Henepola Gunaratana

MEDITACIJA ZA POETNIKE

SAMO ZA BESPLATNU DISTRIBUCIJU

Sabbadanam dhammadanam jinati

Dar Uenja nadmauje sve druge darove

Izdava
Theravada budistiko drutvo Srednji put
Novi Sad
www.yu-budizam.com/srednjiput
budizam@yahoo.com

Henepola Gunaratana

MEDITACIJA
ZA POETNIKE

Prevod
Branislav Kovaevi

SADRAJ

Meditacija zato se muiti?

ta meditacija nije

13

ta meditacija jeste

21

Mentalni stav

29

Praksa

33

ta raditi sa telom?

43

ta raditi sa umom?

47

Struktura tvojih meditacija 57

Pripremne vebe

63

Kako se nositi sa problemma?

71

Kako izai na kraj sa raznim smetnjama (1)

85

Kako izai na kraj sa raznim smetnjama (1)

91

Svesnost (sati)

105

Svesnost i koncentracija

115

Meditacija u svakodnevnom ivotu

123

Ima li u svemu ovome neega i za mene?

133

Poglavlje 1

MEDITACIJA ZATO SE MUITI

editacija nije laka. Ona zahteva vreme i energiju. Ona sem

toga zahteva upornost, odlunost i disciplinu. Takoe, zahteva mnoge line osobine koje obino smatramo neugodnim i elimo
izbei kad god je to mogue. Sve ovo moemo opisati jednom reju
pronicljivost. Meditacija zahteva pronicljivost. Sigurno da je daleko lake zavaliti se u fotelju i gledati televiziju. Zato se muiti? Zato
rasipati sve to vreme i energiju kada moemo da uivamo? Zato se
muiti? Vrlo jednostavno. Zato to si ljudsko bie. I zbog te injenice da si ljudsko bie, ti si i naslednik izvesnog oseaja nezadovoljstva ivotom koji jednostavno ne nestaje. Moe ga za neko vreme
potisnuti iz svesti. Moe sebe satima zabavljati, ali na kraju se on
uvek vraa obino kada to najmanje oekuje. Kao kad iznenada,
naizgled bez razloga, sedne, svede raune i shvati svoju stvarnu
situaciju u ivotu.
Sedi i odjednom shvati da ivot provodi tako to prolazi
mimo njega. Dobro odrava fasadu. Nekako uspeva da povee
konce i spolja gledano izgleda kao da je sve OK. Ali one periode oaja, ono vreme kada osea da u tebi sve poputa, to uva duboko u
sebi. U konfuziji si. I ti to zna. Ali dobro skriva. U isto vreme, tamo
dole ispod svega ovoga, zna da mora postojati neki drugi nain ivljenja, neki bolji nain da se gleda na ovaj svet, neki nain da se ivi
potpunije. Sa tim ponekad doe u dodir sasvim sluajno. Dobije
dobar posao. Zaljubi se. Pobedi u nekoj igri. I za kratko stvari su
drugaije. ivot zadobije puninu i jasnou od kojih loa vremena i
sva ona monotonija izblede u seanju. Cela tekstura iskustva se menja i sam sebi kae: Dobro je, uspeo sam; sada u biti srena. Ali
onda i to sve nekako izbledi, nestane kao dim na vetru. Ostalo ti je
samo seanje. To i neodreeni oseaj da neto ipak nije kako treba.


Ali u ovom ivotu zaista postoji itav jedan svet dubine i senzitivnosti; jedino to ga ti ne primeuje. I tako se na kraju osea
izolovana. Osea se odvojena od slasti iskustva. Ne dotie zapravo
ivot. Promauje ga. A onda ak i to nasluivanje bledi i ponovo si
u toj istoj staroj stvarnosti. Svet izgleda kao uobiajeno, zaputeno
mesto, koje je u najboljem sluaju dosadno. Lii ti na jedan emocionalni ringipil i dobar deo svog vremena provodi dole na zemlji,
eznui za visinama.
Dakle, u emu je problem sa tobom? Jesi li odlepila? Nisi. Jednostavno, ti si ljudsko bie. I pati od iste one bolesti kojom su inficirana mnoga druga ljudska bia. To je taj monstrum u svakom od
nas, sa bezbroj ruku: hronina napetost, pomanjkanje istinske brige
za druge, ukljuujui i tebi najblie, oseaj blokiranosti i emocionalnog mrtvila. Niko od nas nije potpuno imun na sve to. Moemo to
poricati. Pokuavamo da ga potisnemo. Gradimo itav sistem kako
da se od toga sakrijemo, pretvaramo se da ne postoji, odvlaimo sebi
panju raznim ciljevima, projektima i titulama. Ali ono ipak nikako
da nestane. Ono je uvek negde u osnovi svake misli i svakog doivljaja; tanini glasi negde u potiljku koji ne prestaje da govori: Jo
nije dovoljno dobro. Mora to bolje. Mora biti bolja. To je taj monstrum, monstrum koji se u suptilnom obliku ispoljava svuda.
Idi na utakmicu. Pogledaj navijae na tribinama. Posmatraj te
iracionalne navale besa. Posmatraj kako nekontrolisana frustracija
kuva u ljudima maskirana pod maskom navijanja ili odanosti klubu.
Psovke, uvrede i neukroeni egoizam u ime lojalnosti timu. Pijanstvo, tue na tribinama. To su ljudi koji oajniki pokuavaju da oslobode tu napetost u sebi. To nisu ljudi koji oseaju mir. Pogledaj vesti
na TV. Sluaj tekstove popularnih pesama. Nailazi na istu temu koja
se neprekidno ponavlja u razliitim varijacijama. Ljubomora, patnja,
nezadovoljstvo i napetost.
ini se da je ivot neprekidna borba, ogroman uloen napor
protiv njegovih udi. I ta je nae reenje za sve to nezadovoljstvo?
Zaglibljeni smo u kad bih samo sindromu. Kad bih samo imao
novca, tada bih samo bila srena. Kad bih samo nala nekog ko bi
me zaista voleo, kad bih samo izgubila deset kila, kad bih samo imala
plazma TV, akuzi i talasastu kosu i tako bez kraja i konca. Pa odakle
dolazi sve to ubre? I to je jo vanije, ta u vezi sa tim mi moemo


da uradimo? Ono dolazi iz uslovljenosti naeg uma. Re je o dubokom, teko primetnom i svuda prisutnom klupku mentalnih navika,
Gordijevom voru koji smo uvezali, malo-pomalo, i koji moemo
raspetljati na isti nain, malo-pomalo. Moemo podesiti svoju svesnost, paljivo ieprkati svaki njegov komadi i izneti ga na svetlo
dana. Moemo nesvesno uiniti svesnim, lagano, komad po komad.
Sutina naeg iskustva jeste promena. Promena je neprekidna.
Momenat za momentom ivot prolazi i nikada nije isti. Stalna promena jeste sutina ulnog sveta. Pojavi se misao u tvojoj glavi i, pola
sekunde kasnije, ve je otila. Doe druga, i ona je otila. Zvuk ti
zatreperi bubnu opnu i onda tiina. Otvori oi i svet pone da juria
u tebe; zatvori kapke i nema ga vie. Ljudi dou u tvoj ivot i onda
ga napuste. Prijatelji odlaze, roaci umiru. Tvoja srea ide nagore, pa
nadole. Ponekad neto dobije, ali isto toliko esto i izgubi. Tome
svemu nema kraja: promena, promena, promena. Ni dva trenutka
nisu ista.
U svemu tome nema nieg pogrenog. To je priroda ovog univerzuma. No ljudska kultura nas je nauila da nekim neobinim reakcijama na ovaj neprekidni tok kategorizujemo iskustva. Pokuavamo da svaki opaaj, svaku mentalnu promenu iz tog neprekidnog
toka uguramo u jednu od tri mentalne fioke. Ovo je dobro, ovo je
loe, ovo je neutralno. I onda, u zavisnosti od toga u koju smo ga
fioku stavili, poinjemo da tu stvar gledamo kroz itav skup nauenih mentalnih reakcija. Ako je neki opaaj okarakterisan kao dobar, pokuava da istog trenutka zamrznemo vreme. Hvatamo se za
tu misao, umiljavamo joj se, vrsto je drimo i pokuavamo da nam
ne pobegne. Kada nam to ne poe za rukom, upinjemo se iz petnih
ila da ponovimo ono iskustvo koje je izazvalo tu misao. Nazovimo
tu naviku vezivanjem.
Na drugoj strani uma lei kutija sa natpisom loe. Kada opazimo neto loe, pokuavamo da ga odgurnemo od sebe. Pokuavamo da ga poreknemo, odbacimo i otarasimo ga se na bilo koji nain.
Borimo se protiv sopstvenog iskustva. Beimo od dela sebe. Nazovimo tu naviku odbacivanje. Izmeu ove dve reakcije lei neutralna
fioka. Ovde trpamo sva ona iskustva koja nisu ni dobra ni loa. Ona
su mlaka, neutralna, neinteresantna i dosadna. Spakujemo iskustvo
u neutralnu fioku kako bismo mogli da ga ignoriemo, a onda panju


opet usmeravamo tamo gde je akcija, naime na na beskrajni krug

elje i odbojnosti. Tako ova trea kategorija iskustva izgubi dobar
deo svog udela u naem iskustvu. Nazovimo ga navikom ignorisanja. Direktan rezultat itavog ovog ludila jeste stalna trka bez kraja, neprekidna jurnjava za zadovoljstvima, neprekidno beanje pred
bolom, neprekidno ignorisanje 90 odsto naeg iskustva. I onda se
pitamo zato nam ivot izgleda tako bljutav. A problem nije u ivotu
kao takvom, ve u sistemu koji ne funkcionie.
Bez obzira koliko jurcao za zadovoljstvom i uspehom, ima situacija kada ne uspeva. Bez obzira koliko beao, ima situacija kada te
bol ipak sustigne. A izmeu toga dvoga, ivot je toliko dosadan da bi
najradije vritao. Umovi su nam krcati stavovima i kritikama. Podigli smo zidove svuda oko sebe i zarobljeni smo u zatvoru sopstvenih
svianja i nesvianja. Patimo.
Patnja je vana re u budistikom reniku. To je kljuni termin i treba ga dobro razumeti. Na pali jeziku to je re dukkha i ona
ne oznaava samo agoniju tela, Ona oznaava i onaj duboki, teko
odredljivi oseaj nezadovoljstva koji je deo svakog trenutka svesti
i koji proizlazi direktno iz mentalne koloteine. Sutina ivota je
patnja, govorio je Buda. Na prvi pogled to izgleda tako morbidno
i pesimistiki. tavie, izgleda jednostavno netano. Ipak, mnogo je
trenutaka kada smo sreni, zar ne? Ne, nema. Samo nam se ini...
Srea i mir. To su zapravo osnovni ciljevi ovekove egzistencije.
Svako od nas za tim traga. Nekada je to teko uvideti, jer je glavne
ciljeve zatrpavamo itavim slojevima drugih, povrnijih ciljeva. elimo hranu, elimo novac, elimo seks, imetak i potovanje. ak sebi
i govorimo da je ideja sree suvie apstraktna: Vidi, ja sam praktian tip. Samo mi daj dovoljno novca i kupiu sebi svaku sreu koja
mi je potrebna. Naalost, to je jedan stav koji ne donosi rezultat.
Ispitaj svaki od ovih ciljeva i ustanovie da su oni zapravo povrni.
eli hranu. Zato? Zato to sam gladan. A gladan si. Pa ta? Pa, ako
se najedem, neu vie biti gladan i tada u se dobro oseati. A tako!
Dobro e se oseati! Dakle u tome je zapravo stvar. Za ime tragamo
dakle nisu ti povrni ciljevi. Oni su samo sredstvo da se ostvari neto
drugo. Mi zapravo tragamo za oseajem olakanja koji dolazi poto
smo zadovoljili neki svoj nagon. Olakanje, oputanje, okonanje napetosti. Mir i srea; nema vie udnje.
10

Pa ta je onda ta srea? Za veinu nas, savrena srea je kad

dobijemo sve to poelimo, kada sve kontroliemo, kad glumimo
Cezara, kad itav svet plee kako mi dirigujemo. I opet, stvari ne
funkcioniu na taj nain. Pogledaj ljude u istoriji koji su zaista imali
takvu mo. To nisu bili sreni ljudi. Sasvim sigurno nisu bili u miru
sa samim sobom. A zato? Zato to su se upinjali da kontroliu ovaj
svet potpuno i apsolutno, a to nije mogue. eleli su da kontroliu
sve ljude, a opet je uvek bilo onih koji su to odbijali. Nisu mogli da
kontroliu ni sudbinu. Ipak su iz dana u dan starili i razboljevali se.
Ipak su jednog dana morali da umru.
Nikada ne moe da dobije sve to eli. To je nemogue. Sreo,
postoji i druga opcija. Moe nauiti da kontrolie svoj um, da iskorai iz tog beskrajnog kruga udnje i mrnje. Moe nauiti da ne
udi za tim to udi, da prepozna elju, ali da te ona ne kontrolie.
To ne znai da e lei na put i pozvati svakoga da te pregazi. To znai da nastavlja da ivi ivot koji izgleda sasvim uobiajeno, ali ga
ivi iz sasvim drugaijeg polazita. ini ono to svaka osoba mora
da radi, ali si osloboen one opsesivne, neumoljive trke na koju te
nagone tvoje elje. eli neto, ali ne mora za tim i da juri. Plai
se neega, ali ne mora tu da stoji i cvokoe zubima. Takva vrsta
mentalnog treninga je vrlo teka. potrebne su godine. Ali truditi se
da kontroliemo sve jeste nemogu zadatak i ono to je teko mnogo
je bolje ako ga uporedimo sa neim nemoguim.
Meditacija se naziva Veliki uiteljem. Ona je proiujui pla
men koji dejstvuje kroz razumevanje. to je to vae razumevanje ve
e, to ste i sami fleksibilniji i tolerantniji. to je to razumevanje vee,
to je i saoseanje u vama vee. Postajete poput savrenog roditelja ili
idealnog uitelja. Spremni ste da oprostite i zaboravite. Oseate ljubav prema drugima zato to ih razumete. A razumete druge zato to
ste razumeli sebe. Pogledali ste duboko unutra i videli iluziju o sopstvu, kao i svoje ljudske nedostatke. Videli ste sopstvenu ljudskost
i nauili se opratanju i ljubavi. Kada ste otkrili saoseanje prema
samom sebi, onda automatski dolazi i saoseanje za druge. Istrajan
meditant uspeva da postigne produbljeno razumevanje ivota i neizbeno se prema svetu odnosi sa dubokom i nepodeljenom ljubavlju.
Meditacija mnogo podsea na obradu zemlje. Da biste od ume
napravili njivu, prvo morate da poseete drvee i povadite panje11

ve. Zatim orete zemlju i ubrite je. Na kraju bacate seme i anjete
plodove. Da biste negovali sopstveni um, prvo morate da uklonite
sve ono to vam se isprei na putu, iupate mu korene, tako da ne
moe ponovo da raste. Zatim ubrite. Pumpate energiju i disciplinu
u mentalno tlo. Na kraju sejete seme i potom anjete plod poverenja,
morala, svesnosti i mudrosti.
Svrha meditacije je, dakle, lina transformacija. Ulazite na jednom kraju puta meditacije, ali ste sasvim drugaiji na njegovom drugom kraju. Ona menja va karakter tako to vas ini osetljivijim, inei vas svesnijim sopstvenih misli, rei i postupaka. Vaa arogancija
i antagonizmi lagano nestaju. Va um postaje stabilan i smiren. Time
takav postaje i va ivot. Tako vas meditacija, izvoena na pravi nain, priprema vas za sve uspone i padove u ivotu. Ona smanjuje u
vama tenziju, strahove i zabrinutost. Uznemirenost jenjava i strasti
se smiruju. Stvari poinju da dolaze na svoje mesto i va ivot poinje
da klizi umesto da zapinje. Sve ovo dogaa se zahvaljujui razumevanju... Poreana ovako, ovo su sve obeanja na ekranu tvog monitora.
Postoji samo jedan nain da otkrije je li meditacija uopte vredna
tvog napora. Naui da je pravilno izvodi i onda vebaj. Otkrij istinu
sam za sebe, umesto da ti ju je drugi prepriavaju.

12

Poglavlje 2

TA MEDITACIJA NIJE

editacija je re. Ti si ve uo tu re, inae ni ne bi dolazio na

ovu temu. Misaoni proces funkcionie kroz asocijacije i ti
vezuje razne ideje uz re meditacija. Neke od njih su verovatno
tane, dok su druge kojeta. Neke od njih se bolje uklapaju u druge
sisteme meditacije i nemaju nita zajedniko sa budistikom meditacijom. Pre nego to krenem da objanjavam ta je to meditacija,
bilo bi korisno proistiti naa neuronska kola od naslaga, kako bi
nove informacije mogle da prolaze kroz njih nesmetano. Krenimo
od najoiglednijeg.
Neu te ovde poduavati da kontemplira sopstveni pupak ili
da recituje svete stihove. Ti se ne bori sa demonima, niti kroti
nevidljive energije. Nema arenih pojasa moi, niti treba da obrije
glavu ili da nosi turban. ak ne mora ni da razdeli sve to ima i
ode u manastir. U stvari, ukoliko ne ivi na nemoralan i haotian
nain, verovatno moe da pone ovog trenutka i napravi izvestan
progres. Zvui ohrabrujue, zar ne?
A sada da vidimo koje su to glavne zablude vezane za meditaciju:
ZABLUDA 1 Meditacija je samo tehnika relaksacije
Re strailo ovde je re samo. Relaksacija jeste kljuna komponenta meditacije, ali meditacija budistikog tipa cilja ka mnogo
viem cilju. Pa ipak, ova tvrdnja je u sutini tana za mnoge druge
sisteme meditacije. Sve tehnike istiu vanost koncentracije uma,
njegovo vezivanje za neki predmet ili oseaj. Radi to dovoljno odluno i temeljno i dostie duboku i prijatnu relaksaciju koja se struno
naziva hana. To je stanje tako savrenog mira, koje izaziva oseaj
zadovoljstva nedostinog bilo kojem normalnom stanju svesti. I ve13

ina sistema se zaustavlja upravo ovde. To je cilj i kada ga dostigne

jednostavno ponavlja to iskustvo do kraja ivota. Ali ne i u okviru
budistike meditacije, koja se naziva i vipassana. Vipassana traga
za drugim ciljem svesnou. Koncentracija i relaksacija se smatraju
neophodnim sastojcima svesnosti. One su nuni preduslovi, zgodne
alatke i blagotvorni nuzproizvodi. Ali nisu cilj. Cilj jeste uvid. Vipassana meditacija jeste produbljena religijska praksa, iji cilj nije nita
manje od proiavanja i transformacije tvog svakodnevnog ivota.
O tome e vie rei biti kasnije.
ZABLUDA 2 Meditacija znai padanje u trans
I ovo moe vaiti za neke sisteme meditacije, ali ne i za budistiku. Meditacija uvida, vipassana, nije vrsta hipnoze. Ne pokuavate da
ispraznite svoj um do stanja nesvesti. Ne pokuavate sebe da pretvorite u bezoseajnu glavicu kupusa. U stvari, istina je potpuno suprotna. Postajete sve vie i vie senzibilni u odnosu na svoje emocionalne
promene. Upoznajete sebe sa sve veom jasnoom i preciznou.
Kroz uenje ove tehnike javljaju se izvesna stanja koja posmatrau sa
strane mogu izgledati sline transu. Ali su zapravo potpuno suprotno. U hipnotikom transu smo podloni tuoj kontroli, dok u dubokoj koncentraciji meditant ostave uglavnom pod sopstvenom kontrolom. Slinost je samo povrinska i sigurno da pojavljivanje takvih
fenomena nije u vipassani neto od kljunog znaaja. Kao to je ve
reeno, duboka koncentracija ili hana jeste alatka ili polazite na
putu ka poveanoj svesnosti. Vipassana po definiciji znai negovanje
svesnosti ili sposobnosti panje. Ako tokom meditacije poinjete da
sve vie padate u nekakvo stanje transa, to je znak da ne meditirate
na nain kako se ta re razume u budistikoj meditaciji.
ZABLUDA 3 Meditacija je tajanstvena praksa koju nije mogue
razumeti
I opet, skoro tano, ali ne sasvim. Meditacija radi sa nivoima
svesti koji lee dublje od simbolikog nivoa miljenja. Otuda, neke
injenice o meditaciji jednostavno ne mogu biti saoptene reima.
To meutim ne znai da ih je nemogue razumeti. Za razumevanje
stvari postoje i dublji naini nego to su to rei. Razumete kako treba
14

da hodate. Verovatno ne moete tano da opiete reima kako se vai

miici i nervna vlakna gre tokom hodanja. Ali to moete da uradite.
Tako i meditaciju treba razumeti radei je. Ona nije neto to se ui
kroz apstraktne pojmove. Ona nije neto o emu treba puno priati.
Nju treba doiveti. Meditacija nije nekakva neutralna formula koja
automatski daje predvidljive rezultate. Nikada ne moete detaljno
predvideti ta e se dogoditi tokom meditacije. Ona je istraivanje i
eksperiment; uvek nova avantura. Zapravo, kad steknete oseaj predvidljivosti i istovetnosti u svojoj praksi, moete to iskoristiti kao znak
da ste negde skrenuli s puta i da idete pravo ka stagnaciji. Nauiti da
na svaku sekundu gledamo kao da je prva i jedina sekunda u ovom
univerzumu jeste kljuno za vipassana meditaciju.
ZABLUDA 4 Cilj meditacije je da postanem psihiki supermen
Ne, cilj meditacije je razvoj svesnosti. itanje misli nije na programu. Levitacija nije cilj. Cilj je oslobaanje. Postoji veza izmeu
psihikih fenomena i meditacije, ali taj odnos je neto kompleksniji.
Tokom prvih faza u razvoju meditanta takvi fenomeni se mogu, ali
i ne moraju javiti. Neki ljudi mogu doiveti intuitivno razumevanje
ili seanja iz prolih ivota; drugima se tako neto ne dogaa. U svakom sluaju, sve to se ne smatraju razvijenim i pouzdanim psihikim
sposobnostima. Niti im treba pridavati preveliki znaaj. Takvi fenomeni mogu zapravo biti prilino opasni za neiskusnog meditanta, jer
mogu biti prilino zavodljivi. Mogu se pretvoriti i u ego trip koji e
nas odvui sa pravog puta. Najbolje to moete da uradite je da im ne
pridajete vanost. Ako se pojave, super. Ako ne, i to je super. Postoji
taka na putu meditanta kada moe upranjavati naroite vebe za
razvoj psihikih moi. Ali je ona tek u poodmakloj fazi tog puta.
Poto je dostigao vrlo duboke stupnjeve zadubljenja, meditant e biti
dovoljno napredan da radi sa takvim silama bez opasnosti da mu se
otmu kontroli ili da ga potpuno obuzmu. Tada e ih on razvijati strogo radi sluenja drugima. Dakle, sve se to dogaa tek posle nekoliko
decenija vebanja. No, ne lupaj glavu oko toga. Samo se koncentrii
na sve bolje razvijanje svesnosti. Ako ti u to polje svesnosti banu
glasovi ili slike, samo ih registruj i pusti da odu svojim putem. Ne
uplii se u njih.
15

ZABLUDA 5 Meditacija je opasna i promuurne osobe ne bi

trebalo da se oko nje petljaju
Sve je opasno. Krene preko ulice i moda te raspali autobus.
Pod tuem si i, ooops, oklizne se i slomi ruku. Meditiraj i verovatno e uskomeati razliite neugodne stvari iz prolosti. Potisnuti
materijal koji e bio zakopan neko vreme moe nas zaista uplaiti.
Ali sve to moe doneti i mnogo koristi. Nijedna aktivnost nije bez
rizika, ali to ne znai da treba da ivimo u tikvi. To nije ivot. To je
prerana smrt. Sa opasnou je najlake nositi se ako otprilike znamo
kolika je, gde emo verovatno na nju naleteti i kako da se sa njom
nosimo kada se pojavi. I to je svrha ovih redova. Vipassana je razvijanje svesnosti. To samo po sebi nije opasno; naprotiv, poveana
svesnost nas uva od opasnosti. Kada se pravilno izvodi, meditacija
je vrlo blag i postepen proces. Krenite u nju lagano i bez gra, i onda
e se vaa praksa razvijati vrlo prirodno. Nita ne treba forsirati. Kasnije, kada vam se posrei i naiete na kompetentnog uitelja, moi
ete da ubrzate svoje napredovanje tako to ete odvojiti vreme za
intenzivne kurseve meditacije. U poetku, meutim, neka akcenat
budena oputenosti. Vebajte bez presije i sve e biti OK.
ZABLUDA 6 Meditacija je za svece i askete, ne za obine ljude
Ovaj stav naroito je dominantan u Aziji, gde su monasi i sveti
ljudi okrueni ogromnim potovanjem koje se izraava na ritualni
nain. Ovo je pomalo slino idolatriji prema filmskim zvezdama i
sportskim junacima na Zapadu. Od takvih ljudi se prave stereotipi,
pridaju im se nadljudski kvaliteti i osobine koje mogu da do kraja
realizuju zaista samo retki. Kada je o meditaciji re, oekujemo da
meditant mora biti neka izuzetno posveena osoba, iz ijih usta uz to
teku samo med i mleko. No, ako imate kontakte sa ljudima koji meditiraju, brzo ete izgubiti ovakve iluzije. Tano je, naravno, da sveti
ljudi meditiraju, ali oni to ne rade zato to su sveti ljudi, ve upravo
obratno. Oni su sveti upravo zato to meditiraju. Oni su stigli tu gde
jesu upravo uz pomo meditacije. I poeli su da meditiraju mnogo
pre nego to su postali sveti. Ovo je vrlo vano. Velik broj ljudi misli
da neko mora biti moralno apsolutno ist pre nego to se upusti u
meditaciju. Ali to je kontradikcija. Moralnost zahteva izvestan ste16

pen mentalne kontrole. Ta kontrola je preduslov. Zato mentalno vebanje mora da doe na poetku.
Inae, u budizmu postoje tri glavna elementa meditacije moral, koncentracija i mudrost. I ta tri elementa jaaju kako se praksa
produbljuje. Svaki od njih utie na druga dva, tako da ih razvijate sve
zajedno, a jedan po jedan. Kada posedujete mudrost da zaista razumete situaciju, automatski se javlja saoseanje prema svakoj strani
koja je u nju ukljuena, a saoseanje znai da automatski obuzdavate
sebe od svake misli, rei ili postupka koji bi mogao povrediti i vas i
druge. Tako vae ponaanje samo od sebe postaje moralno. Samo
kada ne razumete stvari dovoljno duboko, tada stvarate probleme.
Ako ne uviate posledice sopstvenih dela, tada se sapletete. Neko ko
eka da bude potpuno moralan da bi poeo da meditira,eka autobus koji nikada nee doi. Drevni mudraci kai da je on poput oveka koji da se okean potpuno smiri, kako bi se u njemu okupao.
ZABLUDA 7 Meditacija je beanje od stvarnosti
Netano. Meditacija je beanje ka stvarnosti. Ona vas ne izoluje
od bola ivota. Ona vam omoguuje da tako duboko uronite u ivot
i sve njegove vidove da probijate barijeru bola i odlazite izvan patnje.
Vipassana je specifina praksa sa ciljem da se suoimo sa stvarnou, da do kraja iskusimo ivot kakav on jeste i nosimo upravo sa
onim na ta na tom putu naiemo. Ona vam ujedno omoguuje da
odgurnete u stranu sve iluzije i sebe oslobodite svih onih sitnih lai
koje sve vreme sebi govorite. Ono to je tu tu je. Vi ste ono to jeste i
samozavaravanje oko sopstvenih slabosti i motiva samo vas jo vre vezuje za taj toak iluzija. Vipassana meditacija nije pokuaj da
zaboravite na sebe ili da prikrijete svoje probleme. Ona jeste uenje
da sebe posmatrate i vidite upravo onakvima kakvi jeste. idite ta je
tu i potpuno ga prihvatite. Tek tada moete da ga menjate.
ZABLUDA 8 Meditacija je odlian nain da se otkai
Pa, i da i ne. Meditacija stvara ponekad divni oseaj blaenstva.
Ali to nije njena svrha i taj oseaj se ne javlja uvek. Sem toga, ako meditira imajui to na umu, anse za to se jo vie smanjuju nego kad
meditira radi stvarnog cilja meditacije, a to je poveana svesnost.
17

Blaenstvo dolazi od oputanja, a oputanje dolazi od poputanja

tenzije. Traganje za blaenstvom u meditaciji zapravo ponovo uvodi
tenziju u itav proces, a to onda poremeti itav tok dogaaja. To je
kvaka 22. Moe imati blaenstvo jedino ako ga ne lovi. Sem toga,
ako su euforinost i dobri oseaji ono to trai, za to postoje i laki
putevi. Moe ih pronai u kafiima i od onih sumornih likova to
trguju po mranim okovima. Euforija nije cilj meditacije. Ona e
se nekada javiti, ali je treba smatrati nuzproduktom. Ipak, to je vrlo
prijatan sporedni efekat i on postaje sve ei to due meditira.
ZABLUDA 9 Meditacija je sebina
Svakako da ona tako izgleda. Meditant sedi na svom jastuetu.
A jel dao krv? Nije. Je li zauzet pomaui rtvama prirodne nesree? Nije. Ali razmotrimo njegovu motivaciju. Zato on radi to to
radi? Namera mu je da sopstveni um proisti od besa, predrasuda
i zle namere. Aktivno je ukljuen u proces oslobaanja od pohlepe,
napetosti, neosetljivosti. I upravo su to stvari koje ne daju njegovom
saoseanju da se ispolji. Sve dok one nestanu, svako dobro delo koje
uini e najee biti samo produetak njegovog ega i na due staza
nee doneti neki boljitak. Povreivanje u ime pomaganja je jedna od
najstarijih igara. Veliki inkvizitor panske inkvizicije bio je voen
najuzvienijim meu motivima. Spaljivanje vetica raeno je za opte dobro. injenica je da smo sebiniji nego to to sebi priznajemo.
Ego ima sposobnost da i najuzvienija dela pretvori u ubre samo
ako mu pustimo na volju. Zato kroz meditaciju postajemo svesni
upravo onakvih kakvi jesmo, budei se za sve one nebrojene suptilne naine na koje ispoljavamo svoju sebinost. Tek tada postajemo
istinski nesebini. istiti sebe od sebinosti nije sebinost.
ZABLUDA 10 Kad meditira, ti zapravo sedi i u glavi su ti neke
uzviene misli
Opet pogreno. Postoje sistemi kontemplacije u kojima se radi
neto slino tome. Ali to nije budistika meditacija, to nije vipassana.
Vipassana je praksa svesnosti. Svesnosti ega god da je tu, bilo da je
re o vrhovnoj istini ili obinom treu. To to je tu, tu je. Naravno,
uzviene estetske misli se mogu javiti tokom ove prakse. Svakako da
18

ih ne treba izbegavati. Ali ne treba ni tragati za njima. One su samo

prijatan nuzefekat. Budistika meditacija je jednostavna praksa. Sastoji se od doivljavanja dogaaja u sopstvenom ivotu direktno, bez
preferencija ili nekih mentalnih slika koje bismo u njih ubacivali.
Meditacija je posmatranja sopstvenog ivota kako se odvija iz trenutka u trenutak, bez ikakvih predubeenja. ta naie, naie. Vrlo
jednostavno.
ZABLUDA 11 Nekoliko nedelja meditacije i svi moji problemi e
nestati
Sorry, meditacija nije ekspres lek za sve boljke. Odmah ete
poeti da primeujete promene, ali zaista duboki efekti vas ekaju
tek za koju godinu. Tako je ovaj svet konstruisan. Nita vredno ne
postie se preko noi. Meditacija je u nekom pogledu teka. Zahteva
disciplinu i ponekad je to bolan proces vebanja. Kod svakog sedenja
stiete neki dobitak, ali svi ti rezultati su vrlo suptilni. Oni se dogaaju duboko u umu, da bi se tek kasnije manifestovali. I ako sedite
i neprekidno izvirujete kad e da grune neka velika, brza promena,
tada potpuno gubite iz vida sve one tanane promene. Onda se obeshrabrite, dignete ruke od svega i spremni ste da se zakunete da se
nikakva promena nije ni dogodila. Kljuna stvar u svemu ovome jeste strpljenje. Strpljenje. Ako i ne nauite nita drugo od meditacije,
nauiete se strpljenju. A to je jedna vrlo korisna lekcija.

19

Poglavlje 3

TA MEDITACIJA JESTE

editacija je re, a rei razliiti ljudi koriste na razliite naine. Ovo moe izgledati trivijalno, ali nije. Vrlo je vano tano
odrediti ta neko podrazumeva pod reju koju koristi. Svaka poznata kultura razvila je, na primer, neku vrstu mentalne prakse koja se
moe nazvati meditacijom. Sve zavisi od toga koliko je iroko definiete. Tehnike se takoe enormno razlikuju i nema smisla sve ih
nabrajati. Zato da pogledamo ovde samo one prakse koje su najpoznatije na Zapadu i najlake se vezuju za pojam meditacije.
Unutar judeo-hrianske tradicije nalazimo dve prakse koje se
meusobno preklapaju, a nazivaju se molitva i kontemplacija. Mo
litva je direktno obraanje nekom duhovnom entitetu. Kontemplaci
ja je dui period usmerenog razmiljanja o nekoj posebnoj temi,
obino religijskom idealu ili odlomku iz tekstova. Sa stanovita men
talnog razvoja, obe te prakse su vebe koncentracije. Uobiajena
poplava nasuminih misli je ograniena i um je omeen na jednu
oblast delovanja. Rezultati su pak oni koje pronalazite bilo kojoj prak
si koncentracije: duboki mir, usporavanje metabolizma i oseaj spo
kojstva i blagostanja.
Iz hinduistike tradicije dolazi nam jogijska meditacija, koja je takoe isto koncentrativna. Standardne osnovne vebe su fokusiranje
um na jedan jedini objekat kamen, plamen svee, slog ili neto drugo, ne dozvoljavajui mu da bilo gde odluta. Poto je stekao osnovnu
vetinu, jogi proiruje ovu praksu tako to se okree kompleksnijim
objektima kao to su posebni stihovi, arene religijske slike, energetski kanali u telu itd. Ipak, bez obzira koliko je kompleksan objekat
meditacije, sama meditacija ostaje i dalje ista veba koncentracije.
Unutar budistike tradicije koncentracija se takoe veoma ceni.
Ali je dodat i jedan novi elemenat i potom veoma istaknut. Taj ele21

ment jeste svesnost. Svi oblici budistike meditacije imaju za cilj

razvijanje svesnosti, koristei koncentraciju kao alatku. Budistika
tradicija je, meutim, vrlo kompleksna i postoji nekoliko posebnih
puteva ka tom cilju. Zen meditacija koristi dva odvojena puta. Prvi
je direktno uranjanje u svesnost istom snagom volje. Sednete i jednostavno sedite, to znai da izgurate iz polja svesti sve izuzev iste
svesnosti tog sedenja. Ovo zvui vrlo jednostavno. Ali nije. Pokuajte
pa ete videti koliko je zapravo teko. Drugi zen pristup se koristi
u rinzai koli i to je izbacivanje uma iz ravnotee uobiajenog toka
misli u istu svesnost. Ovo se radi tako to se ueniku da nereiva
zagonetka koju treba da rei i to ga stavlja u uasnu situaciju. Poto
ne moe da pobegne od bola te situacije, jedino mu preostaje da pobegne u isto iskustvo sadanjeg trenutka. Nema nigde drugde gde
bi mogao da pobegne. Ovo je efikasno za mnoge ljude, ali je prilino
naporno.
Jo jedna strategija, tantriki budizam, ide skoro sasvim suprotnim putem. Svesna misao, barem ona koju obino imamo, jeste manifestacija ega, tog ja za koje obino misli da predstavlja tebe. Svesna misao je usko povezana sa pojmom sopstva. A taj pojam sopstva
ili ego nije nita drugo do skup reakcija i mentalnih slika koje su na
vetaki nain ubaene u tok iste svesnosti. Tantra nastoji da postigne istu svesnost razarajui tu sliku ega. Ovo se postie procesom
vizualizacije. Ueniku se zadaje specifina religijska slika kao objekat
meditacije, na primer neko boanstvo iz tantrikog panteona. On to
onda ini toliko temeljno da i sam postaje taj entitet. Uklanja sopstveni identitet i stavlja na sebe drugi. Kao to i moete pomisliti, ovo
zahteva dosta vremena, ali funkcionie. Tokom ovog procesa on je u
stanju da posmatra na koji je nain ego konstruisan i postavljen na
svoje mesto. Uoava arbitrarnu prirodu svakog ega, ukljuujui sopstveni, i izlazi iz okova tog ega. Odjednom se nae u stanju u kojem
moe da ima ego ako tako poeli, ali moe i bez njega. Rezultat: ista
svesnost. No, tantra ba i nije lak zalogaj.
Vipassana je najstarija meu praksama budistike meditacije. Ovaj metod potie direktno iz Satipatthana sutte, govora koji se
pripisuje Budi. Vipasana je direktno i postepeno razvijanje budnosti ili svesnosti. Ona se razvija korak po korak tokom vie godina.
Uenikova panja se paljivo usmerava ka intenzivnom istraivanju
22

odreenih vidova sopstvenog iskustva. Meditant trenira da uoi sve

vie i vie od svog ivotnog iskustva koje protie. Vipassana je blaga
tehnika. Ali je isto tako vrlo, vrlo temeljna. To je jedan drevni i sistematizovani metod vebanja uma, skup vebi posveenih ka tome da
postanete sve vie svesni svojih ivotnih iskustava. Ona je paljivo
oslukivanje, mudro gledanje i paljivo testiranje. Uimo da omirie
mo pomno, da dodirnemo potpuno i zaista posvetimo panju promenama koje se odigravaju u svakom od tih iskustava. Uimo da
oslukujemo sopstvene misli, a da ipak ne budemo njima zarobljeni.
Cilj prakse vipassane jeste da nauimo da uoimo istinu o prolaznosti, nedovoljnosti i ispraznosti svih pojava. Moda mislimo da
sve ovo ve radimo, ali to je privid. To je oigledno na osnovu injenice da tako malo panje obraamo iskustvima sopstvenog ivota da
izgleda kao da spavamo. Jednostavno ne obraamo dovoljno panje
da bismo primetili da ne obraamo dovoljno panje. Jo jedna kvaka
22.
Kroz proces svesnosti lagano postajemo svesni ta smo zapravo
mi ispod te ego kulise. Budimo se za ivot kakav zaista jeste. On nije
samo niz uspona i padova, eerlema i packi po prstima. To je samo
iluzija. ivot ima mnogo dublju teksturu od toga ako ga bolje zagledamo i ako gledamo na pravu stranu.
Vipassana je oblik mentalnog treninga koji e te nauiti da ovaj
svet doivi na potpuno drugaiji nain. Otkrie po prvi put ta se
zaista dogaa tebi, oko tebe i u tebi. Ona je proces samootkrivanja,
aktivno istraivanje u kojem posmatra svoja iskustvu u isto vreme
dok ti se i dogaaju. Ovoj praksi treba prii sa stavom: Nema veze
ta sam do sada nauio. Zaboravi na teorije, predubeenja i stereotipe. Hou da razumem istinsku prirodu ivota. elim da znam kakvo
je to zapravo iskustvo biti iv. elim da osetim istinski i najdublji
kvalitet ivota, a ne samo da prihvatam tua objanjenja. elim da
sve to lino vidim.
Ako meditaciju veba sa ovakvim stavom, uspee. Ustanovie da stvari posmatra objektivno, kakve jesu kako teku i menjaju
se iz trenutka u trenutak. Na taj nain ivot zadobija neverovatno
bogatstvo, koje se ne moe opisati. Ono se mora iskusiti.
U vipassana meditaciji razvijamo ovaj naroit nain gledanja
na stvari. Sebe vebamo da vidimo stvarnost upravo onako kakva
23

jeste i taj naroiti nain nazivamo svesnou. Taj proces svesnosti je

neto potpuno razliito od onoga to obino inimo. Mi obino zaista ne gledamo u ono to je pred nama. ivot vidimo kroz filter
misli i pojmova, i zapravo te mentalne pojave smatramo stvarnou.
bivamo toliko uronjeni u tu beskrajnu bujicu misli da stvarni ivot
prolazi kraj nas neprimeen. Vreme provodimo zaokupljeni nekom
aktivnou, opsednuti venim lovom na zadovoljstvo i nagradu, kao
i venim beanjem od bola i neprijatnosti. Svu svoju energiju troimo na pokuaje da se oseamo to bolje, a da nekako uguimo svoje strahove. Neprekidno tragamo za sigurnou. U meuvremenu,
svet stvarnih iskustava protie kraj nas a da ga nismo ni dodirnuli
ni okusili. Tako u vipassana meditaciji sebe vebamo da ignoriemo
konstantne podsticaje da nam bude to udobnije i umesto toga uranjamo u stvarnost. A glavna ironije je u tome da stvarni mir dolazi
jedino onda kad prestane da ga lovi. Jo jedna kvaka 22.
Kada se olabavi svoj nagon za udobnou, istinsko ispunjenje
dolazi. Kada odustane od grozniavog lova na zadovoljstva ula,
ukazuje se prava lepota ovog ivota. Kada nastoji da vidi stvarnost,
neiskrivljenu iluzijom, zajedno sa svim njenim bolom i opasnosti,
tek na toj taki stvarnu slobodu i sigurnost zadobija. Ovo nije tek
samo jo jedna teorija koju treba da utuvi sebi u glavu. To je opaljiva stvarnost, stvar koju moe i treba da vidi sopstvenim oima.
Budizam je star vie od 2500 godina i svaki sistem miljenja takve starosti ima dovoljno vremena da razvije slojeve i slojeve raznih
uenja i rituala. Pa ipak, fundamentalni stav budizma jeste empirijski i antiautoritaran. Gotama Buda je bio izuzetno neortodoksna
osoba i pravi antitradicionalista. On svoje uenje nije ponudio kao
skup dogmi, ve pre kao skup podsticaja za svaku osobu da sama
istrauje. Njegov poziv za svakoga bio je: Doi i vidi
Tako vam svima savetujem da ovaj stav primenite na svaku re
koju proitate u ovom tekstu. U njemu se ne iznose tvrdnje koje treba da prihvatite samo zato to ih pie nekakav autoritet. Slepa vera
nema nikakve veze sa svim ovim. Ovde se govori o realnostima koje
je mogue i sam videti. Vebajte da prilagodite svoj nain opaanja
u skladu sa ovde datim instrukcijama i tada ete i sam videti. Tek
to i samo to postavlja temelj vae vere. Meditacija uvida je u sutini
praksa linog otkrivanja.
24

Poto je ovo reeno, na red dolazi i kratko objanjenje nekoliko kljunih postavki budistike filozofije. Ne pokuavam da budem
iscrpan, jer su sve te stvari odlino obraene u nekim drugim knjigama. Ono to ovde bude izneseno u sutini slui da se bolje razume
vipassana. Dakle, sa budistikog stanovita, mi ljudska bia ivimo
na vrlo neobian nain. Prolazne stvari smatramo trajnima i pored
toga to se oko nas sve menja. Taj proces promene je konstantan i vean. Dok ita ove rei, tvoje telo stari. Ali ti na to ne obraa panju.
Kompjuter kraj kojeg satima sedi i svaa se po raznim forumima
takoe stari. Zidovi oko tebe stare. Molekuli u tom kompjuteru i zidovima vibriraju ogromnom brzinom i materijal koji ih ini se menja, lagano razlae. Ti ni na to ne obraa panju. Malo pomalo i
tvoje telo postaje smeurano i boli te. Zgrada u kojoj si puca i slee
se. Onda tuguje za izgubljenom mladou ili kuka kad izgubi ono
to si imao. Odakle taj bol dolazi? Dolazi upravo iz tvoje nepanje.
Propustio si da malo bolje osmotri ivot. Propustio si da osmotri
taj stalno promenljiv tok ovoga sveta kako prolazi. Umesto toga,
stvorio si skup mentalnih konstrukcija, ja, kompjuter, zgrada i
pretpostavio si da su to sve vrsti, stvarni entiteti. Pretpostavio si da
e trajati zauvek. Ali nee. No mogue je da se prilagodi toj neprekidnoj promeni. Mogue je da naui da na svoj ivot gleda kao na
jedno neprekidno kretanje. Mogue je da naui da vidi taj neprekid
ni tog svake uslovljene stvari. Moe. To je samo pitanje vremena i
vebanja.
Nae ljudske navike su stvarno glupe na neki nain. Mi iskljuujemo 99% svih ulnih podraaja koje primimo, a onaj ostatak okamenimo u vidu izolovanih mentalnih objekata. Tada reagujemo na
te mentalne objekte na programiran, naviknut nain.
Primer: Sedi sam u tiini noi. U daljini zalaje pas, to samo po
sebi nije ni dobro ni loe. U moru tiine poinju da do tebe dopiru
talasi zvunih vibracija. Poinje da ih uje te divne, kompleksne
zvune obrasce, koji se unutar tvog nervnog sistema pretvaraju u vibrirajue elektrine podraaje. Taj proces treba iskoristiti kao jedan
doivljaj prolaznosti, nedovoljnosti i nesutastvenosti. Ali mi ljudi
smo skloni da sve to ignoriemo. Umesto toga, okamenjujemo taj
opaaj u mentalni objekat. Na njega lepimo nekakvu mentalnu sliku i kree serija emocionalnih i pojmovnih reakcija na nju. Opet
25

taj pas. Uvek laje nou. Kako je dosadan. Svake noi mi ne da da

spavam. Neko treba neto da uradi oko toga. Moda da pozovem
policiju. Ne, bolje intere. Ne, napisau jedno stvarno opako pismo
vlasniku. Ma kakvi, nije vredno tolike gnjavae. Staviu epove za
ui. Sve ovo su tek perceptivne i mentalne navike. Jo kao dete ui
da ovako reaguje, tako to kopira reakcije onih oko sebe. Te reakcije nisu svojstvene strukturi nervnog sistema. Ali to nije jedini nain
na koji naa mentalna mainerija moe da se upotrebi. Ono to jeste
naueno moe biti i odueno. Prvi korak je da shvati ta ti to radi,
u trenutku dok to radi, da se zaustavi i u tiini posmatra.
Iz budistike perspektive, mi ljudi imamo naopak pogled na
stvari. Gledamo u ono to je zapravo uzrok patnje i vidimo u tome
sreu. A uzrok patnje je taj privlanost-odbojnost sindrom koji smo
ve pominjali. Javi se neki opaaj. Moe biti bilo ta lepa devojka,
zgodan dasa, brzi motorni amac, tip sa pitoljem, kamion koji juri
na tebe, bilo ta. I ta god da je, prva sledea stvar koju uinimo je da
reagujemo na taj stimulans oseanjem u vezi sa tim. Svia mi se. Ne
svia mi se. Brine me to. Indiferentan sam.
Uzmimo tako brigu. Suvie brinemo. Briga je sama po sebi problem. Briga je proces. Ona u sebi ima nekoliko koraka. Strepnja nije
samo stanje u kojem ivimo, ona je procedura. I ono to treba da
uradite jeste da pogledate sam poetak te procedure, one inicijalne
faze pre nego to se itav proces zahuktao. A prva faza u tom lancu
brige jeste ona privlanost-odbojnost reakcija. in neto iskrsne u
naem umu, pokuavamo u mislima da ga zgrabimo ili da ga odgurnemo. I time se pokree reakcija brige. Na sreu, postoji jedna zgodna alatka koja se zove vipassana meditacija koju moe da iskoristi
kako bi premostio itav ovaj mehanizam.
Vipasana meditacija nas ui kako da sa velikom preciznou preispitamo itav svoj proces opaanja. Uimo da posmatramo nadolazak
misli i opaaja sa oseanjem neuplitanja. Uimo da sopstvene reakcije
na stimulanse posmatramo sa mirom i jasnoom. I tako poinjeno da
vidimo sebe kako reagujemo a da se i sami ne upletemo i budemo poneseni tim reakcijama. Ta opsesivna priroda misli lagano slabi. I dalje
moemo da stupamo u veze sa drugima. I dalje moemo da skoimo
u stranu pred onim kamionom. Ali ni u jednoj ni u drugoj situaciji mi
vie ne moramo da prolazimo kroz nekadanji pakao.
26

Takav beg od opsesivne prirode misli stvara u nama itav jedan

novi pogled na stvarnost. To je jedna kompletna promena obrasca,
promena mehanizma opaanja. I ona sa sobom donosi blaenstvo
oslobaanja od opsesija. Zbog svega toga, budizam ovakav nain
gledanja na stvari vidi kao ispravan pogled na ivot i budistiki tekstovi ga nazivaju vienjem stvari onakvim kakve one zaista jesu.
Vipassana meditacija jeste skup procedura po kojima vebamo
i one nas postepeno otvaraju za taj novi pogled na stvarnost kakva
ona uistinu jeste. Zajedno sa takvim novim gledanjem na stvarnost
ide i novo gledanje na taj kljuni vid stvarnost, a to je ja. Blie istraivanje pokazuje nam da smo sa tim ja uradili upravo isto ono to
smo uradili i sa svim drugim percepcijama. Uzeli smo taj neprestani kovitlac misli, oseaja i opaaja i okamenili ga u jednu mentalnu
konstrukciju. Onda smo na tu konstrukciju nalepili etiketu na kojoj
pie: ja. I od tada pa nadalje ta je stvar odvojena od svih drugih
stvari. Istrgli smo sebe iz ostatka tog procesa vene promene, a koji je
zapravo ovaj svet. A onda patimo to oseamo usamljenost. Ignoriemo svoju uroenu povezanost sa svim drugim biima i odluujemo
da ja mora pribaviti to vie toga za mene. Na kraju se udimo
kako su ljudska bia tako pohlepna i bezoseajna. I tako u krug. Svako loe delo, svaki primer okrutnosti u ovom svetu izvire direktno iz
tog lanog oseaja mene kao neega sutinski odvojenog od svega
drugog to je tamo negde.
Razvej iluziju tog jednog pojma i itav tvoj svet se menja. Ne
oekuj, meutim, da to uini preko noi. Sav svoj dosadanji ivot proveo si gradei taj pojam, pojaavao ga svakom svojom milju,
reju i delom sve te godine. One nee nestati odmah. Ali hoe ako
tome posveti dovoljno vremena i dovoljno panje. Vipassana je proces u kojem se on postepeno rastvara. Malo pomalo, krnji ga ve
time to ga samo posmatra.
Taj ja pojam jeste proces. To je neto to mi sami stvaramo. I
u vipassani uimo da upravo to uvidimo, da budemo svesni kada to
inimo i kako to inimo. A onda se on pokrene i pone da bledi, nalik oblaku na vedrom nebu. Ostajemo u stanju kada moemo da ga i
dalje stvaramo, ali i ne moramo, ta god da vie odgovara situaciji u
kojoj smo. Prinuda je nestala. Sada imamo izbor.
Naravno, sve su ovo kljuni uvidi. Svaki od njih je dalekoseno razumevanje nekog od temeljnih pitanja ovekove egzistencije.
27

Oni se ne dogaaju brzo, ni bez znatnog napora. Ali i ono to za to

dobijamo i veliko. Oni vode do potpun transformacije tvog ivota.
Svaki trenutak tvog ivota od tada pa nadalje jeste promenjen. Meditant koji stigne do te take stie savreno mentalno zdravlje, istu
ljubav za svako ivo bie i potpuni prestanak svake patnje. To nije
mali cilj. Ali na sreu ne mora da ide do samog kraja da bi osetio
neke rezultate. Oni poinju odmah i gomilaju se tokom godina. to
vie sedi, to vie ui o pravoj prirodi svoga ivota. to vie asova
provede u meditaciji, vea je tvoja sposobnost da mirno posmatra
svaki impuls i nameru, svaku misao i emociju u trenutku kad se izdie u umu. Tvoje napredovanje ka oslobaanju u direktnoj je srazmeri
sa duinom sedenja na jastuetu za meditaciju. I moe da prekine
kad god ti je dosta. nema tapa nad tvojom glavom, sem sopstvene
elje za duhovnim usavravanjem, za poboljanjem kvaliteta ivota,
svog i drugih.
Vipassana meditacija je sama po sebi iskustvena stvar. Vebanjem meditacije postaje prijemiv za stvarne doivljaje u ivotu, za
to kako stvari zaista izgledaju. Ne sedi i razvija nekakve suptilne,
estetske misli o ivotu. Ti ivi. Vie nego bilo ta vipassana je uenje
da ivimo.

28

Poglavlje 4

MENTALNI STAV

okom poslednjih sto godina zapadna nauka i fizika nainile su

zapanjujua otkria. Mi smo deo sveta koji gledamo. Sam proces naeg posmatranja menja i stvari koje posmatramo. Na primer,
elektron je jedna izuzetno mala stvar. Nije ga mogue videti bez instrumenata i ta aparatura odreuje ta e posmatra videti. Ako na
elektron gledate na jedan nain, ini se kao estica, siuna loptica
koja krui po svojoj putanji. Kada ga gledate na drugi nain, elektron se ini kao da je talas, nema u njemu nieg vrstog. Svetluca i
treperi svuda unaokolo. A posmatra uestvuje u tom dogaaju ve
samim procesom svog posmatranja. Ne postoji nain da izbegnemo
tu interakciju.
Istona nauka prepoznala je taj osnovni princip vrlo davno. Um
je skup dogaaja i posmatra uestvuje u tim dogaajima svaki put
kada pogleda unutra. Meditacija je takvo posmatranje sa uestvovanjem. Ono to gleda reaguje na taj proces gledanja. Ono to posmatra si ti i to ta e videti zavisi od toga kako gleda. Dakle, proces
meditacije je krajnje delikatan, a rezultati apsolutno zavise od stanja
uma meditanta. Mentalni stavovi koji e ovde biti nabrojani su kljuni za uspeh vebanja. Neki od njih su i ranije iznoeni, ali ih ovde
dajem zajedno kao seriju pravila kojih se treba pridravati.
1. Nita ne oekuj: Samo sedi i vidi ta se dogaa. Tretiraj itavu
stvar kao eksperiment. Zainteresuj se za sam taj eksperiment. Ali nemoj da ti misli odvue mozganje o tome kakvi e biti rezultati. Zato,
nemoj da se brine oko bilo kakvih rezultata. Neka se meditacija kree sopstvenom brzinom i sopstvenim smerom. Neka te meditacija
podui onome to ona eli da naui. Meditativna svesnost nastoji da
vidi stvarnost tano onakvom kakva jeste. Bilo da to odgovara naim

29

oekivanjima ili ne, meditacija zahteva privremenu suspenziju svih

naih unapred formiranih ubeenja i ideja. Moramo skloniti sa svog
puta sva matanja, procene i tumaenja, dotle dok traje jedna sesija.
Inae emo se stalno na njih saplitati.
2. Ne naprei se: Nita ne siluj, niti se naprei vie nego to ti
prija. Meditacija nije agresivna. Nema nasilnog metoda. Neka tvoj
napor bude prirodan i postojan.
3. Ne uri: Nema gde da uri, zato se opusti. Sedi na jastue i
ostani tu kao da ima ceo dan na raspolaganju. Ako eli da razvije
bilo ta vredno, za to je potrebno vreme. Strpljenje, strpljenje, strpljenje.
4. Ni za ta se ne vezuj i nita ne odbacuj: Neka doe ta ima da
doe, prilagodi se tome, ta god da je. Ako ti se javi lepa slika, to je
dobro. Ako ti se javi runa slika, i to je dobro. Na sve to gledaj kao na
isto i ne potresaj se ta god da se pojavi. Ne bori se sa tim to doivljava, samo ga paljivo posmatraj.
5. Opusti se: Naui da plovi sa svakom promenom koja se javi.
Olabavi malo kajase i opusti se.
6. Prihvati sve to naie: Prihvati svoja oseanja, ak i ona za
koja bi voleo da ih nema. Prihvati svoja iskustva, ak i ona koja mrzi. Ne osuuj sebe to ima ljudske mane i nedostatke. Naui da sve
pojave u umu vidi kao savreno prirodne i razumljive. Pokuaj da
stvari prihvata, ali bez ocenjivanja, u svakom trenutku i kakve god
da se prikau.
7. Budi blag sa sobom: Ne ganjaj sam sebe. Moda nisi savren,
ali ti si sve sa ime treba da radi. Proces nastajanja onakvim kakav
e biti zapoinje time to prvo sebe potpuno prihvati takvog kakav
si sada.
8. Istrauj sam za sebe: Postavljaj pitanja o svemu. Nita ne uzimaj zdravo za gotovo. Ne veruj ni u ta samo zato to zvui mudro
i posveeno ili zato to je to izjavio neki sveti ovek. Sam to za sebe
proveri. To ne znai da treba da bude cinian, drzak ili bez potovanja. To samo znai da treba da oslanja na svoje iskustvo. Svaku
30

tvrdnju podvrgni test svog iskustva i neka ti rezultati tog testa budu
putokaz ka istini. Meditacija uvida razvija se iz jedne unutranje tenje za buenjem za sve ono to jeste stvarno i za sticanjem oslobaajueg uvida u pravu strukturu egzistencije. Bez toga, itava praksa
je povrna.
9. Svaki problem posmatraj kao izazov: Negativne stvari koje se
pojave smatraj prilikama da ui i raste. Ne bei od njih, ne optuuj
sebe, niti se pretvaraj da se nita ne dogaa. Ima problem? Super.
Novi materijal za obradu. Raduje se, baci s ena posao i istrauj.
10. Ne mozgaj suvie: Nije neophodno da sve unapred smisli.
Mozganje te nee osloboditi iz klopke. U meditaciji, um se prirodno
proiuje svesnou, golom panjom bez onog unutranjeg komentatora koji nam neprekidno radi u glavi. Njegovo komentarisanje po
navici nije ti neophodno da bi eliminisao one stvari koje te dre u
ropstvu. Sve to jeste neophodno jeste jasna, nefiltrirana percepcija
tih stvari, koje su i kako funkcioniu. Samo to je dovoljno da one
budu razloene. Pojmovi i mozganje ti se samo ispree na putu. Ne
misli puno, ve vidi.
11. Neka te ne fasciniraju kontrasti: Razlike meu ljudima postoje, ali insistiranje na njima je opasna rabota. Ako nismo pri tome
obazrivi, to vodi direktno u egoizam. Uobiajeno ovekovo razmiljanje je puno pohlepe, zavist i gordost. ovek koji na ulici vidi
drugog oveka moda istog trenutka pomisli: On bolje izgleda od
mene. Momentalni rezultat ovoga je zavist i stid. Devojka koja vidi
drugu devojku moda pomisli: Ja sam zgodnija od nje. Momentalni rezultat ovoga je gordost. Ovakva vrsta uporeivanja je navika
i direktno vodi do loeg oseaja bilo koje vrste: pohlepa, zavist, gordost, ljubomora, mrnja. To je jedno loe mentalno stanje, ali mi to
radimo sve vreme. Poredimo svoj izgleda sa drugima, svoj uspeh,
svoja dostignua, imetak, novac ili IQ i sve to vodi do istog stanja
otuenje, barijere izmeu ljudi i muni oseaji.
Zadatak meditanta jeste da iskoreni ovu naviku tako to e je pomno ispitati i onda zameniti drugom. Umesto da lovi razlike izmeu
sebe i drugih, meditant sebe veba da uoi slinosti. Svoju panju
usmerava na one elemente koji su univerzalni za itav ivot, na stvari
31

koje e ga pribliiti drugima. Tako njegovo poreenje, ako ga uopte

ima, vodi do oseanja srodnosti, a ne do oseanja otuenosti.
Disanje je jedan univerzalan proces. Svi kimenjaci diu u sutini na isti nain. Svako ivo bie razmenjuje gasove sa svojom okolinom na ovaj ili onaj nain. To je jedan od razloga zato je disanje
odabrano kao jedan od objekata fokusiranja u meditaciji. Meditantu
se savetuje da istrauje proces sopstvenog disanja, kao sredstvo svoje povezanosti sa ostatkom celine ivota. Ovo ne znai da zatvaramo oi za sve razlike koje nas okruuju. Razlike postoje. To samo
znai da umanjujemo znaaj kontraste i istiemo one univerzalne
elemente koji su nam svima zajedniki. Preporuena procedura je
sledea: Kada kao meditant uoimo neki objekat ula, ne treba da
se na njemu zadrimo na uobiajen egotistiki nain. Pre bi trebalo
da istraujemo sam proces opaanja. Trebalo bi da vidimo ta taj
objekat ini naim ulima i naoj percepciji. Koji se oseaji javljaju
i koje druge mentalne aktivnosti za njima slede. Treba da pratimo
koje se promene deavaju u naoj svesti kao rezultat svega toga. I dok
posmatramo sve te pojave, moramo biti svesni univerzalnosti onoga
to vidimo. Onaj inicijalni opaaj e pokrenuti prijatne, neprijatne
ili neutralne oseaje. To je univerzalni fenomen. On se odigrava u
umovima miliona drugih kao o se to odigrava i u naem i to treba
jasno da vidimo. Ako idemo za tim oseajima, mogu se javiti razliite reakcije. Moemo osetiti pohlepu, poudu ili ljubomoru. Moemo
osetiti strah, brigu, nemir, ili dosadu. Sve te reakcije su univerzalne.
A mi ih samo registrujemo i onda generalizujemo. Treba da shvatimo da su te reakcije normalan ljudski odgovor i da se mogu javiti i
u bilo kome drugom.
Praktikovanje ovakvog naina uporeivanja moe se u poetku
uiniti forsiranim i vetakim, ali nije nita neprirodnije od onoga to obino radimo. Samo se na njega nismo navikli. Uz pomo
vebanja, ovakva nova navika zamenjuje nae uobiajeno egoistiko
uporeivanje i na duge staze poinjemo da je oseamo kao daleko
prirodniju. Kao rezultat svega toga postajemo osoba sa daleko vie
razumevanja. Vie nas nedostaci drugih ne dovode do vesa. Napredujemo ka harmoniji sa svime to ivi.

32

Poglavlje 5

PRAKSA

ako postoje razliiti objekti meditacije, najtoplije preporuujem

da krene sa fokusiranjem svoje celokupne panje na udaj i izdah,
kako biste razvili izvestan stepen koncentracije. Imaj na umu da ti ne
veba tehniku dubokog zadubljenja ili iste koncentracije. Ti veba
svesnost, za koju ti je potrebno jedino odreen stepen koncentracije.
eli da razvija onu svesnost koja kulminira u uvidu i mudrosti koja
prepoznaje istinu kakav ona jeste. eli da upozna funkcionisanje
tog svog kompleksa sainjenog od tema i uma, onakvog kakav jeste.
eli da se oslobodi svih psiholokih uznemiravanja, kako bi tvoj
ivot bio miran i srean.
Um se ne moe proistiti bez vienja stvari kakve jesu. Videti
stvari kakve zaista jesu je prilino bremenita i ambivalentna sintagma. Mnogi poetnici u meditaciji pitaju se ta ona zapravo znai,
jer svako ko ima dobar vidi moe videti predmete kakvi oni jesu.
Kada tu frazu koristimo u vezi sa uvidom koji dobijamo zahvaljujui meditaciji, ne mislimo na vienje povrine stvari svoji normalnim vidom, ve vienje stvari sa mudrou, onakve kakve su
same po sebi. Videti stvari sa mudrou znai videti stvari unutar
ovog naeg telo-um kompleksa, ali bez predrasuda i predubeenja
koje izviru iz nae gramzivosti, mrnje i obmana. Obino, kada posmatramo svoj telo-um sklop skloni smo da skrivamo ili ignoriemo
stvari koje nam nisu prijatne i da se zadravamo na stvarima koje
su prijatne. Razlog tome je to su nai umovi uglavnom pod uticajem udnje, ogorenja i obmana. Na ego, sopstvo ili stavovi nam se
ispreuju na putu i boje nae rasuivanje.
Kada paljivo motrimo na oseaje na telu, ne treba da ih brkamo sa mentalnim konstrukcijama, jer oseaji na telu se mogu javiti
bez ikakve veze sa umom. Na primer, sedimo udobno. Posle izve33

snog vremena, moda se u nama javi neki neugodan oseaj u leima

ili u nogama. Um smesta registruje tu neugodnost i formira niz misli
oko tog oseaja. Na toj taki, ne pokuavajui da pobrkamo taj oseaj
sa mentalnim konstrukcijama, treba da izolujemo taj oseaj i posmatramo ga paljivo. Oseaj je jedan od sedam univerzalnih mentalnih
elemenata. Ostalih est su kontakt, opaaj, panja, koncentracija, ivotna sila i volja.
U nekom drugom trenutku emo moda imati odreenu emociju, kao to su recimo ogorenje, strah ili pouda. Tada treba da
posmatramo tu emociju tano onako kakva je, ne pokuavajui da
je zamenimo bilo ime drugim. Kada spojimo zajedno svoj oblik,
oseaj, opaaj, mentalne konstrukcije i svest u jedno i pokuamo da
ih sve posmatramo kao oseaj, tada postajemo zbunjeni, jer nismo u
stanju da uvidimo izvor tog oseaja.
Na cilj je uvid u doivljaj prolaznosti kako bismo prevazili
svoje ogorenje; dubljim razumevanjem nesree prevazilazimo pohlepu u nama koja izaziva i nau nesreu; uvianjem da je ja tek
iluzija prevazilazimo neznanje roeno iz uzimanja ega za ozbiljno,
Prvo moramo sagledati um i telo da dve odvojene stvari. Kada ih
razumemo kao odvojene, tek tada moemo uoiti i njihove dublje
meusobne veze. I kako se izotrava na uvid, postajemo sve svesniji
injenice da svi elementi meusobno sarauju kako bi radili zajedno. Nita ne moe postojati bez onog drugog. Tada nam je jasno pravo znaenje metafore o snanom oveku koji je slep i paralizovanom
koji ima dobar vid. Nijedan od njih ne moe mnogo uiniti sam. Ali
kada se paralizovani popne na lea slepome, u stanju su da se kreu
i lako postignu svoje ciljeve. Slino ovome, telo ne moe nita da
uini samo. Ono je poput cepanice koja nije u stanju da se pokrene
ili da bilo ta drugo da uradi, izuzev da postane predmet prolaznosti,
propadanja i nestanka. Um sam ne moe nita da uini bez podrke
tela. Ali kada sa panjom motrimo i na telo i na um, vidimo koliko
divnih stvari mogu da urade zajedniki.
Sve dok sedimo na jednom mestu u prilici smo da sebi obezbedimo izvestan stepen sabranosti panje. Odemo na meditacijsko
povlaenje i provedemo nekoliko dana ili meseci posmatrajui svoje oseaje, opaaje, bezbrojne misli i razliita stanja svesti moemo
na kraju sebe uiniti mirnim i spokojnim. Ali obino nemamo toli34

ko vremena da budemo na jednom mestu i sve vreme meditiramo.

Zato, moramo pronai naine kako da svesnost vebamo u svakodnevnom ivotu, a kako bismo bili u stanju da se nosimo sa raznim
nepredvienim stvarima koje nas zadese.
Ono sa ime se suoavamo svakoga dana jeste nepredvidivo.
Stvari se dogaaju zbog mnotva uzroka i stanja, poto ivimo u
jednom uslovljenom i nestabilnom svetu. Svesnost je naa prva pomo, koji nam je u svakom trenutku na raspolaganju. Kada smo u
situaciji u kojoj osetimo odbojnost, ako paljivo istraimo sopstveni
um, otkriemo neke gorke istine o sebi. Na primer, da smo sebini;
da smo egoisti; da smo vezani za svoj ego i svoje stavove; da mislimo
da smo samo mi u pravu, a svi ostali gree; da smo puni predrasuda;
i u korenu svega toga, d ami zapravo ne volimo sami sebe. Ovakvo
jedno otkrie, iako gorko, ipak je jedno dragoceno iskustvo. Na duge
staze, takvo jedno otkrie oslobaa nas iz duboko ukorenjene psiholoke i duhovne patnje.
NA CILJ
Kao meditanti, svi mi moramo imati neki cilj, jer ako ga nemamo,
samo emo tumarati u mraku, slepo sledei neije instrukcije o meditaciji. Svakako da za sve ono to inimo svesno i svojom voljom
mora postojati cilj. Cilj za vipassana meditante nije da postanu prosvetljeni pre drugih ili da imaju vie moi ili da zarade vie nego
drugi. Meditanti se ne takmie meu sobom ko je svesniji.
Na cilj jeste da dostignemo savrenstvo svih onih plemenitih i
korisnih kvaliteta koji postoje latentno u naoj podsvesti. Takav cilj
se sastoji od pet elemenata: proiavanje uma, prevazilaenje tuge i
alopojki, prevazilaenje bola i uznemirenosti, sleenje pravog puta
koji vodi do dostizanja venog mira, kao i dostizanje sree koja je
plod tog puta. Imajui na umu taj petostruki cilj, moemo s poverenjem istrajati na putu, s punim poverenjem da emo stii i do cilja.
PRAKSA
Kada jednom sedne, ne menjaj poloaj sve dok ne istekne vreme
koje si odredio na poetku. Pretpostavimo da si ipak promenio poloaj, poto je ostao neudoban i zauzeo drugi. I posle nekog vremena
35

i ovaj novi poloaj postaje neudoban. Onda poen da razmilja o

novom, koji opet malo kasnije postaje neudoban. Dakle, moe se
tako neprestano mrdati dokle god si na jastuetu za meditaciju i tako
nee dostii neki dublji i znaajaniji nivo koncentracije. Zato, mora
dati sve od sebe da se ne pomera. Kasnije emo malo vie razmotriti
kako se nositi sa bolom.
Da bi zbegao pomeranje, odredi na poetku meditacije koliko
dugo e sedeti. Ako nisi nikada do sada meditirao, poni sa periodima ne duim od dvadeset minuta. Kako ponavlja vebu, moe
postepeno produavati to vreme. Duina sedenja zavisi naravno i od
toga koliko vremena ima na raspolaganju i koliko dugo si u stanju
da sedi a da bol ne postane neizdriv.
Ne treba da pravimo bilo kakav red vonje po kojem emo
stii do cilja, jer napredovanje zavisi od naeg razumevanja i razvoja
duhovnih sposobnosti. Moramo marljivo raditi da stignemo do cilja, bez nekog preciznog odreivanja termina. Kad budemo spremni,
stii emo na njega. Sve to treba d auradimo jeste da sebe pripremimo za to dostignue.
Posto si umirio telo, zatvori oi. Na um je slian posudi sa vodom u kojoj ima mulja. to tu posudu due odravate mirnom, vie
e se mulja nataloiti na dnu i voda e biti bistrija. Slino tome, ako
uspe da telo odri mirnim i fokusira svu panju na objekat svoje
meditacije, tvoj um se smiruje i tada poinje da osea blaenstvo
meditacije.
Da bismo se pripremili za ovakvo jedno dostignue, moramo
svoj um odravati u sadanjem trenutku. A taj sadanji trenutak se
menja tako brzo da obian posmatra kao da uopte ni ne primeuje
njegovo postojanje. Svaki trenutak jeste trenutak nekih dogaaja i
nijedan trenutak ne proe bez nekog dogaaja. Mi ne moemo uoiti trenutak bez uoavanja dogaaja koji se odigravaju u tom trenutku. Otuda, trenutak na koji pokuavamo da posvetimo golu panju
jeste sadanji trenutak. Na um prolazi kroz seriju dogaaja kao kroz
seriju slika koje prolaze kroz projektor. Neke od tih slika dolaze iz
naih prolih doivljaja, a druge su naa matanja o stvarima koje
planiramo da radimo u budunosti.
Um nikada ne moe biti fokusiran bez nekog mentalnog objekta. Zato svom umu moramo dati neki objekat koji nam je uvek pri
36

ruci. Jedan takav objekat je na dah. Um ne mora suvie da se napree kako bi pronaao dah. U svakom momentu dah struji u i van
kroz nae nozdrve. Kako se nae vebanje meditacije uvida odvija u
svakom trenutku kad smo budni, umu je lako da se fokusira na dah,
jer je taj dah upadljiviji i postojaniji nego bilo koji drugi objekat.
Poto smo seli na ranije opisan nain i svakome uputili svoju
prijateljsku ljubav, tri puta duboko udahnemo. Posle toga nastavi da
die normalno, doputajui da se udasi i izdasi odvijaju slobodno,
bez naprezanja, a panju fokusiran na ivicu nozdrva. Jednostavno
posmatraj oseaj koji pri ima pri ulaenju i izlaenju vazduha. Posle
udaha i pre nego to krene da izdie, postoji mala pauza. Uoi je
i uoi poetak izdaha. Kada je izdah zavren, postoji druga kratka
pauza pre nego to udah pone. Uoi tu kratku pauzu, takoe. To
znai da pri disanju postoje dve kratke pauze jedna na kraju udaha
i druga na kraju izdaha. Te dve pauze se odigravaju u tako kratkom
vremenu da ih moda i nisi svestan. Ali kada si svestan, moe da ih
primeti.
Ne moj da verbalizuje ili konceptualizuje bilo ta. Samo posmatraj udah i izdah, bez da u sebi ponavlja: ja udiem ili ja izdiem. Kad jednom panju fokusira na disanje, ignorii svaku misao,
seanje, zvuk, miris, ukus itd. i fokusiraj svu svoju panju samo na
dah, ni na ta drugo.
Na poetku i udasi i izdasi su kratki, poto ni telo ni um jo nisu
smireni i relaksirani. Uoi kakav je oseaj tako kratkog udisanja i
kratkog izdisanja tu dok se dogaaju i nemoj u sebi da govori: kratak udah ili kratak izdah.Kako istrajava u tom opaanju kratkog
udaha i kratkog izdaha tvoje telo i um postaju relativno mirni. Tada
se i tvoj dah produuje. Uoi kakav je oseaj kad tako dugo udie i
izdie, ali nemoj u sebi da govori: dug udah ili dug izdah. Onda
obrati panju na itav proces disanja, od poetka do kraja. Pri tome
dah postaje jo suptilniji, a um i telo jo mirniji nego ranije. Uoi taj
oseaj mira i spokojstva koje dolazi od disanja.
TA RADITI KADA UM LUTA?
Uprkos tvom postojanom naporu da um odri na dahu, on esto
odluta. Moe se okrenuti prolim iskustvima i iznenada uhvati sebe
kako se sea mesta na kojima si bio, ljudi koje si sreo, prijatelja sa
37

kojima se ve dugo nisi video, knjige koju si davno proitao, ukusa

jueranjeg obroka i tako dalje. im primeti da um nije sa dahom,
lagano ga vrati na objekat meditacije i tu ga zadri. Meutim, za nekoliko trenutaka moda e poeti da razmilja o tome kako treba
da plati raune, kako treba da telefonira, napie mejl nekome, pospremi stvari u sobi, ode u kupovinu, na urku ili da planira vikend. I opet, im primeti da su te misli obuzele, vrati panju na prvobitni objekat. A sada sledi nekoliko sugestija koje e ti pomoi da
stekne koncentraciju neophodnu za praktikovanje pune svesnosti.
1. Brojanje
U situaciji kao to je gore opisana moe pomoi brojanje. Svrha
brojanja je jednostavno da fokusira um na dah. Kad je on jednom
fokusiran, prestani da broji. Ono je samo sredstvo za postizanje
koncentracije. Naravno, broji u sebi, bez ikakvog zvuka. Evo na koji
nain moe da broji.
a) Dok udie broj jedan, jedan, jedan, jedan... sve dok plua
nisu sasvim napunjena vazduhom. Dok izdie broj dva, dva, dva,
dva... sve dok se plua sasvim ne isprazne. Onda kod narednog udaha broji tri, tri, tri, tri... dok s eplua ponovo ne napune i dok
izdie broji etiri, etiri, etiri, etiri... dok se plua ne isprazne.
Broj tako sve do deset i ponovi onoliko puta koliko je neophodno da
bi um odrao fokusiranim na dah.
b) Drugi metod brojanja jeste brzo brojanje do deset. Dok broji
jedan, dva, tri, etiri, pet, est, sedam, osam, devet, deset udahni, i
opet dok izbroji jedan, dva, tri, etiri, pet, est, sedam, osam, devet,
deset izdahni. To znai da sa jednim udahom izbroji do deset i isto
tako sa jednim izdahom. Ponovi ovakav nain brojanja onoliko puta
koliko je neophodno da um ostane fokusiran na dah.
c) Trei metod brojanja jeste brojanje u intervalima, sve do deset.
U ovom sluaju broji jedan, dva, tri, etiri, pet (samo do pet) pri
udahu i onda izbroji jedan, dva, tri, etiri, pet, est (samo do est)
pri izdahu. Pri sledeem udahu broji jedan, dva, tri, etiri, pet, est,
sedam (samo do sedam), a pri izdahu jedan, dva, tri, etiri, pet,
est, sedam, osam. Sledei udah broji do devet, a izdah do deset. I
38

tako ponavlja ovaj nain brojanja onoliko puta koliko je nuno da

um fokusira na dah.
d) etvrti metod je da udahne duboko. Kad su plua puna, odbroj u sebi jedan i zatim potpuno izdahni i u sebi odbroj dva.
Ponovo duboko udahni i odbroj tri, pa potpuno izdahni. Kad su
plua potpuno ispranjena, u sebi odbroj etiri. Broj dah na ovaj
nain do deset. Onda broj unazad od deset do jedan. Zatim ponovo
od jedan do deset itd.
e) Peti metod jeste da spoji udah i izdah. Izdahni i u sebi odbroj
jedan. Zatim e i udah i izdah brojati kao jedan. Ponovo udahni i
izdahni, pa u sebi odbroj dva. Ovakav nain brojanja ide samo do
pet i potom unazad od pet do jedan. Ponavlja ovaj metod brojanja
sve dok dah ne postane rafiniran i skoro neprimetan.
Ne zaboravi da nije obavezno da sve vreme broji. im ti se um
ustali na vrhovima nozdrva, gde ih strujanje vazduha dodiruje, i kad
pone da osea da ti je disanje toliko rafinirano i stiano da ne
moe da jasno razdvoji udah i izdah, prestani da broji. Brojanje se
koristi samo kao veba um da se skoncentrie na jedan objekat.
2. Fokusiraj svoj um poput stolara
Stolar povue pravu liniju na dasci koju hoe da presee. Tada
krene da see tu dasku testerom du te linije. On pti tome ne gleda
u zupce testere koji ulaze i izlaze iz daske. Umesto toga, on fokusira
svu svoju panju na onu liniju koju je povukao, kako bi testera ila
tano po njoj. Slino ovome, ne pokrei centar panje zajedno sa
dahom, ve ga dri upravo na onoj taki gde osea struju vazduha
da dodiruje ivice nozdrva.
3. Neka tvoj um bude poput vratara
Vratar ne obraa mnogo panje na detalje vezane za ljude koji
ulaze u zgradu. Sve to on treba da uradi je da registruje ljude koji
ulaze i izlaze kroz glavnu kapiju. Slino ovome, kada se koncentrie,
ne obraaj panju na bilo kakve detalje svoga iskustva. Jednostavno
uoi oseaj koji ima na nozdrvama dok udie i izdie vazduh.
39

Kako bude nastavljao da veba, um i telo postaju tako laki da

e moda osetiti kao da lebdi u vazduhu ili pluta na vodi. Moe ti
se dogoditi ak da ima oseaj kao da ti telo poskakuje. Kada se grubi
oseaju tvojih udaha i izdaha izgube, javlja se suptilnije disanje. I
upravo taj suptilni dah je objekat na koji se tvoj um fokusira. To je
meta ili znak koncentracije. Taj prvi znak e kasnije zamenjivati sve
suptilniji i suptilniji znak. Ta suptilnost se moe uporediti sa zvukom
zvona. Kada se udari zvono velikim gvozdenim maljem, prvo uje
snaan zvuk. Kako se taj zvuk gubi, on postaje sve suptilniji. Slino
tome, udah i izdah u poetku se javljaju kao grub znak. kako odrava panju na njemu, taj znak postaje sve tananiji. No pri tome svest
ostaje i dalje potpuno fokusirana na ivice nozdrva. Neki drugi objekti meditacije postaju sve jasniji kako se znak razvija. Ali kod daha
je obrnuto, on postaje sve suptilniji. Zbog toga moe se desiti da u
nekom trenutku vie ni ne primeuje svoj dah. Nemoj se razoarati
zato to misli da si izgubio dah ili da se nita ne dogaa sa tvojom
praksom meditacije. Ne brini. Budi svestan i odluan da vrati oseaj
daha ponovo na ivicu nozdrva. To su periodi kada treba da veba
jo upornije, balansirajui svoju energiju, poverenje, svesnost, koncentraciju i mudrost.
Da bismo ujedinili svoj um sa sadanjim trenutkom, moramo
kao vezu pronai neto to se dogaa u tom trenutku. Meutim, nije
mogue da um fokusira na svaki od tih promenljivih trenutaka bez
odreenog stepena koncentracije uz pomo kojeg ga prati. Kada je
jednom ta koncentracija ojaala, moe je koristiti za fokusiranje panje na bilo ta to doivljava dizanje i sputanje stomaka pri disanju, dizanje i sputanje grudnog koa, nastanak i prestanak nekog
oseaja, dolazak i prolazak neke misli i tako dalje. I tu smo sada ve
na polju meditacije uvida.
Da bi napravio napredak u meditaciji uvida, potrebno ti je ovo
odravanje koncentracije iz trenutka u trenutak. Zapravo, to ti je jedino i potrebno, zato to sve to doivljava traje tek jedan trenutak.
Kada takvo koncentrisano stanje uma fokusira na promene koje se
odigravaju u samom tom umu ili u telu, uoava da je samo disanje
fiziki deo procesa, a da su oseaj daha, svest o tom oseaju, kao i
svest njemu kao objektu meditacije mentalni delovi. Kako ih uoava, moe takoe da uoi da se oni sve vreme menjaju. U telu se
40

javljaju najrazliitiji tipovi oseaja sem oseaja disanja. Posmatraj ih

na onom mestu na telu na kojem se jave. Ne pokuavaj da vetaki
izazove neki oseaj koji nije prirodno prisutan u nekom delu tela.
Ali zato uoi svaki onaj koji se prirodno javi. I sve to treba da uoi u svim tim pojavama jeste nestalnost, prolaznost, nedovoljnost
i prazninu u svakom od tih iskustava bez obzira jesu li mentalne ili
fizike prirode.
Kako se svesnost razvija, tvoje nezadovoljstvo stalnim promenama, averzija prema neprijatnim iskustvima, tvoja glad za prijatnim iskustvima i pojam postojanja vrstog sopstva, ja ili ega, bie
zamenjeni jednom dubljom sveu o nepostojanosti, nedovoljnosti
i ispraznosti pojava sa kojima se susree. Ovo znanje o stvarnosti
steeno na osnovu linog iskustva pomae ti da zauzme mirniji,
uravnoteeniji i zreliji stav prema sopstvenom ivotu. Uvidee da se
ono za ta si nekada smatrao da je trajno, zapravo menja takvom nezamislivom brzinom d ani tvoj um nije u stanju da ide ukorak sa tom
promenom. Ipak, bie u stanju da uoi mnoge od tih promena.
Proniknue dublje u injenice nepostojanosti i iluzije sopstva. Takav jedan uvid pokazae ti put ka miru, sreu i obezbediti mudrost
da se nosi sa problemima u svom svakodnevnom ivotu.

41

Poglavlje 6

TA RADITI SA TELOM?

raksa meditacije odvija se ve nekoliko hiljada godina. I to je ini

se dovoljno vremena za eksperimentisanje, tako da su procedure
sasvim detaljno razraene. Budistiki tip ove prakse oduvek je uoavala da su um i telo usko povezani i da utiu jedno na drugo. Zbog
toga, postoji nekoliko preporuka u vezi sa telom, koje e ti umnogome pomoi u ovladavanju ovom vetinom. I zato ih se treba pridravati. Nemoj, meutim, zaboraviti da su te preporuke tek pomo u
vebanju. Nemoj brkati stvari. Meditacija ne znai sedenje u lotos
poloaju. Ona je vetina um,a ne tela. Zato ju je mogue vebati gde
god poeli. No, poloaji za meditaciju koji se preporuuju pomoi
e ti da lake naui ovu vetinu i oni ubrzavaju tvoje napredovanje i
razvoj. Zato ih i koristi.
OPTA PRAVILA

Svrha razliitih poloaja je trostruka. Prvo, oni obezbeuju oseaj

stabilnosti tela. To ti omoguuje da panju pomeri sa pitanja balansa i umora miia i koncentraciju usredsredi na formalni objekat meditacije. Drugo, oni smanjuju potrebu za pomeranjem tela,
a to se onda reflektuje i na postojanost uma. Ovim stvara dobro
utemeljenu i ravnomernu koncentraciju. Tree, preporueni poloaji
ti omoguuju sedenje tokom dueg perioda, a da ne popusti pred tri
glavna neprijatelja svakog meditanta bolom, napetou u miiima
i pospanou.
Najvanija stvar je da sedi sa ispravljenim leima. Kima treba
da je uspravna, a glava u liniji sa njom. Meutim, to ne znai da treba
da smo ukoeni, ve upravo da opustimo to je mogue vie miia
lea, ramena i vrata. Nisi ti neki drveni vojnik ili Budina statua. Sedi
sa oseajem lakoe i oputenosti. Iako je kima ispravljena, ostatak
43

tela visi poput odela na vealici u ormaru. Da bi postigao ovakvo stanje, potrebno je malo eksperimentisanja. Mi i inae obino sedimo
ili hodamo suvie ukoeno, tako da je to ve postala navika od koje
se moe oduiti.
Cilj ti je da zauzme poloaj u kojem moe da sedi sve vreme
odreeno za meditaciju i to bez pomeranja. U poetku, verovatno e
ti biti malo neobino da sedi sa tako ispravljenim leima. Ali navii
e se. Potrebno je malo vebanja, jer je uspravan poloaj tela vaan.
To je ono to je u fiziologiji poznato kao poloaj buenja i sa njim ide
i mentalna budnost. Ako se poguri, time samo priziva pospanost.
Podjednako je vano i na emu sedi. Bie ti potrebna stolica ili jastue, zavisi od poloaja za koji si se odluio, a i vrstinu povrine na
kojoj sedi treba dobro odabrati. Suvie mekana povrina te mami da
zaspi. Suvie tvrda ti stvara vie bola nego to je to neophodno.
ODEA
Odea koju nosi pri meditiranju treba da je komotna i meka. Ako
spreava krvotok ili pritiska neki nerv, posledica je bol i/ili utrnulost
koju ponekad oznaavamo frazom noge su zaspale. Ako nosi kai,
olabavi ga. Ne nosi uzane ili pantalone nainjene od debelog materijala. Duga suknja je takoe pogodna za ene. Komotan donji deo
trenerice od tankog i elastinog materijala je pogodan za svakoga.
Takoe, skini cipele, a ako su ti arape uzane i steu te, skini i njih.
TRADICIONALNI POLOAJI
Ako sedi na podu u tradicionalnom azijskom stilu, potrebno ti je
jastue da ti izdigne kimu. Odaberi neko koje je tvre i barem 78 santimetara debljine kada na njega sedne. Sedni blie prednjoj
ivici jastueta, a ukrtene noge su poloene na pod. Ako na podu
ima tepih, to moe biti dovoljno kao meka podloga za potkolenice
i stopala. Ako ga nema, verovatno e ti trebati neka prostirka ispod
nogu. Savijeno ebe sasvim odgovara. Nemoj se zavaliti unatrag na
jastuetu. Time njegov prednji deo pritiska karlicu i nerve u njoj, to
e ubrzo izazvati bol.
Ima vie naina na koji moe da savije noge. Ovde se daju
etiri, poev od onog najnepovoljnijeg.
44

1. Krojaki sed: desno stopalo je podvueno pod levo koleno i

levo stopalo je podvueno pod desno stopalo.
2. Burmanski stil: obe noge lee ravno na podu, od kolena do
stopala. One su paralelne meusobno i jedna ispred druge.
3. Polulotos: oba kolena dodiruju pod. Jedna potkolenica i stopalo lee ravno na drugoj nozi
4. Pun lotos: Oba kolena dodiruju pod, a potkolenice su ukrtene. Levo stopalo je na desnoj butini, a desno stopalo na levoj.
U svakom od ovih poloaja jedna aka lei u drugoj i obe su
poloene u krilo, a dlanovi okrenuti nagore. Zglobovi ake su lagano savijeni i lee na butini. Ovakav poloaj ruku obezbeuje vrsto
ojaanje za gornji deo tela. Ne stei miie ramena ili vrata. Opusti
ruke. Dijafragma je oputena i neka se ne stvara napetost u predelu
stomaka. Brada je sasvim malo sputena nadole. Oi su ili otvorene
ili zatvorene. Ako su otvorene, pogled fokusiraj na taku na podu,
otprilike na metar od sebe. Ne gleda ni u ta odreeno. Samo svoj
pogled zadrava na jednoj taki na kojoj nema nieg posebno zanimljivog da s evidi i to ti zapravo omoguuje i da zaboravi na ono u
ta gleda. Ne naprei oi, ne koi one miie. Opusti se, neka telo
bude u svom prirodnom poloaju i gipko. Neka visi na uspravne kime poput lutke u lutkarskom pozoritu.
Polu ili potpuni lotos su tradicionalni poloaji za meditaciju u
Aziji. Kad jednom zauzmemo takav poloaj, moe biti nepokretni
vrlo dugo. Ali poto oni zahtevaju i odreeni elastinost nogu, ne
moe svako da ih zauzme. Sem toga, glavni kriterijum po kojem bira poloaj za sebe nije ta drugi o njemu kau, ve tvoja udobnost.
Odaberi poloaj koji ti omoguuje da sedi to je due mogue bez
bolova i bez pomeranja. Eksperimentii sa razliitim poloajima. Sa
vebanjem i tetive e se olabaviti i postati elastinije. I onda moe,
ako eli, lagano da veba ka punom lotou.
KORIENJE STOLICE
Sedenje na podu ti moda nee odgovarati zbog bolova ili nekog
drugog razloga. Nema problema. Uvek moe da iskoristi stolicu.
Uzmi jednu sa ravnim i ne suvie mekanim sedalom, kao i bez na45

slona za ruke. Najbolje je sedeti tako da ti se lea ne oslanjaju na

naslon. Stopala su ravna na podu i kolena blago razmaknuta. Kao
i kod tradicionalnih poloaja, ake stavi u krilo, jednu u drugoj. Ne
stei vratne i ramene miie i opusti ruke. Oi mogu biti ili otvorene
ili zatvorene.
Pri svakom od ovih poloaja ne zaboravi na svoj cilj. eli da postigne stanje potpunog fizikog mirovanja, a ipak ne eli da zaspi.
Seti se analogije sa zamuenom vodom. Cilj ti je potpuno smirenje
tela, iz kojeg e se roditi i odgovarajue mentalno stanje. Ali neophodno je i stanje fizike spremnosti, koje izaziva i stanje mentalne
jasnoe koje ti je potrebno. Dakle, eksperimentii. Tvoje telo jeste
alatka za stvaranje poeljni mentalnih stanja. Koristi ga na nain koji
misli da je prikladan.

46

Poglavlje 7

TA RADITI SA UMOM?

editacija koju ovde uimo naziva se meditacija uvida. Kao to

smo ve rekli, broj objekata meditacije skoro da je neogranien i ljudi su veliki broj njih koristili tokom istorije. ak i unutar vipassana traicije postoje varijacije. Ima uitelja meditacije koji ue da
dah pratimo tako to posmatramo izdizanje i sputanje abdomena.
Drugi preporuuju fokusiranje paynje na mesto gde telo pritiska
jastue na kojem sedimo, zatim gde se jedna aka oslanja na drugu
ili noga na nogu. Meutim, metod koji ovde objanjavamo smatra se
najradicionalnijim i verovatno je onaj kojem je i Buda Gotama uio
svoje uenike. Satipatthana sutta, Budin govor o sabranosti panje,
kae da treba poeti sa fokusiranjen na dah i potom nastaviti sa opaanjem i svih drugih fizikih i mentalnih pojava kako se javljaju.
Tako, sedimo i posmatramo kako vazduh vazduh ulazi i izlazi
kroz nae nozdrve. Na prvi pogled, sve ovo izgleda krajnje udno
i beskorisno. Pre nego to krenemo sa detaljnijim instrukcijama,
razmotrimo zato prvo razloge zato uopte radimo to to radimo.
Prvo pitanje koje nam se moe javiti jeste zato uopte vebati fokusiranost panje. Jer mi zapravo pokuavamo da razvijemo svoju
svesnost. Zato ne bismo jednostavno samo seli i bili svesni ta god
da se pojavi u umu? Zapravo, postoje i takve meditacije. One se nekad oznaavaju zajednikim terminom nestrukturisana meditacija i
prilino su teke. Na um je vrlo lukav. Misao je sama po sebi jedna
vrlo komplikovana procedura. Ali ono to je u tome problem jeste
da vrlo lako bivamo zarobljeni, obuzeti i blokirani lancem misli. Jedna misao vodi do druge, a ova do tree i etvrte i tako u nedogled.
Petnaest minuta kasnije iznenada se trgnemo i shvatimo da smo sve
vreme proveli sanjarei o budunosti, moda obuzeti seksualnim
fantazijama, brigama kako da platimo raune ili neim treim.
47

Postoji razlika izmeu toga biti svestan misli i misliti misao. Ta

razlika jeste vrlo suptilna, ali i vrlo bitna. Ona je prvenstveno stvar
oseaja ili teksture. Misao koje ste jednostavno svesni uz pomo gole
panje izgleda drugaije po svojoj teksturi, po tom oseanju distance
izmeu te misli i svesnosti koja je posmatra. Ona se izdie lako poput mehuria i pose izvesnog vremena prolazi ne podstiui nuno
neku drugu u lancu. Uobiajena misao je da tako kaemo mnogo
opipljivija. Ona je glomazna, zahtevna i obavezujua. Usisa vas u
sebe i zagospodari sveu. Po samoj svojoj prirodi ona je opsesivna i
direktno vodi ka sledeoj misli u tom lancu, pri emu nam se ini da
izmeu njih ne postoji bilo kakav prekid.
Ovakva misao takoe stvara odgovarajuu napetost u telu, kao
to je miina kontrakcija ili ubrzavanje pulsa. Ali vi tu napetost
neete osetiti sve dok se ona ne izdigne iznad praga bola, jer takva
misao je takoe i pohlepna, ona uzima itavo polje vae panje i ne
ostavlja nijedan njen deo koji bi uoio njezine efekte. Dakle, razlika
izmeu biti svestan misli i misliti tu istu misao vrlo je stvarna. Ali i
teka za uoavanje u uobiajenim okolnostima. Otuda nam je i neophodna koncentracija, kao alatka pogodna da tu razliku uoimo.
Duboka koncentracija ima taj efekat da usporava misaoni proces, a ubrzava svesnost koja ga posmatra. Rezultat je otuda vea
sposobnost istraivanja procesa miljenja. Koncentracija je na mikroskop kojim posmatramo mentalna stanja u sebi samima. Objekat
panje koristimo da postignemo usredsreenost uma, praenu mirom i neprekinutom panjom. Bez takve fiksirane referentne take
brzo se izgubimo, preplavljeni neprestanim talasima promena koje
se odigravaju u umu.
Dakle, dah koristimo kao objekat na koji se fokusiramo. On
nam slui kao ta kljuna referentna taka od koje um odluta, pa joj se
onda ponovo vraa. To lutanje ne moemo uoiti kao lutanje sve dok
ne postoji neka taka u odnosu na koju um odluta. To je referentni
okvir u kojem smo u prilici da posmatramo neprekidne promene i
prekide koji se odvijaju sve vreme kao deo normalnog procesa miljenja.
Drevni budistiki tekstovi pisani na jeziku pali porede meditaciju sa kroenjem divljeg slona. U ta davna vremena postupak je
bio da se uhvaena ivotinja vee za neki stub i to jakim konopcem.
48

Kad to uradi, slon ba nije jako srean. On trubi i udara nogama o

tlo, danima potee onaj konopac. Na kraju mu sine da ne moe da
pobegne i onda legne na tlo pored onog stuba. Onda moe krenuti
da ga hrani i da mu prilazi sa manje ili vie sigurnosti. Na kraju,
kad se uveri da se sasvim smirio, moe ga ak i odvezati i krenuti
da ga veba da obavlja razliite poslove. Na kraju dobije ukroenog
slona od kojeg ima i neke koristi. U ovoj analogiji, divlji slon je tvoj
divlji um, konopac je svesnost, a stub objekat meditacije, na dah.
Ukroeni slon kojeg na kraju dobijemo je dobro istreniran, koncentrisani um koji potom moemo upotrebiti za izuzetno teak zadatak
probijanja svih onih slojeva privida koji nam zamagljuju stvarnost.
Dakle, meditacija je kroenje uma.
Sledee pitanje na koje treba da odgovorimo je: Zato odabrati
dah kao primarni objekat meditacije? Zato se ne bismo odluili za
neto malo zanimljivije? Odgovora na ovo ima vie. Upotrebljiv objekat meditacije treba da onaj koji e poboljavati svesnost. Mora nam
biti uvek pri ruci, lako dostupan i jeftin. Takoe, on treba da bude
neto to nas nee ponovo upetljati u ona stanja uma kojih elimo da
se oslobodimo, kao to su pohlepa, bes i obmana. Dah zadovoljava
sve ove kriterije i mnoge druge. Dah je neto to je zajedniko svakom ljudskom biu. Svi ga nosimo sa sobom gde god da krenemo.
On je uvek tu, uvek na raspolaganju, ne prestaje od trenutka kad se
rodimo, pa do smrti, a nia nas ne kota.
Dah je ne-pojmovni proces, stvar koja se moe iskusiti direktno, bez potrebe za razmiljanjem. Uz to, on je iv proces, jedan od
vidova ivota koji se neprekidno menja. Disanje se odvija u ciklusima udah, izdah, udah, izdah. On je minijaturni model samog
ivotnog ciklusa.
Oseaj pri disanju je vrlo suptilan, pa ipak sasvim uoljiv kad
jednom naui kako da ga oseti. Potrebno je malo napora da ga pronae. Pa ipak, svako to moe. Mora malo da se pomui oko toga,
ali ne suvie. Zbog svih ovih razloga dah je zapravo idealan objekat
meditacije. Disanje je obino spontan proces, odvija se sopstvenim
ritmom, bez voljnog napora. Pa ipak, moemo ga po volji i usporavati i ubrzavati. Nainiti dugim i ravnomernim ili kratkim i isprekidanim. Balans izmeu spontanog disanja i prisilne manipulacije daha
je vrlo delikatan. I tu se kriju lekcije o prirodi volje i elje koje treba
49

da nauimo. Imamo, takoe, i vrh nozdrva, koji moemo posmatrati

kao neku vrstu prozora izmeu spoljanjeg i unutranjeg sveta. To je
centralna taka i taka transfera energije, na kojoj stvar iz spoljanjeg
sveta ulazi i postaje deo onoga to nazivamo ja i gde deo tog ja
izlazi da bi se stopio sa spoljanjim svetom. Dakle, ovde postoji i
lekcija o pojmu sopstva i tome kako ga formiramo, koju takoe treba
da nauimo.
Dah je fenomen zajedniki svim ivim biima. Istinski iskustveno razumevanje tog procesa te otuda pribliava i drugim ivim
biima. Pokazuje ti tvoju uroenu povezanost sa svakim oblikom ivota. Konano, disanje je neto to se odvija u sadanjosti. Pod ovim
mislim na to da se uvek odvija u ovde-i-sada. Mi inae, naravno,
ne ivimo u sadanjosti. Vei deo vremena provodimo uhvaeni u
seanja o prolim dogaajima ili gledajui u budunost, puni briga i
planova. Dah nema nita od te drugo-vremenosti. Kada zaista posmatramo dah, automatski sebe vraamo u sadanjost. Izvlaimo se
iz movare mentalnih slika u golo iskustvo ovde-i-sada. U tom smislu, dah je ivi iseak stvarnosti. Paljivo posmatranje jednog takvog
minijaturnog modela ivota ve samo po sebi nudi nam uvide koji su
primenljivi i na ostatak naeg iskustva.
Prvi korak u korienju daha kao objekta meditacije jeste da
ga pronae. Traga za fizikim oseajem dodira struje vazduha dok
ulazi i izlazi kroz nozdrve. To je obino taka na unutranjem obodu
nozdrva. No, tano mesto varira od osobe do osobe, u zavisnosti
od oblika nosa. Da bi pronaao svoju taku, duboko uzdahni i posmatraj gde je oseaj najjai, da li je to obod nozdrva ili moda deo
gornje usne neposredno ispod nosa. Sada izdahni i posmatraj osea
li struju vazduha na toj taki. Kad si jednom locirao svoju taki, ne
mrdaj od nje. Koristi je da svoju panju fiksira. Ako je ne odredi,
poee zapravo da se kree zajedno sa dahom, gore-dole, neprekidno pokuavajui da sustigne dah, ali bez uspeha, jer on stalno
menja pravac.
Ako si ikada sekao neto testerom, onda ve zna trik. Kad se
e, ne prati otricu testere napred-nazad. Brzo bi ti se od toga za
vrtelo u glavi. Umesto toga fiksira panju na taku gde zupci seku
drvo. Jedino tako moe sei u pravoj liniji. Kao meditant, isto tako
fokusira panju na taku unutar nozdrva. Sa te uporine take u sta50

nju si da isprati itav ciklus disanja sa jasnom i sabranom panjom.

Ne pokuavaj da na bilo koji nain kontrolie dah. Ovo nije veba
disanja kakve se rade u jogi. Umesto toga, fokusiraj se na prirodan
i spontan ritam disanja. Ne trudi se da ga regulie ili naglaava na
bilo kakav nain. Veina poetnika ima sa ovim problem. Kako bi
sebi pomogli da fokusiraju na oseaj, oni i nesvesno ponu dublje ili
bre da diu. Posledica je vrtoglavica ili napetost koja uglavnom ome
ta koncentraciju, pre nego to je pospeuje. Sve u svemu, ne poveavaj dubinu ili zvunost svog disanja. Ovo drugo je naroito vano
kod grupne meditacije. Glasno disanje moe zaista iznervirati one
oko tebe. Jednostavno pusti da dah tee prirodno, kad da si zaspao.
Opusti se i neka se proces itav proces odvija sopstvenim ritmom.
Sve ovo zvui lako, ali je komplikovanije nego to misli. Nemoj
da te obeshrabri ako pone sam sebe da ometa raznim mislima.
Umesto toga, koristi tu priliku da posmatra prirodu svoje svesti. Posmatraj delikatnu meuzavisnost izmeu daha, nagona da kontrolie dah i istovremeno nagona da prestane da ga kontrolie. Moda
e ti itava ta situacija delovati frustrirajue neko vreme, ali je itavo
to iskustvo dragoceno kao lekcija. I znaj da e ta situacija proi. Na
kraju, proces disanja krenue sopstvenim ritmom i vie nee oseati
u sebi impuls da ga regulie. Kad stigne na tu taku, moe sebi estitati to si nauio lekciju o svojoj neodoljivoj potrebi da kontrolie
svet oko sebe i u sebi.
Disanje, koje na prvi pogled delije toliko obino i nezanimljivo, zapravo je jedna vrlo kompleksna i fascinantna procedura. Ono
je puno sasvim malih varijacija. Tu su udah i izdah, dugo disanje,
kratko disanje, duboko disanje, plitko disanje, ravnomerno disanje i
isprekidano disanje. Sve ove kategorije se kombinuju meusobno na
najrazlitije naine. Pomno posmatraj dah. Prouavaj ga, zapravo.
Pronai e velik broj varijacija i neprekidni ciklus ustaljenih obrazaca. On je poput nekakve simfonije. Ne posmatraj ga tek povrno.
Mnogo se vie moe videti od pukog udaha i izdaha. Svaki dah ima
poetak, sredinu i kraj. Svaki udah prolazi kroz proces roenja, rasta
i smrti, ba kao i svaki izdah. Dubina i brzina tvog disanja menja se
u skladu sa emocionalnim stanjem, mislima koje ti jure kroz glavu i
zvucima koji do tebe dopiru. Prouavaj sve te fenomene. Otkrie da
su zaista fascinantni.
51

Sve ovo, meutim, ne znai da ti zapravo sedi i u glavi vodi

konverzaciju sa samim sobom: Ovo je kratak, isprekidan dah, a ovo
je duboki, dugi dah. Ba me zanima koji je sledei! Ne, to nije vipassana. To je razmiljanje. Dogaae se i takve stvari, naroito dok si
na poetku. I to je jedna prolazna faza. Samo uoi tu pojavu i vrati
panju na posmatranje oseaja pri disanju. Mentalna ometanja e
se ponovo javiti. Ali ti opet panju vrati na dah, opet i opet, opet i
opet, koliko god bude trebalo da se ona, makar jedno vreme, vie ne
pojavljuju.
Kada pone sa ovakvim vebanjem, oekuj da se suoi i sa
izvesnim potekoama. Um e ti stalno lutati, zujati unaokolo kao
bumbar ili odjezditi ko zna u koje daljine. Probaj da se zbog toga ne
brine suvie. Fenomen majmunskog uma je vrlo dobro poznat.
To je neto sa ime je svaki iskusniji meditant morao da se izbori.
Oni su u tome uspeli, na ovaj ili onaj nain, to znai da to moe i ti.
Kada se dogodi, samo registruj injenicu da razmilja, sanjari, brine se ili ta ve radi. Blago, ali odluno, bez uzbuivanja ili kritikovanja sebe to si odlutala, samo se vrati tom jednostavnom fizikom
oseaju pri disanju. Isto uini i sledei put i sledei...
Negde tokom ovog procesa suoie se sa iznenadnim i okantnim uvianjem da si potpuno odlepila. Tvoj um je vritei i mrmljajui komar, lavina koja se u kovitlacu valja niz planinu, potpuno van
kontrole. Nikakav problem. Nisi nita lua nego to si bila jue. Uvek
si takva bila, samo to to nisi primeivala. Takoe, nisi nita aavija
od bilo koga drugog u okolini. Jedina stvarna razlika jeste da si se
suoila sa tom situacijom: a drugi nisu. Dakle oni se jo uvek oseaju
relativno udobno. to ne znai da im je i bolje. Neznanje moe biti
blaeno, ali ono ne vodi ka oslobaanju. Zato, neka te ovaj uvid ne
obeshrabri. On je zapravo vaan korak, znak istinskog napretka. Ve
sama injenica da si pogledala problemu ravno u oi znai da si na
putu da iz njega izae.
U nemom posmatranju daha postoje dva stanja koja treba izbegavati: zujanje i blejanje. Zujanje se najjasnije ispoljava kao fenomen majmunskog uma, o kojem smo malopre govorili. Blejanje je
neto skoro potpuno suprotno tome, a re je o otupljivanju svesnosti.
U najboljem sluaju to je jedna vrsta mentalnog vakuuma u kojem
nema nikakve misli, nema opaanju daha, nema svesnosti bilo ega.
52

To je praznina, bezoblina mentalna siva zona slina snu bez snova.

Blejanje je duboka rupa. Zaobii je.
Vipassana meditacija je aktivna delatnost. Koncentracija je
snana, energina panja na samo jednu stvar. Svesnost je sjajna,
ista budnost. Samadhi i sati to su dve sposobnosti koje elimo
da razvijamo. A blejanje je u suprotnosti sa obe. Kad je u najgoroj
fazi, odvui e te u san. A u najboljoj bie jednostavno traenje
vremena.
Kada otkrije da si u stanju blejanja, samo registruj tu injenicu
i vrati panju na oseaj daha. Posmatraj taktilne senzacije pri udahu.
Oseti dodir struje vazduha pri izdahu. Udahni, izdahni i posmatraj
ta se dogaa. Poto si to radila neko vreme nekoliko nedelja ili nekoliko meseci poee da taj dodir osea kao nekakav fiziki predmet. I tada samo nastavi taj proces; udii i izdii. Gledaj ta se deava.
kako ti se koncentracija produbljuje, imae sve manje problema sa
majmunskim umom. Dah e ti se usporiti i bie ti sve lake da ga
prati, sa sve manje prekida. Poinje da doivljava stanje velikog
mira, u kojem uiva potpunu slobodu od onih stvari koje zovemo
psihikim iritacijama. Nema pohlepe, poude, zavisti, ljubomore ili
mrnje. Uznemirenost nestaje. Strah iezava. I to je jedno lepo, isto, radosno stanje uma. Ono je privremeno i okonae se kada se
okona i meditacija. Ali ak i ti kratki doivljaji e ti promeniti ivot.
To nije oslobaanje, ali jeste poetni korak na putu koji vodi u tom
pravcu. Meutim, ne oekuj da se to dogodi odmah. ak i ti poetni
koraci trae neto vremena, napora i strpljenja.
Meditacija nije takmienje. Postoji odreeni cilj. Ali ne postoji
red vonje. I ono to radi jeste da kopa i kopa svoj put kroz slojeve
iluzija prema uvianju krajnje istine iskustva. Ve sam taj proces je
dovoljno fascinantan i ispunjava nas radou. U njemu kao takvom
se moe uivati. Nema potrebe bilo gde da uri,
Na kraju dobro obavljene meditacije osetie uzbudljivu sveinu
uma. To je jedna umirujua, postojana i radosna energija koju potom
moe primeniti na probleme svoje svakodnevice. Ve to je dovoljna
nagrada. Meutim, svrha meditacije nije da se bavi problemima i
ovakva sposobnost da se sa njima uhvati ukotac samo je usputni
rezultat i takvom je treba i smatrati. Ukoliko suvie veliki naglasak
stavi na ovaj aspekat meditacije, desie se da ti se i tokom meditacije
53

panja neprekidno okree ka tim problemima i time samo koncentraciju skree na sporedni kolosek. Ne razmiljaj o svojim problemima tokom vebanja. Vrlo blago, odgurni ih u stranu.
Odmori se od svake brige i planiranja. Neka tvoja meditacija
bude potpuni godinji odmor. Veruj sebi, veruj svojoj sposobnosti
da se suoi sa tim stvarima kasnije, koristei energiju i sveinu uma
koju si obezbedila tokom meditacije. Veruj sebi na taj nain i tako
neto e se i dogoditi.
Ne postavlja sebi ciljeve koji su preambiciozni Budi blaga sa sobom. Pokuava da prati sopstveni dah neprekidno i bez prekid. To
ve zvui dovoljno lako da bi na poetku zapala u greku da sebe forsira kako bi bila dosledna i precizna. A to nije realno. Umesto toga,
probaj da radi sa malim vremenskim periodima. Na poetku udaha
donesi odluku da e pratiti dah samo tokom tog jednog udaha. ak
i to nije tako lako, ali je izvodljivo. A onda, na poetku izdaha donesi
odluku da e pratiti dah samo tokom tog jednog izdaha, itavom
njegovom duinom. I opet e ti se esto desiti da odluta, ali budi
istrajna u pokuajima.
Svaki put kad se saplete, ponovo poni. I uvek idi jedan po jedan dah. To je nivo na kojem moe pobediti u ovoj igri. Dri se toga
svea odluka sa svakim novim ciklusom disanja. Posmatraj svaki
taj pojedinaan dah sa preciznou i panjom, slai ih jedan na drugi, sa novom odlukom u deliu sekunde. Samo na taj nain doi e
na kraju do kontinuirane, neprekinute svesnosti.
Sabranost panje na dah jeste svesnost sadanjeg trenutka. Kada
je pravilno radi, svesna si jedino toga to se dogaa u sadanjosti.
Ne osvre se i gleda unapred. Zaboravlja svoj poslednji dah i ne
anticipira naredni. Kada udah tek poinje, ne gleda unapred ka
njegovom kraju. Ne skae ka izdahu koji tek sledi. Ostaje upravo tu
sa onim to se tog trenutka odigrava. Udah zapoinje i to je ono na
ta obraa panju; to i nita drugo.
Ova meditacije je zapravo jedan proces ponovnog vebanja
uma. Stanje ka kojem stremi jeste ono u kojem si potpuno svesna
svega to se dogaa u tvom perceptivnom univerzumu, upravo onako kako se deava, upravo onda kada se deava; potpuno, neprekinuta svesnost u sadanjosti. To je jedan neverovatno visok cilj i nije ga
mogue postii odmah. Za njega je potrebno mnogo vebanja i zato
54

kreemo sa malim. Kreemo sa time da postanemo svesni jednog

malog vremenskog odseka, jednog jedinog udaha. A kada uspe,
time si stupila i na svoj put ka jednom potpuno novom doivljaju
ivota.

55

Poglavlje 8

STRUKTURA TVOJIH MEDITACIJA

ve dovde bila je objanjavana uglavnom teorija. Bacimo se sada

na stvarnu praksu. Kako zapravo radimo tu stvar koju zovemo
meditacija?
Kao prvo, mora da utvrdi raspored redovnog vebanja, odreeno vreme kada e raditi vipassana meditaciju i nita drugo. Kada
si bila mala, nisi znala da hoda. Neko se silno potrudio da te naui
toj vetini. Drao te je za ruke. Mnogo te ohrabrivao, pokazivao ti
kako da stavi jedno stopalo ispred drugog, sve dok nisi bila u stanju
da to sama radi. To vreme poduavanja predstavljalo je redovno
vebanje vetine hodanja.
Kod meditacije sledimo istu osnovnu proceduru. Odvojimo
odreeno vreme, koje je specijalno posveeno te mentalne vetine
koju nazivamo svesnost. Takoe u skladu sa tim ciljem ureujemo i
svoju okolinu, taka da je to manje stvari koje nam odvlae panju.
I to nije najlaka vetina na svetu koju bismo mogli odluiti da nauimo. itav ivot smo proveli razvijajui mentalne navike koje su u
sutini potpuno suprotne idealu neprekinute svesnosti. Iupati se iz
tih navika zahteva malo energije. Kao to smo ve rekli, nai umovi
su poput flae blatnjave vode. Cilj meditacije je da proisti taj mulj,
tako da moemo da vidimo kroz tu vodu. Najlaki nain da to uinimo jeste da je ostavimo na miru da se slegne. Odvojte dovoljno
vremena i mulj e pasti na dno flae. I ostaje vam ista voda. U meditaciji, posveujemo dovoljno vremena tom procesu proiavanja.
Posmatrano sa strane, sve to izgleda krajnje beskorisno. Sedimo tako
prividno beskorisni poput cepanice. Meutim, unutra, u nama, dosta se toga deava. Mentalna orba se lagano razbistruje i na kraju
ostaje nam jasnoa uma koja nas priprema da se nosimo sa dogaaji
ma u naem ivotu koji nam tek predstoje.
57

To ne znai da ne moramo bilo ta da radimo kako bismo forsi

rali to razbistravanje. To je jedan prirodan proces, koji se odvija sam
od sebe. Ve samo mirno sedenje i svesnost uzrok su tom taloenju.
Zapravo, bilo kakav napor uloen u ubrzavanje tog procesa zapravo je kontraproduktivan. Tada je to potiskivanje i to ne funkcionie.
Pokuaj da neke stvari izbaci iz glave i time im samo dodaje novu
energiju. Moda e uspeti privremeno, ali na due staze samo e ih
uiniti snanijima. Sakrie se u nesvesno sve dok ne prestane da ih
posmatra ,a onda e te zaskoiti nesposobnog da se sa njima bori.
Najbolje metod razbistravanja mentalne tenosti jeste da je
ostavi da to sama uradi. Ne dodaj bilo kakvu energiju celoj toj situaciji. Samo paljivo posmatraj mulj kako se vrti u krug, bez ikakvog
uplitanja. Tada, kada se na kraju slegne, takav e i ostati. U meditaciji koristimo energinost, ali ne i silu. Na jedini napor jeste blaga,
strpljiva svesnost.
Period meditacije je poput preseka itavog tvog dana. Sve to ti
se dogaa uskladiteno je u umu u istom obliku, mentalnom ili emo
cionalnom. Tokom normalne aktivnosti toliko si ulovljena u sled dogaaja da osnovne stvari sa kojima ima posla retko bivaju temeljno
obraene. Ostaju zakopane u nesvesnom, gde tinjaju, pene se i trunu.
I onda se pita odakle sva ta napetost. Sav taj materijal izbija na povrinu u jednom ili drugom obliku tokom meditacije. Dobija priliku
da ga dobro pogleda i ostavi za sobom. Period redovne meditacije
odreujemo da bismo stvorili pogodno okruenje za ovo naputanje.
Tako ponovo uspostavljamo svoju svesnost u pravilnim intervalima.
Udaljujemo se od onih dogaaja koji neprekidno stimuliu na um.
Okreemo se od svake aktivnosti koja drma nae emocije. Odlazimo
na mirno mesto i sedimo nepomino, a onda sve krene da izbija na
povrinu. Pa se onda smiruje. Na kraju, rezultat je ponovono punjenje baterija. Meditacija ponovo puni tvoju svesnost.
GDE DA SEDI?
Pronai sebi tiho mesto, usamljeno mesto, mesto gde te niko nee
ometati. To ne mora da bude neko idealno mesto u sred ume ili na
Himalajima. Otii na takva mesta je skoro nemogue za mnoge od
nas, ali bi zato trebalo da nae mesto na kojem se osea ugodno i
na kojem e biti na miru. To bi trebalo isto tako da bude mesto gde
58

drugi nee moi da te posmatraju, makar i kriom. Jer eli svu svoju
panju da oslobodi za meditaciju, a ne da je rasipa na razmiljanje
kako izgleda drugima. Pokuaj da pronae to je mogue tie mesto. Ne mora to da bude specijalno izolovana soba, ali postoje zvukovi koji nas zaista ometaju i njih treba izbegavati. Tu mislim pre svega
na muziku i razgovor. Um je sklon da bude usisan tim zvukovima na
sasvim nekontrolisan nain i onda od koncentracije nema nita.
Postoje i neka tradicionalna pomagala koja moe upotrebiti
da stvori odgovarajuu atmosferu. Prigueno svetlo u prostoriji i
svea su lep prizor. Takoe i mirisni tapi. Zvonce koje kucne kad
poinje i kad zavrava sedenje. Meutim, ne zaboravi, to su samo
pomagala. Ona nekim ljudima obezbeuju ohrabrenje, ali ni u kom
sluaju nisu sutina prakse.
Verovatno e ti pomoi ako sedi uvek na istom mestu. Posebno
mesto rezervisano samo za meditaciju koristi veini ljudi. Uskoro
pone da to mesto povezuje sa mirom duboke koncentracije i onda
ti to povezivanje pomae da bre ue u takvo stanje. Glavna stvar
je sedeti na mestu za koje osea da potpomae tvoju praksu. To zahteva malo eksperimentisanja. Isprobaj nekoliko mesta i vidi gde se
osea najkomotnije.
Mnogim ljudima pomae ako sede sa grupom drugih meditanata. Disciplina redovne prakse je klju i veini ljudi je lake da sebe
disciplinuju na taj nain to koriste energiju grupe kao jedno od pogonskih goriva, to unapred znaju raspored sedenja sa tom grupom.
Dala si re da e sa njima vebati i od tebe se onda oekuje i da
odri re. Na taj nain izbegava Ba sam sad zauzeta sindrom.
Zato probaj da locira neku grupu meditanata u svojoj okolini. Nije
mnogo bitno ako oni vebaju neku drugu vrstu meditacije, sve dok
se ona obavlja u tiini. Sa druge strane, ako to okolnosti zahtevaju,
probaj da bude samodovoljna u svojoj praksi. Ne oslanjaj se na grupu kao na svoju jedinu motivaciju da sedi. Ako ga radi kako treba,
sedenje je zadovoljstvo. Grupu koristi kao pomono sredstvo, a ne
kao glavni oslonac.
KADA SEDETI?
Najvanije pravilo ovde jeste ovo: Kada se radi o sedenju, opis budizma kao srednjeg puta je vrlo primeren. Ne preteruj. Ne zanemaruj.
59

To znai da ne treba da sedne kad god ti padne pamet. Vano je da

ima raspored vebanja i sledi ga sa blagom, strpljivom istrajnou.
Pravljenje rasporeda predstavlja ohrabrenje. Ako, meutim, ustanovi da tvoj raspored vie nije ohrabrenje, ve je postao teret, onda
neto nije u redu. Meditacija nije dunost, niti obaveza.
Meditacija je psiholoka aktivnost. Radie sa sirovim materijalom oseaja i emocija. Shodno tome, to je jedna aktivnost vrlo
osetljiva prema odnosu sa kojim se obavlja. Ono to oekuje e
najverovatnije i dobiti. Zato e ti vebanje najbolje ii kad se raduje
sedenju. Ako seda oekujui gnjavau, onda e se to najverovatnije
i dogoditi. Zato, odredi ritam kojim e meditirati, onaj koji moe i da postigne. Budi realna. Nastoj da se on uklopi u tvoje ostale
obaveze. I ako vremenom pone da se osea kao da vue kola na
uzbrdici, promeni neto.
Meditacija rano ujutro kao prva stvar kad ustane je odlina
stvar. Um ti je sve, pre nego to uroni u obaveze. Jutarnja meditacija je lep nain da zapone dan. Ona te fokusira i priprema da se
efikasno nosi sa stvarima oje te oekuju. Kroz ostatak dana prolazi
malo lake. postaraj se samo da se dobro razbudi. Nee ba mnogo napredovati ako sedi i glava ti malo-malo padne od pospanosti. Zato, dobro se naspavaj. Umij se ili istuiraj pre nego to krene.
Moda ti prija i malo fizikih vebi da pospei cirkulaciju. Uradi sve
to je potrebno da se sasvim razbudi, tek potom sedi da meditira.
Nemoj, meutim sebi dopustiti da te odmah ujutru zaokupe svakodnevne obaveze. Suvie je lako zaboraviti na sedenje. Zato neka ti
meditacija bude prva stvar koju uradi ujutro.
Vee je drugi najbolji izbor za meditaciju. Um ti je prepun onog
mentalnog ubreta koje se nagomilalo tokom dana i odlino je osloboditi se tog tovara pre nego to zaspi. Meditacija e ti proistiti i
osveiti um. Ponovo uspostavi svesnost i tvoj san e biti pravi san.
Kada tek poinje sa meditacijom, jednom dnevno je dovoljno.
Ako ti se meditira ee, i to je u redu, ali nemoj preterivati. Kod novih meditanata dobro je poznat takozvani kamikaza fenomen. Krenu
sa petnaest sati prakse dnevno tokom nekoliko nedelja, a onda ih
stvarni svet sustigne. I postanu ubeeni da ta meditacija oduzima
suvie vremena. Zahteva prevelike rtve. I da oni nemaju dovoljno
vremena za nju. Ne upadaj u tu zamku. Nemoj da sagori prve nedelje. Opusti se. Neka tvoj napor bude ravnomeran i postojan. Daj
60

sebi vremena da meditaciju ukljui u svoj redovan ivot i neka tvoje

vebanje snai postepeno i stalno.
Kako tvoje zanimanje za meditaciju raste, uoie kako u svom
dnevnom rasporedu sama pravi sve vie prostora za vebanje. To
se deava spontano, uglavnom samo od sebe nije potrebna neka
velika sila.
Iskusni meditanti dou do tri do etiri sata vebanja dnevno.
Oni ive uobiajenim ivotom u istom takvom svetu kakav je i na,
ali im to ipak uspeva. I oni u tome uivaju. Do toga se stie na vrlo
prirodan nain.
KOLIKO DUGO SEDETI?
Slino pravilo vai i ovde: sedi onoliko dugo koliko moe, ali ne
preteruj. Veina poetnika krene sa dvadeset ili trideset minuta. U
poetku je teko sedeti due od toga i imati neki rezultat. Sam sedei
poloaj je neuobiajen za Zapadnjake i treba malo vremena dok se
telo ne privikne. I mentalne vetine su podjednako neuobiajene, pa
i tu treba vremena za prilagoavanje.
Kako se privikava na nain rada, moe lagano produavati i
vreme meditacije. Posle otprilike godinu dana redovnog vebanja
trebalo bi da moe da sedi i itav sat bez problema.
Ovde je, meutim, jedna vana napomena. Vipassana meditacija nije nikakva forma asketizma. Samomuenje nije cilj. Mi samo
pokuavamo da negujemo svesnost, a ne bol. Odreena doza bola
jeste neizbena, naroito u nogama. Kasnije emo vie govoriti o
bolu. Postoje odreene tehnike i stavovi koje e nauiti da bi se nosila sa neprijatnou. itava poenta je u ovome: ovde se ne radi ni o
kakvom takmienju u izdrljivosti. Nikome nita ne mora da dokazuje. Zato ne forsiraj sebe da sedi i pored bola koji te razdire, samo
zato da bi posle mogla da kae kako si sedela itav sat. To je onda
samo beskorisno vebanje ega. I ne preteruj na poetku. Zna svoje
mogunosti i nemoj sebe da prekoreva zato to ne moe da sedi
zauvek, kao stena.
Kako meditacija postepeno sve vie postaje deo tvog ivota,
moda e otkriti da si u stanju da sedi i vie od jednog sata. Kako
god bilo, jednostavno odredi koja ti duina odgovara u ovoj fazi ivota. I onda samo dodaj jo pet minuta i to je to.
61

Ne postoji bilo kakvo vrsto pravilo oko duine sedenja. ak i

ako si se ustalila na nekom svom minimumu, bie dana kada e ti biti
nemogue da sedi toliko dugo. To ne znai da treba da preskoi itavo sedenje. Jer klju uspeha je da sedi redovno. ak i deset minuta
meditacije moe ti dobro doi.
Po pravilo duinu svakog sedenja odreuje pre nego to sedne.
Nemoj to da radi dok meditira. Suvie je lako popustiti pred nemirom, a upravo taj nemir je jedna od glavnih stvari koje elimo da nauimo da posmatramo sa panjom. Zato, odlui se za realistinu varijantu i onda je se dri. Nekad e sebe uhvatiti kako svaki as gleda
koliko ti je jo vremena ostalo. To nije meditacija to je posmatranje
sata. Ne gledaj na sat sve dok ne misli da je itavo vreme prolo.
Zapravo, ne mora da gleda na sat uopte, barem ne svaki put kad
meditira. Ne postoji magina duina sedenja. Najbolje je, meutim,
odrediti minimum. Ako to ne uini, uglavnom e sedeti sve krae i
krae. Odjurie svaki put kad se pojavi neto neprijatno ili kad oseti
nervozu. To nije dobro. Jer ta iskustva su neto najvrednije sa ime
meditant moe da se suoi, ali samo ako kroz njih proe sedei. Mora nauiti da ih posmatra mirno i jasno. Posmatraj ih sa panjom.
Kada to uradi dovoljan broj puta, prestaje da bude njihov zarobljenik. Vidi ta su one zapravo: samo impulsi, koji se jave i nestanu,
samo delovi jedne predstave koja se odvija pred tvojim oima. I kao
rezultat toga, tvoj ivot poinje da tee mnogo ravnomernije.
Disciplina je teka re za mnoge od nas. Odmah priziva slike
nekoga ko nam stoji nad glavom sa prutom i govori gde smo pogreili. Ali samodisciplina je neto drugo. Ona je vetina pronicanja kroz
uplju viku tvojih impulsa i otkrivanje njihove tajne. Oni nemaju
mo nad tobom. Sve je to tek predstava, obmana. Tvoji nagoni vrite
i viu na tebe; oni ti laskaju; oni ti se ulaguju; oni ti prete; ali zapravo
nemaju nikakav tap. Ti im poputa iz navike. Poputa jer se nikada
zapravo nisi potrudila da vidi ta je iza pretnje. A tamo je sve prazno.
I samo je jedan put da naui tu lekciju. Rei koje ita to ne mogu
uiniti umesto tebe. Ali pogledaj u sebe i posmatraj sav taj materijal
koji navire nervoza, strepnja, nestrpljivost, bol samo ga posmatraj
kako izranja i nemoj se uplitati u to. A onda e uslediti veliko iznenaenje sve to se pojavilo jednostavno nestaje. Rodi se i umre. To je
sve. Postoji jo jedan naziv za samodisciplinu. To je strpljenje.
62

Poglavlje 9

PRIPREMNE VEBE

theravada budistikim zemljama tradicija je da se svaka meditacija zapone recitovanjem odreenih stihova. Kod nas na
Zapadu takva praksa najee izaziva uenje, podozrenje, ali i odbacivanje kao besmisleni ritual i nita vie. Ovi takozvani rituali, meutim, stvarale su i rafinirale generacije vrlo posveenih mukaraca
i ena, tako da oni imaju jednu sasvim praktinu svrhu. Otuda verovatno zasluuju da o njima ipak malo ozbiljnije razmislimo.
Buda je u svom vremenu smatran nekom vrstom buntovnika.
Roen je u jednom preterano ritualizovanom drutvu i njegove ideje
su se ustaljenoj hijerarhiji tog doba inile kao krajnje ikonoklastike.
U mnogim prilikama on je odbacivao korienje rituala samo radi
njih samih i bio je sasvim odluan u tome. Ovo ipak ne znai da ritual nema svoje mesto. To samo znai da te ritual sam po sebi, obavljen
kao neto to se iscrpljuje tim inom, nee izbaviti iz klopke. Zapravo, i samo takvo njegovo izvoenje jeste deo klopke. Ako veruje da
puko recitovanje rei moe da te spase, tada samo uveava svoju
zavisnost od tih rei i pojmova. I sve to te samo jo vie udaljuje
od nemog posmatranja stvarnosti, umesto da te pribliuje. Otuda,
formule koje slede treba praktikovati sa jasnim razumevanjem toga
ta su one i emu slue. One nisu molitve, niti su mantre. One nisu
magijske formule. One su sredstva psiholokog proienja koja zahtevaju tvoje aktivno mentalno uee da bi bile efikasne. Mrmljanje
rei bez neke svesne namere je beskorisno. Vipassana meditacija jeste delikatna psiholoka aktivnost i mentalni stav onoga ko je veba
igra kljunu ulogu u dolasku do uspeha. Ova tehnika daje najbolje
rezultate u atmosferi mirnog, blagonaklonog pouzdanja. I svaka izgovorena re stvorena je sa namerom da podstakne jedan takav stav.
63

Kada se pravilno upotrebljavaju, ove rei mogu posluiti kao delotvoran alat na putu ka oslobaanju.
TROSTRUKO VOSTVO
Meditacija nije lak posao. To je jedna sama po sebi individualna aktivnost. Osoba se sama bori sa neverovatno monim silama, koje
su delimino deo strukture upravo onog uma koji i radi meditaciju.
Kada se zaista upusti u nju, na kraju se nae suoena sa okantnim
saznanjem. Jednoga dana pogledae u sebe i shvatiti punu veliinu
toga protiv ega zapravo ide. Ono to pokuava da probije ini se
kao vrst zid. I tako, sedi tu, zuri u tu graevinu i kae sama sebi:
Ovo? Ja treba da proem kroz ovo? Ali to je nemogue! To je sve to
postoji. To je itav svet. To je sve to koristim da samu sebe definiem
i razumem sve oko sebe. Ako to uklonim, itav svet e se raspasti i ja
u umreti. ne mogu kroz to proi. jednostavno ne mogu.
To je oseaj koji moe da uplai, oseaj usamljenosti. Osea se:
Tu sam potpuno sama, pokuavajui da udarim neto toliko ogromno da ga ne moe ni zamisliti. Da bi neutralisala jedan takav oseaj, korisno je znati da nisi sama. I drugi su ve prolazili tim putem.
Naili su na istu barijeru i prokrili su sebi put do svetlosti.. Oni su
postavili pravila uz pomo kojih itav posao moe biti uraen i ujedinili su se u bratstvo meusobnog ohrabrivanja i podrke. Buda je
proao kroz isti taj zid,a za njim su ili mnogi drugi. Za sobom je
ostavio jasne instrukcije u vidu Uenja (Dhamme), ako bi nam posluilo kao vodi na istom tom putu. I osnovao je zajednicu (sangha)
svojih uenika, monaha i monahinja, da bi sauvali taj put i jedni
druge pomagali dok njime idu. Ti zato nisi sama i itava situacija je
daleko od beznadene.
Za meditaciju je potrebna energija. Neophodna ti je hrabrost da
bi se suoila sa nekim prilino tekim mentalnim pojavama i mo
razluivanja kako bi ostala da sedi i kroz razna neprijatna mentalna
stanja. Lenjost ti u tome jednostavno nee pomoi. Kako bi akumulirala energiju za ovaj posao, ponovo u sebi sledee rei. Oseti nameru
kojom te rei ispunjava. Zaista misli ono to govori.
Upravo kreem istom onom stazom kojom je hodao i Buda
i njegovi veliki i sveti uenici. Neznalica ne moe ii ovim putem.
Neka snaga u meni pobedi. Neka mi uspeh donese.
64

SVEOPTA LJUBAV
Vipassana meditacija je veba u sabranosti panje, dakle u svesnosti lienog ja. Ona je procedura u kojoj e ego biti iskorenjen zahvaljujui prodornom pogledu sabranosti. Onaj ko veba, poinje
to da radi u trenutku kada ego potpuno gospodari i umom i telom.
A onda, kako panja posmatra ego-funkciju, ona prodire do korena
tog mehanizma i rasklapa ga deo po deo. U svemu ovome, meutim,
postoji prava kvaka-22. Svesnost je funkcija bez ega. Ako poinjemo
sa take na kojoj ego sve potpuno kontrolie, kako uopte dolazimo
do svesnosti neophodne da se itav proces pokrene? U svakom trenutku postoji makar malo svesnosti. Pravi problem je u tome da je
dovoljno prikupimo kako bi bila efikasna. Za to moemo koristiti
jednu mudru taktiku. Moemo oslabiti one vidove ega koji najvie
tete, tako da panja ima manje prepreka koje mora da savlada.
Pohlepa i mrnja su primarne manifestacije ego procesa. Sve
dok su grabljenje i odbacivanje dominantni u umu, panja e imati
vrlo teak zadatak. Posledice toga je vrlo lako uoiti. Ako sedne da
meditira a tobom besni neka opsesivna vezanost, otkriva da nigde
ne moe da stigne. Ako te recimo opseda kovanje planova kako da
zaradi vie para, verovatno e sve vreme sedenja zapravo provesti
u razmiljanju o tome. Ako jo besni zato to te je neko malopre
uvredio, to e potpuno zaokupiti tvoj um. A dan vremenski ogranien i vreme koje posveti meditaciji ti je zaista dragoceno. Zato
bi ga onda tek tako protraila na neto to nema efekta? Theravada
budizam razvio je koristan alat kojim e moi da ukloni te barijere
u svom umu, barem privremeno, kako bi mogla da nastavi da kopa
i trajno ukloni korene.
Tako moe koristiit jednu ideju kako bi neutralisala neku drugu. Moe negativnu emociju izbalansirati nekom pozitivnom. Davanje je suprotnost pohlepi. Dobronamernost je suprotnost mrnji.
I ovo dobro upamti: ovde se ne radi o nekakvom pokuaju da sebe
oslobodi pomou autohipnoze. Ne moe da uslovljava prosvetljenje. Nirvana je jedno neuslovljeno stanje. Osloboen ovek e
zaista biti velikoduan i dobronameran, a ne zato to je uslovljen
da takav bude. On e takav biti isto kao manifestacija sopstvene
osnovne prirode, koja vie nije inhibinirana egom. Dakle, ovde se
ne radi o uslovljavanju. Ovo je jedan isto psiholoki lek. Ako ga
65

uzme u skladu sa uputstvima, predstavljae privremeno olakanje

od simptoma bolesti od koje trenutno pati. A zatim se moe baciti
na uklanjanje i same bolesti.
Poinje otklanjanjem misli ispunjenih mrnjom i prekorevanja prema samoj sebi. Doputa dobrim mislima i dobrim eljma
da teku prema tebi, to je relativno lako. Zatim to ini u odnosu
na ljude koji su ti najblii. Postepeno, taj krug sve vie iri na svoje
prijatelje, preko ljudi prema kojima si ravnoduna, pa sve dok u taj
tok emocija ne ukljui i svoje neprijatelje i sva druga iva bia gde
god da su. Ako se ipsravno radi, ova tehnika moe biti sama po sebi
jedna vrlo mona i transformativna veba.
Na poetku svake meditacije reci nekoliko reenica samoj sebi.
Zaista oseti njihovu nameru:
Neka ja budem dobro, srena i mirna. Neka me nita ne povredi. Neka
me ne zadese potekoe. Neka me ne zadesi nijedan problem. Neka
uvek imam uspeh. Neka takoe imam strpljenje, hrabrost, razumevanje i odlunost da se suoim i prevladam svaku potekou, problem i
neuspeh ako se ipak jave.
Neka moji roditelji budu dobro, sreni i mirni. Neka ih nita ne
povredi. Neka ih ne zadese potekoe. Neka ih ne zadesi nijedan
problem. Neka uvek imaju uspeh. Neka takoe imaju strpljenje,
hrabrost, razumevanje i odlunost da se suoe i prevladaju svaku potekou, problem i neuspeh ako se ipak jave.
Neka moji uitelji budu dobro, sreni i mirni. Neka ih nita ne
povredi. Neka ih ne zadese potekoe. Neka ih ne zadesi nijedan
problem. Neka uvek imaju uspeh. Neka takoe imaju strpljenje,
hrabrost, razumevanje i odlunost da se suoe i prevladaju svaku potekou, problem i neuspeh ako se ipak jave.
Neka moji srodnici budu dobro, sreni i mirni. Neka ih nita ne
povredi. Neka ih ne zadese potekoe. Neka ih ne zadesi nijedan
problem. Neka uvek imaju uspeh. Neka takoe imaju strpljenje,
hrabrost, razumevanje i odlunost da se suoe i prevladaju svaku potekou, problem i neuspeh ako se ipak jave.
Neka moji prijatelji budu dobro, sreni i mirni. Neka ih nita ne
povredi. Neka ih ne zadese potekoe. Neka ih ne zadesi nijedan
66

problem. Neka uvek imaju uspeh. Neka takoe imaju strpljenje,

hrabrost, razumevanje i odlunost da se suoe i prevladaju svaku potekou, problem i neuspeh ako se ipak jave.
Neka svi ljudi koje ne poznajem budu dobro, sreni i mirni.
Neka ih nita ne povredi. Neka ih ne zadese potekoe. Neka
ih ne zadesi nijedan problem. Neka uvek imaju uspeh. Neka
takoe imaju strpljenje, hrabrost, razumevanje i odlunost da
se suoe i prevladaju svaku potekou, problem i neuspeh ako
se ipak jave.
Neka moji neprijatelji budu dobro, sreni i mirni. Neka ih nita ne povredi. Neka ih ne zadese potekoe. Neka ih ne zadesi
nijedan problem. Neka uvek imaju uspeh. Neka takoe imaju
strpljenje, hrabrost, razumevanje i odlunost da se suoe i prevladaju svaku potekou, problem i neuspeh ako se ipak jave.
Neka sva bia budu dobro, srena i mirna. Neka ih nita ne
povredi. Neka ih ne zadese potekoe. Neka ih ne zadesi nijedan
problem. Neka uvek imaju uspeh. Neka takoe imaju strpljenje,
hrabrost, razumevanje i odlunost da se suoe i prevladaju svaku potekou, problem i neuspeh ako se ipak jave.
Kada si jednom odrecitovala ove rei, odloi sa strane sve probleme i konflikte tokom ove vebe. Samo spusti taj tovar. Ako ti se
on ipak javi tokom meditacije kasnije, smatraj ga onim to i jeste,
samo ometanje.
Praktikovanje sveopte ljubavi se takoe preporuuje za vreme pre nego to zaspi i neposredno poto si se probudila. Kau da
pomae da bolje spava i da spreava none more. Takoe olakava
ustajanje ujutro. I ini te prijateljskijom i otvorenijom prema svakome, prijatelju ili neprijatelju, ljudskom ili nekom drugom.
Najtetnija ometajua stvar koja moe da s ejavi u umu, naroito u vreme kada je um utihnuo, jeste ogorenje. Moda oseti ozlojeenost kad se seti nekog dogaaja koji ti je prouzrokovao psiholoki ili fiziki bol. Takvo iskustvo moe izazvati nelagodu, napetost,
uznemirenost i brigu. Moda nisi u stanju da nastavi da dalje sedi i
doivljava takvo stanje uma. Zato, najtoplije preporuujem da svaku svoju meditaciju pone stvaranje oseaja univerzalne ljubavi.
67

Moda ti ba nije jasno kako je mogue eleti: Neka moji neprijatelji budu dobro, sreni i mirni. Neka ih nita ne povredi. Neka
ih ne zadese potekoe. Neka ih ne zadesi nijedan problem. Neka
uvek imaju uspeh. Neka takoe imaju strpljenje, hrabrost, razumevanje i odlunost da se suoe i prevladaju svaku potekou, problem
i neuspeh ako se ipak jave.
Mora zapamtiti da sveoptu ljubav veba radi proienja sopstvenog uma, ba kao to meditira radi sopstvenog mira i oslobaanja od bola i patnje. Dok razvija sveoptu ljubav u sebi, u stanju
si da postupa na najprijateljskiji nain, bez ikakvih predubeenja,
diskriminacije ili mrnje. Tvoje plemenito ponaanje omoguuje ti
da pomogne drugima na najpraktiniji nain, kako bi i oni smanjili sopstveni bol i patnju. Saoseajni ljudi su oni koji su u stanju da
pomau i drugima. Saoseanje je ispoljavanje prijateljske ljubavi u
praksi, jer onaj u kome nema prijateljske ljubavi ne moe ni da pomogne drugome. Plemenito ponaanje znai ponaanje na najprijateljskiji nain. Ponaanje obuhvata tvoje misli, govor i postupke. Ako
je ovakvo trostruko ispoljavanje tvog ponaanja kontradiktorno,
onda neto nije u redu i kontradiktorno ponaanje ne moe biti plemenito ponaanje. Sa druge strane, pragmatino govorei, mnogo je
bolje negovati plemenitu misao: Neka sva bia budu srenog uma,
nego misao: Mrzim ga. Naa plemenita misao ispoljie se jednoga
dana kroz plemeniti postupak, dok e se misao mrnje neminovno
izroditi u loe postupke.
Zapamti da tvoje misli bivaju transformisane u rei i postupke,
kako bi nam donele eljeni rezultat. Misao prevedena u akciju u stanju je da donese opipljiv rezultat. Zato uvek treba da govori i radi
stvari skoncentrisana na prijateljsku ljubav. Ako govori o ljubavi, a
ponaa se na sasvim suprotan nain, izlae se kritici mudrijih od
sebe. Kako se razvija sabranost panje na prijateljsku ljubav, tvoje
misli, rei i postupci postaju sve blai, prijatniji, smisleniji, istinitiji
i korisniji, kako za tebe, tako i za druge. Ako tvoje misli, rei i dela
tete tebi, drugima ili obema stranama, mora se zapitati da li si zaista sabrana na ljubav.
isto iz praktinog ugla gledano, ako su svi tvoji neprijatelji dobro, sreni i mirni, tada ti zapravo i nema neprijatelja. Ako su lieni problema, bola, patnje, tuge, neuroza, psihoza, paranoje, straha,
68

tenzije, nespokojstva itd., oni ti ni nee biti neprijatelji. Praktino

reenje za tvoje neprijatelje je da im pomogne da prevaziu svoje
probleme, tako da i ti moe da ivi u miru i srei. U stvari, ako
moe, treba da ispuni umove svih svojih neprijatelja prijateljskom
ljubavlju i navede ih da shvate ta zaista znai mir, tako da i ti moe
da ivi u miru i srei. to su vie obuzeti neurozom, psihozom, strahom, tenzijom, nespokojstvom itd., to e vie nevolja, bola i patnje
prouzrokovati u ovome svetui. Ako uspe da zlobnu i iskvarenu osobu pretvori u svetog i plemenitog oveka, tada si nainila udo. Zato
razvijajmo u sebi takvu mudrost i ljubav kako bismo bili u stanju da
zle umove preobraamo u blagoslovene umove.
Kada nekog mrzi, ti razmilja: Neka bude ruan. Neka ga savladaju bolovi. Neka nema budunosti. Neka ne bude bogat. Neka
ne bude poznat. Neka nema prijatelja. Neka se, posle smrti, ponovo
rodi u paklu. Meutim, od svega zapravo tvoje telo generie takvu
tetnu hemiju da poinje da osea bolove, puls ti skae, napeta si,
menja ti se izraz lica, gubi apetit, ne moe da spava i drugi te doivljavaju kao vrlo neprijatnu osobu. Ti zapravo doivljava upravo
one stvari koje eli svome neprijatelju. Takoe nisi u stanju da stvari
vidi realno. Um ti je poput kljuale vode. Ili si pre nalik pacijentu
koji boluje od izliva ui, pa mu bilo kakva ukusna hrana ima bljutav
ukus. Slino tome, nisi u stanju da ceni neiju pojavu, dela, uspehe
itd. Sve dok si u takvom stanju, nisi u stanju ni da meditira.
Zato ti zaista preporuujem da veba prijateljsku ljubav pre
nego to se upusti u ozbiljnije vebanje meditacije. Ponavljaj gornje pasuse vrlo sabrano i sa razumevanjem. Dok ih recituje, oseaj
istinsku ljubav prvo u sebi, a onda je deli sa drugima, jer ne moe sa
drugima da deli neto ega u tebi nema.
Ali zapamti, ovo nisu magine formule. One ne rade same od
sebe. Ako ih tako koristi, samo trai i vreme i energiju. Ali ako se
zaista uivi u te rei i u njih uloi sopstvenu energiju, tada e ti
dobro posluiti. Isprobaj ih. Sama se uveri.

69

Poglavlje 10

KAKO SE NOSITI SA PROBLEMIMA?

okom meditacije e naii i na probleme. Svako naie. Ti problemi imaju sve oblike i veliine i jedina stvar u koju moe biti apsolutno sigurna kad je re o problemima jeste da e ih imati. Glavni
trik sa preprekama jeste zauzeti pravi stav. Potekoe su neodvojivi
deo tvog vebanja. One nisu neto to treba izbegavati. Njih treba
koristiti. One su dragocene prilike za uenje.
Razlog zato smo se svi zaglibili u ovom mulju ivota jeste to to
neprekidno beimo od svojih problema i jurcamo za eljama. Meditacija nam obezbeuje laboratorijsku situaciju u kojom moemo
da istraujemo taj sindrom i kreiramo strategije kako da se sa time
nosimo. Razliite smetnje i nezgodacije koje se javljaju tokom meditacije samo su ito za mlin. One su materijal sa kojim radimo. Nema
zadovoljstva bez odreene doze bola. Nema bola bez odreene doze
zadovoljstva. ivot je sastavljen od radosti i tuge. One idu ruku pod
ruku. Ni meditacija u tome nije izuzetak. Doivee lepe i rune trenutke, ushienja i oajanja.
Zato nemoj biti iznenaena kad naleti na neko iskustvo koje
ti se ini nalik zidu od cigle. Ne misli da si neto posebno. Svaki
iskusniji meditant je naletao na svoje zidove od cigle. One se podiu
uvek iznova. Samo ih oekuj i bude spremna da se sa tim suoi.
Tvoja sposobnost da se nosi sa problemom zavisi od tvog stava. Ako
si u stanju da naui da te potekoe smatra svojim ansama, ansama da razvije svoju praksu, tada e napredovati. Ta sposobnost
da se nosi sa stvarima koje iskrsnu tokom meditacije prenee se u
na ostatak tvog ivota i pomoi da izgladi i velike neravnine koje te
zaista mue. Ako pak nastoji da izbegne ba svaku muku tokom
meditacije, time samo ojaava naviku zbog koje ti je i do sada ivot
izgledao nepodnoljiv.
71

Kljuno je nauiti da se suoi sa manje prijatnom stranom ivota. Na posao kao meditanata jeste da nauimo da budemo strpljivi sa samima sobom, da sebe vidimo na objektivan nain, zajedno sa
svim svojim tugama i manama. Moramo nauiti da budemo ljubazni
prema sebi. Na duge staze, izbegavanje neprijatnosti jeste vrlo neljubazna stvar prema sebi. Paradoks je da ljubaznost u sebe ukljuuje
suoavanje sa neprijatnostima kada se pojave. Omiljena ovekova
strategija baratanja sa potekoom jeste autosugestija: kad neto krene naopako, ubeuje sebe da se to ne dogaa ili ubeuje sebe da je
to ba prijatno, a ne neprijatno. Budina taktika je upravo suprotna.
Umesto prikrivanja ili maskiranja, Budino uenje te podstie da to
pomno proui. Budizam savetuje da ne ubacuje oseanja koja zapravo nema ili izbegava ona oseanja koja ima. Ako si potitena,
potitena si; to je stvarnost, to je ono to se dogaa, i zato suoi se sa
tim. Pogledaj ga pravo u oi i nemoj da trepe. Kada stvari idu loe,
istrauj tu ravost, posmatraj je s panjom, prouavaj taj fenomen
i naui kako on funkcionie. Put iz klopke vodi preko prouavanja
upravo te klopke, otkrivanja kako je napravljena. To ini tako to
stvar razlae na sastavne delove. Klopka te vie ne moe drati zarobljenu ako je rasklopljena. I rezultat je sloboda.
Ovo je kljuna taka, ali je meu najslabije shvaenim vidovima
budistike filozofije. Oni koji budizam prouavaju na povran nain,
spremni su da brzo zakljue kako je re o jednom pesimistikom
uenju, koje veito gusla o neprijatnim stranama ivota kao to je
patnja, podstie nas da se suoavamo sa munim realnostima kao
to su bol, smrt i bolest. Budistiki mislioci ne smatraju sebe pesimistima naprotiv. Bol postoji u ovom svetu; izvesna koliina je neizbena. I uenje kako da se sa tim nosimo nije pesimizam, ve vrlo
pragmatini oblik optimizma. Kako bi podnela smrt svog suprunika? Kako bi se oseala kada bi sutra izgubila majku? Sestru ili bliskog
prijatelja? Pretpostavimo da izgubi posao, uteevinu ili zdravlje,
da li bi mogla podneti situaciju da ostatak ivota provede u invalidskim kolicima? I kako e se suoiti sa sopstvenom smru kada za
to doe vreme? Moe biti poteena veine od ovih nevolja, ali ne i
svih. Veina nas izgubi prijatelje i roake u nekom trenutku svog ivota; svako od nas se razboli s vremena na vreme; i svi emo umreti
jednoga dana. Moe neizmerno patiti zbog ovih stvari, a moe se i
otvoreno suoiti sa njima izbor je na tebi.
72

Bol jeste neizbean, ali patnja nije. Bol i patnja su dve razliite
ivotinje. Ako bilo koja od nabrojanih nevolja pomuti stanje tvog
uma, tada pati. Navika koja trenutno kontrolie tvoj um prikovae
te u tom stanju patnje i nee ti biti spasa. Malo vremena investirano
u uenje nekih od alternativa ovakvim navikama jeste odlino investirano vreme. Veina ljudskih bia vei deo svoje energije utroi
svoju energiju u pronalaenje naina da uvea svoje zadovoljstvo i
umanji bol. Budizam ne savetuje da takvu aktivnost potpuno obustavite. Niko ti ne kae da sve to ima treba da razdeli ili da traga za
to vie bola, ali ti zato budizam savetuje da jedan deo svog vremena
uloi u uenje kako da se nosi sa neprijatnostima, zato to izvesna
koliina bola jeste neizvesna. Kad vidi kamion koji juri prema tebi,
na svaki nain gledaj da skoi u stranu. Ali u drugim prilikama provedi neko vreme i u meditaciji. Uenje kako da se suoimo sa neprijatnim jedini je nain da preivi i onaj kamion koji nisi videla.
Tokom vebanja javie se problemi. Neki od njih bie fizike,
neki drugi emocionalne prirode, dok e trei poticati od tvojih stavova. Prema svima njima treba da zna kako da se postavi i svaki
trai tvoju specifinu reakciju. Ali ujedno, svaki od njih je i prilika
da sebe oslobodi.
PROBLEM 1 Fiziki bol
Niko ne voli bol, pa ipak ga svako ima pre ili kasnije. To je jedno
od najrairenijih iskustava u ivotu i obavezno e se javiti i tokom
tvoje meditacije.
Suoavanje sa bolom je proces koji ima dve faze. Prva, oslobodi
se bola, ako je to mogue, ili ga se barem oslobodi to je mogue
vie. Zatim, ako ga je jo ostalo, koristi ga kao objekat meditacije.
Prvi korak je fizika faza. Moda je bol uzrokovan nekom boleu,
glavoboljom, temperaturom, modricom ili neim drugim. U tom
sluaju, primeni standardni medicinski tretman pre nego to sedne
da meditira: uzmi svoj lek, izmasiraj se, uradi ono to i inae uradi
u takvim situacijama. Zatim su tu i specifini bolovi vezani za sedei
poloaj. Ako nikada do sada nisi provodila vreme sedei na podu,
bie ti potrebno neko vreme prilagoavanja. Ali izvesna doza neugode je neizbena. U zavisnosti od mesta bola je i tretman. Ako je bol
u nogama ili kolenima, proveri svoje pantalone. Ako su od grubog
73

i debelog materijala, moda je problem u tome. Probaj da ih zameni. Proveri takoe jastue na kojem sedi. Trebalo bi da je debelo
8-10 santimetara kad na njega sedne. Ako je bol oko struka, probaj
da popusti kai ili ukur. Ako oseti bolove u krstima, verovatno ti
je poloaj nepravilan. Pogurenost nikada nee biti udobna, zato se
ispravi. Ne budi napeta i ukoena, ali dri kimu uspravnom. Bol u
vratu ili gornjem delu lea ima nekoliko razloga. Prvi je nepravilan
poloaj ruku. One bi trebalo da budu ugodno smetene u krilu. Ne
dii ih prema struku. Opusti miie ruku i vrata. Ne dozvoli da ti
glava klone napred. Dri je podignutom i u liniji sa ostalim delom
kime.
Poto si sve ovo popravila, moda e jo uvek osetiti ponegde
bol. Ako je tako, prei na fazu broj dva. Naini bol objektom svoje
meditacije. Ne skai na noge i ne uzbuuj se. Samo mirno posmatraj
taj bol. Ako se bol pojavi kasnije tokom meditacije, osetie kako ti
odvlai panju sa daha. Ne odupiri se. Neka tvoja panja lagano sklizne ka tom istom oseaju. Potpuno ui u bol. Ne blokiraj to iskustvo. Istri taj oseaj. Prevazii uobiajenu reakciju izbegavanja i ui u
isti oseaj koji lei ispod nje. Otkrie da tu postoje dve stvari. Prva
je jednostavni oseaj sam bol. A druga je tvoj otpor tom oseaju.
Ta reakcija otpora je delom mentalna, a delom fizika. Fiziki deo
se sastoji od grenja miia u i oko podruja bola. Opusti te miie.
Prei ih jednog po jednog i svaki potpuno opusti. Ve samo taj korak
e verovatno znatno umanjiti bol. A onda prei na mentalnu stranu
otpora. Ba kao to se gri fiziki, tako se gri i psiholoki. Pokuava mentalno da zatrpa taj oseaj bola, da ga pokrije neim i izbaci iz polja svesti. To je jedno nemo odbacivanje. Jedan ne volim taj
oseaj ili odlazi-stav. On je vrlo suptilan. Ali je tu i pronai e ga
ako bolje zagleda. Lociraj ga i, takoe, opusti.
Ovaj poslednji deo je vrlo suptilan. Zapravo ne postoje rei koje
bi precizno opisale ovu akciju. Najbolji nain da je razumemo jeste
putem analogije. Pogledaj ta si uradila sa onim zgrenim miiima
i prevedi taj postupak na mentalnu sferu; opusti um na isti nain
na koji oputa i telo. Budizam prepoznaje tesnu vezu izmeu tela
i uma. Ovo je takva istina da mnogi ljudi u ovom oputanju i nee
videti proceduru koja se sastoji iz dva koraka. Za njih opustiti telo
znai opustiti um i obrnuto. Takvi ljudi kompletno oputanje, men74

talno i fiziko, doivljavaju kao jedinstven proces. U svakom sluaju,

potpuno se opusti sve dok tvoja svesnost ne pree tu barijeru otpora
i opusti se u istom toku senzacija koji protie ispod te barijere. A
nju si sama podigla. Ona se moe posmatrati i kao jaz, izmeu tebe i
drugih. Ona je granica izmeu ja i bol. Rastvori tu barijeru i razdvojenost nestaje. Usporava u tom moru nastajuih senzacija i spaja se sa bolom. Postaje taj bol. Posmatra ga kako slabi i pojaava
se i onda se dogodi neto iznenaujue. Vie te ne povreuje. Patnja
je prestala. Ostaje samo bol, jedan doivljaj, nita vie. To ja koje je
bilo povreeno nestalo je. A rezultat je sloboda od bola.
Ovo je jedan proces koji se odigrava postupno. U poetku realno je da e uspeti samo sa malim bolom, a biti pobeena onim
velikima. I kao i veina naih vetina, ona se razvija sa iskustvom. to
vie veba, to vie bola moe da savlada. I molim te da ovo jako
dobro razume. Nema mesta mazohizmu, o tome nije re ovde. Nije
stvar u samopovreivanju. Ovo je veba svesnosti, a ne samomuenja. Ako bol postane nepodnoljiv, slobodno se pomeri, ali uini to
lagano i svesno. Posmatraj svoje pokrete. Osti kakav je to oseaj kad
se pomera. Posmatraj kakav to efekat ima na bol. Posmatraj kako
se bol smanjuje. Ipak, pokuaj da se ne pomera previe. to se manje pomeramo, to nam je lake da ostanemo potpuno sabrani. Novi
meditanti ponekad kau da im je teko da zadre panju ako oseaju
bol. Ova potekoa proizlazi iz nerazumevanja. Ovi praktikanti zamiljaju svesnost kao neto razliito od iskustva bola. Ali nije. Svesnost nikada ne postoji sama za sebe. Ona uvek ima neki objekat i
svaki od tih objekata je podjednako dobar. Bol je mentalno stanje.
Moe biti svesna bola, ba kao to si svesna i disanja.
Pravila koja smo ranije pominjali u poglavlju Mentalni stav
vae za bol ba kao to vae i za svako drugo mentalno stanje. Mora
paziti da ne preuveliava oseaj, ali ni da ga ne zapostavlja. Nemoj
mu nita dodavati, ali nemoj ni da propusti nijedan njegov deo. Ne
zamuuj isto iskustvo pojmovima ili slikama ili zakljuivanjima. I
odravaj svesnost samo u sadanjem trenutku, samo na tom bolu,
tako da ti ne promakne ni njegov poetak, ni njegov kraj. Bol koji ne
obasjamo jasnim svetlom svesnosti ima ansu da pokrene emocionalne reakcije kao to su strah, strepnja i bes. Ako se na njega gleda
na pravi nain, tada nemamo takve reakcije. On e biti samo jedna
75

senzacija, jednostavna energija. Kada jednom naui ovu tehniku sa

fizikim bolom, tada je moe generalizovati i na svako drugo iskustvo u ivotu. Moe je iskoristiti sa svakim neprijatnim oseajem.
Ono to deluje kod bola delovae isto tako i kod strepnje ili hronine
depresije. Ova tehnika je jedna od najkorisnijih i najprimenljivijih
vetina u ivotu. A naziva se strpljenje.
PROBLEM 2 Uspavane noge
esto se kod poetnika dogaa da im noge zaspu, tj. da utrnu
i postanu neosetljive tokom meditacije. Jednostavno nisu naviknute
na ukrteni poloaj. Neki ljudi se zbog toga vrlo uznemire. Oseaju
da odmah moraju ustati i proetati. Nekima pada na pamet pomisao
da e dobiti gangrenu zbog slabije cirkulacije. Ali ta utrnulost nije
neto zbog ega bi se trebalo brinuti. Ona se dogaa zbog pritiskanja nerva, ne zbog pomanjkanja cirkulacije. Ne moe otetiti tkivu
nogu samo od sedenja. Zato se opusti. Kada ti noge utrnu tokom
meditacije, paljivo osmotri taj oseaj. On moe biti neugodan, ali
nije bolan sve dok ne postane napeta. Samo ostani mirna i posmatraj ga. Ako je zaista neophodno, sa panjom i lagano promeni poloaj i sve vreme motri kakvo je stanje uma pre i posle tog premetanja.
Inae, sa redovnom praksom i ovaj problem e polako nestajati. Telo
ti se jednostavno prilagodi svakodnevnom vebanju. Tada si u stanju
da sedi i due vremenske periode bez ikakve utrnulosti.
PROBLEM 3 udni oseaji
Ljudi doivljavaju najrazliitije oseaje tokom meditacije. Nekog spopane svrab. Drugi oseaju golicanje, duboku relaksaciju, lakou ili kao da plutaju. Moe se osetiti kao da raste ili se smanjuje
ili da se uspinje u vazduh. Poetnici se obino vrlo uzbude kod takvih oseaja. Ne brini, nema mnogo anse da e poeti da levitira
uskoro. Kako se oputa, nervni sistem jednostavno poinje mnogo
efikasnije da provodi ulne signale. Velike koliine do tada blokiranih informacija naviru, stvaraju i na taj nain razne neobine senzacije. Ovo nema neko posebno znaenje. Radi se samo o oseaju.
Zato ostani kod svoje uobiajene tehnike. Gledaj te senzacije kako
dolaze i prolaze. Ne upetljavaj se u njih.
76

PROBLEM 4 Pospanost
Potpuno je normalno da oseti pospanost toko meditiranja. Postaje vrlo smirena i oputena. I upravo to i treba da se dogodi. Na
nesreu, mi ovakvo divno stanje doivimo jedino kad tonemo u san,
te ponemo i da ga povezujemo sa tim procesom. I tako prirodno
pone da tone. Kad shvati ta se dogaa, primeni svesnost i na
samo to stanje pospanosti. Pospanost ima odreene karakteristike.
Ono utie na tvoj proces miljenja. Otkrij na koji nain.Ono sa sobom donosi o odreene telesne senzacije. Lociraj i njih.
Istraivaka svesnost je direktna suprotnost pospanosti i ona e
je ukloniti. Ako se to ipak ne dogodi, onda moe razmotriti nije li
uzrok tvoje pospanosti fizike prirode. Istrai to i u skladu sa timi
postupi. Ako se upravo dobro jela, onda to moe biti uzrok. Pre meditacije je najbolje jesti to manje. Ili saekaj jedan sat posle obilnog
obroka. I nemoj da previdi oigledne stvari. Ako si do malopre naporno radila, prirodno je da si umorna. Isto je i ako si prethodne
noi spavala tek nekoliko sati. Vodi rauna o potrebama svoga tela
i zadovolji ih. Tek onda sedi da meditira. Ali tada ne poputaj pred
pospanou. Ostani budna i sabrana, jer su pospanost i meditativna
koncentracije dve dijametralno suprotne stvari. Nikakav novi uvid
nee stei spavanjem, samo od meditacije. Ako ti se zaista spava,
duboko udahni i zadri ga to due moe. Potom lagano izdahni.
Ponovo duboko udahni, opet to due zadri dah i onda lagano izdahni. Ponavljaj ovu vebu dok se telo ne razbudi i pospanost ne
iezne. Tada se vrati normalnom ritmu disanja.
PROBLEM 5 Nesposobnost da se skoncentrie
Suvie aktivna panja koja skae sa jedne teme na drugu je neto to svako doivljava s vremena na vreme. O ovome e biti rei
malo kasnije, u narednom poglavlju koje govori o razliitim vrstama
ometanja. Meutim, treba takoe da zna da postoje i neki spoljanji
faktori koji doprinose ovoj pojavi. A njih je najbolje reavati jednostavnim prilagoavanjem svog rasporeda meditacija. Mentalne slike
su mona stvar. U umu mogu da ostanu vrlo dugo. I sve pripovetke su zapravo direktna manipulacija ovakvim materijalom, a ako je
pisac dobro uradio svoj posao, likovi i scene koje je doarao imaju
77

moan i trajan efekat na um. Ako si gledala najbolji film godine, meditacija koja potom usledi prepuna je slika iz filma. Ako si na pola
itanja najnapetijeg horor romana koji si ikada proitala, nije udno
ako tokom meditacije ponu da iskau udovita. Zato promeni redosled. Prvo meditiraj. Potom itaj ili idi u bioskop.
Drugi uticajan faktor jeste tvoje emocionalno stanje. Ako postoji neki stvarni konflikt u tvom ivotu, ta uznemirenost e se preneti i u meditaciju. Pokuaj da rei svakodnevne konflikte pre meditacije, ako je ikako mogue. ivot e se odvijati mirnije i nee gubiti
vreme umesto da veba. Ali nemoj koristiti ovaj savet kao razlog da
ne meditira. Nekad pre nego to sedne nisi u stanju da rei svako
pitanje koje iskrsne. Ne mari, ipak sedi. Iskoristi meditaciju da se
oslobodi svih egocentinih stavova koji te dre zarobljenu unutar
svojih ogranienih vidika. Ti preblome e kasnije biti mnogo lake
reeni. A ima dana kada se ini kao da um jednostavno ne moe da
se smiri, iako ne moe da otkrije niakkav opiljiv razlog tome. Seti
se ciklinih promena o kojima smo govorili ranije. Meditacije ide u
takvim ciklusima. Ima dobre dane i ima loe dane.
Vipassana meditacija je prvenstveno veba svesnosti. Pranjenje uma nije toliko bitno koliko je to biti svestan onoga to ini um.
Ako um skae unaokolo i ne moe nikako da ga zaustavi, samo
ga posmatraj. Sve si to ti. A rezultat e biti jo jedan korak napred
u tom putovanju koje se zove samoistraivanje. Povrh svega, nemoj
biti frustrirana neprekidnim naklapanjem tvog uma. To kloparanje
je samo jo jedna stvar koju treba da bude svesna.
PROBLEM 6 Dosada
Teko je i zamisliti bilo ta to je samo po sebi dosadnije od
nepominog sedenja jedan sat, a da nita ne radi sem da pokuava
da oseti kako vazduh ulazi i izlazi iz tvog nosa. Tokom meditacije
esto e se sretati sa dosadom. Kao i svako drugi. Dosada je mentalno stanje i tako se sa njom treba i odnositi. Nekoliko jednostavnih
strategija moe ti pomoi.
Taktika A. Uspostavi ponovo pravu svesnost
Ako ti dah izgleda krajnje otupljujuom stvari za neprekidno
posmatranje, moe biti sigurna u jednu stvar: prestala si da taj pro78

ces posmatra sa istinskom panjom. Panja nikada nije dosadna.

Pogledaj jo jednom. Ne pretpostavljaj unapred da zna ta je to dah.
Ne uzimaj zdravo za gotovo da si ve videla sve to ima da se vidi.
Ako to ini, ti onda samo stvara pojmove o itavom procesu. Ne
posmatra ivu stvarnost. Kada si jasno svesna daha ili bilo ega drugog, to nikada nije dosadno. Svesnost na sve gleda oima deteta, sa
oseajem uenja. Svesnost svaki momenat vidi kao da je prvi i jedini momenat u univerzumu. Zato, pogledaj jo jednom.
Taktika B. Posmatraj mentalno stanje u kojem si
Paljivo osmotri to svoje stanje dosade. Kako izgleda? Iz kojih
se mentalnih komponenti sastoji? Javlja li se bilo kakav fiziki oseaj? Kako dosada utie na tvoj proces razmiljanja? Pogledaj dosadu
novim oima, kao da to stanje nikada do sada nisi doivela.
PROBLEM 7 Strah
Tokom meditacije ponekad nas obuzme strah bez ikakvog vidljivog razloga. To je est sluaj, a razlozi mogu biti mnogobrojni.
Moda osea efekte neega to si nekada davno potisnula. Zapamti,
misao se uvek prvo javi u podsvesnom. Emocionalni sadraji koji
idu uz misli esto se probiju u svest mnogo pre nego to sama misao
ispliva na povrinu. Ako uspe da odsedi taj strah koji te obuzima, i
to seanje koje ga je pokrenulo e lagano isplivati na povrinu i bie
u stanju da ga podnese. Ili se moda suoava sa onim strahom od
kojeg i svi mi ostali patimo: strah od nepoznatog. Na jednoj taki
svog meditativnog puta trgnue se pred ozbiljnou onoga to ini.
Ti zapravo rui zid iluzije kojom si oduvek sama sebi objanjavala
ivot i titila se od jakog plamena stvarnosti. Na putu si da se sretne
oi u oi sa krajnjom istinom. To plai. Ali to treba uiniti pre ili
kasnije. Zato, samo pravo napred.
Trea je mogunost da sama stvara strah koji osea. Moda
potie od nepravilne koncentracije. Moda ima podsvesni program
da istrai ta god iskopa. Tako, kada se pojavi neka zastraujua
fantazija, koncentracija se fiksira na nju i onda se ta fantazija zapravo
hrani energijom tvoje panje i od nje samo jo vie raste. Pravi problem ovde jeste slaba panja. Ako je svesnost ojaala, ona bi uoila
tu promenu objekta panje im se dogodi i sredila tu situaciju na
79

uobiajen nain. Bez obzira ta je uzrok tvog straha, lek je svesnost.

Posmatraj strah tano onakvog kakav jeste. Ne vezuj se za njega.
Samo ga posmatraj kako nadolazi i raste. Prouavaj kakav efekat na
tebe ima. Postani svesna kako se pri tome osea i ta se dogaa sa
tvojim telom. Kada te zarobe zastraujue fantazije, samo itavu tu
situaciju paljivo posmatraj. Posmatraj slike kao slike. Vidi seanja
kao seanja. Zapazi emocionalne reakcije koje sve to prate i bude
svesna ta su zapravo one. Stani postrani od itavog tog procesa i ne
daj da te usisa u sebe. itavu tu dinamiku gledaj kao neki zainteresovani prolaznik. to je jo vanije. ne opiri se itavoj toj situaciji. Ne
pokuavaj da potisne seanja, oseaje ili fantazije. Samo se skloni sa
puta i pusti da itav taj kovitlac protutnji i postane deo prolosti. On
ne moe da te povredi. To je samo seanje. To je samo fantazija. Nita
vie do obian strah.
Kada tako dopusti strahu da u areni pune svesnosti pree itav
svoj put, on nee ponovo potonuti u nesvesno. Nee se kasnije vratiti
da te opet progoni. Otii e zauvek.
PROBLEM 8 Uznemirenost
Nemir je esto samo maska za neko dublje iskustvo koje se odigrava u nesvesnom. Mi ljudi smo vrlo talentovani za potiskivanje
raznih stvari. Umesto da se suoimo sa nekom neprijatnom milju
koju doivljavamo, mi pokuavamo da je zakopamo. I nadamo se
da smo time obavili posao. Naalost, obino ne uspevamo u tome,
barem ne sasvim. Sakrijemo misao, ali mentalna energija koju upotrebimo da bismo je maskirali ostaje i deluje. Posledica je onaj oseaj
nespokojstva koji nazivamo uznemirenou ili nemirom. Ne postoji
neto u ta bi mogla da upre prstom. Ali se ne osea mirnom. Ne
moe da se opusti. Ne dopusti da to vlada tobom. Ne skai na noge
d abi pobegla. I ne bori se sa time u pokuaju da ga otera. Dopusti
mu da tu bude i pomno ga posmatraj. Tada e potisnuti materijal lagano isploviti na povrinu i otkrie ta je to to te je uznemiravalo.
Neprijatno iskustvo koje si pokuavala da izbegne moe biti
bilo ta: oseaj krivice, lakomost ili neki drugi problem. Moe se manifestovati kao bol niskog intenziteta ili prvi simptomi neke obine
bolesti. ta god da je, dopusti mu da se probije u svest i dobro ga
pogledaj. Ako samo sedi mirno i posmatra svoj emir, on e vreme80

nom proi. Mirno sedenje tokom perioda nemira predstavlja mali

proboj u tvojoj praksi meditacije. Ono e te poduiti mnogim stvarima. Ustanovie da je ta uznemirenost zapravo pre jedno povrno
mentalno stanje. Ona je sama po sebi efemerna. Ona dolazi i prolazi.
I nema nikakvu vlast nad tobom.
PROBLEM 9 Preteran napor
Napredni meditanti su obino vrlo srdani ljudi. Oni poseduju
jedno od najveih ljudskih blaga, oseaj za humor. Nije to ona banalna aljivost kao u TV serijama. Radi se o istinskom oseaju za
humor. U stanju su da se smeju sopstvenim neuspesima. Izruguju
se sopstvenim nedaama. Poetnici u meditaciji su esto preozbiljni
i zabrinuti oko sopstvene dobrobiti. Vano je nauiti da olabavimo
stvari, da se opustimo tokom meditacije. Neophodno je da naui
da posmatra objektivno ta god da se dogaa. To nisi u stanju ako
si napeta i stremi negde, ako sve to to radi uzima preozbiljno.
Novi meditanti su obino suvie zaokupljeni rezultatima. Prepuni
su ogromnih i preteranih oekivanja. Jednostavno uskoe u praksu i
odmah oekuju rezultat. Siluju celu stvar. Napeti su. Znoje se i upinju, a sve postaje uasno mrano i ozbiljno. I upravo to stanje tenzije
je potpuna suprotnost svesnosti. Onda nije ni udo to postiu tako
malo. Na kraju odlue da meditacija i nije neto uzbudljiva. Nije im
pruila ono to ele. unu je u stranu i zaborave na nju.
Treba naglasiti da o meditaciji ui samo tako to meditira. O
emu se uopte radi kod meditacije i kuda ona vodi ui jedino kroz
direktno iskustvo same te prakse. Zato poetnik i ne zna kuda ide, jer
nije ni razvio oseaj gde ga njegova praksa vodi. Oekivanja novajlije
su sama po sebi nerealistina i nezasnovana na injenicama. Uzdanje
u prebrze rezultate postaje prepreka samo po sebi i vodi ka rigidnosti
i nezadovoljstvu, oseaju krivice i sopstvene nekompetentnosti. Kad
ulae prevelik napor, praksa postaje mehanika i neutralie svesnost
i pre nego to se ona pojavi. Zato ti od sveg srca savetujem da sve to
odbaci. Odbaci svoja oekivanja i stremljenja. Jednostavno meditiraj sa postojanim i izbalansiranim naporom. Uivaj u meditaciji i ne
optereuj sebe naprezanjem i borbom. Samo budi svesna i opusti se.
Sama meditacija e se pobrinuti o budunosti.
81

PROBLEM 10 Obeshrabrenost
Ishod prevelikog napora jeste frustracija. U stanju si napetosti.
Smatra da ne pravih onaj nepredak koji si oekivala i tako se obeshrabri. To je sasvim prirodan ciklus, ali ga je ipak mogue izbei.
Izvor problema je stremljenje ka nerealnim ciljevima. To je vrlo est
sindrom i uprkos svim savetima, moda e ustanoviti da se to i tebi
dogaa. No, postoji reenje. Ako se obeshrabri, samo jasno posmatraj stanje svog uma. Nita ne dodaj svemu tome. Samo posmatraj.
Oseaj neuspeha je samo jo jedna efemerna emocionalna reakcija.
Ako se u nju uplete, tada je samo hrani svojom energijom i ona postaje sve burnija. No, ako jednostavno ostane postrani i posmatra,
taj oseaj lagano prolazi.
Ako si obeshrabrena svojim navodnim neuspehom u meditaciji, sa tim je posebno lako pozabaviti se. Osea da ti meditacija loe
ide. Trudi se, ali ne uspeva da ostane svesna. Pa onda jednostavno budi svesna tog oseaja neuspeha. I tim jednostavnim korakom
ponovo uspostavlja kontinuitet svesnosti. Od razloga tog oseaja
neuspeha ne ostaje nita drugo do seanja. U meditaciji ne postoji neuspeh. Postoje zastoji i potekoe. Ali nema neuspeha, barem
dotle dok od svega potpuno ne digne ruke. ak i ako si provela
punih dvadeset godina a da nisi stigla bilo gde, ipak si u stanju da
bude svesna svake sekunde za koju se odlui. To zavisi samo od
tvoje odluke. A obeshrabrenost je samo jo jedan od mnogih naina
da bude rastresena, a ne fokusirana. Kad ti ovo postane jasno, i to je
jedan akt svesnosti. Zato samo nastavi taj proces. Ne daj da te skrene
sa puta jedna obina emocionalna reakcija.
PROBLEM 11 Otpor prema meditaciji
Ima dana kad ti se ne meditira. I sama pomisao na nju ti se ini
nepodnoljivom. Proputanje jednog sedenja i nije toliko bitno, ali
vrlo lako preraste u naviku. Mudrije je probiti se kroz taj otpor, nego
stati pred njim. kako god da ti je, jednostavno sedi. Posmatraj taj
oseaj odbojnosti. U veini sluajeva to je samo jo jedan prolazni
oseaj, oblaak koji e ispariti upravo tu pred tvojim oima. Pet minuta poto si sela, njega vie nema. U drugim sluajevima stvara ga
loe raspoloenje koje te je obuzelo tog dana i onda traje neto due.
82

Pa ipak, i u tom sluaju prolazi. I bolje je osloboditi ga se tokom dvadeset ili trideset minuta meditacije, nego da ga nosi u sebi unaokolo
i da ti upropasti i ostatak dana. U nekim drugim situacijama, ovaj
otpor nastaje zbog neke potekoe koju ima sa samom praksom.
Moda zna, a moda i ne kakva je to potekoa. Ako ti je problem
poznat, pozabavi se njim uz pomo jedne od tehnika objanjenim
u delu Kako izai na kraj sa smetnjama koje sledi neto kasnije.
Kada jednom rei taj problem i otpor e nestati. Ako je problem nepoznat, onda e morati da se sa njim upozna. Jednostavno odsedi
i pored otpora i paljivo ga posmatraj. On e pre ili kasnije proi. I
onda e problem koji ga je izazvao verovatno isplivati na povrinu,
tako da i njega moe da uoi.
Ako je otpor prema meditaciji uobiajeni deo tvoje prakse, tada
bi to moglo da ukae na neku suptilnu bazinu greku u tvom stavu.
Meditacija nije nikakav ritual koji se obavlja u odgovarajuem poloaju tela. Ona nije ni bolna veba ili period prisilne dosade. A nije ni
muna, kruta obaveza. Meditacija jeste svesnost. Ona je novi nain
vienja i jedan oblik igre. Meditacija je tvoj prijatelj. Tako i gledaj na
nju i otpor e nestati poput dima na letnjem vetru.
Ako isproba sve ove mogunosti i otpor i dalje ostaje, onda
je to problem. Postoje razni metafiziki vorovi u koje se meditant
zapetlja i koji daleko prevazilaze obim ovakvog jednog razmatranja.
Nije uobiajeno za nove meditante da im se tako neto dogodi, ali je
mogue. Ne odustaj. Potrai pomo nekog iskusnijeg. Potrai kvalifikovanog uitelja vipassana meditacije i zamoli ga da ti pomogne u
reavanju problema. Takvi ljudi upravo zbog toga i postoje.
PROBLEM 12 Blokiranost ili otupelost
Ve smo pominjali fenomen uspavanosti uma. Ali trebalo bi
paziti na jedan poseban put koji vodi do takvog stanja. Mentalna
otupelost moe se pojaviti kao neeljeni nuzproizvod produbljene koncentracije. Kako se tvoj uvid produbljuje, miii se sve vie
oputaju, a nervna transmisija menja. Ovo u telu stvara oseaj vrlo
velike smirenosti i lakoe. Osea se vrlo mirnom i na neki nain
odvojenom od tela. I lako svoju panju usmerava samo na dah. Ali
kako se ovakvo stanje produava, prijatni oseaji se pojaavaju i sada
ti odvlae panju sa daha. Poinje da zaista uiva u tom stanju, a
83

svesnost opada. Panja se polako raspruje, tumarajui bezbrino u

oblacima blaenstva. I krajnji ishod je jedno vrlo neskoncentrisano
stanje, neka vrsta ekstatike otupelosti. Lek za ovo je, naravno, svesnost. Panji posmatraj sve te pojave i oni e lagano iileti. Kada se
pojavi oseaj blaenstva, prihvati ga. Nema potrebe da ga izbegava,
ali ne daj da te ono proguta. To je jedan fiziki oseaj i tako se prema
njemu i odnosi. Na oseaje gledaj kao na oseaje. Na otupelost gledaj
kao na otupelost. Posmatraj ih dok nastaju i posmatraj ih dok nestaju. Ne uplii s eu njih.
Tokom meditacije e imati problema. Svako ih ima. Moe ih
tretirati ili kao samrtne muke ili kao izazove na koje treba treba odgovoriti. Ako ih smatra teretom, tvoja patnja samo e se uveavati.
Ako ih smatra ansama da ui i raste, tada je tvoj duhovni razvoj
neogranien.

84

Poglavlje 11

KAKO IZAI NA KRAJ

SA RAZNIM SMETNJAMA (I)

re ili kasnije, svaki meditant naie na smetnje tokom vebanja i

potrebni su razliiti metodi da bi se sa njima nosio. Vie je dobrih strategija da te vrate na pravi put bre no to bi to uinilo pokuavanje da sebi prokri put istom snagom volje. Koncentracija i
svesnost idu ruku pod ruku. Jedna drugu dopunjuju. Ako je jedna
slaba, to e na kraju uticati i na drugu. Loe dane obino karakterie
loa koncentracija. Um ti jednostavno luta svuda unaokolo. Potreban ti je metod za ponovono uspostavljanje koncentracije, ak i kad
se suoi sa mentalnim potekoama. Na sreu, on postoji. Zapravo,
moe odabrati izmeu vie tradicionalnih praktinih manevara.
MANEVAR 1 Merenje vremena
Ova prva tehnika ve je bila pokrivena u jednom od ranijih nastavaka. Smetnja te je odvukla sa fokusiranosti na dah i iznenada
shvata da sanjari o neemu. Trik je u tome da se potpuno izvue
iz toga, kako bi bila u stanju da se sa punom panjom vrati dahu. To
ini tako to odmerava duinu vremena koje si bila odsutna. Nije
to precizno merenje. ne treba ti tana cifra, ve gruba procena. Moe je izraziti u minutima ili poev od nekog dogaaja. Jednostavno
sebi kae: Dobro, bila sam ometena oko dva minuta ili od kada
je pas zalajao ili od kada sam poela da razmiljam o zubaru. Kad
pone da veba ovu tehniku, radie to tako to govori sama sebi.
A kad uvrsti ovu naviku, moe to da ostavi i itava akcija se odvija bez rei i vrlo brzo. itava ideja, podsetnik, jeste da se izvue
iz smetnje i vrati se na dah. A izvlai se iz misli tako to nju samu
naini predmetom istraivanja dovoljno dugo da razabere pribli85

no vreme njezinog trajanja. Sama duina intervala nije bitna. Kad

se jednom oslobodi smetnje, odloi itavu stvar sa strane i nastavi
da posmatra dah. Ne vezuj se za procenjivanje vremena i ne gubi
previe vremena na to.
MANEVAR 2 Duboko disanje
Kad ti je um nemiran i misli podivljaju, esto moe da ponovo
uspostavi sabranost panje sa nekoliko brzih i dubokih udaha i izdaha. Snano udahni i isto tako ga ispusti. Ovim se pojaava oseaj
unutar nozdrva i olakava fokusiranje. Uloi napor volje i malo sile
u svoju panju. Prikuj je za taku fokusa panje i saekaj dok se sama
tu ne ustali.
MANEVAR 3 Brojanje
Brojanje udaha i izdaha je klasina tehnika. Neke kole poduavaju ovo kao svoju primarnu taktiku. Vipassana je koristi kao
pomonu tehniku, za uspostavljanje poremeene panje i za jaanje
koncentracije. Kao to je ranije razmatrano, dah moe brojati na
vie nain. Ali imaj na umu da panju odrava na dahu. Verovatno
e primetiti promenu kad zavri sa brojanjem. Dah se usporava ili
postaje vrlo lak i rafiniran. To je fizioloki signal da je koncentracija
postala ustaljena. Na toj taki dah je toliko lak ili brz ili blag da nisi u
stanju da jasno razlikuje udah od izdaha. ini ti se kao da se stapaju
jedan u drugi. U tom sluaju moe i jedan i drugi brojati kao jedan
ciklus. Nastavi taj proces brojanja, ali samo do pet i onda kreni ispoetka. Kada brojanje postane smetnja, prei na sledei korak. Ostavi
po strani brojeve i zaboravi na pojmove udaha i izdaha. Uroni u istu
oseaj disanja. Udah se stapa sa izdahom. Jedan ciklus se stapa sa
narednim u jedan besprekidni ciklus istog, glatkog toka.
MANEVAR 4 Metod udaha i izdaha
Ovo je jedna alternativa brojanju udaha i izdaha i funkcionie
na sasvim slian nain. Jednostavno usmerite panju na dah i u sebi
svaku fazu oznaite reina: udah... izdah... udah... izdah. Nastavite
ovaj proces sve dok vam vie nisu potrebne ove rei i onda ih odloite sa strane.
86

MANEVAR 5 Ponitavanje jedne misli drugom

Neke misli jednostavno nee da ti izau iz glave. Mi ljudi smo
ba opsesivna bia. To je jedan od naih najveih problema. Skloni
smo da se zablesavimo oko neke stvari kao to su recimo seksualne
fantazije, brige ili ambicije. Hranimo te misli godinama i dajemo im
mnogo prilika da bujaju poigravajui se njima kad god smo dokoni.
A onda, kad sednemo da meditiramo, nareujemo im da se sklone
i ostave nas na miru. Nije ba neko iznenaenje da nas u takvim
situacijama ne sluaju. Uporne misli kao to su te zahtevaju direktan
prilaz, klasini frontalni napad.
Budistika psihologija razvila je naroit sistem klasifikacije.
Umesto da misli dele na dobre i loe, budistiki mislioci ih radije
smatraju korisnim i beskorisnim. Beskorisna misao je ona povezana sa pohlepom, mrnjom i obmanutou. To su misli koje um
najlake pretvara u opsesije. One su beskorisne u smislu da te odvode od cilja osloboenja. Korisne misli, sa druge strane, jesu one povezane sa velikodunou, saoseanjem i mudrou. One su korisne
u smislu da mogu biti iskoriene kao specifini lekovi za beskorisne
misli i tako ti mogu pomoi u napredovanju ka osloboenju.
Ti ne moe da uslovljava osloboenje. Ono nije stanje stvoreno na osnovu misli. Niti moe da uslovljava line kvalitete koje
osloboenje stvara. Misao o dobronamernosti moe podseati na
dobronamernost, ali ona nije to zaista. Ona e se slomiti pod pritiskom. Misli o saoseanju stvaraju samo povrno saoseanje. Otuda,
ove korisne misli te nee same po sebi osloboditi iz klopke. One su
korisne jedino ako se iskoriste kao protivotrov za sve otrove beskorisnih misli. Misli o velikodunosti mogu privremeno neutralisati
pohlepu. One je bace pod tepih dovoljno dugo da svesnost obavi
svoj posao bez ometanja. A onda, kada je svesnost prodrla do korena
ego-procesa, pohlepa isparava i javlja se istinska velikodunost.
Ovaj princip se moe iskoristiti u svakodnevnoj meditaciji.
Ukoliko te mui odreena vrsta opsesije, moe je neutralisati stvarajui njezinu suprotnost. Evo primera: Ako apsolutno mrzi Nikolu
i u mislima ti se neprekidno javlja njegov lik, pokuaj da prema njemu usmeri tok ljubavi i prijateljstva. Verovatno e se osloboditi te
mentalne slike koja te je proganjala. I tada e moi da nastavi sa
meditacijom.
87

Meutim, ponekad sama ova taktika ne deluje. Opsesija je jednostavno prevelika. U tom sluaju mora da malo smanji njen pritisak, pre nego to uspe da je izbalansira. Ovo je situacija u kojoj
oseaj krivice, jedna od ovekovih najmunijih emocija, konano
slui svojoj svrsi. Dobro se zagledaj u tu emocionalnu reakciju koje
pokuava da se otrese. Zapravo, prouio je. Uvidi kako te ona navodi da se osea. Vidi ta ona ini od tvog ivota, sree, zdravlja i
odnosa sa drugima. Pokuaj da uvidi kakvom te ini u oima drugih. Pogledaj na koji nain spreava tvoje napredovanje ka osloboenju. Budistiki kanon te zaista podstie da ovo temeljno uradi.
Savetuje ti da oseti isto ono gaenje i ponienje kao da eta okolo
nosei na glavi koveg u kojoj je uginula ivotinja koja se raspada. To
je zaista vredno pravog gaenja. Ovaj korak sam po sebi moe reiti
problem. Ali ako ne, onda jo jednom ostatke opsesije izbalansiraj
generiui njoj suprotnu emociju.
Misli o pohlepi pokrivaju sve povezano sa udnjom, od otvorene lakomosti za materijalnim stvarima, pa sve tamo do suptilne
potrebe da nas potuju kao moralnu osobu. Misli o mrnji kreu se
u rasponu od sitniavosti do ubilake razjarenosti. Obmana pokriva
sve od sanjarenja do stvarnih halucinacija. Velikodunost ponitava pohlepu. Dobronamernost i saoseanje ponitavaju mrnju. Za
svaku od uznemirujuih misli moe pronai protivotrov, samo ako
malo o njoj razmisli.
MANEVAR 6 Podseti se svog cilja
Dogodi se da ti neto padne na pamet, naizgled sluajno. Rei,
izrazi ili cele reenice izrone iz nesvesnog bez nekog vidljivog razloga. Pojave se slike i projure ti kroz glavu. I to moe biti nekad
sasvim uznemirujue iskustvo. Um izgleda kao zastava koja lepra
na vetru. Juri napred-nazad nalik talasima to udaraju o obalu. I
esto, u takvim trenucima, dovoljno je podsetiti se zato si ovde.
Moe sama sebi rei: Ne sedim ovde da bih straila vreme na ove
misli. Ja sam ovde da bih um fokusirala na dah, koji je univerzalan
i zajedniki svim ivim biima. Ponekad e ti se um smiriti i pre
nego to zavri ovaj monolog. U drugim prilikama e moda morati da ga ponovi nekoliko puta pre nego to uspe da fokus ponovo
zadri na dahu.
88

Ove tehnike moe koristiti pojedinano ili u kombinaciji sa nekom od ostalih. Kada se na pravi nain primene, one ine jedan vrlo
efikasan arsenal sa bitku koju treba da dobije protiv majmunskog
uma.

89

Poglavlje 12

KAKO IZAI NA KRAJ

SA RAZNIM SMETNJAMA (II)

tako, sela si da meditira. Sve ide ne moe biti bolje. Telo se potpuno umirilo i um je sasvim miran. Jednostavno, kao klizi zajedno
sa tokom disanja, udah, izdah, udah, izdah... smirena, vedra, skoncentrisana. Sve je savreno. A onda, potpuno neoekivano, neto
potpuno drugaije pojavi se u tvom umu: Eh, da mi je sada jedan
sladoled. To je, oigledno, smetnja. To nije ono to bi trebalo da
radi. Uoava to i vraa sebe natrag na dah, natrag u onaj mirni
tok, udah, izdah, udah... A onda opet: Jesam li platila raun za ovaj
mesec?Jo jedna smetnja. Uoava i ovu i gura sebe natrag, tamo
gde si bila: udah, izdah, udah, izdah... Poeo je da se prikazuj onaj
novi film. Moda bi mogla da odem u utorak da ga pogledam. Ne,
ne u utorak, eka me mnogo posla u sredu. etvrtak je bolji... Jo
jedna smetnja. Izvlai se iz nje i vraa se na dah, samo to nikada
do njega ne stie, jer ti pre toga taj glas u glavi govori: Kako me
bole lea! I tako u krug. Bez prestanka, smetnja za smetnjom, kao
da im nema kraja.
Kakva muka. Ali zapravo je sve u tome. Ova ometanja su u stvari jako vana. I klju je da naui kako prema njima da se odnosi. Da
naui da ih primeti, ali da njima ne bude zarobljena. Upravo zato
smo ovde. To lutanje u mislima je svakako neprijatno. Ali je to i normalan nain funkcionisanja naeg uma. Ne razmiljaj o njemu kao
o neprijatelju. I ako eli da menja neto, prvo to treba da uradi je
da ga vidi onakvog kakvo jeste.
Kada prvi put sedne da bi se skoncentrisala na dah, zaprepastie te koliko je tvoj up neprekidno u pokretu. Skae na sve strane.
Propinje i rita. Lovi sopstveni rep. Blebee. Razmilja. Fantazira i sanja budan. Nemoj se zbog toga deprimirati. Sve je to prirodno. Kada
91

ti um odluta sa predmeta meditacije, samo paljivo posmatraj to to

ga je omelo.
Kada govorimo o smetnjama u meditaciji uvida, tada govorimo
zapravo o svakoj onoj preokupaciji koja je panju odvukla od daha.
I ovim se postavlja novo, vano pravilo za tvoju meditaciju. Kada
se pojavi bilo kakvo mentalno stanje dovoljno snano da te odvue
od objekta meditacije, na kratko prebaci svoju panju na samu tu
smetnju. Naini od nje privremeni objekat meditacije. Ovde obrati
panju na re privremeni. Ona je vrlo vana. Ne savetujem ti da u
sred vebe menja tehniku. Ne oekuje s eod tebe da svake tri sekunde uvodi novi objekat meditacije. Dah e uvek biti tvoj primarni
fokus. Panju preusmerava na smetnju tek toliko dugo koliko je dovoljno da uoi njezine specifine karakteristike. ta je ona? Koliko
je snana? I koliko dugo traje?
im si u sebi odgovorila na ova pitanja, zavrila si istraivanje smetnje i vraa panju na dah. I ovde obrati panju na izraz u
sebi. Ova pitanja nisu poziv na novo mentalno naklapanje. Ono bi
te odvelo u pogrenom smeru, ka jo vie razmiljanja. A zapravo
elim da se udalji od razmiljanja, a priblii direktnom, nemom
i nepojmovnom iskustvu disanja. Ova pitanja su sainjena tako da
te oslobode smetnje i daju ti uvid u njezinu prirodu, a ne da se jo
dublje u nju zaglibi. Uz njihovu pomo postae osetljivija za ono
to te ometa i time e se toga lake i osloboditi a sve u isto vreme.
Evo problema: Kada se smetnja ili bilo kakvo mentalno stanje
javi u umu, ono je prvo niklo u podsvesti. I odmah sledeeg trenutka
pojavljuje se i u svesti. Ali taj deli sekunde je vrlo vaan, jer je dovoljan da se javi i vezivanje. Vezivanje se odigrava skoro momentalno i
to ve na nivou nesvesnog. Tako da kada to vezivanje stigne do nivoa
svesnog prepoznavanja, ve smo poeli njime zarobljeni. I sasvim je
prirodno da jednostavno nastavimo taj proces, sve se vie zaglibljujui u smetnju kako nastavljamo da je posmatramo. U tom trenutku
ve mislimo misao, umesto da je posmatramo sa golom panjom.
itav ovaj sled odigrava se u trenutku. I tako imamo problem. Kada
postanemo svesni smetnje, mi smo u velikoj meri ve njome obuzeti.
Naa tri pitanja: ta je to?, Koliko je snano? I koliko dugo traje?
jesu jedan mudar lek za ovu posebnu boljku. Da bismo na ta pitanja
odgovorili, moramo utvrditi kvalitet te konkretne smetnje. A da bi92

smo to uradili, moramo se od nje odvojiti i posmatrati je objektivno.

Moramo prestati da mislimo misao ili oseamo oseaj, kako bi ga
posmatrali kao objekat ispitivanja Ve sam taj proces jeste jedna veba u sabranosti panje, u neukljuenoj, odvojenoj svesnosti. Tako je
stisak smetnje olabavljen i naa panja ponovo kontrolie stvar. Na
ovoj taki, panja ini blagi prelaz ka svojoj primarnoj taki fokusa,
dakle vraamo se na dah.
Kada pone da veba ovu tehniku, verovatno e morati da
je radi uz pomo rei. Postavljae sebi pitanja verbalno i odgovor
e formulisati verbalno. Meutim, nee dugo trebati da shvati da
ti rei i nisu potrebne. kada jednom kod sebe stvori naviku, jednostavno registruje smetnju, registruje njezine karakteristike i vraa
se disanju. itav taj proces postaje potpuno nepojmovni i vrlo brz.
Ta smetnja moe biti bilo ta: zvuk, oseaj, emocija, fantazija, bilo
ta. I ta god da je, ne pokuavaj da ga potisne. Ne pokuavaj da ga
na silu izbaci iz svog uma. Nema potrebe da to radi. Samo ga paljivo posmatraj. Bez rei istrauj tu smetnju i ona e sama od sebe
proi. I otkrie kako ti panja bez napora prelazi natrag na dah. I
ne osuuj sebe zato to si bila pometena. Smetnje su prirodna stvar.
Dou i prou.
I pored ovog mudrog saveta, ti e ipak sebe osuivati. I to je
prirodno. tada samo posmatraj taj proces osuivanja kao jo jednu
smetnju i potom se vrati dahu.
Posmatraj sled dogaaja: Disanje. Disanje. Javlja se ometajua
misao. Usled nje nastaje i frustracija. Prebacuje sebi za to to ti je
panja poremeena. Uoava to samoprebacivanje. Vraa se dahu.
Disanje. Disanje. To je jedan zaista vrlo prirodan ciklus, koji se odvija sam od sebe ako sve radi kako treba. itav trik je, naravno, u
strpljenju. Ako si u stanju da naui da posmatra ova ometanja a da
se u njih ne uplete, onda je sve vrlo lako. Samo proklizi kroz smetnju i panja ti se vraa lako vraa na dah. Naravno, isto ta smetnja
moe ponovo iskrsnuti ve narednog trenutka. Ako se to dogodi,
posmatraj to sa panjom. Ako ima posla sa nekim starim, duboko
ukorenjenim obrascem miljenja, to sve moe potrajati, ponekad i
godinama. Ne uzbuuj se. I to je prirodno. Samo promatraj smetnju
i onda se vrati na dah. Ne bori se sa tim mislima koje te ometaju. Ne
upinji se i ne bori se. I najmanji deli energije koji uloi u taj otpor
93

ide direktno u taj misaoni kompleks i ini ga jo jaim. Dakle, ne

pokuavaj da te misli silom izbaci iz glave. To je borba u kojoj si
osuena na poraz. Samo paljivo i uporno posmatraj smetnju i ona
e na kraju uminuti. To je vrlo udno, ali to vie gole panje posveuje svojim smetnjama, to slabije one postaju. Osmatraj ih dovoljno
dugo i dovoljno esto uz pomo gole panje, bez uplitanja, i nestae
zauvek. Bori se sa njima i odmah jaaju.
Sabranost panje jeste funkcija koja razoruava smetnje, na slian nain kao to ekspert za eksploziv demontira bombu. Slabe smetnje se razoruavaju ve na prvi pogled. Obasjaj ih svetlom svesnosti
i odmah ispare, da se nikada vie ne vrate. Duboko ukorenjeni, esto
ponavljani obrasci misli zahtevaju konstantnu sabranost, koju treba
primenjivati onoliko puta koliko je to potrebno da bi pritisak popustio. Smetnje su zaista tigrovi od papira. One same po sebi nemaju
snagu. Potrebno im je da ih stalno hrani ili umiru. Ako odbije da ih
hrani svojim strahom, besom i pohlepom, one blede.
Sabranost panje najvaniji deo meditacije. To je glavna stvar
koju pokuava da razvije. Sve u svemu, zaista uopte nema potrebe
da se bori protiv ometanja. Kljuna stvar je da bude svesna onoga
to se dogaa, a ne da kontrolie to to se dogaa. I zapamti, tvoj
alat je koncentracija. Ona je u sprezi sa golom panjom. Sa stanovita sabranosti, zapravo i ne postoji takva stvar kao to je smetnja. ta
god da se javi u umu, gleda na to kao na jo jednu priliku da neguje
sabranost. Dah, zapamti, jeste proizvoljno odabrana taka fokusa i
koristi je kao primarni objekat panje. Smetnje se koriste kao sekundarni objekti panje. One su svakako isto toliko deo stvarnosti
kao i dah. Zapravo nije mnogo bitno ta je objekat panje. Moe biti
svesna daha, a moe biti svesna i neke smetnje. Moe biti svesna
injenice da ti je um miran, a koncentracija jaka, kao to moe biti
svesna i injenice da ti je koncentracija u fronclama, a um u potpunoj konfuziji. Sve je to sabranost panje. Samo je odravaj i iz toga e
na kraju proizai koncentracija.
Cilj meditacije nije da se skoncentrie na dah, bez prekida, zauvek. To bi samo po sebi bio potpuno besmislen cilj. Svrha meditacije
nije da postigne savreno miran i vedar um. Iako je to divno stanje, ono samo po sebi ne vodi do osloboenja. Cilj meditacije jeste
da dostigne neprekidnu svesnost. Svesnost i samo svesnost donosi
probuenje.
94

Ometanja dolaze u svim veliinama, oblicima i ukusima. Budistika filozofija ih je organizovala u nekoliko kategorija. Jedna od njih
jeste kategorija prepreka. Nazivaju se preprekama zato to blokiraju
tvoj razvoj obe komponente meditacije: svesnosti i koncentracije. I
malo upozorenje kod ovog termina. re prepreka nosi u sebi negativnu konotaciju i zaista su to stanja uma koja elimo da iskorenimo.
To, meutim, ne znai da ih treba potisnuti ili osuivati.
Uzmimo pohlepu kao primer. elimo da izbegnemo produavanja bilo kojeg stanja pohlepe koje se pojavi, poto nastavljanje tog
stanja vodi u vezivanje i patnju. To ne znai da tu misao nastoji da
izgura iz uma kad se pojavi. Jednostavno odbija da je ohrabruje
da u njemu ostane. Doputamo joj da doe i da ode. Kada je prvi put
primetimo uz pomo gole panje, ne prosuujemo je ili vrednujemo.
Samo stanemo pozadi i posmatramo je kako narasta. Ne pomaemo
joj, niti je ometamo, ne uputamo se u dijalog sa njom. Tako ona
ostaje dokle treba da ostane. I o njoj uimo koliko god je mogue dokle je tu. Posmatramo ta to pohlepa radi. Posmatramo kakve
nam probleme stvara i kako optereuje i druge. Uoavamo kako nas
neprekidno dri nezadovoljnima, zauvek u stanju neispunjenih oekivanja. Zahvaljujui ovom iskustvu iz prve ruke, intuitivno osea
da pohlepa i nije najbolji nain da vodi svoj ivot. I u tom saznanju
nema bilo kakve teorije, ve isto iskustvo.
Sa svakom od prepreka na koje naie nosi se na isti nain. I
sada emo ih ovde razmotriti jednu po jednu.
udnja: Pretpostavimo da ti je tokom meditacije panju odvuklo neko prijatno iskustvo. To moe biti matanje o neem primamljivom ili misao pokrenuta tatinom. Moe biti oseaj sopstvene
vanosti. Moe biti misao ljubavi ili pak fiziko oseanje blaenstva
koje dolazi od samog doivljaja meditacije. ta god da je, iza njega
sledi stanje udnje da dobije to o emu si matala ili da produi
ono iskustvo koje trenutno ima. Kakva god bila njena priroda, sa
udnjom treba da se ponaa na sledei nain. Uoi misao ili oseaj
dok nadolazi. Uoi mentalno stanje udnje koje ga prati kao sasvim
odvojena stvar. Uoi taan domet ili stepen te udnje. Potom posmatraj koliko dugo traje i trenutak kada na kraju nestaje. Kada si sa
tim zavrila, vrati panju na disanje.
95

Odbojnost: Pretpostavimo da te je uznemirilo neko negativno

iskustvo. To moe biti neto ega se plai ili zbog ega esto brine.
To moe biti oseaj krivice, depresija ili bol. Kakva god bila priroda
oseaja ili misli, ustanovie da je odbacuje od sebe ili potiskuje
tako to se upinje da je izbegne, suprotstavi joj se ili porekne
njeno postojanje. I ovde je postupak u sutini isti. Posmatraj nastajanje misli ili oseaja. Uoi stanje odbacivanja koje za tim dolazi. Odmeri stepen tog odbacivanja. Vidi koliko dugo traje i kada nestaje.
Potom panju vrati na ritam disanja.
Letargija: Letargija se javlja u razliitim stupnjevima i intenzitetima, koji se kreu u rasponu od blage inertnosti do totalne otupelosti. Ovde govorimo o mentalno stanju, ne o fizikom. Pospanost ili
fiziki zamor su neto sasvim drugo i u budistikom sistemu klasifikacije bili bi svrstani u fizike oseaje. Mentalna letargija je blia odbojnosti, utoliko to je to jedan od lukavijih naina uma da izbegne
stvari koje su za njega neprijatne. Letargija je neka vrsta iskljuivanja
mentalnog aparata, guenja ulne i kognitivne aktivnosti. To je jedna
vrsta prinudne gluposti koja se maskira kao pospanost. Sa ovim se
nije lako nositi, poto njezino prisustvo direktno ide nasuprot upotrebe svesnosti. Letargija je skoro potpuna suprotnost svesnosti. Pa
ipak, svesnost je lek i za ovu prepreku i to postupajui na isti nain.
Uoi stanje inertnosti kada se pojavi i uoi njezin domet i intenzitet.
Uoi kada nastaje, koliko dugo traje i kada prolazi. Jedina stvar koja
je karakteristina ovde jeste veliki znaaj koji ima rano detektovanje
ovog fenomena. Mora ga detektovati na samom poetku i smesta
ga zapljusnuti velikom dozom iste svesnosti. Ako mu dopusti da
uhvati koren, njegov rast e verovatno nadjaati tvoju snagu svesnosti. A kad letargija pobedi, posledica je letargian um ili ak moda i
zaspi tokom meditacije.
Nemir: Stanja nespokojstva i zabrinutosti jesu izrazi mentalnog
nemira. Um neprekidno juri unaokolo, odbija da se skrasi na bilo
emu. Mogue je da jednu istu stvar vrti u glavi bez prestanka. Ali
je i tada oseaj nespokojstva dominantna komponenta. Tvoj um jednostavno odbija da se zaustavi. Nalik je zahuktaloj lokomotivi. Lek
za ovo stanje ima isti osnovni obrazac. Uznemirenost podstie nastanak odreenog oseaja u svesti. Moe to nazvati njenim karakterom
96

ili teksturom. Kako god da ga zove, taj oseaj nemira jeste tu kao
jedna karakteristika svesti koju je mogue jasno odrediti. Potrai je
u sebi. Kad si je jednom uoila, uoi koliko je ovladala tobom. Uoi
kako se razvija. Posmatraj koliko dugo traje i vidi kada pone da
slabi i nestaje. Potom panju vrati na dah.
Sumnja: Sumnje stvaraju sasvim specifian oseaj u naoj svesti. Budistiki Kanon za nju pominje vrlo lepo poreenje. Ona je poput oveka koji luta pustinjom i naie na neobeleenu raskrsnicu.
Kojim putem da krene? Nikako ne moe da odlui. I tako on stoji
tu i koleba se. Jedan od najeih oblika u kojem se javlja tokom
meditacije je unutranji dijalog koji se odvija otprilike ovako: ta ja
zapravo radim samo ovako sedei? Hou li uopte imati neke koristi
od ovoga? Ah, pa naravno da hou Ovo je dobro za mene. U knjizi
tako pie. Ali ovo je bez veze. Samo gubim vreme. Ne, neu odustati.
Rekla sam da u to uraditi i uradiu. Je li ovo samo moj inat? Ne
znam. Jednostavno ne znam. Ne uleu u ovu zamku. To je samo jo
jedna od prepreka. Jo jedna od dimnih zavesa koju pravi um, da bi
te spreio da postane svesna onoga to se dogaa. Da bi se nosila sa
sumnjom, samo postani svesna tog mentalnog stanja kolebanja kao
jednog objekta koji istrauje. Ne daj da te ono zarobi. Izai iz njega i
pogledaj ga. Vidi koliko je jako. Vidi kad se javlja i koliko dugo traje.
Zatim ga posmatraj kako slabi i vrati se na disanje.
Ovo je opti obrazac koji e koristiti kod bilo kakve smetnje da
se javi. Pod smetnjom, zapamti, podrazumevamo bilo koje mentalno
stanje koje se javi u umu i ometa meditaciju. Neke od njih su vrlo
suptilne. Korisno je nabrojati neke od mogunosti. Negativna stanja
je relativno lako uoiti: nesigurnost, strah, bes, depresija, uznemirenost i frustracija.
udnje i elje je malo tee primetiti, zato to one mogu da se
odnose na stvari koje obino smatramo povoljnim ili plemenitim.
Moe osetiti elju da sebe usavri. Moe osetiti udnju da poseduje to vie vrline. ak moe razviti vezanost za stanje blaenstva
koje oseti tokom meditacije. Pomalo je teko odvojiti se od takvih
altruistikih oseanja. Ali, na kraju, i ona se esto svode na pohlepu,
na e za zadovoljstvom, na jedan malo sofisticiraniji nain da um
izbegne realnost sadanjeg trenutka.
97

Najkomplikovanija od svega. meutim, jesu ona istinski pozitivna mentalna stanja koja se i neprimetno uunjaju u tvoju meditaciju. Srea, mir, unutranje spokojstvo, saoseanje i samilost za sva
bia ovog sveta. Ta mentalna stanja su tako slatka i tako dobronamerna da jedva da se usuuje da s ei od njih distancira. Jer ti to
stvara oseaj da si izdala oveanstvo. A nema uopte potrebe da
se tako osea. Ovo ne znai savet da odbaci ovakva stanja uma ili
da postane bezduni robot. Mi samo hoemo da i ta stanja vidimo
onakvim kakva ona jesu. Samo mentalna stanja. I ona dou i prou. Ona nastanu i onda nestanu. Kako nastavlja da meditira, takva
stanja e se javljati sve ee. Trik je ne postati vezana za njih. Samo
svako od njih uoi kako se javlja. Vidi ta je, koliko je jako i koliko
dugo traje. Potom ih posmatraj kako nastavljaju svoj put. Sve je to
vie prolazna predstava tvog mentalnog univerzuma.
Kao to dizanje prolazi kroz faze, isto se dogaa i sa mentalnim
stanjima. Svaki udah ima poetak, sredinu i kraj. Svako mentalno
stanje ima roenje, rast i opadanje. Nastoj da te faze jasno vidi. Meutim, to nije lako. Kao to smo ve primetili, svaka misao ili oseaj
prvo se zainje u nesvesnom delu uma i tek kasnije se die na svesni
nivo. Obino postajemo svesni takvih stvari tek poto su pristigle u
svest i tu se zadrale neko vreme. Zapravo, smetnji postajemo svesni
tek kada je ve oslabio njihov pritisak na nas i one same poele da
nestaju. Tek na toj taki nas iznenadi saznanje da smo bili odlutali negde, sanjarili, fantazirali ili ve negde odlutali. Oigledno da
je ovo suvie kasno u itavom ovom lancu dogaaja. Ovaj fenomen
moemo nazvati hvatanjem lava za rep, a to je jedan ne ba pametan
potez. Slino suoavanju sa opasnom zverkom, moramo mentalnim
stanjima prii odnapred. Uz mnogo strpljenja nauiemo da da ih
prepoznamo kako se postepeno uzdiu iz dubljih nivoa naeg svesnog uma.
Poto se mentalna stanja prvo formiraju u nesvesnom, da bi
potpuno pratila nastanak nekog od tih stanja, morala bi da svoju svesnost proiri i na ovo podruje nesvesnog. To je jako teko, jer nisi
u stanju da vidi ta se dogaa tamo dole, barem ne na onaj nain na
koji moe da vidi svesnu misao. Meutim, moe nauiti da oseti
onaj nejasni oseaj komeanja koji je neka vrsta najave onoga to se
iza brda valja. To naravno dolazi sa vebanjem i ta sposobnost je jo
98

jedan rezultat dubokog mira koncentracije. Koncentracija zapravo

usporava uzdizanje tih mentalnih stanja i obezbeuje ti vreme da
oseti svako od njih kako se uzdie iz nesvesnog, ak i pre nego to
ih uoi u polju svesnosti. Koncentracija ti pomae da svoju svesnost
proiri i na tu uskomeanu tamu iz koje misao i oseanja izranjaju.
Kako produbljuje mo koncentracije, stie i sposobnost da
vidi misli i oseaje kako se uzdiu lagano, nalik mehuriima, svaki
sam za sebe i sa prostorom izmeu njih. Oni bujaju kao da ih na
filmu gleda u slow motion-u. Zadre se u svesti neko vreme i onda
odplutaju dalje.
Ovakva primena svesnosti na mentalna stanja jeste jedna precizna operacija. Ovo naroito vai za oseaje ili emocije, jer vrlo lako
dodajemo jo neto onome to je ve tu. A isto je tako lako ne posvetiti tome dovoljno panje, osetiti ga delimino, ali ne do kraja. Ideal
kojem teimo jeste da doivimo svako mentalno stanje do kraja, potpuno, onakvo kakvo jeste, ne dodajui mu bilo ta, niti proputajui.
Uzmimo kao primer bol u nozi. Tu je re zapravo o istom oseaju.
On se neprekidno menja, nikada nije iz trenutka isti. Pomera se sa
jednog mesta na drugi i njegov intenzitet jaa i slabi. Bol nije nikakva stvar. On je jedan dogaaj. I ne bi na njega trebalo stavljati bilo
kakvu etiketu, vezivati za njega neki pojam. ista, niim neometana
svesnost ovog dogaaja doivie ga jednostavno kao obrazac proticanja energije i nita vie. Nikakva misao, niti odbacivanje. Samo
energija.
Ve vrlo rano u svom vebanju trebalo bi da promisli o svojim
pretpostavkama koje stoje u osnovi malopre pomenutog etiketiranja, konceptualizacije. Veinu nas je u koli dobijala dobre ocene
zbog sposobnosti da logiki baratamo mentalnim fenomenima ili
pojmovima. Svoju karijeru, dobar deo uspeha u svakodnevnom ivotu, skladne odnosi sa drugim ljudima mi vidimo najveim delom
kao rezultat svoje sposobnosti da manipuliemo pojmovima. Meutim, pri razvijanju svesnosti mi privremeno obustavljamo taj proces
konceptualizacije i fokusiramo se na istu prirodu mentalnih pojava.
Tokom meditacije nastojimo da doivimo un ba pred-konceptualnom nivou. Ali ljudski um takve situacije opet konceptualizuje kao
bolne. I onda sebe uhvati kako o tome razmilja kao o bolu. To je
jedan pojam. To je etiketa, neto to je dodato samo oseaju. I onda
99

nastavlja da gradi mentalnu sliku, predstavu bola, vidi njegov

oblik. Moda zamilja konturu noge i na njoj bolno mesto oznaeno nekom jarkom bojom. To je vrlo kreativno i strano zabavno,
ali ne i ono to mi elimo. To su sve pojmovi stavljeni povrh ive
stvarnosti. I onda e najverovatnije poeti da razmilja: Ja oseam
bol u nozi. A to ja jeste pojam. To je jedan dodatak u odnosu na
isto iskustvo.
Kada u itav ovaj proces ukljui to ja, tada gradi pojmovni
jaz izmeu stvarnost i svesnosti koja posmatra tu stvarnost. Misli
kao to su ja ili moje nemaju mesta u direktnoj svesnosti. One
su suvian dodatak i to vrlo nezgodan. Kada u itavu sliku unese
to ja, to znai da se identifikuje sa tim bolom. Samo mu dodaje
na znaaju. Ako iz itave operacije izostavi ja, bol nije bolan. To
je samo erupcija iste energije. ak moe biti i lep. Ako se ipak u
tom iskustvu bola ili bilo kojem drugom oseaju pojavi to ja, tada
ga samo sa punom panjom posmatraj. Primeni golu panju na taj
fenomen svog poistoveivanja sa bolom.
Opta ideja je, meutim, krajnje jednostavna. eli da zaista vidi svaku senzaciju, bilo da je bol, blaenstvo ili dosada. eli da tu
stvar doivi do kraja u njenom prirodnom i neizmenjenom obliku.
A do toga vodi samo jedan put. Mora imati vrlo precizan tajming.
Svesnost mora precizno uskladiti sa nastankom te senzacije. Ako
je ulovi tek malo kasnije, proputa poetak. Nee je sagledati u
celini. Ako ostane okrenut nekoj senzaciji i poto je ona otila svojim putem, tada ti vie ne gleda stvarnost, ve seanja. Sama stvar
je nestala i drei se jo uvek tog seanja zapravo proputa da uoi nastanak sledee senzacije. Sve ovo je jedna delikatna operacija.
Mota neprekidno da krstari upravo ovde, u sadanjem trenutku,
presreui stvari i doputajui im da ode kada za to doe vreme, a
sve to bez ikakvog oklevanja. Sve to zahteva vrlo blag dodir, ne grevito stezanje. Tvoj odnos prema senzaciji nikada ne treba da bude
odnos prema prolosti ili budunosti, ve prema tom jednostavnom
i neposrednom sada.
ovekov um nastoji da svaku pojavu prevede u pojmove i tokom
evolucije stvorio je vrlo otroumnih naina za to. I najjednostavniji
oseaj pokrenue itavu bujicu pojmovnog razmiljanja, samo ako
to dopustite umu. Uzmimo na primer ulo sluha. Sedi u meditaciji i
100

nekom u susednoj prostoriji ispadne tanjir iz ruku i razlupa se o pod.

Taj zvuk stie do tvog uha. Istog trenutka ti vidi sliku te prostorije.
Verovatno vidi i tu osobu kako joj tanjir ispada iz ruku. Ako je to
za tebe poznato okruenje, recimo u sopstvenoj si kui, verovatno
e u glavi imati film u 3 dimenzije i u tehnikoloru te osobe i njezine
nezgode. itava ta epizoda se istog trenutka odvija u tvojoj svesti.
Iz tvog podsvesnog iskae tako ivopisna i uverljiva da ti sve drugo
ukloni iz vidnog polja. A ta se dogodilo sa izvornom senzacijom,
istim iskustvom sluanja? Izgubila se u itavoj toj gunguli, potpuno
preplavljena i zaboravljena. Tako smo zaboravili na stvarnost. I uli
u svet fantazije.
Evo jo jednog primera: Sedi u meditaciji i zvuk dopre do tvog
uha. To je neki neodreeni zvuk, neka vrsta utanja, koja bi mogla biti bilo ta. I ono to se zatim dogaa je verovatno neto slino
ovome. ta je to? Ko je to? Odakle dolazi taj zvuk? Koliko je daleko
od mene? Je li opasno? I tako dalje u beskraj, bez odgovora, ali sa
raznim plodovima mate. Konceptualizacija je jedan vrlo lukav protivnik. On se uunja u tvoje iskustvo i jednostavno ga preotme. Kada
tokom meditacije uje neki zvuk, obrati panju na samo iskustvo
sluanja. Samo na to. Ono to se zaista dogaa je toliko jednostavno da moemo lako da ga previdimo i to nam se najee i dogaa.
Zvuni talasi udaraju u bubnu opnu po odreenom, jedinstvenom
obrascu. Ti talasi se pretvaraju u elektrine impulse unutar mozga,
da bih ih svest prepoznala kao odreeni zvuni obrazac. To je sve.
Nema nikakvih slika. Nema filmova u umu. Ni pojmova. Nema
unutranjeg dijaloga. Samo buka. Stvarnost je elegantno jednostavna
i neukraena. Kada uje zvuk, budi svesna samog procesa sluanja.
Sve ostalo je samo galama koju si sama dodala. Odbaci je. Isto ovo
pravilo odnosi se i na svaku drugu senzaciju, svaku emociju, svako iskustvo koje ti se moe dogoditi. Pomno posmatraj sopstveno
iskustvo. Prokopaj kroz slojeve mentalnih trica i kuina i vidi ta je
zapravo ispod svega toga. Bie zapanjena koliko je to na ta naie
jednostavno, ali i prekrasno u isto vreme.
Ima prilika kada te zapljusne vie senzacije u isto vreme. Moda
se javi misao pokrenuta strahom, gr u stomaku, bol u leima i svrab
u levom uvetu, sve u isto vreme. Neka te to ne zbuni. Nemoj da izbezumljeno skae sa jednog na drugo ili stoji paralisana, ne znajui
101

na ta pre da obrati panju. Jedna od tih senzacija e biti najjaa.

Samo se otvori i najistrajniji od ovih fenomena e se probiti i zatraiti tvoju panju. Posveti mu panju taman dovoljno dugo da uoi
kako slabi i nestaje. Potom se vrati na disanje. Ako se pojavi neto
drugo, pusta ga da ti prie. Kada i ono proe, vrati se na dah.
Ovaj proces, meutim, moe imati i svoju drugu krajnost. Nemoj sedeti i ekati da vidi koja je sledea stvar koje e postati svesna. Svoju panju dri na disanju sve dok se neto ne probije kroz nju
i povue je na drugu stranu. Kad oseti da se to dogaa, ne opiri se.
Dopusti da tvoja panja prirodno potee ka tome to ju je povuklo i
dri je na njemu dok ta smetnja ne ispari. Onda s evrati na poetnu
poziciju, a to je dah. Ne tragaj dalje za drugim fizikim i mentalnim
fenomenima. Samo se vrati disanju. Pusti njih neka oni dou k tebi.
Bie situacija, naravno, kad e potpuno odlutati. ak i posle dugog
vebanja uhvati sebe iznenada kako se budi, shvatajui da si ve
neko vreme svuda drugde samo ne tu gde je tvoje telo. Neka te to ne
obeshrabri. Priznaj sebi ta se dogodilo i zaustavi se opet na dahu.
Neka nijednog razloga za bilo kakvu negativnu reakciju. Ve i samo
uvianje da si bila odlutala je hvale vredan korak i znak da si ponovo
uspostavila svesnost. Pa zato bi onda sebe kritikovala? Jer ovo i jeste
vebanje iste svesnosti.
Svesnost se razvija vebanjem svesnosti. To je isto kao kod vebanja miia. Svaki put kad ih veba, oni malo porastu. Malo su jai.
Isto tako, kad god se trgne i shvati da si odlutala, to znai da jo
malo popravila svoju snagu svesnosti. To znai da si pobedila. I vrati
se dahu bez ikakvog oseanja krivice. Meutim, taj oseaj krivice je
neto to si u sebi razvila uslovljavanjem i on se dugo moe javljati
ali shvati da je i on samo jedna mentalna navika. Ako osea da si
sve vie frustrirana svojim navodnim neuspesima u meditaciji, ako
se oseti obeshrabrenom ili sama sebi prebacuje, samo to posmatraj
sa golom panjom. Jer i to sve je samo jo jedna stvar koja ti odvlai
panju i nita vie. Pa posveti joj malo panje i posmatraj kako vremenom slabi, te se vrati na dah.
Pravila koja su upravo ovde izloili mogu se i treba da ih primenio dosledno na sva svoja mentalna stanja. Uskoro e se uveriti da je
ovo jedno krajnje okrutno uputstvo. Re je o najteem zadatku koji
e ikada imati pred sobom. Otkrie da si spremna da ovu tehniku
102

primeni na jedan deo svojih iskustava, ali da ti izgleda potpuno nemogue da je upotrebi kada su u pitanju neki drugi delovi.
Meditacija pomalo lii na neku vrstu mentalne kiseline. Ona
lagano razgradi sve na ta je nanesemo. Mi ljudi smo vrlo neobina bia. Volimo ukus odreenih otrova i uporno nastavljamo da ih
jedemo i onda kad nas ubijaju. One misli za koje smo vezani jesu
otrovi. Tako e otkriti da si vrlo marljiva u otkopavanju nekih ve
davno zaboravljenih, dok se neke druge ne usuuje ni da dirne.
Takvi smo mi ljudi.
Vipassana meditacija nije nikakva igra. Jasna svesnost vie je od
neke razbibrige. Ona jeste put nagore i to dalje iz ivog blata u kojem smo se svi zaglibili, iz movare naih udnji i mrnji. Relativno
je lako primeniti svesnost na one nezgodnije vidove svoje linosti. I
kada jednom sopstvenim oima vidi kako strah ili depresija isparavaju pod vrelim, intenzivnim snopom svesnosti, poelee da to pre
ponovi taj proces. Takva su neprijatna mentalna stanja. Bole nas. I
eli da se oslobodi takvih stvari, zato to te uznemiravaju. Daleko
je tei zadatak primeniti isti ovaj proces na ona mentalna stanja koja
su ti prijatna i smatra ih vrednim da ih neguje, kao to su patriotizam, roditeljska brinost ili istinska ljubav. Ali i to je podjednako
vano. Pozitivne vezanosti te dre zaglibljenu podjednako efikasno
kao i negativne vezanosti. Ako marljivo veba vipassana meditaciju,
moe se izdii iznad tog gliba dovoljno visoko da bude u stanju da
die makar malo lake . Vipassana meditacija jeste put ka nirvani.
I sudei po reima onih koji su daleko odmakli ka tom uzvienom
cilju, svaki napor uloen u tom pravcu zaista se isplati.

103

Poglavlje 13

SVESNOST (sati)

vesnost je prevod pali rei sati. Sati oznaava aktivnost. A ta tano? Na ovo nema preciznog odgovora, barem ne verbalni. Rei
su pronalazak simbolikog nivoa uma i one opisuju realnosti kojima
se bavi simboliko miljenje. Svesnost je pred-simbolika. Ona nije
okovana logikom. Pa ipak, svesnost se moe iskusiti prilino lako
i moe se opisati, sve dok ima na umu da su rei tek prst koji
pokazuje ka Mesecu. One nisu i sam Mesec. Stvarno iskustvo lei
izvan rei i iznad simbola. Svesnost se moe opisati potpuno razliitim terminima od onih koji e biti upotrebljeni ovde i svaki od tih
opisa ipak moe biti taan.
Svesnost jeste suptilni proces koji koristi i u ovom trenutku.
injenica d ataj proces lei izvan rei ne ini ga nestvarnim upravo
obrnuto. Svesnost jeste upravo ona stvarnost na osnovu koje nastaju
te rei i rei koje za njom slede samo su bleda senka te stvarnosti.
Dakle, vano je razumeti da sve to ovde sledi jeste analogija. Ono
ne moe stii biti mnogo dalje od verbalne logike. Ali ti moe da je
iskusi. Tehnika meditacije nazvana vipassana (uvid), koju je uveo
Buda pre nekih dvadeset pet vekova, jeste skup mentalnih aktivnosti
sa specifinim ciljem da se doivi stanje neprekinute svesnosti.
Kada prvi put postane svesna neega, prvo postoji jedno prolazno stanje iste svesnosti, pre nego to pone da konceptualizuje
tu stvar, pre nego to je identifikuje. Obino, to stanje je vrlo kratko. Ono je deli sekunde u kojem pogled fokusira na neku stvar, u
kojem svoj um fokusira na nju, neposredno pre nego to je objetivizuje, na nju nalepi etiketu i odvoji je od ostataka egzistencije.
Ono se dogaa upravo pre nego to o toj stvari pone da razmilja
pre nego to tvoj uma kae: Ovo je stolica. Taj tanani, meko fokusirani trenutak jeste svesnost. U tom deliu sekunde stvar doiv105

ljava kao ne-stvar. To je trenutak istog iskustva, koje je u vezi sa

ostatkom stvarnosti, a ne odvojeno od nje. Svesnost je vrlo slina
onome to vidi svojim perifernim pogledom, nasuprot onome na
to je taj pogled fokusiran. Pa ipak, taj momenat meke, nefokusirane svesnosti sadri jednu vrlo duboku vrstu znanja, koja se gubi
im fokusira svoj um i njegov objekat objektivizuje u neku stvar. U
procesu uobiajene percepcije, faza iste svesnosti je toliko kratka da
je skoro neprimetna. Razvili smo naviku da svoju panju straimo
na sve preostale korake, fokusirajui se na percepciju, prepoznavanje
te percepcije, njeno imenovanje i, najvie, upetljavanje u beskrajni
niz simbolikog miljenja o njoj. A onaj izvorni momenat svesnost
je proleteo. Zato je svrha vipassana meditacije da nas osposobi da
produimo taj trenutak svesnosti.
Kada, koristei pravu tehniku, uspe da produi period svesnosti, otkriva koliko je to iskustvo duboko i sve to menja itav tvoj
pogled na svet oko sebe. Meutim, to stanje percepcije treba nauiti
i za to je potrebno redovno vebanje. Kada jednom naui tehniku,
otkrivae da svesnost poseduje mnoge zanimljive vidove.
KARAKTERISTIKE SVESNOSTI
Svesnost je misao-ogledalo. Ona odraava samo ono to se deava u
ovom trenutku i to upravo onako kako se deava. Bez ikakvih predubeenja.
Svesnost je posmatranje bez komentarisanja. Ona je ta sposobnost uma da posmatra, a da ne kritikuje. Uz pomo ovakve sposobnosti vidimo stvari bez ikakvog filtera osuivanja ili odbacivanja.
Nita nas ne iznenauje. Negujemo izbalansirano interesovanje za
stvari tano onakve kakve su u svom prirodnom stanju. Ne donosimo bilo kakve odluke, ne zauzimamo stavove. Samo posmatramo.
Obratite panju da kada ovo kaemo imamo na umu da meditant
svoja iskustva posmatra upravo na onaj nain kao to naunik posmatra neki predmet pod mikroskopom, bez ikakvih unapred izvedenih zakljuaka, ve se trudi da taj predmet vidi tano onakvim
kakav jeste. Na isti nain nain meditant uoava prolaznost, nedovoljnost i bezlinost.
Psiholoki je nemogue za nas da objektivno posmatramo ono
to se odigrava u nama ukoliko u isto vreme ne prihvatimo dogaa106

nje razliitih stanja u naem umu. Da bismo posmatrali sopstveni

strah, moramo prihvatiti injenicu da se bojimo. Ne moemo istraivati svoju depresiju bez njenog potpunog prihvatanja. Isto vai za
nervozu i uznemirenost, frustraciju i sva druga neprijatna emocionalna stanja. Ne moe neto do kraja istraiti ako si zauzeta njegovim poricanjem. kakvo god iskustvo da nas zadesi, svesnost ga samo
prihvata. Ono je jednostavno samo jo jedna injenica ivota, samo
jo jedna stvar koje treba biti svestan. Nema gordosti, nema stida,
nita lino nije na kocki to to je tu, tu je.
Svesnost je jedno nepristrasno motrenje. Ono ne bira jednu ili
drugu stranu. Ono se ne lepi za to to vidi. Samo ga opaa. Svesnost
ne postaje opinjena dobrim mentalnim stanjima. Ona ne pokuava da gurne pod tepih loa mentalna stanja. Nema vezivanja za
prijatno, ni beanja od neprijatnog. Svesnost sve doivljaje smatra
ravnopravnim, sve misli smatra ravnopravnim, sve oseaje smatra
ravnopravnim. Nita nije potisnuto. Nita nije istaknuto. Svesnost
nema favorite.
Svesnost je ne-pojmovna. Nazivaju je i gola panja. Ona nije
razmiljanje. Ona se ne uplie u misli i pojmove. Ne zabavlja se idejama, ocenama ili seanjima. Ona samo gleda. Svesnost registruje
doivljaje, ali ih ne uporeuje meusobno. Ne stavlja etikete na njih,
niti ih kategorizuje. Ona ih sve posmatra kao da se dogaaju po prvi
put u ivotu. Nije analiza zasnovana na promiljanju i seanju. Pre je
direktno i neposredno iskustvo, ta god da se dogaa, bez posredovanja misli. Unutar toka percepcije ona dolazi pre misli.
Svesnost je svesna sadanjeg trenutka. Dogaa se u ovde i sada.
Motrenje onoga to se upravo ovde dogaa, u sadanjosti. I zauvek
ostaje u sadanjem trenutku, veno na vrhu tog neprekidnog talasa
vremena koje prolazi. Ako se seti svog uitelja iz drugog razreda, to
je seanje. Kada zatim postane svesna da se sea uitelja iz drugog
razreda, to je svesnost. Ako zatim konceptualizuje itav ovaj proces
i sama sebi kae: Ah, seam se, to je razmiljanje.
Svesnost je ne-egoistina budnost. Odigrava se bez samoreferencija. Uz pomo svesnosti vidimo sve pojave bez oslanjanja na
pojmove kao to su ja i moje. Na primer, pretpostavimo da se
u tvojoj levoj nozi javi bol. Uobiajena svest bi rekla: Imam bol.
Koristei svesnost, mogue je da samo registrujemo taj oseaj kao
107

oseaj. Ne moramo da dodajemo jo taj dodatni pojam ja. Svesnost

nas zaustavlja da bilo ta dodajemo tom oseaju ili da od njega oduzimamo. Nita ne ulepavamo. Nita ne istiemo. Samo posmatramo
tano ono to je pred nama bez iskrivljavanja.
Svesnost jeste registrovanje promene. Ona je posmatranje neprekidnog toka iskustva. Ona je posmatranje stvari kako se menjaju.
Ona je vienje roenja, rasta i zrelosti svih pojava. Ona je posmatranje tih pojava kako propadaju i umiru. Svesnost je posmatranje
stvari iz trenutka u trenutak, neprekidno. Ona je posmatranje svih
fenomena fizikih, mentalnih ili emocionalnih svega onoga to u
ovom trenutku zaokuplja na um. Samo se zavalimo i posmatramo
predstavu. Svesnost je motrenje osnovne prirode svakog prolaznog
fenomena. Ona je gledanje stvari kako nastaju i nestaju. Ona je i uoavanje kako se zbog te stvari oseamo i kako na nju reagujemo. Ona
je i zapaanje kako ta stvar utie na druge. U stanju svesnosti mi smo
nepristrasni posmatra, iji je jedini posao da neprekidno registruje
predstavu koja se odvija u naem unutranjem univerzumu. Molim
vas da dobro zapamtite ovu poslednju reenicu. Kada smo svesni,
posmatramo univerzum u sebi. Meditant koji razvija sposobnost
svesnosti nije zainteresovan za spoljanji svet. On jeste u njemu, ali
kod meditacije polje naeg prouavanja je sopstveno iskustvo, sopstvene misli, oseanja i opaanja. U meditaciji mi smo sami svoja
laboratorija. Taj univerzum u nama sadri jedan ogroman fond informacija, koje se sastoje od odraza spoljanjeg sveta ali i mnogo vie
od toga. Prouavanje tog materijala vodi nas do potpune slobode.
Meditacija jeste aktivno posmatranje. Meditant je i uesnik i
posmatra u isto vreme. Ako posmatramo sopstvene emocije ili fizike senzacije, mi ih u isto vreme i oseamo. Svesnost meutim nije
intelektualiziranje. Ona je samo svesnost. Svesnost jeste objektivna,
ali nije gladna i bezoseajna. Ona je budni doivljaj ivota, ivo uee u procesu ivljenja koji se neprekidno odvija.
Svesnost je izuzetno teko definisati reima ne zato to je kompleksna, ve zato to je suvie jednostavna i otvorena. Isti problem
javlja s eu svakoj oblasti ovekovog iskustva. Najosnovniji pojam je
uvek i najtee jasno definisati. Pogledajte u renik i videete jasan
primer. Duge rei obino imaju kratko objanjenje, ali za sasvim
jednostavne rei kao to je ja ili jesam ono je mnogo due. I u
108

fizici funkcije koje je najtee objasniti su one najosnovnije one koje

se tiu fundamentalnih karakteristika kvantne mehanike. Svesnost
je predsimbolika funkcija. Moete se itav dan igrati sa reimasimbolima,a li nikada neete uspeti da je do kraja definiete. Nikada
ne moemo do kraja izraziti njezinu prirodu. Meutim, moemo
rei ta ona jeste.
TRI OSNOVNE AKTIVNOSTI
Postoje tri osnovne aktivnosti svesnosti. Moemo te aktivnosti koristiti kao funkcionalne definicije ovog pojma: (a) svesnost nas podsea na ono to bi trebalo da radimo; (b) ona vidi stvari kakve one zaista jesu i (c) ona vidi pravu prirodu svih pojava. Razmotrimo svaku
od ovih definicija malo podrobnije.
(a) Svesnost nas podsea na ono to bi trebalo da radimo. U
meditaciji ti svoju panju usmerava na jednu stvar. Kada ti um odluta izvan fokusa, svesnost je ta koja te podsea da je um odlutao i
ta bi zapravo trebalo da radi. Svesnost je ta koja um vraa natrag na
objekat meditacije. Sve se ovo deava u trenutku i bez unutranjeg
dijaloga. Svesnost nije razmiljanje. Ponavljano praktikovanje meditacije uspostavlja ovu funkciju kao mentalnu naviku , koja onda traje
tokom ostatka ivota. Ozbiljan meditant primenjuje golu panju sve
vreme, tokom itavog dana, bez obzira da li sedi i meditira ili radi
bilo ta drugo. Ovo je vrlo uzvien ideal kojem oni koji meditiraju
mogu posvetiti godine, ak decenije pre nego to ga dostignu. Naa
navika upetljavanja u misli formirala se godinama i ta navika je vrlo
ilava. Jedini nain da je se oslobodimo jeste da budemo isto toliko
istrajni i u negovanju konstantne svesnosti. Ako postoji svesnost, ti
e primetiti kad si zaglavljena u nekom obrascu starog, naviknutog miljenja. I ve samo to zapaanje omoguuje ti da iskorai iz
tog procesa i oslobodi ga se. Svesnost se potom vraa svom pravom
mestu fokusa. Ako u tom trenutku sedi i meditira, onda e to biti
neki ranije odabrani objekat tvoje meditacije. Ako si izvan perioda
formalne meditacije, onda e to biti ista primena gole panje, isto
zapaanje ta god da se pojavi, bez uplitanja u to -- Ah evo ga opet...
i opet, i opet... i opet.
109

Svesnost je u isto vreme i gola panja i funkcija podseanja samoga sebe da se vratimo stanju gole panje ukoliko smo ga napustili.
Gola panja jeste zapaanje. Ona se ponovo uspostavlja jednostavnim zapaanjem da je nema. im uoite da ne zapaate, tada po definiciji u stvari ve zapaate, te se time vraate na golu panju.
Svesnost stvara jedan karakteristian oseaj u svesti. Ona ima
svoje karakteristino obeleje laka je, jasna, ispunjena energijom.
Poreenja radi, svesna misao je teka, glomazna, izbirljiva. Sa druge
strane, sve su ovo ipak samo rei. I samo e ti sopstveno vebanje
pokazati razliku. Tada e ti na pamet pasti sopstvene rei, a one ovde
upotrebljene se uiniti moda povrnim. Zato ne zaboravi, praksa je
glavna stvar.
(b) Svesnost vidi stvari kakve zaista jesu. Svesnost ne dodaje
nita opaanju i nita od njega ne oduzima. Nita ne iskrivljuje. Zato
je i zovemo golom panjom, jer samo posmatra ta god da se pojavi.
Svesna misao prekriva raznim stvarima naa iskustva, optereuje nas
pojmovima i idejama, gura nas u beskonani vrtlog planova i briga,
strahova i fantazija. Kada si sabrana, ti ne igra tu igru. Samo precizno uoava ono to se javi u umu, zatim uoava ono to se sledee
javi. A to... i ovo... a sada ovo. Sve je to zaista vrlo jednostavno.
(c) Svesnost vidi pravu prirodu svih pojava. Svesnost i samo
svesnost moe zapaziti one tri osnovne karakteristike za koje budizam tvrdi da su najdublje istine postojanja. Na paliju, one se nazivaju
ania (nepostojanost), dukkha (nedovoljnost) i anatta (bezlinost
odsustvo trajnog, nepromenljivog entiteta koji nazivamo dua
ili ja). Ove istine u budistikom uenju nisu predstavljene kao dogme koje treba prihvatiti na osnovu slepog verovanja. Budisti oseaju da su te istine univerzalne i oigledne svakome ko se potrudi da
istrauje na pravi nain. Svesnost jeste metod tog istraivanja. Samo
svesnost ima snagu da otkrije najdublje slojeve stvarnosti koji su dostupni ovekovom posmatranju. Na tom nivou istraivanja, mogue
je da vidimo sledee: (a) sve uslovljene stvari su po svojoj prirodi
prolazne; (b) nijedna stvar u svetu u kojem ivimo ne moe nas trajno, do kraja zadovoljiti; (c) zapravo ne postoji bilo kakvi entiteti koji
su nepromenljivi i trajni, ve umesto njih imamo jedino procese koji
se neprekidno odvijaju.
110

Svesnost radi poput elektronskog mikroskopa. To znai, ona

funkcionie na tako suptilnom nivou da smo zapravo u prilici na direktno opaamo ove injenice, koje sa druge strane za svesni misaoni
proces u najboljem sluaju predstavljaju tek teorijske konstrukcije.
Svesnost vidi nestalni karakter svakog opaanja. Ona vidi prolaznu
prirodu svega to opaamo. Ona dalje vidi sutinski nezadovoljavajui prirodu svake uslovljene stvari. Otuda je jasno da nema smisla
vezivati se za bilo koju od tih prolaznih predstava. I na kraju, svesnost uoava inherentnu bezlinost svih pojava. Ona prepoznaju nain na koji smo proizvoljno odabrali odreeni skup opaaja, odvojili
ih od ostatka neprekidnog toka iskustva i pretvorili ih u pojmove kao
odvojene, trajne entitete. Svesnost zaista vidi sve te stvari. Ona ne
razmilja o njima, ve ih neposredno vidi.
Kada je potpuno razvijena, svesnost ova tri svojstva egzistencije vidi neposredno, istog momenta i bez posredovanja razmiljanja.
Zapravo, sva ova tri kvaliteta koja smo nabrojali su u sutini meusobno povezana i ujedinjena. One u stvarnosti ne postoje kao odvojene stvari. Oni su ist rezultat nae borbe da uzmemo taj krajnje
jednostavan proces koji nazivamo svesnou i izrazimo ga uz pomo
nespretnih i neadekvatnih misli-simbola na svesnom nivou. Svesnost
jeste proces, ali se ona ne odvija u etapama. Ona je holistiki proces
koji se odigrava kao celina; uoi sopstveno pomanjkanje svesnosti ;
i samo to uoavanje rezultira svesnou; a svesnost jeste gola panja;
i gola panja jeste vienje stvari tano onako kakve one jesu, bez
ikakvog iskrivljavanja; a stvari jesu nepostojane (ania), nezadovoljavajue (dukkha) i bezline (anatta). Sve se ovo odigrava unutar
nekoliko trenutaka. Ovo, meutim, ne znai da e istog momenta
dostii oslobaanje (slobodu od svih ljudskih slabosti) kao rezultat
svog prvog trenutka svesnosti. Uenje da ovaj materijal ugradi u
svoj svesni tok ivljenja jeste jedan sasvim drugi proces. I uenje da
produi to stanje svesnosti je trei proces. Sve su to stvari pune radosti i svaka od njih je zaista vredna tvog napora.
SVESNOST (SATI) I MEDITACIJA UVIDA (VIPASSANA)
Svesnost jeste sredite vipassana meditacije i klju itavog tog procesa. Ona je u isto vreme i cilj meditacije i njezino sredstvo da postigne taj cilj. Stanje svesnosti postie tako to postaje sve paljiviji.
111

Druga jedna re na paliju, drevnom jeziku budistikog Kanona, koja

se takoe prevodi kao svesnost jeste appamada, a ujedno oznaava i
odsustvo nepaljivosti ili ludosti. Onaj ko neprekidno motri ta se u
njegovom umu deava jeste postie stanje krajnjeg mentalne stabilnosti i zdravlja.
Pali termin sati takoe ima konotaciju seanja. To nije seanje
u smislu ideja ili slika iz prolosti, ve pre jasno, direktno, neverbalno znanje ta jeste i ta nije, ta je tano i ta nije netano, onoga
to radimo i kako prema tome da se postavimo. Svesnost podsea
meditanta da panju usmeri na pravi objekat u pravo vreme, a da
pri svemu tome upotrebe tano onoliku koliinu energije koja je za
to potrebna. Kada se ta energija na pravi nain primenu, meditant
je u neprekidnom stanju smirenosti i budnosti. I dok se takvo stanje odravam ona mentalna stanja koja se nazivaju preprekama
ili psihikim ometanjima ne mogu se pojaviti jednostavno zato
to ne postoji podloga na osnovu koje bi nastala, a to su pohlepa,
mrnja, pouda ili lenjost. Ali svi smo mi ljudska bia i svi pravimo
greke. Veina nas uvek iznova pravi greke. Uprkos iskrenom nastojanju, meditantu se dogodi da mu manjka svesnosti i da poini neku
alosnu, ali normalnu, ljudsku pogreku. I upravo je svesnost ta koja
uoava ta se dogodilo. Svesnost ga podstie da upotrebi energiju
potrebnu da se iskobelja iz situacije u kojoj se naao. Takva pomanjkanja svesnosti se dogaaju uvek iznova, ali ako vebanju vremenski razmaci izmeu njih bie sve dui. Kada je svesnost odgurnula
mentalne neistoe u stranu, prilika je da korisnija mentalna stanja
zauzmu njihovo mesto. Mrnja je ustupila mesto ljubavi, poudu je
zamenilo nevezivanje. I opet je svesnost ta koja uoava ovu promenu
i podsea vipassana meditanta da uspostavi onu dodatnu mentalnu
otrinu neophodnu da se zadre ova poeljnija stanja uma. Tako svesnost ini moguim rast mudrosti i saoseanja. Bez nje ti kvaliteti ne
bi uspeli da dostignu svoju punu zrelost.
Duboko skriven u umu nalazi se mentalni mehanizam koji prihvata ono to um opaa kao lepa i prijatna iskustva, a odbacuje ona
iskustva koja s edoivljavaju kao runa i bolna. Ovaj mehanizam
podstie nastanak onih stanja uma koja sebe vebamo da izbegnemo stvari kao to su pohlepa, pouda, mrnja, prezir i ljubomora.
Odluujemo se da izbegavamo ove smetnje ne zato to su one same
112

po sebi nekakvo zlo same po sebi, ve zato to su vrlo agresivne, potpuno osvoje um i zarobe nau panju, zato to im nema kraja, ve se
neprekidno vrte u krug i, na kraju, nas potpuno odvajaju u stvarnosti
u kojoj ivimo.
Sve ove smetnje ne mogu nastati kada postoji svesnost. Svesnost jeste panja usmerena na stvarnost sadanje trenutke i otuda je direktna suprotnost stanju zaslepljenosti koje prati svaku od
nabrojanih smetnji. Ako meditiramo, samo u trenucima kada naa
svesnost oslabi, pomenuti duboki mehanizmi naeg uma preuzimaju
kontrolu grabljenje, vezivanje i odbacivanje. Tada se javlja otpor i
dalje zamagljuje nau svest. Ni ne primeujemo kakva se promena
dogaa suvie smo zauzeti milju o osveti, pohlepom ili ve neim
treim. I dok e osoba koja nije vebala ostati u takvom stanju jako
dugo, iskusniji meditant e uskoro shvatiti ta se dogaa. Svesnost je
ta koja uoava ta se dogaa. Svesnost je ta koja se prisea onoga to
smo vebali i ta koja nau panju fokusira kako bi konfuzija polako
izbledela. I svesnost je ta koja zatim pokuava da se odri trajno, tako
da se otpor vie ne pojavi. Otuda je svesnost specifian protivotrov
za mentalne smetnje. Ona je u isto vreme i lek i prevencija.
Potpuno razvijena svesnost jeste stanje potpunog nevezivanja
za stvari. Ako smo u stanju da odravamo takvo stanje, nije nam
potrebno bilo kakvo drugo sredstvo da sebe drimo dalje od bilo
kakvih smetnji, da sebe oslobodimo sopstvenih ljudskih slabosti.
Svesnost je panja koja prodire dublje od povrine stvari, vidi ih dublje, tamo ispod nivoa pojmova i naih stavova o njima. Ova vrsta
dubinskog posmatranja vodi nas do potpune izvesnosti, kompletnog
nestanka konfuzije. Ona se manifestuje prvenstveno kao konstantna
i postojana panja, koja nikad ane klone, niti okree glavu.
Ovakva ista i neometana istraivaka svesnost ne samo da
mentalne neistoe dri pod kontrolom, ona ogoljuje sam njihov
mehanizam nastanka i delovanja, da bi ih na kraju eliminisala. Svesnost neutralizuje neistoe u umu. Rezultat je um koji ostaje neuprljan i neranjiv, potpuno neokrznut usponima i padovima koje donosi
ivot.

113

Poglavlje 14

SVESNOST I KONCENTRACIJA

ipassana meditacija bi se mogla nazvati i mentalnim balansiranjem. Naime, pokuava da razvije dva posebna kvaliteta
uma svesnost i koncentraciju. U idealnom sluaju, to dvoje rade
zajedno, kao jedan tim. Kao veslaki dvojac, da tako kaem. Otuda
je vano negovati ih paralelno i na balansiran nain. Ako jedan od
ovih faktora oja na raun onog drugog, ravnotea uma se gubi i
meditacija postaje nemogua.
Koncentracija i svesnost su upadljivo razliite funkcije. Svaka
ima svoju ulogu u meditaciji i odnos izmeu njih je jasan i delikatan.
Koncentracija se esto naziva i usredsreenou uma. A radi se o
prisiljavanju uma da se zadri na jednoj statinoj taki. Obratite panju na re prisiljavanje. Koncentracija je tip aktivnosti u kojoj snaga
igra vanu ulogu. Ona se moe razviti samo uz pomo snage, i to
nepopustljive snage volje. I kada je jednom razvijemo, ona i zadrava
neto od prirode snage uz pomo koje je nastala. Svesnost, sa druge strane, jedne jedna delikatna funkcija koja vodi i do rafiniranja
senzibiliteta. I to dvoje su partneri na poslu meditacije. Svesnost je
senzitivna. Ona zapaa stvari. Koncentracija obezbeuje snagu. Ona
panju dri prikovanom na jednoj istoj stvari. Idealno, svesnost joj
prethodi i prati je. Svesnost odabira neki objekat panje i isto tako
uoava trenutak kada je panja odlutala od njega. A koncentracija
obavlja posao odravanja panje postojanom na odabranom objektu. Ukoliko je bilo ko u ovom dvojcu slab, vaa panja lako odluta.
Koncentracija se moe definisati kao sposobnost uma da se potpuno fokusira na neki predmet, bez ikakvog kolebanja. Treba naglasiti da istinska koncentracija jeste korisna usredsreenost uma. To
znai da je on u tom stanju lien pohlepe, mrnje i obmane. tetna
usredsreenost je takoe mogua, ali ona ne vodi do Osloboenja.
115

Moete biti vrlo usredsreeni u stanju poude. Ali to vas ne vodi

nigde. Neprekinuto fokusiranje na neto to mrzite uopte vam ne
pomae. U stvari, ovakva tetna koncentracija je prilino kratkog
daha, ak ikada je postignemo naroito kada je iskoriena da se
nanese teta drugima. Istinska koncentracija je sama po sebi osloboena ovakvih otrova. Ona je stanje u kojem je um ujedinjen i otuda
ima snagu i intenzitet. Moemo iskoristiti analogiju sa soivom. Paralelni sunevi zraci koji padaju na pare papira e tek malo zagrejati
njegovu povrinu. Ali ista koliina svetlosti, kada je fokusirana kroz
soivo, pada na jednu taku i papir s ena kraju zapali. Koncentracija
je to soivo. Ona proizvodi intenzitet neophodan da vidimo i u dubine uma. Svesnost odabira predmet na koji e se soivo fokusirati i
onda gleda kroz to soiva da bi videla ta se tamo nalazi.
Na koncentraciju treba gledati kao na alat. Kao i svaka alatka,
ona se moe koristi i za dobro i za loe. Otri no moe se upotrebiti da izdeljemo lepu figuru ili da nekoga povredimo. Sve zavisi od
onoga koji koristi taj no. Slino je i sa koncentracijom. Na pravi nain upotrebljena, ona moe pomoi na putu ka Oslobaanju. Ali isto
tako ona moe biti u slubi ega. Ona moe funkcionisati u okvirima
takmienja i uspeha. Moete koristiti koncentraciju da biste dominirali drugima. Moete je koristiti za sebine ciljeve. Stvarni problem
je da vam sama koncentracija nee obezbediti pravo sagledavanje samoga sebe. Ona nee osvetliti bazine probleme sebinosti i prirode
patnje. Ona moe biti upotrebljena za kopanje u duboka psiholoka
stanja. Ali ak i tada neemo razumeti sile egoistinosti. Samo svesnost to moe uiniti. Ako svesnost nije tu da pogleda kroz soivo
i vidi to to je postalo otkriveno, onda je sve uzalud. Samo svesnost
razume. Samo svesnost donosi mudrost. Koncentracija ima i druga
ogranienja.
Zaista duboka koncentracija moe se dogoditi samo pod odreenim, specifinim uslovima. Budisti ulau mnogo truda da izgrade
sale za meditaciju i manastire. Pri tome im je glavni cilj da stvore
fiziko okruenje bez ometanja, u kojem moe da se naui ova vetina. Nema buke, nema prekidanja. Ali podjednako vano je izgraditi
i emocionalno okruenje bez ometanja. Razvoj koncentracije e biti
blokiran ako postoje odreena mentalna stanja, koja mi nazivamo
pet prepreka. To su pouda za ulnim zadovoljstvima, mrnja, letar116

gija, uznemirenost i kolebljivost. Svako od njih smo ve ranije podrobno razmotrili.

Sa druge strane, manastir je kontrolisano okruenje, u kojem se
ova vrsta mentalne buke dri na minimumu. Tako osobe razliitog
pola ne ive zajedno i, naravno, manje je prilike za poudu da bukne.
Budistiki monasi takoe nita ne poseduju. Otuda nema mnogo
prepirke oko vlasnitva i manje je anse za pohlepu i zavist to neko
ima neto to mi nemamo. Trebalo bi pomenuti jo jednu prepreku
koncentraciji. U zaista dubokoj koncentraciji postajete toliko zadubljeni u objekat koncentracije da potpuno zaboravljate na ostale
stvari. Kao to je vae telo, na primer, svoj identitet ili sve oko vas. I
ovde je manastir za to povoljno okruenje. Lepo je znati da postoji
neko ko umesto vas brine za sve svakodnevne stvari kao to su hrana
ili fizika bezbednost. Bez takve sigurnosti, oklevamo da uemo u
koncentraciju onoliko duboko koliko bismo mogli.
Svesnost, sa druge strane, jeste osloboena svih ovih nedostataka. Svesnost ne zavisi ni od kakve takve okolnosti, fizike ili neke
druge. Ona je isto zapaanje. Tako je slobodna za zapazi ta god da
se pojavi poudu, mrnju ili buku. Svesnost nije ograniena bilo
kojom okolnou. Ono u odreenoj meri postoji u svakom trenutku, u svakoj situaciji. Takoe, svesnost nema fiksiranu taku fokusa.
Ona posmatra promenu. Otuda postoji neogranien broj predmeta
panje. Ona jednostavno posmatra ta god da proe kroz umi ne
kategorizuje to. Ometanja i prekidanja se zapaaju istom onom koliinom panje kao i formalni objekti meditacije. U istom stanju
svesnosti vaa panja samo plovi sa kakvog god promenom da se
dogodi u umu. Promena, promena, promena. Sada ovo, sada ovo,
a sada ovo.
Svesnost ne moe razvijati na silu. vrsto stegnuti zubi i upinjanje na silu ti nee doneti mnogo dobroga. Oni e, zapravo, ometati tvoje napredovanje. Svesnost s ene moe negovati kroz borbu. Ona
raste sa razumevanjem, naputanjem, vraanjem u sadanji trenutak
i doputanjem sebi da se oseamo komforno sa onim to doivljavamo, ta god da je to. Ovo nikako ne znai da se svesnost odvija sama
od sebe. Daleko od toga. Neophodna je energija. Ali taj napor se razlikuje od sile. Svesnost se neguje blagim naporom. Meditant neguje
meditaciju konstantno sebe podseajui, na blag nain, da odrava
117

svesnost u odnosu na ono to se odigrava upravo sada. Istrajnost i lakoa napora su tajna uspeha. Svesnost se neguje tako to neprekidno
sebe vraamo natrag u stanje paljivosti, blago, blago, blago.
Svesnost nije mogue upotrebiti na bilo kakav sebian nain.
Ona je bezlina budnost. U stanju iste svesnosti ne postoji ja. Otuda i nema sopstva koje bi bilo sebino. Naprotiv, svesnost je ta koja ti
obezbeuje da samu sebe sagleda iz pravog ugla. Ona ti doputa da
napravi onaj kljuni mentalni korak unazad, da iskorai iz svojih
udnji i mrnji, tako da si u stanju da pogleda i kae: Aha, tako ja
zaista izgledam.
U stanju svesnosti ti si tano onakva kakva zaista jesi. Vidi sopstveno sebino ponaanje. Vidi sopstvenu patnju. I vidi kako stvara tu patnju. Vidi kako povreuje druge. Probija se pravo kroz
sloj lai koje obino sama sebi govori i vidi ta je iza njih. Svesnost
vodi do mudrosti.
Svesnost ne pokuava bilo ta da postigne. Ona je samo posmatranje. Otuda, udnja i mrnja nisu u nju ukljuene. Suparnitvo i
borba da se neeg domognemo u njoj nemaju svoje mesto. Svesnost
ne cilja nikuda. Ona samo vidi ono to je ve tu.
Svesnost je ira i vea funkcija nego to je to koncentracija. Re
je o jednoj sveobuhvatnoj funkciji. Koncentracija je iskljuujua.
Ona se baca na jedan objekat i ignorie sve ostalo. Svesnost je ukljuujua. Ona se izvlai iz sredita panje i posmatra sa jednim irim
fokusom, spremna da uoi svaku promenu koja bi mogla da se dogodi.
Ako ste um fokusirali na kamen, koncentracija e videti samo
kamen. Svesnost se pomera korak unazad od tog procesa, svesna
kamena, svesna koncentracije koja se fokusira na kamen, svesna intenziteta tog fokusa i smesta registruje promene panje kada koncentracija bude neim poremeena. Svesnost je ta koja uoava da se
poremeaj dogodio i svesnost je ta koja koncentraciju ponovo usmerava ka kamenu. Svesnost je tee razvijati od koncentracije, jer se
radi o funkciji koja dublje zahvata. Koncentracija je puko fokusiranje
uma, neto slino laserskom snopu. Ona ima snagu da prokri sebi
put duboko u um i osvetli ono to se tamo nalazi. Ali ona ne razume
to to vidi. Svesnost je ta koja moe da istrai mehanizam sebinosti
i da razume ta vidi. Svesnost je ta koja moe da razloi tajnu patnje i
mehanizme neugode. Svesnost je ta koja moe da te oslobodi.
118

Meutim, postoji kvaka 22. Svesnost ne reaguje na ono to vidi.

Ona samo vidi i razume. Svesnost je sutina strpljenja. Zato, sve to
vidi mora jednostavno prihvatiti, primiti k znanju i bez mnogo
uzbuivanja posmatrati. To nije lako, ali zaista jeste neophodno.
Mi smo u neznanju. Sebini smo, pohlepni i sujetni. udimo i laemo. To su injenice. Svesnost znai da uvia te injenice i ima
jako mnogo strpljenja sa samom sobom, prihvatajui sebe onakvu
kakva jesi. To znai kretati se protiv struje. Jer mi sve to ne elimo
da prihvatimo. elimo da ga poreknemo. Prikaemo drugaijim ili
opravdamo. Ali prihvatanje jeste sutina svesnosti. Ako elimo da
rastemo u svesnosti, moramo da prihvatimo ono to svesnost pronalazi. To moe biti dosada, iritiranost ili strah. To moe biti slabost,
neprilagoenost ili izneveravanje sopstvene rei. ta god da je, to je
ono to jeste. To je ono to je stvarnost.
Svesnost jednostavna prihvata to to jeste. Ako eli da razvija
svesnost, strpljivo prihvatanje je jedini put. Svesnost snai samo na
jedan nain: neprekidnim vebanjem svesnosti, samim pokuavanjem da budemo svesni, a to podrazumeva da smo strpljivi. Ovaj
proces se ne moe raditi na silu, niti se moe ubrzavati. On napreduje sopstvenim tempom.
Koncentracija i svesnost idu ruku pod ruku u poslu koji se zove
meditacija. Svesnost usmerava mo koncentracije. Svesnost je ef
itave operacije. Koncentracija obezbeuje snagu kojom svesnost
prodire u dublje slojeve uma. Njihova kooperacija rezultira uvidom
i razumevanjem. One moraju biti razvijane paralelno, na jedan izbalansiran nain. Samo malo jai naglasak stavljamo na svesnost, jer
upravo ona jeste centar meditacije. Najdublji nivoi koncentracije zapravo i nisu neophodno da se obavi zadatak oslobaanja. Meutim,
balans je kljuan. Suvie svesnosti, bez smirenosti da je izbalansira,
rezultirae u stanju hipersenzitivnosti slinom kao posle uzimanja
LSD-a. Suvie koncentracije, bez balansa kroz svesnosti stvorie u
nama sindrom okamenjenog Bude. meditant je toliko smiren da
poinje da bude nalik steni. Obe ove krajnosti treba izbegavati.
Poetni stupnjevi razvijanja uma su posebno delikatni. Suvie
veliki naglasak na svesnosti na toj taki e zapravo onemoguiti razvoj koncentracije. Kada poinjemo da meditiramo, jedna od prvih
stvari koju uoimo jeste koliko je zapravo neverovatno aktivan na
um. Theravada tradicija naziva ovaj fenomen majmunskim umom.
119

Tibetanska tradicija ga poredi sa vodopadom misli. Ako na tom

stupnju forsirate funkciju svesnosti, bie toliko mnogo toga ega moemo biti svesni da je koncentracija nemogua. Nemoj se obeshrabriti. Ta grozniava uurbanost uma u poetku postoji kod svakoga.
I postoji jednostavno reenje. Glavni deo napora uloi u poetku u
fokusiranost uma na jednu taku. Uvek iznova vraaj panju koja je
nekud odlutala. Ukroti je. Detaljna uputstva kako da to uradi data
su ranije, u poglavljima 7 i 8. Posle nekoliko meseci i ve e razviti
mo koncentracije. tek tada moe poeti da pumpa svoju energiju
u svesnost. Ali, sa druge strane, nemoj ni predugo da forsira koncentraciju do take kada si potpuno otupeo.
Svesnost je ipak vanije od ove dve komponente. Nju treba razvijati im oseti da to moe da radi bez suvie napora. Svesnost
obezbeuje neophodnu osnovu za kasnije razvijanje dubljih nivoa
koncentracije. Veinu pogreaka na planu ravnotee ova dva faktora
ispravie kako se praksa ustaljuje. Ispravna koncentracija prirodno
se razvija u okrilju snane svesnosti. Sve to vie razvija taj elemenat
uoavanja, tim e bre primetiti neku smetnju i bre e se odvojiti
od nje i vratiti uobiajenom objektu panje. Prirodni rezultat jeste
poveana koncentracija. I kako se ona razvija, ona pomae i u razvijanju svesnosti. to ima vie moi koncentracije, manje je anse da
se izgubi u dugom lancu misli i analiziranja neega to ti je odvuklo
panju. Jednostavno uoi smetnju i vrati fokus panje na mesto na
kojem bi trebalo da bude.
Tako ova dva elementa obino sasvim prirodno balansiraju i
potpomau rast onog drugog. Jedino pravilo kojeg treba da se dri u
ovom trenutku jeste da uloi napor u koncentraciju na poetku, sve
dok se majmunski um malo ne smiri. Posle toga, daj naglasak na
svesnost. Ako ustanovi d apostaje nemirna pojaaj malo koncentraciju. Ako pak ustanovi da postaje suvie otupela, daj naglasak na
svesnosti. No, naglasak je na kraju uvek na svesnosti.
Svesnost vodi tvoje napredovanje kroz meditaciju, jer ona ima
sposobnost da bude svesna sebe. Svesnost je ta koja e ti obezbediti
pravi ugao gledanja na sopstvenu praksu. Uz pomo svesnosti e
znati koliko napreduje. Ali nemoj o svemu tome mnogo da brine.
Ovde se ne radi o nekakvoj trci. Ni sa kim se ne takmii i nema
nikakvog preciznog reda vonje.
120

Jedna od stvari koju je najtee nauiti jeste ta da svesnost ne

zavisi od bilo kakvog emocionalnog ili mentalnog stanja. Mi smo
stvorili u sebi odreenu sliku meditacije. Meditacija je neto to u
tiini ume rade neki smireni ljudi, sasvim laganih pokreta. Ali sve
su to samo nekakvi uslovi za vebanje. Oni podstiu koncentraciju
i olakavaju uenje meditacije. Meutim, jednom kada si nauila tu
vetinu, moe se, a treba da se oslobodi ogranienja koje namee
trening. Ne mora da se kree puevim korakom da bi bila svesna.
ak ne mora ni da bude smirena. Moe biti svesna dok reava
neki neodloni problem. Moe biti svesna u sred gradske vreve.
Moe biti svesna ak i u sred oluje koja besni. mentalna i fizika aktivnost nisu prepreka za svesnost. Ako ustanovi da ti je um izuzetno
aktivan, tad jednostavno posmatraj prirodu i stepen te aktivnosti.
Sve je to i tako samo deo prolazne predstave koja se odvija u tvojoj
glavi.

121

Poglavlje 15

MEDITACIJA U
SVAKODNEVNOM IVOTU

vaki muziar veba svirajui skale. Kad pone da svira klavir,

to je prva stvar koju naui i nikada ne prestane da ih veba. I
najbolji pijanisti na svetu jo uvek ih vebaju. To je osnovna vetina,
za koju ne moe dopustiti da je zapusti.
Svaki igra bejzbola veba udaranje palicom. To je prva stvar
koju naui jo kao junior i nikada ne prestaje da je veba. Kasnije svako zagrevanje i za veliko finale poinje vebanjem tog udarca.
Osnovne vetine uvek moraju ostati dobro uvebane.
Sedea meditacija jeste arena u kojoj meditant veba svoje
osnovne vetine. Igra koju meditant igra jeste iskustvo sopstvenog
ivota, a rekvizit kojim igra jeste sopstveni ulni aparat. ak i najiskusniji meditant nastavlja da praktikuje sedeu meditaciju, jer ona
podeava i izotrava osnovne mentalne vetine neophodne za igru
u kojoj uestvuje. Meutim, nikada ne smemo smetnuti sa uma da
sama sedea meditacija nije ta igra. Igra u kojoj se ove osnovne vetine primenjuju jeste ostatak naeg ivota. Meditacija koja se ne primenjuje na svakodnevno ivljenje jeste sterilna i ograniena.
Svrha vipassana meditacije nije nita manje do radikalna i trajna transformacija itavog vaeg ulnog i kognitivnog iskustva. Njen
je cilj da napravi revoluciju u itavom vaem doivljavanju ivota.
Periodi sedee meditacije jeste vreme koje si odvojila za razvijanje
novih mentalnih navika. Ui nove naine da primi i razume ulne podraaje. Razvija nove metode bavljenja svesnom milju i nove
naina toj neprekidnoj bujici svojih emocija. Ovakvo novo mentalno
ponaanje neophodno je da bude preneto i na ostatak tvog ivota. U
suprotnom, meditacija ostaje suva i jalova, jedan teorijski segment
tvog ivota koji nema nikakve veze sa njegovim ostatkom. Naravno,
123

neophodan je odreeni napor da bi se ta dva segmenta povezala.

Ako nema tog svesnog napora, i pored toga to je mogu spontani
uticaj, taj proces e biti spor i nepouzdan. Najverovatnije da e zavriti sa oseajem da zapravo nita ne postie i dii ruke od svega.
Jedan od najupeatljivijih dogaaja u tvojoj meditacijskoj karijeri jeste trenutak kada shvati da meditira usred neke savreno
uobiajene situacije. Vozi kola ili iznosi kesu sa ubretom iz stana
i odjednom postane toga svestan. Ova neplanirana provala vetine
koju si tako paljivo negovala predstavlja trenutak istinske radosti.
Jer ona ti daruje deli mudrosti u vezi sa budunou. Hvata spontani odsjaj onoga to je pravi smisao tog vebanja. Pred oima ti se
otvara mogunost da ovaj trenutak transformacije svesti moe postati zapravo trajni kvalitet tvoga iskustva. Shvata da ostatak svog
ivota moe provesti izvan domaaja zagluujue buke i zahteva
sopstvenih opsesija, da vie ne mora biti ona rtva koju upravo tvoje strasti i udnje nemilosrdno proganjaju. To je tek nagovetaj toga
ta znai stajati sa strane i posmatrati kako sav taj uragan prolazi kraj
tebe. To je jedan zaista aroban trenutak.
Meutim, ovakva slika e verovatno ostati tek nedostini san
ukoliko se ne potrudi oko ovog procesa irenja polja meditacije.
Najvaniji trenutak u meditaciji je onaj kada ustaje sa jastueta.
Kada je tvoje formalno vebanje okonano, moe istog momenta da
skoi i sve to si do tada radio ostavi za sobom, a moe i tu vetinu
koju razvija da ponese sa sobom i kroz ostatak dana.
Kljuno je da razume ta je meditacija. To nije neki specijalan
poloaj tela i to nije tek skup mentalnih vebi. Meditacija jeste negovanje svesnosti i primena te svesnosti onda kada je ona ojaala. Da bi
meditirala, ne mora uopte da sedi. Moe da meditira dok pere
sudove. Moe da meditira dok se tuira, vozi klizaljke ili kuca
na raunaru. Meditacija jeste budnost i ona moe biti primenjena na
svaku tvoju aktivnost u ivotu. No, to nije lako.
Mi odluujemo da specijalno vebamo svesnost u sedeem poloaju, na mirnom mestu, zato to je to najlaka situacija za vebanje.
Meditacija u pokretu jeste tea. Meditacija u sred trke i buke svakodnevice je jo tea. A meditacija u sred intenzivno emocionalnih
stanja kao to je zaljubljenost ili svaa predstavlja najvei izazov. Za
poetnika e zato dovoljan izazov biti i vebanje u manje stresnim
situacijama.
124

I pored svega ovoga, krajnji cilj vebanja ostaje i dalje: podii

nivo koncentracije i svesnosti toliko da ostane stabilna i pod pritiskom ivljenja u savremenom drutvu. ivot nam donosi mnoge
izazove i ozbiljnom meditantu nije nikada dosadno.
Unosei meditaciju u dogaaja svog uobiajenog ivota nije ba
jednostavan proces. Pokua i sama e se uveriti. Taj prelaz sa kraja
sedee meditacije na poetak pravog ivota predstavlja dug skok.
Predug za veinu nas. Vidimo da naa mirnoa i koncentracija ispare
ve posle nekoliko minuta i ini nam se da nismo nita bolje nego
to smo bili pre sedenja. Da bi premostili ovaj jaz, budisti su tokom
vekova stvorili itav spektar tehnika kako bi prelaz uinili ravnomernijim. Oni su pomenuti skok razloili na vie malih koraka. I svaki
od tih koraka moe biti veba za sebe.
MEDITACIJA U HODU
Na ivot je pun pokreta i aktivnosti. Sedeti nepokretan satima je
skoro potpuna suprotnost normalnom iskustvu. I ona stanja jasnoe
i spokojstva koja podstiemo u sred apsolutnog mirovanja obino
se izgube im ponemo da se mrdamo. Potrebna nam je nekakva
prelazna veba koja e nas nauiti vetini ostajanja smirenim i svesnim i u sred kretanja. Meditacija u hodu pomae nam u tom prelazi
iz statinosti ka svakodnevnom ivotu. To je meditacija u pokretu i
esto se koristi kao alternativa sedenju. Hodanje je naroito dobro za
one situacije kada si izuzetno nemirna. Jedan sat meditacije u hodu
e ti esto pomo da proe kroz taj nemir i uz to stekne odreenu
koliinu jasnoe. Tada si u stanju da nastavi sa sedeom meditacijom na mnogo plodonosniji nain.
Standardna budistika praksa zagovara esta meditacijska povlaenja, kao dopunu svakodnevnim vebama sedee meditacije.
Meditacijsko povlaenje je relativno dui period vremena posveen
iskljuivo meditaciji. Za nezareene, povlaenja od dan-dva su relativno uobiajena. Iskusni meditanti meu monasima i monahinjama mogu provesti mesece posveene iskljuivo meditaciji. To je
vrlo striktno vebanje i postavlja velike zahteve i pred um i pred telo.
Ukoliko niste u svemu tome nekoliko godina, postoji granica koliko
dugo bi trebalo da sedite, a da od toga imate i koristi. Deset sati sedenje sa kratkim pauzama e veinu poetnika dovesti u stanje agonije
125

koje daleko prevazilazi njihovu mo koncentracije. Da bi povlaenja

bila korisna, moraju zato biti organizovana tako da u sebe ukljuuju promenu poloaja i periode kretanja. Uobiajena shema je d ase
smenjuju periodi sedee i hodajue meditacije. Obino ti periodi
traju po sat, sa kratkom pauzom izmeu.
Da biste vebali hodajuu meditaciji, potrebno vam je zaklonjeno mesto na kojem moete da napravite barem 5-10 koraka u pravoj
liniji. Hodaete napred-nazad vrlo sporo i za oi veine Zapadnjaka
izgledaete udno i van konteksta svakodnevnog ivota. Otuda ovo
nije ona vrsta vebe koju biste voleli da radite na javnom mestu. Zato
odaberite neki privatni prostor.
Instrukcije za telo su vrlo jednostavne. Odaberite ravnu povrinu bez ikakvih prepreka i stanite na jednom kraju. Stojte otprilike
jedan minut u poloaju panje. Ruke drite u poloaju koji vam je
najudobniji; mogu biti oputene sa strane tela, sklopljene napred ili
na leima. A onda pravite prvi korak: dok udiete, podignite stopalo
jedne noge, ispruite nogu napred i dok izdiete spusti to stopalo
na tlo. Ponovite isto sa drugim stopalom. Hodajte vrlo lagano sve
do kraja staze, zaustavite se jedan minut i onda okrenite u mestu i
opet zastanite jedan minut pre nego to krenete natrag. Ponavljajte
ovaj postupak. Glavu drite uspravnu i vrat oputen. Oi su otvorene
kako bismo odravali ravnoteu, ali nemojte ni na ta posebno fiksirati pogled. Hodajte prirodno. Odravate najsporiji tempo koji vam
je ugodan i ne obraate panju na okolinu. Motrite stvara li se neka
napetost u vaem telu i im je uoite opustite je. Ne trudite se posebno da hodate graciozno. Ne trudite se da lepo izgledate dok hodate.
Ovo nije manekenska revija, niti ples. Ovo je veba svesnosti. Va cilj
je da postignete stanje potpune budnosti, poveanje prijemivosti i
potpunog, niim neometanog doivljaja pokreta pri hodanju. Svu
svoju panju usmerite na senzacije koje dolaze is stopala i nogu. Pokuajte da registrujete to je mogue vie informacija o svakoj nozi
dok je u pokretu. Uronite u istu senzaciju hodanja i uoite svaku
tananu promenu u kretanju. Osetite svaki pojedinani mii kako
se pomera. Doivite svaku promenu u oseaju dodira dok se stopalo
sputa na tlo i potom ponovo die.
Uoite kako su ovi prividno kontinuirani pokreti sainjeni od
kompleksne serije sitnih trzaja. Probajte da nita ne propustite. kako
126

biste poveali svoju senzitivnost, moete svaki pokret razloiti na

njegove uoljive delove. Svako stopalo prolazi kroz fazu dizanja, zamaha i potom potom sputanja. Svaki od ovih delova ima svoj poetak, sredinu i kraj. Kako biste postali prijemivi za ove serije pokreta,
moete poeti tako to ete u sebi registrovati svaku od ovih faza.
U sebi izgovarajte: podizanje, zamah, sputanje, dodirivanje
tla, pritisak i tako dalje. Ovo je procedura vebanja kako biste prepoznali sled pokreta i bili sigurni da ne preskaete nijedan od njih.
Kako postajete svesni mnotva sitnih dogaaja koji se odigravaju,
neete vie imati vremena za itave rei. Odjednom ete se obresti
unutar toka jedne fluidne, neprekinute svesnosti pokreta. Stopalo
postaje itav va univerzum. Ako um pone da luta, registrujte to na
uobiajen nain, zatim panju vratite na hodanje. Ne gledajte u stopala dok sve ovo radite, ne hodajte zamiljajui svoja stopala i noge
kako koraaju. Ne razmiljajte, samo oseajte. Ne treba vam ideja
stopala i ne trebaju vam slike. Samo registrujte senzacije kako pristiu. U poetku ete verovatno imati problema sa ravnoteom. Miie
nogu koristite na novi nain i izvestan period uenja i privikavanja
je normalan. Ako se pojavi frustracija, samo je registrujte i nastavite
dalje.
Vipassana tehnika hodanja je tako isplanirana da zaspe vau
svest jednostavnim senzacijama i to tako temeljno da sve ostalo biva
gurnuto u stranu. Ne postoji prostor za misao i otuda ni prostor za
emociju. Nema vremena za vezivanje, niti za zarobljavanje onoga to
radite u seriju pojmova. Nema potrebe za oseajem sopstva. Jedino
plima senzacija dodira i pokreta, jedan beskrajni i stalno menjajui
tok sirovog iskustva. Ovde uimo kako da pobegnemo u stvarnost, a
ne od nje. Kakav god uvid da na osnovu toga steknemo, on je direktno primenljiv na ostatak naeg pojmovima prepunog ivota.
POLOAJI TELA
Cilj nae prakse je da postanemo svesni svih vidova naeg iskustva i
to u jednom neprekinutom nizu u kojem se jedan trenutak nadovezuje na drugi. Mnogo toga to doivljavamo je potpuno nesvesno, u
smislu da se to odigrava uz sasvim malo ili nimalo panje. Nai umovi okrenuti su neem poptuno drugom. Veinu vremena provodimo
127

sa ukljuenim automatskim pilotom, izgubljeni u magli sanjarenja i

preokupiranosti.
Jedan od najee ignorisanih elemenata postojanje jeste nae
telo. Crtai u boji koji se neprekidno vrte na ekranu u naoj glavi su
toliko zavodljivi, da smo skloni da svu svoju panju okrenemo od
kinetikih i taktilnih senzacija. Te informacije putuju naim nervima
sve do mozga iz sekunde u sekundu, ali ih mi uglavnom ne priputamo u svest. Oni se primaju na niim nivoima uma i dalje ne. Budizam je razvio vebu da otvori tu branu i pusti taj materijal u svest. To
je jo jedan nain da nesvesno uinimo svesnim.
Tokom jednog jedinog dana tvoje telo prolazi kroz najrazliitija
krivljenja. Sedi i stoji. Hoda i lei. Saginje se, tri, puzi i istee se. Uitelji meditacije te podstiu da postane svesna tog neprekidnog plesa. Kako ti odmie dan, provedi nekoliko sekundi tokom
svakog minuta da proveri u kojem je poloaju tvoje telo. Nemoj pri
tome bilo ta da komentarie ili kritikuje. Ovo nije veba korigovanja tvog poloaja, niti je cilj da bolje izgleda ljudima oko sebe.
Pomeraj lagano fokus panje du tela i osvesti kakav ti ono oseaj
alje. U sebi reci hodam ili sedim ili leim ili stojim. Sve ovo
zvui apsurdno jednostavno, ali ne podcenjuj ovu vebu. Ovo je vrlo
mona veba. Ako je temeljno radi, ako zaista u sebe duboko usadi
ovu naviku, ona moe doneti pravu revoluciju u tvom iskustvu. Ona
te vodi do jedne potpuno nove dimenzije oseaja i osea se kao slepac koji je ponovo progledao.
USPORENI POKRETI
Sve to radi sastavljeno je od pojedinanih pokreta. Recimo, jednostavni zadatak vezivanja cipele sastoji se od kompleksne serije sitnih
pokreta. Veina tih detalja prolazi nezapaeno. Kako bi unapredio
naviku svesnosti, moe obavljate takve sitne poslove vrlo usporeno
i pri tome se trudi da posveti punu panju svakom detalju.
Sedi za stolom i pije aj je, recimo, jedna od prilika. Toliko
toga ima to bi se moglo doiveti. Posmatraj poloaj tela dok sedi i
oseti drku olje meu prstima. Omirii aromu aja, uoi na kojem
mestu stoji olja, ajnik, tvoja ruka i sam sto. Posmatraj u umu nameru da podigne ruku, oseaj ruku dok se die, dodir usana i olje i
tenost kako se sliva u usta. Oseti ukus aja, a onda posmatraj nasta128

nak namere da spusti ruku. itav ovaj proces je zaista fascinantan

i predivan, ako mu se potpuno posveti, sa nepodeljenom panjom
svakoj senzaciji i toku emocija i misli pri svemu tome.
Istu ovu taktiku moe da primeni na mnoge svoje svakodnevne aktivnosti. Namerno usporavanje misli, rei i pokreta doputa
ti da mnogo dublje prodre u njih, na nain na koji to inae ne bi
mogla. I ono to u njima pronalazi je zaista udesno. U poetku ti
je vrlo teko da odravaj ovaj namerno usporeni tempo tokom uobiajenih poslova, ali tvoja vetina u tome raste kako veba. Zaista
duboki uvidi dogaaju se tokom sedee meditacije, ali isto tako se
duboki uvidi se mogu javiti kada zaista istraujemo nau unutranju
maineriju u sred svakodnevnih aktivnosti. To je jedna laboratorija u kojoj zaista poinjemo da vidimo mehanizam naih emocija i
delovanje strasti u nama. To je mesto na kojem si zaista u prilici da
odmeri pouzdanost svog naina zakljuivanja, kao i da uoi nagovetaj onog raskoraka izmeu istinskih motiva i tok oklopa koji na
sebi nosi kako bi zavarala i sebe i druge.
Veliki deo ovih informacija e predstavljati iznenaenje, mnoge
e te i uznemiriti, ali sve je to korisno. Gola panja unosi red u svu
tu zbrku to se gomila po malim, skrivenim uglovima uma. Kako
stie jasno razumevanje u sred svojih svakodnevnih poslova, time
stie i sposobnost da ostane racionalna i smirena dok svetlom panje obasjava sve te iracionalne budake i skrivena mesta. Poinje
da sagledava u kojoj meri si sama odgovorna za sopstvenu mentalnu patnju. Uvia da sama stvara sopstvene misterije, strahove i
napetosti. Uvia na koji nain uzrokuje sopstvenu patnju, slabost
i ogranienost. I to dublje razume te mentalne procese, to te oni
manje dre pod kontrolom.
USKLAIVANJE POKRETA I DISANJA
U sedeoj meditaciji glavna taka fokusiranja panje jeste dah. Potpuna koncentracija na stalno promenljiv dah dovodi nas pravo u
sadanji trenutak. Isti princip moe se iskoristiti i u sred kretanja.
Moe usklaivati ritam svojih pokreta sa ritmom disanja. Time
obezbeuje ravnomeran ritam svojih pokreta i izbegava nagle prelaze. pokreti postaju laki da se na njih fokusira, a nivo svesnosti se
poveava. Time ona ujedno i lake ostaje u sadanjem trenutku. U
129

idealnim situacijama, meditacija bi trebalo da bude neprekinuta, ta

god da radi. Ali ne treba biti idealista, ve krenuti od svojih realnih
mogunosti.
Stanje svesnosti jeste stanje spremnosti uma da na pravi nain
deluje. On nije preoptereen raznim preokupacijama ili uronjen u
brige. Tako, ta god da iskrsne, istog je trenutka spreman da se time
pozabavi. Kada si istinski svesna, tvoj nervni sistem ima sveinu i
otpornost koji podstiu uvid. Javi se neki problem i ti se jednostavno
bavi njime, brzo, efikasno, uz minimum nervoze. Ne stoji u mestu
paralisana nedoumicom i ne bei u neko mirno oe kako bi sela i o
tome mogla da meditira. Jednostavno, radi ono to je neophodno
da bi reila taj problem. A u onim retkim situacijama kada se ini da
reenje ne postoji, nisi time zabrinuta. Ve prelazi na sledeu stvar
koja trai tvoju panju. Tako tvoja intuicija postaje vrlo praktina
sposobnost.
UKRADENI TRENUCI
Za ozbiljnog meditanta pojam izgubljenog vremena ne postoji. Male
praznine tokom dana mogu se pretvoriti u dobitak. Svaki slobodan
momenat moe se iskoristiti za meditaciju. Ako sedi napeta u zubarskoj ekaonici, meditiraj o svojoj napetosti. Nervira se to mora
da eka u redu u banci, meditiraj o toj nervozi. Dosadno ti je i vrti
paleve na autobuskoj stanici, meditiraj o dosadi. Pokuaj d aostane budna i svesna tokom itavog dana. Budi svesna ta se odigrava
upravo sada, ak i ako ti je uasno dosadno. Koristi upravo te trenutke kada si sama. Izvuci dobit za sebe upravo iz onih poslova koji
su uglavnom mehaniki. Iskoristi svaku slobodnu sekundu da bude
sabrana. Iskoristi svaki trenutak koji ti je na raspolaganju.
SKONCENTRII SE NA ONO TO RADI
Trebalo bi da odrava svesnost bilo ta da radi ili ulima registruje
tokom itavog dana, poevi sa prvim trenutkom buenja, pa sve do
poslednjih misli pre nego to utone u san. Ovo je jedan izuzetno
zahtevan cilj koji si sebi postavila. Nemoj oekivati da e biti u stanju da ga dosegne vrlo skoro. Daj sebi vremena i dopusti da s njime
rastu tvoje sposobnosti. Najbolja strategija u ovom poduhvatu jeste
130

da dan podeli na manje celine. Posveti odreeni interval svesnosti

poloaja tela, a onda ga proiri i na druge jednostavne aktivnosti:
jedenje, pranje ruku ili umivanje, oblaenje i tako dalje. Takoe, tokom dana moe odvojiti recimo petnaest minuta na posmatranje
odreenih vrsta mentalnih stanja: prijatnih, neprijatnih i onih neutralnih, na primer; ili misli. Taan raspored vebanja zavisi od tebe.
Ali ideja je da se izveba da primeuje to vie tih pojava, kao i da
stanjem svesnosti obuhvati to je mogue vei deo dana.
Pokuaj da tako organizuje svoj dan da postoji to je mogue
manje razlike izmeu sedee meditacije i ostalih tvojih doivljaja.
Neka se jedno prirodno transformie u drugo. Tvoje telo gotovo da
nikada nije sasvim mirno. Uvek postoji neko kretanje koje moe da
posmatra. Ako nita, uvek ti ostaje na raspolaganju disanje. Tvoj um
nikada ne prestaje da pria, izuzev u vrlo dubokim stanjima koncentracije. Uvek je na vidiku neto to je mogue posmatrati. Ako ozbiljno meditira, nikada ti nee promai neto vredno tvoje panje.
Svoje vebanje mora tako oblikovati da ga moe uklopiti u
svakodnevni ivot. To je tvoja laboratorija. Ona ti obezbeuje prilike i izazove koji su ti potrebni kako bi tvoje vebanje bilo zaista
duboko i autentino. To je vatra koja vebanje isti od samoobmana
i greaka, lakmus papir koji ti pokazuje kada ide u dobrom pravcu,
a kada samu sebe zavarava. Ako ti meditacija ne pomae da se nosi
sa svakodnevnim konfliktima i izazovima, onda je ona plitka. Ako ti
tvoje emocionalne reakcije iz dana u dan ne postaju jasnije i lake da
se sa njima nosi, tada zapravo samo gubi vreme. I nikada nisu sigurna radi li dobro ili ne, sve dok svoje vebanje ne stavi na probu
u svakodnevnim situacijama.
Praksa svesnosti bi trebalo da bude univerzalna praksa. Ti je ne
radi samo u odreenom delu dana i onda na nju zaboravi. ini
je sve vreme. Meditacija koja je uspena samo kada si izolovana u
tiini svoje kule od slonovae jo uvek je nerazvijena, u povoju. Meditacija uvida jeste zapravo svesnost iz trenutka u trenutak. Meditant
je nauio da odrava golu panju u odnosu na roenje, razvijanje
i propadanja svake od pojava u svom umu. Ne okree glavu ni od
jedne od njih i ne dozvoljava da mu nijedna umakne. Ovde su ukljuene sve misli i emocije, planovi i elje, itav taj ou koji se odvija u
tvojoj glavi. itavog ga posmatra i to kontinuirano. I nije bitno je li
131

on zanimljiv ili dosadan, lep ili ruan. Vidi ga onakvog kakav jeste i
kako se menja. Nijedan deo iskustva nije iskljuen ili zanemaren. To
je jedan sasvim temeljan proces.
Ako obavlja svoje svakodnevne poslove i zatekne sebe u stanju dosade, tada meditiraj o toj dosadi. Ustanovi kakav je to zapravo
oseaj, kako ta dosada funkcionie, iz kojih faza je sastavljena. Ako
si besna, meditiraj o tom besu. Istrauj mehaniku besa. Nemoj beati
od njega. Ako se nae obavijena oblakom depresije, meditiraj o toj
depresiji. Istrauj tu depresiju poput nekakvog insekta koji posmatra kroz lupu, istrai je sa znatieljom. Nemoj slepo od nje beati.
Istrai lavirint koji je podigla i iscrtaj mapu svih prolaza. Tako e
sebe uiniti spremnijom da se suoi sa depresijom kad te sledei
put poseti.
Meditirajui pronai svoj put kroz uspone i padove svakodnevnog ivota jeste i pravi cilj vipassana meditacije. Ova vrsta vebanja
jeste krajnje rigorozna i zahtevna, ali ona poraa stanje mentalne
fleksibilnosti koja se ne moe porediti sa bilo ime drugim. Meditant svoj um dri otvorenim svake sekunde. On neprekidno istrauje
ivot, procenjuje sopstveno iskustvo, posmatra ivot na jedan nepristrasan i znatieljan nain. Tako je on uvek otvoren za istinu u bilo
kom obliku, iz bilo kojeg izvora da ona dolazi i u bilo koje vreme. To
je stanje uma koje ti je potrebno za Osloboenje.
Davno je reeno da Probuenje moemo dostii u svakom trenutku, ukoliko um drimo u stanju meditativne spremnosti. Najslabiji, najobiniji opaaj moe biti stimulans: Meseev disk, krik ptice,
um vetra meu kronjama. Nije toliko bitno ta opaamo, koliko
to na koji nain se odnosimo prema tom opaaju. To stanje trajne
otvorenosti i spremnosti jeste kljuno. I Probuenje ti se moe dogoditi u ovom trenutku, ukoliko si spremna. Dodir dlana sa glatkom
povrinom stola za kojim sada sedi moe biti ta skrivena lozinka, ta
inicijalna kapisla. Zvuk ovih rei koje ita dok ti odzvanjaju u glavi
moe biti dovoljan. Da, zaista, ti moe dosei Probuenje upravo
sada, samo ako si spremna.

132

Poglavlje 16

IMA LI U SVEMU OVOME

NEEG I ZA MENE?

oe oekivati odreene koristi od svoje meditacije. Prve od njih

su sasvim praktine stvari; kasniji stupnjevi su transcendentne
prirode. Sve u svemu, one se kreu od vrlo jednostavnih do vrlo dubokih. Neke od njih izloiemo ovde, a tvoje vebanje e ti otkriti
istinu. Tvoje iskustvo je u svemu ovome ono to je zaista vano.
One stvari koje nazivamo preprekama ili neistoama uma
mnogo su vie od neprijatnih mentalnih navika. One su pre svega
ispoljavanje naeg ego-procesa. Oseaj postojanja ja je u sutini
oseaj odvojenosti percepcija distance izmeu onoga to nazivamo
ja i onog to nazivamo drugi. Ova percepcija se odrava jedino
ukoliko je neprekidno upranjavamo, a to upranjavanje je pokretano neistoama u umu.
Pohlepa i pouda su pokuaji da zgrabim neto od toga i za
sebe; mrnja i odbojnost su pokuaji da napravim vee rastojanje
izmeu mene i toga. Sve neistoe poivaju na percepciji te razdvojenosti izmeu mene i drugog i kad god se one aktiviraju jaa
i ta percepcija. Svesnost je ta koja stvari prozire duboko i sa velikom jasnoom. Ona usmerava nau panju ka korenima neistoa
i ogoljuje mehanizme njihovog rada. Ona vidi njihove plodove i
kakvo je njihovo dejstvo na nas. Svesnost je nemogue obmanuti.
Kada si jednom jasno videla ta pohlepa zaista jeste i ta zaista ini
i tebi i drugima, sasvim prirodno prestaje da se za njom povodi.
Kada dete opee ruku na toplu pe, ne mora mu govoriti da je trgne; ono to ini sasvim prirodno, bez razmiljanja i svesne odluke.
Unutar nervnog sistema postoji ugraen refleks upravo za tu svrhu i
on deluje i bre od misli. Do trenutka kada dete uoi oseaj toplote i
pone da plae, ruka se ve trgnula unazad od izvora bola. Svesnost
133

rade na vrlo slian nain: on je bez rei, spontana i vrlo efikasna.

Jasna svesnost spreava razvijanje neistoa; neprekidna svesnost ih
iskorenjuje. Tako, kako snai istinska svesnost, zidovi samog ega se
polako rue, udnja jenjava, stegnutost i krutost poputaju, postaje
otvorenija, prijemivija i fleksibilnija. Ui kako da ljubav u sebi deli
sa drugima.
Po tradiciji, budisti nerado govore o krajnjoj prirodi ljudskih
bia. Ali oni koji su spremni da o tome neto kau, obino to ine
na jedan deskriptivan nain govorei da ona naa krajnja sutina ili
probuena priroda jeste ista, sveta i sama po sebi okrenuta dobru.
Jedini razlog zbog kojeg se ljudska bia ine drugaijima jeste da je
njihov doivljaj te krajnje sutine bio u jednom trenutku prekinut;
bio je zaustavljen poput vode koja naie na branu. A neistoe uma
su cigle od kojih je ta brana podignuta. I kako svesnost poinje da
rastvara te cigle, pojavljuju se naprsline na brani i na kraju kroj nju
provale saoseanje i radost. Kako se meditativna svesnost razvija,
itav tvoj doivljaj ivota se menja. Taj doivljaj ivljenja, oseaj da
si svesno bie, postaje vrlo jasan i precizan, prestaje da bude samo
jedna neuoljiva pozadina pred kojom se smenjuju tvoje razne preokupacije. Postaje neto to vrlo jasno uoava.
Svaki momenat koji naie je neto posebno; ti trenuci se vie
ne stapaju jedan u drugi i svi zajednu u jednu nerazaznatljivu masu.
Nita nije zamagljeno niti se podrazumeva samo po sebi, nijedno
iskustvo se ne etiketira kao tek uobiajeno. Sve izgleda blistavo i
izuzetno. Uzdrava se od kategorizovanja svojih iskustava u uobiajene mentalne fioke. Svi opisi i interpretacije su gurnuti u stranu
i svakom trenutku je doputeno da govori sam za sebe. Ti zaista
slua ta on to ima da ti kae i to ga slua kao da ga uje po prvi
put. Kada tvoja meditacija zaista dobije na snazi, onda postaje i
konstantna. Neprekidno posmatra golom panjom i dah i svaku
mentalnu pojavu. Osea se izuzetno stabilnom, sve vie usidrenom u proieno i jednostavno iskustvo postojanja iz trenutka u
trenutak.
Kada su se jednom u tvom umu smirile sve misli, on postaje izu
zetno budan i oputen u jednom krajnje jednostavnom stanju svesnosti. Ta svesnost se ne moe adekvatno opisati reima. Rei nisu
dovoljne. Ona se jedino moe doiveti. Dah prestaje da bude samo
134

dah; vie nije ogranien na statian i dobro poznati pojam koji si nekada znala. Vie ga ne vidi tek kao sled udaha i izdaha; on nije vie
jedno beznaajno i monotono iskustvo. Dah postaje ivi, menjajui
proces, neto to je ivo i fascinantno. On vie nije neto to zauzima
prostor u vremenu, opaa ga kao sam sadanji trenutak. A vreme
postaje koncept, nije vie doivljena realnost.
Radi se o pojednostavljenoj, rudimentarnoj svesnosti lienoj
svakog suvinog detalja. Ona je utemeljena u ivot protoku sadanjosti i obeleena izrazitim oseajem stvarnosti. Ti apsolutno zna
da je to stvarno, stvarnije od bilo ega to si ikada doivela. Kada
si jednom zadobila takvo opaanje sa apsolutnom izvesnou, tada
poseduje novu taku posmatranja, novi kriterijum u odnosu na koji
moe da procenjuje svako svoje iskustvo. Posle takvog opaanja,
jasno vidi one trenutke u kojima uestvuje jedino svojom golom
panjom i one druge kada neku pojavu remeti svojim mentalnim
stavovima. Posmatra sebe kako izobliuje stvarnost komentarima
u svojoj glavi, otrcanim slikama i uvreenim stavovima. Zna ta ini, upravo dok to ini. Postaje vrlo osetljiva na sve one naine
na koje promauje istinsku stvarnost i priklanja se jednostavnoj,
objektivnoj taki posmatranja koja niti bilo ta dodaje, niti bilo ta
oduzima onome to zaista jeste. Postaje vrlo prijemiva. Sa take
na kojoj se nalazi sve to vidi je veoma jasno. Bezbrojne aktivnosti
uma i tela istiu se svakim svojim detaljem. Paljivo osmatra neprekidno izdizanje i sputanje daha; gleda jedan beskonani tok
telesnih senzacija i pokreta, osea ritam koji odzvanja u skladu sa
neumornim marem vremena. A u sred sveg tog neprekidnog kretanja ne postoji nikakav posmatra, samo posmatranje.
U takvom stanju percepcije nita ne ostaje isto ak ni u dva uzastopna trenutka. Vidi da je sve u stanju neprekidne transformacije.
Sve stvari bivaju roene, stare i umiru. Nema izuzetaka. Budi se za
neprestane promene sopstvenog ivota. Osvre se oko sebe i vidi
da je sve u stanju toka, sve, sve, sve... Sve nastaje i nestaje, jaa i slabi,
dolazi u egzistenciju i iz nje odlazi. Celokupni ivot, svaki njegov
deli od onog beskonano malog do Tihog okeana je u neprekidnom pokretu. itav univerzum vidi kao veliku reku iskustva. Ono
najvrednije to poseduje ti klizi izmeu prstiju, a isto tako i tvoj
ivot. Pa ipak, ta prolaznost nije razlog za alost. Stoji tu paralisana,
135

zuri u tu neumornu aktivnost i tvoja reakcija na to je sa uenjem

pomeana radost. Sve s epokree, plee, prepuno ivota.
Kako nastavlja da posmatra ove promene, uvia i kako se sve
uklapa jedno u drugo, postaje svesna tesne povezanosti svih mentalnih, ulnih i afektivnih fenomena. Gleda kako jedna misao vodi
do druge, vidi kako razaranje raa emocionalne reakcije i kako oseanja poraaju nove misli. Postupci, misli, oseaji, elje sve njih
vidi blisko povezane meusobno u jedno tanano tkanje usroka i posledice. Posmatra kako se javljaju i nestaju prijatni doivljaji i vidi
da oni nikada ne traju; posmatra kako bol dolazi nepozvan i isto
tako kako se sama oajniki bori da ga odgurne od sebe; vidi kako
ne uspeva u tome. Sve se to ponavlja bezbroj puta dok tako stoji sa
stane u tiini i tek posmatra kako sve to funkcionie.
Iz same te ive laboratorije izlazi jedan unutranji i nenametljiv
zakljuak. Vidi kako je tvoj ivot obeleen razoarenjem i frustracijom i isto tako jasno vidi njen izvor. Sve te reakcije izviru iz tvoje
nemogunosti da dobije ono to eli, iz straha da e izgubiti ono
to je ve tvoje i iz tvoje navike da nikada nisi zadovoljna onim to
ima. Ovo vie nisu nekakvi teorijski pojmovi videla si te stvari
svojim oima i zna da su one stvarne. Gleda sopstveni strah, sopstvenu bazinu nesigurnost kad se suoi sa ivotom i smru. To je
ta duboka tenzika koja see sve tamo dole do izvora misli i itav ivot pretvara u jednu borbu. Posmatra sebe kako nervozno tumara unaokolo, panino tragajui za nekakvim vrstim, pouzdanim
osloncem. Vidi sebe kako bez prestanka posee za neim, bilo im,
za ta bi se uhvatila u sred tog ivog peska na kojem stoji i vidi da
niega takvog nema, niega to se i samo ne menja bez prestanka.
Vidi bol gubitka i alosti, posmatra sebe kako biva prinuena
da se iz dana u dan prilagoava bolnim promenama. Svedok si tenzija i konflikata ugraenih u same temelje svakodnevnog ivljenja
i shvata koliko je zapravo povrna veina tvojih briga. Posmatra
napredovanje bola, bolesti, starosti i smrti. Otkriva udo da sve te
grozne stvari uopte nisu zastraujue. One su jednostavno samo
stvarnost.
Kroz ovakvo intenzivno prouavanje negativnih vidova svoje
egzistencije jako dobro upoznaje dukkhu, patnju, injenicu da stvari oko nas ne mogu do kraja da nas zadovolje. Poinje da uoava
136

dukkhu na svim nivoima ovekovog ivota, od oiglednih do onih

najsuptilnijih. Vidi da patnja neizbeno sledi kad se pojavi vezivanje, im si za neim posegnula, neizbeno dolazi i bol. Kada jednom
potpuno upozna dinamiku elje, postaje vrlo senzitivna na nju. Vidi je gde nastaje, kad nastaje i kako utie na tebe. Posmatra je kako
deluje, uvek iznova, manifestujui se kroz svaki kanal ula, zaposeda
um i svest ini svojim robom.
U sreditu svakog prijatnog iskustva posmatra sopstvenu udnju i vezivanje kako bujaju. U sred neprijatnih iskustava posmatra
kako te obuzima vrlo snaan otpor. Ne blokira ih, samo ih posmatra; gleda na njih kao na samu teksturu ovekovog miljenja. Traga
za tom stvari koja se naziva ja, ali sve to nalazi jeste fiziko telo i
poistoveivanje svog oseaja sopstva sa tom vreom od koe punom
kostiju. Traga dalje, i pronalazi razliite vrste mentalnih pojava,
kao to su emocije, obrasci miljenja i stavovi i uoava kako oseaj
sopstva poistoveuje sa svakom od njih. Posmatra sebe kako postaje posesivna, prisvaja, branie te bezvredne stvari i uvia koliko
je to glupo. Grozniavo pretura po gomili takvih stvari, neprekidno
tragajui za sopstvom prebira po materiji, telesnim senzacijama,
oseajima, emocijama sve se to vrti u krug kako se kroz njih probija sve dublje, zavirujui u svaki oak, beskrajno lovei to ja.
I nita ne nalazi. U itavoj toj kolekciji mentalnog hardvera, u
tom beskonanom toku stalno promenljivih iskustava, sve to moe
da pronae jesu bezbrojni bezlini procesi koje su izazvali i uslovili
neki njima prethodni procesi. Nikakvo statino sopstvo nije mogue
pronai: sve je proces. Pronalazi misli, ali ne i mislioca, pronalazi
emocije i elje, ali nikoga ko ih stvara. Sama kua je prazna. Nikoga
u njoj nema.
Na toj taki menja se itavo tvoje gledanje na sopstvo. Poinje
da gleda na sebe kao da se radi o fotografiji u novinama. Kada je
gleda golim okom, fotografija koju posmatra ima svoj oblik. Kad
je gleda kroz uveliavajue staklo, sva se razlae na komplikovane
are sastavljene od taaka razliitih veliina. Slino ovome, pod prodornom lupom meditacije, taj oseaj sopstva, to ja ili bivanje bilo
ta, gubi svoju solidnost i rastvara se. U praksi meditacije uvida postoji taka na kojoj se tri karakteristike svega postojeeg prolaznost
svih stvari, njihova nemogunost da nas trajno zadovolje i neposto137

janje trajne i nepromenljive sutine -- javljaju takvim intenzitetom

koji naprosto zbrie svaki pojam koji smo izgradili. Vrlo ivo osea
nepostojanost ivota, bolnu prirodu ovekove egzistencije i istinu o
prividu sopstva. Sve te stvari doivljava toliko plastino da se nenadano budi za saznanje o krajnoj besmislenosti udnje, grabljenja i odupiranja. U jasnoi i istoti ovog prelomnog trenutka naa
se svest transformie. Sopstvo iezava. Sve to ostaje jeste bezbroj
meusobno povezanih i bezlinih fenomena, koji su uslovljeni i stalno promenljivi. udnja je ugaena, a ogroman teret sa lea odloen.
Preostaje samo spontani tok, bez i najmanjeg traga otpora ili tenzije.
Ostaje samo mir i dostie blaenstvo nirvane, nestvorenoga i neuslovljenoga.

138

Dar Uenja nadmauje sve druge darove

Elektronska verzija ove njige je uraena iskljuivo donacijama, to je ujedno bila dragocena prilika za pokroviteljstvo
i posveivanje svojih dobrih dela drugim ljudima, u skladu
sa starom budistikom tradicijom.
Donacije namenjene Dhamma publikacijama pomoi e da
se ova ili njoj sline knjige pojave i u papirnom obliku. Ako
elite i sami tome da doprinesete, moete da nas kontaktirate na
Theravada budistiko drutvo Srednji put
Novi Sad
budizam@yahoo.com