VODI ZA

PRIMENU ZAKONA

O UDRUENJIMA

Beograd,
oktobar 2009. godine

Izdava:
Graanske inicijative, Beograd
Za izdavaa:
Miljenko Dereta
Priredili:
Jasmina Benmansur, Dragana Raji,
Dragan Golubovi, ivka Vasilevska,
Dejan Milenkovi, Dubravka Velat, Nives uli
Korice:
Valenak
Priprema i tampa:
Yu TOP agencija, Novi Sad

CIP -
,
061.2:339.924(4)(082)
Vodi za primenu Zakona o udruenjima; 3). Beograd :
Graanske inicijative, 2009 (Novi Sad : Yu top agencija). - 72
str. : ilustr.; 20 cm
Tira 1.000.
ISBN 978-86-7408-034-4
) Nevladine organizacije - Evropske integracije - Zbornici
COBISS.SR-ID 240493575

SADRAJ

Uvodna re ................................................................................................................................................................... 5
Re izdavaa ................................................................................................................................................................. 7
U V O D ........................................................................................................................................................................ 9
ZATO NAM JE BIO POTREBAN NOVI ZAKON O UDRUENJIMA? .................................................. 9
I. VRSTE UDRUENJA ............................................................................................................................................ 11
II. OSNIVANJE UDRUENJA................................................................................................................................. 11
III. UPIS U REGISTAR UDRUENJA.................................................................................................................... 13
IV BRISANJE IZ REGISTRA ................................................................................................................................... 15
V. NAZIV I SEDITE UDRUENJA ....................................................................................................................... 17
VI. LANOVI UDRUENJA ................................................................................................................................... 18
VII. ORGANI UDRUENJA .................................................................................................................................... 18
VIII. IMOVINA UDRUENJA ................................................................................................................................ 19
IX. UPIS U REGISTAR I DRUGA PITANJA OD ZNAAJA ZA RAD
PREDSTAVNITVA STRANOG UDRUENJA ............................................................................................. 22
X. USAGLAAVANJE STATUTA REGISTROVANIH ORGANIZACIJA
SA NOVIM ZAKONOM (PREREGISTRACIJA) ......................................................................................... 24
Annex 1. Modeli akata potrebnih za registraciju ................................................................................................. 30
Model osnivakog akta ..........................................................................................................................................30
Model Zapisnika sa osnivake skuptine Verzija A. ....................................................................................31
Model Zapisnika sa osnivake skuptine Verzija B......................................................................................33
Model Akta o izboru zastupnika.........................................................................................................................34
Model izjave zakonskog zastupnika da maloletno lice moe biti osniva udruenja ..............................34
Model Statuta ..........................................................................................................................................................35
Annex 2. PRAVILNIK O SADRINI, NAINU UPISA I VOENJA REGISTRA UDRUENJA ................ 38
Annex 3. PRAVILNIK O SADRINI, NAINU UPISA I VOENJA REGISTRA
STRANIH UDRUENJA .................................................................................................................................... 51
Annex 4. Zakon o udruenjima .............................................................................................................................. 59
3

Uvodna re

.
8.
, .
,
, ,
, .
,

, .
,
,
,
.
,
,
. .


,
.


, .

,
12. 2009.

Re izdavaa

Pred vama je Vodi za primenu novog Zakona o udruenjima, koji ima za cilj da udruenja upozna sa novinama u Zakonu, da olaka uskladjivanje akata postojeih udruenja sa odredbama novog zakona, kao i da
pomogne osnivanju i registraciji novih udruenja.
Vodi se sastoji od deset poglavlja. Pored uvodne rei Ministra za dravnu upravu i lokalnu samoupravu,
Milana Markovia, na samom poetku Vodia se daje obrazloenje razloga i potrebe za donoenjem novog zakona. U prvom poglavlju se opisuju osnovni pojmovi: ta je udruenje, na koje se vrste udruenja
primenjuju odredbe novog Zakona, osnivanje saveza kao i delovanje delova udruenja; drugo poglavlje se
bavi osnivanjem udruenja, ko mogu biti osnivai i ta je sve neophodno od dokumenata da bi se udruenje
osnovalo. U treem poglavlju se predstavlja proces upisa udruenja u registar - prednosti upisa u Registar,
zahtevi u odnosu na lice i potrebna dokumenta, rokovi, uloga Agencije za privredne registre, ovlaenja
Registratora, podaci koji se upisuju u Registar; etvrto poglavlje se bavi brisanjem udruenja iz Registra
razlozima, pravnim posledicama brisanja, zabranom rada udruenja, likvidacijom i steajem udruenja, te
statusnim promenama kao osnovom brisanja udruenja iz Registra; u petom poglavlju se daju detalji o nazivu i seditu udruenja pitanje jezika i pisma, upotreba skraenih naziva i simbola vizuelnog identiteta,
kao i pitanje sedita udruenja; esto poglavlje objanjava ko sve moe biti lan udruenja, razliku izmeu
osnivaa i lanova udruenja, kao i pitanje evidencije o lanovima; u sedmom poglavlju su predstavljeni
organi upravljanja udruenjem koji su organi obavezni, ta je skuptina udruenja, njen delokrug rada,
odravanje skuptine i nain odluivanja, kao i uloga zastupnika udruenja; osmo poglavlje opisuje kako
udruenje stie imovinu, detaljno opisuje obavljanje privredne delatnosti i njeno upisivanje u registar, korienje prihoda ostvarenih od privredne delatnosti, poloaj udruenja kao osnivaa privrednog drutva,
programe od javnog interesa, korienje imovine udruenja; deveto poglavlje je posveeno stranim udruenjima - ta se smatra stranim udruenjem, ta je potrebno za registraciju predstavnitva stranog udruenja, kome se podnosi prijava za upis stranih udruenja, koji podaci se upisuju u Registar stranih udruenja,
kao i druge vane informacije za delovanje stranih udruenja; deseto poglavlje se bavi usaglaavanjem
statuta registrovanih organizacija sa novim zakonom (pre-registracija), posledicama neusaglaavanja statuta u propisanom roku, koracima koje je potrebno uiniti da bi se pripremilo i izvrilo usaglaavanje statuta organizacije sa novim zakonom, pitanjima koja treba da budu regulisana novim statutom udruenja,
sprovoenjem postupka usaglaavanja statuta, kako treba regulisati pitanje neaktivnih lanova u postupku
preregistracije, kao i podnoenjem prijave za upis usklaivanja u registar.
Potom su dati modeli akata potrebnih u procesu registracije (osnivaki akt, zapisnik sa osnivake skuptine,
statut...), kao i tabela sa uporednim prikazom sadraja statuta prema starim zakonima i prema novom zakonu, na koje treba obratiti panju u postupku usaglaavanja.
Na kraju Vodia se nalazi Pravilnik o sadrini, nainu upisa i voenja Registra udruenja (Slubeni glasnik
RS, broj 80/09) koji je doneo ministar za dravnu upravu i lokalnu samoupravu , kao i pratei obrasci, te
tekst Zakona o udruenjima (Slubeni glasnik RS, broj 51/09).
U izradi vodia je uestvovala radna grupa u sastavu: Jasmina Benmansur, pomonica Ministra i Dragana
Raji, via savetnica, Naelnica Odeljenja za ostvarivanje slobode udruivanja graana i voenje evidencija,
Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu; strunjaci za neprotno pravo: Dr Dragan Golubovi iz Evropskog centra za neprotno pravo, Budimpeta, ivka Vasilevska iz CRNPSa (Centar za razvoj
neprotnog sektora), Dr Dejan Milenkovi, iz YUCOMa (Komitet pravnika za ljudska prava) i Dubravka
Velat, Graanske inicijative. Zahvaljujemo se lanovima i lanicama radne grupe na posveenom radu i
spremnosti da ovu teku materiju priblie lanovima i lanicama udruenja. Zahvaljujemo se i Nives uli,
pomonici registratora, koja je u ime Agencije za privredne registre, uestvovala u nalnoj izradi Vodia.
Iskazujemo posebnu zahvalnost donatorima koji su nansijski podrali pripremu i tampanje Vodia: misiji
OEBSa u Srbiji kao i Ambasadi Velike Britanije u Beogradu.
Miljenko Dereta
Izvrni direktor Graanske inicijative
7

UVOD

ZATO NAM JE BIO POTREBAN NOVI ZAKON O UDRUENJIMA?

Osnovni razlozi za donoenje novog Zakona o udruenjima lee u potrebi da se pravni okvir za ostvarivanje zagarantovane slobode udruivanja uredi u skladu sa Ustavom Republike Srbije, najviim evropskim standardima i principima sadranim u obavezujuim meunarodnopravnim aktima, ali i savremenim tendencijama koje naglaavaju novu ulogu i znaaj nevladinog sektora u ukupnim drutvenim
procesima.
Do donoenja ovog zakona, pravni okvir za osnivanje i delovanje udruenja bio je prilino arolik i
meusobno neusaglaen. To su, pre svega, odredbe Ustava kojima se saglasno najviim evropskim standardima u ovoj oblasti garantuje sloboda udruivanja i odredbe Evropske konvencije za zatitu ljudskih
prava i osnovnih sloboda, koju je naa drava ratikovala u decembru 2003. godine.
Meutim, nasuprot savremenim ustavnim normama i odredbama ratikovane Evropske konvencije,
ovu oblast ureivali su u svemu prevazieni zakoni i to: Zakon o drutvenim organizacijama i udruenjima graana iz 1982. godine, Zakon o udruivanju graana u udruenja, drutvene organizacije i
politike organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ iz 1990. godine i Zakon o kretanju i boravku
stranaca iz 1980. godine doneti u vreme u kome je Srbiju karakterisalo razliito politiko i drutveno
ekonomsko ureenje. Navedeni zakoni delili su udruenja na drutvene organizacije koje su drutveno
pravna lica i udruenja graana, koja su graansko pravna lica, za ta u vaeem sistemu Republike
Srbije apsolutno nije bilo osnova. Takoe, sadrali su reenja koja su suprotna Ustavu, npr. odredbe
prema kojima su o zabrani rada odluivali organi uprave a ne Ustavni sud. Ni jedan od propisa nije sadrao odredbe o osnivanju i delovanju stranih udruenja u Republici Srbiji, tako da su ova udruenja u
Srbiji delovala na osnovu potvrde koju je izdavalo Ministarstvo spoljnih poslova, gotovo bez pravnog
osnova, te su njihovo nansiranje i rad bili pravno neureeni.
Pored toga, donoenje Zakona o udruenjima, usklaenog sa principima i standardima sadranim u
Evropskoj konvenciji za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, bila je obaveza Republike Srbije preuzeta pristupanjem u lanstvo Saveta Evrope (miljenje 239 (2002) taka e. Parlamentarne skuptine
Saveta Evrope). Kao takvo, ono predstavlja deo ukupnih aktivnosti koje treba da se realizuju u procesu
pridruivanja evropskim integracijama.
S druge strane, potrebno je naglasiti da je, u prethodnim decenijama u svetu, a i u Republici Srbiji, nevladin sektor izborio mesto nezaobilaznog uesnika u gotovo svim znaajnim drutvenim zbivanjima,
to je podrazumevalo nuno uspostavljanje jasno odreenog pravnog okvira za osnivanje i delovanje
udruenja.
Zakon o udruenjima ureuje poloaj i delovanje udruenja u Srbiji na bitno drugaijim koncepcijskim
osnovama, uvodei evropske standarde u ovu oblast, tako da najvei deo odredaba Zakona predstavlja
i znaajne, sutinske novine.
Ovaj Vodi, kroz deset poglavlja, upravo pokuava da na jednostavan i lak nain objasni i ukae na
osnovne novine i obaveze koje novi Zakon u udruenjima donosi.

10

I. VRSTE UDRUENJA

Graanskog zakonika za Kraljevinu Srbiju iz 1844. godine, kojim je pravno regulisan ugovor o graanskom
ortakluku, a koja se i danas primenjuju na osnovu Zakona iz 1946. godine.

Zakonom o udruenjima se na celovit nain ureuje

osnivanje i poloaj domaih i stranih udruenja u Republici Srbiji. Novim Zakonom je predvieno da upis
udruenja u Registar udruenja, kao povereni posao iz
nadlenosti Republike Srbije, obavlja Agencija za privredne registre (u daljem tektu Agencija). Zakon pravi razliku izmeu formalnih (ona koja su stekla status
pravnog lica i koja se upisuju u Registar) i neformalnih
udruenja.

Ovo se prevashodno odnosi na pravila koja ureuju pitanje odgovornosti ortaka za obaveze ortakog
drutva. U tom smislu, za obaveze neformalnog
udruenja solidarno odgovaraju osnivai i lanovi
celokupnom svojom imovinom.
Koja su udruenja zabranjena?

Saglasno najviim evropskim standardima u ovoj oblasti, predvieno je da o zabrani rada udruenja odluuje
Ustavni sud i to samo u Ustavom i zakonom utvrenim
sluajevima. To znai da ograniavanje slobode udruivanja u Srbiji ubudue nee biti podlono diskrecionoj oceni upravnih organa.

Zabranjena su tajna i paravojna udruenja. Odlukom

Ustavnog suda, moe biti zabranjen i rad udruenja
iji su ciljevi usmereni na nasilno ruenje ustavnog
poretka i naruavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, krenje zajamenih ljudskih ili manjinskih
prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti,
mrnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i
polu, rodu, zikim, psihikim ili drugim karakteristikama i sposobnostima.

Bitno je, meutim, naglasiti da odredbe o zabranjenim

ciljevima i delovanju, kao i pravne posledice ove zabrane, podjednako vae za sva udruenja, bez obzira da li
su ona upisana u registar ili ne.
ta je udruenje?
Prema odredbama Zakona o udruenjima (u daljem
tekstu: Zakon), udruenje jeste dobrovoljna i nevladina nedobitna (neprotna) organizacija zasnovana
na slobodi udruivanja vie zikih ili pravnih lica,
osnovana radi ostvarivanja i unapreenja odreenog
zajednikog ili opteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom.

Takoe, Ustavni sud moe zabraniti rad udruenja i

ako se udruenje ulani u meunarodnu organizaciju
ili udruenje iji su ciljevi shodno ovom Zakonu zabranjeni, odnosno ako se ulani u tajnu ili paravojnu meunarodnu organizaciju ili udruenje. Simboli vizuelnog identiteta i druge oznake zabranjenih udruenja
ne smeju se javno upotrebljavati.
Ustavni sud moe zabraniti iz ovih razloga i udruenja
koja nemaju status pravnog lica.

Na koje se vrste udruenja primenjuju odredbe novog

Zakona?

Mogu li se udruenja udruivati u saveze?

Odredbe novog Zakona u naelu se primenjuju na sve

vrste udruenja koja korespondiraju sa gore navedenom denicijom, odnosno ispunjavaju sledee uslove:
1) osnovana su privatno-pravnim aktom (akt o osnivanju, ugovor); 2) cilj njihovog osnivanja jeste ostvarivanje ili unapreenje nekog zajednikog ili opteg cilja i
interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom, a
ne sticanje dobiti; 3) lanstvo u udruenju je dobrovoljno; 4) nisu deo strukture dravne vlasti.

Da. Udruenje se moe udruivati u saveze i u druge

asocijacije u zemlji i inostranstvu. Na saveze e se primenjivati odredbe Zakona, kada se sedite saveza nalazi na teritoriji Republike Srbije.
Ipak, kao to smo prethodno naveli, Zakon posredno
zabranjuje da se udruenje ulanjuje u meunarodne
organizacije ili udruenja iji su ciljevi zabranjeni, odnosno u tajna i paravojna udruenja, jer bi u suprotom
sluaju, Ustavni sud mogao zabraniti njihov rad.

Meutim, na pojedine vrste udruenja koja su ureena

posebnim zakonom (politike stranke, sindikati, udruenja organizovana radi obavljanja odreenih delatnosti u cilju sticanja dobiti, sportske organizacije i udruenja, crkve i verske zajednice, spontana privremena
povezivanja vie lica i druga udruenja iji je rad ureen posebnim zakonom) odredbe Zakona primenjuju
se supsidijarno to jest, primenjuju se u pitanjima koja
nisu ureena tim posebnim zakonom.

Da li delovi udruenja mogu imati status pravnog lica?

Ne mogu. Deo udruenja (sekcija, grupa, klub, ogranak, podrunica i dr) nema status pravnog lica.

II. OSNIVANJE UDRUENJA

Novim Zakonom su znaajno liberalizovani uslovi za
osnivanje udruenja, posebno sa stanovita minimalnog
broja osnivaa i obaveze upisa u Registar udruenja.

Kada je re o udruenjima koja nemaju svojstvo

pravnog lica (neformalna udruenja), s obzirom da
zakon uvodi naelo dobrovoljnosti upisa u registar,
udruenje moe postojati i delovati i bez upisa u registar. Na takvo udruenje primenjuju se pravna pravila
o graanskom ortakluku. Re je o primeni odredaba

Koji je minimalni broj lica, u skladu sa Zakonom, neophodan za osnivanje udruenja?

Udruenje mogu osnovati najmanje tri osnivaa, s tim
to najmanje jedan od osnivaa mora imati prebivali11

te, odnosno sedite na teritoriji Republike Srbije. Pojam osniva podrazumeva zika ili pravna lica, domaa i strana. Dakle, osnivai mogu biti samo zika
lica, samo pravna lica, ili i zika i pravna lica.

osniva potpisuje se tako to njegov zastupnik uz naziv

pravnog lica dodaje svoj potpis, peat, matini broj i
poresko identikacioni broj (PIB) pravnog lica.
Pored ovih obaveznih elemenata, osnivakim aktom se
mogu urediti i druga pitanja od znaaja za osnivanje
udruenja.

Da li maloletno lice moe biti osniva udruenja?

Osnovno je pravilo da osnivai udruenja mogu biti
poslovno sposobna zika lica (lica koja mogu samostalno da zakljuuju ugovore i preduzimaju druge
radnje u pravnom prometu za svoj raun i u svoje ime).
Meutim, i maloletno lice koje je navrilo 14 godina
ivota moe biti osniva udruenja, na osnovu pismene saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika.
Izjava o davanju saglasnosti mora da sadri potvrdu o
overi potpisa u skladu sa Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa (Slubeni glasnik RS broj 39/93)
i Uputstvom o obliku i nainu voenja upisnika i o nainu overavanja potpisa, rukopisa i prepisa (Slubeni
glasnik RS, broj 74/93). Prema navedenim propisima
organi nadleni za overu potpisa su optinski sudovi i
optinski organi uprave. Ista se pravila primenjuju i na
maloletno lice koje je navrilo 14 godina ivota, a eli
da postane lan ve osnovanog udruenja.

Nema pravnih prepreka da se osnivaki akt nazove

ugovor o osnivanju, memorandum o osnivanju, odluka o osnivanju, ili slino bitno je da njegova sadrina ispunjava Zakonom propisane uslove za osnivaki
akt.
Za koji se period moe osnovati udruenje?
Udruenje se moe osnovati na odreeno ili neodreeno vreme. Ako u osnivakom aktu nije drugaije
ureeno, smatrae se da je udruenje osnovano na neodreeno vreme.
Da li je za osnivanje udruenja potrebna osnivaka
imovina?
Za osnivanje udruenja nije potrebna nikakva osnivaka imovina. Prilikom predaje zahteva za upis u Registar potrebno je platiti odgovarajuu naknadu propisanu Uredbom o visini naknade za upis udruenja i
druge usluge koje prua Agencija za privredne registre
u postupku voenja Registra.

Da li Zakon propisuje neka ogranienja za pravna lica

kao osnivae?
S obzirom da je udruenje institut privatnog prava,
svako pravno lice u privatnom pravu (npr. privredno
drutvo, ustanova, fond, drugo udruenje, verska zajednica, politika stranka, itd) moe biti osniva ili
lan udruenja. Kada je re o dravnim organima koji
imaju svojstvo pravnog lica (ministarstva, optine, itd),
osnovno je pravilo da oni ne mogu biti osnivai ili lanovi udruenja kao nosioci vlasti, odnosno kao pravna
lica u javnom pravu.

ta je statut?
Statut je osnovni opti akt udruenja. Statut mora biti
u saglasnosti sa odredbama osnivakog akta, a drugi
opti akti, ako ih udruenje donosi, moraju biti u saglasnosti sa statutom. Odredbe drugih optih akata koje
nisu u saglasnosti sa statutom smatraju se nitavim i
ne proizvode nikakvo pravno dejstvo.
Minimalna sadrina statuta takoe je propisana Zakonom. Statutom se obavezno ureuje: naziv i sedite
udruenja; oblast ostvarivanja ciljeva, ciljevi radi kojih se osniva; unutranja organizacija, organi, njihova
ovlaenja, sastav, nain izbora i opoziva, trajanje mandata i nain odluivanja; postupak za izmene i dopune
statuta i postupak donoenja i izmena drugih optih
akata udruenja; zastupanje udruenja; ostvarivanje
javnosti rada; uslovi i nain ulanjivanja i prestanka
lanstva; prava, obaveze i odgovornost lanova; nain
sticanja sredstava za ostvarivanje ciljeva i raspolaganje sredstvima, ukljuujui i odredbe o privrednoj ili
drugoj delatnosti kojom se stie dobit, ako je udruenje obavlja; nain odluivanja o statusnim promenama
i prestanku rada; postupanje sa imovinom udruenja
u sluaju prestanka udruenja; postupak usvajanja, nansijskih i drugih izvetaja; izgled i sadrina peata;
druga pitanja utvrena zakonom.

ta je neophodno za osnivanje udruenja?

Za osnivanje udruenja neophodno je da osnivai odre osnivaku skuptinu, na kojoj e usvojiti osnivaki
akt i statut i izbrati lice ovlaeno na zastupanje udruenja. Udruenje je u obavezi da o toku i sadraju izvrenih radnji i donetih odluka saini zapisnik sa osnivake skuptine koji e, izmedju ostalog, dostaviti kao
prilog prijavi za upis udruenja u Registar
ta je osnivaki akt?
Kao to sam naziv sugerie, osnivaki akt je osnovni,
konstitutivni akt udruenja. Minimalna sadrina
osnivakog akta propisana je Zakonom. Osnivaki akt
mora da sadri: lina imena odnosno nazive osnivaa
i njihova prebivalita odnosno sedita; naziv i sedite
i adresu udruenja; oblast ostvarivanja ciljeva udruenja; ciljeve radi kojih se osniva; lino ime i prebivalite adresu lica ovlaenog za zastupanje udruenja;
potpise osnivaa i njihove jedinstvene matine brojeve
gradjana, odnosno broj putne isprave i dravu izdavanja putne isprave za osnivae koji su strani dravljani,
i datum donoenja osnivakog akta. Pravno lice kao

Pored ovih obaveznih elemenata, statutom se mogu

urediti i druga pitanja od znaaja za rad i unutranju
organizaciju udruenja.
12

III. UPIS U REGISTAR UDRUENJA

RS, broj 80/09) koji je doneo ministar za dravnu upravu i lokalnu samoupravu (videti Annex 2. Vodia) .

Novi zakon uredjuje upis udruenja u Registar udruenja, obaveze Agencije za privredne registre u vezi sa
voenjem Registra udruenja, obaveze Registratora
udruenja, razloge usled kojih Registrator moe odbaciti prijavu za upis u registar, razloge prekida postupka
upisa u Registar udruenja (u daljem tekstu: Registar)
i dr.

Uz prijavu za upis udruenja u Registar podnose se: 1)

osnivaki akt; 2) ako je osniva udruenja maloletno
lice, izjavu zakonskog zastupnika o davanju saglasnosti
da ono moe biti osniva udruenja, koja sadri potvrdu o overi potpisa; 3) dva primerka statuta 4) zapisnik
sa osnivake skuptine u izvorniku, odnosno overenom prepisu; 5) akt o izboru zastupnika; 6) overena
fotokopija line karte zastupnika udruenja, a ako ona
ne sadri podatak o prebivalitu i adresi, i potvrda o
prebivalitu, odnosno overena fotokopija putne isprave
i potvrda o boravitu; 7) dokaz o uplati naknade za upis
udruenja.

Da li je udruenje obavezno da podnese prijavu za upis

u Registar udruenja?
Nije. Zakon izriito ureuje da je upis u Registar
udruenja dobrovoljan. Samo udruenje koja eli da
stekne status pravnog lica podnosi zahtev za upis u
registar. Osnivai samostalno odluuju o tome da li e
udruenje delovati kao neformalno udruenje (to jest
bez upisa u registar i sticanja svojstva pravnog lica), na
koje se shodno primenjuju pravila o graanskom ortakluku, ili e podneti zahtev za upis u Registar udruenja odnosno sticanje statusa pravnog lica. Ova odluka
zavisi od niza faktora, ukljuujui i ciljeve zbog kojih je
osnovano udruenje, vreme na koje se udruenje osniva, da li e udruenje zakljuivati ugovore i preduzimati druge radnje u pravnom prometu, itd. Na primer,
ukoliko se udruenje osniva sa ciljem reavanja nekog
konkretnog problema u lokalnoj zajednici, kao to je
izgradnja vodovoda i kanalizacije, a ne eli da konkurie za dobijanje javnih (budetskih) sredstava, niti
da trai privatne donacije, takvo udruenje verovatno
nee imati potrebe za registracijom.

Pored toga, radi dobijanja poresko identikacionog

broja (PIB), udruenje podnosi i Jedinstvenu registracionu prijavu osnivanja pravnih lica i drugih subjekata
i registracije u jednistveni registar poreskih obveznika
(obrazac JRPPS 2), koja je propisana Pravilnikom o
dodeli poreskog identi kacionog broja pravnim licima,
preduzetnicima i drugim subjektima za iju je registraciju nadlena Agencija za privredne registre (Slubeni glasnik RS, broj 32/09 od 05.05.2009. godine), s
tim da se u ovoj prijavi popunjavaju samo naznaeni
delovi, odnosno upisuje se: naziv; nain na koji e
biti izvreno dostavljanje reenja/zakljuka; potpis
zastupnika pravnog lica odnosno podnosioca prijave. Elektronsku verziju obrasca JRPPS 2 moete nai
na: http://www.apr.gov.rs/LinkClick.aspx?leticket=P
NsEZI%2bmBkw%3d&tabid=38&mid=640

Koje pogodnosti stie udruenje koje se upie u Registar?

Napomena:
Podnosilac prijava je duan da uredno popuni i potpie i prijavu za upis udruenja/saveza udruenja/predstavnitva stranog udruenja u Registar udruenja/
Registar stranih udruenja, propisanu Pravilnikom o
sadrini i nainu upisa i voenja Registra udruenja,/
Registra stranih udruenja i da uredno popuni u naznaenim delovima i potpie jedinstvenu registracionu prijavu (JRPPS-2) Na ovaj nain, odnosno podnoenjem jedinstvene registracione prijave uz prijavu
za upis u Registar, udruenje/savez udruenja/predstavnitvo stranog udruenja, dobija poresko identikacioni broj (PIB) od Poreske uprave koji je generisan
u Reenju APR o upisu u Registar udruenja/Registar
stranih udruenja.

Upis u Registar, odnosno sticanje statusa pravnog lica,

donosi niz pogodnosti za udruenje i njegove osnivae
i lanove. Za razliku od neformalnog udruenja, registrovano udruenje: 1) moe da zakljuuje ugovore i
preduzima druge pravne radnje u svoje ime i za svoj
raun; 2) moe sticati sopstvenu imovinu po osnovu
kupovine, poklona, itd; 3) za obaveze preuzete u pravnom prometu odgovara samo svojom imovinom (ako
je ima), a ne imovinom osnivaa i lanova; 4) uiva carinske, budetske i poreske povlastice; pored toga, iz
razloga pravne sigurnosti, i strani donatori prevashodno nansiraju projekte registrovanih udruenja (to jest
onih koja imaju status pravnog lica); 5) naziv, skraen
naziv i logo registrovanog udruenja uiva vii nivo
pravne zatite nego to ga uiva naziv, skraeni naziv i
logo neformalnog udruenja.

U kom se roku podnosi zahtev za upis u Registar?

Zakonom nije propisan rok u kojem je udruenje,
nakon osnivanja, duno da podnese zahtev za upis u
Registar. Ovo je logina posledica injenice da je upis
u Registar dobrovoljan. Izmeu ostalog, ovo znai da
nema nikakvih pravnih prepreka da i udruenje koje je
osnovano sa namerom da deluje kao neformalno udruenje (graanski ortakluk), u bilo kom trenutku svog
delovanja odlui da podnese zahtev za upis u Registar.

Ko podnosi prijavu za upis u Registar i koje dokumente

treba podneti prilikom registracije?
Prijavu za upis udruenja u Registar podnosi zastupnik udruenja. Sadrina, nain upisa i voenje Registra, kao i sadrina i izgled prijave za upis udruenja
u Registar ureeni su Pravilnikom o sadrini, nainu
upisa i voenja Registra udruenja (Slubeni glasnik
13

u ulici Brankova 25. Agencija ima i organizacione jedinice van sedita u 13 gradova u Srbiji: Novom Sadu,
Subotici, Zrenjaninu, Panevu, Poarevcu, Valjevu,
Kraljevu, Uicu, Zajearu, Kragujevcu, Niu, Leskovcu
i Kosovskoj Mitrovici.

Kome se podnosi prijava za upis u Registar?

Znaajna novina utvrena ovim zakonom je da Registar vodi Agencija za privredne registre, kao povereni posao. To znai da se prijava za upis udruenja
u Registar podnosi Agenciji za privredne registre.
Agencija vodi Registar preko Registratora udruenja,
odnosno, shodno Zakonu o registraciji privrednih subjekata, zikog lica koje vodi Registar. Vie o Agenciji, moete nai na http://www.apr.gov.rs/

Agencija za privredne registre osnovana je kao jedinstvena institucija, u ijoj je nadlenosti voenje privrednih registara od znaaja za sveukupni privredni
ivot Srbije. Shodno novom Zakonu o udruenjima, u
nadlenosti Agencije je i voenje Registra udruenja.
Organi Agencije su upravni odbor, direktor i nadzorni
odbor. Sva tri organa Agencije bira i razreava Vlada
Republike Srbije.

Kojim zakonima je regulisan poloaj i rad Agencije za

privredne registre?
Osnovni zakon kojim je regulisan poloaj i rad Agencije za privredne registre je Zakon o Agenciji za privredne registre. Ipak, za rad ove Agencije bitan je i
Zakon o registraciji privrednih subjekata, jer je
ovim zakonom denisan i pojam Registratora, koji se
koristi i u Zakonu o udruenjima.

Da li e se prijave za upis udruenja u Registar moi

podneti i u organizacionim jedinicama Agencije van
Beograda?
Da, zastupnik udruenja e moi da podnese prijavu
za upis u Registar, sa prateim dokumentima, u bilo
kojoj organizacionoj jedinici Agencije: Tabela 1.

Ko je Registrator?
Registrator je ziko lice koje vodi Registar, shodno
pomenutom Zakonu, a koga imenuje Upravni odbor
Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike
Srbije. Imenuje se na 4 godine, a isto lice moe ponovo
biti imenovano kao Registrator. Opta ovlaenja Registratora su, izmeu ostalog, da se stara o zakonitom,
sistematinom i aurnom voenju Registra, sprovodi
postupak registracije, izdaje potvrde o podnetoj registracionoj prijavi, donosi odluke po registracionoj prijavi, obezbeuje uvid u Registar, izdaje overene izvode
iz Registra i kopije dokumenata na osnovu kojih je izvrena registracija i dr.

Koji podaci o udruenjima se upisuju u Registar?

U Registar se upisuju: naziv i skraeni naziv udruenja,
sedite i adresa udruenja; oblasti ostvarivanja ciljeva
udruenja; datum osnivanja udruenja; privredne i
druge delatnosti koje udruenje neposredno obavlja;
lino ime, prebivalite, odnosno boravite i jedinstveni matini broj graana, odnosno broj putne isprave i
dravu izdavanja putne isprave zastupnika udruenja;
predvieno vreme za koje se udruenje osniva; lanstvo u savezu udruenja; datum donoenja, odnosno
izmene i dopune statuta; podaci o statusnoj promeni;
podaci vezani za likvidaciju i steaj udruenja; zabeleka o pokretanju postupka za zabranu rada udruenja
i zabrana rada udruenja; prestanak udruenja; broj i

ta je Agencija za privredne registre?

Agencija za privredne registre je javna agencija koja
ima svojstvo pravnog lica i ije je sedite u Beogradu,
Mesto

Radno vreme
radnim danom

Adresa

Radno vreme sa
strankama

Kontakt telefon

Beograd

Brankova 25

08:30-16:30

9-15

011 20 23 350

Novi Sad

Bulevar Mihajla Pupina 24

08:30-16:30

10-15

021 475 43 08

Subotica

Trg Lazara Neia 1

07-15

08-15

024 671 930

Zrenjanin

Trg Republike bb

08-16

09-15

023 511 518

Panevo

Trg Nikole Tesle 5

08:30-16:30

09-15

013 351 610

Poarevac

Stari korzo 38

08-16

09-14

012 531 652

Valjevo

Vuka Karadia 5/IV

08:30-16:30

09-15

014 291 010

Kraljevo

Cara Duana 41/I

08-16

09-15

036 326 999

Uice

Radiiev prolaz bb

08-14:30

031 513 969

Zajear

Nikole Paia 37/I

08-16

09-15

019 420 360

Kragujevac

Nikole Paia 6

07:30-15:30

09-15

034 338 238

Ni

Obrenovieva bb, TPC Kala,

lamela b, lokal 40

08:30-16:30

10-15

018 296 002

Leskovac

Stojana Ljubia 12/I kancelarija 18

08:30-16:30

10-15

016 214 175

Kosovska Mitrovica

Kralja PetraPrvog 106

07:30-15:30

08-16:30

14

08:30-15

datum donoenja reenja o upisu, promeni podataka

i brisanju iz Registra. Sadrinu, nain upisa i voenja
Registra, blie ureuje ministar nadlean za poslove
uprave.

roku Registrator ne donese reenje, smatrae se da

je udruenje upisano u Registar narednog dana od
dana isteka ovog roka (takozvana pozitivna prezumcija o upisu u registar). Prelaznim i zavrnim odredbama propisano je da e se ova odredba primenjivati
danom isteka dve godine od dana stupanja Zakona na
snagu.
Izmeu ostalog, ovo bi trebalo da znai da, po isteku
roka u kojem je nadleni organ bio duan da donese
reenje, udruenje moe da otvori bankarski raun,
zakljuuje druge ugovore (na primer, ugovor o zakupu
kancelarije) i preduzima druge pravne radnje u svoje
ime i za svoj raun, da izradi peat, stie imovinu, ili
konkurie za budetska sredstva dovoljno je da podnese dokaz da je rok propisan Zakonom za upis u Registar istekao i da se pozove na odgovarajue odredbe
Zakona. Meutim, realno je oekivati tekoe u praktinoj primeni prezumcije o upisu (posebno kada je re
o otvaranju bankarskog rauna ili izradi peata), stoga
e moda nekad biti celishodnije uloiti dodatni napor
da se ishoduje dobijanje reenja o upisu u Registar u to
kraem dodatnom roku.

Iz kojih razloga Registrator moe da odbaci prijavu za

upis u Registar?
Registrator e prijavu odbaciti reenjem i to iz sledeih razloga: ako je naziv udruenja identian nazivu
drugog udruenja koje je upisano ili uredno prijavljeno
za upis u Registar, zatim, ako je naziv udruenja zamenljiv sa nazivom drugog udruenja, izaziva zabunu
o udruenju, njegovim ciljevima ili u pogledu toga o
kakvoj se vrsti pravnog lica radi.
Registrator odbacuje prijavu i ako je ona podneta od
neovlaenog lica ili kada uz prijavu nisu podnete sve
propisane isprave, i ako prijava, osnivaki akt ili statut
ne sadri sve podatke propisane zakonom. Zato, pre
podnoenja prijave, naroito treba proveriti da li osnivaki akt i statut sadre sve propisane podatke.
Kojim pojedinanim pravnim aktom Registrator odbacuje prijavu za upis udruenja u Registar?

Da li je udruenje duno da prijavi Registratoru promenu podataka koji se upisuju u Registar?

Registrator odbacuje prijavu reenjem. Protiv svakog

reenja Registratora donetog u prvom stepenu, ukljuujui i reenja kojim se odbacuje prijava za upis, moe
se izjaviti alba. alba se izjavljuje u optem roku od
15 dana ministru nadlenom za poslove uprave. Reenje Ministra je konano i protiv njega se tubom
moe pokrenuti upravni spor pred nadlenim sudom.

Da. Udruenje je duno da Registratoru prijavi svaku

promenu podataka koji se upisuju u Registar, u roku
od 15 dana od dana nastale promene. Za povredu ove
zakonske odredbe predviene su prekrajne kazne.
Da li je udruenje duno da plati naknadu za upis u Registar?

Iz kojih razloga Registrator moe da prekine postupak

upisa?
Ako Registrator u postupku upisa oceni da se radi o
tajnom ili paravojnom udruenju koja su zabranjena Ustavom i Zakonom ili iz navedenih dokumenata
proizilazi da su ciljevi udruenja usmereni na: nasilno ruenje ustavnog poretka i naruavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, krenje zajemenih
ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti
ili opredeljenju, kao i polu, rodu, zikim, psihikim ili
drugim karakteristikama i sposobnostima, donee zakljuak kojim se prekida postupak upisa u Registar,
a zatim podnosi predlog Ustavnom sudu za zabranu
rada udruenja. Protiv ovog zakljuka nije dozvoljena
posebna alba. Po prijemu odluke Ustavnog suda, Registrator e, u zavisnosti od sadrine odluke, reenjem
odbaciti prijavu ili nastaviti postupak upisa.

Da. Visinu naknade za upis u registar, kao i za druge

usluge koje Agencija prua u postupku voenje Registra odreuje Vlada na predlog Upravnog odbora
Agencije. Iako u vreme pripreme ovog Vodia, uredba
jo nije doneta niti objavljena u Slubenom glasniku
RS, udruenja i savezi udruenja u postupku upisa u
Registar plaae naknadu. Plaanje naknade za upis
u Registar bie osloboene drutvene organizacije,
udruenja graana i njihovi savezi u postupku preregistracije.

IV BRISANJE IZ REGISTRA
Novi Zakon detaljno regulie i razloge brisanja udruenja iz registra. Oni su ovim Zakonom i taksativno
nabrojani.
Koji su Zakonom predvieni razlozi za brisanje udruenja iz Registra?

U kojem roku nadleni organ mora doneti reenje o

upisu u Registar?

Brisanje iz Registra vri se u sedam sluajeva, koji su

taksativno navedeni u Zakonu:

Ako prijava reenjem nije odbaena ili nije donet zakljuak o prekidu postupka, Registrator je duan da
izvri upis udruenja u Registar u roku od 30 dana
od dana podnoenja uredne prijave. Ako u ovom

ako se broj lanova smanji ispod broja osnivaa potrebnog za osnivanje, a nadleni organ udruenja ne
donese odluku o prijemu novih lanova u roku od
30 dana;
15

odnosi se i na sve delove udruenja, a zabrana rada saveza odnosi se na ona udruenja u njegovom lanstvu
koja su izriito obuhvaena postupkom zabrane.

ako istekne vreme na koje je udruenje osnovano,

kada je udruenje osnovano na odreeno vreme;
ako nadleni organ udruenja donese odluku o prestanku rada;

Postupak za zabranu rada udruenja pokree se na

predlog Vlade, Republikog javnog tuioca, ministarstva nadlenog za poslove uprave, ministarstva nadlenog za oblast u kojoj se ostvaruju ciljevi udruenja
i Registratora. Postupak za zabranu rada udruenja
moe se pokrenuti i voditi i u odnosu na udruenja
koja nemaju status pravnog lica. O pokretanju postupka za zabranu rada udruenja u Registar se upisuje zabeleka. Kada se zabrani rad registrovanom udruenju,
on se brie iz registra po sprovedenom postupku likvidacije ili steaja.

ako se izvri statusna promena koja u skladu sa Zakonom ima za posledicu prestanak udruenja.
ako se utvrdi da udruenje ne obavlja aktivnosti na
ostvarivanju statutarnih ciljeva, odnosno da nije organizovano u skladu sa statutom due od dve godine
neprekidno ili ako je proteklo dvostruko vie vremena od vremena utvrenog statutom za odravanje
sednice Skuptine, a ona nije odrana;
ako mu je zabranjen rad i

Likvidacija i steaj udruenja kao osnov brisanja iz Registra

steajem udruenja.
U zakonom propisanim sluajevima brisanje iz Registra se vri nakon sprovedenog postupka likvidacije, a
o sprovoenju postupka likvidacije u Registar se upisuje zabeleka.

Novina su i odredbe Zakona koje ureuju likvidaciju udruenja. Likvidacija udruenja se sprovodi kada
udruenje ima dovoljno nansijskih sredstava za pokrie svih svojih obaveza. Na pitanja koja se tiu postupka likvidacije, a koja nisu ureena ovim zakonom,
shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se regulie
likvidacija privrednog drutva. Donoenjem odluke o
prestanku udruenja likvidacijom, imenovanjem likvidacionog upravnika prestaju ovlaenja organa udruenja i zastupnika i punomonika udruenja, osim
ovlaenja nadzornog odbora ako ga udruenje ima.

Jo jedan osnov brisanja iz Registra koji proizilazi iz

novog Zakona odnosi se na postojea udruenja. Iz Registra e se brisati ve registrovana udruenja, u sluaju da u propisanom roku ne usaglase svoja unutranja
akta sa odredbama novog Zakona (videti poglavlje IX o
pre-registraciji), po sprovedenom postupku likvidacije.
Koje su pravne posledice brisanja udruenja iz Registra?

Do likvidacije udruenja doi e u svim sluajevima

koji su taksativno nabrojani kao razlozi brisanja registra, o emu je prethodno bilo rei, osim u sluaju kada
je izvrena statusna promena koja za posledicu ima
prestanak udruenja i u sluaju steaja udruenja.

Brisanjem iz Registra udruenje gubi status pravnog

lica.
U naredna tri poglavlja detaljno su obraena tri posebna osnova za brisanje udruenja iz Registra (zabrana
rada udruenja, likvidacija i steaj, i statusne promene), s obzirom da se radi o pitanjima koja su novim Zakonom drugaije ili potpunije ureena.

Ako se broj lanova udruenja smanji ispod broja osnivaa potrebnog za osnivanje, a nadleni organ udruenja ne donese odluku o prijemu novih lanova u roku
od 30 dana, ako istekne vreme na koje je udruenje
osnovano kada je udruenje osnovano na odreeno
vreme odnosno ako nadleni organ udruenja donese
odluku o prestanku rada, Skuptina udruenja duna
je da u roku od 15 dana od dana nastupanja razloga
za prestanak udruenja donese odluku o prestanku
udruenja likvidacijom, imenovanjem likvidacionog
upravnika i da ovu odluku u roku od 3 dana od dana
donoenja dostavi Registratoru. Udruenje je duno da
ovu odluku objavi u Slubenom glasniku Republike
Srbije u roku od 3 dana od dana donoenja, s pozivom
poveriocima da u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke prijave svoja potraivanja. Objavljivanjem
odluke u Slubenom glasniku nastupa dejstvo otvaranja postupka likvidacije. Zakon ureuje postupak likvidacije i za sluaj kada odluka o otvaranju postupka
likvidacije ne bude doneta u skladu sa ovim zakonom,
ili nije objavljena. U tom sluaju, zastupnik udruenja
duan je da o tome obavesti Registratora u roku od
tri dana od isteka roka za njeno donoenje, odnosno
objavljivanje.

Zabrana rada udruenja kao osnov brisanja iz Registra

Kao to smo prethodno napomenuli, udruenje se brie iz Registra i ako mu je zabranjen rad. Znaajna je novina da se odluka Ustavnog suda o zabrani rada udruenja moe zasnivati i na radnjama lanova udruenja
ako postoji veza izmeu tih radnji i delovanja udruenja ili njegovih ciljeva, ako se radnje zasnivaju na organizovanoj volji lanova i ako se prema okolnostima
sluaja moe smatrati da je udruenje tolerisalo radnje
svojih lanova. Ova je novina u saglasnosti sa praksom
Evropskog suda za ljudska prava. Zabranjena je javna
upotreba simbola vizuelnog identiteta i drugih oznaka
udruenja (zastave, parole, uniforme, grbovi, znake i
dr) kome je zabranjen rad.
Udruenju e se zabraniti rad i brisae se iz Registra i
ako se ulani u meunarodnu organizaciju ili udruenje koje je tajno ili je po svojoj prirodi paravojno udruenje odnosno deluju radi ostvarivanja ciljeva koje su
ovim Zakonom zabranjeni. Zabrana rada udruenja
16

ziku i pismu nacionalne manjine upisuje se u Registar

posle naziva na srpskom jeziku i irilikom pismu.

Udruenje moe prestati i po skraenom postupku

likvidacije, ako posle donoenja odluke o prestanku
rada udruenja veina lanova skuptine udruenja da
izjavu Registatoru da su izmirene sve poreske obaveze,
obaveze udruenja prema poveriocima i da su regulisani svi odnosi sa zaposlenima (na primer, uplaeni
doprinosi za socijalno, penzijsko i zdravstveno osiguranje, itd). I ova izjava mora da sadri potvrdu o overi
potpisa u skladu sa zakonom. lanovi udruenja koji
su dali izjavu odgovaraju solidarno za obaveze udruenja tri godine od dana brisanja iz registra udruenja.

Da li naziv udruenja moe biti i na stranom ili mrtvom

jeziku?
Da. Naziv udruenja moe sadrati pojedine strane
rei ako one ine naziv meunarodne organizacije ije
je udruenje lan, ako su te rei uobiajene u srpskom
jeziku, ako za njih nema odgovarajue rei u srpskom
jeziku, ili ako se radi o reima na mrtvom jeziku.
Naziv udruenja, ako je to predvieno statutom, moe
se upisati u registar i u prevodu na jedan ili vie stranih
jezika, posle upisa naziva udruenja na srpskom jeziku
i irilikom pismu, odnosno jeziku i pismu nacionalne
manjine.

Nad udruenjem koje je trajnije nesposobno za plaanje sprovodi se postupak steaja primenom odredaba
zakona kojim se regulie steaj i poreskih zakona kojima se ureuje tretman obveznika u steaju. Nadleni
organ brie udruenje iz Registra na osnovu pravosnane odluke o zakljuenju steajnog postupka.

Iako Zakon ne propisuje da li registarski organ ceni

tanost prevoda naziva udruenja na srpski jezik,
treba nastojati da prevod bude to je mogue taniji.
Problemi mogu da nastanu u sluajevima nemogunosti adekvatnog prevoda (na primer, u srpskom jeziku
naprosto nema adekvatnog prevoda za Transparency
International to nije Meunarodna transparentnost,
a jo manje Meunarodna prozirnost). Navedeni problemi sa nazivom udruenja koji se mogu javiti u registarskoj praksi nuno e zahtevati izvesnu eksibilnost
registarskog organa u tumaenju zakonskih odredbi o
jeziku i pismu na kojem treba da bude naziv udruenja.

Statusne promene kao osnov brisanja udruenja iz Registra

Udruenje prestaje i u sluaju pripajanja, spajanja i
podele udruenja. Pod pripajanjem se podrazumeva
prenos cele imovine jednog udruenja (pripojenik) na
drugo udruenje (pripojilac) na osnovu ugovora o pripajanju. Zakonom je detaljno propisana sadrina ovog
ugovora. Pripajanje jednog ili vie udruenja upisuje
se u Registar, shodno odredbama ovog zakona o upisu
osnivanja udruenja.

Takoe, Zakon propisuje da naziv udruenja ne sme da

izazove zabunu u pogledu njegovih ciljeva, ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi. S obzirom da ove odredbe daju velika diskreciona ovlaenja
Registratoru, saglasno meunarodno pravnim standardima u oblasti slobode udruivanja koji obavezuju i
Republiku Srbiju, i ove odredbe treba liberalno tumaiti i primenjivati, posebno u sluaju kada je imenica:
udruenje sastavni deo naziva udruenja. Potreba za
liberalnim tumaenjem odredaba o nazivu udruenja
odnosi se, pre svega, na predstavnitva stranih udruenja, imajui u vidu da se odredbe o upisu u Registar udruenja primenjuju i na upis u Registar stranih
udruenja. Naime, u pojedinim zemljama (na primer,
Nemaka), nema pravnih prepreka da udruenja (Verain), u svom nazivu ima imenicu tiftung (fondacija).
Neka od ovih udruenja ve godinama deluju u naoj
zemlji, a injenica da u svom nazivu imaju tiftung ne
bi trebalo da predstavlja smetnju za njihov upis u Registar stranih udruenja.

Pod spajanjem se podrazumeva osnivanje novog udruenja na koje prelazi celokupna imovina dva ili vie
udruenja koja se spajaju. Na postupak spajanja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o pripajanju.
Udruenje se moe i podeliti na dva ili vie udruenja.
Odluka o podeli udruenja ima pravno dejstvo osnivakog akta, a na podelu udruenja shodno se primenjuju pravila ovog zakona o pripajanju.

V. NAZIV I SEDITE UDRUENJA

Odredbe Zakona detaljno ureuju pitanje naziva i
sedita udruenja. Pravnoj sigurnosti u ovoj oblasti
naroito e doprineti odredbe Zakona koje ureuju
razlikovanje naziva udruenja. Naziv novoosnovanog
udruenja ne moe biti identian nazivu drugih udruenja koja su upisana ili uredno prijavljena za upis u
Registar. Takoe, naziv udruenja ne sme da bude zamenljiv sa nazivom drugog udruenja niti da izaziva
zabunu o udruenju, njegovoj delatnosti ili u pogledu
toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi.

Da li udruenja mogu imati skraeni naziv i simbole vizuelnog identiteta?

Na kom jeziku i pismu mora biti naziv udruenja?

Da, ako je tako odreeno odredbama statuta udruenja. Skraeni naziv se upisuje u Registar i upotrebljava
u pravnom saobraaju.

Odredbe Zakona o jeziku i pismu treba posmatrati u

kontekstu odredbi novog Ustava o slubenoj upotrebi
jezika i pisma. Saglasno tome, naziv udruenja mora
biti na srpskom jeziku i irilikom pismu. Naziv
udruenja, ako je to predvieno statutom, moe biti i
na jeziku i pismu nacionalne manjine. Naziv na je-

Da li logo i drugi simboli vizuelnog identiteta udruenja moraju biti na srpskom jeziku i irilinom pismu?
17

U sluaju da logo ili drugi simbol vizulenog identiteta

udruenja koji sadre odreene rei nije sastavni deo
naziva udruenja koji se upisuje u Registar, smatramo
da u tom sluaju oni ne moraju biti na srpskom jeziku
i irilikom pismu.

konvencija (obaveza jednakosti svih lanova), praksa

Evropskog suda za ljudska prava i Ustav Republike Srbije (zabrana odreenih oblika netrpeljivosti i diskriminacije)

Da li naziv udruenja, skraeni naziv ili simbol vizuelnog identiteta udruenja koje se osniva moe biti slian ili isti udruenju koje je ve upisano u Registar?

Pod osnivaima se podrazumevaju lica koja su osnovala udruenje. Osnivai su istovremeno i prvi lanovi
udruenja. U odnosu na druga lica koja su naknadno
pristupila udruenju kao lanovi, oni nemaju nikakve
posebne privilegije niti status. Ovo stoga to je jedini poredak unutar udruenja kojeg priznaje Evropska
konvencija demokratski poredak otuda i obaveza jednakog tretiranja svih lanova.

Kakva je razlika izmeu osnivaa i lanova udruenja?

Ne moe, jer je to jedan od osnova za odbacivanje

prijave za upis udruenja u Registar. Meutim, naziv,
skraeni naziv i simbol vizuelnog identiteta udruenja
koje je podnelo zahtev za upis u Registar moe biti isti
ili slian onom neformalnog udruenja (osim ako
se ne radi o nazivu, skraenom nazivu ili simbolu vizuelnog identiteta koji su zatieni pravom industrijske svojine). U tom sluaju, nadleni organ e upisati
udruenje koje je podnelo prijavu za upis u Registar,
ak i u sluaju da je neformalno udruenje osnovano
pre podnosioca zahteva. tavie, nakon to je udruenje upisano u Registar, ono moe pokrenuti postupak
da se neformalnom udruenju zabrani dalje korienje
naziva, skraenog naziva, ili simbola vizuelnog identiteta pod kojim je ono upisano u Registar.

Da li udruenje vodi evidenciju o svojim lanovima?

Zakon propisuje obavezu udruenja da vodi evidenciju o svojim lanovima. Iako za povredu ove obaveze
nisu predviene prekrajne sankcije, razlozi pravne sigurnosti nalau da udruenje vodi aurnu evidenciju
o lanstvu.
Pre svega, aurna evidencija o lanstvu omoguava da se u svakom trenutku moe jasno utvrditi koja
lica imaju prava i obaveze predviene odgovarajuim
odredbama statuta, ukljuujui i pravo na upravljanje
udruenjem. Ta evidencija je posebno vana za ocenu
punovanosti odluka skuptine i drugih organa udruenja ukoliko su statutom predvidjeni (da li postoji
kvorum potreban za punovano odluivanje, da li postoji potrebna veina za donoenje odreenih odluka,
itd.). Uredna evidencija lanstva je vana i zbog toga
to smanjenje broja lanova ispod broja potrebnog za
osnivanje moe da bude osnov za brisanje udruenja
iz registra.

Gde se nalazi sedite udruenja?

Sedite udruenja mora biti na teritoriji Republike
Srbije, s tim da se kao sedite odreuje ona jedinica
lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi mesto
iz koga se upravlja udruenjem.

VI. LANOVI UDRUENJA

U delu Zakona koji ureuje lanstvo u udruenju, utvreno je da svako lice, pod jednakim uslovima moe biti
lan udruenja, kao i da je udruenje duno da vodi
evidenciju o svojim lanovima. Zakon, u skladu sa meunarodnim standardima u ovoj oblasti, ne pravi razliku izmeu osnivaa udruenja i lanova udruenja.

Pri prikupljanju, obradi, korienju i uvanju podataka koji se odnose na lanove udruenja, udruenje je
duno da potuje odredbe Zakona o zatiti podataka
o linosti.

Ko moe biti lan udruenja?

VII. ORGANI UDRUENJA

Svako lice (ziko ili pravno, strano ili domae) moe

pod jednakim uslovima utvrenim statutom da postane lan udruenja. Za razliku od pravila o zikim
licima -osnivaima udruenja, svako ziko lice moe
biti lan udruenja nezavisno od godina starosti, u
skladu sa Zakonom i statutom. Izjavu o pristupanju,
odnosno ulanjenju u udruenje za maloletno lice
do 14 godina ivota daje njegov zakonski zastupnik.
Ako je u pitanju maloletnik sa navrenih 14 godina
ivota izjavu daje sam maloletnik, uz overenu pismenu izjavu o davanju saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika. Meutim, kada je re o maloletnom licu, ovo
lice ne moe zastupati udruenje.

U skladu sa meunarodnim standardima, koji propisuju da je osnovna obaveza drave, kada je re o slobodi
udruivanja negativna da se ne mea u nain ostvarivanja ove slobode, Zakonom se na liberalan nain ureuje pitanje obaveznih organa udruenja.
Kako lanovi upravljaju udruenjem?
lanovi upravljaju udruenjem neposredno ili preko
svojih izabranih predstavnika u organima udruenja.
Koji su obavezni organi udruenja?
Saglasno odredbama Zakona, obavezni organi udruenja su skuptina i zastupnik udruenja. Pored toga
udruenje moe imati i druge organe (inokosne i kolegijalne) ako su oni predvieni statutom. To moe biti
upravni odbor, predsednitvo, izvrni odbor, odbor direktora, predsednik udruenja i dr.

Udruenje samostalno propisuje uslove za sticanje i

gubitak svojstva lana udruenja. U propisivanju ovih
uslova udruenje mora voditi rauna o ogranienjima
u pogledu ove samostalnosti koje propisuje Evropska
18

statusnim promena (pripajanje, spajanje ili podela

udruenja) i o prestanku rada moe predvideti drugaiji kvorum (na primer, da je za punovano odluivanje potrebno prisustvo najmanje dve treine lanova
skuptine). Na slian nain se moe postupiti i u pogledu utvrivanja potrebne veine glasova za donoenje
pojedinih odluka (prosta veina glasova prisutnih lanova, dvotreinska ili neka druga natpolovina veina
ili, eventualno, odreena veina glasova od ukupnog
broja lanova).

Da li e se udruenje odluiti da, osim skuptine i zastupnika, ima i druge organe zavisi od niza okolnosti,
ukljuujui i veliinu udruenja, podruje delovanja,
izvore nansiranja, itd. Isto tako, nema pravnih prepreka da zastupnik udruenja i lanovi drugih inokosnih ili kolegijalnih organa, osim skuptine, budu lica
koja nisu lanovi udruenja (videti odredbe oglednog primerka statuta udruenja u Annexu 1).
ta je skuptina udruenja?
Skuptina udruenja je najvii organ udruenja, kojeg ine svi lanovi (statutom se moe odrediti nain
predstavljanja lanova udruenja u skuptini).

U svakom sluaju, jasno i precizno regulisanje naina

rada i naina odluivanja skuptine udruenja znaajno olakava rad ovog organa i donoenje odluka i
doprinosi izbegavanju nepotrebnih sporova u pogledu
punovanosti pojedinih odluka.

ta je delokrug skuptine udruenja?

Skuptina udruenja usvaja statut udruenja, njegove
izmene i dopune, bira i razreava lice ovlaeno za
zastupanje udruenja (ako statutom udruenja nije
predvieno drugaije), odluuje o udruivanju u saveze, o usvajanju godinjeg nansijskog izvetaja
udruenja, o statusnim promenama udruenja i prestanku rada udruenja, kao i drugim pitanjima utvrenim statutom udruenja. Ove taksativno utvrene
nadlenosti skuptine ne mogu se derogirati (preneti)
na druge organe udruenje, osim kada se radi o licu
ovlaenom na zastupanje udruenja.

ta je zastupnik udruenja?
Kao to smo prethodno napomenuli, osim skuptine,
udruenje mora imati i zastupnika. Zastupnik udruenja jeste lice koje zakljuuje ugovore i preduzima druge
radnje u pravnom prometu u ime i za raun udruenja.
Za zastupnika udruenja moe biti odreeno samo poslovno sposobno ziko lice koje ima prebivalite ili
boravite na teritoriji Republike Srbije, to podrazumeva da za lice ovlaeno za zastupanje moe da bude
odreen i stranac koji ima dozvolu za boravak u Republici Srbiji u skladu sa Zakonom o strancima.

U naelu, u nadlenost skuptine spadaju i sva pitanja

koja nisu izriito poverena drugim organima udruenja, osim ako statutom nije drugaije ureeno.

Nema pravnih prepreka da udruenje ima vie zastupnika. Isto tako, za sluaj da udruenje ima predsednika ili upravni odbor, nema pravnih prepreka da predsednik udruenja odnosno predsednik (ili neki drugi
lan) upravnog odbora bude zastupnik udruenja.

Statutom se moe utvrditi drugaiji naziv organa koji

ima funkciju skuptine.
Kada se odrava skuptina udruenja?

Zastupnika imenuje skuptina, ako statutom nije drugaije ureeno. U sluaju da udruenje ima i upravni
odbor, uobiajena je praksa da skuptina imenuje i razreava upravni odbor, a da upravni odbor imenuje i
razreava dunosti zastupnika udruenja. U ovom sluaju, zavisno od statutarnih odredbi, zastupnik moe
biti imenovan iz redova lanova upravnog odbora
(predsednik ili neki drugi lan), ili moe biti lice koje
nije lan upravnog odbora.

Skutine udruenja mogu biti redovne i vanredne.

Redovna sednica skuptine odrava se najmanje jednom godinje, pri emu se statutom udruenja moe
predvideti i krai rok. Vanredna sednica skuptine
mora se sazvati ako zahtev za njeno sazivanje, u pisanom obliku, podnese jedna treina lanova udruenja,
s tim to se statutom moe utvrditi manji broj lanova
udruenja od ovog broja. Vanredna sednica skuptine
mora se odrati najkasnije u roku od 30 dana od dana
podnoenja zahteva za njeno sazivanje.

VIII. IMOVINA UDRUENJA

Zakon sadri i detaljne odredbe o imovini udruenja,
nainu sticanja imovine, aktivnostima udruenja odnosno obavljanju privredne i druge delatnosti udruenja, sredstvima za realizovanje programa od javnog
interesa, obavezama udruenja u pogledu voenja
poslovnih knjiga i nansijskih izvetaja, odgovornosti
za obaveze udruenja, korienju imovine udruenja i
primaocu imovine udruenja.

Kako odluuje skuptina udruenja?

Nain odluivanja skuptine udruenja blie se ureuje
statutom. Odredbe o nainu odluivanja su od bitnog
znaaja za funkcionisanje udruenja. Stoga statutom
treba vrlo paljivo, precizno i jasno regulisati kvorum
potreban za punovano odluivanje skuptine i potrebnu veinu glasova za donoenje pojedinih odluka.
U praksi se sreu razliita reenja, u zavisnosti od vrste
udruenja i broja lanova i od vrste i znaaja pitanja
o kojima se odluuje. Na primer, kvorum potreban za
punovaan rad skuptine po pravilu ini prosta veina lanova, ali se za odluivanje o izmenama statuta,

Kako udruenje stie imovinu?

Udruenje moe sticati imovinu od lanarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), nansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge,
19

zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljeni

nain.

vidu zabeleke, podaci o drugim delatnostima i aktivnostima koje udruenje neposredno obavlja.

Da li udruenje moe neposredno da obavlja privrednu

delatnost?

Za ta se mogu koristiti prihodi ostvareni od privredne

delatnosti?

Iako se udruenje ne moe osnovati radi obavljanja

privredne i druge delatnosti kojom stie dobit kao svoje osnovne delatnosti, udruenje moe, pod uslovima
propisanim Zakonom, da obavlja i privrednu delatnost, kako bi obezbedilo dodatna sredstva neophodna
za obavljanje svoje osnovne (neprotne) delatnosti. Saglasno Zakonu, udruenje moe neposredno da obavlja privrednu delatnost pod sledeim uslovima: 1) da se
radi o delatnosti koja je u vezi sa njegovim statutarnim
ciljevima (tzv. srodna privredna delatnost); 2) da je takva delatnost predviena statutom i 3) da je delatnost
manjeg obima, odnosno da se delatnost obavlja u obimu koji je potreban za ostvarivanje ciljeva udruenja.

Prihodi se mogu koristiti za nansiranje statutarnih

ciljeva udruenja, te udruenje shodno Zakonu, ostvarenu dobit od privredne i druge delatnosti nema pravo
da raspodeljuje svojim osnivaima, lanovima, lanovima organa udruenja, direktorima, zaposlenima ili
sa njima povezanim licima.
Koje su posledice ako udruenje obavlja privrednu ili
drugu delatnost koja nije u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima ili koja nije predviena statutom, ili ne
ispunjava uslove za obavljanje delatnosti?
Udruenje moe biti kanjeno za privredni prestup
novanom kaznom ako neposredno obavlja privrednu ili drugu delatnost u cilju sticanja dobiti koja nije
u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima ili nije predviena statutom, ili je obavlja iako je nadleni organ
utvrdio da ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti.
Za ovaj privredni prestup kaznie se i odgovorno lice u
udruenju. Takoe, udruenje e se kazniti za prekraj
i ukoliko obavlja privrednu delatnost u veem obimu,
odnosno u obimu koji nije potreban za ostvarivanje
ciljeva udruenja. Po istom osnovu kaznie se i odgovorno lice u udruenju novanom kaznom. Meutim,
Zakon ne utvruje pouzdane kriterijume o tome kada
se radi o obavljanju privredne delatnosti u veem obimu, odnosno obimu koji nije potreban za ostvarivanje
ciljeva udruenja.

Kada je re o prvom od navedenih uslova, treba napomenuti da u praksi nije uvek lako razdvojiti srodne od nesrodnih privrednih delatnosti. Stoga razlozi
pravne sigurnosti nalau da se ovo pitanje precizno
uredi statutom. Osim toga, trei od navedenih uslova
otvara odreene nedoumice u pogledu obima privredne i druge delatnosti koje udruenje moe da obavlja.
Smatramo da ove odredbe treba posmatrati u kontekstu odredbi Zakona o porezu na dobit preduzea, koji
ureuje nain oporezivanja prihoda koje je udruenje
ostvarilo neposrednim obavljanjem privredne delatnosti, a iz kojih proizilazi da se pod delatnou manjeg
obima podrazumeva viak prihoda nad rashodima koji
u godini za koji se trai oslobaanje od poreza na dobit ne prelazi 300,000 dinara. Ukoliko je viak prihoda
nad rashodima u godini za koju se trai oslobaanje od
poreza na dobit vei od 300,000 dinara, to ne znai da
udruenje nije vie moglo da obavlja privrednu delatnost u toj godini, ve da e viak prihoda nad rashodima ostvaren u toj godini iznad propisanog cenzusa biti
oporezovan po stopi poreza na dobit koja je propisana
za privredna drutva (preduzea).

Da li udruenje moe da bude osniva privrednog drutva?

Osim to moe neposredno da obavlja srodnu privrednu delatnost, udruenje (koje je upisano u Registar,
odnosno steklo status pravnog lica) moe samostalno,
ili sa drugim licima, da osnuje drutvo sa ogranienom odgovornou, odnosno da bude su-osniva drugih oblika privrednih drutava (akcionarsko drutvo,
drutvo sa ogranienom odgovornou, komanditno,
ili ortako drutvo). U tom smislu, nema nikakve razlike izmeu udruenja i drugih pravnih lica koji mogu
biti osnivai privrednih drutava. Da li e udruenje
privrednu i drugu delatnost obavljati neposredno ili
preko posebno osnovanog privrednog drutva stvar je
njegove poslovne procene. U naelu, ukoliko udruenje eli u veem obimu da obavlja privrednu i drugu
delatnost, preporuuje se da osnuje posebno privredno
drutvo. Posebno imajui u vidu da su trokovi osnivanja privrednog drutva razmerno niski, da se time
izbegava rizik sankcija zbog nepreciznih zakonskih
odredbi u pogledu dozvoljenog obima neposrednog
obavljanja privredne delatnosti, kao i injenice da tako
osnovano privredno drutvo moe bez ogranienja da
obavlja bilo koju privrednu delatnost, srodnu ili nesrodnu.

Da li se privredna i druga delatnost upisuje u Registar?

Da. Ove delatnosti se upisuju u Registar privrednih
subjekata i obavljaju se u skladu sa propisima kojima
je ureena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se
obavljaju. Udruenje moe zapoeti sa neposrednim
obavljanjem ovih delatnosti tek nakon upisa delatnosti
u Registar.
Zakonom o udruenjima je propisano da se Registru
privrednih subjekata prijavljuje privredna delatnost
(samo jedna i to ona pretena), koja se registruje
upisom ifre delatnosti i opisom delatnosti na nain
propisan Zakonom o klasikaciji delatnosti. Kako je
Zakonom takoe propisano da se u Registar udruenja
upisuju i druge delatnosti i aktivnosti koje udruenje
neposredno obavlja, to e se u Registar udruenja, na
osnovu prijave i propisane dokumentacije, upisati u
20

ime odgovara udruenje za svoje obaveze?

ta su to sredstva za realizovanje programa od javnog

interesa?

Za svoje obaveze udruenje odgovara celokupnom

svojom imovinom. lanovi udruenja i organa udruenja ne odgovaraju za obaveze udruenja u pravnom
prometu svojom imovinom. Izuzetno, navedena lica
mogu odgovarati lino za obaveze udruenja svojom
imovinom, ako postupaju sa imovinom udruenja kao
da je u pitanju njihova imovina ili zloupotrebe udruenje kao formu za nezakonite ili prevarne svrhe (pravila
o probijanju pravnog subjektiviteta). Osim toga, lanovi organa udruenja odgovaraju solidarno za tetu
koju su svojom odlukom prouzrokovali udruenju, ako
je ta odluka doneta grubom nepanjom ili s namerom
da se teta prouzrokuje, osim ako su u postupku donoenja odluke izdvojili svoje miljenje u zapisnik.

To su sredstava za podsticanje programa ili nedostajueg dela sredstava za nansiranje programa koja
realizuju udruenja, a koja su od javnog interesa i
obezbedjuju se iz budeta Republike Srbije ili budeta autonomne pokrajine odnosno jedinica lokalne samouprave. Vlada, odnosno ministarstvo nadleno za
oblast u kojoj se ostvaruju osnovni ciljevi udruenja
(kao i organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave) dodeljuje sredstva na osnovu sprovedenog
javnog konkursa i zakljuuje ugovore o realizovanju
odobrenih programa sa udruenjima (nansijske subvencije). U mnogim zemljama sveta, ova sredstva ine
veinski izvor nansiranja udruenja i drugih organizacija civilnog drutva, te je postojanje transparetnog
mehanizma dodele i korienja ovih sredstava od posebnog znaaja za rad udruenja.

Koje su obaveze udruenja u oblasti finansijskog poslovanja?

Udruenje vodi poslovne knjige, sainjava nansijske
izvetaje i podlee vrenju revizije nansijskih izvetaja, u skladu sa propisima o raunovodstvu i reviziji. Godinji obrauni i izvetaji o aktivnosti udruenja
podnose se lanovima udruenja na nain utvren statutom.

ta se smatra programima od javnog interesa?

Programi od javnog interesa naroito se smatraju programi u oblasti socijalne zatite, borako invalidske
zatite, zatite lica sa invaliditetom, drutvene brige o
deci, zatite interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije i izbeglica, podsticanje nataliteta, pomoi starima,
zdravstvene zatite, zatite i promovisanja ljudskih
i manjinskih prava, obrazovanja, nauke, kulture, informisanja, zatite ivotne sredine, odrivog razvoja,
zatite ivotinja, zatite potroaa, borbe protiv korupcije, kao i humanitarni programi i drugi programi u
kojima udruenje iskljuivo i neposredno sledi javne
potrebe.

Ko je primalac imovine udruenja u sluaju prestanka

udruenja?
Primalac imovine udruenja u sluaju prestanka udruenja je domae nedobitno pravno lice koje je osnovano radi ostvarivanje istih ili slinih ciljeva, i koje je
navedeno u statutu udruenja, osim u sluaju prestanka udruenja koje je u vreme stupanja na snagu
ovog zakona koristilo imovinu u drutvenoj, odnosno
dravnoj svojini.

Koja je dunost udruenja koja su dobila sredstva za

podsticanje programa od javnog interesa?

Kada je Republika Srbija, odnosno jedinica lokalne samouprave primalac imovine?

Udruenja su duna da najmanje jedanput godinje

uine dostupnim javnosti izvetaj o svom radu i o obimu i nainu sticanja i korienja sredstava, a taj izvetaj dostavljaju davaocu sredstava.

Republika Srbija postaje vlasnik imovine udruenja, a

korisnik imovine jedinica lokalne samouprave na ijoj
je teritoriji bilo sedite udruenja, ako se u trenutku
prestanka udruenja ne moe postupiti na nain
utvren zakonom ili statutom udruenja, ili ako
udruenje prestaje na osnovu odluke o zabrani rada,
nakon sprovedenog postupka likvidacije, ili statutom
nije odreen nain raspolaganja imovine posle prestanka udruenja.

Kako se moe koristiti imovina udruenja?

Polazei od principa neprotnosti (nedobitnosti),
imovina udruenja koristi se iskljuivo za ostvarivanje statutarnih ciljeva udruenja. Imovina udruenja
se zato ne moe deliti njegovim lanovima, osnivaima, lanovima organa udruenja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima. Izuzetak od
ovog pravila ine davanja u vidu prigodnih primerenih
nagrada, naknada opravdanih trokova nastalih radi
ostvarivanje statutarnih ciljeva udruenja, kao to su
putni trokovi, dnevnice ili trokovi prenoita, ugovorene teretne obaveze i isplatu zarada zaposlenih. Za
povredu odredbi o korienju imovine Zakon predvia
i prekrajne sankcije za udruenje i odgovorno lice u
udruenju.

Kakva je sudbina nepokretnosti u drutvenoj svojini na

kojima pravo korienja imaju drutvene organizacije,
udruenja i savezi registrovani po ranijim zakonima?
Osnovno pravilo je da nepokretnosti u drutvenoj
svojini na kojima pravo korienja imaju drutvene
organizacije, udruenja ili oblici povezivanja udruenja (savezi), sa seditem na teritoriji Republike Srbije
(u daljem tekstu: drutvene organizacije), danom stupanja na snagu ovog zakona postaju sredstva u dravnoj svojini na kojima pravo korienja ima jedinica
21

sporazumom, delovala u Republici Srbiji na osnovu

potvrde koju je izdavalo Ministarstvo spoljnih poslova, to je stvaralo brojne tekoe u njihovom delovanju.

lokalne samouprave na ijoj se teritoriji nepokretnosti nalaze. Drutvene organizacije koje su do dana
stupanja na snagu ovog zakona imale pravo korienja
na nepokretnostima u dravnoj svojini, odnosno na
nepokretnostima koje po sprovedenom sudskom postupku postanu dravna svojina, nastavljaju sa faktikim korienjem ovih nepokretnosti pod uslovima
koji ne mogu biti nepovoljniji od uslova kakvi su bili
do dana stupanja na snagu novog zakona. Jedinica
lokalne samouprave na ijoj se teritoriji nalaze nepokretnosti na kojima pravo korienja imaju drutvene
organizacije ima pravo da otkae dalje korienje nepokretnosti, ako drutvena organizacija ne uskladi svoj
rad sa odredbama ovog zakona u propisanom roku, kao
i u sluaju kada nepokretnosti koristi suprotno nameni
ili ciljevima utvrenim statutom.

ta se smatra stranim udruenjem?

Zakon po prvi put ureuje postupak upisa i brisanja
iz registra predstavnitva stranog udruenja, ime se
stvaraju uslovi za njihov transparentan rad i delovanje.
Pod stranim udruenjem podrazumeva se udruenje
sa seditem u drugoj dravi, osnovano po propisima
te drave radi ostvarivanja nekog zajednikog ili opteg interesa ili cilja, a ije delovanje nije usmereno na
sticanje dobiti, meunarodno udruenje (udruenje
koje je osnovano saglasno odredbama odgovarajuih
konvencija i drugih meunarodnih instrumenata), ili
druga strana odnosno meunarodna nevladina organizacija sa dobrovoljnim lanstvom osnovana radi
ostvarivanja nekog zajednikog ili opteg interesa ili
cilja, koje nije usmereno na sticanje dobiti.

Da li i kada nepokretnosti u drutvenoj svojini na kojima su drutvene organizacije imale pravo korienja
prelaze u svojinu odnosno susvojinu ovih organizacija?

Da li strano udruenje moe osnovati predstavnitvo u

Srbiji?

Drutvene organizacije koje su koristile nepokretnosti

u drutvenoj svojini do dana stupanja na snagu Zakona, postaju vlasnici odnosno suvlasnici nepokretnosti, srazmerno udelu u kojem su same uestvovale
u nansiranju nepokretnosti sopstvenim sredstvima,
pod kojima se podrazumevaju sredstva ostvarena od
dobrovoljnih lanarina, poklona, donacija, legata i na
drugi zakonom dozvoljeni nain. Meutim, pod sopstvenim sredstvima ne podrazumevaju se sredstva
koja su takve organizacije ostvarile na osnovu vrenja
poverenih ovlaenja ili druga sredstava ostvarena iz
budeta nekadanjih drutvenopolitikih zajednica.
Svojinska prava na nepokretnostima utvruju se u postupku pred nadlenim sudom.

Da. Strano udruenje moe osnovati predstavnitvo,

kancelariju i drugi organizacioni oblik delovanja na
teritoriji Republike Srbije (RS). Zapravo, osnivanje
predstavnitva, odnosno njegov upis u registar je
preduslov delovanja stranog udruenje na teritoriji
Srbije. Ove zakonske odredbe treba tumaiti tako da
je otvaranje predstavnitva uslov za trajno ili trajnije
delovanje stranog ili meunarodnog nevladinog nedobitnog udruenja u Republici Srbiji. Meutim, nema
pravnih prepreka da strano udruenje ad hoc deluje
na podruju Republike Srbije, bez otvaranja predstavnitva (na primer, uee na seminarima, okruglim stolovima, prezentacijama, dostava humanitarne
pomoi u vanrednim kriznim situacijama, organizovanje odgovarajuih kola i radionica, itd).

Kakva je sudbina nacionalizovane imovine drutvenih

organizacija koja su ranije bila u njihovoj svojini?
Takve drutvene organizacije ostvaruju svoja prava
na nepokretnostima u drutvenoj odnosno dravnoj
svojini po osnovu zakona kojim se ureuje denacionalizacija.

ta je potrebno za registraciju predstavnitva stranog

udruenja?
Odredbe Zakona koje se odnose na upis u Registar i
rad udruenja primenjuju se i na upis u registar i rad
stranog udruenja, odnosno njegovog predstavnitva,
ako zakonom ili meunarodnim ugovorom nije drugaije utvreno.

Kakva je sudbina pokretne imovine u drutvenoj svojini na kojoj pravo korienja imaju drutvene organizacije?
Pokretna imovina postaje imovina u svojini drutvenih organizacija.

Za upis predstavnitva stranog udruenja u Registar

potrebna je prijava. Uz prijavu je neophodno podneti
i sledee dokumente: 1) overenu fotokopiju akta i overen prevod akta o registraciji udruenja u matinoj dravi ili overenu fotokopiju potvrde (izjave), overene od
strane suda i javnog belenika da udruenje ima prema
pravu matine drave status pravnog lica i bez upisa
u registar i overen prevod potvrde (izjave); 2) overenu
fotokopiju odluke i overen prevod odluke nadlenog
organa stranog udruenja o otvaranju predstavnitva
u Republici Srbiji; 3) overen dokument i overen prevod
dokumenta matine drave iz koga se utvruje ko su

IX. UPIS U REGISTAR I DRUGA PITANJA

OD ZNAAJA ZA RAD PREDSTAVNITVA
STRANOG UDRUENJA
Kao to smo ve napomenuli, Zakonom se ureuje poloaj i delovanje stranih udruenja. Pre stupanja Zakona na snagu, poloaj i delovanje stranih udruenja,
odnosno njihovih predstavnitava, nije bilo zakonski
regulisano; ova su udruenja, osim ako nisu bila obuhvaena dravnim bilateralnim ili multilateralnim
22

osnivai udruenja koje osniva predstavnitvo u Republici Srbiji; 4) overenu odluku i overen prevod odluke o
licu ovlaenom za zastupanje i predstavljanje stranog
udruenja; 5) overenu fotokopiju isprave o identitetu
tog lica i prijavu prebivalita, odnosno boravita u Republici Srbiji i 6) fotokopiju i overen prevod statuta ili
odgovarajueg akta koji sadri podatke o seditu i unutranjoj organizaciji predstavnitva stranog udruenja
na teritoriji Republike Srbije.

Kada predstavnitvu stranog udruenja moe biti zabranjen rad i ko donosi odluku o zabrani rada?
Predstavnitvo stranog udruenja ima pravo da deluje slobodno na teritoriji Republike Srbije, ako njegovi
ciljevi i delovanje nisu u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, ovim zakonom, meunarodnim ugovorima koje je zakljuila Republika Srbija i drugim propisima. Postupak za zabranu rada predstavnitva
stranog udruenja pokree se na predlog Vlade, Republikog javnog tuioca, ministarstva nadlenog za poslove uprave, ministarstva nadlenog za oblast u kojoj
se ostvaruju ciljevi udruenja ili Registratora stranih
udruenja. Odluku o zabrani rada predstavnitva stranog udruenja donosi Ustavni sud.

Kome se podnosi prijava za upis stranih udruenja?

Registar stranih udruenja vodi Agencija za privredne
registre kao povereni posao preko Registratora stranih
udruenja. Sadrinu i nain upisa i voenja Registra
blie ureuje ministar nadlean za poslove uprave.
Prema tome, prijava za upis predstavnitva stranog
udruenja podnosi se Registratoru stranih udruenja,
odnosno Agenciji za privredne registre.

Da li su postojea strana udruenja, koja su poela

sa delovanjem u Republici Srbiji pre poetka primene ovog zakona, duna da se preregistruju i u kom
roku?

Koji podaci se upisuju u Registar stranih udruenja?

Da. Ona su duna da svoje delovanje usaglase sa

odredbama Zakona i da podnesu prijavu za upis u
Registar stranih udruenja, sa potrebnim dokumentima u roku od tri meseca od poetka primene
Zakona. U sluaju da strano udruenje ovako ne postupi, Registrator stranih udruenja donosi reenje o
prestanku njegovog rada. Protiv ovog reenja moe se
izjaviti alba Ministru. Reenje Ministra je konano i
protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.

U Registar stranih udruenja upisuju se sledei podaci:

1) naziv i skraeni naziv stranog udruenja; 2) drava u
kojoj je strano udruenje osnovano i sedite tog udruenja u toj dravi; 3) naziv organizacionog oblika stranog udruenja; 4) adresu sedita predstavnitva stranog udruenja u Republici Srbiji i njegovih ogranaka;
5) vreme za koje je predstavnitvo stranog udruenja
osnovano; 6) ime i prezime lica ovlaenog za zastupanje i predstavljanje stranog udruenja u Republici
Srbiji; 7) prebivalite i jedinstveni matini broj graana ako se radi o dravljaninu Republike Srbije, odnosno boravite u Republici Srbiji i broj putne isprave i
dravu izdavanja putne isprave ako se radi o stranom
dravljaninu; 8) ciljeve stranog udruenja; 9) zabeleku
o pokretanju postupka za zabranu rada predstavnitva
stranog udruenja i zabranu rada predstavnitva stranog udruenja i 10) broj i datum donoenja reenja o
upisu, promeni podataka i brisanju iz Registra stranih
udruenja.

Da li se reenje o upisu i brisanju predstavnitva stranog udruenja mora objaviti i o ijem troku?
Reenje o upisu i reenje o brisanju predstavnitva
stranog udruenja iz Registra stranih udruenja objavljuju se u Slubenom glasniku Republike Srbije, o
troku stranog udruenja.
Ko odgovara za obaveze koje je predstavnitvo stranog udruenja preuzelo u pravnom prometu?
S obzirom da predstavnitvo, kancelarija i drugi organizacioni oblici nemaju status pravnog lica, predstavnitvo stranog udruenja ne moe zakljuivati ugovore
u svoje ime i za svoj raun, ve samo u ime i za raun
stranog udruenja niti moe da ima aktivnu ili pasivnu legitimaciju u sudskom postupku. Isto tako, ono
ne raspolae sopstvenom imovinom, sva sredstava sa
kojima raspolae predstavljaju imovinu stranog udruenja.

U kojim sluajevima dolazi do prestanka rada stranog

udruenja i brisanja iz registra stranih udruenja?
Predstavnitvo stranog udruenja prestaje i brie se iz
Registra stranih udruenja iz sledeih razloga: 1) ako
je strano udruenje prestalo sa radom; 2) ako je strano udruenje odluilo da predstavnitvo prestane sa
radom; ili 3) ako je predstavnitvu stranog udruenja
zabranjen rad odlukom Ustavnog suda.

Na koji nain predstavnitva stranog udruenja obezbeuju sredstva za svoj rad?

Ko donosi reenje o brisanju predstavnitva stranog

udruenja iz registra?

Predstavnitvo stranog udruenja moe iz inostranstva unositi nansijska sredstva za rad predstavnitva
i za ostvarivanje svog programa u skladu sa zakonom
kojim se ureuje oblast deviznog poslovanja. Predstavnitvo stranog udruenja moe, posle izmirenja
svih dospelih poreskih i drugih obaveza u Republici
Srbiji, izneti neutroena nansijska sredstva u skla-

Reenje o brisanju predstavnitva iz Registra donosi

Registrator stranih udruenja. Protiv ovog reenja
moe se izjaviti alba ministru nadlenom za poslove
uprave, a protiv reenja Ministra se moe pokrenuti
upravni spor.

23

 Koja pitanja treba da budu regulisana novim statutom udruenja?

du sa zakonom kojim se ureuje devizno poslovanje

kako u toku svog redovnog obavljanja delatnosti, tako
i u sluaju prestanka sa radom. Osim toga, predstavnitvo stranog udruenja moe privremeno da uveze
predmete i opremu koji su potrebni za njegov rad i da
ih iznese iz Republike Srbije u skladu sa carinskim propisima i propisima o spoljnotrgovinskom poslovanju.

Kako treba sprovesti postupak usaglaavanja statuta?

Koja dokumenta se podnose uz prijavu za upis usklaivanja u registar?
Koje obaveze imaju ve registrovane organizacije u postupku preregistracije i u kom roku?

Koji se propisi primenjuju na zaposlene u predstavnitvu stranog udruenja?

Obaveze organizacija registrovanih po do sada vaeim zakonima1, kao i posledice neizvravanja tih obaveza, predviene su prelaznim i zavrnim odredbama
novog Zakona o udruenjima. Te organizacije su dune da:

Na strance zaposlene u predstavnitvima stranog

udruenja primenjuju se propisi kojima se ureuje
kretanje i boravak stranaca a na dravljane Republike Srbije koji su zaposleni u predstavnitvima stranog
udruenja primenjuju se propisi Republike Srbije.

usklade svoj statut i druge opte akte sa odredbama tog zakona i

da Agenciji za privredne registre podnesu prijavu za
upis usklaivanja u registar.

X. USAGLAAVANJE STATUTA
REGISTROVANIH ORGANIZACIJA SA NOVIM
ZAKONOM (PREREGISTRACIJA)

Rok za izvravanje ovih obaveza je 18 meseci od poetka primene novog Zakona. S obzirom da je predvieno da Zakon poinje da se primenjuje danom isteka
tri meseca od njegovog stupanja na snagu2, organizacije imaju rok od ukupno 21 meseca da izvre potrebne pripreme i prijave usaglaavanje statuta nadlenom
organu.

Da li je potrebna preregistracija ve registrovanih drutvenih organizacija, udruenja graana i njihovih saveza?

Stupanjem na snagu Zakona o udruenjima izvrene su znaajne promene u pogledu regulative koja se
odnosi na osnivanje i pravni poloaj udruenja, upis
i brisanje iz registra, lanstvo i organe, statusne promene i prestanak rada, kao i druga pitanja znaajna za
rad udruenja. Te promene uslovljavaju i potrebu da se
statuti i drugi opti akti postojeih organizacija (drutvenih organizacija, udruenja graana i njihovih saveza), koje su registrovane po do sada vaeim zakonima,
usklade sa novim Zakonom i da se, u propisanom roku,
Agenciji za privredne registre podnese prijava za upis
usklaivanja.

Kakve su posledice neusaglaavanja statuta u propisanom roku?

Organizacije registrovane po ranije vaeim zakonima
koje ne usaglase svoje statute sa novim Zakonom i ne
prijave to usaglaavanje u propisanom roku gube status pravnog lica. Po sprovedenom postupku likvidacije one se reenjem Registratora briu iz Registra, a
njihova preostala imovina prelazi na lica odreena
statutom, odnosno Zakonom.

Posledice neusaglaavanja normativnih akata organizacije sa novim Zakonom su takve da u velikoj meri
opravdavaju izraz preregistracija koji se koristi u kolokvijalnom govoru, iako se taj termin ne pominje u
Zakonu. Naime, uskladjivanje statuta i drugih optih
akata se prijavljuje i upisuje u Registar, a organizacije
koje to ne uine u propisanom roku se briu iz Registra, gube status pravnog lica i sa njihovom imovinom
se postupa na isti nain kao i sa imovinom udruenja
koje je prestalo da postoji.

I pored toga to gubitak statusa pravnog lica, za razliku

od ranije vaeih zakona (po kojima je registracija bila
uslov da bi udruenje, odnosno drutvena organizacija, uopte moglo da deluje), ne povlai automatski i zabranu delovanja udruenja3, neizvravanje ove obaveze
1 Drutvene organizacije, udruenja graana i njihovi savezi, osnovani i registrovani prema Zakonu o drutvenim organizacijama i udruenjima graana (republikom zakonu iz 1982. godine, po kojem su
za registraciju bili nadleni organi unutranjih poslova), kao i drutvene organizacije i udruenja graana osnovana prema Zakonu o
udruivanju graana u udruenja, drutvene organizacije i politike
organizacije koji se osnivaju za teritoriju SFRJ (savezni zakon iz 1990.
godine) i upisana u Registar koji je vodilo Ministarstvo za dravnu
upravu i lokalnu samoupravu.

Dakle, nesumnjivo je da preregistraciju organizacije treba kvalitetno pripremiti i blagovremeno izvriti.

Zbog toga u ovom odeljku pokuavamo da odgovorimo
na neka pitanja koja e se postaviti u toku rada na izvravanju ovog posla:
ta treba da urade registrovane organizacije i u kom
roku?
Kakve su posledice neusaglaavanja statuta u propisanom roku?
Kako pripremiti i izvriti usaglaavanje statuta organizacije sa novim zakonom?

2 Zakon stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja

u Slubenom glasniku Republike Srbije, a poinje da se primenjuje
od 22. oktobra 2009. godine.
3 S obzirom na to da je po novom Zakonu registracija dobrovoljna, brisanje iz registra i prestanak svojstva pravnog lica ne povlai
i obavezu da organizacija prestane sa radom. U tom sluaju se na
nju shodno primenjuju pravila o graanskom ortakluku. Vano je
napomenuti i to da su i takva udruenja vezana zabranom delovanja
usmerenog na nasilno ruenje ustavnog poretka i naruavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, krenje zajemenih ljudskih

24

moe imati ozbiljne posledice u odnosu na budui rad

udruenja. Naime, kako je navedeno i u Obrazloenju
uz Predlog Zakona, pravni ivot udruenja poinje sa
sticanjem statusa pravnog lica. Status pravnog lica,
koji udruenje stie upisom u Registar, prua udruenju niz prednosti. Stoga su uslovi za nesmetani rad i
delovanje najveeg broja aktivnih udruenja neraskidivo vezani upravo za potrebu da udruenje ima status
pravnog lica, zbog ega je blagovremeno usaglaavanje
statuta i podnoenje prijave nadlenom organu od bitnog znaaja za nastavak rada udruenja.

i b, dok je stvar procene organizacije da li e tu priliku

iskoristiti i za neke druge izmene statuta, za kojima se
ukazala potreba u toku dosadanjeg rada organizacije
(na primer, u odreenim situacijama je konstatovano
da statut jasno ne regulie ovlaenje za donoenje nekih odluka, da su neka reenja nejasna ili nepraktina,
i sl.), ili za koje se smatra da bi bile od koristi za bolje
regulisanje odnosa i uspeniji rad organizacije.

Kako pripremiti i izvriti usaglaavanje statuta organizacije sa novim zakonom?

Imajui u vidu da usaglaavanje statuta sa novim zakonom nije od znaaja samo za ispunjavanje formalne
obaveze od koje zavisi dalji status pravnog lica, nego i
za dalji rad udruenja, vano je da ovaj osnovni normativni akt bude to kvalitetnije pripremljen, jer je to
od bitnog znaaja za njegovu primenu i u krajnjoj liniji
za ostvarivanje ciljeva udruenja. Stoga smatramo da
je potrebno da se ovde navedu neka osnovna uputstva
koja mogu organizacijama da pomognu u izvravanju
ovog sloenog zadatka.

U svakom sluaju, jasan odgovor na pitanje koje i kakve

izmene su potrebne moe znatno da olaka pripremu
novog statuta i odluivanje o njegovom usvajanju.

Termin usaglaavanje statuta podrazumeva vrenje

odreenih izmena i dopuna osnovnog normativnog
akta organizacije, odnosno dopunu statuta odredbama
koje su po novom Zakonu obavezne a postojei statut
ih ne sadri, kao i izostavljanje ili izmenu odredaba
koje nisu u saglasnosti sa novim Zakonom. Meutim,
na prvi pogled, izgleda da se zakonodavac opredelio
za to da usaglaavanje treba izvriti putem usvajanja
integralnog teksta novog statuta, s obzirom da je u
Zakonu navedeno da treba dostaviti novi statut. Sutinski, u najveem broju e se raditi o delimino izmenjenom i preienom tekstu starog statuta (tj. statutu
u kom su izmenjene samo pojedine odredbe a onda je
usvojen u integralnom tekstu).

Prilikom donoenja bilo kog normativnog akta, pa i

statuta udruenja, treba obezbediti odreene pretpostavke, od kojih su najvanije sledee:
Da statut bude donet od strane onog organa organizacije koji je ovlaen za donoenje takvog akta, prema odredbama vaeeg statuta;

U praksi bi se moglo postaviti i pitanje kako treba da

postupi registrovano udruenje iji je statut u potpunosti u skladu sa odredbama novog zakona. S obzirom
da je Zakonom izriito propisano da, pored ostalih dokumenata, treba dostaviti i dva primerka novog statuta, smatramo da i u ovom sluaju udruenje treba
da dostavi novi statut, u kom bi bila izmenjena samo
preambula (pozivanje na novi zakon) i prelazne i zavrne odredbe (odredbe o prestanku vaenja starog i
stupanju na snagu novog statuta).

Da prilikom donoenja statuta bude sprovedena odgovarajua procedura za njegovo donoenje, predviena odredbama vaeeg statuta;
Da statut ima odgovarajui sadraj, tj. da se njegovim
odredbama reguliu sva ona pitanja zbog ijeg se regulisanja on donosi (ali i da se istim ne reguliu ona
pitanja za koja donosilac nije ovlaen) i da sadraj
bude jasan svakome, da bi se izbegli mogui nesporazumi u njegovoj primeni;

Prilikom izrade novog (ili izmena postojeeg) statuta,

naroito treba odgovoriti na sledea pitanja:
a) Da li su statutom regulisana sva pitanja koja se po
novom zakonu moraju regulisati?
b) Da li statut organizacije sadri neka reenja koja nisu
u skladu sa novim zakonom, pa ih treba promeniti ili
potpuno izostaviti ?
c)Da li treba izvriti i neke druge izmene statuta?
d) Koje druge opte akte treba usaglasiti sa novim zakonom i izmenama statuta?

Da se jasno odredi vremensko vaenje statuta, tako

da bude jasno od kada poinje njegova primena i da
se, ako donoenjem jednog normativnog akta prestaje da vai drugi akt, to jasno navede. 4
Koja pitanja treba da budu regulisana novim statutom
udruenja?
Zakonom su utvrena pitanja koja se obavezno moraju
urediti statutom udruenja, a ostavljena je i mogunost
da se statutom urede i druga pitanja od znaaja za rad
udruenja.

Naravno, za ispunjavanje obaveze usaglaavanja statuta sa novim zakonom bitna su pitanja navedena pod a

Ako uporedimo obavezan sadraj statuta prema novom Zakonu sa odgovarajuim odredbama zakona po
kojima su registrovana postojea udruenja i drutvene organizacije, moe se zakljuiti da je vei broj pita-

ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti,

mrnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili
drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, zikim, psihikim ili drugim karakteristikama i sposobnostima. Stoga je Zakonom
izriito predviena i mogunost pokretanja i voenja postupka za
zabranu rada udruenja koje nema status pravnog lica.

4 Potpunija uputstva u vezi sa pripremom normativnih akata mogu

se nai u brouri Pravni vodi za NVO, koja je dostupna na adresi:
www.crnps.org.rs

25

nja koja se obavezno ureuju statutom predvien u sva

tri zakona, to znai da ne postoji obaveza da se menjaju odredbe koje se odnose na ta pitanja. Iako se formulacije u novom Zakonu donekle razlikuju5, moe se zakljuiti da, sa aspekta usaglaavanja odredbi statuta sa
novim Zakonom, nije neophodna izmena odredaba
o nazivu i seditu udruenja, ciljevima i aktivnostima,
unutranjoj organizaciji, postupku za izmene i dopune statuta, zastupanju udruenja, lanstvu, organima
udruenja i nainu odluivanja, peatu i drugim javnim oznakama udruenja.

obavlja) privrednu ili drugu delatnost kojom se stie

dobit, to pitanje mora da bude regulisano statutom, jer
je obavljanje takve delatnosti koja nije predviena statutom kanjivo kao privredni prestup.
Na kraju, treba pomenuti i to da je ranijim zakonima
bila predviena obaveza da se statutom regulie nain
raspolaganja imovinom u sluaju prestanka rada organizacije, ali nije izriito bilo propisano ogranienje u
pogledu lica koje se moe odrediti kao primalac imovine. Iako veina statuta registrovanih organizacija to
pitanje regulie na nain koji nije suprotan odredbi novog zakona, postoje i drugaiji sluajevi (na primer, u
nekim statutim se predvia podela preostale imovine
osnivaima ili lanovima udruenja). U takvim sluajevima tu odredbu treba izmeniti i usaglasiti sa novim
zakonom. Takoe, novim zakonom je predvien i nain postupanja sa imovinom udruenja u sluaju kada
statutom to nije predvieno, to znai da se ova odredba moe i izostaviti iz statuta (u tom sluaju e imovina
udruenja postati imovina Republike Srbije, s tim to
e pravo korienja pripasti jedinici lokalne samouprave na ijoj je teritoriji bilo sedite udruenja).

Neka pitanja koja su se morala regulisati prema ranije vaeim zakonima sada ne treba ili nisu obavezna
da budu regulisana statutom. Na primer, s obzirom da
se ovaj Zakon odnosi iskljuivo na udruenja, oblik
udruivanja se ne mora uopte navoditi u statutu. Meutim, registrovane drutvene organizacije
treba da izostave (ili eventualno izmene) odredbu o
obliku udruivanja, s obzirom da taj oblik udruivanja ne postoji u novom Zakonu (niti u novom Ustavu
Republike Srbije). Iz statuta drutvenih organizacija
i udruenja trebalo bi (ako to ve nije uinjeno) izostaviti i druge odredbe koje su bile vezane za stari
ustavni sistem i republiki zakon, kao to su, na primer, odredbe o ostvarivanju optenarodne odbrane i
drutvene samozatite.

Kako treba sprovesti postupak usaglaavanja statuta?

Kako je ve pomenuto, postupak pripreme predloga
novog statuta i njegovog usvajanja treba u potpunosti
sprovesti u skladu sa odredbama vaeeg statuta koje
se odnose na njegovo menjanje. Naime, u tom postupku treba potovati odredbe vaeeg statuta o tome ko
moe da predloi izmene, odnosno donoenje novog
statuta, koji je organ nadlean za odluivanje o novom
statutu, koji je kvorum potreban za punovano odluivanja i kojom veinom se moe usvojiti novi statut.
Podrazumeva se da sve faze sprovoenja tog postupka
treba uredno dokumentovati i u zapisnicima sa sednica odgovarajuih organa tano i jasno konstatovati sve
injenice koje su od znaaja za punovano odluivanje
(datum i mesto odravanja sednica, dnevni red, broj
prisutnih lanova organa, predloene odluke, tok glasanja i donete odluke).

Neka pitanja, koja su sada preciznije regulisana Zakonom, treba regulisati statutom samo ako organizacija
eli da ista budu regulisana drugaije od osnovnog
reenja predvienog odgovarajuom zakonskom
odredbom (na primer, sastav skuptine i njena ovlaenja, pa i sam naziv tog organa, rokovi odravanja
redovne sednice skuptine, nain sazivanja vanredne
sednice skuptine).
Takoe, prilikom priprema usaglaavanja statuta treba
razmotriti da li isti treba da regulie i neka od pitanja
koja po Zakonu nisu obavezna, ali koja treba regulisati
statutom ako se organizacija tako opredeli. Tako, ako
udruenje eli da koristi naziv na jeziku i pismu nacionalne manjine i/ili stranom jeziku, da ima i koristi
skraeni naziv6, da ima i koristi znak, logotip ili druge
simbole, ta pitanja moraju biti regulisana statutom.
Statutom se moraju regulisati i ovlaenja skuptine
ako se ona razlikuju od optih pravila utvrenih Zakonom, kao i sastav, ovlaenja i odgovornosti, nain
izbora, trajanje mandata i nain odluivanja drugih
organa ako ih udruenje ima. Posebno treba naglasiti da, ako udruenje neposredno obavlja (ili planira da

U preambuli novog statuta treba se pozvati na odredbe

Zakona koje se odnose na sadraj statuta i na obavezu
usaglaavanja sa novim Zakonom, kao i na odredbe ranijeg statuta koje se odnose na postupak izmena istog
i navesti koji je organ i kada doneo (novi) statut, a u
zavrnim odredbama utvrditi prestanak vaenja starog i stupanje na snagu novog ili izmenjenog statuta
udruenja.
Kako treba regulisati pitanje neaktivnih lanova u postupku preregistracija?

5 Videti tabelu u prilogu 1.

6 S obzirom na to da stari zakoni nisu sadrali odredbu o upisu u registar skraenog naziva i naziva udruenja na stranom jeziku, znatan
broj registrovanih udruenja ih koristi u zvaninoj komunikaciji i kad
nisu utvreni statutom. Kako je novim zakonom izriito predvieno
da se naziv i skraeni naziv udruenja upotrebljavaju u pravnom saobraaju u obliku u kome su upisani u registar, prilikom usaglaavanja statuta treba obratititi panju na utvrivanje skraenog naziva i
naziva na stranom jeziku, ako udruenje eli da ih koristi u pravnom
prometu.

Jedna od znaajnih novina koji donosi novi Zakon o

udruenjima jeste mogunost da se udruenje osnuje
i deluje sa samo tri osnivaa (zika ili pravna lica).
Odredbe prethodnog republikog i saveznog zakona
koje su ureivale pravni status udruenja zahtevale su
najmanje deset punoletnih graana koji imaju bira26

ko pravo za osnivanje udruenja. U praksi, ponekad

se deavalo da se udruenje osniva uz pomo prijatelja ili roaka, kako bi se ispunio zakonom predvieni
cenzus, iako ova lica nisu aktivno uestvovala u radu
udruenja i njegovih organa (ve su se samo formalno vodili kao lanovi). Novi Zakon stvara uslove da se
prestane sa ovom praksom, odnosno da udruenje ine
samo oni lanovi koji zaista uestvuju u radu organa
udruenja i njegovim aktivnostima. To e svakako doprineti transparentnijem radu udruenja. U tom cilju,
ukoliko se doista radi o udruenju u kojem postoje i
samo formalni (neaktivni) lanovi, neophodno je preduzeti nekoliko radnji:

S obzrom da je u toku postojanja organizacije mogue

da su, pored prvog reenja o upisu u registar, donoena i reenja o upisu promena podataka, preporuljivo je
da se uz prijavu podnesu kopije svih reenja (posebno
ako je izvrena promena podataka zbog kojih je dolo
do prenosa upisa na novi registarski list i novi redni
broj).
Iako je organizacija duna da uredno uva svu dokumentaciju o registraciji (i o svom radu), korisno je znati
da se kopija reenja o upisu u registar, u sluaju da je
ono izgubljeno ili oteeno, moe pribaviti od Agencije
za privredne registre.
to se tie odluke o izboru zastupnika udruenja,
treba priloiti vaeu odluku donetu u skladu sa statutom. Ako je prilikom donoenja novog statuta izabran,
odnosno imenovan novi zastupnik (ili je, u skladu sa
novim statutom izabrano, odnosno imenovano isto ili
drugo lice), tu novu odluku treba priloiti uz prijavu za
upis usklaivanja u registar.

Organa koji je prema odredbama vaeeg statuta

nadlean da odluuje o pitanju prijema i iskljuenja
iz lanstva treba onim lanovima koji nisu redovno
uestvovali u radu organ udruenja (pre svega, skuptine) da poalje pismeni zahtev da se izjasne da li
ele da ostanu lanovi udruenja, osim ako vaeim
statutom nije predviena neka druga procedura kojom se ureuje ovo pitanje. Radi pravne sigurnosti
(i eventualnog sudskog postupka), poeljno je da se
ovaj zahtev poalje preporuenom potom i elektronski.

Ministar za dravnu upravu i lokalnu samoupravu doneo je Pravilnik o sadrini i nainu upisa i voenja Registra udruenja i Pravilnik o sadrini, nainu upisa i
voenja Registra stranih udruenja koji su objavljeni u
Slubenom glasniku RS, broj 80/09. Navedenim pravilnicima ureeni su i sadrina i izgled prijava za upis
udruenja i predstavnitva stranih udruenja u registar, ali i druge prijave kao npr. za upis saveza u Registar, promene podataka u registru, brisanje iz registra,
upis uskladjivanja. Obrasci ovih prijava su odtampani
uz pravilnike i ine njihov sastavni deo.

(Neaktivnim) lanovima udruenja treba ostaviti

primeren rok (na primer, tri nedelje) da se izjasne o
svom lanstvu, ukoliko takav rok nije propisan vaeim statutom. U obavetenju treba navesti da se
utanje smatra negativnim odgovorom. Dakako, u
sluajevima vie sile (na primer, ako se neki lan nalazi u bolnici), taj se rok moe produiti.

Pomenuti Pravilnici sa prateim obrascima se mogu

nai u Annexima 2 i 3 Vodia.

Nakon okonanja ovog postupka, nadleni organ donosi odluku o prestanku lanstva onih lica koja su se
izjasnila da vie ne ele da budu lanovi udruenja,
ili koji nisu odgovorili na pismeni poziv. Na sazivanje
sednice o kojoj se odluuje o ovom pitanju i nain
glasanja takoe se primenjuju odredbe starog statuta.
Podnoenje prijave za upis usklaivanja u registar
Nakon usvajanja teksta statuta usaglaenog sa novim
zakonom, udruenje treba da Agenciji za privredne registre podnese popunjenu prijavu za upis usklaivanja
u Registar, uz koju se prilau:
reenje o upisu u Registar drutvnih organizacija i
udruenja graana odnosno u Registar udruenja,
drutvenih organizacija i politikih organizacija;
akt o izboru zastupnika udruenja;
overenu fotokopiju line karte zastupnika udruenja,
odnosno saveza ako ona ne sadri podatak o prebivalitu i adresi i potvrdu o prebivalitu/ overena fotokopija putne isprave i potvrda o boravitu;
dva primerka teksta novog statuta;
druge akte donete u postupku usklaivanja.
27

PRILOG 1.

UPOREDNI PREGLED SADRAJA STATUTA

NOVI ZAKON

STARI SAVEZNI ZAKON

STARI REPUBLIKI ZAKON

naziv i sedite udruenja;

naziv i sedite;

naziv, sedite i podruje na kome

ostvaruje aktivnost organizacija,
odnosno udruenje

ciljevi udruivanja i nain njihovog ostvarivanja;

oblik udruivanja (udruenje,
drutvena organizacija, politika
organizacija)
unutranja organizacija;

ciljevi i sadraj aktivnosti i poslova

oblast ostvarivanja ciljeva;

ciljevi radi kojih se osniva

unutranja organizacija,

organi, njihova ovlaenja, sastav, nain izbora organi organizacije i njihova prai opoziva, trajanje mandata i nain odluivanja; va, obaveze i odgovornosti;

oblici i nain organizovanja

organi u organizaciji, odnosno

udruenju i njihova prava, dunosti i
odgovornosti;

nain izbora organa i trajanje mandata lanova organa i nosilaca funkcija u

organizaciji, odnosno udruenju
postupak za izmene i dopune statuta i postu- nain donoenja izmena i dopuna nain donoenja izmena i dopuna stapak donoenja i izmena drugih optih akata
statuta;
tuta i donoenje drugih optih akata
udruenja, ako ih donosi
organizacije, odnosno udruenja
zastupanje udruenja;
zastupanje i predstavljanje;
zastupanje i predstavljanje drutvene
organizacije, odnosno udruenja,
ostvarivanje javnosti rada;
nain obavetavanja javnosti o
obavetavanje lanova; nain ostvarivanja javnosti rada;
radu i o sticanju i raspolaganju
sredstvima;
uslovi i nain ulanjivanja i prestanka lanstva; uslovi i nain ulanjivanja i prelanstvo u organizaciji, odnosno
prava, obaveze i odgovornost lanova;
stanak lanstva i prava, obaveze i udruenju i njihova prava, obaveze i
odgovornosti lanova;
odgovornosti
nain sticanja sredstava za ostvarivanje ciljeva sticanje, korienje i raspolaganje sredstva organizacije, odnosno
udruenja
i raspolaganje sredstvima, ukljuujui i odred- sredstvima;
be o privrednoj ili drugoj delatnosti kojom se
stie dobit, ako je udruenje obavlja;
nain odluivanja o statusnim promenama i
prestanku rada;
postupanje sa imovinom udruenja u sluaju
nain raspolaganja imovinom u
nain raspolaganja sredstvima orgaprestanka rada;
sluaju prestanka rada;
nizacije, odnosno udruenja u sluaju
njenog prestanka
postupak usvajanja finansijskih i drugih izvetaja;
izgled i sadrina peata;
javne oznake organizacije (naziv,
peat, amblem i dr.)
nain odluivanja o udruivanju udruivanju u saveze organizacija,
odnosno udruenja;
u saveze organizacija i druge
oblike udruivanja i ulanjivanje u
meunarodne organizacije;
pitanjima o kojima se lanovi lino
izjanjavaju i nain tog izjanjavanja
vrenju nadzora nad radom organa
donoenju programa aktivnosti
ostvarivanju optenarodne odbrane i
drutvene samozatite

28

NOVI ZAKON

STARI SAVEZNI ZAKON

Druga pitanja utvrena zakonom:

- nain sazivanja skuptine i nain rada i donoenja odluka (lan 22. stav 9)
- nain izbora/imenovanja lica ovlaenog za
zastupanje (lan 23. stav 1)
- organ ovlaen za pokretanje postupka za
naknadu tete (lan 25. stav 2)
- nain podnoenja godinjih obrauna i izvetaja lanovima udruenja (lan 39. stav 2)
Pitanja ije regulisanje zavisi od odluke udruenja:
- da li e se naziv udruenja koristiti i na jeziku
i pismu nacionalne manjine i/ili u prevodu na
jedan ili vie stranih jezika (lan 13. st. 4. i 5)
- da li udruenje ima skraeni naziv (lan 14)
- da li udruenje ima znak, logotip ili druge
simbole (lan 18)
- da li se sastav i ovlaenja skuptine razlikuju
od optih pravila utvrenih lanom 22.
- da li udruenje ima i druge organe i koje (sastav, ovlaenja i odgovornosti, nain izbora,
trajanje mandata, nain odluivanja) (lan 24)
- da li e udruenje obavljati privrednu i drugu
delatnost kojom neposredno stie dobit

29

STARI REPUBLIKI ZAKON

Annex 1. Modeli akata potrebnih za registraciju

Model osnivakog akta

U skladu sa odredbama l. 10. i 11. Zakona o udruenjima (Slubeni list RS, br.51/09),
na osnivakoj skuptini odranoj <datum> u <mesto>, usvojen je sledei

OSNIVAKI AKT

Osnivai: <navesti imena i prezimena i prebivalite osnivaa zikih lica, odnosno

nazive i sedita osnivaa pravnih lica> osnivaju udruenje <navesti naziv udruenja,
mesto u kom se nalazi sedite i adresu udruenja>.
Udruenje se osniva radi ostvarivanja sledeih ciljeva <navesti oblast ostvarivanja ciljeva
i ciljeve, u skladu sa odgovarajuim odredbama statuta udruenja>.
Za zastupanje udruenja ovlaen/a je: <navesti ime i prezime i adresu lica ovlaenog za
zastupanje udruenja>.
Osnivai:
1. <ime i prezime>, <jedinstveni matini broj graana>, <potpis>
2. < ime i prezime>, <jedinstveni matini broj graana>, <potpis >
3. < ime i prezime>, <jedinstveni matini broj graana>, <potpis >

NAPOMENE:
Potrebno je najmanje tri osnivaa. Udruenje moe da ima i vie od tri osnivaa i u tom sluaju se svi oni
navode u osnivakom aktu.
Udruenje moe imati jedno ili vie lica ovlaenih za zastupanje, to se regulie statutom.
Ako je neko od osnivaa strani dravljanin, umesto JMBG navesti broj putne isprave i dravu izdavanja
putne isprave.
Za osnivae pravna lica treba navesti naziv, matini broj i poreski identi kacioni broj (PIB) pravnog lica,
ime, prezime i JMBG zastupnika tog pravnog lica i potpis zastupnika, a pored tih podataka dodati i otisak
peata pravnog lica.

30

Model Zapisnika sa osnivake skuptine Verzija A.

ZAPISNIK
SA OSNIVAKE SKUPTINE UDRUENJA GRAANA ZELENA TRAVA (GREEN GRASS )
U skladu sa lanom 11. stav 2. Zakona o udruenjima (Slubeni glasnik RS br. 51/09) i lanom 9. stav 1.
taka 4 Pravilnika o sadrini, nainu upisa i voenja Registra udruenja, na osnovu slobodne volje grupe
graana okupljenih u Osnivakom odboru, pristupilo se odravanju Osnivake Skuptine Udruenja
graana Zelena trava (Green Grass).
Osnivaki odbor Udruenja u sastavu:
1. _______________________________________________________________________
2. _______________________________________________________________________
3. _______________________________________________________________________
4. _______________________________________________________________________
5. _______________________________________________________________________
6. _______________________________________________________________________
7. _______________________________________________________________________
8. _______________________________________________________________________
9. _______________________________________________________________________
sazvao je Osnivaku skuptinu udruenja na dan ___________ godine sa poetkom u 18 asova. Zasedanje
Osnivake skuptine odrano je u Beogradu, u ulici _______________
Inicijator, ___________________, nakon to je utvreno da Osnivakoj skuptini prisustvuju svi osnivai,
otvorio/la je zasedanje osnivake Skuptine i predloio/la dnevni red na usvajanje.
Osnivaka skuptina je jednoglasno usvojila sledei dnevni red:
1. Izbor predsedavajueg Osnivake skuptine i zapisniara;
2. Zadaci i ciljevi udruenja graana Zelena trava (Green Grass) i donoenje akta o osnivanju
Udruenja;
3. Predstavljanje Predloga Statuta udruenja, diskusija o Predlogu statuta i
usvajanje Statuta;
4. Izbor organa udruenja;
5. Izbor predsednika i podprecednika upravnog odbora;
6. Razno.

Rad Osnivake skutine

Prisutni osnivai, jednoglasno su usvojili, da predsedavajui Osnivake skuptine bude __________________
a zapisniar ___________________.
Predsedavajui Osnivake skuptine _____________________, odrao/la je uvodnu re o zadacima i ciljevima
Udruenja i proitala je prisutnim osnivaima Predlog osnivakog akta Udruenja i stavila ga na glasanje.
Svi prisutni glasali su za usvajanje osnivakog akta Udruenja graana Zelena Trava (Green Grass).
Predsedavajui Osnivake skuptine _______________proitao/la je i obrazloila Predlog statuta, a zatim je

31

stavila Predlog statuta na glasanje. Statut Udruenja je usvojen jednoglasno.

Nakon usvajanja odluka, Osnivaka skuptina je pristupila izboru organa Udruenja
Organi udruenja, pored skuptine udruenja koga ine svi lanovi je upravni odbor koga ine tri lana i
nadzorni odbor koga ine dva lana.
Za lanove Upravnog odbora izabrani su:
1. _______________________________________________________________________
2. _______________________________________________________________________
3. _______________________________________________________________________
Za lanove nadzornog odbora izabrani su:
1. _______________________________________________________________________
2. _______________________________________________________________________

Nakon izbora organa udruenja Zelena trava, osnivaka skuptina je prekinuta na 30 minuta, kako bi
izabrani lanovi Upravnog odbora, na prvoj sednici predloili predsednika upravnog odbora.
Na prvoj sednici upravnog odbora za predsednika je predloen ________________ a za potpredsednika
_______________. Nakon zavretka prve sednice upravnog odbora, nastavljena je Osnivaka skuptina,
na kome su uesnici Osnivake skuptine jednoglasno izabrali predloene kandidate za predsednika i
podpredsednika Uprvnog odbora.
Za predsednika upravnog odobora, koji je istovremeno i zastupnik udruenja, izabran/a je
____________________ iz _____________ ulica _____________. Za podpredsednika upravnog odbora
izabran je/a je __________________ iz _____________ ulica _____________.
Uesnici Osnivake skuptine su aplauzom pozdravili izbor _________________ za predsedavajueg
upravnog odbora i zastupnika udruenja, i podpredsednika upravnog odbora.
Poto se u okviru 5. take razno, niko od prisutnih nije javio za re, Osnivaka skuptina zavrena u 20.30
minuta.

U Beogradu, ______________ godine.

Zapisniar,

Predsedavajui
Osnivake skuptine

__________________

______________________

32

Model Zapisnika sa osnivake skuptine Verzija B.

ZAPISNIK
SA OSNIVAKE SKUPTINE UDRUENJA GRAANA ZELENA TRAVA
(GREEN GRASS )

Osnivaka skuptina udruenja <navesti naziv udruenja> odrana je <datum> sa poetkom u - - asova u
<mesto>. Skuptini prisustvuju: <navesti imena i prezimena prisutnih lica>.
Inicijator, ___________________, otvorio/la je zasedanje osnivake Skuptine i predloio/la sledei dnevni
red:
1. Izbor predsedavajueg Osnivake skuptine i zapisniara;
2. Zadaci i ciljevi udruenja graana Zelena trava (Green Grass) i donoenje akta o osnivanju Udruenja;
3. Predstavljanje Predloga Statuta udruenja, diskusija o Predlogu statuta i usvajanje Statuta;
4. Izbor lica ovlaenog za zastupanje udruenja.
Dnevni red je jednoglasno usvojen.

Rad Osnivake skutine

1. Prisutni osnivai, jednoglasno su usvojili predlog da predsedavajui Osnivake skuptine bude
__________________ a zapisniar ___________________.
2. Predsedavajui Osnivake skuptine _____________________, odrao/la je uvodnu re o zadacima i
ciljevima Udruenja i proitao/la predlog osnivakog akta Udruenja i stavilo/a ga na glasanje. Osnivai
su jednoglasno usvojili osnivaki akt Udruenja.
3. Predsedavajui Osnivake skuptine _______________proitao/la je i obrazloila Predlog statuta, a zatim je stavila Predlog statuta na glasanje. Statut Udruenja je usvojen jednoglasno.
4. Nakon usvajanja odluka, Osnivaka skuptina je pristupila izboru lica ovlaenog za zastupanje udruenja, koji se, prema lanu 11. stav 1. Zakona o udruenjima, mora izabrati na osnivakoj skuptini. Predloeno je da se za ovlaenog predstavnika izabere <ime i prezime>. Predlog je jednoglasno usvojen, a
dogovoreno je da se drugi lanovi organa udruenja izaberu na narednoj sednici skuptine udruenja, u
skladu sa danas usvojenim statutom. Sednica je zakazana za <datum>.

U <mesto>, ______________ godine.

Zapisniar,

Predsedavajui Osnivake skuptine

__________________

___________________________

33

Model Akta o izboru zastupnika

U skladu sa lanom 11. stav 2. Zakona o udruenjima (Slubeni glasnik RS br. 51/09) Osnivaka skuptina
udruenja (navesti naziv udruenja), koja je odrana (datum) u (mesto)
donela je:

O D L U K U
o izboru _________________________________ ____________________________________,
(ime)

(prezime)

JMBG

, sa prebivalitem i adresom

___________________________, ___________________________________ __________

(mesto)

(ulica)

(broj)

za predsednika Upravnog odbora i lica ovlaenog za zastupanje udruenja

__________________________________________________________________________
(navesti naziv udruenja)

Osnivaka skuptina donela je odluku jednoglasno.

U ____________________, _____________
(mesto)

(datum)
Predsedavajui Osnivake skuptine

___________________________

Model izjave zakonskog zastupnika da maloletno lice moe biti osniva udruenja

Izjavljujem, da sam kao zakonski zastupnik (otac, majka, drugi zakonski zastupnik) starijeg
maloletnika _____________ iz _________________ ulica ________________ saglasan da imenovani
_________________ bude osniva udruenja graana Zelena trava.
Saglasnost dajem u skladu sa lanom 10. st. 3. Zakona u udruenjima (Slubeni glasnik RS br.
51/09).
U ____________ dana _________ godine.
ZAKONSKI ZASTUPNIK
MALOLETNOG LICA

_____________________
NAPOMENA: Ovu izjavu overava sud ili opstinska uprava

34

MODEL STATUTA
Uvodne napomene
Priloeni model statuta ima za cilj da pomogne novoosnovanim udruenjima u pripremi ovog osnovnog normativnog akta, kao i udruenjima graana i drutvenim organizacijama registrovanim po ranije vaeim zakonima
da usaglase svoje statute sa novim zakonom.
Stoga je ovaj model pripremljen kao integralni tekst statuta novog udruenja, ali se on moe koristiti i prilikom
usaglaavanja statuta registrovanog udruenja sa odredbama novog Zakona o udruenjima. Na odgovarajuim
mestima (preambula i zavrna odredba) data su i uputstva kako treba da glase pojedine formulacije u sluaju da
se radi o usaglaavanju statuta postojeeg udruenja.
Priloeni model statuta pripremljen je kao jednostavan model koji moe da poslui kao osnova u pripremi statuta udruenja. To znai da su istim regulisana sva ona pitanja koja, saglasno odgovarajuim odredbama novog
zakona, treba regulisati statutom, i to na nain koji se najee primenjuje u praksi. Modelom nisu razraene
specinosti koje se odnose na neke posebne tipove organizacija (na primer, udruenja sa velikim brojem lanova i predstavnikom skuptinom, onih koje imaju redovne sopstvene prihode od privredne ili drugih delatnosti
kojima se stie dobit ili prihode od imovine, kao ni onih koja vre odreena javna ovlaenja). Takoe, ovim
modelom nisu obraena pitanja koja su specina samo za ona udruenja koja imaju zaposlena lica i direktora/
izvrnog direktora (u kom sluaju treba regulisati nain imenovanja i razreavanja tog lica, trajanje mandata i
druga potrebna pitanja; uobiajeno je da u takvom sluaju to lice a ne predsednik upravnog odbora, zastupa
udruenje u pravnom prometu).
Drugim reima, priloeni model treba koristiti kao primer koji treba prilagoditi potrebama svakog konkretnog
udruenja, njegovim ciljevima i planiranom nainu ostvarivanja tih ciljeva.
U skladu sa odredbama l. 10, 11. i 12. Zakona o udruenjima (Slubeni list RS, br.51/09), na osnivakoj skuptini odranoj <datum>, usvojen je sledei7

STATUT
UDRUENJA ZELENA TRAVA
lan 1.
4) organizuje prosvetne radnike i druge strunjake za
rad na edukaciji dece i omladine u oblasti zatite ivotne sredine i za sprovodjenje aktivnosti na zatiti i
ureenju prirode;
5) organizuje volonterske akcije za ienje i zatitu
prirode, poumljavanje i ozeljenjavanje ugroenih
delova naselja i njihove okoline;
6) sarauje sa univerzitetima, kolama, strunim udruenjima i drugim organizacijama u zemlji i inostranstvu koje se bave zatitom ivotne sredine.

Udruenje Zelena trava (u daljem tekstu: Udruenje) je dobrovoljno, nevladino i neprotno udruenje,
osnovano na neodreeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti zatite ivotne sredine.
lan 2.
Ciljevi Udruenja su: unapreivanje zatite ivotne
sredine, edukacija graana, a posebno dece i mladih o
znaaju uvanja i zatite ivotne sredine, organizovanje aktivnosti na rehabilitaciji ugroenih podruja, kao
i javno zalaganje za promenu navika u pogledu korienja i uvanja prirodnih resursa i u pogledu postupanja
sa otpadnim materijalima.

lan 4.
Naziv Udruenja je: Udruenje Zelena trava.

lan 3.

Naziv Udruenja na engleskom jeziku je: Association

Green grass.

Radi ostvarivanja svojih ciljeva Udruenje naroito:

1) prikuplja i obrauje naunu i strunu literaturu u
oblasti zatite ivotne sredine i odrivog razvoja;
2) organizuje, samo ili u zajednici sa drugim organizacijama, strune skupove, savetovanja, seminare i druge oblike edukacije u oblasti zatite ivotne sredine;
3) objavljuje knjige i druge publikacije o pitanjima koja
se odnose na zatitu ivotne sredine, u skladu sa zakonom;

Udruenje ima sedite u <mesto>.

Udruenje svoju delatnost ostvaruje na teritoriji Republike Srbije.
lan 5.
lan Udruenja moe biti svako lice koje prihvata ciljeve Udruenja i Statut i podnese prijavu za ulanjenje
Upravnom odboru Udruenja

7 Ako se radi o novom statutu ve postojeeg udruenja, koji se donosi radi usaglaavanja sa novim zakonom, u preambuli statuta treba se
pozvati na l. 12. i 78. Zakona o udruenjima, kao i na odredbe vaeeg statuta koje se odnose na postupak za izmene statuta ili za usvajanje
novog statuta.

35

Sednicu skuptine saziva predsednik Upravnog odbora, pisanim obavetenjem o mestu i vremenu odravanja skuptine i predlogu dnevnog reda. Sednicom
predsedava lice koje bude, javnim glasanjem, izabrano
na poetku sednice.

Maloletno lice sa navrenih 14 godina ivota moe se

ulaniti u udruenje uz prilaganje overene izjave njegovog zakonskog zastupnika o davanju saglasnosti.
Za lice mlae od 14 godina iz stava 1. ovog lana prijavu podnosi njegov zakonski zastupnik.

Skuptina:
1) donosi plan i program rada;
2) usvaja Statut, kao i izmene i dopune Statuta;
3) usvaja druge opte akte Udruenja;
4) bira i razreava lanove Upravnog odbora;
5) razmatra i usvaja, najmanje jednom godinje, izvetaj Upravnog odbora;
6) razmatra i usvaja nansijski plan i izvetaj;
7) odluuje o visini lanarine za sledeu godinu;
8) odluuje o statusnim promenama i prestanku rada
udruenja.

lan 6.
Odluku o prijemu u lanstvo donosi Skuptina i o tome
bez odlaganja obavetava podnosioca prijave.
lan moe istupiti iz lanstva davanjem pisane izjave o
istupanju. Za istupanje maloletnog lana nije potrebna
saglasnost zakonskog zastupnika.
lanstvo u Udruenju moe prestati zbog due neaktivnosti lana, nepotovanja odredaba ovog statuta ili
naruavanja ugleda Udruenja.
Odluku o prestanku lanstva donosi Skuptina, na
obrazloeni predlog Upravnog odbora.

Skuptina punopravno odluuje ako je prisutna najmanje jedna polovina lanova sa pravom glasa.

lanu se mora omoguiti da se izjasni o razlozima

zbog kojih je podnet predlog za donoenje odluke o
prestanku njegovog lanstva u Udruenju.

Skuptina odluuje veinom glasova prisutnih lanova.

lan 7.

Za odluku o izmenama i dopunama Statuta, statusnim

promenama i prestanku rada Udruenja neophodna je
dvotreinska veina glasova prisutnih lanova.

Punoletni lan Udruenja ima pravo da:

1) ravnopravno sa drugim lanovima uestvuje u
ostvarivanju ciljeva Udruenja;
2) neposredno uestvuje u odluivanju na Skuptini,
kao i preko organa Udruenja;
3) bira i bude biran u organe Udruenja;
4) bude blagovremeno i potpuno informisan o radu i
aktivnostima Udruenja.

lan 10.
Upravni odbor je izvrni organ Udruenja, koji se stara
o sprovoenju ciljeva udruenja koji su utvreni ovim
Statutom.
Upravni odbor ima pet lanova (alternativno: tri lana), koje bira i opoziva Skuptina.

Maloletni lan udruenja ima prava iz ta. 1. i 4. stava

1. ovog lana. Maloletni lan sa navrenih 14 godina
moe prisustvovati sednici Skuptine i uestvovati u
raspravi, ali nema pravo glasa.

Mandat lanova Upravnog odbora traje etiri godine i

mogu se ponovo birati na istu funkciju.
Upravni odbor iz reda svojih lanova bira predsednika
i zamenika predsednika.

lan je duan da:

1) aktivno doprinosi ostvarivanju ciljeva Udruenja;
2) uestvuje, u skladu sa interesovanjem, u aktivnostima Udruenja;
3) plaa lanarinu;
4) obavlja druge poslove koje mu poveri Upravni odbor.

lan 11.
Predsednik Upravnog odbora zastupa Udruenje u
pravnom prometu i ima prava i dunosti nansijskog
nalogodavca.
Zamenik predsednika je ovlaen da, u otsustvu predsednika upravnog odbora, zastupa Udruenje i potpisuje sva nansijska i novana dokumenta u ime Udruenja.

lan 8.
Organi Udruenja su Skuptina, Upravni odbor i Nadzorni odbor.

lan 12.

lan 9.

Upravni odbor:
1) rukovodi radom Udruenja izmeu dve sednice
Skuptine i donosi odluke radi ostvarivanja ciljeva
Udruenja;
2) organizuje redovno obavljanje delatnosti Udruenja;
3) poverava posebne poslove pojedinim lanovima;
4) donosi nansijske odluke;

Skuptinu Udruenja ine svi njegovi punoletni lanovi.

Skuptina se redovno sastaje jednom godinje. Vanredna sednica Skuptine moe se zakazati na obrazloeni
predlog Upravnog odbora, kao i na inicijativu najmanje
jedne treine lanova skuptine. Inicijativa se podnosi
Upravnom odboru u pisanom obliku i u njoj se moraju
navesti pitanja ije se razmatranje predlae.
36

5) odluuje o pokretanju postupka za izmene i dopune

Statuta, sopstvenom inicijativom ili na predlog najmanje pet lanova Udruenja i priprema predlog izmena i dopuna, koji podnosi Skuptini na usvajanje;
6) odluuje o pokretanju postupka za naknadu tete
u sluajevima iz lana 25. stav 2. Zakona o udruenjima i, po potrebi, odreuje posebnog zastupnika
udruenja za taj postupak;
7) odluuje o drugim pitanjima za koja nisu, zakonom
ili ovim statutom, ovlaeni drugi organi Udruenja.

lan 18.
Udruenje moe pribavljati sredstava i od kotizacije za
seminare i druge oblike obrazovanja iz oblasti zatite
ivotne sredine, kao i prodajom sekundarnih sirovina
prikupljenih tokom realizacije akcija za ienje ivotne sredine ili proizvoda nastalih u okviru edukativnih
radionica, kao i drugih oblika srodnih privrednih delatnosti koje udruenje obavlja.

Upravni odbor punovano odluuje ako je prisutno

najmanje jedna polovina lanova, a odluke donosi veinom glasova svih lanova.

Dobit ostvarena obavljanjem privredne i druge delatnosti moe se koristiti iskljuivo za ostvarivanje ciljeva
udruenja, ukljuujui i trokove redovnog rada Udruenja i sopstveno uee u nansiranju odreenih projekata.

lan 13.

lan 19.

Nadzorni odbor kontrolie nansijsko poslovanje

Udruenja i o uoenim nepravilnostima, bez odlaganja, obavetava Upravni odbor.

Udruenje prestaje sa radom odlukom Skuptine, kada

prestanu uslovi za ostvarivanje ciljeva Udruenja, kao i
u drugim sluajevima predvienim zakonom.

Nadzorni odbor ima tri lana koje bira Skuptina.

Mandat lanova nadzornog odbora traje etiri godine i
mogu biti ponovo birani.

lan 20.
U sluaju prestanka rada, imovina Udruenja prenee
se na <navesti kome e pripasti imovina u sluaju prestanka rada>.8

Nadzorni odbor podnosi izvetaj na svakoj sednici

Skuptine.

lan 21.

lan 14.

Udruenje ima peat okruglog oblika na kojem je u

gornjoj polovini ispisano: Udruenje Zelena trava,
u donjoj polovini: Association Green grass, a u sredini <naziv mesta u kom se nalazi sedite Udruenja>.9

Rad Udruenja je javan.

Upravni odbor se stara o redovnom obavetavanju
lanstva i javnosti o radu i aktivnostima Udruenja,
neposredno ili putem internih publikacija, odnosno
putem saoptenja za javnost, ili na drugi primereni nain.

lan 22.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim statutom neposredno e se primenjivati odredbe Zakona o udruenjima.

Godinji obrauni i izvetaji o aktivnosti udruenja

podnose se lanovima na sednici skuptine udruenja.
lan 15.

Predsedavajui
osnivake skuptine Udruenja

Radi ostvarenja svojih ciljeva Udruenje uspostavlja

kontakte i sarauje sa drugim udruenjima i organizacijama u zemlji i inostranstvu.

________________________

Udruenje moe pristupiti meunarodnim udruenjima za zatitu ivotne sredine, o emu odluku donosi
Skuptina.

(ime i potpis)

lan 16.
Udruenje pribavlja sredstva od lanarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona, nansijskih subvencija
i na drugi zakonom dozvoljen nain.
lan 17.
Udruenje pribavlja sredstva prodajom svojih publikacija odnosno obavlja privrednu delatnost: 22110 izdavanje knjiga, broura, muzikih knjiga i drugih publikacija.
8 Pri formulisanju ove odredbe voditi rauna o ogranienjima predvienim u lanu 42. Zakona o udruenjima.

Uduenje moe poeti sa neposrednim obavljanjem

ove delatnosti tek nakon izvrenog upisa u Registar
privrednih subjekata.

9 Ako udruenje ima amblem ili druge javne oznake, u novom stavu
dati opis tih oznaka.

37

Annex 2. PRAVILNIK O SADRINI, NAINU UPISA I VOENJA REGISTRA UDRUENJA

26. 3. 29. 2. ( , 51/09),

,
I.
3

, ( : ).

4
.

2
:
1) ;
2) ( );
3) , ;
4) , ;
5) , ;
6) , ;
7) , ;
8) , ;
9) , ,
,

, ;
10) ,
;
11)
() , ;
12)
;
13) , ;
14) ;
15) ,
;
16) , ;
17)
, ;
18) , , ;
19) ;
20) ;
21) ;
22) .

, 1.
5
,

1 2.

.






.
3.
500 .
1. ,
1,
.
6

5. 3.
:
.
( : )
( : ).
7

,
.
38

,
,
,
.

9.
.

5. 3. ,

.

2.
11

( : ) .

II.
1.

,
.

8

.

() ,
, , .

,
.
() ,
, , .

12
:
1. ;
2. ;
3. ;
4. , ;
5. : , ,

,
;
6. ,
, ;
7.

.

9
:
1. ;
2. ,
, ;
3. ;
4. , ;
5.
: , ,
,
;
6. ,
, ;
7.
.

13
11. 1. ,
3,

.
12.
.

10
8. 1. ,
2,
39

3.

18

14

,
49. 2. . 6) 7) , .

,

.

19
:
1) 49. 2. . 1), 2), 3) 4) ;
2)
.

,

, , ,
.

5. 3. ,

.

20
18. ,
5,

.

15

19. .

.
:
1. ;
2. , ;
3.

.

21

.
5.

22

16

,
,

.

15. 1. , 4,
.

15.
2. .

23
,



.

4.
17

,


.

24

.

,
, ,
.
40


, , , .
30

6.
25

.
, .

29. 1.
:
1. , ,
;
2. , : ,
,
;
3. , , ,
;
4. ;
5. .

, ,
.
26
.
7.
27

.

31

,
.

29.
1. , 6,


.

28

.

30. .

III. ,

IV.
32
,

( , 45/90)
, ,
.

29
,

( , . 24/82, 39/83,
17/84, 50/84, 45/85 12/89 ,
. 53/93, 67/93 48/94), ,
,
,

( , 42/90
, . 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96
73/00-.)
.

33


, .
: 110-00-85/2009-07
, 24. 2009.

41

10

11

, ,
,


/

12

()

: __________

16

15

(
)

14

17

18

19

20

/
/

21

22

24

42

23

13

1)
( )

2)
( )

3)
( )

4)
( )

5)

6)
( )

7)

8)
( )

9)
( , ,
)

43

10) ( )
( )

11)
( )

12)

________________
()

__________________________________

_______________________

()

()

__________________________________
( )
()

__________________________________
( / )

__________________________________
( - )

:
1) ;
2) ,
,
;
4) - ;
5) ,
;
6) ;
7) ,

/
;
8) .

44

1)
( )

2)
( )

3)
( )

4)
( )

5)

6)
( )

7)

8)
( )

9)
( , ,
)

45

10) ( )
( )

11)
( )

12)

________________
()

__________________________________

_______________________

()

()

__________________________________
( )
()

__________________________________
( / )

__________________________________
( - )

:
1) ;
2) ;
3) - ;
4) ,
;
5) ;
6) ,

/
;
7) .

46

1) /
( / )

2) /
( )

3) /
( / )

4)

( )

/ ;
/ ;
/ ;
/ ;
/ ;
/ ;
/ ;
;
, / ;
( / / / );
/ ;
/ .
/

________________
()

__________________________________

_______________________

()

()

__________________________________
( )
()

__________________________________
( / )

__________________________________
( - )

:
1) ;
2)
, ;
3) .

47

/
1) /
( / )

2) /
( )

3) /
( / )

4) /

( / )

/
/ ;

/ -;
/ ;
( / / / ).

________________

()

__________________________________

_______________________

()

()

__________________________________
( )
()

__________________________________
( / )

__________________________________
( - )

:
1)
49. 2. . 1), 2), 3) 4) ;
2) /
.

48

,

,

1) /
( / )

2) /
( / )

3) /
( / )

4) /
( / )

5) /

6) /

7) /
( / )

8) /

9) /

49

( / )

10) /
( , ,
)

11) / (
)
( / / )

12)
( / )

13) /
( , )

________________

()

__________________________________

_______________________

()

()

__________________________________
( )
()

__________________________________
( / )

__________________________________
( - )

:
1)
, ,
;
2) / ;
3) ,
,
/
;
4) ;
5) _______________________________________________.
( )

50

Annex 3. PRAVILNIK O SADRINI, NAINU UPISA I VOENJA REGISTRA STRANIH UDRUENJA

60. 3. 63. 2. ( , 51/09),

,
I.
17) ;
18) .

1.
, ( : ).

3.

.
2.

:
1) ;
2) ;
3) ;
4) ;
5) ;
6) ;
7)
;
8)
;
9)
;
10)
,
,
;
11)
() ;
12) ;
13)
;
14) ;
15) ;
16) ;

4.

.
, 1.
5.

.

.



.
3.
500 .
1. ,
1,
.
6.

5. 3.
: .

( : )
( : ).
51

5)
,
;
6)

;
7)

.

7.

,

.
,

,
.

5. 3. ,

.

10.
8. 1.
2,

.

II.

9. .

1.

8.

.

2.

,

.

,

.

()
, ,

, .

,

, , ,
.

9.

5. 3. ,

.

11.

:
1)
()
();
2)
;
3)
;
4)
;

12.

.
:
1) ;
2)
,
;
3)

.
52

 13.

4.

12. 1. ,
3,

.

18.

,
,

.

12.
2. .
3.

14.

19.

,

.

,


.

,
,
, .

III.
20


, .

15.
, 68. 1. 3) ,
.

: 110-00-86/2009-07
,
24. 2009.

16.

:
1)
68. 1. . 1) 2) ;
2)

.

, ..

17.
15. ,
4,

.


16. .

53

10

,
,

11

()

12

13

14

15

16

17

18

54

: __________

__

1)
( )

2)
( )

3)
( )

4)

5)
( )

6)

7)

8)
( )
(
)

9)

55


( , ,
)

10)
(
)

________________

()

__________________________________

_______________________

()

()

__________________________________
( )
()

__________________________________
( / )

__________________________________
( - )

:
1)

()


();
2)

;
3)

;
4)

;
5)
,
;
6)


;
7)
.

56

1)
( )

2)
( )

3)
( )

4)
( )

5)
( )

;
;
;
;
;
;
;
;
.

________________
()

_________________________________

_______________________

()

()

__________________________________
( )
()

__________________________________
( / )

__________________________________
( - )

:
1) ;
2)
,
;
3)
.

57

1)
( )

2)
( )

3)
( )

4)
( )

5)
( )

;
.

________________

()

__________________________________

_______________________

()

()

__________________________________
( )
()

__________________________________
( / )

__________________________________
( - )

:
1)
68. 1. . 1) 2) ;
2)
.

58

Annex 4. Zakon o udruenjima

I.

4
.

1

, ,
, ,
.

, ,
,

,
.

6

.
.

, ,
, ,
,

,
.

7

( :
).
1.

.

,
, .

(, , , , ) .

,
, ,
,
, , , ,
.

9
,
,
.

II.

10

2.
.

,
,
.
59

14

.

3.
.

,
,
, .

13

11
,
.

, ,
.

.

: , ,
; ;
;
;
; ,
.

, ,

,
,
.

3. 2. .

,
() .

14

,
.

12

, ,
.

15

, .

:
; ,
; , ,
, , , ;
, ; ; ;
;
, ;

,
,
;
; ; ;
; .

16

.

,

.

17
.
60

 ,

.

21


.

18

, , .

22

,
.

.
.
.
,
,
,
, ,
, ,
.

III.

19

.

, .

,
.

,
14
,
14
.

, ,
,
.

30 .

3.
.
.

,
.

20

,

, ,
,
.

23

( :
), ,
.
.

1. .

1.

.
61

 ; , , ,
;
; ;
, ;
;
;
; ;
, .

24
.

25

,
, .

29

.
.

,
,
.

1. .
.

IV.

30

:
1)

;
2) , ,

;
3) , ;
4) ,
.

26
( : )
( :
), .
1.
.
, 1.
( : ).

27

31

( : ).

2. 4.
3. 2. ,

.

,
,
,
.

1.
.

, ,
- - .

28
: ,
;
; ; 62

32

37

30
.

,
:
1)
;
2) ;
3) ,
.

,

.
, 1. ,
,
,

.

33

2.
.

,
15 .

2. 3. .

. 1. 2. ,
.

, , , , .

34
, .

.

, ,

.

35

, .

38

(
: ) ,

.

V.

,

1.

.

36
,
, (
), , , , , .

1. :
, - ,
, ,
, , -

.
63

, ,
, , , , , , , , , ,
.

, , ,
,
.

.

, , , , ,
1. ,
.

. 1. 2.

( , , ),
.

. 1 - 4.
.

42

, ,

.

.
1.

, .

1.
.

6.
, , .

43
,
,
,

, ,

.

39
, , .

.

1.

,
,

.

40
.

,

.

44
.

41

45

.

VI.

.
64

 , (
).

,
.

46

VII.

() (),
.

49

.

,
( ,
)
.

:
1) ,

30 ;
2) ,
;
3) ;
4) ,
, ;
5)
,


, ;
6) ;
7) .

.

.


( ), ,
.

,
.

47

.

2. 5) .

2.
5) .

,

.

2. . 1), 2), 3), 5) 6)

, .
.

48

.

2. 4. , 3. 2.
.

50

,
.

,

.

.
65

2.
4. ,
3. 2. .

1.

, 30 .

2. .

(, , ,
, ) .

51

54

, , ,
.

,

, .

1. ,
,
,

, ,
.

.

52


.

2.
49. 2. . 5) 6).

,
.

55

.

49. 2. . 1), 2), 3), 5) 6)

54. 2. .

,
.

,
, .

56

,

.

53

,
,
.

49. 2. . 1), 2) 3)
, 15


66

 ( : ), .

57

,
.

60


,
.

1.
.

1.
.

1.

.

, 1.
.

, , 1. ,
.

61
.

, ,

,
.

58



.

62
:
;

; ;

;
;
, ,
; ; ;
,
.

.
3. .

VIII.

59
, ,
,
,
,
,

.

63

, -

.
1. .
67

:


()


();

;

;


,
, ;

.

67

,
, ,
.

,
,
,
.

1. .

,
.

68

:
1/ ;
2/ ;
3/
.

64

, .


65

.
.

,
.

IX.

66

69

.

,
,
1. ,
.

70

.
68

4)

( 38. 6).

X.

71

1.
5.000 50.000
.

.

.

75
5.000 50.000


( 54. 1).

XI.

72
300.000 900.000

( 37. 2).

XII.
76
90 .
77

1. 30.000 90.000
.

73

78

50.000 500.000
:
1) ,
,
( 9);
2)
,
( 37. 2. 3);
3)
( 41);
4)
( 60. 1).

,
( , . 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85
12/89 , . 53/93, 67/93
48/94),
, ,
( ,
42/90 , . 24/94, 28/96
73/2000),
,
18 .

1.
5.000 50.000
.

79

74

,
78.

, ,
,

, .

50.000 500.000
:
1) ( 5);
2)
( 15);
3) 15 ( 33.
1);

,
1. 69

 ,
.

, ,
,
, .

2.
.

2.
. .

,
80. 81. . 1. 2.
,

.

80

,
(), ( : ),
.

84



.

81

,
,

, , ,
.

85

78. 1. ,
.
86


, ,
.

1.


.
1.
.

1. ,
,
.

82



,

.

2.
. .
30


.

83

,
,


.

87

, ,
, 60
.

88

70


20. .
89


( , . 24/82, 39/83, 17/84, 50/84,
45/85 12/89 , . 53/93, 67/93
48/94) ,

(
, 42/90 , . 24/94,
28/96 73/2000),
, ,
.
67. 75. ( , . 56/80, 53/85, 30/89, 26/90
53/91) 60. 1. 2.
( , 6/02),
.
90


,
, 32.
4. .

71