BIOLOKE OSNOVE

ROJENJA
PELINJE ZAJEDNICE

Prof. dr Zoran Stanimirovi

Katedra za Biologiju,
Fakultet Veterinarske medicine
Univerzitet u Beogradu

PRIRODNO ROJENJE PELINJE

ZAJEDNICE
Pelinje drutvo se razmnoava ROJENJEM,
tj. podelom jedne dobro razvijene pelinje
zajednice na dve , pri emu jedan deo pela sa
starom maticom odlazi u novi dom, dok
ostatak pela sa novom maticom ostaje u
starom stanu.

Nagon za rojenjem potie od nagona za

seljenjem
Rojidbeni nagon je razliito izraen kod
razliitih rasa pela
Rojenje je nasledna osobina pelinje
zajednice
Rojenje zavisi od fiziolokog stanja drutva,
koje je determinisano unutranjim i
spoljanjim faktorima

KADA DOLAZI DO ROJENJA ?

Onda kada je zajednica na vrhuncu moi i razvoja
U prolee, kada zbog obilne ispae u njoj nastane
viak energije koja se mora iskoristiti.
Do rojenja dolazi postepeno, u vie faza:
- u prolee matica intenzivno polae jaja, to dovodi do
poveanja broja mladih pela radilica u konici,
kojima zbog intenzivne ishrane polenom bujaju jajnici
zbog ega prelaze u tzv. ROJIDBENO STANJE
ak 40 - 60% pela),
- u rojidbeni zanos pada i znaajan broj pela sabiraica,
- na kraju i sama matica pada u rojidbeni zanos.

Rojenje se deava po toplom vremenu, u

periodu intenzivnog cvetanja bilja
(kod nas - u prolee, ali ako su tada uslovi
nepovoljni, rojenje se moe obavljati i kasnije)

ZNACI ROJENJA
Prvi znak da se pelinje drutvo priprema za rojenje je
formiranje trutovskog legla (ve krajem marta)
kad nema jo ni radilikog,
Meutim, pravi znak da su pele u rojidbenom stanju je
izgradnja matinjaka po krajevima saa (u jednoj konici
njihov broj moe biti od 10 do 20),
Matica ne zalee sve matinjake odmah, nego postepeno,
u razmacima do 10-ak dana, a neposredno pred zaleganje
matinjaka intenzivnije polae jaja u radiliko leglo, tako da
pelinja zajednica naglo ojaa i moe se podeliti na dva
dela.
U vreme rojidbenog zanosa, pele se ponaaju drugaije
nego obino. Naime, pele pratilje sve slabije hrane maticu
tako da ona poinje da se hrani medom.

Ishrana matice medom dovodi do poveanja koncentracije

eera u hemolimfi, a samim tim i boljeg snabdevanja
miia energijom neophodnom za rojidbeni let.
Zbog slabije ishrane i odsustva mlea u hrani, matica
polae sve manje jaja, dok konano sasvim ne prestane.
Zbog toga matica postaje vitkija i laka,
to joj omoguava selidbeni (rojidbeni) let.
Osim toga, nagli pad nosivosti matice
uslovljava porast broja neuposlenih radilica
zbog nedostatka mladog (otvorenog) legla
za negu. Neuposlenim radilicama bujaju
jajnici i poinju se sakupljati u grupe koje
vise na slobodnim mestima ili letu konice,
slabo se hrane i mirnije su.
Oko tri nedelje pred rojenje radilice slabije grade sae,
da bi sasvim prestale sa ovim poslom u vreme izleganja
novih matica.

7 ili 8 dana pre izvoenja prve nove matice pele postaju

uznemirene, dok radilice koje e izai sa rojem uzimaju
najvei obrok u ivotu, koji predstavlja znaajnu rezervu
meda neophodnu u doba rojenja i potrage za novim
stanom.
Neposredno pred rojenje i u toku samog rojenja pele
vrlo retko ubadaju, jer su site, malo trome i nisu ljute
Novooformljeno drutvo poinje sa rojenjem po toplom,
vedrom danu, izmeu 10 - 14 h, obino veoma uurbano i
uz jako zujanje.
Tek kada je oko pola roja napustilo konicu, izlazi i stara
matica.
Roj ine matica, nekoliko stotina trutova i radilice svih
uzrasta (kasta).

Tek nastali roj - ROJ PRVENAC

ne leti daleko od konice,
zakai se na prvom zgodnom
mestu, obino za granu nekog
drveta.
Prvo sleu radilice koje se
meusobno zakae noicama
i formiraju grozd koji traje
nekoliko asova.

POTPUNO OFORMLJENI
ROJIDBENI GROZD

U TOM KRATKOM PERIODU PELAR

MORA BRZO DA REAGUJE
DA BI UDOMIO ROJ

jer e u suprotnom roj prei u novi prirodni stan

koje su pronale pele izvidnice.

STRESANJE ROJA

ROJ ODMARA NA MIRNOM I SKROVITOM

MESTU

PONAANJE PELA U NOVOM STANU

Pele su marljive, ubrzano izgrauju novo sae,
a matica sve intezivnije polae jaja, a radilice brino
odgajaju potomstvo.
Ipak, brojnost novog pelinjeg drutva opada, jer e
se prve mlade radilice izvesi tek za 21 dan.
Ako su ishrana i vremenski uslovi izuzetno povoljni,
novoformirano drutvo moe doiveti takvu razvojnu
ekspanziju da se iz njega odvoji roj - PAROJAK.
Veoma retko i sam PAROJAK moe dati novi roj BELA PELA.

PONAANJE PELA U STAROJ KONICI

U staroj konici postoji stalni priliv
novih pela, jer je matica pre odlaska
poloila veliki broj jaja,
6 - 7 dana nakon rojenja
u najstarijem matinjaku
dozri nova matica koja
porui ostale matinjake,
izlazi na sparivanje,
a zatim pone poinje
polagati jaja, tako da
drutvo nastavlja
normalano da se razvija.

Meutim, ukoliko su povoljni

vremenski uslovi i ima dovoljno
hrane tako da se ubrzano izvode
mlade radilice, ROJIDBENI
NAGON NE JENJAVA, NEGO SE
POJAAVA, i nakon 6 - 7 dana
od prvog rojenja konicu moe
napustiti i drugi roj DRUGENAC/DRUGARAK - koji
nije miran kao prvi, konicu
naputa ak i po loem
vremenu, leti daleko od konice
i smeta se na visoku granu.

SPREMANJE I SMETAJ ROJEVA

Kada rojenje pone, pelar treba da suzi leto
da bi pele due letele i bre se zamorile,
i nale novo mesto blizu stare konice;
Treba pripremiti kavez za maticu, koja se
stavlja na leto u novoj konici;
Nova konica ne treba da ima staro sae;
Slabe rojeve stavljati po dva u jednu konicu;
Konicu sa prvencem treba smestiti na mesto
stare konice, a staru odmah do nje.

ULAZAK PELA U
KONICU

MATICA ULAZI SA ROJEM

SPECIJALNA KUA SA KONICAMA U ZIDU

FAKTORI KOJI PODSTIU ROJIDBENI NAGON

1. NEDOSTATAK IVOTNOG PROSTORA.
javlja se u doba umerene pae, kada se
zbog intezivnog polaganja jaja,
poveava broj pela;
2. STENJENJE LEGLA
javlja se u toku obilne pae, kada
dolazi do okruenja legla medom i
polenom;
3. SMANJENO LUENJE VOSKA
odnosno smanjenje prostora
za gradnju;

4. LOA VENTILACIJA
javlja se tokom toplih perioda, naroito
u konicama sa nastavcima;
5. DIREKTNA INSOLACIJA
ovaj problem je vezan sa prethodnim,
podrazumeva poveanje unutranje
temperature konice zbog neposrednog
izlaganja konice Suncu;
6. DUGOTRAJNE KIE
spreavaju izlazak pela izletnica na
pau to dovodi do smanjenja prinosa
nektara, polaganja jaja i razvoj legla.

SPREAVANJE ROJENJA PELA

Tri najee metode spreavanja
rojenja pelinje zajednice su:
1. Lahmanov metod
podrazumeva stvaranje
vetakog roja;
2. Taranovljev metod
predstavlja izdvajanje manjih
grupa pela radilica iz drutva
sa rojidbenim nagonom;
3. Premetanje konica
rezultira gubitkom svih pela
koje su izale na rad.

VETAKO ROJENJE PELA

Vetako rojenje nema negativan efekat na pelinje drutvo,
ako se obavi 50 dana pre glavne pae.
Vie naina proizvodnje vetakih rojeva:
1. Izrojavanje pomou nukleusa
- ovom metodom tokom jedne godine,
bez smanjenja prinosa osnovnog drutva,
broj zajednica se moe poveati 1-3 puta;
2. Peletov metod izrojavanja
- pri izrojavanju koristi se samo med,
tako da se ne umanjuje snaga
osnovnog drutva,
- omoguava proizvodnju nove pelinje
zajednice, i otklanja nepoeljno rojenje,
- broj drutava se poveava za 100%,
bez pada u prinosu osnovne zajednice;

3. Izrojavanje zajednice sa nepokretnim saem

- izrojavanje se moe vriti pomou Lineburke
metode, ija je sutina u zameni mesta izrojene
i jake pelinje zajednice;
4. Samefordov metod izrojavanja
- ova metoda daje mogunost izrojavanja
do pet vetakih rojeva godinje;
5. Obian kombinovani metod izrojavanja
- zasniva se na uzimanju legla bez pela iz jedne
jake zajednice, a pela sabiraica iz drugog
jakog drutva.