Martin Hajdeger je najuticajniji nemaki filozof dvades...

by
kamicak-95@hotmail.com

Apr 29, 2015

Martin Hajdeger je najuticajniji nemaki filozof dvadesetog veka. Roen

je 26. septembra 1889 u Nemakoj. Studira prvo teologiju, a zatim filozofiju. Od
1915. godine radi kao asistent Husserla. U to vrjeme se pribliava i fenomenologiji
koja tada otvara novu perspektivu za filozofiju kao nauku. . 1927. godine objavljuje svoje prvo veliko delo, Bice i vreme (Sein und Zeit), 1933. Heidegger
postaje lan NSDAP-a i iste godine rektor univerziteta.Heidegger se u to vrjeme
identifikuje sa ideologijom nacizma i govori o unutranjoj istini i veliini ovog
pokreta. Sama injenica da se nikada nije distancirao ili osudio nacizam do
danas je tema diskusije o tome dali se kod Heideggerovog angamana radilo
o linoj greki ili i njegova filozofija vodi u nacizam. Najznaajnija dela su :
1.Bie i vreme,
2.ta je metafizika, 3ta je filozofija, 4.Kant i problemi metafizike, 5.O
biti razloga, 6.O biti istine, 7.O humanizmu,
Hajdegerova fundamentalna ontologija
H smatra da je celokupna zapadna istorija odredjena metafizickim shvatanjem bica, ali metafizika je izgubila iz vida izvorni smisao bica. Sustinu
stvari predstavlja nacin postojanja(bistvovanje. Cela H filozofija egzistencije
zasnovana je na ontoloskoj diferencijaciji. Ontoloska diferencijacija je razlika
izmedhu bistvujuceg(pojedinacnog bica)sto, knjjiga, zivotinja i celine bica(bistvovanja)*
Prema H nase razmisljanje je predikativno tj Ruza je lepa. To je ili jeste
oznacava bistvovanje. Samo pitanje o bistvovanju postavlja se na dva nacina>
1.metafizicki Kada se pita o bistvovanju bistvujuceg U svakodnevnom zivotu
mi pricamo o bistvovanju bistvujuceg, jer uvek nesto jeste, prethodni primer
Cvet jeste lep. Metafizika je izgubila svest o ontoloskoj diferencijaciji, pa sustinu
egzistencije tumaci u skladu sa nacinom na koji postoji fizicka stvarnost. Filozofija se od samog pocetka bavila bistvujucim, jer je samom bistvovanju davala
ime(apeiron-poetak, prauzrok iz kojega su sve stvari izale i u koji se ponovno
vraaju) Ovo se naziva zaboravom bistvovanja
1. nemetafizicki Kada se pita o bistvovanju samom H smatra da se treba
vratiti na sam pocetak i baviti se samim bistvovanjem, ovakvo postvaljanje
prema bistvovanju on naziva fundamentalno ontologijom. Da bi dosao do
odgovora na ovo pitanje H za bistvujuce uzima nas same. H uvodi pojam
tubistvovanje, jer svako od nas moze reci da postoji.Razumeti bivstvovanje kao bivstvovanje to znai postojati na ovom svetu. Ovo je i zadatak f.o. istrazivanje bistvovanja tubistvovanja
Cilj fundamentalne ontologie he da id fajtucuteta(svakodnevnog zivota),
razvije znacenje egzistencijala i na taj nacin otkrijesmisao autenticne ontologije.Autentino
bistvovanje posmatra sebe kao celinu, a neautenticno se svoi na bistvujuce.
U svakodnevnom zivotu mi se povlacimo u bezlicno postojanje. Razlog
proizilazi iz naseg straha da se suocimo sa izvesnoscu smrti. H kaze Umire
se, ali ne sada. Svesni smo smrti, ali odbijamo da je prihvatimo.
H kazeCovek je obdaren za smrt Autenticnost podrazumeva prihvatanje
i i razumevanje smrti kao ljudskog odredjenja. Prihvatanje toga dalje navodi da
se covek posmatra kao prolazno bice koje egzistira u vremenu. Na ovaj nacin
1

writer.bighugelabs.com

Martin Hajdeger je najuticajniji nemaki filozof dvades... by

kamicak-95@hotmail.com

Apr 29, 2015

on povezuje vreme i bice(istovremeno naziv njegovog najpoznatijeg dela). Suocavanje sa konacnoscu, pokazuje zelju za opstankom koju H naziva brigom.
Ovako se egzistencijalna analitika(tj.bavi se oblicima ljudke egzistencije)
i destrukcija metafizike(koju pominjemo na pocetku)(razlaganje sveobuhvatne
istorije filozofije i vracanje na sam pocetak) presecaju u tacki vremena i vreme
predstavlja smisao bica. Odatle bi trebalo postaviti nemetafizicki pocetak th
pocetak nemetafizicke buducnosti. * ontologija se bavi probelmom bica *** ne
moze bistvujuce da bude ja ili covek, dusa. Upucuje na nesto drugo. covk
antropolosko glediste, dusa transcendalno glediste ****bie ono to jestt
(id quod est): stvar, predmet, individualno i konkretno bie koje konstituira
stvarnost. Osnovno znaenje pojma je biti neto, odnosno bie je sve ono
emu se na bilo koji nain moe pripisati da jeste. Bie je najuniverzalniji pojam i temeljni objekt metafizike, nije ga mogue definisati po rodu i specifinoj
razlici. Pojam bia kao takvog (ens ut sic) jedan je i analogan, izrie krajnju
apstrakciju i kae samo da neto jest, dakle protivi se nistavilu.

writer.bighugelabs.com