NADGROBNA ARHITEKTURA

Po verovanju Egipana, ivot ne prestaje posle fizike smrti, ali za veni ivot due potrebno je sauvati telo
umrlog. Pripadnici vladajue klase imali su mogunost da sebi obezbede prostrane grobnice pravljene tako da budu
trajne da bi mogle zatiti mumificirano telo i sve to je uz njega sahranjeno. Svaki ovek je u toku svoga ivota morao
da opremi svoju grobnicu, da bi njegov duh, ka, mogao da uiva u svim zadovoljstvima u kojima je i on sam uivao.
Nakon smrti, telo je balzamovano a uz pokojnika je sahranjivana i njegova odea, dragocenosti, hrana, kao i figure
koje su predstavljale njegovu porodicu, prijatelje i poslugu.
Prvobitne grobnice, koje su graene u doba vladavine prve tri dinastije bile su mastabe. Mastabe su se sastojale od
podzemnog i od nadzemnog dijela. U nadzemnom dijelu, koji je imao pravougaonu osnovu i nagnute spoljanje
strane, bila je kapela - mala prostorija u kojoj su vreni verski obredi. Kapela je bila ukraena obojenim reljefima i
zidnim slikama s prizorima iz svakodnevnog ivota i natpisima sa verskim i maginim formulama, koje su, kako se
verovalo, olakavale pokojniku dugako putavanje ka svetu mrtvih, gde ga je ekao Ozirisov sud. Pored kapele, tu je
bila i jedna ili vie prostorija u kojima su uvane dragocenosti i kip preminuloga. Ove prostorije nazivale su se
serdabi. Podzemni deo mastabe inila je grobna komora, u kojoj se u kovegu, sarkofagu, uvalo mumificirano telo
pokojnika. Ona se nalazila do 30 metara ispod nivoa tla. Mastabe su najee pravljene od erpia a veoma retko su
oblagane kamenom i opekom. Najstarija mastaba je mastaba faraona Menesa koji je ujedinio Gornji i Donji Egipat.
Za vrijeme III dinastije, iz mastabe su se, doziivanjem jedne mastabe na drugu, tako da svaka gornja bude manja u
odnosu na prethodnu, razvile stepenaste piramide, u kojima su sahranjivani iskljuivo faraoni. Piramide nisu bile
podignute kao usamljene graevine usred pustinje, ve kao deo prostranih grobljanskih etvrti, sa pogrebnim
kapelama plemia, hramovima i drugim zgradama koje su bile pozornica verskih sveanosti za faraonova ivota, a i
posle njega.

Stepenasta piramida faraona Zosera, III dinastija

Ukidanjem stepenika stepenastih piramida, za vreme IV dinastije, dobijen je najkarakteristiniji oblik egipatske
grobnice - pravilna piramida. Najvee pravilne piramide su Keopsova, Kefrenova i Mikerinova, u Gizi, ublizini
dananjeg Kaira. Spoljna obloga, koja je do danas sauvana samo na vrhu Kefrenove piramide, bila je od granita.U
unutranjosti piramide nalaze se grobne komore i hodnici kojima su komore meusobno povezane. Ulaz u piramide je
bio zazidan i skriven ispod granitne podloge. Najstarija i najvea je Keopsova piramida, ija je visina oko 148 metara,
a svaka stranica je dugaka oko 232 metra. Prema Herodotu, izgradnja Keopsove piramide trajala je 20 godina. Oko
ove tri velike piramide nalazi se nekoliko manjih i vei broj mastaba za faraonove roake i dvorske dostojanstvenike.
Takoe, sa istone strane svake od ovih piramida izgraen je pogrebni hram i pogrebna cesta kojom se dolazilo do
piramide. Ove tri velianstvene grobnice stari Grci su ubrajali u jedno od sedam svjetskih uda.

Piramide Keopsa, Kefrena i Mikerina, IV dinastija, oko 2550. g.p.n.e.

U dolini Kefrenove piramide, pored hrama, nalazi se Sfinga isklesana u steni, koja ima tijelo lava i carsku glavu ije je
lice verovatno portret faraona Kefrena. Sfinga je dugaka 73 metara, a visoka 19,80 metara i Kefren ju je postavio za
straara svom nadgrobnom kompleksu jer simbolie ljudsku mudrost i ivotinjsku snagu.

Velika sfinga, oko 2530. p.n.e., IV dinastija

Posle etvrte dinastije ovakve monumentalne piramide vie nisu graene, mada su i dalje podizane piramide mnogo
manjih razmera. Za vrijeme Srednjeg carstva, faraoni i drugi velikodostojnici su sahranjivani u grobnicama pravljenim
u prirodnoj steni. Grobnice se nalaze u maloj dolini koja se naziva Dolina Kraljeva, a nalazi se est kolometara od
zapadne obale Nila, kod grada Tebe (dananji Luxor). Grobnice imaju veoma izduen oblik, a pri njihovoj izgradnji
teilo se osnoj simetrinosti. Njihova duina iznosi od 60 do 150 metara. Ulazi su uglavnom, radi zatite, bili skriveni.
U Dolini Kraljeva, meu najznaajnije spadaju grobnice u steni faraona : Setia, Ramzesa II, Ramzesa III, Ramzesa
VI, Ramzesa IX i Tutankamonova grobnica.

Dolina kraljeva mesto gde su sahranjivani vladari Egipta u periodu (1550-1070 pne)
Grobnica Tutankamona, faraona koji je umro kada je imao devetnaest godina jedina je grobnica koja je netaknute
sadrine otkrivena u moderno doba. Tutankamon nije spadao u vanije egipatske kraljeve. Za vreme svog kratkog
ivota on jednostavno nije uspeo ostaviti nekog vanijeg traga, pa je vrlo brzo zaboravljen od onih koji su sledili iza
njega. Ipak, on je vremenom postao nekom vrstom ikone ne samo za egiptologiju, nego i za itavu arheologiju.

TUTANKAMON (Tut Ankh Amon, prvobitno Tutankaten)

Tutankamon je bio egipatski faraon 18.dinastije (Novo kraljevstvo, 1555-1305. pre n.e.), u razdoblju oko 1333-1323
pre n.e.
Veina naunika smatra da je Tutankamon bio vanbrani sin faraona Amenofis-a IV, a manji broj da mu je Amenofis
polubrat.
Amenofis, koji je nazvan i jeretikim faraonom, je na poetku svoje vladavine usvojio monoteistiku religiju (vera u
jednog boga). U toj religiji se sluilo bogu Sunca koji je bio predstavljen diskom. Njegovo ime Amenofis je znailo,
Amon je zadovoljan. Svoje ime je promenio u Akenaton to znai, u slubi Atona. Akenaton je imao prelepu enu
Nefertiti koja mu je rodila 6 kerki. Akenaton je toliko bio zaokupljen religijom da je jednostavno zaboravio da vlada
dravom. Kada je Akenaton umro, u javnosti je dolo do velike pobune protiv nove religije. Akenatonova mumija
nikada nije pronaena i verovatno je bila unitena od njegovih verskih neprijatelja. Akenatona je trebao da nasledi
njegov brat Smenkaure, meutim umro je u isto vreme kad i sam Akenaton. Tako je Tutankamon nasledio presto.
Tutankamon je bio deko od 10 godina kada je nasledio presto i oenio Akes-en-aton (kasnije Akes-en-amon) koja je
bila trea erka Akenatona i Nefertiti. Mladi par je pod uticajem svetenika iz Tebe vratio politeizam naglaavajui da
je glavno egipatsko boanstvo ponovo Amon Ra. Mladi faraon je promenio ime iz Tutankaton u Tutankamon. Koliko
se zna, oboavao je lov. U njegovo vreme nije bilo nikakvih ratova. Ali sa samo 19 godina on je umro.
Naunici smatraju da je zbog prerane smrti faraon sahranjen u grobnici koja nije bila njemu namenjena, i iz istih
razloga je ostala nedovrena. Iznad Tutankamonove grobnice nalazi se grobnica faraona Ramzesa VI, i u toku njene
gradnje, koja je trajala godinama, sav otpadni materijal je bacan pred ulaz Tutankamonove grobnice. Na kraju je
Tutankamonova grobnica bila zatrpana i zaboravljena.
OTKRIE I ISKOPAVANJE TUTANKAMONOVE GROBNICE
Vekovima su ljudi iskopavali grobnice: neki zbog blaga,a neki da bi otkrili istoriju.
Giovanni Belzoni je 1820 prekinuo radove na traenju Tutankamonove grobnice u Dolini kraljeva.
Amerikanac Theodore Davis je takoe vrio iskopavanja, i to od 1902. do 1914. godine.
Britanski arheolog Howard Carter je pretpostavljao da se u Dolini kraljeva mora kriti jo
jedan zaboravljeni faraonski grob.
Pretpostavka nije bila bez osnove. Theodore Davis je naao u jednoj raspuklini u steni
glinenu au s Tutankamonovim hijeroglifima. Osim toga otkrio je u zemlji iskopani grob
s ostacima drevne krinje u kojoj su se nalazile zlatne ploice, takoe s
Tutankamonovim imenom. Davis je na temelju toga zakljuio da je otkrio grob
Tutankamona. Samo je jo Carter bio sumnjiav. Naime, kako je ispravno zakljuivao,
kralj 18. dinastije nije mogao biti pokopan u tako skromnom grobu. Po Carterovoj
procjeni, sav taj pribor morao je biti upotrebljen prilikom Tutankamonovog pogreba. A
gdje mu je bio grob?
Carter i njegov finansijer lord Carnarvon dobili su dozvolu od egipatske vlade
da vre iskopavanja 1914, ali ih je u tome omeo I svetski rat. Velika pustolovina
poela je u Dolini kraljeva 1917. godine.
Ve su est godina tragali za neim, a nisu ni znali da li to uopte postoji. 1. Novembra 1922. poeli su kopati
u blizini ulaza u grobnicu Ramzesa VI
4. Novembra 1922. -Carter je, kao i svakog jutra, dojahao na muli na mesto iskopavanja. Iznenauje ga
neobina tiina. Preradnik Rais Ahmed Gurgar dotrao je sav uzrujan: "Gospodine, ispod temelja prve kolibe
naili smo na kamenu stepenicu.".
5. Novembar 1922. -Posle podne otkopane su etiri stepenice. Nema vie sumnje: one vode do neke kamene
grobnice. ta li e se u njoj nalaziti? Faraon? Hoe li biti prazna? Opljakana ? Do veeri ve je otkopano 12
stepenica. Pojavljuju se neka zapeaena kamena vrata. Peati predstavljaju akala i devet stilizovanih
zarobljenika. To je peat grada mrtvih u Dolini kraljeva. Grob, kako se ini, jo nije opljakan.

 25. Novembar 1922. -Peati se fotografiu i lome. Na video izbija hodnik to vodi koso prema dole. Hodnik je
bio od poda do tavana napunjen kamenjem. Meu kamenjem pronali su slomljeno sue od alabastera. ini se
da je grobnica ipak bila provaljena jo u antiko doba i ponovo zapeaena.
26. Novembar 1922. -Deset metara iza prve kamene pregrade kopai nailaze na druga vrata. Osim peata
grada mrtvih mogu se raspoznati i peati sa znakom Tutankamonovog imena. Zid je probijen i ulaze u prostoriju 8
x 3,60m punu dragocenosti. itava je soba bila puna zlata.

Tutankamonov grobnica, ukupna povrina 109.83 m 2

Tokom godina iskopavanja, za vreme najeih vruina grobnica je zatvarana na nekoliko meseci, a rad prekidan.
19. Novembar 1923. Otvorena je soba u kojoj je sahranjen Tutankamon. Ova soba, povrine 26 m2 jedina je
bila oslikana. U njoj se nalazila ogromna drvena krinja okovana zlatom i ukraena zlatno modrom fajansom.
Oko prve krinje stajali su darovi mrtvima (oko 3000 objekata), na severnoj strani sedam maginih vesala pomou
kojih je kralj mogao prei preko reka podzemnog sveta.U prvoj krinji nalazila se druga, zlatna krinja prekrivena
mrtvakim pokrovom. Poto je ta krinja otvorena, pokazala se trea, a u njoj etvrta krinja. Kada su uzbueni
4

arheolozi, posle vie od mesec dana, otvorili i tu poslednju krinju, pokazao se uti sarkofag od kamena netaknut,
gotovo nadzemaljski. uvala ga je neka boginja rairenih krila i ruku.

13. Oktobar 1925. Poelo je otvaranje sarkofaga. U dubokoj utnji podignuta je teka ploa kamenog
sarkofaga. Svetlo je palo na platnene ovoje, ispod kojih su ugledali, zlatan kip deakog kralja.

U sarkofagu su se nalazila tri kovega ljudskog oblika, jedan u drugom. Poslednji koveg izraen je od istog zlata ,
teak 1110kg. Njegova zlatna mrtva~ka maska ukrasena plavom fajansom i drugim dragim kamenjem, spada me|u
najve}e dragocenosti naseg sveta.
28 Oktobar 1925. - Otvoren je i zlatni kovceg, i otkrivena je mumija sa zlatnom posmrtnom maskom,zlatnim
ogrlicama, amajlijama i odevnim predmetima (zlatne sandale).
1. Novembar 1925. - 10 ljudi iznelo je mumiju u svom zlatnom kovcegu na svetlost sunca.
."O majko Nut",tako je zapisana poslednja molba devetnaestogodinjeg kralja na sarkofagu,"rairi svoja krila nada
mnom kao neprolazne zvezde."Vie od tri hiljade godina boginja je to inila uvaju}i faraona pred pogledima sveta.

2. koveg

3. koveg (zatvoren i otvoren u kome se vidi mumija sa posmrtnom maskom)

11 Novembar1925. - Pocelo je skidanje nekoliko slojeva, veoma osteenih, zavoja sa mumije. Izmeu
slojeva nalazila se odea, veoma mnogo nakita, amajlija i listova zlata.

Mumija
Iskopavanja, konzerviranja, kompletiranja dragocenosti, transport u kairski muzej, i sve to sa minimalnim rizikom od
osteenja trajala su do kasnih 1930.-tih godina.
Danas, Tutankamon poiva u spoljnom kovegu, u sarkofagu sa staklenim poklopcem u grobnici, a sve dragocenosi
iz grobnice se nalaze u muzeju u Kairu.

Ulaz u Tutankamonovu grobnicu.

Posmrtna maska u Kairskom muzeju

6

Sarkofag sa kovegom i mumijom

KAKO JE IZGLEDAO TUTANKAMON
U januaru 2005.god.tri tima naunika iz Francuske, Amerike i Egipta, uz podrku National Geographica i egipatskih
vlasti, su koristei forenzike tehnike rekonstruisali lice mladog vladara. Prvi rezultati istraivanja su objavljeni u
martu, kada je potvreno da je Tutankamon u trenutku smrti imao oko 19 godina. Bio je sitne grae, dobro uhranjen i
nije bilo dokaza o navodnom udarcu u potiljak, tako je teorija o ubistvu odbaena. Meutim, nalazi pokazuju da je kralj
imao povredu noge i da je moda preminuo od infekcije koju je ta povreda mogla prouzrokovati.

DRAGOCENOSTI IZ TUTANKAMONOVE GROBNICE

Pozlaena krinja u kojoj se nalazi posuda od alabastera, u unutranjosti podeljena na 4 dela. U svakom se nalazi
minijaturni zlatni koveg sa mumificiranim ostacima faraonovih unutranjih organa.

vaza za parfem od alabastera, 48 cm.

- naslon za glavu

- zlato, drvo 230 c

- zlatne sandale na mumiji 29.5 cm

- krinja za nakit, drvo, zlato

kamenja

- narukvica od zlata i dragog

- tron i naslon za noge, drvo, zlato, srebro, staklo, poludrago kamenje

- Statua Tutankamona u prirodnoj veliini. Od drveta, odea od zlata, a sandale i oi od bronze

- Korset od slonovae i poludragog kamenja

- Ogledalo

- Kola
9