Problemi reetke i mree - Pikova teorema

Vladimir Mii, Valjevo

I Pravilni poligoni na celobrojnoj reetki

Definicija 1: Skup taaka R sa celobrojnim koordinatama u Dekartovom pravouglom

koordinatnom sistemu naziva se celobrojna reetka, tj.
= {( , )| ,

}.

Definicija 2: Skup taaka u ravni P ije koordinate predstavljaju celobrojne umnoke

realnih vrednosti i ( > 0, > 0) redom, naziva se pravougaona reetka, tj.
,

= {(

)| ,

}.

Definicija 3: Za poligon se kae da je razapet na celobrojnoj ili pravougaonoj reetki

ako sva njegova temena pripadaju toj reetki.
Tvrenje 1: Ako tri temena paralelograma pripadaju pravougaonoj reetki, tada njoj
pripada i etvrto teme paralelograma.
Dokaz: Neka je data pravougaona reetka
,

= {(

)| ,

}.

), (
) i (
) su neke tri razliite take te reetke.
Take (
,
,
,
etvrto teme paralelograma je taka D. Neka je taka M podnoje normale iz take B na
pravu koja sadri taku A i paralelna je sa x-osom, a taka N podnoje normale iz take C na
pravu koja sadri taku D i paralelna je sa y -osom (slika 1).
Kako vai da je |

|=|

| i |

|=|

|, mogu se izraunati koordinate take

D(k,l):
=

| =

| =

| =

| =

| =

| =

a to znai da D pripada pravougaonoj reetki

C
D

N
B

p
Slika 1
1

Tvrenje 2: Jednakostranini trougao, kvadrat i pravilni estougao se mogu razapeti

na nekoj pravougaonoj reetki.
Dokaz: Reenje je dato na sledeim slikama 2, 3 i 4.
y

3
1
x

Slika 2

Slika 3
y

1
Slika 4
Tvrenje 3: Jednakostranini trougao, kvadrat i pravilni estougao su jedini pravilni
poligoni koji se mogu razapeti na nekoj pravougaonoj reetki.
Dokaz: Ako postoji neki petougao koji se moe razapeti na nekoj pravougaonoj
reetki, tada postoji i najmanji takav petougao.
Prema tvrenju 1, taka A1, kao etvrto teme paralelograma BAEA1 pripada
pravougaonoj reetki. Taka O je centar petougla.
E

O
A

Vai da je:

A1
C

= 108

= 144.

Dakle, raspored je
take

, ,

. Slino emo dobiti i

Ove take ine pravilan petougao koji je manji od

Slika 5

petougla ABCDE, a razapet je na reetki.

2

Ovo je u suprotnosti sa pretpostavkom, ime je tvrenje dokazano za petougao.

Slino se pokazuje i za proizvoljan pravilan n-tougao (n 7). Pretpostavimo da je

najmanji n-tougao koji se moe razapeti na pravougaonoj reetki (slika 6).

O

Vai da je:

.....

(1)

.....

(2)

Iz (1) i (2) sledi < . Dalje, sledi da je

>
, pa je raspored

. Slino emo dobiti i take

, , , . Ove take ine pravilan n-tougao
razapet na pravougaonoj mrei, koji je manji od polaznog
, to je suprotno sa
pretpostavkom. Time je dokaz zavren.
Tvrenje 4: Ako n taaka celobrojne reetke predstavljaju temena pravilnog n-tougla
(n 3), tada je n=4.
Dokaz: Po prethodnom tvrenju jednakostranini trougao, kvadrat i pravilni estougao
su jedini pravilni poligoni koji se mogu razapeti na nekoj pravougaonoj reetki. Jasno je da se
kvadrat moe razapeti na celobrojnoj reetki. Treba pokazati da se jednakostranini trougao i
pravilni estougao ne mogu razapeti na celobrojnoj reetki.
Ako se pretpostavi da se na celobrojnoj reetki moe razapeti jednakostranini trougao
ABC, stranice a. Tada je njegova povrina

Kako je
P

broj to je povrina trougla

ABC iracionalan broj.

Slika 7

Sa druge strane ako se konstruie pravougaonik MNBP kao na slici 7, tada je

(

)= (

) (

) (

) (

),

pa je povrina trougla ABC racionalan broj. Mera trougla ABC ne moe istovremeno biti i
racionalan i iracionalan broj, pa je pretpostavka neodriva, tj. zakljuak je da se
jednakostranini trougao ne moe razapeti na celobrojnoj reetki.
Ako bi se na celobrojnoj reetki mogao razapeti pravilan estougao
,
onda bi na toj reetki bio razapet i jednakostranini trougao
, a to je upravo pokazano
da nije mogue.

II Pikova teorema

Definicija 4: Prebrojiva familija zatvorenih skupova

= { |( )} se naziva
mozaik (mrea, teselacija, razbijanje), ako njihova unija pokriva celu ravan i ako svaka dva
skupa iz familije imaju disjunktne unutranjosti, tj. ako je ispunjeno:
1)
2)

( )

= , za sve ,

Najee razmatrani mozaici su oni kod kojih su elementi familije M podudarne

figure. Elemente skupa M se nazivaju elementarne elije, elementarne ploice ili samo elije.
Za dve elementarne elije kaemo da su susedne ako imaju zajednikih taaka. Ivice elija
predstavljaju grane mree, a njihove krajnje take, take u kojima se susreu bar tri ploice,
nazivaju se vorovi (ili temena) mree. Za poligon ija sva temena pripadaju skupu vorova
neke mree kae se da je razapet na toj mrei.
Ako su sve elementarne ploice mozaika podudarne tada kaemo da je mozaik
jednotipni (monohedralni). Ako se sve ploice mogu podeliti u dve klase meusobno
podudarnih ploica, tada govorimo o dvotipnom (dihedralnom) mozaiku i slino. Najpoznatiji
primeri mrea u ravni su kvadratna, trougaona i heksagonalna koje se oznaavaju sa K, T, H
redom. Ako je povrina svih elementarnih ploica mree M jednaka nekoj vrednosti k, tada se
ta mrea oznaava sa
.
Za poligon F koji je razapet na proizvoljnoj reetki moe se uvesti funkcija
( )=

( ) + ( ) 1,

gde je sa b(F) oznaen broj taaka reetke na ivicama poligona, a i(F) broj taaka reetke koje
pripadaju unutranjosti poligona.
1) Neka su F1 i F2 dva poligona sa zajednikom stranicom i disjunktnim
unutranjostima, ija temena pripadaju skupu vorova jedne od mrea K, T ili H. Za poligon
koji je njihova unija tada vai:
( ) = ( ) + ( ).
4

Dokaz: Po definiciji je
( )=

+ ( )1

( )=

+ ( ) 1.

Neka je k broj taaka na zajednikoj

F2

strani poligona F1 i F2. Za poligon F

F1

koji predstavlja uniju poligona F1 i F2

vrednost funkcija b(F) i i(F) je:
( )= ( )+ ( )2 +2

( )= ( )+ ( )+

Slika 8

2.

Ako se u formuli
( )=

1
( )+ ( )1
2

b(F) i i(F) zamene gore navedenim vrednostima, dobija se

( ) = ( ) + ( ).
Prethodni dokaz ne zavisi od vrste mree (kvadratna, trougaona, heksagonalna).
Povrina poligona F oznaava se sa P(F).
2) Neka je pravougaonik ija temena pripadaju skupu vorova mree K1 sa stranama
paralelnim koordinatnim osama. Tada je P()=f().
Dokaz:
y

Neka je pravougaonik ije su stranice

m

duina m i n. Njegova povrina je:

( )=
n

Broj taaka b() na rubu pravougaonika

je:
( )=2
x

+2 .

U unutranjosti pravougaonika ima taaka:

( )=(

Slika 9

1) ( 1).

Ako se vrednosti ( ) i ( ) zamene u formuli

( )=

( ) + ( ) 1,

sreivanjem se dobija da je
( )=

ime je pokazano da je ( ) = ( ) .
5

3) Neka je T pravougli trougao ija temena pripadaju skupu vorova mree K1 sa

katetama koje su paralelne koordinatnim osama. Onda je povrina trougla T jednaka f(T).
Dokaz: Neka je pravougaonik jednom od svojih dijagonala podeljen na dva
pravougla trougla T1 i T2, koji su podudarni sa trouglom T. Vai da je:
( )= ( )= ( )

( ) = ( ) ... (1)
( ) = ( ) ... (2)
T1

T2

Iz relacija (1) i (2) sledi:

( ) = ( ) = ( ).

x
Slika 10
Vae sledei identiteti (po prethodno dokazanom):
( )= ( )+ ( )=2 ( )
( ) = ( ) + ( ) = 2 ( ).
Kako je ( ) = ( ), onda je i ( ) = ( ).
3) Neka je T proizvoljan trougao razapet na kvadratnoj mrei K1. Tada je povrina
trougla T jednaka vrednosti f(T).
Dokaz: Kroz temena trougla mogu se postaviti po dve prave paralelne koordinatnim
osama, koje ine pravougaonik. Strane trougla dele pravougaonik na najvie tri pravougla
trougla i sam taj trougao.
y

Ukoliko je neka od strana paralelna sa

x ili y osom tada je neki od trouglova
T1, T2, T3 degenerisan. I takvi trouglovi
e biti uzeti u razmatranje, pri emu je
vrednost funkcije f za takav trougao nula.
Iz zadataka 2 i 3, sledi da je:

T1
T
T2

T3

( ) = ( ) ... (1)
( ) = ( ) ... (2)
x
Slika 11

( ) = ( ) ... (3)
( ) = ( ) ... (4)

Takoe vai da je
( )= ( )+ ( )+ ( )+ ( )
( ) = ( ) + ( ) + ( ) + ( ).

Prema relaciji (1) je

( ) + ( ) + ( ) + ( ) = ( ) + ( ) + ( ) + ( ).
Iz relacija (2), (3) i (4) konano je
( ) = ( ).
5) (Pikova teorema) Povrina poligona F razapetog na celobrojnoj reetki je jednaka
( )=

( )

+ ( ) 1,

gde b(F) oznaava broj vorova reetke sa ruba poligona F, a i(F) broj vorova reetke iz
unutranjosti poligona F.
Dokaz: Neka je dat poligon F razapet na mrei. On se moe razloiti na trouglove.
Obeleimo sa n broj trouglova na koji je poligon F razloen. Prema zadatku 4 za svaki
trougao Ti ( 1,2, , ) vai
( ) = ( ).
Dalje, kako je
( )=

( )

( )=

( ),

konano je
( ) = ( ).
6) Povrina poligona razapetog na trougaonoj mrei T1 (ije su sve elementarne elije
jednakostranini trouglovi povrine 1) je jednaka
( ) = 2 ( ) = ( ) + 2 ( ) 2,
gde b(F) oznaava broj vorova mree T1 sa ruba poligona F, a i(F) broj vorova iste mree iz
unutranjosti poligona F.
Dikaz: Posmatra se paralelogram ije strane pripadaju trougaonoj reetki.
Neka paralelogram ima stranice m i n
umnoaka rastojanja izmeu susednih
taaka.
Povrina paralelograma je
( )=2

Na rubu paralelograma ima b() taaka

n
Slika 12

( )=2

+2 .

Unutar paralelograma ima i() taaka

( )=(

1) ( 1).

Sada se lako pokazuje da je

( )=

( )

+ ( )1=

Prema tome vai da je ( ) = 2 ( ).

Ako se posmatra trougao T ije dve stranice pripadaju trougaonoj mrei (polovina
paralelograma), primenjujui postupak kao u zadatku 3, dobie se da je
( ) = 2 ( ).
Proizvoljan trougao razapet na trougaonoj mrei se moe dopuniti do paralelograma,
pa ponavljajui postupak iz zadatka 4 dobija se da vai
( ) = 2 ( ).
Neka je dat poligon F, razapet na trougaonoj mrei. On se moe razloiti na trouglove.
Slino zadatku 5, dobie se da je
( ) = 2 ( ).
7) Ograniena figura F razapeta na heksagonalnoj mrei H1 se naziva heksagonalni
sistem ako je rub figure F sastavljen samo od grana heksagonalne mree. Povrina
heksagonalnog sistema F razapetog na heksagonalnoj mrei H1 (ije su elementarne elije
pravilni estouglovi povrine 1) je jednaka
( )=

( )=

( )+

( ) ,

gde b(F) oznaava broj vorova mree H1 sa ruba heksagonalnog sistema F, a i(F) broj
vorova iste mree iz unutranjosti heksagonalnog sistema F.
Dokaz: Neka je sa Fn obeleen heksagonalni sistem koji je sastavljen od n
elementarnih elija. Dokaz se moe izvesti matematikom indukcijom po broju n. Za figuru
F1 koja je elementarna elija estougaona mree vai
( ) = 1, ( ) = 2,
tj. ( ) =

( ).

Neka za sve figure Fn vai da je ( ) =

Treba pokazati da je (

)=

( ).
).

Fn

Slika 13
8

Ako je nova elija u figuru Fn+1 dodata tako da ima jednu zajedniku stranu sa nekom
figurom Fn, onda je
(

)=

( )+1= ( )+1 = (

).

Identino se razmatraju sluajevi kada nova elija ima dve, tri, etiri ili pet zajednikih
strana sa figurom Fn.
Dakle, vai ( ) =

( ).

8) Neka je ABC trougao ija su temena vorovi celovrojne mree, na ijem obimu
nema drugih temena mree osim taaka A, B i C, a u unutranjosti je tano jedana taka
celobrojne mree O. Dokazati da je O teite trougla ABC.
Dokaz: Prema Pikovoj teoremi je:
(

) = (

) = (

)= +01 = .

Dakle, dui AO, BO i CO dele trougao ABC na tri dela jednakih povrina, pa je time O
teite.
9) Temena n-tougla

su vorovi celobrojne mree. Koja je najmanja a

koja je najvea povrina koju takav n-tougao moe imati?
Komentar: Prema Pikovoj teoremi je
( )=

( )

+ ( ) 1,

Da bi P(F) bilo minimalno, b(F) i i(F) moraju biti najmanji mogui. Veliina b(F) je
najmanja ako osim temena na rubu nema drugih taaka reetke, a i(F) moe biti jednako nuli.
Slino, da bi n-tougao imao majveu moguu povrinu potrebno je uiniti to veim
veliine b(F) i i(F).
10) Ako je na celobrojnoj reetki K1 razapet poligon F sa n rupa onda se njegova
povrina moe izraunati formulom
( )=

( )

+ ( )1+ ,

gde b(F) oznaava broj vorova reetke sa ruba poligona F, a i(F) broj vorova reetke iz
unutranjosti poligona F. (bez dokaza!)
( ) = 22

( ) = 19
=3
( ) = 11 + 19 1 + 3 = 32.

x
Slika 14
9

III George Alexander Pick

George Alexander Pick (1859 1942) je bio austrijski matematiar, jevrejskog

porekla. Umro je naalost u koncentracionom logoru. Formulu, danas poznatu kao Pikova
teorema objavio je u jednom lanku 1899. godine, a popularizovana je 1969. godine kada ju je
Hugo Dyonizy Steinhaus uvrstio u ediciju Mathematical Snapshots.
Studirao je na Bekom univerzitetu, gde je odbranio doktorat 1880. godine. Nakon
toga radio je kao asistent na Prakom univerzitetu, gde je ve 1881. postao predava. Sledea
institucija u kojoj je radio je Univerzitet u Lajpcigu, samo 1984. godine. Vrlo brzo se vratio u
Prag i tamo je ostao do penzionisanja 1927. godine, posle ega se vratio u rodni Be.
Pik je predsedavao komitetom koji je postavio Ajntajna za rukovodioca katedre za
matematiku fiziku 1911 na tadanjem Germanskom univerzitetu u Pragu. On je uputio
Ajntajna u radove italijanskih matematiara (Gregorio Ricci-Curbastro, Tullio Levi-Civita) u
oblasti diferencijalnog rauna, to je kasnije 1915. Ajntajn sjajno iskoristio da uspeno
formulie Teoriju relativiteta.
Nakon aneksije Austrije u okvir Nemake, Pik se 1938. ponovo preselio u Prag.
Nacisti su ga smestili u logor 13. jula 1942., gde je i umro dve nedelje kasnije.

10