Aleksandar Ranelovi: Skripta iz filozofije za etvrti razred gimnazije | 2015/16

as 28-29 (NOV)

Osnovna pitanja za usmenu proveru znanja iz oblasti Uvod u filozofiju

01. Zato se kae da je rad za antike Grke bio svojevrsno skretanje od normalnog naina ivota?
(Skripta, 16-17)

02. Zato su, po Aristotelu, stvari koje ljubimo radi njih samih, iz kojih ne sledi nita drugo, dobre u pravom smislu?
(Skripta, 16-17)

03. Zato onaj ko sebe ne odgoji za slobodnu delatnost, prema reima Aristotela, ne moe dovriti oveju prirodu?
(Skripta, 16-17)

04. Zato se za dokolicu kae da je iskonsko boravite oveka, i da ona ponajvie treba filozofiju (a ne neto drugo)?
(Skripta, 16-17)

05. Kakvo se oslobaanje u oveku ostvaruje u sumnji, a kakvo u dokolici?

(Skripta, 16-17)

06. ega se ovek boji u dosadi, te gleda da to pre pobegne od nje?

(Skripta, 16-17)

07. Na kakav koncept filozofa upuuje misao da je za filozofiju potrebno sazreti itavim svojim tubivanjem?
(Skripta, 18-19)

08. ta sve moe biti uzrok dosade, i kako se, prema Hajdegeru, najozbiljniji oblik dosade slama?
(Skripta, 18-19)

09. ta znai to da je samo bivanje dosadno?

(Skripta, 18-19)

10. Na emu se zasniva filozofska nezavisnost antikih Grka? Zato je njihova ideja o nezavisnosti ipak neosnovana?
(Skripta, 20-21)

11. Zato se kae da je filozofija kola nezavisnosti, a ne posedovanje nezavisnosti?

(Skripta, 20-21)

12. Kako razume to da biti nezavisan znai biti u svetu, i istovremeno biti izvan njega?
(Skripta, 20-21)

13. Zato se kae da je filozofija stavljanje u pitanje naeg prirodnog gledanja na svet, odnosno obrnuti svet?
(Skripta, 22-23)

14. Zato se za filozofiju kae da je melanholija lienosti?

(Skripta, 22-23)

15. Zato je zauenost temeljno duhovno iskustvo u kojem propada svet samorazumljivog i bezupitnog?
(Skripta, 22-23)

16. Kako razume da ovek koji nije osetio odvratnost prema onom to mu se predoava ne moe prii filozofiji?
(Skripta, 22-23)

17. ta znai to da je filozofija bitno posredovanje? Pojasni.

(Skripta, 22-23)

18. Zato je bitno da zauenost koja nas uvodi u filozofiju bude upravo naa (i kakva jo moe biti)?
(Skripta, 22-23)

19. Navedi primer uenja kao stvari divljenja, a zatim primer upitnog uenja. U emu je razlika?
(Skripta, 24-25)

20. Zato Fink kae da je uenje stvar naiviteta svesti, tj. stvar svesti koja stvari ne potcenjuje?
(Skripta, 24-25)

21. ta znai to da filozofsko uenje refleksiji prethodi, a njenom rezultatu sledi?

(Skripta, 24-25)

22. ta znai to da uenje nije zagledanost, nego sagledanje kome se treba uiti?
(Skripta, 24-25)

23. ta znai to da se uenje na kraju ne odnosi na ono dato, ve na prvo pitanje za koje su sva druga njegova varijacija?
(Skripta, 24-25)

24. Karl Jaspers pie da baviti se filozofijom znai biti na putu. ta to znai?
(Skripta, 26-27)

25. ta znai to da se filozofija odavala dogmatizmu. Da li bi (ako da zato, ako ne - zato) trebalo da bude takva?
(Skripta, 26-27)

26. Zato je Sokratu stalo do toga da dovode sagovornika do priznanja da ne zna ono to je mislio da zna?
(Skripta, 26-27)

27. Kako bi trebalo razumeti deo optube protiv Sokrata gde se kae da on tetno deluje na mlade?
(Skripta, 26-27)

28. Kako su prvi filozofi (Tales, Anaksimandar i Anaksimen) mislili prvobitni osnov bia?
(Udbenik, str. 34-38)

29. Kako razume grku re arhe, i zato je ona bitna za istoriju filozofije?
(Udbenik, str. 34-38)

30. ta je u Talesovoj misli toliko znaajno, da bi istorija filozofije ba njega proglasila prvim filozofom?
(Udbenik, str. 34-38)

31. ta znai to da se ne moe dva puta ui u istu reku, i od koga ova misao dolazi u istoriju filozofije?
(Udbenik, str. 38-40)

32. ta u Heraklitovoj filozofiji predstavlja vatra, a ta logos?

(Udbenik, str. 38-40)

33. Iz kojih razloga Platon i drugi antiki filozofi osuuju sofiste?

(Udbenik, str. 54-56)

34. Kako protumaiti misao: ovek je mera svih stvari - onih koje jesu da jesu, a onih koje nisu da nisu?
(Udbenik, str. 54-56)

35. Zato se za sofiste dri da su ipak znaajni za istoriju filozofije, a naroito za razvoj kritikog miljenja?
(Udbenik, str. 54-56)