TOOL ROOM MILL TM-1

Skraeno uputstvo za rukovanje

Svrha ovog uputstva je da Vam pomogne da se lake upoznate sa procedurom rukovanja TM-1 u
reimu runog rada.
Takoe ovde su prikazani svi koraci koje je neophodno proi da bi se postigao kompletan reim
CNC obrade.
Za runu obradu potrebno je slediti korake 1 do 5 ovog uputstva.
Za CNC obradu potrebno je slediti korake 1 do 10 (osim 4).
To e Vam pomoi da unesete informacije o alatu i poloaju radnog komada to su neophodni
uslovi za kompletnu obradu.
Koraci 8,9 i 10 su obraeni skraeno, a ire objanjenje potraiti u uputstvu za rukovanje. Ako
sledite uputstvo svaki taster koji treba pritisnuti oznaen je sa podebljanim slovima u uglastoj
zagradi (npr. RESET).

POSTUPAK RUKOVANJA - KORAK PO KORAK

1. UKLJUENJE MAINE
2. ODLAZAK U REFERENTNU TAKU
3. POSTAVLJANJE RADNOG KOMADA
4. REIMI RADA
5. REZNI ALAT
6. ODREIVANJE NULTE TAKE RADNOG KOMADA
7. ODREIVANJE KOREKTURA ALATA
8. PROGRAMIRANJE
9. TESTIRANJE PROGRAMA
10. OBRADA KOMADA
1. UKLJUENJE MAINE pritisnuti taster POWER ON. Upravljanje izvrava

samokontrolu i na displeju prikazuje Alarm stranu.Obino imamo alarm 102- servo

pogon je iskljuen. Resetovati postojee alarme i ii na taku 2
2. ODLAZAK U REFERENTNU TAKU nulovanje maine
Pritisnuti taster POWER UP RESTART . Ovaj korak omoguuje da maina nae nultu
taku - referentnu taku maine u odnosu na koju se uzimaju mere.
3. POSTAVLJANJE RADNOG KOMADA
Veoma je vano da se radni komad pravilno i sigurno uvrsti za radni sto.
Postoji vie naina vezivanja komada za sto: pomou stege, futera ili direktno preko Tljebova. Vrsta obrade odreuje koji e se nain koristiti.Stoga je neophodno potpuno
osmisliti obradu pre stezanja komada.
Prethodno obavezno proveriti:
1. Da Ii ste sigurni da komad ulazi u gabarite radnog stola
2. Proveriti da li postoji prostor za izlaz alata
3. Uvrstiti pouzdano komad ili stegu za radni sto
Imamo vie naina za uvrenje radnog komada:
A. Stezanje komada direktno na radni sto (na uglovima pomou stezaa preko T kanala).
Ovaj nain se koristi kod obrada kada nije neophodno ii do uglova komada.
B. Stezanie pomou futera pogodno je za stezanje cilindrinih , estougaonih i sl. delova
C. Stezanje komada u stegu koristi se za stezanje komada u tanu i lako ponovljivu
poziciju i omoguuje poveanu produktivnost obrade.
4. REIMI RADA

Ovaj tip maine TM-1 HE ima tri reima rada: runi rad, runo pozicioniranje i CNC reim.

Runi rad i pozicioniranje e biti objanjeni u ovom skraenom uputstvu, a za CNC obradu
neophodno je proitati celokupno uputstvo za rukovanje.
Primedba: Vrata zatite moraju biti zatvorena da bi maina mogla da radi u automatskom
radu.Ukoliko je skinuta zatitna ograda mora se drati sigurnosni prekida - taster. Ako u
bilo kom trenutku pustimo prekida kretanje vretena i osa se zaustavlja.Maina se moe
ponovo startovati ako drimo sigurnosni taser i pritisnemo taster CYCLE START.
4.1 RUNI RAD
Ukoliko hoemo da obraujemo u runom reimu rada pomou osa X,Y,Z neophodno je da
se vreteno startuje pre nego to se ue u ovaj reim.
Postupak je definisan:
1
2
3
4
5

6
7
8
9
10
11
12
13
14

pritisnuti taster (MDI DNC)

pritisnuti taster (ERASE PROG) da bi dobili ist ekran
tipkati S200 M03 da bi odabrali 200 ob/min u desnom smeru
pritisnuti taster (WRITE/ENTER)
pritisnuti taster (CYCLE START) da bi ukljuili vreteno
Brzinu vretena moemo korigovati u odnosu na programiranu pomou tastera za
korekciju +10%, -10% , 100% u granicama 0 - 200%.
Ukoliko pritisnemo taster (HANDLE CONTROL SPINDLE) korekcija brzine vretena
moe se vriti pomou tokia(udesno se poveava brzina)
pritisnuti taster (HANDLE JOG) za ulazak u runi reim rada
pritisnuti jedan od tastera (. 1 , 1., 10., 100.) da bi se odabrala brzina kojom e se kretati
ose
pritisnuti taster (PAGE UP) da bi dobili sliku POS-JOG
pritisnuti taster (-Z ili +Z)da bi odabrali osu koju emo kretati pomou tastera smera
ukoliko drimo taster ili pomou tokica.
pritisnuti taser (SHIFT)
pritisnuti taster (-X ili +X) da bi odabrali X osu.
za dodavanje Y ose pritisnuti taster (SHIFT)
pritisnuti taster (-Y ili +Y) da biodabrali Y osu
tasterom (RESET) zaustavlja se vreteno i posmak

JOG OFFSET
TRAVEL LIMITS
JOG INDEX DISTANCE
4.2 RUNO POZICIONIRANJE
Reim runog pozicioniranja omoguuje operatoru da elektronskim putem ogranii kretanje
ose. To je identino kao mehaniko ogranienje kod klasinih glodalica. Maksimalna i
minimalna mera odreuju zonu obrade za taj komad.Limiti se koriste i kod runog kretanja
osa.
Ovde imamo primer obrade dva depa a vie razliitih primera imamo u kompletnom
uputstvu za rukovanje.
Pritisnuti taster (DELETE) za reset ogranienja hoda.
1. dovesti X,Y,Z osu u poziciju A na depu 1
2. pritisnuti taster (ORIGIN)
3. dovesti ose X i Y runo u poziciju A na depu 2
4. zapamtiti vrednost X
5. vratiti runo X osu nazad na poziciju A na depu 1.
6. kursor dovesti na X max na ekranu i pritisnuti taster (ALTER)

7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.

kusor dovesti na Y max na ekranu i pritisnuti taster (ALTER)

dovesti X i Y osu u poziciju B
kursor dovesti na X min na ekranu i pritisnuti taster (ALTER)
kusor dovesti na Y min na ekranu i pritisnuti taster (ALTER)
pritisnuti jedan od tastera (. 1, 1., 10., 100.) da bi odabrali brzinu kretanja
kursor dovesti na Jog Index DistanceX ,unesemo vrednost veu od veliine depa po X
osi (koristiti decimali zarez)
pritisnuti taser (Fl) da bi podatak smestili u memoriju
kursor dovesti na Jog Index Distance Y ,unesemo korak za svaki sledei prolaz
(obavezno koristiti decimalni zarez)
pritisnuti taster (Fl) da bi podatak smestili u memoriju
pritisnuti taster (SHIFT)
pritisnuti taster (JOG LOCK)
odabrati smer X i Y ose prema datom komadu.

4.3 DEFINISANJE OFFSETA

19. dovesti X i Y osu u poziciju A na depu 1
20. dovesti kursor na Jog Offset X
21. uneti vrednost iz 4.2 korak 4
22. pritisnuti taster ( WRITE/ ENTER)
23. dovesti ose X i Y runo u poziciju A na depu 2
24. pritisnuti taster ( WRITE/ ENTER)
25. pritisnuti taster ( JOG LOCK )
26. odabrati smer osa X i Y potreban za obradu depa 2
5. REZNI ALAT

Tehnologija obrade odreuje koji alat emo koristiti.

Alat se montira u odgovarajui nosa aiata.Tool Room Mill koristi Nosae sa standardnim
prihvatom CT 40. Takoe potrebni su nam odgovarajue peurke za stezanje alata.
POSTAVLJANJE ALATA U VRETENO
1.
2.
3.
4.

Dovesti vreteno (Z osu) u runom radu u poziciju izmene

Postaviti alat u vreteno vodei rauna da kamenovi budu naspram ljebova
Pritisnuti taster (TOOL RELEASE) i drati ga oko 1 sekunde.
Proveriti da lije alat korektno stegnut.

6. ODREIVANJE NULTE TAKE RADNOG KOMADA

Za lake odreivanje nulte take koristiemo obeleiva.

Obino se koristi komparater da bi se dobila vea preciznost.
Pre obrade radnog komada neophodno je da se defmie tana pozicija komada na radnom
stolu.
Ta pozicija se koristi kao nulta taka radnog komada.
Ta vrednost se memorie u G 54.
Na primer G90 G54 GOO X0 Y0
Ova programska linija odreuje X,Y,Z koordinate prema vrednostima unetim u G 54 i
pomera mainu u tu poziciju.
ODREIVANJE LOKACIJE RADNOG KOMADA
1.
2.
3.
4.

postaviti komad na sto i fiksirati ga

staviti taka u vreteno
pritisnuti taster (HANDLE JOG)
pritisnuti jedan od tastera (.1,1., 10.,100.) da bi odabrali brzinu kretanja

5. pritisnuti taster (+ Z)
6. u runom radu dovesti Z osu na priblino 2,5 mm iznad komada
7. pritisnuti jedan od tastera (. 1 ili 1.) da bi odabrali brzinu kretanja
8. pomeritj Z osu na priblino 0.5 mm iznad komada
9. kretanjem X i Y ose dovesti vrh obeleaa iznad levog ugla radnog komada
10. pritisnuti taster (OFFSET )
11. pritisnuti taster (PAGE UP) vie puta dok na ekranu ne dobijemo sliku Work Zero Offset
12. kursor dovesti na G 54 kolonu X
13. pritisnuti taster (PART ZERO SET ) da bi uneli trenutnu vrednostu polje X
14. pritisnuti taster (PART ZERO SET ) da bi uneli trenutnu vrednostu polje Y
PANJA
Ne pritiskati taster (PART ZERO SET) trei put jer e tada biti unet podatak i za Z osu. To
moe biti uzrok kolizije ili pojave alarma po Z osi kada se startuje program.
7. ODREIVANJE DIMENZIJA (TOOL OFFSET) ALATA
Sledei korak odnosi se na alat. Ovde se definie rastojanje izmeu vrha alata i povrine
radnog komada.Drugo ime za tu vrenost je korekcija duine alata (Tool Length Offset) koja
je obeleena sa H prilikom programiranja. Duina svakog alata unosi se u tabelu korektura
pod njegovim brojem.
Na primer: G 43 Hl Z1
Maina e uraunati korekturu duine alata unetu u G43 i koristi e veliinu H iz liste alata
za alat 1.

SETOVANJE ALATA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.

postaviti novi alat u vreteno

pritisnuti taster (HANDLE JOG)
pritisnuti taster (.1, 1., 10. ili 100.)da bi odredili brzinu kojom e se kretati osa
u runom radu pomeriti alat po X i Y osi priblino u centar radnog komada
pritisnuti taster (+Z )
u runom radu pomeriti alat po Z osi priblino na 2,5mm od radnog komada
pritisnuti taster (.1, 1., 10. ili 100.)da bi odredili brzinu kojom e se kretati osa
postaviti list papira izmeu alata i radnog komada.Paljivo kretati alat - Z osu na dole sve
dok se papir pomera
kada se papir zaglavi pritisnuti taster (OFFSET)
pritisnuti taster (PAGE UP) vie puta dok ne dobijemo sliku CLNT (LEHGTH) za alat 1
'
pomeriti kursor na poziciju 1 u Georaeriji
pritisnuti taster (TOOL OFSET MESUR). Tada se Z pozicija pojavljuje gornjem levom
uglu ekrana i unosi u poziciju broja alata.
pritisnuti taster (NEXT TOOL)

8. PROGRAMIRANJE (videti kompletno uputstvo)

9. TESTIRANJE PROGRAMA (videti kompletno uputstvo)
10. OBRADA RADNOG KOMADA (videti kompletno uputstvo)

UPUTSTVO ZA RUKOVANJE
VERTIKALNIH HAAS OBRADNIH
CENTARA I CNC GLODALICA

1. ODRAVANJE
OPTE PREPORUKE
RADNA TEMPERATURA
TEMPERATURA SKLADITENJA
RELATIVNA VLANOST
NADMORSKA VISINA

5 do 40* C
-20 do 70*C
20 do 95%
0 do 2000m

ELEKTRO PREPORUKE
Trofazna mrea
50Hz ( mora biti uzemljena)
Oscilacije mree ne smeju biti vee od
+/- 10%
Uestanost mora biti u opsegu
47 - 66 Hz
Napajanje
354 _488V, 50 Hz
Mreni prikljuak zavisi od instalisane snage npr. 50 A
Prikljuni kabl
4* 10mm*
(ako je duina kabla vea od 25m)
4* 16 mm*
NAPOMENA
Poseban provodnik uzemljenja mora biti vezan za telo maine.
Ovaj provodnik je neophodan radi sigurnosti rukovaoca i obezbeenja ispravnog rada maine.
Za povezivanje ovog provodnika predviena je u elektro ormanu posebna ina pored glavnog
energetskog prikljuka.
Maina ne moe da radi korektno ukoliko nemamo dobro uzemljenje.
Maksimalni napon izmeu dve faze ne sme prei 504 V.
Strujna zatita u maini je vrlo spora, tako da treba obezbediti mreni prikljuak sa 20 -25%
veom strujom od definisane.
PREPORUKE ZA VAZDUNI PRIKLJUAK
Maina zahteva minimalni pritisak od l00psi (6,9 bari).
To znai da je neophodan kompresor od 2KS sa minimalnim akumulatorom od 751.
Preporuuje se crevo od 3/8 ili 1/2 cola.
Preporuuje se prikljuak sa elnom koja dolazi sa mainom.
NAPOMENA
Prisustvo vode ili ulja u vazduhu moe biti uzrok zastoja na maini.
Vazduni filter/regulator mora biti pun pre startovanja maine.
Obavezno proveravati ispravnost sistema odvajanja vlage minimum jednom meseno.
Prikljuak izmeu regulatora i zauljivaa predvien je za prikljuenje obrtne ose (opcija).
Ukoliko u toku rada prilikom izmene alata ili palete dolazi do pada pritiska vie od 10 psi to
moe' prouzrokovati smetnje u radu.

1.2.

PREPORUKE ZA REDOVNO ODRAVANJE

Ovde imamo opis redovnih radova na odravanju maine rasporeenih po intervalima u kojima
se moraju obavljati.
Ove mere se moraju ispotovati da bi maina sigurno i pouzdano fankcionisala, a samim tim
produujemo njen radni vek.
INTERVAL - MERE ODRAVANJA
DNEVNO
proveriti nivo rashladne tenosti svakih 8 sati rada (naroito kod maina sa hlaenjem kroz
vreteno)
- proveriti nivo ulja za podmazivanje
- oistiti pon sa voenja i rezervoara za hlaenje
- oistiti pon sa magacina alata
- obrisati konus vretena istom krpom i nauljiti ga
-

NEDELJNO
- proveriti filter hlaenja
- na mainama sa hlaenjem kroz vreteno oistiti pon sa mree na rezervoaru, i talog sa dna

rezervoara (obavezno iskljuiti mainu pri ovom postupku)

- proveriti pritisak vazduha, podeenost regulatora na 85 psi (6 bari)
- kod maina sa hlaenjem kroz vreteno staviti malo masti na V prirubnicu alata
- oistiti spoljanje povrine na zatiti sa blagim sredstvom za pranje
- proveriti pritisak hidraulike prema dokumentaciji (posebno za uravnoteenje osa)
- staviti malo masti na spoljanju ivicu hvataa na magacinu aiata i mehanikoj ruci
MESENO
proveriti nivo ulja u reduktoru vretena. Ulje doliti sve dok ne prelije.
proveriti podmazivanje kliznih staza - voenja, i podmazati ih i oististi ukoliko je potrebno
retkim uljem
-

6 MESECI
-

zameniti kompietno sredstvo za hlaenje, a pritom temaljno oistiti rezervoar

proveriti instalaciju podmazivanja i sve prikljuke
proveriti nivo ulja u reduktoru obrtne ose

GODINJE
-

zameniti ulje u reduktoru vretena

proveriti uljni filter
zameniti filter na vratima elektro ormana posle 2 godine rada

PODMAZIVANJE
System

Way Lube and

Pneumatics

Location

Under the control

Rear of spindle
Side of machine
pans! on fie right side head
of the machine
Piston pump with 30
minute cycle time
Pump is only on
when
spindle
is
turning or when axis
is moving
Linear guides, and bat Transmission only
ruts
2-25 Ots. depending 34 ounces
80 gal
on pump style
Mobile Vactra #2
Mobile DTE 25
Water based coolant
only*
No Flammable
Liquids.

Description

Lubricates
Quantity
Lubricant

Transmission

Coolant Tank

Rotary Table
Right front quarter
circle

covering sight glass

Mobil SHC-630 oil

Pumpa impulsnog podmazivanja ukljuuje se u pravilnim vremenskim intervalima (oko 30 min)

to se moe optimizirati kroz parametre maine.
Ovo vreme se meri samo ukoliko je ukljueno vreteno ili se kree neka osa.
Rezervoar pumpe se nalazi na zadnjoj strani maine i sadri 2,2 do 3 l (Mobil Vektra 2) zavisno
od tipa. Za podmazivanje reduktora vretena koristi se ulje Mobil DTE 25 .
Za hlaenje se mogu koristiti samo emulzije na bazi vode.

HLAENJE KROZ VRETENO

Proveriti indikator zaprljanosti ulja na 100 mikronskom filteru kada je ukljueno hlaenje kroz
vreteno a nemamo alat u vretenu.
Zameniti (oistiti ) uloak filtera kada indikator pree u crvenu zonu.Indikator se moe resetovati
pomou tastera.
Svi filteri se mogu istiti etkom.

Pumpa za TSC

ienje filtera

NAPOMENA
Pimpa za hlaenje kroz vreteno (TSC) je zupasta i bre e se troiti i gubiti pritisak ukoliko su
abrazivne estice prisutne u sredstvu za hlaenje.
Veoma je vano da se redovno isti mrea na pregradi
rezervoara.
Pritom pumpa mora biti iskljuena.

PRENOSNIK GLAVNOG KRETANJA PODMAZIVANJE

Rezervoar ulja za podmazivanje reduktora vretena nalazi se iza motora.
Ulje se doliva na poklopac rezervoara sa desne strane od motora.

SISTEM ZA IMPULSNO PODMAZIVANJE

Sva podmazivanja realizovana su preko posebnog centralnog sistema za impulsno

podmazivanje. Rezervoar se nalazi na zadnjem delu maine i na njemu se moe videti nivo ulja
za podmazivanje.
Nivo ulja treba strogo odravati izmeu MIN i MAX.
Pumpa impulsnog podmazivanj ukljuuje se automatski u pravilnim vremenskim intervalima
kako je zadato u parametrima maine. To vreme se moe optimizirati prema zahtevima
korisnika.
1.4

TRANSPORTER STRUGOTINE

U toku normalnog rada maine transporter strugotine izbaci najvei deo strugotine van radnog
prostora, meutim sitan pon moe sa rashladnom tenou da dospe u rezervoar hlaenja. Da bi
se obezbedio normalan rad ovog sistema potrebno je redovno istiti mreu na rezervoaru.
1.5

PERIODINO ODRAVANJE

Displej PODSETNIK ZA ODRAVANJE moe se nai u displeju Current command pod

nazivom SHEDULED MAINTENANCE
Korienjem tastera PAGE UP ili PAGE DOWN moemo aktivirati/dezaktivirati neku od ovih
kontrola. Pojedini podatak moemo selektovati tasterom strelica dole/gore. Tako selektovan
podatak moemo aktivirati/deaktivirati tasterom ORIGIN ime ukljuujemo merenje definisanog
vremena.
Kada je neka od kontrola aktivna na desnoj strani imamo vreme u satima koje se moe definisati
po elji.
Ova vrednost se moe vezati za ukljuenje maine, (ON-TIME) ili za vreme trajanja ciklusa (CS
-TIME).
Kada vremena dostigne nulu (broji unazad) pojavljuje se na ekranu poruka MAINTENANCE
DUE koja nas podsea da treba odraditi neku od radnji sa spiska redovnog odravanja. Vrednost
vremana se menja koristei tastere strelica levo/ desno (svaki pritisak na taster poveava ili
smanjuje vrednost za jedan sat).
Poruka koja se javlja nije tipa alarma i ne utie na normalan rad maine. Ona samo opominje
operatora da odradi potrebnu radnju iz oblasti redovnog odravanja.
Kada je to obavljeno rukovaoc selektuje datu radnju i pritisne jednom taster ORIGIN da bije
deaktivirao, a potom jo jednom da bi aktivirao tu funkciju i startovao novo raunanje vremena.

SPISAK RADNJI REDOVNOG ODRAVANJA

COOLANT - needs replacement
100 ON- TIME
AIR FILTER in control enclosure - replace TIME
250 ON-TIME
OIL FILTER-replace
250 ON-TIME
GEARBOX OIL-replace
1800 ON-TIME
COOLANT TANK - check level leakage, 10 ON-TIME
oil in coolant
WAY LUBE SYSTEM-check level
50 CS-TIME
GEARBOX OIL - check level
250 ON-TIME
SEALS/WIPERS missing, torn, leaking 50 CS-TIME
check
AIR SUPPLY FILTER - check for water
10 ON-TIME
HYDRAULIC OIL-check level
250 ON-TIME

Zamena sredstva za hlaenje

Zamena filtera na vratima ormana
Zamena uljnog filtera
Provera nivoa rashladne tenosti, curenje, ulje u emulziji
Provera nivoa ulja za impulsno podmazivanje
Provera nivoa ulja u reduktoru vretena
Provera brisaa, zaptivnih elemenata
Provera filtera za vazduh - voda u vazduhu
Provera nivoa ulja u hidroagregatu

2.UPUSTVO ZA RUKOVANJE
2.1

OPTE NAPOMENE

Ovo uputstvo se neprekidno dopunjuje i menja. Najnovija verzija se uvek moe skinuti sa HAAS
web sajta www.HaasCNC.com Upustva se nalze u Manual Updates pod Customer Services.
Dodatne tehnike informacije mogu se nai u Haas Reference Manuale. U njemu su sadrani
parametri, alarmi, uputstvo za instalaciju, objanjenja mainskih i elektro sklopova.
U prvom delu ovog uputstva dat je opis upravljanja sa neophodnim informacijama za poetak
rada.
Kod CNC (Computerized Numerically Controlle) maina, upravljanje nadgleda rad maine i
vodi alat po zadatoj putanji uz minimalnu pomo oveka.
Osnovna razlika od runo upravljanih maina gde ovek kontrolie svaku poziciju, je u tome da
se odredi pozicija radnog komada i unese u memoriju a potom se prema dimenzijama komada
vri obrada prema programu iz memorije.
Osmiljavanje, pisanje i unoenje programa moe se vriti van maine i onda se ceo program
unese u memoriju. Program se unosi u memoriju runo, pomou diskette ili preko RS-232
komunikacije sa PC-a.

KORDINATNI SISTEM
Sledea ilustracija predstavlja koordinatni sistem na horizontalnim mainama. Kod vertikalnih
maina Z-osa je osa glavnog vretena, a ostale dve ine pravougaoni koordinatni sistem na
principu desne zavojnice.

Uvek posmatramo kretanje alata. Kako radni sto nosi radni komad moramo zamisliti teorijski
kontra kretanje alata.
Nulta pozicija moe biti bilo gde du puta ose.
Referentna taka za Z osu nalazi se na kraju hoda nazad, gde se vri i izmena alata tako da su sva
kretanja Z ose u plusu.
X i Z osa definiu mesto obrade u ravni.
One dele ceo prostor na etiri kvadranta prema slici

MAINSKA NULA - REFERENTNA TAKA

Prilikom svakog ukljuenja maine potrebno je pronai nultu (referentnu) taku za svaku osu
(merni sistem).
To se vri u reimu ZERO RET (sve tri ose zajedno ili samo jedna od njih). Na taj nain
nalazimo mainsku nulu i standardno je da se iz nje sve ose kreu samo u minus smeru.
Pored toga moemo definisati nultu taku na komadu gde god elimo i u odnosu na nju imamo
podelu radnog prostora na etiri kvadranta u X,Y ravni.

2.4 APSOLUTNE I INKREMENTALNE MERE

Uobiajeni nain pozicioniranja jeste uzimanje svih mera u odnosu na jednu nultu taku. Sve
dimenzije se tada odreuju prema nutoj taki koju smo usvojili.
Drugi nain pozicioniranja je takozvani inkrementalni, to podrazumeva da se nova mera
odreuje u odnosu na prethodnu poziciju (pritom se odreuje brojna vrednost i predznak
odnosno smer kretanja u odnosu na prethodnu taku).

2.5 STANJE PO UKLJUENJU MAINE

Posle ukljuenja maine obavezno moramo ii u referentnu taku po svim osama i na taj nain
nalazimo nultu taku maine odnosno mernih sistema. Tada upravljanje setuje standardne G
kodove. Po ukljuenju maine uvek se setuje nulta taka G54 a potom moemo odabrati neku
drugu u zavisnosti od zahteva obrade.

Po ukljuenju maine imamo aktivne sledee G funkcije:

G 00
G 17
G 20
G 40
G 49
G 54
G 64
G 80
G 90
G 94
G 98

brzi hod
odabrana ravan obrade je XY
odabrana je jedinica mere in
iskljuena ja kompenzacija alata
iskljuena je duinska kompenzacija alata
prva od 26 moguih nultih taaka
iskljuenje postupka tanog zaustavljanja
iskljuenje ciklusa
odabrano je apsolutno programiranje
odabrana je brzina u mm/min
povratak u startnu poziciju ciklusa

KOMANDNI PULT

Ovo upravljanje ima est reima rada i jedan reim simulacije.

Izbor reima rada vrimo pomou tastera:
EDIT - reim editiranja programa u memoriju
MEM - reim izvrenja programa koji se nalazi u memoriji
MDI/DNC - direktno izvravanje runo unetog programa ili izbor DNC reima
HANDLE JOG - reim runog kretanja osa pomou tastera ili runog tokica
ZERO RET - reim traenja referentne take
LIST PROG - slui za listanje, slanje i primanje programa
U MEM ili MDI reimu program se moe startovati tasterom CYCLE START.
U toku izvrenja nekog programa ne moemo menjati reim rada. Mora se saekati kraj
programa ili da se prekine izvrenje pomou tastera RESET.

Kada smo odabrali reim MD1 ponovnim pritiskom na taster MDI/DNC prelazimo u reim DNC
ukoliko je taj reim dozvoljen preko Seting podataka i Parametara maine. U svakom od ovih
reima rada moemo odabrati jedan od osam displeja:
PRGRM/CONVRS prikaz selektovanog programa, izbor Quick Code ili rad sa naprednim
Editorom
POSIT
prikaz pozicije osa
OFFSET
prikaz korekcija alata i nultih taaka
CURNT COMDS prikaz trenutno aktivne komande i sistemskih vremena
ALARM/MESGS prikaz alarma i korisnikih poruka
PARAM/DGNOS prikaz parametara i dijagnostikih podataka
SETNG/ GRAPH prikaz Seting podataka ili izbor grafike simulacije
HELP/CALC
prikaz helpa i kalkulatora
Komandni pult se sastoji od:
CRT displeja, tastature, On/oFF tastera, vatmetra, runog tokica, EMERGENCY STOP (sve
stop), CYCLE START (start ciklusa) i FEED HOLD (pomak stop) tastera.
SHIFT taster menja znaenje numerikih tastera u znak koji se nalazi u levom gornjem uglu
tastera. Pre svakog specijalnog znaka treba pritisnuti taster SHIFT.
Runi toki se koristi za pomeranje osa.
Svaki podeok moe biti setovan kao 0.001 ; 0.01 ; 0.1 ; 1. mm.
Jedan obrt tokica ima 100 podeoka.
On se takoe moe koristiti za kretanje kursora po programu.
EMERGENCY STOP odmah zaustavlja sva kretanja i iskljuuje servo motore.
CYCLE START startuje izvrenje programa u MEM ili MDI reimu, nastavlja kretanje posle
FEED HOLD ili posle SINGL BLOCK stopa. Start ciklusa se moe prebaciti i na runi toki.
FEED HOLD zaustavlja kretanje svih osa kada je startovan program. Ova funkcija se takoe
moe prebaciti na runi toki i tada ima potouno istu funkciju.
FEED HOLD zaustavlja samo ose, a ne zaustavlja vreteno i hlaenje.
SINGLE BLOCK tasterom ukljuujemo uslove za izvrenje pojedinanog bloka. Kada je aktivno
izvrava se samo jedan blok i zaustavlja se dalje izvrenje do novog starta ciklusa.

2.6 KOMANDNI PULT TASTATURA

Sve operacije na CNC se kontriliu preko komandnog pulta koji se sastoji od tastera POWER
UP/POWER OFF, SVE STOP, CYCLE START, FEED HOLD, DISPLEJA, TASTATURE
WATMETRA, i RUNOG TOKICA.
TASTATURA se moe podeliti u devet zona:
RESET tasteri
RESET,
POWER UP RESTART,
TOOL CHANGER RESTORE
(3 tastera)
IZBOR DISPLEJA

PRGM/CONVRS,
POSIT,
OFFSET,
CURNT COMANDS,
ALARM MESGS,
PARAM DGNOS,
SETNG GRAPH,
HELP CALC
(8 tastera)

IZBOR REIMA RADA

EDIT, MEM, MDI/ DNC,

HANDLE JOG, ZERO RET,
LIST PROG
sa svim pripadajuim tasterima za te reime
(30 taastera)

SLOVNA TASTATURA

(30 tastera)

NUMERIKA TASTATURA

(15 tastera)

TASTERI ZA KRETANJE KURSORA (8 tastera)

TASTERI KOREKCIJE BRZINA

tasteri za korekciju programirane brzine posmaka, vretena, i

brzog hoda osa...
(15 tastera)

TASTERI ZA RUNO KRETANJE OSA tasteri za runo kretanje osa, transportera strugotine
i programabilnog hlaenja
(15 tastera)
FUNKCIONALNI TASTERI

FI, F2, F3, F4,

TOOL OFFSET MESUR NEXT TOOL,
TROOL RELEASE,
PART ZERO SET
(8 tastera)

Kratak opis svakog pojedinanog tastera

2.6.1
RESET

RESET TASTERI (RESET)

zaustavlja kretanje maine i vraa kursor na poetak programa (ova funkcija se

moe izmeniti pomou setinga 31 RESET PROGRAM POINTER)

POWER UP posle ukljuenja maine, pritiskom na ovaj taster vri se postupak automatske
RESTART
inicijalizacije maine - pronalaenje nulte take.
Posle odlaska u nultu taku maine, alat koji je definisan u setingu 81 ide u
vreteno.
TOOL
CHANGER
RESTORE

Ovaj taster nam slui da vratimo magacin u poetno stanje kada doe do zastoja u
toku izmene alata. On inicijalizuje ekran koji pomae operatoru da se vrati u
normalan rad posle kolizije magacina.
2.6.2

IZBOR DISPLEJA (D1SPL AYS)

Ovih osam tastera omoguavaju prelazak iz jednog displeja u drugi u zavisnosti od toga kakve
informacije su nam trenutno potrebne. Neki od ovih tastera su viefunkcijski i daju razliite
displeje kada ih pritisnemo vie puta.
PRGRM/CONVRS

prikazuje se trenutno aktivan program

POSIT

prikazuje pozicije osa. Pritiskom na taster PAGE UP/PAGE DOWN

biramo jedan od pet prikaza (operator, maina, komad, distanca od cilja ili
sve etiri odjednom)

OFFSET

Prikazuje duinu alata, offset radijusa, i poziciju programabilnog

hlaenja. Sa PAGE UP prelazimo na listu nultih taaka. Ukoliko
pritisnemo taster ORIGIN pojavljuje se poruka ZERO ALL(Y/N).
Ako pritisnemo taster Y svi ofseti i pozicije hlaenja e se
resetovati.

CURENT COMANDS

Prikazuje se trenutno aktivni program, trenutne pozicije osa, broj

obrtaja vretena, aktivna snaga ltd. Kada vie puta pritisnemo taster
PAGE DOWN imaemo prikaz sistemskih tajmera. makro
varijabli, informacija o optereenju alata itd.

ALARM/MESGS

Prikazuje se kompletan tekst pojanjenja kada se pojavi neki alarm.

Imamo tri tipa alarm ekrana. Prvi prikazuje aktivni alarm.
Pritiskom na taster strelica desno moemo videti istoriju alarma.
Ako jo jednom pritisnemo isti taster dobije se ekran sa opisom
alarma, uzrocima i nainom otklanjanja. Obino vidimo poslednji
alarm iz istorije alarma. Sve alarme moemo listati pomou tastera
PAGE UP / PAGE DOWN. Takoe moemo ukucati eljeni broj
alarma i potvrditi tasterom WRITE i on e se pojaviti na ekranu.
Pritiskom na taster strelica desno vraamo se na osnovnu stranu sa
trenutno aktivnim alarmom. Pritiskom na taster PAGE DOWN
biramo stranu korisnikih poruka i zapisa.

PARAM/DGNOS

Prikazuje sve parametre koji definiu bitne podatke za rad maine.

Pritiskom na taster PAGE DOWN moemo da vidimo vrednosti
kompenzacije zavojnog vretena. Listanje parametara se vri
pomou tastera PAGE DOWN. Ponovnim pritiskom na taster
PARAM imamo prikaz prve strane dijagnostikih podataka. To su
diskretni ulazi i izlazi. Pritiskom na taster PAGE DOWN
prelazimo na drugu stranu dijagnostike, koja sadri dodatne ulaze i
analogne podatke.

SETNG/GRAPH

Prikazuje seting podatke koje rukovaoc prilagoava potrebama

posla. Jo jednim pritiskom na isti taster prelazimo na grafiku
simulaciju programa tj. simulaciju kompletne putanje.

HELP/CALC

Ovaj ekran predstavlja uputstvo za rukovanje sa svim

objanjenjima. Ukoliko pritisnemo tarter HELP drugi put
prelazimo u pomoni kalkulator. Pritiskom na taster PAGE
DOWN moemo da odaberemo ekran prorauna navoja,
trigonometrije i proraune kruga.
2.6.3

IZBOR REIMA RADA (MODA)

Imamo est reima rada koje rukovaoc bira pomou tastera u obliku strelice. Ime odabranog
reima vidimo uvek u prvom redu ekrana. Izbor reima rada vrimo pomou tastera:
EDIT
reim editiranja programa u memoriju
MEM
reim izvrenja programa koji se nalazi u memoriji
MDI/DNC
direktno izvravanje runo unetog programa ili izbor DNC reima
HANDLE JOG
reim kretanja osa pomou tastera ili runog tokica
ZERO RET
reim traenja referentne take
LIST PROG
slui za listanje, slanje i primanje programa

Sledi opis svih reima rada

EDIT reim
slui za editiranje podataka. U ovom reimu aktivni su slcdei tasteri:
INSERT
ALTER
DELETE
UNDO
MEM reim
SINGLE
BLOCK

DRY RAN

OPT STOP

BLOK
DELETE

MDI/DNC reim
COOLANT
ORIENT
SPINDLE

ATC REV

Slui za unoenje teksta u ulazni bafer odmah iza pozicije kursora. Takoe
se koristi za kopiranje blokova.
Menja sadraj sa novim koji se nalazi u ulaznom baferu. Takoe prebacuje
program iz MDI u listu programa.
Brie podatak na kom je kursor.
Vraa nas do 9 koraka unazad, kada smo neto pogreili.
rad sa memorijom. U ovom reimu aktivni su sledei tasteri:
ovaj taster ukljuuje rad blok po blok.
Ukoliko se aktivirau toku izvrenja programa ili pre starta ciklusa. Tada se
izvrava samo jedan blok i posle toga se izvrenje programa zaustavlja do
sledeeg starta ciklusa.
koristi se za proveru novog programa sa kretanjem alata du realne
putanje kretanja. bez obrade komada. Programirana brzina se zamenjuje sa
onom koja je odabrana u runom reimu.
Ovim tasterom ukljuujemo opcioni stop programa. Ukoliko je
programirano M01 u programu a aktiviranje opcioni stop program e se
zaustaviti kada doe do M01. Kada je aktivan opcioni stop na ekranu
imamo poruku o tome.
1.
OPT STOP utie na blok posle aktivne linije kada je aktiviran.
2.
M01 ne moe biti aktivan za vreme dok imamo kompenzaciju
rezanja. Tada e se pojaviti alarm 349.
Blok sa / kosom crtom na prvom mestu
bie preskakan i nee se izvravati ukoliko je aktivirana ova opcija.
Ukoliko imamo kosu crtu negde u bloku, komanda iza crte bie ignorisana
sve do kraja bloka.
Kada nije aktivna kompenzacija ova opcija ima dejstvo dva bloka iza
linije u kojoj je aktivirana.
Kada je aktivna kompenzacija, moramo ranije aktivirati BLOK DELETE
zbog toga to je aktivan tek etiri bloka posle onog u kom je aktiviran.
se koristi za selektovanje MDI ili DNC. U ovom reimu aktivni su sledei
tasteri:
pomou ovog tastera moemo u svakom trenutku runo da ukljuimo ili
iskljuimo pumpu hlaenja.
ovim tasterom zakreemo vreteno u tano definisanu poziciju a potom se
zakoi.
ovim tasterom moemo da pomerimo magacin alata zajedno mesto
unapred (rastui broj). Ukoliko prethodno unesemo podatak Tnn magacin
e se okrenuti unapred sve do alata nn.
ovim tasterom moemo da pomerimo magacin alata zajedno mesto unazad
(opadajui broj). Ukoliko prethodno unesemo podatak Tnn magacin e se
okrenuti unazad sve do alata nn.

HANDLE JOG reim selektuje runo pomeranje osa. U ovom reimu aktivni su sledei tasteri:
.0001, .1
pomeranje od .0001 ina ili .001 mm za svaki poeok runog tokica.
Izbor brzine od . 1 ina/min za DRY RUN
.001, 1.
pomeranje od .001 ina ili .01 mm za svaki podeok runog tokica.
Izbor brzine od 1. ina/min za DRY RUN
.01, 10.
pomeranje od .01 ina ili .1 mm za svaki podeok runog tokica.
Izbor brzine od 10. ina/min za DRY RUN
.1, 100.
pomeranje od . 1 ina ili 1. mm za svaki podeok runog tokica.
Izbor brzine od lOO.ina/min za DRY RUN

ZERO RET reim

U ovom reimu aktivni su sledei tasteri:

Koristi se za traenje referentne take po svim osama maine

AUTO
ALL AXES
ORGIN
ZERO SINGL
AXIS

Nuluje prikazanu vrednost pozicije ili tajmere

Koristi se za pronalaenje referentne take samo jedne ose. Najpre
se otkuca ime odabrane ose( slovo X,Y,Z,A..) i tada ide samo ta
osa u referentnu taku
Povratak svih osa u nultu taku maine brzim hodom.
Ukoliko se prvo unese ime neke ose a potom aktivira taster HOME
G28 tada samo ta odabrana osa ide u nultu taku.
Panja: pri ovom kretanju nije aktivna zatita od mogue kolizije.

HOME G28

LIST PROG reim

Koristi se da se vidi kompletna lista programa u memoriji maine.

U ovom reimu aktivni su sledei tasteri:

SELECT PROG
SEND RS232

RECV RS232

ERASE PROG
2.6.4

Ovaj taster se koristi za selektovanje nekog programa iz liste.

Ispred odabranog programa pojavie se zvezdica.
Ovaj taster se koristi za prenos programa (slanje i primanje) preko
serijskog RS 232 porta. Ukoliko oznaimo ALL, svi programi e
biti poslati sa znakom % na poetku i na kraju prenosa.
Ovaj taster se koristi za prijem programa preko serijskog RS 232
porta.
Da bi primili odreeni program potrebno je uneti ime programa u
obliku Onnnnn pre startovanja prenosa. Ukoliko selektujemo ALL
nije potrebno unositi ime programa. Automatski e biti uneto isto
ime kao na raunaru.
Koristi se za brisanje selektovanog programa sa liste.

SLOVNA TASTATURA (ALFA)

Imamo 26 slova i nekoliko specijalnih znakova.

Ovaj taster nam omoguuje da koristimo bele oznake u tasterima.
Kada elimo da kucamo oznake iz ugla tastera (bela slova)
potrebno je prethodno pritrisnuti taster SHIFT, ili ga drati sve
vreme dok nam je potrebno. Kada maina ima 5 osa, B osu
kreemo tako to istovremeno pritisnemo SHIFT i taster za
kretanje ose A.
Ovo je karakter kraja bloka. On se na ekranu vidi kao ; i oznaava
zavretak bloka.
Simboli zagrade koriste se kod unoenja komentara korisnika. Ovi
simboli uvek moraju biti u paru ( ).
Simbol kosa crta koristi se za brisanje - preskok dela bloka.
Ukoliko se nalazi na poetku bloka i aktivno je BLOK DELETE
taj blok e biti ignorisan. Takoe moe se koristiti za izbor izmeu
dve mogue opcije.
Primer: T1 / T2 M99
alat T2 se koristi kada je BLOK DELETE iskljueno, a alat T1
kada ie BLOK DELETE ukljueno.

SHIFT

EOB
()
L

2.6.5. NUMERIKI TASTERI (NUMERIC)

Numeriki tasteri se koriste za unoenje brojeva, kao i za odreeni broj specijalnih simbola.
CANCEL

Koristi se za brisanje poslednjeg unetog podatka pri editovanju.

SPACE
WRITE/ENTER
-,.

Ovi simboli koriste se kod pisanja negativnih i decimalnih brojeva.

Ovi simboli se piu tako to se prethodno aktivira taster SHIFT, a ?
potom ovaj taster
Ovi simboli se koriste pri pisanju komentara.

+ ,= , # , *
?, % , $ , !
&,@,:
2.6.6.

Taster za unoenje razmaka izmeu slova. Koristi se kod pisanja

komentara korisnika.
Ovaj taster se koristi za unoenje podataka u memoriju.

TASTERI ZA KRETANJE KURSORA (CURSOR KEYS)

Koriste se za pomeranje kursora po ekranu.

HOME

Koristi se za povratak kursora na prvi red ekrana. U editiranju to je

prvi blok programa, a u grafici oblast posmatranja se vraa na
kompletnu radnu zonu.

UP ARROW
PAGE UP

Ovaj taster pomera kursor na gore za jedan blok ili polje. U grafici
se koristi za proirenje zone posmatranja.
Ovaj taster se koristi za promenu displeja za celu stranu unapred, u
editoni pomeranje kursora za celu stranicu programa unapred, a u
zumiranju koristi se za iskljuenje zuma.

LEFT ARROW

Koristi se pomeranje kursora u editoru ulevo. Takoe slui za

pomeranje zum prozora ulevo.

RIGHT ARROW

Koristi se pomeranje kursora u editoru udesno. Takoe slui za

pomeranje zum prozora udesno u grafici.
Koristi se za pomeranje kursora na poslednji red ekrana. U
editiranju to je poslednji red programa.

END

DOWN ARROW

Ovaj taster pomera kursor na gore za jedan blok ili polje. U grafici
se koristi za smanjenje zone posmatranja.

2.6.7. TASTERI KOREKCIJE BRZINA (OVERRIDES)

Ovi tasteri omoguavaju rukovaocu da koriguje brzinu posmaka i vretena na gore ili dole u
odnosu na programiranu vrednost.
Ovaj taster se koristi kada elimo da pomou runog
tokica menjamo brzinu posmaka u koracima od 1% od 0
do 999 %.
--10-%
Smanjuje posmak za 10%,od 10 do 200%
Setuje posmak na programiranu vrednost
Poveava posmak za 10%, od 10 do 200%

HANDLE CONTROL
FEEDRATE

100%
+10%

--10-%
100%
+10%

Ovaj taster se koristi kada elimo da pomou runog

tokica menjamo broj obrtaja vretena u koracima od po 1%
od 0 do 999%
Smanjuje broj obrtaja vretena za 10%, od 10 do 150 %
Setuje broj obrtaja vretena na programiranu vrednost.
Poveava broj obrtaja vretena za 10%, od 10 do 150%

SPINDLE
CW
STOP
CCW
5% RAPID
25% RAPID
50% RAPID
100% RAPID

Startuje vreteno udesno

Zaustavlja vreteno
Startuje vreteno ulevo
Limitira brzi hod na 5% od max
Limitira brzi hod na 25% od max
Limitira brzi hod na 50% od max
Vraa brzi hod na max vrednost

HANDLE CONTROL
SPINDLE

TASTERI ZA RUNO KRETANJE OSA

Ovim tasterima vrimo izbor ose koju elimo da kreemo. Kada samo kratkotrajno pritisnemo
neki od ovih tastera izabrali smo tu osu. Ukoliko taster zadrimo malo due dolazi do kretanja
ose i ona se kree sve dok drimo taster. U zavisnosti od toga koji predznak smo odabrali osa se
kree u tom smeru (relativno u odnosu na radni komad).
+A, -A

Selektujemo A osu. Ukoliko ovaj taster pritisnemo istovremano sa

SHIFT tasterom selektujemo B osu ukoliko postoji na maini.
Selektujemo Z osu
Selektujemo Y osu
Selektujemo X osu

+Z, -Z
+Y, -Y
+X, -X
JOG LOCK

Ukoliko ovaj taster pritisnemo pre nekog od tastera za izbor

kretanja ose ta osa nastavlja da se kree i kada pustimo taster
smera ose. Ponovnim pritiskom na taster JOG LOCK zaustavljamo
kretanje ose. Na ekranu imamo poruku da li je odabrana komanda
JOG LOCK.

Levo od tastera za kretanje osa imamo tri tastera za kontrolisanje rada transportera strugotine. Da
bi ovi tasten imali funkciju moramo ih setovati u parametru 209.
CHIP FWD
CHIP STOP
CHIP REV

Ukljuuje transporter u smeru izbacivanja pona iz radnog

prostora.
Zaustavlja kretanje transportera strugotine.
Ukljuuje transporter strugotine u kontra smeru. Ovo je potrebno
kada doe do zaglavljivanja pona.

Desno od tastera za kretanj osa nalaze se tasteri za komandovanje hlaenjem.

CLNT UP
Podizanje programabilne mlaznice za jedan poloaj nagore.
CLNT DOWN
Sputanje programabilne mlaznice za jedan poloaj nadole.
AUX CLNT
Ovim tasterom ukljuujemo/iskljuujemo dodatno hlaenje kroz
vreteno.
2.6.9. FUNKCIONALNI TASTFRI
F1 u EDIT
F1 u LIST PROG

reimu i PROGRAM DISPLEJ koristi se za defmisanje starta

selektovanog bloka
reimu koristi se za dupliranje postojeeg programa sa tim da mu
se daje novo ime

F2 u EDIT
F2 u OFFSET
F3 u EDIT
ili MDI
F4 u MEM

TOOL OFFSET
MESUR
NEXT TOOL
TOOL RELEASE

PART ZERO SET

reimu i PROGRAM DISPLEJ koristi se za definisanje kraja

bloka,
displeju sa F2 se unosi vrednost suprotnog znaka od one koja je
data,
reimu sa F3 se izraunata vrednost iz polja
kalkulatora kopira na liniju za unoenje podataka. Ovo je od koristi
kada se sluimo kalkulatorom u upravljanju za dodatne proraune,
reimu i PROGRAM DISPLEJ pomou ovog tastera biramo
BACKGROUND EDIT ili PROGRAM REVIEW.
BACKGROUND EDIT se selektuje tako to unesemo ime
programa Ommnn. PROGRAM REVIEW se selektuje samo sa
tasterom F4. Tada vidimo program koji se izvrava na levoj
polovini ekrana a taj program moemo istovremeno i da
pregledamo na desnoj polovini ekrana. Kada koristimo help
calculator ovaj taster se koristi kod raznih vrsta prorauna za
unoenje, sabiranje, oduzimanje, mnoenje, deljenje.
Koristi se za memorisanje duine alata na ofset strani za vreme
merenja alata.
Ovim tasterom selektujemo sledei alat.
Ovim tasterom moemo da otpustimo alat iz vretena 11 MDI,
ZERO RET i HANDLE JOG reimu rada. Dok je alat otputen
imamo izduvavanje konusa vretena ime se otklanja pon, ulje ili
emulzija iz konusa.
Koristi se za automatsko setovanje nulte take komada.

2.7. UKLJUENJE / ISKLJUENJE MAINE

UKLJUENJE MAINE
Maina se ukljuuje pritiskom na taster POWER ON. Pritom glavni prekida na vratima elektro
ormana mora biti na ON.
Nakon ukljuenja maine najpre moramo nai referentnu taku za sve aktivne ose.
Sa POWER - UP/RESTART nalazimo automatski referentnu taku za sve ose i izvri se
inicijalizacija magacina alata. Drugi nain nalaenja referentne take osa je da u reimu ZERO
RET aktiviramo taster AUTO ALL AXES.
Svaku pojedinanu osu moemo poslati u referentnu taku ukoliko se prvo pritisne taster (slovo)
X,Y,Z,A ili B a potom taster ZERO SINGL AXIS. Pritom se mora voditi raunao mogunosti
kolizije.
Pozicija koja je tada pronaena po svim osama naziva se mainska nula.
Ukoliko je potrebno da pomeramo neku osu pre odlaska u referentnu taku, potrebno je pritisnuti
peurku EMERGENCI STOP, postaviti seting 7 na OFF, a potom promeniti Seting 53 (JOG
W/O ZERO RETURN) na ON. Tada osa moe da se kree samo vrlo malom brzinom ali treba
strogo voditi rauna o smeru jer tada ne deluje softverska zatita.
Seting 53 se mora vratiti na OFF po zavretku kretanja. Nakon iskljuenja maine ovaj Seting se
automatski vraa na OFF.
Taster G28 se koristi za povratak svih osa o nultu taku maine ali posle pronalaenja referentne
take. Prvo se vraa samo Z osa a potom i ostale. Ista funkcija se dobij a i kada programiramo G
28.
ISKLJUENJE MAINE
Maina se iskljuuje pritiskom na taster POWER OFF.
Takoe moe se iskljuiti automatski posle komande M 30 po zavretku izvrenja programa
nakon 30 sec ukoliko je ta opcija podeena u Seting podacima.
Ukoliko doe do prenapona ili pregrevanja elektro ormana ili motora maina se takoe
automatski iskljuuje kada neki od ova dva uzroka traje due od 4,5 min.
Pritom se pojavljuje alarm 176 (pregrevanje) ili 177 (prenapon).

2.8 RUNO UPRAVLJANJE

MDI reim
Runo unoenje podataka predstavlja kucanje programa direktno preko tastature ne koristei
reime EDIT i MEM. Program se tada moe izvravati a da ga ne unesemo u memoriju maine.
Podaci iz ovog programa se gube kada se iskljui maina.
Ediiovanje u MDI je potpuno isto kao kod ediiiranja u memoriju. U MDI su omoguene rune
komande hlaenja, vretena, magacina alata.
Program iz MDI se uvek moe prebaciti u memoriju, tako to se kursor dovede na prvi red
(HOME), kuca se ime novog programa u standardnom formatu Onnnnn a tada pritisne taster
ALTER.
Uneti program u MDI se moe kompletno izbrisati pritiskom na taster ERASE PROG.
Najbri nain izbora nekog odreenog alata iz magacina jeste ako kucamo broj Tnn i potom
pritisnemo taster ATC FWD ili ATC REV ime biramo smer okretanja. Ukoiiko su vrata
otvorena da bi se ovo realizovalo moramo da drimo taster na levom boku pulta.
Kada je u parametru 57 bit DOOR STOP SP setovan na 1, broj obrtaja vretena je automatski
ogranien na 750 ob/min kada su vrata otvorena.
HANDLE JOG reim
Runo pomeranje osa ostvaruje se u reimu HANDLE JOG, pomou tastera za smer ose.
Odabrana osa blinka. Pomou etiri tastera biramo vrednost jednog podeoka runog tokica
0.001; 0.01; 0.1; l (mn/pod), ih brzinu ose 0.1; 1.; 10.; 100. (mm/min). I u ovom reimu korekcija
brzine (override) utie na brzinu posmaka ose.
Pomou tastera JOG LOCK moemo da zapamtimo komandu kretanja ose, tako da se ona kree i
kada pustimo taster smera. Kretanje se zaustavlja ponovnim pritiskom na taster JOG LOCK ili
pomou RESET tastera. Da bi se osa kretala pomou tastera smera moramo taster da drimo die
od 0,5 sec.

2.9 AUTOMATSKI RAD

SELEKCIJA PROGRAMA IZ LISTE
Da bi selektovali neki program iz liste potrebno je da preemo u reim LIST PROG. Tada
vidimo kompletnu listu programa koji se nalaze u memoriji. Selektovanje programa se vri tako
to se kursor dovede pomou tastera CURSOR UP/DOWN na eljeni program a potom se
pritisne taster SELECT PROG. Ispred odabranog programa pojavie se zvezdica *.
Drugi nain da se selektuje program iz liste je da se otkuca ime eljenog programa Onnnnn i
potom pritisne taster SELECT PROG.
STARTOVANJE IZVRENJA PROGRAMA
Po ukljuenju maine moramo najpre ii na inicijalizaciju pronalaenje referentne take svih
osa maine. Najjednostavniji postupak je da se koristi taster POWER UP/RESTART.
Sve ose e otii u referentnu taku i magacin alata e se inicijalizovati (nai e prvi alat),
pojavie se ekran CURRENT COMMANDS, i prei emo u MEM reim. Tada je upravljanje
spremno da startuje izvrenje programa koji je prvi na listi.
.
Stanovanje programa se vri pomou tastera CYCLE START.
Seting 36 je bitan za postupak restarta programa. Da bi pokrenuli neki program moramo ga
selektovati. Bilo koja greka u programu izazvae odgovarajui alarm i zaustavie dalje izvrenje
programa.
Tipine greke su prekoraenje radnog polja ili zaboravljeni parametri I,J ili Q.
RESTARTOVANJE PROGRAMA
Ovaj postupak omoguuje rukovaocu da startuje program sa bilo kog bloka. Potrebno je seting

36 setovati na ON, dovesti kursor na eljeni blok, i startovati sa CYCLE START.

Upravljanje poinje da izvrava takozvani nevidljivi deo programa, a kada doe.do odabranog
bloka ono preuzima sve potrebne podatke iz prethodnih blokova. Posle toga normalno nastavlja
da izvrava eljeni blok i sve iza njega do kraja programa.
Kod programa sa vie alata upravljanje e izvriti sve izmene do alata koji nam treba da bi uneo
podatke korektura za dati alat.

STOP PROGRAMA
Postoji nekoliko naina za zaustavljanje izvrenja programa:
1. Programski pomou M00. M01, M02 ili M30
2. Sa FEED HOLD tasterom. Nastavlja se sa CYCLE START
3. Zaustavlja se na kraju bloka ukoliko je aktivirana funkcija SINGLE BLOCK.

Nastavak sa CYCLE START.

Kada se otvore vrata program se zaustavlja a nastavlja kada se vrata zatvore.
NEREGULARNO ZAUSTAVLJANJE PROGRAMA
RESET

EMERGECY
STOP
ALARM

POWER OFF

tasterom se zaustavljaju sve ose, vreteno, magacin alata, hlaenje.

Ukoliko je seting 31 na ON kursor ostaje i ne vraa se na poetak
programa.
Ovaj taster zaustavlja sve ose, vreteno, magacin alata, hlaenje. Ne
moe se nastaviti program ve se mora resetovati greka bar dva
puta.
Ukoliko nastane alarm u toku izvrenja programa, izvrenje se
zaustavlja. Najpre moramo da resetujemo graku, ali nemoemo da
nastavimo od bloka na kom je program stao.
Sva kretanja se zaustavljaju u okviru jedne sekunde.

2.10 SIGNALIZACIJA STANJA MAINE

Ova signalizacija nalazi se na komandnom pultu. Imamo crvenu i zelenu svetiljku i one nam
slue da moemo da s pratimo status maine i sa strane.
Zelena svetiljka svetli trajno dok se program normalno izvrava
Zelena svetiljka blinka u sledeim situacijama:
Maina se zaustavila u izvrenju programa zbog nekog od sledeih razloga
Ako je selektovano FEEDHOLD
Ako je selektovano SINGLE BLOCK
Ako imamo M00, M01, M02 , M30.
Blinkanje prestaje sa RESET tasterom. Ako imamo M02 ili M30, kada se otvore
vrata prestaje blinkanje.
Crvena svetiljka blinka ukoliko se pojavio neki ALARM ili je pritisnut taster EMERGENCY
STOP.

2.11 KREIRANJE PROGRAMA

Da bi kreirali novi program moramo biti u PRGRM/CONVRS displeju a u reimu LIST PROG.
Unesemo O (slovo O ne broj 0) i petocifreni broj, to predstavlja ime programa, i pritisnemo
taster SELECT PROG ili ENTER. Sada se prazan program nalazi u glavnoj memoriji, i jedan je
od programa koje moemo videti u MEM ili EDIT reimu. Da bi videli sadraj programa
pritisnemo taster EDIT. Taj novi program sadri samo ime programa Onnnnn i znak za kraj
bloka EOB ( ; ). Sve nove podatke unosimo kucanjem pomou alfanumerike tastature i unosimo
ih u bafer tasterima INSERT, ALTER ili WRITE. Uneti podaci mogu biti adresni ( slovo i
odreeni broj), komentari (tekst od max 80 znakova) koji se nalaze unutar zagrade (xxxxx), ili

znak za kraj bloka EOB ( ; ).

Za pretraivanje nekog podatka kroz program, koristimo sledei postupak:
Unesemo podatak koji traimo a onda tasterima strelica dole/gore vrimo pretraivanje prema
kraju ili poetku programa. Svaki put kada raunar pronae traeni tekst on se zaustavi na njemu.
Novim pritiskomm na taster traimo sledii blok u kom imamo isti tekst.
Kada elimo da dodamo podatak u nekom bloku programa kucamo nivi tekst, dovedemo kursor
na eljeno mesto i pritisnemo taster INSERT. Tada se novi podatak unosi u program na mesto
iza kursora. Kada elimo da neki podatak zamenimo sa novim kucamo taj novi podatak i potom
pritisnemo taster ALTER.
Za brisanje nekog podatka iz programa koristimo taster DELETE.
Pomou tastera UNDO moemo se vratiti do devet koraka unazad prilikom unoenja izmena.
Ime jednom unetog programa lako se menja kada unesemo novo ime i tasterom ALTER
zamenimo staro.
EDITIRANJE PROGRAMA
EDIT reim se koristi za unoenje izmena u programu koji se nalazi u memoriji.
Ukoliko elimo da promenomo ime programa dovedemo kursor na ime unesemo O i novih pet
cifara a tasterom ALTER izvrimo zamenu.
Za pomeranje kursora kroz program moe se koristiti i runi toki. Da bi se ova funkcija
aktivirala potrebno je u parametru 57 promeniti odgovarajui bit.
BACKGROUND editiranje je unoenje novog programa preko tastature dok se neki drugi
program izvrava.
GREKE U EDITIRANJU
Guarded Code
Bad Code
Editing Error
Bad Name
Invalid Number
Block Too Long
No Code
Cant Undo

pokuali ste da izbriete ime programa Onnnnn iz prvog reda

blok sadri nekorektne podatke ili vie od 80 znakova
prethodno editovanje nije zavreno, videti u emu je problem ili
pritsnuti UNDO.
ime programa je nekorektno
broj ne moe da sadri slova
blok moe da ima max 256 znakova
nije unet podatak za umetanje
UNDO se koristi samo za poslednjih 9 komandi

2.13 BRISANJE PROGRAMA IZ MEMORIJE

Da bi obrisali postojei program moramo ui u LIST PROG.
Pomou kursora oznaimo eljeni program i pritinemo taster ERASE PROG. Takoe moemo
uneti broj programa koji elimo da obriemo i pritisnemo taster ERASE PROG.
Ukoliko selektujemo ALL iz liste moemo obrisati sve programe iz memorije.
PANJA Taster UNDO nemoe da vrati tako obrisane programe.

2.14 RAD SA BLOKOVIMA

Ovo se odnosi na blokove od jedne ili vie linija programa. Sa njima se mogu vriti sledee
radnje:
BLOCK DUPLICATE
BLOCK MOVE
BLOCK DELETE
Da bi definisali eljeni blok tasterom F1 oznaimo poetak- prvu liniju, a tasterom F2 kraj bloka
- poslednju liniju. Kada smo odredili blok od vie programskih linija, na ekranu se pojavi
uputstvo koje tastere treba koristiti za odabranu operaciju.
Taster INSET se koristi za umetanje ovog bloka na poziciju kursora.
Taster DELETE se koristi za brisanje celog
20bloka.
Taster ALTER se koristi za zamenu, premetanje bloka.

Taster UNDO se koristi za ponitavanje definicije bloka.

Kada je definisan neki blok kursor postaje simbol >.
Delovi programa mogu se kopirati iz jednog programa u drugi pomou block copy komande
(pomou tastera F1 i F2). Najpre selektujemo deo programa, zatim preemo u drugi program i
kursor dovedemo na eljeno mesto a tasterom INSERT izvrimo kopiranje.
Tasterom UNDO izlazimo iz BLOCK COPY opcije.
Delovi programa mogu se kopirati i u MDI program, ali obrnut postupak nije mogu.

21