Sredinom 1869.

godine otpoela je sa radom Velika skuptina u Kragujevcu, sa ciljem da

se donese nov ustav Kneevine Srbije. Rad skuptine odvijao se daleko od oiju
prestonike javnosti. "Nae novine piu i govore o paniji, Braziliji, o Japanu i
Hindustanu, samo nita iz i u Kragujevac.", pisao je list Panevac, a kada je konano
sastavljen predlog ustava od strane Jovana Ristia i Radivoja Milojkovia, za njega su
samo znali namesnici i ministri. Ustav je kazivao da je narod bacio prokletstvo na
Karaorevie, da je pravo na presto garantovano dinastiji Obrenovi, garantovana je
jednakost pred zakonom, sloboda tampe, nepovredivost privatne svojine, nezavisno
sudstvo
Kada je Kneevina Srbija dobila Ustav 1869. godine, otpoeo je parlamentarni ivot. Vrlo
interesantan parlamentaran ivot, za nekog posmatraa sa strane. Individue koje u svoju
zadnjicu nisu sprcale ni tries godina nisu mogle da budu birane (dananji ministri i
funkcioneri grohotom bi se smejali ovome) kao ni gologuzija koja plaa porez do est
talira (vei deo politike kalakurnice srpske bi se na ovo samo poeo po monjama).
Onaj ko je vladao policijom, vladao bi i dravom. (Ne, ministre unutranjih poslova, ne
nadaj se previe. Jedan se tako nado pa se usro!). Nije bilo na odmet, pored policije,
imati disciplinovanu stranaku paravojnu formaciju naoruanu vrljikama i sklonu dobroj
kapljici, jer su i ovi jurini odredi umeli kvalitetno poerati opoziciju i prebrojati joj
rebra. Na izborima 1869. opozicionar, a ve 1871. predsednik beogradske optine i
ministar unutranjih poslova 1873, Aim umi je odlino znao kako da dri stvari pod
svojom kontrolom smenjuje itav policijski aparat, dovodi na poloaje svoje ljude,
osniva fond od 3 000 dukata za podmiivanje. Znajui sklonosti naroda ka dobroj kapljici
i ve ranije uviajui koliko pijana marva moe da doprinese pobedi na izborima, kao
sumanut izdaje dozvole za otvaranje kafana. Naravno, opozicionare stavlja u bukagije. I,
naravno, gosn umi postaje 1874. godine predsednik Vlade. Zatim ponitava izbore u
Jagodini gde je izgubio jer tako je u mogunosti. Potom u Gornjem Milanovcu biva
ubijen Pavle Grkovi. Udovica optuuje umia kao nalogodavca ubistva i oznaava
kao ubicu telegrafistu Kou. Telegrafista Koa Radovanovi dobija posao u beogradskoj
policiji jer tako je u mogunosti.
Prva politika partija nastala u Srbiji bila je Narodna Radikalna Stranka, nastala 20.
januara 1881. godine. Nakon Timoke bune 1883. godine ova stranka, koja je na
prethodnim izborima ostvarivala odline rezultate, ali usled ove pobune dolazi na udar
kralja Milana i biva razbucana kao bugarska skuptina. U Bugarsku im utee od gneva
kralja i predsednik Pai a na izborima 1884. godine doe na vlast napredna stranka.
Izbori koji su odrani 1886. godine, nakon rata s Bugarima i poraza naeg kod Slivnice,
Milutin Garaanin, koji je 1880. godine kao ministar unutranjih poslova slao dopise
okrunim naelstvima da se trude da tadanji izbori budu to regularniji, sada potpuno
menja svoju politiku svest. Reklo bi se da se opametio, pa sada, umesto zahteva da se
spreava zloupotreba vlasti, saoptava policijskim inovnicima da e za eventualni
neuspeh na izborima smatrati odgovornim policijski aparat. Izbori od 26. aprila 1886.
godine nisu dali nijednog poslanika izabranog na zakonit nain. Da bi spreio rad
opozicionih poslanika, Garaanin ih je jednostavno hapsio
Nakon pada naprednjake vlade Milutina Garaanina,