SVEUILITE/ UNIVERZITET VITEZ U TRAVNIKU

FAKULTET INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U TRAVNIKU

TRAVNIK

PRIRODNA JAVNA DOBRA

ESEJ

TRAVNIK, 2015.

SVEUILITE/ UNIVERZITET VITEZ U TRAVNIKU

FAKULTET INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U TRAVNIKU

TRAVNIK

PRIRODNA JAVNA DOBRA

ESEJ

IZJAVA:
Ja, , student Sveuilita/Univerziteta VITEZ Travnik, Index broj , odgovorno i uz
moralnu i akademsku odgovornost izjavljujem da sam ovaj rad izradio potpuno
samostalno uz koritenje citirane literature i pomo asistenta odnosno profesora.

Potpis:

STUDENT: PREDMET: Osnovi ekonomije

PROFESOR: Doc. Dr sci Edin Arnaut
ASISTENT: Mr Jelena Ljubas

SADRAJ
1

UVOD.....................................................................................................................
2

PROBLEMI U FOKUSU.......................................................................................
2.1

Prednosti..........................................................................................................

2.2

Nedostaci.........................................................................................................

ALTERNATIVE......................................................................................................
3.1

Prva alternativa................................................................................................

3.2

Druga alternativa.............................................................................................

IMPLEMENTACIJA..............................................................................................

ZAKLJUAK.......................................................................................................10

LITERATURA......................................................................................................11

1. UVOD

U uslovima trine ekonomije, drava i trite se meusobno trebaju

nadopunjavati jer trite nije savreno u svakom svom djelovanju, ve proizvodi
odreene nesavrenosti, pa se drava javlja kao korektor njegove nesavrenosti te ih
ispravlja.
Mnogo je razloga koji ukazuju na neophodnost postojanja javnog sektora i uea
drave, pogotovo zato to privatni sektor i trini mehanizmi nisu u mogunosti da
realizuju sve ekonomske i socijalne funkcije.
Upravo se u ponudi javnih dobara i usluga javnog sektora ogleda jedan od
osnovnih nedostataka djelovanja mehanizma trita. Naime, odreena proizvodnja ili
djelatnosti su karakteristine po tome to imaju izuzetan znaaj za funcionisanje
drutva iz cjelini, iz ega proizilazi potreba da se nau u domenu javnog vlasnitva, te
da se na adekvatan nain regulie njihovo funkcionisanje i da budu organizovane
suglasno principima monopola. to se suprotstavlja mehanizmu i principima
djelovanja trita.

2. PROBLEMI U FOKUSU
Javna dobra su dobra ili usluge koje moe koristiti svaki lan drutva i niko ne
moe biti iskljuen iz njihove potronje1. Sa ekonomskog aspekta javno dobro je svako
1 Ivani, M. PRINCIPI EKONOMIJE, str. 559.

dobro koje ima karakteritike nekonkurentnosti i neiskljuivosti to omoguuje

koritenja dobra od strane jednog pojedinca te ne iskljuuje niti umanjue znaaj tog
dobra za drugog pojedinca.
Javnim dobrom se dakle smatra svako dobro koje slui veem broju korisnika,
ije su koristi rairene na cijelu drutvenu zajednicu, te su to dobra od kojih
ukljuivanje novih korisnika u njihovo koritenje ne umanjuje stepen i zadovoljstvo
dosadanjih korisnika.
2.1 Prednosti
Na primjer, ist zrak koriste podjednako svi, a ukljuivanje novog korisnika ne
umanjuje mogunost koritenja tog istog zraka postojeim korisnicima niti proizvodi
dodatne trokove.
Javno dobro se mora ponuditi i uiniti dostupnim svim korisnicima pod
jednakim uslovima, iz ega slijedi da nije lako utvrditi naklonosti i potrebe koritenja
pojedinih javnih dobara, jer ih potencijalni korisnici ne ele otkriti.
2.2 Nedostaci
Zbog nemogunosti naplaivanja javnih dobara, ona se ne mogu razmjenjivati
na tritu i umjesto trita mora se pronai neki drugi mehanizam kojim bi se korisnici
privoljeli da otkriju svoje potrebe za javnim dobrom.
To je najee mogue u politikom procesu odluivanja (odluke u javnom
sektoru donose se u procesu javnog izbora putem glasanja). U stvarnosti ne postoji
takvo dobro koje je potpuno nekonkurentno i neiskljuivo. Savremena ekonomska
nauka definie i sistematizuje javna dobra polazei od najoptije podjele svih dobara
na privatna i javna. U koritenju javnih sredstava koritenja vae principi nerivalstva i
neiskljuivosti te je praktiki nemogue naplatiti njihovo koritenje te je stoga troak
proizvodnje nedjeljiv, pa granini troak bude jednak nuli 2. Prilikom upravljanja
javnim dobrima, drava se moe susresti sa nekim problemima. Najei problemi sa
kojima se drava susree u upravljanju javnim dobrima je pojava slobodnih jahala ili
vercera, pojedinaca koji koriste javna dobra a ne plaaju ih. Eksterni efekti su
2 http://www.enotes.com/homework-help/what-globalization-list-the-advantages113501 (08.10.2015.)

aktivnosti koje proizvode korist ili tetu drugih s tim da drugi ne plaaju za tu
aktivnost ili im se ne pokriva troak te aktivnosti, te stoga mogu biti negativni. Trini
neuspjeh se javlja kada cijena dobara i usluga ne odraava prave trokove njihove
proizvodnje i potronje.

3. ALTERNATIVE
Prilikom izvoenja obraunske cijene javnih dobara, treba uvaiti efekte
pozitivnih i negativnih ekstemalija. Shodno tome, u sektorima za koje se vezuje
nastanak pozitivnih eksternalija, obraunska cijena treba da bude via u odnosu na
cijenu formiranu u uslovima koji podrazumijevaju prisustvo konkurencije, ili je
6

neophodno sniziti nivo trokova.

S tim u vezi, preporuljivo je uvaavanje efekata djelovanja opadajuih ili rastuih
prinosa u datoj privrednoj grani, s obzirom da, u uslovima manifestacije dejstva
rastuih prinosa, dolazi do smanjenja nivoa prosjenih trokova, pri emu granini
trokovi imaju niu vrijednost u odnosu na prethodno spomenute trokove. Ukoliko bi
cijene bile formirane u skladu sa nivoom graninih trokova, one ne bi mogle da
pokriju" stvarne trokove javnih dobara.
Kriterijum valorizovanja investicionog projekta javnih dobara ogleda se u
kompariranju realnih drutvenih trokova, na jednoj, i drutvene korisnosti, na drugoj
strani. Ukoliko rezultat spomenutog kompariranja predstavlja pozitivna neto
korisnost, to je indikator injenice da suma korisnosti nadmauje sumu trokova, te je
rije o projektu koji je ekonomski prihvatljiv i opravdan.
3.1.

Prva alternativa

Formiranje odgovarajuih cijena u javnom sektoru nije u funkciji ostvarenja to

veeg profita, ve nastojanja da se, na neki nain, povea obim potronje i doprinose
razvoju datog javnog sektora. Na drugoj strani, postoji odreen broj javnih djelatnosti
ili funkcija koje ne iskljuuju mogunost ostvarivanje profita, pri emu su nosioci tih
funkcija onemogueni od strane razliitih dravnih instanci da slobodno odreuju
visinu cijene, najvie radi zatite potroaa i stvaranja uslova za dostizanje drutvenog
optimuma. Rije je o privrednim granama i preduzeima koja su najee osnovana
kao javna, u ijem poslovanju drava, kao zastupnik opteg drutvenog interesa,
ostvaruje uticaj na odreivanje obima proizvodnje, ali i na formiranje cijena.
Preduzea, koja pripadaju sektoru javnih dobara, najee imaju monopolski
karakter. Trite javnih dobara i usluga je, po mnogo emu, specifino: na jednoj
strani, prisutna je centralizovana (monopolska) ponuda, a na drugoj - decentralizovana
potranja. Rentabilnost preduzea koja pripadaju javnom sektoru, drugaije se tretira
nego kod privatnih, akcionarskih i zadrunih preduzea.
3.2. Druga alternativa
Optimalno formiranje cijena javnih dobara i usluga, pri emu su navedena dobra i
usluge sve ee organizovane u vidu tzv. velikih sistema, podrazumijeva primjenu
principa savremenog instrumenata ekonomske analize, u prvom redu - cost-benefit
analize.
7

Glavna odlika cost-benefit analize je da se, na osnovu pomenutog modela, vri

poreenje svih prednosti (benefit) i trokova (cost) odreenog projekta, prevashodno
investicionog. Korienje cost-benefit analize esto se primenjuje u sluaju velikih
javnih radova, u prvom redu - u domenu infrastrukture - dakle, rije je o oblastima
koje su najee ubrojane u javna dobra i koje odlikuje naglaeniji javni interes i
ulaganje drutvenog kapitala.

4. IMPLEMENTACIJA
Da bi upravljanje javnim dobrima od strane drave bilo kvalitetno i efikasno, ona
svoje upravljanje mora regulisati dravnim aktima i propisima na nain da javna
dobra zatiti od svih negativnih uinaka i potencijalnih oteenja.
U cilju suzbijanja navedenih problema, potrebna je intervencija drave u
8

smislu regulacionih mjera, subvencija, poreza, investicija u dobra i usluge i sl. Da bi

dravna intervencija bila efikasna, potrebno je prije njenog provoenja dobro prouiti
sve trokove i koristi koje ona donosi. To se najbolje moe vidjeti provoenjem tzv.
cost-benefit analize, koja analizom trokova (cost) i koristi (benefit) uporeuje sve
prednosti i nedostatke potencijalnog preduzea u koje drava planira ulagati.

5. ZAKLJUAK
Korisnici javnih dobara zainteresovani su za ona javna dobra gdje njihova
korisnost prelazi cijenu koju oni plaaju za ta dobra. Graani ele istiji vazduh,
kvalitetno i perspektivno obrazovanje, sigurne saobraajnice, naprednu zdravstvenu
zatitu i sl., a sve to uz najnii troak.
U stvarnosti, to nije lako izvesti, jer za unapreenje kvaliteta javnih dobara dravi
9

trebaju dodatna finansijska sredstva, koja moe obezbijediti poveanjem izdataka

graana.
S druge strane, drave su ionako sve vie suoene sa manjkom sredstava u
budetu, brojnim trendovima u vidu demografskih promjena, starenja stanovnitva,
poveanog broja nezaposlenih, opadanja poreskih prihoda i dr.
Jedno od moguih rjeenja koja mogu doprinijeti rjeavanju navedenih problema
su razliiti oblici i projekti javno privatnog partnerstva, kojima se omoguuje
pruanje javnih dobara i usluga, uz ostvarenje efektivnih uteda i uz veu novanu
vrijednost javnih usluga nego to bi ih imale da su realizovane aktivnostima samo
javnog sektora.

6. LITERATURA

Knjige:
1. Prof. dr. Kadrija Hodi i Doc. Dr.sc Edin Arnaut Osnovi ekonomije
2. Boji, M., (2010.) JAVNE FINANSIJE. Visoka kola za primijenjene i
10

pravne nauke PROMETEJ. Banja Luka.

Internet:
http://oliver.efri.hr/~javnisek/zbornik/pauletic.pdf
http://www.rifin.com/gosti-stranica/86-sandra-krtali-javna-dobra-to-namdrava- prua-a-to-elimo
http://web.efzg.hr/dok/PDS/OrganizacijaIManagement/5._JAVNA_DOBRA_I
_JAVNI_SEKTOR.pdf

11