Sadraj

Uvod ..................................................................

Poreklo i irenje ...............................................

Proces pozlate ..................................................

Mehaniko pozlaivanje .................................

Hemijska pozlata ............................................

Pozlata utrljavanjem ......................................

Pozlata u vatri .................................................

Pozlata preferentnim otapanjem neeljenih

kompomenti .
Mokra pozlata .

9
10

Reduktivna pozlata .

10

Elektrolitska pozlata ..

10

Pozlata na keramici ili porcelanu

11

Literatura ...

12

Pozlata
Termin pokriva vei broj tehnika ukraavanja, poput nanoenja
tankih zlatnih listia
ili
praha
na
povrine
od drveta,
kamena, koe, stakla, keramike, papira ili metala, a sve u svrhu kako bi predmet
prevukli tankim slojem zlata. Takav predmet opisujemo kao pozlaen.
Tradicionalno se kao osnovni metal za pozlatu koristilo srebro, ali za podlogu se
koristila i bronza,bakar, gvoe odnosno elik. Metode pozlaivanja ukljuuju one
gde se koristi lepljivi lak, kao i hemijske postupke, rad pomou elektrolize.
Koristile su se i tehnike gde bi samo delovi predmeta bili pozlaeni, tipian su
primer kalei, kod njih je u pravilu pozlaena bila samo unutranja strana kupe.

Porleko i irenje
Ve Herodot spominje da su Egipani pozlaivali drvo i metale, pa su i pronaeni
brojni predmeti koji o ovome svedoe. Neki slavni grki kipovi bili su od
pozlaenog drveta i slonovae, a najznamenitiji su primeri ove tehnike bili Zevsov
kip u Olimpiji i kip Atine u Partenonu.
Plinije Stariji govori da su prvi primeri pozlate u Rimu bili poznati nakon
unitenja Kartage. Pozlaivali su zidove kako hramova tako i palata bogatih
graana. Ovaj se obiaj brzo irio pa su na kraju i obini graani, kao i siromasi,
poeli pozlaivati zidove svojih kua.
Pozlaivanje u vatri, koje je koristilo amalgam zlata i ive, poelo se koristiti u 4.
veku pre Hrista i to prvo u Kini. Spominju ga Plinije i Vitruvije.
4

U Europi je pozlata na srebru uvek bila vie rairena od one na bronzi, koja je pak
u Kini bila vie zastupljena. U srednjovekovnoj je Kini zapoelo i pozlaivanje
porcelana, isto se kasnije rairilo i u Francuskoj i u ostatku Europe.

Proces pozlate
Savremen proces pozlate primenljiv je u raznim postupcima na najrazliitije
podloge. Tradicionalniji primeni su izrada okvira za slike, ree kod rezbarskih
radova, na nametaju, u dekorativnom slikarstvu i unutarnjem ureivanju,
ukraavanju korica knjiga, ukraavanju koe, keramike, porcelana i stakla.

Mehaniko pozlaivanje
6

Mehaniko pozlaivanje ukljuuje sve tehnike koje koriste tanke zlatne listove kao
materijal koji veemo na metalnu podlogu. To su poliranje listia pomou alata,
mokro zlaenje, pozlatu na ulju koju koriste drvorezbari i pozlatari, kao i proces
pozlaivanja korien kod dekoratera, pismoslikara, knjigovea i drugih.
Polirano gvoe ili elik i drugi metali mogu se pozlatiti putem nanoenja zlatnih
listia na metal ugrejan ispod temperature crvenog usijanja, potom listie
pritisnemo elinim alatom za poliranje, i tako obraeni predmet jo jednom
zagrejemo kako bi naneli drugi sloj listia. Zavrimo hladnim poliranjem pomou
alata ili elika za poliranje.
Postavljanje zlatne folije ili listia na posebno pripremljene povrine jedna je od
najstarijih tehnika, spominju je Homerova Odiseja i Stari zavet.
Sledee dve tehnike koriste zlatne listie. Listii se proizvode tako da oputene,
meke komade zlata tuemo do eljene debljine, s time da su komadi zlata zamotani
u posebne kone pakete. Nekada su listii bili i desetak puta deblji nego danas.
Listii se nanose na posebno pripremljenu kredno tutkalnu podlogu tkz. "Gesso";
ovaj sloj potopimo te nanosimo listie, koje pri suenju jo moemo i ispolirati
alatom za poliranje, umesto ovog se mogao koristiti i vuiji zub. U drugoj tehnici
listii bi se samleli u najfiniji prah pa se dalje koristili kao svaki drugi pigment.

Hemijska pozlata
Hemijska pozlata obuhvata one procese u kojima je zlato u nekoj fazi hemijske
kombinacije.

Pozlata utrljavanjem
Za ovaj proces zlato bi se otopilo u topionici, pa bi se sa ovom tenou natopila
lanena krpa koju po suenju spalimo, a dobijeni pepeo koristimo kao prah za
pozlaivanje. Ovaj prah se zatim pomou komada koe ili prsta utrljava na
predmet. Postoje i varijante koje koriste cijanidne otopine, ali s obzirom na visoku
toksinost bolje je koristiti ovu primitivniju verziju postupka.

Pozlata u vatri
Pozlata u vatri je proces u kome se na metalnu povrinu nanosi sloj ive i zlata.
Objekat potom zagrejemo kako bi iva isparila, a na predmetu ostao sloj zlata. Kod
pripreme amalgama zlato mora biti u obliku to tanje iseckanog lima ili praha, koji
zagrejemo do usijanja, te bacimo u posudu sa zagrejanom ivom. Smesu meamo
pomou komada gvoa, pa se zlato potom potpuno rastvori u ivi. Mera ive i
zlata najee je 6-8 na 1. Hladni amalgam pomou komada koe stisnemo kako bi
odvojili viak ive. Posle ove operacije amalgam bi morao imati konzistenciju
putera. Na ravne povrine amalgam moemo naneti direktno dok kod iskucanih,
reljefnih predmeta predmet prvo potopimo u vodenu otopinu neke ivine soli,
najee nitrata.
Amalgam ravnomerno nanesemo na metal, iva po zagrejavanju ispari, a na
povrini ostaje sloj zlata mutne boje, koji dodatno jo moramo ispolirati elikom ili
alatom za poliranje. Kako bi jo poboljali boju predmeta isti moemo obraditi i
nanoenjem pozlatarskog voska. Osim pelinjeg voska ovaj sadri i crveni,
verdigris, bakarne opiljke, kalijum alumijum sulfat, sumpornu kiselinu i boraks.
Ova obrada jo vie doprinosi boji pozlate i izgleda da do toga dolazi usled
potpunog rasprivanja ostale ive. Nakon toga predmet prekrijemo kalijum
nitratom, ili gipsom, pomeanima sa vodom ili razblaenim amonijakom. Nakon
zagrejavanja predmet bacimo u vodu. Ako je sve ispravno uradjeno dobijena
pozlata mora biti lepe boje, i da dobro prijanja na predmet. Kod svih ovih operacija
9

iva kod grejanja isparava, a kako su njene pare vrlo otrovne sam proces je krajnje
tetan po one koji ga izvode, ali i po okolinu generalno.

Iako nekada esto i iroko korien danas je ovaj postupak potpuno zamenjen
pozlatom elektrolitskim putem, koja iako i sama opasna i tetna (jo uvek se
najvie koriste potapanje na osnovu visoko otrovnih cijanida) ipak predstavlja
znatno manji rizik, pa je zbog toga isplatljivija.

Pozlata preferentnim otapanjem neeljenih

kompomenti
Ova je tehnika otkrivena i koriena u predkolumbovskoj Americi, ali treba
naglasiti da su slini procesi dugo korieni i u Europi ("beljenje" srebra nie
finoe, "uta kupka" u sluaju loijeg zlata). Predmeti od zlata i bakra, zvane od
strane panaca tumbaga, bili su kuvani u smesi organskih kiselina biljnog
porekla. Kod ovog postupka bi kiselina na povrini otopila bakar kao manje
plemenitu komponentu, pa bi tako dobili tanak sloj zlata. Ovaj sloj bi se jo
dodatno ispolirao pa bi ovi predmeti dobili izgled istog zlata. Konkvistadori bi
esto bili prevareni ovom slinou, jer bi na kraju ustanovili da su predmeti koje
10

su smatrali istim zlatom u stvari od presvlake siromane zlatom. Kod procene

ovih predmeta zbunjeni su bili i savremeni arheolozi, koji su prvo mislili da su
predmeti bili pozlaeni elektrolitskim putem.

Mokra pozlata
Koristimo otopinu zlato (III) hlorida u eteru, u vrednosti 1 deo otopine zlata i 2
dela etera. Potom otopinu nanesemo na oksid i masnoe oiene eline predmete,
po isparenju etera na predmetu ostaje tanak sloj zlata. Postoje i brojne vrste pozlate
na vodenim otopinama zasnovane na ovoj vrsti pozlate.

Reduktivna pozlata
U iroj upotrebi od 1970. godine,moe se koristiti na bakru i presvlakama, niklu,
srebru i paladijumu. Po sastavu kalaj cijanid aurat, kao reduktivno sredstvo obino
se koristi dimetil amin boran ili kalaj bor hidrid. Glavna primena u industriji
tampanih ploica za elektrotehniku.

11

Elektrolitska pozlata
Danas najraireniji postupak pozlate, tehnika koja je u potpunosti istisnula brojne
zastarele postupke. Metal spojen na minus pol izvora istosmerne struje potopimo u
otopinu elektrolita koji sadri u vodi rastvorene zlatne soli, na pozitivan pol
spajamo plou od zlata ili platiniranog titana, na metalu se usled rada elektrine
struje nataloi sloj zlata. Prvi primeri poetkom 19. stoljea (Brugnatelli),
industrijska primjena nakon 1840. godine. Koristi se istosmerni napon 2 - 6 volta.

Pozlata na keramici ili porcelanu

Keramika i porcelan se pozlauju ve vekovima. Oko 1970. je ova proizvodnja
troila godinje oko 5 tona zlata. Postupak je primenljiv i na zidne ploice. Otopina
se nanosi prskanjem, etkom, mainama za oblikovanje ruba, direktnim ili
indirektnim sitotiskom.
Po nanoenju predmeti se peku u keramikoj pei, kako bi se zlato vrsto i trajno
spojilo sa glazurom. Na kvalitetu prevlake pre svega utiu sastav pozlate, stanje
povrine na koju se ista nanosi, debljina samog sloja i uslovi peenja.
Nekoliko osnovnih naina i sastava otopine su sledei:
12

Kiselo zlato

Sjajno ili tekue zlato

Zlato za poliranje

Literatura
http://www.wikipedia.org/

Internet

13