7.

MERNO REGULACIONE STANICE (MRS)

7.1. UVOD
Na putu od proizvodnje do eksploatacije gasa nalaze se stanice: kompresorska i mernoregulacione stanice (slika 7.1).

Slika 8.1. ematski prikaz transporta prirodnog gasa

Integrisani elementi i sklopovi potrebni za proces merenja i regulaciju pritiska ine

merno-regulacionu stanicu. Merno-regulacione stanice se u naelu mogu podeliti na:

glavne (GMRS)
potroake (MRS)
kune (KMRS).

Prema broju linija mogu se podeliti na:

jednolonijske i
vielinijske.

Merno-regulacione stanice mogu biti izgraene u graevinskom objektu ili na otvorenom

prostoru i moraju biti ograene zatitnom ogradom pri emu je rastojanje od drugih objekata
definisano propisima. Napr., ukoliko merno-regulaciona stanica ima protok od 30000 m3/h, mora
biti udaljena od stambenih zgrada minimalno 15 m. Objekat mora biti izgraen od negorivog
materijala, lake krovne konstrukcije sa vratima koja se otvaraju prema spoljanjoj strani objekta
radi rastereenja pritiska u sluaju havarije. Prostorija objekta u kojoj su ugraene gasne
instalacije mora biti odvojena od drugih prostorija objekta zidovima koji ne proputaju gas.
Otvori za provetravanje moraju biti postavljeni tako da spreavaju sakupljanje gasa u prostoriji.
Osnovna razlika glavne merno-regulacione stanice (sl. 4.2) od industrijske i reonske
sastoji se u tome to ona dobija gas iz magistralnog gasovoda i zbog toga mora da bude
opremljena instalacijom koja je proraunata na maksimalni mogui pritisak koji vlada u
magistralnom vodu, a sa druge strane treba da izvri redukciju pritiska na zahtevani radni pritisak
koji je potreban potroaima, odnosno

4. Merno-regulacione stanice

Slika 8.2. ematski prikaz glavne merno-regulacione stanice

Industrijska postrojenja 2

distributivnom sistemu. GMRS-u karakterie velika propusna sposobnost pa se zbog toga

priguivanje gasa u njima ostvaruje u nekoliko linija pri emu se na svakoj liniji postavlja
regulator pritiska velike propusne moi. Takoe, GMRS se razlikuje od ostalih stanica po
dopunskoj obradi gasa i potpunoj automatizaciji.

7.2. GLAVNA MERNO - REGULACIONA STANICA

Objekat glavne merno-regulacione stanice obuhvata, prema tehnolokoj funkciji (sl.7.2):

filter za preiavanje gasa od mehanikih primesa,

sigurnosni brzootvarajui ventil za runo reaktiviranje,
regulatore pritiska gasa,
nepovratni ventil na izlazu gasa,
manometre na ulazu i izlazu gasa,
mera protoka gasa,
ventile sigurnosti posle svakog stepena redukcije i regulacije,
opremu za zagrevanje, odorizaciju i ubacivanje metanola rezervoare za odorans,
metanol i kondenzat.

Predaja gasa potroakim centrima se obavlja u MRS, tu se meri predate koliine gasa i
sniavanje pritiska sa 20 65 bar (iz magistralnog gasovoda) na 12 15 bar (sl. 7.1).
Zadatak MRS je merenje protoka i regulacija pritiska. Ponekad se koriste RS
(regulacione stanice) u kojima se vri samo regulacija pritiska, bez merenja protoka. Osim toga,
ponekad se u stanici obavlja i zagrevanje gasa. Zagrevanje gasa se vri zbog njegovog hlaenja
(za 0,4 C po padu pritiska za 1 bar priblino) prilikom redukcije.
U stanici se moe raditi i odorizacija gasa. Gas koji se koristi, da bi se pri putanju
instalacije osetio u okolini, mora imati miris takvog intenziteta da ga ovek oseti pre
koncentracije petine podruja donje granice zapaljivosti. Sredstvo za odorizaciju je najee
merkaptan koji se dodaje 6 8 gr. na 100 m3 gasa. ema GMRS sa zagrevanjem, data je na
slici 7.2.
Za izbor MRS potrebno je poznavati:
izlazni pritisak,
ulazni pritisak, maksimalni i minimalni,
protok,
vrstu gasa,
nazivni prenik gasovoda na ulazu i
nazivni prenik gasovoda na izlazu.
MRS kod potroaa su po pravilu samostalni tehnoloki objekti mada mogu biti i drugog
oblika kao to su:
kiosci (prostor do 15 m3),
limeni ormani (prostor do 0,5 m3),
otvoreni prostor,
unutar zgrade (ako je pul.max manje od 4 bar),
podzemne.

4. Merno-regulacione stanice

4
7.2.1.

Zasuni

Zasuni (poz. 1, slika 7.2), pruaju neznatan otpor proticanju fluida. Oni se upotrebljavaju
za nominalne otvore od 40...1200 mm, a i vie, i pogodni su za visoke pritiske i temperature.
Glavne spoljne i prikljune mere zasuna date su u JUS M.C5.620.
Najprostiji zasun prikazan je na slici 7.3. Osnovni element zasuna je ploa koja ovde ima
oblik klina (nagib je izmeu 1: 8 i 1:15). Obrtanjem runog toka podie se navrtka, a s njom i
ploa koja se u poetku odie sa klizanjem pa posle odvaja od sedita (leita). Visina H
ovakvog zasuna je nepromenljiva, jer se toak ne podie pri otvaranju. Fino obraeni prstenovi
po obimu ploe, pritisnuti vretenom uz sedite, obezbeuju hermetinost zaptivne povrine.
Jednaki prstenovi nalaze se i u seditu s jedne i druge strane ploe. Prstenovi su ili utisnuti ili
uvaljeni u plou, a prave se od livenog gvoa za gas niskog pritiska, a od mesinga, bronze ili
specijalne legirane bronze za vodu ili paru. Zavojnica vretena nalazi se spolja kada postoji
opasnost od oksidacije. Materijal pojedinih delova zasuna slian je uglavnom materijalu koji se
uzima za ventile pod istim okolnostima.

Slika 8.3. Zasun sa ploom u obliku klina

Zasuni sa ploom u obliku klina koriste se za zatvaranje cevi koje provode vodu i gasove
pa i pare niskog pritiska i niske temperature. pri viim temperaturama ploa se nejednako iri i
lako moe da se zaglavi u seditu, nejednako irenje ploe moe uzrokovati nehermetinost.
7.2.2.

Regulator pritiska

Zadatak regulatora pritiska je da odrava konstantan izlazni pritisak gasa, odnosno, da ga

snizi prema potrebi i odrava u odreenim granicama, nezavisno od protoka kapaciteta i pritiska
gasa na ulazu. Redukcija moe biti jednostepena ili viestepena. Posle svakog stepena redukcije i
regulacije nalazi se sigurnosti ureaj koji e reagovati ako doe do kvara regulatora da bi spreui
porast pritiska iznad dozvoljene granice.
Osnovni uslovi rada regulatora pritiska su:
potrebna tanost regulacije,
sigurnost u radu, brzo reagovanje uz promenu malih sila,
promena za razliite protoke kao i neke druge uslove.
Prema nainu i brzini dejstva regulatori se dele na:
direktne i
inidirektne.

Industrijska postrojenja 2

Regulatori sa direktnim dejstvom silu potrebnu za ostvarenje regulacione veliine

obezbeuju direktnom primenom izlaznog pritiska pi. Usled sopstvene teine ventilska peurka
sa membranom se sputa na nie i omoguava prolaz gasa. Poveanjem izlaznog pritiska gas
prolazi kroz kanal u prostor ispod membrane i delujui na nju, podie je i sa ventilskom
peurkom zatvara prolaz gasu. Pri padu pritiska na izlazu, ventilska peurka pada na dole i
ponovo otvara dovod gasa. Dakle, oigledno je direktno dejstvo gasa na membranu.

Slika 8.4. ema regulatora direktnog dejstva

Slika 8.5. ema regulatora indirektnog dejstva

Regulatori sa indirektnim dejstvom: U poetnom stanju (kada u instalaciji nema gasa)

regulator se nalazi u zatvorenom poloaju, klipni zatvara (3) je pod dejstvom opruge (7)
pritisnut uz sedite. Peurka blokadnoh mehanizma (11) je odmaknuta od sedita i tako je
omoguen prolaz gasa ka donjem delu zatvaraa (3). Pilot se nalazi u otvorenom poloaju.
Kada se gas nalazi u instalaciji, on (sa vrednosti ulaznog pritiska) prolazi kroz kuite
ventila i otvore na zatvarau (3) i preko impulsnog voda V dolazi do pilota. U pilotu se
uspostavlja meusobni odnos njegovih izvrnih organa (membrane, opruge, peurke..) prema
podeenoj vrednosti izlaznog pritiska. Na osnovu toga nastaje upravljaki pritisak koji se
impulsnim vodom dovodi u komoru ispod membrane regulatora (6) i podiui je na gore, odvaja
i klipni zatvara u odnosu na diznu (2). Ovaj pritisak ujedno dospeva (preko prigunice) i u
komoru iznad membrane, tako da se uspostavlja ravnotea, a gornja komora se preko impulsnog
voda prazni u izlazni vod. Na taj nain zatvara zauzima takav poloaj u odnosu na diznu, koji
obezbeuje podeeni izlazni pritisak.

4. Merno-regulacione stanice

Zadatak prigunice je da obezbedi potrebnu inertnost, kako bi regulator fino radio.

Ukoliko izlazni pritisak ima tedenciju rasta, on se impulsnim vodom (nizvodno od
regulatora) dovodi do pilota i do gornje komore kuita membrane (9). Delujui na membranu
pilota on ga pritvara. Na taj nain upravljaki pritisak ispred pilota raste i delujui na donju
stranu membrane regulatora (6), suprostavlja se dejstvu izlaznog pritiska koji deluje na gornju
stranu. Pritisci iznad i ispod membrane se priblino izjednaavaju, tako da opruga (7) potiskuje
ceo membranski sklop, trn i zatvara i tako smanjuje izlazni pritisak na zadatu vrednost. Ukoliko
izlazni pritisak ima tendenciju opadanja, deava se suprotno.

Legenda:
REGULATOR PRITISKA

1. kuite ventila
2. dizna
3. klipni zatvara
4. trn
5. vizir
6. membrana
7. opruga
8. priteza opruge

9. kuite
gornje
10.membrane donje
BLOKADNI MEHANIZAM

11. peurka
12. kuite blok. meh
13. trn
14. kuglica brave
15. priteza opruge VP
16. opruga MP

17. priteza opruge MP

18. potiskiva
19. opruga okid. blok
20. opruga VP
21. ruka
22. poluge
23. vizir
24. nastavak trna

Slika 8.6. Presek regulatora pritiska indirektnog dejstva

Industrijska postrojenja 2

a)

b)

Slika 8.7. Spoljni izgled regulatora (a-direktnog dejstva; b- indirektnog dejsva)

7.2.3.

Merai protoka
Potronju gasa registruju merai protoka, kao zapreminsku veliinu:
Q=

V
(m 3 / s)
t

Za manje potroae, naprimer domainstva, zanatstvo ili manje industrijske potroae

koriste se merai protoka sa dijafragmom. Za velike potroae se upotrebljavaju turbinski merai
protoka.
Mera protoka sa oscilatornom dijafragmom meri protok na principu slinom radu

Slika 8.8. Mera protoka gasa sa membranom(a-krajnji desni poloaj; b-krajnji levi poloaj)

4. Merno-regulacione stanice

Slika 8.9. Spoljni izgled meraa protoka

klipne maine, samo to je u ovom sluaju klip zamenjen sa dijafragmom 1(sl. 7.8). Pod
dejstvom razlike pritiska gasa dijafragma se kree iz krajnjeg desnog poloaja a u krajnji levi
poloaj b. Kretanje dijafragme otvara odgovarajue ventile 2 i 3 i naizmenino puta gas sa leve i
desne strane dijafragme koja je spojena sa oscilatornim kretanjem poluge 7 (sl. 7.8). Poluga se
nalazi na kolenastom vratilu koje se obre i to kretanje prenosi na brojanik. Spoljni izgled
meraa protoka prikazan je na slici 7.9.
Aksijalni - propelerski merai protoka (sl. 7.10), koji se sastoje od propelera koji je
aksijalno postavljen u cevnom elementu istog prenika kao i cevovod u koji je ugraen. Fluid
protie kroz lopatice propelera i obre ga. Propeler je nainjen od feromagnetnog materijala i
njegovo obrtanje se prenosi, preko induktivnog davaa postavljenog izvan cevi, na pretvara koji
frekvenciju obrtanja propelera pretvara u standardni naponski ili strujni signal.
Nominalni prenici cevovoda mogu biti 6 - 750 mm, a protoci koji se mere od 40 do
3

25.000 m /h. Za industrijske instrumente je opseg merenja najee od 12:1 do 30:1, izuzetno
150:1. Mogu se koristiti pri pritiscima do 200 bar i temperaturama od -255 do 300 C. Greke
merenja ovih ureaja su manje od 0.25%,

Slika 8.10. Turbinski mera protoka

Industrijska postrojenja 2

7.2.4.

Ventil sigurnosti

I pored svih zahteva koje mora da ispunjava regulator pritiska, greke su mogue.
Posledica rada neispravnog regulatora mogu biti dvojake. prvo, moe se desiti da se regulator ne
otvara pri smanjivanju pritiska iza njega, odnosno ispred gorionika, to se odraava na rad
potroaa smanjivanjem optereenja ili njegovim prekidom. Za samu gasnu instalaciju opasnosti
su male.
Druga znatno opasnija mogunost, je neispravno reagovanje regulatora u sluaju
nedozvoljenog poveanja pritiska iza njega. radi osiguranja porasta pritiska iznad dozvoljenog
postavlja se sigurnosni ispusni ventil.
Ispusni ventil se uvek stavlja iza regulatora pritiska. Izbor ventila sigurnosti je na bazi
radnog pritiska (pritiska otvaranja) i propusnog kapaciteta.

Slika 8.11. ema delovanja sigurnosnog ispusnog ventila

Sigurnosni zaporni ventili slue za automatsko zatvaranje protoka gasa kad doe do
odstupanja pritiska gasa od vrednosti odreene podrujem regulacije ventila. Ovi ventili se
ugrauju ispred regulatora pritiska.Na slici 7.11 je prikazan sigurnosni zaporni ventil sa oprugom
a na slici sigurnosni zaporni ventil sa tegom.

10

4. Merno-regulacione stanice

Slika 8.12. Sigurnosni zaporni ventil sa oprugom

Slika 8.13. Sigurnosni zaporni ventil sa tegom

Industrijska postrojenja 2

7.2.5.

11

Filteri, predgrejai, odvaji i sakupljai kondenzata

Neistoe koje sa sobom nosi struja gasa odvajaju se proputanjem gasa kroz fina sita
odnosno kroz filter (poz. 4, slika 7.2). Odvaja kondezata (poz. 3, str. 7.2) je postavljen ispred
filtera. Pri redukciji pritiska, u MRS struja gasa se hladi zbog Dul-Tompsonovog efekta.
1.
2.
3.
4.
5.

kuite filtera (.1330/NL400-12),

poklopac (.0361),
filterski uloak (sita elina ili prokromska),
navojna kuglasta slavina,
O prsten.

Slika 8.14. Presek filtera za gas sa trajnim filterom

ulokom

Pri velikoj redukciji pritiska dolo bi do velikog podhlaenja struje gasa to bi moglo
dovesti do smetnje u regulacionoj stazi. Zbog toga se gas predgrejava u posebno izvedenim
izmenjivaima (poz. 5, sl. 7.2) toplote.

Slika 8.15. Spoljni izgled filtera za gas

Gas ulazi u kuite filtera (sl. 7.14 poz.1) i u unutranjost filterskog uloka (3). Prolazei
kroz zidove uloka, neistoe se zadravaju, dok proien gas izlazi iz filtera (prikazano
strelicama). Dozvoljen smer strujanja gasa dat je na crteu.
Gas se u GMRS neposredno pre redukcije preko razmenjivaa toplote zagreva na
programiranu temperaturu, tako da posle redukcije pritiska odmah bude primenjiv. Opremu za
zagrevanje ine: kotlovska jedinica, pumpe za vodu, toplovodi sa zapornom armaturom i
termoizolacijom, ekspanzioni sud, termoregulaciona oprema za grejni fluid, zatitna oprema
prema propisima o kotlovima i izmenjiva toplote koji se nalazi izmeu filterske i redukcione

4. Merno-regulacione stanice

12

grupe. Prema vaeim standardima prostor gasne kotlarnice, propisno izgraen i eksploatisan, ne
smatra se prostorom ugroenim od eksplozije u smislu primene protiv eksplozivne opreme.
Oprema za ubacivanje metanola se ugrauje radi neutralisanja formiranja hidrata i
korozije u cevima i instalacijama. Pad temperature pri redukciji pritiska je veoma bitan faktor u
stvaranju hidrata. Efekat metanola je da obara taku mrnjenja vode i tako spreava mrnjenje u
okviru kontrolne sekcije gasovoda. Njegovo ubrizgavanje se vri posle prolaska gasa kroz
zagrevani deo.

7.2.6.

Odorizacija

Prirodni gas i veina njegovih primesa su bez boje, ukusa i mirisa, pa se ne mogu
primetiti ljudskim ulima. Praksa je pokazala da se takvi gasovi mogu osetiti, ako im se doda
karakteristino sredstvo za neprijatan miris odorant. U pojedinanim sluajevima odorizacija
gasa moe pomoi ranom otkrivanju proputanja gasovoda poloenih u zemlju. Ali je
preporuljivo za otkrivanje prisustva neizgolrelog gasa u domainstvu i irokoj potronji.
Odoranit moraju imati tipian, karakteristian, prepoznatljiv miris koji se ne sme brkati sa
drugim estim mirisima u domainstvu. Danas su uobiajeni odoranti na bazi sumoprnih
jedinjenja, merkaptan i sulfidi.
Minimalna koliina gasa koja se mora osetiti utvruje se propisima i iznosi oko 20 % od
donje granice eksplozivnosti. Svaka pojava zemnog gasa u vazduhu ija koncentracija prelazi 1
% ukazuje na pribliavanje mogunosti eksplozije i na neophodnost preduzimanja mera zatite.
Odoransi moraju imati sledee osobine:
miris koji je gas poprimio od odoransa ne sme biti takav, da se moe zameniti drugim
mirisima, odnosno mora biti neprijatan i lako prepoznatljiv,
sredstvo koje se dodaje u cilju odorizacije zemnog gasa, ne sme postati toksino niti
kodljivo za okolinu. Mora u potpunosti da sagori sa zemnim gasom pri emu
produkti njegovog sagorevanja ne smeju biti tetni.
odorans takoe mora biti hemijski inertan, odnosno ne sme stupati u hemijsku
reakciju sa komponentama zemnog gasa
odorans mora imati visoku isparljivost kako se ne bi kondenzovao usled
temperaturnih promena i promena pritiska u gasovodu
ne srne ispoljavati korozivna svojstva.
Primer opreme za odorizaciju prikazan je na slici 5.14.. Ova oprema se moe postaviti
izdvojeno ili u sklopu graevinskog objekta GMRS.
Odoranti agresivno deluju na skoro sve materijale koji se koriste u mainstvu. Posebno je
izraena njihova agresivnost prema bakru, pa je upotreba bakra zabranjena na ureajima za
odorizaciju. Na tim ureajima se koristi najee prokron elik sa najmanje 17 %hroma i 9 %
nikla. Zaptivai koji dolaze u dodir sa kapljicama odoranta ili koncentrisanim parama odoranta,
moraju biti na njih postojani, pa se najbolje pokazali teflonski zaptivai.
Problem odorizacije malih protoka gasa reavaju odorizatori s ugraenim elektronskim
upravljakim jedinicama (sl. 5.14).
Za odorizaciju koriste se ureaji na principu ubrizgavanja odoranta, koji su preko
automatske dozirne pumpe povezani na ureaj za merenje protoka gasa i po potrebi u sistem
daljinske dojave podataka. Ispod ureaja se moraju postaviti posude boce kao rezervoar za
odorant, podovi se moraju izvesti od nepropusnog materijala postojanog na odorant, koji uz to
ima antistatika svojstva i ne varnii. Ovo je bitna mera sigurnosti obzirom na veliku specifinu
teinu para odoranta i njihovu nisku granicu eksplozivnosti.
Zbog velike relativne gustoe, koja je u odnosu na vazduh vea od 2 do 3 puta, zabranjem
je smetaj bilo kojeg dela ureaja za odorizaciju ispod nivoa okolnog tla a izvoenje radnih
operacija s odorantom mora biti na dovoljnoj udaljenosti od kanalizacionih otvora.

Industrijska postrojenja 2

13

Slika 8.16. Ureaj za odorizaciju pomou magnetne dozirne pumpe

Pri radu sa odoransima treba izbegavati dui boravak u zatvorenoj prostoriji, a kada to
nije mogue treba koristiti zatitne maske i zatitne rukavice. U sluaju da odorans dospe na
kou ili u oi, zahvaene povrine treba odmah isprati vodom, a po potrebi obratiti se i lekaru.

7.2.7.

Mere zatite na GMRS

Mere zatite obuhvataju tehnike mere, mere zatite ivotne sredine i mere line zatite.
Ove mere se mogu okarakterisati i kao organizacione, tehnike i zdravstvene.
Tehnike mere se sprovode od poetka izgradnje GMRS kroz izbor opreme, povean
stepen sigurnosti i kvalitetno izvoenje. Dodatne tehnike mere sprovode se u eksploataciji kroz
kvalitetno odravanje i sprovoenje odorizacije.
Pod merama zatie ivotne sredine se pre svega podrazumevaju mere usmerene na
spreavanje poara, havarija i isputanje gasa.
Mere line zatite odnose se na zatitu zdravlja i ivota u procesu eksploatacije,
korienjem linih sredstava zatite i edukacijom o opasnostima od buke, poara, eksplozivnosti
i toksinosti.

7.2.8.

Mere zatite od elektrinih instalacija

GMRS se napajaju iz gradske niskonaponske mree. Da ne bi dolo do eksplozije zbog

prisustva smee zemni gas-vazduh, mora se spreiti pojava varnice, odnosno broj utinica treba
da je minimalan, elektromotori moraju biti potpuno zatvoreni, svetiljke i razvodne kutije ne
smeju da emituju elektrine varnice prikom ukljuivanja i iskljuivanja. U GMRS postoje
posebne prostorije u kojima su smetene akumulatorske baterije za napajanje ureaja za
daljinsku kontrolu i upravljanje. Varnica iz ovih prostora se ne sme preneti u radni prostor gde je
smetena merno-regulaciona oprema. Ovo se postie dobrim zaptivanjem prostorije i stalnim
provetravanjem.

14

7.2.9.

4. Merno-regulacione stanice

Zatita od eksplozije i poara u sluaju atmosferskog pranjenja

GMRS se titi od atmosferskog pranjenja uzemljenjem pri emu se svi metalni delovi
povezuju u galvansku celinu i na vie mesta povezuju sa uzemljivaem. GMRS se uglavnom
postavljaju na izdvojenim lokacijama to ih ini vie ugroenim od udara groma. Svakih est
meseci se vri provera veze metalnih delova sa uzemljivaem.

7.2.10. Mere zatite od poara u zonama opasnosti

Zone opasnosti predstavljaju delove prostora oko opasnih instalacija i ureaja u kojima
postoji mogunost nastanka zapaljive i eksplozivne smee zemnog gasa i vazduha. Opasnost od
poara u zatvorenom prostoru se moe javiti samo u delu prostora ili u celokupnom prostoru,
dok na otvorenom prostoru se locira u odreenom prostoru oko izvora opasnosti. Postoje tri vrste
zona opasnosti:
zona opasnosti 0 - zona u kojoj je trajno prisutna smea zemnog gasa i vazduha
zona opasnosti 1 - prostor u kome se pri normalnom radu mogu pojaviti zapaljive ili
eksplozivne smee gasa i vazduha
zona opasnosti 2 - prostor u kome se mogu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smee
zemnog gasa i vazduha ali samo u havarijskim uslovima rada.
U zonama opasnosti zabranjeno je:
raditi sa otvorenim plamenom
unositi pribor za puenje
raditi sa alatom koji pri rukovanju moe izazvati varnicu
voziti vozila koja mogu izazvati varnicu, osim vozila koja imaju lonce za prihvatanje
varnice.
7.2.11. Mere zatite od statikog elektriciteta
Sve metalne povrine povezati pomou premoenja.
Neophodna je upotreba antistatikih odela.
Podovi u objektima treba da su antistatiki.

8.

PRIRODNI GAS OSNOVE ZATITE

8.1. TEMELJNI ZAHTEVI DISTRIBUCIJE GASA

Optimalnim pogonom i odravanjem sistema distribucije gasa, distributer treba da ispuni
etiri osnovna zahteva:
pouzdanost nabavke,
sigurnost nabavke,
ouvanje vrednosti kapitala,
ouvanje okoline,
Kako bi se navedeni zahtevi ispunili svaki distributer treba imati:
planove za pogon i odravanje celokupne opreme gasovoda, ukljuujui ureaje
za odorizaciju i katodnu zatitu,
interna pravila koja sadre sigurne postupke za pogon i odravanje gasovoda i
gasnih postrojenja,
interna pravila za sluaj potrebe hitnih intervencija (havarija),
planove obrazovanja zaposlenih prema kojima e sigurno obavljati poslove
eksploatacije gasovoda i opreme,
godinje planove provere i upotpunjavanje specijalistikih znanja zaposlenih u
skladu s napretkom gasne tehnike te godinje razmene steenog iskustva.

8.2. POJAM ZATITE NA RADU

sigurnost na radu sastavni je deo tehnolokog procesa u distribuciji gasa.

boravak i kretanje u gasnim postrojenjima te rad u njima povezani su s brojnim
opasnostima.
nuno je da svi zaposleni, koji rade ili dolaze u ta postrojenja, dobro poznaju sve
izvore opasnosti i odgovarajue tehnike mere zatite u izvoenju postrojenja, te
nune mere zatite na radu.

Mere sigurnosti mogu se podeliti u tri grupe:

opte,
organizacione,
tehnike

Opte mere sigurnosti odreene su Zakonom o bezbednosti i zatitu na radu i

Pravilnicima, a odnose se na prava i dunosti zaposlenih, njihovu ivotnu dob, strune i posebne
uslove, prikladnost, pouzdanost i upuenost u odreenu vrstu posla, zdravstveno stanje itd.
Organizacione mere sigurnosti predstavljaju skup organizacionih mera kojim se daju
ovlaenja i odgovornosti zaposlenim u fazi pripreme i tokom rada s gledita operativnog
sprovoenja mera sigurnosti i njihove kontrole te donoenja odluka.
Tehnike mere sigurnosti obuhvataju primenu odgovarajuih tehnikih sredstava,
rukovanje alatima i ureajima te razne propisane postupke za sigurno izvoenje radova. U njih
spadaju i tehniki propisi za projektovanje i izradu gasnih instalacija, naprimer zahtevi u pogledu
prirodne ventilacije i smetaj postrojenja, meusobne udaljenosti delova postrojenja i sl..

16

Tehniki gasovi

Pogreke najee nastaju ako zaposleni:

ne znaju sigurno raditi,
ne ele sigurno raditi,
ne mogu sigurno raditi.

8.3. DELEOVANJE GASA NA LJUDSKI ORGANIZAM

8.3.1. Podela s obzirom na nain delovanja
Na ljudski organizam prirodni gas moe izazvati sledee posledice:
guenje, zbog nedovoljnog udela kiseonika u vazduhu,
trovanje, nakon nepotpunog sagorevanja i stvaranja ugljenmonoksida CO,
opekotine, iznenadnim zapaljenjem i sagorevanjem sa neoekivano jakim
plamenom,
mehanike povrede, zbog neporeznog rada sa ureajima pod pritiskom.
Osim direktnih tetnih delovanja na oveka, gas moe jo delovati:
ekslozijom, kad se zapali smesa vazduha i gasa odgovarajueg procenta,
poarom, zbog nedoputenog traenja propusnih mesta otvorenim plamenom ili
drugim uzrokom,
primesama, koje se mogu pojaviti iznad doputenih i uobiajenih granica.
8.3.2. Guenje
U normalnim uslovima vazduh je smea gasova: 21 % kiseonika, 78 % azota i
0,93 % argona i u vrlo malim koliinama kriptona, ksenona, helijuma, neona i
drugi.
Tako, dugo dok prisutnost nekog drugog, inae neotrovnog gasa ne smanji udeo
kiseonika na 17 % ili manje, ovek ne osea nikakve potekoe.
Daljim smanjivanjem udela kiseonika u vazduhu na 15 % javlja se ubrzano
disanje i ubrzan rad srca,
pri 12% vrtoglavica, munina i povraanje, pri 10 % gubitak svesti
pri 5 % grevi zbog nedostatka kiseonika u mozgu i smrt.
Kiseonik se moe smanjiti i upotrebom ureaja sa otvorenim plamenom koji za
sagorevanje koristi kiseonik.
8.3.3. Trovanje
Kod prirodnog gasa koji se isporuuje potroaima najvei mogui udeo primesa
mora biti u normiranim granicama.
U produktima sagorevanja redovno se pojavljuje ugljen monoksid, ija
koncentracija esto premauje dozvoljenu granicu:
U koncentraciji od 0,1 % trenutano uzrokuje simptome trovanja (sl. 5.1),
pri udelu od 0,2 % smrt u roku od 1 sata.
On ima 250 do 300 puta vei afinitet spajanja prema hemaglobinu u krvi nego
kiseonik, tj. istiskuje kiseonik iz krvi.
Kako organizam ne moe iveti bez kiseonika, to se postepeno javljaju sve tei
simptomi trovanja.
Pri srednjim udelima kakvi su upravo produkti sagorevanja, najpre se osea
totalna miina slabost, a tek onda drugi simptomi.

Industrijska postrojenja 2

17

Slika 8.1. Toksino delovanje ugljenmonoksida

8.3.4. Opekotine
Opekotine mogu nastati na vie naina, ali se pri radu na postrojenjima prirodnog gasa
najee dogaa zbog:
nepropisnog traenja mesta isticanja gasa pomou otvorenog plamena,
namernog ali neopreznog paljenja gasa na mestu nekontrolisanog isticanja,
iznenadne pojave neoekivanog jakog plamena,
eksplozije smese gasa i vazduha.
S obzirom na jainu izloenosti toploti, opekotine mogu biti prvog, drugog i treeg
stepena.
kod prvog stepena se, osim bola (intenzivnog peckanja) i crvenila koe, u prvom
trenutku skoro se ne mogu uoiti nikakvi vidljivi znaci.
kod drugog stepena koa je ptpuno izgorela i odmah se vide plikovi i otvorene
rane,
kod treeg stepena su delovi koe i duboko podkono tkivo sivo-smee boje i
pojavljuju se duboke karbonizirane rane.
U sluaju opekotina I stepena, opeena mesta treba odmah vlaiti hladnom vodom, a kod II i III
stepena, prekriti sterilnom gazom ili zavojem te ozleene to pre otpremiti kod lekara.
Osim jaine opekotine, za tok leenja je bitna i veliina povrine koe zahvaene
opekotinom. Ako je opekotina preko 50 % povrine ljudskog tela, tada je ozleeni u smrtnoj
opasnosti.
8.3.5. Mehanike ozlede
to je pritisak gasa vei, vea je verovatnoa da e do mehanike povrede doi a to je
zbog:
pucanja gasovoda zbog prekoraenja izdrljivosti materijala i loe odabranog
postupka probog pritiska,
loeg rukovanja prilikom putanja u rad novih postrojenja
loeg rukovanja prilikom odravanja i remonta postrojenja,
izbijanja gasa na mestima oteenja gasovoda,
isticanja gasa na prirubnikim spojevima.

18

Tehniki gasovi

Mehanike ozlede moe izazvati mlaz gasa, koji sa sobom nosi neuvrene predmete, pa
ak mlaz gasa moe biti tako jak da odbaci radnika po nekoliko metara.

8.3.6. Uslovi za nastanak eksplozija i preventivno izbegavanje

Eksplozija je brzo, nekontrolisano sagorevanje eksplozivne smee uz oslobaanje
toplote, pojavu svetlosti i zvuka. osloboena toplota poveava temperaturu produkata
sagorevanja i uzrokuje poveanje pritiska (kod prirodnog gasa do 7 bar).
eksplozivna smea 1 m3 prirodnog gasa u vazduhu ima razornu snagu jednaku 1
kg TNT-a.
opte je pravilo da svaka eksplozivna smea gasa i vazduha ukupne zapremine 10
l ili veeg, potencijalno je opasna, tj. moe izazvati ozledu.
DA BI DOLO DO EKSPLOZIJE, POTREBNO JE DA SE ISTOVREMENO
ISPUNE DVA USLOVA:
postojanje smee gasa i vazduha u granicama eksplozivnosti,
aktiviranje izvora paljenja.
Ako jedan od tih uslova nije ispunjen, do eksplozije ne moe doi.

Slika 8.2. Gorivost i zaguljivost smee prirodnog gasa i vazduha

U praksi se eksplozije izbegavaju:

dobrim provetravanjem prostorija u kojima se nalazi gasno postrojenje, tako da
se ne dostigne donja granica eksplozivnosti (DGE) smee gasa i vazduha.
ako se ipak pojavi eksplozivna smea ili se njezina pojava oekuje, mora se hitno
spreiti aktiviranje izvora zapaljivosti.

Industrijska postrojenja 2

19

Osim otvorenog plamena, cigareta, uarenih predmeta i svih toplih povrina ija je
temperatura iznad zapaljenja smee (590 650 C), izvori paljenja mogu biti sasvim
neoekivani, naprimer:
varnica elektrinih ureaja koji se automatski ukljuuju (zamrziva; friider,
bojler, termostat centralnog grejanja, radio-budilnik itd.,
iskljuena, ali ugrejana ploa poreta ili elektrine grejalice (iznad temperature
zapaljenja),
ukljuivanje kunog elektrinog zvona,
telefonski poziv (fiksne ili mobilne mree),
depna baterijska lampa,
varnica zbog udarca ili trenja alata,
varnica zbog elektrostatikog pranjenja (esto iz delova odee izraene od
sintetikih vlakana, neodgovarajuih cipela i podova itd.,
varnica iz voza koji prolazi u blizini itd.
Praksa je pokazala da je pouzdanije i delotvornije spreiti stvaranje eksplozivne
smee nego uklanjati izvor zapaljenja.
Na gasnim postrojenjima gde se pri obavljanju odreenih poslova moe oekivati pojava
eksplozivne smee, pored dobre ventilacije, treba preduzeti i dodatne mere sigurnosti:
elektrina oprema je S izvedbi,
podovi su antistatiki,
koristi se alat koji ne varnii,
radnici moraju imati sve delove odee i obue takve da na njima ne moe doi do
pojave varnice zbog elektrostatikog pranjenja.

8.3.7. Vrste gasnih poara i postupci gaenja

Traenje mesta na kojima istie gas nedozvoljenim postupkom kao to je otvoreni
plamen, dovodi do poara od zapaljenja gasa.
Poar i njegovo gaenje mogu biti opasni za zdravlje ljudi: opekotine, trovanje i
guenje, ponekad sa smrtnim posledicama.
Svaki se poar mora smiljeno, znalaki a nipoto brzopleto i nepromiljeno gasiti,
pri emu se ne sme gubiti vreme. Iako se poar ugasi moe i dalje da dotie gas,
pa zbog toga treba odmah zavrnuti slavinu na mestu dotoka gasa.
POTREBNO JE RAZLIKOVATI GASNE POARE U ZATVORENOM
PROSTORU, ODNOSNO U OBJEKTU OD ONIH KOJI IZBIJU NA OTVORENOM,
JER JE GAENJE BITNO DRUGAIJE.
Kod poara na otvorenom:
treba voditi rauna o smeru vetra i u veini sluajeva dopustiti da gas iz gasovoda
potpuno izgori.
bolje je polivati vodom okolne objekte, nego nepromiljeno ugasiti poar.
kontrolisani gasni poar je sigurniji nego isticanje nezapaljenog gasa.
samo izuzetno poar gasiti vatrogasnim aparatima, kada su ugroeni ljudski ivoti
i vredna materijalna dobra.
poar izazvan u stanu moe
otetiti gasnu instalaciju pa gas koji istie moe pospeiti poar.
zato treba zatvoriti glavnu slavinu ispred ili iza zgrade.
zato treba da je mesto takvih slavina pravilno i uoljivo oznaeno
ako je dolazak do glavne slavine onemoguen zakrenou puteva ili je u
podrumu, poar se gasi vatrogasnim aparatima.

Tehniki gasovi

20

ako se zatvaranje slavine mora obaviti na distributivnom vodu a ne na KMRS,

onda se mora zvati deurni radnik iz distributivnog centra.

8.3.8. Primese u gasu: praina i talog

Tokom eksploatacije gasnih postrojenja na odreenim se mestima u veim
koliinama mogu skupiti talog i praina te svojim aktiviranjem iznenaditi
radnike.

Praina kao posledica oksidacije unutranjosti elinih cevi sa kiseonikom ili
reakcije s odorantima pri malim brzinama protoka gasa ostaje u gasovodima, a
pri veim brzinama dolaze u filtre.
U praini se redovno nalazi gvozdeni sulfid, a u novije vreme i aluminijumski
spojevi koji sa kiseonikom iz vazduha mogu izazvati samopaljenje.
Kako bi se to spreilo, prainu tokom rada treba prskati vodom, a ako se eli
trajno odstraniti iz filtra, treba je odneti na odreeni prostor, gde nee moi
izazvati poar ili ugroziti ljude.
talog moe nastati na najniim delovima postrojenja kao posledica prenosa ulja iz
kompresora u vidu magle ili kondenzacije teih ugljovodonika.
Ako se u gasu trajno nalaze znatnije koliine ovih primesa, na unutranjoj strani
cevovoda mogu nastati jedva vidljivi slojevi obloge. pri radu s utvorenim
plamenom ili rezanjem i bruenjem gasovoda, taj sloj i talog se vrlo lako mogu
zapaliti i prouzrokovati tetne posledice.
Zbog toga na mestima gde se oekuje njihova pojava postrojenje treba
preventivno produvavati inertnim gasom, a za vreme trajanja radova paziti da se
ne stvore uslovi za njihovo zapaljenje.

8.4. VRSTE OPASNOSTI I MERE ZATITE OD PRIRODNOG GASA

8.4.1. Podela obzirom na nain nastanka opasnosti
S obzirom na mesto i nain nastanka, opasnosti se dele na:
nekontrolisano isticanje gasa,
kontrolisano isticanje gasa,
opasnost od ulaska vazduha u gasno postrojenje i instalaciju,
opasnost od zaostalog gasa u iskljuenom ili naputenom postrojenju,
opasnost od visokog pritiska i njegovog ulaska u instalaciju niskog pritiska,
opasnost od samozapaljenja smee nataloene praine i vazduha,
opasnost od zagrevanja gasovoda i delova instalacija,
opasnost od udisanja produkata sagorevanja.
Svaka od tih opasnosti moe prouzrokovati razne nezgode i istovremeno zapretiti sa nekoliko
vrsta ozleda.
8.4.2. Nekontrolisano isticanje gasa
Svaki nenamerni izlazak gasa iz bilo kojeg dela gasnog postrojenja naziva se
nekontrolisano isticanje. Ono predstavlja opasnost za ljude i materijalna dobra, a s obzirom na
trajanje i koliinu isticanja, stvaranjem zapaljive i eksplozivne smee sa vazduhom moe
prouzrokovati katastrofalne posledice.
Uzroci nekontrolisanog isticanja gasa mogu biti mnogostruki:
nestruan rad na montai, postavljanju i odravanju gasovoda i gasnih postrojenja,
nezatvorena, a zatim zaboravljena gasna slavina,

Industrijska postrojenja 2

21

kvarovi na sigurnosnim delovima postrojenja i ureaja (uglavnom zbog izostalog

preventivnog odravanja),
korozija,
mehanika oteenja (velikim delom uzrokovana bagerima),
nedoputeno zagrevanje gasovoda ili pojedinih delova postrojenja,
izostanak odravanja i zamene dotrajalih delova.
Nezavisno od uzroka nastanka, treba razlikovati nekontrolisano isticanje gasa u
zatvoreni prostor (u zgradi) i isticanje gasa na otvorenom.
U sluaju nekontrolisanog isticanja gasa u zgradi, treba zatvoriti glavnu zapornu slavinu,
provetriti prostorije i ukloniti izvore zapaljivosti ili spreiti njihovo aktiviranje.
Ako se ustanovi nekontrolisano isticanje gasa na otvorenom, tj. iz ulinog gasovoda ili
kunog prikljuka, tada merenjem udela gasa hitno treba odrediti granice ugroenog podruja i
proceniti koji su sve susedni objekti ugroeni.

8.4.3. Kontrolisano isticanje gasa

Tokom eksploatacije gasnih postrojenja i instalacija esto se iz tehnolokih razloga mora
u okolinu ispustiti odreena koliina gasa. Zbog globalnog uticaja gasa na ovekovu okolinu
treba nastojati da se ovo to manje dogaa.
Kontrolisano isticanje gasa u okolinu se dogaa prilikom:
prvog punjenja gasnog postrojenja,
rastereenja gasovoda i postrojenja, zbog obavljanja doputenih radova (uz
prethodnu najveu moguu korisnu potronju gasa iz gasovoda),
radova na gasovodu pod kontrolisanim isticanjem gasa (poseban postupak koji
treba izbegavati),
aktiviranja sigurnosnih odunih (ispusnim) ventila,
podeavanja i funkcionalnog proveravanja automatskih sigurnosnih elemenata,
zamene svih vrsta gasomera,
trajnog naputanja gasovoda i gasnih postrojenja.
Kod tih postupaka treba paziti:
da brzina isticanja, odnosno protok gasa, bude u propisanim granicama,
da gas istie na bezopasno mesto,
da vreme isticanja bude to krae,
da mesto isticanja gasa bude pod nadzorom struno osposobljene osobe.
Brzina punjenja gasovoda ne sme biti vea od 7 m/s, kako bi se spreila pojava
elektrine iskre zbog nastajanja statikog elektriciteta, a protok je ogranien najveom
propusnom moi ugraenog meraa protoka gasa iz smera dotoka gasa. Uz to, manji protok
zahteva osiguranja manjeg ugroenog podruja.
Odvoenje gasa na bezopasno mesto moe se ostvariti na dva naina:
stabilnim gasovodima sa trajnim izvoenjem 8sl. 8.1),
gumenim cevima, kao pomonim sredstvom rada.
Stabilni gasovodi za odvoenje gasa u atmosferu ne smeju imati zavretak nii od 2,5 m u
odnosu na okolno tlo. Mesto zavretka mora biti odabrano tako da ni jai vetar struju isteklog
gasa ne moe naneti pod strehu ili u zgradu.
Gumene cevi moraju biti
odabrane prema pritisku gasa,
slavinu za isputanje gasa otvarati postepeno , jer ako je pritisak vei od 1 bar,
moe doi do pomeranja cevi i povrede radnika.

22

Tehniki gasovi

Slika 8.1. Konstrukcija stabilnog gasovoda za

pouzdano odvoenje gasa u okolinu

Svako kontrolisano isputanje gasa treba obezbediti:

sa vatrogasnim aparatima,
uvek treba da rade dva dobro obuena radnika

8.4.4. Ulazak vazduha u gasnu instalaciju

ulazak vazduha se deava kada je gasna instalacija van upotrebe, odnosno nije pod
radnim pritiskom gasa,
ponovno putanje instalacije moe biti opasno zbog eksplozije, pa se moraju
preduzeti sve mere predostronosti,
prilikom ugradnje ili zamene deloba postrojenja, naprimer filtera ili meraa
protoka, u kojima ima vazduha,
svaki otvor na gasovodu koji nije pod radnim pritiskom predstavlja opasnost od
ulaska vazduha,
svaka demontaa i ponovna montaa bilo kojeg dela gasnog postrojenja unosi
najmanje onoliku koliinu vazduha kolika je unutranja zapremina tog dela,
prilikom prvog putanja gasovoda u pogon moe se zbog neodgovarajue
konstrukcije ili nestrunog rada nai smea gasa i vazduha koja dovodi do
eksplozije,
moe doi do eksplozivne smee i pri maloj brzini punjenja gasom (v < 3 m/s)
eksplozivna smea se odstranjuje kontrolisanim isticanjem gasa.

9.

TENI NAFTNI GAS

9.1. UVOD
TNG je smesa zasienih ugljovodonika propana i butana (tj. njegovih izomera) te raznih
primesa, najvie propena, butena i dr. Pri normalnim uslovima TNG je gasovit, tei od vazduha,
a postaje tean pri prilino niskim pritiscima od 1,7 do 7,5 bar. Proizvodi se iz nafte i naftnih
gasova rafinerijskom preradom ili pri obradi sirovog prirodnog gasa. Vrlo je prikladan za prevoz,
skladitenje i primenu. Skladiti i prevozi se u tenom stanju a koristi u gasnom stanju. najee
se koristi u domainstvu kao gorivo u sistemima grejanja i pripreme potrone tople vode te za
pripremu hrane, est je u gazdinstvima (gorivo u poljoprivrednim i industrijskim pogonima, u
turizmu i graevinarstvu), i za pogon motornih vozila.

9.2. NAIN DOBIJANJA I PRIMENA

Kao sirovina za proizvodnju tenog naftnog gasa koristi se zemeni gas i nafta. Glavne
komponente su mu butan i propan. Najvei deo tenog naftnog gasa dobija se iz zemnog gasa
ekstrakcijom (apsorpcija, separacija i adsorpcija) i kao sporedni proizvod u rafinaciji nafte.
Ova postrojenja se nazivaju degazolinae i sastoje se iz vie postrojenja. Iz sirovog gasa,
pod pritiskom i temperaturom 20 30C, se dehidracijom odstranjuje vodena para. U tako
suvom gasu se u postrojenju za apsorpciju pomou ulja vri proces apsorpcije ugljovodonika.
Dalje se u jedinici za deetanizaciju izdvaja metan, etan i drugi sastojci zemnog gasa. Odavde se
zemni gas odvodi potroaima a iz ulja bez etana i metana, se u postrojenju za frakcionaciju
izdvajaju propan, butan i gazolin.
Osim postupka apsorpcije za dobijanje tenog naftnog gasa koristi se i separacija
(dobijanje gazolina i propana iz kondenzata zemnog gasa) i adsorpcije gde se kao adsorbent
koristi drveni ugalj. Prilikom prerade nafte takoe se moe izdvojiti teni naftni gas. U
rafinerijama se destilacijom dobijaju frakcije: laki benzin, petrolej, lo ulje, gasno ulje i ostaci.
Dalja prerada produkata destilacije, u cilju dobijanja tenog naftnog gasa se odvija procesima:
krekovanja, reforminga i hidriranja.
Sem kao gasovito gorivo u domainstvima, poljoprivredi i industriji, propan i butan, kao
najpoznatiji teni naftni gasovi, koriste se za zavarivanje, lemljenje i seenje metala i kao
pogonsko gorivo za motore.

9.3. FIZIKE I HEMIJSKE OSOBINE

Najei TNG u praksi su propan i butan. Zapaljivi, bezbojni, nisu korodivni ni otrovni.
Lako se prevode u teno stanje sa povienjem pritiska na normalnoj temperaturi. Transportuju se
i skladite u tenom stanju, koristi se parna faza. Gotovo inertni, bez mirisa ali se odoriu zbog
velike zapaljivosti.

24

Tehniki gasovi

Propan
Meunarodna oznaka
LPG (TNG)
Hemijski znak
C3H8
44,094 kg/kmol
Molna masa
Gustina pri 1,033 bar
2,019 kg/m3
188,8 J/kgK
Gasna konstanta
Specifini toplotni kapacitet (20C; 1,033
bar)
cp = 1,86 kJ/kgK
cv = 1,65 kJ/kgK
Adijabatski koeficijent
cp/cv = 1,131
231K
Temperatura isparavanja (1,033 bar)
Toplota isparavanja
427 kJ/kg
Kritina temperatura
368,6 K
kritini pritisak
43,6 bar
Donja toplotna mo
93,575 kJ/m3
Temperatura paljenja u vazduhu
773 K
Granice paljenja u vazduhu
- donja
2,1 %
- gornja
9,5 %
Teorijska koliina vazduha za
sagorevanje
27,80 m3/m3
Butan
Meunarodna oznaka
LPG (TNG)
Hemijski znak
C4H10
58,12 kg/kmol
Molna masa
2,703 kg/m3
Gustina pri 1,033 bar
Gasna konstanta
143,2 J/kgK
Specifini toplotni kapacitet (20C; 1,033
bar)
cp = 1,092 kJ/kgK
cv = 1,73 kJ/kgK
cp/cv = 1,11
Adijabatski koeficijent
Temperatura isparavanja (1,033 bar)
273 K
Toplota isparavanja
386 kJ/kg
Kritina temperatura
425 K
kritini pritisak
38 bar
Donja toplotna mo
123,552 kJ/m3
Temperatura paljenja u vazduhu
753 K
Granice paljenja u vazduhu
- donja
1,5 %
8,5 %
- gornja
Teorijska koliina vazduha za
30,94 m3/m3
sagorevanje

Industrijska postrojenja 2

25

9.4. OSNOVNE MERE SIGURNOSTI PRI UPOTREBI TNG-A

TNG nema ni boje ni mirisa pa mu se dodaje odorant, koji daje miris kako bi se TNG
mogao otkriti u sluaju ako doe do njegovog nekontrolisanog isticanja. Pravilnik o izgradnji
postrojenja za TNG, uskladitenju i pretakanju Sl. List SFRJ, br. 24/71 i 26/71 ispravke.
Kao odoranti najee se koriste etil-merkaptan ili tiofen, koji ne utiu na ponaanje TNG
pri sgorevanju. TNG se ne rastvara u vodi, laki je od nje pa pliva po njoj. Neotrovan je, ali
prevelik udeo u vazduhu (tj. manjak kiseonika) moe izazvati guenje. Direktno udisanje
njegovih para je tetno, jer ima narkotiko delovanje, odnosno izaziva pospanost. Najvei
dozvoljeni deo u vazduhu prostorije propana i butana iznosi oko 1000 ppm (0,1%). Ako TNG u
kapljicama doe u dodir sa koom naglo isparava pa moe doi do teke ozlede, smrzotine.
Podruje eksplozivnosti je usko i u niskim granicama od oko 2% do 10%, pa prostorije u
kojima se nalaze instalacije treba dobro provetriti i oznaiti odgovarajuim nalepnicama i
oznakama. Miris odoriranog TNG je otar pa se lako moe osetiti. Ako se u zatvorenoj prostoriji
oseti takav miris, odmah treba ugasiti svaki plamen, dobro prostoriju provetriti (otvaranjem svih
prozora i vrata) a takoe prekinuti dovod gasa na zapornim ventilima, pri emu se ne sme paliti
ili gasiti osvetljenje ili bilo koji elektrini ureaj ili mogui izvor paljenja. poto je TNG tei od
vazduha, on se skuplja u udubljenjima pa se treba spreiti njegovo nagomilavanje u kanalima,
oknima i nie postavljenim prostorijama. Rezervoar za TNG treba postavljati na izolacionu
podlogu (drvo, beton) radi eliminisanja uticaja lutajuih struja, koje se mogu javiti od udara
groma. rezervoar i sve instalacije treba uzemljiti. Rezervoar postaviti daleko od izvora toplote,
kotlova, motora SUS, mesta gde se obavlja zavarivanje, seenje metala, a takoe rezervoar ne
sme biti izloen direktnim sunevim zracima. Uticaj toplote je tetan jer utie na neravnoteu
tene i gasne faze u rezervoaru.Prinoenje otvorenog plamena i puenje u prostorijama gde su
rezervoari ili boce sa TNG-om nije dozvoljeno.
Prema gore pomenutom Pravilniku odreene su opasne zone:
zona opasnosti 0: prostor gde je eksplozivna smea trajno prisutna ili due vreme,
zona opasnosti 1: prostor gde je mogua prisutnost eksplozivne smee pri
normalnom radu,
zona opasnosti 2: prostor gde se prisutnost eksplozivne smee ne oeukje pri
normalnom radu, a smea je retka i kratkotrajna.
Osim uticaja na ljude i ivotnu okolinu TNG zbog male viskoznosti moe da prodre u
strukturu nekih metalnih materijala ime im menja mehanike karakteristike. U gasovitom ili
tenom stanju TNG rastvara neke organske materije (veinu masti, ulja i lakova kao i prirodni
kauuk). Zbog toga se za instalacije preporuuje korienje masti ivotinjskog i biljnog porekla
(napr. ricinusovo ulje, loj sa dodatkom grafita) a za zaptivanje samo vetaki materijali (napr.
teflon, neoprent).

9.5. PROIZVODNJA
Osnovne sirovine za proizvodnju TNG-a je:
prirodni gas,
sirova nafta.
Oko 60% ukupne proizvodnje otpada na postrojenja za preradu prirodnog gasa bogatog
ugljovodonicima sa tri i etiri atoma ugljenika, dok se ostatak proizvodi u rafinerijama nafte.
Proizvodnja iz prirodnog gasa
Propan i butan kao osnovni sastojci TNG-a u veem ili manjem odnosu sudeluju i u
sastavu sirovog prirodnog gasa. Pri preradi sirovog prirodnog gasa izdvajaju se vii
ugljovodonici koji se tokom procesa razdvajaju na etan, propan, n-butan i izo-butan. Njihovim

Tehniki gasovi

26

naknadnim meanjem u odreenoj razmeri nastaje TNG.Dve su osnovne skupine postupaka

izdvajanja viih ugljovodonika:
postupci bez hlaenja ili uz umereno hlaenje: apsorpcija (s hlaenjem ili bez
njega), adsorpcija ili kompresija,
kriogeni postupci (uz pothlaivanje).
Apsorpcija je hemijski i fiziki proces pri kojem atomi, molekuli ili ioni ulaze u odreeni
gas, tenost ili vrst materijal- unutra tela.
Adsorpcija je proces koji se deava kada se gasni ili teni rastvor, akumulira na povrini
nekog vrstog materijala ili, rjee, tenosti (adsorbenta), formirajui molekularni ili atomski film
(adsorbat).
Proizvodnja iz nafte
Ugljovodonici koji ine TNG se dobijaju u rafinerijama preradom nafte, pri frakcijskoj
destilaciji u kojima se dobija benzin, petrolej, ulje za loenje. tako prizveden TNG nije prikladan
za upotrebu jer sadri mnogo sumpora pa se mora dalje preraivati ili kao takav koristiti kao
gorivo u samom postupku prerade.Najvie se sastojaka TNG-a izdvaja pri daljim postupcima
prerade: krekovanju, hidriranju i reformiranju.

9.6. TRANSPORT I SKLADITENJE

Transport propana, butana i njihove smee u tenom stanju vri se na vie naina u
zavisnosti od:
vrste potroaa,
udaljenost potroaa od napojnih centara (rafinerije, degazolinaa i skladita
propan-butan gasa.
Skladita mogu biti vea ili manja i to:
cilindrini horizontalni rezervoari zapremine 30 250 m3,
loptasti rezervoari 500 2000 m3
pa se skladita dele na:
centralna i
distributivna.
Potroai gasa mogu biti individualni graani (iroka potronja) po gradovima,
komunalni, zanatski i ugostiteljski objekti kao i preduzea. Transport TNG za iroku potronju
obavlja se pomou klasinih boca 5 25 kg (slika
TNG se transportuje u bocama, pokretnim rezervoarima i cevovodima a skladite se u
bocama i u stabilnim, nadzemnim i podzemnim rezervoarima , to je detaljno prikazano u
poglavlju o TNG, u delu o gasovitim gorivima.
Prevoz TNG od proizvoaa do potroaa obavlja se svim vidovima transporta, sem
vazdunog. TNG se prevozi vagonskim cisternama, autocisternama, brodovima tankerima i
cevovodima, u specijalnim bocama i posudama kontejnerima.

9.6.1.

elezniki transport

Za transport TNG u veim koliinama eleznicom koriste se specijalno izraeni vagoni

cisterne koji su kapaciteta od 15 do 45 tona. To je horizontalni cilindrini rezervoar, uvren na
etvoroosovinskoj eleznikoj platformi. Gornji deo cisterne pokriven je limenim platom radi
zatite od spoljne temperature. Na gornjoj strani cisterne nalazi se otvor za reviziju sa slepom
prirubnicom poklopcem, na kojem je montirana armatura za punjenje i pranjenje gasa, sa
sigurnosnom i mernom opremom. Ima konstrukcija cisterni sa armaturom za pretakanje sa donje
strane.
Radni pritisak cisterne je 16,7 bara to odgovara parnom pritisku propana na 50 C.
Cisterna je izraena od elika koji i na niskim temperaturama zadrava visoku vrstou na udar.

Industrijska postrojenja 2

27

Spoljna povrina cisterne je obino prevuena aluminijskim premazom, preko kojeg je, po
itavom obimu cisterne, povuena linija crvene boje, irine 300 mm.

9.6.2.

Automobilski transport

Za manje udaljenosti, TNG se transportuje auto cisternama, koje se ne razlikuju mnogo

od vagon cisterni. Kapacitet im je do 30 tona. Cisterne vee zapremine koriste se za prevoz gasa
od proizvoaa do velikih potroaa ili centralnih distributivnih skladita, dok se one, manjeg
kapaciteta, upotrebljavaju da prevezu gorivo od tih skladita do skladita potroaa.

9.6.3.

Vodeni transport

Vodeni transport tenih naftnih gasova obuhvata prevoz ovog goriva morima, jezerima i
rekama jer se pokazao kao najjeftiniji za vee udaljenosti i vee koliine gasa.
Brod - tanker se sastoji od vie vertikalno postavljenih cilindrinih ili loptastih rezervoara,
koji su medjusobno povezani ali sa pregradama koje obezbedjuju da se u sluaju poara vatra ne
prenese na sve rezervoare.
Kod veoma velikih tankera ekonomski je opravdano pothladjivanje propana na
temperaturu od -50C, kada prelazi u tenu fazu i prevozi se na atmosferskom pritisku, to znai
da nisu neophodni rezervoari velike vrstoe, zbog pritiska gasa u njemu.

9.6.4.

Cevovodni transport

Za kontinualan transport tenog naftnog gasa izmedju proizvodjaa i stalnih potroaa

koriste se cevovodi, poloeni podzemno, obino na dubini ne veoj od 1 m. Transport gasa
cevovodima hidrauliki se ne razlikuje od transporta drugih naftnih proizvoda ali su neophodne
velike mere opreznosti zbog eksplozivnosti smee TNG i vazduha.

9.6.5.

Boce i kontejneri

Teni naftni gas se prevozi do potroaa u bocama i prenosnim rezervoarima kontejnerima. Boce su manje eline posude cilindrinog oblika, pogodne za transport i uvanje
gasa u domainstvu, zanatstvu i kod manjih industrijskih potroaa. Napunjene u punionicama,
boce se razvoze kamionima, kod potroaa se prikljuuju na troila i iz njih se direktno koristi
parna faza gasa.
Prema JUS-u zavarene eline boce za TNG su kapaciteta 1, 2, 5, 10, 15, 25 i 35 kg, s tim
to se boce do 15 kg koriste u domainstvima.
Prenosni rezervoari za gas su zapremine 250, 500, 1000 i 2000 kg i standardizovan im je
oblik, dimenzije, materijali, oprema i tehniki uslovi za izradu. Kontejneri se pune u
punionicama gasa, transportuju kamionima do potroaa, gde se prikljuuju na instalaciju za
potronju gasa i tu ostaju dok se ne isprazne. Rezervoari su horizontalni i cilindrini, sa
podesnim osloncima i kukama za prenos.
Ko punjenja rezervoara, za svaki kg propana ili meavine propan-butan mora biti 2,47 l
zapremine rezervoara, za svaki kg butana 2,12 l. U transportu, mora se voditi rauna da se
rezervoari ne prevrnu, kod potroaa ne sme biti vie od pet ovih rezervoara, ukupne zapremine
15 m3.

9.7. SKLADITENJE
Pod skladitenjem TNG podrazumeva se dranje gasa u stabilnim rezervoarima,
nadzemnim ili podzemnim. Konstrukcija, izbor, lokacija, postavljanje, oprema i zatita ovih
rezervoara strogo su propisani.
Nadzemni rezervoari se izvode kao cilindrini, postavljeni u leeem poloaju ili loptasti
(kuglasti), koji su znatno veih zapremina.

28

Tehniki gasovi

Svaki rezervoar ima revizioni otvor i pokriven je limom radi zatite od direktnog
sunevog zraenja, spolja je premazan zatitom od atmosferske korozije. Loptasti rezervoari se
primenjuju kod velikih potroaa, za skladitenje velikih koliina gasa, od 100 do 1500 m3
(najvea zapremina cilindrinih je 100 m3). Loptasti rezervoari su povoljniji zbog boljeg
rasporeda pritisaka u lopti nego u cilindru pa je manji utroak materijala za njihovu izradu,
zauzimaju manje prostora za smetaj i smanjuju eksploatacione trokove pretakanja goriva i
manipulacije.
Podzemno se postavljaju cilindrini rezervoari, najmanje 60 cm ispod nivoa tla. Ne
razlikuju se od nadzemno postavljenih rezervoara ni po opremi ni po zatiti.
Sobzirom na visoki koeficijent irenja tene faze tenog naftnog gasa, sudovi za
skladitenje i transport gasa smeju se puniti samo do odredjenog stepena tako da se iznad tene
faze gasa u sudu obezbedi dovoljan prostor za njenu toplotnu dilataciju. Stepen punjenja
rezervoara i boca zavisi od specifine teine gasa i promene temperatura, koje se oekuju u
okolini, u kojoj e se nalaziti boca ili rezervoar.
Stepen punjenja boce ili rezervoara za teni naftni gas je odnos teine gasa u sudu i teine
vode, koju bi taj sud sadrao na temperaturi od 15C. Stepen punjenja je odredjen tehnikim
propisima za sve vrste sudova. u kojima se skladiti ili transportuje gas, za ceo opseg gustine
gasa u tenom stanju.

9.8. PRETAKANJE
Pretakalite je posebno opremljeno mesto za pretakanje gasa, sa ureajima trajno
postavljenim za prikljuivanje transportnih cisterni. Veliina i oprema pretakalita zavise od
namene pretakalita i koliine goriva, koje preko tog punkta prolazi. U sastav pretakalita ulaze
ureaji i oprema za prikljuenje cisterne na stabilnu instalaciju i pumpna ili kompresorska
stanica za pretakanje, sa elektrinom instalacijom, protivpoarnom zatitom i pristupnim
putevima.
Pretakanje se obavlja:
prinudno pomou kompresora (sl. 11.1),, pomou pumpi (sl. 11.2), - sa ili
bez izjednaenja pritiska zatim, kombinacijom pumpe i kompresora ili na
neki drugi ree primenjivani nain,
prirodnim putem, gravitaciono
Kompresor usisava parnu fazu iz rezervoara i sabija je u parni prostor transportne cisterne
i tako stvara razliku u pritiscima, koja omoguava da se tena faza pretoi iz transportne cisterne
u rezervoar. Pri tom su povezani odgovarajui prikljuci na rezervoaru i cisterni - parni sa
parnim i teni sa tenim. Kompresor je instaliran na parnoj fazi. Ovaj nain pretakanja je
povoljan zato to omoguava da se iz cisterne pretoi i parna faza gasa, to nije mogue kod
pumpe.
Pretakanje pomou pumpe izvodi se kao i sva druga pretakanja, s tim to je pumpa
specijalne izvedbe za fizike i hemijske osobine TNG. U tom sluaju, pumpa pretae tenu fazu
gasa a parni prostori cisterne i rezervoara su direktno povezani radi izjednaavanja pritiska.
Ukoliko nije mogue ostvariti tu vezu, pumpa ubacuje tenu fazu gasa u parni prostor
rezervoara.

Industrijska postrojenja 2

29

Slika 11.1. Pretakanje kompresorom na osnovu razlike pritisaka

Slika 11.2.

Pretakanje pumpom

Pri pretakanju se treba pridravati osnovnih mera sigurnosti. Svi prikljuni spojevi su
nadzemni, a pumpe, kompresori i svi ostali delovi instalacije moraju biti predvieni za rad sa
TNG-om. U krugu prenika 7,5 m oko prikljuenog vozila ne sme se nalaziti oprema ili materijal
koji mogu biti izvor plamena. Pretakalite mora biti najmanje 7,5 m mereno od prikljuenog
vozila, udaljeno od skladinih postrojenja i okolnih puteva i najmanje 15 m od susednog
zemljita i okolnih zgrada.
Na poetku prilaznog puta ili eleznikog koloseka postavlja se natpis da je cisterna
prikljuena i pretakanje u toku. Put ili kolosek treba da je horizontalan, da se vozilo ne pomera
pri pretakanju a takoe treba onemoguiti kretanje drugog vozila u blizini.
Pretakanje mogu obavljati samo za to obueno osoblje. Tokom prikljuenja cisterne,
pretakanja i prestanka pretakanja ovim poslovima mora rukovoditi ovlaeno lice koje vri
proveru instalacije pretakalita i cisterne pre i posle pretakanja i eventualno ukazati na propuste.
Ako se i pored toga desi nezgoda, on rukovodi evakuaciji osoblja i uklanja posledice.

Tehniki gasovi

30

9.9. REZERVOARI
Rezervoari slue za skladitenje TNG-a kod proizvoaa, trgovaca (distributera) ili
potroaa. Zapremina rezervoara ili skladinog postrojenja (gde je vie rezervoara povezano)
trebala bi da zadovolji jednomesene potrebe potroaa. Prema zapremini rezervoari se dele na:
mali, zapremina do 10 m3 (10000 l),
veliki, zapremine od 10 m3 do 200 m3, a neretko i vie.
Prema obliku, rezervoari mogu biti:
cilindrini,
loptasti, koji se jo dele prema nainu uvrenja.
Prema mestu postavljenja rezervoari se dele na:
ukopani ili podzemni, kod kojih je vrh rezervoara, osim pristupnog otvora
ispod nivoa tla,
delimino ukopane, zatrpane ili nasipane, kod kojih je vrh rezervoara
iznad tla, ali je pokriven zemljom, peskom ili drugim materijalom,
nadzemni, koji se celi ili veim delom nalaze iznad nivoa tla.
Zavisno od naina postavljanja, rezervoari mogu biti:
nepomini ili stabilni,
prenosni, kao posude pod pritiskom za skladitenje i prevoz TNG-a
zapremine od 0,5 do 5 m3,
na vozilima (cisterne).
Rezervoari mogu biti:
samostalni, samostojei ili zasebni,
u nizu, kao skladino postrojenje.
Zavisno od toga da li se u rezervoaru odrava odreena vrednost temperature, mogu biti:
hlaeni i
nehlaeni.
Rezervoar se pri punjenju ne sme napuniti do vrha, ve se mora ostaviti prostor za parnu
fazu. Najvea dozvoljena koliina gasa u tenom stanju kojom se posuda sme napuniti je
odreena jednainom:

Vmax =

S Vrstv
(litara )
100 K

gde je:
S
Vrstv
K

- stepen punjenja gasa prema Tabeli 11.1.

- zapremina posude u litrama,
- korekcioni faktor zapremine prema Tabeli 11.2,
- gustina gasa u tenom stanju pri temperaturi od 15C (kg/dm3)

Industrijska postrojenja 2

Tabela 11.1.
gustina gasa
u tenom
stanju
0,4730,480
0,4810,488
0,4890,495
0,4960,503
0,5040,510

31

Najvei dozvoljeni stepen punjenja stabilnih rezervoara i transportnih cisterni

vagonske
nadzemni rezervoari
vagonske
podzemni
cisterne
prenosni
cisterne sa
rezervoari
izolovane
rezervoari i
zatitom od
3
3
svih
sa K =
do
5
m
preko
5
m
boce
aunevih
veliina
0,367
zraka %
3
kcal/m hC
38
38
41
42
42
41
39
39
42
43
43
42
40
40
43
44
44
43
41
41
44
45
45
44
42
42
45
46
46
45

Ostalo videti u Pravilniku o izgradnji postrojenja za TNG i o uskladitenju i pretakanju

TNG, Sl. SFRJ br. 24/71 i 26/71.
Tabela 11.2.
temperatura
C
-20
-10
0
10
15

Najvei dozvoljeni stepen punjenja stabilnih rezervoara i transportnih cisterni

gustina pri 15C
0,5
0,51
0,52
0,53
0,54
0,55
0,56
0,57
0,58
0,59
korekcioni faktor zapremine
1,097 1,093 1,088 1,084 1,040 1,076 1,073 1,069 1,066 1,064
1,072 1,063 1,066 1,062 1,039 1,056 1,053 1,051 1,049 1,046

Ostalo videti u Pravilniku o izgradnji postrojenja za TNG i o uskladitenju i pretakanju

TNG, Sl. SFRJ br. 24/71 i 26/71.

9.10. PUNJENJE BOCA I REZERVOARA

Pogoni za punjenje boca i prenosnih rezervoara obezbeuju punjenje ovih sudova iz
stabilnih rezervoara gasa. Grade se kao posebni objekti, namenjeni iskljuivo punjenju boca i
rezervoara.
U zavisnosti od veliine, punionice se sastoje od pretakalita TNG iz vagon cisterni sa
pumpnom stanicom, skladinog prostora od jednog ili vie stabilnih rezervoara, instalacije za
punjenje boca raznih veliina, opreme za unutranji tra- nsport boca u punionici, instalacije za
punjenje rezervoara na vozilima sa pogonom na gas, sklaita boca i prenosnih rezervoara,
instalacije za bojenje boca i instalacije za pregled, reparaciju i atestiranje boca.

9.11. POTROAI GASA

Potroai koriste teni naftni gas ili meavinu tenog naftnog gasa sa vazduhom ili nekim
drugim gasom. U oba sluaja, gas se mora pripremiti za potronju isparavanjem u isparivakoj
stanici i sniavanjem pritiska u redukcionoj stanici na pritisak potroaa ili na pritisak opreme za
meanje sa vazduhom ili drugim gasom.
Isparavanje tene faze gasa u isparivakoj stanici obavlja se zagrevanjem u isparivau
vodenom parom ili toplom vodom, dobijenom iz kotlarnice industrijskog kompleksa ili vlastitog
parnog ili vodogrejnog kotla. U isparivakoj stanici se obino nalazi i akumulator potronje gasa,
koji izravnava neravnomernu potronju.
U redukcionoj stanici, postavljenoj u otvorenom ili zatvorenom prostoru, nalazi se
oprema za regulaciju pritiska gasa, kao i zaporna, merna i sigurnosna armatura. Ponekad se,

32

Tehniki gasovi

naroito kod manje instalacije, kompletna redukciona stanica izrauje i smeta u jedan orman,
koji ima samo ulazni i izlazni prikljuak za gas.
Kod manjih potroaa sreu se instalacije sa bocama ili prenosnim rezervoarima,
sastavljeni oa jedne ili vie boca ili rezervoara, stabilnog ili savitljivog razvoda od boca do
potroaa, ureaja za isparavanje i ureaja za redukciju i regulaciju gasa. Mogu se koristiti parna
i tena faza gasa. Kod korienja parne faze, iz boca se uzima parna faza, reducira pritisak na
pritisak koji zahteva potroa i stabilnom ili savitljivom cevi dovodi do potroaa. Tena faza se
iz boca koristi pomou sifona ili prevrtanjem boca tako da je ventil okrenut nadole.
Pri postavljanju boca, mora se voditi rauna o veoma strogim propisima, vezanim za taj
nain korienja gasa.
1. PRETAKALISTE

Slika.38. Instalacija za propan-butan

9.12. OSNOVNE MERE SIGURNOSTI PRI KORIENJU

TNG nema ni boje ni mirisa pa mu se dodaje odorant, materija koja daje miris kako bi se
mogao otkriti u sluaju nekontrolisanog isticanja. TNG se ne topi u vodi, od nje je laki i pliva
na njoj pa se ne ubraja u materije tetne za vodu. Neotrovan je, no prevelik deo u vazduhu (tj.
manjak koseonika) moe uzroiti guenje. Neposredno udisanje njegovih para je tetno, jer ima
narkotino delovanje, odnosno izaziva pospanost> najvei doputeni deo u vazduhu prostorije
(MAK-vrednost) propana i butana iznosi oko 1000 ppm (0,1%). Ako TNG u kapljastom stanju
doe u dodir s koom, dolazi do njegovog naglog isparavanja, to moe uzrokovati teke ozlede,
smrzotine.
Podruje eksplozivnosti je usko i u niskim granicama (od oko 2% do 10%) pa prostore u
kojima se nalaze instalacije treba dobro provetravati i oznaiti odgovarajuim natpisima ili
oznakama. Miris odoriranog TNG-a je otar pa se lako moe osetiti. Ako se u zatvorenom
prostoru oseti takav miris, odmah se mora ugasiti svaki plamen, dobro provetriti prostorija

Industrijska postrojenja 2

33

otvaranjem svih prozora i vrata, te prekinuti dovod gasa na zapornim ventilima, pri emu se ne
sme ni paliti ni gasiti osvetljenje ni bilo koji elektrini ureaj ili mogui izvori zapaljenja.
Takoe treba obratiti panju da TNG pri sagorevanju troi kiseonik, to moe prouzrokovati
njegov manjak s tekim posledicama za ivot i zdravlje osoba koje borave u prostoriji. Stoga se u
prostoriji u kojoj se nalazi plamenik, bez obzira radi li se o obinom kuhinjskom grejau,
gasnom zagrejau vode ili kotlu centralnog grejanju, uvek moraju omoguiti dovoljne koliine
vazduha za sagorevanje. Kako je TNG tei od vazduha i pada na pod prostorije, rezervoari ili
boce se ne smeju drati u prostorijama ispod nivoa zemljita i tamo gde postoji mogunost
njegovog oticanja i skupljanja u kanalima, rupama i niim prostorijama.
Kod smetaja rezervoara mora se voditi rauna o spreavanju uticaja lutajuih struja
(napr. udar groma), pa se rezervoari postavljaju na drvo ili beton kao izolacijske podloge.
Takoe je potrebno rezervoar i sve instalacije uzemljiti

10. TEHNIKI GASOVI

10.1. KLASIFIKACIJA GASOVA
Prema svom postanku gasovi su se delili na prirodne, koji vode poreklo iz prirode, i
tehnike, koji su proizvedeni tehnikim putem. Vazduh, kiseonik, argon, helijum i azot, bi se
mogli svrstati u grupu atmosferskih gasova a zemni i jamski gas u grupu gorivih gasova, ali
zajedno ine, porodicu prirodnih gasova.
Acetilen, propan, butan, ciklopropan, amonijak pripadaju porodici tehniki proizvedenih
gasova.
Meutim, vremenom se gubila granica izmeu ove dve porodica gasova, jer je uz
tehniku preradu prirodnih gasova - komprimovanje, filtriranje, meanje, obogaivanje - sve vie
maha uzimala i tehnika proizvodnja prirodnih gasova. Napr., helijum se lako dobijao iz
vazduha, ali se najvie dobija iz izvora prirodnog gasa gde ga ima vie nego u vazduhu. Propan i
butan su tehniki proizvedeni gasovi koji se koriste kao gorivo i za zavarivanje, a acetilen i
vodonik, koji su sagorljivi gasovi, ipak se koriste u tehnologiji zavarivanja. Stoga je
najprihvatljivija podela gasova na gasovita goriva i tehnike gasove.

10.2. TEHNIKI GASOVI

Meu tehnikim gasovima se mogu razlikovati sledee grupe:
gasovi za hlaenje - koriste se kao rashladno sredstvo u svim oblastima tehnike
(amonijak, freoni, itd),
gasovi za spajanje metala - koriste se u tehnici zavarivanja i seenja metala, u
normalnim uslovima i pod vodom (acetilen, vodonik, teni naftni gas, itd),
gasovi za rasprivanje - upotrebljavaju se za pakovanje mnogih tenih proizvoda
pod pritiskom radi lake i efikasnije upotrebe, s tim da ne smeju biti otrovni,
korozivni i skupi (suboksid azota),
medicinski gasovi - koriste se u terapeutske svrhe u medicini (kiseonik, ist ili u
smei sa helij umom ili ugljen-dioksidom),
otrovni gasovi - udisanje ovih gasova je opasno, a primenjuju se u industrijske i
ratne svrhe (cijanovodonik, fozgen),
atmosferski gasovi - sastavni su deo vezdunog omotaa zemlje odakle su se
prvobitno i dobijali (azot, kiseonik, argon i retki gasovi).
Tehniki gasovi su od velikog znaaja za mnoge proizvodne procese. Velike koliine
kiseonika, azota i argona se koriste pri proizvodnji elika i u metalnoj industriji. U brodogradnji i
automobilskoj industriji koriste se acetilen, propan, smee gorivih gasova i kiseonik za
zavarivanje i seenje metala. Teni azot se koristi pri reciklai plastike i automobilskih guma.
Teni azot i kiseonik se masovno koriste za zamrzavanje voa, povra, ribe i drugih namirnica.
Ugljen-dioksid se koristi u industriji napitaka (mineralna voda, gazirana pia, i dr). U tehnike
gasove ubraja se i vazduh koji se u komprimovanom stanju koristi u mnogim proizvodnim
procesima (za pneumatske alate, za automatiku pojedinih maina i postrojenja, i dr).
Industrija gasova u Evropi zapoljava oko 550 000 radnika, a dnevno se proizvodi oko
200 000 tona raznih vrsta gasova. Veina gasova se proizvodi u specijalnim postrojenjima a
zatim se doprema do potroaa cevovodima, transportnim sredstvima ili u bocama. Nain
dopremanja zavisi od potrebne koliine i udaljenosti od proizvodnog postrojenja.
Atmosferski gasovi (kiseonik, azot, argon i drugi retki gasovi) se uglavnom proizvode
hlaenjem i utenjavanjem vazduha koji se viestrukom destilacijom razdvaja na frakcije sa
razliitim takama kljuanja. Imajui u vidu malu gustinu gasova, ak i u komprimovanom

Industrijska postrojenja 2

35

stanju, postavilo se pitanje kako snabdevati potroae koji su udaljeni od mesta proizvodnje
gasova ili prirodnih izvora nekih od gasova. Reenjeje bilo u prevoenju gasova u teno stanje
stoje u velikoj meri olakalo transport tehnikih gasova.

11. PRIMENA MEDICINSKIH GASOVA

11.1. UVOD
Medicinski gasovi su gasovi i gasne smee koje se koriste:
za dijagnostike postupke,
u terapeutske i preventivne svrhe,
za inhalacionu anesteziju,
pri laboratorijskim analizama,
u hirurgiji,
za konzervaciju tkiva,
za uzgajanje biolokih kultura,
za kalibraciju medicinskih instrumenata i ureaja.
U ove svrhe se upotrebljavaju sledei gasovi: medicinski vazduh, medicinski kiseonik,
azot, azot-suboksid, ksenon. helijum, ugljen-dioksid. ugljen-monoksid. Neki od gasova se
primenjuju neposredno na pacijentima:
kiseonik se primenjuje kod poremeaja reima gasova u organizmu,
azot-suboksid se primenjuje kao inhalacioni anestetik,
ugljen-dioksid se koristi u laparoskopiji i endoskopiji,
smea ugljen-monoksida i helijuma se koristi pri testovima provere funkcije
plua,
azot se koristi u krioterapiji, itd.
Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred proizvoae medicinskih gasova su: visoka
istoa gasova i precizan sastav gasnih smea.

11.2. OPREMA I INSTALACIJE ZA MEDICINSKE GASOVE

Najpovoljnije i najekonominije snabdevanje velikog broja potroaa medicinskih gasova
jeste korienje postrojenja za centralno snabdevanje i razvodne mree kojom se svaki
pojedinani gas sigurno i bezbedno dovodi do svakog pojedinanog prikljunog mesta. Pri tome
se potrebne rezerve gasa dre najednom, centralnom mestu u posebno predvienim i
opremljenim prostorima. Prednosti ovakvog snabdevanja su:

sigurno i kontinualno snabdevanje - nema pojedinanih boca, malih

kompresora i vakuum pumpi,

bezbedno korienje gasova - ne moe da doe do sluajne zamene gasova

zbog korienja prikljuaka koji nisu meusobno zamenljivi,

ist, higijenski i rad bez napora - nema runog transporta boca kroz odeljenje,
hodnike i liftove i irenja infekcije preko obino prljavih boca,

smanjena opasnost od poara i eksplozija - nema nestrunog rukovanja

bocama od strane medicinskog osoblja,

uteda u prostoru i smanjena opasnost od mehanikih povreda - nema boca

po odeljenjima, a prikljuci su na dohvat svakog potroaa,

korienje istog komprimovanog vazduha - kontrolisana primena i

sterilizacija na jednom centralnom mestu.

36

Tehniki gasovi

Postrojenje za snabdevanje medicinskim gasovima ine izvor napajanja (stanica),

kontrolni i regulacioni sistem, sistem cevovoda i sama prikljuna mesta (utinice). Sistem
cevovoda predstavlja deo postrojenja za snabdevanje koji povezuje izvor napajanja preko
kontrolnog i regulacionog sistema sa prikljunim mestima i drugim potroaima. Primarno
napajanje ini deo postrojenja za snabdevanje koji napaja sistem cevovoda. odnosno razvodnu
mreu. Rezervno napajanje ini deo stanice koji preuzima napajanje u sluaju otkazivanja
primarnog izvora. Radni signal predstavlja optiki i akustini signal koji pokazuje pogonsko
stanje, a signal opasnosti predstavlja optiki i akustini signal koji pokazuje d a j e napajanje
dostiglo kritino stanje.