1.

MATRICA ADMITANSI I MATRICA IMPEDANSI

1.5 MATRICA ADMITANSI VOROVA MREE
1.5.1 FORMIRANJE MATRICE ADMITANSI
. Postupak za formiranje matrice admitansi moe se dobiti polazei od
sl.1.14. Sa ove slike je oigledno da je struja injektriranja u vor i:
N

I i = I ik .

(1.22)

k =1

Sl. 1.14 Ilustracija struje injektiranja u elektroenergetskoj mrei

Za struju u svakom od vodova moe se napisati sledea relacija:
I ik = y ik (U i U k ) ,

gde je:
U i , U k - naponi u vorovima i i k,

(1.23)

Analiza elektroenergetskih mrea i sistema

y ik - admitansa voda i-k, odnosno povezna (fizika) admitansa voda

izmeu vorova i i k.
Zamenom relacije (1.23) u (1.22) dobija se:
N

I i = y ik (U i U k ) .

(1.24)

k =1

Ovakve relacije se mogu napisati za svih N vorova. Ukoliko u

ovim vorovima postoje i grane prema zemlji dolazi se do sledeeg
sistema jednaina:

I 1 = y 1k U 1 + y 12 U 2 + L + y 1N U N
k =0

I 2 = y 21 U 1 + y 2 k U 2 + L + y 2 N U N
k =0

(1.25)

I N = y N 1 U 1 + y N 2 U 2 + L + y Nk U N
k =0

gde je y i 0 otona admitansa, odnosno admitansa prema zemlji u voru i.

U zamenskoj emi to su admitanse elemenata prikljuenih u vor i, kao i
admitanse vodova u zamenskoj emi.
Relacija (1.25) moe se napisati u matrinoj formi datoj relacijom
(1.20), koja se radi preglednosti izlaganja ovde opet navodi:

r
r
I = [ Y v ] U .

(1.26)

r
r
Vektori struja injektiranja I i napona vorova U su:
r
T
I = [I 1 I 2 L I N ]
,
r
T
U = [U 1 U 2 L U N ]
dok je [ Y v ] kvadratna matrica reda NxN i oblika:

(1.27)

Topologija i matrini pristup proraunu elektroenergetskih mrea

Y 11 Y 12 L Y 1N
Y
Y 22 L Y 2 N
21

[ Y v ] =
,
M
M
M

Y N 1 Y N 2 L Y NN

(1.28)

pri emu je Y ik = Y ki .
Sve prethodne relacije obuhvatile su N nezavisnih vorova.
Ukoliko bi se uvaio i vor koji predstavlja zemlju, odnosno vor nultog
potencijala, pokazuje se da Kirchhoffov zakon za struje napisan za taj
vor ne daje novu informaciju, ali pokazuje da je struja, koja u njega
ulazi, negativna suma svih struja injektiranja.
Na osnovu prethodnih relacija uoavaju se sledea pravila za
formiranje matrice admitansi vorova [ Y v ] :
- Dijagonalni elementi matrice admitansi vorova Y ii odreuju se kao
suma svih admitansi koje se sustiu u tom voru, ukljuujui i otone
admitanse, odnosno admitanse izmeu vora i i nultog vora.
- Vandijagonalni elementi matrice admitansi vorova, Y ik , su negativne
vrednosti admitanse grane koja povezuje vorove i i k ( Y ik = y ik ).
Ako nema fizike veze izmeu dva vora onda su ovi elementi nula.
Zahvaljujui ovim pravilima matrica admitansi vorova se formira
jednostavno, direktnim oitavanjima sa eme sistema koji se analizira.
Matrica admitansi je kompleksna i pripada kategoriji retkih
matrica, odnosno ima veliki broj nultih elemenata u svojoj strukturi, a
osetno manji broj nenultih elemenata. Treba istai da je popunjenost
matrice manja za vee mree. Imajui u vidu vandijagonalne elemente
matrice moe se zakljuiti da je matrica admitansi simetrina (tj.
Y ik = Y ki ). Ovo je oigledno s obzirom da se admitanse y ik i y ki odnose
na istu granu.
1.5.2 MODIFIKACIJE MATRICE ADMITANSI
Tokom eksploatacije dolazi do promene konfiguracije mree, koje
obino nisu veeg obima. Svaka promena kon guracije mree dovodi i
do promena u matrici admitansi vorova. Zato se namee pitanje da li za
svaku promenu konfiguracije treba formirati matricu admitansi vorova
koristei postupak izloen u prethodnoj taki? Oigledno je da bi ovakav
pristup bio neefikasan i da je za nalaenje matrice admitansi sa
promenjenom kon guracijom potrebno koristiti odreena pravila koja
omoguavaju modifikaciju matrice admitansi formirane za bazno stanje.

Analiza elektroenergetskih mrea i sistema

Da bi se sagledala pravila koja treba koristiti za modifikaciju matrice

admitansi, ovde e se razmatrati karakteristini sluajevi koji dovode do
promene konfiguracije mree, kao to su ispad grane i ispad (eliminacija)
vora. Pored toga, sagledae se i kako promena referentnog vora utie na
promene u matrici [ Y v ] .
Ispad grane
Ispad grane koja povezuje vorove i i k a ija je admitansa y ik ,
moe se, u zamenskoj emi, modelovati dodavanjem nove grane
admitanse y ik paralelno grani koja je ispala. Paralelna veza ove dve
grane daje rezultantnu admitansu jednaku nuli, tj. otvorenu granu.
Poto je ispad grane algoritamski identian dodavanju grane sa
admitansom y ik to se onda procedura modi kacije matrice admitansi
svodi na to da se elementima na glavnoj dijagonali na pozicijama i,i i k,k
doda y ik . Takoe, elementima van glavne dijagonale na pozicijama i,k i

k,i dodaje se y ik (tj. y ik ), tako da se na ovim pozicijama javlja

vrednost nula.
Eliminacija vora
Za potrebe ove analize se pretpostavlja da je u sistemu sa N
vorova, M vorova od manjeg znaaja (M<N). U realnoj mrei to su
vorovi u kojima su struje injektiranja jednake nuli (razvodni ili
potroaki vorovi mree), to se svodi na injenicu da su samo
generatorski vorovi od interesa za proraun. Da bi se matrica admitansi
dimenzije NxN svela na matricu dimenzije (N-M)x(N-M) vektori struja
injektiranja i napona vorova preuredie se tako da donjih M vrsta budu
izdvojene:

r
r I a
I = r
I b

}N M
} M

r
r U a
U =r
U b

}N M
} M

(1.33)

gde je:
r
I a - vektor struja injektiranja u prvih N-M vorova (vorovi od interesa),
r
U a - vektor napona prvih N-M vorova (vorovi od interesa),
r
I b - vektor struja injektiranja u M vorova od manjeg interesa,
r
U b - vektor napona M vorova od manjeg interesa.

Topologija i matrini pristup proraunu elektroenergetskih mrea

Sada se relacija (1.26) moe napisati u sledeem obliku:

r
I a [Y aa ]
r =
I b [Y ba ]

[Y ab ] Ur a
[Y bb ] U b

(1.34)

gde su [Y aa ], [Y ab ], [Y ba ], [Y bb ] submatrice (particije, blokovi) matrice

admitansi vorova, koje odgovaraju particijama vektora struja i napona.
Submatrice [Y aa ] i [Y bb ] su kvadratog tipa, dok su submatrice [Y ab ] i

[Y ba ]

u optem sluaju pravougaone.

Iz relacije (1.34) slede sledee dve matrine relacije:
r
r
r
I a = [Y aa ]U a + [Y ab ]U b ,

(1.35)

r
r
r
I b = [Y ba ]U a + [Y bb ]U b .

(1.36)

Poto je ve reeno da su struje injektiranja u vorovima od

manjeg interesa (potroaki i razvodni vorovi) jednake nuli, to je:
r
r
Ib =0.

(1.37)

Pomou relacija (1.37) i (1.36) dobija se:

r
r
1
U b = [Y bb ] [Y ba ]U a ,

(1.38)

r
to posle zamene dobijenog izraza za U b u (1.35) dovodi do sledee
relacije:

r
r
1
I a = [Y aa ] [Y ab ][Y bb ] [Y ba ] U a ,

(1.39)

odnosno

[ ]

r
r
eq
I a = Y v U a ,

(1.40)

gde je:

[Y ] = [Y
eq
v

aa

] [Y ab ][Y bb ]1 [Y ba ] .

(1.41)

10

Analiza elektroenergetskih mrea i sistema

[ ]
eq

Dobijena matrica Y v je reda (N-M)x(N-M). Ovde se samo istie

da je relacija (1.41) poznata kao Kronova redukciona formula i ona je od
sutinskog znaaja za eliminisanje M promenljivih iz sistema sa N
simultanih jednaina.

Promena referentnog vora

Ako se menja referentni vor, a kon guracija mree ostaje ista,
tada treba formirati matricu admitansi dimenzije (N+1)(N+1), koja u
sebi sadri i vor nultog potencijala. Ova matrica je po svojoj prirodi
singularna. Zatim se u njoj obriu ona vrstu i kolonu koje odgovaraju
novom referentnom voru. Na ovaj nain je izvrena promena referentnog
vora.
1.6. MATRICA IMPEDANSI VOROVA MREE

1.6.1 OPTA RAZMATRANJA O MATRICI IMPEDANSI

Matrica impedansi nezavisnih vorova mree [ Z v ] daje vezu
r
r
izmeu napona vorova mree U i struja injektiranja u te vorove I :

r
r
U = [ Z v ] I .

(1.42)

Imajui u vidu relaciju (1.20) lako se konstatuje da je:

[ Z v ]

= [ Y v ] ,
1

(1.43)

odnosno, da matrica impedansi vorova predstavlja inverznu matricu

admitansi vorova.
Ako se matrina relacija (1.42) napie u razvijenom obliku:
U 1 Z 11
U Z
2 = 21
M M

U N Z N1

Z 12
Z 22
M
Z N2

L Z 1N I 1
L Z 2 N I 2
,
M M

L Z NN I N

(1.44)

i stavi da su sve struje injektiranja I k , osim struje I i koja se injektira u

vor i, jednake nuli dolazi se do sledee relacije:

Topologija i matrini pristup proraunu elektroenergetskih mrea

U 1 Z 11
M M

U i Z i1

M = M
U k Z k 1

M M
U Z
N N1

L Z 1i L Z 1N 0
M M
M

L Z ii L Z iN 0

M Ii .
M

L Z ki L Z kN 0

M M
M

L Z Ni L Z NN 0

11

(1.45)

Iz relacije (1.45) direktno sledi da je za element u matrici

impedansi na mestu ii:
Z ii =

Ui
, za I k = 0 , k = 1, 2, L , i 1, i + 1, L , N ,
Ii

(1.46)

dok je za element na mestu ki:

Z ki =

Uk
, za I k = 0 , k = 1, 2, L , i 1, i + 1, L , N .
Ii

(1.47)

Na ovaj nain mogu se odrediti elementi jedne kolone matrice

impedansi vorova stavljajui da je struja injektiranja u dati vor jednaka
1 A (u ostalim vorovima je nula) i raunajui napone svih vorova
mree. Kompletna matrica impedansi dobija se kada se obiu svi vorovi
mree, sa aspekta strujnog injektiranja. Iako jednostavan, ovakav nain je
nepodesan za mreu velikih dimenzija, pa se praktino i ne koristi.
Na osnovu relacije (1.46) moe se zakljuiti da element Z ii , na
mestu ii, u matrici impedansi predstavlja impedansu Theveninovog
ekvivalenta, gledano iz vora i. Pored toga, imajui u vidu relacije (1.46) i
(1.47), pomou kojih su definisani elementi matrice impedansi, lako se
konstatuje da je matrica [ Z v ] puna matrica, za razliku od matice
admitansi [ Y v ] koja pripada kategoriji retkih matrica.
Matrica impedansi je, kao i matrica admitansi, simetrina. Dokaz
za ovo je relativno jednostavan, imajui u vidu da proizvod matrica
impedansi i admitansi daje jedininu matricu [I ] , tj.:

12

Analiza elektroenergetskih mrea i sistema

[ Z v ][ Y v ] = [I ] ,

(1.48)

Transponovanjem matrine relacije (1.48) dobija se:

[ Y v ]T [ Z v ]T = [I ]

(1.49)

odnosno

[ Y v ][ Z v ]T = [I] ,

(1.50)

pri emu je uvaena injenica da je matrica admitansi [ Y v ] simetrina.

Mnoenjem leve i desne strane relacije (1.50) sa [ Y v ]

relacije:

[ Z v ]T = [ Y v ]1 .

dolazi se do

(1.51)

Iz relacija (1.43) i (1.50) sledi da je:

[ Z v ]T = [ Z v ],

(1.52)

to znai da je matrica [ Z v ] simetrina.

1.6.3 FORMIRANJE MATRICE IMPEDANSI ALGORITMOM

KORAK PO KORAK
Da bi se pojednostavio postupak dobijanja matrice impedansi
razvijen je algoritam tipa korak po korak. Ovaj algoritam omoguava da
se matrica impedansi postepeno formira (building algoritam) polazei od
najjednostavnije strukture mree, odnosno od jedne grane i postupnim
uvoenjem svake naredne grane. Algoritam zadovoljava i uslov da male
promene u strukturi mree ne zahtevaju ponovno formiranje matrice
impedansi, ve se nova matrica admitansi formira jednostavnim
modifikacijama postojee matrice.
Da bi se objasnila sutina ovog algoritma pretpostavie se da je za
odreen deo mree ve formirana matrica impedansi, koja e se oznaiti
sa [Z staro ] . Ako se sada uvede nova grana, postavlja se pitanje kako
modifikovati postojeu matricu [Z staro ] . Modifikacija matrice [Z staro ] i
dobijanje nove matrice [Z novo ] zavisi od vrste vorova izmeu kojih se
dodaje nova grana. Ovde se razlikuju: stari vorovi (obuhvaeni matricom

Topologija i matrini pristup proraunu elektroenergetskih mrea

13

[Z staro ] ), novi vorovi (nastaju dodavanjem grane) i referentni vor (vor

nultog potencijala). Dodavanjem grane impedanse z gr mogu se uoiti
etiri netrivijalna sluaja:
- dodavanje grane impedanse z gr izmeu novog i referentnog vora,
- dodavanje grane impedanse z gr izmeu novog i starog vora,
- dodavanje grane impedanse z gr izmeu starog i referentnog vora,
- dodavanje grane impedanse z gr izmeu dva stara vora.
Ova etiri netrivijalna sluaja definiu etiri tipa modifikacije matrice
[Z staro ] , koji e se ovde analizirati. Pored toga, ramotrie se i peti tip
modifikacije, gde se dodaju dve grane izmeu kojih postoji meusobna
elektromagnetna sprega.

Prvi tip modifikacije

Pod prvim tipom modifikacije podrazumevae se dodavanje grane
impedanse z gr izmeu novog i referentnog vora. Ovaj sluaj je prikazan
na slici 1.15. Linearan pasivan viekrajnik na ovoj slici predstavlja mreu
bez izvora (naponski kratko spojeni, a strujni prekinuti). Brojevima 1, 2,
,N obeleeni su stari vorovi mree. Sa r je obeleen referentni vor,
odnosno vor nultog potencijala. Novi vor, koji se pojavljuje uvoenjem
grane obeleen je sa k.

Sl.1.15 Dodavanje grane impedanse z gr izmeu

novog i referentnog vora

Na osnovu slike 1.15 moe se za napon vora k napisati sledea

relacija:
U k = z gr I k .

(1.66)

14

Analiza elektroenergetskih mrea i sistema

Treba primetiti da struja I k ne utie na vrednosti napona u

ostalim vorovima. S obzirom da za posmatrani linearni pasivni
viekrajnik sa n vorova postoji n jednaina koje daju vezu izmeu
napona vorova i struja injektiranja u te vorove, to se relacija (1.66)
moe smatrati kao jednaina broj (N+1). To znai da e nova matrica
impedansi [Z novo ] biti dimenzija (N+1)x(N+1).
Ako se svih (N+1) jednaina napiu u matrinoj formi, lako se
zakljuuje da je impedansa grane z gr jedini nenulti element koji se javlja
u koloni, odnosno vrsti broj (N+1). Prema tome nova matrica impedansi
je:

[Z novo ] =

_
0

[Z staro ]

|
|

L |

0
0
M .

_
z gr

(1.67)

Drugi tip modifikacije

Drugi tip modifikacije karakterie dodavanje grane impedanse z gr
izmeu novog i starog vora, kao to je prikazano na slici 1.16. Na ovoj
slici sa k je obeleen novi, a sa j stari vor.
Napon vora k, na osnovu oznaka na slici 1.16, je:
U k = z gr I k + U j .

(1.68)

Imajui u vidu vezu izmeu napona vora j i struja injektiranja u

svim ostalim vorovima, kao i injenicu da iz vora j u linearni pasivni
viekrajnik ulazi struja I j + I k dobija se:
U k = z gr I k + Z j1 I 1 + Z j 2 I 2 + L + Z jj (I j + I k ) + L + Z jN I N ,

(1.69)

odnosno,
U k = Z j1 I 1 + Z j 2 I 2 + L + Z jj I j + L + Z jN I N + (Z jj + z gr )I k . (1.70)

Topologija i matrini pristup proraunu elektroenergetskih mrea

15

Sl.1.16 Dodavanje grane impedanse z gr izmeu

novog i starog vora

Relacija (1.70) moe se tretirati kao jednaina (N+1) u sistemu

jednaina koje povezuju napone vorova i struje injektiranja.
Uvaavanjem injenice da iz vora j u linearni pasivni viekrajnik ulazi
struja I j + I k , za napon i-tog vora se dobija:
U i = Z i1 I 1 + Z i 2 I 2 + L + Z ij I j + L + Z iN I N + Z ij I k .

(1.71)

Imajui u vidu relacije (1.70) i (1.71) lako se konstatuje da je nova

matrica impedansi:

[Z novo ] =

_
Z j1

[Z staro ]
_
Z j2

.
|
M

_ | _ _ _ _ _ _
Z jj + z gr
L |
|
|

Z1j
Z2j

(1.72)

Dobijena matrica je dimenzija (N+1)x(N+1). Na osnovu ova dva

tipa modifikacije moe se konstatovati da svako uvoenje novog vora,
pri dodavanju grane, dovodi do poveanja dimenzije matrice.

Trei tip modifikacije

Trei tip modifikacije, koji je prikazan na slici 1.17, sastoji se u
dodavanju grane impedanse z gr izmeu starog vora j i referentnog
vora.

16

Analiza elektroenergetskih mrea i sistema

Sl.1.17 Dodavanje grane impedanse z gr izmeu

starog i referentnog vora

Imajui u vidu oznake na slici 1.17, napon vora j je:

U j = z gr I gr .

(1.73)

Poto iz vora j u linearni pasivni viekarajnik ulazi struja

I j + I gr , to je napon vora i:
U i = Z i1 I 1 + Z i 2 I 2 + L + Z ij (I j + I gr ) + L + Z iN I N ,

(1.74)

odnosno,
U i = Z i1 I 1 + Z i 2 I 2 + L + Z ij I j + L + Z iN I N + Z ij I gr .

(1.75)

Za napon vora j, pored relacije (1.73) moe se napisati i sledea

relacija.
U j = Z j1 I 1 + Z j 2 I 2 + L + Z jj I j + L + Z jN I N + Z jj I gr

(1.76)

Pomou relacija (1.73) i (1.76) dolazi se do sledee jednaine:

Z j1 I 1 + Z j 2 I 2 + L + Z jj I j + L + Z jN I N + (Z jj + z gr )I gr = 0 , (1.77)

odakle se odreuje struja grane I gr :

Topologija i matrini pristup proraunu elektroenergetskih mrea

I gr =

1
(Z j1 I 1 + Z j 2 I 2 + L + Z jj I j + L + Z jN I N ) .
Z jj + z gr

17

(1.78)

Zamenom dobijenog izraza za struju I gr u relaciji (1.75), za

napon vora i dobija se sledea relacija:

Z ij Z j1
Z Z
I 1 + Z i 2 ij j 2 I 2 + L +
U i = Z i1

Z jj + z gr
Z jj + z gr

Z ij Z jj
Z ij Z jN
I N
I j + L + Z iN
+ Z ij

Z
z
Z
z
+
+
jj
gr
jj
gr

(1.79)

Na osnovu relacije (1.79), mogu se napisati izrazi za napone svih

vorova, stavljajui umesto indeksa i indeks odgovarajueg vora. Kada
se napie takav sistem jednaina lako se konstatuje da je nova matrica
impedansi:

[Z novo ] = [Z staro ]

1
Z jj + z gr

Z1j
Z
2 j [Z
M j1

Z N j

Z j 2 L Z jN ] .

(1.80)

Do relacije (1.80) moe se doi i primenom postupka Kronove

redukcije, koji je ve pomenut kod modifikacije matrice admitansi.
Imajui u vidu relacije oblika (1.75), odnosno (1.76), kao i relaciju (1.77)
moe se sistem jednaina napisati u sledeem matrinom obliku:
U 1
U
2
M =

U
N

0 Z j1

[Z staro ]

Z j2

Ako se stavi da je:

I 1

I 2
M .

I N

L | Z jj + z gr I gr
|
|
|
|

Z1j
Z2j
M

(1.81)

18

Analiza elektroenergetskih mrea i sistema

U1
r U2
;
U =
M

U N

I1
r I2
I = ;
M

IN

Z1j
Z
[A] = 2 j ; [B ] = Z
M

Z N j

j1

(1.82)

Z j 2 L Z j N ; [C ] = [Z

jj

+ z gr ] , (1.83)

matrina relacija (1.81) se svodi na oblik:

r
U Z staro
=
0 B

r
A I
.
C I gr

(1.84)

Iz relacije (1.84) slede dve matrine relacije:

r
r
U = [Z staro ]I + I gr [A] ,

(1.85)

r
0 = [B ] I + I gr [C ] .

(1.86)

Za struju grane I gr , iz (1.86) dobija se:

r
1
I gr = [C ] [B ] I .

(1.87)

Relacija (1.85) posle zamene izraza za strujiu I gr , dobija sledei

oblik:

r
r
1
U = [Z staro ] [A][C ] [B ] I ,

(1.88)

odakle se vidi da je nova matrica impedansi:

[ Z novo ] = [Z staro ] [A][C ]1 [B ] .

Poto je matrica [C ] dimenzije 1x1, to je njena inverzija:

(1.89)

Topologija i matrini pristup proraunu elektroenergetskih mrea

[C ]1 =

19

1
.
Z jj + z gr

(1.90)

Na osnovu relacije (1.90) i oblika matrica [A] i [B ] vidi se da se

relacija (1.89), koja ima opti oblik, svodi na relaciju (1.80). Treba
primetiti da je dimenzija nove matrice ista kao i dimenzija stare, jer
dodavanjem grane nije uveden novi vor.
etvrti tip modifikacije
Dodavanje grane impedanse z gr izmeu dva stara vora i i j, kao
to je prikazano na slici 1.18, predstavlja etvrti tip modifikacije.

Sl.1.18 Dodavanje grane impedanse z gr

izmeu dva stara vora
Na osnovu slike 1.18 moe se napisati sledea relacij, koja daje
vezu izmeu napona vorova i i j:
U j = z gr I gr + U i .

(1.91)

Napon vora i je:

U i = Z i1 I 1 + Z i 2 I 2 + L + Z ii (I i + I gr ) + Z ij (I j I gr ) +
+ L + Z iN I N
odnosno, posle sreivanja relacije (1.92):

(1.92)

20

Analiza elektroenergetskih mrea i sistema

U i = Z i1 I 1 + Z i 2 I 2 + L + Z ii I i + Z ij I j + L +

+ Z iN I N + (Z ii Z ij ) I gr

(1.93)

dok je napon vora j:

Uj =Z

j1

+Z

I1 + Z
jN

I 2 + L + Z ji I i + Z jj I j + L +

j2

I N + (Z

ji

)I

jj

(1.94)

gr

U optem sluaju za napon vora k se moe pisati:

U k = Z k 1 I 1 + Z k 2 I 2 + L + Z ki I i + Z kj I j + L +

+ Z kN I N + Z ki Z kj I gr

(1.95)

Uvaavanjem relacija (1.93) i (1.94), relacija (1.91) dobija oblik:

(Z

i1

j1

)I + (Z
1

+ L + (Z iN Z

jN

i2

)I

j2

)I

+ L + (Z ii Z

+ (z gr + Z ii + Z

)I + (Z
Z )I

ji

jj

Z ij

j1

)I + (Z

ij

ji

gr

=0

j2

jj

)I

, (1.96)

odakle se izraunava struja grane:

I gr =

z gr

1
+ Z ii + Z

+ (Z ii Z

ji

jj

2 Z ij

)I + (Z
i

ij

((Z
jj

i1

)I

i2

+ L + (Z iN Z

jN

)I

)I )

+L+

. (1.97)

Zamenom dobijenog izraza za struju grane I gr u relaciji (1.95) i

posle sreivanja tako dobijenog izraza, za napon vora k dobija se:

)(

Z ki Z kj Z i1 Z j1
U k = Z k1

z gr + Z ii + Z jj 2Z ij

)(

)(

Z ki Z kj Z i 2 Z j 2
I1 + Z k2

z gr + Z ii + Z jj 2Z ij

Z ki Z kj Z iN Z jN
+ L + Z kN

z gr + Z ii + Z jj 2Z ij

I2 +

IN .

(1.98)
Relacija (1.98) ima opti karakter i na osnovu nje mogu se napisati
izrazi za napone svih vorova, stavljajui umesto indeksa k indeks

Topologija i matrini pristup proraunu elektroenergetskih mrea

21

odgovarajueg vora. Kada se napiu odgovarajue relacije za sve

vorove, relativno lako se konstatuje da je nova matrica impedansi:
Z 1i Z 1 j
Z Z
1
2j
2i
[Z novo ] = [Z staro ]

M
z gr + Z ii + Z jj 2Z ij
.

Z N i Z N j
[Z i1 Z j1 Z i 2 Z j 2 L Z iN Z jN ]

(1.99)

I ovde se do matrice [Z novo ] moe, kao i kod treeg tipa

modifikacije, doi primenom Kronovog redukcionog postupka. Na
osnovu relacija (1.93) i (1.95) moe se sistem jednaina napisati u
sledeem matrinom obliku

U 1
U
2
M =

U N

0 Z i1 Z j1

[Z staro ]

Z i2 Z j2

Z 1i Z 1 j
Z 2i Z 2 j
M

I 1
I
2
M . (1.100)

I N

L | z gr + Z ii + Z jj 2Z ij I gr
|
|
|
|

Uporeenjem ove relacije sa relacijom (1.84) vidi se da su

odgovarajue submatrice sledeeg oblika:
Z1j
Z
[A] = 2i

Z N i

Z1j
[B ] = Z i1 Z j1 Z i 2 Z j 2 L Z i N Z j N
Z 2 j
;

M
[C ] = [z gr + Z ii + Z jj 2Z ij ]

Z N j

]
.(1.101)

Sada se primenom relacije (1.89), uz uvaavanje injenice da je

inverzija matrice [C ] reciprona vrednost njenog elementa, jer je matrica
[C ] dimenzije 1x1, direktno dobija relacija (1.99). Poto dodavanje grane
nije uslovilo uvoenje novog vora, to se dimenzija matrice nije
promenila.

22

Analiza elektroenergetskih mrea i sistema

Peti tip modifikacije

z gr1

Peti tip modifikacije se sastoji u dodavnju dve grane impedansi

i z gr 2 , respektivno izmeu kojih postoji elektromagnetna sprega koja

se karakterie meusobnom impedansom z m . U optem sluaju, grane se

dodaju izmeu dva para starih vorova, kako je prikazano na slici 1.19.

Sl.1.19 Iliustracija petog tipa modifikacije

Za razmatrani sluaj, vezu izmeu napona vorova i i j daje
relacija:
U i = U j + z gr1 I gr1 + z m I gr 2 .

(1.102)

Ako se ima u vidu da su struje koje iz vorova i i j ulaze u linearni

pasivni viekarajnik I i I gr1 , odnosno I j + I gr1 to je napon vora i:
U i = Z i1 I 1 + Z i 2 I 2 + L + Z ii (I i I gr1 ) + Z ij (I j + I gr1 ) +
Z ip (I p I gr 2 ) + Z iq (I q + I gr 2 ) + L + Z iN I N

(1.103)

dok je napon vora j:

Uj =Z

j1

jp

I1 + Z

(I

j2

I 2 +L+ Z

I gr 2 ) + Z

jq

(I

ji

(I

I gr1 ) + Z

+ I gr 2 ) + L + Z

jj
jN

(I

IN

+ I gr1 ) +

. (1.104)

Pomou relacija (1.102), (1.103) i (1.104) dolazi se do sledee

relacije:

Topologija i matrini pristup proraunu elektroenergetskih mrea

(Z

Z i1 ) I 1 + L + (Z

j1

+Z

jj

jN

23

Z iN )I N + (z gr1 + Z ii +

2 Z ij )I gr1 + (z m + Z ip Z iq Z

jp

+Z

jq

)I

gr 2

=0

(1.105)

Analogno vezi izmeu napona vorova i i j, moe se napisati i

relacija koja daje vezu izmeu napona vorova p i q:
U p = U q + z gr 2 I gr 2 + z m I gr1 ,

(1.106)

to posle zamene odgovarajuih izraza za U p i U q dovodi do sledee

relacije:

(Z

q1

Z p1 ) I 1 + L + (Z qN Z pN )I N + (z m + Z pi Z pj

Z qi + Z qj ) I gr1 + (z gr 2 + Z pp + Z qq 2 Z pq )I gr 2 = 0

. (1.107)

Sada se sistem od n jednaina oblika (1.103), odnosno (1.104) uz

dodatak jednaina (1.105) i (1.107) moe napisati u sledeem matrinom
obliku:
r
U Z staro
r =
0 B

r
A I
r
C I gr

(1.108)

gde su odgovarajue submatrice:

U1
r U2
;
U =
M

U N

Z1j
Z
[A] = 2 j

Z N j

I1
r I2
I = ;
M

IN

Z 1i
Z 2i
M
Z Ni

r
I gr1
I gr =
;
I gr 2

Z 1q Z 1 p
Z 2 q Z 2 p
,

Z N q Z N p

Z j1 Z i1 L Z jN Z iN ,
B=

Z q1 Z p1 L Z qN Z pN

r 0
0 = ,
0

(1.109)

(1.110)

(1.111)

24

Analiza elektroenergetskih mrea i sistema

z gr1 + Z ii + Z jj 2 Z ij
C=
z m + Z pi Z qi Z pj + Z qj

z m + Z ip Z iq Z jp + Z jq
. (1.112)
z gr 2 + Z pp + Z qq 2 Z pq

Poto su odreene submatrice [A] , [B ] i [C ] nova matrica

[Z novo ] odreuje se primenom relacije (1.89).
1.6.4. MODIFIKACIJA MATRICE IMPEDANSI PRI PROMENI
KONFIGURACIJE MREE
Ovde e se, kao i kod modifikacije matrice admitansi, razmatrati
promena matrice impedansi pri ispadu grane, eliminisanju vora i
promeni referentnog vora.

Ispad grane
Ispad, odnosno iskljuenje grane koja povezuje vorove i i k a ija
je impedansa z ik , moe se, u zamenskoj emi, modelovati dodavanjem
nove grane impedanse z ik paralelno grani koja je ispala. Paralelna veza
ove dve grane daje rezultantnu impedansu koja je beskonana, to
odgovara otvorenoj grani. Poto se grana impedanse z ik dodaje izmeu
dva stara vora, to se u ovom sluaju matrica impedansi modeluje
koristei etvrti tip modifikacije iz algoritma korak po korak.

Eliminacija vora
Eliminacija odreenog vora iz razmatranja, na primer vora k,
mogua je samo ako je struja injektiranja u taj vor jednaka nuli ( I k = 0 )
i ako njegov napon U k nije od interesa. Tada se u matrici impedansi
jednostavno izbriu kolona i vrsta koje odgovaraju voru k.

Promena referentnog vora

Ova modifikacija matrice impedansi praktino se ne vri, jer je
kod analize elektroenergetskih mrea referentni vor, vor nultog
potencijala, odnosno vor koji reprezentuje zemlju. Ipak, radi optosti
izlaganja, ovde e se samo ukazati na nain kako se vri promena
referentnog vora, bez matematikog dokaza.
Pretpostavie se da se vor k proglaava referentnim umesto vora
nultog potencijala koji je bio obeleen sa 0. Da bi se dobila odgovarajua
matrica impedansi prvo se postojea matrica proiri jednom kolonom i

Topologija i matrini pristup proraunu elektroenergetskih mrea

25

jednom vrstom iji su svi elementi jednaki nuli, a koje odgovaraju voru
nultog potencijala. Ova matrica, dimenzije (N+1)x(N+1) obeleie se sa

[Z ] , dok e se nova matrica impedansi gde je vor k referentni obeleiti

sa [Z ] . Kada je formirana matrica [Z ] odreuje se pomona matrica
0
v

k
v

0
v

[Z ] , iji su elementi Z ij :

Z ij = Z ij Z ik ; i = 1, 2, L , N + 1 ;
0

j = 1, 2,L , N + 1 .

[ ]

(1.113)
k

Zatim se formira matrica Z v , tako to se njeni elementi Z ij

odreuju pomou relacije:

Z ij = Z ij Z kj ; i = 1, 2,L , N + 1 ;
k

j = 1, 2,L , N + 1 .

(1.114)

[ ]
k

Kada je formirana matrica Z v , svi njeni elementi koji

odgovaraju k-toj vrsti i k-toj koloni jednaki su nuli. Nova matrica

[ ]
k

impedansi, gde je vor k referentni, dobija se iz matrice Z v tako to se

izbriu k-ta vrsta i k-ta kolona.

Razdvajanje vora
U elektroenergetskim postrojenjima ponekad se koristi dvostruki
sistem sabirnica, koje se po potrebi spajaju ili razdvajaju prekidaem u
spojnom polju. U normalnom pogonu obino je prekida u spojnom polju
otvoren, kao to je prikazano na slici 1.20. To znai da se dato postrojenje
u zamenskoj emi predstavlja sa dva vora, koji su na sl.1.20 obeleeni sa
k i l.

Sl.1.20 Sistem razdvojenih sabirnica

26

Analiza elektroenergetskih mrea i sistema

Kada uslovi u mrei zahtevaju zatvaranje prekidaa, onda se

umesto dva vora javlja jedan. Ovo je ekvivalentno dodavanju grane nulte
impedanse izmeu pomenuta dva vora k i l, koji pripadaju kategoriji
starih vorova. Primenom etvrtog tipa modifikacije, odnosno relacije
(1.99) pokazuje se da su odgovarajui elementi k-te kolone, odnosno vrste
jednaki odgovarajuim elementima l-te kolone, odnosno vrste. Ako se
elementi u staroj matrici, koji odgovaraju vorovima k i l obelee sa Z kk ,
Z ll , Z kl i Z lk pokazuje se da za nove elemnte vai:
Z kk

Z kk Z ll Z kl
= Z ll = Z kl = Z lk =
.
Z kk + Z ll 2Z kl

(1.115)

Ovo je sve oigledno, jer vorovi k i l sada predstavljaju jedan isi

vor. Meutim, ako u nekom trenutku doe do otvaranja prekidaa, nova
matrica impedansi ne moe se dobiti iz prethodne, koja je odgovarala
zatvorenom prekidau, dodavanjem grane impedanse -0. Ovo iz razloga
to su odgovarajui elementi k-te kolone, odnosno vrste jednaki
odgovarajuim elementima l-te kolone, te bi prema relaciji (1.99) njihove
razlike bile jednake nuli.
Zbog toga se u ovakvim sluajevima uvodi fiktivni vor, koji je na
sl.1.21 obeleen sa t i dve grane k-t i l-t. Impedanse uvedenih grana imaju
konane vrednosti, koje se biraju proizvoljno, pri emu mora da vai
sledea jednakost:
z k t = z l t .

(1.116)

Sl.1.21 Dodavanje fiktivnog vora

Topologija i matrini pristup proraunu elektroenergetskih mrea

27

Poto je zbir impedansi ovih grana jednak nuli, to znai da se

njihovim uvoenjem simulira zatvaranje prekidaa. Otvaranje prekidaa
modeluje se iskljuenjem jedne od ove dve grane, tj. dodavanjem grane
negativne impedanse paralelno grani koja se iskljuuje.