MIODRAG M.

PETROVI] (Beograd)

BABUNSKA RE^
U ZAKONIKU CARA STEFANA DU[ANA
1349. I 1354. GODINE

Nau~na istra`ivawa Zakonika cara Stefana Du{ana

objavquju se i stalno pro{iruju sve od 19. veka do danas1. Posledwih decenija Srpska akademija nauka i umetnosti (Odbor za
izvore srpskog prava) pregledno i bogato prikazala je Du{anov
zakonik u tri do sada objavqena zbornika2. U wima je od ukupno
25 sa~uvanih prepisa fotografski reprodukovano 12 starijih
prepisa. Ove prati: ra{~itan srpskoslovenski tekst, naporedni
prevod na savremeni srpski jezik, opis rukopisa i jezika, zatim
prevod na engleski jezik, re~nik mawe poznatih re~i, registri pojmova i izraza.
Punih sto godina nauka se dr`i brojeva ~lanova Zakonika,
koje je uveo St. Novakovi} kada je po drugi put izdao, 1898. godine,
Du{anov zakonik prema Prizrenskom prepisu, pro{iriv{i
ga dodavawem odre|enih ~lanova iz drugih prepisa. Iste numeracije ~lanova Prizrenskog prepisa, ali bez dodataka iz drugih
prepisa, dr`i se i izdawe SANU3. Nauka }e se tom numeracijom
slu`iti verovatno sve dok se ne priredi kriti~ko izdawe Du{anovog zakonika, koje }e omogu}iti nov prevod na savremeni
srpski jezik, a to u prvom redu podrazumeva boqe poimawe porekla
stru~nih re~i i istorije ustanova koje imaju dubqu pro{lost.
Mnoge od tih nalaze se u Zakonopravilu svetoga Save, koje je
oko 130 godina pre Du{anovog zakonika na snazi u Srbiji, i
na koje ovaj, u nekoliko ~lanova, upu}uje kao na Zakonik svetih
otaca i tome sli~no4.
143

Iako su pomenuta izdawa SANU Du{anovog zakonika

lepo prire|ena, ipak se iz wih vidi da se krenulo sa taweg kraja.
Sve dok se ne uradi kriti~ki tekst, i dok se nema u vidu sadr`ina
Zakonopravila svetoga Save, ne mo`e se govoriti o posve razumqivom i u duhu jezika ura|enom prevodu Du{anovog zakonika
na savremeni srpski jezik. Drugim re~ima, ponu|eni prevod, koji
se ponavqa uz svaki novoobjavqeni prepis, na mnogim mestima
tra`i prikladnija re{ewa. Nave{}u neka samo od takvih mesta.
a) Strane izraze azimstvo (~l. 6)5, nastalo od gr~. zumtai (Azimiti jedno od imena za Latine rimokatolike kao jeretike), a ne od zuma, kako je kod A. Solovjeva i u izd. SANU
napisano, jer takav oblik u gr~. jeziku ne postoji; topici (~l. 15
Stru{kog prepisa; ~l. 22. Atonskog prepisa), nastalo od gr~.
topiko (me{tani); ipotes (~l. 83), nastalo od gr~. pqesiV
(slu~aj, stvar, predmet sudske rasprave), a ne kako je u kwizi
izd. SANU oma{kom napisano pqesoV (str. 478, pod Ipotes)
trebalo je iskazati odgovaraju}im razumqivim re~ima kako je to
u~iweno u ~l. 19. gde je izraz da s pdpsa ispravno preveden da
se kazni.
b) U prevodu se ne pravi razlika izme|u glagola ourzati i
otshcati, a ona nije mala, jer kada se ka`e urezati ( jezik, nos,
uvo) nije isto {to i odse}i (v. na primer ~l. 53, 54, 162).
v) Nije u duhu srpskog jezika kad se ka`e: O selu, koji
umre (~l. 58); Na vojsci, umesto u ratu (~l. 129); I ako se potera sudom razbojnika ili lopova... (~l. 150); kuda drugo, umesto
kuda drugde (~l. 182) itd.
g) Izrazi: O ponosu crkvenom (~l. 23); prestoj vlastelinu (~l. 56); O provo|ewu ~oveka (~l. 93) za ~itaoca, a naro~ito
za prevodioca na strani jezik pre }e imati zna~ewe koje nije u duhu slova Zakonika.
Mnoge, dakle, stvari govore o tome da se u pomenutim izdawima SANU ishitreno iskora~ilo sa prevodom Du{anovog
zakonika na savremeni srpski jezik. Preduslov za prihvatqiv
prevod mora da bude temeqno i kriti~ko prou~avawe svih sredwovekovnih izvornika Zakonika, ne samo srpskoslovenskih
nego i gr~kih, kako ne bismo taj jedinstveni i nadaleko poznat
Zakonik cara Stefana Du{ana o{tetili iskrivqenim pred144

stavqawem svetu. Zato je uistinu pri~iwena {teta time {to je

sa takvog prevoda ura|en prevod na engleski jezik. Prema tome, na
nau~nicima je da u slede}oj ~etvrtoj kwizi Du{anovog zakonika isprave bar one krupnije nedostatke i proma{aje koji optere}uju prve tri kwige.
Jedno od nerazre{enih do sada pitawa, koje odavno privla~i posebnu pa`wu nau~nika, jeste to {ta zna~i i na koga se odnosi babunska re~ u ~l. 85. Prizrenskog prepisa Zakonika,
koji glasi: O re~i babunskoj. Ko re~e (ka`e) babunsku re~, ako
bude vlastelin da plati 100 perpera; ako li ne bude vlastelin da
plati 12 perpera i da se bije {tapovima6.
Babunska re~ je ovde jedna samo re~ koju izgovaraju babuni, a koja je to re~ vide}e se iz daqeg izlagawa. Pre toga neophodno je re}i ko su babuni i kakva su sve tuma~ewa izre~ena u vezi
sa babunskom re~ju u Du{anovom zakoniku.
Jo{ u prvim decenijama 13. veka u Srbiji i drugim slovenskim pravoslavnim zemqama znalo se da u Zakonopravilu svetoga Save pi{e da su babuni jeretici, zvani bogomili. Odre|enije,
naslov 42. glave Zakonopraivla je, u odnosu na gr~ke izvornike,
ovako pro{iren: O masalijanima koji se sada zovu bogomili
babuni7. U nau~noj literaturi se od 19. veka zna za pomen babuna
u Zakonopravilu.
Jasni izvorni podaci name}u da se babunska re~ ne
treba tra`iti izvan okvira bogomilske jeresi kao babunske. I
pored takvog saznawa, me|utim, u nauci su izneta razna mi{qewa o babunskoj re~i i sva su ona, vi{e ili mawe, udaqena od
pravog odgovora. St. Novakovi}, na primer, iako je znao da je to,
kako ka`e, u nekoj vezi sa bogomilskim jereticima, ali se opet
ne zna {ta zna~i upravo, nastavqa: Po{to zabobona poqski
zna~i praznovericu, a u ruskim dijalektima bobona, zabobon,
zababon zna~i besmislicu; po{to u maxarskom babona a u rumunskom boboane zna~i ma|ijawe, op~iwavawe, ima smisla i sad
misliti da je babunska re~ u vezi s ma|ijoni~kim nekakvim formulama, kao {to su dr`ali [afarik, Ma}ejovski i Dani~i}, koji su o toj re~i pisali pre nego {to je bio poznat gorwi navod
iz prevoda fotijevske krm~ije8. Za ovim sledi va`na re~enica,
kojom se St. Novakovi} donekle pribli`io istini, nastoje}i da
145

doku~i {ta se krije pod onim babunska re~: Isto tako, ako se
ti~e jeretika, moralo bi to zna~iti neku wihovu formulu, koja je
s pravoslavqem u opreku dolazila9. Me|utim, formulu nije doku~io. Dodaje i vladaju}e u to vreme mi{qewe: Miklo{i} dr`i
da treba misliti na Babunu, planinu i predeo u okolini Prilepa
kao na prvi povod ovoga nazvawa po tome {to su u woj stanovali
jeretici Bogomili Babuni10.
A. Solovjev (ina~e jedan od mnogih koji su svesno ili iz
neznawa zaobilazili jasne izvorne podatke o babunima i ma{tovito pleli pri~u o bogomilima na Balkanu onako kako su to `eleli rimokatolici na ~elu sa F. Ra~kim11, a i zvani~nici politi~kog sistema u Jugoslaviji od 1941. godine) u vezi sa ~l. 85. Zakonika pi{e: Ova odredba davala je povod raznim tuma~ewima.
Pavle [afarik je jo{ 1838. g. preveo wen naslov kao O ~arobnoj
re~i (Von zauberischer Rede) i stavio to u vezu s ma|arskim babonasg, vra~arstvo, ~arobwa{tvo ({to on smatra pozajmicom iz
slovenskog jezika) i sa poqskom re~i zabobon, koja ozna~ava praznovericu. To je tuma~ewe prihvatio i Ma}ejovski, koji je preveo: Kto ozarodziejskie wimania sowa czarujc. Po{to i u rumunskom jeziku boboane zna~i ma|ijawe, op~iwavawe, St. Novakovi}
se pridru`uje tom tuma~ewu i smatra da je babunska re~ u vezi
s ma|ioni~arskim nekakvim formulama 12. Zatim nastavqa: Moramo priznati da je poreklo re~i babun tamno; izgleda da je ta stara slovenska re~ zaista ozna~avala neke ma|ioni~are, ~arobwake,
stoga se ona ne nalazi samo u srpsko-hrvatskom jeziku, nego i u
~e{kom, poqskom, ukrajinskom, rumunskom i ma|arskom jeziku u
tom ili sli~nom zna~ewu13.
Posle takvog osvrta na jezi~ko poreklo re~i babun, A.
Solovjev isti~e da tuma~ewe ~l. 85 ne predstavqa veliku te{ko}u ..., pa svoja razmi{qawa usredsre|uje na bogomile kao
socijalno-verski pokret, smatraju}i da se na wih kao babune
odnosi ~l. 85. Zakonika. U nastojawu da to i obrazlo`i, nastavqa: Bogomilstvo je uvek smatrano za opasno po zvani~nu crkvu
i dr`avu. Sv. Sava je uspeo da likvidira taj socijalno-verski
pokret u Srbiji, ali u Du{anovo doba, kada je u sastav srpske
dr`ave ulazila i Makedonija, gde je u Babun-planini bilo dosta
bogomila, pitawe te jeresi opet je zabrinulo crkvu. Stoga ~l. 10
146

donosi stroge odredbe protiv pravih jeretika, za kakve smatra

bogomile, a ~l. 85 ka`wava mnogo lak{om kaznom svakoga ko ka`e
babunsku re~, tj. izrekne neku tvrdwu koja miri{e na bogomilstvo. Bogomilstvo je `estoko kritikovalo zvani~nu crkvu, wene
obrede i dogme i nalazilo simpatizere, ukoliko je izobli~avalo
poroke zvani~ne crkve. Mislimo da je bilo i pravoslavnih koji
nisu potpuno prilazili bogomilstvu, ali su mogli da izreknu
neku babunsku re~, na primer, da posumwaju u nu`nost crkvenog
zemqoposeda ili u po{tovawe ikona i mo{tiju, ili u stvarno
ro|ewe Isusovo od Marije i t. sl. Svako ovakvo slobodoumno kriti~ko mi{qewe bilo bi, sa gledi{ta zvani~ne crkve, opasno kao
babunska re~ i ka`wavalo bi se globom za vlastelina, a globom i
batinama za sebra14
Za izmi{qene bogomile na Balkanu kao socijalno-verski
pokret, kojih je, navodno, u Babun-planini bilo dosta, nikakvo upori{te ne mo`e da se na|e u izvorima. Zato A. Solovjev i
svi wegovi istomi{qenici po nu`di pribegavaju domi{qawima koja pod snagom pravih ~iwenica ne mogu opstati. Iz daqeg
izlagawa vide}e se da se babunska re~ ne mo`e odnositi na
neke ma|ioni~are, ~arobwake; da su obi~ne proizvoqnosti to
{to A. Solovjev ka`e da je Sv. Sava uspeo da likvidira taj socijalno-verski pokret u Srbiji; da se ~l. 10. Zakonika odnosi
na jeretike tog socijalno-verskog pokreta kao prave jeretike;
ili ono kad ka`e mislimo da je bilo i pravoslavnih koji nisu
potpuno prilazili bogomilstvu...15. Ali pre toga treba ovde navesti i kraj razmi{qawa A. Solovjeva u vezi sa ~l. 85. Zakonika,
odnosno u vezi sa bogomilstvom i zna~ewem re~i babun:
Zna~ajno je {to, dok svi rukopisi starije recenzije imaju
babunsku re~, rukopisi mla|e recenzije po~iwu da zamewuju taj
izraz drugim. Primorski rukopis sa~uvao je naslov Za babunsku
rq, ali je u tekstu zamenio stari izraz ovim: Za nprikladnou rhqy,
Sofijski i Tekelijski ka`u Za nopotnou rhqy. Vidimo da se
u H i H veku sa propa{}u bogomilstva potpuno izgubilo
razumevawe re~i babun i novi redaktori te`e da dadu nov zna~aj
toj odredbi, iako u ovom obliku ona ispada kao suvi{ni duplikat
~lanova 50 i 55 o uvredi ~asti16
147

Zakqu~ak A. Solovjeva o tome da se sa propa{}u bogomilstva potpuno izgubilo razumevawe re~i babun bio bi odr`iv
kada na osnovu izvora ne bismo znali ko su, u stvari, babuni na
Balkanu u sredwem veku. Wih je bilo ne samo u vreme Stefana
Nemawe, velikog `upana srpskog (1166-1196), svetoga Save, prvog
arhiepiskopa srpskog (1219-1233), Stefana Du{ana, srpskog kraqa (1331-1346) i cara (1346-1355), pa u vreme u~enih Srba, u 14.
i 15. veku, Vladislava Gramatika, Nikodima Himnografa, Bugarina Konstantina Filosofa, Grka Simeona Solunskog (1410-1429),
nego ih ima i danas. Oni kao jeretici istu babunsku re~ i
sada izgovaraju, {to }e se tako|e u daqem izlagawu detaqnije obrazlo`iti.
Navedeno poimawe A. Solovjeva babunske re~i u ~l. 85.
Du{anovog zakonika objavqeno je 1980. godine, u napred navedenom izd. SANU, a odmah slede}e godine (1981) SANU ga je upotrebila za kwigu izd. Du{anovog zakonika: Ispovedawe i propaganda bogumilske jeresi, svaka izreka, molitva ili gatawe koje
miri{e na bogomilstvo 17.
Mnogo razloga ima za kriti~ki osvrt na takvo tuma~ewe
babunske re~i. Ono je, na~elno govore}i, rasplinuto i nije u
skladu sa onim {to se Zakonikom `eli posti}i. A Zakonik je
sastavqen tako da svaka re~ jasno sama kazuje na {ta ili na koga se
odnosi u trenutku kad se ugra|uje kao deo zakonskog teksta. Zato,
da bismo se pribli`ili iskonskom, pravom zna~ewu babunske re~i u Du{anovom zakoniku, neophodno je shvatiti, prvo, koga sredwovekovni izvori podrazumevaju pod babunima kao bogomilima
dualistima i, drugo, ostati u okvirima jednine babunska re~.
Da bi postalo jasno od kojih jeretika je trebalo braniti
pravoverno hri{}anstvo u Srbiji, neophodno je krenuti upravo
od Du{anovog zakonika. On je svojevrsni pokazateq koji odre|eno i neposredno ukazuje na jeretike kao postoje}u opasnost, a
istovremeno i posredno upu}uje na to da je ista opasnost odranije
postojala. Ona, kao takva, nije i{~ezla ni u potowim vekovima.
Ve} u ~l. 1. Zakonika isti~e se osnovna briga dr`ave:
Najpre za hri{}anstvo, i najavquju na~ini kako da se o~isti
hri{}anstvo18. Prvi od tih na~ina sadr`ani su u ~l. 2-5, u kojima je propisano da se `enidbe, odnosno ven~awa ne obavqaju
148

bez crkvenog blagoslova, i da se vernici u duhovnim stvarima povinuju sve{tenstvu. Drugi od tih na~ina sadr`ani su u ~l. 6-10,
gde je re~ o jereticima i poluvercima. Jeretici su imenovani. To
su Latini.
U ~l. 6. izri~ito se propisuje:
O jeresi latinskoj. I za jeres latinsku: Hri{}ani koje su
obratili u azimstvo19, da se vrate opet u hri{}anstvo. Ako li se
ko na|e da nije poslu{ao i nije se vratio u hri{}anstvo, da se kazni kako pi{e u Zakoniku svetih otaca.
U istom duhu sledi ~l. 7:
O jeresi latinskoj. I da postavi Crkva velika protopope
po svim trgovima, da vrate hri{}ane iz jeresi latinske, koji su
se obratili u veru latinsku, i da im dadu zapovest te da se svaki
vrati u hri{}anstvo.
A ~l. 8. glasi:
O latinskom popu. I pop latinski ako se na|e da je obratio hri{}anina u veru latinsku, da se kazni po Zakonu svetih
otaca.
Uo~qivo je da Du{anov zakonik latinsku veru ne smatra
hri{}anskom, ve} jereti~kom, a to je u skladu sa shvatawima pravovernog hri{}anskog sveta, naro~ito u~enih qudi sredwega
veka, koji su se odlu~no branili od najezde Latina misionara sa
zapada. Tako, na primer, Simeon Solunski (1410-1429) u svom spisu Dijalog u Hristu protiv svih jeresi (DilogoV n Crist
kat pasn arsewn)20 mnogo prostora posve}uje dualisti~kom
bogomilstvu Latina rimokatolika, govore}i o kako doslovce
isti~e novotarijama Latina u dogmatima i u najsvetijem Simvolu21 (vere). Za{to? Zato {to su u dogmatsko u~ewe o Svetoj
Trojici uneli dualisti~ko u~ewe, te poput dualista bogomila
iz ranih vekova hri{}anstva postali novi dualisti bogomili,
odnosno babuni, jer su prepravili Nikejskocarigradski Sivol
vere, dodav{i Filioque u 8. ~lanu. A to zna~i, u~e da Duh Sveti ne
ishodi od jednog samo na~ela Oca, nego i od Sina, dok po pravovernom u~ewu to je novotarija i jeres, jer nije mogu}e da jedno
isto ima po~etak iz dvoje22.
Na rimokatolike misli Simeon Solunski kad ka`e: Oni,
pretvaraju}i sve u novotariju, kako je re~eno, i svete ikone ~esto,
149

mimo ustanovqenog, na drugi na~in prikazuju23. Zbog toga izvodi

zakqu~ak: Danas, dakle, me|u zvanim hri{}anima jereticima ne
postoje ikonoborci, izuzev gnusne zavere bezbo`nih Bogomila
koje uop{te ne treba zvati hri{}anima24.
Potpuno je jasan Simeon Solunski. Re~ju danas ukazuje
na to da su stare jeretike bogomile sada zamenili rimokatolici
Latini kao novi bogomili, zbog ~ega ih ne treba ni zvati hri{}anima.
Posle toga lak{e se razumeju napred navedene stroge odredbe Du{anovog zakonika, u kojima se rimokatolici ne smatraju hri{}anima, ve} jereticima. Ali strogost Du{anovog zakonika prema wima nije odraz samo savremenog saznawa o kakvoj se
opasnosti radi, nego i saznawa iz mnogo ranijeg vremena. Nepuna
dva veka pre Du{anovog zakonika, Stefan Nemawa je u 12. veku
(nepoznato koje godine) sazvao sabor na kojem su osu|eni bogomili. Iz Prvoven~anovog @itija svetog Simeona saznajemo da Nemawa suzbija jeretike koji dr`e gluhe kumire25 (kipove), {to se
ne mo`e odnositi na staru bogomilsku dualisti~ku veru, ve} na
veru koja, kako pi{e, n<>n (sada) nanosi hulu na Duha Svetoga26, podrazumeva se zbog dodatka Filioque, a to su rimokatolici.
Protiv istih tih jeretika nastavio je i sveti Sava da se
bori. Oni se, kako je ve} re~eno, sada (n<>n) zovu bogomili
babuni27. I samo na te babune mo`e da se odnosi babunska
re~ u ~l. 85. Du{anovog zakonika, a ne na neke izmi{qene
bogomile oko Babun planine, ili na neodre|ene ma|ioni~are
i ~arobwake, kako se naivno pretpostavqalo. Rimokatoli~ki,
odnosno babunski dodatak Filioque nagnao je arhiepiskopa Savu da
na @i~kom saboru zahteva od vladara i naroda da naglas triput
~ita, ~lan po ~lan, neiskvaren Nikejskocarigradski Simvol
vere. A da je uistinu re~ o tome da Sava suzbija latinsku jeres,
to imenom otkriva wegov `ivotopisac Teodosije, hilandarski monah i kwi`evnik s kraja 13. veka28.
Prema tome, bogomilska babunska jeres nije nikakav
socijalno-verski pokret u Srbiji, koji je, po mi{qewu A. Solovjeva i drugih, sveti Sava, navodno, uspeo da likvidira. Zablude su nastale zato {to su istori~ari Latine kao bogomile
babune na Balkanu zamenili sa nepostoje}im bogomilima sledbe150

nicima ranohri{}anskih jeresi: manihejske, masalijanske, pavlikijanske.

Latinska babunska jeres postojala je u Srbiji i posle
svetoga Save, o ~emu upe~atqivo svedo~i, videli smo, i Du{anov
zakonik. Suzbijana je i posle cara Du{ana, naro~ito u 15. veku.
U tome su se perom isticali u~eni pravoverni Srbi, me|u koje
spadaju, prevashodno, Vladislav Gramatik, poznat kao dak ot
Novoga Brda29, i Nikodim Himnograf, pisac @itija i Slu`be
svetom Ahiliju Ariqskom, na prelazu iz 14. u 15. vek.
Nikodim Himnograf u pomenutom spisu nagla{eno govori o starim jereticima iz prvih vekova hri{}anstva, posebno o
onima koji su hulili na Duha Svetog, kakvi su bili, me|u ostalima, i navatijani (zvani ~isti, o kaqaro, od ~ega je nastao
naziv katari), ~iji je rodona~elnik Navat rimski (3. vek). ^ini
Nikodim to veoma osmi{qeno, sa osnovnom namerom da pravoverje brani od novih, savremenih hulnika na Duha Svetog, ~ije
jereti~ko u~ewe korene vu~e od pomenutog Navata rimskog, o ~emu
sam posebno pisao30, a na osnovu Hilandarskog rukopisa pod br.
230.
Neposredni povod da o tome pi{em bilo je mi{qewe
Klimentine Ivanove u vezi sa Nikodimovim @itijem i Slu`bom
svetom Ahiliju Ariqskom. Smatrala je, naime, da pomenuti Hilandarski rukopis Ima i lbopitni svedeni za bogomilskoto
dvi`enie v Bosna i Srbi31. Takvo vi|ewe stvari odvelo ju je
u neodr`ive zakqu~ke o bogomilskoj jeresi i Crkvi bosanskoj,
iako se u tom Hilandarskom rukopisu uop{te ne pomiwu ni
bogomili ni Crkva bosanska.
U novijem radu32 Kl. Ivanova ne ponavqa tu raniju svoju
zabludu, ali pokre}e nova pitawa u vezi sa iznetom mojom kritikom. Odre|enije, kqu~no pitawe koje postavqa odnosi se na moj
zakqu~ak o tome da Nikodim Himnograf ima na umu neposrednu
opasnost od jeresi koja nanosi hulu na Duha Svetog. A ta hula
na Balkanu pojavila se sa {irewem rimokatoli~kog Simvola vere, pa ka`e: No kak togava da si obsnim, ~e nito v SlA, nito v
`itieto nma i pomen ot konkretna polemika sreu Filioque?33
Veoma sam joj zahvalan {to me ovim podsti~e na odgovor sa vi{e
podataka.
151

Kada bi Kl. Ivanova imala jasno vi|ewe i dokaze za bogomile kakve ih ona zami{qa na Balkanu u sredwem veku, onda bi
pitawe koje postavqa mo`da i imalo nekakvog smisla. Mora da
se shvati to da u~eni pobornici pravoverja, u sredwem veku,
zbog neposredne i odre|ene opasnosti sastavqaju zakonske, hagiografske i dogmatskopolemi~ke spise, tako {to, skoro kao po
pravilu, novu jeres nadovezuju na srodne joj jeresi jo{ iz najranijih
vekova hri{}anstva. U nekima od tih spisa sasvim je konkretna
polemika u vezi sa Filioque, a u nekima je takvog karaktera da se
neizbe`no dovodi u vezu sa postoje}om, neposrednom opasno{}u
od jeretika koji su tu, u okru`ewu. Sa tim se dozirano sla`e i
Kl. Ivanova, tj. onoliko koliko joj to ne naru{ava privr`enost
nedokazanom, ali u nau~noj literaturi veoma rasprostrawenom
vi|ewu bogomila na Balkanu u sredwem veku. Po{to takvih starih
dualista bogomila na Balkanu zaista nije bilo, ona po nu`di, u
vezi sa Nikodimovim spisom, pribegava domi{qawima:
Tekstt ne e konkreten otnosno natrap~ivo povtarite
se izrazi za opasnost i pritesnenie, no v konteksta na vremeto ne
e neobhodimo, struva mi se, da othvrlme vzmo`nostta verskite
i drugite obstoni da sa vtori plan ot politi~eskata situaci,
t. e. otglas ot zavladvaneto na poluostrova ot osmanskite turci.
V prevedeni prez H v. traktat na Evtimi Zigavin, me`du
drugato, islmt e priravnen km eresite34.
Nikakvog pomena kod Nikodima nema o islamu. Zato je,
najbla`e re~eno, ~udno to {to Kl. Ivanova dogmat o Svetoj Trojici i hulu na Duha Svetog povezuje pre sa nekakvom politi~kom
situacijom i vladavinom Turaka, nego sa rimokatolicima, zbog
~ijeg se krivotvorewa vere jo{ od 9. veka u slovenskim tekstovima izra`eno izla`u pravoverna u~ewa. Privr`enost nekom
apstraktnom bogomilstvu potvr|uje, na kraju komentara, neodr`ivim zakqu~kom: Onova, koeto si ostava va`no, sa podatkite
za predstavite, koito edin pravoslavn ere ima za korenite na
bogomilstvoto i za negovoto razprostranenie na zapad ot Srbi35.
Stefan Nemawa nije bio suo~en sa opasno{}u od Turaka,
jer wih tada nema na Balkanu, ve}, kako je napred re~eno, sa opasno{}u od rimokatolika kao novih duhoboraca, koje dovodi u vezu
152

sa jeretikom Arijem iz 4. veka. Sli~no stvari sagledava i Nikodim Himnograf. Kao pravoverni i duboko veruju}i ~ovek, najve}u opasnost vidi u onima koji kvare dogmu o Svetoj Trojici, pa
ih zato i on dovodi u vezu sa jeretikom Arijem. Zbog toga se u
Slu`bi obra}a svetom Ahiliju, koga nagla{eno predstavqa kao
velikog pobornika jasnog u~ewa o Duhu Svetom, da moli Hrista
da se vernici izbave od sada{we opsade36. Besmisleno je svako
upore|ivawe Arija kao jeretika sa Turcima; wega upore|uju, uvek
i samo, sa jereticima koji pogre{no u~e o Svetoj Trojici.
Da bi Kl. Ivanova shvatila koliko je proma{ila kad govori o bogomilima i o pravcu wihovog kretawa na Balkanu, zatim, da bi dobila odgovor na to {to tra`i da vidi konkretnu
polemiku u vezi sa bogomilskobabunskim Filioque kao dodatkom
Simvolu vere od strane rimokatolika, krenu}i sa odgovorima od
Du{anovog zakonika, po{to je on u osnovi ovoga rada. Ujedno }u
podsetiti na izvorne podatke o istom pitawu pre i posle Du{anovog zakonika.
a) Napred sam naveo ~lanove iz Du{anovog zakonika (68), u kojima se Latini ne svrstavaju u hri{}ane, nego u jeretike
koje treba ka`wavati po Zakoniku svetih otaca, odnosno po
Zakonopravilu svetoga Save, u kojem glave 49-51.37 sadr`e
spise o latinskim novotarijama u dogmi i crkvenom poretku.
Du{anov zakonik pridaje presudan zna~aj onome {to u 51. glavi
Zakonopravila, pod brojem 1 pi{e u vezi sa jereti~kim kvarewem
Simvola vere, odnosno sa u~ewem rimokatolika o isho|ewu Duha
Svetog i od Sina: a*. S<v>tomou wbrazou vhr. wt<y> v<a>ng<>l<y>skxy rhqii slojnou sou\ou. i vh tako gl<agol>\ou w s<v>thmy
d<ou>sh. i vy d<ou>xa s<v>t<a>go g<ospod>a. i jivotvor\ago. isxod\ago
wt<y> w<ty>ca. ti j priloji. i wt<y> s<>na. zlh i blaznynh mn
bo thsnot radi zka ixy tako bti mnty. d<ou>xa j s<v>t<a>go
wt<y> w<ty>ca isxojdni i s<>na radi ky namy poslani. nipoqmou
j razliqnou bti poslani wt<y> isxojdni varvarysk i nvhjdyno
smsli38.
Time je jasno i dovoqno re~eno za sve ispovednike pravoverja, tako da ni u Du{anovom zakoniku nije bilo potrebno da
se ulazi u konkretnu polemiku oko Filioque, koju Kl. Ivanova
tra`i da izri~ito bude iskazana u tekstu Nikodima Himnografa.
153

I on je u skladu sa navedenim tekstom iz Zakonopravila jasno

dao do znawa zbog kojih upravo jeretika nagla{eno isti~e o svetom Ahiliju, na primer: I isho|ewe `ivotvornog Duha od Oca
veleglasno si ujasnio39; ili - i ve~no isho|ewe Duha od Oca
veleglasno si ujasnio40; ili - bo`astveni Duh koji od Oca ishodi41.
O~igledno je da takvo ispovedawe vere mo`e biti upereno
protiv Latina kao jeretika babuna, a ne protiv nekih izmi{qenih i neodre|enih bogomila, ili Turaka, na Balkanu u sredwem
veku, kako pomi{qa Kl. Ivanova, jer ovi nikakve veze nemaju sa
u~ewem o Duhu Svetom.
Tako, dakle, babunska re~ u ~l. 85. Du{anovog zakonika
jedna je samo re~ Filioque i ako wu pod uticajem Latina izgovori pravovernik, ukoliko je vlastelin ka`wava se nov~ano 100
perpera, a ukoliko nije vlastelin nov~ano 12 perpera i udarawem {tapovima.
b) Nikakvog osnova ne mo`e da ima Kl. Ivanova za sumwu
zbog, navodno, nedostatka konkretne polemike ni u odnosu na
izvore u kojima se i pre Du{anovog zakonika govori o latinskoj
jeresi na Balkanu, kao babunskoj, prevashodno zbog hule na Duha
Svetoga i zbog kumira (kipova). Takvi izvori su ve} pomenuti
napred, kako oni iz vremena Nemawe i Stefana Prvoven~anog, tako i oni iz vremena svetoga Save i `ivotopisca Teodosija. Svi
oni jasno govore o tome da se pravoverje brani od kvarewa koje
se {iri sa zapada na istok, a ne na zapad ot Srbi, {to kao
zabludu u nauci ponavqa Kl. Ivanova42.
v) Isto tako i izvori pisani posle Du{anovog zakonika
svedo~e o {irewu krivoverja sa zapada prema istoku, koje je oli~eno u latinskom babunstvu bogomilstvu. Bogomilima ih imenuje Simeon Solunski zbog dodatka Filioque u Simvolu vere. Tako
ih imenuje i u~eni, dobro obave{teni Vladislav Gramatik i drugi.
Me|u umne i pravoverne protivnike Latina kao jeretika
babuna istaknuto mesto zauzima Bugarin Konstantin Filosof,
ro|en u selu Kostenec, po kojem je i nazvan Kostene~ki. U Srbiju je prebegao zbog opasnosti od Osmanlija, oko 1410. godine.
U tre}oj deceniji 15. veka sastavio je, u Beogradu, ~uveni spis
154

Skazan` o pismnxy, koji sam u prevodu nazvao Kazivawe o pismenima43, a objavio ga je V. Jagi}44. To je Konstantinu Filosofu, kako sm ka`e, prvi trud45, sastavqen od 40 glava, u kojem otvoreno
i hrabro razobli~ava sve ono {to su zapadwaci kao novotarije u
veri i obi~ajima sobom doneli u Beograd. Latine kao zapadwake
najpre osu|uje, poput navedene osude u Zakonopravilu, za hulu na
Duha Svetoga, odnosno za kvarewe Simvola vere, jer u 29. glavi
ka`e: I kako sa zapadwacima jeresi izgovara{?... ili ne zna{ da
je u tome prva osuda wih za jeres o Svetom Duhu?46
Iz navedenog odeqka vidi se da Konstantin Filosof osu|uje doma}e vernike koji sa zapadwacima u Simvolu vere izgovaraju Filioque, zbog ~ega ih osu|uje i ~l. 85. Du{anovog zakonika. A da je re~ o kvarewu Simvola vere od strane ba{ babuna,
izgovarawem Filioque, nedvosmisleno se zakqu~uje iz slede}ih
re~i Konstantina Filosofa u 27. glavi: A kako li }e{ ti, o protivni~e svake istine, koji tolike hule sadr`i{ u pismima; ti
koji ~ak i u samom Simvolu vere vi{e od Konstancija47 huli{...
izbe}i osudu?48
Svetog Simvola vere (s<v>to vobrajn` vhr) doti~e se
Konstantin Filosof i u 28. glavi kad govori o Tre}em vaseqenskom
saboru u Efesu 431. godine, na kojem je osu|ena Nestorijeva jeres.
Namera mu je da istakne kako sada (n<>n), tj. u wegovo vreme
sli~no onom napred navedenom n<>n u Prvoven~anovom @itiju
Simeona Nemawe i u Zakonopravilu, ili onom smeron (danas)
kod Simeona Solunskog, te onom n<>n<y>ngo kod Nikodima
Himnografa, {to se odnosi na Latine kao bogomile babune,
podrazumeva se u Beogradu, kod u~enih qudi postoji nepojmqivost
(nvnt`) prema izlo`enom, na gr~kom jeziku, pravovernom u~ewu
u Simvolu vere49. On, kao savremenik doga|aja u Beogradu, ka`e:
Sada imamo mnogo neprijateqa i silnika, jer su tu50, misle}i
na one sa zapada, koji ovih dana51 {ire me|u doma}ima, tj. me|u
pravovernim Srbima, pogre{na u~ewa u veri i obi~ajima. Jereti~ka
u~ewa zapadwaka Konstantin Filosof naziva babunskim
(bab$nska)52, {to uverqivo potvr|uje ispravnost zakqu~ka o tome
da se babunska re~ u ~l. 85. Du{anovog zakonika odnosi samo
na Filioque koje izgovaraju i pravovernima name}u Latini kao
bogomili babuni.
155

Svi, dakle, pobornici pravoverja u sredwem veku ta~no

znaju ko su bogomili babuni na Balkanu; znaju da im je pravac
kretawa, kao zapadwaka, sa zapada na istok, a ne obrnuto, kako
umi{qa Kl. Ivanova na zapad ot Srbi53. Iz Srbije su potiskivani tamo otkuda su i do{li na zapad.
Prava saznawa o opasnosti od babuna Latina, kao i o
pravcu wihovog {irewa, ima i car Du{an. Upravo to ga je nagnalo da ih u Zakoniku ne uvrsti me|u hri{}ane, ve} me|u jeretike
od kojih se treba odbraniti i zakonskim merama. Tako je Du{anov zakonik, osudom Latina kao jeretika babuna, sa Zakonopravilom svetoga Save postao svojevrsna brana na putu wihovog
{irewa prema Bugarskoj i daqe. Na tom putu pru`awa otpora
rimokatoli~kom prozelitizmu u sredwem veku prvi na udaru su
se na{li pravoverni Srbi u Bosni.
Za razliku od prozelitisti~ke prakse Rimokatoli~ke
crkve, vekovima ispoqavane u raznim vidovima sve do danas, u
Zakonopravilu svetoga Save i u Du{anovom zakoniku, kao
temeqima crkvenodr`avnog ustrojstva Srbije, ne nalazi se ni{ta
{to bi podsticalo na prozelitizam. Sve se svodi na odbranu
svojih pravovernika od tu|eg prozelitizma, ali i na o{tru osudu
kad padnu pod uticaj druge vere. U tom duhu su konstituisani ~l.
6-8. 10. i 85. Du{anovog zakonika. Jereticima se zabrawuje da
misionare me|u pravovernicima, a ovi se ukoliko im podlegnu
i izgovaraju babunsku re~ Filioque podvrgavaju odgovaraju}im
kanonskim i zakonskim kaznama. Pod teretom nametawa i odbrane
od te babunske re~i duboko i neprekidno se potresaju ne samo
Balkan, nego i mnogi drugi delovi sveta.

NAPOMENE
St. Novakovi}, Zakonik Stefana Du{ana cara srpskog 1349. i
1354. , Beograd 1870. Isti, Zakonik Stefana Du{ana cara srpskog 1349. i
1354, Beograd 1898 (u daqem tekstu: St. Novakovi}, Zakonik).
2
Zakonik cara Stefana Du{ana, kwiga , Stru{ki i Atonski
rukopis, izd. SANU, Beograd 1975; Zakonik cara Stefana Du{ana, kwiga
, Studeni~ki, Hilandarski, Hodo{ki i Bistri~ki rukopis, izd.
1

156

SANU, Beograd 1981; Zakonik cara Stefana Du{ana, kwiga , Barawski,

Prizrenski, [i{atova~ki, Rakova~ki i Sofijski rukopis, izd. SANU,
Beograd 1997 (u daqem tekstu: Zakonik, izd. SANU, kwiga).
3
Zakonik, izd. SANU, kwiga , 98-155.
4
Videti ~lanove: 6, 8, 11, 109 (Prizrenski prepis); 100. i 101.
(Atonski prepis) 190. (Rakova~ki prepis).
5
Detaqnije u vezi sa zna~ewem re~i azimstvo v. nap. 19.
6
p{ W rq`i babounskoi. Kto rq babounskou rqy. ako boudh vlastliny da
plati r** prpry. ako li n boudh vlasthliny da plati v{f prypry i da s b` stap`i. Broj
ovoga ~lana nije isti u prepisima Zakonika. Tako, na primer, u Hilandarskom,
Hodo{kom, [i{atova~kom je 73.; u Bistri~kom 83.; u Atonskom i
Barawskom 86.; u Rakova~kom 101.
7
Ilovi~ki prepis, l. 364a: O masalinhxy ij souty n<>n gl<ago>lmii
bogomili. babouni. Fototipiju priredio i priloge napisao M. M. Petrovi},
Zakonopravilo ili Nomokanon svetoga Save. Ilovi~ki prepis, 1262.
godina, Gorwi Milanovac 1991 (u daqem tekstu: Zakonopravilo, Ilovi~ki
prepis). Vi{e o babunima u Zakonopravilu v. M. M. Petrovi}, Pomen
bogomila babuna u Zakonopravilu svetoga Save i Crkva bosanska,
Beograd 1995, 6-7.
8
St. Novakovi}, Zakonik, 198. Poznato je da sveti Sava uop{te nije
prevodio Nomokanon u 14 grana, zvani Fotijev Nomokanon. Videti M.
M. Petrovi}, Sveti Sava kao sastavqa~ i prevodilac Zakonopravila
srpskog Nomokanona, Istorijski ~asopis, kw. HH (2002), Beograd 2003, 2745.
9
St. Novakovi}, Zakonik, 198.
10
Isto.
11
Videti, na primer: F. Ra~ki, Bogumili i patareni, Rad JAZU, , Zagreb
1869, 84-179; , 121-187; X/1870, 160-263. Drugu literaturu i kriti~ki osvrt
v. M. M. Petrovi}, Pomen bogomila babuna; Isti, Kudugeri bogomili u
vizantijskim i srpskim izvorima i Crkva bosanska, Beograd 1998.
12
A. Solovjev, Zakonik cara Stefana Du{ana 1349. i 1354. godine,
izd. SANU, Beograd 1980, 246 (u daqem tekstu: A. Solovjev, Zakonik).
13
Isto, 247.
14
Isto.
15
Isto.
16
Isto.
17
Zakonik, izd. SANU, kwiga , 273 pod babunska re~.
18
St. Novakovi}, Zakonik, 7; Zakonik, izd. SANU, kwiga , 99.
19
Ovaj izraz prenosim prema prevodu D. Bogdanovi}a u izd. SANU,
ali du`an sam da ga ovde, u skladu sa nap. 5, bli`e objasnim i prevedem. Re~
azimstvo na srpskom zna~i opresna{tvo, a nastalo je od izvorne re~i
wprhsnyky, koja i u prevodu Zakonopravila mora da ostane u tom obliku
(opresnak), jer ozna~ava ~esticu presnog, beskvasnog hleba u ~ijem se
korenu i vidi to zna~ewe. Opresna{tvo je, dakle, sinonim za latinstvo,
rimokatoli~anstvo zato {to rimokatolici vr{e svetu evharistiju i
pri~e{}uju se opresnacima, {to }e re}i hlebom bez kvasca (otuda beskvasni
hleb, v. Lk 22, 1), a ne neukva{eni hleb kako neznala~ki pi{e, na `alost, u
157

izd. SANU Zakonika, kwiga , 471 pod Azimstvo. Tako se seju zablude za
pogre{no pisawe istorije, a wih nije malo u tuma~ewima Du{anovog zakonika.
20
Spis je objavqen u Migne PG 155, col. 33-176. Podeqen je na HHH
glave, od kojih se ve}i broj odnosi na jereti~ka u~ewa Latina, o ~emu v. M. M.
Petrovi}, Kudugeri bogomili, 13 i daqe.
21
Migne PG 155, col. 120: Per te tV kainotomaV Latnwn tV n
toV dgmasi ka t erwtt Sumbl.
22
Isto: o dunatn t n ka t at k do cein tn rcn.
23
Migne PG 155, col. 112: otoi pnta kainotomonteV, V erhtai,
ka tV erV eknaV par t nenomismnon tr trp pollkiV
nistorosin.
24
Migne PG 155, col. 89: Smeron on n CristianoV legomnoiV
aretikoV ekonomaconteV ok esn, e m tn dussebn Bogomlwn
miar summora oV odlwV kalesqai don CristianoV.
25
Stefan Prvoven~ani, @itije Simeona Nemawe, izd. V. ]orovi},
Svetosavski zbornik, kw. 2, Beograd 1938, 29; prev. M. Ba{i}, Stare srpske
biografije, izd. SKZ, Beograd 1924, 39; L. Mirkovi}, Spisi svetoga Save
i Stefana Prvoven~anoga, Beograd 1939, 180 (u daqem tekstu: Stefan
Prvoven~ani, @itije Simeona Nemawe).
26
Stefan Prvoven~ani, @itije Simeona Nemawe, 28: i xoulou
prinos\a na s<v>t d<ou>xy; prev. M. Ba{i}, 39; L. Mirkovi}, 180. Detaqnije
o tome v. M. M. Petrovi}, Sveti Sava na @i~kom saboru 1221. godine i
latinska jeres, Istorijski ~asopis, kw. H-H (1998-1999), Beograd 2000,
21-24.
27
Videti nap. 7. O stavu svetoga Save prema Rimokatoli~koj crkvi v.
M. M. Petrovi}, Crkvenodr`avne ideje svetoga Save izme|u Carigrada i
Rima, Zbornik radova, Istorijski institut SANU, kw. 13, Beograd 1996, 106112.
28
Vi{e o tome v. M. M. Petrovi}, Sveti Sava na @i~kom saboru,
nav. delo, 26-28.
29
Videti M. M. Petrovi}, Vladislav Gramatik o bogomilima u
Srebrenici u HV veku, Slovensko sredwovekovno nasle|e, Zbornik posve}en
profesoru \or|u Trifunovi}u, Beograd 2001, 437-441.
30
M. M. Petrovi}, Novi podaci Nikodima Himnografa o jeresi u
Srbiji i Bosni sredwega veka, Istorijski ~asopis, kw. H (2000), Beograd
2002, 59-76.
31
Citirano u M. M. Petrovi}, Novi podaci Nikodima Himnografa,
nav. delo, 63, nap. 12. i 13.
32
Kl. Ivanova, Vzpvam te ot~e Ahilie, na arhiereite ukrasa.
(Izdanie na teksta na srbskata slu`ba za sv. Ahil), Arheografski
prilozi, 24, Narodna biblioteka Srbije, Arheografsko odeqewe, Beograd 2002,
143-176.
33
Isto, 154.
34
Isto, 155.
35
Isto, 155.
36
Hilandarski }irilski rukopis br. 230, l. 101b: n<>n<y>ngo
158

obsto`a izbaviti s; isto i na l. 82a, v. Kl. Ivanova, isto, 157.

37
Zakonopravilo, Ilovi~ki prepis, l. 255a-264b.
38
Isto, 263a: Svetom Simvolu vere slo`enom od jevan|elskih
re~i, i koji tako jasno govori o Svetom Duhu: I u Duha Svetoga Gospoda, i
`ivotvornog, koji od Oca ishodi ti (tj. Latini) r|avo i pogre{no dodado{e
i od Sina. Mislim da zbog sku~enosti jezika wihovog smatraju da je isto (tako
bti = tatn enai) isho|ewe Duha Svetoga od Oca i poslawe k nama zbog
Sina. A to da se poslawe ni po ~emu ne razlikuje od isho|ewa varvarski i
neznala~ki smisli{e.
39
Hilandarski }irilski rukopis br. 230, l. 83b: i jivotvornago
d<ou>xa wt<y> o<ty>ca isxojdn` vlgl<a>sno ousnily si.
40
Isto, l. 87a: i d<ou>x$ pr<i>snos$\no i j wt<y> o<ty>ca isxojdn`
vlgl<a>sno ousnily si.
41
Isto, l. 102a: b<o>j<y>stv<y>ni d<ou>xy wt<y> o<ty>ca isxod\y.
42
Kl. Ivanova, Vzpvam te ot~e Ahilie, nav. delo, 155.
43
M. M. Petrovi}, Konstantin Filosof Kostene~ki o babunima
bogomilima u Beogradu u 15. veku, Istorijski ~asopis, kw. H (2001),
Beograd 2002, 75 (u daqem tekstu:M. M. Petrovi}, Konstantin Filosof).
44
V. gi~, Kniga Konstantina filosofa i gramatika o
pismeneh, Razsu`den `noslavnsko i russko starin o cerkovnoslavnskom zk, Izsldovan po russkomu zku, t. , Sanktpeterburg
1885-1859, 366-581 (u daqem tekstu: V. gi~, Kniga Konstantina). Delimi~an
prevod kwige v. Konstantin Filozof, Povest o slovima, @itije despota
Stefana Lazarevi}a, Stara srpska kwi`evnost u 24 kwige, kw. 11. Priredila
prof. dr Gordana Jovanovi}, Beograd 1989.
45
V. gi~, Kniga Konstantina, 444.
46
Isto, 454: i kako s zapadnmi rsi gl<agol>i ... ili n vhsi, ko v
sm<y> sty prvo os$jdn ix<y> po rsi ij o s<v>thm<y> d<ou>sh...; Ova ta~ka
zapeta na kraju je, prema gr~koj interpunkciji, znak pitawa.
47
Pomenut je Konstancije imperator (337-361), sin Konstantina
Velikog (324-337) zato {to je stao na stranu jeretika arijanaca, pa ga je Crkva
zbog toga osudila, jer se arijansko u~ewe suprotstavqalo pravovernom u~ewu
o Svetoj Trojici, pravilno sadr`anom u Nikejskocarigradskom Simvolu
vere. Zbog istih razloga i Nikodim Himnograf nove hulnike na Duha Svetoga
Latine dovodi u vezu sa Arijevim i Navatovim jereti~kim u~ewima, {to Kl.
Ivanova nije shvatila.
48
V. gi~, Kniga Konstantina, 449:Kako j<> t, w sprotivit
istinh vsakoi, i x$l tolik sdrji v pisan`ix<y> paq j<> v samomy vobrajn`i
vhr mnoja t Konstant`a x$lii... oubhgni li ws$jdn`a;
49
Isto, 450.
50
Isto, 444: n<>n j namy mnwgo spostati i krhpci, ponj<> po srhd<y>
souty.
51
Isto, 445: simi d<y>nymi.
52
Isto, 454.
53
Kl. Ivanova, Vzpvam te ot~e Ahilie, nav. delo, 155.

159

Rezme
V state 85. Zakonnika Du{ana predusmotren nakazani dl
ka`dago, kto proizneset babunskoe slovo. I kto ska`et babunskoe slovo,
esli budet vlastel, pust platit 100 perperov; esli `e to budet sebr (~elovek
niz{ego soslovi), pust platit 12 perperov i pust budet bit.
V nauke do sih por vilis razne vzgld, kasaies tolkovani
ponti babunskoe slovo, i oni delts na dve kategorii. Perva, govorit
o tom, ~to re~ idet o kakih-to koldovskih formulah, a vtora o kakomto proiznosennom utver`denii, pahnuem bogomilstvom. Pod bogomilstvom
tut podrazumevaets socialno-religioznoe dvi`enie v Serbii, kotoroe
svzvat s dualisti~eskim u~eniem eretikov, destvuih v pervh
stoletih hristianstva (manihejci, masalijani, pavlikijani).
Ni odno iz tih mneni ne obsnet kak sleduet nastou sut
ponti babunskoe slovo, kotoroe vlets v Zakonnike Du{ana. Oni ne
imet v vidu, ~to to edinstvennoe ~islo i o{ibo~no govort o bogomilah v
Serbii.
Babunskoe slovo to tolko odno slovo, kotoroe proiznost i
navzvat drugim ldm iskl~itelno babun. Soglasno srednevekovm
isto~nikam, babun to katoliki, kotorh Zakonnik Du{ana v state 6. i
7., s~itaet ne hristinami, a eretikami. Po~emu? Potomu, ~to oni o{ibo~no
predstavili dogmat o Svto Troice. Oni u~at, ~to Svto Duh proishodit
ne tolko ot Otca, no i ot Sna, a to v protivopostavlenii s pravovernm
u~eniem, soglasno kotoromu nevozmo`no, ~tob odno i to `e proishodilo iz
dvoih.
Vera v to, ~to u Svtogo Duha est dva isto~nika, privelo katolikov k
dualizmu. Iz-za togo ih nazvali novmi bogomilami t.e. babunami. Oni svoe
dualisti~eskoe ereti~eskoe u~enie sdelali oficialnm, dobaviv v stat
8. Nikesko-Konstantinopolskogo Simvola ver Filioque, i takim obrazom
izmenili ego pervona~alnu formu. Imenno Filioque i vlets tim babunskim slovom, na kotoroe otnosits stat 85. Zakonnika Du{ana, a osnovnoe
zadanie kotorogo vskazano u`e v state 1. ~tob hristianstvo o~istilos.
Pod hristianstvom tut podrazumevaets pravovernost (pravoslavie).
Babun-rimokatoliki rasspredelt svoe babunskoe slovo Fililoque,
polzus raznmi vidami prozelitizma. Vsledstvie ih vlini, na prodol`enii mnogih vekov voznikat napr`enne otno{eni i von ne tolko na
Balkanah. Odnim iz glavnh preptstvi v tako ih missii prozelitizma v
Serbii, vlls i Zakonnik Du{ana.
Rezime
U ~l. 85. Du{anovog zakonika propisane su kazne za svakoga ko
izgovori babunsku re~. Vlastelin se ka`wava nov~ano 100 perpera, a ni`i
stale` nov~ano 12 perpera i batinawem {tapovima.
Do sada izneta u nauci razna mi{qewa o tome {ta zna~i babunska
re~ mogu se svrstati u dve osnovne kategorije. Jedna se svodi na to da se radi
160

o ma|ioni~arskim nekakvim formulama, a druga o izre~enoj nekoj tvrdwi

koja miri{e na bogomilstvo, s tim {to se pod bogomilstvom podrazumeva socijalno-verski pokret u Srbiji, koji se dovodi u vezu sa dualistima jereticima
iz prvih vekova hri{}anstva: manihejcima, masalijanima, pavlikijanima.
Nijedno od tih mi{qewa ne pokriva pravi smisao babunske re~i u
Du{anovom zakoniku. Ne dr`e se jednine i proma{eno govore o bogomilima
u Srbiji.
Babunska re~ je jedna samo re~ koju izgovaraju i drugima name}u
iskqu~ivo babuni. A prema izvornim podacima sredwega veka babuni nisu
niko drugi do Latini koje Du{anov zakonik u ~l. 6. i 7. ne smatra hri{}anima
ve} jereticima. Za{to? Zato {to su iskvarili dogmat o Svetoj Trojici tako
{to u~e da Duh Sveti ishodi ne samo od Oca nego i od Sina. To je suprotno pravovernom u~ewu, po kojem nije mogu}e da jedno isto ima po~etak iz dvoje.
Verovawe u to da Duh Sveti ima dva ishodi{ta odvelo je Latine u
dualizam zbog kojeg su nazvani novim bogomilima, odnosno babunima.
Svoje dualisti~ko jereti~ko u~ewe ozvani~ili su prepravqawem
Nikejskocarigradskog Simvola vere tako {to su u 8. ~lan dodali Filioque.
I to je ta jedna babunska re~ na koju se odnosi ~l. 85. Du{anovog zakonika,
~iji je osnovni zadatak iskazan ve} u ~l. 1 da se o~isti hri{}anstvo. A pod
hri{}anstvom se podrazumeva pravoverje (pravoslavqe).
Babuni rimokatolici {ire me|u pravovernima tu svoju babunsku re~
Filioque, pribegavaju}i raznim vidovima prozelitizma. Usled toga vekovima
izazivaju nemire i ratove, ne samo na Balkanu. Jedna od glavnijih prepreka u
toj wihovoj prozelitisti~koj misiji po Srbiji bio je i Du{anov zakonik.
Dr Miodrag M. PETROVI], nau~ni savetnik (u penziji) Istorijskog
instituta Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu (Knez Mihailova
35).
YU ISSN 0351-2819/UDK 901, originalan nau~ni rad, primqen za
{tampu 4. juna 2004.
Kqu~ne re~i: babunska re~, babuni, Du{anov zakonik, Zakonopravilo,
Nikodim Himnograf.
BIBLID: 0351-2819, (2003), 25, str. 143-161.

161