POJAM SOCIOLOGIJE KAO NAUKE

Sociologija je nauka o drutvu. Sredinom 19. veka njene temelje postavili su Kont,
Spenser i Marks. Sociologija postaje moderna krajem prolog i pocetkom ovog veka
na osnovu dela Dirkema i Vebera. Predmet naunog istraivanja su drutvene pojave,
drutveni odnosti kao i drutvena sutina bez obzira da li su ekonomski, pravni ili
drugi odnosi. Pod sutinom drutvenih odnosa podrazumevamo ovekovu pripadnost
odreenoj grupi (porodica, preduzee). Sociologija je nauka koja prouava drutvo,
njegovu strukturu, funkcionisanje i zakone razvoja drutva. Sociologiju interesuje
odstupanje, sluajnost i ostatak. Pojedinana odstupanja pokazuju da se u drutvu ne
dogadja sve nuno. Ona pretpostavlja objektivno postojanje sluajnosti, shvata oveka
kao relativno slobodno, aktivno i samoodredjujue bie koje samo stvara svoju
istoriju i utie na prirodne uslove svoje sredine. Drutveno kretanje se ne moe
predvideti, mogu se samo predvideti tendencije kretanja.
Graanska sociologija (osniva Kont) usmerena je na probleme podele rada,
drutvene solidarnosti i funkcionisanja drutvenih sistema.
Marksistika teorija usmerena je na probleme pokretakih snaga i zakona
istorijskog razvoja drutva, posebno borbe klasa i revolucije.
DRUTVENI DETERMINIZAM I DRUTVENI ZAKONI
Determinizam (odrediti) - je shvatanje o sveopstoj odredjenosti svih pojava: sve
pojave su medjusovno povezane, tako da stanje jednog sistema nuno odreuje stanje
tog sistema u datom kasnijem trenutku.
Drutveni determinizam pojava je drutveno odredjena tj. uslovljena i
prouzrokovana onda kada se najvernije moe objasniti odredbama drutvene sredine i
drutvenih uslova koji joj prethode. U istraivanju drutvenog determinizma koriste se
pojmovi: okolnosti, inioci, uzroci i povodi. Okolnosti su uslovi iji uticaj na
posmatranu pojavu nije ni neposredan ni presudan. Utiu na to kakva e pojava da
bude i omoguuju delovanje drugih uslova koji neposredno proizvode neku pojavu i
predstavljaju njene inioce. inioci su faktori od kojih zavisi da li e se neka pojava
desiti ili ne. Uzroci su najaktivniji inioci koji su neophodni da bi se proizvela neka
pojava. Povodi su inioci koji prethode pojavi, mogu biti malog znaaja ak i kao
sluajni prethodnici.
Identerminizam porie nuni, uzroni karakter prirodnih i drutvenih procesa po
kome je oveja volja apsolutno neodredjena i nepredvidiva.
Drutveni zakon je jeziki iskaz o objektivno postojeoj, relativno stalnoj, optoj i
nunoj vezi izmeu drutvenih pojava i njihovog razvoja. Postoji i deluje nezavisno
od svesti ljudi.
STVARANJE SOCIOLOGIJE KAO NAUKE
U konstituisanju sociologij najvei udeo imaju Simon, Kont i Spenser. Prvi stupanj
stvaranja je teoloki (detinjstvo) ljudi ive u primitivnom verovanju gde svet
objanjavaju boanskom silom (u ovom periodu javljaju se ratovi izmedju drutva),
drugi je metafiziki (mladalatvo) potiskuje se prvobitno verovanje i trai
racionalni smisao svega sto postoji (ovde se javljaju ratovi i revolucije od renesanse
do francuske buroazijske revolucije), i trei nauni mesto se ustupa naunim
saznanjima (ljudski um se okree istraivanju pozitivnog).

Socijalna statika bavi se prouavanjem strukture drutva, pojedinanih elemenata

koji su u sastavu tog drutva. Osnovna elija druvta je porodica.
Politika vlast spreava da se drutvo dezintegrie i da oslabe veze izmedju
pojedinih delova.
Socijalna dinamika je usresredjena na otkrivanje uzroka drutvenih promena i
zakonitosti razvoja oveanstva. Ona treba da objasni pravac drutvene evolucije.
NAUKA O DRUTVU U DELIMA KLASIKA MARKSIZMA
Uporedo sa nastankom sociologije javlja se i marksizam sa drugaijim shvatenjem
oveka, drutva i drutvenog razvoja.
Marksistika teorija drutva obuhvata filozofska, antropoloka i ekonomska
podruja. U prvom planu je pitanje sutine oveka. Obuhvata i ostale oblike
drutvenog ivota: porodicu, dravu, pravo, moral, nauku, umetnost itd. Podela rada je
osnovni zakon formiranja drutvenog ivota, usled ega dolazi do podele drutva na
klase.
TEORIJA I PRAVCI U SOCIOLOGIJI
Naturalistike teorije drutvene pojave se mogu izuavati mehanikim sistemima
mehanicizam (drutvene pojave se objanjavaju kao proste varijacije fizikih pojava
Keri), biolokim organizmima biologizam (druga polovina 19 i prve decenije 20.
veka, ispoljava se kao organicizam Spenser i socijal-darvinizam Gumplovi) i
delovanjem geografskih inilaca geografski determinizam (geografski poloaj,
svojstva zemljita, koliina vode, klima, sunce i pojave na njemu, prirodna flora i
fauna itd Hentington).
Psiholoke teorije (Frojd, Veber) ljudska svest odnosno ovekov psihiki ivot
postali su inioci pomou kojih se objanjava drutveni ivot. Psiholoke zamisli
klasifikuju se u tri grupe: individualno-psiholoke, kolektivno-psiholoke (drutvo
se shvata kao skladan i integrisan sistem, kao celina Dirkem) i socijalno psiholoke
(najnovija shvatanja povezuju individualne inioce sa drutvenim pojavama i na taj
nain individualnu svest objanjava drutvenim iniocima).
Formalna sociologija (Tenis) se javlja kao reakcija na biologizam i psihologizam.
Ona istrauje oblike zajednikog ivota meu ljudima, to je teorija o drutvenim
oblicima.
Funkcionalizam sve pojave u drutvu objanjava drugim pojavama s kojima su one
u funkcionalnoj vezi. Osnovna analitika kategorija je funkcija. U funkcionalizmu je
drutveni sistem glavni predmet posmatranja i analiye drutvenih pojava, poveyan je
sa sistemom kulture i sistemom linosti. Osnovni principi funkcionalizma su
(Merton): postulat univerzalnog jedinstva, postulat univerzalne funkcionalnosti,
postulat o neophodnosti
Strukturalizam slian je funkcionalizmu jer se i on zasniva na pretpostavci da je
drutvo sloena celina, struktura elemenata koja nastaje i funkcionie relativno
nezavisno od ljudi. Strukturalizam istrauje relativno trajne i stabilne strukture
drutvenih i kulturnih pojava, u kojima svaki lan zavisi od drugog i na taj nain
dobija znaenje i vrednost. Struktura je osnovni pojam koji se analizira, bitna je celina
veze, a ne sadrina elemenata.
Socioloki empirizam jedna je od najirih orjentacija, a karakterie je
zanemarivanje teorije, usresreenost na empirijska istraivanja i skupljanje podataka.
Glavna obeleja su merenje i opis pojava.

PREDMET SOCIOLOGIJE
Sociologija je opta teorijska nauka koja prouava drutvo, strukturu globalnog
drutva i odnose izmeu pojedinih uih strukturalnih celina, inioce i zakonitosti
razvoja drutvenih pojava i struktura.
Predmetno odreenje sociologije pokazuje da ona prouava drutvo u svom totalitetu i
karakter veya i odnosa izmeu uih celina. U ispitivanju savremenog drutva veliki
znaaj imaju sociologija porodice, sociologija slobodnog vremena i socijalna
patologija.
METOD SOCIOLOGIJE
Postoje tri stanovita:
Pozitivistiko shvatanje jedan od osnovnih ciljeva je nastojanje da se u
prouavanju drutva unesu osnovna epistemoloka naela prirodnih nauka. Pozitivisti
misle da je to jedini nain da se postignu objektivnost i tanost u drutvenim naukama
i da se na taj nain izjednae sa prirodom.
Korenita epistemoloka razlika prirodnih i drutvenih nauka insistira se na
opisnom shvatanju istorije pri emu je kao takva potpuno razliita od prirodnih nauka.
Razdvajaju se prirodne od drutvenih nauka.
Marksovo shvatanje metoda jedna od osnovnih ideja je da teorija i metodoloka
iskustva u prouavanju razvijenog drutva mogu korisno posluiti u prouavanju
ostalih. Smatra da se prouavanjem struktura razvijenih oblika drutvene proizvodnje
omoguuje da se bolje shvate odnosi ranijih istorijskih oblika.
Socioloki proces istraivanja se sastoji od:
Prva faza: izbor predmeta istraivanja i utvrivanja naunog i drutvenog znaaja
problema, definisanje cilja istraivanja i izradu teorijsko-hipotetikog okvira
istraivanja.
Druga faza: pripremaju se uslovi za prikupljanje i analiyu podataka pri emu je
znaajan izbor metoda i tehnikih postupaka, obavljanje prirodnog ispitivanja na
malom uzorku i izrada konanog plana sa preciziranim mestom, rokovima i
finansijskijama.
Trea faza: prikupljanje podataka pomou razliitih metoda i istraivakih tehnika da
bi se potvrdila ili odbacila postavljena hipoteza.
etvrta faza: sumiranje, sistematizovanje i prikazivanje podataka pomou
statistikog sredjivanja.
Peta faza: analiziraju se rezultati i izvode se zakljuci. Tu se podrazumevaju logike
operacije, upotreba razliitih tehnika radi uspostavljanja odnosa izmeu dobijenih
rezultata i proverenih teorijsko-metodolokih zamisli o drutvu i drutvenim
pojavama.

Vrske objanjenja
Uzrono objanjenje daje odgovore na pitanje zato se neka pojava dogaa i kako se
moe proizvesti i kontrolisati.
Genetsko objanjenje omoguuje da se nastanak neke pojave povee sa prethodnim
fazama koje su do njega i dovele.
Strukturalno-funkcionalno objanjenje ukazuje na poloaj i ulogu odreene vrste
pojava u irem sistemu.
Teoloko objanjenje dati su subjektivni inioci (namer, ciljevi) pa se njihovo
delovanje i ponaanje objanjava.
Formiranje naune evidencije
Posmatranje na ovaj nain se prikuplaju podaci, posmatranje se moe vriti bez
ukljuenja ili sa ukljuenjem u ivot i rad sredine koja eli da se prouava. Posmatrati
se mogu samo aktuelne stvari, odnosno ono to postoji, vri se iskljuivo kada su u
pitanju spoljanje manifestacije. Nije preporuljivo za due razvojne procese, jer je
sporo, a za ponaanja koja se smatraju poverljivim, tajnim ili privatnim mora se dobiti
pristanak.
Razgovor i upitnik su sredstva za prikupljanje podataka u sociolokim
istraivanjima. Postoje neformalni razgovori, specijalizovani razgovori koji su
prilagodjeni potrebama i nauni razgovori (intervju). Imamo strukturisani razgovor sa
unapred pripremljenim pitanjima i nestrukurisani razgovor gde postoji sloboda u
formiranju pitanja.
Upitnik se sastoji od niza unapred pripremljenih pitanja (anketa). Prilikom izrade
upitnika mora se voditi rauna o ciljevima istraivanja, znanju, iskustvu i kulturnim
osobenostima ispitanika, kao i o broju, tipu i redosledu pitanja. Postoje otvoreni tip
pitanja (ispitanik sam daje odgovore) i zatvoreni tip pitanja (ispitanik ima ponudjene
odgovore).
Biografski metod to je istraivaki postupak koji na osnovu linih dokumenta treba
da dodje do saznanja u subjektivnom iskustvu uesnika u odredjenim dogadjajima i
situacijama. (biografije, autobiografije, dnevnici, pisma, memoari, fotografije i sl.)
Metod sluaja metod sluaja oznaava nain istraivanja, studija sluaja je ve
gotov proizvod, analiza sluaja je istraivaki proces, a sluaj je vrlo irok, moe biti
pojedinac, grupa i globalno drutvo, drutveni procesi i odnosi.
Kliniki metod je usmeren na pojedinani problem koji ima neka osoba i na napore
da se taj problem rei. Prikupljaju se podaci i na zasnovanoj dijagnozi se odredjuje
terapija i prate se efekti terapije.
Statistika metoda drutvene pojave i drutveni procesi se izraunavaju
matematiki (brojevima, formulama ili drugim znacima).
Eksperiment se definie kao nauno posmatranje u precizno odreenim i
kontrolisanim uslovima da bi se utvrdilo ili proverilo postojanje i priroda postavljenog
inioca. inilac ije se dejstvo ispituje je nezavisno promenljiva, a pojava na kojoj se
ispituje njegovo dejstvo zavisno promenljiva.
Analiza sadraja vri se na simbolikoj komunikaciji. Posmatra se odailja
odreene poruke, primaoc te poruke i sadraj poruke, na taj nain je mogue izvesti
zakljuke o shvatanjima, stavovima, vrednostima i namerama odailjaa poruke.
Najee se koristi u istraivanju politike partije, javnog mnjenja, predrasuda,
sadraja literature i sl.

Sociometrija u irem smislu predstavlja svako merenje i kvantitativno prikazivanje

drutvenih pojava i procesa, a u uem slislu se odnosi na metode pomou kojih se
ispituju odnosi ljudima (kakav autoritet, ugled uivaju pojedinci u drutvu).
Sociometrijskim testom se otkrivaju privlanosti i odbijanja meu pripadnicima
drutvenih grupa.
Upotreba istoriografskih podataka saznanja o prolosti su neophodna da bi se
utvrdilo injenino stanje, da bi se ispitao odnos izmeu stvarnog sadraja i svesti
koja je o njemu postojala u razmin periodima i da bi se sagledalo koliko je prolost
prisutna u kasnijem istorijskom stanju.
Uporedna istraivanja omoguuju ispitivanje odreene drutvene pojave ili
drutva u mnogobrojnim oblicimakoji nastaju usled drutveno-istorijskih i prirodnih
uslova. Istraivanja mogu biti u istom drutvu, razliitom drutvu sa istom
drutvenom pojavom i istraivanja koja prouavaju opte osobine razliitih drutava.
Klasifikacija je sredstvo za otkrivanje reda medju pojavama, kao i dublje
otkrivanjeosnove tog reda. Da bi klasifikacija bila nauna mora da ima doslednost,
potpunost, iscrpnost, mausobnu iskljuivost, diskriminacionu otrinu.
Merenje - je oznaavanje iskustvenih pojava pomou brojanih simboa koji se
pridaju pojavama koje se mere na osnovu precizno utvrenih pravila. Pravila moraju
biti jasna, precizna, strogo uniformna i to manje podlona promenama u primeni.
Merenje ima tri funkcije: opisnu, pojmovnu, analitiku.

Sagledavanju unutargrupnih odnosa doprinose sledee faze:

1. Prema stepenu formalizacije odnosa Formalne grupe imaju stalnu
organizaciju, propisan sistem zajednikog delovanja i odluivanja, a takoe i
sistem sankcionisanja. Do formiranja neformalnih grupa dolazi zbog toga to
formalne ne mogu da zadovolje razne potrebe lanova. Neformalne grupe
postoje da bi pojedinci mogli zadovoljiti neke svoje sklonosti, potrebe, tenje i
sl, te grupe nemaju stalnu orgnizaciju i uopte nisu organizovane.
2. Prema prisnosti i intenzitetu interpersonalnih odnosa Primarne grupe
karakterie postojanje intenzivnih odnosa meu lanovima, jaka emocionalna
vezanost, jako oseanje vezanosti za grupu i kontakiti licem u lice jer je broj
lanova relativno mali (porodica, grupa vrnjaka, prijateljska grupa).
Sekundarna grupa nastaje na osnovu zajednikih interesa, kontakti nisu
esti, nisu neposredni, pojedinci se esto i ne poznaju (politike partije,
sportska udruenja).
3. Prema aktuelnom uticaju na lanove Referentna grupa je ona grupa ije
norme, vrednosti i obrasce ponaanja prihvataju pojedinci.
4. Prema stepenu raspodele drutvene moi u nainu rukovoenja Autoritarna grupa ima strogu hierarhijsku organizaciju, centralizovan
autoritet, a nejednakost se odrava svim sredstvima ukljuujui otvorenu silu i
represiju. Demokratska grupa je ona u kojoj postoji relativno srazmerno
raspodeljena mo izmeu pripadnika, grupom upravlja onaj ko je odabran
voljom veine.
5. Na osnovu stepena i kvaliteta povezanosti lanova grupe Skupovi su
manje skupine koje karakterie labava i privremena povezanost (skup
gledalaca na utakmici). Zajednice su prisne, trajne grupe u kojima postoji
naelo solidarnosti meu lanovima.