Karl Kova

ATLANTIDA I MANU
Prevela: Nada kondri

Ljudi iz ove prie iveli su pre mnogo vremena u tako dalekoj prolosti da bi
morali da brojimo unazad 10.0001 godina da doemo do vremena kada su oni iveli na
Zemlji. U to vreme, pre 10.000 godina, svet je sasvim drugaije izgledao. Nije bilo sela
i gradova. Uopte nije bilo ljudi u celoj Evropi. Evropa je leala ispod debelog sloja
snega i leda. Danas se mnogo metara dubok sneg i led moe nai preko cele godine na
Severnom i Junom polu, ali pre 10.000 godina tako je bilo u Britaniji, Francuskoj,
Nemakoj, Norvekoj... Sve zemlje Evrope su bile prekrivene snegom i ledom tako da u
tom delu sveta niko nije iveo.
Ali bilo je i delova sveta gde je bilo toplije. Danas se izmeu Evrope i Amerike
protee ogromni, iroki okean. ak i najbrim brodovima treba etiri ili pet dana da
preu taj okean, dok je sporijim potrebno oko nedelju dana. Taj nepregledni okean, iji
se uzburkani talasi valjaju izmeu Evrope i Amerike, zove se Atlantik.
Pre 10.000 godina tamo je, u sred Atlantika, bilo ogromno ostrvo. Ono je bilo
mnogo vee od Britanskog ostrva, a kada je ostrvo vrlo veliko tada se vie ne naziva
ostrvo, tada se zove kontinent. Australija je, na primer, jedno takvo veliko ostrvo koje je
kontinent. Na mestu gde se danas nalaze beskrajne vode okeana leao je veliki kontinent
poznat pod imenom Atlantida. Ali njega vie tamo nema. Atlantida je nestala i sada ete
uti kako se to dogodilo.
Na Atlantidi nije bilo snega i leda. Tamo je bilo mnogo toplije. Rasle su biljke i
iveli su ljudi i ivotinje. Mislim da vam se ne bi mnogo svidelo da ste morali da ivite
na Atlantidi, jer je ceo kontinent bio prekriven cele godine vlanom, gustom maglom. Ti
magleni kovitlaci bili su takvi da ljudi Atlantide nikada nisu mogli da vide plavo nebo
ili jasno sunce. I oni sigurno nikada nisu mogli da vide dugu, jer se duga moe videti
samo kada je bar deo neba ist. Naravno da ljudima Atlantide nije smetala magla. Oni
su na nju navikli ba kao to su ljudi u Africi navikli na velike vruine.
Do sada ste uli da je ceo svet bio drugaiji. Sneg i led je pokrivao Evropu, a
veliki kontinent Atlantida bio je obavijen maglom. Ljudi koji su iveli na Atlantidi bili
su takoe drugaiji od nas u mnogo emu. Imali su moi koje mi vie nemamo, a koje
bismo mi nazvali magijskim. Imali su, na primer, mo da uine da biljke rastu bre ili
sporije.
Ljudi koji su priali ove prie, iveli su daleko u prolosti, pa emo pokuati da izraunamo koliko
je to daleko. Sada imate deset godina. Kada su vai roditelji imali deset godina? Pre otprilike 25
godina. A vai deka i baka su imali deset godina pre otprilike 50 godina. Vai pradeda i prababa imali
su deset godina pre 75 godina, a njihovi roditelji su imali deset godina pre 100 godina.
1

Samo pomislite kako bi to bilo lepo da dananji seljak moe da uini da njegov
rod bre raste, ili da zaustavi ito od klasanja kada mnogo dana pljuti kia. U nae
vreme seljak mora da eka na prirodu. Ne moe da ubrza ili da uspori rast biljaka na
svojim poljima. Ali pre 10.000 godina ljudi su imali takve moi koje danas vie ne
postoje kao to ni ceo kontinent Atlantide vie ne postoji.
Ljudi koji su iveli na Atlantidi takoe su mogli da koriste svoje moi da ubrzaju
rast ivotinja. Da ih uine malim ili velikim. Oni nisu imali pse ili make kakve mi
danas imamo, ali ako su hteli da njihova krava ljubimica bude veliine naeg psa mogli
su da uine da ostane tako mala. Ali ako su eleli kravu veliine slona mogli su da uine
da toliko poraste.
Naravno, ove divne moi mogle su biti i zloupotrebljene. Mogle su da se koriste
protiv drugih ljudi na vrlo surov nain. Vidite, na Atlantidi je bilo uobiajeno da kralj ili
neki bogat ovek ima mnogo robova. Tada su ljudi mogli da imaju robove i takvi robovi
nisu nikada mogli da napuste svog gospodara. Rob je pripadao svom vlasniku kao to
danas vo ili krava pripada seljaku. I ako je to odgovaralo kralju ili bogatau mogao je,
upotrebom takve arolije, da prekine rast ljudi do njihove normalne visine. Takav jedan
arobnjak mogao je, na primer, da zaustavi rast dece robova tako da ona ostanu mala
kao neki patuljci. Ako je kralj eleo velike ljude za vojnike ili telesnu gardu, on je
mogao da uini da deca duplo narastu. Ona su postajala divovi. Tako, vidite, upotreba
ovih moi donosila je mnogo patnje, jer je stvarno strano menjati normalnu veliinu i
oblik ljudskog tela.
Ali na Atlantidi je takoe iveo i jedan dobar i mudar ovek ije ime je bilo
Manu. Manu nikada nije koristio svoje magijske moi da bi menjao ljudski oblik. Bio je
vrlo tuan gledajui kako zloupotreba magije donosi veliku nesreu ljudima koji nisu
mogli da budu normalni i da porastu do svoje prirodne veliine i oblika.
Kada bi Manu bio tuan odlazio bi na obale jedne reice. Jednoga dana, dok je
sedeo na obali gledajui u vodu, ugledao je ribicu kako pliva tamo-vamo pokuavajui
da pobegne od jedne velike ribe. Manu nije voleo da gleda kako bilo koje bie pati, pa
se nagnuo nad vodu razmiljajui ta da radi i kako da pomogne. Tada se desila jedna
udna stvar. Ribica je progovorila. Dovikivala mu je: "Spasi me, zatiti me pa u te
nagraditi! Izvadi me iz vode, stavi me u bokal, odnesi me kui i nikada se nee
pokajati!"
Taman je velika riba zinula da proguta malu, kada je Manu zgrabi i izvadi iz
vode. Pourio je kui i stavio je u bokal svee vode. On ju je pazio i hranio i riba je brzo
rasla. Ubrzo je bokal bio tesan, pa ju je Manu premestio u veliki akvarijum. Ali ona je i
dalje rasla i kada je i akvarijum postao tesan riba je rekla: "Odnesi me do velike reke!"
Manu je odneo ribu, koja je sada bila prilino teka, do reke. Onda je riba rekla: "Doi
uskoro jer ja u jo rasti i trebae mi tvoja pomo." Kada je posle nekog vremena Manu
2

ponovo doao, ova izuzetna riba koja govori jo je vie porasla. I riba mu je rekla: "Ja
u uskoro biti toliko velika da u ako ovde ostanem ispuniti celu reku i preplaviti renu
obalu. elim da me odnese do okeana." Sada je to ve bio veliki teret jer je riba bila
ogromna. Manu je znao da to nije obina riba nego boji glasnik, tako da je inio sve to
bi mu ona rekla.
Kada je tu ogromnu ribu spustio u okean ona je rekla: "Dolo je vreme za tvoju
nagradu. Znaj sada, mudri Manu, da je velika Atlantida osuena na propast. Uskoro e
pasti kie kako nikada pre nisu padale. Nedeljama i mesecima e kia padati i padati i
padati. Vode svih reka i vode ovog okeana e strano narasti i potopie celu Atlantidu.
To e biti kraj arobnim moima koje su ljudi Atlantide tako zloupotrebili. Ali ti, mudri
Manu, poni da gradi veliku drvenu arku ili brod. A na taj brod moe da ukrca samo
one ljude koji nisu zloupotrebili magijske moi ili one koji te moi ni nemaju. Isto tako
mora poneti seme svake biljke. Onda kada tvoja drvena arka bude spremna ja u
ponovo doi da ti pomognem."
Manu je posluao i poeo da gradi veliku drvenu arku. Takoe je naao
mukarce i ene koji nisu zloupotrebili magijske moi, a i one koji te moi nisu ni imali.
I taman kad je zavrio poee kie i vode krenue da rastu.
Ali odakle je sva ta voda u vidu kie dola? Seate se svog onog snega i leda za
koji sam vam rekao da je pokrivao Evropu? Sada je sunce poelo da sija toplije nego
ikada pre. Sneg i led su poeli da se tope i mnogo se vode slilo u okean. Voda u obliku
pare dizala se u nebo, pojavili su se oblaci i iz njih je lila kia.
Kia je uporno padala i vode okeana su se dizale. Manu i ljudi koje je on okupio
pourili su do svoje drvene arke. A onda se riba ponovo pojavila, ali je sada bila velika
kao kit (a on je veliki kao kua). Riba je rekla: "Uzmi veliki konopac, zavei jedan kraj
za arku, a drugi za moj rep i ja u tebe i tvoje prijatelje odvesti do nove zemlje. Tamo
moete da zaponete nov ivot bez pomoi arolija koje su samo donele ljudima bedu."
Tako je to uraeno. Manu i njegovi ljudi su otplovili, vueni velikom ribom, dok
je padala neprekidna kia. Tako se desilo, ba kao to je riba rekla; vode okeana su rasle
i rasle sve vie i vie, sve dok cela Atlantida nije bila prekrivena vodom.
Od tada Atlantida lei duboko dole ispod okeana. I do dananjeg dana okean koji
je prekriva naziva se Atlantski okean. Toplota sunca koja je izazvala veliki potop takoe
je otopila sneg i led kojim je bila prekrivena Evropa, tako da su na njoj mogle da se gaje
biljke i mogli su da ive ljudi. Ali jo dugo vremena je bila nenaseljena i prekrivena
gustim umama.
Velika riba je odvela Manua i prijatelje ak do zemlje koja se zove Indija. To je
bilo dugo putovanje i trajalo je mesecima. Oni su otplovili po velikoj kii koja je
potopila Atlantidu, ali dok su putovali, kia je polako prestajala i oni su, po prvi put,
videli isto nebo. Manu i prijatelji su znali samo za vlane magle Atlantide, ali sada je
3

kia oprala maglu. Kada su se zaustavili videli su prvi put isto, bistro nebo, a iznad njih
kroz plavetnilo neba pruala se divna duga. Tako su sa velikom dugom iznad sebe Manu
i prijatelji stigli u Indiju.
Sada ako jedan od vas predstavlja sve desetogodinjake koji danas ive, a drugi
sve roditelje, sledei sve dede (kad im je bilo deset godina), sledei pradede, a sledei
ukundede, to e nas dovesti 100 godina unazad. Sada ako sledeih etvoro dece
predstavljaju jo etiri generacije, to je 200 godina. Sledeih etiri ini 300 godina,
sledeih etiri 400 godina, a jo etiri 500 godina i dvadesetoro dece.
Eto, tako vidite da nam treba etiri razreda od dvadesetoro dece da bi napravili
2.000 godina, to je vreme kada je Hrist iveo na Zemlji. Ali moramo ii jo dalje u
prolost ako hoemo da doemo do vremena o kome elim da vam govorim. Uzeemo
jo etiri razreda od dvadesetoro dece. To e nas odvesti sledeih 2.000 godina pre
Hrista, a sledeih etiri razreda ini 4.000 godina pre Hrista. Eto, da bi se izbrojalo
10.000 godina, bilo bi nam potrebno 400 dece ili dve kole kao to je ova naa.

Karl Kova (roen 1907. u Beu), razredni uitelj u valdorfskoj koli u Edinburgu, u kotskoj,
pisao je svakog dana svoje obimne zabeleke za glavne predmete, za svaki od prvog do osmog
razreda, da bi pomogao svojim kolegama u traganju za prigodnim materijalom. Ovo je jedan
od tih tekstova.
Mada je ovaj tekst namenjen uiteljima za rad na asu, treba imati u vidu da on predstavlja
nain na koji je odreeni uitelj uio odreenu decu. Ali sadraj pria, atmosfera koju je uitelj
Kova pokuao da stvori i narativni stil obezbeuju dragocene podatke, posebno za uitelja koji
prvi put predstavlja ovu temu. Sa novim valdorfskim kolama koje se pojavljuju, a sa malim
brojem iskusnih uitelja da u njima predaju, ovakav rad je neobino potreban.
Konano, nekoliko rei onima koji nisu upoznati sa valdorfskim obrazovanjem. Iznikla iz
pedagokog podsticaja austrijskog filosofa Rudolfa tajnera (1861-1924), valdorfska kola i
njen nastavni program cilja da probudi ne samo intelekt, nego mnogo vie. Valdorfske kole
svuda po svetu obrazuju celo bie deteta, tako da ono moe razviti svoj stvarni ljudski i duhovni
potencijal.