A.

OBRADA LIMA (SHEET METAL FORMING)

3. OBRADA RAZDVAJANJEM (SHEARING)
Podrazumeva fiziko odvajanje dela polufabrikata razdvajanjem (seenjem). Razlozi za
izuavanje procesa razdvajanja u okviru tehnologije plastinog oblikovanja su sledei: isti
su polufabrikati (najee limovi), iste ili sline maine i injenica da su operacije
razdvajanja poetne u ukupnom tehnolokom procesu plastinog oblikovanja.
Proces razdvajanja se ostvaruje smicanjem po povrinama koje odreuje geometrija
komada, odnosno alata.
Osnovne razlike razdvajanja u odnosu na ostale metode obrade deformisanjem su:
a) sutina procesa razdvajanja je ostvarivanje tangencijalnih (smiuih) napona u odreenim
ravnima. Kad ti naponi dostignu maksimalnu vrednost nastaje razdvajanje strukture,
b) zona obrade je koncentrisana na usku oblast oko rezne ivice,
c) zapremina gotovog komada uvek je manja od zapremine polaznog komada.
Postupke razdvajanja je mogue podeliti na:
1. odsecanje,
2. prosecanje i probijanje,
3. vibraciono razdvajanje i
4. fino prosecanje.
1

3.1 Odsecanje
Odsecanje je postupak kojim se obrauju najee limovi raznih debljina, ali i (ree) ipke i
profili. Linija razdvajanja je uvek prava.

S obzirom na korienu mainu postoje tri varijante odsecanja:

na makazama sa pravim paralelnim noevima,
na makazama sa pravim nagnutim noevima,
na makazama sa krunim noevima.

3.1.1 Odsecanje na makazama sa pravim paralelnim noevima

F = b s SM

,gde je bduina linije odsecanja (najee irina polaznog komada),

sdebljina lima i sM smicajna vrstoa.

FM = 1,3 F
W = Fs
=0,30,75 koeficijent srednje sile.
3

3.1.2 Odsecanje na makazama sa pravim nagnutim noevima

s2
FM =
RM
2 tg

Ugao nagiba noa () mora biti tako odabran da ne dolazi do izmicanja lima. Ako
je koeficijent trenja izmeu lima i rezne ivice , ugao trenja je: =arc tg. Poto sa
dve strane postoji trenje mora se zadovoljiti uslov:

< 2

Za =0,1 <11o 20'

Praktino je ugao nagiba noa =26o.

W FM b tg

bukupna duina linije odsecanja.

5

3.1.3 Odsecanje na makazama sa krunim noevima

3.2 Prosecanje i probijanje

Prosecanje i probijanje su postupci obrade razdvajanjem po zatvorenoj konturi uz pomo
posebnih preserskih alata. Proces se najee izvodi na mehanikim presama. Polufabrikati
su limene trake ili pojedinani komadi od lima, a koriste se i nemetalni materijali u ploastoj
formi. Gotovi komadi su ravni sa konturama razliitog oblika.

Za razliku od ostalih postupaka deformisanja ovde nije potrebno da materijal ima dobre
osobine plastinosti i deformabilnosti.

Manjim zazorom postie se bolji

kvalitet preseene povrine, ali je
deformaciona sila vea. Obrnuto, vei
zazor daje loiju preseenu povrinu
uz manju silu i smanjeno habanje
alata.

10

3.2.1 Deformaciona sila i rad prosecanja (probijanja)

FM = L s SM

; Lduina konture prosecanja.

FMAS = 1,3FM + FPOM

W = FM s

FPOM - bilo koja pomona sila (dranje, skidanje, izbacivanje)

koja se svojim dejstvom suprostavlja deformacionoj sili.
=0,30,75 koeficijent srednje sile.

Prethodni izrazi vae samo za prosecanje i probijanje na alatima sa ravnim

(nezakoenim) reznim ivicama.

3.2.2 Mogunosti za smanjenje sile prosecanja

Primenjuju se sledei naini:
a) alati sa zakoenim reznim ivicama,
b) izrada prosekaa razliitih duina i
c) prosecanje na povienim temperaturama.

11

Trei nain za smanjenje sile razdvajanja (primena povienih temperatura), obino

se koristi kod veoma debelih ploastih materijala. Na povienim temperaturama
smanjuje se vrstoa, a time i sila prosecanja. Temperatura zagrevanja zavisi od
hemijskog sastava i stanja strukture polufabrikata. Kod veine elika to je 750900 oC.

12

3.2.3 Principi racionalnog korienja materijala pri prosecanju

Od posebnog je znaaja pravilno koncepcijsko reenje alata, poloaj kontura na traci i
irina trake. Najvei uticaj ima veliina serije i vrsta materijala lima

13

14

3.2.4 Osnovne napomene o alatima za prosecanje i probijanje

Alati se sastoje od dva podsklopa: gornjeg i donjeg. Gornji se vezuje za pritiskiva prese
(pokretan je), a donji za radni sto (nepokretan).
Centralno mesto imaju radni (izvrni) elementi: prosekai i matrice. Sve je podreeno
pravilnom funkcionisanju sklopa prosekamatrica: krutost, voenje, centriranje, nain
povezivanja elemenata itd.
Podela prema vrsti voenja:
alate bez voenja (koristi se voenje prese),
alate sa ploastim voenjem (preko profilisanog otvora u ploi za voenje),
alate sa stubnim voenjem (klizno ili kotrljajue),
alate sa kombinovanim voenjem (ploasto i stubno).
Podela prema broju prosecanja:
jednosene (jedna kontura) i
viesene alate (vie od jedne konture prosecanja).
Prema formi rezne ivice razlikujemo:
alate sa ravnim reznim ivicama,
alate sa kosim reznim ivicama.
Prema broju radnih pozicija:
-jednopozicione,
-dvo i viepozicione.

15

16

17

18

19

20

21