ta je vaskularna demencija?

Vaskularna demencija spada u vrstu poremeaja

centralnog nervnog sistema koji se karakterie brojnim simptomima a i tom prilikom
dolazi do gubitka panje i koncentracije, psihikog , ali i telesnog zamaranja.
Javljaju se promene u raspoloenju, depresija ili agresivno ponaanje, halucinacije i
paranoja. Karakteristine su promene kao to je zapadnje u bezrazloan pla, ili smeh.
Govor je otean, a pacijent se slui frazama.
Postoji nekoliko tipova demencija od kojih je vaskularna demencija druga po
uestalosti, odmah iza Alchajmerove demencije. Dananja saznanja govore u prilog
meanom tipu demencije. Smatra se da su ee prisutna oba tipa demencije kod jedne
osobe.
Faktori rizika za nastanak vaskularne demencije su brojni

uzrast - javlja se uglavnom nakon 65. godine

preleani modani udar

povien krvni pritisak (hipertenzija)

dijabetes

povien hoesterol u krvi (hiperholesterolemija)

Uglavnom svi pomenuti faktori rizika dovode do promena na krvnim sudovima i

dolazi do oteenja tkiva usled smanjenog snabdevanja tkiva. Tu se jo mogu
spomenuti i puenje, poveana telesna teina i smanjeno kretanje.
Osim slabog protoka u krvnim sudovima mozga, oteenja modanog tkiva nakon
krvarenja, bolesti krvnih sudova mozga kao to je temporalni arteritis, ili sistemske

bolesti, npr. lupus eritematodes, osnovne promene koje dovode do vaskularne

demencije su promene na arterijama zbog ateroskleroze.
One mogu dovesti do potpunog prekida protoka u arteriji i nastanka modanog udara,
ili mogu biti difuzne, kada zbog suenja na manjim arterijama dolazi do nedovoljnog
protoka i do slabijeg snabdevanja mozga. U tom sluaju postoje takozvani tihi
modani udari koji su pojedinano mali i vide se na skeneru, ili magnetnoj rezonanci
mozga, ali se kliniki ne javljaju kao pravi modani udari.
Svako ko preivi modani udar ne razvija vakularnu demenciju. Smatra se da otprilike
jedna treina pacijenata, 6 meseci nakon modanog udara razvije znake vaskularne
demencije.

Koji su simptomi vaskularne demencije?

Vaskularna demencija moe nastupiti naglo. Takoe, pogoranja i poboljanja nastaju
skokovito.
Za razliku od Alchajmerove demencije, prisutni su i znaci oteenja mozga kao to su:
slabost jedne ruke i noge, ili smetnje govora, vida, ravnotee.
Javljaju se tekoe u hodu u smislu zanoenja. Uz to se jo javlja gubitak kontrole
mokrenja i stolice i smetnje pamenja i ponaanja.

Kako se postavlja dijagnoza vaskularne

demencije?
Postojee promene na mozgu i u krvnim sudovima mozga i vrata mogu se danas dobro
prikazati na skeneru, ili magnetnoj rezonanci mozga, ali i kolor dopler skenerom
krvnih sudova vrata i baze mozga.
Dobro uzeta anamneza i kliniki pregled su osnov tane dijagnoze.

Kako se lei vaskularna demencija?

Za sada ne postoji posebna terapija u leenju vaskularne demencije. Poto se u veini
sluajeva javlja zajedno sa Alchajmerovom demencijom, smatra se da upotreba lekova
koji se koriste u leenju ove demencije, moe pomoi i kod vaskularne demencije.

To su inhibitori holinesteraze ( npr. donapezil, galantamin i rivastigmin).

Ono to preostaje u primarnoj i u sekundarnoj prevenciji nastanka vaskularne
demencije je leenje postojeih faktora rizika.
Omega 3 i demencija
Naturologija
17.01.2014
Pregleda: 2172

Istraivai sa Univerziteta istone Finske objavili su rezultate prouavanja koje objanjava kako
velika koncentracija omega 3 polinezasienih masnih kiselina dugog lanca smanjuje rizik od
malih modanih udara i drugih abnormalnosti kod
starijih.
Modani udari, ukljuujui i one manjeg obima
koji esto prou neprimeeno, dramatino
poveavaju rizik od razvoja Alchajmerove bolesti
i ostalih oblika demencije koji danas pogaaju
veliki broj starijih u razvijenim zemljama.
Strunjaci upozoravaju da e se broj obolelih od
Alchajmerove bolesti uetvorostruiti u narednih
15 do 20 godina.
Omega 3 masne kiseline doprinose optimalnom zdravlju mozga i smanjuju rizik od demencije za
40%. Ovo prouavanje je bilo prvo koje je povezalo upitnike o ishrani sa analizama krvi, kao i
skeniranjem mozga koje utvruje neprimeene logove ili male lezije (oteenja) u mozgu koje
mogu da dovedu do gubitka moi razmiljanja, demencije i veeg modanog udara. Ispitanici su
bili praeni tokom 5 godina.
Iz ranijih prouavanja, naunici znaju da su neprimeeni logovi prisutni kod oko 20% inae
zdravih starijih osoba. U ovom prouavanju istraivai su otkrili da su one osobe koje su imale
najvei procenat polinezasienih masnih omega 3 kiselina dugog lanca, imale 40% manje ansi
da doive manji log od onih koji su imali malu koliinu ovih masnih kiselina u krvi. Prouavanje
je takoe otkrilo da je kod onih koji su imali najvee nivoe omega 3 kiselina u krvi bilo znaajno
manje promena na beloj masi u mozgu.
Autori prouavanja su zakljuili: Naa otkria kod starijih osoba mukog i enskog pola ukazuju
da je cirkulacija omega 3 masnih kiselina dugog lanca (koja je povezana sa redovnom
konzumacijom ribe) povezana sa manjim rizikom i moe biti korisna za spreavanje odreenih

sublinikih abnormalnosti koje se obino zapaaju kod starijih osoba. Ovo i nekoliko ranijih
prouavanja ukazuju na korist od konzumacije masne ribe, ili uzimanje redovnih suplemenata sa
proienim ribljim uljem, da se odri optimalno zdravlje mozga i srca.
Modani udari, mini-modani udari, i vaskularna demencija, zajedno sa sranim oboljenjima,
uzrok su treine smrtnih sluajeva svake godine. Strune analize pokazuju da se gotovo 200.000
takvih sluajeva godinje moe u potpunosti spreiti tako to se unesu odree promene u nainu
ivota, a to su pre svega: prestanak puenja, vie fizike aktivnosti, manje soli i vie omega 3
masnih kiselina u ishrani. Uz sve to treba preduzeti ostale korake za regulaciju visokog krvnog
pritiska, visokog holesterola i eera u krvi.
Osim ribe, dobri biljni izvori omega 3 masnih kiselina su veina oraastih plodova, a posebno
laneno seme.