IVOT JE SADA SAH

PREDGOVOR
Postoje religiozni uitelji i postoje duhovni uitelji. Prvi
poduavaju ono u ta veruju, a drugi direktno ukazuju na
stvarnost koju jasno vide, Jedno je sigurno, Sah ne pripada
prvima.
Na pitanje: "ta prvo kaete oveku koji eli da radi na sebi?",
Sah odgovara jednostavno, ali mudro: "Nemoj da mi veruje." Moda
bi ovaj odgovor mnoge naveo na zakljuak da ovek ne moe uiti
od nekoga ako mu ne veruje, pa ipak pravo uenje se odvija jedino
kada prestanemo da verujemo i ponemo sami da istraujemo. Kada
bi se duhovnost zasnivala na verovanju, ona bi postala samo jo
jedna od religija. Poznavajui prirodu ljudskog uma, stav
duhovnih uitelja je oduvek bio: "Proveri ono to ti govorim, a
ako to nisi u stanju ili ako tvoje iskustvo dokazuje suprotno,
onda to odbaci; ali nikada nemoj verovati." Sa druge strane,
religiozni uitelji vekovima sugeriu: "Veruj u ono to ti
govorim i ponaaj se u skladu sa tim verovanjem." Da li su se
duhovni uitelji, na osnovu ijih uenja su kasnije nastale
razli ite religije, ikada oslanjali na druge? Da li je Buda bio
budista ili je budizam nastao tek nakon njegove smrti kada je
nekolicina poela bez razumevanja da ponavlja ono to je on
poduavao?
Da su se iskustveno uverili u istinitost Budinog uenja, oni ne
bi prazno ponavljali njegove reci ve bi priali iz sebe. Ono to
Saha ini istinskim duhovnim uiteljem je upravo ta injenica da
on pria jedino iz sebe ne oslanjajui se na autoritete; njegovo
uenje se zasniva iskljuivo na njegovom linom iskustvu.
Duhovnost ne moe biti religija jer ne predstavlja put vere ve
put put unutranjeg iskustva koji treba da nas dovede do vrhovnog
ili neiskustvenog iskustva tj. prosvetljenja. Duhovnost je
istraivanje duha ili vanulne stvarnosti, nikako verovanje u
vanulnu stvarnost. Buda je svoj put do prosvetljenja nazvao
darmom1. Ali poto njegov put nije jedini, svi putevi
istraivanja duha se mogu nazvati jednim zajednikim imenom
-duhovnost. Da bismo bili duhovni nije potrebno da sledimo bilo
iji put. Naprotiv, prava duhovnost zahteva od nas da budemo
individualci. I zato, tek kada sledimo svoj sopstveni put
unutranjeg istraivanja, nalazimo se na duhovnom putu. "ovek je
sam na putu, od poetka do kraja, i sa uiteljem i bez njega" Sah,
Nasuprot duhovnosti postoje sekte tj. grupe ljudi koje se dre
istog miljenja ili podravaju isto verovanje. Religija koja je
samo omasovljena sekta, ne moe postojati bez uniformnosti
miljenja ili verovanja. Svojevrstan je paradoks to pripadnici
odreenih religija osuuju razliite sekte ne uviajui da
njihova religioznost ima sve odlike sektatva. Za razliku od
sektatva, duhovnost potencira razliitost u miljenju, a
jedinstvo u duhu. Ona je za individualnost, dok je sektatvo
protiv svake autentinosti. Duhovnost ne podrazumeva da smo
jedinstveni u duhu ako inimo ili mislimo isto. Naprotiv, da
bismo bili jedinstveni u duhu svako mora misliti svojom glavom i

ponaati se u skladu sa svojom prirodom, jer kako San kae:

"Duhovnost aktera prenosi se i na akciju, to jest in. Kada si
svestan, vie nije vano ta radi, ve kako to radi, ne 'kako'
u smislu vetine, ve 'kako' u smislu potpune prisutnosti
subjekta iza bilo kojeg dela."
Naravno, ako se vie ljudi drui to ne znai da oni ine sektu,
ali ako se ljudi okupljaju zato to slede neije miljenje, onda
je to ve sektatvo. Duhovni ljudi se drue da bi razmenili svoja
iskustva, a ne da bi jedni druge ubedili u svoje miljenje.
Njihova miljenja se mogu poklapati, ali je poenta u tome da im
ta miljenja nisu nametnuta tj. da ih nisu slepo prihvatili ve
da su do njih sami doli, na osnovu svog sopstvenog iskustva. Iz
tog razloga je duhovnost na neki nain produetak nauke poto ima
isti odnos prema stvarnosti, s tom razlikom to nauka istrauje
ulni, a duhovnost vanulni svet, iskustveno se uveravajui u
njegove pojave i zakone. Sa druge strane, religija je samo
nastavak svetovnosti jer i jedna i druga veruju, prva u vanulni,
a druga u ulni svet. Tako, religija stoji nasuprot duhovnosti
kao to svetovnost stoji nasuprot nauci. Neko moe pomisliti da
je razlika izmeu duhovnosti i nauke u tome to se ono to
istrauje duhovnost ne moe dokazati, a nauka prihvata samo
dokazano. Ali, ta je dokaz? Kada vie ljudi doivljava isto, i
kada se to iskustvo moe ponoviti, onda se to smatra dokazom, bez
obzira da li se koriste ili ne neki drugi instrumenti opaanja
osim ula i uma. Prema tome, ako se odreeni broj ljudi slae oko
nekog vanulnog doivljaja, tada ve imamo neki dokaz daje ono
to se doivljava tano i zbog toga je pogreno tvrditi da se to
to istrauje duhovnost ne moe dokazati. Ako se prihvati kao
agument da je doivljaj duhovnih ljudi neistinit zato to je
subjektivan, onda taj isti argument vai i za naunike jer se i
oni takoe oslanjaju na svoj doivljaj. Zato bismo vie verovali
spoljasnjim ulima nego unutranjim? Spoljanja ula su
podjednako ograniena kao i unutranja, moda ak i vie. Ne
ulazei u raspravu koja su ula ograni enija, dovoljno je
sloiti se da su i jedna i drugaograniena i da je samim tim
svako iskustvo subjektivno tj. relativno. Dakle, ako se nauka
smatra egzaktnom na osnovu subjektivnog iskustva, onda se isto
tako i duhovnost moe smatrati egzaktnom. Nauka ima svoje metode
i instrumente za istraivanje spoljanjeg sveta, a isto tako i
duhovnost ima svoje naine istraivanja unutranje stvarnosti. Da
li su duhovni metodi dovoljno egzaktni i pragmatini to je stvar
dogovora i linog stava, uostalom kao i po pitanju nauke. Svi
koji veruju u ono to je nauka dokazala, nisu se iskustveno
uverili u njene dokaze. Nauka esto pobija svoje prethodne dokaze
budui da se stalno pronalaze bolji metodi i instrumenti za
istraivanje spoljanjeg sveta, a isti sluaj je i sa duhovno
u. Svako otkrie se bazira na linom iskustvu, bez obzira na
broj ljudi koji su se uverili u odreenu injenicu, a s obzirom
da su sva iskustva subjektivna, prirodno je to se mnoga prola
iskustva vremenom prevazilaze. Po Sahu: "Zakoni univerzuma ne
mogu da se promene, ali smo slobodni da promenimo sopstvenu
mehaninost2. Svet nije naa odgovornost, ali naa nesvesnost

jeste. Ako promenimo sebe, menja se i svet." Upravo zato se

nijedno otkrie ne moe proglasiti konanim.
Pa ipak, iako su mnogi nauni i duhovni dokazi danas prevazieni,
to ne znai da nauku i duhovnost treba negirati kao puteve
istraivanja stvarnosti. Vano je da se uvek neto novo otkriva i
da je na pristup nauan, a vre-me e pokazati da li je ono to
smo otkrili tano. Pravi naunik ili duhovni tragalac je uvek
spreman da prihvati nove dokaze, naravno ako su autentini i
dovoljno uverljivi.
Meutim, ako ve postoji neka razlika izmeu duhovnosti i nauke,
ona je u tome to duhovnost priznaje jedan metod saznanja koji
nauka ne priznaje, a to je intuitivni metod. Po duhovnosti, sva
iskustva slue samo tomeda nas dovedu do intuitivnog vienja
stvarnosti jer se jedino ono moe smatrati istinitim poto je
izvan polja relativnog iskustva. Relativno iskustvo je u okviru
vremena i prostora, dok ih intuicija transcendira s obzirom da je
izvan uma koji doivljava prolaznost i kona nost. San ak i
buenje3 svrstava u relativna iskustva. On jedino probuenje
smatra pravim uvidom: "Buenje je promena u umu, a probuenje
stanje izvan uma." Poto duhovan ovek za razliku od naunika
uvek tei intuitivnom saznanju ili probuenju, on nikada ne bi
smeo da se vezuje za svoja iskustva.
Neka ovi razgovori sa Sahom u kojima se nalaze mnogi odgovori na
do sada neodgovorena pitanja o smislu ivota i prirodi stvarnosti
u kojoj ivimo, pomognu svakom iskrenom duhovnom tragaocu da
prona e svoj put do pro-buenja!
Svami Muktananda
RAD NA SEBI JE IGRA NA SEBI
Sagovornik: Koliko mi je poznato, opta definicja puta
samospoznaje je rad na sebi.
Rad na sebi moe da ima versku, psiholoku, okultnu, pa i
fHozofsku pozadinu. Da h' postoji razlika izmeu vaeg pristupa i
ostalih spiritualnih puteva?
Sah: Puteva je koliko i ljudi, a ljudi koliko i stranputica. Da
li je staza kojom hoda put ili stranputica, zavisi od iskrenosti
putnika, a ne od kvaliteta ili vrste tla pod nogama.
Duhovnost vidim kao krunu ovekove tenje da ostvari sebe. Ona
dolazi kao posledica istinske unutranje zrelosti, te duhovnost
nije, niti moe biti proizvod straha od kazne - pakla, ili pak
udnje za permanentnim zadovoljstvom - rajem. Ako je elja za
duhovnim rastom iznuena religioznim metodama zastraivanja, seme
ljudske neuroze lako izrasta u razgranato drvo.
Postoje duhovnosti i duhovnosti... Jedna vrsta duhovnosti moe
biti rezultat psihi kog zdravlja, a druga samo odraz odsustva
istog. Jedna duhovna tenja nastaje kao vrhunac razumevanja
ivota samog po sebi, dok je druga duhovnost neka vrsta sklonita
pred ivotom.
S: ta je duhovnost za vas?
Sah: Neminovna posledica zdravog, celovitog rasta ka sebi.
Ponavljam: duhovnost je put i kruna samoostvarenja. Prvi i jedini
cilj duhovnosti je probuenje, samorealizacija, pre-poznavanje
onoga to jeste. Krajnji cilj je potpuno zdravlje, a da bi se ono

ostvarilo, neophodno je videti pravo lice naeg psiholokog

stanja; problem je u tome to niko ne sme objektivno da sagleda
unutranju situaciju, a ona je tragina upravo zbog tog
kukaviluka. Bolest moe da se izlei ako se na vreme prepozna
kao bolest, ali ako se tumai kao zdravlje, opasnost po oveka
naglo se poveava. Autentina duhovnost izrasta kao delikatni
plod iskrenog i smelog suoavanja sa samim sobom. Da bi do tog
bespotednog razraunavanja uopte dolo, ovek ne sme da se
oslanja na ono to raznorazna verska i gnostika uenja
obeavaju, ve mora odvano da ispituje sve to osea, misli i
nasluuje, sam za sebe. To je teak put, ali, kako mnogi vole da
kau, nema drugog puta.
S: Hrist je govorio da, ako ima veru u sebi, ovek moe da pomera
planine.
Sah: Hrist je govorio mnogo toga to samo Hrist moe da razume.
I Buda je govorio da budemo svetio sebi samima i da ne traimo
svetio u drugome; pa ipak, mi danas imamo par stotina miliona
budista koji trae svetio u suncu koje je zalo pre dve i vie
hiljada godina. Isuvie budista, a nigde ivog Bude. Zato?
Mi sluamo i ne ujemo. Zbog toga je postojea duhovnost u istom
stanju u kojem je i
ovek.
S: Koje je to stanje?
Sah: Duhovnost nuno proizilazi iz nas. Ako smo zdravi i
duhovnost puca od zdravlja, ali ako zdravlja nema...
Pretpostavljam da smo to razjasnili.
Ve sam rekao da istinski rad na sebi poiva na samostalnom
ispitivanju svega: sebe, drugih, ivotnih pojava, uzajamnih
relacija. Kada se istrauje, predrasude i pred-stave ne smeju da
postoje. Sve se podvrgava proveri - i ono u nama i ono van nas.
Nema zabranjenih zona, nema tabu tema, nema podela. To je
autentina duhovnost: nepodeljenost, smelost da se celovito
ispituje celovitost postojanja!
S: Da H to znai da ona druga duhovnost insistira na po-deli?
Sah: Ba tako. Bolesnu duhovnost bismo mogli da svedemo upravo na
to: insistiranje na podeli.
S: Da H moete da mi malo vie pribliite, to jest pojasnite tu
potrebu oveka da deti stvari?
Sah: Duhovnost, koja ne samo da obezvre uje mnoge as-pekte
individualnog i socijalnog ivota, nego ih i potpuno lskljuuje,
ne mogu da nazovem zdravom. Takva vrsta duhovnosti je bolesna, pa
je duhovno u zovemo samo uslovno. Osnovna podela te duhovnosti
- na sveto i svetovno dokaz je bolesti o kojoj govorim.
S: Pa zar ta podela nije istinita?
Sah: Zavisi od toga da li si zdrav. Konvencionalne podele
vazdunog prostora izmeu dve drave su istinite, u smislu da su
postojee, ali nebo nema pojma o svemu tome. Ako je neto
istinito u dogovornom smislu, ne mora da znai da je stvarno
istinito. Vazduh ne dri granini kamen.
Spoljanji svet ostavljen je na milost i nemilost tumaenjima
tvog uma. Dokle god ti to ne postane potpuno jasno, neto e iz
spoljanjeg sveta da grabi i proglaava vrednim, dakle svojim,

a ostalo e da odbaci ili osudi. Nerazumevanje te uvek baca u

naruje licemernog pravdanja, a ono nas, sa svoje strane,
nauroava iluzijom da smo uvek u pravu, da smo na pravom putu, i
da je sve ba kako treba.
Podeljenost uvek prepoznaje prekasno - u onom to gleda, nikad
u onome to gleda. Kad je posmatra uce-lovljen, i to to se
posmatra postaje jedno, jedno jedino, pa se ideje svetog i
svetovnog, privlaenja i odbijanja, vie ne pojavljuju. To je
poetak.
S: To je, u stvari, poetak samosuoavanja, gubitak predstave o
stvarnosti. ta dolazi nakon tog sagledavanja? Sta bi bio poetak
konkretne duhovne prakse?
Sah: Sagledavanje je unutranja praksa. a primena na ivotne
situacije predstavlja konkretizaciju. Mogunost da stvarno iv
integralno je provera dubine razumevanja. Ako tvoje rei miriu
na okean, a dela na mo varu, tu neto nije u redu.
S: Imam oseaj da mi jo uvek niste do kraja objasnili sve
posebnosti vaeg rada na sebi...
Sah: Svaki napor ka probuenju ima svoju vrednost, ali da bi
potpuno razumeli sebe, na put ka samorealizaciji ne sme da bude
tur i siromaan, sa samo jednom ili dve di-menzije. On ne bi
trebao da bude iskljuivo emocionalan ili samo misaon, voljnog
ili energetskog tipa, nego potpun, totalan napor.
Rad na sebi dobija svoj najvei smisao tek kad obuhvati sve
slojeve ljudskog bia: i razum i srce i volju i, konano,
svesnost. Kad je rast potpun, unutranje bogatstvo razotkriva se
u punom sjaju i oplemenjuje sve situacije, relacije i slojeve
postojanja s kojima doe u dodir.
Ali istinski rad na sebi ne mogu, ako hou da se precizno
izraavam, nazvati radom specifinost je u pristupu.
Rad na sebi je igra na sebi.
Na primer, dokle god ne naui neki ples, ti ui korake,
sinhronizuje kretnje ruku i
IV
V
V
.
V
V . V.
|
V
V
I
I I v
V
I . |.
,
|
|
/
nogu, pokuava i grei, grei pa opet pokuava. Ulae veliki
trud, danonono se zalae, uei valcer ili tango. Tek kada u
potpunosti ovlada svim pokretima, rad i ezava i igra moe da
pone.
Slino je i sa unutranjom igrom. Ne poznavajui zakonitosti
duhovnog napretka, ovek se upinje da savlada sve principe, ali
kad ih jednom naui, rad na sebi postaje igra. Zbog toga i kaemo
daje u poetku rad na sebi prosto uasan. Kasnije, nakon uvida,
igra je stvarno uasno prosta.
Jo neto - obino se misli da je duhovnost odreena nekim inom,
i to inom koji je po optim merilima poseban i svet. Ta je
akcija neto to je, na prvi pogled, iznad svakodnevnih
deavanja. Takvi i slini kriterijumi nemaju nikakve veze sa
duhovnou.
Autentina, duhovnost zavisi od inioca, nikada od ina. Kada je
inioc nesvestan, on pogrenim imenovanjem ina. kao i samim

inom, pripisuje sebi nepostojeu vred-nost.

S: Bojim se da ovo poslednje nisam ba najbolje shvatio. Moete H
mi navesti neki primer?
Sah: ta je molitva? Koji je osnovni kvalitet molitve? Predanost,
detinje poverenje, duboka otvorenost izvoru ivota. Kada je
nesvestan, ovek u onome to imenuje molitvom samo pokuava da
isprosi manju ili veu uslugu s neba, neku metafiziku
protekciju, iako sve to, gledano sa strane, podsea na molitvu.
Zbog toga to ne zna, ovek u dotinoj situaciji misli da zna, pa
se time produava duboko neznanje. inilac pogreno imenuje in
koji mu, zauzvrat, stabilizuje nesvesnost, uljuljkujui ga u
nerazaznavanju injenica. Uvek je tako kad se duhovnost
procenjuje vrstom ina, a ne svesnou inioca.
S: Da, sad je jasno.
Sah: U igri na sebi nije bitan in - to je vrlo vano da se
razume. Ti moe da bude odsutan sedei u poloaju za meditaciju
i potpuno meditativan u samoposluzi.
Kvalitet bia, ta zaboravljena ontoloka celovitost je ono to
in determinie kao duhovan. Moe da klei ili da se klanja,
da udara glavom o Zid plaa ili bilo koji drugi zid, da sedi
prekrtenih nogu, sklapa oi, vrti brojanice ili prinosi
oltaru skupocene darove - ako si nesvestan nita ne pomae. Ako
si ti sam kao inilac odsutan, nikakva tobonja svetost ina nee
ti pomoi. Naprotiv.
Duhovnost aktera prenosi se i na akciju, to jest in. Kada si
svestan, vie nije vano ta radi ve kako to radi, ne "kako" u
smislu vetine, ve "kako" u smislu potpune prisutnosti subjekta
iza bilo kojeg dela. Ako si autentian, potpuno je svejedno da li
pere arape ili isterujes biem trgovca iz hrama. Kada iznutra
nema podele, nema je ni spolja. Neomeeno predrasudama, bie moe
slobodno da se izraava kroz sve, i kroz samou i kroz
meuljudske odnose.
S: Da H je igra na sebi traganje za Bogom?
Sah: Ne. Re je o nalaenju tragaoca. Onaj koji traga je ono to
treba da se nae. Lako e Bog da te pronae ako stalno ivi na
istoj adresi, tj. ako ti sam prestane da luta. Ostavi
transcendentalna pitanja po strani - od njih nee imati nikakve
koristi.
Mi smo isuvie uobraeni da bi shvatili ak i veoma proste
stvari: ovek nema ime sebe da nae! Ne snalazimo se ak ni u
racionalnom svetu - ulazak u iracionalne vode znaio bi izlazak
iz zdrave pameti. Glumimo bogove, a nismo ni ljudi - otuda
licemerje.
S: Znaiti to daje igra na sebi vrsta ateizma?
Sah: im nije teizam, misli, mora daje ateizam.
Nevernik veruje samo u ono to vidi. Vernik veruje i u ono to ne
vidi, a igra na sebi se sastoji u tome da ovek ne veruje ni u
ono to vidi ni u ono to ne vidi. Igra je avantura, istraivanje
unutranje stvarnosti - zbog toga u igri nema mesta za veru.
S: Zato to je vera nebitna?
Sah: Sve je na ovom svetu i bitno i nebitno, i korisno i
beskorisno. Vera, meutim, zna da bude i opasna. Ko veruje? Onaj

koji ne zna. A ta ini onaj koji hoe da sazna? Ne veruje. To ne

znai da takav ovek ne veruje u Boga, ve da ne veruje u um sam
po sebi, on ne veruje u instrument vere i nevere.
Igra na sebi, dakle, nije ni teizam ni ateizam, ve smelost da se
ispita stvarnost. Sta je to to jeste? U emu je konani smisao
postojanja? Zato jesam i da li uopte je-sam? Ko je taj to
traga za sobom?
Sva ova pitanja su odraz ovekove ei za samim sobom. Nikakva
teorija - ma koliko velianstvena bila - ne moe da ugasi tu
sutinsku e, jer metafiziki ubor jo vie rasplamsava vatru
traganja.
Vera ume da bude uteha - zato sam i rekao da je ponekad opasna.
Um je spreman da poveruje u sve to mu odgovara. Verovanje
ovekovo bezuspean je pokuaj da utehom obloi stvarnost i da
tako, makar i za tren, utopli golotinju svog doivotnog
nesnalaenja. Kao uplaeno dete koje zvidue u psiholokom
mraku, on se brani dogmama, teorijama i recima, prividno
zagluujui nepomerljivu tiinu neznanja.
Sve nas to uspavljuje, a pravi cilj je buenje. Ja nisam protiv
vere, ali jesam za prekid sna.
S; Staprvo kaete oveku koji eli da radi na sebi? Sah: Nemoj da
mi veruje.
S: Samo to?
Sah: Samo to. oveku koji hoe da se probudi niko - a pogotovo ne
uitelj - ne sme da postane uspavanka. Ako uenik to ne shvati na
poetku, slatki snovi o buenju pretvorie se u nonu moru
samozavaravanja.
SVESNOST I POSLED1CE
Sagovornik: Pre nekoliko dana desilo mi se iskustvo koje ste vi
nazvali "uvid", i ono mi je pomoglo da razumem celkupnu situaciju
i psiholoko deavanje. Ipak, svakodnevna iskuenja me i dalje
nadjaavaju. Bez obzira na snagu uvida, moja mehaninost se i
datje "odaziva" na imperative okolnosti. Kako je to mogue?
Sah: Uvid je svesnost koja omoguava sagledavanje psiholokog
slepila, ali slepilo se time samo smanjuje - ne nestaje! Da bi se
ovek u potpunosti oslobodio mehaninosti, potreban je
viegodinji napor, a on podrazumeva ne samo poviavanje
svesnosti, ve i jaanje volje i srca.
Rad na sebi poinje od svesnosti. Svesnost je mo posmatranja...
S: ega?
Sah: Bilo ega. Nije bitno ta nego koliko istrajno posmat-ram.
Mogu da posmatram svet oko sebe, ili da posmatram sopstvene
psiholoke reakcije na taj isti svet. Ako pos-matranje traje dui
period - to je u po etku nemogu e poinjem da primecujem da mi spoljanja deavanja gotovo u
potpunosti odreuju unutranja raspoloenja; kao da su okolnosti
daljinski upravljai koji menjaju programe na ekranu moje psihe.
U tom trenutku shvatam da me nema.
Iz mene, na podraaj od spolja, automatski isplivavaju mentalni,
emocionalni ili ponaajni odraaji. Kada je situacija napeta i ja
sam napet, a kada proe, napetost se neko vreme, zbog inertnosti,
zadri, pa iezne. Kada me neko pohvali, oseaj samozadovoljstva

odmah se pojavi, a ako ta ista osoba, posle pet minuta, kae

neto suprotno, iz mene pokulja nezadovoljstvo.
Ako imam dovoljno hrabrosti da budem iskren pred sobom, prisiljen
sam da zakljuim samo jedno: ja ne postojim. Iza sve te mree
psiholokih reakcija nema nikog ! Kada sam ljut kaem da sam "ja
ljut" - kao da sam ba to hteo!? Da ne bih primetio da me nema, u
sve to govorim ubacujem "ja", a prisustvo prve line zamenice u
bilo kom kontekstu tei me i sugerie da postojim jer "ja sam
ljut", "moje miljenje", "ja verujem" i tako dalje.
S: Da h' je mogue da u meni samom nema niega to sam ja sam?
Sah: Ne znam, pronai sam. Posmatraj.
Nemoj da mi veruje. Ma ta da kaem, uvek proveri sam za sebe.
Ako hoe da promeni kvalitet svog ivota, proveravaj sve u
praksi, i ono to otkrije bie tvoje pos-tignue. Sve ono u ta
veruje samo e ti pomoi da protrai ivot u neznanju.
Rad na sebi je put provere, ne put vere.
S: Put,
dakle,
poinje
posmatranjem,
to bi
moglo
da znai
da ovek
poinje
da biva
svestan i u svakodnevnom ivotu.
Sah: Nije bitno kako emo to formulisati, nego da li emo zaista
praktikovati posmatranje. Ljudi vole da priaju, ali ne i da
rade. Put je praksa, ne pria o delanju.
Ako paljivije pogleda, nikakvo trajno "ja" ne postoji. Pod
trajnim "ja" podrazumevam "ja" koje je nezavisno od spoljanjih
okolnosti. Ako mi okolnosti diktiraju koju vrstu 'ja" treba da
primenim ili da osetim, to je dokaz da povrh sve moje
mehaninosti nema nikakvog "ja". Skupno ime za sva ta "ja" je
"linost".
"Linost" je sluajni proizvod situacionih uslovlja-vanja, pa
zato i kaemo da smo dobri ili loi zbog ovih ili onih ivotnih
okolnosti.
S: A ta je sa individualnou?
Sah: Kojom individualno u? Individualnost je samo prazan pojam,
sentimentalnost naeg zavaravanja.
"Individuus" je latinska re ije je znaenje "nepode-ljenost".
Samim tim, individualnost oznaava autentinu psiholoku
homogenost - koja ne postoji!
S: Znai H to da ovek nema individualnost?
Sah: Jo uvek nema; to ne znai da ne moe da je ostvari. Proces
individualizacije je proces depersonalizacije. Ako mislimo da je
specifinost nae mehaninosti - individual-nost, onda je nikada
neemo ostvariti, jer e nas vera u sopstvenu dovrenost spreiti
da pristupjmo dovravanju.
ovek nije dovren, i ako poveruje da jeste, unutranja evolucija
se prekida. Poto nemamo hrabrosti da se suoimo sa injenicama,
vera dodatno pogorava ionako nezavidnu situaciju. Jedan jedini
trenutak posmatranja dovoljan je da nam uniti iluziju
dovrenosti. Nama je ipak lake da verujemo, jer vera je
uspavljujua. Opasnost vere je u tome to nam ona prividno
olakava ivot. Posmatranje je teko jer rasanjuje, a osim toga,
anestetik verovanja tada prestaje da deluje! Vienje injeninog
stanja stvari ne moe te ostaviti ravnodunim. Tada mora neto

da uini sa sobom. Ne sa svetom, nego sa sobom.

S: Zbog ega revolucionari insistiraju na menjanju sveta ?
Sah: Zbog nesvesnosti, I njihovi sledbenici su sledbenici samo
zato to nisu svesni.
Promena okolnosti te ube uje da se neto promenilo i u tebi
samom. To miljenje je daleko od istine. Revolucionar menja
uslove ivljenja, dok "evolucionar" menja sebe samog. Kad
osvesti ivot u sebi, ivot oko tebe se stoprocentno menja. Ali,
ako krene od okolnosti, sve u tebi ostaje isto.
Svejedno je da li si psiholoka maina u povoljnim ili
nepovoljnim okolnostima, ali dokle god si maina, ti insistira
na okolnostima i, logino, na njihovoj promeni zato to su ti,
kad si maina, vane samo okolnosti; i to po mogustvu povoljne.
Neugodno je osmotriti sebe, ali bez obzira na sve, bolje je
(simbolino) umreti u samospoznaji nego (bukvalno) na barikadama.
Revolucionar je ovek koji nije svestan da je kratkovid. Njemu
su svi pejsai utonuli u maglu, i umesto da popravi vid, on eli
da pomeri pejsae na pristojnu udaljenost. Ako shvati u emu je
problem, ostavie revoluciju po strani i otpoeti evoluciju. To
je hrabrost: suoiti se sa uzrokom, ne sa posledicom
kratkovidosti.
S: Ipak, meni se ini da je i za promenu okolnosti potrebna
velika hrabrost, nije H tako?
Sah: Ne, dovoljna je glupost. Hrabrost je in i potvrda
inteligencije. Reavati problem onim to stvara problem je
glupost, a ne inteligencija ili hrabrost. Hrabrost je istovremeno
i uzrok i posledica samoposmatranja. Ako posma-tranja nema, onda
se oslanjamo na "bolje sutra" i smatramo sebe herojima.
S: Na osnovu svega to govorite, moe se zakljuiti da ovek nije
dovoljno svestan da bi mogao da primeti koliko je nesvestan. Da H
sam u pravu?
Sah: Da, ovek jednostavno ne vidi injenicu svog neznanja upravo
stoga to je ona isuvie oigledna. To me podsea na molitvu
jednog isihaste: "Boe, isuvie si prisutan da bih mogao da te
vidim!"
S: Odakle poeti?
Sah: Ve sam ti rekao: od svesnosti. Posmatranje je put
stvaranja, irenja i stabilizacije svesnosti. Posmatranje ti u
isti mah prua i svesnost i snagu da izdri suo enje sa onim
ega e, pre ili kasnije, postati svestan.
S:
Da H je jedna od posledica razvitka svesnosti i ruenje
socijalnog mita o
indi vidualnosti?
Sah: Da, izmeu ostalog, ali posledice svesnosti su zaista
brojne: ovek nema "ja"... ovek ne moe nita da uradi; ono to
je po njemu akcija, sutinski je reakcija... Individualnost je
iluzija uobraenih somnabulista... Slobodna volja je san robova
okolnosti... Izbora nema... Ljubav je hormonalna prevara...
Religija ljudi nije nita drugo do "sveta uspavanka"... "ovek"
glumi da je ovek... Prijateljstvo je konspiracija sanjara... i
tako dalje.
Sve su to posledice rada na buenju svesnosti i, poto sam ti dao

perspektivu, sada je jasno da ovek ne sme da bude svestan. Moe

da pria o hrabrosti i svesnosti, ali to su tek reci. A svesnost
je samo poetak...
S: ... poetak posmatranja psiholokih reakcija na svet, zar ne?
To razumem, ali mi nije jasno ta iz toga konkretno proizilazi?
Sta je prviplodposma tranja ?
Sah: Nevezanost. Ako posmatra iluziju ne moe u njoj i
uestvovati. Film koji gleda je sled slika, ali dok maina
nesvesnosti radi punom parom, taj sled slika stvara itav niz
utisaka, emocija, ideja. Kad uspori mainu, vidi da je film
iluzoran, i reakcije nestaju. Tada shvata da je tvoja vezanost
ubrzavala filmsku traku i da zbog toga nisi video da je to, za
ta si verovao da je stvarnost, samo sled nestvarnih slika.
Dok smo u vrtlogu misli, svet nam izgleda vrtloan, i da bi se
ovek otreznio, on mora da sie sa mentalnog ringipila. Potrebna
je silna praksa da bi se osvojila distanca neophodna za
otklanjanje makar samo jednog mehanizma. Kad ovek stvarno oseti
nevezanost, sveina i spokoj tog stanja su tako blistavi i isti
da vie ne postoji mogunost zaboravljanja samog sebe kao ranije.
Posmatranje i kao rezultat toga nevezanost, vremenom smanjuju
prianjanje uma za bilo koji sadraj. Ve posle nekoliko dana
vebanja ovek moe da se rasani i da - sam za sebe, ne pod
pritiskom autoriteta -shvati da sanja.
S: Odvajanje posmatraa i mehanizma kao objekta posmatranja
ostvaruje se razvitkom svesnosti. Da H je stvorena odvojenost
neto trajno Hi se ona mora odravati svakog trenutka?
Sah: U poetku je neprekidno ulaganje napora neizbeno -kasnije
je jednostavno nemogue.
Koliko je odvojenost trajna, to zavisi od toga koliko je trajna
svesnost. Dubina ljudskog sna je nesaglediva, i veina kvaliteta
koje ovek sebi pripisuje u potpunosti su imaginarni. Zbog toga
to je toliko umiljen, ovek pati od bolesti koju moemo da
nazovemo "galopirajua imaginacija", Ona je za homogenost psihe
pogubna koliko i tuberkuloza za plua. Prvu bolest ne
primeujemo, i to nam pokazuje koliko je ona destruktivna.
Najbre podlegne bolesti od koje i ne zna da si oboleo, a
"galopirajua imaginacija" je nevidljiva epidemija. Mi, kao to
si i sam rekao, uopte nismo svesni koliko smo nesvesni - otuda
nerealne predstave o radu ne sebi, otuda tekoe u praksi.
S: Ponekad, dok pokuavam da praktikujem posmatranje, iz
podsvesti, potpuno neoekivano, pokuljaju
neverovatne
slike
koje me
preneraze Hi
agresivnou
Hi
snagom
poude. Sta tada da inim?
Sah: Strah moe biti velika smetnja pri posmatranju. On poprima
najrazliitije oblike, iako ne mora biti iskljuivo vizuelan;
moe biti i taktilan, auditivan, iracionalan, konkretan ili
apstraktan, ali strah je strah, bez obzira na nivo i nain
ispoljavanja. Pri obinom posmatranju, nas uopte ne zanima
kvalitet i estetska vrednost posmatranog. Meutim, ako istinski
posmatramo ne ostaje nam vremena da vrednujemo, analiziramo i
kategorizujemo, jer kroz sve ove procese poinje poistoveivanje,
a prestaje posmatranje... Ukoliko je to mogue, poeljno je

posmatrati i strah, pos-matrati analitine misli, emocionalne

reakcije, sve. To je meditacija: registrujem sve, ne reagujem ni
na ta.
S: A ta ako ipak reagujem?
Sah: Onda si slobodan da registruje reakciju, tj. da prekine
beskonaan niz besmislenih psiholokih reakcija na sve i svata.
S: Pri
posmatranju
sebe u
drutvu
esto mi se
javlja
silno nezadovoljstvo i nesigurnost
Kad osetim svu tu besmislicu sukoba i ljudskog predstavljanja,
preplavi me beznae, ali nakon toga dolazi do smirenja, ak
pomirljivosti. Tada prepoznajem i neku ozarenost u sebi, a sa
njom se pojavi oseaj za lepotu ivljenja. Kako vi to vidite?
Sah: Kad ti se pri posmatranju vlastitih reakcija pojavi, kako
kae, "silno nezadovoljstvo i nesigurnost", onda se
nezadovoljstvo i nesigurnost silno posmatraju.
Lepota ivljenja prirodna je posledica ivljenja koje je svesno,
bujno i celovito. Unutranji sukobi, kao odraz spoljanjih,
predstavljaju prekid u posmatranju. Kada se sukob voljno ili
spontano prekine, lepota je opet vidljiva onom ko moe daje
posmatra. Lepota je u posmatrau, ne u posmatranom. ivot je u
posmatrau, ne u onom to se ivotom smatra.
S: To zaista razumem.
Sah: Lepota nije kraj. Nastavi s posmatranjem.
VOLJA
Sagovornik: Odkad znam za sebe, ponavlja mi se jedan isti
problem. Sta god da odluim, odustanem ve kod prve krupnije
prepreke. Kad sednem u meditativni poloaj i ponem da vebam
koncentraciju, ve posle desetak minuta, bol u nogama ih' u vratu
me prisili da prekinem napor. Nakon svega toga, poinjem samog
sebe da omalovaavam zbog nedoslednosti. Moda je sve to radim
pogreno. Kako da ojaam volju?
Sah: ovek nema volju, pa samim tim, nema ta ni da ojaa. Ono
to ljudi zovu voljom je neto malo jaa elja, ne i volja.
Isuvie smo podeljeni iznutra da bi rad na volji urodio plodom.
Ljudi, recimo, vebaju koncentraciju, upinju se iz sve snage, i
malo ko primeti da im je mo usredsreivanja vremenom sve loija.
S: Zato? Kako je to mogue?
Sah: Slaba koncentracija uzrokovana je unutranjom tenzijom, a
sama koncentracija je nova vrsta tenzije. Ako napetost
"oslobaamo" napetou, rezultat je psihika reuma: potpuna zako
enost praktikanta. Takav rad je unitavanje volje. Zbog toga rad
na sebi uvek poinje od sves-nosti.
Svesnost je ono to nam omoguava da se objektivno posmatramo pri
svakodnevnim (ili bilo kojim drugim) aktivnostima. Ako nam je
svesnost dovoljno jaka, u stanju smo da precizno sagledamo
sopstvene mogunosti. Kakvi su nam planovi? Velianstveni. A
mogu nosti? Smeno male. No bilo kako bilo, to je sve to za
sada posedujemo. Da se energija ne bi uludo rasipala, mudro je
planove prilagoditi mogunostima, jer to je jedini nain da se
mogunosti poveaju.
Sta je sada aktuelno? Nedostatak volje. Plan? Sti-canje volje (i,
kao posledica, koncentracije). Da bi ono to je mogue postalo

ono to je stvarno, ne smemo da imamo nestvarne predstave o

svojim mogunostima.
S:
Sve to govorite
zvui prilino
onespokojavajue.
Pravoslavni
mistici
su u svojim
propovedima govorih' da treba svoju volju predati Bogu, i da e
tako biti reene sve nae zemaljske brige i problemi. Meni se to
ini kao vrlo dobar metod. Sta vi mislite o tome?
Sah: Da li ti sada poseduje koncentraciju?
S: Ne; zato?
Sah: Predaj mi je.
S: Molim? Kako da vam predam ono to nemam?
Sah: Pre deset sekundi si govorio kako volju treba predati Bogu,
a meni ne moe da ponudi ak ni sposobnost jed-nousmerenosti.
Zar ti misli daje Bog naivniji od mene?
Budimo realni. Nae ruke su prazne. ak i da hoemo da predamo
volju, to ne moemo uiniti; niti imamo koncentraciju, niti imamo
volju, a o predanosti i da ne govorimo. Imamo samo iluziju
posedovanja koncentracije, volje i predanosti. Tek nakon
razbijanja iluzije moemo da utiemo na smer svog ivota; sa
iluzijom nas valjaju talasi okolnosti...
S: Kako se onda dolazi do koncentracije?
Sah: Koncentracija je prirodna posledica oputene svesnosti. Kada
u nama opadne nivo psihike tenzije, jednousmerenost uma je
logian ishod. Zbog toga i kaem da se prvo radi na svesnosti
(koja smanjuje i ukida protivrenost mehanikih misli i elja),
pa tek onda na volji. Poi od volje, to znai bez ikakve potrebe
maltretirati nervni sistem koji je ionako rashodovan.
S: Kako ovek zna kada je spreman da radi na volji?
Sah: Kada se koncentracija spontano pojavi. im primetimo da
moemo bilo koju stvar da radimo mnogo due i pribranije nego pre
- sigurni smo da je doao pravi trenutak. Unutranja rascepkanost
se smanjuje poveanom svesnou, i to nas dovodi do koncentracije
koja ustostruuje mogunosti. Tek tada je rad na volji plodonosan
i bezopa-san.
S: Da H to to ste rekli znai da ovek ne moe da radi na
koncentraciji?
Sah: Moe - ako se ona pojavi. Ako do jednousmerenosti ne doe
razumevanjem, homogenizacijom psihe, kontinuitetom svesnosti,
onda ovek nita ne moe da uradi - jer koncentracije nema!
Forsirati um da boravi samo u jednoj taki je akt nasilja nad
sobom. Bolnice su pune mladih ljudi koji su bili neustraivi, ali
neuki. Ljudska psiha je izuzetno fin aparat, i sa njom mora da se
rukuje apsolutno paljivo. Samostalni duhovni eksperimenti - bez
uitelja -su preica do ludila.
Seam se jednog divnog mladia koji mi je doao sa pri om da je
spreman da probudi kundalini akti. Po tantri, kundalini akti je
energija nesvesnog koja je strahovito snana. Osvestiti je, to
znai postati probuen.
Sasluao sam njegovu ispovest - sta je radio, na koji nain,
koliko dugo - i kad je zavrio priu, ja sam mu, na prijateljski
nain, jasnim glasom rekao:
"Ti si obina budala."

v
ovek je, istog trenutka, pocrveneo od besa.
"Nisi u stanju", dodao sam, "da izdri ni obinu ljudsku re, a
misli da si sposoban da izdri erupciju kosmike energije."
Posle nekoliko godina saznao sam daje hospitalizo-van. Zaista
mije ao to je na najgori mogui nain saznao da ga nisam lagao.
S: Koju vrstu volje ovek treba da koristi da biprevaziao
unutranju podeljenost?
Sah: Za sada ovek, ponavljam, uopte nema volju, a ti ve
govori i o vrstama volje.
Ne postoje dve volje. Volja je jedna. Svesnost je jedna. Srce je
jedno. Ali je ovek "multifrenian". Njime upravlja sluaj. Nita
znaajno ne moe da mu se dogodi jer mu se sve deava. Sve
njegove akcije su prisilne reakcije na spoljanje pritiske.
S: Po tome to govorite proizilazi da oveku nema spasa. Da H je
zaista sve tako crno?
Sah: Donosi zakljuak, a nisi ni poeo da ispituje. Sve ti
deluje crno zato to su ti kapci svesnosti jo uvek sputeni.
ekaj, mi jo uvek ne znamo ta je stvarno, ali moemo -ako smo
istrajni u htenju - da spoznamo ono to je nestvarno. Bitno je
ispitivati.
S: Kako da ispitujem?
Sah: Moemo, ako ti je lake, zajedno da istraujemo. Ovo to
drim u ruci je tabakera. "Tabakera" je ime ovog predmeta. Da li
moe deset sekundi da gleda u ovaj predmet, a da ti re
"tabakera" nijednom ne proe kroz um? Pokuaj...
S: (nakon tri, etiri sekunde): Ne mogu, jednostavno ne mogu.
Prosto mi se namee samo jedna re: tabakera, tabakera, tabakera.
Kao da...
Sah: ... nema volje. Koju vrstu volje nema?
S: (rezignirano) Nijednu.
Sah: Dobro je; uvek je dobro krenuti od poetka. Mi sada samo
ispitujemo mogunosti.
Oigledno je da bez svesnosti ne moemo spoznati vlastite
mogunosti. Ako nismo razboriti, poi emo ne od poetka nego od
sredine, i to e biti na kraj.
Volja je, ve sam ti rekao, jedna jedina, ali ona ima dvostruku
primenu. Kada je pospoljena, moe da zaustavi zakon sluajnosti
time to, putem ostvarenja odluke, menja okolnosti, a kada je
pounutranjena, snai svesnost. Dakle, volja moe biti
eksternalizovana ili internalizovana, ali je samo jedna. Volja
prema spolja = menjanje spoljanjih uslova. Volja ka unutra =
stabilizacija svesnosti. Ali, to je jedna volja - smer upotrebe
je sposobnost primene volje na spoljanje ili unutranje
okolnosti.
S: Neke sufi-kole napominju da ovek ima etiri vrste volje.
Sah: Bilo bi mudro da umesto to ih nabraja, sve teorije
proverava u praksi, jer ako ne doe do jedne volje, ideja o
nekoj desetostrukoj volji nee ti pomoi. Moemo da komplikujemo
i da priamo o kontemplaciji kao mentalnoj volji ili poverenju
kao volji na nivou ose anja, ali sve to nee pojednostaviti
ionako zamrenu situaciju.

S: Sve treba da se uprosti.

Sah: Sve mora da se uprosti. Volja je jedna.
S: ta je odluka?
Sah: Odluka je svesni in pospoljavanja volje. Kada trezveno i
razborito sagledava vlastite mogunosti, tada si spreman da
odlui i ostvari. Tada je odluka isto to i ostvarenje. Ako
odluuje nasumice, nema ispravnu sliku o svojim mogunostima.
Da bi stvarno promenio okolnosti, in pospoljavanja volje kroz
odluku mora biti svestan, razborit, realan.
S: Da H se voljne sposobnosti dobijaju roenjem?
v
Sah: Ne. Zivot je samo prilika da obogatimo ivat sam po sebi. Mi
uimo ak i hodanje, zar ne?
S: Mnogi uitelji savetuju uenike da odu preko sopstvenih
mogunosti. Da H se vi slaete s tom sugestijom?
Sah: Da bi iao preko svojih mogunosti, ti prvo mora da zna
kolike su tvoje mogunosti. Tek tada moe biti rei o
prevazilaenju.
Ako ti je prirodno potrebno malo sna, onda voljna tehnika bdenja
nije za tebe, ali ako si fiziki lenj i ako voli da jede, karma
joga i upavas (post) e ti sigurno pomoi da ojaa volju.
Voljna tehnika koja ti se najmanje dopada krije najvei dar. Ako
si najizrazitije mehanian dok pri a, praktikuj mounu (
utnju), a ako ti je dosadno kad si
sam, jednom nedeljno se povuci u izolaciju, ekanath (samou).
S: Da H u svim tim praksama postoje i odreene opasnosti?
Sah: Ve sam naglasio da rad na sebi ne moe da bude
improvizacija. Po mom vlastitom iskustvu, imamo nekoliko
opasnosti: mazohizam, spiritualna ambicioznost, avanturizam i
poreenje.
S: Zar spiritualna ambicija i spremnost na avanturu nisu jedno te
isto?
Sah: Duhovno ambiciozan ovek ne mora biti avanturista.
Avanturista je onaj to isuvie rizikuje, onaj koji voli da
iskuava ivina stanja, onaj koji sonije osea ivot kada se
priblii smrti. Ambiciozan ovek je, s druge strane, nestrpljiv,
ali ne voli da se kocka sa psihofizikim zdravljem.
S: Znai li to da rad na volji moe ozbiljno da ugrozi psihiko
zdravlje onih koji vole da rizikuju?
Sah: Ispravljam se - moe da im pogora bolest. Spiritualnog pada
se uglavnom plae oni koji ue na zemlji. Njima se zasigurno
nikada nita nee desiti.
Rad na volji moe da narui i fiziko zd^avlje, ali sve su to
samo izgovori kukavica. Inteligencija i smelost su savrena
zatita. itavog ivota se, u strahu, skrivamo od ivota, i na
kraju su nam svi drugi krivi. Uporno izbegavamo sve ono to ima
snagu da nas probudi, a u meuvremenu se uspavljujemo stvarima,
pojmovima i idejama -ne primeujui apsurd.
S: Ali ko meni moe da garantuje da mi se nita strano nee
desiti ako ponem 'st'nsk' da radim na volji?
Sah: Ako trai garanciju, kupi toster. Samospoznaja zaista nije
proizvod koji se prodaje uz garantni list.

PUT PREMA PUTNIKU

Sagovornik: Da li je iskustvo buenja "dostupno" i ljudima koji
se nisu opredelili za duhovno usavravanje, ili je ono
privilegija odreenog broja ljudi?
Sah: Sve je dostupno svima, ali nisu svi dostupni svemu.
Nijedna religija ili duhovna kola nema monopol nad duhovnou.
Kao to ne postoji privatno Sunce, tako ne postoji ni lina
istina. Ljudska psiha je nedovoljno pro-pustljiva za Sunce
univerzalnosti.
Problem je u tome to ljudi ne znaju da ne znaju, pa im je lako
da svoju mentalnu zbrku nazovu znanjem, poznanstvo prijateljstvom
i da sentimentalno-seksualni interes etiketiraju kao "ljubav".
Proglasi ono to^ je ostvarljivo ve ostvarenim i sa tobom je
svreno: nita od ostvarenja. To je san. ovek prestaje da ivi i
nastavlja samo da funkcionie, iako to uopte ne primeuje. On
ak nema u sebi ime da vidi da u sebi nema ta da vidi. Zbog
toga je naizgled miran i psiholoki apsolutno statian. Stari,
ali ne sazreva.
S: Kako se onda prekida san? Kako uvideti?
Sah: Razumevanjem aktuelne situacije. Seam se da je jedan
tragalac grubo prekinuo uiteljevu priu o nedostatku
autentinosti kod navodno duhovnih ljudi, tvrdei da je on sam
autentian.
"Moda ti jesi", odgovorio mu je uitelj, "autentian zid, ali
nijedna cigla u njemu nije tvoja. Istina ne ide po ulicama
dokazujui svoju uzvienost viui: 'Ja sam istina! Samo sam ja
istina.' Ako si zaista svoj, zato si izabrao sukob kao metodu
provere? I zato se uopte bori - ako zna? Ali ti ne zna - im
si prisiljen da proverava."
Mi smo nestabilan zid sastavljen od cigala svih mogu ih
spoljanjih uticaja, ali to ne smemo sebi da priznamo.
Usled trenja uma i stvarnosti razvija se psiholoka reakcija koja
utie na um. Krajnji rezultat tog procesa je "linost", kao i
smanjena osetljivost i prijemivost uma. Sto je linost jaa, to
je receptivnost slabija. Zbog smanjene senzitivnosti uma, linost
trai sve jae i jae nadraaje, tako da vremenom otupi i
postane, kako je jedan pesnik napisao, "nagluva za vano,
sluhovita za lano". Na taj nain ovek polako i neosetno
zaboravlja sebe, a kad u potpunosti zaboravi da se zaboravio u
potpunosti, postaje psi-holoki le u ivom organizmu.
"Linost" potie od reci liina, to znai maska. Kada zaboravimo
da je linost tanak veo samozaborava prebaen preko autentine
prirode, i kada prestanemo da se seamo da smo se zaboravili, tog
istog sekunda umiremo.
S: Bukvalno?
Sah: U fizikom smislu ne, ali gora smrt od psiholoke ne
postoji. Smrt tela je smrt stanita, ne stanara. Ali kad stanar
umre, kua je sablasno prazna.
S: Vae me rei podseaju na
legende o zombiju,
a to nije
nimalo
prijatno. Da H je
situacija zaista toliko strana?
Sah: Nepripremljen ovek ne bi mogao da izdri ni jedan jedini

trenutak suoavanja sa stvarnim stanjem stvari.

Mi se smejemo majmunima zbog toga to su nam fiziki i po
ponaanju toliko slini. Zombija se plaimo jer, ko zna, moda i
tu postoji neka podudarnost, ali ne fizikog tipa. Slinosti
raaju i smeh i strah, zar ne?
Kada kaem daje velika veina oveanstva potpuno mrtva, ja samo
iznosim injenicu. Ponekad bih i sam voleo
daje to tek miljenje, prolazno kao i svako drugo. Miljenje nam
uliva snagu da verujemo da e se situacija izmeniti na bolje, ali mi ne razumemo da smo zbog
mehanikog miljenja obustavili napredak ka lepem i boljem, da
smo izvrili samoubistvo i postali tek bespomone maine koje
oekuju pomo od spolja - kao da su ivotne okolnosti
automehaniari!?
Situacija zavisi od oveka, a maina od situacije. To je razlika
izmeu lica i maske.
S: Kako skinuti masku?
Sah: Svesno u. Voljom. Srcem.
S: Kako?
Sah: Posmatraj svoj svakodnevni ivot to paljivije moe,
ostani tih iza misli, slika, emocija, seanja. To je svesnost.
Primetie da je veina onoga to smatra "sobom" samo mozaik
sastavljen od kamenia - roditelja, drutva, poznanika, kole,
statusa i sli no. Shvatie da je rad na sebi borba za sebe. To
je volja.
I konano, kad se mehanizmi odstrane, videe svet oko sebe u
pravom svetlu, i nee osetiti strah ve samo ljubav i
saoseanje. To je srce.
S: Volela bih da steknem, pre no to progledam, makar kakvu-takvu
perspektivu puta. Moete H mi rei kakva je razlika izmeu
neprobuenog iprobuenog oveka?
Sah: Gledaju i spolja, razlike nema. Meutim pre probuenja,
ovek je samo oblik u ivotu, a nakon probuenja, on je ivot u
obliku oveka.
S: Da Hpostoje etape Hi stepeni samospoznaje?
Sah: Nema postupnosti. Ili je Sunce izalo ili nije, ali ipak
postoje nijanse svanua. Hou da kaem da je ovek ili probuen
ili neprobuen, ali pre probuenja postoje etape)
Vrlo je nezahvalno opisivati put, jer po reima o putu ne moe da
se putuje. Ali... Um bilo kojeg oveka je kao mrana,
neprovetrena soba prepuna najrazliitijih stvari, nametaja,
nevanih detalja. "Stanar" je "ja", iskustvenik.
Poto nema svetla, sudari tog stanara sa stvarima u sobi su
neizbeni. Svaki udarac u bilo koji predmet predstavlja po jedan
unutranji konflikt. U okviru ovog primera stvari su mehanizmi.
Nepotrebno je pominjati da je soba prenatrpana.
To bi otprilike bio opis umnog inventara zajedno sa stanarom i
ujedno, opis sna. Ponekad se u mrkloj noi uje grmljavina, i s
vremena na vreme munja - za deli sekunde - osvetli celu sobu.
Ako stanar ne gleda, munja ga samo uplai, a ako gleda, moe da
nazre raspored stvari.
Munja je kao bilo koji neoekivani dogaaj: smrt bliske osobe,

dobitak nasledstva, nagli uspeh ili neuspeh na poslu - maltene

bilo ta to je snano po intenzitetu, i to
nikako nismo mogli da predvidimo. Ako je stanar imao sputene
kapke, munja iznenadnog dogaaja protumaie se ili kao tragedija
ili kao boanska milost, ali nita se nee promeniti u samoj sobi
uma.
Ako su kapci bili podignuti, svetio munje omoguie stanaru da
bar na momenat sagleda sobu. To je trenutak rasanjivanja.
Svako u svom ivotu doeka munju - i zatvorenih i otvorenih oiju
- bar nekoliko puta, ali su retki oni koji iskoriste tu povoljnu
priliku.
Kad munja osvetli sobu i nametaj u njoj, veina stanara sa
otvorenim oima naui najnekorisniju stvar iz toga: da se
spretnije kree kroz nered. To su ljudi koji su se "snali u
ivotu", oni koji "znaju zato ive". Veoma je mali broj onih
koji se promene nakon rasanjivanja, jer im bljesak munje omogu
ava da, posle kratke stanke, jo dublje urone u san.
Najmanje je stanara koji poinju da shvataju skuenost svog
stanita, onih koji oseaju gorak plod mehani ke prenaseljenosti
sobe. Takvi ljudi poinju da ulau napor kako bi se oslobodio
psiholoki "stambeni prostor", tj. izbacuju sve suvino. To je
trenutak spremnosti za rad na sebi.
Sto je stanar spremniji da promeni unutranju situaciju, to mu je
sve lake da isprazni sobu. I tu postoji pravilo - to smo
spremniji da se oslobodimo mehani-nosti, to ivotne okolnosti
postaju sve nepredvidljivije. Neoekivane situacije opisao sam
kao bljesak munje. Vie munja, vie svetla. Mehanizmi su sve
vidljiviji, i kad je sve-snost stanara dovoljno stabilna,
meseeva svetlost prodire u sobu. To je trenutak buenja.
Taj momenat je istinski ok za itav sistem. Seam se da je jedan
uenik rekao daje buenje "potres od lezde do zvezde". Taj
potres je u isti mah i predivan i straan, i prijatan i
neprijatan. Poeljan je po efektima, ali ubitaan po eruptivnom
ispoljavanju. Kada se oi prilagode sjaju meseine, stanar
poinje da uvia da gotovo nijedan predmet u sobi nije njegov! To
je trenutak spremnosti za igru na sebi.
Pogled stanara sad obuhvata svaki oak umnog la-virinta. Prostor
u kojem se nalazi vie ne krije nikakvu tajnu. Po prvi put
doputeno mu je da proui smer svoje sudbine i da napokon ivi
sebe. Na prozorima percepcije vidi genetsku i karmiku prainu
koja mu je zamraivala meseinu budnog stanja. Sloboda jo uvek
nije realizovana, jer svesnost jo uvek nije dovoljno proirena.
S: Sta je probuenje?
Sah: Vedro jutarnje nebo.
Soba je um, a probuenje nije iskustvo, bar ne iskustvo koje se
deava unutar etiri zida. U stvari, probuenje se ne moe
nazvati iskustvom, jer u trenutku probuenjanema iskustvenika,
nema stanara. Tavanica uma sakriva nebo probuenja.
S: Ne razumem.
Sah: Razumljivo.
S:
Volela
bih da se vratimo
na
iznenadne i
neoekivane
dogaaje. Zbog ega nas oni

rasanjuju, i zato uopte imaju takvo dejstvo na oveka?

Sah: Mehaninost u nama podrana je i od spoljanje rutine, od
jednolinosti svakodnevnih obaveza. Kada se monotonija dogaaja
neim prekine, maina se za trenutak zaustavi -slino motoru
automobila koji radi, ali su mu tokovi odignuti od tla. Zbog
toga su putovanja tako privlana; neizvesnost okrepljuje i
oivljava. Sve iznenadne situacije nas rasanjuju, ali to nema
neku naro itu vrednost, zato to, opet, zavisimo od okolnosti.
Budnost koja nije posledica tvog individualnog napora, tvoje
volje, je iznuena okolnostima. Svesnost nezavisna od spoljanjih
pritisaka jedina je istinska svesnost.
S:
Zato ste buenje
opisali kao
okantno
iskustvo?
U
duhovnoj
Hteraturi se ono
velia
kao neverovatno blaena spoznaja, kao povratak izvoru.
Sah: Ne vidim neku razliku. Dokle god ima podvojenu svesnost koja i nije svesnost, ali ne nalazim bolju re -iskustvo je i
bolno i blaeno. Duhovni spisi prenaglaavaju slatkou izvorske
vode - ja govorim i o drugoj strani medalje: o patnjama dolaska
do izvora, o tekoama ispijanja istine.
v
Sve to govorim iskljuivo je posledica mog vienja. injenica
ima noge i ne moram da joj nudim take sainjene od svetih spisa.
Jasna mi je mudrost starih uitelja koji su u superlativima
govorili o izvoru propovedajui s krovova, a kad su bili u
situaciji da govore i o munom lutanju, to su ljudima aputali na
uho.
To je naje i metod, ali sreom, nije i jedini.
S: Vametod je dosta drastian, zar ne?
Sah: Zato to govorim o izvoru, ali ne preskaem i tegobni put do
njega. Zato bih to inio? Ako si cvet, otvorie se suncu. Ako
si meduza, istopie se. Ako si krtica, pobe i e pod zemlju.
S: A ko sam ja?
Sah: Pitanje je dobro, ali je upueno u pogrenom smeru. Upitaj
sebe: "Ko sam ja?" i ne prihvataj ponuene odgovore. Pitaj se
paljivo, temeljno, svim srcem, i u samom procesu ispitivanja
ue odgovor koji nije re, odgovor koji nije misao.
S: Nego ta?
Sah: Pogrean smer.
S: Ne razumem.
Sah: Opet si pogresila smer ispitivanja. Niko ti od spolja ne
moe rei ta jesi, ono to nije ni re ni misao.
S: Da, Jasno.
Sah: Istrauj, ispituj se, nepokolebljivo trai.
Onaj to od poetka trai je ono to se pronalazi na samom kraju
traganja. Putovanje traje dokle god su putnik i cilj putovanja
razdvojeni. Kada se put potpuno, bez ostatka usmeri ka putniku, s
puteestvijama je svreno. Tada se oaj mesa sa smehom -cilj je
oduvek bio pod stopalima tragaoca koji je traio onog to je
traio tragaoca koji je traio onog stoje traio...
SVESNOST I VOLJA
Sagovornik: Zbog ega je ovek mehanian?
Sah: Zbog toga to sve usvaja bez razumevanja... On tue misli,
kao lego-kockice, slae u ono to kasnije zove svojim miljenjem.

S: Jednom ste rekli daje svesnost "prepoznavanje mehanizma kao

mehanizma". Da H je prepoznavanje dovoljno da bi se zaustavila
mehaninost?
Sah: Tikovi su fiziki mehanizmi; neko vrti kosu, dodiruje usnu
resicu ili vrh nosa, trupka nogom ili mae rukama. Proveri sam da li je svesnost dovoljna?
S: Ne, potrebna je i volja... Kad prepoznamo reakciju to je
svesnost - votja je kada mehaninost ne sprovedemo u delo. Da H
sam u pravu?
Sah: Da, tano tako. Rad sa mehaninou - bez obzira da li su
mehanizmi fiziki, ponaajni, verbalni, mentalni, emocionalni ili
psiholoki - zahteva sinhronizovan rad svesnosti i volje.
Da bi svesnost dostigla kulminaciju, da bi se uopte dolo do
samorealizacije, neophodno je "neto" to stabili-zuje svesnost,
"neto" to je produava, inei je nezavis-nom od unutranjih
reakcija na spoljanje pritiske. To "neto" je volja, tzv.
unutranja volja, Kada se bavi ivotnim situacijama, menjajui
spoljanje okolnosti, snagom odluke volja je pospoljena. Pounutranjena je kada prekida saradnju s mehanizmima subjekta.
Svetom vlada sluaj, ovekom vlada mehaninost. Ukidanje
mehaninosti vezane za odreenu situaciju je zadatak pospoljene
volje. To su dve funkcije volje, ne dve volje. Volju ne moemo
podeliti na niu (kad radi s okolinom) i viu (kad radi s
centrom), kao to ljudski organizam ne moemo podeliti na nie
telo ispod struka i vie telo iznad struka. Telo je jedno, ba
kao i volja.
Mehanizam je beskorisna psiholoka snaga koja se naom nesvesno
u obnavlja, tj. energizira. Ono to som-nabulista naziva "sobom"
samo je konana rezultanta svih mehanizama.
S: Ko je "somnabulista"?
Sah: Svako ko ne zna da ne zna.
Somnabulizam je bolest mesearenja. Ljudi spavaju i onda,
odjednom, ustanu iz kreveta, hodaju, pri aju, smeju se ili
plau, ali ne izlaze iz sna. Kada se rasane, meseari ne mogu da
se sete ta su radili, o emu su priali ni gde su bili...
Jednostavno, im se demehanizuje, somnabulista je spreman da
postane uenik.
S: A daii u radu s mehanizmima uenik treba da krene od onih
najuoljivijih, kao to su robot-rei ("potapalice") Hi navike,
Hi je uputno odmah prei na osveivanje onih naj-dubljih
mehanizama?
Sah: To zavisi od motivisanosti uenika, od njegove spremnosti i
razumevanja, od snage svesnosti i volje, ali je u principu bolje
kad u enik sa dovoljno razumevanja sam krene da se oslobaa
svojih lake uoljivih mehanizama.
Ako uitelj odreuje na kojem mehanizmu treba da se radi, itava
stvar moe lako da se izjalovi, jer one najdublje mehanizme
uenik uopte i ne vidi; pogotovo ih ne vidi kao mehanizme.
Ako uenik nije dovoljno sluhovit, tj. ako mu nedostaje
razumevanje, on slepo potuje iskljuivo vlastite kriterijume.
Takvi uenici su, aktuelno, sami sebi nadriu itelj i, a
spoljanji uitelj slui im samo kao paravan za samozavaravanje.

Uitelju je neophodno ogromno strpljenje, mada ga, povremeno,

namerno ne upotrebljava.
S: Mnogi uenici misle da su zreti da sami rade - da l to hoete
da kaete?
Sah: Rad po sebi i rad na sebi uzajamno se iskljuuju. Ako ulae
samostalan napor - bez uitelja - to je rad po sebi. Rad na sebi
je rad sa uiteljem, ali sauitetjem, ne po sebi.
Ako misli, iz bilo kog razloga, da neto ne treba da menja, ti
onda svim snagama titi dotinu osobinu, in, re ili naviku.
Na kraju, somnabulista samo imitira uenitvo, postajui vremenom
sve gori i gori. Kada je "rad na sebi" samo puka fraza sroena da
se ne bi prepoznala istina, to je pravi san u snu.
Nikada nemoj da zaboravi da ak i sredstva osloboenja mogu da
te zarobe. Nema goreg zatvora od privida slobode.
V'
\S
S: Zeleo bih da mipojasnite to sadejstvo svesnosti i volje. Cesto
mi se ini daje svesnost dovoljna da bi se mehaninost prekinula.
Sah: Uzmimo, na primer, jedan od najrasprostranjenijih
automatizama: "predstavljanje".
Gde god da se pojavi, ti pokazuje samo one delove sebe koji su
socijalno prihvatljivi, i poistoveuje se iskljuivo s onim
stvarima koje mogu da ti koriste. Svestan si da si laan, ali
ostaje laan. Nisi svoj. Vidi, ali i dalje si pokretna izloba
koja mami aplauze.
S: Ali to moe da bude i obino pitanje prilagodljivosti, zar ne?
Sah: Moe, ali i ne mora, i uglavnom nije. Strah od nevo-ljenosti
je mehanizam. Trema je mehanizam. "Pametovanje" je mehanizam. Svi
zajedno ine automatizam "predstavljanja".
Probaj da razume razliku izmeu slabike prilagodljivosti i
svesne adaptibilnosti. I krzno zeca i krzno lava su u savrenom,
besprekornom skladu s okolinom. Ali, tu postoji ogromna razlika.
Ako se prilagoava iz straha, onda si mehanian, a ako ima
volju, ima i neustraivost. Ako zaista zna ta si, moe da
bude adaptibilan i ne mora da bude adaptibilan, ali to je onda
ve pitanje tebe samoga, ne situacionog pritiska; pitanje volje,
a ne moranja.
S:
Ati zar za
nau mehaninost
nije krivo drutvo?
Mi
robujemo
pravilima samo zbog
socijalnih okolnosti, zar ne?
Sah: Onaj koje svestan okolnosti ne moe da bude rob istih, a
onaj kojem je spoljanja situacija gospodar, nikad u sebi ne
nalazi krivca.
Automatizam je kombinacija dva, tri ili deset mehanizama.
S: Kakve se to dubinske promene deavaju oveku koji radi na
sebi? ta osea ovek koji je ve poeo da se oslobaa?
Sah: Samo jednu stvar: nestvarnu dubinu svog ropstva.
Paradoksalno, ali je tako. Ta injenica je vrlo, vrlo muna, i
retko ko moe stoiki da je podnese. Kada se rasani, tebi se u
prvi mah uini da sanja. Sve je toliko neverovatno da se boji
da prihvati, kao istinu, ono to sagledava.
S: Zato veina spiritualnih tragaoca ne osea to isto?
Sah: Zato to veina "tragaoca" trai ime za novi san, a ne

probuenje. Ako bi duhovnost procenjivali po psiholokom profilu

prosenog tragaoca, slobodno bi mogli da zakljuimo da je
duhovnost najgluplji, najdosadniji, najblei, najnekreativniji i
najbesmisleniji proizvod ljudske rase. Taj uvid mi se obnavlja
iskustvom iz dana u dan ve petnaest godina.
Duhovnost je kao mirisni vrt. Kada u njega ue pesnik, plod je
pesma. Kada u vrt uleti medved, on izgazi cvee i pojede
pesnika... Bilo kako bilo, nije mudro proce-njivati vrt po
vrednosti posetioca. Svako ima prava da svata naziva svaim.
S: Vratio bih se na temu... Svesnost i volja. Da l je mehanizam
prvi i poslednji neprijatelj voje?
Sah: Mehaninost uopte nije neprijatelj - ni svesnosti, ni
volje, ni srca. Stekao si pogrenu predstavu.
S: ta je onda mehaninost? Nje neprijatelj, nje protivnik, ali
ta je?
Sah: Mehaninost nije neprijatelj volje iz prostog razloga to je
svaki konflikt izmeu tebe i bilo kog dela stvarnosti samo
mogunost da neto vredno uini sa sobom.
Avion treba da uzleti sa piste. Na prvi pogled, vazduh je
nevidljiva prepreka -trenje usporava brzinu. Ali, da nije tog
trenja izmeu vazduha i letelice, avion ne bi ni mo-gao da se
odvoji od tla.
Misliti u terminima neprijateljstva je znak nedovoljne svesnosti.
U radu na sebi sve ti pomae da raste - ako si stvarno odluio,
ali ako je tvoja statinost maskirana priama o promeni, sve e
ti pomoi da ostane rob.
Bog naredi svom najmonijem anelu da sa dna pakla izvue nekog
grenika.
"Dovoljno je patio", ree Bog anelu, "i sad je, napokon, svestan
do ega ga vlastita dela mogu dovesti. Idi i reci mu da je
slobodan. Samo mu reci - nemoj da mu pomae. Neka spasenje bude
njegovo delo."
Kada je uo boansku re sa usana an ela, grenik poskoi od
sre e, zahvali se usrdno i odmah zamoli da ga na krilima izvue
iz vatrene doline.
"Ne mogu sam", poali mu se. "Na dnu jame vrelina je neizdriva,
a ako ponem jo i da se penjem, bie mi jo gore."
Nakon ovih reci, aneo se sam vratio na nebo.
S: Da li je i lenjost mehanizam?
Sah: Lenjost ili mrzovolja, najvei je "koniar" za sticanje
volje. Ne mislim samo na fiziku lenjost, ve pre na lenjost uma
koja vremenom dovodi do psiholoke ustajalosti, tj.
zatupljivanja. Spoljanja lenjost i nije toliko opasna - u po-re
enju s unutranjom. Njome je um bandairan, umr-, tvljen,
kontaminiran, a stoje najgore, vlasnik uma sve to ni ne
primeuje.
Pod lenjo u uma podrazumevam usvajanje bilo ega bez
razumevanja, halapljivo gutanje informacija bez imalo svesnosti.
Pamtiti bez shvatanja je kao jesti bez vakanja. Ta navika je
veoma pogubna za stomak - jo je pogubnija kada se primenjuje na
psihu. Posledica "sva-toderstva" je psihiki dijabetes.
Dijabetes je nazvan "gladovanjem u

izobilju", to je vrlo precizan opis, zar ne?

S: Kako se mehaninost prevazilazi?
Sah: Nije dovoljno svesnou percepirati mehanizam - taj usvojeni
program - ve je potrebno zaustaviti se u njegovom ponavljanju.
Zbog straha i zavisnosti imamo uslovne re-flekse koji uporno
produavaju nau statinost. Taj status quo je neznanje. Da bi se
statinost razgradila potrebne su godine i godine rada.
S: Jouvek mije nejasna meuzavisnost voje isvesnosti.
Sah: Volja bez svesnosti je slepi snagator. Svesnost bez volje je
vidoviti slabi. Volja snai svesnost, a zatim svesnost, u
povratku, preciznije upotrebljava volju. Ako je sve-dimenzionalni
razvoj cilj igre na sebi, onda moramo da krenemo od rada na
svesnosti i volji.
Svesnost je, ipak, osnova rada. Ona je jasnoa. Bez volje,
svesnost nija istinska snaga; ako je bez srca, nedostaje joj
punoa, bujnost, oseaj razigranosti,
Ako igra na srcu ne podrazumeva i rad na svesnosti, rezultat je
beskorisni emocionalizam, entuzijazam bez uzemljenja. Volja bez
svesnosti je maratonac u lavirintu.
Jednolinijski rad na sebi nas moe dovesti do pro-buenja, ali
takav preobraaj je siromaan, bez one istinske, raskone lepote.
Rad na sebi, u svakom sluaju, ne lii na bolest koju razvijaju
piloti borbenih aviona... ini mi se da se zove "opinjenost
metom". Zbog fasciniranosti ciljem, pilot pre-kasno skrene avion
i pogine.
Ovde je re o totalnom razvoju, potpunom obogaivanju ljudskog
bia, a ne o izdvajanju i favorizovanju jednog jedinog segmenta.
S: U pravoslavnom
sistemu se kae daje dovojno da ovek
otvori
duu i da e je Bog
ispuniti svim duhovnim slastima i lepotama. Sta vi mislite o
tome?
Sah: Ne moram da mislim, znam.
Znam da je neophodno ispuniti dva uslova da bi se okusilo to
transcendentalno vino: prvi - moramo imati au, i drugi - ona
mora biti potpuno prazna.
S: Sta se deava kad se aa isprazni?
Sah: ovek se kucne sa stvarnou. Tek onda ima razloga da
napravi pravo slavlje.
PREPOZNATI TO STO JESTE
Sagovornik: Da l uenici prolaze kroz teke periode u svom radu
na sebi? To jest, moe H duhovnost da bude opasna po psihiku
stabilnost oveka ?
v
Sah: Zena koja odlui da postane majka, svesna je rizika kojeg na
sebe preuzima. Njeno telo vie nee biti isto, a znamo da
trudnoa moe da joj narui i fiziko zdravlje. Pa ipak, ljudska
rasa nije, barem po kvantitetu, jedna od ugroenih vrsta.
Izneti trudnou, to je veliki zadatak za svaku enu, i sve one
prolaze kroz zaista teke periode: munina, preo-setljivost,
fizika nelagodnost, emocionalne krize itd. Da li je strah od
fizikih ili psihikih kriza ubedio ene da se odreknu mogu
nosti da postanu majke? Koliko vidim, uopte nam ne preti

opasnost od izumiranja. Daleko vea opasnost od odumiranja lei u

ovekovom strahu da rodi sebe samoga. Fiziki, tj. brojano, ima
nas previe, ali smo zato duhovno ugroena vrsta.
Duhovnost nije opasna za psihiku stabilnost jer stabilnosti
nema. ovek je izoidan. To je injenica koju niko ne sme da
vidi. Luak je, moe se rei, nestabilno po-dvojen ovek, dok su
ljudi koje svakodnevno sreemo stabilni luaci. Ko povlai
granicu izmeu psihikog zdravlja i bolesti?
Merodavni ljudi, ljudi kojima verujemo, moda nisu dovoljno
zdravi, ili objektivni, da bi mogli da procene. Moda je, po
njima, Isus Hrist paranoidni shizofrenik. Buda je depresivan i
autistian, a Krina boluje od satirijaze. Isus je podvojen jer
pria o jedinstvu sa nekim ocem s onoga sveta. Buda ne reaguje na
spoljanje podraaje i porie sebe teorijom o ne-sopstvu, dok
Krina zadovoljava svoje nagone sa par hiljada pastirica.
Psihologija postaje, iako u dosluhu sa naukom, jedna nova vrsta
religije, jer ljudi su sve vie okrenuti unutranjem svetu, to
je veoma, veoma dobro - za spoljanji svet.
S: Zar to nije dobro i za njih?
Sah: Pogledajmo injenice... Drutvo je le koji se raspada, i da
nije politike i vojske, raspad bi bio oigledan. Kako je to
mogue? Normalnost se sve vie forsira institucijama za "mentalno
zdravlje", a zdravlja ni od korova. Neto nije u redu. Neka to
bude jasno, ja uopte ne traim krivca. Lako je nai izgovor u
drutvu koje je globalni mehanizam naeg straha i zavisnosti, i
time eskivirati odgovornost, ali... ko je drutvo? Zar je drutvo
neto izvan nas samih? Misli li da si ti neto drugo? Otvori
oi: drutvo. Sklopi oi: drutvo. Ako kae daje za opte rasulo
krivo drutvo, ti na posredan nain priznaje vlastitu krivicu.
S: Da, u potpunosti se slaem sa Vama kad kaete da od krivice za
opte stanje stvari niko ne moe pobei. Krivica je zajednika.
Sah: Prerano si se sloio. Krivica nije zajednika, ona je lina:
tvoja, moja, njena, njegova. Ne naa! Krivica je pojedinana. To
mora da se razume. Krivica je uvek pojedinana.
S: Ali u emu je razlika?
Sah: U hrabrosti. Kukaviki je skrivati se iza slepog broja, iza
slatkih fraza i salonske iskrenosti. Hrabrostje kada ovek sam
neto razume, sam neto prizna, i sam preuzme krivicu. Licemerno
je falirati u horu; smelost je solirati ne skrivajui se iza
tuih glasova.
S: Vi hoete da kaete da je drutvo zbir pojedinaca koji jedni
druge optuuju za vlastito stanje?
Sah: Da, prosto. Niko ne sme da pogleda u sebe; unutra je mrano,
nema putokaza, put ni na koji nain nije obeleen, staze su
neutabane. Mnogo je lake videti greke u spoljanjem svetu. Ali,
jedna stvar je izvesna: ne bi mogao da bude toliko reaktivan na
spoljanje bolesti da nisi i sam njihov nosioc i prenosioc.
S: Ja mislim
da mnoge
drutvene pojave
nisu opravdane,
ali u
sebi ne
mogu da
pronaem krivicu za rat, recimo, Hi neto slino?
Sah: Zar se u tebi ne odvija rat?
S: Ne vie. Jo pre trigodine sam diplomirao psihologiju i

sada...
Sah: ... i sad komotno moe da objektivno sudi koje krivac, a
ko mirotvorac, zar ne? Rat nije samo vidljiva borba; trenutno si
usred "hladnog rata" koji je tehnoloki savreniji i humaniji, ah
nije prestao.
S: Kako vi to moete znati?
Sah: Kako ti to moe da ne zna?
Rat je psiholoka podvojenost, a mir jedinstvo. Mir je uvek jedan
te isti mir: bezazlen, nevin, krhke strukture, delikatnog oblika.
Rat, s druge strane, moe biti okrutan, podmukao, varvarski,
osvajaki, sa mnogo rtava; ili, ako je dobro smiljen, moe da
se izvede i bez mnogo krvi. Kakav god bio, spoljanji rat je
globalni vid psihoterapije, jer tad je ljudima doputeno da iz
sebe izbace sve to su potiskivali za vreme mira i primirja.
Meutim, meunacionalne psihoterapije traju ve hiljadama godina,
rat ne prestaje ni za sekund, a pojedinac, osim vee slojevitosti
vlastite psihe, nita nije stekao. Nakon toliko vekova dresiranja
kulturom, politikom, tradicijom i medijima, nauili smo da maemo
repom kada nam pokau "nae" tekovine, a spremno lajemo na sve
to je etiketirano kao "tue". Pripitomljeni smo normalnou, i
ako nam niko nije rekao staje to.
S: Mislite l da supsihoterapije beskorisne?
Sah: Nisam to rekao. Dobro je istresti tepih po kojem se previe
gazi.
S: Zbog ega onda imam utisak da niste previe
naklonjenipsihologiji?
Sah: Crkva je, pre par stotina godina, prodavala oprotajnice zar
ne? Ljudi su kupovali papiri koji im je garantovao raj. Neu da
kaem da je psihologija nova religija - jer se to podrazumeva nego hou da kaem da niko nema prava da prodaje papirie
"normalnosti".
Psiholog ne zna sebe. Generalizujem kroz svetlost vlastitog
iskustva. Psiholog je od autentinosti udaljen koliko i njegov
pacijent, iako samo jedan od njih dvojice ima monopol nad
zdravljem.
S: Zar nije potpuno ista stvar i s odnosom uiteja i uenika?
Uitelj zna, uenik ne zna. Cilj odnosa, j. prosvetjeje, je u
rukama uiteja, i uenik sledi
metode i instrukcije kao neki vidpsiholokih smernica.
Sah: Koliko si ti uitelja upoznao do sada?
S: Vi ste prvi.
Sah: Ja ti nisam rekao da sam uitelj.
S: Ali drugi su mi rekli...
Sah: Opet se oslanja na druge. Lav me vidi kao hranu. Da li sam
ja zbog toga zebra, ili antilopa, ili gnu? Ti si sin svoje majke,
ali nisi moj. Kad razgovara sa mnom, jesi li ti sin ene koja te
je rodila? Ili si ovek po sebi, ovek za sebe, sam po sebi?
S: Da, shvatam... (pauza)
Sah: Sta je to to ima dva ovea zuba, sitne oi, rep bez dlaka,
etiri noge i sive je boje?
S: (dua pauza) Mi.
Sah: A moe da bude i slon, zar ne? Kada ima samo opis, a ne i

objekat ispred sebe, nagaanja su neminovna, a s njima i greke.

Rad na sebi, ili igra na sebi, je poseban oblik duhovne
discipline koja ne pretenduje da bude alternativa psihoterapiji,
iako je ta vrsta spiritualnog napora u velikoj meri slina
psiholokom.
S: U emu je razlika?
Sah: U tome to slon ne moe da u e u miju rupu drutva.
S: Kako?
Sah: Nikako. Ne moe, ak i kad hoe - a nee.
ovek koji tei samosvojnosti je posredno za drutvo jer vie ne
ide protiv sebe. On je za promenu, ali na unutranjem, ne na
spoljanjem planu. Drutvo se raspada oko mene jer se i ja, kao
deo drutva, raspadam u sebi. Ako se homogenizujem, ako moja
svesnost i mir moga bia zaustave rasedanje psiholokog tla,
drutvo moe da od toga ima samo koristi. Ja sam, kao pojedinac,
indirektna ili mikro-slika drutva, a slika se menja iz dana u
dan, po onoj dinamici po kojoj se menjam i ja.
S: Ali u emu je razlika izmeu psihologije i duhovnosti? Pratim
vas koliko god mogu, ali jouvek ne nasluujem razliku.
Sah: Cilj psihologije je da se smanji tenzija u pojedincu kako bi
ovaj mogao da se to bolje uklopi u svoju ivotnu sredinu, zar
ne?
S: Jedan od cijeva.
Sah: Cilj psihologije je da pojedinac postane dovoljno socijalizovan, nije li tako?
S: Tako je.
Sah: Cilj rada na sebi nije u tome, da kroz psiholoku zavisnost
od sredine, ovek postane rob te iste sredine. Cilj rada nije da
ovek, da bi se adaptirao, odbaci sebe, ve da stekne
sebe.
Psihologija je u slubi sistema, i prisilno ubeuje oveka u
ispravnost socijalnih kriterijuma. Duhovnost oveka podsea - bez
ubeivanja! - da zadate vrednosti ne moraju biti njegove
autentine vrednosti, i da je njegov zadatak, ili odgovornost, da
doe do istinskih individualnih kvaliteta. Te kvalitete, taj
smisao, niko ne moe da mu pokloni ili proda, jer oni su
iskljuivo njegovo otkrie, njegovo naslee i jedino blago.
S: Neki velikipsiholozi sugovorili ipisali o tome...
Sah: ... a veina malih je upamtila da funkcionise sa deset
procenata modane mase, i da je samo deset procenata psihe
dostupno svesnom umu; a ta je sa preostalih devet desetina? Ili
je abnormalno i, kako si pitao na poetku, "opasno" krenuti u
"irenje kapaciteta", u nepoznato?
S: Ali to i jeste opasno!
Sah: Otkud zna?
S: Probao sam i sam , i...
Sah: ..."odustao". Sad stoji kao Kerber na ulazu u nepoznato i
tera nezvane goste natrag kao profesionalna savest drutva!? Ako
strah postavlja granicu izmeu opasnog i bezopasnog, onda e, pre
ili kasnije, desetak strunih kukavica proglasiti i meditaciju
"zastranjivanjem". Ti ljudi nikada nee doi do autentinosti,
ali e zato, za utehu, ostati normalni s jedanaest procenata

mozga.
S: Ali ta moe da se uradi?
Sah: Mnogo toga - ako se hoce i sme.
Zdrava psiha je ona koja je razuslovljena od svih mehanizama, jer
svesnost je zdravlje. Ostvariti potpunu svesnost znai ostvariti
potpuni mir. Ako je mir procentualan, onda je desetopostotni mir
samo ljuska devedesetopostotnog rata, zar ne?
S: Pokuavam da razumem, ali mi je teko da prihvatim. Interesuje
me - koji je osnovni ci/j rada na sebi.
Sah: Spoznaja onog to je neustraivo. Kako mogu da se plaim
neeg to je u meni? Ako oseam psiholoki strah od odreenog
sadraja u nesvesnom, onda bi trebalo da bude normalno i to to
oseam fiziki strah od sopstvenog palca. Potisnuta misao ili
palac - u emu je razlika?
Probuditi se znai prepoznati to to jeste; videti i najstraniju
misao samo kao to to jeste: najstranija misao. Mi u svemu
pronalazimo nepostojei znaaj koji, usled nae nesvesnosti,
izaziva postojee efekte.
S: Moete H mi to malo poblie objasniti?
Sah: Nesvesnost, tj. nemogunost da budemo to to jesmo, spreava
nas da vidimo stvarnost. Zbog toga to nam nedostaje svesnosti,
koja sve osvetljava, nama se u pomraini ivota uini od neke
vee make daje opasni tigar, i to nas silno preplai. Tigar je
iluzoran, ali strah nije.
Psihologija reava stvarne ljudske probleme, ali oni su zasnovani
na nestvarnom sagledavanju stvari. Glupo je, zar ne, koiti
strah; smeno je kontrolisati paniku, ili govoriti ljudima da se
priviknu na uas.
S: A ta je, po Vama, potrebno da se uradi? Sta je, gledano iz
perspektive rada na sebi, neophodno uiniti?
Sah: Nita posebno... dovoljno je prepoznati maku kao maku.
ODGOVORNOST PREMA SEBI
Sagovornik: U emu je osnovna raz/ika izmeu oveka koji radi na
sebi i oveka koji svoj ivot provodi na uobiajen nain, kao svi
normatni judi?
Sah: O igledno je da ne pravi razliku izme u "uobiajenog" i
"normalnog".
Pre no
to
potanko odgovorim na pitanje pokua u da ti razjasnim ta je
normalno, a ta uobiajeno.
ovek ne srne da ivi sebe. On se zadovoljava time to oponaa
prihvaen model ponaanja, predstavljajui se kao jedinstveni
maneken dozvoljenih vrednostl Zbog psi-holoke zavisnosti koja se
u njemu razvija, pa ak i osnauje, on ni ne primeuje da nije
svoj. Ali - to je sve normalno.
Otuen od sebe samog, ovek imitiranjem dostupnih psiholokih
matrica postaje karakter. Citiranjem tuih reci, parafraziranjem
tueg ivota, on vremenom stvara iluziju
o
posebnosti vlastitog ivota. Ali, i to je normalno.
Normalni ljudi ubijaju normalne ljude. To je normalno, zar ne?
Normalni roditelji vaspitavaju normalnu decu. Ponekad dolazi i do
normalnih nesporazuma, to je i normalno. Mi znamo ta je
normalno jer srno, normalno, poverovali normalnim ljudima koji su

nam rekli da su normalni.

Sada te pitam: ta je normalno? Za laova je normalno da lae. Za
lopova je normalno da krade. Za veinu, za ogromnu veinu ljudi
je sasvim normalno da se smatraju normalnim, svesnim,
autentinim, prirodnim i dobrim ljudima. Spontanonam se
name
e
pitanje koje je pre uenje nego pitanje: " Da li je sve to
normalno?"
Strah od samoe nas sve ini normalnim. Mi nismo zajedno zato to
volimo jedni druge, ve zato to se bojimo sebe. Ipak, normalno
je to ne vidimo vezivno tkivo kao strah nego kao ljubav.
Kad god ima slobodnog vremena da oseti sebe, da vidi injenino
stanje vlastite psihe, ovek tu divnu priliku proglasi dosadom i
automatski pronae neku preu stvar kojom e ispuniti vreme. Ne
ubija nas vreme - mi sami sebe ubijamo. Meutim, i to je
normalno.
Ako nisi uobiajen, rizikuje da te odbace i igou kao
"asocijalnog", "neprilagoenog", pa ak i "nenormalnog". To raa
strah. Zbog toga to smo eleli da budemo normalni, odrodili smo
se i od unutranje i od spoljanje prirode. Toliko smo sada
normalni da smo na pragu da unitimo planetu, pa u panici
osnivamo ekoloke pokrete kako bi zatitili ne toliko prirodu,
koliko njene istrebljivae. Ponekad sebinost podsea na
plemenitost, zar ne?.
Uobiajeni ljudi nisu ni normalni, ni nenormalni. Niko nije
prirodan, i to je pravi problem, i sasvim je normalno da normalni
ljudi u to ne veruju.
Rad na sebi je borba za autentinost.
S: Da H to znai daje duhovan ovekprotiv drutva?
Sah: Naprotiv. ovek koji radi na sebi je za drutvo jer se kree
ka sebi. Bolestan ovek uvek trai uzrok izvan sebe - zato je
potvrda prezdravljenja okretanje ka subjektu,
uzroku bolesti, a ne ka drutvu koje je samo posledica iste.
Ako je pojedinac bolestan, ni drutvo ne e biti zdravo, ali ako
makar jedan jedini ovek izlei sebe, to se automatski prenosi i
na zdravlje drutva. Izleenje pojedinca utie na sredinu u kojoj
on ivi, tako da se opte stanje popravlja. Meutim, ako bolesni
pojedinac okrivljuje drutvo za vlastito stanje, to je siguran
znak da bunca u nesvesti. Drutvo nije, niti moe biti krivac.
Koje nesvestan? Bolesnik. Kako drutvo moe biti krivac? Drutvo
je multiplicirani pojedinac. Covek je oveanstvo. Ako razumem da
sam jedino ja odgovoran za svoje zdravlje, onda oveanstvo ima
anse da prezdravi, jer kreem od sebe. Ali, ako krenem od
promene drutva, tada e bolest revolucije stvoriti pravu
revoluciju bolesti.
Razlika izmeu oveka koji radi na sebi i bilo kog drugog je u
tome to ovek koji radi na sebi ne trai krivca za vlastito
stanje u okolnostima, ma kakve one bile.
Takav kakav jesam - jednostavno jesam, ali sam sam odgovoran za
to. Ako sam nesvestan, to je samo posledica moje ranije
neodgovornosti prema sebi. Kakav god da sam, okolnosti nemaju
veze sa tim.

Poetak rada na sebi oznaava preuzimanje odgovornosti.

Ma ta da sam ivotom postao, niko, sem mene samog, nije za to
kriv: ni drutvo, ni vaspitanje, ni uslovi odrastanja, ni
roditelji, ni rodbina, ni genetsko naslee, ni sudbina, ni Bog,
ni avo, ni karmika zaostavtina, ni astroloki uticaji, ni
geopatogene zone, ni tradicija, ni nacionalnost, ni vidljivi ni
nevidljivi svetovi; niko nije kriv, niko nije zasluan.
Ja sam zaboravio sebe, ja sam jedini koji moe sebe da se seti.
Ja sam sebe umrtvio samozaboravom, i ja sam jedini koji sebe^
moe da oivi. tavie, sve od spolja moe da me oivi ako ja
sebe dignem iz mrtvih. itava spoljanja stvarnost moe mi u
svemu tome samo pomo i, pod uslo-vom da prestanem samom sebi da
odmaem.
Zbog toga i naglaavam da rad na sebi nije negativan, ve potpuno
afirmativan pristup unutranjoj stvarnosti. To je put "za",
nikada put "protiv"... protiv bilo ega ili bilo koga.
S: Rek/i ste,
u jednom
trenutku, daje rad na
sebi borba
za
autentinost.
Moete
H mi
neto vie rei o tome?
Sah: Biti autentian znai biti svoj, a iveti autentino znai
iveti sebe. Ako ne ivim sebe nego neku zamisao iz svoje
sredine, to je psiholoko samoubistvo.
S: AH, zar vam se ne ini daje vr/o ma/i broj onih koji nisu
izvrili
to, kako kaete
"psiho/oko samoubistvo"?
Sah: Ja nisam ni rekao da je ove anstvo ivo. U stvari, ivi
ljudi su jako jako retki; neprimetni su, nenametljivi, diskretni.
v Jesti, piti, razmnoavati se i priati - ovek koji radi na
sebi to ne sm^tra ivotom. ivot je kada ivotu napravi mesta,
kad mu nesvesno u ne zatvara vrata. ivot je ivot kada zna
ta ivi, kada zna koga ivi, kada zna emu ivi. Sve ostalo
je smrt.
S: U kom smis/u smrt? Hoete H da kaete daje sve osta/o isto to
i fizika smrt?
Sah: Ne, nego neto mnogo gore od fizike smrti.
Fizika smrt je obnavljanje ivota. Psiholoka smrt je ponitenje
ivota. Samozaborav je aktuelno stanje ljudskog bia. Za to je
kriv svaki ovek ponaosob, ne drutvo, kultura, politika,
umetnost, religija. ovek dokazuje da je zreo za duhovni rast im
krivca za svoje stanje potrai u sebi. Ako ga tu potrai, tu e
ga i na i. To je po etak odgovornosti prema sebi.
S: Ko/iko god pokuava/a da vas raziunem, to je uvek samo do
odreene granice. ini mi se da shvatam, i onda mi, iznenada,
smisao prosto pobegne. Da H biste mog/i da mi ma/o prib/iite
"odgovornost prema sebi"?
Sah: Najbolje u ti to objasniti kroz neki primer iz tvog ivota.
Primetio sam da si bila malo uznemirena kada si dola. Zbog ega?
S: Voza autobusa je bio vrlo nejubazan, i to me je stvarno
naljutilo.
Sah: Dobro. Putnici, voza, guva, neljubaznost... to je bila
spoljanja okolnost, a ona je rezultovala tvojom promenom
raspoloenja, tj. ljutnjom, nije li tako?

S: Jeste.
Sah: Sada te pitam: ko je kriv za pojavu ljutnje?
S: Voza.
Sah: Voza ti je nametnuo ljutnju!? Da li ti je voza priao s
nareenjem da sada mora da se ljuti ili e te, u protivnom,
izbaciti iz autobusa?
S: Ne znam ta time elite
da kaete; niko mi nje nametnuo
jutnju,
ali je
voza zaista
bio...
Sah: ... takav kakav je bio, to nije vano; pojavila se ljutnja.
To je ono to nas trenu^no zanima. U jednom trenutku dolo je do
pojave ljutnje, zar ne? Odakle je ona dola? ija je ljutnja?
S: Moja, ne razumem.
Sah: Ti ne voli ljute, besne i agresivne ljude - da li sam u
pravu ili greim?
S: U pravu ste.
Sah: Pa ipak, ljutnja je izletela iz tebe, ne iz situacije, ne iz
vozaa, a ti si rekla daje voza kriv.
S: Da, sad razumem.
Sah: Kad si nesvesna, ti, uz oseaj pravednog gneva, napada
objekat tj. vozaa jer ne moe da prihvati daje reaktivnost
dola iz podsvesti subjekta tj. tebe, iz one koja ne voli
ljutnju, bes i agresiju.
Obruavamo se sa starozavetnom retorikom na sve to nam kvari
kontinuitet sna. Sve to ne prihvatamo u sebi pripisujemo
drugima, a sve ono to drugi u nama pri-hvataju pripisujemo sebi.
Naravno, to svi ine, pa je to u neku ruku normalno. Ali, na svu
sreu, ivot nam svakodnevno daje mogunosti da steknemo
odgovornost prema sebi i da prestanemo da se veito pravdamo
okolnostima.
Istinska promena je promena subjekta, a ne objekta. Autentina
duhovnost menja svesnost ivljenja, a ne uslove ivljenja. Ako se
unutranji uslovi promene, oni e neminovno rezultovati i
promenom spoljanjih.
Da bi doao do sri sopstvene prirode, da bi realizovao sebe,
ovek mora da bude neustraiv. Zbog toga su aini svog uitelja
zvali Mahavir, "veliki heroj". Za ostvarenje autentinosti
hrabrost je neophodna, neophodna je spremnost za patnju. Glupost
boli da bi uspavala, istina boli da bi probudila. A proces
izleenja bolesti zna da bude bolniji od same bolesti.
S: Da li se ljudi dre poznatog i zbog toga to negde duboko u
sebi nasluuju koliko je proces buenja bolan?
Sah: Tvoje pitanje je posledica "galopirajue imaginacije". Ljudi
su u dubokom snu, i za njih su svi spiritualni termini obina
buka u vazduhu. Proces buenja!? To somnabuliste moe samo slatko
da nasmeje. Da ih ideja o probuenju ne zasmejava, ona ne bi ni
bila toliko vredna i dragocena. Neki ljudi su ak u stanju da
imitiraju duhovne napore. Racionalizacija postoji i kada ovek
pomisli da je preuzeo odgovornost. Seam se da je jedan uitelj
rekao uenici da prestane da pui, i poto ona to nije mogla,
smislila je priu da ona pui zbog toga stoje, uz pomo
razumevanja, shvatila da nije vezana za taj in i da, u skladu s

tim, vie nije vano pui li ili ne. Kada je molba prerasla u
imperativ, ona se sa cigaretom vratila u sfere poznatog,
napustivi uitelja.
Mi nismo nauili da posmatramo sebe. Nama se ini da mi to i sami
spontano praktikujemo...
S: Kako je mogue da se tako neto dogodi - mis/im na taj s/uaj
s ostavjanjem puenja?
v
Sah: elja da se autentinost ostvari ne mora biti autentina. Da
bi doli do stvarnog preuzimanja odgovornosti, na motiv mora da
bude prirodan odjek dubokog razumevanja, a ne trenutnog
emocionalnog zanosa. Uitelji koji podstiu promenu,
insistirajui na primeni razumevanja, tede silno vreme i sebi i
lanim tragaocima.
S: Kako se stie hrabrost?
Sah: Ne moramo da je stvaramo. Dovoljno je razotkriti je. emu
strah? Izgubili smo sve to se izgubiti moe: sebe. ta jo
moemo da izgubimo? Ako to razume, kukaviluk spontano otpada, a
hrabrost spontano izrasta.
S: Da H je i moja potreba za drutvom neka vrsta straha ?
Sah: Izolovanost od istog stvorila bi jo vei strah. Rad na sebi
nije prelazak iz bolesti drutvenosti u bolest asocijal-nosti.
Govorim o zdravlju, ne o menjanju dijagnoze na zdravstvenom
kartonu.
Privremena izolacija moe da bude korisna samo kao metod sricanja
svesnosti o koliini zavisnosti, ali dokle god je drutvo u nama,
mi nemamo gde da ostanemo po strani. Drutvo oko nas nije smetnja
- smetnja je "drutvo" u nama.
Sah: Ovo pos/ednje ne
razumem
ba najboje. Moete
H mi
preciznije objasniti staje to
"drutvo u nama"?
Sah: Sve psiholoke matrice: ponaajne, verbalne, emocionalne,
mentalne, predstavljaju "mapu" drutva. Sve ono to smo od spolja
usvojili bez razumevanja je smetnja za samospoznaju. Mi
eskiviramo sebe i socijalizacijom i aso-cijalno u, tako da sa
spoljanjim drutvom nema ta da se radi; ono je takvo kakvo
jeste - sarauj s neminovnim. Drutvo je neka vrsta psiholokog
titinika, ali nije smetnja. Ono ti ionako ne sugerie da bi
trebalo da ga koristi kao titnik, zar ne? Ako bi drutvo bilo
krivac za tvoju nesvesnost, onda bi kriv bio i voza autobusa.
Jedno je sigurno: beg iz drutva nije reenje. Ne mora uvek da
bude van sveta. Mnogo je vanije da svet bude izvan tebe.
S: Meni se ini daje najgore kad si sam, a svet, unutranje
drutvo, jouvek nastavja da ivi u tebi. Da H je asocijalnostjobolji nain da se ovek sakrije od sebe?
Sah: Potpuno je svejedno da li si usamljena u gomili ili van nje.
Dokle god je drutvo u tebi, ti ne moe da bude sama. Kada je
gomila izvan tebe, sama si ma gde bila - u drutvu ili u samoi.
S: Da H postoji stvarna razlika izmeu usamjenosti i samoe?
Sah: Usamljenost je kada sebe izoluje od drutva. Samoa je kada
drutvo izbaci iz sebe.
S: Da H to znai da treba da ivim neuslovijena drutvom i svim

pravilima koje drutvo namee?

Sah: Ne. Ne radi se o ratu sa spoljanjim pravilima nego o
suoavanju sa unutranjom nesvesno u kojoj smetaju spoljanja
pravila.
ovek koji radi na sebi, onaj koji je zaista prihvatio
odgovornost prema sebi, ne moe da bude reakcionar. Niko mu to ne
zabranjuje, ali je svesnost ta koja ukida glupost i besmisleno
troenje skupocenog vremena.
Mnogo je "normalnih" ljudi koji misle da su slobodni jer viu
"ne" im drutvo kae "da". Tim kontrastom dokazuju sebi da su
nadrasli drutvo, ne shvatajui koliko su istim uslovljeni. Svaki
njihov akt zavisi od drutva, jer ako drutvo iznenada kae "da",
oni e, preko noi, odjednom da poviu: "Ne, ne i ne", ubeeni da
su ba to hteli. Ako je drutvo fotografija, reakcionar je
negativ.
Odgovornost prema sebi je, ponavljam, jedna jedina stvar: borba
za autentinost.
S: Kada ona poinje?
Sah: U trenutku kad iskreno postavi pitanje. Odmah. Sada. Ako
zavisimo od okolnosti uvek emo odlagati. Odloi odlaganje. Ako
jedan ostvari sebe, to je podstrek za sve. Ako iskoristi
mogunost sada, i oveanstvo ima budunost.
Dovoljno je upotrebiti sadanjost, ba ovaj trenutak.
PUT KREATIVNOSTI
Sagovornik: itajui spiritualne knjige i razgovarajui sa mnogim
ljudima, stekla sam utisak da duhovni uiteji govore da postoje
samo dva puta: jubav Hi srce, i svesnost Hi znanje. Da H se vi
slaete sa tim? I da H je zaista tako: Hi srce Hi svesnost?
Sah: Definitivno ne. Podela je vetaki stvorena, ali se uglavnom
sve svodi na ta dva: ili srce ili svesnost. Meutim, na svu
sreu, puteva ima mnogo, mnogo vie, tako da te podele ne mora
previe ozbiljno shvatati.
Postoji put svesnosti: ja, i put srca: ti. Ali imamo i trei put,
put Tantre: ja i ti. Zato bi se bilo ta odbacivalo? Glupost u
oveku razmilja u "ili-ili" terminima. U stvarnosti, postoji
samo "i", ne "ili".
Ne postoji nita to je suvino i zato je glupo forsiranjem
jednog kvaliteta odbacivati deset drugih. Mi nemamo dovoljno
razumevanja, i to je na problem. Stari nametaj, kojeg bi
neznalica bacio predstavlja ono to bi svaki antikvar mudro
iskoristio. Bez razumevanja, mi odbacujemo sve ono to bi moglo
da nam omogui razumevanje.
I zaista, zato bi se bilo ta etiketiralo kao suvino? Kao prvo
i prvo, zar srce mora da iskljuuje svesnost? Zar nadahnue
ljubavi obavezno mora da nas uini nesvesnim? I kao drugo, mora
li svesnost da zaobilazi ljubav, bliskost i poverenje?
S: Obinim judima...
Sah: Zar sam ja neobian?
S: (smeh) Htela sam da kaem da jubav jude ini nesve-snijima, a
da ih svesnost -onoliko koliko ja mogu da primetim - ini
hladnima, previe distanciranima.
Sah: Takozvana ljubav je lepa, dok je istinska ljubav vidovita.

Ljudi samo priaju. Ko moe da voli? Kako da voli? I ime?

Subjekta nema, pa odsustvo pria o ljubavi. Drugom odsustvu te
reci laskaju, pa ono, kao zahvalna dolina odjeka, uzvraa istom
merom. Da li je to ljubav? Ne. To je samo mala, bezazlena igra
hormona. Naravno, kasnije doe i do takozvanog prijateljstva.
Kad svesnosti nema, mehanizmi kolo vode.
S: Razumem ta hoete da kaete, ali se jednostavno plaim da u
to poverujem.
Sah: Nemoj da veruje. Uvek prvo proveri. Ljubav je vrhunac,
istinski kreendo ljudskih mogu nosti, zar ne? - a svako sebi
uzima za pravo da moe daje oseti ili ispolji.
S: Rad na sebi nita ne iskjuuje?
Sah: Ne. Ni ljubav ni svesnost.
Postoji put srca, put volje i put svesnosti. Ali postoji i put
celovitog bia, put kreativnosti: svesnost, volja, srce.
S: PrimetHa sam da se veina judi koji su vama bliski, bavi nekom
umetnou: slikarstvom, fotografijom, baletom, muzikom. Da H je
kreativnost, tj. put kreativnosti, neto to ima veze sa
umetnou?
Sah: Obino se kreativnost povezuje sa talentom, i krajnje je
vreme da se ta dva pojma odvoje.
Ako je ovek umetnik, on jeste talentovan, ali ne znai da je
automatski i kreativan. Talentovan ovek ne mora da bude
kreativan - moe, ali ne mora - a kreativan ovek ne mora da bude
talentovan, niti umetniki nastrojen.
Kreativnost je strahovito redak kvalitet, ba kao i ljubav. Obe
su se reci izlizale usled nestrune upotrebe. Iz neznanja, mi sve
zloupotrebljavamo - i pojmove i ljude.
Kreativnost je sposobnost totalnog ispoljavanja sebe. To
ispoljavanje, dakle, ne mora se nuno svesti na umet-nost.
Vodoinstalater moe da bude kreativan, pesnik ne mora da bude
kreativan. Kreativnost zavisi od kvaliteta i celovitosti bia, a
ne od vrste posla. Ako je vodoinstalater potpun, inilac je
umetnost, ne in. Ako je pesnik neprisutan i mehanian dok
stvara, delo moe da bude umetnost, ali ne mora inilac. To je
neto to je neophodno razumeti. Kad se malo bolje pogleda,
razlika izmeu zanatstva i umetnosti postaje vrlo oigledna.
Ako me, zbog intenziteta prisutnosti, moje vlastito delo
oplemenjuje, ucelovljuje i budi, to je kreativnost. Nije vano,
uopte nije vano ta radim - da li cepam drva, dirigujem
filharmonijom ili prenosim dakove - ako sam poeo da se
dovravam, sve mi pomae u tome, svaki in me trezni, svaka
situacija produbljuje.
Pre dve godine, se am se, posmatrao sam jednog parketara dok je
radio. Bio je sav u poslu, nije dizao glavu ni za sekund, potpuno
predan vlastitom delu. To je bilo neto najlepse to sam video u
poslednje vreme. ovek je satima radio ne oseajui, ini mi se,
ni glad ni e, ni isparenja lepka, ni zaguljivost u prostoriji.
Pola dana mi je proteklo kao pet minuta. Bio sarn zahvalan ivotu
to me je doveo u situaciju da vidim ta je potpunost na delu. To
postavljanje parketa je bilo neto vie od poezije, neto vie od
muzike, nosilo je peat bia u sebi, peat oveka koji nikada,

moda, za kreativnost nije ni uo, mada je kreativnost bila sve

to sam tad video.
Kada radi ono to ume, to je zanat, ali je umetnost voleti ono
to radi, ma ta to
bilo.
S: Znai, da bih bila kreativna, ja samo treba da postanem
celovita, zar ne? Nje bitno ta inim...
Sah: in, svakako, nije mnogo vaan, ali biti istinski kreativan
prilikom bilo koje aktivnosti je strano velik zadatak, skoro
nemogu. Prvo moramo da postanemo eli u onome to volimo, a
zatim, ako postanemo eli (sami po sebi), ce-lovitost e biti
prenesena na svaku delatnost.
S: Da H je potrebno neto prevazii da bi se kreativnost prenela
s inioca na in?
Sah: Nije potrebno, ve je neophodno prevazii mehani-nost.
Dau ti primer. Ti si se, od roenja do danas, okupala barem osam
hiljada puta. Koliko puta si bila svesna onoga to radi i one
koja radi?
S: (smeh) Da budem iskrena, samo jednom... i to kad sam pustila
vrelu vodu umesto hladne.
Sah: Kupanje - pranje kose i tela - znai, u potpunosti je
mehaniki in. On od mene ne zahteva ni minimum prisutnosti, no
ako ipak, i pored svih ometajuih procesa, uspem da zadrim svesnost, biu oien i spolja i iznutra. To je
poetak rada na kreativnosti. Zato? Zbog toga to unosi
kvalitet bia u taj krajnje prozaian in kao to je kupanje.
To jeste poetak (rada na kreativnosti), ali od poetka sve
poinje.
S: Mislim da sam tek sada shvatila smisao vaih reci. Ponekad i
sama imam potrebu da neto napiem Hi naslikam, ali se zaustavim
zbog uverenja da sam netalentovana. Da H da te impulse sprovodim
u delo, bez obzira na objektivan talenat, Hi da odustanem?
Sah: Samo pii, slikaj, izraavaj se na sve mogue i nemogue
naine. Nije vano da lije tvoje delo umetnost ili nije.
Seam se mladia koji je, u vreme kada sam ga upoznao, toliko
mucao zbog nesigurnosti da nije mogao ni jednu jedinu re enicu
da sklopi bez dve, tri sinkope. Danas peva na sav glas,
izraavajui se brzo i okretno kao Zen majstor. Kad bi ga
upoznala, pomislila bi daje takav roen - kao kombinacija Nusrat
Fateh Ali Kana i Bodidarme.
Samo nemoj da se poredi s drugima. Svaki ovek je poreenjem
toliko isfrustriran da nastavlja da se osujeuje ak i onda kada
ga okolina podrava.
Kreativnost je, u sutini, protonost, ona krajnja neinhibiranost, sloboda da se manifestu]emo kao celina. Nema,
zaista, nikakvog razloga da se brine.
Diemo, ivimo, jesmo - ako to iskoristimo za razvoj svih svojih
potencijala, na ivot je ispunio svoju svrhu. Ako iskoristi
postojanje da bi pronala sebe - samu sutinu postojanja - ivot
e onda imati na koga da bude ponosan.
S: Sutina kreativnosti je u meni?
Sah: Da, ali vanije je to da tisama moe da bude vrhunac

kreacije.
S: Ne razumem.
Sah: Svaki ovek koji spozna sebe je vrhunac kreacije. Put
kreativnosti je put samospoznaje. Mi se, duhovnim naporom, samo
prividno stvaramo jer ne nastajemo spoznajom. Ti ve sada jesi
ono to si - to niko ne moe ni da ti oduzme ni da ti pokloni. Ti
to jesi, ali ne zna da jesi. Zato se i trai. Rad na sebi
znai: doi do onoga to jeste. Tada znaonoga koji jeste, i vie
ne mora miljenjem da nagaa niti verovanjem da oblikuje ono
to ti se uini da jeste ili da nije. Tada ivito to jeste, ili
ako hoe, to to jesi.
S: Da H je to to mi sada govorite konani cij puta kreativnosti?
Sah: Konani cilj puta stvaralatva nije stvaranje nego
razotkrivanje Tvorca.
S: Da li je to Bog?
Sah: Recima samo stvara drugi objekat, ne razotkriva sutinu
subjekta.
S: Da Hje to sopstvo, atman, dua?
Sah: I dalje samo stvara reci, zaboravljajui razotkrivanje.
Rekao sam ti da je cilj puta kreativnosti razotkrivanje Kreatora,
a ne stvaranje pojmova kao to su "Bog", "dua" ili neto tree.
Prirodno je da sve to uje odmah konceptualizuje, ali barem
budi svesna da je koncept samo koncept - nita vie, nita manje.
Um je u stanju da neumorno fabrikuje sve vrste spiritualnih
koncepata, ali ne moe da spozna ono oko ega je koncept stvoren.
Um nije u mogunosti da razume stvarnost, tu konanu jstinu. Moe
da misli o njoj, da stvara teorije, da objanjava, analizira,
studira, opisuje, ali, zaista, ne i da spozna.
Svako ko pokuava da ono Neizrecivo shvati umom, lii na pralju
koja hoe da iscedi platno uporno ga drei ispod povrine vode.
S: Rek/i ste, na poetku, da je put kreativnosti neto to u sebi
spaja i svesnost i srce i voju. Da H svi po/aze od, recimo,
vo/je, Hi, ako je uenik izrazito emociona/an, moe da pone od
srca?
Sah: Put kreativnosti uvek poinje od svesnosti. Ako naui da
ispravno - bez interpretacija! - posmatra sebe, primetie da,
iako si do maloas verovala da ima volju, poseduje samo inat,
ambicioznost (usled nesigurnosti), samovolju, tvrdoglavost,
svojeglavo ponaanje, ratobornost itd, ali ne i volju.
S: Pretpostavjam da, kroz posmatranje, ovek shvati da, ma ko/iko
verovao u to, nje ni za put srca.
Sah: ovek jednostavno nije opremljen za takav put.
Sentimentalnost, idealizacija, fanatizam, deficit inteligencije,
emocionalizovana seksualnost, sklonost fantazijama, dob-rota iz
nemoi, odigravanje plemenitih uloga, psihika popustljivost (tj.
sugestibilnost) ili samopopustljivost (tj. raz-maenost) nemaju
nikakve veze sa autentinom oseaj-nou iako se vrlo esto
takvim predstavljaju. Sve su to samo slabosti, mehanizmi, ili ak
bolesti koje se radom na sebi objektiviziraju i prevazilaze.
S: Da H jubav ima veze sa oseanjima?
Sah: Posredno da, sutinski ne.
S: Kako?

Sah: Ljubav moe da se izrazi preko oseanja, kao i glas preko

telefona, ali kao to telefon nije glas, tako ni ljubav nije
oseanje.
Ljubav je puls ivota i da bi se taj puls ojaao, ovek mora sebe
da oivi. Nesvesnost nas sve podjednako mortifikuje. Mrtvi ljudi
pod ljubavlju podrazumevaju emo-cionalnu ili seksualnu
reaktivnost, a traiti takozvanu ljubav kroz takozvani seks isto
je to i traiti auto-delove u pekari.
S: Razumem.
Sah: Put kreativnosti je jednostavan, ali teak, jer zahteva
napor, a ne izbegavanje istine razgovorima o istini.
ODBACITI SUVINO
Sagovornik: Moe H ovek sam da izabere koji mu spiritua/ni put
najvie odgovara, tj. koja je duhovna disciplina najkorisnija za
njega?
Sah: Moe, ali problem je u tome to ono to mu odgovara uopte
ne mora biti korisno za njega. Isto tako, ono to nam je
najkorisnije moe nam biti neodgovarajue. Kako da znamo - ako ne
znamo? U svakom sluaju, mi moemo iz kune apoteke nasumice
uzeti bilo koji lek, ali bez znanja o medicini, to je uvek
rizian potez.
S: AH ako znam da ne znam, onda ne znam ni ko je onaj koji zna,
zar ne?
Sah: Tano. Nita ne zna, nita ne vidi, a tvoja statinost
spontano puta korenje, inei te vremenom sve stabilnijim u tom
neznanju, ili slepilu, svejedno.
Pre sedam, osam godina jedan bramin iz Bombaja -inae veliki
potovaoc Isusa i Sidharte - pitao me je ko je, po meni, najvei
svetski uitelj.
"Strah", odgovorio sam.
Pred strahom se svi ponaamo kao slepi obozavaoei, krotki i
posluni. Ako strah kae "stani", ovek se ukopa u mestu bez
razmiljanja. Strah nema Jevanelje, strah ne poseduje nikakve
svete spise, ali su ljudi njime prosto opinjeni.
Biti neustraiv znai ne odlagati. ovek mora da ide ka sebi po
svaku cenu. Bolje je izgoreti u pokuajima da nae svetio nego
ostavljati iza sebe sluzav trag, kao pu.
Jednostavno, ti ne moe da vidi ko vidi, a ko ne vidi, ali ako
eka gubi sve, ne dobijajui nita.
S: Da H to znai da treba da prema uitejugajim apriorno
poverenje?
Sah: Ako si iole objektivan prema sebi, videe da nema ta da
odgaja! ovek nema poverenja jer, iskreno govorei, koliina
straha daje nam samo jednu mogunost: apriorno podozrenje.
Poverenje je: iveti smelo, slobodno, ne po diktatu straha ili
pod reimom predubeenja.
Ljudi koji su zainteresovani za duhovni razvoj uglavnom su
konvencionalno hrabri. Oni ho e sve da dobiju, a da ne izgube
nita. Priaju o rtvovanju statinosti, ali se dre poznatog. To
dovodi do zaista smenih posledica. Kad god uitelj pokloni isto
voe oveku s prljavim rukama, rezultat je bol u stomaku. Svi
znamo koje posle kriv.

S: Da H se kroz spremnost za rtvovanje statinostiprove-rava

uenikova zrelost?
Sah: Nije u pitanju zrelost nego nivo razumevanja. Da je uenik
stvarno zreo, on u odbacivanju suvinog ne bi video nikakvu
rtvu, ne bi osetio ni trunku patnje ili straha. Zrelost je veoma dalek cilj - mi radimo samo na jaanju razumevanja,
to posredno utie i na sazrevanje.
rtva se ogleda kroz to to se ne dri panino za vlastite
predstave o sebi, meuljudskim odnosima i ivotu samom po sebi.
Ljudi vole velike reci i glamurozne najave, ali nisu skloni da se
istinski suoe sa vlastitim neznanjem. ak i kada daju obeanja,
ona su pre izgovor ili posledica situacionog pritiska nego jaka,
stabilna, ljudska re. Osloniti se na takva obeanja isto je to
i osloniti se na povrinu vode.
S: Da li moete da mi za to navedete neki konkretan primer?
Sah: Ispri au ti pri u, a primere e moi i sam da pronae.
Kad je ugledala izgladnelog vuka kako joj se pribliava, divokoza
se u dva skoka popela na visoku i nedostupnu stenu.
"Sii slobodno", ree joj vuk, "ionako sam prestao s ubijanjem.
Ako sie, obeavam ti da te neu pojesti."
"Sigurno?" promuca uplaena divokoza.
"Obeava?"
"Nego ta", pokroviteljski e vuk, "kraj mene si sigurna k'o
pored roene majke."
Meutim, im se spustila sa uzviice, vuk joj je bez odlaganja
zario zube u grlo. "Ali", promuca divokoza izdiui, "obeao si
da me nee povrediti!"
"To da", nasmeja se vuk, "ali ti nisam obeao da u prestati da
laem."
Mi smo rtva vlastitog straha od rtve, i ako nam to ne postane
jasno, na ivot e promaiti sopstveni smisao.
S: ta se deava sa onima koji su uporni u svojini
raciona/izacijama?
Sah: im shvate, tj. im im uitelj praktino dokae daje kroz
rad samozavaravanje neostvarljivo, ljudi onda obino odustaju i
trae adekvatnije sklonite.
Kada je ovek hipnotisan statinou, on onda uopte ne primeuje
apsurde vlastitog ponaanja, razmiljanja ili reci. Seam se
osobe koja se strano branila od ot-varanja pred drugima - priam
o neophodnosti uzajamnog otvaranja! Tako e, kad god bi joj neko
skrenuo panju na taj ozbiljan problem, njen odgovor je bio
kategorian: "To je samo tvoj problem."
S: Kako vi to objanjavate?
Sah: ovek se boji svega onog to moe da mu ukine strah. Zbog
toga je strah statinost. iveti statino znai sluati sugestije
straha.
S: Moda je to posledica naeg nedovoljnog razumevanja. Da H se
rtva ini zbog vlastitog napretka Hi neeg, tj nekog drugog?
Sah: Tvoje pitanje je posledica nedovoljnog razumevanja. Kad
slepac rtvuje slepilo, zato to ini? Zbog drugih ili zbog sebe?
I kad vidi rezultat, smatra li odbaeno rtvom? I moe li, nakon
promene, ponovo da postane sluga poznatom?

U duhovnom radu se nita ne ini zbog nekog drugog. Naprotiv,

sve to ini je zarad sebe samoga, a od posledica tvog
samoprihvatanja svi imaju koristi. Svea ne moe da upali sebe
samu - potrebno je prisustvo upaljene svece, Meutim, kad svea
primi plamen, ona ne sija da bi sebe obasjavala. U tome je i sav
paradoks i sva lepota duhovnog rasta.
Uitelj ti prua samo mogunost da izgubi sve ono to te
spreava da ima sebe. On ti nita ne daje, jer sve to
je vredno ve je u tebi, ali ako ti ne otkloni slepilo, ti onda
nee videti tu jasnu injenicu.
rtva, ili preciznije, takozvana rtva, nezaobilazna je u radu na
sebi, zbog toga to uenje zahteva disciplinu. Dakle, moramo da
odbacimo suvino: mehaninost. Samo to. Sve ostalo je samo odjek
nesvesnosti. Psihologija umiruje odjeke jer ne dopire do glasa.
Rad na sebi zaustavlja toak psiholoke uslovljenosti i,
posledino tome, odjeci prestaju.
Mi smo zatvoreni strahom od otvaranja, jer otvaranje
je uvek
rizik. Ispred
nezakljuanih vrata moe
da se pojavi
i prijatelj
i
razbojnik. Ko
je sposoban da predvidi
posledice? Krik jelena uju i srna i jaguar, i nikad se ne zna
ko e prvi da se odazove. Ali, bez obzira na sve, ko moe bilo
ta da primi ako je sam po sebi blindiran? Izvestan rizik ne moe
da se prenebregne. Upustiti se u rizik, to znai biti spreman za
uenitvo.
S; ovek koji rtvuje svoju voju postaje uenik, zar ne?
San: Ne, nego idiot. Staje to to poseduje? Volja ili samovolja
(kao oponiranje svemu to prolongira san)? ovek koji ima volju
stekao ju je iskjuivo zbog rtve. rtva nije odbacivanje volje
nego odbacivanje tereta straha. Mi samo menjamo terete koji nas
ine statinim, ali kad prihvatimo teret uenitva, tek tada
dolazi da promene. Ne menjaj te-ret, nego se dri tereta koji te
menja.
Strah je potpuno neopravdan. Nespremni ljudi su sujetne kukavice;
plae se svega i svaega, a strah im prua uverenje da
oni
imaju neto vredno u sebi. ak i da hou da
opljakam prosjaka, ja to jednostavno
ne mogu.
ta da
uzmem?
Dakle, mi projektujemo
podozrenje na "pljakae" i tako umirujemo strah od ontoloke
nematine. Imamo ose aj da smo ugroeni spoljanjom opasno u,
a ta projekcija nam samo neprimetno raspiruje oseaj unutranje
opasnosti.
S: A ta je sa judima koji se u potpunosti stau sa vama?
Sah: Kad god somnabulista uje injenicu, on je u stanju da se
sloi sa njom, ali ne zbog toga to prepozna vrednost izreenog,
ve zato to se to slae sa njegovim prethodnim uverenjem.
Uitelj zbog toga mora da bude protivrean, kako bi obeshrabrio
one koji ne razumeju da ne razumeju.
S: Zar to ipak nje manipulacija ?
Sah: I injekcija protiv bola je bol. Izmanipulisan vlastitim
mislima, ti si prisiljen da misli da razume, ali, u jedno moe
da bude siguran: ako nema koristi od onog to razume, to je

onda nerazumevanje, a ne razumevanje! Ako zna da je kriticizam

ispoljavanje mehaninosti, a ipak i dalje u svemu pronalazi
manu, ti onda samo misli da zna. I sad, ta da se radi? Kako da
zaustavimo manipulaciju nesvesnog? Svesnom manipulativnou.
Uenik je slian tigru sa trnom u api. Uitelj hoe da izvadi
trn, ali tigar jednostavno ne moe da razume smisao njegovog
prilaska. Zbog toga mu se uitelj obraa polako i direktno,
smirenim glasom i da bi doao do trna on mora da umanji strah
zveri koja, bukvalno, titi uzrok bola branei se od spasioca.
Da li ti misli da razume? Jesi li ti spreman za vaenje trna
neznanja? Ili e itav svoj ivot provesti kao hroma zver?
S: Da li bi mi joga pomogla u mojim pokuajima da spoznam sebe?
Sah: Ako bi se bavio jogom, ne. Ako bi se bavio sobom kroz jogu,
da. Joga je pomo u samospoznaji ako si zaista uenik, ali ako
oekuje pomo od neeg spoljanjeg - joge, tantre, sufizma imitirae ideal ne menjajui se. Sreo sam na hiljade dobrih i
neupuenih ljudi koji su mislili da su nali raj, ostvarili
smisao ivota, iako su u stvarnosti samo kupili ulaznicu za
mentalni Diznilend.
S: Nova terminologija esto moe da ubedi oveka da se promenio.
Moj prijatelj kae da uitelj koristi reci da bi oveka doveo do
onoga to ne moe recima da se prenese. U susretu sa vama on je
osetio ono neizrecivo: iza rei.
Sah: Tvoj prijatelj se napio sluajui me, i sad veruje da je
trezan. Otrezniti se, to znai sluati, sluati celovito, zrelo,
paljivo, bez subjektivnosti - ni "za" ni "protiv". Ako ti se
dopada ono to slua, ti kae da je to istina; naravno, lae
svako ije ti se reci ne dopadaju. Kako moe da zna ko je u
pravu ako se sa izreenim slae po mehanikim kriterijumima?
Tvoje slepo "da" postaje slepo "ne", i obrnuto, ali do istinskog
vienja ne dolazi. Zbog toga ljudi tako slobodno i nehajno
menjaju vlastite principe, stavove, miljenja
i nita ne primeuju.
S: Zasto je ljudima toliko stalo da budu u pravu?
Sah: Tebi je svejedno?
S: Ne, nije.
Sah: Postavi onda pitanje na ispravan nain.
S: (pauza)... Zbog ega je meni stalo da u svakoj situaciji budem
u pravu?
Sah: Zato to ne zna. Dokle god mora polemikama da proverava
sebe i da sebi dokazuje ispravnost svoje take gledita, budi
siguran da ne zna.
Kad autentian ovek govori kako stvari stoje, kad iznosi
injenice, on uopte nema oseaj daje u pravu ili da grei. On
zna i, samim tim, ne moe da se proverava. Istina koju iznosi
toliko mu je oigledna da mu istina sama zabranjuje da oko nje
pravi larmu.
S: Da, poinjem da shvatam...
Sah: ... a sa shvatanjem e zavriti kad kona no iupa iz
sebe taj trn neznanja, kad bude skupio hrabrost da odbaci sve,
sve stoje suvino.
S: Kako?

Sah: I tvoje pitanje je suvino...

IDENTIFIKAajA JE IVOT KOJI JE ZA OVEKA
SMRTONOSAN
Sagovornik: U emu je osnovna razlika izmeupotiskivanja
iprevazilaenjaproblema ?
Sah: U svesnosti. Ako sam svestan odreenih pojava u sebi, i ako
ih prihvatam bez obzira na stav okoline, te pojave, ma kakve one
bile, nee biti potisnute, tj. ojaane, nego e njihov uticaj na
moj ivot vremenom biti sve manji. Ako doe do potiskivanja,
rezultat je sve vea psihika napetost i nestabilnost nervnog
sistema, a to me nikuda ne vodi.
S: Potiskivanje nije reenje problema, zar ne?
Sah: Potiskivanje je osnaivanje problema, nikada reenje. U
stvari, samo potiskivanje je problem. Ali zato mi uopte
potiskujemo? Zbog ega nam je tako teko da prihvatimo sebe u
potpunosti?
Ljudsko bie se razvija kroz oponaanje. Ono ne ui - njega
poduavaju. Poto pojedinac u svakom smislu zavisi od mnotva,
kroz takozvanu edukaciju on je prisiljen da se prilagoava i da
po psiholokom profilu postane nosilac tuih vrednosti. To je
uslov da bude prihvaen. to bolje funkcionie u drutvu, to
manje ivi sebe.
ovek podraava karakteristike sredine u kojoj se nalazi i tako
dosledno preslikava njenu nesvesnost. Da bi bilo ko bio prihvaen
od strane mnotva on mora da izgubi jedinstvenost i da, hteo - ne
hteo, postane mnotven. Zavisnost je osnovni zamajac tog
ontolokog sunovrata. Posle par decenija, oveka kao individue
jednostavno nema. Dobili smo "trbuhozborca": pojedinac otvara
usta, a drutvo govori.
S:
Kako mi
to
gubimo sebe?
Kako uopte
dolazi
do
pojave
tog sutinskog problema samopo tiski vanja?
Sah: Ja ne znam ta je dobro, ne znam ta je korisno, ne znam ta
je vredno, a svi oko mene smatraju dobrim, korisnim i vrednim ovo
ili ono. Zbog toga to ne znam ta je ta - a ve sam nauen da
elim da me ele, da volim da me vole - ja naslepo usvajam
ponueno, bez i trunke preispitivanja, iako oseam da promaujem
smisao sopstvenog ivota, udaljavajui se od sebe velikom
brzinom.
Kada bi po svaku cenu ovek iao na to da ostane svoj, pre ili
kasnije bio bi odbaen. Dakle, prvo imamo sa-mopotiskivanje, tj.
uklapanje u sredinu, a zatim dolazi do finalne obrade tog
nevidljivog ubistva: potiskivanje svih onih elemenata koje
sredina ne prihvata. Vidimo da je podrka potiskivanju strah od
osude, strah od odbacivanja i nepripadanja. Drugim recima, ja
dobrovoljno uguim sebe da ne bih doiveo spoljanji lin, ja
sebe samoga obogaljim da to drugi ne bi uinili, ja posluno
odigravam zamisao svoje okoline, sve dok ne ponem samog sebe da
se bojim, samog sebe da osuujem, sebe samoga da ne volim. Na
kraju, lana predstava dobija laan aplauz, i niko nita ne
primeuje - ni oni to tapu ni onaj koji se klanja i zahvaljuje.
Na koji nain prekinuti taj zaarani krug? Ako optui drutvo,

ostaje mnotvena. Ako optui sebe, frustracija se umnoava.

Izgleda nam, u prvom trenutku, kao da se nalazimo u lavirintu i
da smo svakim korakom sve dalje od izlaznih vrata. Ako smo
nesvesni ne moemo izai iz lavirinta nesvesnosti.
S: Svesnost je reenje.
Sah: Da, jedino svesnost. Svesnost je strahovito vana. U to nas
svakodnevno ubeuju oni koji je nemaju.
Svaka tvoja reakcija na drutvo te podrutvljava, a ne
ujedinjuje. Cilj je ujedinjenje sa samim sobom, a ne sukob sa
sredinom. Spoljanji rat ne moe da bude put u unutranji mir.
Do prevazilazenja psiholoke razuenosti nee moi da doe, rad
na sebi nee moi da otpone sve dok ti sama ne razume da si,
zbog zavisnosti i straha, postala puki portparol socijalnih
mitova, preplaeni i zbunjeni rob sredine. Ako to nije tvoje
oseanje, tvoj uvid, tvoje razumevanje, zveckae okovima tuih
vrednosti i sanjati san o slobodi. Nee moi da ostvari svoje
snove sve dok se ne probudi! Muie se u snu nastavljajui da
reira sopstveni ivot po preporuci globalne spavaonice u kojoj
sanja da ivi. Autentinost je nedostupna somnabulistima.
S: Nje mi do kraja jasna jedna stvar... zbog ega bi autentian
ovek uopte bio odbacen i osuen od strane biio kojeg drutva?
Sah: Pitaj razapetog Isusa. Pitaj obezglavljenog Suhravardi-ja,
otrovanog Sokrata, iskasapljenog Halada. Drutvo je svakog od
njih proglasilo opasnim po vlastitu stabilnost. Oni su
simbolisali sve to drutvu nedostaje, i premda nijedan uitelj
ne zagovara prevrat i revoluciju, drutvo ih ili ignorie ili
ekskomunicira. Zbog toga je jedan od uitelja govorio: "Nisi
realizovao sebe sve dok te hiljadu pravovernih, potenih i
dobroudnih ljudi ne proglasi ili za avola ili za prevaranta ili
za luaka. Ako ima prijatelje oko sebe, to je pouzdan znak da
lae, jer ako ljudima govori istinu, kako onda moe imati
prijatelje?" Masa opijena snovima, ne moe da tolerie onoga koji
sam prevazilazi zadate idole, zadate vrednosti, ivot koji mu se
namee.
S: Da H je svaki autentian ovek pretnja za stabilnost drutva?
Sah: Ako je pretnja, onda nije autentian, ali je problem u tome
to ga okolina doivljava kao pretnju jer je definitivno
drugaiji. im ne pristaje na kompromis, izdvaja se, iako to ne
eli. Kad svinji pokloni biser, ona kae: "Lii na ir, ali je
bezukusan." Kad god razmiljamo kroz vladajue mentalne matrice,
mi moramo da ne razumemo onoga koji nam govori da sebe ne
razumemo. Otuda nesporazum.
S: Ali drutvo kae da su takvi ljudi opasni zbog toga to
indoktriniraju druge.
Sah: Naravno. Za drutvo je indoktrinacija sve ono to se ne
slae sa svakodnevnom indoktrinacijom od strane te iste sredine.
Pastir govori ovcama da ne naputaju njegovu blizinu jer e ih
vukovi zaklati. Da li je pastir sam po sebi vegetarijanac ili
kolja? to pre to shvati, to e lake odbaciti nametnutu
udnju da te bilo ta ili bilo ko prepozna kao nosioca
dozvoljenih vrednosti. Takoe, shvatie da je medenica na ovnu
za klanje nepodnoljivo slina medalji oko tvog delikatnog vrata.

Ti si nalik praznoj sobi. Vaspitanjem, u tebe unose mehanizme

koji su korisni za ivot u zajednici, i svaki mehanizam je,
simbolino, jedan odevni predmet. Na kraju, ti
postaje garderoba, prostorija u kojoj su pohranjeni svi elementi
"ponaanja" - ak se ni ne prepoznaje bez uvaspi-tane
konfekcije, a kada te, nekim sluajem, situacija ogoli, ti nema
oseaj da realizujes integritet nego da gubi identitet.
Vezan si uvek za ono to nisi jer niko ne moe da bude vezan za
svoju pravu prirodu. Moe da bude ono to si, ali ne i da se
vee za to. Poistoveenje je korisno za funkcionisanje i pogubno
za ivljenje. Takoe, moemo to i preciznije da kaemo:
identifikacija je, za oveka koji se poistoveuje, ivot koji je
po njega smrtonosan.
Kad god si poistoveen, prisiljen si da bude u vremenu - ili se
sea ivotnih iskustava, ili ih planira. No jedno je sigurno:
moe da ivi jedino sad. ivot je sada; ne "jue", ne "sutra".
Ako si vezan za ono to se dogodilo, nisi iv. Nisi iv ni ako
misli o onom to se jo uvek nije dogodilo. Ako si u prolosti,
ti si sentimentalni le, a ako si u budunosti, ti si mrtvac koji
se nada. "Sada" je jedini egzistencijalni trenutak. Biti u "sada"
je pogrean izraz; ako nisi u "sada" ti ne moe da bude.
"Biti", to znai "sada". "Jue" je smrt, "sutra" takoe.
Dokle god su identifikovani, ljudi ive svoje male privatne
smrti, a gubitak fizikog tela predstavlja samo transfer iz
privatne u univerzalnu smrt. Mi ivimo sopstveno nepostojanje jer
smo poistoveceni sa svim onim stvarima koje nam uskrauju ivot.
Velianstveno je biti iv, ali je za beg iz smrti potreban uvid:
"Ja ne postojim ako ne ivim sebe."U sutini, borba za sebe je
borba za ivot, doivotna borba. To je rad na sebi.
S: Da H ovek moe da oivi sebe ako ne radi svesno na sebi?
Sah: Rad na sebi je svesni napor. Bez svesnosti ovek moe da se
automatizuje, ali ne i da se oivi, tj. osvesti. Moe li riba da
pliva kroz led?
S: (smeh): Ne moe, naravno.
Sah: Moe li svesnost da propliva kroz utabanu nesves-nost?
S: Da, suvino pitanje.
Sah: Demehanizacija - ili rad na sebi - je svesno prevazi-laenje
svega to nas umrtvljuje: identifikacija, misao, mehanizmi,
automatsko ponaanje, predubeenja i tako dalje. Niko ti nee
pokloniti slobodu ili prosvetljenje ako se ti sama ne seti da si
u zatvoru vlastite nesvesnosti. Ti sebe moe da oslobodi samo
ako uvidi da si bila rob socijalnih ideja nezavisnosti, i ako
nikoga ne okrivi za svoju privatnu smrt. Ako drutvo smatra za
grobara, jo dublje e se ukopati u nepostojanje. Tebe je
sahranila tvoja nesvesnost, a ne sredina u kojoj ivi. Stvarno
je glupo optuiti drugoga ili druge za ono to smo sami uinili.
S: Da H to znai da produavanjem tog procesa poistove-enja samo
ojaavam mehaninost?
Sah: I da i ne. ovek se poistoveuje zato to je nesvestan.
Seam se reakcije nekog oveka pri diskusiji o kvalitetu nemakih
i amerikih automobila. Kad je njegov sagovornik rekao da su
nemaki automobili trajniji od amerikih, ovek je hteo da se

zbog tog stava fiziki obrauna. Kada smo nesvesni sebe, moe nam
se desiti da se poistovetimo i sa detroitskim elianama.
Mi usavravamo svoju mehaninost ponaajnom, psiholokom i
verbalnom nesvesno u. Stvari rastu, tehnologija se razvija, a ovek ili stagnira ili retardira. Jedina
konstantna stvar u oveku je totalnost njegovog samozaborava.
Nauka je postala Guliver, naunici su ostali Liliputanci.
Poistoveenost se prekida svesnou, a ne reakcijom na drutvo.
Da bi mogla da pone da se raspoistoveuje, ti mora preuzeti
odgovornost za sebe. Bilo kakav sukob sa okolinom je glupost,
peat nesvesnosti, ili beg od preuzimanja odgovornosti.
Ujedinjenje sa sobom ne poinje otce-pljenjem od drutva.
S: Zar okolina nje ta koja podrava sve ono to ja nisam?
Sah: Drutvo odjekuje, ali ti si glas. Ako ti ne podrava
sopstveno nepostojanje, drutvo nee moi da te sahrani.
Autentinost ti je dostupna sada, ovde, tu, a ne tamo, ne sutra.
Nepostojanje, to nerazaznavanje sebe samoga moe odmah da se
prekine. To su dve susedne prostorije, i samo te vrata dele od
slobode.
S: Strah mi izaziva kolebanje, iako mi je potpuno jasno ta je to
to mi izaziva strah.
Sah: Kada iz te sobe nepostojeeg krene u drugu sobu, u sebe
samu, ne budi neodluna. Ako si otvorila vrata, ne premiljaj se
previe; ili ui ili zatvori vrata, ali ne stoj kod dovratka.
Drugim recima, ili radi na sebi ili nastavi da bei od sebe. Ako
se koleba kraj otvorenih vrata ubie te promaja.
Seam se jedne plemenite gospoe koja je, iako doktor sa velikom
reputacijom, hranila sve pse i make lutalice iz bolni kog
kruga. Njene kolege se sa tim nikako nisu slagale, ali je ona, ne
obazirui se na kritike, nastavljala da ivotinjama donosi hranu.
Kad ju je jedan pas sluajno ujeo, kolege su likovale govorei da
su sve vreme bili u pravu, ali ih je ona prekinula jednostavnim
recima:
"Ako elite da mi pokaete kako se razlikujem od Vas, ja mogu da
Vam kaem samo jedno: hvala na komplimentu."
S: Da H to znai dapomo i slaganje okoline nisu neophodni?
Sah: ta drugo!?
MILJENJE ODLAE PROMENU
Sagovornik: ula sam da esto koristite re "razumevanje", pa sam
u jednom trenutku pomislila da je razumevanje, u stvari, neka
nova vrsta mijenja.
Sah: Misaono uobliiti neto ne znai stvoriti neto mislima.
Spoznaja moe da bude mentalno artikulisana i, ako se misli
pretvore u reci, prenesena u spoljanji svet. Misaona postavka i
logino iznoenje izvesnih uvida ne znai da su misao i logika
otac i majka razumevanja.
Razumevanje nije proizvod misli, ve su odreene misli sredstvo
da se bilo koja spoznaja ili uvid ispolje putem reci. Razumevanje
se konkretizuje mislima na unutranjem nivou, ba kao to se
misli konkretizuju recima i tako tiina razumevanja postaje
ujna.
S: Zar promena mijenja nje uvek posledica razumevanja?

Sah: Razumevanje uvek raskida mehaniki splet misli, pa se samim

tim menja i miljenje, ali je dovoljno i da ovek veruje u neto
pa da zbog toga - iako on sam ostaje istizameni misao milju,
umiljaju i promenu. Znai, miljenje moe da se konvertuje i
zbog verovanja, zar ne? Promena^ miljenja moe biti odraz
razumevanja, ali i nerazumevanja. Miljenje odlae promenu. ak i
misao o neophodnosti promene takoe odlae promenu.
S: Situacija mi se ini bezizlaznom...
Sah: ... i ako oseti tu bezizlaznost celim biem, iskreno i
odvano, i ako ostane usred svega toga prisebna i tiha, istog
asa e razumeti da nema odakle da se izae - bila je to samo
misao o tome da si zarobljena u neemu!
Sloboda uma je sloboda od uma. Kada se ostvari sa-mospoznaja,
misao tada spontano nastaje, spontano prestaje. Pojavi se misao o
ropstvu, i proe. Pojavi se misao o osloboenju, i proe. Ni prva
ni druga misao ne ostavljaju traga u umu, ne preta u se u
misaonu reakciju na miljenje, ne postaju delo ili nova zamisao.
Iza misaonog toka nema entiteta koji kontrolie i koi misli. Kad
je um osloboen od neznanja, nita nije neto drugo, nita nije
neto vie od onog to jeste.
S: AH zar ne bi trebalo da mislimo intenzivnije i da snagom
mijenja promenimo, tj. produbimo sopstveni ivot?
Sah: Ne mora da ide u krajnost miljenja da bi shvatila
beskorisnost miljenja, ali tvoja postavka deluje logino; lii
na reenje, i zato ga proputa. v
Logika je dobar nain tumaenja stvarnosti, ali samo na nivou
logike. ivot nije logian, i tu za um nastaju problemi. Bez
obzira koliko vesto menjala ugao gledanja, dioptrija logike uvek
uveava ili smanjuje. Naje e je sama upotreba logike pokuaj
da se stvarnosti nametne fiksni koncept, a ivot je isuvie iv
da bi mogao da opstane u
nametnutim okvirima: siunim kavezima misli. Logika je, kao i
misao, dobar sluga, ali lo gospodar.
S: Ne mogu da poverujem u to da je misao neka vrsta unutranjeg
neprijatelja. To u meni izaziva muno oseanje.
Sah: Misao stvara utisak da je neto vie od same misli, i tako
se trajanje misli produava. Ne mora da veruje. Pokuaj da
vidi sama za sebe. Ako emocionalizuje injenice, ne e moi da
ih vidi. Posmatraj vlastite sadraje i doi e do razumevanja.
Misao je prirodna reakcija na stvarnost, ali ako smo u neznanju,
misao zamagli stvarnost. Ona doe i proe kroz um kao vazduh kroz
plua. Da sa vazduhom radi isto to i sa mislima, odavno bi
dobila tahikardiju.
Misao nikad ne razotkriva stvarnost, ve je uvek sakriva i
deformie. Primetila si da je ponekad svet depresivan - kad god
ima depresivne sadraje. U nekim trenucima svet je prosto
opinjavajui - kad god radosne misli izoblie percepciju. I sad
- kakav je svet?
S: Ne znam. Verovatno nije ni depresivan ni zanosan. Ne mogu da
znam kakav je svet jer je misao tuma svega to percepiram.
Sah: Upravo tako. Misao je oruje koje doe glave svom vlasniku,
nikada onome u staje uperena.

elei promenu, mislimo o njoj. Logika nam sugerie daje za

promenu potrebno vreme. Um istog trena izmilja metodologiju koja
bi ubrzala dolazak do cilja. Da bi se amortizovali postojei
konflikti, teorija o spoljanjim (oteavajuim) okolnostima
postaje izuzetno vana. Upotreba opravdavanja za mogui neuspeh
unapred se uzima kao neto normalno - zbog ekstremno tekih
uslova rada. Jedna misao - u itavoj mentalnoj strategiji
moe biti potpuno protivna nekoj drugoj, ali to se tumai
kao prolazna faza ili kao slabljenje poetne euforije. U pokuaju
da ostvari promenu, misao, na svu sreu, brzo gubi snagu. Um
polako, ali sigurno odustaje.
U tom trenutku mogua je promena, jer za promenu nije potrebno
vreme. Razumevanje je jedino potrebno! U stvari, as pojave
razumevanja je as istinske promene.
S: Misao odlae promenu...
Sah: Misao odlae promenu. im razumevanje prekine oslanjanje na
misao, promena se neodlono deava. Svima. Uvek.
Isuvie povezujemo miljenje sa razumevanjem. Miljenje je
miljenje, a razumevanje razumevanje, ali dok nemamo razumevanje,
mislimo da ne postoji razlika.
Nerazumevanje budi strah od gubitka misli kao oslonca, i tek na
dnu samozaborava shvata da je slamka spasa bila od olova.
Ljudi veruju da kvantitet misli stvara mudrost, to je potpuno
suprotno istini. Mudrost je prosto, isto, nena-porno vienje
stvarnosti. Mudrost nije trenutak prestanka misli, ve prestanak
mentalnih reakcija na mentalne sadraje. Misli postoje i pre i
posle razumevanja, ali mudrost je vienje mimo misli. Mudrost,
kao vrhunac jednostavnosti, moe da se izrazi kroz reci koje su
ozvuene misli, ali ona nije od misli niti zbog misli.
Miljenje, koje je linearan proces, namee predstavu da je za
promenu potrebno vreme, jer kao to telo podrazumeva prostor,
tako i um podrazumeva vreme. Um je skladite za sve sadraje tog
kontinuuma prostor - vreme, i svaki pokuaj da se bilo ta
promeni menja kvantitet miljenja, ali ne i kvalitet ivljenja.
Kad se spozna nemogunost promene deava se razumevanje, koje je
samo po sebi
promena. Miljenje je horizontala, razumevanje vertikala, i taj
krst je krst ovekove sudbine.
v
S: Sta je u centru krsta?
Sah: Sada.
S: "'Sada" kao deo vremena?
Sah: Misao, kao sukcesivna, automatski stvara "jue, danas,
sutra", i poto je nastala iz vremena, sve vidi kao deo vremena.
Vrhunac razumevanja uma je spoznaja da se umom nita ne moe
spoznati. Taj bjesak pojednostavjenja unitava sve iluzije, ne
ostavljajui ni pepeo sumnje.
"Sada" ne pripada vremenu. "Ovde" ne pripada prostoru.
Zamisli list papira. Taj list je um ili vreme. Venost je
praznina oko papira. Trenutak razumevanja je trenutak kada arom
uvida probuimo rupu na papiru. "Rupa" je drugo ime za prazninu,
pojam koji govori o "nedostatku" papira na odreenom mestu.

Zavisi li ta praznina na papiru od samog papira ili ne zavisi? I

da li je praznina u ravni papira neto to sa njim nema nikakve
veze?
S: Ne znam, zaista ne znam. Sve mi je jasno, a nita ne znam.
Sah: Sada je taka preseka horizontale uma verikalom razumevanja.
Ne misli o tome - vidi to!
S: Da ii je to trenutak buenja?
v
Sah: Uvek je sada. Zivot je sada. I sad je sada, ali te misli
ine nedostupnom. Kad misao vidi samo kao misao, spoznala si da
se i misao deava - ba sada! Uvek sada! ak i tvoje misli o
uspomenama iz davne prolosti deavaju se sada. Nita te ne
odvlai sem misli da si odvuena!
S: Oseam to, nazirem, a/i kao da oklevam u razumevanju. Tu je,
samo to se nije desilo, ali se ne deava. Kao da treba da sruim
nevidljivi zid...
Sah: Pusti misao da prolazi - nevezanost je sloboda. Ne
zaustavljaj se ko enjem misaonog toka. Samo budi bez misli;
posmatraj. To je meditacija. Vigjana Bairava Tantra kae: "Ma gde
da ti um luta, unutra ili spolja, upravo tu, to!" Otpusti napor i
svaki pokuaj da razume. Ako hoe da pije vodu spoznaje,
otvori dlan uma, ne stezi pesnicu -svaki trud istiskuje tenost.
S: ta da uinim?
Sah: Uini nita! Nema ta da se uini. Svaki in e dodatno
osnaiti misli. Posmatraj - to nije in. Posmatranje je
odustajanje od ue a u prolaznom, odustajanje od injenja. Zuri
u datost bez oekivanja, i ako ne uslovljava stvarnost, ona e
te razusloviti.
S: Jesam H ja ta stvarnost koju traim?
Sah: ta drugo? Nita drugo i nisi bila. Nita ne postajemo, samo
razotkrivamo. Prosto.
To je buenje; spoznaja koja trajno menja kvalitet uma. Svesnost
u tom asu prolazi kroz vrtoglavu ekspanziju, ali nije teko doi
do buenja svesnosti - stabilizacija budnog stanja je ono to je
istinski duhovni izazov. Moda e te to iznenaditi, ali ak ni
buenje, zaista, nije neko naro ito postignu e. Varnica je
kresnula, za trenutak ponitila mrak, i odmah se ugasila. Mnogi
tragaoci, nakon buenja, zapadnu u jo dublji san, jer
varnica, zbog stvorenog kontrasta, ostavlja jo dublju tamu iza
sebe. Buenje prekida san, ali ga ne ukida, kao to ni varnica ne
ukida mrak. Tama neznanja iezava samo pred suncem probu-enja.
S: Da H je buenje poetak promene koja se zavrava probuenjem?
Sah: Ma koliko da se trudimo, ne moemo putem reci da objasnimo
neizrecivo. Probuenje je samo drugo ime za ono stoje
nespoznatljivo.
S: ta se deava sa mijenjem nakon buenja?
Sah: Buenje oznaava trenutak kad vidi to to jeste kao to to
jeste, bez obzira da lije "to" misao, oseanje, slika ili ideja.
Meutim, ubrzo te mehanizmi vrate na poetnu poziciju.
S: Ako je tako, u emu je onda smisao rada na sebi?
Sah: U tebi.
S: Ne shvatam.

Sah: ovek se vrati na poetak, ali drugaiji. Ako je pre buenja

krenuo ka sebi kao neznalica, sad kree proi-eniji, svesniji,
spremniji. Mehaninost je smanjena, i njemu je lake da se
distancira od sadraja, kako spoljanjih tako i unutranjih,
S: ta bi mi najvie pomog/o da stvorim jaz? Kako da sebe uinim
spremnijom?
Sah: Ako je svesnost dovoljno stabilna, sve ti pomae - ak i ono
to te prividno uspavljuje. Spremna si ako nisi sluga mentalnim
reakcijama.
S: Pojasnite mi to... ako smanjim reaktivnost onda sam spremna?
ta to znai?
Sah: Kad je Isak Njutn spavao pod drvetom, jedna jabuka mu je
pala pravo na glavu. Njemu je to bilo dovoljno da otkrije zakon
gravitacije. To je spremnost.
S: A ta bi, u tom sluaju, bila moja reaktivnost?
Sah: Spava, i jabuka te pogodi posred ela. Ti automatski
otkrije sekiru i obori drvo. Razume?
S: Da, u potpunosti.
UENJE NIJE U KNJIGAMA O UENJU
Sagovornik: Ako sam vas pravilno razumeo, rad na sebi je
spiritualni put koji pretpostavlja prisustvo uitelja. Odnos
uitelja i uenika postoji u svim duhovnim tradicijama i
odpamtiveka se zna koliko je ta veza sloena i neobina.
Svaki odnos podrazumeva izvesnu koliinu bliskosti, i ja verujem
da odnos izmeu uitelja i uenika nije izuzetak iz tog pravila.
Samim tim, automatski dolazimo i do pitanja vere i uzajamnog
poverenja, do moguih psiholokih kriza koje dovode do
podozrenja, ponekad i prekida odnosa.
Sve ovo pitam zbog toga to sam zbunjen. Proitao sam mnogo
knjiga koje pominju dotini odnos, upoznao nekoliko uitelja, i
sad sam, ini mi se, jo konfuzniji nego na poetku. Ranije sam
bio idealista, i mada nisam bio uenik, doivljavao sam tu vezu
kao neto gotovo boansko, nadljudsko, idealno, neto to se samo
poeleti moe. ini mi se da polako gubim nadu.
Sah: Dobro je. Gubitak nade je uslov za dobitak stvarnosti. Kae
da si taj odnos video kao neto idealno i nadljudsko, to je samo
potvrda injenice da nita nisi video. Ko ini odnos? Ko su
uitelj i uenik? Kakva su to bia koja sainjavaju vezu? Jesu li
to ljudi ili medvedi?
S: (Smeh) Ljudi, naravno.
v
Sah: Zato onda o ekuje da ita bude nadljudsko? Zivotinje su
prizemnije i zbog toga realnije. Jedan medved ne oekuje
nadmedvedni odnos sa nekim drugim pripadnikom svoje vrste - zbog
toga i nema mnogo nesporazuma u ivotinjskom svetu.
S: Ah'
zato onda sve duhovne
tradicije idealizuju taj
odnos? Zbog
ega se toj vezi
pripisuju kvaliteti kojih objektivno moda i nema?
Sah: Ko pie te knjige? Ljudi ili medvedi? Ko ih ita? Ko kome
ta pripisuje? Ko, na kraju krajeva, moe da zna koji su
kvaliteti tog odnosa ako nikada nije bio njegov deo?
Opis odreenog iskustva ini iskustvo drugaijim od onog to se

stvarno desilo. Samim opisivanjem dolazi do zbrke. Subjektivnost

moemo da izbegnemo samo ako pri-metimo njene pogubne efekte. Ako
nita ne primeujemo, ve to neuvianje je rezultat zbrke ov
kojoj ti govorim.
ta god da ti se desi, bilo koje iskustvo, je jedna stvar, a
njegov prenos putem reci, neto sasvim drugo. Sam opis, pri
pokuaju da se neto pojednostavi, uslo-njava situaciju. Ako si
idealista, ti moe i potpuno prozaino iskustvo recima da
uzdigne do neverovatnih visina.
ovek je nesvestan. Zbog toga i ne primeuje razliku izmeu
objektivnog deavanja i svoje subjektivne reakcije na objektivno
deavanje. Poto je, psiholoki, doivljaj dogaaja
trajniji od dogaaja samog po sebi, mi vremenom izgubimo
perspektivu, i na kraju se uopte ne se amo onoga to se
objektivno dogodilo. U seanju nam ostaje samo mentalni ili
emocionalni odjek stvarne situacije, i kada nas neko upita za
odreeni sluaj iz ivota, mi mu, po pravilu, prenesemo svoj
subjektivni eho, nikada zvuk samog deavanja. Ljudi su deca koja
se igraju "pokvarenih telefona", a subjektivnost uvek pravi
"smetnje na vezama". Zbog toga to sve samo doivjava, oveku se
stvarno nita ne deava. Ovim sam pokuao da ti razjasnim tekoe
koje nastaju pri sagledavanju bilo ega, pa i odnosa uitelja i
uenika.
Ta veza je neto to teko moe da stane u nae skuene reci, i
meni se ini da je jedini nain da doe do razjanjenja sledei:
postani uenik. Tada e prestati da idealizuje sebe, a kada
prestane sa idealizovanjem subjekta, objektivni svet e
automatski postati, po prvi put, objektivan, takav kakav jeste.
S: Zar je to tako jednostavno?
Sah: Jo jednostavnije... Meutim, ponovo sve interpretira po
svom. Ti misli da e se sve promeniti time to e formalno
postati uenik. Ako si to pomislio, ispravljam se: nita se
promeniti nee. Zec moe da se proglasi orlom, ali i dalje ne
moe da leti.
S: Pa zar nje uite/j onaj koji me ini uenikom?
Sah: Odakle ti ta ideja? Iz tvojih reci se osea miris celuloze previe si itao i sada su ti tue predstave soiva kroz koja sve
gleda i imenuje.
Uenik je onaj koji ui, ne onaj kojeg poduavaju. Kada kaem
"uenik" ne mislim "ak". Uenitvo je vrhunac prijemivosti, a
aci su ljudi koji hvataju beleke.
S: Izg/eda da mi se po/ako pojanjava ta e/ite da kaete. Da H
to znai da ovek moe biti uenik i kada nema uiteja, a da
forma/no inicirani uenici ne moraju biti nita vie od obinih
aka?
Sah: Jo uvek me nisi potpuno razumeo, mada se tvoje nerazumevanje smanjuje.
Formalna inicijacija u uenitvo ne znai nita - time ne
postaje u enik. U stvari, taj in ti dokazuje da nita nisi
nauio, jer da jesi, ti bi bio onaj koji inicira, a ne onaj to
se inicira, zar ne? Kad uitelj uvede oveka u uenitvo, to je
poetak poetka. Ti od tog trenutka prestaje da hvata beleke i

poinje da se ui uenitvu. Poto ne zna, uenje ti daje

mogunost da shvati ko/iko ne zna. Koliina neznanja motivie
te da spozna, a s^aga motivacione sile nagriza poetno slepilo.
Tako se raste, tako se otvaraju oi znanja. ovek koji moe da
ui doao je do tako visokog nivoa ba zbog toga to je imao ili ima -uitelja.
S: Po prvi put ujem da je "uenik" ime za spiritua/no
postignue. Veina duhovnih pokreta govori da je uenik onaj koji
s/edi odreen skup re/igioznih Hi oku/tnih pravita, i niim se ne
stie utisak da je "uenik" zaista uenik. Da H sam u pravu?
Sah: Tano tako. Ako bolje pogledamo, vidimo samo sled-benike,
ake i vernike, ali uenika nema. Meu svim tra-gaocima, uenik
je najrea vrsta.
S: Ko je zaista uenik?
Sah: Onaj koji zna da ne zna; bie spremno za avanturu spoznaje.
Ako ima koristi od toga to si iv, onda si uenik. Ako ti
iskustva pomau da celovitije, svesnije i bujnije izrazi sebe,
ti onda ima pravo da se nazove uenikom.
S: Maloas ste spomenuli i neko/iko termina koje laici stavjaju u
isti ko s terminom "uenik": vernik, ak i s/ed-benik. Hteo sam
da Vas zamo/im da mi pojasnite te pojmove, i da mi odgovorite na
jedno pitanje: imate H vi s/edbenike?
Sah: Sledbenik je onaj koji nekoga ili neto sledi. To moe biti
odreeno uenje ili ovek koji ga zastupa i neto pro-poveda.
Poto nigde ne idem, kako neko moe da me sledi? Kada bih ljudima
govorio o svetloj budunosti, kada bih obeavao neko boansko
stanje i upotrebljavao "u, e, e, emo, ete, e", imao bih
sledbenike. Ali kako bilo ko moe da me sledi ako se ne pomeram s
mesta? Zivot je sada. Ja sam ovde. Gde bih iao? I zato?
Naravno, inicirani uenici mogu u sebi da nose i elemente
sledbenitva. "Sledbenitvo" u ljudima je ono to i od najdivnije
duhovne grupe napravi sektu. im se u ljudskom umu pojavi podela
na "mi" i "oni", to je ve sledbenitvo. im pomisli da je
uenje koje si usvojio neto bogom dano i posebno, stvorio si sve
uslove da postane sekta. Mnogi ljudi pate od spiritualnog
elitizma, i to je ono to moe da uniti svako traganje. Ako
umisli da si naao neto vredno prestaje da trai, ali sam
prestanak govori o tome da si traio utehu, a ne istinu. Kad god
ga uteha zaustavi u traganju, ovek poinje da se ponaa kao neafirmisani Mesija koji sve ostale ubeuje u svoje stavove. Ko god
se s njim ne slae je neprijatelj istine. Takav ovek se ponaa
kao pas koji rei na sve sem na gospodara - vlastitu iluziju.
Pre nekoliko vekova su se u katolianstvu pojavili "dominikanci",
takozvani "Boji psi". Oni su ubijali - "istine radi" - svakoga
ko bi im se suprotstavio.
S: Ista je stvar i sa mudahedinima, kao i sa ostalim religioznim
fanaticima, zar ne?
Sah: Naravno. Glupost je internacionalna bolest, utopijski
precizno razdeljena po svim kontinentima, svim narodima i
pojedincima.
S jedne strane imamo Isusa koji govori da je Bog ljubav, a s
druge strane "njegove" sledbenike koji, kao pravi ovarski psi,

napujdavaju ljudske ovce u tor sopstvene religije. To je vrlo

udno. Sledbenik ne misli daje sledbenik, pa se lako deava da ne
uoi paradoks: ljubav koristi strah kao metodologiju
preobraenja!?
Da istina vidi ko sve uzima za pravo daje brani, ona bi, od
sramote, u zemlju propala.
S: A ta je sa vernikom?
Sah: Vernik je duhovni turista koji ne putuje, ali voli da ita i
slua o putovanjima - ak i pesme peva o tome. On bi voleo da,
eventualno, stigne na drugu obalu, ali ne srne da zapliva, ne
srne da napusti sigurnost obale svog poznatog sveta.
Vernik moe da ima uitelja, ali njihov odnos je odnos samo u
tehnikom smislu. U stvari, vernik koristi uitelja kao
bioskopsko platno na koje projektuje sve svoje predstave o
duhovnosti i onostranom. On moe da postane sledbenik, ak i
fanatik, a moe
i
da se rasani, da odbaci duhovne knjige kao "turistike
vodie". Ipak, to se sraz-merno retko deava.
ak je ovek koji misli da je uenik. On usvaja, ali ne razume.
Pamti, ali u praksi ne proverava upameno. Svoju sugestibilnost
tumai kao prijemivost i otvorenost, a inferiorni stav kao stav
uenika. Njegovo poverenje je zatakavanje straha.
S: Pretpostavljam da sve nabrojane kategorije nisu neto fiksno.
Sah: Ne, nisu. Reci mogu da zavaraju. Svako moe da postane sve.
Istorija je puna pria i anegdota o najneverovatnijim promenama.
Ne kae se uzalud da u svakom greniku ui svetac, i obrnuto.
S: ta je ono to oveka u potpunosti ini uenikom?
Sah: Iznutra hrabrost, a spolja uitelj.
S: U mnogim knjigama naiao sam na izreku koja kae: "Kadje
uenik spreman, uitelj se pojavljuje." Da H je to tacno?
Sah: Tano je, ali zbog toga stoje, kada si uenik, za tebe sve
uitelj, a ne zato to se pojavilo boansko bie duge, sede
brade. Niko u spoljanjem svetu ne eka s nestrplje-njem tvoju
spremnost - to mora da razume. ovek je sam na putu, od poetka
do kraja, i sa uiteljem i bez njega.
S: Ovim to ste rekli niste me nimalo uteili.
Sah: Nisam ni pokuavao. Ako trai utehu, na pogrenom si mestu.
S: Ali knjige govore o univerzalnom jedinstvu svih bia! Mnoga
spiritualna uenja poivaju na takvim i slinim teorijama! Zar je
mogue da su sve to samo puke reci?
Sah: To jesu reci, ali ako hoe da vidi da li ima neke istine u
njima, zaviri u sebe, a ne u knjige. Biblija kae da je
kraljevstvo nebesko u nama. Biblija ne kae: "Kraljevstvo nebesko
je u Bibliji", a ljudi se i dalje dre knjige. Bhagavad Gita,
Talmud, Kuran, Upaniade, svi sveti spisi sveta ponavljaju jednu
te istu stvar: "To to trai je u tebi!" Ljudi, meutim, ubeuju
jedni druge da je to ili u Bibliji ili u Kuranu ili u Talmudu ili
u Upaniadama ili u Bhagavad gitl!
Zna li kako je nastao rat? Po jednoj staroj legendi, sedam
mirotvoraca je otvorilo Knjigu Znanja, i na prvoj strani se
govorilo o istinskom duevnom miru. Kad su zavrili poglavlje,
iznenada su krenule rasprave - jer je svako od njih zastupao

vlastitu teoriju o miru. I vtako su nastali ratovi koji se i dandanas vode.

v uvaj se teorija, jer su reci auditivni alkohol koji brzo i
neprimetno opije ljudski um. ovek, zapamti, ne moe da se osloni
na re "oslonac".
Dau ti primer: neko je godinama itao i iitavao metafizike
teorije o, kako kae, univerzalnom jedinstvu dua. U privatnom
univerzumu tog oveka teorija o bilo emu univerzalnom ima moan
odjek. Postoje ovek raslojen sopstvenim neznanjem, re
"jedinstvo" njemu zvui neodoljivo privlano - ali ne ujedinjava!
Naprotiv. Ta re jo vie utvr uje i ja a unutranju
vieslojnost. Na kraju, velike reci o velikom jedinstvu postanu
mali deo njegovog malog uma. Nita se ne dogodi.
Uenje nije u knjigama o uenju. Istetovirana rua mirie na
ljudsku kou, a ne na cvet. Na umje prebukiran recima, tim
istetoviranim cveem, i malo ko je dovoljno smeo da odbaci utene
teorije i da sam krene u nepoznato. Uteno je verovati ili
slediti drugog -teko je ui u sebe. Nemoj da veruje. Proveri
sam za sebe. Znam da je nemogue teorijom ui u stanje o kojem
govori teorija, kao to je nemogue izleiti bolesnika govorei
mu na uvo "lek, lek, lek." Nema vie ta da odlae. "Lek" te
truje, "jedinstvo" razjedinjuje.
S: Ali knjige..
Sah: ta knjige? Jesi li ti bibliotekar ili tragalac? Dovoljno si
itao o putu - sad putuj. emu odlaganje? Vezao si se za knjige
koje govore o nevezanosti. Pre par minuta sam ti rekao da je ono
to te ini u enikom unutranja hrabrost. Jesi li dovoljno
hrabar da se odvee? Ili eka na neku novu teoriju koja bi
opravdala tvoj strah? Moda je uitelj bio stotinu puta u tvojoj
blizini, ali ga nisi primetio jer si itao. Zar ne vidi da
odlaganjem samo ojaava zidove svoje tamnice? Slobodno budi
smeo. Strah za sebe je pospoljen strah od sebe. Poznavao sam
oveka koji je otiao u specijalne jedinice, na prvu liniju
fronta, samo da bj tim inom zamaskirao prisustvo, ne fizikog,
nego psiholokog straha u sebi.
injenica je prosta: mi zaista nemamo ega da se plaimo. Strah
je odraz neznanja. Samospoznajom otklanja neznanje i tada, u
trenutku vienja, nestaje svaki strah.
S: ta se tada deava? ta se deava sa ovekom koji je
prevaziao strah?
Sah: Brzina misli koja ti omoguava da iz odgovora izvu^
materijal za novo pitanje je za svaku pohvalu, ali ti uopte ne
pomae. emu pitanje: "ta se zbiva sa onim ko je uao u sebe i
prevaziao svaki strah?" Misli li da e time smanjiti neznanje?
Jedini dobar odgovor za tebe je: "Ne znam."
S: Ati vi znate...
Sah: Moda znam, moda ne znam, moda i znam i ne znam, moda
niti znam niti ne znam, ali ti ne zna, i to je tvoja briga.
Strah je neznanje. Uniti to neznanje i strah nestaje.
S: Mene zaista zanima ta e se tada desiti.
Sah: Tada e znati da li ja znam. Tada e znati da uenje nije
u knjigama o uenju.

Rad na sebi nije vrsta napora koja moe da se dokona teorijom,

bilo kojom, bilo ijom, ali teorijom. Rad na sebi je praktian od
po etka do kraja, i tu reci slue samo kao podrka za skok u
sebe, a ne kao na in da do skoka nikada ne doe.
Kada je jedan tragalac doao kod uitelja silno oduevljen brojem
duhovnih knjiga, uitelj ga je, dok je ovaj naglas iitavao
naslove, ponudio kafom.
"Kakvu kafu pije?"
"Bez eera", odgovorio je ovek listajui knjigu.
Posle pet minuta, uitelj se vratio sa samo jednom oljicom kafe.
U drugoj tacni nije bilo ni kafe ni oljice. Prave i se da je
sve u najboljem redu, stavio je praznu tacnu ispred gosta.
Uivajui u mirisu kafe, uitelj je odgovarao na pitanja svog
posetioca. Kada je ovaj obratio panju, primetio je da se u tacni
umesto oljice kafe nalazi samo pare papira. Zna li ta je
pisalo na njemu?
S: Ne.
Sah: "Gorka kafa."
MEDITACIJA I MEDITIRANJE
Sagovornik: Ve tri godine meditiram svakoga jutra po polasata,
alikako vreme odmie, u meni se sve ee javlja neki oseaj
prezasienosti - kao da ne mrdam s mesta. Sta da radim?
Sah: Mrdni se s mesta.
S:
Kako? Kada bih znao kako to da izvedeni
ne
bih
nikoga
pitao za pomo.
Meditacija mi jednostavno ne ide...
Sah: Hoe, u stvari, da kae kako ti tehnika meditiranja ne
izaziva nikakvu promenu. Ne meaj tehniku s meditacijom.
S: Zar postoji razlika?
Sah: Meditacija je stanje proirene svesnosti, tehnika je zbir
instrukcija. Kada svesnost postane kristalno ista, javlja se
stanje koje je neverovatno prirodno i spokojno, a da bi uao u to
blaenstvo mora da zaboravi na sve duhovne tehnologije.
S: Moj instruktor meditacije mi nije tako govorio.
Sah: Zbog toga, verovatno, tvoj instruktor dvadeset godina ne
mrda s mesta. Ti ve tri godine gubi vreme sklapajui oi po
pola sata dnevno. Da li si mu se poalio?
S: Jesam.
Sah: I on ti je odgovorio da e do promene doi ako bude
dovoljno strpljiv.
S: Kako znate?
Sah: Zar nije oigledno? Za sedamnaest godina, i ti e postati
instruktor, i savetovae ljude da budu strpljivi.
Taj za arani krug se mora prekinuti. Da si tri godine gnjeio
kamen, ve bi ga smekao prstima.
Meditativno stanje je razobrucena svesnost koja se ostvaruje,
iri, produbljuje, ali tek poto zaboravimo na svaku tehniku...
Tehnika je kao avionska karta, a meditacija je avion. Bez
tehnike, dodue, nee moi da ue u avion, ali je let na
avionskoj karti nemogu. Drugim recima, sa tehnikom u depu
ostae na zemlji. Ali da bi uao u avion,
karta mora da se iskoristi i baci, tj. zaboravi nakon poletanja.

Meditacija je posebno stanje svesnosti koje ne potpada pod sferu

poznatog. Ljudski um je uplaen onim to sebi ne moe da
predstavi. "Poznato" je um, i svako iskustvo koje moe da se
misaono artikulie ne budi strah unutar uma. Poto je meditativno
stanje iznad miljenja ili bez miljenja, ili, ako hoe, mimo
misli, um pod pojmom "meditacija" ne podrazumeva stvarno stanje,
ve ono to misao moe da protumai kao "stanje", ili
"nepoznato", ili "meditacija". Tim zavaravanjem, meditant nita
ne dobija, a u poznato se uvodi novi pojam, nova interpretacija
nepoznatog. Zbog toga ovek moe da provede dvadeset godina
meditirajui bez realizacije meditativnog stanja.
S: Da H hoete da mi sugeriete da bi treba/a da se borim protiv
mis/i?
Sah: ime e da se bori[? Mislima protiv misli!? Besmislica.
Borba nije nain. izoidnost ne mora da se jaa -ionako je
dovoljno snana u svima. Problem je u tome to ovek isuvie
veruje recima. Kad gledamo zalazak Sunca, u nama zaivi jedan
tanani ose aj, gotovo sve ano stanje tiine, ali im se u umu
pojavi impresija u vidu reci "lepo", "divno", "boanstveno", za
nas je zalazak Sunca zauvek zaao, a mi, ne primeujui nita,
nastavljamo da se hip-notiemo mentalnim formulacijama "lepo,
divno, boanstveno".
Mi ujemo za termin "buenje", i misao odmah dostupnim utiscima
iz poznatog pronae na in da prolongira san. Zbog toga je znanje
neprenosivo.
Da u ti primer... Kaem "kua", i vidim sliku objekta. Reci i
ti...
S: Kua.
Sah: Kakva je slika bila iza rei?
S: Sojenica.
Sah: Ja sam rekao "kua", ti si ponovio. Ti si video sojenicu, ja
brvnaru. ak i na nivou poznatog, re i misao ometaju
razumevanje, iako nam se ini da je sve u najboljem redu.
Iskustvo koje konceptualizujemo i pretvaramo u re vie nije
direktno, i svako sledee iskustvo, kao i ono prvo ili poetno,
sve nas vie udaljava od aktuelne stvarnosti.
S: Oseam da je tako, a/i mi razumevanje izmie.
Sah: Mi ne vidimo stvarnost zbog misli. Vidimo samo misli o
stvarnosti, i to "stvarnosti" koja jementalno artikulisana.
"Stvarnost" je unitila stvarnost.
itav meditativni napor je u nenapornom prepoznavanju. ega? Bilo
ega. Objekat nije vaan; bitna je samo poviena svesnost
subjekta. Moe da posmatra svet ili "svet", privid stvarnosti
koja je samo fatamorgana koncep-tualizacije. Ja nisam protiv
koncepta, ali je koncept protiv neposrednog vienja stvarnosti ako ga ne prepoznaje kao koncept.
S: Kako se iz/azi iz te zamrene mree mis/i, koncepata, pojmova
i reci?
Sah: Kako se uopte u taj haos ulazi? To je bolje pitanje.
Nepanjom. Nedovoljnom prisutno u, dakle, odsustvom svesnosti.
Kako se iz haosa izlazi? Odgovor se sam po sebi namee.
ovek nije dovoljno paljiv, i kao posledica te nes-vesnosti, u

njemu se stvara psiholoki nered. Kada iskusi bolne posledice

mentalne i emocionalne napetosti, ovek pokuava da pronae metod
kojim bi uklonio bol.
Mi nismo tragaoci zato to nae htenje nije usmereno ka
probuenju bolesnika, ve ka unitenju bolesti. Ne vidimo da je
haos stvoren pospanou bolesnika, i da nikakvo suzbijanje
posledica njegovog sna nee resiti problem.
Ako si tragalac, to znai da nisi pacijent. Pacijent je onaj koji
eli mirno da spava. On lii na tragaoca zato to eli da prekine
none more, pa trai lek. Poto nije ni svestan da psiholoki
spava, pacijent se trudi da sanja slatke snove, i sve to mu to
zabranjuje, za njega je nona mora.
Niko ne razume da je nona mora logian produetak dnevne more, i
da reenje problema nije u pilulama verovanja, psihoterapiji,
ponavljanju mantre ili bilo emu drugom, ve u prestanku
zamenjivanja sna snom! Takvom zamenom mi samo zatakavamo
nevolju, i to je jedina prava nevolja.
S: Zar su sve te "pilule" tetne?
Sah: Ako hoe bolje da spava, nisu. Naprotiv. Vrlo su korisne.
Meutim, ako nisi pacijent ve tragalac, za tebe je tetno sve
to stvara iluziju promene.
S: Pa staje onda meditacija?
Sah: Sve ono to si godinama izbegavao - meditiranjem.
S: Nita mi nije jasno. Tek sad mi, zaista, nita nije jasno.
Kako je to mogue? U stvari, da Hje to mogue, Hi se samo igrate
recima kako biste me trgli iz dremea?
Sah: Meditirati znai izabrati najbolji nain da do meditacije
nikada ne doe. Meditacija je stanje lieno svakog napora, a
meditiranje je tek drugi termin za psiholoki trud.
Ti sedi u meditativnom poloaju, zar ne? Da li je poloaj,
sedenje, isto to i meditiranje?
S: Nije, naravno. Sedenje nije napor.
Sah: Tano. Sedenje nije napor. Kad nita ne pokuava da vidi,
da li je tada posmatranje napor?
S: Nije.
Sah: Kad posmatra svet sa podignutim kapcima, bez truda,
spontano i lako, ti vidi sve to se videti moe. Kad spusti
kapke, pojavljuje se unutranji svet, svet misli, ideja, slika,
oblika, boja, svet psiholokih raspoloenja, izvitopereni odrazi
spoljanjeg sveta, i ako posmatra bez napora, bez gra,
doputeno ti je da vidi sve kao to to jeste, takvo kakvo je.
S: Kako onda da meditiram?
Sah: Zato bi meditirao? Takvim naporom samo baca kameni
nerazumevanja u mirno jezero meditacije.
S:
Ali ako posmatram, meni se
ini da
nita neu
postii.
Samo u
izgubiti
dragoceno vreme?
Sah: udno je to to vreme smatra dragocenim, a tri godine tera
od sebe ono to je moglo da ti se desi nezavisno od truda i
vremena. Bilo kako bilo, to nije tema naeg razgovora.
Reci mi, najiskrenije to moe: ta je ono to eli da
postigne?

S: Mir.
Sah: Sva blaga duevnog mira su ti dostupna sada, ba sada, ovog
momenta, ako ti sam napusti buku.
S: Kako je mogue da sam ja taj koji stvara buku? ime je
stvaram, kako?
Sah: Dozivanjem mira. Nemoj da brine, mir e doi ako prestane
da se dere. Mir te u stvari nikada nije ni na-, putao, jer
sposobnost posmatranja ne moe da te napusti, ali ti moe da ne
vidi mir zbog toga to si prezauzet dozivanjem.
Da bi osetio mir i doiveo istinsku tiinu, ti, sa svoje strane,
nita nemoj da radi. Svaki pokuaj unitavanja haosa ovde
predstavlja energiziranje haosa. ovek, zaista, teko naui da
hoda i govori, ali mu je jo tee da samo sedi i uti. Izgleda da
se najtee shvata ono to je najjednostavnije. Komplikovanje
stvari ne proputamo, a jednostavne i ne vidimo, pa ih stoga ni
ne razumemo.
Bilo koja unutranja aktivnost je napor uma, zar ne? A gde je
buka? U tom istom umu koji pokuava da je se oslobodi.
S: Pa ta onda da inimo?
Sah: Nita.
S: NitaPZar je reenje prob/ema dii ruke od prob/ema?
Sah: ta je ono to moemo da uinimo? Ako vidimo haos, ali ne i
onoga ko ga stvara, mi onda pokuavamo da otklonimo rezultat
umesto uzroka, jaajui tako sve ono to nas slabi.
S: Meni zvui ne/ogino da meditiranje unitava mir.
Sah: Nemamo vie ta da unitavamo. Mir je odavno uniten - samo
svesnost moe da ga "vaskrsne". Meditiranje, mantra, jogiko
disanje, tantriki seks, psihoterapije -sve su to dobre tehnike,
kvalitetni napori, ali ne zbog toga to donose rnir ve zbog toga
to nemir ine akutnim. Sve te tehnike pojanjavaju aktuelno
stanje haosa, a kada se haos jednom vidi u pravom svetlu, onda se
deava ono to prieljkuje: nestanak haosa, prestanak buke.
Dubina sna te u jednom trenutku prosto prizove; ono to je do
jue bilo anestetik, pretvara se u budilnik, ali iskljuivo zbog
tvog razumevanja, tvog prisustva, tvoje svesnosti, tebe samoga, a
ne tehnike!
ovek ume samo da pria prie. Dok iznosi ljupke teorije o
promeni, on zapravo bei od nje, skrivajui se iza reci. Istinski
rad na sebi je smelost direktnog posmatranja, i zato traganje ne
sme da bude zaustavljeno opisima tueg vienja. To nemoj da
zaboravi. Bilo
V . . .
' I ' I
V
.
.
.
. V , V
iji opis bilo ega samo je opis i nita vie.
S: Da, sad razumem.
Sah: Jedino sada i moe da se razume. Ako misli da e ti se
pro^ena desiti sutra ili prekosutra, to je odjek statinosti.
Sada je promena - ako razume. ivot je sada.
S: ta treba da se uradi... ne. Kako ovekpostaje spreman da
posmatra buku?
Sah: Spremnost da se buka posmatra bez pokuaja da se smanji,
utia ili ukloni, zaista je veliko postignue, i ono dolazi tek
kada ovek digne ruke od bilo koje tehnike, od bilo koje vrste

spiritualne, psiholoke ili verske metodologije. Tek tada! Sav

prethodni napor mora da se vidi kao obina frustracija, to on u
stvarnosti i jeste; frustracija, ali korisna - ako sami, bez
sugestije sa strane, shvatimo nemogunost dolaska do cilja
posredstvom napora.
Tiina uma nije proizvod uma. Um je buka, mentalni haos. Dakle,
tiina uma je svesnost: spokojno posma-tranje buke. Ako nema
vezanosti, posmatra je mir, i to je ono
to smanjuje buku posmatranog. Tiina dolazi od svesnosti, ne od
objekata svesnosti. Biti u tom blaenom stanju, bez obzira na sve
oteavajue okolnosti, je meditacija.
S: Pa zar se tada ne deavaju mis/i, rei i osta/i sadraji koji
stvaraju buku?
Sah: Deavaju se, ali sve je proeto tiinom posmatraa. Kada je
svesnost iva i oputena, misao o bilo emu nije nita drugo do
"misao o bilo emu". Re je "re", i nita iznad toga. U tom
stanju postoji odreena trenutnost - sve se deava i iezava bez
odjeka, bez ehoa. Svaka stvar je samo ta stvar, i tu se sve
zaustavlja - nema vezanosti, pa prema tome ni nastavljanja. Sve
to dolazi, dolazi, a sve to odlazi, odlazi, i to je to.
S: To stanje je, ma ko/iko boanstveno bi/o, teko odrati. Um
prianja uz sadraje, zar ne?
Sah: Posmatraj i vezanost, i uspone i padove, ali posma-traj.
Moe pasti, ali je sramota ako ostane da lei.
Svesnost je u poetku slaba kao pla^iak. Zato i mora biti
osnaena voljom. Volja je za svesnost isto to i kiseonik za
vatru. to vie i e e bude praktikovao sede-nje -ne
meditiranje! - to e vatra svesnosti bre postati sunce iste
panje.
Ljudski san lii na led. Meditacija je odle ivanje sna.
Probuenje je isparavanje meditacije.
S: Ah' kako da se borim sa vezanou?
Sah: Borba sa posledicama nemira ne moe da donese mir. ta god
da uradimo, buka se udvostruava. Haos je inertna psiholoka masa
koja polako prestaje da se vrti ako ovek prestane da okree
ruku buke. To je mir: pos-matranje nemira. Ili... posmatranje
mira kad je mir. Ili posmatranje bilo ega kad je bilo ta.
S: Da, jasno.
Sah: Sa unutranjom bukom niko nita ne moe da uradi direktno.
Svi spiritualni metodi pokuavaju na indirektan nain da
doprinesu ostvarivanju harmonije i sree. Ali jedino svesnost
moe da nas izvede iz lavirinta neznanja i patnje.
Indirektni metodi esto postanu supstitut za nemogunost
posmatranja. Ponavljam svoju mantru, pratim di-sajni proces, i
neko vreme mi je stvarno bolje; oseam se zdravije, vitalnije,
ispunjenije, ali samo neko vreme. Posle godinu ili dve, haos se,
valjda, prilagodi mantri (smeh) kao pacovi na otrov, tako da moje
unutranje raspoloenje ostaje isto, ako ne i gore nego ranije.
Zato ti kaem^ samo posmatraj. Hiljadu puta e se vezivati, ali
hiljadu i jedanput odvezivati. Sta god da jeste, posmatraj.
Voda uma je mutna po samoj svojoj prirodi. Zagaena je nanosima
mehanizama, otpacima socijalne dresure, talogom nesvesnosti. I

ta sad? Kako se bistri mutna voda? Tako to hvatamo svaki trun

izmeu palca i kaiprsta? Ako to inimo, voda e za to vreme
postati taman toliko mutna da u njoj neemo moi da vidimo ni
sopstvenu ruku. Ako hoe bistru vodu, nemoj da se me-a. Ako
hoe da poludi od oaja, samo nastavi da muti mutnu vodu.
Sve to je potrebno jeste da se razumevanjem napokon razorua ta
budalatina aktivne samopomoi.
INTELEKT I SRCE
Sagovornik; Seam se da ste u jednoj po/emici rek/i da je
inte/ekt socija/ni proizvod, nusprodukt uslovljavanja, i da, kao
takav, ne moe da resi nijedan problem. Moje pitanje je: moe H
ovek onda uopte da radi na sebi? Ako je inte-lekt zaista samo
zajedniko ime za drutvene mehaninosti u pojedincu, ta
pojedinac moe uiniti da izae iz problema? Da Hje rad na sebi
neto to ukida problem intelekta?
Sah: Problem intelekta je nesvesnost bia, a ne intelektualni
problem. To je prvo to mora da se razume.
Intelekt je personalizovani odraz misaonih matrica drutva.
Pojedinac samo misli da misli. On je, sutinski, samo izvrni
organ drutvenih stavova, a ne mislilac. Mislilac je svesnost
koja ispituje misli, njihovu vrednost, kva-litet, poreklo i
smisao. Da bi se misao uopte prouavala, potrebna je svesnost,
dakle, odreena distanca, tj. nezavisnost od misli. Samim tim, ta
je nezavisnost u isti mah i sloboda od drutva, sloboda u
psiholokom, a ne ekonomskom smislu.
Ako pod "intelektom" podrazumeva "sebe", onda ti definitivno ne
moe da radi na sebi, jer to nee biti nikakav stvarni napor,
ve nova vrsta mentalne razbibrige. Ne moe da radi na sebi jer
je to "ja" - ili mikro-drutvo u tebi - sutina problema, a
problem ne moe sam sebe da resi. On jedino moe da se obnavlja
intelektualnom domiljatou, jer brzina misli stvara izvesnost
(koja uopte ne postoji unutar miljenja). Kad vrtimo baklju
velikom brzinom, mi vidimo vatreni krug, iako znamo da je krug
samo proizvod nedovoljno otre percepcije. to se misli tie,
nedovoljno budna svesnost, tj. njen potpuni nedostatak vremenom
nas prisili da poverujemo u snagu i mo miljenja; nesvesnost
vidi krug, zaokruenost misli, iako je to samo sled nestvarnih
mentalnih utisaka.
Intelekt je sam po sebi kapak koji onemoguava vienje, iako je u
stanju da danonono misli o vienju kao metodu promene. Meutim,
miljenje spreava pojavu pro-mene kao to kapak spre ava oko da
vidi. Razumeti to znai biti inteligentan.
Intelekt lii na inteligenciju, ali on je ipak samo senka na
betonu koja, kako kae jedan moj prijatelj, "glumi beton".
Inteligencija je svesnost koja se spontano ispoljava kroz "sada",
ne kroz prolost. Poto je intelekt uslovljen iskustvima,
intelekt je delatni deo prolosti. Misao uvek kasni za
stvarnou, opisujui je. Zbog svega toga, intelekt je prepreka u
radu na sebi, jer smetnju predstavlja bilo kakva mehaninost ili
rezultanta svih mehanizama.
Rad na sebi podrazumeva smelost vienja onoga to je stvarno.
Pitanje "staje stvarno?" ne sme da bude intelektualna

radoznalost, ve istinska glad za samim sobom. Ta glad ukida

svako odlaganje jer subjekt nema vremena da stvara mentalne
teorije o spoznaji subjekta. Kad urgentnost udnje za sobom ukine
vreme, misao nema gde da se
pojavi. Misao je procesualna, sledujua pojava, niz u liniji
vremena, tako da moemo da vidimo da misao zahteva vreme, a vreme
podrazumeva misao. Nema vremena, nema misli. U kritinim ivotnim
okolnostima (zemljotres, rat, poplava) ovek deluje - bez
miljenja! -jer miljenje mora imati vreme kao neku vrstu
oslonca, uzemljenja, podrke.
S: Znai, intelekt, sam po sebi, nema nikakvu vrednost?
Sah: Zavisi od tvog cilja. Ako eli da radi na sebi, intelekt
je smetnja, puka bespomonost misli pred nepoznatim. Intelekt je
nalik klanici u koju ulaze utisci, ive ivotinje, ali im uu,
misao ih usmrti i razvrsta po znaaju. Intelekt ne moe nita
novo da doivi jer svaki utisak odmah prevodi na jezik poznatog,
sve automatski poredi, anlizira, kategorizuje. Misao je
nepropustljiva za uticaj stvarnosti, te je stoga neupotrebljivo
sredstvo za spoznaju ne samo sebe, ve bilo ega. Kada do
spoznaje doe, ona se moe mislima izloiti u formi zakljuka,
ali zakljuak nije spoznaja, ve njena misaona obloga.
Za rad na sebi, za napor da se doe do autentinog "ja", misao je
prepreka, ali je intelekt pomo svakom ko eli da bolje
funkcionie u svetu.
S: Zar ta pomo nije relativna?
Sah: Bicikl je relativno smeno prevozno sredstvo u odnosu na
avion, ali ako nemamo drugo prevozno sredstvo, i ako su nam
ciljevi ogranieni, bicikl misli je dobar i dovoljan.
Time to relativizujem znaaj misli ne potcenjujem mo miljenja.
Kad je u pitanju snalaenje u poznatom, misao je pomo, ali je
prepreka za skok u nepoznato. ovek intelektom samo imenuje
iskustva, objekte i raspoloenja, ali imenitelj ostaje nedirnut.
Moemo da analiziramo misli mislima, da milju korigujemo
miljenje i moemo da konceptualizujemo "stvarnost iza
koncepata", ali ne moemo miljenjem izai iz zaaranog kruga
misli. Intelekt e ak i ideju o probuenju iskriviti do
neprepoznavanja. Smiljajui nain kako da se to stanje ostvari,
intelekt ga uobliava od utisaka iz sfere poznatog, inei u isti
mah to stanje apsolutno nepristupanim. Sve to intelekt moe je
da napravi onostrano od ovostranog materijala: misli.
S: Ako ovek, usledpreterane intelektualizacije, oseti u sebi
veliki nedostatak srca, kako da izae iz te misaone mree i pusti
Ijubav na slobodu?
Sah: Ljubav je sloboda da se daje ono to ovek jeste, a ona moe
da oivi tek kada prestanemo da, usled straha, umrtvljujemo sebe.
Misao je anestetik za srce.
S: Ali, ako je tako, kako prii srcu?
Sah: Razumevanjem.
Intelekt je linearan, kvadratian, logikog ustrojstva, mentalno
mehanian. Intelekt, kao siromana zamena za svesnost, stvara u
nama oseaj britkosti, neto slino jasnoi, ali punoa i sonost
ivota potiu iz srca. Srce postojanje natapa smislom, dok

intelekt sve dehidrira. Intelekt moe samo na jedan jedini nain

da podstakne rast ljudskog srca: neuplitanjem. Ako pone da
pronalazi razloge zato je prisustvo srca korisno, tj. zbog ega
je srce isplativo, stvorie deformitet u grudima. Takvo jedno
"srce" imae u sebi kvalitete bankara ili emocionalnog
ekonomiste, a ne ljubavnika. Bie to impresivan ki ljubavi,
intelek-tualno sivilo naminkano arenim oseanjima.
S: Ali kako da razumem? Misao sve izopai.
Sah: Moe li ti zaista da vidi misao? Da li si u stanju da
stvarno sagleda poguban uticaj intelekta na sopstveni ivot?
Moe li da - bez kukavikog odobravanja ili suge-stibilnosti istinskioseti do ega te je miljenje dovelo?
S: Da, mogu.
Sah: To je poetak razumevanja. Ako razume da nita nisi
razumevao - ne ako to misli -to je stabilan poetak autentinog
razumevanja.
Razumevanje je ona najjednostavnija, obina ivotna mudrost koja
dolazi od posmatranja unutranjih sadraja, nikada od misli kao
vrste sadraja. Srce je dinamika postojanja, a intelekt stati
nost psihe. Kada dua, da tako kaem, ne plovi sa tokom ivota,
ovek lagano retardira. On moe i dalje da vatreno zagovara ideje
progresa i opteg prosperiteta, ali esto je prisustvo takvih
ideja u neijem umu posledica psiholoke, tj. duevne
zaostalosti.
S: Ne verujem da bi se drutvo sloilo s vama.
Sah: Tim gore po drutvo. Ne mora ni ti da se slae. Verovao
ili ne verovao, rezultat je isti. Bolje je da me jedan razume,
nego da mi hiljadu njih veruje. U stvari, ja i ne elim da mi
veruju.
Samo po sebi, drutvo je vrlo korisno. Nita ti (bolje od
drutva) nee objasniti vrednosti i znaaj samoe i
autentinosti. Ali, ipak, u procesu tvog samozaborava, dru-tvo
je krajnje nevino, i zato ne prebacuj odgovornost na okolinu.
S: Koje onda odgo voran? Sah: Ko to pita?
S: Ja.
Sah: Da li je to "ja" slobodno od svih socijalnih uslovlja-vanja?
Da li je ono stvoreno spoljasnjim intervencijama, ili je
razotkriveno smelim odbacivanjem poznatog? Ako postoji svesnost,
zna koje odgovoran.
S: Ko?
Sah: Onaj koji nije svestan sebe, onajto od drutva stvara alibi
za nesvesnost koju je sam poinio, ono "ja" koje nema sebe. im
razume, preuzima odgovornost za besmisle-nost izbegavanja
odgovornosti prema sebi. Time se glupost mentalnih rekreativnozabavnih programa ukida jednom za svagda. Srce lii na plua koja
"rade" na kiseonik razu-mevanja. Ako nema razumevanja, davimo se
u smogu misli. Misao je ono to te ini bespomonim.
Prepoznavanjem aktuelne situacije dolazi do raspada mentalnog
sistema. Prepoznavanjem, direktnim vienjem situacije, ne
mijenjem o situaciji!
S: Ali zar misao nje opravdana logikom?
Sah: Zar je logika neto transcendentalno? Zar bi logiku trebali

da vidimo kao neto to nije od misli? Ili je logika neka vrsta

ina koje omoguavaju lokomotivi misli da se kree?
Svaka je logika auto destruktivna, i ma koliko podravala misao,
ne moe da podri ili da podstakne ivotnost logiara.
S: Kako to?
Sah: Logika sve obesmiljava, ali na besmislen nain.
Zato ivi? Da bi umro. Besmisleno.
Zato jede? Da bi ponovo ogladneo. Glupo da ne moe biti
gluplje.
Logika ubija ljubav, ali je raanje ljubavi smrt logike.
S: Zato?
Sah: Logika je, kao i misao, neto vrlo lino - zbog toga
intelekt ne moe da razume univerzalnost srca. Intelekt je oblak
koji zaklanja nebo ljubavi.
Ko pita "zato"? Intelekt ili srce? Koga je briga da neto
shvati?
S: Intelekt, naravno.
Sah: Srce ivi znanje iako ga ne zna, a intelekt misli o
saznavanju, premda ne moe da ga stekne.
Ljubav, kao konano otvaranje srca, predstavlja ivi pesak za
intelekt okrenut svrsi i razlozima. Kad vidi, ti samo voli i ne
pita se zato voli, zar ne? Ljubavi nije potreban dokaz ili
svrha - ona je sama po sebi svrhovita.
Srce je, jednostavno, prestanak zapitkivanja. Misao i logika
mahnito pitaju: "Zato?" i "Zbog ega?" Ljubav, bezbrino, uvek
odgovara istim recima: "Ne znam."
S: Kadprestajupitanja ? Sah: Kad uje odgovor...
S: ... koji glasi?
Sah: Ne glasi. Nije od reci, pa se ne uje. To je stanje, stanje
samodovoljnosti, stanje prevazilaenja svega: reci, intelekta,
drutva, miljenja.
S: Ali - zar nije samodovoljnost stanje koje je blie samotnitvu nego Ijubavi?
Sah: U zrelosti da se bude svoj lei snaga da se bude sam.
S: Ne shvatam. Kakve to ima veze s ljubavlju?
Sah: Snaga da se bude sam je uslov da se stvori istinski
meuljudski odnos. Srce nije narkoman, i ne pati od zavisnosti.
Srce je ljubav iz slobode, a ne emocionalni strah proglaen za
lepotu.
"Biti" je preduslov za "voleti". Napustiti sebe zarad nekog ko
sebe nema isto je to i sjahati s konja i dostojanstveno uzjahati
kornjau.
LJUBAV JE NESTANAK STRAHA
Sagovornik: Kad god
zavolim
neto,
/// nekoga,
nije
vano,
u meni
se
automatski pojavi
strepnja, jedna vrlo neobina bojazan. Da h' je to strah
odgubitka?
Sah: Ne. Ljubav nikada ne stvara strah. Ljubav je nestanak
straha. Meutim, problem je u tome to ovek ne zna za ljubav
koja ne zna za strah.
Ono to imenujemo kao "ljubav" moe da bude hiljadu i jedna
stvar, ali proglaavanje bilo ega ljubavlju je samozavaravanje -

ne ljubav. Mi ne volimo kad nam neko dira nae najdrae iluzije.

Jedna od najomiljenijih iluzija ljudske rase je svakako iluzija
ljubavi.
S: Kako je moguce da nismo svesni toga?
Sah: Ljubav, tj. ono to se smatra ljubavlju, predstavlja eksternaMzovanu potrebu za samoispunjenjem. Poto to niko ne vidi,
niko oko toga i ne die galamu. ovek je nesvesnou izgubio
sebe, pa se trai kroz relacije. Traimo se na mestima na kojim
se nismo izgubili, ali svi to rade, i stoga, ak i ako primetimo
da neto nije u redu, inercija mase nas prosto odvue od dubljeg
ispitivanja tog problema.
Poto svi oko tebe govore o ljubavi kao o neemu dostupnom i
normalnom, vremenom prestaje da se pita ta je ona.
Jednostavno, poinje da se utapa u zajednicu izgubljenih ljudi,
i kree da se, kao i svi ostali, trai kroz druge. Kad bi sa
bilo kim iskreno popriala, videla bi da i drugima neto smeta i
ne odgovara, kao i tebi, ali svi tu ne-jasnou - ta ljubav
jeste, ta ljubav nije - pripisuju ljudskim laima, onom drugom,
a ne sopstvenoj nemogunosti avole.
S: Da H to onda znai daje Ijubav Huzija, to jest, da Ijubav
uopte ne postoji?
Sah: Ljubav postoji, ali nema srca koje je dovoljno iroko da
obuhvati to stanje. Postoji vino, ali aa nedostaje.
Kao vrlo mlad aspirant, pre otprilike etrnaest godina, imao sam
silnih problema da, prouavajui tantru, razumem koncept boginje
Kali.
Kali je simbol odreenog stanja svesti koje se pojavljuje
iznenada, ne-postupno, praskovito. Drugim recima, pojavu tog
stanja niko ne moe da predvidi. Tantrika iko-nografija i
legende povezane sa tom stranom boginjom, nisu mi pomagali da
doem do saznanja. Sto sam vie razmiljao o konceptu Kali, to
sam bio sve dalje i dalje od reenja. Sjedne strane se kae daje
Kali boginja smrti, razaranja, totalne destrukcije, a s druge
daje simbol ljubavi, predanosti i milosra. To me je ubedljivo
najvie zbunjivalo.
I tek, jednog jutra, za vreme sedenja u meditativnom poloaju,
dolo je do eksplozije razumevanja, i smeh je prosto pokuljao iz
mene. Sve je bilo toliko oigledno da sam se udio kako nisam
ranije mogao da shvatim neto tako jasno i opipljivo.
ta se unutar mene samoga boji smrti? ta osea strah? Ono to je
smrti dostupno, zar ne? Besmrtnost bi a ne zna za strah. Smrti
se boji ono to je i smrtno i mrtvo: linost, iluzija posebnosti,
takozvano "ja". To izmatano "ja" je odraz poznatog, a smrt je
Veliko Nepoznato, ubica neivog.
Hou da kaem samo jednu stvar: ljubav je smrt poznatog. Ljubav
je raanje ivog i, shodno tome, smrt neivog. Sve to je u nama
ivo ljubav e uzvisiti, ali e pokositi sve ono stoje samo
imitiralo ivot.
Za oveka taji nije spreman da voli, ljubav je tamna strana
boginje Kali: bol, patnja, unitenje iluzija. ovek koji je
spreman da mrtvi deo sebe direktno sagleda, bez obzira na
posledice, u stanju je da, kroz mrani tunel suoavanja, prihvati

i svetlost one druge strane: radost spoznaje, preobraaj bia,

milost ivota samog po sebi.
To je teak put. Ljudi obi no misle da je put srca neto
bajkovito i sentimentalno, ali toga nema u stvarnosti, i
injenice su potpuno drugaije. Jedno je sigurno: ko oseti
ljubav, vie ne moe da ostane isti. Ostali, koji su statini,
mogu samo da priaju prie o ljubavi (kao o neem ve
doivljenom, dakle poznatom).
S: Zbog ega se u svakom ljubavnom odnosu pojavjuje vezanost?
Sah: Zato to je ljubavni odnos, u sutini, psiho-seksualni
ugovor, a ne odnos. Odnos je neto to nas menja, produbljuje,
oplemenjuje, i odnos, zaista, zahteva, s nae strane, veliku
hrabrost.
Ugovor je statinost u paru; statisti se spajaju i razdvajaju,
nepromenjeni. Iluzija bliskosti stvorena je zavis-no u obe
strane.
S: Ali zato dolazi do pojave zavisnosti?
Sah: ovek sam po sebi, ako je iole poten, mora da prizna koliko
mu je teko da prihvati sebe. Prihvatiti sebe u potpunosti znai
postati integralno odgovoran, a to je vrlo teko. Poto je to
samoprihvatanje neto to je gotovo nemogue za veinu ljudi, mi
poinjemo da se identif iku-jemo samo sa onim slojevima (vlastite
psihe) koji su socijalno korisni. Tim rascepom - izmeu priznatih
i nepriznatih delova - ovek stie trajno nespokojstvo, oseaj
neadekvat-nosti i nezadovoljstva.
Kad god se pojavi neko ko nas, naizgled, prihvata, on ili ona
unosi veliku promenu u na ivot. Preko partnera se oseaj
neadekvatnosti polako gubi, a zadovoljstvo narasta. Oseamo se
vredni, tu a ose anja nam imponuju, a gr neprihvatanja sebe
kao da nestaje. Zbog toga je jedan pisac izjavio: "Voleo bih
sebe, pod uslovom da se gledam kroz oi ene koja je u mene
zaljubljena." Ali, ono to oba partnera uskoro shvataju kao
surovu istinu, ili nesreu u srei, je injenica meuzavisnosti,
nastala kao plod obostranog bega od sebe. Naravno, ne radi se o
istinskom ra-zumevanju, ve o prisilno nametnutom zaklju ku. Obe
strane se oseaju prevarene, mada su obe strane varale - dodue
ne namerno. Me utim ako ja ne mogu da prihvatim sebe, onda moram
da se predstavljam, i ko god me upozna, pre ili kasnije morae da
se suoi sa pravim stanjem stvari, a ono uvek izaziva
razoarenje.
Problem je u tome to mi od drugog oekujemo da uini ono to mi
sami nismo kadri. Ti ne moe da prihvati sebe, i moja panja ti
stvara privid sree i ljubavi. Ja sam sebe takoe odbijam i to me
ini nezadovoljnim, ali tvoja posveenost mi pomae da to
zaboravim, pruaju i mi veliko zadovoljstvo. Ne prihvatajui
sebe, mi se igramo ljubavi, sve dok nas brojnost iskustava, tj.
raznoraznih situacija, u potpunosti ne ogoli i tako razbije dra
iluzije, ostavljaju i nas bespomo nim i usamljenim, onakvim
kakvi uistinu jesmo. U takozvanoj ljubavi mi se ponaamo
kao da smo zavisni od heroina. Zbog toga jedan moj poznanik kae:
"Zaljubljeni par ne ine dva oveka nego osmoro ljudi: dva
narkomana, dva dilera i etiri budale."

Panja i naklonost su droga. Ona je opasnja od bilo koje druge,

jer je najjeftinija, najhalucinogenija i stoga
najrasprostranjenija. ovek se na nju lako svikne, a teko odvikne. Da do zavisnosti ne bi dolo, i da odnos ne bi bio samo
puki ugovor dve kukavice,
neophodno je imati odgovornost prema sebi.
Ako sebe ne prihvatim, tua briga e mi samo zatakati problem.
Sartr kae da je pakao "onaj drugi", ali ako prestanem da beim
od sebe i time ugasim vatru vlastitog pakla, "onaj drugi" moe da
postane raj.
Odgovornost prema sebi ogleda se u naoj hrabrosti da se
prihvatimo u celini, do kraja. Ako od drugih oekujemo da se
prilagode naoj mehaninosti, ili ako pokuavamo da tu istu
mehaninost sauvamo, bez obzira na tue patnje, onda smo
neodgovorni. Spremnost da se raste i kroz "ne-ja" je preduslov za
odnos. Involutivna relacija je ugovor. Odnos je evolucija u paru.
Naa ljubav nije nita drugo do ego-ekonomija: "Ulaem vreme u
tebe da bi mi davao ono to sebi ne mogu dati: ispunjenje, oseaj
line vrednosti, zadovoljstvo i znaaj". To je ugovor. Ne moram
da naglaavam da se on uspostavlja neverbalno.
S: U kom trenutku ovek postaje spreman za meujudski odnos?
Sah: im shvati svu besmislicu predstavljanja i samo-ouvanja. To
zahteva iskrenost i veliku smelost, ali posledice razumevanja
uvek ublae bol "prelaznog perioda".
ovek je spreman za odnos kada prekine ugovor sa samim sobom, jer
da bi odnos mogao da se stvori u spoljanjem svetu, on prethodno
mora da se za ne u unutranjem. Prekid ugovora je prekid sa
laima. ovek je toliko slab da i pred sobom mora da izigrava
neku mo. Mi smo samo maine koje unitavaju kiseonik, psiholoki
leevi koji ne primeuju da su mrtvi zbog vitalnosti tela. Kada
bi, meditativnim naporom, nepripremljen ovek poblie osmotrio
vlastitu duu, pobegao bi glavom bez obzira od tog potkoznog
pakla i nikad se vie ne bi predstavljao.
Ako nisam prihvatio odgovornost prema sebi, tj. ako ugovor sa
sobom i dalje vai, kako da izbegnem emocionalno kalkulisanje,
la i polno manipulisanje sa svetom oko sebe? Ne mogu da budem
iskren sa drugim ako se prema sebi ponaam kao hohtapler. Ne
mogu da potujem drugog niti da volim bilo koga ako sebe samog
prezirem i potkopavam iz dana u dan.
S: AH zato ovek ne moe da voli sebe? ta je to to ga tera da
bei od sebe?
Sah: Bitno je da ti prestane da bei. Kad prihvati sebe, moi
e da bude i srean i zadovoljan u odnosu sa sobom. Ali zaista,
zato mi uopte imamo taj strah od samoe? Moda zbog toga to
ose amo da smo vredni samo kad smo neemu korisni. Biti sam je
predivno iskustvo samo za oveka koji je autentian. Duhovan
ovek moe da oseti svoju vrednost bez relacije, a samim tim, u
stanju je da tu istu vrednost prenese i na svet me uljudskih
odnosa.
S: Kako da znam da H sam na putu ka sebi Hi beim od sebe? To
jest, ta mi dokazuje da postajem sve vie svoj? Kako da tano
znam da H sam autentiniji?

Sah: Po plodovima suoavanja sa samim sobom. Po rezultatima

samoprihvatanja. Po posledicama prihvatanja odgovornosti.
Snaga radosti kojom zrai je merilo tvoje autentinosti. Ako si
nesrean ili nezadovoljan, to je siguran dokaz dubokog
samozaborava. Probuditi se znai oiveti ek-stazu koja oduvek
postoji, oiveti vedrinu kojoj ne treba nikakav spoljanji povod.
Srea, znai, nije uzrok ve pos-ledica samospoznaje. To ne znai
da mi stvaramo Sunce -samo diemo zastor neznanja.
Ako u sebi pronae radost, videe da je ono to sada dobija od
spolja puka imitacija.
S: Ali zato mi uvek naiemo na imitaciju?
Sah: SMno privlai slino.
ovek nije u situaciji da bira oveka - bolest izabere bolest.
Efekti su poznati.
S: Tamna strana boginje Kali...
Sah: Ne. Senka njene tame. Unitenje iluzije zahteva ogromnu
hrabrost, a ona se retko sree meu onima koji veruju da vole.
S: Hvala Vam, zaista. Bez obzira na sve, moj strah se smanjuje.
Sah: Znam.
PROBLEM MOE SAMO DA MISLI O PROBLEMIMA
Sagovornik: ta je u radu na sebi najveiproblem?
Sah: Ko to pita?
S: (tiho): Ja...
Sah: To je najvei problem u radu na sebi.
S: Pa zar nije bie, ih' "ja", neto to moe da resi sve
probleme?
Sah: Jeste - ako postoji. Ali, ako ga nema, to je ozbiljan
problem koji stvara takozvane probleme.
S: Hoete da kaete da ja nemam svoje "ja"?
Sah: Ne, naprotiv. Ti ima svoje "ja" i zato nisi ono to jesi.
To je glavni problem u radu na sebi.
S: Da H moete da mi to dokaete?
Sah: Mogu. Jesi li srean? Razmisli dobro pa mi reci.
S: (nakon due pauze)... Ne, nisam srean.
v
Sah: Zeli li jo neki dokaz?
S: Niste me u potpunosti ubedili.
Sah: Ja to ni ne pokuavam. Ti si samog sebe dovoljno ubedio i
nita time nisi dobio. Zaista ne elim da ponavljam tvoju greku.
Nemoj da mi veruje. Proveri sam, i vie nee morati ni u ta da
se ubeuje - ispitivanje e te uveriti, a uverenje je kraj
ubeenja, ili verovanja, ako tako hoe. Meutim, ovek ne sme da
se ispituje, jer ono to moe na taj nain da otkrije nije nimalo
prijatno, a poto svi znaju kako stvari stoje, niko nema
hrabrosti da gleda u tom smeru. Svi se zabavljaju problemima koji
su posledica problema, I kada jedan set nevolja zamene za neki
drugi, ljudi kau kako sve bolje i bolje funkcioniu. Na alost,
to je tano, jer to manje ivi to vie funkcionises.
S:
ta time hoete
da kaete daje ovek nesvestan
sebe? Daje ovek maina?
Ili se
samo poigravate recima?
Sah: Rei se poigravaju s tobom zato to ti, kao problem,

pokuava da resi nekakve probleme. Moe li ovek da pojede

donju i gornju vilicu? Ako ne moe, moe li ovek da bude svestan
sebe? Ako za "sebe" smatra um, onda moe biti svestan sebe jer svesnost i misao nisu isto; ali ako misli da se um deli i
samog sebe posmatra, onda je to iskustvo osnova za trei um, a
taj trei inicijator etvrtog i tako u nedogled. Daje tako neto
mogue, ovek bi postao razuen kao arhipelag. Mi smo doli do
shizofrenije koja je u sutini "multifrenija", a naa raslojenost
posledica je nev svesnosti, to jest, mehanikog ivljenja. ovek,
ovakav kakav jeste, je maina.
Protoni bojler ne moe samog sebe da ukljui ili iskljui njega na aktivnost prisiljava spoljasnji pritisak. Sve akcije
protonog bojlera u sutini su reakcija na "paljenje" od spolja.
Kroz njega, zatim, prisilno prolazi topla voda, a on je nije
svestan. Tako neto od bojlera i ne moe da se oekuje.
Ti misli da si u stanju da neto uini, ali svaka tvoja akcija
samo je reakcija na spoljasnji pritisak... Glupane jedan! (kratka
pauza)... Vidi, to je paljenje. Topla voda reakcije spremno
prokljua u bes. Da li si ti odluio da bude besan? Da li si,
kad si uo tu smenu re, makar i za trenutak zastao? Ili si
prosto morao da odreagujes? I da li si prepoznao bes pre no to
sam izgovorio tu re? "Linost" je komplikovan aparat, i samo se
po broju ugraenih programa razlikuje od protonog bojlera.
S: Shvatam, Hnosf je maina.
Sah: ovek moe biti svestan samo onog fo nije. "Linost",
nastala na osnovama nesvesnosti, je zastor koji nas spreava da
vidimo to to jeste. Ono fo misli da jesi je problem. Ono to
jesi je neupotrebljivo - ba kao pranjavo ogledalo. Ono nije
razbijeno, nije iskrivljeno, ali ne moe nita da odraava zbog
zaprljanosti, zbog praine mehanizama. Ogledalo bia je potpuno,
savreno i boanstveno, ali zrnca praine su prividno unitila
njegovu kristalnu jasnou.
Mi smo kao kraljevi koju su, zbog totalne amnezije, zbog
apsolutnog samozaborava, poeli da prose. Kada nam neko, kao
oblik milostinje, udeli injenicu
o
naem istinskom poreklu, mi u prvi mah pomislimo kako taj
neko zlo-namerno zbunjuje sirotinju.
S: Zbog
ega mi
fo ne primecujemo?
Zato nismo u
stanju
da
razlikujemo
mehanino od svesnog?
Sah: Zbog mehani nosti. Svesnosti nema osim kad nas neki
iznenadni dogaaj ne prisili na prisebnost. Meutim, i takva
svesnost je bezvredna jer ne ide spontano iz nas, ve nas
kontekst na nju primorava. Istinska sves^ost je potpuno oputena
prisebnost. U tom stanju si istovremeno i budan i relaksiran.
ovek ne shvata koliko je teko ostati svestan ba zbog toga to
je nesvestan, pa ni ne pokuava da ostvari ono to misli a ve
poseduje.
Samozaborav je aktuelnost. Osnovni problem svakog ljudskog bia
je nedostatak svesnosti, a svi ostali psiholoki problemi samo su
izvedeni, umnoeni eho naeg samozaborava. Jedina nevolja je to
mi taj problem intele-ktualizujemo i time ga uvr ujemo.

S: Zar intelekt ne moe da resi probleme?

Sah: Intelekt, sa svojom mentalnom ekvilibristikom, moe samo da
imenuje probleme, da ih reava, ali ne i da ih resi. Intelekt
podsea na portret vredne slukinje. On uoava problem, moe i da
ga opie, ali, zaista, ne moe da ga resi, Naslikana slukinja
poseduje i metlu i krpe, ali nije u stanju da iz prljave sobe
iznese ni jedno jedino zrnce praine.
Ljudi nisu spoznali da je problem u nesvesnim reakcijama na
situacije, a ne u situacijama samim po sebi. Zakoni univerzuma ne
mogu da se promene, ali smo slobodni da promenimo sopstvenu
mehaninost. Svet nije naa odgovornost, ali naa nesvesnost
jeste. Ako promenimo sebe menja se i svet. Ako krenemo od
menjanja sveta, uiniemo problem jo problematinijim.
S: Kako se prob/em moe ukinuti?
Sah: Ukidanjem nesvesnosti.
U oveku je sve mehanino, a njegovo miljenje o promeni vlastite
situacije ne moe da mu pomogne, jer su te iste misli obi ne
mentalne reakcije na spoljanje pritiske. Mehanizam nije u mogu
nosti da prekine mehanizam, tako da problem moe samo da misli o
problemima. Misao je mehanina, miljenje takoe. Ako ne postane
svestan tog zaaranog kruga, oveku se moe desiti da iz njega
nikad ne izae. Bez uvida izlaza nema.
S: Ne razumem. Zar nije uvid isto to i zakljuak?
Sah: Uvid je posledica svesnosti, zakljuak je posledica
miljenja. Zakljuak se menja, ali ne i onaj koji zakljuuje.
Uvid se produbljuje, menjajui, tj. irei svesnost. Dakle, uvid
nije proizvod misli. Zakljuku prethodi miljenje, dok, s druge
strane uvidu prethodi paljivost, prisebnost, posmatranje.
Sve to je mogue misliti, ili ono to je mentalno, ne moe da te
ucelovi, jer misao je rascepljujua po samoj svojoj prirodi.
Samim tim, zakljuak ti pomae da prividno smanji turbulenciju
uma, ali sam nemir nemogue je pre-vazii tvorcem nemira: milju.
Za prevazilaenje je neophodan uvid, a on ne dolazi od miljenja.
Misao zahteva vreme i, da bi se mislilo, logiku kao metodoloki
postupak. Uvid je, meutim, uvek iznenadan, slian bljesku, i ne
trai tezu, antitezu i sintezu. Sve se deava odjednom, burno i
praskovito.
S: Da lise sami uvidirazlikujupo kvalitetu?
Sah: Svaki uvid je proboj u celovitost - vraa nas k sebi,
rasanjuje nas. Stanje nakon uviaje stanje iznenadno proirene
svesnosti koja traje nezavisno od snage situacionih pritisaka.
Stoje uvid kvalitetniji, to je nezavisnost svesnosti trajnija.
Kad uvid promeni uobiajeni ivot, to je siguran znak da je re o
spoznaji. Uvid je znanje koje jeste definitivno, i ono moe po
verbalnoj uoblienosti da lii na zakljuak, ali spoznaja je
delatan uvid, uvid koji se ivi. Kada uvid pree iz psiholokog u
situacioni okvir, to je spoznaja. Ti moe da ima uvid u
jalovost i besmislenost ljutnje, ali to ne znai da se u
prigodnoj prilici nee razbesneti. Spoznaja je, meutim, daleko
dublja demehanizacija od uvida. Ona ti omoguava da zadri
svesnost i pored mehanikog impulsa, s jednom znaajnom razlikom:
mehanizam ljutnje nee postati in ljutnje, to jest reakcija.

Uvid koji ne moe da se ivi je polovina spoznaja, tako daje

spoznaja, u sutini, integralan uvid.
S: Staje onda samospoznaja?
Sah: Probu enje. Razlika izme u bu enja i probuenja vrlo je
slina razlici izmeu uvida i spoznaje.
Buenje je trenutak deliminog raspoistoveivanja s mentalnim
matricama, ali "linost" i dalje opstaje kao stoer nesvesnosti,
ili gravitaciona sila unutar mikrokosmosa. Dakle, buenje nije
izlazak iz tamnice neznanja, ve direktno vienje tog zatvora.
Sloboda nije blia, ali je reenost da se ona ostvari
ustostruena; isto tako, uveane su i mogu nosti, jer ti buenje
omoguava da mnogo spontanije izraava individualnost, tj. svoju
pravu, sutinsku prirodu. Uvid ubrzava buenje, ali do spoznaje
ne dolazi pre buenja.
S: Kako buenje deluje na um?
Sah: Poto je buenje momenat kada mehani nost utrne bar za neko
vreme, postojei mehanizmi su time oslabljeni jer ih ne
energiziramo vlastitim reakcijama (koje produbljuju ljebove
nesvesnog). Um se na taj nain proi ava i vremenom postaje sve
savreniji instrument. Um, osloboen blokada, je izuzetno moan,
i tek se nakon buenja shvata njegova istinska vrednost.
S: Da H i prohuenje ima sline efekte, s fim to su oni,
iogino, mnogo jai?
Sah: Naprotiv, probuenje ne utie na um. Buenje je iskustvo
unutar uma, i, samim tim, um se kroz to iskustvo menja. Buenje
je promena u umu, a probuenje stanje izvan uma.
S: Hvala vam na ovom razgovoru. ta bi, po vama, bilo
najkorisnije da upamtim? Sah: Ui, i nee morati da pamti.
Pamti, i nifa nee nauiti.
UDA
Sagovornik: u/a sam od mnogih duhovnih judi da se kroz rad na
sebi razvijaju i natprirodne moi. Kakve su to moi? O kojim
potencijalima je re?
Sah: U po etku rada ta ispoljavanja ljudi pogreno tumae kao
natprirodne moi. Za bebu je hodanje udo. Isto tako, sve dok si
u okvirima uobiajenih psiholokih manifestacija, za tebe je
natprirodno sve ono to je za tebe nemogue.
Natprirodne moi su prirodne, ali su ljudi postali, ako mogu
slobodnije da se izrazim, podprirodni. Mi i psiholoki i
cerebralno ivimo na energetskom minimumu. Kada, zahvaljujui
spiritualnoj praksi, mozak krene da se "elektriiikuje" svezom
snagom, s vremena na vreme dolazi do ispoljavanja moi koje
najee zbunjuju i onoga kome se pojavljuju. To su samo
bljeskovi onostranog, benigni dokazi duhovnog odrastanja.
Meutim, potrebno je da prou decenije tekog rada pre no to
ovek postane sposoban da te bljeskove ustali u trajnu i stabilnu
svetlost.
S: Da H je i htenje da se te moi ostvare dobra motivacija za
poetnika u radu na sebi?
Sah: Moi nikad nisu ciljna grupa ve nusprodukt tenje za
samospoznajom. Cilj je probuenje, i ako ovek poeli da ue u
rad zbog neeg drugog, teko da e ikada ita os-tvariti. ovek u

stvari eli da na vlastitu glupost nakalemi metafizike sile, ali

to sa duhovno u nema nikakve veze. To je dokaz bolesti, a ne
put do zdravlja.
Ako tri ka cilju, prirodno je i neminovno da e se oznojiti,
ali, koliko ja znam, niko ne tri zbog neprijatnih mirisa.
Duhovne mo i su spiritualni znoj. Ako se napinje da bi se
oznojila, to je preica do ludila, a ne do probuenja.
S: Da h moi mogu da ispoje i ljudi koji ne rade na sebi?
Sah: Da, mogue je da oni senzitivniji "proseju" kroz sebe udo
koje definitivno prevazilazi njihov nivo razunievanja, ali to su
samo bljeskovi koji iza sebe ostave jo gu i i dublji
psiholoki mrak. Recimo, ako doe do ispoljavanja intuicije,
redovno se dogaa da je to takozvano udo vrlo neobino skrojeno:
deset posto intuitivni bljesak, a devedeset posto subjektivna
interpretacija, i to tumaenje u potpunosti zavisi od postojeih
mehanizama, obrazovanja, verskog uslovljavanja i tako dalje.
Ono to je somnabulisti moglo da pomogne pri otrenjenju, lako se
pretvori u trajni anestetik. Ispoljavanje moi je neto to moe
da te trgne iz mrtvila, ali u isto vreme je i nadgrobna ploa ako joj pridaje vanost.
Upravo je to sluaj s velikom veinom vidovnjaka, proroka,
iscelitelja i udotvoraca. Kod njih samodopadlji-vost
hipertrofira velikom brzinom i brzo poniti svaku mogunost
istinskog spiritualnog progresa.
S: U kojim sluajevima je upotreba moi opravdana?
Sah: Zavisi od toga ta je za tebe mo. Imati volju je strahovita
mo, ali ako ovek nema dovoljno svesnosti i srca, on e i i
preko mrtvih. Istinska mo ne proverava sebe. Ako zna da si
lepa, tebi uopte nisu potrebni komplimenti. Proveravati mo nad
bespomonima je nemo, a ne autentina snaga.
Ako si podozriva prema snazi vlastite superiornosti ti e se
koristiti inferiornou okoline, i prisilno e iz svake
situacije izvlaiti ego-satisfakciju. Istinski moan ovek se
uopte ne izdvaja iz sredine u kojoj se nalazi, jednostavno je
obian, spokojan i tih; ak ne osea ni titraj superiornosti u
sebi. On pokazuje, u odnosu na sve te talentovane amatere, jednu
specifinu vrstu plemenite ravnodunosti, i ne pokuava da kroz
argumentaciju ili dominantnost dokae bilo kome bilo ta.
Zato bi bilo ko pravio od sebe pokretni vaar uda i udesa?
Zbog ega? Da bi ljudima dokazao ta je sve mogue? Posledica
takvog podmiivanja je ili duhovna razmaenost ili, to je jo
gore, potpuno pogrena motivacija za rad. Samim tim,
demonstracija moi ni u kom slu aju nije opravdana, osim u
trenucima o kojima ne bih govorio.
S: Zbog ega?
Sah: Zato to to zahteva veru sluaoca. Re je o neemu to ima
veze sa karmom i reinkarnacijom, a sve dok ovek nema sopstvena
iskustva po tom pitanju, bolje je preutati neke injenice.
v
S: Sta je karma?
Sah: Zakon akcije i reakcije, ali za veinu ljudi samo oblik
utehe, nade i straha. Okolnosti ivota predstavljaju

pojednostavljen eho svih naih reci, misli i dela. Proloivotna

psiholoka struktura je matemati ki precizno klonirana i
umnoena u vidu svega ovog to sada iskuavamo. Karma je, drugim
recima, naa psiho energetska fizionomija, neitak, ali jasan
potpis nesvesnosti, pospoljena replika nedovoljno iskorienog
postojanja.
Ako kae daje ivot ruan, surov i prljav, bojim se da ne
razume kako tom istom izjavom opisuje stanje vlastite due.
S: Da H postoji crna magija?
Sah: Da, ali nikako u onom obliku u kojem ga ve ina zamilja.
Ako si due vreme loe raspoloena i ako je to neraspoloenje
usmereno prema bilo kome, to ve predstavlja neritualizovani
oblik psihikog napada. Krila slepog mia i bubuljica na vrhu
nosa su deo mitologije.
Svaka misao proizvodi odreene vibracije u mentalnoj sferi. Ona
moe biti pozitivna, negativna ili neutralna; slaba, fokusirana
ili strahovito jaka. Takva misao moe da se emocionalizuje, tj.
arira dodatnom astralnom silom i da se, kroz upotrebu odreenih
simbola, usmeri na bilo koga. Sve ostalo se, zaista, samo po sebi
razume.
S: A staje sa ljudima koji te "bljeskove" koriste iskljuivo u
sebine svrhe?
Sah: Ako eli da te bilo ko prepozna kao altruistu, tvoja
plemenita dela nisu nita drugo do sebi nost. Svako ini sve
zbog sebe - zapamti to. Milosre i rtva su prilino ne-dostupne
visine. Ljudi su ili evolutivno sebini ili - ako kroz svoje
akcije povreuju druge - involutivno sebini.
Oni koji imaju samo "bljeskove" uvek pokuavaju da, na ovaj ili
onaj nain, profitiraju kroz te mikro-mo i. Re je o slabicima
kojima je snaga prosto pala u ruke i kao takvi, naravno, oni mogu
drugima da nakode, ali ne u onoj udovinoj meri u kojoj se
misli. Ljudi imaju krajnje
detinjaste predstave o jaini i sveprisutnosti onog to zovu
zlom. Zlo nije potrebno -dovoljno je da imamo dva oveka iji se
koncepti dobra razlikuju, i to e rezultovati nasiljem,
agresijom, konfliktima. Dva teoretska dobra ine jedno praktino
zlo.
Na svu sreu, sve moi se upotrebom lako troe, jo bre nestaju.
S: Ko/iko ste vi moni?
Sah: Dovoljno da budem obian.
S: Zbog ega onda izbegavate razgovore u vezi v/astite moi?
Zato ne vo/ite da priate i
o
tome?
Sah: Niti volim niti ne volim da priam o sebi. Nije u tome
stvar. Jedino elim da razmena miji bude koristan posao, a ne
uzajamno gubljenje vremena.
Moj duhovni rast je bio isuvie specifian da bi razgovor o njemu
bilo kome koristio. Zato je mudro videti me kao potpuno
bespomonog oveka. Nemam nikakvu mo. Moje su ruke prazne.
Rad na sebi je put koji eskivira svaki oblik verovanja. ak je i
vera prema uitelju tetna. Ljudska inferiornost krije se iza
tzv. oboavanja i emocionalne histerije, ali to nije i ne moe da

se poredi sa u enitvom unutar rada na sebi. Dokle god se osea

inferiornim u odnosu na uitelja, ti moe da bude vernik, ak
ili sledbenik, ali ne i uenik.
S: Kada uenik pone da napreduje i da budi uspavane potencija/e,
da H mu se deava da povremeno gubi ravnoteu?
Sah: Rad na sebi podrazumeva nesklad. Prerano uspostavljena
ravnotea obino rezultira stagnacijom, jer ako se uspostavi pre
samospoznaje, moe doi do naglog gubitka motivacije ili, stoje
najgore, do pojave iluzije dovrenosti.
S: ta se deava sa onima koji su se opi/i snagom svoje duhovne
moi?
Sah: Ko se opije visinom trezni se u padu. Mo je strahovito jak
opijat za neuvebanog i nedovoljno zrelog uenika, i tu je
uitelj nezaobilazna pomo. Bez njega kao sigurnosne mere, pojava
moi moe da predstavlja i poetak opasnog zastranjivanja.
Meutim, i samo ustrojstvo unutranjih slojeva starnosti dovoljna
je garancija da do ozbiljnih gluposti nee ni doi.
Kao prvo, nijedna mo se ne ustaljuje lako, a kao drugo, i kad se
ustali, postojea zrelost uenika koi mogunost zloupotrebe i
nesvrhovitog kori enja. Tu je malo toga preputeno sluaju.
S:
Da H mo pomae oveku, Hi je mo, kako ste rek/i, samo
dokaz
spiri tua/nogprogresa?
Sah: Vienje stvarnosti je istinska mo, ali ona ne slui
fasciniranju neznalica ve spoznaji onoga to jeste. Mo je pomo
ako zna, ali i glupost - ako si trapav i brzoplet.
S: itala sam da postoje i neke konkretne tehnike za razvoj
spiritualnih moi, kao to su levitacija, telepatija, astralno
putovanje, vidovitost i tome slino. Da H su, recimo, takva
postignua preica Hi orsokak?
Sah: To zavisi samo od tebe. U stvarnosti preice ne postoje. Ta
no je da ima mnogo tehnika za razvoj duhovnih moi, ali ti su
metodi uvek zapisani u nepotpunom obliku, i mogu da "deluju" samo
ako je ovek dovoljno zreo. Ne se am se ko je od mudrih kineskih
uitelja to rekao, ali je
istina: "Kada pogrean ovek radi pravu stvar, prava stvar
funkcionie na pogrean nain."
S: Ukratko, ta onda preostaje oveku koji radi na sebi?
Sah: Preostaje mu da ne prekida napor sve dok se cilj ne ostvari.
Neka radi sve dok mu cilj sam ne kae da stane.
S: A kakva je uloga uitelja u radu na sebi?
Sah: Kakva je uloga sunca u rastu biljaka? Neprimetna i
najbitnija.
S: Da H postoji ivot posle smrti?
Sah: Zavisi.
S: Od ega?
Sah: ... ako ga je bilo pre smrti, bie ga i posle smrti. Ali ako
si itav ivot nosila
linost
kao posmrtnu masku, kao ivu smrt, mislei da ivi sebe, a ne
ostatke
misaonih
i
emocionalnih kalupa okoline, odbacivanje fizikog tela bie
konana smrt. Bie taka, a ne zarez u reenici venosti.

S: Moda je to i bolja solucija. Zivot je ionako samo drugo ime

za patnju.
v
Sah: Zivot nije patnja, jer patnja je samo prirodan odraz tvoje
nesp^sobnosti i straha da ivi sebe. Ako moe da prihvati da
si ti sama individualizovani Zivot, i ako na deru pokae da si
Postojanje unutar uposebljenosti, onda nema mesta bolu i
stradanjima. Dokle god nisi u stanju da ui direktno od ivota,
bie od istog poduavana kroz posrednika, to jest patnju.
I jo neto.., bavi se problemima dok su mali. Kada porastu, oni
e se baviti tobom, a tada je ve kasno.
SAMOKONTROLA SLABI KONTROLORA, JAAJUI KONTROLISANO
Sagovornik:
Veina spiritualnih i religioznih puteva
naglaavaju samokontrolu kao
najefikasniji nain da ovck ostvari sebe. Da H se i vi sa tim
slaete?
Sah: Ve smo uzalud potroili nekoliko hiljada godina kontroliui bes, agresiju i mrnju, i koji je konani rezultat svih
naih napora? Mir? Nije. Ljubav? Apsolutno ne. Na pokuaj da
zauzdamo mrnju samo nas je doveo do, zaista, neverovatno visoko
razvijene "tehnologije mrnje". Sredstva za umtenje ljudskog
ivota su sve ubojitija, sve savrenija. Ko stoji iza cevi
uperene u oveka? ovek koji je kontrolisao sebe. Ko pritiska
oroz? Mrnja ili ljubav? U strahu od sukoba mi stvaramo odbranu
koja je temelj za stvaranje sukoba. Samokontrola je odbrana od
unutranje napetosti, ali je ta kontrola ba ono to snai
tenziju i to kasnije dovodi do rata.
Kontroliem se jer oseam bes u sebi. Posle par godina idem kroz
ivot kao tempirana bomba. Zato? Zbog samokontrole. Mene je
strah od onog to nosim u sebi, i zbog tog straha ja stalno drim
nogu na konici. Primeujem da sam, to due i vie kontroliem
sebe, sve iscrpljeniji, nepredvidljiviji i napetiji, ali
nastavljam i dalje - dok ne eksplo diram.
Da li nam je neophodno globalno samoubistvo da bismo shvatili da
samokontrola ne nudi izlaz iz bolesti nego ulaz u jo vee
ludilo? Ko kontrolie koga? Ko ta kontrolie? Ti bes ili bes
tebe?
S: Mogu da razumem vau taku gledita, a/i ne mogu da razumem
neto drugo. ta bi se dogodilo kada bi se ovek preputao svim
impulsima, eljama i strastima?
Sah: Potiskivanje je bolest, kontrola je bolest, ali ja isto tako
znam da ni preputanje nije lek. Samopopustljivost je, u stvari,
krajnji rezultat kontrole i potiskivanja, ali to ne znai da je
bolje biti nekontrolisano nego kontrolisano lud. Ja sam za
zdravlje, a ne za ovaj ili onaj stepen oiglednosti naeg ludila.
Ako iz krajnosti represije odemo u krajnost ekspresije
propustiemo zdravije, jer je ono tano u sredini, izmeu
ekstrema. Lepota je u razumevanju unutranje runoe, a ne u
njenom doterivanju ili zatrpavanju.
S: Meni se, ipak, i dalje ini da vi zagovarate
samopopustljivost.
Sah: Dresiran si da misli samo u dve boje, pa im nije belo,

automatski je crno, zar ne? im ti se neto ne svia, to se

odmah, istog trenutka, proglaava za pogreno. Zar nije osnovna
greka u pogreno postavljenom kriterijumu? Ako si gluv, itav
svet je vrlo tih. Zbog ega si opsednut idejom samokontrole? ta
pokuava da suzbije? ta je to u tebi to tebe samog udvaja? Ti
si istovremeno i kontrolor i kontrolisano. Svaki pokuaj nasilnog
ujedinjenja dodatno te razjedinjuje. 'Samokontrola slabi
kontrolora, jaajui kontrolisano.
S: "Celibat slabi seksualnost", tako kau sveti spisi.
Sah: Dakle, seks je problem, zar ne? Seks je nevolja, a
samokontrola nain da se nevolja prevazi^. Da li je zaista tako?
"Tako je", kau drugi. A ta tebi govori tvoje vlastito stanje?
ta ti kae?
Ne navodi mi svete spise. Neka na razgovor bude nevin i
neoptereen. Govori iz sebe. Zajedniki pokuavamo da doemo do
razumevanja, i razgovor je koristan samo ako nema ubeivanja. Ako
ti je cilj da opravda svoje stanovite, sam taj pokuaj je
simptom nesigurnosti, a nesigurnost potie iz neznanja.
Zaboravimo debatu i razgovarajmo zrelo. Zrelost se pokazuje kroz
tenju da se doe do istine, a ne do argumenta koji e uvrstiti
nae neznanje. Kada postoji predubeenje, ispitivanje je
neizvodljivo.
Seksualnost je injenica. Ako je potiskujemo, onda bolest postaje
injenica.
S: Potiskivanje je nesvestan proces, za razliku od samo-kontrole,
zar ne? Ta dva proseca nisu ista?
Sah: Izmeu potiskivanja i samokontrole nema mnogo razlike.
Potiskuje zato to si nauen da tako postupa, a kad kontrolie
seksualne impulse, to ini mehani ki. Kada si svestan, ti samo
posmatra, a in svesnosti brie nesvesnost, a samim tim i snagu
seksualnog impulsa. Na taj nain, misao ne postaje delo.
Ne moe istovremeno i da kontrolie seksualnost i daje bude
svestan. Ako kontrolie, nesvestan si, a ako si svestan,
primeuje daje svaka kontrola suvina. Kontrola ograniava,
svesnost oslobaa.
Seksualnost je za tzv. duhovnog oveka bila i ostala simbol
ropstva, jer tu je psihofizika zavisnost najoiglednija.
Religije su od pamtiveka osuivale seks i tako stvorile - ta? opsednutost seksom. Planeta je prenaseljena zahvaljujui onima
koji su eleli da umanje uticaj seksualnosti.
Seksualni in prua veliko zadovoljstvo, i sve dok ne otkrijemo u
sebi izvor veeg zadovoljstva, neemo biti u stanju da ostvarimo
nezavisnost. Suzbijanje nagona stvara nezadovoljstvo, i umesto da
kontrolu sagledamo kao vlastitu glupost, mi spremno osuujemo
seks, a seks nije krivac. Seksualna energija je potpuno
bezazlena. Sve to je od prirode dato uvek je nevino i isto, ali
nae nerazumevanje je ono to sve zaprlja. Ne shvatajui znaaj i
smisao dotine energije, mije prvo izopaimo, pa osudimo.
S: O kakvom je razumevanju re?
Sah: Krenimo od injenica da bi doli do konanih injenica, do
uvida koji e ukinuti sve bolesth i potiskivanje i samokotrolu i
slabiko poputanje pred snagom polnosti.

ovek je izaao iz animalnog sveta onog trenutka kada je stekao

samosvest, tj. sposobnost posmatranja svih svojih aktivnosti. Od
tog momenta ljudsko bie je prekinulo mehaniku evoluciju - jer
vie nije bilo potrebe da i dalje bude u krilu prirode. Priroda
je odgovorna za minerale, biljke i ivotinje, ali ne i za oveka.
ovek je onaj koji je odgovoran za sebe. Meutim, zavretak
mehanike evolucije ne podrazumeva automatski poetak
individualne evolucije. Izmeu te dve evolucije je vakuum.
Individualnu evoluciju ne podrava priroda, tj. mehanika
evolucija, jer je individualna evolucija zapravo evolucija
svesnosti, a taj progres je stvar zrelosti individue, a ne
prirode i njenih mehanizama.
S: ta su to "mehanizmiprirode"?
Sah: Nagoni. Preivljavanje i produetak vrste. Poto samosvest
mora imati fizikog nosioca, tj. ivi organizam, nagoni
su ono to definitivno obezbcuje trajnost oveka kao biolokog
bia. Meutim, on se odvojio od prirode ne prevaziavije i
nagoni su se izvi^operili. Moemo da jedemo i kada nismo gladni,
a e gasimo i onda kad je nema. Zivotinje su seksualne
"sezonski", nekoliko sedmica godinje, i im doe do sparivanja,
polna napetost iezava. A ovek? ovek poseduje elju godinama,
decenijama, gotovo itavog svog ivota - ak i onda kada vie
nije u stanju daje sprovede u delo. Zato? Zbog ega samo ljudsko
bie osea vlastiti libido non-stop, danonono, od roenja do
smrti? Moemo da kaemo da je to zbog toga to vie nismo u
vlasti majke prirode, i da su se nagoni, usled prividne slobode,
ustostruili, ali taj odgovor ne moe i ne srne da bude konaan.
Postoji nekakva tajna u kvantitetu i snazi seksualne energije, i
da bi se ona razotkrila, ovek mora biti veoma budan.
Seksualna energija, na prvi pogled, ima samo jednu svrhu:
razmnoavanje. Zadovoljstvo je nusprodukt, mali trik prirode da
bi se osigurala vrsta. Dakle, prijatnost koju oseamo pri polnom
sjedinjavanju je samo "gratis" od strane prirode. Seks je hrana
za rasu, Obinom hranom pojedinac sebi obezbeuje ivot, dok
seksualnim inom prolongira ivot vlastitoj rasi.
Pitanje je: moe li seksualna energija meni samom da pomogne u
razotkrivanju ivota? Mogu li ja sam, ispravnom upotrebom te
sile, sebe samog da stvorim?
Prva svrha seksualne energije je produetak vrste, ili stvaranje
"ne-ja", onog drugog. Ali, ako se mudro koristi, seks moe da ima
i drugu, mnogo dublju svrhu: kreaciju, stvaranje "ja",
probuenje. Ako je upotreba seksualnosti nesvesna, ispunjava se
prva svrha, ali do ispunjavanja druge svrhe moemo da dopremo
jedino svesnou, nikako drugaije. Ako postoji predrasuda, ovek
nije za tantru.
S: Tantra je, ako sam dobro razumeo, neka vrsta seksualne joge.
Proitao sam nekoliko knjiga u vezi tantrikih metoda, i moram da
priznam da sama ideja korienja seksualne energije u spiritualne
svrhe kod mnogih ljudi moe da isprovocirapredrasude.
Sah: To samo govori o siromatvu zdravlja i razumevanja;
predrasude su neminovne kada se apriorno drimo vlastitih
predstava ili vikend-filozofija.

Tantra, zaista, nije nikakva "seksualna joga". Kao prvo i prvo,

tantra je mnogo starija od joge. Ako je tantra majka, joga je
onda, pored astrologije, masae, alhemije, medicine i mnogih
drugih (umetnikih i naunih) izdanaka, samo jedno od njene dece.
Ako bilo ko proita izvorne tantrike tekstove, odmah e razumeti
da je seksualni deo tantre njen, moda, najnebitniji deo, ali
zbog toga to ona ; afirmativno gleda na injenicu ljudske
seksualnosti, ljudi su poeli negativno da gledaju na tantru jer su je identi-fikovali sa onim delom po kojem se tantra
razlikuje od veine drugih duhovnih puteva.
Tantra nema apsolutno nikakve veze sa putem za nemoralne, sa
crnom magijom, okultnim orgijama i nekakvim mranim, opskurnim
ritualima. Ljudski strah je i u prolosti spaljivao ene kao
vetice, a danas osuuje tantru za ono to postoji samo u
optereenim umovima kritiara, a ne u tantri. Predstavu o tantri
kao nekoj mra noj okultnoj koli stvorili su oni ljudi koji su
se za nju zainteresovali iz potpuno pogrenih motiva. Problem je,
moda, nastao i zbog toga to se tantra kloni praznih pria,
izbegavajui svaki sentimentalni, nepraktini idealizam. Polazimo
od mesta na kojem se nalazimo - cilj je da se postane ovek, a ne
da se imitira boanstvo potiskivanjem ivotinje. Da bi ovek
postao Bog, ivotinja mora da postane ovek, a do preobraaja
nee do i ako samo razmenjujemo informacije.
S: AH, ako je fantra zaista foliko kvalitetan puf, i ako su njene
metode korisne za sve, zar onda nije oigledno da se iza fehnika
ipak nalazi onaj koji kontrolie?
Sah: Ba naprotiv. Ako kontrolie misli za vreme meditacije,
bie to sve osim meditativnog stanja. Da bi mogao da
transformises seksualnu energiju ne sme daje se plai.
S: Da H fo znai daje kontrola produkf straha?
Sah: Strah je neznanje i nerazumevanje, a samokontrola nain da
se seksualnost uvea. Ako kontrolie, ti si vezan za to;
optereen si seksom ako te iskustvo seksualnosti optereuje. Da
bi bio slobodan od vlastitog pola (koji je polovinost, a ne
celina), mora da razume, da posmatra, da se disciplinuje.
S: Pa zar disciplina i samokontrola nisu jedno fe isto? U emu je
razlika?
Sah: Disciplina premouje i ukida unutranji rascep zbog toga
to je disciplina posledica razumevanja, a ne nerazu-mevanja. Ve
sam naglasio da je strah odraz nerazumevanja, i da iz straha
proistie samokontrola kao eventualni izlaz iz haosa.
Samokontrola, meutim, ne samo da ne ukida psihiku raslojenost
ve je dodatno umnoava.
S: Ako se disciplinujem, da H u biti gospodar situacije?
Sah: Dokle god razmilja u terminima ovladavanja, nadvladavanja
i osvajanja, ti si u mrei samokontrole. Ko je taj to razmilja
o osvajanju i gospodarenju? Onaj koji nije gospodar, onaj koji
robuje vlastitim nagonima.
S: Razumem... Da H fo znai da freba da integralno posmatram
situaciju bez eje da je preusmerim i prekrajam?
Sah: Da, jednostavno. Disciplina nije uzrok razumevanja, ve
posledica istog. Kada se razumevanje polnosti pojavi, ono dovodi

do naglog smanjivanja straha i prenosno, do ukidanja terora

samokontrole. Razumevanje nam pomae da kroz posmatranje
transformisemo seksualnu energiju u vie i suptilnije oblike
energije.
S: U emu je osnovna razlika izmeu fantrikog i normalnog seksa?
Sah: Takozvani normalni seks je sve drugo, samo nije voenje
ljubavi. Seks je esto samo ispuni ventil za neuro-ti nost,
neto to se ini iz nezadovoljstva, dosade, usamljenosti, a
svima je poznata i manipulativna seksualnost. Tantriki seks se
od "normalnog" razlikuje po cilju i pozadini. Cilj je buenje, ne
orgazam. Ako do vrhunca doe, to je nusprodukt, a ne ciljna
grupa. Jedan stariji uitelj je mom poznaniku rekao: "Ne brini
ako do orgazma doe. Ja ga ne jurim, ali ako doe, ja ga ne
odbacujem".To je mudar stav. Tantriki seks je meditacija u paru;
nema jurnjave, grozniavosti, iekivanja. Partneri su oputeni,
spokojni, ujednaenog daha, i vremenom se seksualnost pretvara u
stanje dinamike, ive tiine. Energija se transformie i
akumulira, a nervni sistem napaja novom sna-gom. Posledice
tantrikog seksa su: poveana osetljivost i tela i uma, smanjena
potreba za snom, hranom i seksom, duboka oseajnost, stabilno
zdravlje, pojaana koncentra-ija i pokretljivost, a neretko
dolazi i do pojave natprirodih moi.
Pri uobiajenom seksualnom inu postoji strast, ali ne i
svesnost, dok su u tantrikom seksu prisutni i svesnost i strast.
Ako kontrolie, suzbija prirodno ispoljavanje energije i time
sebe dovodi samo do jo vee frustracije. Disciplina
se u tantri sastoji iz odravanja kontinuiteta svesnosti, a ne u
blokiranju strasti. Kada postoji samo svesnost, ovek nema ta da
transformie, a kad je prisutna samo strast, ovek nema ime da
preobrati sirovu energiju libida.
Tantra kae da je uobiajeni seks slian kijanju -energija se
naglo izbacuje, a partneri se oseaju smireni samo zbog toga to
vie nemaju dovoljno snage da ispolje neurotinost. Ljudi su od
seksa stvorili sve - od sporta do lomae - ali nisu uspeli da
ostvare taj nazovi duhovni ideal nezavisnosti, tu slobodu od
seksualnosti.
Kroz tantru se postie stanje koje stostruko prevazilazi
seksualno zadovoljstvo, i orgazam je, u poreenju sa tim stanjem,
samo bolno ugodan gr.
S: Kada se to stanje ostvari, verovatno prestaje svaki pokuaj da
ovek kontrolie sebe, zar ne?
Sah: Uopte ne. Da bi se to stanje ostvarilo neophodna je
svesnost koja odbacuje svaku, pa i najmanju trunku samo-kontrole.
Tek kada stekne razumevanje seksa i seksualne energije, ovek je
zreo za tantriki pristup. Kroz tantru, seksualnost se gubi i
preobraava u senzualnost, ist i slobodan rad ula, a kad se i
senzualnost transformie, dobi-jamo onu najprefinjeniju
senzitivnost: ljubav.
Nae greke se javljaju usled nerazumevanja. Kad bismo imali
makar malo vie strpljenja, barem malo manje straha, videli bismo
da runo pae seksa moe da se pret-vori u belog labuda ljubavi.
Samo nam je razumevanje potrebno. Potiskivanje je ono to od

runog paeta pravi bolesnu zver, a samokontrola avola. "avo"

je odraz pogrenog smera traganja za Bogom.
S: U radu na sebi (kroz seksualnost) oveku je potreban partner.
Sah: Zar si ti seksualan samo sa partnerom? Ili je elja neto
to postoji nezavisno od objekta koji elju izazivaju?
Rad u paru dolazi mnogo mnogo kasnije. Individualan rad prethodi
dijadnom tj. radu u paru. ovek mora da proe kroz jogu da bi
tantriki metodi uopte mogli da budu svrsishodni. Tek kada
poznajemo vlastito telo, kada smo u stanju da budemo spokojni i u
najveem haosu, i kad moemo da fiksiramo um na bilo koju taku,
tek tada tantra dobija svoj pravi smisao.
Takoe, nije suvino napomenuti da tantriki rad na sebi nije
nikakva egzotina seksualna tehnologija koja eskivira oseanja.
Naprotiv. Ako ne postoji uzajamna otvorenost i spontano oseanje
bliskosti, onda je tantriki seks, zaista, ubedljivo najgluplji
nain za gubljenje dragocenog vremena.
SKOK U NEPOZNATO JE PAD U SEBE
Sagovornik: Da lije svaki radsa uitejem puf predanosti?
Sah: Predanost nije proces nego in; trenutak, a ne vreme. Mnogi
govore o putu predanosti, ali takav put objektivno ne postoji.
Re je, u stvari, o putu srca, jer "put" znai rast, odreeni
vremenski period, proces, dok je sama predanost vrhunac
poverenja. Poverenje moe da kulminira u predanost, ali to je
sasvim druga stvar.
Predanost se deava, i poto je in, na njoj ne moe da se radi.
Ona je kao smrt - deava se iznenadno, eksplozivno, bez najave, i
u tom primeru evolucija ivota je proces poverenja koji se
zavrava smru, tj. predanou. Uop-te nije vano da li je tvoj
put put srca ili volje; svaki rad sa uiteljem je rad na
poverenju.
S: Staje ono to me dovodi do momenta kada se poverenje spontano
pojavjuje?
Sah: Kada razumevanje aktuelne situacije obesmisli direktive
straha, ovek poinje da se polako rasanjuje. Oblaci statinosti,
koji su do maloas prekrivali nebo ljudske psihe, razilaze se pod
sunevim zracima razumevanja. Strah koi promenu, i psiholoki
dinamizam zaustavljen je naim upornim dranjem za svet poznatog.
Kad razumevanje otkoi rigidnost, pojavljuje se most poverenja,
most izmeu poznatog i nepoznatog.
S: Da li je i vera most?
Sah: Nije. Vera je pasivna, nepokretna, statina. Veruje i
ostaje isti. Postoje nebrojene teorije o oveku, Bogu,
univerzumu, i ako bilo koju prihvati kao istinitu nikada nee
moi da proveri ima li istine iza one koju si usvojio. Vera je
posledica ili straha ili nade. I nada i strah su vodii za
slepce, a kada "slepac vodi slepca", obojica, pre ili kasnije,
zavre u provaliji. Za veru moemo da kaemo da olakava ivot,
ali s druge strane spreava njegovu spoznaju.
Poverenje je stvar srca. Ono je detinje isto i jednostavno. Vera
je krajnji proizvod mentalne kalkulacije, a poverenje odbacivanje
i verovanja i neverovanja. Pred uiteljem, poverenje je ono to
ueniku omoguava da zna da ne zna. Dakle, vera moe da se naui,

poverenje ne moe. Poverenje se prepoznaje, razotkriva, iznova

pronalazi, ali se ne stie imitiranjem uenitva.
S:
Ipak, postoje
ljudi koji imaju objektivno vie poverenja
od
drugih.
Da H je
njima
prirodno data ta sposobnost, to jest, taj duhovni kvalitet?
Sah: Ponavljam: niko nam nita ne daje - ni priroda, ni Bog,
niko! Ako ti je jabuka
poklonjena, ona ti moe biti i oduzeta. Ono to smo nasledili gensku predodreenost, boju koe itd. - nema nikakvu vrednost. To
mora da upamti jednom za svagda: nita nam roenjem nije dato
osim injenice da emo umreti! Opasna je ideja da smo neto
vredno dobili samo zbog toga to moemo da diemo, izgovaramo
reci i produavamo vrstu. Mi objektivno nemarao nita: ni duu,
ni slobodu, ni volju, ni svesnost, ve samo iluziju posedovanja
svega i svaega. Kad otklonimo iluziju takozvane punoe,
suoavamo se sa injenicom vidljive praznine.
Svim ovim recima ne elim da kaem da na svet dolazimo kao
blaene budale; ne, mi takvi vremenom postajemo.
Ti si rekao da postoje ljudi koji imaju vie poverenja od drugih,
i po samoj formulaciji je oigledno da si neke pojmove potpuno
pobrkao. Poverenje nije vera. Poverenje nije naivnost ili
glupost. Poverenje nema nikakve veze sa sugestibilno u. Uenik
nije zec hipnotisan farovima uiteljevih reci. Poverenje nije to
to ti misli da jeste.
S: ta je poverenje?
Sah: Ako ovek oseti prekid psiholoke statinosti usled kontakta
s uiteljem, u njemu se otvaraju oi istinske nevinosti. To je
poetak poverenja. Ako je ubeen putem sugestije, on nije uenik
nego vernik ili sledbenik. Poverenje je put prevazilaenja straha
od neizvesnosti.
S: Da H je poverenje u isti mah iprevazilaenje straha od
nepoznatog?
Sah: "Strah od nepoznatog" je fraza u reniku svake kukavice. Ne
postoji strah od nepoznatog. Kad god osetimo bojazan, to je uvek
strah od gubitka poznatog, strah od ras-pada sistema, a ne strah
od nepoznatog. Mi se bojimo gubljenja razuma kao sigurnog tla,
gubljenja onog to nam omoguava snalaenje u poznatim
dimenzijama. Zbog toga je teko krenuti sam u nepoznato. U
stvari, ako krene sam, svaka tvoja preena stopa umnoava
opasnost.
Razumevanje ti pomae da vidi most izmeu poznatog i nepoznatog.
Kada se suo i sa nitavilom ispod vlastite koe, tada, kao po
pravilu, upoznaje oveka koji je u stanju da uniti tvoju
statinost, jer, kada zna da nita nema, zato onda tapka u
rnestu?
S: Da li je poverenje jedini metod?
Sah: Ne. I hrabrost je nain. Mnogi ne ose aju poverenje, ali su
dovoljno neustra^ivi da se ne pokoravaju strahu. Nije smelost
nemati strah, ve ii ka sebi uprkos strahu. ta je to to se u
meni plai promene? Ono to ne eli da se me-nja: mehanizam, tj.
"linost" kao zbirno ime za sve mehanizme koje imam. Poto sam
poistove en sa matricama nesvesnosti, ini m se da strah ne

izvire iz mehaninosti nego iz "mene". Koje "ja" moe da se

pribojava? Strah je uvek reakcija psiholokog programa na novo i
neoekivano.
S: Zbog ega vi vie naglaavate hrabrost nego poverenje?
Sah: Zato to je teko imati poverenje u tue poverenje koje je,
objektivno, sve sem poverenja. Ljudi se teko otvaraju, a nijedan
uitelj nije provalnik koji nasilno ukida zat-vorenost uenika.
Somnabulista samo bunca nekakve reci u vezi davanja i
protonosti, i njegovo nazovi poverenje uvek varira - od slepe
vere do slepog podozrenja. Snaga tog takozvanog poverenja
proporcionalna je stopi idealizacije uitelja. Ljudi se panino
dre vlastitih stavova i tako preutno uslovljavaju: "Uiniu sve
to se od mene trai, pod uslovom da se taj zahtev poklapa sa
mojim principima." Da lije to poverenje ili besmisleni ugovor
neznalice? O emu se tu zapravo radi? Da li kriterijume postavlja
onaj koji zna ili onaj koji ne zna? ak i ljudi koji bi eleli da
rade na sebi su razmaeni i o ekuju da ih neko razume, iako sami
ni ne pokuavaju da shvate besmislicu uslovljavanja. Ako uitelj
ispunjava uenikova oekivanja, to ne znai da se time njegovo
delovanje zavrava, jer daje tako, on bi ostajao u dimenziji
poznatog. Takav nain rada je obina priprema uenikovog uma za
ulazak u nepoznato.
Mi samo gutamo reci bez kontemplacije (kao vrste psiholokog
varenja). Veina poetnika se prosto zatrpava terminologijom
misticizma, i to ih samo uvodi u jo veu zbrku. Kad pone
halapljivo da guta nove pojmove, ubrzo dobije i cerebralno
salo, a posledica nedisciplinovanog apetita je mozak sa ravnim
tabanima.
S: Kako se prepoznaje istinska
predanost? Meni se
ini da
predan
ovek vie nema
mogunost izbora.
Sah: Jo manju mogunost ima somnabulista, samo to to ne vidi,
jer ne vidi nita; zbog toga i imamo pravo da ga zovemo
"mesearom".
Istinski predan ovek vie nema nikakvo "sebe" koje moe da
poseduje iluziju slobode izbora. Za oveka koji je proao kroz
vatru predavanja ni poverenje ni predanost ne znae nita. On je
proao kroz fazu poverenja, i put se predanou zavrio.
Poverenje je cvet, predanost plod. Poverenje je skok u nepoznato.
Predanost je pad u sebe.
S: Da H uite/j oekuje postunosf od svojih uenika, i da H
moemo postunosf da, po kva/itetu, izjednaimo sa poniz-nou?
Sah: Uitelj nije militantni lider koji pravi poslune robove od
neposlunih robota. To je prva stvar. Druga: uitelj od tebe
oekuje jedino nerazumevanje; zbog toga ga je nemogue
razoarati. Ako primeti osmeh na licu uitelja, to je dobar znak
- razumevanje se polako pojavljuje. Poslunost bez razumevanja je
sterilizacija ionako neplodne inteligencije. Mora da razume da
bi uiteljeva molba prerasla u uiteljev imperativ.
Poslunost koja ti je nametnuta situacijom ra a u tebi licemerje
(ako si kukavica) ili otpor (ako ne eli da bude kukavica). I
licemerje i bes, i "da" i "ne" su odrazi nerazumevanja. Tek kada

shvati da si ti sam problem koji sebe ne moe da resi dolazi do

istinskog poverenja, a poslunost koja nie iz poverenja nije
nametnuta ve je rezultat razumevanja.
S: Da H je takva poslunost direktan dokaz uenikove predanosti?
Sah: Ne, ni najmanje. Poslunost nema nikakve veze sa predanou.
U radu na sebi poslunost je nezaobilazno sredstvo povezano sa
prevazilaenjem mehaninosti, razbi-janjem ego-nepropustljivosti,
i to je najvanije, sa ispitivanjem dubine i autentinosti
ljudskog poverenja. Poverenje mora da se proveri, jer ne moe da
deluje ako samo umi-lja da poseduje snagu. Oekivati spoznaju
stvarnosti glumljenjem vienja jednako je glupo kao i oekivanje
preplanulog tena time to se grejemo na zlatniku koji podsea na
Sunce. Hou da kaem samo jedno: krhko poverenje je nada sa
maskom poverenja!
Polovinost ovde ne dolazi u obzir - ili sve ili nita.
Poverenje, zaista, ne moe da bude krhko - ili je potpuno ili ga
nema. Dokle god poverenje nije potpuno ono i nije poverenje, a sa
nazovi ulaznicom dobiemo i nazovi ulazak. Drugim recima,
uaemo ispred zatvorenih vrata.
S: Na poetku ste rekli daje svaki rad sa uitejem rad na
poverenju, i to bez obzira da i/ je re o putu srca Hi putu voje.
Moete H mi to malo podrobnije objasniti?
Sah: Ljudima obino nije jasno da i volja ima veze sa poverenjem,
zbog toga to ne razumeju samu strukturu rada na sebi. Duhovnost
koja je autentina zahvata itavo
ljudsko bie, sve njegove delove i sve potencijale i kontekste
kroz koje se ono izraava. U svim religijskim, okultnim i
spiritualnim tradicijama nailazimo na odnos uitelja i uenika.
Bez poverenja, i to, naglaavam, uzajamnog poverenja, taj odnos
nije odnos ve ugovor. Put volje podrazu-meva poverenje, a
vrhunac volje predstavlja predanost -ba kao i kod puta srca.
S: Kako se poverenje proverava na putu voje?
Sah: Uenikovim odustajanjem od samovolje. Na istoku se uitelji
zovu "gurui", a u pravoslavlju se nazivaju "starcima". U ruskoj
hri anskoj literaturi se ak kae daje pove-renje prema
"starcu" "grob line volje", a na Istoku se govori daje "guru"
"smrt za uenika".
S: Zbog ega uitelji nemaju isti princip rada sa razliitim
uenicima? Prema nekima deiuju btagi, dok su prema nekimagotovo
okrutni, hladni i bezobzirni.
Sah: U tantri se kae da je svako uiteljevo obra anje ueniku
"kripa" ili milost. Ako je kontakt verbalne prirode u vidu
lekcija, oinskih saveta i podrke, sam nain govori o tome da je
uenik jo uvek mlad i nezreo, i tu vrstu rada tantrici nazivaju
"bela milost". Na tom nivou uitelj je pri-poveda, a kada
uitelj postane i situacionalista, to je ve znak daje uenik
neto nauio. Njegovo znanje se proverava i osnauje svim moguim
i nemogu im metodama, i takva se provera zove "crna milost"; a
ona, na prvi pogled, nije nimalo milostiva. Naprotiv.
S: Kako to u praksi izgleda?
Sah: Ti postavlja teoretsko pitanje o praksi.
S: Ai, dok se ne osmelim za skok u nepoznato, moram da uim.

Sah: Uitelj kao pripoveda bi pokuao da ti razjasni kako da

ui - to je bela milost. Crna milost uitelja - sltuacionaliste
nije u recima - on bi te jednostavno gurnuo u nepoznato.
S: Ali, ako bi me tek tako gurnuo, kako bih onda uio?
Sah: U letu. Skok u nepoznato je pad u sebe. Samospoznaja je dno.
RAZUMEVANJE JE DALEKO OD NAE SPOSOBNOSTI DA RAZUMEMO
Sagovornik:
Nekoliko
puta sam bio prisutan
kada ste
tra-gaocima govorili o
svesnosti,
srcu i kreativnosti, i svaki put ste, bez obzira na kontekst,
spominjali razumevanje. Meni nije jasno o emu je tu re. ta je,
po vama, istinsko razumevanje? Kako biste ga definisali?
Sah: Traiti definiciju razumevanja odraz je nerazumeva-nja, pa
su reci, samim tim, potpuno suvine. Svaka mentalna konstrukcija,
svaki verbalni iskaz, sa bilo ije strane, jo vie bi te udaljio
od razumevanja.
Uglavnom, razumevanje je daleko od nae sposobnosti razumevanja.
Mi jednostavno ne moemo da razu-memo da ne razumemo, i zbog toga
nismo u stanju da vidimo kako naa re "razumevanje" - nije
razumevanje. Nama se ini da bi nam pomoglo kada bi nam neko
recima pribliio to stanje, ali razumevanje nije u zvucima misli,
tj. recima, nego u paljivom sluanju, paljivom sagledavanju, u
paljivom, budnom, bistrom posmatranju ivota. Tada je sve jasno,
jednostavno i dostupno - j^r unutranje stanje koje smo imenovali
kao razumevanje, moe sve da pojednostavi. ovek od razumevanja
zna da je pravi odgovor tiina iza pitanja, nikada zvui samog
odgovora. Glupo je recima objanjavati ono to nije sainjeno od
reci.
S: Ipak, mi smo upueni jedni na druge, i stoga je komunikacija
neizbena. Kako ostvariti razumevanje bez suvine prie?
Sah: Ja nisam protiv razgovora. Mudrost je preutana glupost, ali
je glupost neizgovorena mudrost. Teko je kroz razmenu reci doi
do razumevanja, ali nema drugog puta. Nije lako prohodati, ali to
ne znai da bi trebali da zbog toga itav ivot puzimo kao
gusenice.
Razumevanje nije pamenje, miljenje, razmiljanje, ukrtanje
pojmova, analiza dostupnih utisaka itd., i ono uopte ne zahteva
maltretiranje intelekta ili domiljato tempiranje logike.
Razumevanje, zaista, nije posledica mentalne ekvilibristike,
leksikih novotarija i teoretskog nagaanja. Obino mislimo da
razumemo ako za odreenu pojavu, stvar ili relaciju, naemo
odgovarajui pojam ili adekvatnu re, ali to sa razumevanjem nema
nikakve veze. To je, u stvari, velika smetnja pri razumevanju.
Da istina moe da se stavi u reci, nali bi je u hije-roglif ima
ili klinastom pismu; otkrili bije uzidanu u proelje nekog hrama.
Poto je istina neprenosiva, ta nam ta i-njenica govori? Istina
je individualni napor, individualna spoznaja. Niko ne moe da nam
pokloni istinu. Dodue, onaj koji je doao do nje u stanju je da
nam peva o njoj, da je igra, slika ili die, ali sve su to samo
informacije, reci, utisci, kretnje, ali ne i istina - za nas.
Istina se razotkriva ne tuim trudom, ve naom prijemivou.
Sa razumevanjem je ista stvar. Bez receptivnosd, razumevanje je
neprenosivo. Moe da pamti rei ili da oponaa upotrebu

sredstava za prenos razumevanja, ali to ne znai da ga na taj

nain stie. Imitacija razumevanja gora je od prostodunosti
nerazumevanja. Zbog toga su intelektualci toksini otpad
inteligencije.
S: Intelekt i inteligencija, po vama, nisu isto?
Sah: Inteligencija drutva je intelekt. Intelekt je, dakle,
mentalna mehaninost sredine implantirana u pojedinca. Svako
drutvo ima svoje posebne "proteze". Zbog toga dve budale iz
istog drutva mogu divno da se sporazumevaju - zbog slinih
sistema vrednosti, zbog identinih perspektiva. Neznanje je
komunista; svi smo podjednako nemoni pred istinom. Uivamo u
sporazumevanju bez razumevanja jer prevakavamo intelektualne
matrice bez inteligencije.
Inteligencija je veoma redak kvalitet, ali uspeli smo da naemo
zamenu: intelekt. Jedini problem je to to smo dodatno oglupaveli
pokuavajui da budemo pametni. Inte-ligencija nema nikakve veze
sa obrazovanjem. Obrazovana neznalica jo uvek je neznalica, iako
je kvantitet informacija ubeuje u suprotno. Moe u glavi da
nosi kondenzovane biblioteke i da i dalje nema mogunost da
vidi, tj. razume.
S: A ta je sa Ijudima koji su po optim kriterijumima
natproseni? ta je sa onima koji su fenomenalno uradili test
inteligencije? Sta nam to govori?
Sah: To nam govori da oni dobro rade testove, a ne da su
inteligentni. To nam govori da su stvarno smeni svi oni koji
veruju u mogunost da se inteligencija moe izmeriti. Upoznao sam
oveka koji je zavrio istu filozofiju, po svim drutvenim
kriterijumima zaista je genije, a snaga njegovih argumenata
ostavlja na sluaoca moan utisak. Kada smo jednom prilikom
razgovarali u prisustvu njegove supruge ponudio me je ajem i
kada sam mu, otpivi gutljaj, rekao da je aj previe zaeeren,
ovek je bez razmiljanja oamario suprugu! ta je to:
voluntaristiki optimizam ili openhauer? Gde je nestala
inteligencija?
"Dobro ste proli", rekao sam njegovoj eni, "da sam mu se
poalio na trag karmina na oljici, vi biste verovatno bili
mrtvi.''
Intelekt je izdaja inteligencije. Da li ovek razunievanja moe
da bude u isti mah i mudrac i siledija? Teko. Ako sam na recima
genije, a na delu idiot, tu neto ozbiljno nije u redu. Zato?
Zbog toga to je razumevanje integralno, i ne moe da zavisi od
nivoa naeg ispoljavanja. K r azume apstraktno, ali ne i
praktino, ne razume uopte!
S: A moe H ovek, mimo svojih teorija - filozofskih,
religioznih, spiritualnih - da istinski razume oveka preko puta
sebe?
Sah: Moe li ovek da razume cvet, da razume nebo, neto krajnje
sitno i jednostavno, neku svakodnevnu pojavu, ili bilo ta, bilo
koga? Mogu li ja, sa svom svojom unutranjom zbrkom, sa svom
svojom rastrzano u i zamagljeno u, da osvetlim razumevanjem
ljudsko bie i da ga upijem u sebe?
Na kraju krajeva, moe li se ita uiniti ako je sam instrument

sagledavanja u stanju raspadanja?

Mi uporno ponavljamo jednu te istu greku, jer gre-imo pri
stvaranju liste prioriteta. Zbog toga i kreemo od objekta, ne
razumevajui da je sam subjekt u blaenom bunilu nesagledavanja
sebe. Nemo razumevanja drugog je posledica nedostatka prvog i
osnovnog razunievanja: sebe samog.
v
Moe li ovek sebe da razume? Ostavimo teoriju po strani. elimo
da saznamo, a ne da verujemo. Ponavljani: moe li ovek samog
sebe da razume? Moe li on, bez oslanjanja na pompezne i prazne
reci, bez udvorikog prik-lanjanja autoritetu, sam da spozna
makar jednu jedinu
injenicu - sebe samoga? Staje to to se zove "ovek"? Da li je
taj pojam socijalni mit, terminoloka zavera dvononih ivotinja
ili je "ovek" daleka budunost dostupna retkim, zaista retkim
individuama? Pokuajmo da dopremo do injenica ne plaei se
posledica, ma kakve one bile.
Da li je "ovek" datost, zrelost i mo poklonjena roenjem, ili
je ta punoa ivota obina mogunost koju gubimo jer mislimo da
je ivimo? Nadobudnost naeg neznanja je ono to potencijal
proglaava za aktuelnost. To to nam dodiruje glavu ne mora da
bude kruna ljudskosti; moda su to stopala onih koji znaju
injenino stanje stvari. Niko nita ne zna, i zato je svima
doputeno da miljenje, stav i intelektualnu ostra enost
nazivaju znanjem. Za ve inu ljudi inteligentan je svaki ovek
koji je originalno glup.
Zaista, kako imenovati to ontoloko blago zatrpano nesagledivim
naslagama samozaborava? Staje ovek? Da li je ovek samo paravan
za zloupotrebu kiseonika, lepa re koja je ime za jedan straan i
straljiv sadraj, ili je ovek neto to, u principu, moe da se
ostvari, ali tek kada to "neto" vidi, shvati i razume da jo
uvek nije ovek?
S: Da H je razumevanje karakteristika koja odvaja oveka od
takozvanog oveka?
Sah: Da, ali to mora biti istinsko, a ne takozvano razumevanje.
Ljudi govore da samo duevno bie poseduje razumevanje kao jedan
superiorni kvalitet, i kau da je iskljuivo ovek vlasnik due,
te udesne, nevidljive stvarnosti. Jedino ovek ima duu na
itavoj kugli zemaljskoj.
ivotinje, znai, nemaju duu, a o biljkama i mineralima da i ne
govorimo. Svinje, krave i koze dobre su za ishranu duevnih bia,
dua voli voe i povre, a biseri, srebro i zlato imaju za duu
veliku vrednost. Duu, drugim recima, poseduje samo ono bie koje
revnosno unitava i ivi i neivi svet, bie koje, iako se smatra
vrhuncem prirode, stvara ozonske rupe, zagauje okeane i
matematiki precizno, svakim svojim delom, iri i sreuje
vlastiti grob.
Logika nam govori da je dua neto okrutno, sumanuto i
destruktivno i, u skladu sa tim, sledi da su atributi bezdunosti
nevinost i autentinost. ovek je jedini ivi stvor koji moe da
uiva u ubijanju. Vuk koji ubija jelena ne pokazuje pri tome ni
trunku zadovoljstva. Svaka, gotovo svaka ivotinja koja stupi u
kontakt sa ovekom postaje neurotina i podla, a mnoge

jednostavno polude.
I stvarno, staje ovek? Nosilac onog pogubnog virusa duevnosti,
ili entitet koji ne moe da izdri breme boanskog naslea? Da li
je ovek uplaena semenka koja truli jer ne srne da se otvori i
izraste do svoje prave veliine?
Svako ko makar pokuava da realizuje sebe je ovek. Ostali, oni
to ne proveravaju sadraj iza etikete "ljudskost", svi oni zbog
nedostatka razumevanja, postaju i ostaju "duevni". Ali, ako ve
govorimo neposredno, onda je ovek samo onaj koji je prevazisao
unutranju fisiju, onaj koji je uspeo da iz psiholoke mnoine
pree u jedninu bi a, a samorazumevanje je po etak i kraj
razumevanja bilo ega, bilo koga, pa i oveka preko puta sebe.
S: AH, mene boli to to me okolina ne razume. Iako sam po
profesiji psihoterapeut, neretko se oseam kao mipodstaklenim
zvonom, i to mi donosipatnju.
Sah: Ako eli da prestane bol zbog toga to te niko ne razume,
ispuni jedan preduslov -sagledaj se sam; pokuaj da razume sebe
samog i primetie kako samosaaljenje i ezava. Razumevanje je
sunce koje razgoni tamu patnje.
S: Ali kako da nauim da svoje razumevanje prenesem onima koji me
sluaju? esto se plaim improvizacija, jer ovek moe dapogrei
i u najboljoj nameri.
Sah: Strah od greke je greka. To mora da razume. Ako neko ne
moe da razume, on prosto ne moe da razume. I taka. Psa nee
opismeniti ako ga zakljua u sobu sa bukvarom. Detetu e, ako
dri zatvorena usta, kaikom razbiti zube. Ne prenagljuj. Uvek
oekuj nerazumevanje, i povremeno e biti presrean ako se
neto neoekivano dogodi.
Ljudi su veoma udni, naroito kad misle da "ue". Ako im daje i
kada ne trae, smatraju to nametanjem. Sebian si ako nisi
dostupan onda kada oni odlue da je tvoje prisustvo preko
potrebno, a kada ne odgovara na njihove seksualne infantilnosti
kau da si bezoseajan.
S: Potpuno vas razumem, jer to su i moja iskustva. Kako da se sva
ta komplikovanost izbegne?
Sah: Izaberi nain, izaberi mesto, izaberi vreme, ali nikad ne
zaboravljaj oveka.
S: U kom smislu?
Sah: Pazi kome, ta i kako govori. Kad ide slepcu u posetu ne
kupuj ogledalo.
S: Hvala vam. Nemani vie pitanja.
Sah: Ni ja nemam vie odgovora.
MISAO JE OBLIK NEZNANJA, A RE UTEHA NEZNALICE
Sagovornik:
Proli
put smo priali
o tome koliko
su
uzatudni
ovekovi
pokuaji da
dokui to to jeste. Dugo sam razmiljao o vaim reima, naroito
o jednoj reenici... Rekli ste da"stvarnost moze da se ostvari
subjektom, ali subjekt ne moe da izgovori stvarnost. " ini mi
se da sam tada shvatio sav apsurd oslanjanja na misli i rei, ali
mi jo mnogo toga nije dovoljno jasno. To znam jer su neka
pitanja u meni preivela.
Sah: Koja pitanja?

S: Na primer, staje misao? ta je "ja" u odnosu na misao? Da H je

entitet iza miljenja kontinualan Hi je promenijiv? Odakle misao
dolazi? I jomnoga druga.
Sah: Nije nam teko da pomislimo kako misao nie iz uma kao list
iz drveta, ili dlaka iz koe, ali to nije tako. Kad stojimo
ispred tunela, moe nam se uiniti da tunel stvara autobuse,
kamione i motore, ali ni to naravno nije tako.
Moe li se opstati bez miljenja? Ako znamo da se misao uobliava
iz iskustva ili tzv. znanja, ima li iega u meni to je iznad tog
znanja, iega to je subjekat, subjekat koji je nezavisan od
misli kao objekta?
Da li se misao deava nekome ili neemu? Postoji li entitet iza
misli? Stvara li misao "ja" ili je "ja" takoe samo jo jedna
formulacija uma koji kroz nju oajniki pokuava da samog sebe
razgradi i spozna?
Pokuau da ti opiem tvoje iskustvo. Ti veruje da si stanovnik
uma jer ti izgleda kao da ivi u nekom unutranjem prostoru. Taj
prostor je esto prepun misli koje dolaze i odlaze dok ti ostaje
kao neto neprolazno.
Spoljanji prostor doivljava kao sredinu u kojoj se nalazi
najvidljiviji deo tvog boravinog mesta: telo. Sredite tog mesta
je Neizrecivo i za tebe je ono kao osovina sa dva koncentrina
kruga: unutranjim - umom i spoljanjim -telom. Kao to telo
postoji u atmosferi, tako i um postoji u noosferi, ili mentalnoj
sferi.
Sada, na osnovu ovog opisa moe ti se u initi da sam ja izneo
upravo ono to ti se deava, ali to ipak nije tako jer ti se ne
deava opis ve Neizrecivo. Ja ne elim da poveruje u moj opis
tvog iskustva ve ho u da ti kroz njega ukazem na Neizrecivo
koje se moe imenovati, ali e uvek ostati nedirnuto imenovanjem,
jer na taj na in izriemo samo imena, ali ne i Neizrecivo.
S: Da li misao stvara um?
Sah: Stvara li vazduh telo? Disajnim procesom vazduh ulazi i
izlazi iz tela. Mentalnim procesom misao prolazi kroz um. Misao
je prolazni sadraj uma kao to je vazduh prolazni sadraj tela,
ali ni misao ni vazduh nisu tvorci uma, tj. tela.
Misao je trenje uma i noosfere, i kad se to trenje prenosi na
atmosferu, glasne ice, pomou vazduha, stvaraju re. Re je kao
aa, a misao kao tenost unutar nje. Re je izgovorena misao.
Misao je neizgovorena re.
S: Da l i postoji misao koja nje re?
Sah: U jogi i tantri imamo termin za ono to jo uvek nije misao.
To je manas, ili mentalna supstancija. Ta misaono
neizdiferencirana masa se iskustvom konsoliduje u ono to
prepoznajemo kao misao. Iskustvo je, dakle, ono to kon-kretizuje
i formira misao. Iskustvo jedne misli izaziva sle-de u misao, i
to ulanavanje mentalnih reakcija stvara iluziju znanja. Meutim,
misao je, sama po sebi, tek oblik neznanja, oruje kratkog dometa
kad je stvarnost u pitanju. Misao je reciklaa doivljenog,
mehaniko obnavljanje prolosti, jer ona dolazi iz pamenja, a
pamenje je psiholoki talog vremena.
S: Da H to znai da bih morao da otklonim veo misli ako elim da

iskusim Nepoznato?
Sah: Nepoznato je samo drugo ime za to to jeste. Posma-tra ne
mora da u ini neto s posmatranim u obliku misli ili
posmatranjem kao procesom. To to jeste je ovde i sada, a veo
misli je veo poznatog koji prekriva, mada ne mora da skriva
Nepoznato.
S: Kad sluam o svemu tome, imam oseaj kao da mi se um zamrzava.
Sah: Otopi ga spoznajom.
S: Ali misao me spreava da vidim stvarnost. Kako da savladam tu
prepreku?
Sah: Misao je prepreka upravo zato to misli da te u bilo emu
spreava. Zar nije misao
0
prepreci samo misao o prepreci?
S: Jeste.
Sah: Koja te onda sila spreava da vidi da reetke misli ne
spreavaju slobodu vienja? Kada vidi to to jeste mimo misli,
shvata da u stvari nikada nisi ni bio u mentalnom kavezu.
Misao ti stvara ose aj da je to to jeste neka vrsta cilja. Na
taj nain, to to jeste pretvara se u objekat, u formu, dakle u
neto drugo od onoga to jeste. Cilj je, naravno, uvek neto
udaljeno od tebe, i prostorno i vremenski. Samim tim, ini ti se
da je neophodno savladati distancu izmeu "ovde" i "tamo", izmeu
"sada" i "sutra", "preko-sutra" iji "za deset godina". Sve je to
mrea misli, koja dri oveka u snu.
ovek spava na jastuku misli. Misao, kao uoblieno poznato,
uljuljkuje oveka izvesno u. Mi smo izolovani od nepoznatog
svojom nesposobno u da sagledamo ono to jeste.
S: Treba postati svestan.
Sah: Ako si svestan, nema postajanja, ali ako nisi, prolongira
san recima "treba", "postati"
1
"svestan".
Biti zaista svestan nije isto to i misliti o svesnosti.
Imenovanje procesa nije i otpoinjanje procesa. Ako pokuava
poznatim da dokui nepoznato, misao istiskuje milju i tako
vrtoglavom brzinom jure i za spoznajom bei od nje.
S: Ali ta da radim? Vae rei ne gase moju e ve je samo ine
jonesnosnom.
Sah: Ako je tako kao to kae, onda su reci ispunile svoju
svrhu. Besmislica traganja prestaje kada se traganje intenzivira. Um se vrti oko reci i znaenja kao pas koji juri
sopstveni rep dok ga ne ugrize. ta drugo oekuje da uje? Ne
moe se rei ono to se ne moe rei.
S: Pa zato ondagovoriti?
Sah: Da bi se iskazalo ono to moe da se kae.
S: Ne vidim smisao...
Sah: ... jer ga i dalje besmisleno trai u recima u kojima ga
nema. Odgovor je u sluanju misli, a ne u misaonim zvucima.
Re "sunce" ne moe da otvori pupoljak stvarnosti. Mi recima samo
zagluujemo sebe, oekuju i da emo kad tad neto uti.
Trenutak sluanja se odlae zbog toga to se napreemo da bismo
uli, a sam mentalni gr muti jasnou percepcije. Zato i
naglaavani da misao ne moe da te sprei da vidi to to jeste,

ali ti samog sebe moe.

S: Kako?
Sah: Tako to se lepi za rei i misli, proglaavaju i ih neim
drugim od onog to jesu: reci i misli.
Misao, kao oblik neznanja, stvara u tebi oseaj sigurnosti. Na
primer, ti misli da si ovo ili ono, definiui recima svoj
identitet. Poto ne vidi ta zaista jesi, misao o "ja" ti
postaje stvarna, a reci koje pothranjuju slepilo neznanja
hipnotisu te ponavljanjem ta dva slova: "j" i "a". To "ja" je,
recimo, "inteligentno", "privlano", "uticajno" - to su te
reetke misli koje ograniavaju bie. Misli su odgajivanica
gluposti. Pod glupou podrazumevam "istrajnost u neznanju".
S: ta je onda to to jesam?
Sah: To to jeste. Sta bi drugo mogao da bude? Um je povodljiv,
a misli znaju da budu vrlo sugestivne - pod uslovom da ih ne
vidimo kao oblik neznanja, kao formu poznatog, kao ispoljavanje
prolosti.
S: Zbog ega su reci tako opasne za mene?
Sah: Ti si opasan po sebe, zato to recima o istini remeti
tiinu istine, a reci same po sebi nisu ni opasne ni bezopasne.
Kako re moe da ima mo? Naa slabost je to to svemu oko nas
pripisuje lo uticaj.
Kakav je no? Jasno je da on sam po sebi nije ni dobar ni lo. U
rukama hirurga postaje spasonosan, u rukama ubice postaje
smrtonosan.
Ako znamo da ga mudro upotrebimo, ivot moe biti produen, a ne
ugroen. Na isti nain, ako znamo kako se re upotrebljava, to
znai da znamo staje ona,
V
I V- .
. I I.. V.
/
.
emu sluzi i kome se na koji nain upuuje.
S: Da H to znai da reci mogu da nas izbave iz neznanja?
Sah: Ti e se sam izbaviti iz neznanja ako prestane da gleda
na njih kao na spasioce ili nosioce smisla. Re je samo kalup
misli - besmisleno je videti re kao spasioca od poznatog kada je
ona odjek poznatog. Razume, ti sebe spaava im vidi re kao
re, a ne kada od reci oekuje spasenje. Ali nemoj oekivati ni
da u te ja sada spasiti tako to u ti svojim recima preneti to
razumevanje, jer je ono neprenosivo.
S: Zato?
Sah: Zato to si prisiljen da protumai sve to ti se kae.
Tumaenje je tumaranje. Znaenje reci nije re koja se uje, ve
poruka unutar zvuka. Ti svaku reenicu interpretira u skladu sa
svojom uslovljenou. Poto tvoj intelekt dekodira re po svojim
obrascima, on im namee svoje znaenje, istiskujui ono ve
postojee. Na taj nain, reci popunjava poznatim, a razumevanje
ostaje neprenosivo.
S: A ta bi bilo kada bih samo sluao?
Sah: Tada ne bi imalo ta da ti se kae - jer bi razumeo. Kada bi
ovek bio u stanju da se ne vezuje za reci, mogao bi da ne
zloupotrebljava sopstvene mentalne i verbalne sposobnosti.
S:
Kako da reima ne
dajem svoje znaenje? Kada bih
to
inio,
bio bih nerazumljiv
i sebi i

drugima.
Sah: Da bi uopte mogao da odvoji re od zna enja, mora da iz
reci ukloni soiva prolosti, taj takozvani podsvesni talog. Re
nije samo supalj zvuk koji putuje do sluha, ve neto to itekako
smanjuje sluhovitost recepijenta - ako ne znamo da upotrebljavamo
reci.
Jedan od vanijih delova rada na sebi je ispravna upotreba reci i
taj segment rada zove se precizan jezik.
Ako ti je otac govorio da si lenj ili neobrazovan, ako te je
ponekad nazivao glupanom, re "glupan" je stvorila uslovni
refleks koji u tebi automatski izaziva reakciju. "Glupan" je zvuk
koji menja tvoje raspoloenje, i to samo zato to unutar te reci
ima podsvesni talog. Sad bilo ko moe da te razbesni ako u ali
pomene tu re. Svaka re ima duplo dno, svoju vidljivu stranu, i
svoj skriveni odeljak. Svesna upotreba reci je i enje
nejasnoa koju provocira uslovni refleks. Ljudi su najdublje u
snu dok priaju. Mehaninost je u govoru najoiglednija. Kada bi
samo mogli da ujemo ta nam se stvarno govori kroz ono to nam
se kae, telepatija uopte ne bi bila potrebna.
Ostali bi zapanjeni laima, neznanjem i uslovljenou ljudi, ali
bi nam se sruila iluzija o znanju. Preciznim jezikom uvek
imenuje injenino stanje stvari; nesvesnost je imenovanje
stvari koje zavisi od trenutnog raspoloenja. Zbog toga obino
kaem da su rei uteha neznalice.
OVISNICI NAJEE ISTIU ZNAAJ NEZAVISNOSTI
Sagovornik: Vi uporno naglaavate neophodnost ispitivanja i
govorite kako je taj proces jedini ispravan nain da se doe do
samospoznaje. Sluajui vas, stekla sam utisak da se ovek ne
moe promeniti zbog toga to sve tumai onako kako mu trenutno
odgovara. Da li sam u pravu?
Sah: Da bi ispitivao, ovek mora da bude distanciran od objekta
koji ispituje. Ispitivanje misli nije mogue ostvariti ako sam
isuvie subjektivan, tj. previe poistoveen sa misaonim tokom.
Odreena distanca je neophodna. Objektivizirati misao znai
smanjiti subjektivnost. Tada, kroz posmatranje, ne zauzimam stav,
ne analiziram, ve mi, zbog poveane paljivosti, svaki objekat
sam "govori" sve o sebi. Misao se, gledajui iz tog trezvenog
stanja, vidi kao "misao", a ne kao "moja misao". Ona je,
odjednom, sasvim svoja, i prekid interpretacije ne stvara novu
misao kao odjek one stare. Misao se pojavljuje, i ako sam potpun
u svom posmatranju, ona se vidi kao pojavnost, ne kao stvarnost.
U meditativnom stanju stvarnost je posmatra, nikada posmatrano,
tj. misao. Tiina opservacije proima objekat i on vie nije ni
"dobar" ni "lo", ni "spiritualan" ni "svetovan", ni "tvoj" ni
"moj", nego takav kakav je, i uopte ne stvara bviku.
Veina ljudi nije dovoljno zrela za ispitivanje, jer je njihovo
miljenje isuvie rigidno, pa ga ovek ne menja ak i onda kada
je potpuno oigledno da je pogreno. A nije naodmet naglasiti
daje svako miljenje pogreno.
S: Zbog ega?
Sah: Zato to moe da misli bilo ta o bilo emu, da zauzme
bilo koju mentalnu poziciju, i da uopte ne zna ono u odnosu na

ta zauzima stav "za" ili stav "protiv". Misliti da si u pravu,

ili misliti da nisi u pravu, svejedno - to je neznanje. Moe da
misli da zna, moe da misli da ne zna, to ne .pravi nikakvu
bitnu razliku - ti ne zna, ma ta mislio.
Ako se odvoji od misaonog procesa, iznenada e razumeti da je
svako, ba svako miljenje mentalni oblik utehe, misaoni
amortizer pred strahovitim neznanjem, sigurnost i zatita
neznalica.
Miljenje je najuniverzalni]i lek za dugovenost iluzije znanja,
lako se svakodnevno suoavamo sa kratkovidou vlastitih misli,
nikako da razumemo njihovu relativnu bezvrednost. Mi se plaimo
da dublje ispitujemo svoj ivot - kao da negde nerazgovetno
oseamo da bi efekti bili pogubni za stabilnost naeg takozvanog
unutranjeg mira. Kao da nam je lake da verujemo da je sve u
redu, kao da nam se ne ulazi u taj psiholoki bezdan. Na
samozatitniki mentalni oklop je, u stvari, misaoni grob u kojem
poivamo, i zbog sigurnosti pred ivotom mi se oseamo ivi - jer
nas nema! Misao je pogubna za ivotnost bia jer verno imitira
ivot, i ko god nema hrabrosti da ispituje sebe umire mnogo pre
svoje fizike, tj. one oigledne smrti.
S: Na koji nain ovek moe da istinski oivi sebe?
Sah: Sumnjom. Sumnja je upornost odbijanja bilo koje vrste
verovanja, jer vera je barbiturat; ona uspavljuje i samo
zatakava neznanje ne otklanjajui ga. Neznanje je smrtonosna
rana preko koje smo postavili zavoje vere i miljenja. I? Jesmo
li sada zauvek otklonili opasnost? Ilije opasnost jo opasnija
kada je uklonjena iz vidnog polja?
S: A ta se deava sa onima koji su prirodno podozriviprema
vlastitom mijenju?
Sah: Podozrenje je drugo ime za strah, i nema nikakvih dodirnih
taaka sa sumnjom kao ispoljavanjem one sutinske hrabrosti da se
spozna to to jeste.
Podozrenje i vera su bra a blizanci. Jedan brat je "ne", drugome
je ime "da", ali su oni identini, i proporcionalno udaljeni od
znanja, iako se nalaze na suprotnim stranama.
Ovo se mora duboko razumeti. Uopte nije vano da li je tvoj
strah izabrao podozrenje ili veru kao nain da se konzervira
neznanje. Ti ne zna, i to je jedino vano. Jo je vanije da to
sama spozna, a ne da mi veruje ili ne veruje. Promena stava u
odnosu na moje rei nita nee promeniti.
S: Ali ja oseam da je to tako i zbog toga verujem da je
situacija baonakva kakvom je vi predstavjate.
Sah: To nita ne menja, ponavljam. Istrauj. Vrlo je ugodno
potiniti se autoritetu ili snazi neijih reci, ali to samo
odlae trenutak direktnog vienja. Vienje mora biti tvoje
vienje! Ne pozajmljuj oi od onih koji govore da ih poseduju.
S: Kako da ispitujem ako ne verujem onom ko migovori da
ispitujem?
Sah: To je poetak ispitivanja. Ako razume, sumnja je sredstvo
istraivanja, kontemplacije, razotkrivanja. Ali ako ne razume,
ti onda samo skuplja utiske tuih, upotrebljenih misli i
prerauje sveopte neznanje. Da bi progledala, mora da zna da

ne zna, a ne da misli da ne zna. Mo^e da misli ta god

hoe, da mislima objanjava sebi ili drugima ta god ti padne
na pamet, ali bez istinskog razumevanja situacije u kojoj se
nalazi sve to ini je odraz straha, odraz neznanja, a ne
znanja.
Ispitivanje ne poinje ubeenou da je ono to ti govorim
istina. Kako mo^e da zna ako samo misli? Misao je bespomona u
odnosu na sve to je iznad ili izvan misli. Tek ako razume nemo
i slabost miljenja samog po sebi, u stanju si da posumnja i
krene u ispitivanje.
S: Da H to znai daje ispitivanje samostalno, i da mi nita ne
moe pomoi u tome?
Sah: Ako pone samostalno da ispituje, da istra^uje sve, bez
razlike, uprkos predubeenjima i misaonim zaostavtinama, ako je
trenutak sumnje istinit i autentian, tebi tada sve poma^e! Da li
mo^e da razume tu jednostavnu
V . .
.
I
V
V
I
V
V
|
.
^

/
injenicu: ako pone da pomae sebi, sve e ti u tome pomoi.
S: Meni i daje nije sasvim jasna razlika izmeu podozrenja i
sumnje.
Sah: Ljudi pod sumnjom podrazumevaju sumnjiavost, a sumnjiavost
je samo druga re za podozrenje, a ne za sumnju.
Podozrenje je pasivizacija pred ivotom. Nita ne proverava,
nego zakljuuje unapred, u skladu sa prilikom, po takozvanom
"oseaju". Podozrenje je smrt za ra-zumevanje, ba kao to je
vera smrt za ispitivanje.
Sumnja je vitalna, ivodajna, aktivna. Ako nita ne prihvata, ti
sve ispituje, sve proverava, aktivno istrauje. Podozrenje je
apriorno zatvaranje. Sumnja je smelost da se direktno suo imo s
onim to je pred nama ili u nama.
S: Da H to znai da i prema uiteju treba da gajim sumnju?
Sah: Sumnja je stanje budnog istraivanja, i poto nije paradajz,
ne mora da se gaji. Sumnja nije sumnja ako je shvati kao oblik
dozvoljenog ponaanja pred uiteljem, jer se onda ponaa kao rob
kojem su dozvolili da misli o slobodi.
Uitelj je uitelj ba zbog toga to insistira na tvojoj
nezavisnosti, ne doputajui da se vee i postane zavisna od
nezavisnosti koju je neko drugi ostvario. Moe da oboava tue
bogatstvo i da umre kao poslednji prosjak.
Zato bi uitelj bio izuzet iz ispitivanja? Ako je povlaen u
tom smislu, onda je jasno da ti nita ne razu-me ili da on nita
ne vredi. Religiozni lideri su narkomani odreenih ideja, i sada
samo ire epidemiju idejopoklonstva. Ako uzme dozu verovanja u
bilo ta, u bilo koga, sa tvojim rastom je svreno. Pretvorie
se u ovisnika koji propoveda nezavisnost. Nemoj to sebi da
dozvoli ni po koju cenu!
S: Ako sam vas dobro razumela, vi kaete da podozrenje nestaje
kroz razumevanje, dok postojanje sumnje kao metoda ispitivanja
spreava slepo verovanje.
Sah: Ba tako. Podozrenje je beskrajno besmislen metod
samoouvanja. ta je to u nama toliko vredno da zahteva itavu

mreu psiho-sigurnosnih sistema? Strah mumificira neznanje kao

daje neznanje neto toliko znaajno da zaista zasluuje
balsamovanje. Naravno, tom glupo u se ubija rtva neznanja - da
bi neznanje ivelo due.
Podozrenje, kao psiholoka reakcija na okolnosti, krije u sebi
dvostruku opasnosf: titi nas od nepostoje ih opasnosti i tako
stalno podie stepen borbene gotovosti s jedne, dok nam s druge
strane ne doputa da razumemo da u nama nema niega to bi
zahtevalo odbranu.
S: Da H se kroz sumnju, kao vrstu ispitivanja bez straha, moe
doi dopoverenja?
Sah: Ne da moe, nego je to (ako ne jedini onda barem)
najsigurniji put. Sumnja je proces koji se spontano zavrava
poverenjem. Poverenje je prirodan plod sumnje, a samo poverenje
je poetak predanosti.
S: Na koji nain moemo ubrzati proces transformacije poverenja u
predanost? U stvari, moe H ovek ita da, po tom pitanju, uini
sa svoje strane?
Sah: Poverenje je zagrevanje, a predanost kljuanje jedne te iste
vode. ovek moe da ubrza dolazak kulminacije ako ne ubacuje u
vodu ledene kocke straha u obliku vere ili podozrenja, svejedno.
S: Kaete da poverenje predstavja poetak predanosti, ali da je
samo poverenje kulminacija sumnje. ta je onda kulminacija
podozrenja?
Sah: Vera. Apsurd samozatitnitva samo menja stranu, ne gubei
nita od svoje besmislene statinosti. To je dokaz da
"linost" u sebi ima mehanizam samoobnavljanja, ali ne i
mehanizam samounitenja. U narodu postoji poslovica koja kae:
"Voda samu sebe ne zajazi." Isto tako, "linost" ne moe ukinuti
sebe, no da bi uopte otpoeo proces demehanizacije, ovek mora
da ispituje i da se ispituje. Na taj nain e se stvoriti
distanca izmeu "linosti" i onoga ko nosi tu masku.
S: Da H je "Hnost" ono to poiva na veri i podozrenju?
Sah: Ne, "linost" je zloudna izraslina neznanja, drutveni
proizvod pohranjen, kao kukavije jaje, u pojedinca. "Linost" je
"javno lice", "globalni karakter", "doputeni psi-holoki
profil". Iza te maske nalazi se nae izvorno lice, no ako ivimo
pod velovima nade i podozrenja nikada ga neemo prepoznati i
oiveti. Htenje da se autentinost ostvari je borba za
dostojanstvo oveka.
S: To htenje je ono to indukuje pojavu sumnje kao pokuaja
samorazvoja?
Sah: Da, sumnja je jedan od na ina. Za razliku od podozrenja,
sumnja je traganje za injenicama, a ne za vrstim miljenjem
koje e podrati snagu naeg sna. Sumnja pita: "Da li je to
stvarno?", a podozrenje: "Moe li to da se uklopi u moje ve
stvorene navike?" Sumnja je hrabrost da se injenica prihvati kao
injenica, bez obzira na posledice.
S: Ali zbog ega ja tako esto varam sebe? Ponekadmi se ini da
sam prihvatila neto, a/i se na kraju ispostavi da sam samu sebe
prevarila.
Sah: Ti eti da doe do promene, umesto da ispituje i da

dopusti da se promena spontano dogodi. Preobraaj prirodno

dolazi posle razumevanja, kao to grmljavina sledi bljesak munje.
Podozrenje je strah, a strah je uvek strahovito optereenje. Zbog
straha pod krinkom ispitivanja mi imitiramo promenu sve dok nam
neka nova ivotna situacija ne obelodani da smo u potpunosti
falsif ikovali sebe.
S: Jasno.
Sah: Moda... nastavi dalje. Nemoj da eli promenu. Ispituj, pa
ta se desi neka se desi.
PROBUENJE JE TVOJ NAVEI SAN
Sagovornik: Da H je istina da svaki spiritualni tragalac nalazi
uitelja kakvog i zasluuje?
Sah: Zar postoji jo neka mogunost? La stvara la, istina
istinu. Kad ispred doline odjeka kae: "Volim te", odgovor ne
moe da bude: "Mrzim te." Ako sam ja sam po sebi laan, moe mi
se dogoditi da nekim udom nabasam na autentinog uitelja, ali
to mi nee biti ni od kakve koristi. Biu impresioniran onim to
nije "uitelj" - recimo, duhovnim metodama, harizmati no u
ostvarenog bia. Uze u od uitelja sve ono to mislim da mi
treba, a ne ono to on hoe da mi da. Sve to mi se kae,
tumaiu kako meni odgovara; na kraju u biti razoaran vlastitom
statinou, ali u je preventivno pripisati njemu, nikad
impulsima sa-mozatitnitva. Doi u praznih ruku, a otii takoe
praznih ruku.
S: Malopre ste rekli "autentian uitelj". To znai da postoje i
oni drugi, zar ne?
Sah: Uitelj je svako ko ima uenike. ovek koji pokuava da ui
ljude da dopru do stanja ne mora sam da poseduje stanje.
S: Da H to znai da postoje i oni koji samo manipulisu
informacijama?
Sah: Nisam to hteo da kaem. Uglavnom se tu radi o dobroudnim,
ali nestrunim ljudima koji su izmanipulisani vlastitim
iskustvom.
Samozavaravanje moe da se odvija i pod krinkom velikih duhovnih
napora, i stoga insistiram na razlici izmeu rada po sebi i rada
na sebi. Upoznat sam sa praksom nekolicine uitelja, i sve to
mogu o njima da kaem je da ljudima samo sentimentalizuju snove.
Veoma je mali broj onih koji su sposobni da stvore mogu nost da
se ovek rasani. Sreom, postoje i takvi.
S: Jednom prilikom ste pomenuli da postoje horizontalni i
vertikalni uitelji. U emu je razlika?
Sah: Ljudi koji rade sa velikim brojem tragalaca su horizontalni
uitelji, i oni uglavnom nemaju uenike ve samo sledbenike i
"zapisivae velikih reci". Njihov zadatak nije da probude
mnotvo, ve da poboljaju kvalitet kolektivnog uma.
Vertikalni u itelji su prilino nedostupni. Oni rade sa izuzetno
malim brojem ljudi, ali do kraja, do probuenja.
S: Koji metodje bolji od ova dva?
Sah: I jedan i drugi imaju svoju svrhu. Problem je u tome to ima
mnogo uitelja, a premalo uenika. Svi obi no misle da je
obrnuto, ali u stvarnosti nije veliki broj onih
koji su spremni da ue. Mnogi ljudi umiljaju da su uenici samo

zbog toga to im se ta elja povremeno javlja. Radi se o onima

koji ne znaju nita, ali im imponuje da sebe nazivaju velikim
imenima. U njima se povremeno javlja bes, i tada ele da nekom
oduzmu ivot. Pa ipak, oni sebe ne vide kao ubice, iako je i to
impuls, ba kao i elja za uenjem.
Niko ne zna kako se ui. Uenje zahteva veliki napor, htenje da
se shvati ono to se uje, a ne elja da se reci upamte. Svi
memoriu, ali niko ne razume. ,
S: Da H je rad na sebi horizontalno Hi vertikalno uenje?
Sah: Iskljuivo vertikalno. Rad na sebi zahteva istinsku
spremnost, a ne parole. Rad je neposredni napor da se proiri
svesnost, a ne da se proiri renik neznalice.
S: Koje onda spreman?
Sah: Niko...
To govori koliko smo udaljeni od sebe. Spremnost za
samosuoavanje stie se radom na sebi. Sve negativne motivacije
su dobre za poetak, ali samo za poetak.
\s
S: ta su to "negativne motivacije"?
Sah: Ja sam nezadovoljan jednim segmentom vlastitog ivota, i
zato elim neto da promenim; ne sebe, nego taj segment. Nije mi
dobro sa samim sobom, pa izmiljam nekakav spiritualni put kao
izlaz iz psiholokog orsokaka. Sve s'i to negativne motivacije.
S: Zar postoje joneke motivacione sile?
Sah: Da, afirmativne. To je put "za", ne put "protiv".
S: Da H je udnja za probuenjem afirmativna motivacija?
Sah: Ne moe da eli ono to ne zna. Ljudi koji misle da ele
probuenje su u dubokom snu. Oni ele stanje koje e ukinuti
nezadovoljstvo, i to stanje imenuju kao "probuenje". Probuenje
nije finalni proizvod nezadovoljstva ili -kako mnogi misle radoznalosti, jer bi to bilo isto tako besmisleno kao kad bi
oekivali da svetlost nastaje od specifine gustine mraka.
Ti si u tamnici poznatog. Svet van reetaka je ono to ne zna.
Tu se, pored mnogih drugih stvari nalazi i probuenje. Poto nije
u domenu misli i iskustva, stvarnost tog stanja ne moe da se
eli. "elja za probuenjem" je u stvari idealistika
modifikacija poznatog, tako da je ona samo jedna vrsta udobnijeg
kaveza. Ako si itav ivot vezan lancem neznanja, za tebe je
znanje trenutak kad se na lanac doda jo desetak novih karika. I?
Da li je to sloboda?
S: Po vaim recima, ovek bi mogao da zakjui da smo apsolutno
bespomoni.
Sah: Ne, samo smo nemoni. Da smo bilo ta "apsolutno", bili
bismo svemoni, a ne ovakvi kakvi smo.
ovek je bespomo an. To ne govorim ja, ve injenice koje su
dostupne svakom. Probuenje je tvoj najvei san. Kuda ide? Ka
emu? ta ti je pogonsko gorivo? Pitam te direktno: od ega si
stvorio ideju probuenja?
S: Ne znam... Odpoznatog?
Sah: Naravno. Nema drugi materijal osim proivljenih utisaka.
Kada se cigle iskustava povezu cementom nade, tamnica neznanja bogatija je za jo jedan zid: ideju probuen] a.

Postoje ljudi koji su postigli osloboenje; to su oni koje zovemo

uiteljima. Njihove spiritualne instrukcije su nalik turpijama.
Istinski uenik, shvatajui da turpija nije sloboda nego sredstvo
da se do slobode doe, spremno je koristi, presecaju i reetke.
Ostali turpijaju nokte i umiru u kavezu.
Istina je neto najskuplje na svetu. Ona se ne moe verbalno ili
telepatski preneti, jer istinu niko nije u stanju da nam pokloni.
S: A kada biste vi mogli da je poklonite?
Sah: Ti tada ne bi mogao daje primi.
Istina ne moe da se skui u uskom prostoru misli i reci. Ma
koliko bili vesti mislioci,
i
ma koliko da nam je elokventnost izraena, naa bespomo
nost pred istinom ostaje ista. Vienje istine je in izuzetne
smelosti. Ona nije u uitelju nego u zrelosti uenika.
Da objasnim... ti trai ono to jeste. To to jeste je to to
jesi. Uitelj je ogledalo,
i
ti moe da sagleda sebe -ili to to trai - samo ako
otvori oi... A nemoj da zaboravi: ak i "probuenje" moe da
ti uije kapke!
S: Kako da budem afirmativno motivisan?
Sah: Tako to e istroiti negativne motive. Nemoj da bei
"od" nego kreni "ka". Budi totalan, i doi e do afirmativnosti. Ne moe da istinski radi na sebi sve dok si
parcijalan.
Ljudi samo pri aju o spremnosti da prime neto novo, a ni ne
razmiljaju o torne da je nemogue videti nepoznato ako postoji
vezanost ma i za jedan deo poznatog. Da bi se dolo do "sada", u
jednom trenutku mora da prekine kontinuitet povezanosti sa
poznatim. Tek tada vidi, tek tada razume i zna.
Ko god pokuava da sa uiteljem zadrava "staro" kao neku vrstu
psiholokog branika, gubi nesagledivu ansu da ostvari sebe. Mi
smo uoljivi i jaki na recima, a nevidljivi na delu.
Seam se jedne devojke koja je dola kod uitelja s dubokim
uverenjem daje bogomdani tragalac.
K^d ju je ugledao, uitelj je odloio novine uz reci: "Pitaj".
"ta je istina?", bilo je njeno pitanje.
"To je vrlo skupo pitanje. Jesi li sigurna da moe da plati?"
"Sigurna sam."
"Da li si u stanju da uje ta je istina po bilo koju cenu?"
"Jesam", insistirala je devojka.
Odjednom, ba kada je trebalo da odgovori, u itelj se vratio
iitavanju novina, ne rekavi ni rei.
Kako su minuti prolazili u potpunoj tiini, tako je napetost sve
vie rasla. Kada je dostigla kulminaciju, devojka je opet
progovorila.
"Pa dobro", poela je, kontroliui nestrpljenje, "koja je cena?"
"To vie nije tvoja briga. Ako si zaista spremna da i ivot
rtvuje da bi spoznala istinu, zar je potrebno cenjkati se oko
trivijalnosti."
"Cena e biti", nastavio je uitelj, "tvoj ivot. Nalazimo se na
desetom spratu. U momentu kad sko i kroz prozor, ja u ti rei
ta je istina, i budi sigurna da e je uti pre no to dodirne

tlo."
Naravno, devojka je odustala i ostala iva.
S: Meni to izgleda vrlo drastino. ta bi bilo da je stvarno
skoila?
Sah: Da je zaista bila toliko reena, ve posle dva koraka znala
bi sve, jer samo onaj koji moe sve da rtvuje, moe sve da
uje. Nikakve stvarne opasnosti nije ni bilo, zbog toga to svako
ko iole razume autenti nu duhovnost ne moe ni da postavi takvo
pitanje, jo manje da razmilja o rtvovanju.
S: Da li radna sebipodrazumeva i neku Hnu rtvu?
Sah: Da... (pauza)
S: ta je Hna rtva?
v
Sah: Zrtvovanje linosti.
"Linost" je kumulativna sila sna. Ona raste i razvija se
nesvesno u, tj. reakcijama na spoljanje podraaje. "Linost"
je maligni tumor bia, i da bi se on odstranio, no dolazi od
spolja u obliku uitelja. Tako gledano, operacija je otrenjenje,
a ono ne podrazumeva upotrebu anestezije. Nijedan uenik ne moe
da izigrava hirurga - amatera, zbog toga to tumor samozaborava
ne moe da se odstrani bilo kakvim delovanjem tog istog tumora.
S: AH kako da znam da je uitelj autentian? Ko moze da mi
garantuje da u izabrati pravog? ta da radini ako naiem na
prevaranta ?
Sah: Nita. Budi mu zahvalan to ti je objasnio da si potpuni
prevarant. Ako si ti istinski tragalac, moe da ui i od maine
za pranje posua. Ako ui, onda ui od svega, kroz sve. Ako
pamti reci uitelja ne primeujui nita to se oko tebe deava,
ti si onda sledbenik, a ne uenik.
U radu na sebi ne daju se nikakve garancije. Sigurnost, to jest
oseaj izvesnosti, je najvea uspavanka. Samospoznaja nije
proizvod koji se prodaje uz garantni listi. Infantilno je
oekivati bilo ta od spolja.
S: Kad zaista poinje rad na sebi? Kako se prekida ta psiholoka
nezrelost?
Sah: Detinjstvo tela je zavreno kada dete shvati da e umreti.
Detinjstvo uma je gotovo im ovek shvati da jo uvek nije ni
poeo da ivi. Videti to znai biti zreo, biti spreman za
nepoznato.
LEPOTA BEZNAA
Sagovornik: Zato ovek uporno odlae suoavanje sa samim sobom?
Zbog ega, ako nas veina duhovnih uenja ve upuuje na
zakljuak daje samospoznaja neminovna?
Sah: Ono to se pod pojmom "ovek" podrazumeva jo uvek,
naalost, ne vidi koliko ne vidi, pav snaga te slabosti neminovno
odlae ak i neminovnu samospoznaju.
in odlaganja poiva na nedostatku hrabrosti da okrenemo lice
onom vstoje neizbeno. Mi prvo stvorimo sve uslove za promaaj,
pa se posle alimo na okolnosti. Zalimo se na spoljanje
situacije koje su puka posledica nae dezorjentisanosti. Okre
emo le a problemima koji su stvarni i govorimo s gnevom
pravednika o nestvarnim uzrocima koji kvare ljudsku sreu i

blagostanje, a pri svemu tome u potpunosti prenebregavamo sebe

kao prvog i jedinog inicijatora vlastite teskobe. Kriviti drugog
ili druge, uvek je znak loe procene.
Nama je teko da prihvatimo ak i tu prostu injenicu - da smo u
begu od sebe -iako iz tog razloga doivljavamo ivotna upozorenja
kao ivotno prokletstvo.
S: Ah' ta se, sutinski, "dobija" odlaganjem ? ta ljudi misle
da e time postii?
Sah: Sutinski se ne dobija ama ba nita, ali se potvr uje i
produava jedna od naih najdraih iluzija: "Bie bolje."
Na obali reke izgladnela starica nala je ovee jaje, i taman kad
je htela da ga zgotovi, padne joj na pamet misao da bi bilo bolje
da se koliko-toliko strpi, da saeka malo. "Za nedelju ili vie,
pojeu pile."
Kad je jaje dozrelo, iz ljuspe iza e nepoznata ivotinja.
"udno pile", pomisli starica. "Moda e postati velika ptica;
bolje je da se jo malo strpim i da na kraju imam mesa koliko
hou."
I
tako, posle par meseci, krokodil pojede babu.
S: Deava H se to svima?
Sah: Deava li se to tebi? Ne uoptavaj. Odlaganje je univerzalni
promaaj koji se dosledno prenosi sa generacije na generaciju.
Deava se. Sada. I tebi... Moe li da razume? ovek brzo tri,
ali u pogrenom smeru. im stigne do posledica sopstvenog
odlaganja, samosaaljenje procveta. Zatim, kao miris, dolazi
nada, nada kao spremnost za novi besmisleni krug. U stvari, naa
najvea nesrea je u tome to smer svoje sudbine shvatimo isuvie
kasno da bi ga mogli promeniti. Ka sebi, ne od sebe.
S: A/i zar nada nje izvesna podrka u ljudskom napretku?
Sah: Napretku - ka emu? Govorim o oveku, ne o tehno-logiji.
Odlaganje samosuoavanja ubrzava pojavu nade, koja opet, dovodi
do osujeenja i novog odlaganja - zaarani krug. Od sebe, ne ka
sebi.
Nadanje je rasprodaja dragocenog vremena. Bie bolje, zar ne?
Trenutno nam nije dobro, ali... To "ali" je podrka da jednu
greku zamenimo drugom i da prividom promene maskiramo
kontinuitet nesigurnosti. Danas ne mo^e da ivi sebe, od jutros
ti nita ne polazi za rukom, ali... glasno ka^e "ali" i
odjednom, volebno, nova nada zablista na horizontu
samozavaravanja. Nada ti uliva snagu bez da ti otvara oi.
Reenje problema odgaa za sutra, nastavljajui da odlaganjem
taj isti problem produbljuje, iri, energizira.
Svaki se psiholoki program ponavlja iz dana u dan potpuno
nezavisno od svog tvorca. U stvari, mo^e se rei da je za
vlasnika mehanizam neprimetniji to je uestaliji. Sve to se
unutar tebe samog ponavlja - bez obzira na svrhovitost - ti
vremenom proglasi "svojim", a ta slojevitost, zbog sve vee i
vee uzajamne protivrenosti, rasloji jedinstvenost bia. Taj
raspad je neprimetan i stoga poguban. Ako ne zaboravi da si se
zaboravio, nee se ni setiti da se sebe ne sea, da sebe ne
prepoznaje. A od spolja nema podsetnik - sve je aran^irano tako
da utia, da tiho zataka akutnost nezadovoljstva. U spoljanjem

svetu ima "oslonce za identitet":

moja ena, moja deca,
prijatelji, navike, obaveze,
nacionalnost. Sve ti to poma^e da sebi neprimetno odma^e, sve ti
pru^a priliku da nastavi da od sebe be^i kao od najvee
neprilike.
S: Da H fo znai da su...
Sah: Nisu! Ni ena ni deca ni tzv. prijatelji nisu niti mogu biti
prepreka.
Pokuaj da me razume. Ja sam poslednji ovek koji bi zagovarao
otuivanje - ono se deava, ono se deavalo, ono e se deavati.
Niko nema elju da forsira ono ega ima u izobilju. Samo govorim
ono to vidim. Mi smo sebe odavno izgubili, i sad tu prostu
injenicu, kao neku sramotu, prikrivamo imanjem svega i svaega.
Nije li tako?
To to imamo - ma ta da je u pitanju - nije na protivnik. Radi
se o prostoj zamcni: mi imanjem drugih nadokna ujemo nemanje
sebe, a neposredno okruenje, i ivo i neivo, samo je neduni
talac naeg samozaborava.
S:
Zato smo uopte
doli u tako nezavidnu situaciju - da
jedni druge nehotino
zloupotrebljavamo? Gde je smisao u svemu tome?
Sah: Ko govori o smislu? Glupo je oekivati smisao usred
besmislice koju ivimo, usred svih gluposti kojima se hvalimo,
usred svih tih zabluda, bespua i nemira.
Samozaborav, ili zaborav tog 'ja" ima za posledicu zloupotrebu
"ne-ja". Ne govorim da je to svesna zloupotreba, jer da je
svesnosti, do samozaborava ne bi ni moglo doi. Re je o
prisilnoj zloupotrebi ljudi od strane drugih ljudi, a poto
ivotne lekcije savladavamo kroz oponaanje, bolest samozaborava
je vrlo zarazna, lako se prenosi i teko leci.
S: Zbog ega?
Sah: Sve to je socijalno uobiajeno, postaje vremenom kriterijum
normalnosti. Sistemi vrednosti menjaju se kao aravi, a ljudi
spavaju. Ni kvalitet ni istoa posteljine ne menjaju dubinu
ljudskog sna.
S: Ne razumem i dalje. Zastoje toliko teko probuditi se?
Sah: Zato to sanjamo da smo budni. Ljudi su somnabulisti,
meseari koji buncaju otvorenih oiju. Ti misli da ne spava
zato to su ti oi otvorene - kao da je san neto to
zavisi od kapaka, a ne od svesnosti, od svesnosti koja je jedina
istinska budnost. Ja ne govorim o budnosti kao budnom i aktivnom
stanju organizma, ve o budnosti kao budnom i aktivnom stanju
bia. Kada je bie budno, potpuno je nevano jesu li kapci
podignuti ili sputeni - sa snom je svreno.
Ali, da bi ovek uopte shvatio da sanja, on mora da prestane sa
nadom i odlaganjem, a to je veoma neprijatno i, naglaavam, veoma
teko, ponekad i opasno.
S: Koliko ja mogu da vidim, vaa metafora ljudskog sna...
Sah: Kakva metafora!? To je injenica, a ne metafora, koliko ja
mogu da vidim. San traje nezavisno od statike ili kinetike
ljudskog tela. Kad fiziki spava, ti vidi razne sadraje koji
su ponekad samo odjek ulnih iskustava, a ponekad i njihovo

iracionalno ili fantazmagorino iskrivljenje. Tada, u tom

psiholokom vidokrugu, lako i brzo prima sve unutranje utiske,
iz prostog razloga to je um pounutranjen; spoljanjih utisaka i
nema. Senzorna percepcija, dakle, svedena je na nulu, od spolja
nema prijema novih sadraja, pa se svaki jasno iznutra uoava. To
bi, otprilike, bio opis tvog sanjanja.
Ako hoe da zaista vidi, da zaista razume injenicu danononog
sna, sklopi oi i ne e ti biti potrebna dodatna objanjenja. San
traje i kad mislimo da ga nema! U toku dana ula te obasipaju
informacijama iz spoljanjeg sveta, i tebi se ini da si budan
jer nisi dovoljno paljiv da vidi da se san nije prekinuo nakon
jutarnjeg umivanja. Unutranje slike preivljavaju. Buka uma
preivljava. Sve se i dalje deava nepromenjenom dinamikom, ali
kad si zaokupljen deavanjima od spolja, ti to niti vidi, niti
uje. Zbog toga i veruje daje san metafora.
S: A/i ako bih prepoznao injenino stanje - san kao kontinualnost - da H bi me to trglo iz uspavanosti?
Sah: I da i ne. Stanje bi se promenilo, to je sigurno. Trenuci
rasanjenosti bili bi tada zrnca zlata u pustinji sna.
Meutim, ti kae: "... ako bih prepoznao", to znai da ne
prepoznaje ve da se nada da ako, eventualno... Ponovo nada i
nita.
S: Stiem utisak da etite da kaete da je nada, kao pos-ledica
odlaganja, prebacivanje odgovornosti na sutranje okolnosti, na
promenu koja e se moda desiti, i da moje "a/i" i "ako" stoje
izmeu fiktivnog ideata i aktuc/ne stvarnosti, ne doputajui mi
da ivim sebe sada bez ikakvog odlaganja, bez ideala?
Sah: Nada je udarna igla za nadahnu e bez pokri a. Mi sebe
ispaljujemo u sutranjicu kao da jedva ekamo da umremo u
neznanju. Ho u da kaem da je situacija beznadena jer se svi
nadamo boljem "sutra" i time jaamo temelje oajnog "sada". Nema
izlaza.
S: Zato?
Sah: Zato to je izlaz vidljiv im sagledamo bezizlaznost
mehanikog ivota.
S: Znai, izlaza ipak ima?
Sah: Ne, nema. Opet izvlai nadu iz toga.
Ako vidi da ne vidi, gotovo je sa malopreanjim slepilom. Kad
u snu shvati da sanja, kvalitet sna drastino se menja. im
ugleda izlaz iz haosa, naputa haos istog trena. Sada, ne
sutra! Ko razume, ne odlae. Ko odlae, ne razume.
Spoznaja nije u vremenu, pa stoga spoznavaoc stvarnosti nema
vremena da stvara sentimentalne pesme i
melodije o spasenju nego se odmah spaava. Ali, ti kae: "Znai
da izlaza ipak ima?", to je samo nadanje i zatvaranje izlaznih
vrata. Ako sad vidi izlaz, ako sada razume, upotrebi to!
S: Kako?
Sah: "Kako" je odlaganje.
S: Ne razumem, uopte vas ne razumem.
Sah: Ogromna stena ti pada na glavu. ta ini?
S: Skaem u stranu.
Sah: Ne pita "kako"?

S: ... da.
Sah: Nepostupnost - vienje je skok. Posle toga misli, zar ne?
S: Da. Da, razumem.
Sah: Trenutak vienja ukida svaki proces miljenja, odlaganja,
nadanja. Direktno, neposredno vienje je kao eksplozija,
iznenadna, strahovita, razarajua. Ona unitava sve to je san i
sanjanje. Preivljava samo sanjar: bie iza sna. "Bie" satkano
od misli, utisaka, seanja, iskustava, naprosto iezava,
iezava "ja" to je nastalo kao usputni proizvod samozaborava,
gubi se ak i razlika izmeu "ja, mene, moje" i "ti, tebe,
tvoje". Ostaje samo sanjar koji je sanjao daje sanjao.
S: Sanjao - ta?
Sah: Priu o buenju; ili obine, male, svakodnevne stvari.
Svejedno.
S: Kada vipriate o tome, sve mi izgleda tako jednostavno iprosto
- kao da je sve samo po sebi kristalno jasno, bez i jedne
nejasnoe. AH, im me taj oseaj napusti, odmah na scenu stupa um
koji uslonjava, i to sve u pokuaju da misaono simplifikuje
iskustvo.
Sah: Ta receptivnost je ono to nam sve razjanjava. Nedostatak
prijemivosti je, meutim, pored umovanja, ono to svaki put
uniti jasnou. im pone da misli o iskustvu, mentalni proces
automatski "zamrzava" iskustvo u novi koncept ili novu teoriju, i
time je iskustvo poniteno, umrtvljeno, ak ubijeno, a um ostaje
ispunjen recima koje su suve i bezvredne. Te rei nam daju privid
da smo i dalje u povienom stanju svesnosti, i samo zato toliko
esto naglaavam da i pria o buenju moe da uspava.
Ponoviu ono to sam ti ve rekao, ali na drugi nain: kad izae
iz stanja, malopreanja impresija ti stvara oseaj da to stanje
i dalje traje, premda je sa njim sve odavno gotovo.
Tek kad se slegne psiholoka praina, nae se u svojim
uobiajenim raspoloenjima. S: Va opis posledica buenja Hi na
novi san.
Sah: Da li se nada daje drugaije?
S: Ne, ne nadam se vie...
Sah: "... ni manje nego ranije, ali poto mi um sugerie da je
prestanak nade neto vrlo
poeljno, ja se nadam da u to stanje ostvariti." Rei, rei,
rei, zbog misli, misli, misli.
Da si razumeo primer sa stenom, sad bi se obojica slatko smejali.
Gledaj, ako zaista razume da ti posledica nemanja sebe pada na
glavu, onda nema vremena za upranjavanje spiritualne
metodologije, nema vremena za religiozne teorije o izbavljenju tebe izbavlja tvoje vlastito razumevanje, ono te samo postavlja
na sigurno tlo.
S: Tek tako?
San: Tek tako.
S: I?
Sah: Tad vie nema motivaciju za "i?" jer zna kako stvari
stoje, Tada ivi bez odlaganja, usred tog neizrecivog sada,
kuajui nesputan svu sonost i lepotu beznaa.
S: (vie za sebe) Kada u ja to ostvariti...

Sah: Sada.
S: Molim?
Sah: Ili sad.
S: ... Hvala.
Sah: Nema na emu.
Jednom kad ugleda to to jeste, videe da su reci i misli kao
obdanite u kojem se igraju neka druga deca.
SKRIVANJE TAJNE, OTKRIVANJE TAJNE
Sagovornik: Zato je u radu na sebi foliko vano da se
istovremeno razvijaju svi potencijali? Zen naglaava svesnost;
sufizam, pravoslavlje i neke kole joge naglaavaju vo/ju i srce.
Odreene gnosticke ko/e stav/jaju vo/ju u prvi p/an, a/i ne
zanemaruju svesnost Tantra upuuje oveka da prosvet/jenje nae u
najveem mraku - u strastima, instinktima, e/jama. Vakoncept,
ini mi se, obuhvata sve: i te/o i energije, i inte/ekt i
oseanja.
Sah: U radu na sebi postoji sveto trojstvo: svesnost, volja i
srce. Onog trenutka kada ljubav, kroz poverenje, kulminira u
predanost, ovek tada ne moe, a da ne doivi sveukupnost
postojanja kao sredite vlastitog bia. Samim tim, ja ne mogu da
se prema jednom delu sebe odnosim kao majka, a prema nekom drugom
kao maeha. Kad Sunce zasija, njegovi zraci obasjavaju sve - bez
razlike.
S: ta donosi ta konana spoznaja?
Sah: Smeh.
S: Smeh/?
v
Sah: Da, smeh. Zivot je igra. Svest mora da se oivi da bi se
ivot osvestio. Kada do probuenja doe, ovek moe samo da se
smeje tom neprepriljivom vicu. "Ljudsko bie" je poslednja opna
koja puca pri samospoznaji.
S: Mislim da nisam u stanju da pratim vanain izlaganja.
Sah: ovek se raa tri puta: iz materice majke, iz materice
drutva, i iz materice neznanja.
Majka nam daje telo, drutvo nam oblikuje um, a kada izronimo i
iz tree materice, tada vie nema raanja, postajanja i
nestajanja. Sve je u svemu sadrano, i, sve u svemu, sve svemu
pomae.
Jedan svetac je rekao: "'Neizrecivo' je za oveka stvorilo anele
da mu slue i komarce da se ne uzoholi."
S: ta je to "Neizrecivo"?
Sah: Re ne moe da opie ni obi no zrnce praine, a kamoli ono
stoje imenovano kao "Neizrecivo".
S: ta je, po vama, Bog?
Sah: Po meni je Bog samo "Bog" jer ne znamo Boga koji nije "Bog".
ta god
da je po
meni,
kako kae, takvo je kakvo je jer je po meni.
S: Da H je ovek Bog?
Sah: Kad ovek jeste to to jeste, Bog je ono to je. Praviti
demarkacionu liniju isto je to i praviti razliku izme u
"sutine kruga" i "kruga sutine".
S: Ja uopte ne razumem nain na koji vi funkcionisete.

Sah: Ni ja ga ne razumem.
S: Pa u emu je onda krajnji ciljpostojanja ako ni vi sebe ne
razumete?
Sah: Koje "sebe" da razumem, kada je krajnji cilj postojanja
prevazilaenje uma koji
umilja krajnji cilj postojanja? "Sebe" kojem se obraa si ti
stvorio.
S: Sve mi je odjednom i jasno i nejusno as vas razumem, as mi
nita nje jasno - kao da sam u polusnu.
Sah: Vrlo precizno... Reci mi, iz tog magnovenja, ko si ti?
S: Ja sam ja.
Sah: ije "ja"?
S: Moje.
Sah: Da li "ja" ima to "sebe" ili to "sebe" ima "ja"?
S: Ne znam.
Sah: Koliko je sati?
S: Devet ipet.
Sah: To zna?
S: (nema odgovora)...
Sah: Da li su onaj to ne zna i onaj to zna - jedno te isto
'ja", "moje", "sebe", "Bog", "devet i pet"? Ili je sve to samo
odjek Neizrecivog ?
S: (smeh)... Da, da...
Sah: Sad smo zamenili uloge. Da li, po vama, postoji Bog?
S: Neu da fi kaem.
Sah: Vrlo dobro... Kada pustimo um da slobodno radi, kao noge,
recimo, onda su misli spontani koraci, a reci veran odjek, veran
odjek, veran odjek.
S: Ne znam fa se dogodilo, ali imam oseaj kao da sam ozraen i
spoja i iznufra... kao da sam negde u sebi dopusfio reima da su
rei kojim oblikujemo misli koje su misli. ini mi se da je svaka
sfvar sveukupnosf svih sfvari i ona sama u isfi mah. To je fako,
fo je fako...
Sah: Prosto.
S: ... prosto, da.
Sah: Samo si otpustio dvostrukost, i vienje koje se mutilo od
udnje da vidi, postalo je jasno i bez magle. Vienje je ostalo,
magle nema, nema napora.
S: Sada razumem...
Sah: ... jer ne pokuava da shvati. Ne mo^e da zagrli
sopstveni zagrljaj, zar ne? To je to.
Spoznaja je kao tra^enje izgubljene igle. Tra^i je glavom,
napre^e oi, i tek
II
.
V
.
IV. I . V V.
I
.
.
.
.
V
kad se umori i sedne, iznenadi se nainom na koji sije naao.
S: To izaziva smeh.
Sah: Zavisi od igle. Umori se pa mi reci.
Postoji jedna divna pria o svecu koji je itav ivot potovao
Boga i recima i delima i mislima. Toliko se oseao malim da je
Gospodu i u snu i u molitvama govorio "Vi". Nikada nije poinio
nijedan greh; ponizno je molio Svevinjeg da mu se ukae i da u

tom asu bude prenesen meu anele, ali niko se na njegove usrdne
molitve nije odazivao. Godine su prolazile presporo, u dugom
nizu, i molitva je jenjavala vremenom.
Kada je konano napustio telo, i kad su ga moni arhaneli doveli
pred boanski presto usred raja, iz sveca je pokuljao neverovatan
bes:
"Zato se nisi odazivao? Ceo ivot ti se molim, prizivam te i
danima i noima, i suzama i hlebom koji jedem, i nita! Zato mi
se, Gospode moj, zato mi se makar jednom nisi odazvao?"
"Otkud sam znao", skrueno e Bog, "da ba mene zove! Sve vreme
si persirao!"
S: Mi sve vreme jurimo predstave o...
Sah: ... bilo emu. Uzrok problema juri poslcdice problema, i jo
se udi: "Zato se problemi mnoe kad ih unitavam, a smanjuju
kad se umorim?"
Istina je kao tiina; ta god da kae, sakriva je bukom.
S: Ali...
Sah: Da.
S: Tako prosto?
Sah: Da.
S: I svi to znaju?
Sah: Da.
S: I opet je tajna?
Sah: (iri ruke)...