8.

POTROŠNJA ELEKTRIýNE ENERGIJE

8. POTROŠNJA ELEKTRIýNE ENERGIJE

Kada su u pitanju elektroenergetski sistemi pojam potrošnje nije unapred definisan /1/. U
zavisnosti od razmatranja, matematiþkog modela i konaþnog cilja proraþuna potrošnja može da
predstavlja struju, snagu, odnosno impedansu (admitansu) potrošaþa /2/. Pri proraþunu režima
prenosnih i distributivnih mreža potrošnja prikljuþena na neku sabirnicu (þvor) predstavlja
ekvivalentnu potrošnju svih potrošaþa koji se napajaju preko te sabirnice. Kada se razmatraju
prenosni sistemi, sabirnice sa potrošnjom su uobiþajeno naponskog nivoa 110 [kV]. Za radijalne i
slabo upetljane distributivne mreže potrošaþi se napajaju sa sabirnica 35, 20, 10, odnosno
0.4 [kV] /3/.
Bez obzira na to kom delu elektroenergetskog sistema potrošaþ pripada (prenosnom ili
distributivnom), pred matematiþki model sa kojim se želi opisati njegova potrošnja mogu se
postaviti neki od sledeüih zahteva:
 da se razlikuju potrošaþi þija je potrošnja tipa konstantne snage, konstantne impedanse
(admitanse), odnosno konstantne struje, ili da je kombinacija prethodna tri tipa potrošnje /4,5/;
 da prati promene uklopnog stanja, odnosno aktuelnu pripadnost potrošnje þvoru;
 da predstavi višefaznost potrošaþa (jednofazno, dvofazno, trofazno);
 da predstavi tip konekcije potrošaþa (zvezda, trougao, faza-zemlja, odnosno raspodeljena
potrošnja);
 da se potrošnja predstavi kao trofazna balansirana, odnosno nebalansirana;
 da se potrošnja predstavi kao jedinstvena maksimalna, odnosno srednja vrednost, odnosno
kao hronološki dijagrami optereüenja /6,7/;
 potrošnja modeluje kao sluþajna promenljiva (sa disperzijom), odnosno kao oþekivana
vrednost (bez podatka o disperziji);
 modeluje uticaj harmonika i samoregulacije potrošnje potrošaþa usled promene vrednosti
napona i uþestanosti /8,9/ itd.
U zavisnosti od toga koji deo elektroenergetskog sistema se razmatra (podsistem prenosa,
odnosno podsistem distribucije) i konaþnog cilja proraþuna (analiza stacionarnih stanja /10/,
studija stabilnosti sistema /11,12/, studija planiranja /13/, analiza harmonika /14/, itd.) potrošnja
elektriþne energije se modeluje kao potrošnja koja je nezavisna, ili zavisna od režima sistema.
Generalno, matematiþki modeli potrošnje mogu da se svrstaju u dve kategorije /15/: statiþki i
dinamiþki.
Za razmatranja koja slede od interesa su statiþki modeli potrošnje koji mogu da se podele
na sledeüe tipove /16/:
 model konstantne impedanse (admitanse), gde su vrednosti aktivne i reaktivne snage
proporcionalne kvadratu vrednosti modula napona;
 model konstantne struje, gde su vrednosti aktivne i reaktivne snage direktno proporcionalne
vrednosti modula napona;

203
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI
 model konstantne snage, gde vrednosti aktivne i reaktivne snage ne zavise od vrednosti
modula napona;
 eksponencijalni model, gde su vrednosti aktivne i reaktivne snage definisane izrazima;
D
§V ·
P0 ¨¨ ¸¸ ,
© V0 ¹
P (8.1a)

E
§V ·
Q0 ¨¨ ¸¸ ,
© V0 ¹
Q (8.1b)

gde su:
V i V0 – aktuelni i referentni napon;
P0 i Q0 – aktivna i reaktivna snaga pri referentnom naponu;
DiE
D=E=0, konstantne struje D=E=1, konstantne impedanse D=E=2; vrednosti
– eksponenti koji zavise od tipa potrošaþa (npr. za potrošaþa konstantne snage

eksponenata za klasiþne potrošaþe date su /17,18/);

 model polinoma, gde su vrednosti aktivne i reaktivne snage definisane kombinacijom modela
konstantne impedanse, struje i snage:
ª § ·2 §V · º
P0 «a p ¨¨ ¸¸  b p ¨¨ ¸¸  c p » , a p  bp  c p
V
« © V0 ¹ © V0 ¹ »
P 1, (8.2a)
¬ ¼
ª § ·2 §V · º
Q0 «aq ¨¨ ¸¸  bq ¨¨ ¸¸  cq » , aq  bq  cq 1 .
V
« © V0 ¹ © V0 ¹ »
Q (8.2b)
¬ ¼
Slede dva zadatka vezana za potrošnju elektriþne energije. U okviru prvog zadatka, na
primeru jednostavnog elektroenergetskog sistema, razmatrani su primeri kada je potrošnja
modelovana kao konstantna snaga, konstantna struja, odnosno konstantna impedansa
(admitansa). U drugom zadatku definisan je minimalan broj veliþina neophodnih za
rekonstrukciju trofaznog režima uravnoteženog potrošaþa – tzv. VPQf reprezent trofaznog
uravnoteženog potrošaþa. U istom zadatku je definisan pojam ekskluzivnog nosioca elektriþne
energije /3/.

Zadatak – 8.1 Modelovanje potrošaþa

Razmatra se jednostavan elektroenergetski sistem, prikazan na slici 8.1, kojim se na
rastojanje l (od izvora napajanja do potrošaþa), prenosi elektriþna energija naizmeniþne struje i
napona.
a) Za poznatu vrednost modula fazora napona na poþetku voda od 110 [kV] i aktivnu i reaktivnu
snagu potrošaþa od (100–j30) [MVA] odrediti režim razmatranog elektroenergetskog sistema.
b) Za razmatrani režim odrediti vrednost struje, odnosno impedanse (admitanse) sa kojom se
potrošaþ u þvoru 2 može predstaviti kao potrošaþ konstantne struje, odnosno kao potrošaþ
konstantne impedanse (admitanse).
c) Odrediti režim razmatranog sistema ako se vrednost modula fazora napona na poþetku voda
poveüa na 120 [kV], odnosno smanji na 100 [kV]. Pritom, razmatrati tri sluþaja, kada je
potrošaþ modelovan kao potrošnja:
204
 8. POTROŠNJA ELEKTRIýNE ENERGIJE

konstantne snage (100–j30) [MVA],

konstantne struje (izraþunata u delu zadatka pod b) za napon od 110 [kV]),

konstantne impedanse (izraþunata u delu zadatka pod b) za napon od 110 [kV]).
U ovom zadatku zanemareni su efekti otoþnih parametara i redna otpornost voda.

1 2
Izvor l=20 [km]
napajanja Potrošaþ
x=0.43 [ȍ/km]

Slika 8.1 – Jednostavan elektroenergetski sistem

Rešenje:
Elektriþno kolo razmatranog jednostavnog elektroenergetskog sistema prikazano je na
slici 8.2. Pritom je potrošaþ u þvoru br. 2, modelovan kao potrošaþ konstantne snage (slika 8.2a),
konstantne struja (slika 8.2b), odnosno konstantne impedanse/admitanse (slika 8.2c).

P1 X=8.6 [ȍ] P2=const.

=const
1 2 2 2 Iˆ2 const. 2

Q1 Q2=const.

Û1 Û 2 Zˆ const.
(Yˆ const.)

a) b) c)
Slika 8.2 – Ekvivalent jednostavnog elektroenergetskog sistema sa slike 8.1 za potrošaþ
modelovan kao: a) konstantna snaga, b) konstantna struja i c) konstantna impedansa (admitansa)

a)
U ovom delu zadatka potrošnja je modelovana kao konstantna snaga, slika 8.2a. Za
poznate vrednosti fazora napona na poþetku voda i redne reaktanse:
110 j0o
Uˆ1 e [kV] 63.508 [kV] U1 ,
3
X x l 8 .6 [ : ] ,
kompleksna snaga i faktor snage potrošaþa (snage na kraju voda) imaju sledeüe vrednosti:
Sˆ P  jQ
2 (100  j30)[MVA ] ,
2 2

cos M 2
P2
 Q22
0.958 (ind.) .
P22

205
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI
U zadatku su zanemareni efekti otoþnih parametara voda, tako da struje na oba kraja voda
(þvorovi 1 i 2) imaju meÿusobno jednaku vrednost:
P2  jQ2 P1  jQ1
Iˆ .
3Uˆ *2 3Uˆ * 1
Na osnovu navedene jednakosti i II Kirchhoff-ovog zakona za kolo sa slike 8.2,
primenom kompleksne algebre sledi:
Uˆ  jX Iˆ  Uˆ 0,
P2  jQ2
1 2

Uˆ1  Uˆ 2 jX .
3Uˆ *
2
Ako se nepoznata vrednost fazora napona na kraju voda predstavi kao:
Uˆ 2 e  jf ,
sledi kompleksna jednaþina:
P  jQ2
U 1  ( e  jf ) jX 2
3(e  jf )
.

Njenim sreÿivanjem dobija se jednaþina:

3 e U1  3 j f U1  3 e 2  3 f 2 Q2 X  jP2 X ,
koja može da se raspregne na dve realne jednaþine, sa dve realne nepoznate veliþine (e i f ):
3e U1  3e 2  3 f 2 Q2 X ,
3 f U1 P2 X .
Za razmatran primer dobijaju se sledeüe brojne vrednosti:

f  2 4.51 [ kV] ,
P X
3U 1

e 2  U1 e  f 2 
Q2
X 0,
3
1ª º
«U1 r U1  4 ( f  X )» ,
2 Q2
2 ¬« »¼
2
e1 / 2
3
e1 61.786 [kV] ,
e2 1.72 [kV] .
Rešenje e2 se odbacuje kao neprihvatljivo (fiziþki nerealno), odnosno rešenje e1 se
prihvata kao taþno. Sledi da fazor napona u þvoru br. 2 ima vrednost:

(61.786  j4.51) 61.95 ˜ e  j4.17 [kV] .

o
Uˆ 2
Kompleksni predstavnik struje i gubici snage voda su:
P2  jQ2
561.76 ˜ e  j20.87 [A] ,
o
Iˆ *
3Uˆ 2

206
 8. POTROŠNJA ELEKTRIýNE ENERGIJE

'Sˆ 'P  j'Q 3 'Uˆ * Iˆ 3 jX I 2 (0  j8.14) [MVA] .

Napomena: u zadatku je zanemaren efekat redne otpornosti voda, tako da su gubici aktivne
snage jednaki nuli.
Aktivna, reaktivna i kompleksna snaga, kao i faktor snage generatora (snage na poþetku
voda) imaju sledeüe vrednosti:
P1 P2  'P 100 [MW] ,
Q1 Q2  'Q 38.14 [MVAr] ,

P1  jQ1 (100  j38.14) 107.027 ˜ e  j20.87 [MVA] ,

o
Sˆ1

cos M1
P1
P12  Q12
0.934 (ind.) .

b)
Za razmatran režim, vrednost modula fazora napona na poþetku voda od 110 [kV],
potrošnja u þvoru br. 2, þija je zadata kompleksna snaga potrošnje (100–j30) [MVA], može da se
predstavi na dva naþina:
fazorom struje, slika 8.2b:
P2  jQ2
561.76 ˜ e  j20.87 [A ] (524.904  j200.126) [A ] ,
o
Iˆ *
3Uˆ2
impedansom (admitansom), slika 8.2c:

110 .278 ˜ e j16.70 (105 .627  j31.69) [: ] ,

Uˆ 2 o
Zˆ 2
Iˆ

9.068 ˜ e  j16.70 (8.68  j2.605) [mS] .

1 o
Yˆ2
ˆ
Z2

c)
Sledi analiza uticaja promene vrednosti modula fazora napona na poþetku voda na
promene vrednosti režima elektroenergetskog sistema. Pritom, analiziran je uticaj:
í poveüanja modula fazora napona na 120 [kV],
í smanjenja modula fazora napona na 100 [kV].
Za osnovnu vrednost smatra se vrednost napona od 110 [kV].
Analiza je uraÿena u zavisnosti od naþina modelovanja potrošnje:

2) konstantna struja 561.76 ‘–20.87q [A], slika 8.2b;

1) konstantna snaga (100–j30) [MVA], slika 8.2a;

3) konstantna impedansa 110.278 ‘16.70q [ȍ], slika 8.2c.

Radi lakšeg isticanja uticaja vrednosti napona na proraþun režima razmatranog
elektroenergetskog sistema, za svaki od tri modela potrošnje, u nastavku su uz levu marginu date
vrednosti dobijene za napona V1=120 [kV], a uz desnu vrednosti dobijene za napon V1=100 [kV].

207
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI
Poveüanje napona Smanjenje napona

˜ e j0 ˜ e j0
120 o 100 o
Uˆ1 69.282 [kV] U1 Uˆ1 57.735 [kV] U1
3 3
1) Potrošnja modelovana kao konstantna snaga
P2=100 [MW], Q2=30 [Mvar]
Postupak proraþuna je identiþan postupku prikazanom u delu zadatka pod a).
Uˆ e  jf 2

 4.14 [kV]  4.96 [kV]

X P2 X P2
f f
3U1 3U1
1ª § ·º
«U1 r U12  4 ¨ f 2  2 X »
Q
2«
¬ © ¹̧ »¼
e1,2
3
e1 67.75 [kV] e1 55.74 [kV]
e2 1.52 [kV] e2 1.98 [kV]
Fazor napona u þvoru 2:
Uˆ 2 Uˆ1  jX Iˆ (67.75  j4.14) [ kV] Uˆ 2 Uˆ 1  jX Iˆ (55.74  j4.96) [ kV]

67.87 ˜ e  j3.49 [kV] 55.96 ˜ e  j5.08 [kV]

o o

Kompleksni predstavnik struje i gubici snage voda:

P2  jQ2 P2  jQ2
512.76 ˜ e  j20.19 [A ] 621.89 ˜ e  j21.78 [A ]
o o
Iˆ Iˆ
3Uˆ * 2 3Uˆ *
2
'Sˆ 3 jX I 2
(0  j6.78) [MVA] 'Sˆ 3 jX I 2 (0  j9.98) [MVA]
Aktivna, reaktivna i kompleksna snaga i faktor snage u þvoru 1:
Sˆ1 P1  jQ1 P1  j(Q2  'Q2 ) Sˆ1 P1  jQ1 P1  j(Q2  'Q2 )
(100  j36.78) [MVA ] (100  j39.98) [MVA ]

cos M1 cos M1
P1 P1
 Q12  Q12
0.938 (ind.) 0.928 (ind.)
P12 P12
Kompleksna snaga i faktor snage u þvoru 2:
Sˆ2 P2  jQ2 (100  j30) [MVA] Sˆ 2 P2  jQ2 (100  j30) [MVA]

cos M 2 cos M 2
P2 P2
 Q22  Q22
0.958 (ind.) 0.958 (ind.)
P22 P22
Ukoliko se za nove režime (nakon poveüanja i smanjenja napona u þvoru 1) uticaj potrošnje
snage (100–j30) [MVA] ekvivalentira kao konstantna struja, odnosno konstantna impedansa

208
 8. POTROŠNJA ELEKTRIýNE ENERGIJE

(admitansa), njihove vrednosti su:

512.76 ˜ e  j20.19 [A ] 620.89 ˜ e  j21.78 [A ]

o o
Iˆ Iˆ

132.36 ˜ e j16.70 89.98 ˜ e j16.70

Uˆ 2 o Uˆ 2 o
Zˆ 2 Zˆ 2
Iˆ Iˆ
(127.78  j38.04) [:] (86.19  j25.86) [:]

Zˆ 21 7.55 ˜ e  j16.70 Zˆ 21 11.11 ˜ e  j16.70

o o
Yˆ2 Yˆ2
(7.23  j2.17) [mS] (10.64  j3.19) [mS]
Može se uoþiti da:
porast vrednosti napona: smanjenje vrednosti napona:
 poveüava vrednost modula fazora napona  smanjuje vrednost modula fazora napona
u þvoru 2; u þvoru 2;
 smanjuje vrednost modula fazora struje;  poveüava vrednost modula fazora struje;
 poveüava vrednost impedanse potrošaþa;  smanjuje vrednost impedanse potrošaþa;
 smanjuje gubitke snage;  poveüava gubitke snage;
 poveüava vrednost faktora snage u þvoru  smanjuje vrednost faktora snage u þvoru
1. 1.

2) Potrošnja modelovana kao konstantna struja (izraþunata za napon od 110 [kV])

561.76 ˜ e  j20.87 [A]

o
Iˆ
Fazor napona u þvoru 2:
Uˆ 2 Uˆ 1  jX Iˆ (67.56  j4.51) [ kV] Uˆ 2 Uˆ 1  jX Iˆ (56.01  j4.51) [ kV]
 j3.82 o
67.71 ˜ e 56.19 ˜ e  j4.60 [ kV]
o
[ kV]
Aktivna, reaktivna i kompleksna snaga i faktor snage u þvoru 1:
Sˆ1 P1  jQ1 3Uˆ1* Iˆ Sˆ1 P1  jQ1 3Uˆ1* Iˆ
(109.09  j41.59) [MVA ] (90.91  j34.66) [MVA]

cos M1 cos M1
P1 P1
 Q12  Q12
0.934 (ind.) 0.934 (ind.)
P12 P12
Kompleksna snaga i faktor snage u þvoru 2:
Sˆ 2 P2  jQ2 3Uˆ 2* Iˆ Sˆ 2 P2  jQ2 3Uˆ 2* Iˆ
(109.09  j33.46) [MVA] (90.91  j26.53) [MVA]

cos M 2 cos M 2
P2 P2
 Q22  Q22
0.956 (ind.) 0.959 (ind.)
P22 P22

209
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI
Impedansa (admitansa) potrošaþa kojom se za razmatrani režim može ekvivalentirati uticaj
potrošaþa konstantne struje ima vrednost:

120.53 ˜ e j17.05 100.03 ˜ e j16.27

Uˆ 2 o Uˆ 2 o
Zˆ 2 Zˆ 2
Iˆ Iˆ
(115.23  j35.34) [:] (96.02  j28.02) [:]

Zˆ 21 8.28 ˜ e  j17.05 Zˆ 21 9.97 ˜ e  j16.27

o o
Yˆ2 Yˆ2
(7.93  j2.43) [mS] (9.59  j2.80) [mS]
Može se uoþiti da:
porast vrednosti napona: smanjenje vrednosti napona:
 poveüava vrednost modula fazora napona  smanjuje vrednost modula fazora napona
u þvoru br. 2; u þvoru br. 2;
 poveüava vrednosti kompleksnih snaga na  smanjuje vrednosti kompleksnih snaga
poþetku i kraju voda; na poþetku i kraju voda;
 poveüava vrednost impedanse potrošaþa;  smanjuje vrednost impedanse potrošaþa;
 smanjuje vrednost faktora snage potrošaþa.  poveüava vrednost faktora snage
potrošaþa.

3) Potrošnja modelovana kao konstantna impedansa (izraþunata za napon od 110 [kV])

110.278 ˜ e j16,70 [:]

1 o
Zˆ 2
Yˆ2
Kompleksni predstavnik struje i gubici snage voda:

612.82 ˜ e  j20.87 [A] 510.66 ˜ e  j20.87 [A ]

Uˆ1 o Uˆ1 o

Z 2  jX Z 2  jX
Iˆ Iˆ
ˆ ˆ

'Sˆ 3 jX I 2 (0  j9.69) [MVA] 'Sˆ 3 jX I 2 (0  j6.73) [MVA]

Fazor napona u þvoru 2:

67.58 ˜ e  j4.18 56.31 ˜ e  j4.18

o o
Uˆ 2 Zˆ 2 Iˆ Uˆ 2 Zˆ 2 Iˆ
(67.40  j4.92) [kV] (56.16  j4.10) [kV]
Aktivna, reaktivna i kompleksna snaga i faktor snage u þvoru 1:
Sˆ1 P1  jQ1 3Uˆ1* Iˆ Sˆ1 P1  jQ1 3Uˆ1* Iˆ
119.01  j45.39 [MVA] 82.63  j31.52 [MVA]

cos M1 cos M1
P1 P1
 Q12  Q12
0.934 (ind.) 0.934 (ind.)
P12 P12

210
 8. POTROŠNJA ELEKTRIýNE ENERGIJE
Kompleksna snaga i faktor snage potrošaþa:
Sˆ2 P2  jQ2 3Uˆ 2* Iˆ Sˆ2 P2  jQ2 3Uˆ 2* Iˆ
(119.01  j35.70) [MVA] (82.63  j24.79) [MVA]

cos M 2 cos M 2
P2 P2
P22  Q22 P22  Q22
0.958 (ind.) 0.958 (ind.)

Može se uoþiti da:

porast vrednosti napona: smanjenje vrednosti napona:
 poveüava vrednost modula fazora napona  smanjuje vrednost modula fazora napona
u þvoru br. 2; u þvoru br. 2;
 poveüava vrednosti gubitaka snage i snage  smanjuje vrednosti gubitaka snage i
na poþetku i kraju voda; snage na poþetku i kraju voda;
 poveüava vrednost modula fazora struje  smanjuje vrednost modula fazora struje
voda. voda.

Komentar:
Uporedni prikaz režima jednostavnog primera elektroenergetskog sistema za tri vrednosti
modula fazora napona na poþetku voda (100, 110 i 120 [kV]) i tri modela potrošnje potrošaþa
(konstantna snaga, konstantna struja i konstantna impedansa) dat je u tabeli 8.1. Na osnovu
prikazanih rezultata, za napone od 100 i 120 [kV], napone koji su razliþiti od vrednosti napona za
koji su potrošaþi modelovani (110 [kV]), može se uoþiti sledeüe:
Snaga potrošaþa:
 menja se sa kvadratom promene modula fazora napona, ako se potrošnja modeluje kao
konstantna impedansa (admitansa);
 menja se linearno sa promenom napona, ako se potrošnja modeluje kao konstantna struja;
 ne zavisi od promene napona, ako se potrošnja modeluje kao konstantna snaga.
Impedansa (admitansa) potrošaþa:
 ne zavisi od promene napona, ako se potrošnja modeluje kao konstantna impedansa
(admitansa).
 menja se linearno sa promenom napona, ako se potrošnja modeluje kao konstantna struja,
 menja se sa kvadratom promene modula fazora napona, ako se potrošnja modeluje kao
konstantna snaga.
Struja potrošaþa:
 menja se linearno sa promenom modula fazora napona, ako se potrošnja modeluje kao
konstantna impedansa (admitansa), odnosno kao konstantna snaga,
 ne zavisi od promene napona, ako je potrošaþ modelovan kao konstantna struja.
Dakle, u zavisnosti od modela potrošnje znaþajno se menjaju vrednosti režima
elektroenergetskog sistema. Tako npr. ako se potrošnja modeluje kao konstantna snaga,
konstantna struja (u odnosu na napon od 110 kV), odnosno konstantna impedansa (u odnosu na
napon od 110 kV), pri promeni napona na potrošaþu na vrednost od 120 kV aktivna snaga
potrošaþa üe u zavisnosti od modela imati vrednost u rasponu od 100 do 120 MW (tabela 8.1).

211
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI

Tabela 8.1 – Režim jednostavnog elektroenergetskog sistema u zavisnosti od modela potrošnje potrošaþa i tri vrednosti napona na poþetku voda

Uˆ1[kV] 100/—3 ‘0.0q 110/—3‘0.0q 120/—3 ‘0.0q

model
Sˆ2 const. Iˆ const. Zˆ 2 const. Sˆ2 const. Sˆ2 const. Iˆ const. Zˆ 2 const.
potrošnje
Uˆ 2 [kV] 56.04‘–5.0q 56.26‘–6.6q 56.39‘–4.17q 62.02‘–4.17q 67.97‘–3.49q 67.79‘–3.81q 67.66‘–4.17q
V 2 [kV] 97.06 97.45 97.76 107.42 117.73 117.42 117.19

Sˆ1[MVA] 100–j39.95 90.91–j34.66 82.66–j31.52 100–j38.12 100–j36.76 109.09–j41.59 119.03–j45.38

Sˆ2 [ MVA ] 100–j30 90.91–j26.54 82.66–j24.80 100–j30 100–j30 109.09–j33.47 119.03–j35.71

Iˆ[A ] 620.98‘–21.8q 561.11‘–20.87q 510.15‘–20.87q 561.11‘–20.87q 511.99‘–20.2q 561.11‘–20.9q 612.18‘–20.9q

cos M1 0.929 0.934 0.934 0.934 0.939 0.934 0.934
cos M 2 0.958 0.959 0.958 0.958 0.958 0.956 0.958

Zˆ 2 [:] 90.24‘–16.7q 100.27‘–16.27q 110.53‘–16.70q 110.53‘–16.7q 132.76‘–16.7q 120.82‘–17.06q 110.53‘–16.70q

Yˆ2 [mS] 11.08‘–16.7q 9.97‘–16.27q 9.05‘–16.70q 9.05‘–16.70q 7.53‘–16.70q 8.28‘–17.06q 9.05‘–16.70q

212
 8. POTROŠNJA ELEKTRIýNE ENERGIJE

Sa poveüanjem vrednosti modula napona znaþajno se redukuju pad napona i gubici snage
(energije). Odnosno, nameüe se potreba da se prenos elektriþne energije realizuje na što veüim
naponskim nivoima. Sa porastom vrednosti prenete snage i rastojanja na koje se ona prenosi, ovaj
zahtev je sve izraženiji.

Zadatak – 8.2 VPQf reprezent trofaznog uravnoteženog potrošaþa

Dat je VPQf reprezent trofaznog uravnoteženog potrošaþa prikljuþenog na
elektroenergetski sistem u simetriþnom režimu:
V = 410 [kV],
P66 = 250 [MW],
Q = 100 [Mvar],
f = 50 [Hz].
Potrebno je:
a) pokazati da su tri (þetiri) veliþine V, P, Q (i f) minimalan broj veliþina neophodnih da se
jednoznaþno rekonstruiše trofazni režim uravnoteženog potrošaþa;
b) od izraþunatih veliþina prikazati napone, struje i snage u:
 kompleksnom domenu: Û , Iˆ i Ŝ i Sˆ ¦ Sˆ , i=a,b,c;
 vremenskom domenu: ui(t), ii(t), pi(t), p(t ) ¦ pi (t ) , i=a,b,c;
i i i i

c) definisati pojam ekskluzivnog nosioca elektriþne energije;

d) koliku elektriþnu energiju üe elektroenergetski sistem predati potrošaþu
– po svakoj od faza a, b i c, odnosno
– ukupno trofaznom potrošaþu,
ako on 10 þasova kontinuirano radi.

Rešenje:
Pre rešavanja postavljenog problema potrebno je pre svega definisati pojam VPQf
reprezenta trofaznog uravnoteženog potrošaþa u simetriþnom režimu /3/. U tu svrhu nužne su
definicije pojmova:
í uravnotežen element elektroenergetskog sistema i
í simetriþna veliþina (režim) trofaznog elektroenergetskog sistema,
koje su u okviru zadatka 6.1 date kao prva i druga definicija.

a)
Trofazni uravnotežen potrošaþ prikljuþen na elektroenergetski sistem u simetriþnom
režimu, prikazan na slici 8.3, u potpunosti je opisan sa trojkama sledeüih elektriþnih veliþina:
– napona: Uˆ a , Uˆ b , Uˆ c ;
– struja: Iˆ , Iˆ , Iˆ ;
a b c
– snaga: Sˆa , Sˆb , Sˆc (aktivnih: Pa , Pb , Pc i reaktivnih: Qa , Qb , Qc ) i

66
Pod pojmom snaga podrazumeva se trofazna snaga. U sluþaju da se radi sa monofaznom snagom, to üe se u tekstu
posebno naglasiti.

213
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI

– faktora snage: cos M a , cos M b , cos M c .

napojne sabirnice
a b c Iˆa , Sˆa , Pa , Qa , cos M a
Iˆ , Sˆ , P , Q , cos M
Ŝ

Iˆc , Sˆc , Pc , Qc , cos M c

b b b b b
P
Q

TROFAZNI
Û a Û b Û c POTROŠAý
n
(taþka nultog – referentnog potencijala)

Slika 8.3 - Trofazni uravnotežen potrošaþ u simetriþnom režimu

Ako se trofazni potrošaþ nalazi u simetriþnom režimu, tada se svaka od trojki elektriþnih
veliþina može predstaviti svojim reprezentom. Pri izboru reprezenata mogu uzeti elektriþne
veliþine jedne (bilo koje) faze. U ovom primeru su za reprezente usvojene veliþine faze a:

Ÿ U‘T ;
reprezent
Uˆ a , Uˆ b , Uˆ c Uˆ Uˆ a
Iˆa , Iˆb , Iˆc Ÿ Iˆ Iˆa I‘Ȍ ;
Sˆ , Sˆ , Sˆ Ÿ Sˆ 3Sˆ S‘  M ; (8.3)
Ÿ
a b c a
Pa , Pb , Pc P 3Pa ;
Qa , Qb , Qc Ÿ Q 3Qa ;
cos M a , cos M b , cos M c Ÿ cos M cos M a .
Dakle, skup od osamnaest veliþina (po tri veliþine za napone, struje, prividne, aktivne i
reaktivne snage i faktore snaga) mogu da se predstave sa samo šest veliþina.
Potpun reprezent trofaznog uravnoteženog potrošaþa u simetriþnom režimu þini sledeüih
sedam veliþina:
Uˆ , Iˆ, Sˆ , P, Q, f , cos M . (8.4)
Ovih sedam veliþina mogu se redukovati na samo þetiri veliþine (VPQf) što predstavlja
minimalan broj veliþina neophodan da se jednoznaþno rekonstruiše celokupan režim trofaznog
uravnoteženog potrošaþa. Odnosno, za poznate vrednosti V, P, Q i f , uz ispunjen uslov da je þvor
u kojem se nalazi potrošaþ referentni s obzirom na fazni stav (za taj þvor je usvojeno da je T =0o),
mogu se rekonstruisati svi ostali reprezenti razmatranog potrošaþa, definisani skupom (8.4), na
sledeüi naþin:

Ÿ
V
U U , P, Q, f ; (8.5)
3

214
 8. POTROŠNJA ELEKTRIýNE ENERGIJE

Uˆ U‘T U‘0 o U 67
Ÿ Uˆ , P, Q, f ; (8.6)

cos M Ÿ Uˆ , P, Q, f , cos M ;
P
P Q
(8.7)
2 2

P  jQ P  jQ
I‘\ Ÿ Uˆ , P, Q, f , cos M , Iˆ ;
3Uˆ
Iˆ (8.8)
3U
Sˆ S‘  M P  jQ Ÿ Uˆ , P, Q, f , cos M , Iˆ, Sˆ . (8.9)
Na osnovu prethodno izvedenih sedam reprezenata, mogu se odrediti trojke faznih
veliþina (a,b,c), odnosno celokupni režim trofaznog uravnoteženog potrošaþa definisan sa (8.3).
U skladu sa podacima i izrazima (8.5) - (8.9), potpun reprezent trofaznog uravnoteženog
potrošaþa u simetriþnom režimu ima sledeüe brojne vrednosti:

‘0 o ‘0 236.71‘0 o [kV] ,
V 410 o
Uˆ
3 3
P 250 [MW] ,
Q 100 [Mvar] ,
P  jQ (250  j100) ˜10 6
379.16 ‘  21.80 o [A] ,
Sˆ Sˆ

3 ˜ 410 ˜10
Iˆ
ˆ 3 U 3
3U 3V
 j(T  < )
S P  jQ 3U I 3U I e
ˆ ˆ ˆ
3U I e  jM 269.26 ‘  21.80 o [MVA] ,
M T Ȍ 0  (21.80 o ) 21.80 o 0.3805 (rad) ,
cos M cos 21.80 o
0.9285 (ind.) .
Potrebno je naglasiti da je faktor snage potrošaþa u potpunosti definisan, kako svojom

Pozitivna vrednost faznog stava fazora prividne snage (M>0) je posledica prirode samog
brojnom vrednošüu, tako i svojom prirodom (kapacitivan (cap.), odnosno induktivan (ind.)).

potrošaþa (M>0 je posledica kašnjenja struje za naponom i ukazuje na induktivnu prirodu

razmatranog potrošaþa).
Na ovaj naþin odreÿeni su reprezenti svih trofaznih veliþina potrošaþa:
{Uˆ , Iˆ, Sˆ , P, Q, f , cos M}
{236.71 ‘0o ; 379.17 ‘  21.8o ; 269.26 ‘  21.8o ; 250.0 ; 100.0 ; 50.0 ; 0.9285} ,
te se na osnovu njih mogu jednostavno rekonstruisati i sve trofazne (a,b,c) veliþine razmatranog
uravnoteženog trofaznog potrošaþa, definisane sa (8.3).

b)
Na osnovu potpunog reprezenta trofaznog uravnoteženog potrošaþa u simetriþnom režimu
u ovom delu rekonstruisane su trofazne veliþine potrošaþa. Rekonstrukcija je uvažena u

67
Za proraþune stacionarnih naizmeniþnih režima potrebno je definisati trenutak za koji se taj režim razmatra. U skladu
sa tim jedan od fazora (bilo koji) mora unapred da se proglasi kao referentni sa obzirom na fazni stav. Uobiþajeno je
da se, za referentni fazor s obzirom na fazni stav, proglasi jedan od fazora napona i da se on postavi u faznu osu (da se
usvoji da je vrednost njegovog faznog stava jednaka nuli).

215
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI
kompleksnom i vremenskom domenu.

Kompleksni domen
Na osnovu reprezenata napona i struja definisani su i kompleksni predstavnici fazora
napona i struja faza a, b i c. Na sabirnicama elektroenergetskog sistema na koje je prikljuþen
trofazni potrošaþ, slika 8.3, njihove brojne vrednosti su:
Uˆ
a Uˆ 236.71 ‘0o [kV] ,

Uˆ e  j120 236.71 ‘  120 o = (118.36  j205.00) [kV] ,

o
Uˆ b

Uˆ e  j240 236.71 ‘  240 o = (118.36  j205.00) [kV] ,

o
Uˆ c
Iˆa Iˆ 379.16 ‘  21.80 o (352.04  j140.82) [A] ,
 j120o
Iˆb Iˆ e 379.16 ‘  141.80 o (297.97  j234.47) [A] ,

Iˆ e  j240 379.16 ‘  261.80 o (54.07  j375.29) [A] .

o
Iˆc
Fazori napona i struja prikazani su na slici 8.4.
Im

Û c Iˆc +

–240°–21.80°
Û a

–21.80°
Re
–240°
Iˆb Iˆa
–120°
–120°–21.80°

Û b

Slika 8.4 – Fazori napona i struja

Kako su fazori napona i struja faza a, b i c meÿusobno sukcesivno pomereni u
vremenskom domenu za po jednu treüinu periode, sledi da razlika faznih stavova napona i struja

Ma =Ta –\a= +21.80q ,

u sve tri faze ima istu vrednost:

Mb =Tb –\b = (Ta –2S/3)– (\a –2S/3)= Ta –\a= +21.80q ,

216
 8. POTROŠNJA ELEKTRIýNE ENERGIJE

Mc =Tc –\c = (Ta –4S/3)– (\a –4S/3)= Ta –\a = +21.80q .

Napomena: Pri proraþunima stacionarnih režima bitna je razlika faznih stavova, a ne njihova
pojedinaþna vrednost. U skladu sa tim, vrednost referentnog faznog stava može
proizvoljno da se usvoji.
Dakle, kompleksni predstavnici prividne snage faza a, b i c na sabirnicama
elektroenergetskog sistema na koje je prikljuþen trofazni potrošaþ imaju meÿusobno identiþne
vrednosti:
Sˆ P  jQ U I e  j(T i Ȍ i ) U I e  j(T i Ȍ i ) ,
i i i i i i=a, b, c, (8.10)
odnosno:
Sˆ 250  j100
Sˆa Sˆb Sˆc (83.33  j33.33) 89.75 ‘  21.80 o [MVA] .
3 3
Samim tim i aktivne i reaktivne snage faza a, b i c imaju meÿusobno identiþne vrednosti:
P 250
Pa Pb Pc 83.33 [MW] ,
3 3
Q 100
Qa Qb Qc 33.33 [Mvar] .
3 3
Konaþno, kako su aktivne i reaktivne snage faza a, b i c meÿusobno jednake, odnosno
jednake su vrednosti faznog stava prividne snage u sve tri faze, sledi da su i vrednosti faktora
snaga tih faza, na sabirnicama elektroenergetskog sistema na koje je prikljuþen trofazni potrošaþ,

cosM a cosMb cosM c cosM 0.9285 (ind.) .

meÿusobno jednake i jednake vrednosti reprezenta faktora snage:

Kompleksni predstavnici ukupne (trofazne) i prividne snage po fazama a, b i c, gledano sa

sabirnica elektroenergetskog sistema na koje je prikljuþen trofazni potrošaþ, prikazane su u P-Q
ravni, slika 8.5.

Q [Mvar]
Sˆ 3 Sˆa
100.00

Sˆa Sˆb Sˆc

33.33
P [MW]
83.33 250.00

Slika 8.5 – Dijagram snaga

Vremenski domen
Na osnovu potpunog reprezenta trofaznog uravnoteženog potrošaþa, odnosno njihovih
kompleksnih predstavnika moguüe je rekonstruisati trofazni režim potrošaþa i u vremenskom
domenu. Veza izmeÿu vremenskog i kompleksnog domena (veza prostoperiodiþnih i

217
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI
kompleksnih veliþina, detaljno razmatrana u petom delu) definisana je relacijom (5.8):
Xˆ X e jT œ x(t ) 2 X cos(Zt  T ) X cos(Zt  T ) ,
pri þemu je Z=2Sf.
max

Kao što je pokazano u prethodnom delu zadatka, moduli kompleksnih predstavnika

usvoji da je napon faze a referentna veliþina, s obzirom na fazni stav (Ta=T=0q), trenutne
napona (struja) faza a, b i c su meÿusobno isti i jednaki su modulu svog reprezenta U (I). Ako se

vrednosti napona i struja faza a, b i c definisane su sledeüim prostoperiodiþnim veliþinama:

u a (t ) 2U cos(Zt  T ) 2 ˜ 236.71 ˜ cos(Zt  0.0) 334,76 ˜ cos(Zt ) [kV] ,
2S 2S 2S
ub (t ) 2U cos(Zt  T  ) 2 ˜ 236.71 ˜ cos(Zt  ) 334,76 ˜ cos(Zt  ) [kV] ,
3 3 3
4S 4S 4S
uc (t ) 2U cos(Zt  T  ) 2 ˜ 236.71 ˜ cos(Zt  ) 334,76 ˜ cos(Zt  ) [kV] ,
3 3 3
ia (t ) 2 I cos(Zt  Ȍ ) 2 ˜ 379.16 ˜ cos(Zt  0.3805) 536.22 ˜ cos(Zt  0.3805) [A] ,
2S
ib (t ) 2 I cos(Zt  Ȍ  ) 2 ˜ 379.16 ˜ cos(Zt  2.4749) 536.22 ˜ cos(Zt  2.4749) [A] ,

4S
3

ic (t ) 2 I cos(Zt  Ȍ  ) 2 ˜ 379.16 ˜ cos(Zt  4.9693) 536.22 ˜ cos(Zt  4.5693) [A] .

3
Trenutne vrednosti napona i struja faza a, b i c prikazane su na slici 8.6.
Napomena: fazni stavovi veliþina su dati u radijanima!

u (t) i (t)
600.0 ia(t) ib(t) ic(t)

400.0 ua(t) ub(t) uc(t)

200.0

S S Zt
0.0

–200.0

–400.0

–600.0

Slika 8.6 – Vremenski dijagram napona i struja

Trenutne vrednosti snaga faza a, b i c (monofazne snage) koje trofazni potrošaþ preuzima
od elektroenergetskog sistema, u vremenskom domenu, definisane su prostoperiodiþnim
funkcijama:

218
 8. POTROŠNJA ELEKTRIýNE ENERGIJE

pi (t ) ui (t ) ii (t )
2 U cos(Zt  T  J i ) 2 I cos(Zt  Ȍ  J i ) ,
(8.11)
i=a,b,c
gde je Ji fazni pomeraj i-te faze (i=a,b,c) u odnosu na fazu a (referentna faza):
2S 4S
Ja 0o , Jb , J c 240 o 
120 o  .
3 3
Na osnovu trigonometrijske smene:

cos D cos E cos(D  E )  cos(D  E ) ,

1 1
2 2

pi (t ) U I [cos(T  Ȍ )  cos(2Zt  T  Ȍ  2 J i )]
izraz (8.11) dobija sledeüi oblik:

pi1  pi 2 (t ) .
(8.12)
i=a,b,c
Potrebno je uoþiti da se snaga jedne faze sastoji od konstantnog (vremenski nezavisnog)
dela pi1 i vremenski promenljivog (sa dvostrukom uþestanošüu) dela pi2(t):
pi1 U I cos(T  Ȍ ) z f (t ) , i=a,b,c , (8.13)
pi 2 (t ) U I cos(2Zt  T  Ȍ  2 J i ) f (t ) , i=a,b,c . (8.14)
Monofazne snage (po fazama a, b i c) u vremenskom domenu, za T=0q, imaju vrednosti:
pa (t ) u a (t ) ia (t ) U I ^cos(Ȍ )  cos(2Zt  Ȍ )` pa1  pa 2 (t )
83.33  89.75 ˜ cos(2Zt  0.3805) [MW] ,
­ 4S ½
ub (t ) ib (t ) U I ®cos(Ȍ )  cos(2Zt  Ȍ  )¾ pb1  pb 2 (t )
¯ 3 ¿
pb (t )

4S
83.33  89.75 ˜ cos(2Zt  0.3805  ) [MW] ,

8S ½
3
­
pc (t ) uc (t ) ic (t ) U I ®cos(Ȍ )  cos(2Zt  Ȍ  )¾ pc1  pc 2 (t )
¯ 3 ¿
2S
83.33  89.75 ˜ cos(2Zt  0.3805  ) [MW] ,

pri þemu je 8S/3=2S/3. Može se uoþiti da je vrednost amplitude prostoperiodiþne komponente

3

snage pi2(t) jednaka vrednosti prividne snage (izraþunate u kompleksnog domena).

Ukupna trofazna snaga potrošaþa predstavlja sumu monofaznih snaga tri faze:

¦ pi (t ) pa (t )  pb (t )  pc (t )
abc
p(t )
i

¦ ui (t ) ii (t ) ua (t ) ia (t )  ub (t ) ib (t )  uc (t ) ic (t ) ,
(8.15)
abc

i
odnosno:

219
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI

2S 2S
p(t ) 2 U I cos(Zt ) cos(Zt  \ )  2 U I cos(Zt  ) cos(Zt  \  )

4S 4S
3 3
 2 U I cos(Zt  ) ˜ cos(Zt  \  )

4S
3 3
­
U I ®cos(\ )  cos(2Zt  \ )  cos(\ )  cos(2Zt  \  )
¯ 3
8S ½
 cos(\ )  cos(2Zt  \  )¾
3 ¿
­ 4S 8S ½
U I ®3 cos(\ )  cos(2Zt  \ )  cos(2Zt  \  )  cos(2Zt  \  )¾ .
¯ 3 3 ¿
Nakon smene: 2Zt+\=G i anuliranja zbira tri prostoperiodiþne funkcije (jednakih modula,
a fazno pomerenih za 2S/3, pogledati zadatak br. 6.1):
4S 2S
cos(G  0)  cos(G  )  cos(G  ) 0 ,
3 3
sledi da je ukupna trofazna snaga potrošaþa u vremenskom domenu:
p(t ) 3U I cos(Ȍ ) 3U I cos(Ȍ )
3 ˜ 236.71 ˜ 379.16 ˜ cos(21.80 o ) 250.0 [MW] ,
jednaka vrednosti aktivne snage u kompleksnom domenu i ne zavisi od vremena.
Promene vrednosti snaga prikazane su na slici 8.7.
300.0 [MW]
p(t)
200.0

100.0
pa2(t) pb2(t) pc2(t)
pa1(t)=pb1(t)=pc1(t)

S S Zt
0.0

–100.0

Slika 8.7 – Vremenski dijagram snaga

c)
Elektriþna energija je ukupna snaga predata potrošaþu tokom razmatranog intervala
vremena. U skladu sa tim, elektriþna energija monofaznog potrošaþa (predata jednoj fazi)
definisana je sledeüim integralom:
220
 8. POTROŠNJA ELEKTRIýNE ENERGIJE

³ pi (t ) dt ³ ui (t ) ii (t ) dt ,
t t
ei (t ) (8.16)
0 0

³ pi1 dt  ³ pi 2 (t ) dt
t t
ei (t )
0 0

[U I cos(T  Ȍ )] t  [sin(2Zt  T  Ȍ  2J i )  sin(T  Ȍ  2J i )]

2Z
UI

ei1 (t )  ei 2 (t ) .
Dakle, kao snaga, i elektriþna energija je podeljena na dva nosioca ei1(t) i ei2(t). Lako je
uoþiti da samo prvi deo izraza elektriþne energije e1(t) linearno zavisi od vremena t, dok drugi
nosilac e2(t) ima složenu sinusnu promenu u zavisnosti od vremena t.
Ukoliko fazori napona i struje nisu pod uglom od r90o, odnosno ako važi:
S
cos(T i  Ȍ i ) cos(T  Ȍ ) z 0 , tj. T  Ȍ z r ,
2
tada je
ei1(t)z0,
odnosno:
ª e (t ) º
lim ei1 (t ) o f , lim « i 2 » o 0 .
t of t o f ¬ ei1 (t ) ¼

Oþigledno je da vrednost prvog þlana ei1(t) za kratko vreme nadmašuje vrednost drugog
þlana. To je razlog što se upravo prvi þlan naziva ekskluzivni nosilac elektriþne energije /3/. On je
za uravnotežene potrošaþe u simetriþnom režimu jednak za sve tri faze:

³ pi1 dt U I cos(T  Ȍ ) t e1 (t ) ,
t
ei1 (t ) i=a, b, c ,
0

ea1 (t ) U I cos(T  Ȍ ) t
i linearno zavisi od vremena t. Npr. za fazu a definisan je izrazom:

236.71 ˜10 3 ˜ 379.17 ˜ cos(0.0  0.3805) ˜ t

89.75 ˜10 6 ˜ cos(0.3805) ˜ t 83.33 ˜10 6 ˜ t [Wh]
83.33 ˜10 6
˜ t 23.148 ˜10 6 ˜ t [Wsec] 83.33 ˜ t [MWh] .
60 ˜ 60
Drugi deo izraza elektriþne energije e2(t), koji ima sinusnu promenu u zavisnosti od

>sin(2Zt  T  Ȍ )  sin(T  Ȍ )@
vremena t, definisan je izrazom:

2Z
UI
ea 2 (t )

˜ >sin( 2 ˜ 2 ˜ S ˜ 50 ˜ t  0.0  0.3805)  sin(0.0  0.3805)@ ,

236.71 ˜ 379.17
2 ˜ 2 ˜ S ˜ 50
odnosno:

221
 ea 2 (t ) 142.846 ˜ >sin( 2Zt  0.3805)  sin(0.3805)@
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI

142.846 ˜ sin( 200 ˜ S ˜ t  0.3805)  53.051 [kWsec]

142.846 ˜ sin( 200 ˜ S ˜ 3600 ˜ t  0.3805)  53.051 [kWh] .
Grafiþka predstava udela nosioca elektriþne energiji e1(t) i e2(t) u ukupnoj elektriþnoj
energiji predatoj monofaznom potrošaþu, za prvih deset sekundi razmatranog vremena t, prikazan
je na slici 8.8.

d)
Elektriþna energija predata trofaznom potrošaþu predstavlja sumu elektriþne energije
predate ovom potrošaþu po svakoj od faza a, b i c. U skladu sa tim, definicija elektriþne energije
za trofazni potrošaþ glasi:

³ ¦ pi (t ) dt ³ u a (t ) ia (t ) dt  ³ ub (t ) ib (t ) dt  ³ uc (t ) ic (t ) dt
t a ,b , c t t t
e(t )

ea1 (t )  ea 2 (t )  eb1 (t )  eb 2 (t )  ec1 (t )  ec 2 (t ) .

0 i 0 0 0

Izrazi koji definišu brojne vrednosti ekskluzivnog nosioca elektriþne energije u sve tri faze
meÿusobno su jednaki:
ea1 (t ) eb1 (t ) ec1 (t ) e1 (t ) .
Brojne vrednosti nosioca elektriþne energije nakon t=10 [h]=36000 [sec] su:
e1a (t 10h ) 83.33 ˜10 6 ˜ t 83.33 ˜10 6 ˜10 833.33 [MWh] .
e2a (t ) 142.847 ˜ >sin (200 ˜ ʌ ˜ t  0.0  0.3805)  sin (0.3805)@ 0.00 [Wsec] .
Na osnovu dijagrama prikazanog na slici 8.8 i brojnih vrednosti nosilaca energije ea1(t) i
ea2(t), za fazu a, lako je potvrditi iskaz da je ea1(t) ekskluzivni nosilac elektriþne energije.
250
[kWh] ea1(t)
200

150

100 ea1(t)

50 ea2(t) ea2(t) ea2(t)

0
ea1(t)
–50

t [sec]
–100
0 0.1 0.2 0.3 5.0 5.1 5.2 5.3 10.0 10.1 10.2 10.3

Slika 8.8 – Elektriþna energija predata monofaznom potrošaþu (npr. za fazu a)

222
 8. POTROŠNJA ELEKTRIýNE ENERGIJE
Odnosno, potvÿuje se opravdanost zanemarenja nosioca energije ea2(t).
Izrazi za proraþun vrednosti drugog nosioca elektriþne energije, za faze b i c, razlikuju se
u odnosu na izraz za fazu a. Razlike su posledica promene faznog stava napona i struja (faza b i c)
u odnosu na fazu a:
ª 4S 4S º
eb 2 (t ) 142.846 ˜ «sin(2Zt  0.3805  )  sin(0.3805 
¬ 3 »¼
) [kWsec] ,
3
ª 2S 2S º
ec 2 (t ) 142.846 ˜ «sin(2Zt  0.3805  )  sin(0.3805 
¬ 3 »¼
) [kWsec] .
3
Na osnovu izraza (6.1), suma vrednosti nosioca elektriþne energije e2i(t) u svakom
trenutku jednaka je nuli:
e2 (t ) ea 2 (t )  eb 2 (t )  ec 2 (t ) 0.0 [MWh] .

e(t ) 3 e1 (t ) 3U I cos(T  Ȍ ) t ,
Konaþno, elektriþna energija predata trofaznom potrošaþu definisana je izrazom:

i za razmatrani vremenski period t=10 [h] ima vrednost:

e(t ) 3 ˜ 833.33 ˜ 10 6 2500.0 [MWh] .
Porast vrednosti elektriþne energije predate trofaznom potrošaþu, za vremenski period
t=10 [h], prikazan je na slici 8.9.
3000.0
[MWh]
2500.0
e(t)=3e1(t)
2000.0

1500.0

1000.0
e1(t)
500.0
e2(t) t [h]
0.0
0 2 4 6 8 10

Slika 8.9 – Elektriþna energija predata trofaznom uravnoteženom potrošaþu

Napomena: Što je fazni pomeraj izmeÿu prostoperiodiþnih veliþina u(t) i i(t) veüi, to se u istom

faktor snage cosM ima vrednost što bližu jedinici.

vremenskom intervalu realizuje manje elektriþne energije. To je razlog što se teži da

223
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI
Literatura:
1. T. Gönen: Modern Power System Analysis; John Wiley & Sons, Inc, New York, USA,
1988.
2. I. J. Nagrath, D. P. Kothari: Modern Power System Analysis; McGraw-Hill, New Delhi,
India, 1983.
3. V. Strezoski: Osnovi elektroenergetike; skripta sa predavanja iz predmeta Osnovi
elektroenergetike, FTN, Novi Sad, 1996.
4. J. C. Das: Power System Analysis – Short-Circuit, Load Flow and Harmonics; Marcel
Dekker, Inc, New York, NY, 2002.
5. B. M. Weedy, B. J. Cory: Electric Power Systems; fourth edition, John Wiley & Sons, Inc,
New York, NY, 1998.
6. H. Požar: Snaga i energija u elektroenergetskim sistemima; Informator, Zagreb, Jugoslavija,
1984.
7. M. S. ûaloviü, A. T. Sariü, P. ý. Stefanov: Eksploatacija elektroenergetskih sistema u
uslovima slobodnog tržišta; Tehniþki fakultet, ýaþak, Srbija i Crna Gora, 2005.
8. S. A. Soman, S. A. Khaparde, S. Pandit: Computation Methods for Large Sparse Power
Systems Analysis – An Object Oriented Approach; Pergamon Press, Kluber Academic Pub,
Norwell, Massachusetts, USA, 2002.
9. V. Strezoski, D. Popoviü: Proraþuni stacionarnih režima elektroenergetskih sistema;
Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 1994.
10. A.R.Bergen, V.Vittal; Power System Analysis; second edition, Prentice-Hall Inc, New
Jersey, New Jersey, USA, 2000.
11. P. M. Anderson, A. A. Fonad: Power System Control and Stability; The Iowa State
University Press, Ames, IO, USA, 1977.
12. J. Arrilaga, N. R. Watson: Computer Modelling of Electrical Power System; second edition,
John Wiley & Sons, Inc, New York, NY, USA, 2001.
13. R. Billinton, R. N. Allan: Reliability Evolution of Power Systems; Second Edition, Plenum
Press, New York, NY, USA, 2003.
14. J. Arrillaga, B. C. Smith, N. R. Watson, A. R. Wood: Power System Harmonic Analysis;
John Wiley & Sons, New York, USA, 1997.
15. IEEE: Bibliography on Load Models for Power Flow and Dynamic Performance
Simulation; IEEE Trans. on PS, 1995, Vol.10, No.1, pp 523-538.
16. P. Kundur: System Stability and Control; McGraw Hill, New York, NZ, USA, 1994.
17. N. Mithulananthan, C. A. Cafiizares: Effect of static load models on Hopf bifurcation point
and critical model power of systems; Thammasat Int. J. Sc. Tech, Vol.9, No.4, October-
December 2004, pp 523-538
18. U. Eminoglu, M. H. Hocaoglu: A new power flow method for radial distribution systems
including voltage dependent load models; Electric Power Systems Research, 76, 2005, pp
106-114

224