EGZISTENCIJALIZAM - egzistencija prethodi esenciji AS 82 (APRIL)

ta ovde znai da egzistencija prethodi esenciji? To znai da ovek najpre egzistira, da sebe susree, iskrsava u svetu i da zatim sebe definie. Ako se ovek, kakvog ga poima egzistencijalist, ne moe definisati, to je zato to on najpre nije nita. On e tek posle biti, i bie takav kakvim e sebe uiniti. (an-Pol Sartr, Egzistencijalizam je humanizam)
Objasni svojim reima ta znai (iz ovde datog) kad se kae da egziste ncija prethodi esenciji. ta znai kad Sartr kae da e ovek tek posle biti i to onakav kakvim e sebe uiniti?

Iako svetski ratovi nisu dobri markeri za periodizaciju zbivanja u sferi duha, posebno u oblasti kulture, ovde se oni mogu pomenuti budui da su - nosei u sebi sve opasnosti za opstanak ljudske egzistencije - u prvi plan postavili upravo ona egzistencijalna pitanja koja su uvek postojala ali sad su postala dominantna i sredite filozofskog miljenja. (Milan Uzelac, Istorija filozofije II)
Koja su to pitanja koje su postavili svetski ratovi, i kako oni mogu pobuditi egzistencijalizam?

Svim egzistencijalistima zajedniki je kritiki odnos prema ranijoj racionalistikoj i refleksivnoj filozofiji. Oni osuuju racionalistiku filozofiju zbog neuvaavanja ivog, konkretnog iskustva ovekovog postojanja u svetu i zbog koncentrisanosti iskljuivo na epistemoloki subjekt kao i zbog pridavanja prednosti istom subjektu (cogito). (Milan Uzelac, Istorija filozofije II)
ta podrazumeva ranija racionalistika i refleksivna filozofija? ta znai izraz koncentrisanost iskljuivo na epistemoloki subjekt (i ta je epistemologija)? Kakav je to isti subjekt ili cogito? Kako razume konkretno iskustvo ovekovog postojanja u svetu koje zagovaraju egzistencijalisti?

Egzistencijalistima je zajedniko razlikovanje autentinog i neutentinog egzistiranja, pri emu se autentinost dostie kad ovek shvata bestemeljnost svog izbora; zajednika im je vera u mogunost suprotstavljanja svim oblicima socijalnih manupulacija i nasilja, prihvatanje slobode i odgovornosti, bez ega nije mogue autentino postojanje. (Uzelac, Ist. fil. II)
Kako razume autentino postojanje? Kako razume izraz bestemeljnost svog izbora u gore datom kontekstu ?

Stvari se komplikuju time to postoje dve vrste egzistencijalista: prvi, koji su hriani, i meu koje bih uvrstio Jaspersa i Marsela, koji je katolike veroispovesti; i s druge strane, ateistiki egzistencijalisti, meu koje valja uvrstiti Hajdegera, a takoe francuske egzistencijaliste i mene samoga. Zajedniko im je to dre da egzistencija prethodi esenciji, ili, ako hoete, da treba poi od subjektivnosti. (-P. Sartr, Egzistencijalizam je humanizam)
Kako razume izraz da treba poi od subjektivnosti (u egzistencijalistikom smislu)? Moe li pretpostaviti ta bi mogao da zagovara ateistiki a ta teistiki egzistencijalista?

Ja mogu hteti da se pridruim nekoj partiji, da napiem knjigu, da se oenim - sve je to samo manifestacija jednog izvornijeg izbora, spontanijeg... Ali, ako stvarno egzistencija prethodi esenciji, ovek je odgovoran za ono to jest. Tako je prvi korak egzistencijalizma da svakog oveka stavi u posed onoga to jest i da na njega poloi totalnu odgovornost za njegovu egzistenciju. (-P. Sartr, Egzistencijalizam je humanizam)
Pokuaj da objasni ta autor eli da kae u izdvojenom citatu.