Električni osigurač

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Simbol osigurača u električnom kolu.

Osigurač je uređaj koji u električnim kolima služi kao zaštita od prevelike struje. Osigurači su obavezni
delovi električnih kola i štite uređaje od kvara ili požara.

Prema načinu prekidanja strujnih kola, osigurači se dele na topljive i automatske. Osnovni deo topljivog
osigurača je kalibrisana žica od provodnika male električne otpornosti (srebro ili bakar), koja
se istopi nakon što intezitet struje pređe određenu granicu. Automatski osigurači često
kombinuju bimetalni štap i elektromagnet. Struja preopterećenja zagreva i krivi bimetalni štap i na taj
način prekida strujno kolo. Kako bimetalni štap sporo reaguje, ugrađuje se i elektromagnet koji brzo
reaguje na struju kratkog spoja. Za razliku od topljivog osigurača, automatski osigurač se može više puta
upotrebljavati.

Sadržaj
 [sakrij]

1 Niskonaponski osigurači

o 1.1 Topljivi osigurač

 1.1.1 Instalacioni osigurači tipa D

 1.1.2 Instalacioni osigurači tipa B

 1.1.3 Niskonaponski visokoučinski

osigurači

o 1.2 Automatski instalacioni prekidači

2 Visokonaponski osigurači

3 Literatura

Niskonaponski osigurači [uredi]
Topljivi osigurač [uredi]
Topljivi osigurač se sastoji od vatrostalne patrone, čiji su metalni kontakti spojeni lako toljivom žicom. Žica
se dimenzioniše prema nazivnoj vrednosti koju odgovarajući patron može da propušta neograničeno
dugo, a topi se kada vrednost struje pređe dozvoljenu granicu. Prekidom žice se prekida strujno kolo i
provodnik je zaštićen od prekomerne struje. Posle topljenja žice, tehnički propisi zabranjuju zamenu
istopljene žice i nalažu zamenu cele patrone.
Instalacioni osigurači tipa D [uredi]

Topljivi osigurač tipa D za kućne instalacije. Levo je kapa, a desno umetak osigurača.

Instalacioni osigurači tipa D se koriste za zaštitu provodnika i uređaja za napone do 500 V i struje do 200
A. Ovakvi osigurači se sastoje iz topljivog umetka, podnožja, kalibarskog prstena i kape.

Topljivi umetak se izrađuje od porcelana ili steatita. Unutrašnjost umetka je šuplja i ispunjena je kvarcnim

peskom. Krajevi umetka su spojeni kalibrisanom žicom, a za žicu preko male opruge obojena signalna
značka. Kada se žica istopi, opruga se oslobađa i značka ispada, čime se signalizuje koji je osigurač
pregoreo.

Podnožja tipa D se izrađuju od porcelana. Unutar porculanskog tela smeštena je dovodna spona sa
lozom za pričvršćivanje kalibarskog prstena, a iznad spone je mesingano grlo u koje se uvrće kapa sa
umetkom. Podnožja za osigurače se izrađuju u četiri veličine: D-II do 25 A, D-III do 63 A, D-IV do 100 A i
D-V 200 A.

Unutar podnožja se nalazi keramički kalibarski prsten u obliku šupljeg valjka koji obezbeđuje strujnu
nezamenljivost, tj. sprečava ubacivanje umetka za struju veću od one koju prsten dozvoljava. Strujna
nezamennjivost se se postiže upotrebom različitih prečnika, odnosno dijametara (otuda slovo D), vrata
umetka i otvora kalibarskog prstena. Postavljanje umetka manje nazivne struje u otvor kalibarskog
prstena za veću struju je moguće i nije opasno za električni prijemnik ili provodnik koji se štiti osiguračem.
Topljivi i automatski osigurači na razvodnoj tabli

Kapa osigurača je napravljena od porculana sa uglavljenim mesinganim zavrtnjem u obliku čahure. Kapa
omogućava povezivanje strujnog kola u osiguraču od ulaznog do izlaznog zavrtnja. Da bi kontakti između
umetka, kalibarskog prstena i kape bili sa malim prelaznim otporom, kapa osigurača mora biti dobro
pritegnuta. U protivnom, veliki prelazni otpro bi prekomerno zagrevao osigurač i pri strujama manjim od
nazivne.
Topljivi osigurač za elektronske uređaje

Boja značke na patroni i kalibarskom

Nazivna struja umetka Tip osnove osigurača
prstenu

██ Ružičasta 2A D-II-25 A
██ Smeđa 4A D-II-25 A
██ Zelena 6A D-II-25 A
██ Crvena 10 A D-II-25 A
██ Siva 16 A D-II-25 A
██ Plava 20 A D-II-25 A
██ Žuta 25 A D-II-25 A
██ Crna 35 A D-III-25 A
██ Bela 50 A D-III-25 A
██ Bakarna 63 A D-III-25 A
██ Crvena 80 A D-IV-25 A
██ Srebrna 100 A D-IV-25 A
██ Žuta 125 A D-V-200 A
██ Bakarna 160 A D-V-200 A
██ Plava 200 A D-V-200 A

Za zaštitu elektromotora od struja kratkog spoja upotrebljavaju se tromi patroni koji kratko podnose struje
veće od nazivnih.
Instalacioni osigurači tipa B [uredi]

Kod osigurača tipa B strujna nezamenljivost je postignuta korišćenjem kapa različitih dimenzija za različite
nazivne struje. Ovi osigurači se izrađuju od dve cilindrične kape i topljivog umetka za nazivne struje od 5,
10, 16, 31,5, i 63 A i za napon od 250 V.
Niskonaponski visokoučinski osigurači [uredi]

Niskonaponski visokoučinski osigurač

Niskonaponski visokoučinski osigurači se koriste na mestima u električnoj mreži gde se očekuje velika
snaga kratkog spoja. Ovi soigurači se koriste za zaštitu kablova i rasklopnih uređaja od struja
preopterećenja i struja kratkih spojeva. Izrađuju se za napone do 500 V naizmenične struje i do 600 V
jednosmerne.

Podnožje osigurača je izrađeno u obliku temeljne porculanske ploče sa kontaktnim viljuškama i

priključnim stezaljkama, dok je patron izrađen u obliku zatvorenog keramičkog tela, sa kontaktima u
obliku noža. Kontakti patrona odgovaraju kontaktima na postolju. Za bezopasno stavljanje i vađenje
oatrona upotrebljava se izolaciona ručka,

Za struje do 600 A postoje tri osnovne veličine NV 200, NV 400 i NV 600. Nazivne struje patrona su 25,
35, 50, 60, 80, 100, 125, 160 i 200 A za podnožja NV 200. Za podnožje NV 400 mogu se upotrebiti
patroni istin nazivnih vrednosti kao za podnožje NV 200, a pored njih i patroni nazivnih struja od 225, 260,
300, 350 i 400 A. Podnožju NV odgovaraju patroni od 300, 350, 400, 430 500 i 600 A.
Automatski instalacioni prekidači [uredi]
Za više informacija pogledajte Automatski prekidač

Za razliku od topljivih osigurač koji prekidaju struju kratkog spoja razaranjem žice, kod automatskih
prekidača strujni krug se prekida razdvajanjem kontakata bez razaranja osigurača, pa se stoga isti
osigurač može koristiti više puta. Ovakvi osigurači se koriste za zaštitu prijemnika i provodnika za nazivne
struje do 25 A. Prvenstveno su namenjeni za zaštitu malih prijemnika, gde usled pogrešnog rukovanja
dolazi do pjave struja preopterećenja i kratkih spojeva.

Pored automatskih osigurača sa zavrtnjem koji mogu uvrnuti u podnožja instalcionih osigrača tipa D, u
upotrebi su prekidači-osigurači za ugradnju na niskonaponske table.

Prilikom pojave prevelike struje bimetalni štap se krivi i preko skakavice iskučuje kontakte. Struja kratkog
spoja deluje na bimetal, ali kako je bimetalu potrebno određeno vreme da se zagreje i iskrivi, u cilju brzog
isključenja struje kratkog spoja ugrađuje se elektromagnet. Elektromagnet se aktivira u momentu pojave
nedozvoljene vrednosti struje i deluje na kotvu preko koje se isključuje strujni krug. Posle isključenja,
osigurač se ponovo aktivira pritiskom na dugme za uključenje.

Visokonaponski osigurači [uredi]

Visokonaposnki osigurač

Visokonaponski osigurači se koriste za zaštitu energetskih postrojenja. Sastoje se od porculanske cevi u

kojoj se nalazi jedan ili više srebrnih provodnika na posebnim nosačima koji osiguravaju oređeni pložaj
ovog provodnika. Cev je ispunjena kvarcnim peskom, a na krajevima se nalaze metalne kape na koje se
dovode visokonaponski provodnici. Ovi osigurači se postavljaju na postolje.

Visokonaponskiosigurači se isključivo izrađuju kao jednopolni. Vrlo često se kombinuju sa rastavljačima,

pa se tada nazivaju rastavni osigurači, a izrađuju se isključivo tropolno i to isključivo za nazivni napon do
38 kV.

Svaki dobar visokonaponski osigurač bi trebalo da brzo prekine struju za vreme kraće od jedne periode.
U tom slučaju se ne može dostići puna vrednost struje kratkog spoja. Kako se žica brzo istopi i pretvori u
kapljice između kojih se pojavljuje električni luk koji biva izveden u kvarcni pesak ili delimično ispari. Kako
u postrojenju uvek postoji nekakvainduktivnost, zbog velike i nagle promene struje po Faradejevom
zakonu indukuje se dosta visok prenapon. Da bi se ti prenaponi smanjili, visokonaponski osigurači se
kontruisšu tako da je žica na polovini dužine najmanjeg poprečnog preseka, a idući ka krajevima sve šira,
što produžava vreme trajanja isključivalja. Na taj način prenaponi koji se javljaju pri topljenju osigurača ne
prelaze 1,5 puta vrednost napona mreže.

Literatura [uredi]

 Milorad N. Justinijanović, „Električne instalacije i osvetljenja“, Zavod za udžbenike i nastavna

sredstva.
 Mihailo Popović, „Razvodna postrojenja i elektrane“, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.