MUZIKE AKTIVNOSTI:

Ciljevi su: Razvijen sluh, ritam, muzika memorija, muziki ukus i muzikalnost uopte.
Zadaci su: da se razvija deje interesovanje za muziku i stvara kod njih potreba za
svakodnevnim kontaktom sa ovom umetnou koja unosi vedrinu, optimizam i radosno
raspoloenje, obezbedjujui njeno blagotvorno dejstvo na deji nervni i respiratorni
sistem, emocionalnu stabilnost i psihomotorni razvoj.
-Da se omogui detetu otkrivanja bogatstva i raznovrsnosti sveta zvukova, da se podstie elja i
navika aktivnog sluanja muzike, kao i da se podri, podstie i kultivie prirodna sklonost za
uestvovanje u razliitim muzikim aktivnostima kao to su pevanje, sviranje, kretanje uz
muziku, negujui razne oblike spontanog muzikog stvaralatva.
- Bitno je probuditi matu i estetska oseanja, negovati slunu osetljivost i muziki senzibilitet
kod dece, kao i stvarati osnove za razvoj muzikih sposobnosti sluha i slune osetljivosti
( razlikovanje tonova po visini, jaini, trajanju i boji) oseaja za ritam, panje, miljenja i
muzike memorije.
Sluanje muzike, ciljevi: Razlikovanje DINAMIKE (forte piano),VISINE TONOVA,
TEMPA, RITMA, IZVODJAKOG SASTAVA, KARAKTERA, OBLIKA I ANROVA
MUZIKE.
- Sluanje muzike se koristi kao povod za razgovore o muzikim ukusima, ta se kome
dopada i zato. Da deca opisuju muziku kakva je - po karakteru, tempu, dinamici: tuna,
vesela, brza spora, tiha, glasna, nena, odluna.
Pevanje: kod mladje dece umerenom jainom, uz medjusobno uskladjivanje glasa po
visini i jaini u grupnom pevanju i zajedniko zavravanje pesama. Insistirati na umereno
glasnom pevanju bez naprezanja i vikanja, intonativno istije i ritmiki preciznije, uz to
pravilnije disanje i jasnu dikciju, sa zajednikim zapoinjanjem i zavravanjem pesme prilikom
grupnog pevanja.
Zadaci vaspitaa u pogledu pevanja da peva deci kako bi kod njih probudio elju za
pevanjem, dao im dobar uzor i podstakao trajan interes za vokalnu muziku. Da podstie
decu da uz reprodukciju nauenih i sami izmiljaju pesme.
Sa mladjom decom se pevaju pesme umerenog tempa, jednostavne meodijske i ritmike
strukture, u trajanjima etvrtine i osmine i opsegu 4-5 tonova, na poetku obima d1-g1, a zatim
c1- a1. Pesme starije dece su raznolikog ritma u kojem preovladjujuj etvrtine i osmine,a
povremeno osmine sa takom i esnaestine, jednostavne melodije, bez veih
intervalskih skokova, na poetku obima d1-h1, a na kraju c1-c2.
Zadaci vaspitaa u pogledu sviranja:
Da podstie decu na korienje sopstvenog tela, posebno ruku i nogu kao instrumenta.Da
podstie decu da tragaju za raznim predmetima koje bi koristili kao instrumente.Da omogui
deci upoznavanje sa raznim muzikim instrumentima, pruajui im priliku da ispituju i otkrivaju
njihova zvuna svojstva.
Da upoznaje decu prvo sa sviranjem na tapiima, bubnju i zvekama, a kasnije na inelama,
trijanglu, praporcima, metalofonu i ksilofonu. Jasne je da se primarno insistira na ritmikom
aspektu dok se melodijski uvodi tek sa upotrebom metalofona i ksilofona.
Da se starijoj deci omogui sviranje na Orfovom instrumentarijumu (tapii, drveni bubanj,
zveka, kastanjete na drci, praporci, trijangl,inele, runi bubanj, daire i timpani).
Povezivanje vokalno-instrumentalnog stvaralatva sa drugim vrstama dejeg kreativnog
izraavanja: verbalnog, likovnog, gestovnog,(muzike dramatizacije, muziko scenske
igre i muziko plesne predstave, muziki dijalozi u dramatizacijama, biranje muzike
koja e odgovarati kao muzika kulisa za neko dramsko prikazivanje).

Muzike igre:
-

Muzike igre: veoma su znaajne- npr. Izgubljeno pile, Ide maca oko tebe.
Npr. Imali smo pile insistirati kroz igru na tanoj intonaciji, deca se igraju i ne
razmiljaju o intonaciji a ona se spontano profilie.
Igre sa preciznim sluanjem muzike u kojima se razvija koordinacija pokreta Ledeni
ika, Muzike stolice.
Vebe hodanja i tapanja imaju znaajnu ulogu u razvijanju koordinacije kretanja prema
zvuku, odnosno odredjenom ritmu i tempu. Zato je veoma znaajno koraanje uz sluanje
muzike, hodanje i tapanje uz izvodjenje brojalica i pesama, izvodjenje ritma na dejim
udaraljkama uz pevanje ili improvizovanje pokreta u muzikim igrama.
Brojne muzike igre razvijaju sposobnosti dece za sinkretikim izvodjenjem teksta,
melodija, ritmova, pokreta i dramskih elemenata, a reavanje rebusa, mozaika, pitalica,
doprinosi animaciji uenika za odgovarajuu nastavnu oblast, ali i razvoju muzikih
sposobnosti i inteligencije.

Deje stvaralatvo
-

Deje muziko stvaralatvo predstavlja vii stepen aktiviranja muzikih sposobnosti koje se
stiu u svim muzikim aktivnostima, a kao rezultat kreativnog odnosa uenika prema
muzici:
Izraavanje muzikog doivljaja na vie naina govorom ili sredstvima drugih umetnosti
(crtanje,ples itd)
Izraavanje uz pomo ritmikih udaraljki
Improvizacija ritmike pratnje
Improvizacija kratkih ritmiko melodijskih celina na brojalice i zadate stihove.
Rad na ritmu:
Svako dete, jo u zaetku, prima bioloke ritmove od svoje majke i ono se radja sa izvesnim
ritmikim predispozicijama.
Tokom prve godine, razvoj ritmikih sposobnosti kree se od koordiniranja pokreta oiju
( usmeravanja pogleda ka izvoru svetla ili zvuka), potom sledi koordinacija ruku ( kada dete
pone svesno da hvata predmete), do prvih koraka prohodavanja krajem prve godine.
Period druge i tree godine predstavlja period postupnog sinhronizovanja pokreta ruku i nogu.
U ovom razdoblju moe svesno da se utie na razvoj sinhronizacije pokreta sa zvukom.Ceo taj
period do navrene tree godine moe da ima organizovan proces razvoja muzikih
sposobnosti, pa i muzikog ritma. U tome znaajnu ulogu treba da ima majka ili negovateljica u
jaslama.
Kod razvoja sasvim male dece neophodno je ukazati na potrebu usavravanja,
tj. stalnog negovanja sinhronizacije pokreta tela sa pesmom i sa dodirom (taktilnost). Ona se ne
moe izvoditi kod dece sa istim uspehom, jer to zavisi od urodjenih sposobnosti svake jedinke.
Na ovaj nain se steene dispozicije razvijaju u sposobnosti.
Za razvijanje muzikih sposobnosti mnogo je bolji ivi zvuk nego onaj sa trake ili
digitalnog zapisa.
Ve u prvom periodu muzikog obrazovanja, pa i u predkolskom uzrastu moe se negovati
ravnomerna ritmika pulsacija i to kroz koraanje, kretanje u krug, pevanje pesama obeju
ritmikih vrsta ( dvodelnih i trodelnih) i kroz deje muzike igre.
U toku rada sa decom predkolskog uzrasta i u muzikom zabavitu moe i treba da se pristupi
svesnom razvijanju ravnomerne pulsacije (odravanju tempa), razvijanju oseaja za dinamiku

( piano- forte i nijansiranje sa pojaavanjem i smanjivanjem intenziteta), sa omoguavanjem

fraziranja u cilju razvijanja muzikalnosti.
Sve se ovo moe razvijati kod mladjeg uzrasta do polaska u osnovnu ili muziku kolu, to
treba da se javi kao rezultat usmerenog razvoja i nataloenog nesvesnog primanja muzikih
uticaja i zvunih naslaga.
Na temelju muzikih naslaga moe se lako, sigurno i brzo razvijati muziko obrazovanje, sada
uz postojanje notne slike koju treba sinhronizovati sa zvukom.
Plesne aktivnosti: treba da zadovoljavaju duboku deju potrebu za aktivnim doivljavanjem i
izraavanjem muzike kroz ritam i pokret i da se to vie prostora daje improvizaciji.
Ples je baziran na meusobnoj povezanosti tela i uma. Na isto fizikom nivou, igra
obezbeuje koristi vebanja: poboljava zdravlje, blagostanje, koordinaciju i tonus miia.
Miii se zateu a telo je elastinije. Mladi igrai razvijaju oseaj ravnotee i poboljavaju
koordinaciju i agilnost. Takoe, deca razvijaju svest o telu i ue pravilno dranje. Ove prednosti
prevazilaze granice plesa jer pomau napredovanje i u drugim disciplinama, kao to su sport i
borilake vetine. Klinike studije pokazale su da fizika aktivnost pomae deci da prevaziu
stres i da se opuste. To je takoe i odlian nain da pomognete svom detetu da razvije pozitivan
stav o zdravlju i stalnoj fizikoj aktivnosti.
Na emotivnom nivou, pomae samopouzdanju, donosi radost, ali i omoguava istraivanje
oseaja poput ljutnje, frustracije i gubitka, koji se esto teko objanjavaju reima.
Grupne koreografije podstiu timski rad, komunikaciju, poverenje i saradnju. Ples neguje i
vane ivotne vetine poput discipline i panje. Igrai prirodno pokazuju samopouzdanje,
samopotovanje i ravnoteu. Umetnike koristi plesa ogledaju se u rasplamsavanju deje mate i
razvijanja i negovanja individualne kreativnosti na jedinstven nain. asovi plesa su posebno
vani deci koja imaju ograniene fizike mogunosti i deci sa poremeajem panje.
Ples doprinosi poboljanju zdravlja. Kliniki je dokazano da utie na poboljanje izgleda tela,
ali i na samopotovanje, panju i komunikacijske vetine. Moe umanjiti stres, strahove i
anksioznost, kao i doprineti smanjenju oseaja izolacije, pritiska, hroninih bolova i depresije.
Osim toga, poboljava cirkulaciju i rad disajnih organa. Ples promovie disciplinu, koordinaciju,
memoriju, fleksibilnost, stav, izdrljivost i uzvienost. Izvodjenje gradi samopouzdanje i samouverenost a pri tom je izuzetno zabavan. Nikad nije prerano poeti sa plesom. Ako dete moe da
slua i ostane fokusirano, onda nije prerano.