва ср ска идолу служаше  агону 

 у којем се Византија налазила све до после 626. године, после

опсадеЦариграда.
О приликама у ВгоантиЈИпочетком УП века и мало касније говори
и  Георгије Острогорски. Он напомиње да је византијска власт на
Балкану тада била сломљена и да су Словени преплавили не само
подунавсхе провинције  већ скоро и целу Маћедонију, "а Тракија је
оиусгошена до испред самих зидина престонице".
Острогорски мало даље, у вези са реорганизацијом управв у Визан-
тији, са увођењем тематског уређења, каже: "На Балкану тематско уре-
 ђење се још није могло увести, што показује још једном да је
византијска власт била паралисана словенским надирањем у читавом
пределуБалканскогполуострваТекзнатнодоцније,исамопостепено,
Византији је успело да успостави своју управу, а према томе и да уведе
тематску организацију, у извесним покрајинама Балканског полуостр-
ва, пресвегаприморским". Из овогапроизилази дазавремеИраклијеве
владе није постојао стратег ни у Београду, па Срби, приликом наво-
 дног преласка Дунава и жеље да се врате натраг на југ, нису ни имали
потребу, нити су могли, да моле неког византијског заповедника за
 дозволу за повратак најуг. Ако се заиста може доказати да тридесетих 
година УП века Византинци нису могли имати свога заповедника у 
Београду, и уопште у том појасу, онда јако сумњива постаје читава
Порфирогенитова прича о Србици и о кретањима Срба преко Дунава
"у евоје земље", као и о њиховом повратку и насељавању у "садашњој
Србици", и то све тобож по Ираклијевом одобрењу. Та сумња би могла
бити још израженија ако би се доказало да је долазак Срба и Хрвата на
Балканско полуострво уследио пошто су "Оба непријатеља, која су 
претила опстанку Византијског царства, била поражена". Острогорски
сматра да се тек тада, значи после слома Авара и Персијанаца под
Цариградом 626. године, "одиграла и сеоба Срба и Хрвата, детаљно
описана у познатом извештају Константина Порфирогенита.. Хрвати
и Срби напустили су своје постојбине иза Карпата и, уз пристанак цара
40
Ираклија, појавили су се на Балкану".  Међутим, ако би заиста било
тачно да су Срби дошли на Балканско полуострво тек после 626. год-
ине, онда је заиста тешко поверовати да су до краја Ираклијеве владе
(641), дакле у току само петнаестак година, дошли на Балкан, населили
(или основали) Србицу недалеко од Солуна, живели тамо неко време,
па се предомислили и уз дозволу стратега из Београда поново прешли
 Дунав, идући сад на југ, те са дозволом цара Ираклија населили "сада-
шњу Србију" и све друге наведене области. Царево казивање звучи
заиста невероватно.
Малоазијме теме УП-К века (Г. Острогорски, Историја Византије,
Београд, 1969. године
Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1969,110,114,119 (даље:
Острогорски)
 РељаНоваковић
У овакву Порфирогенитову причу, поред М. С. Милојевића, посу-
мњао је, у своје време, још један омаловажени српски историчар,
Константин Николајевић: "Што нам Порфирогенит друкчије прича:
 да су ови Србљи, и под овим вођом, после Хрвата такође долазили као
прибеглице  к цару Ираклију, и најпре у Солунску тему, после одатле
враћали к старој постојбини, у путу пресећали се, и на послетку по
овимземљамазасели, крштењејошза цараИраклијапримили, ивизан-
тијски поданици остали, - то све зацело може увек само његова прича
остати".
Имајући у виду сва ова запажања можда се заиста треба запитати:
шта је Порфирогенит средином X века замишљао под "садашњом Ср-
бијом"? Није ли тај појам захватао и много шири простор од оног на
који смо навикли да мислимо имајући у виду према истоку само Рашку  тралном делу, особито на правцу Вардар - Јужна Морава - Велика
и суседне области према Јужној и Великој Морави? Можда забора-
вљамо да се од Порфирогенитовог времена, од средине X века, до друге
41 Константин Николајевић, Критичка покушења у периоду од првих седам векова
србске историје . Србски летопис за годину 1866, година ХЦ књ ига Ш, у Новом
Саду 1867, 235. Док ми настојимо да некако укажемо на могућност да су једни
Срби стигли у Европу, на Балканско полуострво, са истока, од Кавказа и можда
из Ирана, преко Јерменије и Мале Азије, дотле из неких византијских извора
сазнајемо као поуздано да се неки Срби помињу у VII веку у Малој Азији, али,
наводно, као присилни пресељеници са Балканског полуострва. Наиме, како је
већ познато, цар Констанс П (641-668), ратујући против македонских Склавинија,
 један део побеђених С ловена преселио је у Малу Азију. Да су у овом случају били
 у питању Срби закључује се по називу града Гордосервона (Гордосерба) у  писци и неки западни хроничари.
Битинији, "кој и је своје име свакако добио по С рбима пресељеним у Малу Азију".
За епископију овог града каже се да се помиње "већ од сабора" Јустинијана П
680...", а наводи се и назив зегуосћопа, "вероватно насеље заробљених Срба које
 је Јован П (1118-1143) као стратиоте преселио у околинуНикомедије око 1130".
Занимљиво је да се превођење Словена у Малу Азију 688-9. везује за прелаз код
 Абидоса, после чега су насељени у опсикијској области. Упадљиво је да се
епископија града Гордосерба налазила у никејској митрополији, а да ни Абидос
ни опс икијска област нису далеко од тројанске реке Ксантос (Ксамандер) коју  приступачним крајевима". За Кекавмена приређивач каже да је био
 још много пре доласка Срба на Балканско полуострво називају и Србицом. Све
 је то ј ако карактеристично, па се морамо питати који су то Срби већ у друго ј
половини УП века пресељени са Балканског полуострва у Малу Азију и откуда
 да се баш тако поклопе простори ових Срба са простором на којем наслућујемо
Србе још пре н.е. Посебну пажњу привлачи чињеница да се Гордосервон
(Гордосерба) у Малој Азији помиње као град већ 680, а Срби су се, како се мисли,
коначнонаселилинаБалканскомполуострвутек око641.године.Посебнојетешко
снаћи се са податком да је већ Констанс П преселио неке Словене у Малу Азију  су се Беси, према оном што се о њима зна, налазили углавном око
и да се баш за те Словене везује и назив града Гордосервона (Гордосерба), а затим
и област (насеље) Сервохорија, што ће рећи да су у питању Срби. Како онда све
тодовестиувезу сПорфирогенитовимподаткомда сујош заИраклијевевладе
(до 641) Срби из солунске Србице пошли на север преко Дунава. Није ли у најмању 
руку чудно да су једни Срби из околине Солуна пуштени да иду одатле, а други
Ср би већ за време с ледећег владара морали да иду у Малу Азиј у, и то, рекли бисмо,
са истог подручја. У сваком случају вредело би подробније истражити шта се у 
стваридешавалосаСрбиманегдесрединомУПвеканајугуБалканскогполуострва.
И сва србска идо лу служаше Дагону 
ловиие ХП века, до Немањиног времена, односно до појаве наших
Јомаћих извора, много тога гоменило?
ОдХдодрутеполовинеХПвека,ВизантијајеуспеладареорганизуЈе
и учврсти своју власт особито на основном правцу који је водио у доње
Посавље и у Подунавље, пре свега према Браничеву и Београду. Јака
византијска власг у тим северним пограничним деловима могла је у 
току два века у приличној мери да пригуши значај који су та подручја
имала у првим деценијама, па и у првим вековима по доласку Словена.
 у првом реду, како мислимо, Срба. Док су се друге области насељене
Србимау току та два века развијале у другим околностима и због својих 
односа са Вгоантијом бивале помињане у изворима и тако очувале и
своје име и име земље коју су насељавали, дотле су околности у цен-
Морава, све до Саве и Дунава, биле сасвим другачије. Словенско ста-
новништво у тим пограничним областима било је у току ових векова
без историје, па је остало готово и безимено. Можда смо због тога
остали веома дуго у неизвесности о становништву које је те крајеве
населило. Порфирогенитова прича о кретању Срба преко Дунава у 
"своје земље" и о поновном преласку реке на њену десну страну,
подстакла нас је на помисао да се тада један део Срба и задржао у том
пограничном појасу, у Подунављу, а можда и у доњем Посављу. Може
бити данатакву помисао не бисмо дошли да нисмо, због"дачких Срба",
мало пажљивије размотрили шта о том пограничном појасу, и уопште
о том североисточном делу данашње Србије, пишу други византијски
Погледајмо, зато, шта нам о овим крајевима казује византијски
писацКекавмен,  закогасесматрадајесвоједело  "Стратегикон" напи-
сао између 1075. и 1078. године. Он на једном месту казује:"... Дачани
иБеси...  обитавали сураније близурекеДунаваиСава коју сада зовемо
реком Савом где управо живе Срби, на природно утврђеним и тешко
 добар познавалац византијске провинције, али сматра да је Кекавмен
на поменутом месту погреп&го што је Србе везао за простор близу 
 Дунава и Саве, јер мисли да је требало да помене Дукљу "у којој су 
према Кекавменовом знању становали Срби".42 Додуше,  овај  Кекав-
менов податак је заистамало чудан. Истина, стара Дакија се једно време
према западу пружала до Тисе и била уистину подунавска земља, али
анине Хемуса (Балкана), јужно, па би овде са Дачанима ишли само
чосле препуштања оностране Дакије Готима, односно у време посто-
42
ВизантијскиизвориШ, Београд 1966,217
 Реља Новаковић
.
 јања Приобалне Дакије  (Вааа  Шрепви) и  Средоземне Дакије  фааа
МесШеггапеа). Дакле, тамо где сураније живели Дачани и Беси, Кекав-
мен седамдесетих годинаХ! века налази Србе. Управо, он нам тврди да
су   Србиуњегово време тамо живели, што би морало да значи да су се
ту налазили и раније, у X веку сигурно, а како не знамо да је гомеђу УЦ
МОЕ51А ШР.
! т н к А с I А
•-XI
Приобална и Средоземна Дакија
и X века било досељавања Словена на Балканско полуосгрво осим  
 доласка ОбодритаиЉутића саБалтичког мора, са којима су моглидоћи
и делови полапских и повисланских Срба, то би Кекавменови Срби уз  
Саву и Дунав могли бити или они Срби који су се ту нашли још у УП
веку или неки Срби који су ту били још од раније, а који нису морали
 доћи ни са севера ни са запада. Разуме се да не можемо одбацити ни
могућност да су се ту задржали и делови полапских и повисланских  коме се приписује добро познавање провинција, могао толико да побр-
Срба. У сваком случају Кекавменов податак је драгоцен. Звучало би
невероватно да се Кекавмен толико преварио па да место Дукље, одно-
сно Дукљана, наведе далеке Дачане и Бесе. Размишљајући шта би све
могло бити пада нам на ум и чињеница да је Кекавмен, како се сматра,
 учествовао у угушивању устанка Петра Дељана (Одељана). За Петра  
 Дељана се пак каже да је пред устанак живео у Угарској, да је обилазио
Београди долинуВеликеМораведа би,наводно,испитаорасположење  
И сва србска идолу служаше Дагону 
опопа и врипремио устанак, који је, гако се мисли, почео у северним
»ма Ла>  се, да поновимо, тумачи да Је Дељан и пошао из Угарске
Ј^моЈаопобећи у  случају неуспеха. И неки други сматрају  да је
„»гаенуо из северних рејона, како му нико не би остао гоа леђа
Х^^енмгоедованлу  правцу  југа, премаНишу иСкопљу". Сад, ако
о па је Кегавмен учествовао у угушењу Дељановог устанка пре-
таостављамо да језнао, несамо одакле је Дељан кренуо у борбу против
Положај Беса (Ф. Папазоглу, Средњобалканска племена у предримско доба)
Византије, већ и ко су на северу, одакле је пошао, били његове
присталице. Кад Кекавмен помиње Србе уз Саву и Дунав није искљу-
чено да је за њих чуо баш у вези са Дељановим устанком, мада је
логично да један образовани Византинац зна где је који народ живео,
поготову ако је реч о пограничним областима. Што он уз Србе истиче
да су   тураније обитавали Дачани и Беси нама се чини да то само још
више потврђује Кекавменово познавање стања у десном Подунављу,
мада је на први поглед мало чудно што је поменуо баш трачке Бесе. Кад
и даље размишљамо никако не можемо да поверујемо да је Кекавмен,
га географске појмове и изгуби оријентацију, па за Србе негде сасвим
на
 југу, у Приморју, да каже да живе блгоу Саве и Дунава. Што се тиче
природно утврђених и неприступачних места ваља имати у виду да су 
У његово време густом шумом обрасла брда и планине, уз недостатак 
добрих путева, стварали код путника утисак тешке проходности. Уо-
сталом, зна се да се у раније време, па чак и до ХК века, у овом погледу 
доста претеривало. Уз то, ако је Дељан већ у почетку имао уз себе и
 РељаНоваковић ИсвасрбскаидолуслужашеДагону 

Бугаре, који су још у IX веку били покорили словенско становништво поводом Кончар помиње Бесе: "Стари писци називаху 
западно од Тимока, могли бисмо помислити да је Кекавмен имао можда ачане, што живљаху наБалкану. Картографи мећу их на
 у виду и дунавску обалу источно од Великог Градишта и Голупца од рипу. Са Хијероним (рођен после 340 у Стридону, умро 30.
којих већ почињу брдовити и шумовити огранци Карпата Осим тога, I  Јерусалиму) свједочи да су Беси имали литургију на своме
он Србе помиње и на подручју некадашњих Беса око којег су такође септ
ооћеноме језику.Којисуто народиималиу Јерусалиму своје калуђере,
могла постојати "утврђена и неприступачна места" Зато нам се чини кгоке нам живот св. Теодосија (+529). Тамо се каже да је он калуђере у 
 да Кекавменов податак о Србима недалеко од Саве и Дунава средином 5 салимској даври раздијелио по народима на три литургијска оди-
 XI века не би требало без ваљаних доказа одбацити. Уз то не треба  јељења на: грчки, јерменс!си и бесијски (Швпе, р а1г. егаесае 1.114,п.461).
изгубити из вида да он  наранијим  положајима Дачана и Беса помиње Кад су Беси као трачки народ пребивали на Балкану и били сусједи
само Србе, а не и Бугаре, што може да знапидајеимаоувидупре свега Гетима, лако је појмити да су и буквицу и литургију добили од њих као
основну етничкугрупацију, а неБугаре као приврсмене освајаче који од својих сународника, и да је и буквица и литургија Улфилина".
су ту  били заступљени само преко   својих  управних  и војних  с т а р е - Знајући да ниједан историјски извор не каже да је бесијска литур-
шина. Узово бисмореклијошитодасу намБесиврловажанаргуменат гија истоветна са древном литургијом словенском, Кончар се ипак 
при опредељењу за положај Срба уз Саву и Дунав средином XI века. определио за мишљење "да је то литургија онога народа који су у старо
Коме би пало на ум да уз давно изумр ле или пословењене Бесе у масиву   доба називани Бесима, а у VI стољ. прозвани Словенима са осталим
планине Балкана помиње Србе и да притом мисли на Србе на домаку  сународницима".
Јадранског мора!  З а т о   нам се  чини да је  сасвим могућно  да су у Споменувши даље Асеманово јеванђеље, нађено у Х\ГШ веку у Јеру-
Подунављу, а можда и у доњем Посављу, у  XI веку заиста постојали салиму, где је било бесијских калуђера, па псалтир и требник, прона-
неки Срби као доста распрострањена. етничка г рупација.   Ако се ту   ђене на Синајској Гори, Кончар додаје: "Све Аријеве књиге спадају 
нису зауставили они Срби који су из Сервије пошли на север преко међу најстарије споменике глаголске литературе, а писане су, по суду 
 Дунава, па се предомислили и кренули натраг на југ, могли су се ту  издавача, у Бугарској (I Вгог, Сг11се, в*г. 47-49), дакле у отаџбини искон-
населити неки други Срби чије би порекло тек требало утврђивати. У  ских Беса, тј. писане су истим језиком, којим су говорили словенски
сваком случају, верујемо да Кекавмен није погрешио кад је забележио Беси".
44

 да се уз Саву и Дунав, тамо где су некада живели Дачани и Беси, сада Кад читамо наведене напомене о Бесима пада нам на ум да се
налазе Срби. Да само подсетимо да је још Гебхарди однекуд сазнао да питамо: који је то словенски народ боравио у Тракији још пре VI века
 у околини бугарског града Софије постоји "једна мала српска насео- ако је тачно да су Беси у том веку већ сматрани Словенима? Смемо ли
бина". Наравно, то што је та мала српска насеобина била недалеко од све то да доведемо у везу са Кекавменовим поменом Дачана, Беса и
некадашњег подручја Беса не мора да значи да су ти Срби ту још од Срба?
оних Кекавменових Срба из XI века, али је упадљиво да се тадва податка Ипак, да би нам неке појединости око досељавања Словена на Бал-
 у територијалном погледу готовосасвим поклапају. Ипак, тек битреба- канско полуострво, па и Срба, биле јасније, надамо се да ће бити од
 ло видети откуда ти Гебхардијеви Срби у близини Софије, уколико то користи да иаведемо и једно мишљење које је наших дана изнео Јаков
није већ негде објашњено. Бачић. Он, тако, на једном месту каже да већина научника сматра да је
Кад овде спомињемо Бесе, да се подсетимо којим је поводом о овоме налуштена Дакија (Онострана) прва позната Славија из које су Сло-
трачком народу неколико напомена дао СимеонКончар у свом чланку  вени пошли у освајање Балканског полуострва На другом месту изно-
"Готи и њихов владика Улфила" (Бранково Коло XVI, Сремски Карло- си своје убеђење да Словени и Анти, који су живели дуж Дунава, нису 
вци 1910, 154-155). Штампајући овај чланак Уредништво је дало ову  ниод кудадошливеЛда  сутуувекживели. Њихову бројну присутност,
кратку напомену: "Иако се овај чланак својом садржином разилази с иже, потврђују и извори на почетку VI века наше ере. Говорећи даље о
 учењем модерне историје, ипак држимо, да оно, што се у њему распра- томе да се етноним Анти, после 601. године, не помиње више, Бачић
вља, може бити близу истини, јер је писано по првим изворима, а не продужава овако: "Кад је светлост после два века почела да обасјава овај
ослања се на немачке историчареГ.

44 НаовајзанимљивичланакскренуомијепажњуВлад.Јанковић,темуовимсрдачно
43
ВапЛ, На11е, 1793, 285-286 захваљујем.
  део Европе (дунавску и балканску Антију), Анти више нису тамо били; * «ж би. на пример, име Далмата, као што је урадила и Ана
њихово место у етнонимији Трајанове и Аурелијанове Дакије заузели  употребилиои^п  ом е
н увш  уз Далмате име Ветонаца, мислила очиг-
и
су Тимочани, Преденеценти, Морављани (Могауишл), Словени и Срби КомнинаДадаЈ  С л ове
н ен
 јадранском Приморју.
а

(81ауз, ап<1 Зегђз).45  Бачић овде јасно мисли на IX век. Пошто уз  лепно на с*"~ „ изивање Кекавмена, Скилице, Зонаре и других 
Н аШ е
Тимочане, спомиње Преденеценте (свакако Браничевце), Морављане "^^одаједужВеликеМораве, у  Приобалној (Овостраној)
(ваљда ста-новнике дуж Велике Мораве), Словене и Србе, онда, с об- ^ • ^ Т ^ ^^ д а напростору давних Трибала било у  XI иХП веку 
зиром да је реч о Аурелијановој Дакији, излази да Бачић не сумња да  ДакиЈИ и ле™*»ппа„„„осто1атијош одраније,  изгледадапотврђује
г < го и с
 је у IX веку тамо било и Срба, То одговара и ономе што смо до сада ^н  западни извор. Наиме, хроничар Арнолдиз Либека.  (+1212),
претпостављали и закључивали о Србима у Подунављу и у суседству, мИи^Хелмолдову "Хронику Словена" довео до 1209. године, описује,
а видећемо мало после да то исто произилази и из казивања неких  гомеђу осгалог, и неке догађаје који су се у другој половини ХП века
 других средњовековних хроничара. збили дуж Велике Мораве, и то дуж њене источне обале. Арнолда нам,
Иначе би се, уз овај проблем требало присетити и   Трибала  које иначе, неки истичу као првог хроничара који је у историји навео једно
више византијских писаца спомињу уз Србе или их изједначују са веће српско насеље - Равно (Ћуприја). Описујући догађаје који су се
 догодили за време ходочашћа саског војводе Хенрика Лава 1172. годи-
Србима У науци преовлађује мишљење да византијски хроничари
не, хроничар наводи како су код места Равно, Срби отровним стрелама
погрешно и неоправдано изједначују једне с другима Србе и Трибале,
напали логор бискупа од Вормса.46 Хроничар казује како су ходочасни-
мада је чудно, ако за Србе већ употребљавају имена ишчезлих народа, ци најпре намеравали да уђу у град, али српско становништво никако
зашто ие помињу Скордиске, Дарданце или Аутаријате, па и имена није хтело да их пусти. Ходочасници су били приморани да се улогоре
Трачана и Илира. Обично се мисли, кад се уз Србе помиње име Триба-  у близини града, у једној долини крај бистрог потока. У ноћи су их,
 ла, да је реч о Србима у Дукљи или у околним областима. Зато је каже, напали Срби са четири стране и гађали отровним стрелама. Срби
чудновато да се помињу баш Трибали за које се зна да су, у своје време, су их оставили на миру тек кад им је један немачки стрелац убио вођу,
 живели дуж Јужне и делимично дуж Велике Мораве, али и дуж Тимо- али су их сутрадан, кад су пошли даље, Срби дуто пратили тражећи
ка, а на северу негде још и до Хомољских планина. То се, као што прилику да их нападну.47
видимо, прилично поклапа са географским положајем Кекавменових  Овај податак је свакако веома занимљив и важан, јер се поставља
Срба код Дунава, односно на месту где су раније живели Дачани и питање да ли је Срба било и пре Равног, што је врло вероватно. Чиње-
Беси. Зато се питамо није ли и овде у случају Трибала X и XI века реч о ница је да српско становништво није хтело да ходочаснике пусти у град
неким Србима, оним истим које помиње Кекавмен, а који су приликом и поред претњи Византинаца који су пратили поворку страних путни-
 досељења делимично населили и део подручја давнашњих Трибала. ка. То нам указује да је српски живаљ био доста самоуверен, по свој
Невероватно нам изгледа да су Скилица, Зонара и други који помињу  прилици зато што се осећао јаким на својој земљи. Реч је о десној,
Трибале и Србе, без разлога довели Србе у везу са Трибалима, односно источној, страни Велике Мораве, о подручју на којем су некада живели
са подручјем некадашњих Трибала. Да нису знали да се неки Срби у  Трибали и на које нас упућује и Кекавмен говорећи о Србима према
њихово време налззеина простору старих Трибала, тешко да би им у  СавииДунаву.
Као пгго је познато, описани догађај код Равног припада времену 
 XI и почеткомХПвекапало на умда са Трибалима доводе у везу, рецимо,
кад Немања, који је само коју годину пре постао велики жупан у Срби-
тесалске или далматинске Србе. Они би им географски више ЈИ, ратује са Византијом и сређује прилике у држави и то далеко на
пристајали уз Дукљане. Да су хтели да употребе неки, архаични израз, Југозападу. Зато бисмо рекли да западни ходочасници 1172. године на
>ом путу од Браничева, дуж десне обале Велике Мораве, нису угрожа-
45 !ли ни Немању ни интересе српске државе, те не можемо ни да
ЈаКог Ва&<5, Тће етегвапсе оГ Ше ЗМаћепо! (51аув), 1ћејг агтга! оп Ше Ва1Кап
решп8и1а, апд 1ће го!е оГ 4ће атагв т (ћеве еуеп(в: гепвеД сопсер1в т а пе^ (омислимо да је Немања, или неко из његове породице, био у некој
регвресИте. СоћшЛна иштегвИу 1983 (ксерографксано 1985, МсМцап ТЈЗА), 137, вези са српским нападачима код Равног и на правцу кретања ходочас-
201,232. Бачић је изнео једно оригинално мишљење и о Псеудо-Цезаријевој вести
о Словенима који живе уз Фисонце, сматрајући их балканских и подунавским
хришћанима.ТуБачићкаодапоновоистичесвојеуверењеораномборавкуСловена
на Дунаву. 46  2огап Копа&п&ктс!, Веи*всће КеиеђезсћгеПгапвеп В1>ег  ЗегМеп ипЛ Моп*епеего,
МВпсћеп 1960,11 (даље: Констангиновић)
Ђ. Со. Радојичић, Путници кроз српске земље у средњем веку (према рукопису)
 ника. Кретање западних витезова није било усмерено преко територи-
 је тада још увек географски доста ограничене српске државе на
 југозападу, чије је територијално ширење 70-тих година ХП века било
 управљено од Ибра, Ситнице и Дрима према западу а не према северо-
истоку.
Осим тога, веродостојни византијски писац Кинам казује да је око
1172. године дошло до једног сукоба Византије са Србима, а из једног
 другог описа стиче се утисак даје Немања баш у то време био приморан
 да у пратњи византијског цара иде чак у Цариград. Ту се као побеђени
непријатељ нашао у царевој тријумфалној поворци и извесно време
задржао у Цариграду. То је период владавине византијског цара Ма-
нојла (+1180), кад Византија чврсто држи своје поседе све до Саве и
 Дунава До краја Манојлове владавине Немања је морао да мирује.
Према нашем садашњем знању није познато да је на северу, па и дуж 
Велике Мораве, било неких мањих или већих поседа српских великаша
који би потицали из тадашње српске државе, Србије. То не значи да
око Велике Мораве, Ресаве и Млаве није било Срба, можда само још
неорганизованих у неке јаче заједнице.
У тим пограничним областима, дуж Саве и Дунава и на правцу 
значајне саобраћајнице која је сувоземним путем повезивалаЦариград
са Средњом Европом, Византија је све до пред крај ХП века успешно
спречавала сваки покушај ослобађања, Можда се зато у том северном и
североистичном пограничном појасу и према Сави и Дунаву, дуго није
ни могао развити појам Србије као знак постојања неког политичког
 уједињења било у саставу тадашње српске државе или као самосталне
области. Упадљиве промене наст ају тек од 1183. године. Зна се да су те
године "Угри и Срби као савезници упали у Византију и опустошили
Београд, Браничево, Ниш и Сердику... У борби против Византије Нема-
' 
ња је успео да осигура својој земљи независност и да, на рачун Визан- ,'%, 1
тије, знатно прошири њену територију на истоку ијугу" 48   (подвукао I . ': ..; ^: Ц I   .•.•.,.--.:>-

Р. Н.). Дакле, тек после 1183. године Немања успева, макар и

привремено, да прошири територију српске државе и према истоку, ,
,.,;; ,

,••'••
при чему се мисли и на североисток, на долину Велике Мораве и нешто '

источније.  Није искључено да су Немањина освајања источно од ^ ' • '

Велике Мораве донекле била олакшана и чињеницом да је на том

•••< , , ' • I • '•
простору живело и српско становништво. Исто оно чији су стрелци :
/
;•| . 1
Ш .Ш
, Ц
Ж  

1172.  године ометали западне ходочаснике да  бахато прелазе преко : - ч, !• •- .;

 земљеухојој   суглавни етнички  састав  сачињавалипо  свему судећи •
•
I
,
; ^ ;

Срби. Оњимасе, текодтогвремена,почињесвсчешћсговоритииони

;

:
• ^ "":^ .: I , : |
се, теходхрајаУПвеха, постепеноухључујууисторијуСрбаисрпсхе 1. I ; •

државе.
План Ћуприје (ХУШ век). Најстарији део обележен са "Б" назван је Троја.

48 Острогорски, 374

77
76

 Да подсетимо још, да неки, на српско становништво у овом делу 
мисле и кад описују крсташки поход  Валтера Убогог (>Уа1*ег Наће-
шсћгз), који је још 10%. године повео неорганизоване крсташе-беску-
 ћнике. Приликом описа кретања ове необуздане масе дуж римског
војног пута, у правцу Ниша, говори се о повлачењу успутног стано-
вништва у шуме и на узвишења, при чему се мисли да је и овде реч о
Србима, по свој прилици оним истим које Кекавмен налази у погра-
ничном појасу према Сави и Дунаву, или оним Србима који ће седам-
 десетак година касније (1172) код Равног напасти ходочаснике у   утисак да постоји неки континуитет у тим поменима; чак нам се чинн
пратњи Хенрика Лава. Кад је Фридрих Барбароса водио дуж Велике
Мораве крсташе трећег крсташкограта (1189-1191), Равно је, изгледа,
 још увек било у склопу српске државе. Јер, по речима савременог
хроничара, Немања шаље у Равно своје великодостојнике да поздраве
50
цара Фридриха, тада најмоћнијег европског владара,  Немања је у то
време био само тгцршв сотез 4е 5етае* Сгааз1а  (свакако Рашке). Немања
 ће Фридриху приредити величанствени дочек тек у Нишу, па не знамо
тачно зашто је слао својеплемиће башу Равно. Није лиРавно било тада
на некој значајној граници, можда Браничевске области или је једно-
ставно било значајно због раскрснице путева, који су се укрштали ту  Тесалији врате у земље из којих су дошли, постоји вероватноћа да су
на прелазу преко Велике Мораве. У сваком случају Кекавменов помен
Срба на домаку Саве и Дунава и Арнолдово објашњење о нападу  срп-
ских   стрелаца код Равног, као и наговештај да су становници у време
пролаза крсташа 1096. године кроз ове крајеве били Срби, као да недво-
смислено указују на то да је дуж пута Браничево-Равно било српског
становништва и то врло дуго ван територије тадашње (Немањине)
Србије и Рашке.
Ове осврте на помене Срба у североисточном делу данашње Србије
 учинили смо у жељи да некако повежемо све податке о Србима у   дошли као део Источних Словена и то махом преко данашње Румуније
изворима за које знамо и у којима се описују стања и збивања неколико
векова после досељења Словена на Балканско полуострво, међу њима
и Срба Наравно, основни повод за овај преглед јесу Кунстмаиови
"дачки Срби". Ако Кунстман ове "дачке Србе" доводи у везу са Траја-
новим пресељењем неких становника из Азије у дачко Подунавље у П
веку н.е., овим освртом хтели смо да проверимо може ли се икако
хронолошки оправдати претпоставка о постојању тих Срба, или било
којих, на домаку Дунава од другог века н.е. све до завршетка сеоба
Словена на Балканско полуострво, па и неколико векова касније. Мада
Кунстманова примедба о "дачким Србима" и после овога остаје као
тема за размишљање о могућем постојању једне групе Срба у нека-
 дашњем дачком Подунављу још пре доласка Словена на Балканско
полуострво или барем од VI или УП века н.е., покушаћемо у даљем
49 Константиновић,11
50 Исто, 12  
 сва ср ска идолу служаше Дагону 
разматрању да се већ сада приближимо неком решењу које би на<
убедило да је Срба било у некадашњемдачком Подунављу ако не пр<
оно барем од доласка Словена на Балкаи до укључивања овог подручјг
у средњовековну српску државу и касније у Србију.
У овом размишљању и разматрању и даље ћемо морати да се задржа-
вамо највише на хронолошком усклађивању оскудних и јако нејаснш
података имајући стално у виду помене Срба било код византијскш
хроничара или код западних писаца. Из досадашњег увида стекли смс
 да се помениСрбау наведенимизворимаX, XI и ХП века односе безмалс
 увек на исти простор, на подручје ближе Сави и Дунаву, особито
 Дунаву.
 Дакле, да наставимо са размишљањем о томе да ли нам постојећи
извори и подаци у њима дају за право да се смелије определимо за
закључак да је Срба у Подунављу било и пре укључивања тог простора
 у средњовековну српску државу. Ако се Срби нису задржали у овостра-
ном дачком Подунављу и Поморављу још приликом досељавања у VI
или УП веку, или приликом покушаја да се из Сервије (Србице) у 
 
се неки делови Срба ту каселили приликом доласка Ободрита (Або-
 дрита), Љутића и можда мањих група полапско-прибалтичких Сло-
вена међу којима и оних из данашње северозападне Пољске. Не знамо
тачно кад је започето насељавање ових Словена (и Срба) из групе
Зшадних Словена, али је, по свему судећи, завршено до краја УШ века
Јер, имамо поуздане податке да су почетком IX века били у Поморављу 
и некадашњем дачком Подунављу. С обзиром на тврдњу бројних исто-
ричара и филолога да су Срби (и Хрвати) на Балканско полустрво
не би требало искључити могућност да су се у Подунављу задржали и
неки Срби из те групације. Ако искључимо претпоставку да су се ту 
задржали неки делови из тесалске Сервије, не видимо са које би друге
стране Срби могли доћи у Поморавље и Подунавље осим са севера и
северозапада или са североистока. Али, ако су икада постојали, "дачки
Срби", нису морали доћи ни са севера ни са северозапада.   Уонострану
или овострану Дахију могли су доспети много ранијс и то из правца
т којег су наилазили и давнашњи походиразних народа у Трахију
илиу  европсху  СкитијуиСарматију.
Уосталом, ако нам је много шта из раније историје Срба у Помо-
рављу и Подунављу још увек неизвесно, чини нам се, да поновимо, да
то давнашње време постаје ипак нешто јасније поменом Кекавменових 
Срба уз Саву и Дунав у XI веку. Ако знамо да од IX до XI века није било
никаквих значајнијих сеоба, нити мањих кретања, можемо, рекли би-
смо, с правом тврдити да су Кекавменови Срби из XI века тамо били и
у X веку. Тако би се успоставила нека веза, макар и сасвимтанка, између 
оног времена кад су Срби дошли заједно са другим Словенима (VI, VII
 и. сва ср ска идолу  служашс дагону 

век) и XI века у којем нам савремени хроничар јасно указује на посто- нисмо сигурни у постојање "дачких Срба", већ и у томе што још увек 
 јање Срба и у северном делу Балканског полуострва. Кекавмен није немамо поуздано објашњење ни заПсеудо-Цезаријеве Словене (Скла-
имао никакав посебни раз лог да башСрбе помене као становнике близу  вине) и, уз њих, за Фисонце. Ко стоји иза имена Склавина у IV и V веку?
Саве и Дунава Било би необјашњиво кад бисмо помислили да их је Наукајошније објаснила како су  туииз чега настали Словени, нигде
измислио или побркао са неким Србима негде далеко на југу. Да се и на који начин појавило то име. Да ли је довољно само што знамо
Кекавмен није измислио Србе у Поморављу и Подунављу потврђује  да су се Срби касније иашли у саставу Јужних Словеиа пада сматрамо
нам, као што смовидели, један хроничар из сасвим другогкрајаЕвропе,  да суони одувек били саставнидео опште словенске групације? Сигур-
 Арнодц из Либека Кад су домороци напали логор ходочасника код но да није! Питање генезе Словена једно је од бројних нерешених 
Равног (Ћуприја), вероватно су западњаци већ знали кроз чију земљу  проблема у вези са настанком европских народа. Тако је и са проблемом
пролазе, а то су могли сазнати и од Византинаца који су  их пратили. У  Срба. Јављају се на простору од Кавказа до Лабе и од Балтичког до
сваком случају Арнолд није имао никаквог разлога да нападаче назива Јегејског мора, али и сувише касно да бисмо из помена њиховог имена
 другачије него онако како су они самисебеназивали. Далииз огорчења  у то време могли нешто поузданије да закључимо о њима у раздобљу 
и мржње или из неког другог разлога западњаци су нападаче, нази- пре документовано утврђене појаве њиховог имена, То раздобље мора-
вајући их Србима, описали најцрњим бојама.  ло је трајати вековима, чак и далеко пре почетка наше ере. Због те
Међутим, док се на том простору према Сави и Дунаву, како наслу- превелике неизвесности сваки помен српског или словенског имена
 ћујемо, донекле може назрети некаква веза између СрбаУПи СрбаХП пре доласка Словена на Балканско полуострво привлачи пажњу, ма
века, још увек смо немоћни у тражењу везе између "дачких Срба" и колико нам време кад се помиње име или простор на којем га налазимо
оних које некако прихватамо као становнике доњег Посавља, Поду- изгледали на први поглед магловити и тешко прихватљиви. Боље је,
навља и Поморавља Мада нас Кекавмен уверава да Срби у његово време ипак, покушати, колико је могуће више, него због дубоке сумње оду-
(XI век) живе тамо где су раније живели Дачани и Беси, ипак нам доста статиодбилокаквогпокушаја.Веомамалознамоо постанкуевропских 
смета ознака "дачки" за Србе, јер није свеједно да ли је реч о Дакији од народа, као и оних на домаку Европе, у првом миленијуму пре наше
пре 264. године, пре Аурелијанове реформе, или после 264. године кад ере, а много шта нам је непознато и у неколико првих векова наше ере.
Римљани препуштају онострану Дакију и јужно од Дунава организују  Процес образовања већих етничких група, њихово првобитно језгро и
 двеДакије:Приобалну(Шрепзм) иСредоземну(МееШеггапеа). Овадру- њихово развијање и територијално ширење, особито у току кретања,
га је делимично захватала и подручје некадашњих Беса,  што у овом
 још увек је само у области теоријских претпоставки. Ниједна научна
случају није без значаја
дисциплина сама, својии средствима и мстодама сазнања, није у
Ипак, чак да је Кунстман у праву кад мисли да су "дачки Срби" у 
стањуда нам пружи очекивано решење. Зато, да поновимо, немојмо
ствари досељеници из Мале Азије, које је, наводно, Трајан довео и
ни Кунстманове "дачке Србе" одбацити као плод маште пре него што
после освајања Дакије (107) ту населио, ми о њима не знамо ништа од
 утврдимо да је заиста тако. Тачно је да се уз наведени податак Карло-
почетка П века, то јест од наводног досељења, до почетка УП века, до вачког родослова "и сва србска идолу служаше Дагону" може поста-
масовног наиласка Словена То је читавих пет стотина година, што за вити веома много питања, али је и то боље него, као што је до сада било,
наше питање није мали период. Можемо само да претпоставимо да су   једноставно изоставититувест као безвредну. Писцу ове књиге се чини
Римљани, кад су 264. године напустили онострану Дакију и за владе  да и досадашња размишљања указујуда постоји неканит, макар не увек 
 Аурелијана основали јужно од Дунава већ поменуте две Дакије, за- повезана, која наговештава да се свестранијим и подробнијим истра-
 једно са једним делом осталог становништва преселили и "дачке Ср-  живањима може доћи до макар још неких нешто јаснијих резултата.
бе". Кад би заиста тако било, тиме бисмо временску разлику између   Да бисмо, међутим, будућим истраживачима колико-толико ола-
 другог и седмог века скратили за нешто више од сто година и свели кшали у размишљањима о вредности или невредности података о "свој
временску "празнину" на четири стотине година, Ако се сада још србској" и идолу Дагону чини нам се да већ сада морамо покушати да
сетимо да Псеудо-Цезарије помиње неке Словене као Подунавце (и сазнамо шта се све још може рећи о оним занимљивим записима
Фисонце), и то почетком V века, што значи да су ту могли бити и у IV  старих српских родослова и летописа; да видимо имају ли те вести
веку, а можда и раније, онда бисмо поменуту временску "празнину" какве везе са белешкама наших старих извора у којима стоји да је
између Трајановог времена и почетка УП века свели на само 150-200 Немања преко Техомила, Чудомила и Беле Уроша био у сродству са
година Овде не треба заборавити ни оних 25 словенских племена у   Лицинијем, зетом Константина Великог. То нас посебно занима због
Тракији које помиње Хоренски. Невоља је ипак не само у томе што  Лицинија за кога се каже даје био пореклом Србин из Дакије, а ми смо
 еља овакови
већ толико пута спомињали Дакију настојећи да нађемо неки траг о
постојању Срба у Дакији у неко рано време. Наравно занима нас и чија
 је уопшта била идеја да измисли такву родбинску везу. То нас занима
 утолико више што сматрамо да ово питање у нашој историографији
није довољно обрађено и што смо убеђени да због тога постоје извесне
заблуде кад је реч о пореклу неких података и тумачењу значења поје-
 динихвести.
Због велике хронолошке разлике између Немањиног времена (ХП
век) исмртиЛицинијеве (325), као избогдругихзасаданеобјашњених  51
појединости, неопходно је објаснити како су настале поједине очиг-
 ледне заблуде и установити има ли ипак у свему томе нечега што је
везано и за основну тему ове књиге. У одељку наших старих извора у 
којем су вести о сродству Немањином са Лицинијем, у недостатку 
правог решења, у нашој литератури се те тобожње сродничке везе
тумаче углавном као жеља неког непознатог састављача да што више
 уздигае углед Немање као родоначелника владајуће династије у срп-
ској држави и истовремено заштитника хришћанске вере у земљи. Због
тога је изабран Лициније зет Константина Великог, цара са којим је
313. године издао Милански едикт, којим се хришћанство проглашава
 дозвољеном религијом у римској држави. Чини нам се, међутим, да
постојећим тумачењем тобожњег сродства Немањиног са Лицинијем
није све речено. Вероватно је да ћемо праву истину тешко сазнати, али
нам већ сада изгледа да у постојећим тумачењима овог питања има
неких појединости које нису уочене па нису ни решаване, а има и
таквих питања која се намећу не само збогНемањиног нерасветљеног,
тобожњег, сродства са једним римским царем, већ и у вези са Кунст-
мановим "дачким Србима", а врло је вероватно и са Дагоном и навод-
ним прапретком Срба - Сером. Чак нам се чини да осврт на овај
проблем није наодмет и због свега што је досад речено о поморавским
и подунавским Србима.
По ономе што се у историји зна и узима за истинито Лициније (око
250-325), по рођењу Дачанин, године 308. постао је савладар цара Гале-
рија. Кад јеЗН-312. дошлоу царевини до унутрашњих борби Лициније
 је поделио власт са Константином тако да је Константин управљао
западним делом, а Лициније  источним и  северним  делом царства
Убрзо по заједничком проглашењу Миланског едикта (313) Лици-
није, који је био ожењен Константиновом сестром, је у свом делу  знамо сигурно ни из каквих је побуда записан, али у сваком случају
царства почео да. прогони хришћане. Дошавши тако у сукоб са Кон-
стантином претрпео је више пораза. 324. године био је заробљен и
 ускоро погубљен (по некима у Солуну 325. године). Кадје Љуба Стоја-
новић у уводу свог капиталног дела "Стари сргожи родослови и лето-
писи" дао опште напомене о родословима, под насловом "Текстови
међу собом и према првобитном", поводом вести о Лицинију рекао је
ово: "Почетак (бр. 1) гласи: Тлагољут истини списатеље јако Лики-
(ни)ју Србину бити родом, Јелину мудрованијем, и вса српска идолу  52
И сва србска идолу  служаше Дагону 
служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки именујут се; от Сера же
Србље'". Ово има само у Карловачком, а ја бих рекао, каже даље Љ.
Стојановић, "да је била и у орипшалу, јер се згоднијим речима, којима
се ауторитетом 'истиних списатеља' (а у самој ствари - као што ће се
ниже видети - ауторитетом Зонарина преводиоца) утврђује истини-
тост Дака и Срба и Ликинија као Србина, није могао почети спис коме
 је главни задатак и био да Србина Немању доведе у сродство са првим
хришћанским царем преко зета му   Србина  Ликинија Ако је то пре-
писивачев додатак, може му се само честитати".  Кад је мало даље Љ.
Стојановић говорио о писцу родослова навео је најпре мишљење Ст.
Новаковића: "Ст. Новаковић је рекао да је довођење племена Немањина
од цара Константина преко зета му Ликинија Србина 'могло изаћи из
оне исте средњевековне тежње која веже све и сва за хришћанство и
његове знаности... шта више могло би се помислити чак и то, да друга
глава осим Константинова и није могла онако шта мислити. У таком
случају још би могло бити питање шта је Константин (Филозоф)
написао прво, да ли тај родослов српски владалачке куће свога времена
или живот Деспотов" (81агше К, 65,66). Уз ово Новаковићево мишљење
 Љ. Стојановић додаје "Ија мислим даје така идеја могла понићи само
 у глави Константиновој, а на питање шта је прво написао, одговорио
бих да је прво написао родослов, али не онај кратки у Житију већ
опширан, од кога имамо прераде у пет редакција, па је из њега доцније
направио извод и унео у Деспотово Житије .
Као што је познато, Љ. Стојановић је скупио и штампао наше старе
српске родослове и летописе који су до његова времена пронађени и о
њимаје дао за сада најисцрпније и најбоље коментаре. Све то, ипак, ни
издалека није оно што домаћи родослови и летописи заслужују као
својеврсни извори за књижевност и историју српског народа. Много
шта је у нашим родословима и летописима остало нејасно, необја-
шњено. Има доста бележака чије порекло не знамо нити нам је јасан
њихов смисао. Рекли бисмо да је једна таква белешка и она о пореклу 
Немањине породице од Србина. Ликинија, уосталом као и она о идолу 
 Дагону и родоначелнику Срба - Серу. Објашњење Ст. Новаковића и Љ.
Стојановића за Немањино порекло да је то израз "средњевековне те-
 жње која веже све за хришћанство и његове знаности..." није довољно
 убедљиво. Пре свега, не знамо ко је први записао тај податак и када. Не
 
чудно звучи довођење Немање као организатора и заштитника хри-
шћанске цркве у својој земљи, па и прогонитеља богомила, у везу са
 Лицинијемкоји је у историји познат као отпадник од те исте цркве, као
идолопоклоник и непоколебљиви прогонитељ хришћанства у земљи
51 Љ. Стојановић, XVI
Исто, ХХХШ
 геља новаковић Исвасрбскаидол у  служашеДагону 

којом је управљао, између осталих   иуПодунааљу.  Не верујемо да би Каоштовидимо,имадостаразлогадасеоДагону,Дакији,Лицинију 

неко иоле упућен, а камоли Константин Филозоф, у жељи да истакне и Србима у нашим старим родословима и летописима и више и све-
Немањину приврженост цркви и уздигае углед његове породице, као страније поразмисли него до сада. Према оном што сада знамо о наве-
претка изабрао баш Лициниј а, општепознатог прогонитеља те исте  деним подацима не можемо рећи ништа поуздано, али можемо
вере и цркве. С обзиром на чињеницу да су родослови и летописи покушати да из свега са чиме располажемо створимо слику која би нам
настајали у крилу манастира и цркава, сигурно је да се из црквених  била колико-толико јаснија од ове коју за сада само назиремо. Посебно
списа и књига и до времена Константина Филозофа добро знало о бисмо желели да сазнамо могу ли се ове вести у нашим старим руко-
Јермилу и Стратонику, кој е је Лициније мучио, наводно, по некима, у  писима довести у везу једне с другима и колико се ове вести у тим
Београду, док Карловачки родослов има: "Прежде сего мучи светих  рукописима могу доввсти у везуса закључцима о географском по ложају 
мученик Јермила и Стратоника, јесте  сивДагониблт Исгра (Дунава), Срба у Подунављу до којих смо дошли читајући казивања страних 
и иних многих.53 Тај догађај који се десио у IV веку није могао записати хроничара који помињу Србе у близини Дунава од X до ХП века.
ниједан домаћи хроничар, јер се у то време Словени нису још масовно Прво што нас у вези са наведеним подацима о родословима и лето-
ни налазили на Балканском полуострву, нити су за такве вести били
писима интересује јесте  хо је био првобитни састављач поменутих 
заинтересовани пре примања хришћанства (свакако после УП века).
података, кад су типодацизабслежениигдс сунастали?  Кад се у вези
Упадљиво је да и неки други родослови помињу мучење хришћана
 указујући да је то опет било негде на Дунаву.  Тако родослови Загре- са старијим вестима у нашим раним рукописима говори о изворном
пски, Пајсијев и Врхобрезнички бележе: "и бивше јему (то јест Лици- тексту, наши истраживачи се обично позивају на Зонару који је на-
нију) на реце Дунавсцеј и мучи ту Јермила и Стратоника и иних  писао "Општу хронику која обухвата време од стварања света до 1118.
множество". То што родословци истичу "бивше јему на реце Дунав- године". Што се тичевредности његове хронике она је, каже се, "у томе
57
сцеј" можемо да протумачимо као да је реч о подунавским земљама, пре што је користио велик број старих, данас делом изгубљених изво-ра".
свега оним главним којима је Лициније управљао,   дачким, овостра- Ова напомена да је Зонара за своју хронику могао користити велики
ним. Овде морамо да подсетимо да уз те исте податке, које сигурно није број старих, изгубљених рукописа за наше питање може да буде од
забележио ниједан домаћи хроничар, стоји да је Лициније био  Дача- великог значаја, јер су се у неким од тих рукописа могли налазити и
нин пореклом, па нам утолико разумљивији постаје и онај део белешке подаци о Лицинију, Дагону, Дагонији, Дакији, Серу и Србину. Вер-
где стоји: "јеште си в Дагони близ Истра". Да не заборавимо, уз то, да  ујемо да ниједан од тих података није забележио неко од домаћих 
тај исти родослов почиње са подацима о Ликинију родом Србину и о писмених људи. Кад су се те вести појавиле у српској држави морало
Србима ("вса србска") који су служили идолу Дагону и да се због тога  је проћи много векова од времена којем горњи подаци припадају. Ако
називају и Дагони и Даки и да су од Сера Срби. Али о Лицинију као  је Зонара живео претежно у првој половини ХП века и своју хронику 
Србину читамо и у додатку Пајсијевом тексту у којем је почетак очиг-  довео до 1118. године, онда су његови изворници могли бити само из
 ледно сличан тексту у рукописном  Зборнику манастира Никољца и у   XI, X и из још ранијих векова. Било би јако важно кад бисмо могли
Бранковићевом летопису, само што је у вести о Јелену и Јелади краћи. нешто више знати и о садржајима тих рукописа. Јер, ако је у њима
Ево шта стоји у додатку уз Пајсијев текст о Србима и о Лицинију: стајало све оно о Лицинију, Дагону, Дакима, Серу и Србину, онда је до
" Јеште по раздељенији језика именовани сут Србин от некоего Јелена, могућег, раног састављача хронике у којој је Лициније био записан као
иже Јеладу насели, и в стлпотворении размешени бише језици, и  Дачанин и Србин, могло проћи само неколико векова, атоје временски
отоле прозва се Србин, и отоле мимошдшу много лет, Аугуст цар. При распон у којем је традиција могла бити сасвим добро сачувана.
сем роди се Господ наш Ји. Хс. Просфте в христијанстве благочствии
цар Константин. Ликиније же Србин бе . Најзад, Срби се уз Дакију 
помињу у још једном тексту, у Цетињском летопису, иначе веома
обавештеном: "Си светии Симеон утврди православије в земли Далма- 56  Исто, 67
56
тије, Дакии, глогољемихСрбљ,ијересипотреби".  А ко см о пр ави лн о ра зу м ел и ту м аче њ е Ђ . Сп . Ра до јич ић а изл ази да у јед но м
родослову, нађеном у Софији, за Ликинија стоји: "И цар Искленин". Ако би
"Исклен ин" значило "Словенин" и ако је податак веродостојан, онда бито сигур но.
билозначајноудаљимтумачењимародословнихвестиповодомпоменаЛикинија
53 Исто, 10 (Ђорђе, Сп. Радојичип, Из старе српске подунавске књижевности и писмености,
54 Исто, 2 Годишњ ак Филозофског факултета у Новом Саду, књ . Ш . Нови С ад 1958,160).
55 Исто, 40 57 Византијски извори, Ш , 245
 Г С Ј » - Л    поваковић
Шта даље може да буде значајно: Зонара у првој половини ХП века
није морао имати никаквог посебног интереса да баш српског владара
и Србе веже за Константиновог зета Лицинија Напротив, борбе које је
Византија од почетка IX века водила са Србима не би ли их опет
приморала на покорност нису могле изазвати никакву жељу неког
византијског хроничара да те исте Србе доведе у везу са Константином
Великим и његовим зетом Лицинијем. Та вест о Лш&нију као Србину,
о Дагону, Дакима (Дачанима) и Серу морала је бити негде записана пре
него што су Зонарини претходници, а и он сам, почели писати опште
историје и хронике свога времена. Опредељујући се за овакву могу-
 ћност рекли бисмо да се ауторитет "истиних списатеља" не односи на
ауторитет преводилаца Зонариног дела и чини нам се да је тешко
бранити мишљење Љ. Стојановића кад каже да "се згоднијим речима,
којима се ауторитетом 'истиних списатеља'... утврђује истоветност
 Дака и Срба и Ликинија као Србина, није могао почети спис коме је
главни задатак и био да  Србина  Немању доведе у сродство с првим
хришћанским царем преко зета му   Србина Ликинија. Ако је то пре-
писивачев дометак, може му се само честитати". Овде ваља најпре
 утврдити чињеницу да у Зонарином рукопису није могло уопште бити
речи о Немањи, који је до 1118. године могао имати, по некима, само
шест-седам година. По некима до те се године није ни родио, па се у  Уроша, вероватно некогугледногилинајуглсднијегпретка Нема њи-
то време није могло ни наслутити какву ће улогу имати у Србији.
Према томе, подаци о Лицинију као Србину, о Дагону, Дакији (Даго-
нији) и Серу могли су се налазити само у неком рукопису старијем од
Зонариног, а том безименом састављачу не можемо никако приписати
 жељу да уз те податке веже Србе у Византији, а још мање да са њима
 доведе у везу Немању. Сами наведени подаци су могли постојати још
много раније, али идеја да се они доведу у везу са Немањом и његовим
пореклом могла је пасти на ум само некоме далеко после смрти Немањ-
ине, можда тек негде крајем ХШ или у XIV веку,  мадајеуопште несхва-
тљиво да било ко од српских хроничара из времена Немањића
НемањинопорсклодоведеувезубашсаЛицинијем, поготовушто су
тихроничари свакако билииз цркв.енихредова. Зар Немашц који је у  писаразличитогпорекла и сасвим различите наменс. То су, по свој
својој земљи прогонио богомиле, подизао манастире и са својим сином
Савом радио на организовању и учвршћивању хришћанске цркве у  чији су садржаји мењани било додавањем или одузимањем неких
српској држави, да води порекло од Лицинија, жестоког и немило-
срдног прогонитеља хришћана у свом делу царства! Тешко је и поми-
слити да би тако нешто за Немању написао и Константин Филозоф,
коме се приписује родослов уз Деспотово Житије. Но, чињеница је да
се у већини наших старих родослова налази управо такав податак. За
сада није установљено ни када се тај податак први пут појавио ни ко га
 је забележио.
И сва србска идолу  служаше Дагону 
Упадљиво је, међутим, да у белешци о пореклу Немањином постоји
 једна очигледна хронолошка бесмислица. Велики је хронолошки раз-
мак између података о смрти Лицинијевој (325) и појаве Беле Уроша,
тобоже сина Лицинијевог, и сестре Цара Константина Великог. За
Белу Уроша стоји да је одмах по очевој смрти побегао на запад, у 
Захумље, док Бранковићев летопис има: "Гие11 ш СоШат (еггат, е1 т<1е
 уе ш1 ш Зе пг аат, П ш р те ге дпа уЦ ;; е 1 ш Де ех ри !зш Ди * а Ви 1§а па5 Гт р ег аг ог Љ иа ,
 Лцр* дие т весигат Ргоушгаат <11с1ат 2асћи1пиат... . Размишљајући шга
би у вези са овом вешћу могло бити и како је до ње дошло, пада нам на
 ум помисао  да јс у нском првобитном рукопису, који није имао
никаквевезе санашимдомаћимзбивањима, смрћуЛицинијевомбила
 заврш ена  или  ч и т а в а   хроника  илиједан њеи део. У   сваком случају,
понављамо, одељак у нашим изворима који почиње са Бела Урошем не
 може има ти никакве везе са прст ходним т екстом у којем се пом иње
 Лициније. Одељак који почиње са Бела Урошем могао је написати
само неки домаћи писмени човек, вероватно калуђер, који је по можда
већ постојећем узору желео да састави родослов владајуће династије
Немањића. Утомпрвобитномродослову српскединастијеНемањића
није могло бити никаквог извођења Немањиног порекла од
 Лицинија, Тај домаћи рукопис, родослов, могао је почет и од Беле
непородицс, когаје т радицијајасноупамтила . Упадљиво је да готово
 у свим нашим рукописима тај део почиње са: "Сиа видев син его Бела
Урош", (Бранковићев има "М ујЛепв   Ве1а   1Јго8   Гир*  ш Со(ћ1ат »еггат..."),
папретпостављамодајепреоваквогпочетха, којијеврло чудан, морао
постојати  неки  т е к с т ,  који је   изгубљен, па је  хроничар, немајући
никакведругсподаткеопрецишБеле Уроша, аимајућиурукаманеку
византнјску хронику хоја се за вршавала смрћу Лицинијевом, једно-
ставно на тај завршет ак прикључио Белу Уроша уз Лицинија, пого-
товукадјспрочитаодајсЛицинијебио Србин. Дакле, не могавшида
ово "Сиа видев..." наслони на нешго што се збивало у домаћим окви-
рима, хроничар је Бели Урошу приписао да је видео смрт Лицинијеву.
Такоје, каконамсе чини, дошлодомеханичкогсастављањадваруко-
 
прилици, првобитно биледве целине које сукасније преписиване и
 
појединости, те су тахо наста јале различитс редакције првобитних 
текстова. Ако овако гледамо и тумачимо постојеће родословне и лето-
писачке белешке одКонстантинаи Лицинија до крајаНемањине дина-
стије, стичемо утисак   да наши, домаћи хроничари, нису ни имали
58 Љ. Стојановић , 279
  сва сроска идолу служаше д агону 

намеру да хришћанског владара Немању доаеду у везу са прогони-
тељем хришћана Лицинијем.
Убеђени да је овако било предложили бисмо да се будући истра-
 живачи наших родослова посебно задрже на овом мишљењу Љубе
Ковачевића:" Ја бих рекао, да је Константин (Филозоф) затекао у Срби-
 ји утврђено мишљење о пореклу Немањином од "Србина" Ликинија и
сестре цара Константина, које он, као странац, није хтео, а можда ни  
смео да одбаци", али вреди имати у виду и ово што каже Љ. Стојановић:
"Исто тако мало је вероватно да је у народу било икад успомене на
 Ликинија, јер што се у народу зна за цара Константина, то је ушло из
црквене књижевности, а одатле можда и врло помућена успомена на  
59
цара Дукљана и Дуклијана".
 Ако смо у праву са нашом претпоставком о невештом спајању два  
рукописа сасвим различитог порекла, једне хронике (византијске),  
која се у некој редакцији завршавала смрћу Лицинијевом, и другог
чисто српског, који је (можда без оригиналног почетка) почињао са
Бела Урошем, по свој прилици неким претком Немањиним,  онда се не
 може уопшт е рећи  да су   састављачи наших   старих   родослова и
 лет описа свесно изводили пор екло Нема њино из бра ка сест ре цар а
Константина и његовог савладара Лицинија. Чини нам се да је та  
велика заблуда настала због још увек недовољно проучених наших  разован човек; да ли ј ош гроф Бранковић или можда пре Пејачевић?
старих родослова и летописа. Чудновато је да се нико није запитао како
 је могуће да домаћи састављачи, хроничари, махом црквени људи,
изразито хришћанском владару Немањи директног претка траже у  вићевог летописа, вероватно док је још био на српском језику, и то ону
изразитом мучитељу хришћана - Лицинију. Да поновимо, сва заблуда
отпада ако у нашим домаћим рукописима издвојимо одељак о Бели
Урошу и посматрамо га као почетак једне сасвим независне хронике  
српских владара чији је састављач, можда и не знајући за претходно  
стање, започео хронику, односно родослов, оним што је до његовог
времена било записано, сачувано или по традицији познато. Тај руко-
пис је, било преписивач сам, или неко после њепу  уклопио у већ
постојећухроникукоја није имала никаквевезе са хроником српских  стом, али без икаквог објашњења. Да ли је тај састављач запазио да се
владара. из Немањине породице.
Размишљајући и даље у овом смислу можда бисмо могли рећи да је
сасвим могућно да се неке заблуде око Лицинија и Беле Уроша могу  чињеница је да је без икакве примедбе оставио онај део где се у
већ сада отклонити. Слутња да белешка у нашим старим родословима
и летописима, која почиње с аБелом Урошем, ие може имати иикакве
везе са оригиналним рукописом неке опште хронике, латинским или
грчким, као да се обистињује и оправдава увидом у текст који се, на
 латинском језику, налази уз Пејачевићев рукопис Бранковићевоглето-
писа. Тај текст није штампан ни у Кукуљевићевом издању Бранко-
вићевог летописа (АЉћг Ш, Загреб 1854) ни у издању Љ. Стојановића
(1927), већ тек 1960. (Р. Новаковић, Бранковићев летопис).
Овде не можемо улазити детаљно у питање како се тај део о Лици-
нију нашао на оном месту уз рукопис Бранковићевог летописа, јер је
то посебан посао, већ само да укажемо на могућност да је та белешка о
Лицинију могла ући у неки првобитни рукопис општег дела, касније
изгубљеног, из којег су у своје време домаћи родословци преузимали
оно што им се учинило да може да послужи као увод у домаћу историју.
Осим тога, чини нам се да из овог, да кажемо, додатка уз Бранковићев
летопис можемо да наслутимо и ко су "истини списатеље" којима
наши стари хроничари приписују вест о Лицинију као Србину, о
Дагону, Дакији и Серу. Уз кратке податкео Лицинију и уз опис догађаја
у вези са сукобом између Константина и Лицинија, непознати саста-
вљач ове  белешке позива се на неколико класичних писаца које је
састављач Карловачког родослова претворио у "истине списатеље".
Према стилу и садржају ове белешке, у ствари краћег описа збивања
последњих година живота Константиновог савладара Лицинија, као и
према старијим писцима на које се састављач овог описа позива, јасно
је да је тај кратки животопис Лицинијев могао написати само об-
Сумњамо да би то могао да напише неки домаћи састављач родослова
или летописа пре XVI или ХУП века Прочитавши рукопис Бранко-
 
кратку белешку о Лицинију, која на латинском почиње: "Глсшшз ћађепз
Сопз1апШи зогогет ш сошидет...", писац је сматрао да о Лицинију треба
да се зна много више. Као добар зналац савремених извора узео је да о
Лицинију напише мало опширнију белешку, којој је дао наслов: "Ђе
1лсш1о ех Радго шЛа зесцаепИа" и под тим насловом је поменуо неколико
60
писаца међу њима и Кедрена.   Тај састав је на одговарајућем месту 
 унео уз текст Бранковићевог летописа, паралелно са основним тек-
белешка о Лицинију у Бранковићевом летопису много разликује од
онога што је он о Лицинију сакупио од савременика? Не знамо. Али
 
 летопису као син Лицинијев помиње Бела Урош. Ипак, тај анонимни
састављач помогао нам је да закључимо, или барем да смелије пре-
тпоставимо, да су домаћи састављачи родослова и летописа као узор
имали и неки текст у којем су уз Лицинија стајали и сви подаци који
су ушли у Кар ловачки родослов (Лициније Србин, Дагон, "сва србска",
Сер).

59 Исто, XIV  60 Р. Новаковић, Бранковићев летопис, Београд 1960,38-41

 гељановакови сва ср ска идолу служаше агону 

На жалост, нису нам доступна сва дела писаца који се помињу у овом вежу за Србе, и Дагона, и Даке, и Лицинија и Сера?  Икако тода нас све
 додатку Бранковићевог летописа о Лицинију. Зато не знамо да ли се и то води баш у источно Подуназље, куда нас упућују и неки каснији
 у њиховим списима, или само у некима од њих, налази и неки од византијски и западни хроничари, и, уопште, заштоје све то некако
наведених података из Кар ловачког родослова Из овог описа Лицини-  усмерено према истоку? Зашт о нас баш иишта од горњих вести не
 јевог живота потврђује се, барем, што смо и знали да се сии Лицинијев води према другим Србима, према онима међу којима је настало
није звао Бела Урош већ, као и отац, Лициније ("сопвШш* и* ПШ Соп-  језгрора не ср пске државе?  Сетимо се да и Бела Урош по смрти Лици-
а1апШ и Спззгаз еЛ , Сопз<;ап1ши8 Ш шв ди одие 1лсши 1лстшв саеаагев Негеп4"). нијевој бежи на запад, значи са истока.
Из истог додатка видимо да се Лициније оженио Константиновом Тражећи неко прихватљиво решење претпостављамо да је прво-
сестром Констанцијом 313. године, да је последњи сукоб између Кон- битни састављач све то записао независно од тога шта ће се касније
стантина и Лицинија био 323. и 324. године и да је 325. Лициније био  десити, да ли ће се и где појавити Срби са својом државом. Не би било
погубљен у Солуну или код Солуна (арш! Тћева1ошсат). Тиме се овај разумљиво веровати да, на пример, Византинци горњим подацима
наслов о Лицинију завршава, а наши родослови однекуд уносе најпре  желе да баш своје упорне противнике Србе доведу у везу са неком
вест да је Лициније са Константиновом сестром добио сина који је старом владарском кућом, па макар то био и прогонитељ хришћанства
имао белу косу па су га због тога назвали Бела Урош. После тога у   Лициније, зет прослављеног владара Константина. По свој прилици
нашим рукописима најчешће одмах стоји како је Бела Урош, кад је горњи подаци су, уз помен Лицинијевог имена, били записани у прво-
видео да је Лициније погубљен, побегао на  запад. битном тексту, можда на латинском или грчком језику. Кад је почело
Кад мало пажљивије упоредимо текстове о Лицинију и Бели Урошу  превођење на црквенословенски или српски језик та нова врста писа-
 у нашим родословима и летописима са оним додатним текстом о них споменика добила је наслове: "Историја в кратце о србских цареј"
 Лицинију уз Бранковићев летопис, састављеним на основу казивања (Карловачки родослов), "Родословије светих ктитор и господ србских"
више старијих писаца, запажамо да има доста неслагања не само у  (Загрепски), "Сказаније в кратце о србских господах" (Врхобрезнички),
односу на онај додатак уз Бранковићев летопис, него и на текстове "О родословији же слово" (Константинов), Тодословије србских гос-
појединих других родослова. Из тога би се могло закључити  да је под" (Ћоровићев) и сл. Већ по насловима наслућујемо да су  им саста-
 мождапостојаоинекирукописзакојиминезнамоида сууњему, или вљачи давали називе доста произвољно. Ти наслови не одговарају 
 увишењих, постојалинекиподацикоје сунашисастављачиузимали потпуно ни садржајима рукописа, јер готово сви родослови имају на
према свом нахођењу. почетку део о римским владарима, што само по себи указује на стране
 Да поновимо: не верујемо да је неко просто измислио све ове пода- изворнике општег дела, а то је важно због податка који се у нашим
тке о Дагону, Дакији, Дагонији, Серу и др. То нико од домаћих саста- рукописима налазе испред одељка о Белом Урошу.
вљача није могао измислити. Све то могли супрочитат и самоунеком У овом смислу рекли бисмо да је посебно интересантан   Ћоровићев
 рукописуилиунекимрукописима,   које су састављалиписци, римсш родослов. Он у тексту има два наслова Најпре, "Родословије српских 
илигрчки, у првимвековима наше ере. За нашу историју, а посебно за господ", где почиње са Белим Урошем, а завршава смрћу Немањином.
настанак наших старих рукописа, било би и занимљиво и корисно  Други наслов гласи: "Ородословију српских господ"   и ту опет почи-
истражити у којим се све старим рукописима налазе оне вести које ње са Белим Урошем, а завршава са књегињом Милицом, Стефаном,
нису домаћег порекла а ушле су у различите редакције наших родо- Вуканом и Добровојем, уз ову напомену на крају: "Сиј родослов исписа
слова и летописа. Утисак је, за сада, да иза највећег броја тих зани- свети Сава в жите својем. И тех светих молитвам(а), Боже помилуј нас,
мљивих бележака стоји историјска основа. амин". Одмах је упадљиво да је овај родослов најближи нашој пре-
Уосталом, ако се нама чини да у поменутим белешкама има истине, тпоставци  да је постојао нехи рукопис у којемје био сачуван само
ипак остаје питање: ко је Лицинија прогласио Србином и зашто? Ко је  родослов домаћих владара, српских, а који је неком приликом при-
записао да је сва српска служила идолу Дагону и да се због тога називају  кључен уз рукопис неке опште хронике без икакве суштинске везеса
и Дагони и Даки и да су Срби од Сера? То заиста не може да има никакве техст ом српских рукописа. Све говорида у Ћоровићевом родослову
везе са српским хроничарима Али, ако су те вести записали било рани назиреморукописнајближипрвобитномродословусрпскихвладара.
византијски или још пре неки старији писци, кој и се још у своје време Он не почиње онако како почињу сви остали прелазећи са Лицинија
позивају на "истине списатеље", онда горњи подаци заиста заслужују  на Бела Уроша. Међутим, ако је свети Сава имао икаквог удела у 
посебну пажњу, па чак ако је у питању и неко невешто етимологизира- састављању овог родослова могао је записати само оно што се десило
н>е. Опет нас занима откуда да ти рани "етимолози" баш све ове појаве за време док је он био жив. Према томе, отпада напомена да је свети
 ^
^^^
^™

Сава написао цео родослов. Сам за себе не би написао "свети Сава".

Вероватно је да се приликом састављања овог родослова знало да је део поготову ако се сложимо да првобитна редакција српских родослова
о Немањи написао свети Сава, или да је то неки извод из Савиног није имала никакве везе саКонстантиновим и Лицинијевим временом.
 житија Немањиног. Зато је, или из поштовања према светом Сави, или Осим тога, ако се запитамо ко је од српских хроничара могао знати да
неком омашком, касније забележено да је свети Сава саставио цео  је "сва србска" служила идолу Дагону, не бисмо никако могли са
родослов. Али, да поновимо: било како било, рекли бисмо  да је ово сигурношћу одговорити. Могли бисмо једино рећи да ником од дома-
 редакција оног родослова српских владара хоји је у другим случа-  ћих писаца, чак ни оним најстаријим, тако нешто није могло пасти на
 јевима омаш ком уклопљен у не ху општ у хронику. Тиме је створ ена  ум. Њиховом схватању хришћанства у време јаког утицаја цркве у 
 забуна и заблуда о тобожњој тежњи домаћих средњовековниххр они-  држави није могла ни погодовати вест о идолопоклонству Срба па ма
чара да лозу Немањића преко Лицинија доведу у везу са Констан- кад то било.  Податах о Дагону и Србима мора да је забележио неки
тинон Великим, заслужним за ширење хришћанства у римском сасвим неутрални хроничар, који према Србима није мора о имати
царству.   А ко је свети Сава имао било каквог удела у писању прве иикакво посебно осећање, па било дајереч о Србима у немањићкој 
редакције Ћоровићевог родослова, он сигурно не би написао такву  Србијиили о неким Србима другог порекла и са другогпростора.
бесмислицу, а намерно је не би написао ни други домаћи састављач. У овом тренутку ие налазимо ни разлог због којег би неко измислио
Све ово, што смо досад рекли поводом неких вести наших старих  податак о Лицинију као Србину. Срби нису имали никаквог раз лога за
родослова и летописа, уз успутни кратки осврт на њихову композицију  то, ани византијски хроничари. Лициније је био родом из Дакије и кад
и садржај, рекли смо у жељи да што боље растумачимо смисао почетне  је хроничар описивао његов однос са Константином било је нормално
бепешкеЊрловачкогроџословаукојојсуподациоЛицинијуСрбину,  да каже каквогје порекла царев савладар и зет, а кад је рекао да је Србин
 Дагону,Дахији и С еру,   и да оценимо у којој мери их можемо при- могао је сматрати да треба да дода и податак да је "сва србска" служила
хватити као веродостојне. После свега што је овде речено о постанку  идолу Дагону.  Мождајехроничар овододао желећи посебно да иста-
српских родослова, и свега што иначе знамо, сматрамо да ниједан од жнеЛицинијево отпадништво одхришћанства ињеговоприклањање
горњих података није потекао из пера српских хроничара Ипак нам је старим боговима, па мује добро дошло да хаже да је и "сва србска",
несхватљиво откуд онакав увод у родос ловље, осим ако то није учињено односно срединаизкојејепоникаоЛициније, иекада служилаидолу
због Константина, заштитника хришћанства, коме је и посвећено нај-  Дагону.  Тешко је и помислити да је неко све то смислио у тренутку кад
више простора у том првом делу родослова. Како је признање хриш-  је писао хронику. То је негде већ морало бити написано или се за то
 ћанства везано и за Лицинијеву личност, хроничар је сматрао да је знало. Зато нам се чини да ће пре бити да се за Србе у Дакији, оно-
неопходно да каже неку реч и о Лицинију, а пошто је од "истиних  страној или овостраној, знало од раније. Мислимо да Љ. Стојановић
списатеља" сазнао да је Лициније био Србин, писац је оценио да би
требало да каже нешто и о земљи из које је потицао и о народу којем је
припадао. Одакле је сазнао, или где је прочитао, да је Лициније био
Србин - не знамо. За нас овде није чак толико ни битно да ли је
 Лициније заиста био Србин или није, вероватно да није, већ зашто га
 уопште називају Србином.  Нијелиможда зато штојерођен илишто
 јс жшео ивлада о подр учјем, дачким и тр ачким, где сууњегово врем с
живели, између осталих, и Срби. То није немогуће, с обзиром на све
оно што смо о боравку Срба сазнали из описа византијских и других 
раниххроничара, почев још одПсеудо-Цезарија. Кад хроничар каже да
 је Лициније пореклом био Србин, а по образовању Грк ("Јелину мудро-
ванијем"), то јест да је имао грчко образовање, јасно нам је да је тако
нешто могао да напише само неко ко је имао савремене податке о
Константину, Лицинију и збивањима у царству у њихово време, или
барем ко је био много ближи том времену. Слично се може рећи и за
овај податак Константиновог родослова:  "С  же Ликиније беше далма-
тински господин, родом Србин, и роди от Констанције сина Бела Река Скамандер на Шлимановој карти.
Уроша..." У основи то српске хроничаре није морало да интересује, ОколинаТроје: 1.АсћШз, 2.Ра(тосЦ, З.АЈааз 1шпи1ив

92
 неће бити у праву кад на једном месту каже: "Ликинија је раније
начинио Србином словенски преводилац Зонаре (при крају прве поло-
вине XIV века), као што је и Даке и њихова вођу Декевала: 'Воинствова
 же Трајан на Даки, сиреч на Србље..., Трајан... победи Србље, господин
 же СрбскиДекевал отчајав се, закла се сам, итд,..'".61
Покушавамо да пронађемо разлоге због којих би неки словенски
преводилац баш Лицинија, Дачанина, мучитеља хришћана, прогласио
Србином, али не налазимо их. Штавише, уз све друге наговештаје о
постојању неких раних Срба у Подунављу упадљива је и ова белешка о
Трајановом походу и рату против Дака, "тојест Срба". Коме би било
потребно да баш Србе помене у Трајановом походу на Дакију? Зани-
мљиво је и може бити врло важно да се двојица дачких владара про-
глашавају Србима, најпре Децебал (Декевал), а онда Лициније.
Ниједан од њих није морао бити пореклом Србин;  хроничари суих 
 могли прогласити Србима  з а т о   што су,  између  осталих,  владали и
Србима. Осим Дакије која је 107. године постала римска провинција,
све друге Дакије које се помињу у вези са Лицинијем и Србима односе
се на две Дакије јужно од Дунава. Оне су организоване после 264.
године и на њих се, рекли бисмо, односе подаци о Србима, Лицинију,
а можда и о Дагону.
 Дапоменемосамонеколико примера из којих закључујемо даје реч
о овостраној Дакији, јужно од Дунава, барем кад је реч о Лицинију:
"Прежде сего мучи (Лициније) светих мученик Јермила и Стратоника
 јеште си в Дагони близ Истра (Дунава) и иних многих" (Карловачки
родослов); "И бившу јему на реце Дунавсцеј и мучи ту великије в
мученицех Јермила и Стратоника и иних множество" (Пајсијев); "И
61 Љ. Стојановић, XIV  КосхпШ !ШГ-1988). Као шго се зна, наши родослови и летописи као ро доначелника
 До сада је најопширније о Лицинију као Србину и Дачанима као Србима
расправљаоРастиславМарићповодомосвртанаКонстантииовживотописдеспота
Стефана. Помињући могуће изворе наведеногКонстантиновог дела, Марић у више
махова указује на српски превод Зонарине хронике: "У српском преводу Зонарине
хронике, међутим, на више се места говори о Дачанима као о Србима, за њихова
се краља Децебала каже да је српски владар, до к за Лицинија изрично вели да је
био родомСрбин".Ако је, дакле, Зонара крајемХ! илипочеткомХП веказабележио
горње податке, што може да значи да су ти подаци коју деценију или и ко ји век  Можда би, ради што бо љег сазнања о БеломУ рошу, било корисно да се ј ош једном
старији, онда и те белешке свакако ваља укључити у размишљања о етничкој
пргаадности становника Подунавља у првим вековима наше ере. У сваком случају,
 упадљиво је да се у једном доста раном византијском рукопису помињу српски
владари у Подунављу у време кад се зна да се језгро ране српске државе налазило
 доста далеко на југозападу(приморске земље, Дукља, Рашка, Босна). Да поновимо,
ако ни Децебал ни Лициније нису били српски владари, сигурно их нико не би
назвао српским владарима да није постојала нека традиција о врло раном боравку   да препознамо Белог Уроша (види: Р. Новаковић: Четири прилога Историји и
неких Срба на оностраном и овостраном дачком тлу, или можда и на једном и
на другом.
94
мучи великије в мученицех Јермилаја и Стратоника при реце Истросе
в Белграде" (Пејатовићев). Необичнаје и ова вест Цетињског летописа:
"Си свети Симеон, утврди православије в земли Далматије, Дахии,
глагољемих Србљ (Срвблв) и јереси потреби", док Верковићев и Ос-
тојићев, а слично и Сеченички, имају: "составши же се јему на Дуна-
естеј реце главу отсече царју Ликинију и воиску јего разби".62. Овде
бисмо могли додати и наслов Хаџи-Јордановог родослова: "Се же
родсхЈловијегосподземлитривилскије^трибалске^Уеж-еУесгсрлсгаг/е;
начн од светаго Симеона да јест". Размишљајући посебно о зани-
мљивојвестиЦетињскоглетописападанам наумдаби семожда помен
 Дакије на том месту могао односити на овострану Дакију источно од
Велике Мораве, у којој је Немања ратујући против Византије у саве-
зништву са Угрима заузео више градова међу којима и Равно. Ако је
тако како тумачимо, то би био први и једини помен данашње северо-
источне Србије као Дакије (Приобалне, К^репам). Можда нам је тиме
 летописац својом вешћу потврдио оно што је 1172. годаше Арнолд из
 Либека забележио кадје онуда пролазио и описао напад српских стре-
 лаца. Изгледаневероватно, алине и немогуће, дасе назив Дакије за тај
крај у домаћој традицији задржао тако дуго, али ако смо у праву, онда
 је драгоцени податак летопишчева примедба да се у тој Дакији налазе
Срби, да припада Србима. Тиме би се потврдила наша оцена да су
ПоморављеиПодунављеврло занимљивипросториза историју Срба
62   Исто, 10,14-15,45,67,191,197Кад се недавно у једном чланку Јап И.е8пу  определио
за Завиду као оца Немањиног и кад је истовремено саставио и једну родословну 
таблицу Немањиних предака, најранијег претка означио је са Н (непознат) (Јап
^евпу,   84еСап 2а\уМа вуп  ТЈгозга I  ојсет 31е(апа Кетат.  КосгшИ Шз^огусгпе,
српских владара наводе Белу Уроша (или Белог Уроша), па нам пада на ум да би
 у наведеној родословној таблици онај непознати предак могао бити Бела Урош
(Бели Урош). Не знамо време кад је Бела Урош живео, али је упадљиво да га
састављачи родослова помињу увек као првог владара, истичући да је због напада
бугарских царева морао из своје земље да бежи на запад, при чему од тих западних 
земаља наводе углавном Зету и Захумље (Хум), али неки истичу да је, пре него
што је пребегао у Зету (и Захумље) био и "господин српске земље".
што савесније проуче записи са цркава и надгробних споменика које је М. С.
Милојевић издао у свом Путопису дела праве  (старе)   Србије, П,  Београд,  1872.
Пошто се у тим записима спомињу личности и догађаји везани за неке борбе које
су се у Хвосну догађале по свој прилици у другој по ловини IX или у X веку, није
искључено да је краљ Павлимир, који се спомиње у једном запису, иста личност
којуДукл>анинназива5ело-5елимир, пабисмо,можда,утомБелу-Белимирумогли
Историјској географијиСрбије. ЗборникФилозофског факултета, књ.Х-1, Београд
1970,205-238)
95
 и далехо пре  него што  је то  подручје ушло у   састав  појма.  срсдњо- што је већ добро познато, више научника нас уверава да су Плинијеви
вековне Србије. Такву вредност можемо приписати и податку саста- и Птоломејеви ЗегМ и Зегга најранији помени имена Срби. Ако је то
вљача Хаџи-Јордановог родослова о тривилској (трибалској) земљи заиста тако и ако је Жупанић у праву кад те Србе и Сереје налази у 
као српској. Чини нам се да ту не може бити грешке. масиву Кавказа и кад тврди да је корен назива 8егМ и Зегга Сер, онда би
Горњи податак о Дакији у Цетињском летопису нагони нас да се могле имати праве основе и белешке у рукописном Зборнику и Бранко-
опет подсетимо којим се све поводом помиње Дакија, мислимо у првом вићевом летопису у којима стоји: "Од Сера же Србљ€  >.  То би даље
реду на овострану (Шрепвш). Упадљиво је да је баш владар Лициније, могло значити, ако су Плиније и Птоломеј забележили стање које су 
пореклом из Дакије, постао прогонитељ хришћана и хришћанства затекли или преузели из неког старијег извора, што је вероватније, да
 уопште. То може да значи да је у Дакији, негде ближе Дунава, још и у  су Срби, било у области Кавказа или негде у околини, постојали и пре
IV веку н.е. идолопоклонство морало имати јаке корене. Исто тако је П и I века н.е. Ако готово исти податак налазимо у нашим раним
 упадљиво да се баш за Даке и Дакију везује име идола Дагона То што рукописима можемо, чини нам се с правом, претпоставити да је пре-
се уз Дагона помиње и Дакија могуће је, као што и Кунстман мисли, да  узет из много старијих римских или византијских хроника, можда
 је због тога што је Трајан, одузевши Парћанима Јерменију, Месопо- најранијих,пазакључитидасу истаривизантијскихроничаризабеле-
тамију, Асирију, па и Петрејску Арабију (Агаћм Ре1геа), по свој прили-  жили једно стање које су нашли у још старијим рукописима Они
ци преселио део тамошњег становништва у Дакију (онострану), а они свакако нису имали иикаквог разлога да измишљају баш Србе, ако ови
су могли пренети култ Дагона, који је и био највише раширен баш у  нису постојали као један од старијих народа било на Балканском полу-
горе поменутим земљама и државама. Не знамо колико је тачна вест да острву илиу његовој близини. Уверенисмо дасе иПсеудо-Цезаријеви
 је Дакија по Дагону названа и Дагонија, али је за наше размишљање Сери, које помиње између Персијанаца и Гела, односе пре на народ
необично привлачна Уосталом, зар састављач Карловачкогродослова чији је корен Сер, дакле на Србе, него на Кинезе. Пратећи овако траг
не каже уз вест о мучењу Јермила и Стратоника "јешче си в  Дагони најранијих помена имена Срби, стичемо утисак да тај траг води, пре
близ Истра"? Овдеје очигледно назив Дагони исто што иДагонија, свега, према јужној обали Црног мора и то према кавкаско-малоазиј-
одно-сно Дахија. Кад су Римљани после 264. године преселили део ској, а онда и европској мезијско-трачкој и дачкој. Повод за овакву 
стано-вништва из оностране Дакије на подручје јужно од Дунава, оријентацију, налазимо, за сада, поред помена Плинијевих и Птоло-
вероватно је то становништво из оностране Дакије на подручје јужно мејевих Серба и Сереја и Псеудо-Цезаријевих Сера, још и у нашем
од Дунава, пренело и култ Дагона Можда је и сувише смело тврдити Карловачком родослову, у којем стоји: "Глагољут истини списатељи
 да је, може бити, и Лициније био један од поштовалаца идола Дагона  јако Лики(ни)ју Србину бити родом, Јелину мудрованијем, и вса срб-
или ће можда Кунстман бити у праву кад каже да се значење имена ска идолу служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки именујут се: од
 Дагон временом знатно изменило и  постало је  само потеп <1е1   Га1з1, Сера же Србље". Ма колико ове вести биле још увек недовољно про-
односно обележје незнабожачког кулга уопште. верене и неизвесне чини нам се да су ипак драгоцене, јер се, како смо
Ма колико да смо опрезни при тумачењу наведених података у  запазили, некако уклапају у хронолошке и географске оквире у којима,
нашим старим рукописима, и уздржљиви при опредељењу за коначно ослањајући се и на друге изворе, назиремо неку везу са именом Срби
решење, склони смо ипак да више пута наведене податке у рукописном и са Србима као етничком групом. Упадљиво је да се и из других 
Зборнику, у Карловачком родослову и другим нашим родословима и изворакоје смонавелизакључуједајеречоСрбима самопремаистоку
 летописима оценимо као врло значајне и безмало прихватљиве. Није а не према западу,  мада је неоспорно да је  Срба  било и   т а м о  и то  као
 ли, пре свега, посебноупадљиводанасготово свипоменутиподациу главне и бројније масе. Но, овде је реч о подацима који упућују   само
 разним белешкама. упућују искључиво на. североисточни и источни на оне Србе који су се могли налазити према истоку и чији је долазак 
део Балканског полуострва, а преко њега. и на малоазијски простор?  на Балкан могао уследити из тог правца. Божанство Дагон нико не
Пада у очи и једна исто тако упадљива хроно лошка и географска пове- оспорава Постојало је у прадавно време и у науци је најприближније
заност вести о Дагону, Дакима, Лицинију и раном помену Срба са  утврђено и на којем простору је његов култ био раширен, па се, видели
Србима који се помињу између IX и X па до краја ХП века, и све је то, да смо, помињу и подручја горњег Еуфрата и Тигра, а то је простор који
поновимо, везано за простор источно од Велике Мораве.  је од азијске обале Црног мора удаљен у ваздушној линији само око 200
Ево, опет, укратко да поменемо све оне моменте који су утицали и километара, а од јужног подножја Кавказа око 300 километара. Ако су 
 утичу да наведене податке оценимо као сасвим прихватљиве и да их  Плинијеви и Птоломејеви 8гМ и Зеггеј, па и Псеудо-Цезаријеви Сери,
препоручимо за даља разматрања као оригиналне и веома корисне. Као били прапреци каснијих Срба, неки њихови делови могли су кренути
 у Европу у два правца, слично Кимерцима и Скитима, једни северном
 обалом Црног мора, а други јужном, малоазијском, а могли су до необјашњиво да није постојала макар нека основа за овако сврстане
мезијско-дачког Подунавља делимично стићи и преко Црног мора. У  податке,
сваком случају, овај простор око Црног мора, кад су у питању сеобе  Док овде помињемо Дагона и Дакију да ие заборавимо на једну од
народа, не представља никакву несав ладиву даљину. Само време и неке  ликовних представа Дагонових - на комбинацију човека и рибе. Да ли
опште околности могле су успоравати кретање. Према томе, ако је се само стицајем околности десило да се баш у налазима Лепеиског
 један део кавкаских Срба у прадавно време кренуо на запад преко Мале Вира, на тлу некадашње Приобалне Дакије фааа Шрепзв), уз сам Дунав,
 Азије, могао је на простору горњег Тигра и Еуфрата прихватити култ наилази на низ предмета са облицима који донекле подсећају на главу 
идола Дагона. Тако би намсе иМилојевићев "храмЗегђса, бога дакског", рибе. Није немогуће да је хулт идола Дагона из Мале Азије, по свој 
по свој прилици у источном делу Мале Азије, јерменском, могао чини- прилицииз  Јерменије, са  подручја  горњег Е у ф р а т а и  Тигра,  пренет
ти сасвим вероватним, као уосталом и његови Морјани, Морци, или на обалу Дунава са само донекле измењеномпредставомидола, чији
Будимирови Маријани. Не можемо сматрати безвредним ни Венаније,  ликови и ина че постоје ур&зл ичитим облицима. Можда је и сувише
Венаше, јер нам та имена по звучности нагињу називима Вунд, Венд смело да помислимо да су облици глава нађених у Лепенском Виру
(Венет?) и земљи Вананд, коју помиње Мозес из Хорене. По казивању   можда израз неке посебне сект е Дагонових идолопоклоника.
Хоренског овај народ је дошао са севера, од Кавказа,  али Хоренски Међутим, док се овакво тумачење у вези са Дагоном чини вер-
говори и о најездиАлана на Јерменију, опет са севера.  Не можемо оватним, остаје за сада необјашњиво како се баш уз та ј податак нашла
запоставити ни две групе Сармата назначених наПојтингеровој табли, вест да је том идолу служила "сва србска". Да ли сви Срби или сва
Зиаш Загтаге и Зааопе 8агта1е, уз саму јужну, малоазијску обалу Црног Србија? Који Срби и која "србска"? Наш покушај да прикажемо смер
мора. Најзад, не можемо да и овде не споменемо и тројанску реку  којим су се могли кретати Плинијеви и Птоломејеви Срби од Кавказа
Ксантос (Ксамандер) за коју и Милојевић и Будимир кажу да се у своје преко Јерменије и Мале Азије до овостране Дакије за сада је још увек 
време звала Србица, а има и појединаца који кажу да је једна река  у домену претпоставке. Јер, будући да не верујемо да је ту вест као
Србица текла и кроз Месопотамију. Вунде, Венде, Алане и Сармате изворну забележио неки српски хроничар, већ пре свега византијски,
многи везују за првобитне Словене, паје могуће да се са том група- и да је можда мислио само на једну сасвим одређену групацију Срба,
цијом једно  време  кретала и  етничка   трупа Срба,  боље рећи  Про- чини нам се да би се горња вест могла условно прихватит и хао могу-
тосрба. ћност да је негде почетком П века н.е.у овостраној Дакији постојала.
 Дакле, ако је истинит податак да је у неко прадавно време "сва србска  мањ а или већа група  Срба,  хоји су дошли ту  из  правца којим нису
идолу служила Дагону", онда је то пре свега могло бити на подручју  пристизали оста ли Словени или Срби, и који су ту као дошљаци
старе Јерменије. Кад ово кажемо помишљамо и на оне научнике који  моглидуго пошт оват и и одржа ват и праст ар и култ идола Дагона и на
 у словенском (и сргожом) језику виде извесну сличност сајерменским. својствен начин изражават и своју приврженост. Да је вест о Дагону и
Све се ово може и не мора прихватити, али откуд помен Дагона у   Дакији врло стара и да није потекла из пера неког домаћег хроничара,
 Дакији? Рекли смо већ да се сматра да је један део малоазијског стано- словенског или српског, закључујемо и по томе што Словени, па и
вништва повео са собом још Дарије I крајем VI века пре н.е., приликом Срби, по доласку наБалканско полуострво, достадуго нису познавали
похода на европску Скитију. Тај поход није у свему успео и могућно је писмо, вероватно све до друге половине IX века. Кад су прихватили
 да је један део малоазијског становништва из те његове многољудне и писмо на свом језику, већ су век и по или два, као хришћани, имали
разнородне армије остао на Дунав у или у Доњој Мезији и Тракији. Ако своје мање иливеће жупаније или кнежевине, на почетку разједињене
су и у Даријево време постојали неки Срби, било у Закавказју или у  и под врховном влашћу Византије. Тешко је и помислити да је у то
Јерменији, могли су се наћи и у његовом походу на европску Скитију. време, у тим условима, постојала нека заједничка свест о припадности
 Даље, речено је да је и Трајан почетком П века н.е. могао довести из српском племену широких размера и да је неко, па ма колико био
Мале Азије део становништва и населити га у новоосвојеној про- писмен, забележио баш податак да су сви Срби служили идолу Дагону.
винцији Дакији (107). У сваком случају, упадљиво је да се у некој врло Онај ко је ту вест забележио није имао никаквог разлога да тако нешто
старој вести сачувало сећање да се Дакија називала још и Дагони(ја). измисли, или бар ми не знамо који би га мотив навео на то. Сасвим је
Зато се питамо да ли су "истини списатељи" забележили неко стварно могућно да је тај податак традицијом дуго одржаван и преношен све
стање или је неко желео да етимолошки објасни назив Дакије, па му се  док га неко није забележио. У белешци је вест записана у имперфекту,
чинило да је најприкладније да тај назив доведе у везу са идолом па и по томе наслућујемо да је реч о неком хроничару кој је прибирао
 Дагоном. Али коме би од тих старих писаца пало на ум да сложи баш и бележио податке о Србима одређенегрупације, о онима међу којима
такву комбинацију: Дагон, Дагонија (Дакија) и сва "србска"? То би било  је кружило сећање на поштовање бога Дагона. Верујемо да је хроничар

само на те Србе мислио кад је записао "сва србска",  а не на све Србе на
Балкану. Преносећи даље и вест о Лицинију, али не по традицији, већ
од "истиних списатеља", хроничар као да је и ту мислио на неко
прошло време: "Србину бити родом", то јест био је родом Србин. Па и
његово мишљење да се по Дагону називају и Дагони и Даки ("именујут
се") може да се тумачи као стање које је настало у некој даљој прошло-
сти, дакле пре него што је вест забележена, а тако треба схватитии
податак "од Сера же Србље". Ипак, да горње вести нису поникле из
пера неког српског хроничара, поготову не неког после К или X века,
мислимо да је најбољи доказ податак о Лицинију као Србину. Ираније
смо о томе размишљали и закључивали да нису постојали никакви
мотиви због којих би неко из српске средине башЛицинија прогласио  
Србином. У раном раздобљу се о њему по свој прилици није ништа
 
знало, а кг.сније, због Лицинијевог незнабоштва, нико га не би ни
прогласио Србином ако то заиста није био  или ако није био макар из
средине у којој су живели и Срби. Осим тога, ако се прихвати овде
изнето мишљење да је текст који почиње са Белом Урошем из неке
заблуде прикључен уз текст који се завршава смрћу Лицинијевом, онда
поготову нема никаквог разлога да неком српском хроничару припи-  
шемо белешку у којој су поменути Срби, Лициније, Дагон, Дакија
(Дагонија) и Сер. Кад су већ образоване српске државице, на почетку  неких догађаја који су се завршили смрћу неке личности, што је
под византијском врховном влашћу, и кад је писменост била још у  побудило Белу Уроша да побегне из те средине, али није искључено
повоју, једва да се може и помислити да би се у тим српским областима
неко лице могло бавити описивањем заједничке прошлости свих Срба
и да је било у стању да састави родослов и тумачи значење појединих 
појмова И врло дуго после појаве писмености хроничари су само
записивали оно што су чули или видели или су преписивали оно што
су прочитали. Тежња или потреба за писањем родослова владајуће
породице могла се јавити тек кад је дошло до уједињења више области
и државица под влашћу једног жупана или кнеза, кад се дужим живље-
њем у једној стабилнијој заједници почела развијати свест о заједни-
чком пореклу и заједничким интересима и, евентуално, о одбрани тих   је дело неког неупућеног хроничара који је механички саставио два
интереса. И много касније појава такве свести, вероватно је обухватала
само ужи круг становништва, у првом реду владајући слој. Но, када је
све то ојачало и кад је држава добила и своју црквену организацију,  
онда већ није било никаквог смисла доводити у везу једног хришћан-
 
ског владара са прогонитељем хришћанства - Лицинијем. Све је то
 
морало бити записано много раније и то врло вероватно ван српског
подручја и одржавало се у традицији. Да су у питању различите сред-
ине рекло би се и по томе што је велика временска удаљеност између  на месту, а завршавала се Константином и Лицинијем, односно учвр-
вести о Лицинију и његовој смрти и вести о Белом Урошу. Кад је
 Лициније 325. године погубљен, тада је Бела Урош, да је заиста био  
његов син, морао бити већ одрастао пошто хроничари кажу да је побе-
гао кад је видео очеву смрт или кад је чуо за њу. Како хроничари даље
кажу, Бела Урош се после бекства оженио кћерком "франческаго кра-
100
сроска идолу служаше дагону 
 ља" Аном и са њом добио два сина, Техомила и Чудомила Техомил је
имао, наводно, четири сина: Завиду, Срацимира, Првослава и Стефана
Немању. Ако сад узмемо да је Бела Урош био рођен око 313. године, у 
време смрти Лицинијеве имао би око 12 година, а Стефан Немања, по
нашим хроникама његов унук, рођен је око 1112-1113. године, што
значи да би временска разлика између наводног оца, Беле Уроша, и
наводног унука, Стефана Немање, износила преко 780 година, па пре-
тпостављамо да ни најнеукији хроничар не би за готово осам векова
сачинио родослов владајуће династије од само четири колена, Бесми-
слица је и белешка да је тај исти Бела Урош, кад је дошао у Захумље,
добио за жену Ану, кћер "франческаго краља", дакле у првој половини
IV века, кад су у Галији још увек владали Римљани, а Франци били само
једно од западногерманских племена, којеје тек у другој половини V 
века почело да прелази Рајну и да са севера осваја Галију. Нешто у 
горњој белешци није у реду. Све ово указује на вероватноћу, на коју 
смо већ раније указивали, да Бела Урош нема никакве везе са Лици-
нијем и да такву бесмислицу није могао саставити ниједан ни страни
ни домаћи хроничар. Очигледно је да је нешто друго у питању.  Најве-
роватнијеједајеизнекогдомаћегпрвобитногтекстаизгубљенпоче-
тахукојемје можда било и неких имена преБеле Уроша, а можда и
да је тај домаћи родослов Немањине породице почињао са Белим
Урошем, који је по нечему могао бити значајан за учвр шћивање
положаја породице Немањиних предака. у тоху међусобних борби за
властпојединихжупана икнезова, само што мијошнисмоустањуд а
одгонетнемокоје биоБела Урошикадјеживео. Можеда будеда отац
Беле Уроша није био однекогвећегутицаја, па није ни споменут као
Немањин предак. Међутим, да не заборавимо да су после Немање три
српска краља и један цар називани и Урош.
 Дакле, то што је Лициније забележен као отац Беле Уроша свакако
рукописа сасвим различитог порекла. Не знамо ни где је то било ни
када, али је могуће да је то учињено кад је родослов Немањине поро-
дице већ био завршен и по првој и по другој лози. Будући да родослов
домаће династије у првој редакцији није имао општи део којим би
личности и збивања из домаће историје била повезана са почетком
света и настанком хришћанства, то је без икакве критичке провере
преузета хроника која је изгледала најпогоднија, или се таква нашла
шћивањем хришћанства. Кад је можда у тој оппггој хроници запажено
да је Лициније означен као Србин то је одлучило за преузимање
хронике, а да се нико није сетио ни временске ни просторне удаље-
ности између Беле Уроша и Лицинија, нити је помислио на Лици-
нијеву улогу као прогонитеља хришћанства. Ако је у тој општој
101
 геља  иовакови
хроници заиста стајало да је Лициније био Србин, то је могло да
одлучи. Требало је још једино донекле стилски повезати та два дела,  
што је учињено реченицом "Видевши ово (то јест смрт Лицинијеву)
син његов Бела Урош, који је од сестре цареве Констанције, побеже и
стиже у безбедну земљу Захумље..." (родослов Карловачки, а слично и
 други). Каснији родословци и летописци додавали су или изоста-  
вљали понешто, па су тако настале различите редакције некадашњег
основног рукописа. Родослов Пејатовићев бележи, на пример, како је
Констанција, видевши све то, са страхом и ужасом побегла са сином
Белим Урошем у безбедну земљу   на западној страни у Захумље и ту   далеких времена и личности било је тешко и разумети и преводити.
га је оженила Катерином, кћерком француског краља. Сасвим дру-
гачије ово бекство описује састављач Бранковићевог летописа: "Кад је  
то видео Бела Урош побегао је  уготсху земљу, а оданде у Србију  гдеје
владао; кад су га оданде отерали бушрски цареви побегао је у безбедну  Тахву тешкоћу осећа и писац ових редова кад покушава. да убеди
провинцију Захумље, заузео је, довео за жену кћер француског краља
 Ану и са њом родио два сина: првог Техомила, другог Чедомила Ови
су подигли цркву у част Св. Стефана Првомученика (РпЛотагђггаз),
63
себи за помоћ у граду Древесех".
63 Љ. Схојановић, 46, Р. Новаковић, Бранковићев летопис, 39.  
 Да у помену градаДревеса (Древа?) по свој прилици има историјске истине можда
можедапотврдииједанзаписујеванђељунађеномурушевинамаједногманастира
 у Чечеву, у подн ожју Коњуха. У доста нечитком и нејасном запису, колико се
могло прочитати, стоји, између осталог, и ово: Родитељи наши дођош е "из Древес
и Дразгђ Како је протумачено, у запису се помињу још и Ком и Дебрц и три
словенскаплеменакојасу,наводно,641.годинедошлауДебрцин,ихје835.владика
(Војвода) Радослав ујединио у једно племе, а 874. године примили су 
хришћанство.Овај запис је, колико се зна, остао до сада неистражен, а требало
би га свакако проучити, јер се чини да се односи на време  кад су  једни Срби
пристизали на подручје које се овде помиње. Ако би се утврдило да је запис  
аутентичан био би то драгоцени докуменат.  По свој прилициније случајно што
се  Дреаесех   (Древа?)   помиње и у запису и у родослоау, и то баш у вези са
Немањиним прецима. Т о што у запису стоји да с у из Древа дошли "родитељи"
 
можда се не односи само на оца и мајк у одређене личности, већ, по свој пр илици,
на претке уопште, па би и због тога овај запис могао да буде изузетно значајан,
 јер, колико знамо,  то је једини писанидомаћи  траг  места  из којих  је нека група
пошла идући на ново подручј&Чак и ако би се успешним читањем и тумачењем
овог записа установило да јереч о неком локалном пресељењу ипакби и то сазнање
било драгоцено. Упадљиво је да се у запису помиње Радослав који је, наводно
835. ујединио триплемена, амиРадославапомињемо уисторији, поредВишеслава
и Просигоја, као једног од кнежева баш из IX века.
...Требало биподробно проверити далимождаовдеуобзир долазепресвеганазиви
као што су Древеш, Драже, Дренско и друга бројна слична имена на подручју 
 Лабе и Одре. Можда би се тим путем дошло до п отврде Порфирогенитовог
казивањаоранијојпостојбинионихСрбакојисусенаселилиунекадашњојримској  
провинцији Далмацији, а то би могло бити веома значајно.
Запис је штампан у "Политици" од 6. Ш1981. године. Покушај писца ове књиге  
 да од потписаног објављеног чланкадобијенекаобавештењаније успео, а не бисмо
смели да овај запис предамо забораву.
 свасроскаидолу служашедагону 
Приликом састављања и преписивања разних рукописа у XIV или
XV веку, па ни касније, није се могло ни очекивати неко критичко
прилажење постојећим текстовима, којих је могло бити доста и са
различитим варијантама То је сасвим разумљиво. У оно време није
било ни појединаца способних да постојеће растурене летописачке и
друге белешке сакупе, провере, среде и сложе у једну сасвим вер-
одостојну целину. То није учињено ни до данас. Биографске и хагио-
графске саставе писали су или савременици или људи временски
блиски лицима и догађајима која су описивали. Оригиналне хронике
Њихова употреба и данас захтева крајње брижљиву анализу, да би се
установило шта потиче од савременика, а шта је дело каснијих пре-
водилаца и прерађивача, и какви су утицаји најбројнији и најбитнији.
чигаоце у то да његова разматрања и претпоставке имају основе и да
се нека решења могу већ сада условно прихватити - све дотле док се
новим подацима и методам а сазнања не дође дојасних закључака.
Они који у овде изнетим анализама и објашњењима не виде оп-
равдање за понуђена решења одмах ће поставити питање шта је са
постојећим теоријама о пореклу Срба и правцима њихових кретања до
доласка на Балканско полуострво? Ту ће, међутим, само делимично
бити у  правуЈер се зна да се ни помоћудругих теорија није дошло до
некихрешења.  жоја   би без  поговора могла бити прихваћена. Ништа
поуздано не знамо о прапостојбини Срба, нити о њиховим поделама
иправцима кретања, па чакни о временукад судошлина Балканско
полуострво, нити о њиховом географском размешт ају на Балкану.
Теорије су остале теорије, чини нам се, највише због тога што ниједна
научна дисциплина сама за себе није успела да проникне у слојевитост
језика и културе Срба од најстаријих времена до доласка на Балканско
полуострво, нити да утврди дејство других етничких група у области
језика, материјалне културе, религије и обичаја у току многих векова.
Велика су неслагања око објашњења појма Протословени и око њихо-
вогпрвобитноггеографскогразмештаја  Зачуђујућеједа сеусвимтим
бројнимивеома душмнапорома појамПротосрба готово и не поми-
ње нити се у том смислу  трага,  мада  има мишљења, ншзглед доста
документованих, да Срби првобитно нису ни били Словени. Није ли
и само то огроман проблем у науци, и то не искључиво једне научне
гране. Кад би темељнијим проучавањем биле отклоњене бројне не-
извесности и несугласице могли бисмо смелије да закључујемо и о
прапостојбини Срба, о њиховим кретањима, дужим или краћим задр-
жавањима и евентуалним раздвајањима или спајањима сродних или
мање сродних група. У овом смислу, како је већ речено, географска
даљина, односно пређени простор не мора да буде од великог значаја.

Ма одакле да су пошли, Срби су на Балканско полуострво могли да
стигну исто тако успешно као и толики други народи који су од свог
исходишта до коначног циља прешли хиљаде километара Доказа у том  
смислу има веома много. Да ие идемо у прадавно време, праисторијско,
сетимо се само Алана, Свева, Гота, Вандала, Хуна, Арабљана и неких   у којој мери и зашто. Да почнемо опет од Сера Ако један број научника
 других народа чија кретања обележавају почетак средњег века европске
историје. Алани су, на пример, из области Кавказа отишли чак на
западну обалу Пиринејског полуострва, а на исто полуострво стигли
су и Свеви и Западни Готи. Вандали су после многих лутања отишли
 још даље, чак у Северну Африку, а да и не говоримо о кретањима
 Арабљана, који су са Арабијског полуострва стигли преко Африке до
Пиринејског полуострва, па и до Галије, али су продрли и далеко  
према истоку. Нису у свим овим и другим случајевима у питању били
само војни походи, већ и пресељења читавих етничких група Готово
 да смо најнесигурнији кад говоримо о пореклу, кретањима, спајањима
и раздвајањима Словена, а међу њима и Срба Једино што можемо
тврдити јесте да су и Орби као и бројни други народи могли, лакше
или теже, брже или спорије, стићи на Балканско полуострво, али не
знамо само одакле су све пошли, кад су крену ли и којим су се путевима  
кретали. За невољу, кад је реч о Србима, о њиховој прапостојбини, о
њиховом уређењу и другим карактеристикама, у науци преовлађује  
 устаљено мишљење о постојању углавном две групе, па и два смера
кретања према Балканском полуострву. Једно је мишљење да су на  
Балкан дошли као део Источних Словена (у склопу Склавина и Анта),
а друго, да су дошли као део Западних Словена, с тим што је остало
крајње неизвесно како су и кад Срби ушли у састав Западних Словена,
мада се не зна ни како су и када ушли у састав Источних Словена О
некој трећој групи Срба, колико је познато, размишљали су једино,
 још давно, М. С. Милојевић и Сима Лукин Лазић, али су сва њихова  
објашњења са научног становишта остала непроверена па и непри-
хваћена  
Неки читаоци ће, међутим, запазити да се у овој књизи осећа при-
звук једног мишљења којим се жели   да се поново покрене питање
 могућности постојања и трећег смера којим су се Срби упутили у
Европу, наБалканскополуострво, мождапрвобитноинекао Словени.
Тај смерје блискоисточно-малоазијски. Да ли тај смер има оправдања
 умногоме зависи од тога како прихватамо и тумачимо податке уз које
се у нашим старим родословима и летописима помињу Срби, односно
 у кој ој смо мери већ сада убеђени да помени Срба у наведеним беле-
шкама имају вредност историјских аргумената, недовољно јасно обја-
шњених. Теши нас да нису много убедшивији ни "аргументи" из којих  науци потврђен свакако да смета, али он никаквим аргументима није
су се појавиле постојеће теорије о пореклу и кретањима Срба из маг-
 ловите европске прапостојбине до Балканског полуострва
104
.
 Дакле, како је већ у више махова у овој књизи истакнуто, опреде-
љење за ово или оно решење умногоме зависи од процене да ли су овде
поменуте личности и догађаји са становишта историје прихватљиви,
сматра да су Плинијеви и Птоломејеви 8егМ и Зегг« историјска чиње-
ница, тј. да су то Срби кој и су у давно време боравили у масиву Кавказа
и да се име Срби преко корена Сер може довести у везу са тим кавкаским
Србима, онда је то јако важна основа за даље претпоставке и закљу-
чивања Ако би то било тачно, онда се не би могло говорити о прапо-
стојбини Срба у Европи, већ на границиАзије и Европе, па можда и
о ваневропској прапостојбини, поготову ако бисмо и Псеудо-Цеза-
ријеве Сере пре могли везати за Плинијеве и Птоломејеве Србе него
 задалекеиуоновреме тешкодоступнеКинезе. Затим, о идрлу Дагону 
многи научници доказују да је као божанство постојало у прадавно
време и утврђују чак и у којим земљама, а све су те земље на азијском
простору, не много далеко од јужн их падина Кавказа Уосталом, Дагон
као историјски податак и није проблем. За наше питање велики је
проблем белешка по којој је "сва србска" служила баш том идолу 
Дагону. Ако и прихватимода је неких Срба било негде у масиву Кавказа
(према реци Кури-Сугиз), невоља почиње питањима: како утврдити да
ли су ти обожаваоци идола Дагона били баш ти кавкаски Срби, када су 
се покренули са Кавказа, да ли сви, и на којем су простору при хватили
Дагона као свог идола? Ако је, пак, у старим рукописима забележено
стање које је некада заиста постојало, онда ту "сву србску"  можемо
тражити само у оном смеру у којемје Дагонов култ био доказан као
широко распрострањен. Тај простор сигурно захвата изворне пре-
делеЕуфрата и Тигра, а он се, сједне стране, преко Јерменије, сасвим
приближава  Закавказју, а с друге  стране води у Малу Азију и  преко
мореуза уЕвропу. На самом кавкаском простору нико не помиње култ
идола Дагона За овај простор, између Закавказја и мореуза, између 
Азије и Европе, опредељујемо се не само због Плинијевих и Птоло-
мејевих Срба, као и Псеудо-Цезаријевих Сера, већ и због Алан а, Вунда,
Венеда (Венета?) и земље Вананд, података које помиње Мозес Хорен-
ски, везују ћи их за јужн е обронке Кавказа и за гранични појас према
Јерменији.
Кад за ово знамо, постају нам привлачни и Милојевићеви Венанији,
Венаши и Морјани, а пре свега Зегћса, храм бога Дакског, али и Буди-
мирови Маријани и други његови закључци о анадолском простору 
који се односи на старост имена Србин. Да додамо још да не можемо
мимоићи ни Сармате са Појтингерове табле уз малоазијску обалу 
Црног мора (Пафлагонија). То што Милојевићев храм Зегћса није у 
ни оспорен. Колико знамо није оспорен ни помен реке Србице у 
Месопотамији, нитиреке истог имена уз називе ХапЉш и ЗћатапЉзг у 
западном делу Мале А:ое. Све то звучи помало невероватно, али то

није разлог да све ове податке одбацимо као неуобичајене и наизглед
неубедљиве. Они, по нашем мишљењу, заслужују озбиљну пажњу и
њима се ваља позабавити, а уз упућивање на реке са именом Србица и
храм Зегћса бога Дакског постаје вероватнији. Још ако би се могло
 доказати да место "Дакског" треба да стоји "Дагског" податак би био  
 још привлачнији, јер би се могло закључити да је у питању храм
посвећен Дагону (Љцг-мала риба), а то је могуће и због тога што је реч  
о изворним пределима Еуфрата и Тигра, где је култ идола Дагона
историјски потврђен. Задржавамо се стално на подручју Јерменије и
Мале Азије, јер нам се чини да заиста има пуио разлога да се на то
подручје позивамо кад настојимо да схватимо корене наведених по-
 датака у нашим родословима и летописима и да некако нађемо траг
који би нам боље осветлио засад назирућу везу неких балканских Срба
са кавкаско-јерменско-малоазијским простором.
У том смислу чини нам се да нису од значаја само Будимирови
малоазијски Маријани, већ и Маријани Хрозног (Нгогш) који је баш у  вали на источно и југоисточно црноморско приморје као на простор
Закавхазј'у и  северној Месопотамији  утврдио "документоване пред-
ставнике индоевропске војничке аристократије зване Магцапш", сма-
трајући да тај израз потиче још из средине другог миленијума старе
ере. Тумачећи термин тапапоз Будимир је у њему препознао балкан-
ско-анадрлски и протословенски суфикс -апо, за који каже да је доку-  
ментован на простору од Карпата до Палестине (Капаап) и да означава  
првенствено припадност.^Захумљани и Хрвати? Откуда та наклоност
64 У вези саМаријанима може да буде занимљиваи овапримедба Стјепана Бановића:
"Цијело макарско Приморје - из којега сам и ја - од Брела до Баћине спадало је у  чини нам се да још увек има разлога да се о њима размишља. Кад Порфирогенит
К и X вијеку под "Паганију" (пагани=погани) или Неретву. Кашње се тај крај
назвао Мариани, Морјани тј. Приморци (Стјепан Бановић, О поријеклу славе
крсног имена, Сепаратни отисак из Гласника Земаљског музеја у Босни и
Херцеговини, XXIV, 1912,1-2, Сарајево, 1912, 2 (266). С обзиром на чињеницу да
се називу Паганије дају свакојака тумачења ваља сигурно узети у обзир и ову  време називају Паганима?  Може ли то имати везе са патаренством или уопште
Бановићевуопаску. Јер ако су Будимир, Хрозни и Милојевић управу кад Мариј ане
 доводе у везу са малоазијском црноморском обалом, у своје време паганском,
интересантно је да је баш неретљанско приморј е називано у IX иХ  лекуПаганијом.
Заштосамо таобласт? Зато је заним љиваи оваБановићевапримедба: "У данашњем
Приморју макарскому - некадањој Крајини - иема ни једног сједиоца вјере
православне Ни у Загорју, наиме у опћини Вргорац, их нема. Сљедбеника те вјере
 у оном крају никад ваљда ни не бијаше, а за име српско, изиму каквој пјесмарици,
није народ никад чуо.
Ни уза све то, што се у Приморју о православљу и српству не може ни говорити,
сви Приморци славе Крсно име и данас, управ онако како се оно слави у Босни
или западној Србији. Слави га и свака загорска вргорска Крајина, а славе га и
око мутнеНеретве - дакле по свему територију некадањеПаганије-Крајине, г дјено
се толи устрајно држаше патаренство за неколико столећа" (4,268).Бановиђ, као
 дајезаборавиодајеПорфирогенитполовиномХвеказаПаганерекао:"ИстиПагани
воде порекло од некрштених Срба, из времена оног архонта који је пребегао цару  мада је све ово, како нам се чини, интересантно, у неизвесности смо посебно због
Ираклију... Пагани се зову због тога што нису примили крштење у оно време када
супокрштенисвиСрби.ПаганинајезикуСловеназначинекрштени"(Византијеки
106
.
паганству баш међу  тим Србима? Дакле, мада се наука није определила
за постојање протословенских, или је у овом случају боље рећи про-
тосрпских трагова у Малој Азији, не можемо се лако одрећи доса-
дашњих резултата нити података који нас ипакјасније или мањејаено
воде баш на малоазијска или и још источнија подручја, али не ни на
једно европско подручје осимдачког. Невоља је што смо у трагању за
пореклом Срба опседнути убеђењем које у науци преовлађује: да је
прапостојбина Срба могла бити једино негде у Европи, у њеним исто-
чнијим деловима, причему сеу обзир узима само једна групацијаСрба,
Не помишља се уопште да се она, можда, у неко нама непознато време
могла поделити у две или три мање или веће групације. Готово се и не
помишља на могућност да је једна грана Срба могла из Закавказја и са
суседног подручја да се упути у Европу преко Јерменије и Мале Азије.
Мада су неки знаци, о којима је овде у више махова било речи, укази-
на којем је вредело трагати за неким Протословенима или Прото-
србима, сви ти знаци су остали ван домена интересовања стручњака
Вероватно да нико није узимао у разматрање ни родословне ни лето-
писачке белешке у којима се помињу подаци несумњиво вредни па-
жње. Ништа није вредело што су нека имена историјски потврђена:
Дагон, Дакија, Лициније, па да поменемо и Сера. Ако ни због чега
другог макар је требало испитати зашто се та имена јављају баш у
извори,П,64).Ипак,ипоредчињеницедајеоПаганиманебројенопутарасправл,ано
за Пагане каже да су Срби у то не би требало сумњати, а и сама слава је један од
 доказа. Оно о чему вреди и даље размишљати јесте питање зашто баш Пагани
нису примили крштење кад су покрштени и остали Срби, и ако нису примили
"уоноЕреме"нкг^кос^али,кадсугапримилцизаштоихјошуПорфирогенитово
са нехришћанским култовима, и зашто се све то односи баш и само на Србе у
неретљанској области?  Нису ли неретљански Срби нека посебна групација Срба,
која је ту накнадно насељена баш због свог упорног противљења хришћанској
религији, а тиме и византијској власти?
Неретљани су као Пагани утолико интересантнији кад имамо у виду мишљења
неких историчара по којима су суседни Захумљани, јужн ије, и Хрвати, северније,
могли доћи са Висле У том случају Пагани, иако Срби, не би припадали истој
етничкој групи којој су припадали Захумљани, нити би по пореклу били блиски
суседнимХрватима.Међутим,ако овакотумачимонеизвестаннампостајеињихов
однос са Травуњанима и са осталим Србима у Порфирогенитовој "садашњој
Србији". Није ли он с разлогом одвојено поменуо уз"садашн>у Србију" још и
Захумље, Травунију и Паганију? Ако су Захумљани пореклом са Висле, а Пагани
(Неретљани) по нечему особенагрупаСрба, нису ли мождаиТравуњанипо нечему 
различити од других Срба који су били окупљени у "садашњој Србији"? Ипак,
паганства Срба у Неретљанској области. Зашто су баш они названи Паганима, а
не и суседни
 РељаНоваковић
српскимрукописима.ЗарнијепривлачанподатаккојимсеЛициније
назива Србином, а Дакија Дагонијом?   У крајњој оскудици нашег
знања о пореклу Срба, о правцима њиховог кретања, о језику и рели-
гији, о обичајима и другим особеностима, наведени подаци не би  
смели да се запостављају. Они морају бити привлачни из више разлога.
 Ако се и чини да ти подаци немају снагу правих и јасних аргумената,
рекли бисмо да су у овом случају довољне и индиције да привуку 
пажњу. А индиције су, рекли бисмо, неоспорне. Не може се оправдати
ни чињеница што је запостављена и свака жеља да се макар утврди шта
 је у поменутим белешкама изворни домаћи податак, а шта је преузето
из других извора, када и из којих разлога. Од такве анализе умногоме
 је зависна и наша оцена веродостојности података у целини или макар
 делимично. Никако ие може бити свеједно да ли је, на пример, Лици-
нија прогласио Србином неки српски писац родослова или је тај пода-
так преузет из неког римског или грчког (византијског) рукописа. Није
 ли Лициније назван  Србином  з а т о што су у једној  од његових  об-
 ласти, пре свега подунавској, главну масу становника сачињавали
Срби? Помене Дагона, Дакије, Дагони(је), уз које стоји "сва србсха
идолу служаше Дагону", требало је посебно проучити, јер, мада на  
изгледзвуче чудно, напрвипогледневероватно, чињеницаједа сусе
нашлиу старијим домаћим литерарно-историјским списима, па им
 јејошдавно  требало одредити место које имприпада.   У том случају  ција једино о насељавању Словена на Дунав, и то, рекло би се, однекуд
можда не бисмо још увек лутали питајући се откуда такви подаци у  са истока, па је тек са Дунава, а не са неке друге стране, дошло до сеобе
 домаћим списима и каква им је историјска вредност? Ако смо у праву  Словена према северу, северозападу и североистоКу. О сукобу Волха са
са аиализом и закључком у вези са подацима о Немањином тобожњем
сродству са Лицинијем, такву би ан ализу, само још подробнију, ваљало
 урадити и са вешћу о Дагону, Дакији, Дагонији, "свој србској" и о Серу.
Питање је свакако доста сложено али верујемо да није нерешиво. Нас
су досадашња, макар и недовољно продубљена, испитивања навела на
закључак да има доста индиција за претпоставку   да су сенекиделови
српске етничкегрупеналазилиитамогдеихобичноне тражимо, или
то не чинимо довољно упорно. Ако нас јасни помени Срба у XI и ХП
веку у доњем Поморављу и Подунављу наводе на закључак да су се тамо
могли налазити и раније, можда не сви из исте групације, али са
именом Срби, онда смелије помшшвамо и на могућност да је тамо
могло бити Срба и кад је тим подручјем владао Лициније. Ако
 Лицинија нису Срби назвали Србином, онда је утолико већа вер-
оватноћа да је на том простору било Срба и у IV веку, ако не и још
раније. Зато, због свега што је у овој књизи речено, додали бисмо да ни
Кунстманове "дачке Србе" не би требало отписати пре него што тем-
ељно истражимо сваки од поменутих података засебно и у међусобној
повезаности. Тек се свестраном анализом може утврдити да ли смо
више погрешили што смо у овом случају до сада запостављали домаће
изворе или смо више погрешили што смо  им на овом месту посветили
оволику пажњу и на овај начин.
 Да има основе за веровање да су неки преци каснијих Словена
дошли у Европу из Мале Азије као да, уз све што је досад речено,
потврђује и казивање непознатог хроничара "Повести времених лет".
Хроничар ту бележи да су се после пропасти Вавилонске куле народи
поделили и то тако што су они које су водили Симови синови населили
источне земље, Хамови јужне, Јафетови западне и северне. После ове
белешке хроничар продужава казивање овим речима: "После много
времена сместили су се Словени на Дунаву, где су сада Угарска земља
и Бугарска. И од тих Словена разиђоше се по земљи и добише називе
по местима где су се населили. Они који су се населили на Морави
прозваше се морава (Моравци), а други су добили име Чеси. А и ово су 
ти Словени: Хрвати бели и Срби и Хорутани ("А се ти же Словћни:
Хровате б*лии и Серебв и Хорутане.") После овога хроничар прича
како су на ове подунавске Словене наишли Волхи ("Волхомв бо нашед-
шем на Словени на дунаИскил..."), како су се ту населили и вршили
насиља, те су ови Словени отишли на Вислу и прозвали се Љахи
(Ллхове), а од тих Љаха настали су (прозвали су се) Пољани, Љахи
Лутичи (Ллхове друзии Лутичи), други Мазовљани (ини Мазовшане),
 други Поморјани (ини Поморлне).
 Дакле, у   "Повестивременихлет"  сачувана је нека давнашња тради-
тим подунавским Словенима постоје разна тумачења, па помишљамо
 да би овде, можда, могло бити речи о Власима, односно Дачанима, те
би, може бити, отуда и настало неко мутно сећање на Децебала и
 Лицинија као на српске владаре. Да не заборавимо да је у   "Повести
времених лет"   сачувана традиција о Хрватима и Србима као о веома
раним становницимаПодунавља (бугарског и угарског), што се покла-
па са подручјем Дакије која се у раној фази пружала према западу све
 до Тисе. Кад на ово указујемо сетимо се да је недавно Бачић закључио
 да су Словени на Дунаву одувек становали. У сваком случају то се доста
поклапа са податком из "Повести времених лет"  о врло раиом боравку 
Белих Хрвата и Срба у бугарском и угарском Подунављу, па бисмо
рекли да ове податке не бисмо смели оценити као безвредне забелешке
неког давнашњег безименог хроничара. Да не заборавимо и то да се
"Повест времених лет"   јавља почетком ХП века, али да обухвата и
 догађаје из дубоке старине. Сетимо се само у којим се све другим
случајевима помињу Срби у дачком Подунављу преХЛ века или у к ојим
се барем назире њихово присуство на том подручју.
109
 Реља Новаковић
Новаковић  сва
 сва ср ска идолу
идолу служаше
служаше дагону 
дагону 

Кад већ помињемо податак о Србима у   "Повести времених лет"  кад је реч о крсној слави. Мада се сматра да је појава славе достанејасна,
 добр
 добро о би било
било да се нек
некомом при
прили
лико
комм упор
упореди
еди пода
подататак
к о Срби
Србима
ма у том
том мисли се да је светац који се слави у неким случајевима замена за
извору са податком о Србима (Зервијанима) у спису Географа Бавар- поштовање
поштовање некадашњег плем племенског
енског хероја, а у неким замена за "ло-
ског (IX в). Да се подсетимо: Географ Баварски тврди да су Зервијани кално (предсрпско?) божанство".
божанство". Неки Словени пореде пореде обред са при-
(Срби) тако (толико) моћни (бројни) да су од њих, како се тврди, ношењем
ношењем жртава
жртав а претку једне породице,
породице, слично ларима код Римљана.
настали сви други Словени. У том смислу ваља особито пратити изла-  Дакле
 Дакле,, кад
кад је прим
примље
љено
но хришћ
хришћансанств
твоо прим
примљељени
ни су и неки
неки обичај
обичаји и који
гање непознатог руског хроничара кад говори о насељавању Хрвата, су владали у старој хришћанској цркви, као, на пример, приношење
Срба и Хорутанаца у Подунављу, а затим о њиховом расељавању, одно- бескрвне жртве у виду кољива, хлеба и вина. "Обред је сасвим прост:
сно насељавању оних европских пространстава на којима се после тога приноси се ("ломи се") се") колач
кол ач (кувана
(ку вана пшеница, 'кољиво' је прими-
 јављају нази
називи
ви други
других х слове
словенснски
кихх племе
племенана.. Нама
Нама се већ
већ сада
сада чини
чини да
да тивнија форма колача: остатак из времена када се није знало зн ало за млевење
м левење
вести у ова два рукописа потичу из неког заједничког извора у којем је  жита
 жита и мешмешање
ање хлеба
хлеба),), "устаје
"устаје се у славу
славу'' са вин
виномом (вин
(виноо и пшени
пшеница ца
забележена
забележенанекапрадавнатрадицијаоПодунављукаонајстаријем најс таријемподру- карактеристичне жртве покојницима)".
чју које су населили Срби долазећи, по свему судећи, са истока, преко Иначе,
Иначе, што се тиче порекла, настанка, славе код Срба, мишљења су 
Мале Азије. Занимљиво
Занимљиво је да се на другом месту тумачи да је и Антенор подељена. М. Васић сматра да је тај обичај дошао Србима преко  Тра-
 дове
 довео о Хен
Хенет
ете
е (Ве
(Вене
нете
те)) из Пафла
афлаго
гони
није
је и у Итали
Италијији осно
основа
вао
о град
град Падов
адову.
у. чана. и да је у слави очуван грчки херојски култ.  Скарић се не слаже с
Кад све ово читамо постајемо још уверенији да Псеудо-Цезаријев тим и указује да славе нема у крајевима које су насељавали Трачани,
податак о Склавинима и Фисонцима као Подунавцима треба још па-  додајући
 додајућидаБу
даБугари
гари немају
немају обичај
обичај слав
славе.
е. Ћ.  Трухелка сматрадаје обичај
 жљивије
 жљивије про проуч
учит
ити,
и, јер је
је заист
заиста
а упадљ
упадљививоо да и руск
рускии хрони
хронича
чарр прем
према а славе потекао
потекао из култа Лара код Римљана. У сваком случају, сви се
неком старом сећању зна да су Срби (по доласку у Европу) населили слажу да овај обичај потиче из паганског доба.
најпре бугарско и угарско Подунавље. Рекли бисмо већ сада да се вести Но, нас у обичају славе код Срба интересује постоји ли нешто  што
из та два различита извора географски готово сасвим подударају.  је особено у обреду славе међу Србиш у Подунављу,  у некадашњој
У вези са свим овим подсетимо се још да је део источних Карпата Приобалној и Медитеранској Дакији. Зато је занимљиво шта  Дим.
наједној
јед ној карти
картиозначенкаока обеггогшптоп1ев(ТеггаеНаетоа<Иасеп1е
а<Иасеп1е8.8.В1е Глигорић каже за славу у   Србовлаха: "...  Прослављање крсног имена
\УеИ <1ег Апг Ље (АИаа
(АИа а апИ^иш). УЕВ Негтапп НаасЈс, ОоШа 1961.
1961. Вредело
бива код Срба на један начин. Има једна врста Срба, која одступа од
би видети да ли овде уз друга тумачења можемо да имамо у виду и  уобич
 уобичаје
ајеног
ног ред
реда,
а, имају нечега, за што остали Срби и не знају, то су
ПлинијевеназивеЗеггетиЗегМилиПтоломејеве8егћ1 8егћ1Акоје
ј екоренових 
о вих  Србовласи".  У опису обредаГлигорић даље казује казу је ово: "Кад буде време
назива 8ег, онда би други падеж множине
мн ожине био Зегогш
Зегогшп.
п. Иначе Зеггогшп
Зеггогшп резању колача, а то је после подне, гости се окупе око софре. Домаћин
топ*ев су на северној ивици Дакије. стави пред њих три колача и  куљеш  (качамак)... Ретко ћете код њих 
Па ипак, и поред нашег уверења да је за сада и оволико довољно да наћи какве гибанице или колача, код њих то није обичај. Зготовити
би се покренуло пигање оправданости или неоправданости трагања за  добар
 добар жмар (ајмокац, како ми зовемо), удесити ваљан куљеш, права је
пореклом неких Срба преко Подунавља, Мале Азије, Јерменије и Кав- наслада за Србовлахе... Догоди ли се слава у посан дан - немаш се чиме
каза, можда ће бити од користи да скренемо пажњу на још неке ос- похвалити код Влаха". Глигорић даље описује поступак приликом
обености које су запажене у неким обичајима народа наведеног поделе колача, па кад се колач раздели свима редом "тада, заједно са
подручја,  при чему мислимо претежно ш Подунавље. Ти обичаји су   дома
 домаћи
ћиноном
м узвикн
узвикну:у: Сатр
Сатраја
ајаск
ска,
а, да Бог
Бог да на  Орача"!   Код ломљења
често оцењивани као необични, па нас та запажања наводе да се питамо ко лача Глигорић истиче као занимљиво да се име онога коме се ко лач
 ли ти обичаји необични и неуобичајени зато што је и стано-
нису ли намењује "изговара
"изговара чисто српски!"
вништвокојетеобичајенегујепонечемуразличитоодсвојихближих   До вео
веома
ма заним
занимљиљививихх и врло
врло значајних
значајних запажа
запажањања у вез
вези
и са славом
славом
илидаљих суседа?  Реч
  Реч је пре свега о славама. Одавно је већ познато
поз нато да  доша
 дошао о је Слободан Зечевић  у свом кратком али садржајном чланку 
се култни обичаји одржавају веома дуго, вековима Народи се нису лако
одрицали обичаја које су неговали још у периоду поштовања разних 
идола, док је паганство било широко распрострањено. Кад је прихва- 65 В. Чајкановић, Слава, Народна
Народна енциклопедија СХС,
СХС, књ. IV, Београд
Београд 192
1929.
9. а и Св.
Св.
 ћена
 ћена хриш
хришћан
ћанска
ска религ
религија
ија нек
некии стари
стари обича
обичаји
ји су врем
времен
еном
ом ишче
ишчезли
зли Томић, Слава у Срба, Цариградски
Цариградс ки гласник бр. 15 и 17, Цариград 1901
.а неки су само унеколико изменили
изменили облик и садржај. Такав је случај
слу чај и 66 Дим. Глигорић, Славау Србовлаха, БосанскаВила, година девета, у Сарајеву
Сараје ву 1894,
120
 Реља Новаковић И сва србска идолу служаше Дагону 

"СлаваулимитрофнојзонидоњегДунава". Зечевић
Зечевић одмах на почетку 
почетку  Трибали, али још више на Дачанина Лицинија, који је водио упорну 
истиче да је процес христијанизације празника славе у лимитрофној борбу против хришћанства. Регион који описује Зечевић много се
зони доњег Дунава текао знатно спорије и да су ту веома уочљиви поклапа са подручјем на којем је, како бисмо рекли, Лициније имао
прехришћански елементи из којих је слава настала, па додаје: "Зани- најјачу власт. Свакако да није случајно што су се посебни култни
мљиво је  да су елем енти славе у основним линијама слични или обичаји, предхришћански, сачувалибашуПодунављу. Сасвимјемо-
идентични на простору северозаладне Бугарске,
Бугарске, североистичне Ср- гућедасетумеђупаганскимобичајимадугоодржаоикултДагонаили
бијеиподунавскогдела Румуније, који сегршичи са овимкрајввима. барем неки елсменти т о г а к у л т а , Да не заборавимо
заборавимо да је реч о IV веку 
Истовремено се ти елементи знатно разликују од славе у другим кад је на другим подручјима хришћанство већ било дубоко укорењено.
деловима Србије, док празника као институција у унутрашњости Зечевићево
Зечевићево указивање на субстрат звучи веома привлачно. Помишља-
РумунијеилиБугарскеуопштенема". Наводећи неке неке обичаје поводом  мо чакда можда на тај субстрат указује и бслешка бслешка о "свој србској",
србској",
празновања славе,
славе, па и паљење свеће на огњишту и њено гашење опраг  Дагону, Дакима иДагонији.
иДагонији.
или таваницу, Зечевић каже: "По народном веровању, то су позната  Али да погл
поглед
едам
амоо има
има лијош неки неких х зани
занимљмљививос
ости
ти које
које прои
произил
зилазе
азе
станишта предака", па затим закључује: "Наведени елементи, који се у  из култних обичаја. Можда је једна таква занимљивост и слава у југо-
истом облику или у варијантама јављају  у  у северозападној Бугарској, источном Банату. Вера Милутиновић, описујуђи славу на том подру-
североисточној Србији и јужној Румунији, очигледно нису хри- чју, каже: "... У Орешцу, где је српско становништво измешано са
шћански. Исто тако треба констатоватида ониприпадајуразличитим румунским, носило се (у цркву, поред колача и кољива) мало пресне
народима, алитаквимнародимакојиживеусуседству".  ОвдеЗечевић пшеницс, која се после месила са оном која је спремљена
спремљена за сејање.
сејање. Ако
 додаје
 додаје да се у горњ горњем
ем прос
просто
тору
ру напред
напред поме
помену
нути
ти елеме
елемент
нти
и "мно
"много
го кољива
кољива или жита није било,
било, свештеник
свештеник није ниј е долазио да сече колач, већ
 јасније
 јасније диф дифере
еренци
нцира
рају,
ју, него
него у дело
делови
вима
ма исто
истога
га наро
народа
да ван
ван овог
овога
а про
про-- га је у том случају секао домаћин...".
68

стора.
стора. Тамо је више напредовао
напредовао процес христијанизације празника или Има, међутим, у народним обичајима и других занимљивости које
су се поједини елементи већ изгубили. У Бугарској је слава замењена бисмо,
бисмо, можда, могли довести у везу са претпоставкама
претпоставкама које су поводом
именданом, који је новијег порекла и који никада није имао место у 
порекластановништвауП
порекластановништвауПодунављуизн
одунављуизнетеу етеуовој књизи.
књизи. Речјеупрво
јеу првомм
народној духовној култури, док се слава у описаном облику још увек 
реду о идолу Дагону и Дагонији, али и о Србима који су ту могли
чува у Срба, Влаха и Румуна. Поменути елементи говоре да се ради о
боравити у време о којем је реч. Сигурно нас мора занимати шта се у 
култу предака и о новој документацији раније хипотезе. Према томе
слава се развила на подлози прехришћанског култа мртвих а у хри- науци говори уопште о идолима код Срба и можемо ли у тим казива-
шћанској епохи је дивинизираног претка наследио одређени хри- њима назрети неки траг који би нас упутио, односно повезао са пода-
шћански светац". Питајући се затим откуда идентично веровање код тком "и сва србска идолу служаше Дагону". Да одмах кажемо да је у 
различитих етнокона који припадају
при падају трима разним државама, Зечевић
Зечевић своје времеВеселин Чајкановић, иначе веомаупућен у питања религи- религи-
каже да су могућа два одговора: "Првиједа порекло оваквихверовања  је и култн
култнихих обр
обред
еда,
а, на
на једно
једномм мес
местуту конс
констатато
това
вао
о да
да "о
"о српс
српско
којј идола
идола--
т р е б а   потражитиу субстрату а  другиједа  суверовања резултат заје- трији, према томе, није до сада утврђено ништа", чиме је, у ствари,
дничкогсуседскогживотаимеђусобнихпрожимања. Ако се окренемо пребацио
пребацио Креку, Нидерлеу и Јиречеку да су мало зиали о идолима међу 
субстрату, можемо утврдити
утвр дити да је пресловенско
пресловенско становништво овога Јужним Словенима Констатујући на другом месту "да се без фетиша
69
региона припадало трачким племенима Међутим, није нам познато и идола религија, тако рећи, не може ни замислити",  Чајкановић је,
 да ли је слича сличан
н празн
празникик из дома
домаће
ћегг култа
култа био
био позн
познат
ат и Трача
Трачани
нима
ма..
..  даље
 даље,, објаш
објашња
њавај
вајућ
ућии обичај
обичај прањ
прања а икон
икона а и крст
крстов
оваа у реци
реци или на
Вероватнијаје могућностдаје порекло празника у старословенским кладенцу, поводом прања икона и крстова на светог Јована, истакао:
веровањима која су се очувала и после диференцијације словенских  'Тај обичај нису наши преци моглимогли примити из хришћанске
хришћанске цркве, јер
61
племена у посебне народе".   (подвукао Р. Н.).  у српск
српскомом прав
правос
осла
лављ
вљуу такав
такав обичај
обичај не пост постојоји,
и,  него суга очевидно
Ова Зечевићева изванредна запажања јако нас подсећају на Кекав-
менове Србе у Подунављу и тамо где су живели Беси, па делимично и
68 ВераМилутиновић, Крсна слава у југоисточном Банату,
Банату, Рад
Рад Војвођанских музеја,
3, Нови Са д 1954,281
1954,281-282
-282 (даље: В. Ми лутиновић)
67 Слободан Зечевић, Слава у лимитрофној зони Доњег Дунава, Зборник
Зборник од XIX  69 В. Чајкановић, Да ли су стари Грци знали за идоле? Живот и обичаји народни,
конгрес на Сојузот на здруженијата на фолклоријстите на Југославија, Крушево књ. 13. Студије из религије и фолклора. Српски етнографски зборник, књ. XXXI,
1972, Скопје
Скопј е 1977,167-169 Београд 1924,9
1924,99
9 (даље Зборник
Зборник XXXI)
XX XI)
 Реља Новаковић И сва србска идолу  служаше
 служаше Дагону 

пренелиготовогиз своје незнабожачхе старинс. А кад су - као што се  дице

 дице сахрањ
сахрањујуују у кући,
кући, близу
близу огњи
огњиш шта,
та, или
или испод прага".  Ту Чајка-
из овога види - знали за ритуално прање идола, значи да су и  имали новић наводи већ поменуте случајеве из палеолитског и неолитског
идоле". Питајући се какве су идоле и од чега имали Срби, Чајкановић времена, па и оне у предмикенским кућама у Торикосу и Орхомену.
каже да су "свакако имали з^иц фетише, од камена, евентуално од Спомињући, даље, случајеве кад се у хомољском срезу мртворођена и
печене земље,
земље, или можданајчешће
можданај чешће оцдрвета... форма тих идола сасвим некрштена деца сахрањују поред куће, у башти или воћњаку, Чајка-
 је при
прими
мити
тивн
вна:
а: то
то су груб
груби и пањ
пањев
евии или
или кољ
коље,
е, иликамење, које је врловрло новић тумачи да је то сахрањивање
сахрањивање покојника на имању, поред куће, у 
мало дотерано или обојено. Код савршенијих егземплара може се ствари блажи облик првобитног обичаја сахрањивања мртвих у самој
приметити тежња да се на неки начин маркирају  глава.   глава. или
или руке... кући. Тамо где је постојао обичај сахрањивања у кући, мртви су, каже
нарочито
нарочит о су били интересантни старински идоли, звани Пападес Пападес на. Чајкановић,сахран>ивани(ш>агњшиг4 илиисподлрага^ наштадодаје
 хојима су биле сшо мало наговештене рухе, а ноге уопште нису  да је сада
сада "сас
"сасви
вимм јасно
јасно заш
зашто се,се, у омољ
омољскском
ом срез
срезу,у, пуш
пуштање
тање воде
воде
имали. Овакви су морали изгледати идоли и у германској германској и у  мртвима врши преко прага; праг се залива водом зато што се жели
70
словенској старини.  дотури
 дотурити ти вода
вода душ
душама
ама поко
покојни
јника
ка који су испо
исподд њег
њега"а"..
За проблем о којем је у овој књизи реч, односно за његово разре- Постављајући питање
питање зашто се "пуштање воде",
воде", у већини случајева,
с лучајева,
шавање
шавање јако је важно, у недостатку поузданијих извора, упознати се са врши не у кући преко прага, већ на реци, преко извесних белутака,
што већим бројем веровања и култних обичаја, јер нас понекад и они Чајкановић каже да и тај обичај има свој почетак у дубокој старини.
могу довести до јаснијих одговора на бројна питања која нису једно- Задржавајући се мало дуже на објашњењу улоге камена у култним
ставна.
ставна. Један такав занимљиви обичај јесте и сахрањтањеподпрагом,
сахрањтањеподпрагом, обредима, Чајканов
Чајкановић ић каже: "После
"После свега овога о значењу белутака
које је констатовано још у палеолитском времену у западној Европи, преко којих  омољске
 омољске  жене изливају воду, не може бити сумње.  Утим
исто тако и у неолитском времену у Шлезији и на Готланду, али и у  белуцима. налазе се душе предака. Бројеви пет, седам или тринаест -
предмикенским
предмикенским кућама у Торикосу Торикосу и Орхомену. СматраСматра се да
д а је обичај колико се белутака одабира да се преко њих прелива вода - не пре-
сахрањивања у кући могао постојати и постојао је у најстаријој грчкој  дстављ
 дстављајуају неки
неки одре
одређе
ђени
ни број
број пред
предакака,
а, већ
већ множину уопште". Белуци
и римској прошлости. Истражујући да ли је такав обичај постојао и у  су, иначе, округли и налазе се уреци. Уосталом,
Уосталом, мисли се да је овде реч
нашем народу,
народу, В. Чајкановић износи неколико примера о улози кућног о камену у који је ушла душа предака и Чајкановић је уверен да је
прага у неким култним обредима. Тако помиње и пример "Пуштања "магично хватање душе у белутак врло драгоцен докуменат - то је по
воде" мртвима за душу, које се у  хомољском
  хомољском срезу  врши иад прагом, а
моме схватању,  прва фазауисторијигробногхамена".
12 

онда и обичај у  хомољсхом

 хомољсхом срезу  о новој години кад домаћин износи
Што се тиче значаја реке у наведеним обредима и њене улоге у култу 
главу од божићне печенице и секиром је разбија  на прагу.  У свим
мртвих, мисли се да је то због тога што се и у прадавно време знало да
таквим случајевима мисли се да се ради о жртвама прецима, јер се
се све реке уливају
ули вају у море, а да је и код Словена
Словена и код Германа
Германа постојало
верује
веруј е да је праг у ствари исто што и гроб. Чајкановић у вези са овим
веровање да се "онај свет" налази с оне стране мора. ПретпостављаПретпоставља се
обичајем подвлачи да су сахрањивање у кући практиковали по свој
 да се због
због тог
тогаа у  хомољском
 хомољском срезу,   уопште у целој  источној Србији  о
прилици, и шроди
шроди који су становали на Балканском полуострву полуострву препре
71 подушју које се даје
д аје прве суботе
суботе после смрти покојник
покојникове, ове, поређају на
доласха Словена".   (подвукао Р.Н.).
 једну
 једну даш
дашчи
чицуцу (ил
(илии метн
метнуу у тикв
тикву)
у) кола
колачичићи
ћи,, про
проја
ја,, обар
обарен ена
а јаја и др,
др,
Иначе, Чајкановић у више махова у вези са "Пуштањем воде" и па се дашчица баци у реку, са жељом и молитвама даје река несметано
сахрањивањем у кући помиње хомољски срез: "Пуштање "Пуштање воде у ом- однесе даље. Из овог и неких других примера Чајкановић закључује да
ољском срезу разликује се по форми од либације које смо овде споме-  је и у Срба
Срба,, као
као и у мног
многих
ихдругих
других наро
народа
да,, пос
посто
тојал
јало
о веро
верова вањ њ да се "онај
"онај
нули, и зато је од интереса видети какво зиачење оно има. Казали смо свет" налази преко мора. Уз ово веровање
веровање истиче се и обичај у  хомољ- хомољ-
 да се тавод
тавода а или
или прел
преливива а прек
преко
о изве
извесн
сних
их,, унап
унапред
ред одаб
одабра
рани
них,
х, белу
белута
така
ка,, схом срезу кад кад  "омољски Срби   круне најбоља зрна са кукурузних 
или се сипа 'у кујни' 'преко прага'. Овај други обичај може се објаснити клипова,
клипова, остављају
остављај у их за семе,
семе, а 'тулуске (палушине)'
(палушине)' заједно са шашом шашом
 једни
 једним м чуд
чудни
ним
м обич
обичај ајем
ем,, за који
који има
имамо
мо потпотвр
врде
де и код
код рани
ранијих
јих и код
код
садашњих
садашњих примитивних народа - обичајем да се умрли чланови поро-

72 В. Чајкановић, "Пуштање
"Пуштање воде" о Великом Четвртку, Зборник
Зборник XXXI, 60,61. 62,67,
70 Исто, 102,104 71. Колега Миодраг Петровић указао је да ваља имати у виду да је и код старих 
71 В, Чајкановић,
Чајканов ић, Сахрањивање под прагом, ЗборникXXXI,
XXX I, 127-1
27-134 Јевреја била позната у култу "вода чишћенл".
 Реља Новаковић

што је на њима пуштају по заласку сунчеву, низ реку, те да кукуруз Митра, у ствари "непобедно сунце". Додајући да "Либације воде нису,
потече (побуја) из земље као вода низ реку".  доду
 додушше, конст
констататов
ованане е у Митри
Митрино
ном м култу
култу,, али
али то зато
зато што
што нам је је он
Међу занимљиве обичаје који постоје ухомољском срезу, а који нас врло мало познат; а да их је могло и морало бити може нам послужити
могу интересовати због бројних
бројни х неизвесности
неизвесности помињаних у овој књи- као доказ то  штојсводауиранскојрслигији свеги елемснат, ишто су
зи, Чајкановић истиче и онај када се жене, пошто су завршиле
завршиле пуштање
пуштање  разн
 разне е  манипулације са  водом  чиниле  важан део   иранског хулта".
воде за мртве, "прекрсте и поново пуштају воду сунцу, месецу и ос- Чајкановић мисли да је мање вероватно да су "пуштање "пуштање воде" небеским
талим небеским телима". Овде Чајкановић примећује "да је 'пуштање 'пуштање силама наши преци научили "из неоманихејске религије, која је, у 
воде' небеским телима жртва  из сасвим друге категоријс  но што је средњем веку,
веку, дошла у наше крај крајеве
еве из Тракије". (подвукао
(подвукао Р. Н.).
Н.).
мртвачки култ", па наставља: "Пуштање воде сунцу, месецу и плане- Објашњавајући на крају овог свог чланка зашто се обред приликом
тама је  либација  воде тим телима - дакле један детаљ из небеског приношења жртава манима, душама покојника, о Великом Четвртку,
астралног култа. Тај
 Т ај детаљ изненађује,
изненађује , јер се јавља
јав ља на месту
месту где га не који почиње на реци - завршава у кући, Чајкановић подсећа да се жртва
очекујемо. Цео процес о Великом Четвртку   и уопште сви омољски  у води
води,, јелу
јелу,, и ина
иначече,, може
може дотур
дотурити
ити покој
покојник
никуу на
на разне
разне начи
начине
не:: "или
"или
обичајии целарелигија врло су старински и примитивни, и у таквој седиректно
директноизливанакамену комесезамишљада замишљадајепокојниковадуша,
јепокојниковад уша,
средини не може се очекивати астрални култ... Према томе, јасно је, или се излива на праг под којим је он сахрањен, или се, најзад, жртва
прво, да је пуштање воде небеским телима,
телима, о Великом Четвртку, интер- поверава реци, да је она однесе у царство мртвих". Уверен да су наши
полација у култ мртвих - интерполација која с тим култом нема ника- преци сахрањивали своје мртве у  кући,  кући, што објашњава заш зашто
то је заду-
кве везе; друго, за ту интерполацију није вероватно да је домаћег шна
шна жртва која се поједе у кући исто што и задушнажртва која се поједе поје де
 прилици постала на основу какве религијске
порекла;  онајепо  свој  прилици на гробу,
гробу, и мора се појести у кући, Чајкановић
Чај кановић као доказ наводи обичај
 радње хоја је унесена са стране."  који је Милосављевић забележио у неким селима хомољског среза: "У 
Размишљајући на који су начин наши преци примили овај детаљ неким селима омољског среза после годишњег годишњег помена спрема се, за
из култа небеских тела Чајкановић се пита "да ли суга примилијош  душу
 душу пок
покојн
ојник
иков
ову,
у, сва
сваке
ке субо
суботе
те,, софр
софра:а: 'Соф
'Софра
ра се сас
састо
тоји
ји из
из четир
четири и-
пре но што судошли на Балкан, или су га научили оддомородаца у пет омањих колача, неколико обарених јаја... Дата софра/ге  смеда се
настанили, илије најзад, таразмена извршена
чијим су се земљама настанили, илије изнесе из куће, већ се одмах,
се одмах,  како се прими
 се прими спусти на  земљу, те с ње
 спусти на земљу,
онда када су сс они већ одомаћили на Балкану, то је питање сувише сувише поједу оно што је спремљено, сви укућани"'. Уз ово Чајкановић обја-
генерално и не може се рећи на основу овог јединог податка али, ако шњава
шњава да се овај заједнички
з аједнички обед чини у кући, и на поду, "очевидно зато
 је теш
тешко
ко рећи
рећи којимје путем култ небеских тела дошао у наше крајеве,  да би на њему
њему могли
могли учес учеств
твов
оват
ати и и покојни
покојници,
ци, који су ту,ту, под
под зе-зе-
не може бити сумње о његовом пореклу. Тај култ могао је доћи само са мљом".
73

Оријента, одакле су, уопште,

уопште, долазили религи
религијски
јски покрети кроз цео
стари, донекле и кроз средњи век... Утицај оријенталске културе у 
средњој и северној
север ној Европи датира, можда, још од друге хиљаде година
73 Исто,
Исто, 72,
72, 75, 80-84Један
80-84Један веома
веома добар и користан преглед
преглед збивања на тлу Дакије
Даки је
пре Христа". Питајући се даље "Којој је религији тај култ припадао?", и суседних области
области дат је у Историји румунског народа, уредио Акад. Анд реј
Чајкановић одговара да "Није тешко погодити да то могу бити само Оцетеа. Матица Српска. Нови Сад 1979.Чини нам се да у вези са
с а неким про б лемима
 митраизам и неоманихеиза*?', додајући да је "Митрина религија има-
 митраизам разматраним у овој књизи пажњу заслужују и археолошкн налази и процене
 ла врло
врло јаког
јаког коре
корена
на у рим
римск
ском
ом друш
друштвтву,
у, и кроз
кроз неко
неколи
лико
ко веко
вековава била
била Славенке Павловић-Ерцеговић у раду "Прилог проучавању средњовјековних 
рукописа у источној Србији, Старинар, Нова серија, књ. ХУП, Београд 1966,
можда најмоћнијом религијом у целом римском царству; у IV веку  143-150. Ту, на једном месту, Славенка Павловић-Ерцеговић, поводом случајних 
после Христа, у тренутку када је Константин Велики прогласио хри- налаза на локалитету Чока Арта између Брзе Паланке и Грабовице
Грабовице каже
каж е да су ти
шћанство за државну веру, Митра је, можда, имао више присталица налази такође "гробни налази средњовјековног српског живља" додајући да би
него Христос". За Митрину
Митрину религију Чајкановић
Ча јкановић каже дад а је била нај- се за сада ови налази "могли прелиминарно датирати
да тирати од 12. до у 14.
14. стољеће, на
на
шта нас упућују сви археолошки налази овдје публицирани..."
више раширена у рајнским и  дунавским провинцијама:  "Њене нај- Мало даље, на основу археолошког материјала из Брзе Паланке и са локалитета
важније ослоне тачке биле су   на средњем и доњем Дунаву", али али Чока Арта, као и из увида у археолошки фундус музеја у Неготину и Зајечару,
напомиње да се може сматрати за сигурно да је и у Панонији и Горњој аутор каже: "Може се претпоставит
претпоставити
и постојање једног посебног културног
Мезији имала много присталица Чајкановић даље подсећа да је у  хоризонта карактеристичног за источну Србију (према садашњем стању 
Митриној религији култ сунца и месеца имао централно место као истраживања). Овај културни хоризонт има додирних тачака у неким елементима
елементима
са бјелобрдском културом, али га временски и културно никако, с обзиром на
 уопш
 уопштете  у иранској религији. Довољно је, каже, напоменути да је основни археолошки фундус, не можемо поистовјетити".
поистовјетити".
 Култни обичаји просипања воде потичу несумњиво из прастарих  «'!'
времена и то највероватније са подручја на којем се ти обичаји везују 
за божанства која су приказивана као персонификација мора и вода
 уопште. Колико је за сада познато, најстарије облике тих обичаја
назиремо у помену блискоисточних божанстава приказиваних у виду 
бога-рибе. Један од н>их је и Еа, који је у тројству богова на тлу Месо-
потамије,уз боганебаАнуи богаземљеЕнлила,сматранза мудрогбога
воде и знања. Он је, као бог пучине, приказиван са рибљим репом или
рибом на леђима Њега, иначе, као што смо видели, Халдејац Бероз
означава као персонификацију Оана (Оаппез), пониклогиз Персијског
залива. На једном сумерском печ ату бог Еа је приказан како седи на
престолу  и држи у рукама посуду.  Из посуде  т е к у два  млаза  воде  из
којихизлази  мала фигура бога   Тамуза,   којије   сматран богомводе  и
називан "истинским сином водене дубине".
 Авдијев овде додаје да се та ј стари култ воде раширио и у Акаду: "У 
Ешнуни су као божанство воде поштовани "бог Ниназу (који познаје
воду) и богритуалногпрања по имену Тишпак".74
Градови и државе доњег Еуфрата и Тигра
Закључујући овај зшимљиви прилог, Славенка Павловић-Ерцеговић с правом
 указује да бисмо даљим истраживањима насеља одговарајућих некропола могли Разумљиво је што се мисли да су појаве култа воде и природе
"добити потпуну и цјеловиту слику о обичајима и начину живота старосрпског
становништва у средњем вијеку" (150).Врло корисна запажања о крајевима о
 уопште настајале у срединама где су водене стихије (у овом случају 
којима је овде реч изнео је и Душан Масловарић у својим радовима Земљорадња Еуфрат и Тигар и њихове притоке) у најраније време изгледале људи-
 у Неготинској Крајини и Виноградарство у Неготинској Крајини, као и у књизи ма несавладиве и што су их приписивали невидљивим силама. Време-
ТрадиционалназемљорадњауопштиниБорипромененасталеразвојемрударства,
ГЕМ 31-32,38, Београд, 1969,1975. Уз све ове радове дата је и опширна литература.
74 Авдијев, 63-64. в.и. Древн-вИшие народм, 3. А. РагозиноИ, С. ПетербурГБ, 1903, 94.
Кад се Дагон већ помиње у једном нашем извору и кад оцењујемо да и даље треба  јафетским племенима".
истраживати разлоге због којих се његово име јавља уз помен Срба да додамо Наводећи даље да се у П миленијуму пре н.е. појављују и нека друга племена,
 јошитодасеизбогнаведенихобичајауХомољскомсрезуиусуседномПодунављу  различита од племена "азиске групе", писац истиче да су се та племена "појавила
ваља позабавити Дагоном, поготово  што се сматра дасеоњеговом култу врло после једне крупне миграције народа", па онда продужава овако: "Док су стара
 мало зна (Ешус1оре(Иа ВгИапшса, 6 (1947). Ако има основе што се Дагон помиње племена протохетске групе сродна по свом језику са Хуритима и Субарејцима,
 уз Дакију (Дагонију), Дачане и Србе ("дачки" Срби?), није немогуће да облици  дотле су сроднији Хети-Несити и по језику »има блиски Лувијци говорили
просипања воде, сахрањивања под прагом и неки други видови нису ништа друго  језиком који је   веома близак језицит народа   пкозване индоевропске групе.
до оста ципрастарогкултапримењиваногприликомобраћањаверника своме богу Чигав низречиутоме познохет ском језикупоказује блиске аналогијесаре чима
 Дагону. У сваком случају чини нам се да је то један траг који заслужује пажњу. изгрчког, лат нског, ст ароиндијског и сгарословенског јсзика. Такве су хетске
1 8
Због још увек велике неизвесности око Дагона и уопште око могућег утицаја заменице ч " . ч^* и латинске ^шв, ^ше! (ко, шта); хетско и^ и грчко   еуо(&),
малоазијског простора на нека збивања у Подунављу, али и због извесног хстска именица Ипнпап*, к оја је веома блиска грчко ј хеимон... и ру ској "зима"...
наслућивања да су неки утицаји са тог простора могли ипак постојати, чини се  Хетска су пле мена у културноист оријском погледу била најте шње везана за
 да би ради даљег проучавања проблема, у овој књизи на овај или онај начин само племена Егејског мораиза најстарије урођеничко становииштво северногдела
 јаче или слабије наглашених, убудуће вредело свестраније и темељније проучити Предње Азије (Хурит).  О томе сведоче споменици уметности, архитектуре,
и нека збивања забележена у једном периоду развоја хетске државе. материјалие културе-гробнице и предмети свакодневног живота, где су се хетска
Говорећи о становницимак оји су удубокој стар ини настањивали висораванМале племена особито тесно доди ривала са Егејцима и Хуритима". (Авдијев, 183-184).
 Азије, каже се да се они у науци називају Протохетима и узима се да су они, и по Кад ово читамо присећамо се и онога што Хоренски казује о најезди племена  са
 језику њима блискиПалајци, "сродни са осталим најстаријим племенимаПредње Кавказа на Јерм енију, а сигурно да би неке појединости из наведене белешке
 Азије, које модерни истраживачи називају "азиским", учвршћујући у ту групу  Карловачког родослова можда биле јасније кад би у недостатку писаних извора
Хурите (Харијце)..., Субарејце..., и Урарте, који су у давнини становали на стручњаци већу пажњу обратили језичким основама, можда баш у смислу како
територији Јерменије; по свој прилици, та су племена делимично сродна с  је то у своје време радио М. Будимир указујући на утицаје који су са анадолског
 јафетским племенима Кавказа,  те се стога могу уврстити у најстарију групу с простора продирали на Балканско полуострво.
 Реља Новаковић
И сва србска идолу служаше Дагону 

ном се јавила мисао да ће те невидљиве силе у виду богова помоћи

 људима да укроте водене стихије и претворе воду у благодет природе. између обичаја сахрањивања "под прагом" у североисточној Србији и
вести да је "сва србска идолу служила Дагону". Смемо ли на основу ове
Можда није без разлога што су култни обичаји просипањаводе забеле-
подударности да кажемо да су у праву они истраживачи кој и за обичај
 жени баш у  Хомољском срезуиу близини Дунава. ишто се мислида
потичу из дубоке паганске ст арине.
 Ако имамо у виду чињеницу да се култни обреди и обичаји одржа-
вају веома дуго, мада се у току многих векова донекле и мењају под ВуНс
 утицајима бројних околности које делују на живот мање или веће Вегу^из,
етничке скупине, било у току кретања или у току дугог живљења у 
срединама различитог порекла, а пажљиво пратимо поједине елемен-
те везане за култне обреде међу Србима  у хомољском кра ју и у Поду-
нављу уопштс, пада намна умда. би сенеке појединости тих обреда
 могле довести у везу и са поменом идола Дагона.  Додуше, у овом
 досадашњем осврту нисмо ни код кога наишли на ту помисао, али нас
ипак обичај сахрањивања испод прага  неодољиво подсећа на старо- ГУ*
$
заветну легенду везану за идола Дагона. Ево због чега. <<?
У Светом Писму, књига о Судијама, у глави 10. пише:
"И кнезови филистејски скупише се да принесу велику хсртву Даго-
ну богу својему, и да се провеселе; па рекоше: предаде нам Бог наш у 
руке Самсона непријатеља нашега." А у Првој књизи Самуиловој, која
се зове и Прва књига о Царевима, у глави 5, о Дагону је записано:
1. "А Филистејци узеше ковчег Божји, и однесоше га из Евен-Езера
 у Азот.
2. И узевши Филистеји ковчег Божји унесоше га у дом Дагонов, и  АМо Ј 
намјестише га до Дагона  Д 2 с/< 4 ,
 Азса1оп
3.  А сјутрадан кад усташе Азоћани рано, а то Дагон лежаше на
земљи пред ковчегом и они узеше Дагона и сместише га опет на његово
мјесто.
4. А кад сјутрадан рано усташе, гле, опет Дагон лежаше ничице на
земљи пред ковчегом Господњим,  а глава Дагонуи објеруке одсјечене
бијахуна прзгу, само труп Дагонов бјеше остао. (подвукао Р.Н.)
5. За то свештеници Дагонови и који год улазе у дом Дагонов не с тају 
на праг Дагонов у Азоту до данас. (подвукао Р.Н.)
6. Тада отежа рука Господња Азоћанима, и мораше их и удараше
шуљевима у Азоту и међама њиховим. Ре±га
7. А кад Азоћани видјеше шта је, рекоше: да не стоји код нас ковчег 50  100 Кт
Бога Израиљева; јер је рука његова тешка над нама и над Дагоном богом
нашим..."
Штета је што истраживачи стародревних култова и обичаја сахра- Палестина и Феникија
њивања под прагом нису узели у обзир и наведену белешку наших  сахрањивања "под прагом", као и за обреде у вези с тим, кажу   да потиче
родослова о идолу Дагону. Можда би у вести "И сва србска идолу  изпрастарихвременаидајенесумњивопаганскогпорекла, при чему
служаше Дагону" нашли потврду својих претпоставки о пореклу и сепозивајунаИранилинаоријентуопште.
старости сахрањивања у кући, подпрагом. Упадљива је подударност Будућим истраживачима мора бити важан и привлачан и податак о
одсеченим рукама Дагоновим и глави одвојеној од трупа, нарочито ако
 Реља Новаковић
покушавамо да облике камених глава са упадљивим изгледом рибље  
главе у Лепенском Виру доведемо у везу са прастарим идо лом Дагоном.  
Па и други садржаји култа мртвих, особито у хомољском срезу и у  проценити само на основу утисака које читалац стиче пратећи изла-
суседству, "пуштање воде" преко облих белутака, кољиво, улога реке,
помен мора иза којег је "онај свет" -  све то можс да има везе баш са  
прастарим божанством Дагоном којије, по некима, риба-бог, по не-  
кима  бог зрна-пшенице, а  осим  т о г а  држи се да се  појавио из  пер-  
сијскогзалива,даклеизмора,идасеподручјазначајнихрекаЕуфрата
и Тигра, које ссуливајууПерсијскизалив, и помињу као најстарија
средишта Дагоновог к у л т а .   Тешко да се само  случајно десило да су
неки обредипостојалиипостоје башудачкомПодунављу, да севезују
 за Србеидадонеклеподссћајуна библијска казивања оДагону.
Може бити да у склопу поменутих традиција у култним обичајима
Хомољског среза и оближњег Подунавља треба укључити и грчку и
румунску традицију по којима се под именом Фисон (Дунав) мисли на
Еуфрат илиТигар. Чини се да има основе за претпоставку да све то није
случајно.
 Лмајући у виду све што је у овој књизи речено додали бисмо да
поменуте белешке у Карловачком родослову не могу никако бити без
основе. Те основе које су овде само наслућене требало би безусловно,
свестраније истражити и паралелно проучавати уз неизбежно кори-
шћење резултата  свихнаучнихдисциплина, заинтересованих за пита-
ња о којима је овде било речи. Уколико би се иовим резултатима
обелоданило неко решење које нас у проучавању порекла Срба упућуј е
на малоазијски и јерменски простор, онда нека се и ово излагање
схвати као прилог у том смеру.
Ипак, тражећи још неко оправдање за све што је у овој књизи и на
овај начин поводомДагона речено, да додамо још и то да смо се добрим
 делом овог рада морали кретати некако највише између митологије и
историје, односно њене праисторијске фазе, дакле највише на граници
непознатог, научно још недоказаног, а то сваког истраживача про-
блема ове врсте може да доведе у прилику да у тој тешко прозирној
временској дубини залута и да у том лутању и најмањи зрачак при-
хватикао јасан трагжељеногизлаза. Таквимоментиу којимасечинило
 да су простори и збивања на њима добијали јасније контуре одлу-
чивали су, ту и тамо, приликом опредељивања за поједине претпо-
ставке, па и за смелије закључке.
Основни повод за залажење и у појединости у вези са неким беле-
шкама и вестима наших родослова и летописа, био је Дагон, а уз њега
и "дачки Срби" и њихов нерасветљени родоначелник Сер. Надамо се
 да није било сувишно што смо поводом Дагона, тражећи објашњење
за помен његовог имеиа у нашим домаћим изворима, били приморани
 да се ту и тамо задржимо и на пореклу таквих вести и да поставимо
питање веродостојности њихове. Уосталом, то у тражењу истине и
И сва србска идолу служаше Дагону 
јесте основни услов. Колико су оправдана сва ова размишљања и сме-
лије претпоставке о раној појави Срба у Подунављу за сада се не може
гање на које није навикнут, највише због тога што има доста поје-
диности о којима се овде први пут и расправља. Отуда се некоме може
учинити да су неке ствари просто невероватне, поготову зато што их 
доводимо у везу са Србима. То је могућно и због тога што једноставно
нисмо навикли да их тражимо и налазимо тамо где нам се у овом
случају чини да су били.
Посебну сумњу код неких читалаца, пре свега код гласовитих стру-
чњака, може да изазове упорно довођење неких  Срба у везу са мито-
 лошким идолом Дагоном. Ово питање, које, колико нам је познато,
није код нас уопште обрађивано, иначе крајње сложено, можда и не
бисмо решавали на начин како је то у овој књизи учињено, да нам се,
 уз остало, не чини да и неки обичаји у североисточној Србији, који
несумњиво потичу из прадавне прошлости, праисторијске свакако,
воде порекло од паганског веровања, и то баш од веровања у идола
 Дагона. Ако у митологији и у култним обичајима уопште из времена
најранијег периода паганства нема другог примера сахрањивања под
прагом, онда је, за сада, најприхватљивија претпоставка да тај обичај
потиче од народа са подручја на којем је у веома давној прошлости
највише божанство било Дагон. Тешко да је случајно што се неки
елементи из обичаја поштовања умрлих одржавају истовремено у севе-
роисточној Србији, југозападној Румунији и северозападној Бугар-
ској, дакле баш на простору на којем су се налазиле онострана и обе
овостране Дакије и на којем је владао Лициније, у своје време изразити
заштитник паганских култова. Упадљиво је још да су се баш на том
простору одржали и неки други обичаји чије порекло стручњаци виде
 у прадавним обичајима у Ирану и уопште на истоку. Све то може да
нам изгледа чудно, али не мора да је и невероватно.
И још нешто, ако смо у праву са свим што смо у овој књизи рекли о
Србима у дачко-мезијском Подунављу, да кажемо још и то да нам се
чини да ти СрбиуЕвропунисудошликао Словени. Они сувероватно
 уПодунавље стигли веома рано, и то као несловени. Настајање сло-
венске групације остварено је по свој прилици тек у Европи, али на
 хоји начин још увек је неизвесно. Подунавски Срби  временом су 
примили хришћанство и били пословењени, али су задржали неке
своје раније паганске обичаје који су добили само извесне хришћанске
облике и садржаје.  Дакле, са подунавским Србима могло се десити
нешто слично као и са полапским и повисланским Србима за хоје се
 мислида супродирањем са истока на словенско подручје (вендско,
сарматско, скитсхо?)  били аременом пословењени  а  задржали своје
 раније име, неке обичаје идруге характеристике.
 -   ашшкови
У овој великој неизвесности поводом порекла Срба, значења н>и-
ховог имена, поводом њихових сеоба, а посебио поводом "храма Зегђса,
бога Дакског", уз све остало што је речено, падају нам на ум и неки
називи на простору старе Јерменије и око језера Ван. Ти нам називи
падају на ум толико пре кад имамо у виду да је Баварски географ у IX 
веку н.е. тврдио да су сва словенска племена произишла од Зервијана
 
 
 
 
 
Некиславофониназивиугорњим токовимаТигра иЕуфрата- приближниположаји.
Према: АпЉ-еев А%етешег НапсЈаОаз  1893. Подвучени називи значе да се исти
облици налазе и на тлу Југославије:
(2епиаш), за које већина научника сматра да су Срби. Иначе, као што се
зна,Баварскигеографпомињене самоназив 2егшап1,већ иЗигћц закоје  
се такође мисли да су Срби. Да овде додамо да у истом веку и ан-
глосаксонски краљ Алфред на такозваном германском тлу помиње две
групе Срба: 8шре и ЗшГе. Дакле, у истом веку на тако рећи истом
простору четири на изглед различита назива: 2егшап!, ЗигИ ЗигГе 1
Зигре. За краља Алфреда се зна даје превео дело Павла Орозија (око 380
- око 420), римског писца пореклом из Шпаније: А^егаив раеапов 1Љп
Исвасрбска идолу служаше дагону 
УП. У тој Орозијевој Општој историји периодизација је извршена
према "светским царствима": Вавилонском, Македонском, Картагин-
ском и Римском. Нас у овом нашем сложеном случају посебно интере-
сује да ли се називи Баварског географа и краља Алфреда, исти или
слични, могу наћи или барем назрети и на простору давнашњег Вави-
лонског царства На жалост, не располажемо неким старим или барем
старијим картама Мале Азије и Ирана (Персије), али иа једној карти
Персије из 1724. године (СаЛе Ле Пгап 1724. А.В. Еерпп1еЛ ш 1гап, Тећ-
гапДгап 1970) налазимо северно од језера Ван назив Зигћ. То исто место
је на карти Авш&сће ТиЉе! (Апдгеез НапЗаИаа, Вп«е АиПа^е  В1е1еГе1<1   ип<1
Еегрг^ 1893) забележно као Зигр. Међутим, на карти Персије из 1724.
јужно од језера Ван налазимо и једно место са називом Зеир, док на
поменутој карти из 1893. уз самујуж ну обалу језераВан запажамо место
са називом Загр. На обема картама се Зигђ и Зшр налазе у изворном
пределу реке Еуфрат, и то на карти из 1724. на левој страни Еуфрата,
где је уз исти топографски знак изнад назива Зигђ забележен и назив
СапЉаваг,ајужноод називаСурбчитамоназивСагаНе!;узкојисеналази
и топографски знак за цркву. На карти из 1893. назив Зигр је у истом
пределу али се десне стране Еуфрата. Називи Зигр и 8агр вероватно се
односе на исто место само што је на карти из 1724. то место убележено
даље од јужне обале језера Ван, ближе реци Тигру. Ако би се називи
Сурб  и  Сурп  у изворном пределу Еуфрата могли протумачити као
Сурби, Сурпе и Сурфеу значењу Срби, можда бисмо могли помислити
да се ту негде налазио и "храм Зегћса, бога Дакског". Том приликом не
би требало да заборавимо ни да се обожавање идола Дагона везује и за
горње токове Еуфрата и Тигра.
Будући да размишљања и претпоставке о овим називима остају ипак 
без убедљивијих доказа, мада нас макар и донекле охрабрују, покушали
смо да на расположивим картама нађемо још неки податак сличан горе
наведеним. При томе смо се сетили да нас неки истраживачи давне
историјеМале Азијеуверавају да је, например, у старој Месопотамији
постојала река са називом Србица, а да нас, уз то, и Милојевић и
Будимир уверавају да се у прадавно време и малоазијска река Ксантус
(Ксантос), односно Скамандер, звала Србица, али Ксантус (Ксантос)
није у Месопотамији, већ нешто западније и припада Јегејском, одно-
сно Средоземном мору, док би месопотамска Србица преко Еуфрата и
Тигра морала припадати Персијском заливу. Будући да не распола-
жемо старим картама на којима би се могла наћи та река Србица,
покушали смо да макар на савременијим картама пронађемо неки
податак који би нас навео на траг те прастаре реке Србице. Тражећи тај
траг, на десној страни средњег Еуфрата, недалеко од места  Бесни,
напазимо назив   ЗигГаа. И Веаш и  ЗигГаа  налазе се уз леву обалу  једне
речице која се са више других краћих токова са Тауруса слива у Еуфрат
као  његова  десна  притока Назив   ЗОгГав на  карти (у   регистру  ЗигГоз)
 Реља Новаковић
можда би се могао односити на месопотамску реку Србицу. На овакву,
на изглед, смелу претпоставку, наводи нас пре свега Скоково тумачење
места Србице у Тесалији (та аер/ЗЛш) За тај назив Скок каже: "Од 1437.
кад Турци долазе овамо, они називају ово место ЗегНсе. Забележен је и  
облик 8еШсе_. Приметити треба да Турци за срЂб - познају замену Зћ-Г
са полугласом I.  Овај се облик не налази у ЗетНсе или ЗеШсе". или
освајачи означавали припадност српској етничкој групацији без об-
зира колико су поједине групе биле блиске једне другима и где су се
све налазиле пошто су напустиле (све или неке од њих) своја давна
иранска, кавкаска или малоазијска станишта и упутиле се у Европу.  
Јер, ако имамо у виду Плинијеве Србе и Серреи-е и Птоломејеве Србе,  
као и Сере нашег родослова, па и Будимирове Сирбе и реку Сирбис,
као и све друге облике који означавају Србе, рекли бисмо да се стекло
 доста разлога да стручњаци покушају да објасне њихов настанак, зна-
чење, узајамну везу, као и везу са пореклом СрбаМожда у вези са овим
сложеним проблемом, пре свега у вези са могућим кретањима и међу-
собним културним утицајима разних делова света још у периоду дале-
ко пре наше ере, могу да буду привлачна и нека Тојнбијева запажања у  етности, религији коју је основао Заратустра> ахеменски феудални
поглављу "Додирицивилизацијау простору": "Адајеједан одњегових  систем - све је путовало овим царским путем у свом северозапа дном
 још старијих предака посетио Упсалу у предвечерје обраћењаШведске
 у хришћанство, овај Франак који је живео крајем првог миленијума
хришћанске ере, могао је да још увек затекне у Ултима Тули групу   јесте стил домаће архитектуре који су Асирци под именом бит-хилани
религиозних ритуала која је потекла у свет из колевке у земљи Шинар
(Синеар, Сумер) можданемањеод3500годинараније".
75 П. Скок, Константанова Србица у Бистрици у Грчкој. Топономастичка студија.
Глас СКА С1ХХХ1, Београд 1938.Кад је недавно др Славољуб Ћинђић, поводом
боја на Косову 1389. године, указао на један турски докуменат записан око 1450.
године, навео је ово: "Деспот Лазоглу такођер узе много плаћеника из Србалл
(Сурф)..." (Политика Експрес, 20. VII1989). Овај податак је, рекли бисмо, доказ
више да су облици ЗчгГе, Зигћз, ЗигГ и сл. означавали Србе (Србл>е) па где било
 да су се ти називи налазили. Можда бисмо уз овај пример могли да подсетимо да
Јиречек (П, 4) помиње Улриха од рајхентала и Конрада од Гриненберга (XV б.),
којис у за један грб тврдили да је "цараСрбије" (Каувегз УОПЗМГеу), а да сеГолубац
 у повеама краља Сигисмунда назива "Таићегзћигј* ш Јег 81г1Геу" дакле сасвим  
слично облицима 81гГ и  ЗигГав,  Кад у   овој Ј С Н . И З И  помињемо назив Сурфе
англосаксонско^краљаАлфреда, каои другесличне(8ггГ, ЗигГ, Зиг&з), икадзнамо
 да је краљ Алфред (К в. н.е.) користио Орозијево дело (IV-V в. н.е.), занима нас
како је дошло до тога да краљ Алфред за Србе између Одре и Лабе употреби у 
свомделуназивеСурфеиСурпе,истеиливрлосличнеонимако јеналазимоуМалој
 Азији као називе који означавају Србе. Ако су Турци те називе затекли кад су тек  притока Еуфрата убележена је Е. Ве1есћ (на карти из 1893. N. ВеНсћ) при
 уХ1 векукаоТурци СелџуциовладалиМаломАзијом, како се десило даје Алфред
читава два века раније (у IX веку) за Србе у средишњем делу Европе употребио
истеназивекојимасујошдалекопрепојавеТуракаозначаваниСрбиуМалојАзији?
Вредело би проучити да ли је те називе (Сирф, Сурф, Сурфе, Сурпе или сличне)
 употребио још Павле Орозије кад је спомињао народе на тлуВавилонскогцарства
и да ли је могло бити да сви ти називи, неки мање неки више, садрже најстарије
облике којима су несрпски (несловенски?) суседи
И сва србска идолу  служаше Дагону 
За проблем у вези са Дагоном и могућим утицајима његовог култа
 у западном смеру несумњиво су занимљива и ова Тојнбијева запажања
 у истом погЛављу: "С друге стране, једноличност може да боље од
дифузије објасни сличност хититског режима у источној Анадолији у 
четрнаестом и тринаестом веку пре Христа са арсакидским режимом
источно од Еуфрата у последња два века пре Христа и првим вековима
хришћанске ере и Светим Римским Царством у централној Европи у 
средњовековно доба западне историје, јер изгледа мало вероватно да
несумњива сличност арсакидске заједнице са хититском може да буде
утицај културног таласа који је из Кападокије тринаестог века путовао
у Курасан другог века. Ми имамо обимне податке који се односе на
зрачење културе југоисточне Азије у последња два миленијума пре
Христа, а ови подаци показују да главни део културне струје у читавом
овом периоду   није  т е к а о из  Кападокије у  базен  Тигра и  Еуфрата и
Иранавећизбазена ТиграиЕуфратаиИранауКападокију.  Сумерски
и акадски језик и њихово клинасто писмо, сумерско познавање про-
рицања, обожавање Иштар, прича о Гилгамешу, асирски стил у ум-
правцу. Једини противталас који можемо да ухватимо на делу 
путовања у супротном правцу - од хетитског до вавилонског света -
("кућа с прозорима") у седмом веку пре Христа позајмили од
гобегличких хититских заједница у северној Сирији" (подвукао Р.Н.).
(Арнолд Тојнби, Истраживање историје, П, Београд 1971,41,47). Одмах 
нампадауочидајеиимеЗигГаззабележеносаполувокаломц,којиваљда
одговараСкоковомполувокалу I. Размишљајући овим поводом можда
би требало имати у виду да су Турци у Европу дошли преко Мале Азије
и кад су у Тесалији наишли на назив Србица (можда преко назива  та
оеррХкх.) назвали су то место 8ћТ по узору на такве и сличне називе у 
Малој Азији. Ако бисмо, дакле, 8ш*аз могли протумачити као Зћ-Г
односно као Србица или, Србље Србија или слично, имали бисмо
основе за помисао да је негде око месопотамске Србице морало бити и
других славофоних или боље рећи србофоних назива, јер је тешко и
помислити да ти малоазијски називи, којк тако звуче, могу имати везе
са најстаријим Словенима Тако недалеко од места ЗигГав, на левој
обали Еуфрата, налазимо уз назив Еигоров место са називом ЗепнЦ (на
картиПерсије из 1724. Зегоиее), а још јужније на карти из 1724. као лева
чијем се утоку у Еуфрат налази место Еасса Кшпее (1724), а на карти из
1893.Ка0Ја(КеИм).Наистој страниЕуфратасуОогасћшеиУезаеШ (1724)
и Сћшп В. (1893) и други. Што се иде ближе Кавказу, Ирану, Авга-
нистану и Индији тих славофоних (србофоних) назива све је више.
Наравно, што се тиче назива ове врсте у Малој Азији, не бисмо смели
изгубити из вида чињеницу о пресељењу Срба у УП веку из Тесалије у 

Реља Новаковић
Малу Азију, мада је мало вероватно да поменути називи, као и други у  су, опет у неко давно време, кренути са западног Кавказа у правцу
Месопотамији, имају неке везе са тим, наводно тесалским Србима, са
којима више везе могу имати називи у Кападокији. Овде је више реч о
залеђу Трапезунта, о старој Јерменији, Месопотамији и предњеазиј-
Сеоба Срба и Чеха из К авказије у Средњу Европу.
(Н. Жупанић, Срби Пл инија и Птоломеја)
ским областима Кад о свему овоме размишљамо сетимо се и причања
митрополита Герасима који је казивао Магарашевићу о Словенима  у
 залеђу Трапезунта. "који, каже, језиком говоре својим, но тако с дру-
гима источнима смешаним да га ни Руси, који овамо трговине ради
 долазе, разумети не могу."
Питајући се који би то Словени могли да буду и уз које Словене,
пре бисмо рекли Србе, да вежемо називе на које наилазимо, пре свега
месопотамску Србицу, као и ЗшЂ, Зигр, Загр, Зигр и бројне друге, чини
нам се да највише основе има претпоставка да су, у нама за сада непо-
знато време, Птоломејеви ЗегМ са Кавказа пошли заједно са неким
 другим групама, прешли реку Сшв (Куру) и Арас и населили се у  вима ти поједини језици настали и развијали се гранајући се из неке
старој Јерменији. Баш тако нам и Хоренски казује о најезди народа са
севера у време владара Вахаршака и његовог сина Аршака. Док су тако,
рекли бисмо, Птолемејеви Срби кренули на југ у правцу на којем
налазимо назив Сурб (Сурп), Плинијеви кавкаски ВегМ и Вегге! могли
. аср »
 
запада, дуж појаса северно од Црног и Азовског мора и упутити се ка
источној и централној Европи, тамо где неки научници траже и налазе
праотаџбину Словена.
 Ако се овако могу макар замислити положаји и кретања Срба, онда
су ове две групе још на подручју Кавказа, а посебно у току кретања
различитим правцима и успутним задржавањима, дужим или краћим,
могле потпадати под различите утицаје у односу на језик, религију,
обичаје и др. У сваком случају, док још увек ништа поуздано не знамо
о пореклу Срба, значењу њиховог имена, о њиховим сеобама и успу-
тним задржавањима, а то исто важи и за Словене, не чини ли се да би
вредело још једном размислити и темељно проучити теорије о кавка-
ском, иранском или о пореклу Срба са неког другог простора Б лиског
истока. Ту теорију нису напустили сви истраживачи. Ако у том смислу 
размишљања и претпоставке изнете у овој књизи немају ту снагу да
некога подстакну да трагање усмери у правцима овде указаним, треба-
 ло би да то интересовање изазову барем бројни називи на зег, зиг, заг и
небројени други од Мале Азије до Индије и Хималаја, а има и таквих 
називакојиимајуистоветниобликкаоинајугословенскомтлу,арекло
би се да су и по звучности исти.
Кад смо већ у великој недоумици у погледу порекла и сеоба Срба
чудно је да се до сада нико није заинтересовао за језик у ширем залеђу 
Трапезунта за који Магарашевић каже да се до времена митрополита
Герасима толико изменио да га ни Руси нису могли разумети. То што
Магарашевић мисли да је у питању неки стари словенски језик не би
морало да буде тачно. Ако је заиста реч о неком веома старомјезику, то
би могао да буде и неки давнашњи српски језик, на шта нас наводе
називи 8игћ, Зигр, ЗигГаз и др. у ширем залеђу Трапезунта. У сваком
случају, вредело би и због кавкаских Срба и "храма Зегћса, бога Дакског"
испитати шта је остало од тог прадавног језика, Можда би се том
приликом могао наћи и неки писани траг или барем неки географски
назив, особито ако за то подручје постоје рани турски пописи стано-
вништва или катастарски планови. Мада је ризично на том простору 
наводити називе које налазимо на савременијим картама, ипак, поред
Сурб и Сурп као да су занимљиви и ови називи: ТзсћоТзап Ка1е, Зо1о<1аг,
^атЉВа§ћ,  8гат*т, Зигтепе, Котапа, Ма^зсћћа, Зепећ, Моћага, Ваг, Ме-
Шзсћ, 81рап Ва§ћ, ЗцЈапа Ва^ћ И др.
С обзиром да не постоји један општи словенски језик, већ више
словенских језика, то јест језика појединих народа словенске група-
ције, историчара би морало да интересује како су, где и у којим усло-
прајезичке основе у поједине Језичке групе. Удаљујући се од те пра-
 језичке основе поједине групе су се у одређеним условима и саме даље
гранале или се приближавале једне другима.
 Реља Новаковић Исвасрбска идолуслужашеДагону 

Одавио се зиа да језик оставља драгоцени траг. Истраживачима

настанка и развоја човечанства тај траг много помаже у напорима да,
на кривудавим путевима историје човечанства, што јасније уоче на-
станак и развој појединих етничких група и народа са свим њиховим
особеностима. То се посебно односи на језик у чијем развоју поред
одређених закономерности делују и непредвидљиви случајеви које
намеће савремени начин живота и друштвени односи у најширим
размерама. Отуда нам се чини да би већ у вези са овом сложеном темом,
обрађеном у овој књизи, и на овај начин, особито поводом неких сме-
 лијих претпоставки о пореклу Срба и њиховим кретањима, могао да
буде занимљив и користан и један број назива и имена које налазимо
на картама на простору од Мале Азије до Кавказа, Персијског залива,
Индијског океана, и чак до Ганга и Хималаја.
Надамо се да ово, додатно усмеравање у том правцу, читаоци, у 
првом реду они најученији, неће одмах протумачити као грубо и брзо-
плето обнављање оног заноса који су у XIX веку са одушевљењем
испољавали Словенофили налазећи у сваком имену и називу, сличном
словенском, траг порекла и боравка Словена или Срба. Уосталом, мо-
 жда смо и дужни да поново размотримо колико је њихов занос био
оправдан, а у чему су грешили и зашто. Може бити да ова имена и
називи, као и многи који овде нису наведени, заиста указују на неки
траг. Он може да охрабри, у првом реду заступнике кавкаске и иранске
теорије о пореклу Срба (можда и Хрвата), утолико пре што су називи
 у наведеном крају света, колико нам је познато, мање обрађивани од
имена и назива у Европи, у којој већина научника налази лрапостој-
бину Словена, па и Срба и Хрвата.
У првој групи наведена су имена и називи у облику како су на
картама забележени. У другој групи су називи и имена која су по
облику и звучности веома слична називима и именима код нас и на
Балканском полуострву. У трећој групи су, поред већ поменутих на-
зива са основом Сер, Сар, Сур и сл. и неки други који могу да буду 
занимљиви.
Ево једног броја тих назива: А^гаш, Аппа, Вађа, Ва& Вага, Ве1а, Веп,
Вегш, Вевш, Во<1, Вог, Сћгаз1ш, Сћшп, Сот, Вага, Бећаг, Вега, ВоДа, Во1,
ВојЈа, Со1а, КаИ, Кот, Коз!, Ко1, Ки^а, Ки^зсћај, НаШ, ^аМ, ^атса, 1Лпо,
Еип, Мигда, М1ап1, Мапп, Ра11, Р1гап, Р1га\кга, Еаћђа, ЕлДа, Каћа, Еат,
Еатгаша, Е^вап, Запа, 8а*ага, ТапДа, Тагапа, Таиа, Типаг, Тоћа, ТоЛа, Тор1а,
Титап, Тзсћагга, Тоасћогћа, Цћ1е,  Ч У а Љ ц  \^агЉа,  Уагпа. Безмало сви ови
називи могу се наћи у Именику места у Југославији или у Вуковом
речнику.
Из групе славофоних (србофоних) назива наводимо овђ: Ауаш, АМп-
 Аг1;1всћ (Алтии), Везсћпа, ВЈћас, Восога, Вш(11т1г, Вегапа, Вт, ВавИ, Ве1ап,
 Део славофоних назива на тлу Авганистана и Белуџистана. Подвучени називи значе да
ВЦећ, Вап, Вагпа, Већаг, Ва1ааог, Ве1а ВПа, Ве1м?а, Војап (река), Воћап, Ва1сћ, се исти облици налазе и на тлу Југославије.
ВаШап,Виђа^Сотап,Сагађасћ (унасимеКарабашица),Сћаго*!,Сћоп Ђ., Премш Ап<1гее8 А1вететег НапЈаШз из 1893. године.
Сћи1т, СћитИс, Сћат, Си1р, СгЛзсћ, Оа1пи, Вео, Вео11, Ое^ав, В1р1а, Вођа,
 , Оота, Пгааап, Вгаиг, ВиНапа, Вги& Оатот, Сапгаш,Оог, Ооп, Оогу,
ОћогаЈс,  Согасћте (у нас Горачино), Оигзсћј, 1зоН, Јатш а, Јаззш,Кат, Ка1а,
Ка1;8сћ, КагаЈсазсћ, Ко1аг, Ко*иг, Корадапј,  Китапа, КиЈаИзсћ!, Ки*всћап, 1,огта
(у нас Лормање), Ма«п, Мес1т,  Мапап, М ата, МапЛзсћ,  Ми-ап,  Мопап,
Мизсћ,  На<1а11, Метеш, М1зћ, Могт, Раоп, Раип!, РагЉц РеЈиа, Ртф Р^зсћт (у 
нас Пишн, Пишница), Ри1а*, Незап, КезаГе, КеЛзсћпа, Еи<1о1с, Затаг, Заћгап,
Загт,  ЗегНннЛзсћб,  81рап,  8тп, 8Љ,  ЗеопаШ,  Зиђагаагећћа (река),  81гасћ,
8и«еј (у нас Сугла), Тег, ТЦјида, Тћпосћап, Тшп, ТмшЉ) (гећа), Тогћа, Топ,
Ти1аг (унасТулари), Ти11е(у насТул>е,Тули), Тир,ТзсћагДе,УеззеН (у нас
Веселићи), Уегап, 2ага, 21(11,2ћоћ.
И најзад, поред већ наведених назива са основом Сер и сл. додајемо
76
и ове: 8агђа§, ЗагђаШ, Загћшсћа, Зегаћ, Зегђапап, бегћаз, Зогаћ, Зогћа^а.
На крају, књигу смо почели са Кунстмановим "дачким Србима", уз
осврт на Дагона. Ако нисмо успели да докажемо да је Кунстман у праву,
нисмо успели да докажемо ни да није у праву. Трагајући за прихва-
тљивим решењима рекли бисмо да се у току трагања за истином стекло
много појединости, неуобичајених, досад у науци незапажених и ваљ-  
 да зато и занемарених. Све те појединости, чини нам се, пружају  података може довести у везу са пореклом и најранијом прошлошћу
 довољно основа за даља истраживања једног раздобља српске историје
које је неоправдано остало запостављено и зато и неиспитано. Реч је о
почецима историје Срба. Тој историји не морамо знати крај, и не
можемо, али се не смемо мирити с тим да јој не знамо ни почетак. Због  
тога се надамо да ће читаоцима бити схватљивије што су истраживачи
 у неким случајевима приморани да зађу у наизглед безизлазно беспу-
 ће. Искусније истраживаче овај прилог сигурно неће навести на стран-
(
путицу, а обичне читаоце, надамо се, може да подстакне да и сами
размишљају о овим, свима нама, још увек крајње сложеним питањима  
 
 
76 Сва наведена имена и називи налазе се у следећим картама и атласима:
- Коуашпе Ае Ретв 1ев Рау 1,ши1горћев... раг Р1егге Уапдег Аа, А 1,е1<1е (без године,
крај ХУП или почетак ХУШ в.)
- Саг*е Ае Регее, раг О. ОеЦв1е ргепиег Сеоцгарће Ае 5.М. де ГАсаЈапие Еоуа1е. А  тих на изглед чудних вести непознатог састављача.
Рапв 1724 (Саг*е  Ае  ^Тгап 1724 А.О.). Еергш*е(1 т 1гап 1970.
- 181апис ЕериШс оГ 1гап. Соруп^ћ! ђу  Заћаћ  Оео§гар1ис апА ВгаЛт^ 1пзШи1;е,
Тећегап, 1гап (арапски и латиницом)-
Каи1са5ив1апс1ег, А81а11зсће Тиг1се1, Регзхеп, АГ§;ап18(ап иш! Ва1и1зсћ1в1ап,  
2еп4га1а81епип(1 УогЈегикИеп, УогЈеппЉеп, ^6г(ШсћегТеИ, УогдегимИеп, 5и ЈЦсћег  
Те11, (1пЉеп)  Ког<1-Ше81.-Ргоујп2е11 (АпЉ-еез а11{Јететег НапЉИав т 91 Наир1-ипД
86 Не1>еп1«1г1жп пеђа!. УоШгапЉ^п а1рћаћеЉсћет Натептеггекћшк. ВпИе, уоШ^
пеићеаг1>еИе4е ипд уегтећг<,е АиПаце. Негаив^евећеп. УОП Јег Сео^гарМвсћеп
 Апз1а1* УО П  УеШа^еп. ип<1  Шаат^ш. Бе1рг1в. В1е1еГе1(1  ипЛ 1,е{Ј>п%  1893
-8сћаир1а1г Јез НеШ^еп Кг1еве8. Ш)ег81сћ<«1саг4е УОП Уогдег-Азгеп 1:5000000,
 ћегаиз^е^еђеп. уот  К.п.К.пиШлг-^ео^г.   1п8Ши1е т ДУ1еп (1,есћпег8 КпеквЈшг^еп  
К), Шеп (1916)- В1е  ТУеИ  Аег АлиКе  (А41ав  апИдиив) 13.  АиПаве, УЕВ Негтап
Наас1с, СоЉа 1961. (За старије карте Персије-Ирана захваљујем Ксенији Антић.)
ЗАКЉУЧАК 
•жт жељи да истражи и објасни једну, на изглед, чудну белешку 
У   Карловачког родослова, писац ове књиге није на почетку био
свестан на какве ће све тешкоће наићи покушавајући да наведене пода-
тке протумачи, оцени њихове аутентичности и вредност белешке у 
целини као извора за боље познавање једног, иначе, крајње нејасног
питања у вези са пореклом Срба.
Прво што је писац сматрао да треба да утврди јесте шта је у посто-
јећим подацима историјска истина, а затим да установи шта се од тих 
 
Срба, и да ли се све што је у белешци наведено односи на све Србе или
само на неке.
Поједине податке није било тешко проверити. На пример, за идола
Дагона се знало да је прастаро божанство, али је било и остало не-
извесно откуд податак да су тог идола поштовали сви Срби ("сва срб-
ска"). Историја зна и за Ликинија (Лицинија), али не сматра да је био
Србин, већ Дачанин, или родом из Илирикума. О Дакији се доста зна,
али је порекло Дачана још увек пуно неизвесности. Појам Дагони(је)
у науци није објашњен. Да су Срби постали од Сера нико не признаје,
нити се порекло једног народа може тако објашњавати, односно изво-
дити од једног човека, поготову ако та особа није историјски потвр-
ђена. Дакле, у наведеној белешци има података који су историјски
проверени, али има и оних који су крајње нејасни, па је требало најпре
те нејасне податке колико-толико проучити, па тек онда покушати да
се све то уклопи у једну целину не би ли се добио неки јаснији смисао
Кад је затим требало трагати завременом и првобитним простором
на којем су горњи подаци настали најједноставније је опет било са
Дагоном. Као семитско, блискоисточно, божанство, Дагон се помиње
у горњим токовима Тигра и Еуфрата, затим на домаку Персијског
залива, а онда у Сирији, Палестини и Феникији. Временски се његова
појава ставља у период асиро-вавилонског царства, а по некима при-
пада још старијем раздобљу.
Извођење порекла Срба од Сера почива пре свега на помену Плини-
јевих и Птоломејевих Срба и Сереја (Плиније: ЗегМ и Зегге!; Птоломеј:
Зегћо!), које налазе у масиву Кавказа. Пошто неки научници сматрају 
133

 да је корен ових имена Зег-, то су додавањем наставка 1 или М и ш
закључили да је име овог народа у номинативу плурала морало
гласити Зеп, ЗетМ или 8егп1 Ако се прихвата основа Зег-, онда се можда
и Псеудо-Цезаријеви (поч. V века н.е.) Сери могу убројати у исти народ
(у Србе?). Због неких података о којима се у овој књизи говори, наро-
чито у вези са казивањем Мојсеја (Мозеса) Хоренског (V или УП-УШ в.
н.е.) било би од великог значаја кад би се могло утврдити да ли су  ству "свих" Срба, иду у прилог, рекли бисмо, и подаци о Маријанима,
касније познати Срби заиста пореклом кавкаски народ, јер су од тога
зависни и неки други закључци о пореклу и кретањима Срба.
 АкоМозес, на пример, причада сујош пре наше ере неки народи са
севера (очигледно од Кавказа), међу њима Алани и Булкари-Венди,
продрли у северну Јерменију (првобитнаВелика Јерменија) и тамо се
населили, онда, ако и неке Србе убројимо у кавкаске народе, могли су  према написима у Богаскеју да се после напада једног азијског народа
и неки од њих у то време прећи реку Куру и населити део Јерменије,
поготову што неки савремени и признати истраживачи порекла С лове-
на (Дворник, Сулимирски и др.) рана кретања Срба по средњој Европи
везују за Хуне и Алане. Ако се ово у науци прихвата као сасвим могуће,
ондаје могуће и да су неки Срби (Протосрби?) кренули са Аланима и
Булкарима-Вендима на југ, преко Куре и Араса и населили се у север-
ном делу Јерменије, можда на путу ка Малој Азији, смером којим су и
многи други народи шшш према Јегејском мору и Балканском полу-
острву. Тај смер је утолико вероватнији што на једном делу Мале
 Азије, премаПојтингеровој карти, напазимо две групеСармата, а више
истраживача уверавају да је појава Словена, па и Срба, везана за назив
и географски положај Сармата и Алана.
За овакву претпоставку о боравку Срба у старој Јерменији опреде-
 љујемо се пре свега збогДагона. Акоје уопште прихватљиво да су неки
Срби ("сва србска") поштовали идола Дагона, могли су га поштовати
или почети поштовати само од времена кад су боравили у изворним
областима Тигра и Еуфрата Нигде се више ван азијског простора, нису 
могли срести са тим култом, а не верујемо да им је неко без разлога
приписао обожавање баш идола Дагона - поред толиких блискоисто-
чних божанстава. То што смо склони да верујемо да су неки Срби у 
прадавној прошлости заиста били обожаваоци идола Дагона засни-
вамо и на неким култним обичајима забележеним у Подунављу, на
простору некадашње Приобалне Дакије. Ти култни обичаји, као што
су сахрањивање под прагом, просипање воде и употреба кољива на
славама могли би се довести у везу са Дагоном који је, између осталог,
сматран и за бога водених дубина, а приказиван је у ввду човека-рибе.
Осим тога, сматран је и за бога жита, људске исхране уопште. Овде се
радо присећамо и чудних облика камених глава у Лепенском Виру 
налик на главе рибе. Настанку културе Лепенског Вира тешко је одре-
 дити старост. Она је прастара као и култ вдола Дагона. Није ли упа-
 дљиво да се на домаку Дунава срећемо и са Винчанском културом и са
Исвасрбскаидолу  служаше Дагону 
културом чије трагове налазимо на Рудној Глави, дакле са културама
 дубоке старости.
Ово повезивање два простора, малоазијског и подунавског, мада, за
сада, без неоспорног оправдања, чини нам се да ипак није без икакве
основе. Претпоставци да су иеки Срби са Кавказа могли населити део
подручја старе Јерменије, поред података о идолу Дагону као божан-
као и чињеница да лингвисти, посебно асириолози, налазе доста сли-
чности између хетитског језика и грчког и латинског, па и старо-
словенског.
У новије време асириолози и лингвисти, посебно истраживачи
најстарије историје Хетита (Хитита, Хата) у Малој Азији утврдили су 
на хетитску државу и насељавања на освојеном тлу, јавља један слој
војничке аристократије назван тагапш (инд. пшуа=млад човек, јунак,
херој). Занимљиво је да је још Хоренски помињао у Јерменији као
ншадаче неке Мурацане као "покољење", "род", а иМС. Милојевић је
негде прочигао да су у Малој Азији у давнини постојали неки Морци,
Морјани, Морићи, Морисени и сл. Дакле, у историји читамо да су 
постојалиМаријани-војници,ана картаманаилазимонаназивМапап-
сђгш. У нас је М. Будимир уверавао да су и господари неретљанског
приморја, званиМариани, у ствари остаци словенске војничке аристо-
кратије (област Магоша, а њихов старешина је Љвс Мапапогшп).
Кад би се све ово могло потврдити и другим аргументима значило
би да се заиста десио неки продор утицаја из Мале Азије на Балканско
полуострво, али нисмо сигурни ко су били покретачи тог продора и
носиоци утицаја. Уз то, кад бисмо могли утврдити да је заиста негде у 
Малој Азији постојао храм "Зегћса - бога дакског", који помиње Мило-
 јевић, били бисмо уверенији да су се у етничком саставу нападача
налазилиинекиСрби,којисусасобомпренелинаБалканиобожавање
идола Дагона и да је по њему и део насељеног простора у Подунављу 
(Дакија) добио назив Дагони(ја). Овако, без јачих аргумената, све је још
 у фази размишљања и смелијих претпоставки, али нам се чини да је
питање вредело покренути.
Ипак, да та веза, анадолски и балканско-апенински простор, одно-
сно постојање егејскоггеографскогикултурногјединства, имаоснове,
потврђује се, између многах других налаза, и извесном сродношћу 
 језика, грчког, латинског, па и старословенског, са хититским (хетит-
ским), на основу које је Хрозни утврдио да је хетитски језик ин-
 доевропски. Ако је, пак, тако, онда је логично претпоставити да је
77 Колега Миодраг Петровић скренуо ми је пажњу на чињеницу да Маријандине у 
више махова помиње к ХеродЛ- као становнике Битиније (Херодотова Историја,
I 28, Ш 90, IV 38, УП 72. Матица Српска, Нови Сад 1980). М. Петровић каже да
овај назив као придев значи: "на дивљи, варварски начин".

Реља Новаковић
морала постојати и нека етничка повезаност носилаца тих језика. Нара-
вно, још није сасвим јасно којим је путевима дошло до тих узајамних  ској и југозападној Руму нији упу ћују највише на блискоисточни ути-
 утицаја. Усуђујемо се ипак да кажемо да би у та проучавања утицаја
требало укључити и помен идола Дагона. Јер, ако би се доказапо да су   у Лепенском Виру, писац ове књиге је схватио да се и помен Лицинија
 
 
 
 Део назива са основом сер, сир у северозападној Персији - приближни положаји.
Према:   Аш1геев А11§ететег НапдаИан 1893. Назив Сербатије је на карти 5сћаир1а1г
 дез НеШпееп Кпееез забележен као ЗегћаИа.
заиста постојали неки рани подунавски Срби ("дачки" Срби) који се
клањали идолу Дагону, онда би то била једна значајна индиција у  ВаааК^репвк", Радојичић додаје да игуман Макарије није објаснио које
корист малоазијског простора као изворног, јер се Дагон помиње је-
 дино као блискоисточно божанство.
Уверен да Дагон није без икаквог раз лога забележен као идол неких  већ да је и монарх Виктор, кад је у Струги 1589/90. год. преписивао
прадавних Срба, донекле охрабреи и чињеницом да и неки култни
И сва ср ска идолу служаше Дагону 
обичаји, забележени у североисточној Србији, северозападној Бугар-
цај, при чему се узимају у обзир и неки елементи материјалних налаза
(Ликинија) у нашим изворима може довести у везу са поменутим
подунавским простором. У том смислу је настојао да докаже да је могао
постојати континуитет у етничком саставу становништва именованог
дела Подунавља, наиме да је неких Срба ту било и пре, иначе, општес-
 ловенске масе која је на Балканско полуострво доспела тек негде у 
У1-УП веку н.е., при чему аутор чак помишља да неки подунавск и Срби
нису ту ни дошли као Словени.
Мада је писац ту и тамо био и смелији у својим претпоставкама, па
и закључцима, остао је ипак до кра ја свестан сложености проблема и у 
појединости и у целини. Оно што у овом свом прилогу сматра кори-
сним јесте указивање на потребу да се поменутој белешци поклони
пажња коју заиста заслужује, а колико је вредно ово што је о н>ој у овој
књизи речено утврдиће се даљим истраживањима, којима треба об-
ухватити и питање како је настала родословна белешка о Немањином
сродству са Лицинијем.
 Ако је јасно да се о неким питањима у нас први пут расправља и да
су неке неизвесности остале, онда је очигледно да треба тражити
другачија решења, можда другим методама и помоћу других извора.
У даљем проучавању овог питања, посебно у з размишљања о Д агону 
и Дагони(ји) у Подунављу, вреди свакако имати у виду и назив Дакро-
нија. На овај назив скренуо је пажњу јовд Ђ. Сп. Радојичићу чланку "О
књизе Птоломеја (два стара српска географска "тлкованија" (Исто-
ријски часопис, VI, Београд 1956, 55-62). Пошто је саопштио како је
нашао један мали рукописни састав под насловом "О књизе Птоломеја,
о Охридској епархији", Ђ. Сп. Радојичић каже да се састав, чији је
састављач митрополит новобрдски Никанор, састоји из два "тлкова-
нија" од којих је прво, дуже, од игумана хиландарског Макарија, а
 друго, краће, од Димитрија Кантакузина. Иначе, Ђ. Сп. Радојичић
скреће пажњу на то да је овај Никаноров састав, управо забелешка, "из
оног дела Синтагме који носи назив 'Е-састав'". Помињући Ника-
норову забелешку, после које настаје набрајање епархија, Ђ. Сп. Радо-
 јичић подвлачи да је преписивање вршено механички и да су "у 
називима епархија у рукопису прављене грешке", па додаје: "Од 'Даки-
 је Медитераније' и 'Дакроније Рипинсије' направљене су четири епар-
хије. Између две речи које чине њихове називе стављене су запете" (57).
Објашњавајући да су "Дакронија" и "Рипинсија" из рукописа "уствари
су то земље. (58). Уз ово Радојичић истиче да није само игуман Мака-
рије грешио при идентификовању епархија из Властарове Синтагме,
 еља овакови .

Синтагму Властарову, за Дакију рекао да је "Угровлахија", за  Дагонв, остаје да се утврди који је назив тачан: Дакронија или Даго-
"Медитеранију" да је угарска земља, за "Дакронију" да је српска земља ни(ја), односно Дагонк Ако се сматра да су називи Дакронија Рипин-
"до Западнаго Мора (Јадранског)", за "Превалију" да је "от Дунава до сија, Превалија и Карданија погрешно забележени приликом
Солуна, јеже глагољет се Македонија", а за "Мисију Горњеју" да је "от превођења Синтагме са грчког на српски, онда би се, за сада, могло
Охрида даже до Авлона и даже до Коринта" (58).  узети да назив Дагони(ја) код Дунава није у наш рукопис ушао из овде
 Да је поменДакроније заиста занимљив и по свој прилици значајан, наведеног текста Синтагме, већ из неког другог текста тог рукописа у 
може се закључити не само из поменутогчланкаЂ. Сп. Радојичића, већ којем се Срби, помињу уз Дакију и Дачане ("... Дакији, глагољемих 
и из поређења тога назива са очигледно сличним називима у нашим Србљ") и где и за Ликинија стоји да је био Србин, уколико ово друго
родословима, поготово кад имамо у виду две познате рецензије српских  није произвољно тумачење као што је и оно о Немањи као праунуку 
рукописа Синтагме Матије Властара. За једну од њих Ст. Новаковић Константинове сестре Констанције.
каже да је "целокупна", а за дру гу да је "скраћена". Овде Ст. Новаковић Ма колико да смо поводом Дагоније још увек у неизвесности, ипак 
скреће пажњу и на то да се не зна да ли је преводилац са грчког на нам се чини да су подаци о Дагонији и Србима у Приобалној Дакији
српски језик преводио шири текст и истовремено га скраћивао, или се сасвим прихватљиви. Том приликом имамо у виду и друге изворе који
већ у грчком оригиналу налазио скраћени текст, који је најпре пре-  доста убедљиво наговештавају постојање неких раних Срба у Поду-
веден. Ту Ст. Новаковић указује и на могућност да је најпре преведен нављу и на простору једног дела некадашње Трибалије, као и на земљи
пун текст који је касније неко скраћивао. За ову другу претпоставку Ст. на којој су некада живели трачки Беси.
Новаковић каже да би требало имати грчки оригинал, али подвлачи да На крају, чини нам се да би уз закључак ове књиге, поводом анализе
се "досад није нигде нашао грчки текст, и излази да је скраћење у  података о Дагону као идолу неких давнашњих Срба и о њиховом
Србији или на Балканском полуострву извршено". Завршавајући ове  легендарном претку Серу, требало скренути пажњу на још нешто што
напомене Ст. Новаковић каже: "Остаје, дакле, да се расправи: када је у   је, рекли бисмо, непосредно везано за проблеме о којима се у овој
Србији преведен потпун текст Синтагмата Матије Властара и када је књизи говори. Наиме, кад год се у новије време пише историја Срба
израда скраћене реценсије извршена?", при чему додаје "да то није или историј а српског народа, не само да се не помињу наведени подаци
могло бити пре 1355, када је дело публиковано на грчком језику" из Карловачког родослова, већ се и Жупанићева анализа помена Срба
(Матије Властара Синтагмат, изд. Ст. Новакбвић, Београд 1907, 272-  у делима Плиниј а и Пто ломеја или само узгред спомене или се уопште
273). ,1 и не помиње. То заиста зачуђује кад се зна да су облици ЗегМ и Зегга
(Плиније) или оер@о1 (Птоломеј) не само најстарији помени српског
Као што се зна, у тексту СинтагмаТа, у издању Ст. Новаковића, код
помена Дакроније Рипинсије у напомени стоји Дакијас Рипензијас, имена за које се до сада зна, већ су, рекло би се, и по облику најближи.
Осим тога, у трагању за праотаџбином Срба кавкаски простор је уопште
код Превалије Триабалеас, а код Карданије Дарданијас, што су, као што
веома привлачан. Поготову, кад се зна да су са тог простора и из ближег
смо видели, игуман Макарије и монах Виктор протумачили на свој
или даљег суседства, полазили походи бројних племена према западу 
начин описујући географске положаје ових области.
идући северно од Азовског и Црног мора, али се с правом сматра да су 
Мада нас овде занима и изједначење Т рибалије са Превалијом, ипак  од кавкаског масива полазили према западу и неки народи идући јуж но
нам се чини да је најпривлачнији и најважнији помен Дакроније. Не од Црног мора, преко Јерменије, Месопотамије иМале Азије. Нама је
знамо како се и када та ј назив нашао у поменутом тексту. Чињеница је питање кавкаских Срба посебно занимљиво и због чињенице да су на
 да се такав назив не може наћи ни у једној енциклопедији, а колико се почетку средњег века етничке групе са именом Срби затечене на више
зна, нема га ни у познатим средњовековним рукописима и штампаним места у Средњој Европи и на Балканском полуострву, с тим што још
текстовима, а очигледнојереч о Приобалној Дахији, дакле баш о оној   увек није објашњено како су се и откада нашли на тим географским
 хојајеиунапомени означена ка оДакијас Рипензијас. Није ли то иста просторима и у којој мери су све те мање или веће групе Срба биле
област коју састављач Карловачког родослова помиње у реченици сродне једне с другима или у чему су једне од других различите,
"Јешче си в Дагони близ Истра" и чије становнике назива Дагонима особито у односу на језик, религију и обичаје. Можда би због још увек 
("и Дагони и Даки именујут се")? То ће рећи да је однекуд знао да су  великих нејасноћа требало пажљиво и свестрано испитати нису ли
 Дагони и Дачани исто, односно да је Дагони(ја) блгоу Дунава (Истра),  једни од њих, Плинијеви Серби и Сереји, са подручја северозападног
 у ствари Приобална Дакија (Вааа Шрепзк). Сетимо се да је и Кунстман Кавказа (Согах) кренули у своје време на запад северно од Азовског и
однекуд закључио да се некадашња римска провинциЈа Дакаја на сло- Црног мора и временом стигли на простор око Висле, Одре и Лабе, док 
венском звала Дагонк Ипак, и поред привлачних назива Дагони(ја) и
 Реља Новаковић И сва србска идолу служаше Дагону 

су други продужили кретање преко горњих токова Тигра и Еуфрата, па међу подунавске Србе негде у П веку н.е., што би опет доказивало да су 
преко Мале Азије и мореуза прешли на Балканско полуострво. Дуго  у Подунављу неки Срби постојали и далеко пре него што обично
кретање и успутно задржавање у средини или у суседству других  закључујемо сматрајући да Срба на Балканском полуострву није било
етничких групација могло је утицати на јаче или слабије промене у  пре У1-УП века н.е., при чему се мисли на досељавање било преко
 језику, религији, обичајима и у другим видовима живота, што је могло  данашње Украјине и Румуније или са подручја Пољске и простора
 деловати на то да су се ове две групе кавкаских Срба током векова у  Одра-Лаба-Сала. Велика неизвесност у погледу порекла Срба надамо
много чему удаљиле једна од друге. Овде одмах ваља имати у виду, ако се да оправдава покуша ј писца ове књиге да скрене пажњу на неке нове
 је Жупанић макар приближно установио географске положаје Плини- појединости које би можда могле да помогну у даљим трагањима за
 јевих и Птоломејевих Срба, да сујсдни оддругих билијошна Кавказу најранијом појавом Срба.
 удаљени око 500 хиломет ар а, шт о у условима . родовско-плем енске У даљим размишљањима о Дагону, Дагонији или Дакронији треба
подвојеностииживота на географскимпросторишиздвојетш број- имати у виду и мишљења неких научн ика који су, поводом именаВадае
ним хланцима и дубодолинама може да буде од значаја ка д се истра - на подручју данашњег Баната, у недоумици да ли је реч о неком
жују сродности или разлике оведвегрупе Срба. Осим тога, кад имамо словенском етникону или је у питању неки дачки народ, који је кнез
 у виду да у оно давно време, на тако великој удаљености, није могло Онегезије ставио под хунск у власт и преко чи јих је станишта, како се
бити ни говора о осећању припадности некој заједници истог порекла мисли, 448. године Приск прешао на путу за Атилин двор. Овде Лубо-
и интереса, и кад је могло бити да су северозападне падине Кавказа мир  Хавлик (ВепсМе П  (1970),  Вап<1  Ш,  ВегНп  1973) скреће пажњу  на
привлачиле Плинијеве Србе и Сереје да крену према западу, а Птоло-
податак да се Вадае на Појтингеровој табли налазе на тлу Румуније,
мејеве Сербе да се низ речне токове и долине централног Кавказа упуте
што је за наше питање посебно интересантно и важно. Уз ово ваља још
 у поречја река Куре и Араса и продру у Јерменију, изгледа нам сасвим
подсе-тити на поменути податак о топ*е8 Зеггогит, о планинама на к оје
 могућнода суна овајначинуЕвропукренуленајмањсдвегрупе Срба,
 је указао историчар Амијан Марцелин, рођен у Антиохи ји око 330,
вероватно сасвим независно једна од другс, у различито време и
 умро око 400. Будући да Жупанић сматра да су Зегп исто што и Срби,
 можда у заједници са некимдругим сродним или разнородним гру-
пама. то тумачи да "споменуто место латинског писца потврђује Србе у 
У сваком случају, чини нам се да је неопростиво што је ово питање подручју ју жних Карпата (Ердељских Карпата, Трансилванских Ал-
и у нашој и у страној историјској науци сасвим запостављено. Тем- па) где су се привремено задржали на свом путу у срце Европе" (Жу-
ељнијим истраживањем можда би се боље објаснило зашто се у Карло- панић, 578).
вачком родослову помињу неки Срби као обожаваоци идола Дагона и
зашто се простор на којем су једно време живели назива Дагони(ја)
или Дакронија Осим тога, можда би нам после тих подр обнијих истра-
 живања, постало јасније откудасу се и на који начин само у Подунављу,
на које нас наш поменути извор упућује, одржали неки прастари па-
гански обичаји (сахрањивање под прагом, "просипање воде" и неки
 други култови), чије објашњење, за сада, налазимо једино на истоку,
пре свега у Месопотамији, Малој Азији, делом у Јерменији, али и даље
према истоку. То се некако пок лапа са претпоставком о могућем правцу 
кретања Птоломејевих кавкаских Срба преко Куре, Араса, Јерменије,
Тигра и Еуфрата и Мале Азије према Балканском полуострву.  Није ли
чињеница да се неки од поменутих обичаја не помињу међу Србима
 у другим деловиш Европе у извесној меридоказ да н ису сви народи
са именом Срби доспели из једног правца идајеразумљивода. су се
поменути обичаји извесно време задржали само међу оним Србима
који су у Европу доспели са подручја на којем су ти обичаји од
прадавнихвремена неговани, у сваком случајуувремедокје тамојош
трајао култ идола Дагона?   Наравно, као што је у овој књизи напо-
менуто, требало би имати у виду и могућност да је култ Дагона доспео
 т
УЗ ЗАКЉУЧАК   лутања доспео на обалу "близу стрелцима, сарматским Гећанима (Ге-
 
 
Као што су читаоци, надамо се, могли да запазе, једна домаћа родо-
словна белешка необичног садржаја подстакла је писца ове књиге на  
размишљање и покушај да одговори макар на џе*а питања која из те
белешке извиру у неочекивано великом броју. Једно је од тих питања,  
чини се, ипак најважније, а то је у којој је мери та белешка везана за
проблем порекла Срба и за њихово кретање од засада још непознате
прапостојбине до простора на којима се наилази на име Срби.
У том смислу у овој књизи су у неколико махова поменути називи
као што су 8иг&, 8игре, 81гГ и сл., али ваља знати да се име Срби у  закључио да име Сармати одговара разни м облицима имена Срби, а ни
бројним документима из ранијих векова налази и у овим облицима:  
Згћи, ЗегШ, Зепш, 8и:1ш, ЗшгМ, ЗогаМ, Зогђј, Зићигћи, 8ига1н, 8игш,
Зит, ЗиигН, Зл^егћи, 8\у1г1ш, ЗлуогМ, 2гМ,17гМ итд,, а њихова земља
2гМа, ЗигогМа, Згђзћа, ЗогаМа и сл.
 
О пореклу Срба, о значењу имена Срби и о просторима на којима
су, како се наслућује, боравили, дуже или краће, писано је вековима и
 
веома много, али се ипак не зна ништа поуздано. Будући да се поме-
нути називи најчешће налазе на простору Лаба-Одра-Висларазумљиво
 је што су истраживачи име Срби доводили у везу са Вендима, Скитима
 
и Сарматима сматрајући да су Срби кад-тад морали имати неке везе са
народима на вендским, скитским и сарматским просторима Јављале
су се читаве теорије помоћу којих се покушавало, и сада се покушава,
 да се појава Словена, међу њима и Срба, објасни сродношћу са нар-
одима забележеним под горњим именима Такве су се теорије, познате  
 углавном као "сарматске", "иранске" и многе друге, јављали и бивале
напуштене, а да помоћу било које од њих ништа поуздано није утвр-
 ђено. Сигурно ће бити занимљиво да се подсетимо да је још 1872.
године учени С ЈиапсИ;  био убеђен да име 8агта1ае означава словенско
народно име и да је идентично с именима 8егђ, 8гћ (чешки), 8ога1н,
21г1иа, Зигуц, 8иг&, Зигре, Зепгсег итд.  
Кад овде, овим поводом, помињемо Сармате и мишљење, а оно ни је
 једино, да су Срби могли некада имати везе са сарматским именом и  
простором, прилика је да се присетимо и Овидијевих описа пута и
боравка у прогонству, у г раду Томи на црноморск ој обали (данас Кон-
станца). Тако на једном месту Овидије прича како је после дугих  - Срби. Домишљајући се како је уистину било више смо склони да ове
 
тима)", а кад је описивао сећање на последњу ноћ у Риму подвукао је
да је "Скитија она куда нас шаљу", а затим је на другом месту, оп-
исујући један сукоб са домородцима, забележио:" Једна страна има да
осети копље, а друга стреле, бацане сарматском руком". По овим оп-
исима рекли бисмо да је Овидије, као образовани Римљанин, бо равећи
у Томију, разлико вао Скитиј у као област, простор, од Сармата,
припадника неке етничке групе. Уз то је необично занимљиво и сва-
како веома важно да он за Гете, о којима такође не знамо ништа по-
уздано, каже "сарматски Гети". Анализир ајући подробно податке у 
изворима и литератури о Скитима, Сарматима, Гетима и Трачанима О.
Л. Пјановић је закључила да кад Овидије у Тристијама на једном месту 
каже: "Јат <1Шс1 ОеИсе ЗагтаИсе^ие 1одш..." ("Већ сам научио дга
говорим гетски и сарматски") то значи да је Овидије научио да говори
српски. Овакав закључак може само у први мах да звучи чудно, али не
мора да је невероватан, поготову кад знамо да је  СЈиапсН;  другим путем
Љуандт није једини који је тако мислио. Али, истраживачи, који су у 
овом смислу закључивали о наводној сродности имена Сармати и
Срби као да су заборавили да постоји један податак који, рекли бисмо,
доста уверљиво иде у прилог њиховој тези. Наиме, на Меркаторовој
карти ДУа1асћ1а, Зета, Ви1§ашц Коташа (око 1648), али не само на њој,
у залеђу између Варне и Томија убележен је назив бугба. Као што се
зна, Турци су овај простор, Добруџу, заузели око 1410. године, па с
правом претпостављамо да је Меркатор, а и други, назив Зугба
убележио према турским изворима, а то може да значи да су Турци кад
су ту дошли, на свој начин назвали или убележили име земље, краја
или области на којој су затекли Србе (Сирфи, Сирфе, Сурфе и сл.).
У овом смислу несумњиво је привлачан и назив 81гЈу на кар ти Епее
ЗПуца РЉо1опшцја - Еигора опеп1а1е (Вазаеае, 1571). На њој су Сирфи
убележени између ушћ а Саве и ушћ а Драве у Дунав, приближно на
простору Срема и источне Славоније, али је на тој истој карти
несумњиво занимљив и назив Кае1геп, убележен на истом простор у на
којем на Меркаторовој карти налазимо назив Зугба. Да су Срби као
81гђг и као Кае&еп ту били и у XV веку у то, рекли бисмо, не треба
сумњати. Тешко се може прихватити помисао да су на горње просторе
дошли као исељеници из Србије после пада пот турску власт (1459).
Оба наведена простора не само да су веома пространа, већ и јако
удаљена један од другог. Ак о је било кеких пресељења, као што неки
сматрају, објашњење би се могло прихватити једино тако да су пре-
сељеници дошли тамо где су још од раније живели њихови сродници
две ознаке за Србе вежемо за Кекавменове (XI в.) описе положаја Срба
 "близу реке Дунава и Сава коју сада зовемо реком Савом где управо
 живе Срби, на приодно утврђеним и тешко приступачним местима".
 Ако ово не звучи довољно убедљиво, у сваком случају, било на шта да
помишљамо, чини нам се да уз будућа размишљања о пореклу и
географским положајима Срба у даљој прошлости свакако вреди имати
 у виду и ове две групе Срба на Пиколоминијевој карти. Уосталом, не
треба да заборавимо да је Пиколомини (1405-1464) писао, између ос-
талог, и историјска и географска дела, и да је као папаПијеП (1458-1464)  
био у могућности да користи и ватиканске збирке, међу њима и старе
карте. Будући да је умро 1464, а да је његова Ј^арта издата тек 1571,
природно је да закључимо да подаци о Србима на његовој карти могу  ским народнма. Овде не смемо изгубити из вида да је Баварски Географ
бити и старији од XV века, па је утолико мање вероватно да су 81г1у у  можда под "свим Словенима" имао у виду само Словене у централној
Срему и Славонији, као и Раетзен у Добруџи, у то време тамо били као
избеглице из Србије после 1459. То би значило да се све то догодило за
само шест година (до папине смрт и 1464). Невероватно би звучало и да
 је у питању сеоба неких Срба после Косовске битке (1389). Далекб је  
вероватније да је Пиколомини као историчар и географ, забележио
 једно стање које је временски дуже постојало. То, уосталом, про-  
изилази и из осталих података на његовој карти.
У овој књизи је већ указано на неке занимљиве заједничке појаве у  Што се тиче Лужичких Срба одавно се зна да они себе назвдају
обичајима и животу народа на тлу Румуније, Бугарске и подунавског
 дела Србије. Кад Јаков Бачић говори о овом делу Подунавља он у раној
фази ту налази Словене и Анте, за које каже да ту ниодкуд нису дошли,
већ да су ту одувек живели, још од незапамћених времена, па свакако и
 у време Овидија (+17 н.е.). Ако би, даље, становници Сирфије између  како они себе сматрају Вендима, излази да је један део Срба на Бал-
 XV и XVII века били Срби, то би могло да значи да су ту неки Срби
остали још од времена наиласка Словена на Балканско полуострво, па  
нам пада на ум оно место у Порфирогенитовом казивању на којем цар
прича да су неки Срби из Тесалске Србице кренули према Дунаву,  
прешли реку и упутили се у своју стару отаджбину, али су се пре-  
 домислили и вратили се натраг. Мада је ова Порфирогенитова вест
 доста нејасна помишљамо да су можда, ако су прешли Дунав источно
одБеограда, пошлипремаовој Меркаторовој Сирфији, илиуопште, на
некадашњи сарматски простор око доњег Дунава Овакво тумачење
одговарало би и мишљењу оних истраживача који сматрају да је један
талас Срба у неко прастаро време кренуо од Кавказа и Волге и крстао
се дуж северне обале Црног Мора задржавајући се ту и тамо вековима
пре него што је продро на Балканско полуострво.
Међутим, ако би овакво тумачење и било оправдано, остаје питање
шта је са Порфирогенитовим уверавањем о пореклу неких Срба са
простора Лаба-Одра-Висла и са довођењем порекла Срба у везу са
Вендима. Сметње, пак, не би било ако бисмо могли да поверујемо
Баварском Географу (половина IX века н.е.) ко ји тврди да су Зериуани
били толико бројни и нашироко размештени да су од њих произишли
сви Словени, па и Срби, што би даље значило да је Срба било свуда
само су на различитим просторима имали различите називе, а њихово
битисање у разним деловима Европе, па и шире, могло је бити резултат
неких прадавних кретања, да ли са истока на запад и север или са запада
и севера на исток и југ - засад остаје крајње неизвесно.
Можда би се и то лакше разрешило кад бисмо, или да смо, најпре
утврдили где се све јавља име Срби, да смо више веровали Географу 
Баварском, који, рекли бисмо, у оно време није имао никаквог личног
разлога да српском имену припише онакав значај међу толиком европ-
Европи, али је то мало вероватно. Невоља је што не знамо ко је био
Географ Баварски и који су били извори његовог сазнања. У сваком
случају, кад је реч о довођењу у везу неких Срба са именом Венди, као
да није тешко утврдити, односно доказати, да такво поређење има
основе. Уосталом, то у науци и н ије спорно. Оно што је неизвесно јесте
да ли се у овакво тумачење могу укључити и све варијанте именаВенди,
Винди, Венети, Венеди и сл.
 
Вендима, а како је опште познато даПорфирогенит, кад говори о неким
Србима који су населили део Балканског по луострва, каже да су дошли
из краја у којем су у његово време (половина X века н.е.) живели
Франци, јасно је да је мислио на претке данашњих Лужичких Срба, а
канском полуострву вендског порекла, само што не знамо тачно који.
Ако бисмо узели да је Етзлауб 1501 поуздано знао ко је населио залеђе
Задра, Шибеника и Сплита кад је на својој карти крупним словима
уписао име Њинден, могли бисмо с пуно разлога рећи да је под Вин-
дима у залеђу једног дела Далмације мислио на претке полапских 
Срба, значи на оне исте које и Порфирогенит налази на вендском
поручју, само што за њих каже да су Бели Срби, вероватно не без
разлога.
Тако бисмо, идући за називима дошли некако до претпоставке, ко ја
и није сасвим нова, да су Срби на Балканско полуострво наилазили из
више праваца и у различито време. Може бити да је најстарији талас
наишао много векова пре наше ере и да том таласу припадају засад још
необјашњени називи као што су Била Зора, Тристол, Лиса и др., па и
Срб. Можда не треба без јаког доказа одбацити ни Будимирову Анти-
чку Србију, чи ји су становници, као и они у Тракији, могли наилазити
преко Мале Азије на коју Будимир упорно упућује спомињући ан-
адолски простор.
У сзаком случају ако нека неуобичајена тумачења у овој књизи
имају неке основе, и ако се она заиста могу везати за наведену белешку 

РељаНоваковић
Карловачког родослова, онда опет, и ко зна по који пут, гонова треба
покренути питање порекла Срба укључујуђи и све могуће правце н>и-
ховог кретања и наилажења на Балканско полуострво, при чему ни у 
ком случају не треба занемарити спомене Срба и Хрвата у   Повести
времених лет,   поготову што нас део садржаја његовог води у По-
 дунавље, још увек недовољно истражено и објашњено у историји
српског народа. Можда би још требало додати да би несумњиво било
од користи кад би се из свих извора и бројне литературе сакупили сви
називи који упућују на име Срби и пренели на карту. Тиме бисмо,
свестраним истраживањима могли добити и хронолошку дубину и
просторну ширину, па би нам, можда, била јасн ија и тврдња Географа
Баварског о пространству и бројности Срба за које тврди да су праос-
нова свих Словена, Такав један мозаик не би могао бити сувишан.
И на крају да скренемо пажњу на још један, до сада, рекли бисмо,
незапажени податак наших родослова који се односи на порекло Срба
и простор са којег су, неки од њих, дошли на Балканско полуострво.
Наиме, у додатку уз Пајсијев текст о Србима и о Лицинију пише овс:
"Јеште по раздељенији језик (народа) именовани сут Србин од
некоего Јелена, иже Јеладу (Грчку) насели, и в стлпотворении
размешени бише језици (народи), и отоле прозва се Србин, и отолз
мимошадшу много лет, Аугуст цар..." Није ли ова белешка изворно
истог порекла као и одговарајућа вест из "Повести времених лет" у  штб су Дукља, Травунија, Захумље, Неретљанска област (Паганија), па
којој се говори о расељењу народа после пропасти Вавилонске куле:
Чини нам се да је очигледно да је у Пајсијевом родослову сачувана
 једна друга варијанта изворне вести, ближа могућем податку о некој
прадавној ве:и Грка (Пелазга?) са Србима пре доласка из Мале Азије
на Балканско полуострво. Недокучиву временску дубину тих збивања
састављач "Повести времених лет" изражава реченицом, а наш ро-
 дослов, као што смо видели, то разилажење, расељавање, народа изра-
 жава са "и отоле мимошдшу много лет, Аугуст цар...", што, вероватно
треба да значи да је од појаве Срба, тако названих од Грка, до цара
 Августа прошло "много година", чиме је, рекли бисмо, хтео да каже да
су Срби, као и Јелини (Грци) већ незнано дуго живели на Балканском
полуострву кад је почео да влада цар Август, чија владавина обележава
почетак хришћанства, односно почетак нове ере. Зар нас ова белешка
не подсећа са једне страре на Будимирову "Анадрли Античку Ср-
бију", а са друге на појаву Срба у Подунављу, На које нас упућује
"Повест времених ле!""?  извора, а да је тај простор био од значаја још од праисторије сведоче
,.»,- - -
ТЕЗИМЕ
;
1 . ' '
"јГч/с V*-*••  -   -',':•-   ' • " ; • • • • - - . ' . • : '" -„ .-• ; • : > ' " -  ' • • • • ' " . • • , ' • ; -  ; . • . . - , • :  .,-;.-.•
У историји српског народа постоје периоди о којима знамо веома
мало. Чиии се, ипак, да је највећа иевоља што о њиховом пореклу не
знамо ништа, Не знамо поуздано којим су правцима пристизали на
Балканско полуострво, а није нам сасвим јасно ни како су се распо-
редили на својим балканским стаништима. Долазак Срба на Балканско
полуострво стављамо обично у VI и УП век, али из првих неколико
векова њиховог живота на балканским просторима има веома мало
података, те и не можемо да стекнемо иоле јаснију слику о томе шта се
све и како дешавало са њима све до пред крај ХП века. Има доста
нејасноћа и око образовања ране средњовековне српске државе. Не-
мамо право објашњење у вези са Порфирогенитовом "садашњом Ср-
бијом", нити са настанком и раним развојем појединих области као
и Рашка, Метохија, Босна и неки други крајеви који се помињу у току 
образовања ране српске државе и појма Србије.
У покушају да што успешније прикажемо те прве векове цсторије
4>пског народа много нам смета, да поновимо, што ништа не знамо о
Србима пре доласка на Балканско полуострво. Смета нам и то што не
знамо како су и где добили име Срби, где су све живели ран ије и колико
 дуго, у којој мери су већ били развијени као посебна етничка група, на
каквом културном нивоу, којим су језиком говорили и какве су све
особености поседовали пре него што су у новој средини, балканској,
почели живети измешани са становништвом које су затекли.
Међу подручја која су временом била укључена у историју средњо-
вековне српске државе, а о чијем раном периоду знамо веома мало,
спада и Подунавље, управо он ај део кој и се налази приближно између 
 доњег тока Велике Мораве, Дунава, Хомољских п ланина и Тимока. И о
њему, кад је реч о нашој раној историји, имамо веома мало писаних 
бројни археолошки налази. Његов значај наслућујемо и у периоду 
многих сукоба везаних за продоре бројних народа преко Дунава на
Балканско полуострво, али и за кретање у обрнутом смеру. О том
пограничном појасу тек се у овом веку, особип током последњих 
неколико деценија, дошло до већег сазнања о веома старим културама
 Реља Новаковић
чије ће даље проучавање помоћи да се нешто више сазна о најстаријој
прошлости ове значајне пограничне зоне.  
Кад се писац ове књиге сетио једне белешке у Карловачком родо-
слову учинилр му се да би се неки подаци у њој могли односити на
горњи подунавски простор и да би анализа тих података можда већ сада
могла да буде од користи у даљим напорима на проучавању далеке
прошлости овог делаПодунавља. Та белешка гласи: "Глагољут истини
списатељејакоЛики(ни)јуСрбинубитиродом,Јелицу!«удрованијем,
и вса србска идолу служаше Дагону, от суду и Дагош и Даки именујут  
се; от Сера же Србље". Још већи подстицај писац је осетио кад је у  икакве основе доводити кавкаске Србе у везу са Дагоном, присећамо се
 једном раду ХајнрихаКунстмана запазио да он, поводом помена Даго-
на, закључује да се некадашња римска провинција Дакија на словен-
ском звала Дагонв, у смислу незнабожачка земља, и да су у вези с тим  
постојали и неки "дачки" Срби.
Горња белешка је несумњизо врло занимљива, готово чудна, па је
ваљда зато и остала у науци необрађена и необјашњена. Будући да се
знало да је Ликиније (Лициније) био римски цар, да је Дагон прастаро
семитско (блискоисточно) божанство, да су Даки (Дачани) стари не-
словенски подунавски народ, ада се о Серу као прапретку Срба не зна
ништа поуздано, сматрало се, по свој прилици, да су се наведени  
подаци нашли у горњој белешци сасвим некритички поређани и да не  
заслужују да буду обрађени као историјски извор вредан пажње. Ме-  
 ђутим, писцу ове књиге се учинило да би наведену бблешку и поред,
на изглед, заиста веома чудног садржаја, требало проучити и оценити
њену вредност колико је то могућно према нашем садашњем знању.
Приступајући анализи белешке писац се најпре задржао на сваком
податку понаособ трудећи се да га објасни, а затим је настојао да
образложи његово место у белешци у целини. На тај начнн је, по-
зивајући се ту и тамо на резултате појединих домаћих и страних  подацима у наведеној белешци Карловачког родослова (Дагони(ни)ја,
истраживача порекла Словена и Срба, закључио да у наведеној беле-  
шци Карловачког родослова има појединости које могу бити корисне
 у даљем истраживању порекла и давне прошлости Срба.
Оно што у наведеној белешци привлачи највећу пажњу јесте вест
 да су Срби ("вса србска") служили идолу Дагону. За идола Дагона се
каже да је семитско божанство настало на простору горњегЕуфрата и
Тигра, али да је његов култ био раширен и у Месопотамији, све до
Персијског залива, а затим и у Сирији, Палестини и Феникији. Будући
 да према нашем садашњем знању нема веродостојних писаних извора
који би указивали на прапостојбину Срба негде у Малој Азији и у-
опште у сливовима Еуфрата и Тигра, јако сумњива постаје и вест да су  Поштоје у овој књизи један од задатака писца да истакне не само да
Срби ("вса србска") било кад поштовали идола Дагона Међутим, та би
сумња могла бити донекле ублажена кад би се доказало да каснији
европски, односно балкански Срби могу имати везе са Плинијевим и
Птоломејевим Сербима и Серејима који су у I и П веку н.е. конста-
И сва србска идолу служаше Дагону 
товани као кавкаски народ уз претпоставку да су тамо боравили још и
далеко пре наше ере. Подаци у поменутој белешци Карловачког родо-
слова постају још занимљивији кад имамо у виду да наш родослов
бележи да су Срби (Србље) постали од неког претка по имену Сер, јер
извесни научници тврде да корен речи ЗегМ и Зегге! (Плиније) и ЗегБо!
(Пто ломеј) гласи 8ег, дакле баш онако како наш извор назива тобожњег
претка Срба. Можда није без значаја напоменути и то да се у Кавказу 
зна за Лезгинску групу аутохтона, а да наш родослов помиње једног
женског претка по имену 1лдЈа У жељи да некако сазнамо има ли
казивања раног средњовековног јерменског историчара Мозеса (Мој-
сеја) Хоренског (Хоренаци) који на једном месту казује о давним
упадима кавкаских народа Алана и Булкара-Венда у Јерменију и о
насељавању неких од њих на јерменском простору, углавном север-
ном. Ова казивања Хоренског могу да буду занимљива за наше питање
ако прихватимо теорију по којој су Срби аланско племе (Дворник,
Сулимирски и др), јер ако је тако, онда су се неки Срби као кавкаско
племе, заједно са Аланима, продревши на простор старе северне Јер-
меније (Велика Јерменија), могли наћи не много далеко од изворних 
делова Еуфрата и Тиграи тамо временом пасти под утицај култа идола
Дагона. Оваква претпоставка као да је у складу и са Будимировим
убеђењем да би најстарије корене имена Срби требало тражити у 
Малој Азији, при чему посебно истиче анадолски простор. Уз све ово
много би значило кад бисмо једном утврдили да ли је негде у мало-
азијском црноморском појасу заиста постојао храм "ЗеЛса - бога дак-
ског" који помиње Милојевић позивајући се, изгледа, на Черткова.
 Ако сад ово што смо досад рекли поводом Дагона, Сера и казивања
о продору Алана на подручје Јерменије, доведемо у везу са осталим
Даки и Лициније) некако стичемо утисак да ова казивања и некидруги
подаци могу имати историјску подлогу. Они, који верују да име Даго-
ни(је) и Дакије потиче од назива божанства Дагона, указују истовре-
мено на вероватноћу да је још персијски цар Дарије I (VI век пре н.е.),
приликом похода на европске Ските (северно од Црног мора) могао из
Мале Азије повести, између осталих народа, и део Протосрба, који су 
се, после Даријевог неуспелог похода приликом повлачења у Азију,
могли задржати у Подунављу и измешати се са Дачанима (Дакима),
који су од тог времена и сами могли прихватити култ Дагона и по њему 
бити названи и Дагони.
 ли су неки Србијош у Малој Азији постали обожаваоци идола Дагона,
већ и да ли је у Подунављу, у непосредном суседству Дакије, било Срба
мождаипре досељењаСловенанаБалканскополуострвоуVIиУПвеку,
писац је настојао да докаже да је Срба у сваком случају било између 
 И сва србска идолу служаше Дагону 
Реља Новаковић

Велике Мораве и Тимока много пре него што је тај простор био об-
 ухваћен средњовековном српском државом и појмом Србиј& Писац
сматра да наши хроничари не називају без разлога римског цара Лики-
нија (Лицинија) Србином. Лицинија, пореклом Дачанина, домаћи ро-
 дословци могли су назвати Србином зато што је владао Подунављем
где су уз Дачане доста рано могли бити настањени и неки Срби. У вези
са поменом Ликинија писац је покренуо и питање довођења Немање у 
родбинску везу са њим преко Беле Уроша, при челЈјгдаје тумачење како
 је могла настати таква вест у нашим родослов1има и летбписима да
Немања води порекло од Лицинија.
Враћајући се помену Дагона као могућем прадавном идолу неких 
Срба у Подунављу писац се позива и на неке специфичне обичаје у 
североисточној Србији, северозападној Бугарској и југозападној Руму-
нији. Ти култни обичаји, за које стручњаци тврде да потичу из праста-
рог паганског веровања и да су заступљени само на наведеном
простору, као, на пример, просипање воде и сахрањивање под прагом,
па и неки славски обичаји ("кољиво"), веома много подсећају на оно
што у Библији (Стари Завет), пише о Дагону, али и на тумачење да је
 Дагон богжита и "бог-риба'', па и богводених дубина. Уз ово тумачење
писац сматра да се и облици глава у виду рибе у Лепенском виру можда
могу дрвести у везу са Дагоном као богом чије се ликовне представе
налазе у виду комбинације човека и рибе.
У неизвесности око порекла Срба и праваца њиховог кретања до
балканских станишта, писац сматра да се вреди задржати и на појму 
Маријана, на који су некиистраживачи указивали различито тумачећи
његово значење.
Узоно штојеоМаријанимаовде укратко реченоповодоммишљења
асириолога Беджика Хрозног, затим М. Будимира и других, чини нам
се да овом приликом треба указати на још један помен Маријана који
може да буде занимљив и за један од проблема о којима је у овој књизи
реч. На једном месту, под насловок   Аријци (најранији Индијци) у
Сирији и Месопотамији, истиче се да се из натписа пронађених у 
Боказкеју сазнаје да је у другом миленијуму пре н.е. на хетитском
простору, поред Хетита и Лув ија (ћезИез Ше ШШ1а ап<11ће Шзћ) боравио
и други, индоевропски народ, један освајачки аријски народ, који је
образовао в ладајући слој у држави Кћит и М^апп! и, веоватно у вези са
ранијим освајањима државе Кћигп у Сирији иПалестини, тамоје тај 
владајући слој (аријски) наметао сиријским ипалестинеким градб-
виш своје династе. Као доказ да је реч о освајачима из Индије наводи
се уговор којије хетитски цар Шупилулиумаш(око 1380 пре н.е.) скло-
пио са краљем Мативазом (МаШуага) из државе МШтп!, којом ћри- Славофони називи у  пределу Хималаја - приближни П О Л О Ж Е Ј И .
 ликом су као сведоци у заклехви, уз домаће богове, позвани и богови Подвучени називи значе да се исти облици налазе и на тлу Југославије
МШ-авћаШ (М11;га), АшпазћзћЦ (Агипа), 1п(1ага и КааћаМУаапа, за које се Према: Апс1гее8 АЦввтетег НапЈаааз (1893).
каже да су  ИСТО  Ш ТО  И  ИНДИЈСКИ  богови МНга,  Уапша, 1пЉ-а  и Нааа1уа. Да

 је реч о боравку и утицају Индијаца у хетитској држави као доказ наводе  
се и таблице из архива у Боказкеју, у којима је описан поступак са  
коњима и колима приликом такмичења, а који је забележен   на ин-
дијском језику. Тако је трка у једном кругу забележена са аЉауаЛаппа
(старо-инд. Ља-ћ=један); у три круга »егауаЛаппа (*гау-аћ=три),
ра пг ау аг га пп а (рап-се= пет), вћаИауа г1;апп а (8ер*а=седам);
 уаг1апат=окрет, заокрет. Уз ово, у натпису се, у наставку, помиње и
 један слој војничкогплемства (а (Лазз  оГпиШшу поћШ1у)  назван тапапш,
који је имао значајну улогу у Сирији и КћшгШИаппЈ, а чији назив
потиче  од старе индијске речи пшуа—младић, херој  ( У О Д Ш Ј Ј  шап, ћего).
Најзад, у натписима у Богазкеју и Тел-ел-Амарни наводе се и имена
неких владара у Палестини, Сири-ји и Месопотамији који су аријског  
пор екл а (на пример име АгШата по сгој прилици одговара
сгароиндијском Ша-еата - најпобожнији").
Из ових примера неки научници закљ учуј у да ;у у својим кретањима
најстарији Индијци, или барем један њихов део, доспели у Месопо-
тамију и Сирију где је у другом или трећем миленијуму пре н.е. био
центар  краљевсхваКћштШИапш (Епс. Вп1.11,1956).  
Нас може да интересује и чињеница да је Е.Р. ^УеМпег, у време кад је
Хрозни дешифровао хетитско писмо, изјавио да је  "хититски несу-
 мњиво кавкаскијезик". Имајући, уз ово, у виду и све што је још Хорен-
ски писао о продорима народа са Кавказа у Јерменију, а пре свега
мишљење асириолога о "индоевропском карактеру структуре (хитит-
ског) језика", нашу пажњу привлаче и бројни примери хититских речи
као што су   аИазћ  (отац) и  у а Љ и -   (вода), и  многе друге  помоћу којих  тпоставке изнете у овој књизи о Дагону, Подунављу као Дагонији и о
хититиски језик научници сврставају у индоевропски, било преко гр-
чког и латинског или готског и немачког и санскритског, при чему   је и земље Беса, чини нам се да би можда било корисно размислити и
најчешће наводе примере као што су Јшшћ ћшг, лат. ^шз, ^иМ (ко, шта);
1пшћ, 1пшћ, 1«и1; 1сш1, лат. ^шздшз, диМдш<1 (свако, који било); -пизћ, -изћ,
1а(. теив, *шш (мој, твој) итд.
Настојећи да помоћу језика сазнају не само порекло већ и утицај
Хитита (Хетита) надруге народе или, обрнуто, утицаје других народа
на Хитите, истраживачи су се определили за мишљење да Хитити
припадају најстаријим европским народима, који су напустили своју 
најранију индоевропску постојбину  на. северу, али су већ тамо дошли
 у додир са другим народима. У вези с тим, говорећи о међусобниМ
 утицајима на писмо и језик, поједини истраживачи сматрају да је
највећи утицај у том смислу настао преко домаћих језика у Малој Азији
са чијим су творцима Хитити били у додиру око 1000 година, али не
искључују могућност да добар део неиндоевропских речи у хититском
 језику потиче још из времена када су Хитити заузели своју најранију 
индоевропску постојбину. Касније, вероватно у другој половини тре-
 ћегмиленијума пре н.е., кад су Хитити, очигледно не превише бројни,
прешли преко Кавказа или, што је мање вероватно, преко Босфора, и
сва ср скаидолу служаше агону 
дошли у Малу Азију, тамо су покорили домаће становништво чији је
језик извршио знатан утицај на индоевропске освајаче. Истовремено
су Хитити дошли у додир и са асиро-вавилонским насеобинама у 
Малој Азији, од којих су примили клинасто писмо, многе верске ути-
цаје и културна добра и, наравно, многе речи из домаћих језика.
Из свега овога чини нам се да би се могло закључити да је Будимир
с правом настојао да макар лингвистичким путем докаже да кад је у 
питању порекло Словена, пре свега Срба, неке корене ваља тражити и
на малоазијском простору. Овде бисмо радо додали још и то да би
можда и подаци у Карловачком родослову могли бити врло корисни у 
даљем трагању за решењима која би колико-толико осветлила још увек 
сасвим нејасно порекло Срба. У овој књизи је о тим подацима речено
онолико колико је писац био у стању да каже покушавајући да их 
растумачи већ сада убеђен да заслужују већу пажњу истраживача нај-
раније историје Срба.
Најзад, узимајући у обзир све појединости и резултате до којих је
дошао анализирајуђи наведене податке у поменутој белешци Карло-
вачког родослова, писцу се чини да је врло вероватно да првобитно
нису сви Срби морали припадати словенској етничкој скупини, већ да
су се временом "пословенили", приближно на начин на који указују и
неки врло угледни и цењени истраживачи који су убеђени да Срби (и
Хрвати) нису пореклом Словени.
Напослетку још нешто. Ако иоле имају основе размишљања и пре-
неким Србима као старим становницима некадашње Приобалне Даки-
о археолошком налазишту Лепенски Вир као о могућем централном
култном месту (храму?), на којем су становници тога дела Подунавља
приносили жртве у виду риболиких глава своме идолу, божанству 
водених дубина. О овоме вреди размислити уто лико пре кад се истиче
 да се још увек мало знао верском ритуалу у вези са обожавањем Дагона.
"в а> н а
з*?Ј 1
.••83|

!1!1
И?!
* р -в
I ТЈ
0)
 РељаНоваковић

", оиг а44еп4кт 18 <1га\га 4о питегошехатр1ез оГШ4414е  тигогЉ  зисћ ав

а44азћ (Га4ћег) ап<1 уадаг (ткга4ег), ав дге!1 аз о^ћега-чиМсћ ћауе сопушсес! всМагз ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА 
4ћа4 Н14414е игаз ап  1п<1о-Еигореап 1ап@иа§е, т4ћ  е!4ћег  ОгееЈс,  1.а4т,  ОоШс,
Оегтап ог 8апз1т4 соппес41оп, 4ће тоз4 Гге^иеп41у  а4е<1 ехатр1ев ћејп^ Јиизћ,
1ш14, сГ. 1л4. дшздшз, ^шсЦиМ (даћоеуег, апуопе); -пизћ, -41зћ, сГ. 1.а4. теиз, 4ииз
(ту, 4ћу), е4в.
1п 4ће1г а44етр4 4о ше 4ће 1апдиаде т огс!ег 1» Дпс1 ои4 по4 оп!у ађои4 4ће
оп01п оГ4ће Н14414е8, ћи4 а!зо 4о (Исоуег ћ<т тисћ 4ће Н14414ез тДиепсе«! о4ћег
реор1е§ апс1 4о тећа4 Дедгее *ћеу ШетзеЈуез «геге тПиепсеЛ ћу о^ћегз, 8сћо1аге
 ћауе ор1р<1 Гог *ће уеп!оп 4ћа1 *ће ШШ1Ж8 аге атопдИз.е тоз* апсзеп* Еигореап
реор1ев,   лкгћо 1еД *ће!г оИез( ЈпДо-Еигореап ћоте т 1ће поЛћ, шћеге *ћеу  ћас1 ИЗВОРИ
а!геа(1у  сотеш*о соп1ас(; •шШ сЛћег реорЈев. 1п 4ћ1в соппес*шп, сопзИегтд *ће
тПиепсев Ља1 а!Гес1е<1 Ље Н!Ш1;е зспр* ап Ј 1апдиаде, сег^ап гезеагсћегз ћеИеуе
Воћиз1ау Ногаћ Везспр41о (ЛУ14а4ит ад зер4еп4попа1ет
4ћа* шШвепоив 1апдиа^ез т Аз{а Мтог ехеЛе«! 4ће вгеа4;е84 тПиепсе т 1ћ18
гезрес!;  зшсе Ље  Н1Ш(ев ^еге ш соп1ас1 ш4ћ ћ!;е1г зреаћегз Гог  ађои! опе р!а§ат Вапиђи  (4ху.  ВауогзЈцг , Еогргауу безЈсоз^оуепзће
гћоизапЛ  уеага, ћи* Љеу до по4  ЉзтЈвз 1ће- роззЉПНу   1ћа1 а  %оо& тапу о{  1ће УЕВ, ЕобпЉ: 66, 8е814 2, Ргаћа, 1956
поп-1пдо-Еигореап угогЉ т *ће ШШ(е 1апдиаде да1е аа Гаг ћас!с ав 1ће репоЉ Историја Армении Мојсеја Хоренского, перевел с арменского и
мгћеп *ће Шићез тоуе<1 ш*о 4ће1г оИез^ 1п<1о-Еигореап 1апЉ. Еа1ег, ргоћаћ!у  објаснилЂ... Н. Емин, Москва 1858
т Ље зесопЛ ћа!Г оГШе Љи-Л тШешшп В.С., «гћеп 1ће ШиКев, аррагепИу т по  Љуб. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, Београд -
^геа!  пшпђегз,  сгозве«! 1ће  Саисазив ог,  шћа1; 1&  1езз  ргођађ1е,  заПеЛ 1ће
Возрћогиз,  апе!  агпуеЛ т Аз1а М тбг, Љеу вић<1ие<1 гће 1оса1 роргЈаИоп  •игћозе Сремски Карловци 1927
1апдиадез  ехег*е<1  сопз!(1егађ1е тПиепсе оп  1ће1г олчт.  А4 Ше зате Ите, 1ће ПовестБвременнвк лет. Частв первал. Текст и перевод. Подготовка
НКШев а!зо сате т*о соп1ас* ип1;ћ 4ће Аззупап-Ваћу^опЈап зеШетеп1;8 т Аз1а текста Д. С. Лихачева. Москва - Ленинград 1950
Мтог, аДор1;тдГгот1ћетЉесипеЈГогтсћагас1егз, тапуге1црошап^сиИига! Реља Новаковић, Бранковићев летопис, Београд 1960
сив1;отз апА, паШгаЦу, тапу 1оса1 шогЉ. Рукописни Зборник манастира Никољца
1п ује^ оГа!1 Ља1 ћаа ђееп ааИ ао Гаг, опе Гее1з  Љ а < ; ВиЉти-  ^игаз пећ! т 1гу'т]г
Свето Писмо старога завета
*о ргоуе, а41еаз1; НпдшаНсаИу,  Љ&1 т веагсћт^Гог 1;ће оп§1п оГ 4;ће 81ауз, аћоуе
а!1Зегћз, зоте оГ1ћеи- гоо*8   зћои1(1 ће зои^М  а!зо т Аз1а Мтог. Гш1ћег, Ше
Византијски извори за Историју народа Југославије I, Београд 1955;
аиЉог 8*гоп^1у  ћеИеуеа Ља* 1ће (1а*а т<;ће  КаНоуас Оепеа^оду  т^ћ*ргоуе уегу  П, Београд 1959; Ш, Београд 1966
изеМ т *ће ГиПћег зеагсћ Гог а 8о1и1иш *о *ће згШ ћ^Му ођзсиге диез^оп оГ
*ће  ОГЦЈШ  оГЉе Зегћз. 1п ШЈз ћооћ, 1ће аиЉог ћаз т1;егрге«;е(1 Шз тГогтаИоп
*о 1ће  ћез1 оГ ћ!8  Јтомг^еД^е  ап<1  ће јз  соплапсеД  ћШ 14  Лезегуез тисћ тоге
а44еп41оп Ггот гезеагсћегз оПће еаг11ез4 ћјз4огу оГ4ће Зегћ ргеор!е.  ЛИТЕРАТУРА 
^аз41у, 4аћт2ш4о асогш4  еуету   Ле4аЦ ш 4ће КаНоуас Оепеа1о§уразза^е апд
етегу гези!4 оГ ћ!з апа1ув18 оГ 14, 4ће аи!ћог 4ћ1п1с8 14 ћ1дћ1у ргсЛаМе 4ћа 4 а4 Пгз4  АЊгесћ4 ОећћагсИ, Оезсћ1сћ4е а!1ег \Уеп<И8сћ-81аУ13сћеп 84аа4еп,
по4 а!1ЗегБз ђе1оп^е(14о 4ће 81ау  е4ћп!с%гоир, ђи4 У(геге т 41те "з1аУ!зе<1", гои^Иу 
Вапд, На11е 1793
т 4ће  таппег  4ћа4 ћаз  ђееп  8и§^е84е(1 ћу   сег4ат  ћ!§ћ!у   <ћз4т0и1зћед  апе!
 Ап<1геј Осе4еа (рпгеЛо), 1з4огца пшишзћое паго<1а. Ма41са Згрвћа, КОУ! 8а<1
гезрес4е(1 зсћо!аг8 \(гћо аге сопутсеЈ 4ћа4 4ће Зегђз  (ап(14ће Сгоа4з аз \?е!1) аге
по4оГ81ауопрп. 1979
Опе 1аз4 сопз1<1ега4тп. 1Г4ћеге 1з апу 8ићз4апсе а4 а!1 т 4ћ е аиЉог'з ДеИђег-  Ап4оп Каг! Оо441оћ, Егз4е 1лшеп ешез Уегзисћез ићег Ше А14еп
а41опз т 4ћ1з ћооћ ађои4 Са§оп, РоДип^уЏе аз Вадоп1а, ап(1 аћои4 сег4ат Зегћз ТЈгзргип^, 8144еп, Оећгаисће, Метип^еп шк! Кепп4п1з8е, Ее1р21д 1783
аз апаеп4 тћаћ14ап4з  оГсраз4а! ге^Опз оГГогтег Вааа апД 4ће соип4гу оГ4ће  Арнолд Тојнби, Истраживање историје, П, Београд 1971
Везз!, 14 зеетз ^ог4ћ сопаИегтд 4ће агсћаео^орса! ПпЉ а4 БерепзМ У1г аз а Бјорнс, Путовање у Бухару, руски превод, Москва 1848
роззЉ1е сеп4га! си!4 а14е (4етр1е?) а4  \«гћ1сћ  тћаМ4ап48 оГ4ћа4 раг4 оГРоЛипауЦе
Тће Са4ћо11с Епсус1орес11а,  Уо1шпе Гоиг,  Не\кг  Уен*.  1908
та(1е засгШсез т 4ће Гогт оГПвћ-Же ћеаЉ 4о 4ће1г 1ао1,  а (1е14у  оГ\ига4ег   (1ер4ћз.
Тћ1в 1з а!1 4ће  тоге л«г ог4 ћ   сопзМегш§г аз 4ће геНроив г14иа!з соппес4е<Ј \иШ 4ће Георгије Острогорски, ИсторијаВизантије, Београд 1969
опаге в4Ш1аг5е1уатуз4егу4оив.
Ргеуео:
 Оегаг<1 ГаћиДа,  Учешће Венеда у  етногенези  Словена
Тородепега 81<гтап, Ма*епа1у г КопГегепгар пагЉснгеј «г Рогпаши ^ <1шасћ
8-9.ХП1978. Р^К, ^агагалкга-Рогпап, 1980 (превео Владан Продановић)
 Дим. Глиторић, Слава у Србовлаха, Босанска Вила, година четврта,
 у Сарајеву 1894
 Душан Масловарић, Земљорадња у Неготинској Крајини и Вино-
градарство у Неготинској Крајини, ГЕМ 31-32, Београд 1969
 Душан Масловарић, Традиционална земљорадња у општини Бор и
промене настале развојем рударства, ГЕМ 38, Београд 1975
ВгадоЦић Вгадој1о\а6, ВодотПз1лго па ВаИсапи 1 и Ма1ој Амј1, I, Вео@га<1 1974
 Драгослав Срејовић, Лепенски Вир, нова праисгоријска култура у  Кај&о  Випб, Зеође Кота, Кгидст раМа 1 уепас згебе, ВеојраД 1987
Подунављу, Београд 1969
ЂорђвчСп. Радојичић, Доба постанка и развој старих српских родо-
слова, Историјски Гласник, 2, Београд 1948
Ђорђе Сп. Радојичић, Из старе српске подунавске књижевности и
писмености, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. Ш,
Нови Сад 1958
Ђ. Сп. Радојичић, Путници кроз српске земље у средњем веку (пре-
марукопису)
ЕпсуИоре<11а ВгКапшса, Уо1шпе 6 (1947)
ЕпсуНоресћа Јис1а!са, Уо1ите 6, Јегива1ет 1971
Нетпсћ Кипв1;тап, Сћег <И е  НегЈгапЛ Дег Ро1еп УО П   Ва1]&ап. В1е ^е11  <1ег
81атуеп, НаНЈјаћгеввсћпД Иг 81аУ1з1;Љ, Јаћгдап^ХХГХ, НеП 2, 1У.Г.УШ,2, Мип-
сћеп 1984
Јаћот Еа&б, Тће етегдепсе оГ *ће ЗИаћепо! (81ауз), ШеЈг агпуа! оп Ше
ВаШап рептвиЈа, ап<1 1ће го!е оПће Ауаге т Љезе еуеп^з: геујзед сопсер1;8 т а
пеет регзрес1;1Уе. Со1итћ1а ип!уег81ђг 1983 ОмегојггаЉапо 1985, М1сћ1§ап П8А)
Ј. V. Ау<1уеу, Могца з(;агод 181сЉа, ва гиз^о^ ргеуео Мт>81ау  Вера Милутиновић, Крсна слава у југоисточном Банату, Рад војво-
Тће Јешзћ ЕпсусЈореШ а, уо!шпе IV,  Кемг  УоЉ  ап<1  ЕопДоп  1916
Ј.Сћг.А(1е1ип& ВитаЛопит, Ђ.1. Сћгопо^одхзсћез Уегге1сћп18 дег ^ие!1еп Јег
ЗиЉасћа^зсћеп ОевсМсМе, Мејззеп 1802
Ји(118сће8 ^ехкоп, Вап<1 П, Вег1ш 1928
Константин Николајевић, Критичка покушења у периоду првих  фски зборник,XXXI, Београд 1924
пет векова српске историје, Србски летопис за годину 1861, част друга,
годинаХХХУ, књ. 104, у Будиму 1862; годинаХ!,, књ. 111, у Новом Саду  етнографски зборник, XXXI, Београд 1924
1867 г
1ЈЈиЉш1 Наир1;тапп, Зеоће Нгуа1;а I Згћа, ЛС,  %оА. Ш, зуевћа 1-4, ЕјиђЏапа-
2авгеБ-Веоега(1 МСМХХХУП
Мадшм ВјбгпзУегпа, Ве1 ћпШћа гЉе! 1 ОзгикНеп, 8*осИ1о1т 1839. На
руски '.ревео П. В. Голубков, Москва 1847
М1сћае1 Оеппег, ЗраПасив, Ете СеаепдезсМсћ^е Лез АИеЛшпз пасћ <1еп
^едепдепЛегг^еипег,ВапдI, Мипсћеп1979
160
Милан Будимир, Протословени и староанадолски Индоевроп љани,
Зборник Филозофског факултета, П, Београд 1952
Милан Будимир, РпЛов1ау1са, Славјанскаја филологија 2, Москва
1958
Милан Будимир, О старијим поменима српског имена, Глас САНУ 
236, Београд 1959
М. С. Милојевић, Одломци историје Срба, I свеска, Београд, 1972
Нико Жупанић, Срби Плинија и Птоломеја, Зборник радова посзе-
 ћен Јовану Цвијићу, Београд 1924
РагозиноИ 3. А. ДревнвИшие народћ!, С. Петерсбург 1903
Растислав Марић, Антички култови у нашој земљи, Београд 1933
Растислав Марић, Трагови грчких историчара у делима Констан-
тина Филозофа, Глас САН190 (1946)
Растислав Марић, Становништво горњо-мезијског лимеса од рим-
ског освојења нашег подунавља до досељења Словена, Глас САНУ ССЦ
1961
31ауепћа Рау1оу16-ЕгседоУ1(5, Рп1од ргоибауапји вгеЉуоујећоУпШ ие1сгоро1а
и 1з(;оСпој Згћуј, 81агшаг, Ноуа вегца, 1шј. ХУП, Веодгад 1966
81оћос1ап 2ебеУ1<5, 31ауа и 1ип11;гоГпој жоп! Вопјед Випауа, ЗборНИК ОД XIX 
Конгрес на Сојузот на здруженијата на фолклориститите на Југо-
славија, Крушево 1972, Скопје 1977
8(јерап Вапстб, О ропјеИи в!ауе Јсгвпо^  ипепа,  зерагаКш  о(1ваћ: 1г СИавпЉа
2етаЦк1со§тигдаи Вовш1 Негсее°уш1, XXIV, 1912
Св. Томић, Слава у Срба, Цариградски гласник бр. 15,17, Цариград
1901
Тћа<1еиз2 ЗиИпигеЈи, баппаа (превод са енглеског), ^Уагвзаша 1979
 ђанских музеја, 3, Нови Сад 1954
Веселин Чајкановић, Да ли су стари Срби знали за идоле? Живот и
обичаји народни, књ. 13 Студије из религије и фолклора, Српски
етнографски зборник, књ. XXXI, Београд 1924
Веселин Чајкановић, Сахрањивање под прагом, Српски етногра-
Веселин Чајкановић, "Пуштање воде" о Великом четвртку, Српски
Веселин Чајкановић, Слава, Народна енциклопедија СХС, књ. IV,
Београд 1928
Уо11тег'в Му*ћо1ое1е а!1ег УбЉег, ВпПе АиДа^е, ЗгиМеаЛ 1874
Рапи1а Рара2од1и,  Зге^пјођаИсапзћа р!етепа и ргеДИтзћо  ЉЉа,  Вје1а  1иц.
 XXX, Загајеуо 1969
2огап Копв(ап1;ш(т6, Веи1всће Ее^веђезсћгеЉип^еп иђег Зегћ^еп гт<1 Моп-
, ММсћеп 1960
161
 ВАЖНИЈЕ ИСПРАВКЕ И ДОПУНЕ

Страна 37, 16. ред одоздо: место Гегард треба Герард

Страна 38, 15. ред одоздо: место Еуридипов треба Еурипидов
Страна 106,23. ред одозго: Захумљани и Хрвати? Откуда та наклоност...
треба да стоји на страни 107 на крају напомене, у про-
 дуж етк у речен ице не и суседи
Страна 126, 6. ред одозго: после броја 75 треба да стоји текст са стране
127, 21. ред одоздо, који почиње са Одмах нам пада у очи...,
а завр шава се на стр. 128, 11. ред одоздо, са долазе, разумети
не могу 
Страна 126, 6. ред одозго: текст који почиње са или..., а завршава се са
...можда не мање од 3500 година раније, треба да стоји на
крају напомене 75 иза речи суседи
Страна 127, 1. ред одозго: текст који почиње са 'За проблем у вези са
 Дагоном..., а заврш ава се са (Арно лд Тојнб и, Истраживање,
II ,Београд 1971, 41, 47), 21. ред одоздо, треба да стоји иза
не мање од 3500 годин а ра ни је (стр. 126, 24. ред одозго)
Страна 132 иза27. реда одозго, после крај њес ложе ним питањима, треба
 уметнути овај текст: У то м циљу, у даљим размишљањима
о овим сложеним проблем има чин и нам се да треба имати
 у виду и овај крат ки резиме једног Будимировог предавања
под насловом: „Анадол и античка Србија": „Противно П.
Кречмеру и Б. Ногари, данашњи етрусколози сматрају Ли-
 дију и Мисиј у он им анад олск им об ластим а из кој их су се
Етрурци или Тирсени, доселили у Италију. У погледу ста-
новника анадолске Мисије географ Страбон је мишљења
 да су се он и доселили из а нтич ке Србије, постој бине Дар-
 данаца, кој и су из исте области пре шли у Троаду. Међутим,
 логограф Херодот упра во с упротн о с матра да су се станов-
ници анадолске Мисије преселили у античку Србију. У 
оба случаја проблем доиталске постојбине анадолских 
Етрураца у вези је са историјом наше земље. Лингви-
стички положај становника Лидије и анадолске Мисије и
поред фрагментарне традиције прилично је одређен: из-
гледа да припадају оним Индоевропљанима који разликују 
три реда гутурала, па су стога блиски сродници Илира,
 Дарданаца, Трачана и Пајонаца. Страбоново мишљење
прихвата сиролог Б. Хр озни , који сматра да су се у XIII в.
ст. е., под илирским притиском, становници Мисије сели-
 ли у анадол ску Мисију, дак ле у вези са ј егеј ском сеобом,
  у којој се према Рг. Зсћа сћсг тајег -и Филистри, или како
их ми зовемо, Пеласти, играли улогу хегемона. Та је сеоба
изазвала пропаст империје Хета, оних Индоевропљана ко-
 ји припа дају кен тумс кој групи. У етрурском имамо несум-
њивих трагова кентумског речника, па је њихова
културно-географска веза са Мисима и осталим Пеластима
несумњива. Пријатељи нордизма више верују Страбону 
но Херодоту. Али како је било покрета у оба правца, засад
 је тешко рећи где је већа вероватноћа". (Глас ник САН I,
1-2 (1949), 201. Према обавештењу колегинице Љиљане
Црепајац, овај текст је извод из предавања које је М. Бу-
 димир одржао у Одељењу ист оријск их н аука (Ант ичка сек-
ција) 2. II 1949. Овим захваљујем колегиници Црепајац на
овом у сваком случају веома корисном обавештењу.
Страна 143, 18. ред одозго: место Љуандт треба ОиапсН
Страна 143, 7. ред одоздо: место пот треба под
Страна 144, 2. ред одозго: место приодно треба природно
Страна 144, 13. ред одозго: место Раетзен ћирилицом треба Кае1хеп
 латиницом
Страна 145, 10. ред одозго: место толиком треба толиким
Страна 145, 13. ред одоздо: место поручју треба подручју  српског народа и значај његовог језика у тумачен.у људске цивилизације. Ова књига
Страна 145, 16. ред одоздо: место Њинден треба   У У ш с Ј е п
Страна 145, 18. ред одоздо: место Етзлауб треба Ес1аиђ
Страна 146, 3. ред одоздо: место Анадоли треба Анадол и
Страна 146, 11. ред одозго, после изражава реченецом додати текст: По
мнозех же времјанех сјели сут Словјени по Дунаеви, гдје
 јест ниње Угорска и Болгарска.
Страна 146, 16. ред одоздо: после Вавилонске куле треба додати: По
размјешењи же столпа и по раздјелењи јазик... Афетови
 же синове приј аша запа д и пол унош чни ја страни.
С1Р - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
949.711
НОВАКОВИЋ, Реља
Још о пореклу Срба : и сва србска идолу служаше Дагону / Реља
Новаковић. - [1. изд.]. - Београд : „Мирослав", 1992. (Београд : Космос).
- 161 стр. : илустр.; 24 ст
Тираж 2000. - Зиттагу : Апс! аИ Зегб Ио1
Оадоп Зегуес). - Библиографија : стр. 159-161.
13ВМ 8 6-901351-5-4
а) Срби - Порекло
8831756
КАТАЛОГ ИПА „МИРОСЛАВ"
ИЗАШЛО Ш ШТАМПЕ
На основу ексклузивног права на објавл.ивање у продаји се налази огра ничен број при-
мерака књиге „ПРОРОЧАНСТВО СВЕТЛОСНЕ ФОРМУЛЕ" аут ора С  ВлајиПа и  Ж. Рај-
ковића.
У овој књизи аутор, који је на научним основама, тачно предвидео ово што се данас
 догађа, открива шта ће се догодит и у будућности.
Ова јединствена књига, коју су многи прихватили као ново кремамско пророчанство,
 је за само три месеца продата у више од 7500 прим ера ка.
Цена:
У продаји је књига аутора  Спасоја ВлајиПа   „НОВА (МЕТЛ)ФИЗИКЛ НА ОСНОВЛМА 
СВЕГЈ1ОСНЕФОРМУЛЕ". Ова књига о ткри ва до сада непо знате или прећутк иване чиње-
нице о светском значају српскога језика за истраживање и потпуније разумевање ду-
ховних основа човечанства. Књига веома аргументовано доказује древну самобитност
на најбољи начин потврђује поставке оних аутора к оји сматрају да ће се тек дубинским
истраживањима српско г језика от крити његове суштинс ке вредности.
Цена
У продаји је ново допуњепо издањс ки.иге „СВЕТЛОСНА ФОРМУЛЛ" аутора  Спасоја
Влајића.  Ова књига је састављена из два дела. Први део под називом „СВЕТЛОСНА 
ФОРМУЛА", а други „СВЕТЛОСНИ НИВОИ ПОСМРТНЕ РЛВНИ".
О овој књизи је већ речено да је једно од најзначајнијих дела које говоре о повезаности
светлости, звука и значења. Међутим због шокантних открића о српском народу и изу-
зетном значају његовог језика као и невероватно тачном предвиђању онога што ће се
 у будућности догодити, књига је изазвала отворену нетрпел.ивост код тадашње вла-
 дајуће идеологије.
И мада је, за само месец дана, продато више од 50% укупног тиража издања из 1984.
године, књига се после изјава неких званичника није више појавл.ивала у књижарама.
Сада вам се пружа прилика да књигу, у којој је доказано постојан,е духовног света, а
коју сте тако дуго чекали, коначно ипак добијете.
Цена
У продаји је такође књига аутора  Спасоја Влајића   „ЛЕЧЕЊЕ ЗВУКОМ И БОЈАМА НА 
ОСНОВАМА СВЕТЛОСНЕ ФОРМУЛЕ". У овој ки.изи, која је потребна свакој нашој
породици, дата су, поред осталог и практична упутства како да на веома једноставан,
природан начин, можете ублажити своје телесне и духовне тегобе и знатно побол.шати
своје опште стање.
У књизи су изложени и резултати дугогодишњег истраживања о именима, њиховом
значењу и утицају енергије имена на својства личности. А склад између имена и својства
 личности је ј едан од предуслова за успе шну особу.
Напоменимо нека поглавља: Каква је енергија вашег имеиа? Како одабрати име своме
 детету? Речи к оје лече! Како побол.шати здравл.е? Како остварити по словну и емотивну 
стабилност? Како постићи врхунске^спортске резултате? Светлосни тумач снова!