Artur Klark

PAD MESEEVE PRAINE

Naslov originala:
Clarke Arthur FALL OF MOONDUST

1.
Biti kapetan jedine lae na Mesecu predstavljalo je odlije koje je Petu
Harisu i te kako godilo. Dok su se putnici ukrcavali na Selenu, upirui se da
se domognu sedita kraj prozora, on se upitao kakvo im putovanje predstoji ovog
puta. U retrovizoru je mogao da posmatra gospoicu Vilkins, veoma zgodnu u
plavoj uniformi Lunarne turistike komisije, kako izvodi svoju uobiajenu taku
dobrodolice. Uvek je nastojao da o njoj misli kao o "gospodjici Vilkins", a ne
Sju, kada bi zajedno bili na dunosti; to mu je pomagalo da zadri
usredsreenost na posao. No, nikada nije uistinu otkrio kako je ona njega u tim
prilikama doivljavala.
Nije razbrao nijedno poznato lice; ovo su bile novajlije, nestrpljive da
se otisnu na prvo krstarenje. Veina putnika spadala je u tipine turiste bili su to vremeniji ljudi u poseti jednom svetu koji je u doba njihove
mladosti predstavljao sam simbol nedostupnosti. Jedva da je bilo tri ili etiri
putnika ispod trideset pete, a i oni su po svoj prilici pripadali tehnikom
osoblju iz jedne od lunarnih baza, koristei kakav dopust. Pet je bio ustanovio
jedno prilino pouzdano pravilo: sav stariji svet poticao je sa Zemlje, dok su
oni mlai bili itelji Meseca.
Ali za sve njih More ei predstavljalo je novost. Sa one strane
osmatrakih prozora Selene, njegova siva, prainasta povrina jednolino se
pruala sve dok se nije spojila sa zvezdama. Povrh nje poivao je sve tanji srp
Zemlje, postavljen zauvek na nebu sa koga se nije pomerio ve milijardu godina.
Blistava, plavo-zelena svetlost matinog sveta preplavljivala je ovaj udnovati
predeo hladnim sjajem - uistinu hladnim, budui da je temperatura na goloj
povrini dostizala moda tri stotine stepeni ispod nule.
Samo na osnovu posmatranja nikako se nije moglo razabrati da li je More
teno ili vrsto. Bilo je potpuno ravno, bez ikakvih naruavanja jednolinosti,
sasvim lieno nebrojenih pukotina i naprslina koje su izbrazdale ostatak ovog
pustog sveta. Nikakvo brdace, gromada ili oblutak nisu remetili tu jednolinu
jednoobraznost. Nijedno more na Zemlji - nikakva vodena povrina, zapravo nikada nije bilo tako mirno.
No, ovo je bilo more praine, ne vode, te je u tom smislu bilo strano
svekolikom ljudskom iskustvu, ali je ba zbog toga oaravalo i privlailo
ljude. Fina poput talka, suvlja u ovom vakuumu od sagorelog peska Sahare, ona
je tekla podjednako lako i bez otpora kao i bilo koja tenost. Neki teki
predmet koji bi bio baen na nju u trenu bi iezao, ne ostavivi za sobom
nikakav beleg ili trag. Nita nije moglo da se kree po toj izdajnikoj
povrini izuzev malih prainskih skija za dve osobe - i same Selene koja je
predstavljala neverovatnu meavinu sanki i autobusa, donekle nalik na "snene
make", vozilo koje je pre jednog ljudskog veka uinilo dostupnim Antarktik.

Zvanini naziv Selene bio je "Prainski brod, tip I", premda, koliko je
Pet bio upuen, "Tip II" nije postojao ak ni na projektantskom stolu. Nazivali
su je "brod", "laa" ili "Meseev autobus", ve kako se kome dopadalo; Pet se
opredelio za "laa", budui da se tim nazivom izbegavala terminoloka pometnja.
Kada bi kazao "laa", niko nije mogao da ga zameni za kapetana svemirskog broda
- a kapetana svemirskih brdova, bilo je, razume se, kao kusih pasa.
"Dobro doli na Selenu", oglasila se gospoica Vilkins poto su se svi
smestili. "Kapetan Haris i ja poastvovani smo vaim dolaskom. Nae putovanje
trajae etiri asa, a najpre emo posetiti krater Jezero, sto kilometara
istono odavde u Nedostinim planinama..."
Pet vie nije obraao panju na poznati uvod; zaokupilo ga je
odbrojavanje. Selena je, sasvim doslovno, predstavljala prizemljeni svemirski
brod; moralo je tako biti, budui da se kretala u vakuumu i da je trebalo da
zatiti svoj krhki tovar od neprijateljskog sveta sa one strane njenih zidova.
Iako nikada nije napustila povrinu Meseca i uprkos tome to su je pokretali
elektromotori, a ne rakete, sadrala je svu osnovnu opremu pravog svemirskog
broda - opremu koju je svu valjalo proveriti pre polaska.
Kiseonik - u redu; energija - u redu; radio - u redu; "Halo, baza Duga,
ovde Selena, vrimo probu. Da li primate moj far?"; inercioni navigator - na
nuli, kontrola vazdune komore - ukljuena; detektor rupa u kabini - ukljuen;
dalje, preko pedeset stavki, od kojih bi svaka automatski svratila pozornost na
sebe u sluaju kakve neprilike. Ali Pet Haris, kao i svi svemirci koji ude za
starim, dobrim vremenima, nikada se nije oslanjao na automatske sisteme ako je
stvari mogao lino da proveri.
Provere su konano obavljene. Gotovo beumni motori poeli su da rade, ali
lopatice jo nisu dole u optimalan poloaj, tako da je Selena blago
podrhtavala u sidritu. Kada je stavio u pogon propeler sa leve strane, laa se
najpre malo zaljuljala, a onda je poela lagano da zaokree nadesno. Poto se
odvojila od doka, on ju je ispravio i poterao napred.
Ponaala se veoma dobro, ima li se u vidu okolnost da je predstavljala
potpuno nov graditeljski poduhvat. Ovde nisu postojali milenijumi pokuavanja i
greaka, koji su sezali u prolost sve do neolitskog oveka koji je prvi
porinuo brvno u kakvu reecu. Selena je bila uistinu prvo plovilo svoje vrste,
nastala u umovima nekolicine inenjera koji su seli za projektantski sto i
zapitali se: "Kako da nainimo vozilo koje bi plovilo po moru praine?"
Neki od njih predlagali su, prisetivi se pria o nekadanjem Misisipiju,
da se naini svojevrstan parobrod-lopata, ali projekat sa delotvornije
uronjenim lopaticama odneo je prevagu. Dok su sada ove lopatice grabile kroz
prainu, gurajui je pred sobom, ostavljale su za sobom brazdu slinu onoj to
ostaje za veoma brzim amcem, ali ovi tragovi nestali bi za nekoliko sekundi,
tako da se na povrini Mora ni po emu nije moglo razabrati da je tuda upravo
prola laa.
Zdepaste kupole pod pritiskom Port Rorisa sada su brzo iezavale ispod
linije neba. Za manje od deset minuta brzo su nestale sa vidika: Selena je
ostala potpuno sama. Nalazila se u sreditu neega za ta u jezicima
oveanstva nije bilo naziva.
Kada je Pet iskljuio motore i laa se polako zaustavila, saekao je da
oko njega zavlada tiina. Uvek se dogaalo isto; bilo je potrebno izvesno vreme
da putnici razaberu neobinost onoga to je lealo napolju. Putovali su
svemirom i gledali su kako se svuda oko njih pruaju zvezde; bacali su pogled

nagore - ili nadole - ka zaslepljujuem proelju Zemlje, ali ovo je bilo

drugaije. Nije to bilo ni kopno ni more, ni vazduh ni svemir, ve pomalo od
svega toga.
Pre no to je tiina postala odve teka - ako bi dopustio da predugo
potraje, neko bi se uplaio - Pet je ustao i okrenuo se prema putnicima.
"Dobro vee, dame i gospodo", poe on. "Nadam se da vam je gospoica
Vilkins pomogla da se udobno smestite. Zaustavili smo se ovde zato to je ovo
zgodno mesto da vas upoznamo sa Morem - da vam, zapravo, pruimo priliku da ga
osetite."
On pokaza rukom ka prozorima i avetinjskom sivilu koje je lealo iza njih.
"ta mislite", upita on tiho, "koliko je udaljeno obzorje? Ili drugim
reima, koliko bi vam veliki izgledao jedan ovek da se nalazi na onoj taki
gde se zvezde sreu sa tlom?"
Bilo je to pitanje na koje niko nije mogao odgovoriti samo na osnovu
posmatranja. Logika je govorila: "Mesec je mali svet - obzorje, dakle, mora da
je sasvim blizu". Ali ula su stvarala sasvim drugaiju predstavu; ova zemlja
je, izvetavala su ona, potpuno ravna i prua se u beskraj. Ona deli Vaseljenu
na dva jednaka dela; zauvek se prua izmeu zvezda...
Ovaj privid nije iezavao ak ni onda kada bi se doznao njegov uzrok. Oko
nije imalo naina da proceni razdaljine kada ne bi bilo niega to bi mu
posluilo kao ia. Vid je beznadeno isklizavao i gubio smer na bezoblinoj
povrini ovog okeana praine - umekavajue izmaglice atmosfere koja bi donekle
nagovetavala blizinu ili udaljenost. Zvezde su predstavljale netreperee
iglene vrke svetlosti, jasne sve do onog neodreenog obzorja.
"Verovali ili ne", nastavi Pet, "pogled vam see samo tri kilometra - ili
dve milje, za one meu vama koji se jo nisu navikli na metriki sistem. Znam
da vam se ini da vas do obzorja deli par svetlosnih godina, ali donde biste
stigli peice za dvadesetak minuta kada biste samo mogli da peaite po ovoj
stvari."
On se vrati na svoje sedite i ponovo ukljui motore.
"Nema nieg naroitog da se vidi narednih ezdeset kilometara", doviknu on
preko ramena, "tako da emo produiti dalje."
Selena pohrli napred. Sada se prvi put javio stvarni oseaj brzine. Trag
za laom postao je dui i izrazitiji, budui da su lopatice koje su se okretale
silovito zahvatale u prainu. Ona je sada letela uvis sa obe strane u velikim
utvarnim pramenovima; posmatrana iz daljine, Selena bi izgledala kao sneni
raonik koji kri svoj put kroz kakav zimski predeo, pod mraznim Mesecom. Ali te
sive parabole, koje su se lagano uruavale, nisu bile sneg, a svetiljka koja je
obasjavala njihovu putanju bila je planeta Zemlja.
Putnici su oputeno uivali u glatkoj, gotovo beumnoj vonji. Svako od
njih kretao se stotinama puta bre na putovanju za Mesec - ali u svemiru ovek
nikada nije svestan brzine, a ovo hitro klienje preko praine bilo je znatno
uzbudljivije. Kada je Haris upravio Selenu da se kree u uskom krugu, laa je
gotovo sustizala padajue velove praha koji su njene lopatice zahvatale i
bacale put neba. Izgledalo je sasvim neprimereno da se ova neopipljiva praina
moe podizati, a potom padati u tako otrim krivama, nimalo ne podleui
dejstvu otpora vazduha. Na Zemlji bi se ona slegala satima - moda danima.
im se laa ponovo uputila pravolinijskim kursom i poto se vie nita
nije videlo osim puste ravnice, putnici su se dali u itanje tiva koje im je
promiljeno pripremljeno. Svako od njih dobio je fasciklu sa fotografijama,

kartama, suvenirima "Ovim se potvrdjuje da je

gospodingospodjagospodjica..." i informativnim tekstom. Trebalo je samo da
ga proitaju da bi otkrili sve ono to su eleli da znaju o Moru ei, a moda
i malo vie.
Pretean deo Meseca, stajalo je tu, bio je prekriven tankim slojem
praine, obino ne debljim od nekoliko milimetara. Jedan deo tog sloja
predstavljao je ostatke sa zvezda - preostale delove meteorita koji su padali
na nezatieno Meseevo lice najmanje pet milijardi godina. Drugi deo poticao
je od lunarnih stena koje su se irile i skupljale usled estokih temperaturnih
razlika izmeu dnevnog i nonog razdoblja. Ma odakle praina poticala, bila je
tako fino isitnjena da je tekla kao tenost, ak i pri ovako slabom dejstvu
sile tee.
Tokom eona ona se slivala sa planina u nizije, obrazujui tu jezerca i
jezera. Prvi istraivai su to oekivali i uglavnom su bili pripravljeni na
ovaj fenomen. Ali More ei predstavljalo je ipak iznenaenje; niko nije
predvideo da e se otkriti pustinjski predeo prenika vie od stotinu
kilometara.
U poreenju sa ostalim lunarnim "morima" ono je bilo sasvim malo; tavie,
astronomi nikada nisu zvanino priznali njegov naziv, istiui da je posredi
tek mali deo Sinus Rorisa - Zaliva Rose. Kako moe, bunili su se oni, deo
jednog zaliva biti proglaen za itavo more? Ali naziv koji je izmislio jedan
administrativac iz Lunarne turistike komisije ipak se zadrao, uprkos njihovim
protivljenjima. U najmanju ruku bio je podjednako prikladan kao i nazivi drugih
takozvanih mora - Mora Oblaka, Mora Kia, Mora Tiine. A da se i ne pominje
More Nektara...
Broura je takoe sadrala neke umirujue informacije, ija je svrha bila
da se odagna strah kod najnervoznijih putnika i da se pokae kako je turistika
komisija mislila na sve. "Radi vae bezbednosti preduzete su sve mogue mere
predostronosti", pisalo je tu. "Selena nosi zalihe kiseonika dovoljne za vie
od nedelju dana, a sva ostala znaajna oprema poneta je u dva primerka.
Automatski radio-far signalie na poloaj u pravilnim razmacima, a u krajnje
neverovatnom sluaju potpunog otkazivanja energetskog sistema, prainski
teglja iz Port Rorisa odvukao bi vas u luku, tako da biste tamo stigli uz tek
neznatno kanjenje. A povrh svega, nema potrebe brinuti zbog loeg vremena. Ma
koliko vi bili slab moreplovac, na Mesecu vam ne preti opasnost da obolite od
morske bolesti. Morem ei nikada nisu besnele bure; na njemu uvek vlada
bonaca."
Ove poslednje umirujue rei napisane su sasvim u dobroj veri, jer ko je
mogao i naslutiti da e se uskoro pokazati netane. Dok je Selena beumno
hitala kroz no obasjana sjajem Zemlje, Mesec je iao za svojim poslovima. A
tih poslova sada je bilo napretek, posle niza eona provedenih u snu. Ovde se
vie toga dogodilo za poslednjih pedeset godina nego tokom prethodnih pet
milijardi godina, a mnogo je tek trebalo da se dogodi.
U prvom gradu koji je ovek ikada sazdao izvan svog matinog sveta, glavni
upravnik Olsen etao se kroz park. Veoma se ponosio parkom, ba kao i svaki od
dvadeset pet hiljada itelja Port Klavijusa. Park je bio mali, razume se premda ne toliko mali kako je to nagovestio onaj bedni TV komentator koji ga je
nazvao "vitrina sa prividima veliajnosti". A sasvim sigurno nije bilo parkova,
vrtova ili bilo ega drugog na Zemlji gde ste mogli nai suncokrete visoke
deset metara.

Visoko iznad, nagomilani cirusni oblaci jedrili su nebom - ili je bar tako
izgledalo. Bile su to, razume se, samo slike projektovane na unutranju stranu
kupole, ali opsena je delovala tako savreno da je povremeno ispunjavala G.U.
nostalgijom. Nostalgijom? Ne, ispravio se on, ovo je bio dom.
Pa ipak, u dubini svog srca, znao je da to nije tano. Bie to dom za
njegovu decu, ali ne i za njega. On je roen u Stokholmu, na Zemlji; oni su se,
meutim, rodili u Port Klavijusu. Bili su dravljani Meseca; njega su sa
Zemljom vezivale spone koje e moda oslabiti sa godinama, ali se nikada nee
prekinuti.
Na udaljenosti manjoj od jednog kilometra, odmah izvan glavne kupole, ef
Lunarne turistike komisije pregledao je najnovije rezultate, dopustivi pri
tom sebi blago oseanje zadovoljstva. Ponovo je ostvareno poboljanje u odnosu
na prethodnu sezonu; na Mesecu, dodue, nije bilo sezona, ali je po pravilu
dolazilo vie turista kada je na severnoj Zemljinoj polulopti bila zima.
Kako da odri ovaj trend? Bio je to stalni problem, budui da su turisti
eleli raznovrsnost, tako da im niste mogli neprekidno davati isto. Novi
predeli, niska sila tee, pogled na Zemlju, tajanstvenosti Tamne strane,
spektakularan prizor nebeskog svoda, pionirske naseobine gde turisti nisu ba
uvek bili dobro doli - poto se sve to navede, ta je jo Mesec mogao da
ponudi? Kakva teta to nije bilo domorodakih Selenita sa udnovatim obiajima
i jo udnovatijim fizikim izgledom koji bi bili stalna meta turistikih
kamera. Na alost, najvei oblik ivota koji je ikada otkriven na Mesecu mogao
se videti jedino pod mikroskopom - a njegovi preci stigli su ovamo "Lunjikom
II", samo jednu deceniju pre samog oveka.
ef Dejvis stao je da prebira u seanju po porukama koje su nedavno
prispele telefaksom, pitajui se ima li tu bilo ega to bi mu moglo biti od
pomoi. Stigao je, razume se, jedan u nizu slinih zahteva neke TV kompanije,
za koju on nikada nije uo, da snimi novi dokumentarac o Mesecu - pod uslovom
da im budu plaeni svi trokovi. Odgovor koji e dobiti bio je odrian; kada bi
uvaavao sve sline zahteve, odeljenje bi mu vrlo brzo bankrotiralo.
Tu je, zatim, bilo prijateljsko pismo njegovog kolege iz Vie njuorleanske
turistike komisije u kome se predlagala razmena osoblja. Teko se moglo
razabrati kako e od te razmene Mesec imati koristi - odnosno, Nju Orleans ali stvar nije stajala nita i mogla je samo da urodi stvaranjem dobre volje.
Konano, to je bilo i najzanimljivije, stigla je poruka od prvaka Australije u
skijanju na vodi, koji se raspitivao da li je ikada iko pokuao da se skija na
Moru ei.
Da - u ovome je uistinu bilo neega; iznenaivalo ga je to to doista jo
niko nije ovo pokuao. A moda i jeste - iza Selene ili neke od malih
prainskih skija. U svakom sluaju, vredelo je truda ispitati stvar; on je
stalno tragao za novim oblicima zabave na Mesecu, a jedno od njegovih omiljenih
poprita bilo je More ei.
Na alost, on tada nije mogao ni da nasluti da e kroz samo nekoliko
asova More ei takoe postati poprite prave none more.

2.
Pred Selenom obzorje vie nije bilo savren, neprekidan luk; zupasta
linija planina podigla se iznad ruba Meseca. Kako je laa jurila prema njima,

izgledalo je da se lagano uspinju uz nebo, kao da ih podie neki dinovski

lift.
"Nedostine planine", objavi gospoica Vilkins. Nazvane su tako zato to
ih potpuno okruuje More. Primetiete takoe da su znatno strmije od veine
lunarnih planina."
Nije nastavila o ovome, budui da je veina lunarnih vrhova predstavljala,
na alost, prilino razoarenje. Za ogromne kratere, koji izgledaju tako
upeatljivo na fotografijama snimljenim sa Zemlje, ispostavilo se, posmatrano
izbliza, da su samo blago ustalasani bregovi; privid njihovog otrog reljefa
stvarale su senke koje su bacali u zoru i vee. Nije postojao nijedan lunarni
krater iji su se obronci tako strmo uzdizali uvis kao, recimo, ulice San
Franciska, a bilo ih je sasvim malo koji bi bili nepremostiva prepreka za nekog
odlunog biciklistu. Niko, meutim, ne bi to naslutio iz publikacija Turistike
komisije, u kojima su prikazivani samo najspektakularniji grebeni i kanjoni,
snimljeni iz briljivo odabranih uglova.
"Ove planine jo nisu podrobno istraene", nastavila je gospoica Vilkins.
"Prole godine prevezli smo tamo grupu geologa i ostavili ih na onom isturenom
bregu, ali oni su uspeli da prodru samo nekoliko kilometara u unutranjost.
Prema tome, tamo moe biti bilo ega, mi to naprosto ne znamo."
Sju je pravi majstor, pomisli Pet; ona je vrhunski vodi koji odlino zna
ta da prepusti mati, a ta da podrobno objasni. Imala je lak, oputen ton,
bez i najmanjeg traga onog napevnog prizvuka koji je predstavljao profesionalni
nedostatak mnogih vodia. Uz to, potpuno je ovladala svojim predmetom; veoma
retko se dogaalo da joj bude postavljano neko pitanje na koje nije umela da
odgovori. Sve u svemu, bila je to prvoklasna mlada dama; iako se ona esto
javljala u Petovim erotskim sanjarijama, on je se potajno malo pribojavao.
Putnici su kao opinjeni stali da promatraju vrhove koji su se primicali.
Na Mesecu koji je i dalje bio obavijen tajnom ovde je postojala jo dublja
tajna. Niui poput ostrva iz neobinog mora koje ih je uvalo, Nedostine
Planine uzdizale su se kao izazov za naredno pokolenje istraivaa. Uprkos
njihovom nazivu, do njih se sada lako moglo stii - ali kako je bilo mnogo
miliona kvadratnih kilometara jo neistraene, a manje nedostupne teritorije,
nije bilo druge do da saeka svoj red.
Selena je uronila u njihovu senku; pre no to je bilo ko shvatio ta se
dogaa, Zemlja koja je nisko poivala nad obzorjem bila je pomraena. Njena
blistava svetlost i dalje je prosijavala iznad vrhova, visoko gore, ali ovde
dole vladala je potpuna tama.
"Iskljuiu rasvetu u kabini", ree stjuardesa, "kako biste imali bolji
vidik."
Kada je nestalo priguenog crvenog osvetljenja, svaki putnik je osetio kao
da se sam obreo u lunarnoj noi. ak je i odraeni sjaj Zemlje na visokim
vrhovima iezavao dok je brod uranjao dublje u senku. Kroz nekoliko minuta
preostale su samo zvezde - hladne, postojane take svetlosti u tami koja je
bila tako potpuna da se um bunio protiv nje.
Bilo je teko razabrati poznata sazvea meu tim mnotvom zvezda. Oko bi
se gubilo u arama nikada vienim sa Zemlje, u svetlucavom lavirintu jata i
maglina. U celoj toj blistavoj panorami postojao je samo jedan nepogreiv beleg
- sjajni far Venere koji je daleko nadmaivao sva ostala nebeska tela,
najavljujui pribliavanje zore.
Prolo je nekoliko minuta pre no to su putnici uvideli da se sva udesa

ne nalaze na nebu. Iza brze lae pruala se dugaka, fosforescentna brazda, kao
da je neki arobni prst povukao liniju svetlosti preko Meseevog tamnog i
prainastog lica. Selena je iscrtavala za sobom rep slian kometnom, ba kao
to bi to inio i bilo koji brod koji bi se kretao tropskim okeanima Zemlje.
Ovde, meutim, nije bilo mikroorganizama koji bi obasjavali ovo mrtvo more
svojim majunim svetiljkama. Bila su to samo nebrojena zrnca praine koja su
stvarala iskrice meu sobom kako su se neutralisala statika pranjenja
izazvana Seleninim brzim prolaskom. No, ak i kada se znalo objanjenje, prizor
nita nije gubio na lepoti. Bilo je uistinu udesno gledati za laom u no i
posmatrati bletavu, elektrinu traku kako se neprekidno obnavlja, kako
neprekidno gasne, kao da se to sam Mleni Put odraava na lunarnoj povrini.
Svetlucava brazda izgubila se u sjaju kada je Pet ukljuio reflektor.
Zlokobno blizu, jedan veliki kameni zid promicao je pokraj njih. Na tom mestu
planinsko proelje dizalo se gotovo okomito iz okolnog mora praine; sezalo je
nagore do neznanih visina, jer izgledalo je da se iznenada javlja u stvarnom
postojanju jedino tamo gde bi brzi oval svetlosti skliznuo preko njega.
Bile su to planine spram kojih su Himalaji, Stenovite planine i Alpe
predstavljali tek novoroenad. Na Zemlji, erozione sile poele bi da dejstvuju
na planine odmah po njihovom nastanku, tako da su posle nekoliko miliona godina
one bile samo senka svoje prvobitne veliine. Ali Mesec nije znao ni za vetar
ni za kiu; ovde nije bilo niega to bi dovodilo do habanja stena, izuzev
neizmerno sporog drobljenja praine izazvanog saimanjem povrinskih slojeva
usled none studeni. Ove planine bile su podjednako stare kao i svet na kome su
nastale.
Pet se ponosio svojim zabavljakim umeem, tako da je narednu numeru veoma
paljivo isplanirao. Izgledalo je opasno, ali bilo je i savreno bezbedno,
budui da je Selena prola tim kursom ve stotinu puta, tako da je elektronska
memorija njenog sistema upravljanja poznavala put bolje od bilo kog ljudskog
pilota. On iznenada iskljui reflektor - tako da su putnici najednom postali
nelagodno svesni da, dok ih je sa jedne strane zaslepljivala snana svetlost,
sa druge su se nad njih nadnosile nevidljive planine.
U gotovo putpunoj tami Selena je jurila uskim kanjonom - i to ak ne
pravolinijski, budui da bi s vremena na vreme poela da krivuda, izbegavajui
nevidljive prepreke. Neke od njih, zapravo, bile su ne samo nevidljive, nego i
nepostojee; Pet je programio ovaj put pri maloj brzini i u bezbednosti dnevne
svetlosti, nastojei da to vie deluje na ivce. Niz uzvika "Ah!" i "Oh!" iz
zamraene kabine iza njega potvrdili su mu da je valjano obavio posao.
Visoko iznad, jedna uska traka zvezda bila je sve to se moglo videti od
spoljnjeg sveta; ila je u ludim lukovima as levo, a as desno, pratei
iznenadne promene Seleninog kursa. "Nona vonja", kako ju je Pet za sebe
nazvao, trajala je oko pet minuta, ali je izgledala mnogo dua. Kada je ponovo
ukljuio reflektore, tako da je laa plovila u sreditu velikog kruga
svetlosti, iza njega se razlegao uzdah putnika, koji je izraavao istovremeno
olakanje i razoaranje. Bilo je ovo iskustvo koje niko od njih nee lako
zaboraviti.
Poto se vidljivost sada vratila, mogli su da razaberu da putuju niz jednu
dolinu koju su opasivali strmi obronci, odnosno klisuru ije su se bone strane
lagano razdvajale. Konano, kanjon se proirio u priblino ovalni amfiteatar,
prenika oko tri kilometra - srce ugaenog vulkana, izdubljeno ovde pre mnogo
eona, u danima kada je Mesec jo bio mlad.

Krater je bio sasvim mali, prema lunarnim merilima, ali je zato bio
jedinstven. Ispunila ga je sveprisutna praina, nadirui kroz dolinu iz eona u
eon, tako da su turisti sa Zemlje sada mogli da se udobno voze u neemu to je
nekada bio kotao ispunjen paklenim ognjem. Te vatre zgasle su davno pre
nastanka zemaljskog ivota i vie nikada se nee razgoreti. Ali postojale su
druge sile koje jo nisu zgasle i koje su samo vrebale svoju priliku.
Kada je Selena poela sporo kruenje po rubu amfiteatra strmih obronaka,
bilo je vie putnika kojima je na um pala plovidba po nekom planinskom jezeru
na Zemlji. I ovde je vladao isti zatieni mir, isto oseanje neznanih dubina
ispod lae. Zemlja je imala mnoga kraterska jezera, a Mesec samo jedno - premda
je on posedovao znatno vie kratera.
Bez urbe, Pet je nainio dva puna kruga po jezeru, dok su snopovi
reflektora arali po zidovima koji su ga okruivali. Ovo je bio najbolji nain
da se ono razgleda; tokom dana, kada bi ga Sunce okupalo toplotom i svetlou,
izgubilo bi znaajan deo svoje arolije. Sada je, meutim, pripadalo carstvu
mate, kao da je poticalo pravo iz ukletog uma Edgara Alana Poa. Oko kao da je
neprekidno hvatalo neobina oblija kako se kreu rubom vidnog polja, izvan
uskog podruja svetlosti. Posredi je bila puka uobrazilja, razume se; nita se
nije micalo na celom ovom predelu izuzev senki to su ih stvarali Sunce i
Zemlja. Nisu mogli postojati duhovi na svetu koji nikada nije upoznao ivot.
Kucnuo je as da se vrate, da se otisnu niz kanjon ka otvorenom moru. Pet
usmeri tupi pramac Selene prema uskom prolazu kroz planine i oko njih se ponovo
uznee visoki zidovi. Na povratnom putovanju on je ostavio ukljuene reflektore
tako da su putnici mogli da posmatraju kuda se kreu; osim toga, trik "none
vonje" ne bi bio tako uspean po drugi put.
Daleko ispred, izvan dosega Selenine rasvete, pomaljala se neka svetlost,
irei se lagano preko stena i litica. ak i u poslednjoj etvrti, Zemlja je i
dalje nadmaivala po sjajnosti deset punih Meseca, a sada kada su oni izranjali
iz senke planina ona je ponovo postala gospodarica neba. Svako od dvadeset
dvoje mukaraca i ena na Seleni podigao je pogled prema tom plavo-zelenom
srpu, divei se njegovoj lepoti, oaran njegovom blistavou. Kako je udnovato
bilo to da poznata polja, jezera i ume Zemlje blete takvom nebeskom slavom
kada se osmotre izdaleka! Moda je u tome postojao nauk; moda nijedan ovek ne
moe valjano da ceni svoj svet sve dok ga ne vidi iz svemira.
A na Zemlji u ovom asu mora da ima mnotvo oiju upravljenih ka sve veem
Mesecu - vie nego ikada ranije, zapravo, sada kada je Mesec toliko znaio
oveanstvu. Bilo je mogue, premda neverovatno, da neke od tih oiju
posmatraju sada kroz kakav moan teleskop slabanu iskru Seleninih reflektora
kako puzi kroz lunarnu no. Kada je ta iskra zatreptala i zgasla, to im
verovatno nita nije znailo.
Tokom milion godina mehur je rastao, poput kakvog ira, ispod korena
planina. Tokom svekolike istorije oveka, gas iz Meseeve ne jo sasvim zgasle
unutranjosti krio je sebi put kroz slabe take kore, sakupljajui se u
upljinama stotinama metara ispod povrine. Na oblinjoj Zemlji ledena doba
prolazila su jedno za drugim, dok su se podzemne kaverne poveavale, spajale se
i konano srasle. Najzad je kucnuo as da ir pukne.
Kapetan Haris prepustio je kontrole automatskom pilotu i razgovarao je sa
putnicima koji su sedeli u prvom redu kada je prvi potres uzdrmao lau. Za
trenutak se zapitao da li je to moda neka lopatica propelera udarila u neku

prepreku ispod povrine; a onda, sasvim doslovno, dno ispade iz njegovog sveta.
Ispalo je lagano, poto sve stvari lagano padaju na Mesecu. Ispred Selene,
u krugu povrine mnogo jutara, glatka povrina naborala se kao oko svojevrsnog
pupka. More je oivelo i kretalo se, uzmeano silama koje su ga probudile iz
eonskog sna. Sredite poremeaja produbljivalo se u levak, kao da je u praini
nastajao kakav dinovski vir.
Svaka faza tog komarnog preobraaja bila je nemilosrdno obasjana
svetlou Zemlje, sve dok krater nije postao toliko dubok da mu se naspramni
zid izgubio u senci, tako da je izgledalo da Selena hita u zakrivljeni srp
potpunog crnila - u luk nitavila.
Istina je bila gotovo podjednako loa. U asu kada je Pet stigao do
kontrola, laa je ve uveliko klizila i hitala daleko niz tu nemoguu strminu.
Njen vlastiti momenat sile, uz ubrzavajui tok praine pod njom, nosili su je
naglavce u dubine. Nije postojalo nita to je on mogao da uini osim da pokua
da je odri u ravnotei i da se nada da e ih njihova brzina izneti uz
naspramnu stranu kratera pre no to se ona srui na njih.
Ako su putnici zavikali ili vrisnuli iza Peta, on to nije uo. Bio je
svestan jedino zastraujueg, odvratnog poniranja, kao i vlastitih nastojanja
da nekako sprei prevrtanje. No, dok se borio sa kontrolama, dodajui gas
najpre u jedan propeler, a zatim u drugi, u nastojanju da ispravi Selenin kurs,
na povrinu svesti izroni mu neobian, uznemirujui spomen. Negde, nekako, ve
je video kako se ovo deava...
Bilo je smeno, razume se, ali seanje ga nikako nije naputalo. Tek kada
je stigao na dno levka i ugledao neizmernu padinu praine kako se sliva preko
ruba kratera oivienog zvezdama, koprena vremena se najzad na trenutak podigla.
Ponovo je bio deak, igrajui se na vrelom pesku jednog zaboravljenog
leta. Naao je jednu malu rupu, savreno glatku i simetrinu, a iz njene dubine
neto ga je mamilo - neto potpuno zakopano izuzev eljusti koje su ekale.
Deak je posmatrao, zbunjen, ve svestan injenice da je pred njim poprite
neke mikroskopske drame. Ugledao je jednog mrava, bezumno usredsreenog na
vlastitu misiju, kako se spotie preko ruba kratera i klizi niz njegov obronak.
Sasvim lako bi se bio izvukao, ali kada je prvo zrnce peska stiglo do dna
rupe, strpljiva neman suknula je iz svoje jazbine. Prednjim nogama stala je da
baca pregrti peska prema insektu koji se upirao da se izbavi, sve dok ga
lavina nije savladala i beznadeno uputila ka drelu kratera.
Isto se sada dogaalo sa Selenom. Nikakav mravolovac nije iskopao rupu na
povrini Meseca, ali Pet se sada oseao podjednako beznadeno kao i onaj ukleti
insekt koga je posmatrao kako skonava pre mnogo godina. Poput njega, upirao se
da se domogne bezbedne ivice, dok ga je pokretno tle vuklo u dubine gde ih je
ekala smrt. Brza smrt za mrava, a duga za njega i njegove saputnike.
Prenapregnuti motori uspeli su da ostvare izvestan napredak, ali to nije
bilo dovoljno. Praina koja se slivala dobijala je na brzini - a jo gore je
bilo to to je rasla uz zidove lae. Stigla je ve do donjeg nivoa prozora, da
bi potom stala da ih prekriva i konano potpuno zatrpala lau. Haris iskljui
motore kako se ne bi raspali na komade; upravo dok je to inio prainska plima
koja je rasla zapreila je poslednji prizor Zemljinog srpa. U tami i tiini
tonuli su u Mesec.

3.
Na nagomilanim komunikacionim rafovima Saobraajne kontrole, severna
zemaljska strana, jedna elektronska memorija nelagodno je zatitrala. Upravo je
protekla jedna sekunda posle dvadeset asova po srednjem grinikom vremenu;
odreeni niz impulsa koji je automatski trebalo da stigne svakog punog asa
ovoga puta je izostao.
Brzinom koja je uveliko nadmaala sposobnosti ljudskog poimanja pregrt
elija i mikroskopskih releja potrailo je uputstva. EKAJ PET SEKUNDI glasila je ifrovana nareda. AKO SE NITA NE DOGODI, zatvori kolo 1001 1001.
Majuni deo saobraajnog kompjutera, koji je bio usredsreen na ovaj
problem, strpljivo je saekao da mine ovo ogromno razdoblje - dovoljno dugo da
se obavi sto miliona dvadesetocifrenih sabiranja ili da se odtampa najvei deo
Kongresne biblioteke. Potom je zatvorio kolo 1001 1001.
Visoko iznad povrine Meseca, sa antene koja je, to je moglo izgledati
neobino, bila upravljena pravo prema Zemlji, jedan radio-impuls otisnuo se u
svemir. Za estinu sekunde prevalio je put od pedeset hiljada kilometara do
relejnog satelita poznatog pod nazivom "Lagran II", koji se nalazio na samoj
liniji to je spajala Mesec i Zemlju. Bila je potrebna jo jedna estina
sekunde da bi se impuls vratio, znatno pojaan, preplavivi severnu zemaljsku
stranu od pola do polutara.
Prevedeno na ljudski govor, on je nosio jednostavnu poruku. HALO, SELENA,
govorio je impuls. NE PRIMAM TVOJ FAR. MOLIM TE, ODMAH SE JAVI.
Kompjuter je saekao narednih pet sekundi. Zatim je ponovo uputio impuls,
pa onda jo jednom. U Svetu elektronike minula su geoloka razdoblja, ali
maina je bila neizmerno strpljiva.
Ponovo je posegla u uputstva. Ona se sada nalagala: ZATVORI KOLO 10101010.
Kompjuter je posluao. U Saobraajnoj kontroli jedna zelena svetiljka iznenada
se preobratila u crvenu, a signal je stao da ispunjava vazduh zvukom uzbune.
Tog asa prvi put su i ljudi i maine postali svesni da je negde na Mesecu
iskrsla neprilika.
Vest se u poetku irila sporo, budui da je Glavni upravnik eleo da se
na svaki nain izbegne suvina panika; to je jo vie eleo ef turistike
komisije; nita se ravije nije odraavalo na posao kao uzbune i vanredne
okolnosti - ak i onda kada bi se, kao to je ispadalo u devet sluajeva od
deset, ispostavilo da su za sve krivi samo pregoreli osigurai, nepostojani
kontakti ili preosetljivi alarmi. Ali na jednom svetu kakav je bio Mesec nita
se nije smelo prepustiti sluaju. Bolje se prepasti zbog lane uzbune, nego
propustiti da se reaguje na pravu.
Proteklo je nekoliko minuta pre no to je ef Dejvis nevoljno priznao da
je ovde ipak posredi stvarna uzbuna. Automatski far na Seleni propustio je da
se oglasi i jednom ranijom prilikom, ali Pet Haris se javio im je pozvan na
frekvenciji koju je laa posebno koristila. Ovoga puta, meutim, nije bilo
odgovora na poziv. Selena nije odgovorila ni na signal upuen na briljivo
uvanom radio-pojasu za nesree na Mesecu, koji se koristio iskljuivo za ove
svrhe. Upravo ova okolnost nagnala je efa turistike komisije da pohita iz
Turistike kule podzemnim transporterom do Klavijus Sitija.
Na ulazu u centar Saobraajne kontrole naiao je na glavnog inenjera za
zemaljsku stranu. Bio je to rav znak; neko je, dakle, smatrao da e biti
neophodno preduzeti spasilake operacije. Dva oveka se smrknuto pogledae,

svaki opsednut istom milju.

"Nadam se da ti nisam potreban", ree glavni inenjer Lorens. "U emu je
nevolja? Sve to znam jeste da se ukljuio signal za oznaavanje velike
havarije. Koji je brod u pitanju?"
"Nije posredi nikakav brod. Re je o Seleni."
"Blagi Boe - ako joj se bilo ta dogodilo tamo napolju, do nje moemo
stii jedino prainskim skijama. Stalno sam govorio da moramo imati najmanje
dve takve lae za bezbedan prevoz turista."
"I ja sam bio za to - ali u odeljenju za finansije nisu dali saglasnost.
Kazali su da ne moemo dobiti novi brod dok se ne pokae da je Selena u stanju
da donosi profit."
"Samo da ne pone da se javlja na prvim stranama novina", uzvrati smrknuto
Lorens. "Zna ta mislim o dovoenju turista na Mesec."
ef je to i te kako znao; bio je to odavno predmet rasprava meu njima.
Sada se, meutim, on prvi put upitao da li je moda glavni inenjer u pravu.
Kao i uvek, bilo je veoma tiho u kontroli saobraaja. Na velikim kartama,
koje su sasvim prekrivale zidove, zelene i ilibarne svetiljke neprekidno su se
palile i gasile; njihove rutinske poruke bile su sada sasvim nevane u
poreenju sa upadljivou one jedne koja je svetlucala crvenom bojom. Uz
konzole za vazduh, energiju i zraenje deurni oficiri sedeli su poput
anela-uvara, bdijui nad bezbednou jedne etvrtine sveta.
"Nita novo", izvesti oficir za povrinski saobraaj. "I dalje smo potpuno
u mraku. Sve to znamo jeste da su tamo negde, u tom Moru."
On naini krug na makrokarti.
"Osim ako fantastino nisu skrenuli sa kursa, mora da su negde na ovom
podruju. Prilikom javljanja u 19.00 nalazili su se jedan kilometar od
planirane marrute. U 20.00 asova, njihov signal se izgubio, to znai da se
ono to se dogodilo, zbilo u tih ezdeset minuta."
"Koliku razdaljinu Selena moe da pree za jedan sat?" upita neko.
"Sto dvadeset kilometara kao od ale", odvrati ef. "Ali obino se kree
mnogo manjim brzinama, dosta ispod stotke. Ko uri kada krene na razgledanje."
Zagledao se u kartu, kao da pokuava iz nje da izvue neko obavetenje
silinom svog pogleda.
"Ako su negde na Moru brzo emo ih pronai. Da li ste poslali prainske
skije?"
"Nismo, ser. ekao sam na odobrenje."
Dejvis pogleda glavnog inenjera, koji je po inu bio vii od svih sa ove
strane Meseca osim glavnog upravnika Olsena. Lorens lagano klimnu.
"Poaljite ih", ree. "Ali ne oekujte brze rezultate. Potrajae dok ne
pretrae nekoliko hiljada kvadratnih kilometara... naroito nou. Recite im da
krenu od poloaja sa koga su se poslednji put javili, po jedna skija sa svake
strane, kako bi obuhvatili najiru moguu povrinu."
Kada je nareenje poslato, Dejvis sav smrknut upita: "ta misli da se
moglo dogoditi?"
"Postoji svega nekoliko mogunosti. Sve se moralo odigrati sasvim
iznenada, jer nisu uputili nikakvu poruku. A to obino znai da je dolo do
eksplozije."
ef je prebledeo; uvek je postojala mogunost sabotae i niko nikada nije
mogao da se potpuno zatiti od toga. Zbog svoje ranjivosti, svemirska vozila,
poput letelica pre njih, bila su neodoljivo privlana odreenom tipu

kriminalaca. Dejvis se setio broda "Argo" koji je saobraao na Veneri; bio je

uniten dok se na njemu nalazilo dve stotine mukaraca, ena i dece... zato to
je neki manijak bio kivan na jednog od putnika koji ga je jedva i poznavao.
"Takoe je moglo doi do sudara", nastavio je glavni inenjer. "Mogla je
naleteti na neku prepreku."
"Haris je veoma paljiv voza", primeti ef. "Nebrojeno puta je ve preao
tu marrutu."
"Svako moe da pogrei; lako se pogrei u proceni udaljenosti kada se vozi
pri zemaljskoj svetlosti."
ef Dejvis gotovo da ga vie nije sluao; razmiljao je o svemu ime e
morati moda da se pozabavi, ako doe do onog najgoreg. Bie najbolje da odmah
pravnoj slubi naloi da proveri kako stoje stvari sa osiguranjima. Ako roaci
zatrae u ime odtete od Turistike agencije nekoliko miliona dolara, to e
obezvrediti celu kampanju koju su preduzeli za celu narednu godinu... ak i
ukoliko dobiju spor.
Oficir za povrinski saobraaj se nervozno nakalja.
"Smem li neto da vam predloim", obrati se on glavnom inenjeru. "Mogli
bismo pozvati Lagrana. Moda bi astronomi odozgo mogli neto da uoe."
"Nou?" skeptino upita Dejvis. "Sa visine od pedeset hiljada kilometara?"
"Sasvim lako, ako su im reflektori jo upaljeni. Vredi pokuati."
"Odlina ideja", odvrati glavni inenjer. "Smesta ih pozovite."
Trebalo je sam toga se seti; zapitao se, nije li jo neto prevideo. Nije
ovo prvi put da je morao da se nadmudruje sa ovim udnim i prelepim svetom,
koji je oveka u pojedinim maginim trenucima ostavljao bez daha... a u drugima
ga dovodio u smrtnu opasnost. Nikada ga niko nee do kraja pripitomiti, kao to
je Zemlja pripitomljena, a moda je to i bilo dobro. Jer upravo su ta nedirnuta
divljina, kao i slabi ali uvek prisutni oreol opasnosti, sada privlaili
turiste i istraivae preko svemirskih dubina. Vie bi voleo da je mogao bez
turista... ali oni su mu obezbeivali platu.
Bie najbolje da pone da se pakuje. Cela ova kriza mogla bi da nestane
poput mehura od sapunice; Selena je mogla da se ponovo pojavi, nemajui pojma o
panici koju je izazvala. Ali nije verovao u tako neto i njegov strah je
postajao sve izvesniji kako su minuti proticali. Dae joj jo jedan sat; zatim
e suborbitalnim atlom otii do Port Rorisa, a odatle nastaviti u kraljevstvo
neprijatelja, More ei.
Crvena svetiljkica za hitne sluajeve na Lagranu upalila se kratko vreme
poto je dr. Tomas Louson zaspao. Bio je besan zbog ovog uznemiravanja; mada su
oveku bila dovoljna samo dva sata sna dnevno kada ivi u uslovima nulte
gravitacije, bilo je pomalo nepravedno da ostane i bez ta dva sata. No, im je
shvatio poruku, smesta se razbudio. Konano e, kako se inilo, biti od nekakve
koristi.
Tom Louson nikada nije bio odve srean to je dobio ovaj zadatak; eleo
je da vri nauna istraivanja, a atmosfera na Lagranu II nije bila pogodna za
tako neto; tu nikada nije bilo mira. Postavljen ovde na gravitacionoj
sredokrai izmeu Zemlje i Meseca, kao da uestvuje u svojevrsnom kosmikom
hodanju po ici, to ga je omoguila jedna od mranijih posledica sile tee,
satelit je predstavljao astronautiku devojku za sve. Brodovi iz oba smera
uzimali su tu gorivo i koristili satelit kao centar za ostavljanje poruka...
mada nije bilo istine u glasinama koje su se prenosile da su se zaustavljali da
pokupe potu. Lagran je takoe bio relejna stanica za gotovo sav lunarni

radio-saobraaj, jer se ispod njega prostirala gotovo cela strana Meseca koja
je bila okrenuta prema Zemlji.
Teleskop prenika stotinu centimetara bio je projektovan za osmatranje
objekata koji su milijardu puta udaljeniji od Meseca, ali pokazao se
neverovatno pogodan za ovaj posao. Na tako maloj udaljenosti, ak i pri slabom
uveanju, savreno se videlo. Izgledalo je da Tom lebdi u prostoru odmah povrh
Mora Kia i gleda s visine krbaste vrhove Apenina koji su se svetlucali na
jutarnjoj svetlosti. Iako je samo povrno poznavao Meseevu geografiju, ve na
prvi pogled je bio u stanju da raspozna velike kretere: Arhimeda i Platona,
Aristilusa i Eudoksusa - tamni oiljak Alpske doline i usamljenu piramidu
Pikoa, koja je bacala dugaku senku preko ravnice.
Ali njega nije zanimala oblast obasjana dnevnom svetlou; ono to je
traio nalazilo se u tamnom srpu gde Sunce jo nije izilo. Na neki nain to bi
moglo da mu olaka zadatak. Odavde je lako mogao, u zoni tame, da opazi
signalnu svetiljku... pa ak i obinu baklju. Proverio je koordinate na karti i
pritisnuo nekoliko dugmadi na kontrolnoj tabli. Gorue planine nestale su sa
vidika i za njima ostade samo crnilo, dok je zurio u lunarnu no koja je upravo
progutala preko dvadesetoro mukaraca i ena.
U poetku nije nita video... sasvim sigurno nikakvo trepue signalno
svetlo koje je trailo pomo od zvezda. Kada su mu oi postale osetljivije,
uoio je da ovaj predeo nije bio potpuno u mraku. Svetlucao je utvarnom
fosforescencijom - i to je due gledao, to je uoavao vie pojedinosti.
Istono od Zaliva Duge nalazile su se planine, ekajui svitanje koje e
ih uskoro pohoditi. A tamo... blagi Boe, kakva je to zvezda sijala u mraku?
Iznenadna nada ubrzo se pretvorila u razoaranje. To su samo bila svetla Port
Rorisa, gde su ljudi u ovom trenutku nestrpljivo ekali da dobiju rezultate
njegovog razgledanja.
Ve kroz nekoliko trenutaka uverio se da je vizuelna potraga bila
beskorisna. Nije postojala ni najmanja mogunost da ugleda predmet ne vei od
autobusa, tamo dole u tom slabo osvetljenom predelu. Sve bi bilo drugaije da
je bio dan; smesta bi uoio Selenu zahvaljujui njenoj dugakoj senci preko
Mora. Meutim, ljudsko oko nije bilo dovoljno osetljivo za takvu vrstu potrage
pri sve slabijoj svetlosti Zemlje, sa visine od pedeset hiljada kilometara.
To nije brinulo dr. Lousona. Teko da je i oekivao da e ita ugledati
pri ovom prvom osmatranju. Ve vie od stolea i po astronomi ne moraju da se
oslanjaju samo na svoj vid; danas imaju mnogo istananija orua... itav
arsenal svetlosnih pojaivaa i detektora zraenja. Tom Louson je bio ubeen da
e nekim od tih instrumenata uspeti da pronae Selenu.
Ne bi bio toliko ubeen u to da je znao da se ona vie ne nalazi na
Meseevoj povrini.

4.
Kada se Selena zaustavila, posada i putnici bili su suvie zaprepaeni da
bi ispustili ma kakav zvuk. Prvi se pribrao kapetan Haris, moda zbog toga to
je on jedini bar nasluivao ta se dogodilo.
U pitanju je, razume se, bila peina: bile su dosta este, mada jo
nijedna nije bila primeena u Moru ei. Duboko u Mesecu, neto se pomerilo;
moda je upravo Selenina beskonano mala teina izazvala uruavanje. Kada se

Haris drhtavo pridigao na noge, zapitao se kako bi bilo najbolje da se obrati

putnicima. Teko da se mogao pretvarati da je sve pod kontrolom i da e kroz
pet minuta nastaviti dalje; s druge, pak, strane neosporno e doi do panike
ako im otkrije svu ozbiljnost situacije u kojoj su se nali. Pre ili kasnije to
e morati da uini, ali najvanije je bilo da do tada ouva poverenje koje su
imali u njega.
Uhvatio je pogled gospoice Vilkins koja je stajala u stranjem delu
kabine, iza putnika koji su ekali da neto kae. Bila je veoma bleda, ali
prilino sabrana; znao je da se moe osloniti na nju, pa joj je uputio osmeh
ohrabrenja.
"Izgleda da smo svi u jednom komadu", poeo je nonalantno i priljivo.
"Doiveli smo malu nezgodu, to ste ve i sami zakljuili, ali moglo je biti i
gore." Kako? - upitao ga je jedan deo svesti. Pa, trup je mogao da naprsne...
Znai, eli da ova agonija to due traje? Potisnuo je unutranji monolog
snagom volje. "Zahvatio nas je odron zemlje... mesecotres, ako vie volite.
Nema potrebe za uzbunom; ak i ako ne uspemo sami da se izvuemo, ubrzo e
poslati nekoga iz Port Rorisa. U meuvremenu, gospoica Vilkins posluie vas
osveavajuim napicima, to je ionako nameravala da uini, pa vam predlaem da
se svi opustite dok ja... ovaj... obavim sve to je potrebno."
Uvod je, kako se inilo, proao sasvim dobro. Odahnuvi s olakanjem,
okrenuo se ponovo ka kontrolnoj tabli. Dok je to inio, primetio je da jedan
putnik pali cigaretu.
Bila je to automatska reakcija; i njemu samom bi dobro dola cigareta.
Nita nije kazao; samo bi unitio atmosferu koju je stvorio svojim kratkim
govorim. Ali zato je uhvatio ovekov pogled i dovoljno dugo ga zadrao da
shvati poruku; cigareta je bila ugaena pre nego to je ponovo zauzeo svoje
mesto.
Kada je ukljuio radio, Pet je zauo prve glasove iza sebe. Kada ljudi
neke skupine govore uglas, moete razabrati njihovo raspoloenje ak i kada ne
razaznajete izgovorene rei. Zakljuio je da je pojedincima dosadno, da su
uzbueni, pa ak i da neke sve ovo zabavlja... i da, bar za sada, nisu
zaplaeni. Verovatno oni koji su govorili nisu shvatali u kolikoj su se
opasnosti nali; oni koji jesu, utali su.
Isto kao i etar. Pretraio je sve talasne duine s jednog na drugi kraj i
naiao samo na slabo pucketanje koje je stvarala naelektrisana praina koja ih
je zakopala. Upravo ono to je oekivao; ta smrtonosna stvar, koja je sadrala
velike koliine metala, predstavljala je gotovo savreni tit. Nije proputala
ni radio talase ni zvuk; ako bi pokuao da poalje poruku nalikovao bi oveku
koji vie sa dna bunara ispunjenog perjem.
Ukljuio je far na najjae, to je bilo predvieno za sluajeve velike
opasnosti, automatski emitujui signal na talasnom podruju rezervisanom za
nesree na Mesecu. Ako se ita probije, ovo e; nije imalo svrhe da pokua da
sam pozove Port Roris, a njegovi bezuspeni pokuaji samo bi uznemirili
putnike. Ostavio je prijemnik ukljuen na Seleninoj talasnoj duini u sluaju
da stigne bilo kakav odgovor; meutim, znao je da od toga nee biti nita. Niko
ih nije mogao uti; niko nije mogao s njima da razgovara. to se njih ticalo,
ostatak ljudskog roda mogao je i da ne postoji.
Nije mnogo razmiljao o ovoj nepovoljnoj okolnosti: oekivao je tako
neto, a i toliko je toga drugog valjalo obaviti. Krajnje briljivo, proverio
je sve instrumente i indikatore. Pokazalo se da je sve u savreno normalnom

stanju, osim to je temperatura bila neto malo via. I to se moglo oekivati,

poto ih je sada od hladnoe svemira titilo ebe od praine.
Najvie ga je brinula debljina tog ebeta, odnosno pritisak koji je ono
vrilo na lau. Iznad Selene mora da su se nalazile hiljade tona prainastog
materijala... a njen trup je bio projektovan da podnosi unutranji, a ne
spoljanji pritisak. Ako nastavi da upada dalje u dubinu, praina bi je mogla
skrckati kao orahovu ljusku.
Nije imao pojma do koje je dubine krstarica dospela. Kada je poslednji put
video zvezde, nalazila se otprilike deset metara ispod povrine, a u
meuvremenu mogla je biti znatno dublje usisana u prainu. Bilo bi
preporuljivo... mada e se usled toga poveati potronja kiseonika... da
povea unutranji pritisak i na taj nain smanji u izvesnoj meri optereenje
koje je trpeo trup.
Veoma lagano, kako putnicima ne bi poelo da puca u uima, to bi ih moglo
uznemiriti, poveao je pritisak u kabini za dvadeset procenata. Kada je zavrio
s tim oseao se neto srenije. Nije bio jedini, jer im se kazaljka na spravi
za merenje pritiska smirila na novom nivou, jedan tihi glas ree preko njegovog
ramena: "Mislim da je to bila odlina ideja."
Okrenuo se da vidi ko ga to uhodi, ali ljutiti protest mu je zamro u grlu.
Kada je prvi put letimino osmotrio putnike, Haris nikog nije prepoznao;
meutim, sada je primetio da mu je ovaj krupan, sedokosi mukarac, koji je
doao do vozaevog mesta, odnekud poznat.
"Ne elim da se nameem, kapetane... vi ovde upravljate. Ali mislio sam da
je red da se predstavnim u sluaju da vam mogu biti od kakve pomoi. Ja sam
komodor Henstin."
Haris se zablenuo u njega otvorenih usta, u tog oveka koji je predvodio
prvu ekspediciju na Pluton, koji se najverovatnije spustio na vie devianskih
planeta i Meseca od bilo kog drugog svemirskog istraivaa u istoriji. Jedine
rei kojima je uspeo da izrazi svoje zaprepaenje bile su: "Niste bili na
listi putnika!"
Komodor se osmehnu.
"Alijas mi je Henson. Od kada sam u penziji, pokuavam da obiem neka
mesta bez nekih velikih odgovornosti. Od kako sam obrijao bradu niko me vie ne
prepoznaje."
"Veoma mi je drago to ste ovde", iskreno primeti Haris. Kao da mu je neko
skinuo deo tereta s lea; komodor e predstavljati olienje snage za vreme
tekih asova... ili dana... koji su pred njima.
"Ako nemate nita protiv", nastavio je Hansen, sa istom odmerenom
utivou, "cenio bih da mi date procenu. Ili ukratko, koliko moemo da
izdrimo?"
"Kiseonik je, kao i obino, odluujui inilac. Imamo ga za otprilike
sedam dana, pod pretpostavkom da se ne pojave pukotine. Za sada nema takvih
znakova."
"To nam bar daje vremena da razmislimo. Kako stojimo sa hranom i vodom?"
"Biemo gladni, ali neemo gladovati. Postoji zaliha kompresovane hrane za
sluaj nude, a preiivai vazduha e nas snabdevati dovoljnim koliinama
vode. to se toga tie, nema problema."
"Energija?"
"Imamo je dovoljno, poto smo ugasili motore."
"Primetio sam da niste pokuali da pozovete Bazu."

"Nema svrhe; praina nas je potpuno prekrila. Ukljuio sam far za sluaj
opasnosti... on nam je jedina nada. Samo se on moda moe probiti, mada je i ta
verovatnoa veoma mala."
"Znai, morae da nas pronau na neki drugi nain. ta mislite, koliko e
im vremena za to biti potrebno?"
"To je veoma teko rei. Krenue u potragu im se ne oglasimo u 20.00
asova i znae otprilike gde se nalazimo. Ali moda za sobom nismo ostavili
nikakav trag. Videli ste i sami kako ta praina sve obavlja. A ak i kada nas
pronau..."
"...kako e nas izvui?"
"Tano."
Skiper prainske lae sa dvadeset sedita i svemirski komodor zurili su
jedan u drugoga utke, dok su u glavi premetali isti problem. A onda zaue
jedan pravi engleski glas koji je nadjaao amor razgovora: "Gospoice... ovo
je prvi pristojni aj koji sam popio na Mesecu. Pomislio sam da na ovom svetu
niko ne ume da ga kuva; estitam."
Komodor se tiho zakikota.
"Trebalo bi "vama" da zahvali, a ne stjuardesi", primeti on, pokazavi na
mera pritiska.
Pet mu prilino bledo uzvrati osmeh. To je bilo i te kako tano; sada kada
je pojaao pritisak u kabini, voda mora da je prokljuala na gotovo normalnoj
temperaturi, kao to kljua na nadmorskoj visini mora tamo na Zemlji. Bar su
mogli neto toplo da popiju... umesto mlakih napitaka koje su inae dobijali.
Ali to je bio pomalo ekstravagantan nain da se pripremi aj, prilino slian
poznatom kineskom metodu peenja svinje tako to se zapali cela kua.
"Na najvei problem", ree komodor i Pet se nimalo nije pobunio protiv
tog "na", "jeste da odrimo moral. Stoga, mislim da bi bilo dobro kada biste
im odrali ohrabrujui govor o tome kako se odvija potraga koja je upravo
poela. Samo nemojte biti "suvie" optimistini; ne smete stvoriti utisak da e
neko pokucati na vrata za nekih pola sata. To bi moglo onda oteati stvari...
ovaj... ako budemo morali da ekamo nekoliko dana."
"Zaas u im opisati nain organizovanja predvien za sluajeve nesree na
Mesecu.", primeti Pet. "Iskreno reeno, niko nije naslutio ovakvu situaciju.
Kada se neki brod spusti na Mesec, veoma brzo ga mogu uoiti sa jednog od
satelita... bilo sa Lagrana II koji se nalazi iznad strane koja je okrenuta
prema Zemlji, ili sa Lagrana I koji je iznad tamne strane. Ali sumnjam da nam
oni sada mogu pomoi; kao to ve rekoh, verovatno smo potonuli bez ikakvog
traga."
"U to je teko poverovati. Kada na Zemlji potone neki brod, on uvek za
sobom neto ostavi... mehurie, masne mrlje, naplavine."
"Nita od toga ne vai za nas. A ne mogu da se setim nikakvog naina na
koji bismo bilo ta mogli da poaljemo na povrinu... koliko god da je ona
daleko."
"Znai, preostaje nam samo da sedimo i ekamo."
"Tako je", sloi se Pet. Bacio je pogled na pokaziva zaliha kiseonika.
"Jedno je samo izvesno... moemo da ekamo samo nedelju dana."
Pedeset hiljada kilometara iznad Meseca, Tom Louson je spustio i poslednju
fotografiju. Preao je preko svakog kvadratnog milimetra snimaka pomou lupe;
kvalitet im je bio odlian... elektronski pojaiva slike jasno je otkrio

pojedinosti, kao da je tamo dole na blago svetlucavoj ravnici ve dan. ak je

primetio i jednu od sitnih prainskih skija... ili tanije reeno, dugaku
senku koju je ona bacala pri zemaljskoj svetlosti. Ali od Selene nije bilo ni
traga ni glasa; More je bilo glatko i nenamrekano kao i pre dolaska oveka.
Kakvo e, najverovatnije, biti i vekovima poto njega vie ne bude.
Tom nikako nije voleo da prizna poraz, ak ni u stvarima koje su bile
mnogo manje vane od ove. Verovatno je da se svi problemi mogu reiti ako im se
prie na pravi nain sa pravom opremom. Bio je to izazov za njegovu nauniku
domiljatost; injenica da je re o mnogo ivota bila je nevana. Dr Tom Louson
nije smatrao ljudska bia naroito korisnim, ali je zato potovao Veseljenu.
Ovo je bila privatna borba izmeu njega i Nje.
Razmotrio je situaciju sa hladnom kritikom inteligencijom. Kako bi se
veliki Holms uhvatio ukotac sa ovim problemom? Bilo je to tako tipino za
Toma da jedan od nekolicine ljudi kojima se stvarno divio uopte nije
postojao. Eliminisao je puinu Mora, tako da mu je ostala samo jedna
mogunost. Prainska krstarica mora da je nastradala negde du obale ili u
blizini planina, verovatno u oblasti poznatoj kao... proverio je na kartama...
Kratersko jezero. To je imalo smisla; mnogo je bilo verovatnije da do nesree
doe tu nego napolju, na glatkoj ravnici bez prepreka.
Ponovo je pregledao fotografije, ovog puta se usredsredivi na planine.
Odmah je naleteo na novu potekou. Du ivice Mora bilo je mnogo grebena i
gromada... a svaki od njih mogla je biti nestala krstarica. to je bilo jo
gore, postojalo je mnogo oblasti koje uopte nije mogao da vidi, jer su mu
pogled zaklanjale same planine. Gledano sa mesta na kome se nalazio, More ei
je bilo daleko iza krivine Meseca, tako da ga je video perspektivno skraenog.
Kratersko jezero, na primer, uopte nije video: bilo je skriveno iza planinskih
zidova koji su ga opasivali. Tu oblast mogle su ispitati samo prainske skije,
koje su se kretale po povrini; ak je i njegova boanska eminencija, Tom
Louson, tu bio beskoristan.
Bie bolje da pozove Zemaljsku stranu i podnese im svoj privremeni
izvetaj.
"Louson, Lagran II", ree on, kada su ga iz Komunikacije spojili.
"Pretraio sam More ei... na otvorenome nema niega. Vaa laa mora da se
prizemila negde blizu ivice."
"Hvala", odvrati jedan nesreni glas. "Potpuno ste sigurni u to?"
"Potpuno. Mogu da vidim vae prainske skije, a one su samo etvrtinu
Selenine veliine."
"Vidi li se togod blizu ivice Mora?"
"Pretraivanje je nemogue zbog suvie sitnih razmera; vidim pedesetak...
oh, stotinu ak... objekata koji bi mogli biti prave veliine. im se Sunce
digne, moi u pomnije da ih ispitam. Ne zaboravite da je tamo dole no."
"Cenimo vau pomo: javite nam ako jo ta pronaete."
Dole u Klavijus Sitiju, ef turistike agencije sasluao je Lousonov
izvetaj i pomirio se sa sudbinom. Stvar je bila reena; javnost e morati da
bude obavetena. Bilo bi nerazumno, a po svoj prilici i nemogue, i dalje
drati stvar u tajnosti.
Okrenuo se prema oficiru za kontrolu saobraaja i upitao: "Je li stigla
lista putnika?"
"Upravo stie preko telefaksa iz Port Rorisa. Evo, izvolite." Dok mu je
dodavao tanak list, upitao je: "Neko vaan na brodu?"

"Svi turisti su vani." hladno odvrati ef, ne podigavi pogled. A onda,

pre no to je ponovo udahnuo vazduh, dodade. "Oh moj Boe!"
"ta je bilo?"
"Na lai je komodor Henstin."
"ta? Nisam znao da je na Mesecu."
"Drali smo to u tajnosti. Smatrali smo da bi bilo dobro da ga pridobijemo
u turistiko vee, poto je sada u penziji. eleo je da malo procunja unaokolo,
inkognito, pre no to se odlui."
Nastupila je duboka tiina dok su njih dvojica razmatrali ironinost
nastale situacije. Jedan od najveih junaka svemira... bio je izgubljen poput
najobinijeg turiste u nekom glupom nesrenom sluaju u stranjem dvoritu
Zemlje, na Mesecu...
"Kakav peh za komodora", konano progovori kontrolor saobraaja. "Ali
srea za putnike... ako su jo ivi."
"Bie im neophodna sva srea ovog sveta, poto nam ni opservatorija vie
ne moe pomoi", primeti ef.
to se prvog dela primedbe tie, bio je u pravu, ali pogreio je u drugom.
Dr Tom Louson je jo imao nekoliko trikova u rukavu.
Isto kao i otac Vinsent Feraro, S.J., naunik sasvim drugaijeg tipa.
Prava je teta to se on i Tom Louson nikada nee sresti; vatromet koji bi pri
tom nastao mogao bi biti veoma zanimljiv. Otac Feraro je verovao u Boga i
oveka; dr Louson nije verovao ni u jednog ni u drugog.
Svetenik je svoju nauniku karijeru zapoeo kao geofiziar, a onda je
zamenio svetove i postao selenofiziar... mada je to ime koristio samo u
najsitniarskijim trenucima. Nijedan ivi ovek nije bolje poznavao
unutranjost Meseca; to je znanje napabirio preko baterija instrumenata
strateki postavljenih preko cele povrine satelita.
Ti instrumenti su upravo doli do nekih prilino zanimljivih rezultata. U
19 asova i 35 minuta 47 sekundi GMT, dogodio se silovit potres na irem
podruju Zaliva Duge; to je bilo pomalo iznenaujue, jer je ta oblast bila
neobino stabilna, ak i za miran Mesec. Otac Feraro je ukljuio kompjutere i
oni su ukazali na sredite poremeaja; potom im je naloio da potrae i ostale
abnormalne zapise instrumenata. Ostavio ih je da rade, a on otiao na ruak,
tokom koga je od kolega uo da je Selena nestala.
Nijedan elektronski kompjuter ne moe da se meri sa ljudskim mozgom u
povezivanju naizgled nevanih injenica. Otac Feraro je stigao da pojede samo
kaiku supe pre nego to je sabrao dva i dva i doao do savreno razumnog, ali
i pogubno pogrenog odgovora.

5.
"...Tako vam, dame i gospodo, stoje stvari", zakljuio je komodor Henstin.
"Ne preti nam nikakva neposredna opasnost i uopte ne sumnjam da e nas uskoro
pronai. Do tada iskoristimo vreme na najbolji mogui nain."
Zastao je i preao pogledom preko podignutih, uznemirenih lica. Ve je
uoio ko bi im mogao stvarati nevolje... onaj oveuljak sa nervoznim tikom,
zatim nakisela dama lica boje ljive, koja je bez prestanka vezivala vorove na
maramici. Moda bi mogli da se meusobno neutraliu, ako bi uspeo da ih smesti
jedno pored drugog...

"Kapetan Haris i ja... on je ef, ja sam samo savetnik... razradili smo

plan delovanja. Hrana e biti jednostavna i dobijaete je u smanjenim
koliinama, ali i dovoljnim, poto se neete izlagati nikakvim fizikim
naporima. Molimo nekoliko dama da pomognu gospoici Vilkins... imae puno
dodatnog posla, pa bi joj dobro dola vaa pomo. Na najvei problem, iskreno
govorei, bie dosada. Da li je moda neko poneo kakvu knjigu?"
Nastalo je dugotrajno preturanje po tanama i korpama. Konani ishod:
gomila raznih lunarnih vodia... ukljuujui tu i est primeraka slubenog
prirunika; trenutni bestseler, Pomoranda i jabuka sa neverovatnom temom romansa izmeu Nela Gvina i ser Isaka Njutna; ejn u izdanju Harvard Presa, sa
kolskim objanjenjima nekog profesora engleskog; uvod u logiki pozitivizam
Ogista Konta; i nedelju dana stari primerak Njujork Tajmsa, zemaljsko izdanje.
Nije to bila bog zna kakva biblioteka, ali uz paljivu raspodelu pomoi e im
da ispune asove koji su pred njima.
"Mislim da bi trebalo da sastavimo komitet za zabavu koji e odluiti kako
da iskoristimo ovaj materijal, mada ne znam kako e izii nakraj sa msje
Kontom. U meuvremenu, poto sada znate kako stvari stoje, ima li pitanja...
bilo ta to biste eleli da vam kapetan Haris i ja objasnimo malo detaljnije?"
"Hteo bih neto da pitam, gospodine", javi se isti onaj engleski glas koji
je pohvalio stjuardesu zbog odlinog aja. "Postoji li makar mala mogunost da
"isplivamo"? Hou da kaem... ako je ovo kao voda, neemo li se iznenada
pojaviti pre ili kasnije na povrini kao zapua od plute?"
Ovo pitanje je zateklo komodora potpuno nespremnog. Okrenuo se ka Petu i,
napravivi grimasu, rekao: "To je pitanje za vas, gospodine Haris. Imate li ta
da kaete?"
Pet odmahnu glavom.
"Bojim se da to nee ii. Tano je da smo zbog vazduha unutar trupa veoma
poletni, ali otpor ove praine je ogroman. Moda bismo na kraju i ,mogli"
isplivati na povrinu... ali tek za nekoliko hiljada godina.
Engleza izgleda nije bilo lako obeshrabriti.
"Primetio sam skafander u vazdunoj komori. Zar ne bi neko mogao da izie
napolje i "ispliva" na povrinu? Tako bi ekipa koja nas trai znala gde smo."
Kapetan Haris se nelagodno promekolji. Jedino je on bio kvalifikovan da
navue to odelo koje je bilo namenjeno iskljuivo za sluaj opasnosti.
"Gotovo sam siguran da je to nemogue", odvrati on. "Sumnjam da bi bilo ko
uspeo da savlada toliki otpor... a i bio bi, razume se, potpuno slep. Kako onda
da zna ta je gore? I kako biste zatvorili za njim spoljanja vrata? Kada
jednom praina potekne unutra, vie ne bismo mogli da raistimo. Ne moete je
jednostavno ispumpati napolje."
Mogao je jo poneto da im kae, ali odluio je da ostavi stvar samo na
ovome. Bie jo dosta vremena da se poslui takvim oajnikim sredstvima, ako
se do kraja nedelje ne pojavi spasilaka ekipa. Ali to je bio komar koji je
morao potiskivati, jer ako bi se suvie dugo zadrao na njemu, samo bi se
obeshrabrio.
"Ako nema vie pitanja", ree Henstin, "predlaem da se meusobno
upoznamo. Svialo se to nama ili ne, moramo se naviknuti jedni na druge, pa
zato hajde da vidimo ko je ko. Krenuu ukrug, a vi, ako elite, jedan po jedan,
recite svoje ime, zanimanje i mesto prebivanja. Prvo vi, gospodine."
"Robert Brajan, graevinac u penziji... Kingston, Jamajka."
"Irving uster, advokat, ikago... i moja ena Majra."

"Nihil Jajavarden, profesor zoologije, Cejlonski univerzitet, Peradenija."

Dok se prozivka nastavljala, Pet Haris je jo jedanput osetio zahvalnost
zbog bar ovo malo sree u oajnikoj situaciji u kojoj su se nali.
Zahvaljujui svom karakteru, obuci i iskustvu, komodor Henstin bio je roeni
voa: ve je poeo da spaja ovu nasuminu kolekciju pojedinaca u jedinstvenu
celinu, da izgrauje onaj neobjanjivi "esprit de corps" koji preobraava rulju
u ekipu. To je nauio dok je njegova mala flota... prva koja se ikada uputila
iza Neptunove orbite... nedelju za nedeljom plutala u praznini izmeu planeta.
Pet Haris, koji je bio trideset godina mlai i koji se nikada nije udaljio od
sistema Zemlja-Mesec, nije osetio odbojnost prema ovoj promeni na elu, do koje
je tako taktiki dolo. Bilo je lepo od komodora to je kazao da je on i dalje
gazda, ali njemu je bilo jasno kako stvari stoje.
"Dankan Mekenzi, fiziar, opservatorija Maunt Stromlo, Kenbera."
"Pjer Blanar, raunovoa, Klavijus Siti, zemaljska strana."
"Filis Morli, novinar, London."
"Karl Johanson, nuklearni inenjer, Baza Cijalkovski, tamna strana."
Kakva gomila; koliko talenata na jednom mestu, mada to nije bilo nita
neuobiajeno, jer ljudi koji su dolazili na Mesec uvek su posedovali neto
neuobiajeno... pa makar to bio samo novac. Meutim, sva ta sila talenata i
iskustva ovog asa zatvorena na Seleni nije mogla, bar se tako Harisu inilo,
niim da im pomogne u situaciji u kojoj su se nali.
To ba nije bilo tano, to se komodor Henstin upravo spremao da dokae.
Znao je, kao i svaki iv ovek, da e morati da se bore kako protiv dosade tako
i protiv straha. Bili su preputeni sami sebi; u veku univerzalne zabave i
veza, odjednom su bili odseeni od ostatka ljudske rase. Radio, TV, vesti sa
telefaksa, filmovi, telefon... sve te stvari nisu im znaile nita kao ni
ljudima iz kamenog doba. Liili su na neko drevno pleme okupljeno oko logorske
vatre, u divljini u kojoj nije bilo drugih ljudi. ak ni na putovanju za
Pluton, pomislio je komodor Henstin, nikada nisu bili ovoliko usamljeni. Imali
su na raspolaganju odlinu biblioteku i bili su dobro snabdeveni svim moguim
elektronskim zabavama, mogli su preko uskosnopne veze da razgovaraju sa
unutranjim planetama kada god bi to poeleli. Ali na Seleni nisu imali ak ni
pil karata...
To je bila ideja. "Gospoice Morli! Pretpostavljam da imate blok poto ste
novinarka?"
"Ovaj, da, imam, komodore."
"Ima li u njemu jo pedeset dva prazna lista?"
"Mislim da ima."
"Moram vas zamoliti da ih rtvujete. Molim vas, isecite ih i napravite od
njih pil karata. Ne morate se mnogo truditi... samo da oznake budu itljive i
da se brojevi ne provide."
"Kako ete meati karte od hartije?" upita neko.
"Problem i po za na komitet za zabavu. Ima li nekog ko misli da ima
talenta za tako neto?"
"Nekada sam radila u pozoritu", javi se s dosta oklevanja Majra uster.
Njen mu uopte nije izgledao zadovoljan zbog ovog otkria, ali je zato komodor
bio oduevljen.
"Odlino! Iako imamo malo prostora, nadao sam se da emo moi da priredimo
neki komad."
Sada se i gospoa uster smrknula isto kao i njen mu.

"To je bilo prilino davno", ree ona, "i ja... nikada nisam imala puno
teksta."
Nekolicina se zakikotala, pa je ak i komodor s mukom uspevao da ostane
ozbiljan. Kada bi ovek pogledao gospou uster koja je imala blizu ezdeset
godina i vie od sto kilograma, bilo je malo potee zamisliti je kao
horistkinju... bar je pretpostavljao da je to bila.
"Nije vano", ree on, "vaan je duh. Ko e pomoi gospoi uster?"
"Ja sam se malo bavio amaterskim pozoritem", javi se profesor Jajavarden.
"Mada, uglavnom Brehtom i Ibzenom."
To "mada" jasno je govorilo da shvata kako bi se ovde vie cenilo kada bi
znao neto veselije... na primer, neku od dekadentnih, ali zabavnih komedija iz
osamdesetih godina dvadesetog veka, koje su naprosto preplavile eter posle
kolapsa TV cenzure.
Nije se javio vie nijedan dobrovoljac za ovaj posao, pa je komodor
premestio gospou uster i profesora Jajavardena da sede zajedno i rekao im da
ponu da prave program. Malo je bilo verovatno da e jedan tako ravo odabran
par stvoriti bilo ta upotrebljivo, ali nikad se ne zna. Glavno je bilo da ih
sve neim zaposli... bilo da im da samostalne zadatke ili da sarauju sa nekim
drugim.
"Za sada je to sve", zakljui Henstin. "Ako imate kakvu dobru ideju, molim
vas da je saoptite komitetu. U meuvremenu, predlaem da protegnete noge i
upoznate jedni druge. Svi su prijavili ime se bave i gde ive; mnogi od vas
sigurno imaju zajednika interesovanja ili zajednike prijatelje. Imaete o
mnogo emu da popriate." A u sebi je dodao: i dosta vremena.
Razgovarao je sa Petom u pilotskoj kabini kada im se pridruio dr Mekenzi,
fiziar iz Australije. Bio je veoma zabrinut... Mnogo vie no to je to
trenutno bilo potrebno.
"eleo bih neto da vam kaem, komodore", uurbano je poeo. "Ako sam u
pravu, potpuno je nevano to to imamo kiseonika za sedam dana. Preti nam mnogo
ozbiljnija opasnost."
"ta to?"
"Toplota." Australijanac pokaza prema spoljanjem svetu jednim zamahom
ruke. "Zatrpani smo u tu stvar, a to vam je jedan od najboljih izolatora koji
postoji. Na povrini, toplota koju stvaraju ureaji i naa tela odlazi u
prostor, ali ovde dole je uhvaena u klopku. To znai da e nam biti sve
toplije i toplije... dok se ne skuvamo."
"Blagi Boe", izusti komodor. "To mi uopte nije palo na pamet. ta
mislite, koliko vremena imamo?"
"Dajte mi pola sata, pa u vam prilino tano moi odgovoriti. Moja
procena je... ne mnogo due od jednog dana."
Komodor oseti kako ga preplavljuje talas bespomonosti. Osetio je stranu
muninu u dubini stomaka, kao drugog puta kada se naao u besteinskom stanju.
Ne prvog... jer je tada bio pripravan na to. Ali na drugom putovanju bio je
suvie samopouzdan. Ako je ova procena bila tana, sve njihove nade bile su
uzaludne. Ionako su bile krajnje mrave, ali dok su mislili da na raspolaganju
imaju celu nedelju, postojala je izvesna mogunost da se neto jo moe
uiniti. Ako na raspolaganju budu imali samo jedan dan, to nee dolaziti u
obzir. ak i da ih pronau za to vreme, nee stii da ih spasu.
"Mogli biste da proverite temperaturu u kabini", nastavio je Mekenzi. "To
e nam biti nekakav pokazatelj."

Henstin ode do kontrolne table i zagleda se u lavirint brojanika i

pokazivaa.
"Bojim se da ste u pravu", ree on. "Ve je porasla za dva stepena."
"Vie od jednog stepena za sat. Tako sam i mislio."
Komodor se okrenuo prema Harisu, koji je sluao razgovor i postajao sve
uznemireniji.
"Moemo li na bilo koji nain pojaati hlaenje? Koliko rezervne energije
ima klimatizaciona oprema?"
Pre no to je Haris stigao da odgovori, umeao se fiziar.
"To nam nee pomoi", ree on pomalo nestrpljivo. "Na sistem za hlaenje
samo ispumpava toplotu iz kabine i zrai je napolje. Ali upravo to sada "ne
moe" da radi, usled praine koja nas obavija. Ako pokuamo da poteramo fabriku
za hlaenje malo bre, to e samo pogorati stvari."
Nastupila je duboka tiina dok komodor nije kazao: "Molim vas, proverite
te proraune i to pre budete mogli obavestite me o najtanijoj proceni do koje
doete. I, tako vam Boga, neka to ostane meu nama trojicom."
Odjednom se osetio jako starim. Gotovo da je uivao u ovoj neoekivanoj
prilici da poslednji put komanduje; a sada se inilo da e to potrajati svega
jedan dan.
Upravo u tom trenutku, mada to ni jedni ni drugi nisu znali, jedna od
prainskih skija prolazila je upravo iznad njih. Za razliku od potonule Selene
pri ijoj se izgradnji mislilo ponajpre na udobnost putnika, prainske skije
graene su tako da budu brze, efikasne i jeftine, i stoga su veoma malo
podseale na Selenu. To su, u stvari, bile otvorene sanke sa seditima za
pilota i jednog putnika... obojica su nosili skafandere... a od Sunca su se
titili baldahinom. Kontrolna tabla bila im je jednostavna, pozadi su se
nalazili motor i dva istovetna propelera, prostor za odlaganje orua i
opreme... i to je bilo sve. Skije koje su obavljale svoj redovni posao obino
su vukle bar jedne teretne sanke, a ponekad i dvoje ili troje, ali ove su
putovale bez prikolica. Prele su u cik-cak, napred i nazad, nekoliko stotina
kvadratnih kilometara Mora i nisu pronale ba nita.
Voza je razgovarao sa svojim pratiocem preko interkoma.
"ta ti misli da im se dogodilo, Dorde? Ne verujem da su ovde."
"Gde bi inae mogli biti? Nisu ih valjda kidnapovali vanzemaljci?"
"Jo malo pa e i to moi da mi proda", glasio je poluozbiljan odgovor.
Pre ili kasnije svi astronauti poveruju da e ljudska rasa sresti neku drugu
inteligenciju. Do tog susreta moda nee jo dugo doi, ali u meuvremenu,
hipotetiki vanzemaljci bili su deo svemirske mitologije i njih su krivili za
sve to se nije moglo objasniti ni na koji drugi nain.
Bilo je lako u njih poverovati kada se vreme provodi sa aicom sadruga na
nekom udnom, neprijateljskom svetu na kome su i same stene i vazduh ako je
uopte bilo vazduha delovali potpuno strano. Tu se nita nije moglo uzimati
zdravo za gotovo, a iskustvo hiljada pokolenja vezanih za Zemlju moglo je biti
beskorisno. Kao to je drevni ovek naseljavao nepoznate predele oko sebe
bogovima i duhovima, tako je homo astronauticus bacao pogled preko ramena uvek
kada bi se spustio na neki novi svet, pitajui se ko ili ta se ve tamo
nalazi. Tokom nekoliko kratkih vekova ovek je sebe smatrao gospodarem
Vaseljene i te iskonske nade i strahove pokopao je u svoju podsvest. Ali oni su
sada bili jai no ikada, i to s razlogom, jer je gledao u ozareno lice nebesa i

razmiljao o moi i znanju koje tamo mora da se krilo.

"Treba da se javimo Bazi", ree Dord. "Obili smo nau oblast i nema
svrhe da to jo jedanput ponovimo. Bar dok ne svane... tada emo imati mnogo
bolje izglede da neto pronaemo. Sav se jeim od ove proklete zemaljske
svetlosti."
Ukljuio je radio i uputio pozivni signal skija.
"Pranjavko Dva zove saobraajnu kontrolu... prijem."
"Ovde saobraajna kontrola u Port Rorisu. Jeste li nali neto?"
"Ni traga. ta ima novo kod vas?"
"Mislimo da nije na Moru. Glavni inenjer eli da razgovara sa vama."
"Dobro; spojite ga."
"Pozdrav Pranjavku Dva. Lorens ovde. Upravo smo dobili izvetaj iz
opservatorije Platon o zemljotresu u blizini Nedostinih planina. Dogodio se u
19.35, to otprilike odgovara vremenu kada je Selena trebalo da se nalazi u
Kraterskom jezeru. Nagaaju da ju je negde u toj oblasti zahvatila lavina.
Poite prema planinama i proverite ima li novijih klizita ili odrona kamenja."
"Kakvi su izgledi, gospodine", zabrinuto poe da postavlja pitanje pilot
prainskih skija, "da doe do novih stresova?"
"Veoma mali, prema reima onih iz opservatorije. Kau da e proi hiljade
godina pre no to se ita slino ponovo dogodi, poto se pritisak oslobodio."
"Nadam se da su u pravu. Javiu se kada stignemo do Kraterskog jezera; za
otprilike dvadeset minuta."
Ali ve posle petnaest minuta Pranjavko Dva unitio je poslednje nade
slualaca koji su ekali njegov izvetaj.
"Ovde Pranjavko Dva. Bojim se da je ovo kraj. Jo nismo stigli do
Kraterskog jezera... i dalje se penjem uz prevoj. Opservatorija je bila u pravu
to se tie potresa; dolo je do nekoliko klizita i imali smo potekoa da
neka od njih zaobiemo. U jednom koje upravo gledam mora da ima deset tona
kamenja; ako je Selena ispod te gomile, nikada je neemo pronai. A i nee biti
vredno truda traiti je."
Tiina u kontroli saobraaja toliko je potrajala da se skija ponovo
javila: "Halo, bazo... jeste li primili poruku?"
"Jesmo", odvrati glavni inenjer umornim glasom. "Probajte da naete bilo
kakav trag koji bi ukazivao da su tu; poslau Pranjavka Jedan da vam pomogne.
Jeste li sigurni da nema izgleda da ih iskopamo?"
"Moglo bi potrajati nedeljama, ak i kada bismo tano utvrdili gde se
nalaze. Video sam jedno skliznue dugako tri stotine metara. Ako biste
pokuali da kopate, kamenje bi najverovatnije ponovo krenulo."
"Budite paljivi. Javljajte se na svakih petnaest minuta, bilo da neto
pronaete ili ne."
Lorens se okrenuo od mikrofona, i fiziki i mentalno iscrpljen. Nita vie
nije mogao da uini... a sumnjao je da bi i bilo ko drugi ita jo mogao da
preduzme. Pokuavi da sabere misli, uputio se ka prozoru za osmatranje,
okrenutom prema jugu, i zagledao se u lice Zemlje koja se videla u obliku srpa.
Teko je bilo poverovati da je fiksirana tamo na junom nebu... da, iako
je poivala tako blizu obzorja, ni za milion godina nee niti izii niti zai.
Koliko god ovek ovde dugo iveo, ipak nije mogao da prihvati ovu injenicu
koja je krila svu razumnu mudrost oveanstva.
S druge strane tog ponora koji ih je razdvajao i koji je ve bio tako
mali za jedno pokolenje to nikada nije upoznalo vreme kada se on nije mogao

prei talasi oka i bola uskoro e poeti da se ire. Hiljade mukaraca i ena
bilo je izloeno posledicama, neposredno ili posredno, jer se Mesec malo
promekoljio u svom snu.
Prolo je izvesno vreme pre no to je Lorens, izgubljen u mislima, shvatio
da oficir za signalizaciju u luci pokuava da mu privue panju.
"Izvinite, gospodine... niste pozvali Pranjavka Jedan. Hoete li da ja to
sada uinim?"
" Molim ? Oh da... samo napred. Poaljite ga da pomogne Dvojci u
Kraterskom jezeru. Recite im da smo opozvali potragu u Moru ei."

6.
Vest da je potraga opozvana stigla je do Lagrana II kada je Tom Louson,
podbulih oiju od nespavanja, zavrio podeavanje teleskopa prenika stotinu
centimetara. Utrkivao se s vremenom, a sada je, kako se inilo, sav njegov trud
bio uzaludan. Selena se uopte nije nalazila u Moru ei, ve tamo gde je
nikada ne bi mogao pronai... bila je skrivena od njegovog pogleda bedemom
Kraterskog jezera i gotovo izvesno se nalazila ispod nekoliko tona kamenja.
U prvi mah Tom nije osetio saaljenje prema rtvama, ve bes zbog uludo
utroenog vremena i straenog truda. Naslovi u stilu MLADI ASTRONOM
PRONAAO IZGUBLJENE TURISTE nikada nee zasvetlucati preko ekrana
sa vestima na naseljenim svetovima. Kada su se njegovi lini snovi o slavi sruili,
dobrih trideset sekundi je psovao i to tako sono da bi se njegove kolege zapanjile.
Zatim je, i dalje besan, poeo da rastavlja opremu koju je izmolio, pozajmio i
ukrao od ostalih projekata na satelitu.
Upalilo bi, bio je ubeen da bi. Teorija je bila sasvim odriva... zaista,
zasnivala se na skoro stogodinjoj praksi. Izvianje pomou infracrvenih zraka
datiralo je jo otprilike iz vremena drugog svetskog rata, kada se koristilo za
otkrivanje zakamufliranih fabrika na osnovu izdajnike toplote.
Iako Selena nije ostavila za sobom nikakav vidljivi trag na Moru, morala
je, van svake sumnje, ostaviti infracrveni.
Njeni propeleri podizali su relativno toplu prainu sa dubine od otprilike
jedne stope i razbacivali je preko daleko hladnijih povrinskih slojeva. Oko
koje moe da vidi toplotne zrake moglo bi da prati njen trag satima po njenom
prolasku. Imao je upravo dovoljno vremena, sraunao je Tom, da izvri takvo
infracrveno osmatranje pre no to Sunce izgreje i uniti sve tragove tog slabog
toplotnog traga u hladnoj lunarnoj noi.
Ali sada vie oigledno nije imalo svrhe pokuavati.
Dobro da niko na Seleni nije mogao da pretpostavi da su prestali da ih
trae u Moru ei i da su se prainske skije usredsredile na unutranjost
Kraterskog jezera. Takoe je bilo dobro to to niko od putnika nije znao za
predskazanja dr Mekenzija.
Fiziar je izvukao, na komadu runo iscrtane milimetarske hartije, krivu
koja je predstavljala oekivani rast temperature. Svakog asa je beleio
oitanu temperaturu sa termometra u kabini i oznaavao je na krivoj. Depresivno
dobro se poklapala sa teorijom; za dvadeset asova prei e sto deseti podeok
Farenhajta i prvi putnici e poeti da umiru od toplotnog udara. S koje god
strane razmotrio problem, ostalo im je manje od jednog dana ivota. U toj
svetlosti su napori komodora Henstina da odri moral izgledali krajnje

ironino. Bez obzira na to da li uspe ili ne, prekosutra e biti svejedno.

Da li je to ipak bilo tako? Iako su moda jedino mogli da biraju izmeu
toga da umru kao ljudi, ili kao ivotinje, nema sumnje da je prvi izbor bio
bolji. Svejedno da li e Selena ostati neotkrivena do kraja vremena, tako da
niko nikada nee saznati kako su njeni putnici proveli poslednje sate. To nije
imalo veze sa logikom niti razumom; ali takve su, to se toga tie, bile gotovo
sve odista vane stvari koje su oblikovale ovekov ivot ili smrt.
Komodor Henstin je toga i te kako bio svestan dok je planirao kako da
ispuni asove koji su bili pred njima. Neki ljudi su roeni da budu voe i on
je bio jedan od takvih. Praznina u kojoj se naao kada je otiao u penziju
iznenada se ispunila; prvi put od naputanja komandnog mosta na svom brodu
predvodniku "Kentaur" ponovo se osetio celovitim.
Dok njegova mala posada bude neim zabavljena, nije morao da se brine za
moral. Nije bilo vano ta su radili, ako su to to su radili smatrali
zanimljivim ili vanim. Ta partija pokera, na primer, u kojoj su uestvovali
svemirski administrativni raunovoa, penzionisani graevinac i dva direktora
iz Njujorka koja su bila na odmoru. Ve na prvi pogled se videlo da su svi bili
fanatici kada je u pitanju poker; problem e biti kako ih naterati da prestanu
da igraju, a ne kako ih neim zabaviti.
Veina ostalih putnika raspodelila se u manje skupine koje su razgovarale,
i to veoma veselo. Komitet za zabavu jo je zasedao, profesor Jajavarden je
povremeno pravio neke beleke, dok se gospoa uster priseala dana koje je
provela igrajui u burleskama, uprkos nastojanjima njenog mua da je uutka.
Jedina osoba koja kao da se drala pomalo po strani od svih bila je gospoica
Morli, koja je lagano i s panjom pisala, veoma sitnim rukopisom po preostalim
listovima svog bloka. Najverovatnije je, kao svaki dobar novinar, vodila
dnevnik o njihovoj pustolovini; komodor Henstin se plaio da e avantura biti
kraa nego to je ona to oekivala i da ak nee popuniti ni tih nekoliko
preostalih stranica. A ako ih i popuni, sumnjao je da e ih iko ikada
proitati.
Pogledao je na sat i iznenadio se kada je video koliko je kasno. Ve je
trebalo da stigne na drugu stranu Meseca, nazad u Klavijus Siti. Imao je
dogovoren ruak u Lunarnom Hiltonu, a posle toga ga je ekalo putovanje u...
ali kakvog je imalo smisla razmiljati o budunosti koju nikada nee doiveti.
Sada e brinuti samo o toj kratkoj sadanjosti.
Trebalo bi i malo da odspava, pre nego to temperatura postane
nepodnoljiva. Selena nije bila predviena da bude spavaonica... niti grobnica,
to se toga tie... ali sada e morati da bude pretvorena u tako neto. To je
zahtevalo izvesna istraivanja i planiranje, kao i priinjavanje izvesne tete
vlasnitvu turistike kompanije. Utroio je dvadeset minuta na utvrivanje svih
injenica; zatim je, posle kraeg dogovora sa kapetanom Harisom, zamolio
prisutne za malo panje.
"Dame i gospodo", poe on, "svi smo imali naporan dan i uveren sam da bi
veini prijalo malo sna. To nas suoava sa nekoliko problema, ali malo sam
eksperimentisao i otkrio sam da uz malo truda moemo izvaditi sredinje naslone
za ruke izmeu sedita. Ne bi trebalo to da uradimo, ali sumnjam da e nas
kompanija tuiti. To znai da se desetoro od nas moe ispruiti na seditima;
ostali e morati da se zadovolje podom.
Jo neto. Kao to ste ve verovatno primetili, postaje prilino toplo i
izvesno vreme e temperatura nastaviti da raste. Savetujem vam da skinete svu

nepotrebnu odeu; udobnost je mnogo vanija od stidljivosti." A u sebi je

dodao: "A preivljavanje je mnogo vanije od udobnosti..." - ali o tome e tek
kroz nekoliko asova.
Iskljuiemo glavna svetla u kabini, a poto ne elimo da budemo u
potpunom mraku, ostaviemo upaljena, na najslabije, svetla za sluaj opasnosti.
Jedan od nas e stalno biti na strai na skiperovom seditu; gospodin Haris
upravo pravi raspored za dvoasovne smene. Ima li pitanja ili komentara?"
Nije ih bilo i komodor je odahnuo s olakanjem. Plaio se da e neko
poeti da postavlja pitanja o porastu temperature i nije bio siguran kako bi
odgovorio. Istina, bio je svestrano nadaren, ali nije umeo da lae, a bilo mu
je stalo da putnicima san bude to mirniji s obzirom na okolnosti. Ako se ne
dogodi udo, to e im biti i poslednji.
Gospoica Vilkinson, koja je poela da gubi poneto od svoje profesionalne
lukavosti, posluivala je poslednju turu pia onima kojima je ono bilo
potrebno. Veina putnika ve je poela da se oslobaa gornjih slojeva odee;
oni stidljiviji saekali su da se pogase glavna svetla. Pri priguenom crvenom
sjaju, unutranjost Selene delovala je fantastino... tako neto bilo je
potpuno nezamislivo kada je pre nekoliko asova naputala Port Roris. Dvadeset
dvoje putnika, mukaraca i ena u donjem veu, ispruilo se preko sedita ili
po podu. Nekoliko srenika ve je hrkalo, ali veinu san nee tako lako
pohoditi.
Kapetan Haris se smestio u stranjem delu lae; u stvari, on se uopte
nije nalazio u kabini, ve u siunoj vazdunoj komori-kuhinji. Odatle je imao
odlian pregled; poto su vrata izmeu te dve prostorije bila otvorena, mogao
je da vidi celu kabinu i da motri na sve u njoj.
Od uniforme je napravio jastuk i legao na tvrdi pod. Tek za est asova
doi e na njega red da straari, pa se nadao da e do tada uhvatiti neto sna.
Spavati! Polako su proticali poslednji asovi njegovog ivota, a on nije
imao pametnija posla. Kako li spavaju osuenici na smrt, zapitao se, poslednje
noi pred veanje?
Bio je tako oajno umoran da ak ni ova misao nije izazvala nikakvo
oseanje. Poslednji prizor koji je upamtio pre no to je utonuo u san bio je dr
Mekenzi koji je ponovo oitavao temperaturu i briljivo je unosio na svoju
kartu, poput astrologa koji skicira horoskop.
Petnaest metara iznad njih... ta se razdaljina mogla prei jednim korakom
pri ovako niskoj gravitaciji... jutro je ve svanulo. Na Mesecu nema postupnog
prelaska izmeu noi u dan, ali mnogo asova na nebu je poivalo obeanje da e
nastupiti zora. Daleko ispred Sunca protezala se sjajna piramida zodijakalne
svetlosti, koja se tako retko via na Zemlji. Beskonano sporo krila je sebi
put iznad obzorja, postajui sve sjajnija i sjajnija to se vie primicao
trenutak kada e Sunce izgrejati. Sada se pretvorila u koronu opalnog sjaja...
a onda se, milion puta sjajnija, jedna tanka nit vatre poela da iri du
obzorja kada se Sunce posle petnaest dana tame ponovo pojavilo. Bie mu
potrebno vie od jednog sata da se podigne iznad linije neba, tako se sporo
Mesec okretao oko svoje ose, ali no je ve bila prola.
Plima mastila glatko je oticala iz Mora ei. Sada je gotovo celo
smee-sivo prostranstvo Mora bilo izbrazdano takorei vodoravnim zracima; da je
ita tralo iznad njegove povrine, ova prolazna svetlost bi bacala njegovu
senku u duini od nekoliko stotina metara, koja bi istog asa otkrila njegov
poloaj onima koji su tragali za njim.

Ali ovde nije bilo tragaa: Pranjavko Jedan i Pranjavko Dva bili su
zauzeti beskorisnom potragom u Kraterskom jezeru, petnaest kilometara odatle. I
dalje su bili u mraku; proi e jo dva dana pre no to se Sunce uzdigne iznad
okolnih vrhova, mada ih je zora ve obasjavala. to e sati vie odmicati, to
e se otra ivica svetlosti puzei sve vie sputati niz padine planina...
ponekad ne bre no to je ovek u stanju da koraa... dok se Sunce ne ispne
dovoljno visoko da njegovi zraci obasjaju unutranjost kratera.
Ali ovde je ve sijala svetlost koju je ovek napravio, izmeu kamenja,
dok su tragai slikali klizita koja su se tiho spustila niz planinu kada je
Mesec zadrhtao u svom snu. Kroz jedan as, te e se fotografije nai na Zemlji;
a tokom naredna dva asa, videe ih svi naseljeni svetovi.
To e se veoma loe odraziti na turizam.
Kada se kapetan Haris probudio, ve je bilo mnogo toplije. Pa ipak, iz sna
ga nije trgnula, itav sat pre no to je trebalo da straari, velika sparina.
Iako nikada nije proveo no na Seleni, Pet je poznavao sve zvuke koje je
ona mogla da proizvede. Kada motori nisu radili, na njoj je bilo gotovo tiho;
ovek je morao da se napregne da bi uo aputanje pumpi za vazduh i tiho
kloparanje sistema za hlaenje. Ti su se zvuci i dalje uli, kao i pre no to
je krenuo na spavanje. Nisu se promenili; ali sada im se pridruio jo jedan.
Bio je to jedva ujni apat, toliko slab da na trenutak nije znao da li je
stvaran ili mu se samo priinjava. injenica da je dopro do njegove podsvesti,
savladavi prepreke sna, inila se sasvim neverovatna; sada je bio budan, ali
nije mogao da ga raspozna, niti da sa sigurnou kae iz kog pravca dopire.
A onda, sasvim iznenada, shvatio je ta ga je to probudilo. Istog asa se
rasanio. Hitro je ustao i prislonio uvo uz vrata vazdune kabine; jer taj je
tajanstveni zvuk dopirao "spolja".
Sada ga je bolje uo, bio je slab, ali raspoznatljiv, i sav se najeio
kada je shvatio o emu je re. Sumnje nije bilo; taj zvuk proizvodile su
bezbrojne estice praine koje su aputale tarui se o Selenine zidove poput
kakve sablasne peane oluje. ta je to znailo? Da li se to More ponovo
kretalo? Ako je to bio sluaj, hoe li poneti Selenu sa sobom? Ali nisu se
oseale ni najslabije vibracije niti bilo kakvo kretanje u samoj lai; samo je
spoljanji svet ukajui promicao pored...
Krajnje tiho, pazei da ne uznemiri usnule saputnike, Pet se na prstima
uputi u mranu kabinu. Na strai je bio dr Mekenzi; naunik je pogrbljeno sedeo
u pilotskoj stolici i zurio kroz zamraene prozore. Okrenuo se kada mu se Pet
pribliio i proaputao: "Zar neto nije u redu na vaem kraju?"
"Ne znam... doite da pogledate."
Kada su se vratili u kuhinju, pritisli su ui uz vrata koja su vodila
napolje i dugo oslukivali to tajanstveno pucketanje. Uskoro dr Mekenzi ree:
"Praina se kree, s tim se slaem, ali nije mi jasno zato. Eto nam jo jedne
zagonetke za brigu."
"Jo jedne?"
"Da; ne razumem ta se dogaa sa temperaturom. I dalje se penje, ali ne
onoliko brzo koliko bi trebalo."
Fiziar je izgledao zdravo besan to su se njegovi prorauni pokazali
pogreni, ali za Peta je ovo bila prva dobra vest od kada je dolo do nesree.
"to ste se toliko snudili zbog toga; svi greimo. A ako zbog ove greke
poivimo koji dan due, ja se sigurno neu aliti."

"Ali "nisam" mogao da pogreim... re je o elementarnoj matematici. Znamo

koliko toplote isputa dvadeset dvoje ljudi i ona mora nekuda otii.
"Ne proizvode dotinu koliinu toplote dok spavaju; moda u tome lei
objanjenje."
"Ne mislite valjda da sam prevideo neto u toj meri oigledno!" odvrati
razdraljivo naunik. "To pomae, ali nije dovoljno. Postoji jo neki razlog
zbog koga ovde nije onoliko toplo koliko bi trebalo da bude."
"Prihvatimo jednostavno tu injenicu i budimo zahvalni", primeti Pet. "U
meuvremenu, ta emo sa ovom bukom?"
S oiglednom odbojnou, Mekenzi se usredsredio na novi problem.
"Praina se pokree, ali ne i mi, to znai da je to verovatno samo neki
lokalni efekat. U stvari, izgleda da se to dogaa samo u stranjem delu kabine.
Pitam se da li je to od kakvog znaaja?" On pokaza prema pregradi iza njih.
"ta je sa druge strane ovoga?"
"Motori, rezerve kiseonika, oprema za hlaenje..."
"Oprema za hlaenje! Tako je! Seam se da sam je primetio pri ukrcavanju.
Ventilatori radijatora se nalaze tamo pozadi, je li tako?"
"Tako je."
"Sada mi je jasno ta se dogaa. Toliko su se zagrejali da praina krui
oko njih poput svake zagrejane tenosti. Tamo napolju se stvorio vodoskok od
praine, koja odvodi viak nae toplote. Uz malo sree, temperatura e se sada
stabilizovati. Nee nam biti ba udobno, ali moemo da preivimo."
Pri grimiznoj svetlosti, dvojica mukaraca se pogledae s novom nadom.
Zatim Pet tiho ree: "Ubeen sam da je to objanjenje tano. Moda nam se
osmehne srea."
Pogledao je na sat i na brzinu neto sraunao u glavi.
"Sunce se otprilike sada pomalja iznad Mora. Baza e poslati prainske
skije u potragu za nama, a i poznat im je na priblini poloaj. Kladim se u
deset prema jedan da e nas pronai za nekoliko sati."
"Da kaemo komodoru?"
"Ne, neka spava. Njemu je prethodni dan bio naporniji nego nama. Ova vest
moe da eka do jutra."
Kada se Mekenzi udaljio, Pet je pokuao ponovo da zaspi. Ali nije mogao;
leao je otvorenih oiju pri slabom crvenom sjaju, razmiljajui o tom udnom
obrtu sudbine. Praina koja ih je prvo progutala, a zatim zapretila da ih
skuva, sada im je pritekla upomo, tako to su njene prenosne sile izbacivale
njihov viak toplote na povrinu. Nije znao da li e te struje nastaviti da
teku kada uzdiue Sunce obasja More punim sjajem.
S druge strane zida, praina je i dalje apuui prolazila pored lae, i
Pet se odjednom seti drevnog peanog sata koji su mu jednom pokazali jo dok
je bio dete. Kada bi ga okrenuo, pesak je oticao kroz suenje u donji deo, a
nivo isteklog peska pokazivao je protok minuta i asova.
Pre no to su izmiljeni satovi, mnotvo ljudi mora da je delilo dane
pomou estica peska koje su curele. Ali van svake sumnje, niko do sada nije
odmeravao koliko mu je jo ivota preostalo pomou mlaza praine koja se
podizala.

7.
U Klavijus Sitiju, glavni upravnik Olsen i ef za turizam Dejvis upravo su
zavrili savetovanje sa pravnom slubom. Sastanak nije protekao ba u dobrom
raspoloenju; dosta vremena proveli su razgovarajui o papirima koje su nestali
turisti potpisali pre no to su se ukrcali na Selenu i u kojima se govorilo o
odgovornosti. ef Dejvis se zalagao protiv toga u vreme prvih putovanja,
obrazlaui svoj stav time da e oni oterati muterije, ali administrativni
pravnici bili su uporni. Sada mu je bilo i te kako milo to su isterali svoje.
Takoe mu je bilo milo to su vlasti u Port Rorisu valjano obavile posao;
ponekad su se prema ovakvim stvarima odnosili kao prema nevanim formalnostima
i preutno su ih ignorisali. Postojala je lista sa potpisima svih putnika koji
su se ukrcali na Selenu... sa jednim moguim izuzetkom oko koga su se pravnici
jo prepirali.
Komodor koji je putovao inkognito prijavio se pod imenom R. S. Henson i
izgleda se tim imenom i potpisao. Potpis je, meutim, bio toliko neitak da je
moglo pisati i "Henstin"; dok sa Zemlje radio-vezom ne poalju faksimil, nee
biti sigurni. To verovatno i nije bilo tako vano; da je komodor putovao
slubeno, administracija bi morala da prihvati izvesnu odgovornost za njega. I
za sve ostale putnike bila je odgovorna moralno, ako ne i pravno.
Pre svega, morala se potruditi da ih pronae i pristojno sahrani. Taj mali
problem bio je sputen pravo u krilo glavnog inenjera Lorensa, koji se jo
nalazio u Port Rorisu.
Retko se neeg prihvatio s manje oduevljenja. Da su postojali izgledi da
su putnici na Seleni ivi, on bi pokrenuo nebo, Zemlju i Mesec da stigne do
njih. Ali sada kada su sigurno bili mrtvi, nije video svrhe da rizikuje ivote
ljudi kako bi ih pronaao i iskopao. Lino, nije znao za bolje mesto da ovek
bude pokopan do izmeu tih venih brda.
Glavni inenjer Lorens uopte nije sumnjao da su mrtvi; sve injenice su
se savreno uklapale. Do potresa je dolo otprilike u isto vreme kada je Selena
trebalo da bude na izlasku iz Kraterskog jezera, a drelo je bilo napola
zatrpano klizitima. ak i najmanje od njih bi je smrskalo poput papirnate
igrake i putnici na njoj bi poumirali u roku od nekoliko sekundi, jer bi
vazduh iscureo. Ako je, za ta su izgledi bili milion prema jedan, laa izbegla
da bude smrskana, primali bi njene radio-signale; otporan mali automatski far
bio je tako sagraen da moe podneti svaku razumnu kaznu a ako ni "to" nije
radilo, mora da je laa sasvim smrskana...
Prvi problem bie da pronau olupinu; to bi moglo biti dosta lako, ak i
ako je zatrpana ispod milion tona kra. Za to su postojali odlini instrumenti
i itav spektar detektora metala. Kada je trup bio smrskan, vazduh iznutra mora
da je izleteo u gotovo vakuumsku sredinu Meseca; ak i sada, posle nekoliko
asova, na tom mestu e biti tragova ugljen-dioksida i kiseonika koje bi mogao
da uoi neki od detektora gasa to se koriste za otkrivanje nevidljivih rupa na
svemirskim brodovima. im se prainske skije vrate u bazu na servis i ponovno
punjenje, opremie ih detektorima za otkrivanje rupa i poslati ih da njukaju
oko klizita kamenja.
Ne... pronalaenje olupine moglo bi biti jednostavno; njeno vaenje,
meutim, verovatno bi bilo nemogue. Ne bi garantovao da se taj posao moe
obaviti ni za sto miliona. Lako je mogao da zamisli izraz lica glavnog
upravnika kada bi pomenuo jednu takvu sumu. Kao prvo, fiziki nije bilo mogue

preneti teku opremu u tu oblast... takvu vrstu opreme koja bi trebalo da

pomeri hiljade tona kra. Slabane, male prainske skije nisu bile ni od kakve
koristi; da bi se pomerila ta klizita kamenja ovek bi morao da lunodozere
prebaci preko Mora ei i da uveze cele brodske tovare gelignita kako bi probio
put kroz planine. Cela ta pomisao bila je besmislena; shvatao je on upravnikov
stav, ali neka je proklet ako dozvoli da se njegovoj ionako premorenoj
inenjerskoj divziji natovari na plea jedan takav sizifovski posao.
to je taktinije mogao... jer glavni upravnik nije bio od onih ljudi koji
su prihvatili da ih neko odbije... poeo je da skicira svoj izvetaj. Ukratko,
svodio se na ovo: "A Taj je posao gotovo sigurno nemogue obaviti. B Ako se
uopte mogao obaviti, kotao bi milione i mogao bi uzeti jo neke ivote. C
Ionako sve to nije imalo smisla." Ali poto bi ga tako grubo izloeno
stanovite o jednoj delikatnoj stvari uinilo krajnje nepopularnim, izvetaj
koji se u svakom sluaju morao podneti narastao je na vie od tri hiljade rei.
Kada je zavrio sa diktiranjem, zastao je da jo malo porazmisli, ali
poto vie nita nije mogao da smisli, samo je dodao: "Kopije dostaviti glavnom
upravniku, Mesec; glavnom inenjeru, tamna strana; nadgledniku saobraajne
kontrole; efu za turizam; centralnoj arhivi. Klasifikovati kao poverljivo."
Pritisnuo je dugme za transkripciju. Posle dvadeset sekundi svih dvanaest
stranica njegovog izvetaja, besprekorno iskucanih i sa svim neophodnim znacima
interpunkcije, kao i sa nekoliko ispravljenih gramatikih pogreki, pojavilo se
iz telefaksa. Na brzinu je preleteo pogledom preko njih, u sluaju da je
elektrosekretarica negde pogreila. Povremeno je to inio sve
elektrosekretarice bile su "enskog roda", naroito za vreme velikih guvi
kada su morale da primaju diktate sa desetak strana u isto vreme. U svakom
sluaju, nijedna potpuno normalna maina nije mogla da se nosi sa svim
ekscentrinostima jezika kakav je bio engleski, i svaki mudar direktor
proveravao je konanu verziju, pre no to je poalje dalje. Mnoge su
predstavljale vesele katastrofe koje su silno iznenaivale one to su sve
preputali elektronici.
Lorens je bio negde na polovini kada je zazvonio telefon.
"Imate na vezi Lagran II, ser", ree telefonistkinja koja je nekim
sluajem bila ljudsko bie. "Izvesni dr Louson eli da razgovara sa vama."
Louson? Ko je, do avola, pa to? - zapita se Lorens. A onda se setio; to
je bio astronom koji je pretraio teren teleskopom. Sigurno mu je neko kazao da
je besmisleno...
Glavni inenjer jo nije imao sumnjivu ast da sretne dr Lousona. Nije
znao da je astronom bio veoma neurotian i krajnje briljantan mladi... a to
je bilo jo vanije u ovom sluaju, bio je neverovatno tvrdoglav.
Louson je upravo poeo da rastavlja infracrveni skener, ali je odmah i
prestao, zamislivi se nad svojim postupkom. Poto je praktino zavrio
sklapanje te proklete stvari, mogao ju je i testirati, iz iste naunike
radoznalosti. Tom Louson se s pravom hvalio da je eksperimentator-praktiar; to
je bilo pomalo neobino za doba u kome su takozvani astronomi u stvari bili
matematiari koji nikada nisu ni privirili u opservatoriju.
Bio je toliko umoran da ga je samo puka svojeglavost odravala budnog. Da
skener nije proradio ve pri prvom ukljuivanju, odloio bi testiranje dok malo
ne odspava. Ali pukom sreom koja je ponekad nagrada za umenost, skener je
"proradio"; trebalo je izvriti svega nekoliko manjih podeavanja pre no to se

slika Mora ei poela da pomalja na ekranu.

Pojavljivala se red po red, poput staromodne televizijske slike, dok je
infracrveni skener prelazio napred nazad preko lica Meseca. Svetlije mrlje
ukazivale su na relativno tople oblasti, a one tamne, na podruja u kojima je
bilo hladno. Gotovo je celo More ei bilo tamno, osim sjajne trake tamo gde ga
je Sunce koje se pomaljalo ve dotaklo vatrom. Ali u toj tami, kada je Tom
paljivije pogledao, uspeo je da nazre neke vrlo slabe tragove, koji su
svetlucali nejasno poput tragova pueva kroz neku meseinom osvetljenu batu
dole na Zemlji.
To je, van svake sumnje, bio toplotni trag Selene, takoe je uoio i mnogo
slabiji, krivudavi trag prainskih skija koje su jo tragale za njom. Svi
tragovi vodili su prema Nedostinim planinama gde su izlazili iz njegovog
vidokruga.
Bio je suvie umoran da bi ih poblie ispitao, a to ionako vie nije bilo
potrebno, jer je ovo samo potvrivalo ono to je ve znao, jedino zadovoljstvo,
koje mu je bilo donekle vano, zasnivalo se na dokazu da se jo jedan komad
opreme koju je Louson sagradio povinovao njegovoj volji. Fotografisao je ekran,
radi arhive... a zatim se oteturao do kreveta da nadoknadi ono malo sna.
Tri asa kasnije probudio se iz nemirnog dremea. Uprkos onom asu vika
koji je proveo u krevetu, i dalje je bio umoran, ali neto ga je brinulo i nije
mu dalo da spava. Kao to je jedva ujni apat praine koja se kree uznemirio
Peta Harisa u potonuloj Seleni, tako se isto, pedeset kilometara odatle, Tom
Louson trgnuo iz sna zbog beznaajnog odstupanja od normalnog. Um ima mnogo
pasa uvara; ponekad nepotrebno zalaju, ali mudar ovek nikada ne ignorie
njihovo upozorenje.
Zamagljenog pogleda, Tom Louson je iziao iz prenatrpane male elije koja
je predstavljala njegovu privatnu kabinu na Lagranu, zakaio se za najblii
pokretni opasa i skliznuo du hodnika bez gravitacije do opservatorije.
Razmenio je mrzovoljne jutarnje pozdrave mada je sada bilo kasno popodne na
satelitu sa onim kolegama koji ga nisu na vreme spazili i umakli. Zatim se,
srean to je ostao sam, smestio meu instrumente koje je jedino voleo.
Izvukao je fotografiju iz kamere za jedan snimak u kojoj je cele noi
leala i pogledao je prvi put. Tada je primetio da se prokreni put pojavljuje
iz Nedostinih planina i zavrava veoma blizu odatle u Moru ei.
Mora da je to video i sino dok je gledao u ekran... ali nije primetio. Za
jednog naunika to je bio ozbiljan, gotovo neoprostiv promaaj i Tom Louson je
bio veoma ljut na sebe. Dozvolio je da mu unapred doneti zakljuci utiu na mo
rasuivanja.
ta je to znailo? Podrobno je ispitao tu oblast pomou uveivaa. Trag se
zavravao u maloj, difuznoj taki, koja je prema njegovoj proceni imala dve
stotine metara u preniku. To je bilo veoma udno... izgledalo je kao da je
Selena izila iz oblasti planina, a zatim uzletela poput kakvog svemirskog
broda.
Tomova prva teorija bila je da se razletela u paramparad i da je ova
toplotna mrlja bila posledica eksplozije. Ali u tom sluaju, okolo bi morala
biti gomila raznog kra, od kojih je najvei deo dovoljno lak da pluta na
praini. Skije teko da bi ga promaile na svom prolasku kroz ovu oblast... a
tanki, jasni trag jedne od njih ukazivao je na to da je upravo tuda prola.
Mora postojati neko drugo objanjenje, mada se alternativa inila
apsurdnom. Bilo je gotovo nemogue zamisliti da je neto tako veliko kao Selena

moglo bez traga potonuti u Moru ei, samo zato to je u neposrednoj blizini
dolo do potresa. Nije mogao pozvati Mesec, kao dokaz im ponuditi ovu jednu
jedinu fotografiju i rei: "Tragate na pogrenom mestu." Iako se pretvarao da
ga ne zanimaju miljenja drugih, Tom se uasavao pri pomisli da bi mogao
napraviti budalu od sebe. Pre no to bude mogao da prosledi ovu fantastinu
ideju, morae da pribavi jo dokaza.
Gledano kroz teleskop, More je sada predstavljalo ravan i bezoblian sjaj
svetlosti. Vizuelno posmatranje samo je potvrdilo ono to je dokazao pre no to
je Sunce izgrejalo; nije bilo nieg osim uzvisine od nekoliko centimetara koja
je trala iznad povrine praine. Infracrveni skener nije mu bio od neke
pomoi: toplotni trag je potpuno nestao, jo pre nekoliko asova izbrisalo ga
je Sunce.
Tom je podesio instrument na maksimalnu osetljivost i stao da pretrauje
oblast u kojoj se trag zavravao. Moda se tamo nalazilo neto to se jo moglo
pokupiti... neka slaba mrlja toplote koja se zadrala, dovoljno snana da se
otkrije ak i u ovom Meseevom jutru. Jer Sunce je bilo jo nisko i njegovi
zraci jo nisu dostigli ubilaku snagu kakvu e imati u podne.
Da li je on to samo umiljao? Uveanje je pojaao do maksimuma tako da je
instrument bio na ivici nestabilnosti. S vremena na vreme, na samoj granici
njegovih detektorskih sposobnosti, inilo mu se da vidi siuni toplotni sjaj,
u istoj onoj oblasti u kojoj se noanji trag zavravao.
Sve je to bilo toliko neuverljivo da je gotovo pobesneo... to nipoto nije
bio dokaz potreban jednom nauniku, naroito ne onda kada je nameravao da se
isprsi. Ako nita ne kae... niko nikada nee saznati... ali celog ivota e ga
progoniti sumnje. Ako se, pak, zaloi za to, mogao bi podgrejati lane nade,
mogao bi mu se smejati ceo Sunev sistem, ili bi ga mogli optuiti da je eleo
da postigne linu slavu.
Nije mogao da sedi na dve stolice; morao je doneti odluku. Krajnje
nevoljno, svestan da ako to uini vie nema povratka, on dohvati telefonsku
slualicu u opservatoriji.
"Ovde Louson", ree. "Dajte mi Centralu na Mesecu... vrlo je hitno."

8.
A na Seleni posluen je doruak; putnici nisu ostali gladni, ali teko da
su mogli biti zadovoljni. Nekoliko putnika se poalilo jer su smatrali da
krekeri, kompresovano meso, malo meda i aa mlakog aja ne mogu zameniti dobar
obrok. Ali komodor je bio odluan: "Ne znamo koliko e ovo morati da nam
potraje", ree on, "i bojim se da ne moemo spravljati tople obroke. Nema
naina da to uinimo, a ionako je u kabini ve suvie toplo. ao mi je, ali
vie nema ni aja ni kafe. Budimo iskreni, nikom od nas nee nita faliti ako
nekoliko dana budemo unosili manje kalorija nego obino." To mu je izletelo pre
no to se setio gospoe uster; nadao se da to nee shvatiti kao linu uvredu.
Poto su se sino svi do jednog razodenuli, ona je sada liila na dobroudnog
nilskog konja dok je leala ispruena preko sedita i po.
"Sunce je upravo izgrejalo", nastavio je Hanstin, "tragalake ekipe ve su
sigurno napolju i sada je samo pitanje vremena kada e utvrditi gde se
nalazimo. Neko je predloio da se kladimo; gospoica Morli, koja vodi dnevnik,
sakupie vae opklade.

A sada o programu za danas. Profesore Jajavarede... da li biste nam rekli

ta je spremio komitet za zabavu."
Profesor je bio sitan, liio je na pticu i imao nene, tamne oi koje su
se inile prevelike za njega. Oigledno je svoj zadatak shvatio krajnje
ozbiljno, jer je u otmenoj, smeoj aci stezao zavidnu gomilu beleki.
"Kao to znate", poe on, "moja specijalnost je pozorite... ali bojim se
da nam to nee biti od neke koristi. Bilo bi lepo kada bismo imali neki komad
koji bismo mogli da itamo naglas, ak sam razmiljao o tome da sam napiem
neke delove; ali na nesreu, oskudevamo u hartiji, tako da to nije izvodljivo.
Moraemo da smislimo neto drugo.
Nemamo ni veliki izbor tekstova za itanje, a i vei deo onoga to nam je
na raspolaganju uglavnom je za specijaliste. Ipak imamo dva romana...
Univerzitetsko izdanje jednog od klasinih vesterna, ejna, i ovu novu
istorijsku romansu, Pomorandu i jabuku. Predlaem da sastavimo grupu itaa
koji e se smenjivati. Imali ko ta protiv... ili moda neku bolju ideju?
"Mi hoemo da igramo poker", javi se jedan odluan glas odostrag.
"Ali ne moete sve vreme igrati poker", usprotivi se profesor, pokazavi
time izvesno nepoznavanje neakademskog sveta. Komodor odlui da mu pritekne
upomo.
"Jedno drugo ne iskljuuje", primeti on. "Ipak vam predlaem da povremeno
pravite pauze. Karte vam nee jo dugo potrajati."
"Dobro, koju emo knjigu prvo itati? eli li neko sam da se javi da ita?
Sa zadovoljstvom se sam javljam, ali potrebno nam je i malo raznovrsnosti..."
"Nisam za to da gubimo vreme na Pomorandu i jabuku", izjavi gospoica
Morli. "To je pravo ubre i veim delom... ovaj... na ivici pornografije."
"Otkud znate?" upita Dejvid Beret, Englez koji je hvalio aj. Odgovorila
mu je ogorenim frktanjem. Profesor Jajavarden je izgledao krajnje nesrean i
pogledao je komodora, oekujui od njega pomo. Nije je dobio; Henstin je
namerno gledao u drugu stranu. Ako se putnici budu u svemu oslanjali na njega,
to e biti pogubno; eleo je, koliko je god to bilo mogue, da budu samostalni.
"Dobro, onda", ree profesor. "Da bismo spreili svaku prepirku, poeemo
sa ejnom."
ulo se nekoliko protestnih povika kao: "Hoemo Pomorandu i jabuku!" ali, na Henstinovo iznenaenje, profesor je ostao odluan. "Knjiga je veoma
dugaka", primeti on, "stvarno smatram da neemo imati vremena da je zavrimo
pre nego to nas spasu." Proistio je grlo, osvrnuo se po kabini da proveri ima
li jo ko kakvu primedbu, a zatim poe da ita krajnje prijatnim, mada pomalo
pevuckavim glasom.
"Uvod... Uloga zapada u svemirskoj eri. Od Karla Adamsa, profesora
engleskog. Zasniva se na seminarima o kritici "Kingsli Ejmis" iz 2037, odranim
na Univerzitetu u ikagu."
Igrai pokera bili su neodluni; jedan od njih je nervozno prouavao
izlizane komadie hartije koji su sluili kao karte. Ostali su se smestili, s
izrazima dosade i iekivanja na licima. Gospoica Vilkins se nalazila pozadi u
vazdunoj komori-kuhinjici, gde je proveravala zalihe. Melodini glas je
nastavio:
"Jedan od najneoekivanijih literarnih fenomena naega doba bilo je
ponovno oivljavanje, posle pola veka zanemarivanja, ljubavnog pustolovnog
romana poznatog kao "vestern". Te prie, krajnje ograniene u protsoru i
vremenu... Sjedinjene Amerike Drave, Zemlja, otprilike 1865-1900... bile su

tokom znatnog razdoblja jedan od najpopularnijih oblika proze za koji je svet

ikada znao. Napisano ih je na milione i gotovo svi su tampani u jeftinim
asopisima i u obliku und-knjiga, ali nekoliko ih je preivelo zahvaljujui
kako svojoj literarnoj vrednosti, tako i injenici da su predstavljali zapis o
tom vremenu... mada ne smemo nipoto zaboraviti da su pisci opisivali jedno
razdoblje koje je prolo jo mnogo pre njihovog roenja.
S otvaranjem Sunevog sistema sedamdesetih godina dvadesetog veka, granice
amerikog Zapada, vezane za Zemlju, izgledale su u toj meri smeno siune da
je italaka publika izgubila zanimanje za njega. To je, razume se, bilo isto
onako nelogino kao i odbacivanje Hamleta zbog toga to su dogaaji u njemu
vezani za mali danski zamak pun promaje koji ne moe biti od univerzalnog
znaaja.
Tokom poslednjih nekoliko godina, meutim, stvari su se izmenile. Iz
pouzdanih izvora saznajem da su prie sa Zapada veoma popularne i da ih najvie
trae u bibliotekama na svemirskim brodovima koji saobraaju izmeu planeta.
Hajde da vidimo moemo li razabrati razlog tog oiglednog paradoksa... ovu vezu
izmeu starog Zapada i novog Svemira.
Moda emo to najbolje uspeti ako se oslobodimo svih naih savremenih
naunih dostignua i zamislimo da smo se vratili u jedan neverovatno primitivan
svet 1870. Predstavite sebi nepreglednu, otvorenu ravnicu, koja se protee u
daljinu dok se ne sjedini sa linijom planina u magli. Preko te ravnice puzi,
muno sporo, niz nespretnih kola s arnjevima. Oko njih jau mukarci na
konjima, sa pukama... jer ovo je indijanska teritorija.
Tim kolima s arnjevima bie potrebno vie vremena da stignu do planina,
nego to je danas potrebno jednom luksuznom svemirskom brodu da prevali put od
Zemlje do Meseca. Prerijsko prostranstvo bilo je, stoga, tim ljudima koji su mu
prkosili isto to je prostranstvo Sunevog sistema za nas. To je jedna od
stvari koje nas veu sa vesternima; ima i drugih, mnogo znaajnijih. Da bismo
ih razumeli, moramo prvo razmotriti ulogu epskog knjievnog dela u
knjievnosti..."
Izgleda da je dobro krenulo, pomisli komodor. Dovoljno e biti da potraje
jedan sat; posle tog vremena profesor J. e zavriti sa uvodom i ve dobro zai
u samu pruu. Tada mogu da preu na neto drugo... bie najbolje da to uine na
nekom uzbudljivom mestu, kako bi publika jedva ekala nastavak.
Drugi dan ispod praine stvarno je poeo bez problema; svi su bili dobro
raspoloeni. Ali koliko im je jo dana preostalo?
Odgovor na to pitanje zavisio je od dvojice mukaraca koji su se zamrzeli
ve pri prvom razgovoru, iako su bili meusobno udaljeni pedeset hiljada
kilometara. Dok je glavni inenjer sluao izvetaj dr Lousona o njegovim
otkriima, razdirale su ga suprotne tenje. Taj astronom je izabrao najgori
mogui nain da mu se obrati, to je bilo jo izraenije kada se ima u vidu
injenica da se obraao viem oficiru koji je bio vie nego dvostruko stariji
od njega. Razgovara sa mnom, pomisli Lorens... u poetku ga je to vie
zabavljalo nego ljutilo... kao da sam kakvo zaostalo dete, kome se sve mora
objasniti jednoslonim reima.
Kada je Louson zavrio, Lorens je nekoliko trenutaka utao, pruavajui
fotografije koje su stigle preko telefaksa dok su razgovarali. Ona prva,
snimljena pre izlaska Sunca, bila je van svake sumnje krajnje sugestivna... ali
po njegovom miljenju to nije bio dovoljan dokaz. A na onoj snimljenoj posle
izlaska Sunca nije se ama ba nita videlo, bar ne na reprodukciji koju je on

primio; moda je neeg bilo na originalnoj fotografiji; ali bilo mu je mrsko da

tom mladiu poveruje na re da je tako.
"To je veoma zanimljivo, dr Lousone", izusti on konano. "Prava je teta
to niste nastavili osmatranje poto ste snimili prvu fotografiju. Onda bismo
imali neto uverljivije."
Tom se istog asa uvredio zbog ove kritike, uprkos injenice... ili moda
ba zbog nje... da je bila i te kako zasnovana.
"Ako smatrate da je iko mogao bolje da obavi posao..." odbrusi on.
"Oh, nisam to hteo da kaem", prekinu ga Lorens, u elji da sauva mir.
"Ali ta sada? Taka na koju ukazujete moe biti veoma mala, ali ne znamo gde
se tano nalazi, odstupanja mogu biti i do pola kilometra. Moda na povrini
nema niega to bi se moglo videti ak i pri dnevnoj svetlosti. Postoji li
kakav nain da priblinije odredimo gde se nalazi?"
"Postoji jedan oigledan metod. Upotrebite istu tehniku tamo dole. Preite
preko te oblasti infracrvenim skenerom. Tako ete locirati svaku toplu mrlju,
ak ako je njena temperatura samo za deli stepena via od okolne."
"Odlina ideja", odvrati Lorens. "Videu ta se moe preduzeti i nazvau
vas ako mi budu potrebna kakva daljnja obavetenja. Mnogo vam hvala...
doktore."
Brzo je spustio slualicu i otro elo. Zatim je odmah ponovo pozvao
satelit, ali nekog drugog.
"Lagrna II? Ovde glavni inenjer sa zemaljske strane. Dajte mi, molim
vas, upravnika.
"Profesore Kotelnikov? Ovde Lorens; dobro sam, hvala. Razgovarao sam sa
vaim dr Lousonom... ne, nita nije uinio, osim to me umalo nije izbacio iz
takta. Tragao je za naom nestalom prainskom laom i misli da ju je naao.
Mene zanima... koliko je struan?"
U narednih pet minuta glavni inenjer je saznao dosta toga o mladom
Lousonu; u stvari, mnogo vie no to je imao pravo da zna, ak iako su
obavetenja stigla preko poverljive linije. Kada je profesor Kotelnikov zastao
da doe do daha, on je saoseajno primetio; "Razumem zato ste slabi prema
njemu; jadniak... mislio sam da su sirotita toga tipa nestala sa Dikensom i
dvadesetim vekom. Ba dobro to je izgorelo; mislite li da je on podmetnuo
poar? Ne, nemojte mi na to odgovoriti... rekli ste mi da je prvoklasni
osmatra i to je sve to me zanima. Mnogo vam hvala... vidimo se ovde dole
jednog lepog dana."
Narednih pola sata Lorens je obavio desetak telefonskih razgovora sa
raznim takama na Mesecu. Po isteku tog vremena prikupio je gomilu obavetenja;
sada je morao neto i da preduzme.
U opservatoriji Platon otac Feraro je smatrao da ta ideja ima i te kako
smisla. U stvari, ve je podozrevao da je sredite potresa bilo ispod Mora
ei, a ne ispod Nedosenih planina, ali nije to mogao da dokae poto je More
priguivalo sve vibracije. Ne... nikada nije napravljen potpuni popis zvukova;
to bi iziskivalo dosta vremena i bilo bi krajnje dosadno. Probao je sam da to
uini na nekoliko mesta pomou ipki na izvlaenje i uvek bi udario o tle na
dubini manjoj od etrdeset metara. Nagaao je da je prosena dubina manja od
deset metara i da je more oko ivica jo mnogo plie. Ne, nije imao detektor sa
infracrvenom svetlou, ali moda mu mogu pomoi astronomi na tamnoj strani.
ao nam je... u Dostojevskom nema infracrvenog detektora. Sav posao
obavljamo na ultraljubiastom podruju. Pokuajte kod Verna.

Oh da, pre nekoliko godina smo obavljali neke radove na infracrvenom

podruju... pravili smo spektrograme dinovskih crvenih zvezda. Ali znate
ta... bilo je premnogo tragova Meseeve atmosfere koji su ometali oitavanja,
tako da je ceo program prebaen u svemir. Pokuajte na Lagranu...
Posle toga Lorens je odluio da pozove saobraajnu kontrolu i proveri
raspored dolazaka transportera sa Zemlje; imao je sree. Meutim, naredni korak
kotae mnogo novca, a to je mogao da odobri samo glavni upravnik.
Olsen je imao jednu dobru osobinu; nikada se nije prepirao sa svojim
tehnikim osobljem oko stvari koje su bile u njihovoj nadlenost. Paljivo je
sasluao Lorensovu priu i preao odmah na glavnu stvar.
"Ako je ta teorija tana", primeti on, "postoji mogunost da su jo, ipak,
ivi."
"I vie od toga; rekao bih da je to vrlo verovatno. Znamo da je more
plitko, to znai da ne mogu biti na velikoj dubini. Pritisak na trup bie
prilino mali; mogao bi jo biti itav."
"Znai, eli da vam taj momak Louson pomogne u potrazi."
Glavni inenjer rezignirano odmahnu rukom.
"On je poslednja osoba koju elim ovde", ovrati on. "Ali bojim se da nam
je potreban."

9.
Skiper teretne letelice Auriga bio je besan, isto kao i njegova posada...
ali nita nisu mogli da promene. Na udaljenosti od deset asova od Zemlje i pet
asova do Meseca nareeno im je da se zaustave kod Langrana, uz svo neophodno
gubljenje brzine i dodatno kompjutersko preraunavanje koje je to zahtevalo. A
da stvari budu jo gora, promenjeno im je i odredite, tako da umesto da se
spuste u Klavijus Siti, morae da pristanu u toj jadnoj rupi Port Rorisu,
praktino na drugoj strani Meseca. Eter je pucketao od poruka kojima su
otkazivane veere i sastanci celom junom hemisferom.
Pegavi srebrni disk gotovo punog Meseca, iji je istoni krak bio izboran
lako vidljivim planinama, obrazovao je blistavu pozadinu Lagranu II kada se
Auriga zaustavila stotinu kilometara od stanice u pravcu Zemlje. Nije joj bilo
dozvoljeno da se vie priblii; smetnje koje su izazvali njeni ureaji i sjaj
motora i sa ove udaljenosti uticale su na rad osetljivih instrumenata za
snimanje na satelitu. Samo je staromodnim hemijskim raketama bilo dozvoljeno da
operiu u neposrednoj blizini Lagrana; plazma-pogoni i fuzijski motori bili su
pravi tabu.
Nosei jedan mali kofer pun odee i jedan veliki pun opreme, Tom Louson je
stupio na letelicu dvadeset minuta poto je napustio Lagran; pilot atla odbio
je da uri, uprkos pourivanjima sa Aurige. Novi putnik nije doekan sa
dobrodolicom; primili bi ga sasvim drugaije da je iko znao kakav je zadatak
pred njim. Glavni upravnik je, meutim, naredio da to za sada ostane tajna;
nije eleo da potkrepljuje lane nade meu roacima izgubljenih putnika. ef
turistikog odeljenja zahtevao je da se vest odmah razglasi, potkrepljujui
svoj zahtev tvrdnjom da e to pokazati kako ine sve to je u njihovoj moi,
ali Olsen je otresito kazao: "Saekajte dok ne postigne neki rezultat... tada
moete svojim prijateljima u novinskim agencijama dostaviti pojedinosti."
Meutim, nareenje je ve zadocnilo. Na Aurigi, se nalazio Moris Spenser,

ef biroa za Meuplanetne vesti, koji je putovao u Klavijus Siti da preuzme

dunost. Nije bio naisto je li ovaj novi poloaj predstavljao unapreenje ili
degradaciju u odnosu na Peking, ali svakako e doneti promenu.
Za razliku od svih ostalih putnika, njega nimalo nije iznervirala promena
kursa. Zakanjenje je raunao u radno vreme, a kao stari novinar uvek je cenio
kada bi se dogodilo neto neobino, kada bi dolo do prekida u unapred
utvrenoj rutini. Nema sumnje da je bilo krajnje neobino za letelicu ije je
odredite Mesec da protrai nekoliko sati i nezamislivu koliinu energije
zastavi kod Lagranda, samo da bi pokupila jednog ozbiljnog mladia s malo
prtljaga. I emu ta izmena mesta sletanja: umesto u Klavijus Sitiju zavrie u
Port Rorisu? "Uputstva sa najvieg nivoa na Zemlji", rekao je skiper, a izgleda
da je govorio istinu kada je tvrdio da nita vie ne zna. Posredi je bila neka
tajna, a tajne su bile Spenserov fah. Pronicljivo je nagaao ta je tome razlog
i bio je pravu... to jest, gotovo u pravu... po prvi put.
To mora da je imalo neke veze sa izgubljenom prainskom laom oko koje se
digla velika buka, neposredno pred njegov prelazak sa Zemlje. Ovaj naunik sa
Lagrana mora da ima neka obavetenja o njoj, ili je u stanju da pomogne u
potrazi. Ali emu tajanstvenost? Moda je u pitanju kakav skandal ili pogreka
koju lunarna administracija pokuava da zataka: jednostavni i krajnje
verodostojni razlog Spenseru uopte nije padao na pamet.
Izbegavao je da otpone razgovor sa Lousonom tokom preostalog kratkog
putovanja i zabavljao se posmatrajui kako nekoliko drugih putnika koji su to
pokuali ubrzo odlaze pokunjeni. Spenser je ekao na pravi trenutak, a on je
doao trideset minuta pre sputanja.
Teko da se sluajno naao na seditu pored Lousona kada je stiglo
nareenje da putnici veu pojaseve radi usporavanja. Zajedno sa ostalih
petnaest putnika, sedeli su u malom zatamnjenom salonu i posmatrali Mesec koji
im se lagano pribliavao. Soiva na spoljanjem delu trupa projektovala su
sliku na ekran; bila je otrija i sjajnija ak i od one stvarne. Kao da su se
nalazili unutar staromodne camerae obscurae, to je bilo mnogo sigurnije nego da
se na brodu nalazio pravi prozor za osmatranje... konstrukcioni rizik protiv
koga su se dizajneri svemirskih brodova borili i rukama i nogama.
Predeo koji se dramatino uveavao bio je velianstven, nezaboravan, pa
ipak mu je Spenser posveivao samo pola svoje panje. Posmatrao je oveka pored
sebe, njegove napete orlovske crte lica jedva vidljive pri svetlosti zraenoj
sa ekrana.
"Nije li se negde tamo dole", poe on najnonalantnije to je mogao,
"izgubio nedavno brod pun turista?"
"Jeste", odvrati Tom, znatno kasnije.
"Ne snalazim se ba dobro na Mesecu. Imate li pojma gde bi trebalo da se
nalaze?"
Spenser je odavno otkrio da su ak i oni ljudi iz kojih je najtee bilo
izvui bilo ta retko mogli da odole da vam prue obavetenje ako ih navedete
da misle kako vam time ine uslugu i ako im pruite priliku da malo
proparadiraju svojim superiornim znanjem. Taj trik je palio u devet sluajeva
od deset; upalio je i sada sa Tomom Lousonom.
"Tamo su dole", odvrati on pokazavi u sredite ekrana. Ono tamo su
Nedosene planine... a ono svuda oko njih je More ei."
Spenser je zurio sa iskrenim strahopotovanjem u crno-bele otre vrhove
planina prema kojima su padali. Nadao se da pilot... bilo da je ovek ili

elektronska maina... zna svoj posao; imao je utisak da se brod pribliava

veoma brzo. A onda je shvatio da su se uputili prema ravnijem terenu na levoj
strani slike; planine i neobina siva oblast koja ih je okruivala, udaljavali
su se iz sredita ekrana.
"Port Roris", neoekivano se sam od sebe javi Tom, pokazujui prema jedva
vidljivoj crnoj mrlji s krajnje leve strane. "Tamo emo se spustiti."
"Da znate, da ba ne bih voleo da se spustimo u te planine", primeti
Spenser, koji je odluio da ne dozvoli da promene temu. "Nikada nee pronai te
jadnike, ako su se izgubili u toj divljini. Zar se ne smatra da ih je zatrpala
lavina.
Tom se superiorno nasmejao.
"Smatra se", odvrati on.
"ta... zar to nije tano?"
Malo kasno Tom se prisetio uputstava.
"Ne mogu vam nita vie rei", odvrati on, istim onim samozadovoljnim i
samodopadnim glasom.
Spenser nije vie navaljivao; dovoljno je saznao da sebe ubedi u jednu
stvar.
Klavijus Siti e morati da saeka; bie bolje da se izvesno vreme zadri u
Port Rorisu.
Jo je postao odluniji kada je svojim zavidnim oima video kako dr Louson
prolazi kroz karantin, carinsko i pasoko odelenje i kroz odelenje za razmenu
za ravno tri minuta.
Da je neko prislukivao ta se dogaa u Seleni, bio bi veoma zbunjen.
Kabina je nemelodiozno odzvanjala dvadeset jednim glasom, u gotovo svim
tonalitetima; pevali su roendansku pesmu.
Kada je buka zamrla, komodor Henstin je povikao: "Da li se jo neko osim
gospoice Vilijams moda prisetio da mu je danas roendan? Svima nam je, razume
se, poznato da neke dame ne vole oko toga da diu buku kada stignu u odreene
godine..."
Niko se nije javio, ali je Dejvid Mekenzi uspeo da nadjaa sveopti smeh.
"Smena stvar su ti roendani... nekada sam dobijao opklade na zabavama
kladei se na njih. Poto znamo da godina ima tri stotine ezdeset pet dana...
ta mislite koliko ljudi mora da se nae na okupu da bi izgledi bili
pedset-pedeset da dvoje od njih istog dana slavi roendan?"
Posle krae pauze, tokom koje su prisutni razmatrali pitanje, neko ree:
"Pa, polovina od tri stotine ezdeset pet, pretpostavljam. Recimo sto
osamdeset."
"Taj se odgovor namee sam po sebi... ali je skroz naskroz pogrean. Ako
skupina broji vie od dvadeset etvoro ljudi, izgledi su na strani toga da
dvoje od njih istog dana slave roendan."
"Pa to je smeno! Dvadeset etiri dana od tri stotine ezdeset pet ne mogu
sainjavati takvu jednu verovatnou."
"Izvinite... ali mogu. A ako imamo vie od etrdeset ljudi, a devet
sluajeva od deset dvoje e istog dana slaviti roendan. Postoji velika
verovatnoa da se i ovde meu nama nae takav par, iako nas je samo dvadeset
dvoje. ta mislite o tome da pokuamo, komodore?
"Odlino... krenue unaokolo i svakog od vas zapitati za datum roenja."
"Oh, ne", pobuni se Mekenzi. "Ljudi varaju ako to tako izvedete. Datume

moramo ispisati, tako da niko ne moe da otkrije datum roenja nekog drugog."
Jedna gotovo prazna strana iz jednog od turistikih vodia bila je
rtvovana za ovu svrhu i iscepkana na dvadeset dva dela. Kada su ih pokupili i
proitali, na iznenaenje svih i Mekenzijevo zadovoljstvo... pokazalo se da su
Pet Haris i Robert Brijan obojica roeni 23. maja.
"ista srea!" ree jedan skeptik, zapoevi na taj nain unu
matematiku raspravu izmeu pet-est mukaraca. Dame to nimalo nije zanimalo;
ili zbog toga to ih nije bilo briga za matematiku, ili zato to su vie volele
da prenabregavaju roendane.
Kada je komodor zakljuio da to ve predugo traje, zamolio je za malo
panje.
"Dame i gospodo!" obratio im se. "Preimo na narednu taku naeg programa.
Drago mi je to vam mogu saoptiti da je na komitet za zabavu, koji
sainjavaju gospoa uster i profesor Jaja... ovaj, profesor Dej... doao na
ideju koja bi nas mogla zabaviti. Predlau da obrazujemo sud i da na smenu
ispitamo sve prisutne. Zadatak suda jeste da utvrdi zato smo uopte doli na
Mesec? Razume se, neki nee eleti da ih ispitamo... jer koliko mi je poznato,
polovina moda bei od policije ili ena. Slobodno odbijte da pruite dokaze,
ali ne krivite nas ako iz toga izvuemo najgore zakljuke. Pa, kako vam izgleda
ta ideja?"
Jedni su je oduevljeno prihvatili, dok su drugi poeli ironino da
mrmljaju u znak neslaganja, ali kako se niko nije odluno usprotivio, komodor
je nastavio. Gotovo automatski je izabran za predsednika suda; isto tako
automatski, Irving uster je naimenovan za tuioca.
Prvi par sedita su okrenuli tako da je sada gledao ka stranjem delu
lae; ona e posluiti kao sudaka klupa koju e deliti predsednik i tuilac.
Kada su se svi smestili, i sudski slubenik po imenu Pet Haris zamolio za
tiinu, predsednik im se obratio sa nekoliko rei.
"Ovde jo nije re o kriminalistikim postupcima", ree on, trudei se da
ostane ozbiljan, to mu ba nije najbolje polazilo za rukom. "Ovo je samo
istrani postupak. Ako bilo koji svedok oseti da ga moj cenjeni kolega plai,
moe se obratiti sudu. Neka slubenik pozove prvog svedoka!"
"Ah... vaa visosti... ko je prvi svedok?" postavi slubenik dosta razumno
pitanje.
Prolo je deset minuta u raspravi izmeu suda, uenog savetnika i reitih
lanova publike dok nisu doli do tog vanog reenja. Na kraju su se odluili
za reb i prvo su izvukli Dejvida Bereta.
Ovla se osmehujui, svedok je istupio i zauzeo svoje mesto u uskom
prostoru ispred klupe.
Irving uster, koji niti je izgledao niti se oseao kao pravno lice u
potkoulji i gaama, upeatljivo proisti grlo.
"Zovete se Dejvid Beret?"
"Tako je."
"Vae zanimanje?"
"Agronom u penziji."
"Gospodine Beret... da li biste sudu kazali tano zbog ega ste doli na
Mesec."
"Zanimalo me je da vidim kako je ovde, a imao sam vremena i novca."
Irving uster se postrance zagleda u Bereta kroz svoje debele naoari;
znao je da to uznemiravajue deluje na svedoke. U ovom veku je noenje naoara

gotovo predstavljalo ekscentrinost; meutim lekari i advokati... a naroito

oni stariji... i dalje su ih nosili; zaista, one su postale simbol pravnika i
medicinara.
"Zanimalo vas je da vidite kako je ovde", citirao je uster. "To nije
objanjenje. Zato vas je zanimalo?"
"Plaim se da je to pitanje krajnje neodreeno, da ne mogu na njega
odgovoriti. Zato bilo ta inimo?"
Komodor Henstin se opustio i zadovoljno se osmehnuo. Upravo to je i
eleo... da izazove putnike da se raspravljaju, da slobodno govore o neemu od
ega e svi imati koristi, ali nee uzburkati strasti niti ih uvui u prepirku.
Moglo je, razume se, doi i do toga, ali njegova je dunost bila da odrava
red u sudnici.
"Priznajem", nastavio je tuilac. "da je moje pitanje moglo biti malo
odreenije. Pokuau da ga preoblikujem."
Trenutak je razmiljao, listajui beleke. Sastojale su se samo od listova
jednog turistikog vodia; na marginama je navrljao nekoliko redaka kojih je
nameravao da se dri za vreme ispitivanja, ali i to je bilo vie radi efekta,
nego umirenja. Nikada nije voleo da se nae u sudu bez iega u rukama; bilo je
sluajeva kada bi se nekoliko trenutaka zamiljenog konsultovanja pokazalo od
neprocenjive vrednosti.
"Da li bih bio u pravu kada bih kazao da su vas privukle lepote Meseevih
predela?"
"Da, delimino i to. Video sam literaturu za turiste i filmove, razume se,
i pitao sam se da li je i u stvarnosti sve zaista tako?"
"Pa, je li je?"
"Mogu rei", glasio je suvi odgovor, "da je nadmaio moja oekivanja."
Ostali se uglas nasmejae. Komodor Henstin glasno lupi nekoliko puta po
naslonu stolice.
"Mir!" povika on. "U sluaju daljnjeg uznemiravanja suda, biu primoran da
ispraznim sudnicu!"
Ovo je, to mu je i bila namera, izazvalo jo glasniji smeh, koji on vie
nije prekidao. Kada se smeh stiao, uster je nastavio glasom kao da pita: "Gde
ste bili u noi dvadeset drugog?"
"To je veoma zanimljivo, gospodine Beret. Doli ste ak na Mesec i za to
dali velike pare, da biste se divili pogledu. Recite mi... da li ste ikada
videli Veliki kanjon?"
"Nisam; a vi?"
"Vaa visosti!" zaprepaeno poe uster. "Svedok odbija da odgovori."
Henstin namrgoeno pogleda gospodina Bereta, koga to, kako se inilo,
uopte nije pomelo.
"Niste vi zadueni za ovo ispitivanje, gospodine Beret. Vae je da
odgovarate na pitanja, a ne da ih postavljate."
"Molim sud da mi oprosti, uvaeni sudijo", odvrati svedok.
"Ovaj... jesam li ja "uvaeni sudija"?" upita nesigurno Henstin, okrenuvi
se prema usteru. "Mislio sam da sam "vaa visost"."
Advokat je o ovoj stvari razmiljao nekoliko sveanih minuta.
"Predlaem... vaa visosti... da se svaki svedok dri procedure na koju je
navikao u svojoj zemlji. Sve dok ukazuju duno potovanje sudu, to e biti
dovoljno."
"Dobro... nastavite."

uster se ponovo okrenu prema svedoku.

"Zanima me, gospodine Beret, zato ste smatrali neophodnim da posetite
Mesec kada i na Zemlji ima toliko stvari koje niste videli. Moete li nam
pruiti neki valjani razlog za takvo nelogino ponaanje?"
Bilo je to dobro pitanje, koje je moglo svakoga zanimati, i videlo se da
se Beret ozbiljno trudi da odgovori na njega.
"Video sam dobar deo Zemlje", odvrati on polagano, svojim preciznim
engleskim naglaskom... koji je bio gotovo isto takva retkost kao i usterove
naoari. "Boravio sam u hotelu Everest, bio na oba pola, ak se spustio na dno
bezdana Kalipso. to znai da znam poneto o naoj planeti; recimo da vie nema
ime da me iznenadi. Mesec, s druge, pak, strane, bio je neto sasvim novo...
jedan itav svet udaljen manje od dvadeset etiri asa. Nisam mogao da odolim
toj novini."
Henstin je samo s pola panje sluao ovu sporu i paljivu analizu;
nenametljivo je prouavao publiku dok je Baret govorio. Do sada je ve stvorio
prilino dobru sliku o posadi Selene i putnicima i znao je na koga se moe
osloniti... a ko e zadavati muke, ako se uslovi pogoraju.
Glavni ovek je, razume se, bio kapetan Haris. Komodor je dobro znao taj
tip; esto ga je sretao u svemiru... a jo ee na mestima za obuku kao to je
Astrotek. Kadgod je tamo drao kakvo predavanje, pred sobom je imao red svee
okupanih i obrijanih Peta Harisa. Pet je bio dobar strunjak, ali ne i
ambiciozan mladi, koji se zanimao za mehaniku i imao dovoljno sree da pronae
posao koji mu je savreno odgovarao i koji pred njega pored paljivosti i
ljubaznosti nije stavljao neke vee zahteve. Privlane putnice, Henstin je bio
ubeen u to, sigurno nisu imale na ta da se poale. Bie odan, savestan i
neimaginativan, obavie svoju dunost onako kako je on shvata i na kraju e
hrabro umreti, ne pravei guvu. To je bila vrlina koju nisu posedovali ni
mnogi daleko sposobniji ljudi, a upravo ona e im biti neophodna na lai, ako i
kroz pet dana i dalje budu ovde.
Gospoica Vilkins, stjuardesa, bila je gotovo isto toliko vana kao i
kapetan u svemu tome; ona svakako nije odgovarala stereotipnoj predstavi o
svemirskoj hostesi, prazan arm i sleeni osmeh. Henstin je ve zakljuio da je
ona karakterna devojka, prilino obrazovana... ali takve su bile i mnoge druge
hostese koje je znao.
Da, imao je sree sa posadom; a kako su stvari stajale sa putnicima? Bili
su znatno iznad proseka, razume se; inae uopte i ne bi bili na Mesecu. Ovde
na Seleni okupio se znatan potencijal mozgova i talenata, ali bila je prava
ironija to u ovoj situaciji nisu mogli da im pomognu svi ti mozgovi i talenti.
Njima je bio potreban vrst karakter i odvanost... ili, jednostavno reeno,
hrabrost.
U ovom dobu malo je ljudi ikada dolo u situaciju da im zatreba fizika
hrabrost. Od roenja do smrti, nikada se ne bi suoili sa opasnou. Mukarci i
ene na Seleni nisu bili obueni za ono to ih je ekalo, a on vie nije mogao
da ih zabavlja raznim igrama i alama.
U jednom trenutku tokom narednih dvanaest asova, raunao je on, pojavie
se prve naprsline. Tada e ve svima postati jasno da neto zadrava tragake
ekipe i da e moda, ako uopte pronau lau, stii suvie kasno.
Komodor Henstin pree pogledom po kabini. Ako se izostavi to to su bili
oskudno odeveni i pomalo neuredni, svo dvadeset dvoje mukaraca i ena jo su
racionalno razmiljali i uspevali da se samokontroliu.

Pitao se ko e od njih prvi popustiti?

10.
Dr Tom Louson je, zakljuio je glavni inenjer Lorens, bio izuzetak od
stare poslovice: "Kada sve zna, moe sve i da oprosti." Saznanje da je
astronom proveo detinjstvo bez ljubavi, po raznim institucijama, i da je uspeo
da se otrgne iz sredine u kojoj je odrastao zahvaljujui istom intelektu, po
cenu svih ostalih ljudskih kvaliteta, pomagala je oveku da ga shvati... ali ne
i da ga zavoli. Bila je puka nesrea, razmiljao je Lorens, da je on bio jedini
naunik u preniku od tri stotine hiljada kilometara koji je sluajno imao
infracrveni detektor i koji je znao njime da rukuje.
Sada je sedeo na seditu za posmatrae u Pranjavku Dva, vrei poslednja
podeavanja na grubim, ali efikasnim vezovima koje je izumeo. Tronona kamera
bila je privrena za krov skije, a detektor popet na nju, tako da se mogao
okretati u svim pravcima.
Izgleda da je sve radilo, ali to je bilo teko rei u ovom malom hangaru
pod pritiskom, sa zbunjujuom gomilom svih moguih izvora toplote unaokolo.
Pravi test mogao je biti napravljen samo napolju, u Moru ei.
"Sve je spremno", uskoro ree Louson glavnom inenjeru. "Dozvolite da
popriam sa ovekom koji e voziti."
Louson ga zamiljeno pogleda, i dalje pokuavajui da se odlui. Postojali
su snani razlozi i za i protiv onoga o emu je upravo razmiljao, ali ta god
uinio, nije smeo da dozvoli da na to utiu njegova lina oseanja. Stvar je
bila suvie vana.
"U stanju ste da navuete skafander, zar ne?" upita on Lousona.
"Nikada u ivotu nisam ga imao na sebi. Oni su potrebni samo kada se ide
napolje... i mi to preputamo inenjerima."
"Sada vam se prua prilika da neto nauite", primeti Lorens, pravei se
da nije shvatio bockanje. Ako je uopte u pitanju bilo bockanje; zakljuio je
da se Louson uglavnom ponaao grubo, jer nije umeo da se ophodi u drutvu, a ne
zato to je odbijao da to uini. "To je sasvim jednostavno, kada se vozite na
skiji. Mirno ete sedeti na suvozaevom seditu, a autoregulator e voditi
rauna o kiseoniku, temperaturi i ostalom. Postoji samo jedan problem..."
"A to je?"
"Da li ste kalustrofobini?"
Tom je oklevao, jer nije voleo da prizna bilo kakvu slabost. Poloio je
uobiajene svemirske testove, razume se, ali je podozrevao... i to s pravom...
da se jedva provukao u delovima vezanim za psihiku postojanost. Oigledno nije
bio akutni klaustrofobiar, jer inae nikada ne bi mogao da se ukrca na brod.
Meutim, svemirski brod i skafander bile su dve razliite stvari.
"Mogu da izdrim", konano je odvratio.
"Ne zavaravajte se ako ne moete", bio je uporan Lorens. "Smatram da bi
trebalo da poete s nama, ali ne pokuavam da vas nateram da izigravate junaka.
Od vas samo traim da se odluite pre no to napustimo hangar. Kada zaemo
dvadeset kilometara u more, moe biti prekasno za premiljanje."
Tom je pogledao skiju i poeo da grize usnu. inila mu se suludom ideja da
preleti preko tog paklenog jezera u jednoj tako slabunoj konstrukciji... ali
ovi ljudi su to inili svakog dana. A ako neto poe naopako sa detektorom,

postojali su bar mali izgledi da ga on popravi.

"Imamo skafander vae veliine", ree Lorens. "Probajte ga... moe vam
pomoi da se odluite."
Tom se uvukao u mlitavu, pa ipak naboranu odeu, povukao prednji zip i
uspravio se, i dalje bez kacige, oseajui se prilino glupo. Boca sa
kiseonikom prikopana za njegov oklop inila mu se apsurdno mala; Lorens je
uhvatio njegov zaplaeni pogled.
"Ne brinite, tu imate dovoljno za gotovo etiri asa. Uopte ga neete
koristiti... glavne zalihe su na skiji. Pazite nos... stie kaciga."
Znao je, po izrazima lica ljudi oko njega, da je ovo bio trenutak koji je
razdvajao mukarce od deaka. Dok vam ne stave tu kacigu, jo pripadate
ljudskoj rasi; posle ostajete sami, u vlastitom siunom mehanikom svetu.
Drugi mogu biti na samo nekoliko centimetara udaljenosti od vas, ali moraete
da zurite u njih kroz debelu plastiku, da razgovarate sa njima preko radija.
Neete moi ni da ih dodirnete, osim kroz dvostruke slojeve vetake koe. Neko
je jednom napisao da je ovek veoma usamljen kada umire u skafanderu; Tom je
prvi put u tom trenutku shvatio koliko to mora da je bilo tano.
Glas glavnog inenjera odjednom poe da odzvanja iz malih zvunika
ugraenih u kacigu.
"Jedina kontrola o kojoj morate da vodite rauna jeste interkom... to je
tabla s vae desne strane. Biete, razume se, povezani sa pilotom; veza e sve
vreme biti otvorena dok ste obojica na skiji; tako ete moi da razgovarate
kada god to poelite. Ali im se iskljuite, moraete koristiti radio... to
upravo sada inite... da biste mene uli. Pritisnite dugme za transmitovanje i
odgovorite."
"emu slui to crveno dugme ispod koga stoji "Za sluaj opasnosti"?" upita
Tom, poto je posluao nareenje.
"Nee vam biti potrebno... nadam se. Ono stavlja u pogon samonavodei far
i ukljuuje radio-buku koja se ne iskljuuje dok neko ne doe po vas. Ne
dirajte nita na skafanderu bez naih uputstava... a naroito ne to dugme."
"Neu", obea Tom. "Hajdemo."
Krenuo je, prilino nespretno... jer nije bio navikao ni na skafander ni
na Meseevu gravitaciju... prema Pranjavku Dva i zauzeo svoje mesto na seditu
za posmatraa. Jedno crevo, ukljueno na neodgovarajue mesto na desnom boku,
povezivalo je odelo sa kiseonikom na skiji, komunikacijama i energijom. Ovo
vozilo je moglo da ga odrava u ivotu, ali teko da bi oveku bilo udobno ako
bi se naao u kripcu i morao na njemu da provede tri ili etiri dana.
U malom hangaru jedva da je bilo dovoljno mesta za dve prainske skije,
tako da su pumpe za svega nekoliko minuta ispumpale sav vazduh. Kada se odelo
ukrutilo oko njega, Tom oseti da ga obuzima blaga panika. Glavni inenjer i dva
pilota su ga posmatrali i on nije eleo da im prui zadovoljstvo da pomisle
kako ga je strah. Nema tog oveka koji nije osetio napetost kada se prvi put u
ivotu naao u vakuumu.
Hermetika vrata se otvorie; slabano strujanje avetinjskih prstiju
poslednjih ostataka vazduha, koji je pokuljao napolje, pomilovae ga naas po
skafandru pre no to e se raspriti u praznini. A onda se, ravno i bezoblino,
prazno sivilo Mora ei rasprostrlo sve do obzorja.
Na trenutak mu se uinilo nemogue da se ovde, na samo nekoliko metara
udaljenosti, nalazi stvarnost koja je stajala iza onih slika to je prouavao u
dubini svemira. Ko je sada gledao kroz teleskop prenika sto centimetara? Da

li je jedan od njegovih kolega, upravo u ovom trenutku, gledao sa svog

uzvienog mesta visoko iznad Meseca? Ali ovo nije bila slika koju su letei
elektroni iscrtali na platnu; ovo je bilo stvarno, ovo je bilo neto udno,
amorfno, neto to je progutalo dvadeset dvoje mukaraca i ena tako da su
nestali bez traga. I preko ega e on, Tom Louson, uskoro zaploviti u ovoj
krhkoj spravi.
Nije imao puno vremena za sanjarenje. Skija je poela da vibrira ispod
njega, a propeleri da se okreu; zatim je, sledei Pranjavka Jedan, lagano
skliznula napolje na ogolelu povrinu Meseca.
Niski zraci Sunca na izlasku obasjali su ih im su napustili dugaku senku
zgrada u Luci. ak i uz zatitu automatskih filtera, bilo je opasno gledati u
pravcu plavo-bele jare na istonom nebu. Ne, ispravi Tom sam sebe, ovo je
Mesec, a ne Zemlja: ovde Sunce izlazi na zapadu. Znai, mi se kreemo u pravcu
severoistoka, prema Sinus Rorisu, idemo po Seleninom tragu kojim se ona nikada
nije vratila.
Dok su se niske kupole Luke vidljivo smanjivale put obzorja, osetio je
neto od osobenog ushita i uzbuenja to ih je izazivala brzina. To oseanje
potrajalo je svega nekoliko minuta, dok nije nestao i poslednji orijentir i
njih zahvatila opsena da se nalaze u samom sreditu nepregledne ravnice. Uprkos
buci propelera i laganom, tihom sleganju parabola od praine iza njih, inilo
se da se uopte ne kreu. Tom je znao da putuju brzinom dovoljnom da za
nekoliko asova preu celo More, pa ipak je morao da se uhvati ukotac sa
strahom da su nekoliko svetlosnih godina daleko i da nema nade da ih iko moe
spasiti. U tom je trenutku malo prekasno u ovoj partiji, osetio zavidno
potovanje prema ljudima sa kojima je radio.
Ovo je bilo dobro mesto da pone da proverava opremu. Ukljuio je detektor
i pustio ga da skenira napred nazad preko praznine kojom su upravo proli. Sa
smirenim zadovoljstvom uoio je dva zaslepljujua traga svetlosti koji su se
pruali iza njih preko tame Mora. Ovaj test je, razume se, bio detinjasto
prost: Selenin nestajui toplotni trag bie milion puta tee uoiti naspram sve
jae toplote zore. Ali ipak je ohrabrivalo; da u ovome nije uspeo, ne bi imalo
smisla nastavljati dalje.
"Kako radi?" upitao je glavni inenjer koji mora da ga je posmatrao sa
druge skije.
"Videemo", odvrati oprezno Tom. "Izgleda da se ponaa normalno." Usmerio
je detektor prema sve manjem polusrpu Zemlje; to je bila za nijansu tea meta,
ali ne i jako teka, budui da nije bila potrebna prevelika osetljivost ureaja
da se uhvati slaba toplota matinog sveta koja se projektovala spram hladne
noi svemira.
Da, evo je... Zemlja na dalekom infracrvenom kraju spektra, udan i na
prvi pogled zbunjujui prizor. Jer to vie nije bio geometrijski savren srp
otrih ivica, ve nagriena peurka ija se nogica protezala du polutara.
Tomu je bilo potrebno nekoliko sekundi da shvati sliku. Oba pola su bila
otkinuta... razumljivo, poto su suvie hladni da bi ih ureaj detektovao sa
ovako podeenom senzitivnou. Ali odakle ta izboina preko neosvetljene strane
planete, one na kojoj je bila no? A onda je shvatio da vidi topli sjaj
tropskih okeana, koji su isijavali u tamu toplotu to su je uskladitili tokom
dana. Na infracrvenom podruju polutarna no bila je svetlija od polarnog dana.
To ga je podsetilo na injenicu, koju nijedan naunik ne sme ni u jednom
trenutku smetnuti s uma, da ljudska ula primaju samo siunu, iskrivljenu

sliku Veseljene. Tom Louson nikada nije uo Platonovu analogiju o sunjima i

peini, okovanim lancima, koji su posmatrali senke po zidu i na osnovu njih
pokuavali da razaberu stvarni izgled spoljanjeg sveta. Ovo je bio prikaz koji
bi se Platonu dopao; koja je Zemlja bila "stvarna"... savreni srp koji se
video golim okom, dronjava peurka koja je sijala na dalekom infracrvenom kraju
spektra... ili nijedna od njih?
Kancelarija je bila mala, ak i za Port Roris... koji je bio samo
tranzitna stanica izmeu zemaljske strane i tamne strane i odskona daska za
turiste koji su ili u More ei. Meutim, ve izvesno vreme nije bilo onih
koji bi je koristili za odskonu dasku u tom pravcu. Luka je imala svoj kratki
trenutak slave pre trideset godina, dok ju je kao bazu koristio jedan od
nekolicine Meseevih uspenih kriminalaca... Deri Badker, koji je zgrnuo malo
bogatstvo trgujui lanim komadima "Lunjika II". Teko da je bio uzbudljiv kao
Robin Hud ili Bili Kid, ali on je bio ono najbolje to je Mesec mogao da
ponudi.
Morisu Spenseru bilo je veoma drago to je Port Roris bio tako miran mali
grad, koji se sastojao od jedne kupole, mada je podozrevao da nee jo dugo
biti tako miran, naroito kada se trgnu njegove kolege u Klavijusu, postavi
svesni injenice da se ef biroa za meuplanetne vesti nerazumljivo dugo
zadrao ovde, umesto da pohita na jug prema svetlima velegrada broj stanovnika
52.647. Poslao je zatieni telegram na Zemlju, svojim pretpostavljenima, koji
e imati poverenja u njegov sud i pogoditi zbog ega je ostao ovde. Ranije ili
kasnije, i konkurencija e se dosetiti o emu je re... ali nadao se da e on
do tada ve stei veliku prednost.
ovek sa kojim je razgovarao bio je Aurigin skiper koji je izgledao
prilino mrzovoljno; upravo je proveo zapetljani i besplodni sat u telefonskom
razgovoru sa svojim agentima u Klavijusu, pokuavajui da sredi prebacivanje
svog tereta. U kompaniji "Mekajver, Mekdonald, Mekarti i Mekiloh" smatrali su,
kako izgleda, da je posredi njegova krivica to se Auriga spustila u Roris; na
kraju je spustio slualicu poto im je kazao da srede stvar sa upravom. Kako je
sada bilo rano jutro u Edinburgu, to bi trebalo izvesno vreme da ih zabavi.
Kapetan Enson je malo smekao posle drugog viskija; vredelo je poznavati
oveka koji je u stanju da pronae viski marke "Tiers" u Port Rorisu, pa je
upitao Spensera kako mu je to polo za rukom.
"tampa je mona", odvrati ovaj drugi, smejui se. "Reporter nikada ne
otkriva svoje izvore; ako to uini, ne ostaje dugo u poslu."
Otvorio je aktovku i izvukao fasciklu sa kartama i fotografijama.
"Jo sam se vie namuio da ovo pribavim za tako kratko vreme... i cenio
bih, kapetane, ako o ovome nikome nita ne biste kazali. Krajnje je poverljivo,
bar u ovom trenutku."
"Svakako. O emu je re... Selena?"
"Znai, i to ste ve pogodili? U pravu ste... moda ne bude nita od toga,
ali elim da se pripremim."
On izvue jednu fotografiju i spusti je na sto; prikaz Mora ei, iz
standardne serije koju je izdavala Lunarna nadzorna sluba, snimljen sa
izviakih satelita na niskoj orbiti. Mada je ova fotografija bila snimljena
popodne, tako da su senke bile okrenute u suprotnom smeru, bila je gotovo
istovetna onoj koju je Spenser video neposredno pred sputanje. Prouio ju je
tako pomno da ju je znao napamet.

"Nedostine planine", ree on. "Uzdiu se veoma strmo iz Mora i dostinu

visinu od gotovo dve hiljade metara. Taj tamni oval je Kratersko jezero..."
"Gde je Selena nestala?"
"Gde je mogla nestati: javile su se neke sumnje u tom pogledu. Na
drutveni, mladi prijatelj sa Lagrana raspolae dokazima da je, zapravo,
potonula u Moru ei - negde u ovom podruju. U tom sluaju, ljudi u njoj moda
su jo ivi. A u tom sluaju, kapetane, na samo stotinu kilometara odavde
preduzee se jedna vraka operacija spasavanja. Port Roris postae najvanije
medijsko sredite u Sunevom sistemu."
"Opa! Za tim, znai, njukate. Ali gde je moje mesto u svemu tome?"
Spenser ponovo pokaza prstom na kartu.
"Evo, ovde, kapetane. elim da iznajmim va brod. I elim da me spustite,
zajedno sa kamermanom i dve stotine kilograma TV opreme - na zapadni obod
Nedostinih planina."
"Nemam vie pitanja, vaa visosti", ree savetnik uster, naglo sevi.
"Vrlo dobro", uzvrati komodor Henstin. "Moram naloiti svedoku da ne
napusti podruje juristikcije ovog suda."
Sred opteg smeha Dejvid Beret vratio se na svoje sedite. Dobro je
odigrao svoju ulogu; iako mu je veina odgovora bila ozbiljna i misaona,
proimale su ih duhovite dosetke, to je vezivalo zanimanje sluateljstva.
Ukoliko i ostali svedoci budu na istoj visini, problem zabave bie reen onoliko dugo koliko je trebalo da bude reen. ak i ako dnevno budu troili po
etiri potpuna seanja na ceo ivot - to je, razume se, bilo sasvim nemogue neko e i dalje priati dok iz rezervoara za kiseonik budu isticali poslednji
tragovi.
Henstin baci pogled na svoj asovnik; delio ih je jo pun sat od skromnog
obeda. Mogli su se vratiti ejnu ili poeti uprkos protivljenju gospoice
Morli onaj uvrnut istorijski roman. Ali bilo je teta prekinuti sada, dok su
svi bili u tako prijemivom raspoloenju.
"Ako nemate nita protiv", ree komodor, "pozvau novog svedoka."
"Ja se slaem", usledi brzi odgovor od Bareta, koji se sada smatrao
bezbedan od daljeg ispitivanja. ak se ni igrai pokera nisu protivili, te tako
sudski slubenik izvue novo ime iz dezve za kafu u kojoj su ceduljice sa
imenima bile izmeane.
Zagledao se pomalo iznenaeno u izvuenu ceduljicu, zastavi naas pre no
to ju je proitao.
"ta je bilo?" upita sudija. "Je li vae ime?"
"Ovaj... nije", uzvrati sudski slubenik, uputivi uenom savetniku
vragolast smeak. Zatim proisti grlo i objavi: "Gospoa Majra uster!"
"Vaa visosti - protestvujem!" Gospoa uster lagano ustade: krupna
prilika, iako je izgubila kilogram ili dva od kako su krenuli iz Port Rorisa.
Ona pokaza na svog supruga, kome je oigledno bilo neprijatno i koji je
pokuavao da se sakrije iza svojih beleki. "Je li poteno da mi on postavlja
pitanja?"
"Voljan sam da se povuem", ree Irving uster jo pre no to je sudija
uzvratio: "Primedba se uvaava."
"Spreman sam da preuzmem ispitivanje", ree komodor, premda mu je izraz
lica govorio drugaije. "No, osea li se jo neko pozvan za taj posao?"
Usledila je kratkotrajna tiina, a onda, na Henstinovo iznenaenje i

olakanje, ustade jedan od igraa pokera.

"Premda nisam advokat, vaa visosti, ipak imam izvesno pravno iskustvo.
Voljan sam da pomognem."
"Vrlo dobro, gospodine Harding. Svedok je va."
Harding zauze usterovo mesto u prednjem delu kabine i osmotri publiku
koja ga je netremice posmatrala. Bio je to dobro graen, vrst mukarac koji se
nije mnogo uklapao u lik bankarskog slubenika; Henstin se naas zapitao da li
se tano predstavio.
"Zovete se Majra uster?"
"Da."
"ta vi, gospoo uster, radite na Mesecu?"
Svedok se osmehnu.
"Na to je lako odgovoriti. Kazali su mi da u ovde biti teka samo
dvadeset kilograma - i odmah sam dola."
"Za zapisnik: zato ste eleli da budete teki dvadeset kilograma?"
Gospoa uster pogleda Hardinga kao da je ovaj kazao neto sasvim glupo.
"Svojevremeno sam bila igraica", ree ona; glas joj je najednom postao
enjiv, a izraz lica nekako zabludeo. "No, napustila sam to, razume se, kada
sam se udala za Irvinga."
"Zbog ega kaete "razume se", gospoo uster?"
Svedok osmotri svog supruga, koji se pomalo nelagodno promekoljio; naas
je izgledalo da namerava da uputi primedbu, ali se onda predomislio.
"Oh, smatrao je da to nije dostojan posao. I mislim da je bio u pravu - s
obzirom na vrstu plesa koji sam izvodila."
Ovo je bilo previe za gospodina ustera. On skoi na noge, potpuno
prenebregavi sudiju, i usprotivi se: "Zaboga, Majra! Nema nikakve potrebe..."
"Oh, ma kakve veze ima, Ive!" uzvrati ona, a njen neprikladan, staromodni
sleng naas je prizvao duh devedesetih godina prolog veka. "Sada je sve
svejedno. Prekinimo da se pretvaramo i ponaajmo se prirodno. Nemam nita
protiv da se ovde zna da sam igrala u "Plavom asteroidu", kao i da si me ti
izbavio orke kada su pajkani napravili raciju."
Irving klonu, mrmljajui, dok se sudnicom razlegao grohotan smeh koji
njegova visost nije ni pokuala da utia. Ovo poputanje napetosti bilo je
upravo ono to je prieljkivao; kada se ljudi smeju, onda se ne boje.
A onda ga opet zagolica gospodin Harding ija su tobo nehajna, ali i
veoma lukava pitanja dovela do ovoga. Za oveka koji je tvrdio da nije advokat
stvar mu je vie nego uspela. Bie veoma zanimljivo videti kako e se drati na
klupi za svedoke - kada na ustera doe red da postavlja pitanja.

11.
Konano da neto narui jednolinu ravnicu Mora ei. Siuna, ali sjajna
iverka svetlosti provirila je iznad obzorja i dok su prainske skije jurile
napred ona se lagano pela spram zvezda. Sada joj se pridruila jo jedna... a
za njom se pojavila i trea. Vrhovi Nedostinih planina uzdizali su se preko
ivice Meseca.
Kao i obino, nije bilo naina da se utvrdi njihova udaljenost; moglo je
to biti malo kamenje na nekoliko stopa udaljenosti... ili neto to uopte nije
pripadalo Mesecu, ve nekom dinovskom krbastom svetu, milionima kilometara

daleko u svemiru. U stvarnosti, bile su udaljene pedeset kilometara. Prainske

skije e stii do njih za pola sata.
Tom Louson se zagleda u njih sa zahvalnou. Sada je imao ime da zabavi
oko i um; mislio je da e poludeti ako jo dugo bude morao da zuri u ovu
oigledno beskrajnu ravnicu. Ljutio se sam na sebe to se ponaa nelogino;
znao je da je obzorje, u stvari, veoma blizu i da je celo More samo jedan mali
deo Meseeve prilino ograniene povrine. Pa ipak, dok je sedeo ovde u
skafanderu, oigledno nikuda ne stiui, setio se onih uasnih snova u kojima
se svom snagom trudite da umaknete nekoj stranoj opasnosti... ali ostajete
bespomono zaglibljeni na istom mestu. Tom je esto sanjao takve snove, a i
mnogo gore od njih.
Sada je, meutim, mogao da prati kako napreduju, uverio se da njihova
dugaka, crna senka nije smrznuta na tlu, to mu se ponekad inilo. Usmerio je
detektor prema vrhovima koji su se uzdizali i dobio snanu reakciju. Kao to je
i oekivao, izloeni vrhovi bili su gotovo na taki kljuanja na onoj strani
kojom su bili okrenuti prema suncu; iako je lunarni dan tek poeo, planine su
ve gorele. Bilo je mnogo hladnije ovde dole na nivou "Mora"; praina na
povrini e tek oko podneva dostii svoju najviu temperaturu, a do tada ih je
delilo jo sedam dana. Ta injenica mu je ila i te kako u korist; iako je dan
ve poeo, jo je imao dobre izgleda da otkrije bilo koji slabi izvor toplote
pre no to ga nadjaa dnevna ega.
Dvadeset minuta kasnije planine su zauzimale gotovo celo nebo, a skije su
upola smanjile brzinu.
"Ne elimo da preletimo preko njihovog traga", objasnio je Lorens. "Ako
paljivo pogledate, upravo ispod tog dvostrukog vrha s desne strane,
primetiete tamnmu okomitu crtu. Vidite je?"
"Da."
"To je klanac koji vodi do Kraterskog jezera. Mrlja toplote koju ste
otkrili nalazi se tri kilometra zapadno od njega, tako da je jo odavde ne
vidimo, jer nam je ispod obzorja. Iz kog pravca elite da joj se pribliimo?"
Louson malo promisli o ovome. Moraju joj prii sa severa ili juga. Ako
prie sa zapada, u vidokrugu e mu biti to zapaljeno kamenje; prilaz sa istoka
bio je jo neprihvatljiviji, jer to bi znailo da idu u pravcu zenice izlazeeg
sunca.
"Skrenite na sever", ree on. "Javite mi kada budemo na dva kilometra od
dotine take."
Skije ponovo ubrzae; iako nije bilo nade da ve sada neto otkrije, poeo
je da skenira napred-nazad preko povrine jezera. Cela ova misija zasnivala se
na jednoj pretpostavci... da su gornji slojevi praine imali uglavnom
jednoobraznu temperaturu i da je za svako temperaturno odskakanje kriv ovek.
Ako je u ovome greio...
Pogreio je. Potpuno se preraunao. Na ekranu se More videlo kao areno
ustrojstvo svetlosti i senke... ili bolje reeno, toplote i hladnoe.
Temperaturne razlike iznosile su svega koji deli stepena, ali slika je bila
toliko zbrkana da se na njoj nita nije moglo raspoznati. U tom temperaturnom
lavirintu bilo je naprosto nemogue izdvojiti bilo koji pojedinani izvor
toplote.
Tomu Lousonu se smrklo i on podie pogled sa ekrana i sa nevericom se
zagleda preko praine. Neizvebanom oku ona se i dalje inila bezoblina...
isto neprekidno sivilo kakvo je oduvek bilo. Ali posmatrana na infracrvenoj

svetlosti, bila je iarana poput mora za oblanih dana na Zemlji, kada vodu
prekrivaju nestalna ustrojstva suneve svetlosti i senke.
Ovde, meutim, nije bilo oblaka koji bi bacali senke na ovo jalovo more;
ovom arenilu mora da je uzrok bilo neto drugo. ta god da je bilo, Tom je bio
suvie zaprepaen da bi potraio nauno objanjenje. Doao je ak ovamo na
Mesec, stavio glavu u torbu i rizikovao da poludi tokom ove lude vonje... da
bi na kraju svega neka varka prirode unitila njegov paljivo isplanirani
eksperiment. Nita gore nije moglo da mu se desi; poeo je da silno saaljeva
samoga sebe.
Nekoliko minuta kasnije poeo je da ali i ljude na Seleni.
"Dakle", ree skiper Aurige, nimalo uzbueno. "Hteli biste da se spustite
na Nedostine planine. Krajnje zanimljiva ideja."
Spenseru je bilo jasno da ga kapetan Enson nije ozbiljno shvatao;
verovatno je mislio da ima posla s aknutim novinarem koji nije imao pojma o
emu govori. Bio bi u pravu pre dvanaest asova, kada je ceo plan bio samo
neodreeni san u Spenserovoj glavi. Ali sada je drao sva obavetenja u malom
prstu i tano je znao ta radi.
"uo sam vas, kapetane, kako se hvaliete da moete spustiti ovaj brod na
metar udaljenosti od bilo koje take. Je li to tano?"
"Pa... uz malu pomo kompjutera."
"Nemam nita protiv. A sada, pogledajte ovu fotografiju."
"ta je to? Glazgov u kinoj subotnjoj veeri?"
"Bojim se da je loe uveana, ali vidi se sve to nas zanima. To je
uveanje ove ovde oblasti... neposredno ispod zapadnog vrha Planina. Za
nekoliko asova dobiu mnogo bolju kopiju, kao i preciznu kartu reljefa...
upravo je izgrauju u Lunarnoj nadzornoj slubi na osnovu fotografija koje
uvaju u dosjeima. Kako izgleda, ovde postoji iroki ispust... dovoljno
prostran da se na njega spusti desetak brodova. Prilino je i ravan, bar u ovim
takama, ovde... i ovde. Znai, sputanje nee predstavljati nikakav problem, s
vae take gledanja."
"Tehniki moda nee. Ali imate li vi blagu predstavu o tome koliko bi to
kotalo?"
"Za to u se pobrinuti ja, kapetane... ili moja mrea. Smatramo da bi se
moglo isplatiti, ako se pokae da sam u pravu."
Spenser je mogao da doda jo mnogo toga, ali kakav bi on bio pregovara
kada bi pokazao koliko mu je potrebna tua roba. Ovo bi lako mogla postati
senzacija decenije... prvo svemirsko spasavanje koje se ikada odigralo takorei
pred oima TV kamera. U svemiru se deavalo dosta nezgoda i nesrea, samo nebo
zna koliko, ali svima je nedostajao element drame ili iekivanja. Ljudi su
trenutno ginuli, ili vie nikako nisu mogli biti spaseni poto je otkriveno da
su upali u nevolju. Ta vrsta tragedija punila je naslovne strane, ali ne za
dugo, jer to nisu bile prie koje bi zadrale panju ljudi. Sada je, meutim,
oseao da je posredi neto znatno trajnije.
"Nije re samo o novcu", primeti kapetan mada je njegov ton stavljao do
znanja da za njega ima malo vanijih stvari. "ak i kada bi vlasnici pristali,
morali biste da dobijete posebnu dozvolu svemirske kontrole, na zemaljskoj
strani."
"Znam... neko ve radi na tome. To se moe srediti."
"A Lojd? Naa polisa osiguranja ne pokriva ovako male etnje."

Spenser se nagnu preko stola i spremi se da baci bombu koja je bila u

stanju da ceo grad digne u vazduh.
"Kapetane", poe on lagano, "Meuplanetne vesti su spremne da poloe
jemstvo u visini sume na koju je brod osiguran... a sluajno znam da je ona u
izvesnoj meri naduvana i da iznosi est miliona etiri stotine dvadeset pet
hiljada i pedeset sterlinkih dolara."
Kapetan Enson je dva puta trepnuo i istog asa sasvim promenio dranje.
Zatim se zamislio i nasuo sebi jo jedno pie.
"Nisam mislio da u za ivota planinariti", primeti on. "Ali ako ste vi
dovoljno ludi da poloite est miliona dolara... niko sreniji od mene."
Gospodin uster je odahnuo kada je svedoenje njegove ene prekinuto radi
ruka. Ona je bila vrlo priljiva dama i oigledno se oduevila to joj se
posle mnogo godina pruila prilika da da sebi oduka. Nije se mogla pohvaliti
da je imala ba neku otmenu karijeru kada su je sudbina i ikaka policija
naglo prekinuli... ali nema sumnje da se dosta motala unaokolo i poznavala je
mnoge velike izvoae na prelasku dva veka. Svojim seanjima vratila je veinu
starijih putnika u mladost i podsetila ih na priguene odjeke pesama iz
devetsto devedesetih. U jednom trenutku, ne naiavi na protivljenje suda,
zapevala je dugogodinji hit Skafander bluz i svi su joj se pridruili. Komodor
je, kao osoba zaduena za moral, zakljuio da gospoa uster vredi zlata
onoliko koliko je teka... to je znailo poprilino.
Posle ruka koji su neki od onih sporijih uspeli da protegnu na pola
sata, prevakavajui svaki zalogaj pedeset puta ponovo su se prihvatili
knjige; ovog puta su konano oni koji su se zalagali za Pomorandu i jabuku
uspeli da odnesu prevagu. Kako je tema bila engleska, zakljueno je da je
gospodin Beret pravi ovek za itanje; on se branio, ali bezuspeno.
"Oh, pa dobro", nevoljno je pristao. "Da ponemo. Glava prva. Druri Lejn,
1665..."
Autor uopte nije traio vreme. Ve na prve tri strane, ser Isak Njutn je
objasnio zakon gravitacije gospodarici Gvin, koja mu je stavila do znanja da bi
volela da mu se odui. Koji oblik e ta zahvalnost poprimiti. Petu Herisu je
bilo odmah jasno, ali dunost ga je zvala. Ova zabava je bila za putnike;
posada je imala posla.
"Ima jo jedan rezervni spremnik koji nisam otvorila", primeti gospoica
Vilkins, kada su se vrata vazdune komore lagano zatvorila za njima, tako da
vie nisu uli gospodina Bereta koji je itao, vodei rauna o naglasku. "Slabo
stojimo sa krekerima i demom, ali zato imamo dovoljno kompresovanog mesa."
"Nisam iznenaen", odvrati Pet. "Izgleda da se svima ve smuilo. Hajde da
pogledamo taj popis inventara."
Stjuardesa mu prui iskucane listove hartije, u koje je ve bila uneta
olovkom gomila znakova.
"Poeemo od ove kutije. ta je u njoj?"
"Sapun i papirnati pekiri."
"Njih ne moemo pojesti. A u ovoj?"
"Slatkii; uvala sam ih za slavlje... kada nas pronau."
"Odlina ideja, ali mislim da bi mogla veeras da odvoji malo. Po komadi
za svakog putnika, za bolji san. A ovo?"
"Hiljadu cigareta."
"Postaraj se da ih niko ne vidi. Bolje da mi nisi rekla", Pet se eretski

osmehnu Sju i pree na sledeu kutiju. Bilo je oigledno da im hrana nee biti
najvei problem, ali morali su da vode rauna o njoj. Dobro je poznavao
administraciju; poto ih spasu, pre ili kasnije, neki slubenik-ovek ili
elektronski slubenik zahtevae da mu podnesu taan izvetaj o tome koliko je
hrane potroeno.
Poto ih spasu. Zar je stvarno verovao da e se to dogoditi? Izgubili su
se pre vie od dva dana i jo nije bilo nikakvog nagovetaja da ih ne neko
trai. Nije bio siguran kakve je znake oekivao... ali neke jeste.
Stajao je utke i razmiljao, kada ga je Sju zabrinuto upitala:
"U emu je stvar, Pete? Neto nije u redu?"
"Oh ne", odvrati on sarkastino. "Pristajemo u bazu za pet minuta. Put je
bio prijatan, slae se?"
Sju je s nevericom u oima zurila u njega; a onda je obli rumenilo i oi
poee da joj se pune suzama.
"Izvini", ree Pet pokajniki istog asa. "Nisam tako mislio... oboje smo
izloeni stranom pritisku, a ti si sve vreme bila divna. Ne znam ta bih bez
tebe, Sju."
Ona izduva nos u maramicu, ovla se osmehnu i odvrati: "Sve je u redu;
razumem." Oboje su trenutak utali; zatim ona dodade: "Zar stvarno misli da
emo se izvui iz ovoga?"
On nemono rairi ruke.
"Ko to zna? Ali zbog putnika, moramo se praviti da verujemo u to. Moemo
biti sasvim sigurni da nas ceo Mesec trai. Ne mogu da verujem da e ovo jo
dugo potrajati."
"Ako nas i nau... kako e nas izvui?"
Petov pogled odluta prema spoljanjim vratima. Mogao je da ih dodirne, ne
pomerajui se s mesta na kome je stajao; kada bi iskljuio unutranju
sigurnosnu bravu, mogao bi da ih otvori, jer su se otvarala prema unutra. S
druge strane tog tankog komada metala nalazile su se tone praine koja bi
skliznula unutra, poput vode u brod koji tone, ako postoji i najmanja pukotina
kroz koju bi mogla da prodre. Na kojoj udaljenosti iznad njih se nalazila
povrina? Taj problem ga je muio od kada su se nali ovde dole, ali izgleda da
nije bilo naina da to otkrije.
Niti je mogao da odgovori na pitanje koje mu je Sju postavila. Teko je
bilo razmiljati o bilo emu drugom do o mogunosti da ih pronau; ako do toga
doe, onda e sigurno uslediti i spasavanje. Ljudska rasa ih nee pustiti da
umru, kada otkrije da su ivi...
Ali tako razmilja onaj ko neto strano eli, a ne onaj ko tei da bude
logian. Stotinama puta u prolosti dogodilo se da se mukarci i ene nau u
stupici kao oni sada i da ostanu u njoj jer ni sva sredstva velikih nacija nisu
bila u stanju da ih izbave. Rudari ispod odronjenog kamenja, mornari u
potopljenim podmornicama... a najvie je bilo astronauta u brodovima na
nepravilnim orbitama, koje je bilo nemogue presresti. esto su mogli slobodno
da razgovaraju sa svojim prijateljima i roacima do samog kraja. To se dogodilo
pre samo dve godine, kada se blokirao glavni pogon na Kasiopeji, pa je svu
raspoloivu energiju upotrebila da se udalji od Sunca. Sada se postojano
kretala u pravcu Kanopusa, na jednoj od najtanije izmerenih orbita bilo kog
svemirskog broda. Astronomi e moi da odrede njen poloaj uz odstupanje od
samo nekoliko hiljada kilometara tokom narednih milion godina. To mora da je
velika uteha za njenu posadu, koja se nalazi u grobnici trajnijoj nego to ju

je imao bilo koji faraon.

Pet otrgnu misli od ovog krajnje nedelotvornog sanjarenja. Jo su imali
neke izglede se izvuku i stoga nije trebalo izazivati nesreu.
"Hajde da pourimo i zavrimo s ovim popisom. Hou da ujem kako Nil
napreduje sa ser Isakom."
To je bila mnogo prijatnija tema za razmiljanje, naroito kada stojite
sasvim blizu veoma privlane i oskudno odevene devojke. U situacijama poput
ove, razmiljao je Pet, devojke su bile u velikoj prednosti u odnosu na
mukarce. Sju je jo izgledala prilino svee, bez obzira na injenicu da od
njene uniforme nije ostalo bog zna ta u ovoj tropskoj vruini. Ali on se...
kao i svi ostali mukarci na Seleni oseao strano neprijatno zbog trodnevne
brade, premda ba nita nije mogao da uini kako bi to izmenio.
Meutim, Sju izgleda nije zasmetala otra brada koju je osetila na obrazu
kada je on prekinuo tobonji rad i priao joj tako blizu da su je po licu
oeale otre ekinje. S druge, pak, strane nije pokazala nimalo oduevljenja.
Ostala je da stoji ispred polupraznog spremnika kao da je to oekivala i nije
bila ni najmanje iznenaena. Bila je to zbunjujua reakcija, tako da se Pet
posle nekoliko sekundi povukao.
"Pretpostavljam da misli kako sam beskrupulosni vuk", ree on, "kada
pokuavam da te iskoristim na ovaj nain."
"Ne ba", odvrati Sju. Prilino se umorno nasmejala. "Kao to vidi, ne
odbijam te. Nema te devojke kojoj ne prija kada joj se mukarac udvara. Tek
kada nee da prestane, ona poinje da se ljuti."
"eli li da prestanem?"
"Mi se ne volimo, Pete. Za mene je to prilino vano. ak i sada."
"Da li bi ti bilo vano i kada bi znala da se neemo izvui iz ovoga?"
elo joj se nabralo dok je razmiljala o tome.
"Nisam sigurna... ali sam si kazao, moramo pretpostaviti da e nas
pronai. Ako ne razmiljamo na taj nain, moemo slobodno odmah da odustanemo."
"Izvini", ree Pet. "Ne elim te pod tim okolnostima. Suvie si mi draga."
"Drago mi je to to ujem; zna da sam uvek uivala da radim s tobom...
mogla sam da preem na stotinu drugih poslova."
"Ba si baksuz", primeti Pet, "to nisi." Kratki nalet elje izazvane
blizinom, usamljenou, oskudnom odeom i istom emocionalnom napetou ve je
ispario.
"Ponovo si pesimistian", ree Sju. "Zna... to je tvoja velika nevolja.
Doputa da te stvari obore s nogu. Ne eli da se dokae... svako moe da te
gurka unaokolo."
Pet je pogleda vie iznenaeno nego rasreno.
"Nisam imao pojma da si me analizirala", primeti on.
"Nisam. Ali ako te neko zanima i radi s njim, ne moe izbei da ne
sazna neke stvari o toj osobi."
"E, pa, ja ne mislim da me ljudi gurkaju unaokolo."
"Stvarno? Ko sada upravlja ovim brodom?"
"Ako misli na komodora, to je drugaije. On je hiljadu puta
kvalifikovaniji da komanduje od mene. A i poneo se krajnje korektno... za sve
je traio od mene dozvolu."
"Vie se ne trudi da je trai. No, nije samo u tome stvar. Zar ti nije
drago to je on preuzeo komandu?"
Pet je nekoliko sekundi razmiljao o ovome. A zatim je pogledao Sju sa

zavidnim potovanjem.
"Moda si u pravu. Nikada mi nije bilo stalo da se istaknem ili da traim
svoja prava... ako ih uopte imam. Pretpostavljam da sam zbog toga voza
Meseevog autobusa, a ne skiper svemirskog broda. Sada je prekasno da se bilo
ta promeni."
"Jo nema ni trideset."
"Hvala ti na tim ljubaznim reima. Imam trideset dve. Mi Harisi izgledamo
mladoliko i u poznim godinama. Obino nam tada samo to i ostane."
"Ima trideset dve godine... a nema stalnu devojku?"
Ha! pomisli Pet... neke stvari ipak ne zna o meni. Ali nije imalo svrhe
pominjati Klarisu i njen mali stan u Kopernik Sitiju, koji mu se sada inio
tako daleko. Kako samo mora da je Klarisa uznemirena? - upitao se. Koji li je
od momaka tei? Moda je Sju ipak u pravu. Nemam stalnu devojku. Nisam imao
nijednu jo od Ivone, a od nje je prolo pet godina. Ne, blagi Boe... prolo
je sedam godina.
"Verujem da je sigurnost u brojevima", odvrati on. "Jednog od ovih dana u
se skrasiti."
"Moda e to isto govoriti i kada ti bude etrdeset godina... ili
pedeset. Ima mnogo svemiraca kao to si ti. Ne skrase se sve do penzije... a
onda je suvie kasno. Uzmi na primer komodora."
"ta je sad opet s njim? Pomalo poinje da me zamara ta tema."
"Ceo ivot proveo je u svemiru. Nema porodice, nema dece. Zemlja mu
sigurno ne znai mnogo, jer je suvie malo vremena tamo proveo. Mora da se
oseao prilino izgubljeno kada je dostigao starosnu granicu. Ova nesrea je za
njega dar sa neba... on se zaista dobro provodi."
"Drago mi je... zasluio je. Bio bih srean kada bih postigao bar desetinu
onoga to je on postigao, kada dospem u njegove godine... za ta trenutno ba
nemam puno izgleda."
Pet postade svestan da i dalje dri listove sa popisom inventara; potpuno
je zaboravio na njih. Podsetili su ga na zalihe koje su bile sve tanje i on ih
pogleda sa odvratnou.
"Nazad na posao", ree on. "Moramo mislite na putnike."
"Ako se ovde jo zadrimo", odvrati Sju, "putnici e poeti da razmiljaju
o nama."
Nije ni znala koliko je bila u pravu.

12.
Glavni inenjer je zakljuio da je dr Louson preterao sa utanjem. Bilo je
krajnje vreme da ponovo stupe u vezu.
"Je li sve u redu, doktore?" upita on to je mogao ljubaznije.
Usledilo je kratko ljutito reanje... meutim, bes je bio upuen svemiru,
a ne njemu.
"Nema nade", odvrati ogoreno Louson. "Topolotna slika je suvie zbrkana.
Postoji na desetine toplih mrlja, a ne samo ona jedna koju sam oekivao."
"Zaustavite skiju. Doi u da vidim".
Pranjavko Dva se polako zaustavi; Pranjavko Jedan ukoi tik uz njega
tako da su se gotovo dodirivali. Kreui se iznenaujue lako uprkos skafandru,
Lorens se prebaci s jedne skije na drugu i stade, uhvativi se za drae

baldahina iza Lousona. Zagledao se preko astronomovog ramena u sliku na

infracrvenom konvertoru.
"Vidim na ta mislite; prava zbrka. Ali zato je bila jednolina kada ste
snimili fotografije?"
"Mora da je u pitanju dejstvo izlazeeg sunca. More se zagreva, a zbog
neega to ne ini ravnomerno."
"Moda ipak moemo da uoimo neko ustrojstvo. Primetio sam neke prilino
iste oblasti... mora postojati neko objanjenje za njih. Ako shvatimo ta se
dogaa to bi nam moglo pomoi." Tom Louson se s puno napora promekoljio. Krhki
oklop njegovog samopouzdanja uzdrmao je ovaj korak unazad, a i bio je veoma
umoran. Poslednja dva dana sasvim je malo spavao, na brzinu je morao da pree
sa satelita na svemirski brod koji ga je odveo na Mesec, a odmah potom naao se
na prainskoj skiji i na kraju svega toga izdala ga je njegova nauka.
"Moe postojati desetak objanjenja", ree on pospano. "ini se da je
praina svuda ista, ali moda postoje delovi razliite provodljivosti. Takoe
negde mora da je dublja, a negde plia... to bi takoe izmenilo protok
toplote."
Lorens je i dalje zurio u ustrojstvo na ekranu, pokuavajui da ga povee
sa predelom koji je video oko sebe.
"Samo malo", ree on. "Mislim da ste naili na neto." Pozvao je pilota.
"Koliko je ovde duboka praina?"
"Niko to ne zna; dubina Mora nikada nije valjano izmerena pomou zvuka.
Ali u ovim delovima je jako plitko... nalazimo se blizu severne ivice. Ponekad
otricom propelera okrznemo vrh grebena."
"Toliko je plitko? Eto vam odgovora. Ako se na samo nekoliko centimetara
ispod nas nalazi kamenje, sa ustrojstvom topolote svata je moglo da se desi.
Kladim se u deset prema jedan da e slika postati jednostavnija kada isplivamo
iz ovih pliaka. Ovo je samo lokalni efekat, izazvan nepravilnostima neposredno
ispred nas."
"Moda ste u pravu", ree Tom, malo ivnuvi. "Ako je Selena potonula,
mora da se nalazi u oblasti gde je praina prilino duboka. Jeste li sigurni da
je ovde pliak?"
"Hajde da izvidimo; na mojoj skiji imam dvadesetmetarsku sondu."
Jedan jedini segment teleskopske ipke bio je dovoljan da to dokau. Kada
ju je Loren gurnuo u prainu, prodrla je samo dva metra i naila na prepreku.
"Koliko rezervnih propelera imamo?" upita on zamiljeno.
"etiri... dva kompletna para", odvrati pilot. "Ali kada udarimo u kamen,
odbojnici je skrenu tako da se propeleri ne otete. Uostalom, napravljeni su od
gume; obino se samo poviju unazad. U poslednjih godinu dana izgubio sam samo
tri. Selena je pre neki dan izgubila jedan, pa je Pet Haris morao da izie i
zameni ga. To je za putnike bilo pravo uzbuenje."
"Dobro... idemo dalje. Prema klancu; moja je teorija da on nastavlja da se
protee i ispod Mora, tako da e praina tamo biti mnogo dublja. Ako je to
tano, vaa slika e postati jednostavnija, i to gotovo smesta."
Tom je posmatrao ustrojstva svetlosti i senke kako promiu preko ekrana
bez mnogo nade. Skije su se sada kretale sasvim sporo, tako da je imao vremena
da analizira sliku. Preli su neka dva kilometra kada se uverio da je Lorens
bio sasvim u pravu.
are i pege su poele da nestaju; zbrka koju su tvorile toplota i hladnoa
prerastala je u jednoobraznost. Ekran je postojao sasvim siv poto su se

temperaturne razlike izjednaile; nije bilo sumnje, praina ispod njih

postajala je sve dublja.
Saznanje da je njegova oprema efikasna trebalo je jo jednom da oraspoloi
Toma, ali ishod je bio gotovo suprotan. Ni o emu drugom nije mogao da
razmilja do o skrivenim dubinama iznad kojih je lebdeo, plovei na jednom od
najprevarnijih i najnepostojanijih medijuma. Ispod njega su se u ovom trenutku
mogle nalaziti struje koje dopiru daleko u dubinu sve do Meseevog tajanstvenog
srca; mogle su u svakom trenutku da progutaju prainsku skiju, kao to su ve
progutale Selenu.
Oseao se kao da hoda po ici razapetoj iznad provalije, ili po uskoj
stazi kroz drhtavi ivi pesak. Celog ivota bio je nesiguran u sebe; pouzdanost
i uverenost upoznao je jedino preko svojih tehnikih sposobnosti... nikada u
linim odnosima. Hazardna situacija u kojoj se naao odraavala se na te
unutranje strahove; oseao je oajniku potrebu za neim pouzdanim... neim
vrstim i stabilnim za ta bi mogao da se uhvati.
Tamo preko nalazile su se planine, na samo tri kilometra odavde...
masivne, vene, sa korenjem usidrenim u Mesecu. Zagledao se u Suncem obasjano
utoite tih visokih vrhova kao to bi se kakav brodolomnik na Tihom okeanu,
bespomoan na splavu koga nose struje, enjivo zagledao u neko ostrvo koje
promie van njegovog domaaja.
Svim srcem je eleo da Lorens ostavi ovaj prevarni, nesigurni okean
praine zarad sigurnosti tla. "Idemo prema planinama!" uhvatio je sebe kako
apue. "Idemo prema planinama!"
U skafanderu ovek nema privatnosti... kada je radio ukljuen. Pedeset
metara odatle, Lorens je uo apat i tano je znao ta on znai.
Ne postaje se glavni inenjer polovine sveta ako se prethodno dobro ne
upoznaju i ljudi i maine. Upustio sam se u sraunati rizik, pomisli Lorens, i
kako se ini nije upalilo. Ali neu se predati bez borbe. U stanju sam jo da
deaktiviram tu psiholoku tempiranu bombu pre no to eksplodira...
Tom Louson uopte nije primetio kada im se pribliila druga skija; ve se
suvie izgubio u vlastitom komaru. Ali odjednom ga je neko snano prodrmao...
tako snano da je elom lupio o ivicu lema. Na trenutak mu se zamutilo pred
oima od suza i bola; zatim se ljutito... ali istovremeno sa neobjanjivim
oseanjem olakanja... zagledao pravo u odlune oi glavnog inenjera Lorensa i
zauo odjek njegovog glasa kroz zvunike u odelu.
"Dosta gluposti", ree glavni inenjer. "Potrudite se da se ne ispovraate
u na skafender. Svaki put kada se to dogodi moramo da pljunemo pet stotina
stolara da ga dovedemo u red, pa ak ni posle toga nikada vie nije isto."
"Nisam nameravao da povraam..." uspeo je da promrmlja Louson. A onda je
shvatio da je istina bila mnogo gora i osetio je zahvalnost prema Lorensu zbog
onoga to je uinio. Pre no to je uspeo jo neto da doda, ovaj drugi je
nastavio, odluno, ali blae: "Niko nas ne uje, Tome... sada smo povezani
preko skafandera. I zato me sasluajte, ali bez ljutnje. Znam mnogo toga o vama
i znam da ste se prokleto namuili u ivotu. Ali pametni ste... izuzetno
pametni... i zato ne traite tu pamet, ponaajui se poput zaplaenog deteta.
Nema sumnje... svi smo ponekad zaplaeni klinci... Ali sada nije trenutak za
to. Od vas zavisi ivot dvadeset dvoje ljudi. Za pet minuta okonaemo ovaj
posao ovako ili onako. I zato ne skidajte pogled sa ekrana i zaboravite na sve
drugo. Ja u vas izvui odavde... o tome ne brinite."
Lorens ga pljesnu po skafanderu... ovog puta, blago... ne skidajui pogled

sa zaprepaenog lica mladog naunika. A onda oseti ogromno olakanje,

primetivi da se Louson polako oputa.
Astronom je jedan trenutak sedeo sasvim nepokretno, oigledno potpuno
vladajui sobom, ali oslukujui neki unutranji glas. ta li mu je on govorio?
- upita se Louson. Moda da je deo oveanstva, iako ga je ono osudilo na ono
uasno sirotite dok je bio dete. Moda da negde u svetu postoji osoba kojoj bi
moglo biti stalo do njega i koja e probiti led kojim je okovao svoje srce...
Bio je to udan, mali prizor, ovde na toj ravnici glatkoj poput ogledala,
izmeu Nedostinih planina i Sunca koje se dizalo. Poput brodova koji ne mogu
dalje jer nema ni daka vetra na mrtvom i nepokretnom moru, Pranjavko Jedan i
Pranjavko Dva lebdeli su jedan pored drugoga; piloti nisu uestvovali u sukobu
volja koji se upravo odigravao, mada su ga neodreeno bili svesni. Niko ko bi
posmatrao iz daljine ne bi mogao da pogodi ta je sve ovde bilo na kocki, da su
ivoti i sudbine treperili u ravnotei; i da dva umeana mukarca nikada vie
nee to pomenuti.
I zaista, ve su bili zaokupljeni neim drugim. Jer u istom trenutku
obojica su postali svesni koliko je situacija bila ironina.
Sve vreme dok su ovde stajali, zaokupljeni vlastitim problemima, uopte
nisu pogledali ekran infracrvenog skenera koji je strpljivo drao sliku za
kojom su tragali.
Kada su Pet i Sju zavrili sa popisom inventara i pojavili se iz vazdune
komore-kuhinje, putnici su jo bili u dalekoj prolosti, u Engleskoj u doba
restauracije. Posle ser Isakovog kratkog predavanja iz fizike usledilo je, to
se lako moglo predvideti, mnogo due predavanje iz anatomije koje je odrala
Nil Gvin. Publika je uivala, tim vie to je Beretov engleski naglasak uhvatio
zamah.
"Ser, Isae, vi ste zaista ovek velikog znanja. Ipak, ja mislim, da vas
ena mnogo emu moe nauiti."
"emu to, lepa moja devojko?"
Gospodarica Nil stidljivo pocrvene.
"Bojim se da ste svoj ivot posvetili stvarima uma. Zaboravili ste, ser
Isae, da i telo, takoe, poseduje veoma udnovatu mudrost."
"Zovite me Ajk", izgovori promuklo mudrac, dok je nespretnim prstima
pokuavao da joj razvee bluzu.
"Ne ovde... u dvorcu!" Pobuni se Nil, ni ne pokuavi da ga zadri na
rastojanju. "Kralj e se uskoro vratiti!"
"Ne uzbuujte se, lepotice moja. arls lumpuje sa onim krabalom Pepisom.
Noas ga neemo videti."
Ako se ikada izvuemo odavde, pomisli Pet, moramo se pismeno zahvaliti
sedamnaestogodinjoj uenici sa Marsa koja je, navodno, napisala ovu glupost.
Svi se odlino zabavljaju, a to je trenutno jedino vano.
Ne; neko se uopte ne zabavlja. Osetio je nelagodnost kada je shvatio da
gospoica Morli pokuava da mu uhvati pogled. Prisetivi se svojih skiperskih
dunosti, okrenuo se prema njoj i uputio joj ohrabrujui, ali prilino suzdran
osmeh.
Nije ga uzvratila; ako nita drugo, izraz lica joj je postao jo
odbojniji. Lagano i sraunato, pogledala je Sju Vilkins, a onda opet njega.
Rei su bile izline. Kazala je, jasno kao da je viknula iz petnih ila:
"Znam ta ste radili, tamo u vazdunoj komori."

Pet oseti kako mu lice bukti od ogorenosti... opravdane ogorenosti

oveka koji je napravedeno bio optuen. Trenutak je ostao sleeno da sedi na
svom seditu, dok mu je krv oblivala obraze. Zatim je promrmljao sebi u bradu:
"Pokazau ja toj staroj kuki."
Ustao je, uputio gospoici Morli otrovno sladak osmeh i rekao dovoljno
glasno da ga je mogla uti: "Gospoice Vilkins! Mislim da smo neto zaboravili.
Da li biste se vratili u vazdunu komoru?"
Kada su se vrata za njima ponovo zatvorila, prekinuvi priu o dogaaju
koji je bacio najcrnje mogue sumnje na oinstvo vojvode od Sent Albanija, Sju
Vilkins ga zbunjeno i iznenaeno pogleda.
"Jesi li videla?" upita on i dalje kljuajui.
"ta jesam li videla?"
"Gospoicu Morli..."
"Oh", prekinu ga Suzan. "Ne brini zbog nje, jadnica. Ne skida pogled s
tebe jo od kada smo napustili bazu. Zna i sam ta je mui."
"ta?" upita Pet, mada je ve nelagodno bio siguran kako glasi odgovor.
"Pretpostavljam da bi to mogao nazvati prezrela nevinost. Opta boljka, a
simptomi su uvek isti. Za to postoji samo jedan lek."
Putevi ljubavi su udni i muni. Pre samo deset minuta, Pet i Sju su
zajedno napustili vazdunu komoru, sloivi se da ne prekorae granice edne
naklonosti. Ali sada je neverovatna kombinacija gospoice Morli i Nil Gvin, uz
oseanje da ovek moe biti obeen kako zbog ovce tako i zbog jagnjeta... kao
i, moda, instiktivno saznanje do koga su dola njihova tela da je, konano,
ljubav, jedina odbrana protiv smrti... prevladala. Trenutak su nepokretno
stajali u siunoj, pretrpanoj kuhinji; zatim, ne znajui ko je napravio prvi
pokret, naoe se u zagrljaju.
Sju je imala vremena da proape samo jednu reenicu pre no to su je
uutkale Petove usne.
"Ne ovde", proaputa ona, "u dvorcu!"

13.
Glavni inenjer Lorens zurio je u ekran koji je svetlucao slabim sjajem,
pokuavajui da proita poruku ispisanu na njemu. Poput svih inenjera i
naunika, proveo je znatan deo svoga ivota posmatrajui slike koje su iscrtali
brzi elektroni, beleei dogaaje suvie velike ili suvie male, suvie svetle
ili suvie priguene, koje ljudsko oko nije moglo da vidi. Prolo je vie od
sto godina od kada je katodna zrana cev omoguila oveku da vrsto zgrabi
nevidljivi svet; ve je gotovo zaboravio da je ikada bio van njegovog domaaja.
Dve stotine metara odatle, prema podacima na infracrvenom skeneru, jedna
neznatno toplija mrlja leala je na povrini ove pranjave pustinje.
Predstavljala je gotovo savreni krug i bila je sasvim izolovana; nije bilo
drugih izvora toplote u celom vidnom polju. Mada je bila mnogo manja od mrlje
koju je Louson fotografisao iz Lagrana, nalazila se u odgovarajuoj oblasti.
Gotovo da nije bilo sumnje da je re o istoj stvari.
Meutim, nije bilo dokaza da je to ono to su traili. Moglo je postojati
nekoliko objanjenja; moda je obeleavala mesto nekog izolovanog vrha, koji je
trao iz dubina gotovo do povrine Mora. Postojao je samo jedan nain da se to
sazna.

"Vi ostanite ovde", ree Louson. "Ja u poi napred na Pranjavku Jedan.
Obavestite me kada se naem u samom sreditu take."
"Mislite li da e biti opasno?"
"Malo je verovatno, ali nema svrhe da obojica rizikujemo."
Pranjavko Jedan je veoma sporo klizio prema toj zagonetnoj sjajnoj
mrlji... koju je infracrveni skener tako jasno hvatao, a koju oko uopte nije
moglo videti.
"Malo ulevo", naloi Tom. "Jo nekoliko metara... jo malo pa ste
stigli... tu ste!"
Lorens se zagleda u sivu prainu iznad koje je lebdelo njegovo vozilo. Na
prvi pogled, izgledala je isto onako bezoblino kao i bilo koji drugi deo Mora;
ali kada se malo pomnije zagledao, primetio je neto od ega se najeio.
Pri paljivom osmatranju, kakvo je on upravo preduzeo, na praini se
primeivalo krajnje fino takasto ustrojstvo. To ustrojstvo se kretalo;
povrina Mora veoma je lagano milela prema njemu, kao da ju je nosio neki
nevidljivi vetar.
To se Lorensu nimalo nije dopalo. Na Mesecu, ovek naui da bude oprezan
kada je u pitanju neto nenormalno i neobjanjivo; to je obino znailo da
neto nije u redu... ili da uskoro nee biti u redu. Ova praina koja je lagano
milela bila je koliko tajanstvena toliko i uznemirujua; ako je ovde potonula
ve jedna laa, sve malo kao to je bila ova skija moglo se nai jo u veoj
opasnosti.
"Bolje se drite podalje", posavetova on Pranjavka Dva. "Ima ovde neeg
udnog... ne razumem." Paljivo je opisao Lousonu uoen fenomen; ovaj je malo
promislio i gotovo odmah odgovorio: "Kaete da lii na vodoskok u pesku? Upravo
to i jeste u pitanju. Ve od ranije znamo da na tom mestu postoji izvor
toplote... dovoljno snaan da pokrene konvekcionu struju."
"ta je moglo to da izazove? Selena sigurno nije."
Osetio je kako ga preplavljuje razoaranje. Sve je ovo liilo na lov na
divlje guske, ega se i plaio od samog poetka. Neki dep radioaktivnosti, ili
mlaz toplih gasova koje je oslobodio potres, prevarili su njihove ureaje i
dovukli ih na ovo pusto mesto. to pre odu odavde to bolje... i dalje bi moglo
biti opasno.
"Samo trenutak", ree Louson. "Vozilo sa gomilom mainerije i dvadeset dva
putnika... mora da stvara dosta veliku koliinu toplote. Bar tri ili etiri
kilovata. Ako praina miruje, to bi moglo biti dovoljno da stvori vodoskok."
Lorens je smatrao da je to malo verovatno, ali sada je bio spreman da se
uhvati i za najtanju slamku. Dohvatio je tanku metalnu sondu i okomito je
gurnuo u prainu. U poetku je prodirala ne nailazei ni na kakav otpor, ali
poto je na njenu duinu pridodato nekoliko teleskopskih nastavaka bilo je sve
tee i tee pokretati je. Kada je izvukao celih dvadeset metara, morao je
uloiti svu svoju snagu na guranje.
Gornji kraj sonde nestao je u praini; nije ni u ta udario... ali teko
da je mogao oekivati da uspe pri prvom pokuaju. Morae ovaj posao da obavi
nauno, da napravi ustrojstvo prema kome e tragati.
Posle nekoliko minuta vonje napred nazad, ispresecao je oblast paralelnim
trakama bele trake, na razdaljinama od pet metara. Kao to su nekada u
prolosti seljaci sadili krompir, krenuo je du prve trake da ubada sondu u
prainu. Bio je to dugotrajan posao, jer ga je trebalo obaviti savesno. Bio je
poput slepca koji pipa po mraku tankim savitljivim tapom. Ako se ono to je

traio nalazilo van domaaja njegovog tapa, morae da smisli neto drugo. Ali
o tom problemu e razmiljati kada doe do njega.
Proveo je u pretraivanju nekih deset minuta kada je postao nepaljiv.
Sondom je trebalo upravljati obema rukama, naroito onda kada bi bila pri kraju
svoje duine. Gurao je svom snagom, nagnuvi se preko ivice skije, kada se
okliznuo i pao naglavake u prainu.
Pet je odmah osetio da se atmosfera izmenila kada se pojavio iz vazdune
komore. Sa itanjem Pomorande i jabuke zavrili su ve pre izvesnog vremena i
trenutno je u toku bila una rasprava. Prekinuli su je kada je on uao u
kabinu i nastupila je neprijatna tiina dok je on odmeravao prizor. Pojedini
putnici su ga pogledavali krajikom oka, dok su se drugi pretvari da ga nema.
"Pa, komodore", zausti on, "u emu je nevolja?"
"Vlada uverenje", odvrati Henstin, "da ne preduzimamo sve to bismo mogli
da se izvuemo odavde. Objasnio sam da nemamo drugog izbora do da ekamo dok
nas neko ne pronae... ali ima onih koji se s tim na sleu."
Do toga je pre ili kasnije moralo doi, pomisli Pet. Kako je vreme
proticalo, a nije bilo ni traga ni glasa od spasioca, ivci e poeti da
poputaju, usledie kavge. Bie poziva na akciju... bilo kakvu akciju; nije
bilo u ljudskoj prirodi da sedi skrtenih ruku i eka smrt.
"Pretresli smo to ve toliko puta", ree on umorno. "Nalazimo se najmanje
deset metara ispod povrine, pa ak i da otvorimo vrata vazdune komore niko ne
bi mogao da dopre do povrine usled otpora praine."
"Jeste li sigurni u to?" upita neko.
"Sasvim siguran?", odvrati Pet. "Jeste li ikada pokuali da plivate kroz
pesak? Ne biste daleko stigli."
"A da probamo da ukljuimo motore?"
"Sumnjam da bi nas makar za centimetar pomerili. Pa ak i da krenemo,
nastavili bismo napred... a ne navie."
"Mogli bismo svi da odemo u stranji deo; moda bi naa teina pretegla i
nos se okrenuo prema gore."
"Mene brine pritisak na trup", primeti Pet.
"Pretpostavimo da pokrenemo motore... to bi izgledalo kao da udaram u zid
od cigle. Samo nebo zna kakvu bih tetu mogao da prouzrokujem."
"Ali postoje izgledi da uspe; zar ne vredi rizikovati?"
Pet pogleda komodora; bio je pomalo besan to mu ovaj ne pritie u pomo.
Henstin je gledao pravo u njega, kao da kae: "Ja sam stvar doveo dovde... sada
je na tebe red." To je bilo u redu... naroito posle onoga to mu je Sju
malopre kazala. Dolo je vreme da se osamostali, ili bar da dokae da je za to
sposoban.
"Opasnost je suvie velika", sreza on. "Ovde smo savreno bezbedni bar jo
naredna etiri dana. Pronai e nas mnogo pre toga. Zato onda da stavljamo sve
na kocku, a izgledi su jedan prema milion? Da nam je to poslednja nada, pristao
bih... ali ovako ne."
Osvrnuo se po kabini, izazivajui ih sve redom da mu se suprotstave. Dok
je to inio, nije mogao da izbegne pogled gospoice Morli, niti je pokuao da
ga izbegne. Pa ipak ga je iznenadila i postidela, kada je rekla: "Moda se
kapetanu ne uri ba mnogo da ode odavde. Primetila sam da ga u poslednje vreme
nismo ba mnog viali... kao ni gospoicu Vilkins."
ekaj samo ti smeurana kuko, pomisli Pet. Samo zato to nijedan mukarac

pri zdravoj pameti...

"Stanite, Harise", ree komodor, istog asa.
"Ja u ovo srediti."
Sada se Henstin prvi put isprsio; do sada je s lakoom i mirno vodio
stvari, ili se drao u pozadini preputajui Petu da obavi posao. Ali sada su
uli autentini glas autoriteta, nalik na poziv trube preko bojnog polja. Ovo
sada nije vie bio astronaut u penziji koji im se obraao; ve svemirski
komodor.
"Gospoice Morli", poe on, "vaa primedba je bila glupa i nepotrebna.
Jedino je moe opravdati injenica to smo svi krajnje napeti. Mislim da bi
trebalo da se izvinite kapetanu."
"Istina je", nastavi ona uporno. "Neka porekne ako moe."
Komodor Henstin za trideset godina rada nije izgubio ivce, i nije imao
nameru ni sada da ih izgubi. Ali znao je kada treba da se pretvara da ih je
izgubio, a u ovom sluaju malo pretvaranja nee biti na odmet. Nije se ljutio
samo na gospoicu Morli; iznervirao ga je i Pet, imao je oseaj da ga je
izneverio. Razume se, optuba gospoice Morli mogla je biti skroz neosnovana,
ali Pet i Sju su proveli prokleto mnogo vremena na tom jednostavnom zadatku. U
izvesnim prilikama bilo je isto onoliko vano da neto izgleda nevino kao i da
jeste; setio se stare kineske poslovice: "Ne zaustavljaj se da vee pertle u
susednoj leji sa dinjama."
"Ba me briga", ree on svojim najizmuenijim glasom, "za odnos, ako neto
takvo i postoji, izmeu gospoice Vilkins i kapetana. To je njihova lina stvar
i sve dok delotvorno obavljaju svoj posao nemamo pravo da se meamo. Da li vi
to hoete da kaete da kapetan Haris ne obavlja valjano svoj posao?"
"Ovaj... ne bih to mogla da kaem."
"Onda, molim vas, nemojte nita drugo rei. Imamo ve ionako dovoljno
problema i nije nam potrebno da izmiljamo nove."
Ostali putnici sedeli su sluajui s onom meavinom nelagodnosti i
uivanja koju veina ljudi osea kada prisustvuje svai u kojoj ne uestvuje.
Mada se ovo, u pravom smislu, ticalo svih na Seleni, jer posredi je bio prvi
izazov upuen vlasti, prvi znak da disciplina puca. Sve do sada, ova skupina
bila je povezana u skladno jedinstvo, ali sada se uo glas protiv starijih u
plemenu.
Gospoica Morli je moda bila neurotina usedelica, ali je ujedno bila
vrsta i odluna. Komodor je video, a u naslutio je, da se sprema da mu
odgovori.
Niko nikada nee saznati ta je zaustila da uzvrati, jer je u tom trenutku
gospoa uster vrisnula u skladu sa svojim razmerama.
Kada ovek padne na Mesecu, obino ima vremena da neto preduzme, jer su
mu ivci i miii naviknuti da se nosi sa estostruko jaom gravitacijom. Ipak,
kada se glavni inenjer Lorens prevrnuo sa skije, razdaljina je bila tako mala
da nije imao vremena da reaguje. Gotovo je istog asa uronuo u prainu... i
obavila ga je tama.
Nije video ba nita, osim veoma slabe fluoroscencije koja je dopirala sa
osvetljene table sa instrumentima unutar njegovog odela. Krajnje paljivo poeo
je da pipka unaokolo po supstanci koja je pruala blagi otpor i bila polutena,
a u kojoj se praakao traei neki vrsti predmeti da mu poslui kao oslonac.
Nita nije pronaao; nije ak mogao da odredi ni ta je bilo gore, a ta dole.

Umalo ga nije savladalo oajanje koje isuuje mozak i koje kao da mu je

odnosilo svu telesnu snagu. Srce mu je ludaki tuklo nagovetavajui skoru
paniku i konano pokleknue razuma. Viao je druge kako se pretvaraju u
ivotinje koje vrite i otimaju se i znao je da ga jo sasvim malo deli od toga
da im se pridrui.
Jo mu je preostalo taman toliko razuma da se priseti kako je pre samo
nekoliko minuta spasao Lousona od iste sudbine, ali nije bio u situaciji da
uiva u ironiji. Morao je da usredsredi svu preostalu snagu volje na to da
ponovo ovlada sobom i obuzda to bubnjanje u grudima koje je pretilo da ga
razdere.
A onda, glasno i jasno u zvunicima u kacigi, odjeknu jedan tako
neoekivani zvuk da su talasi panike namah prestali da zapljuskuju ostrvo
njegove due. Bio je to Tom Louson... smejao se.
Smeh je bio kratak, usledilo mu je izvinjenje.
"Izvinite gospodine Lorens... nisam mogao da se uzdrim. Tako ste smeni
dok mlatarate nogama po nebu."
Glavni inenjer se skameni u skafanderu. Strah je istog asa nestao i
zamenio ga je bes. Bio je besan na Lousona... ali jo vie na sebe.
Razume se da mu nije pretila nikakva opasnost; u tom naduvanom odelu bio
je poput balona koji pliva na vodi i isto kao ni balon ni on nije mogao da
potone. Sada kada je shvatio ta se dogodilo, mogao je sam da se pobrine za
sve. Svrsishodno je poeo da udara nogama, pomaui se akama kao pedalima i
okrenuo se oko svog sredita gravitacije... a vid mu se povratio dok mu je
praina klizila sa kacige. Potonuo je, najvie, deset centimetara, a skija mu
je sve vreme bila nadohvat ruke. Neverovatno kako je nije nijednom dodirnuo dok
se bacakao unaokolo poput nasukanog oktopusa.
S onoliko dostojanstva koliko je uspeo da ga prikupi, dohvatio je skiju i
popeo se. Nije se usudio da progovori, jer je jo bio bez daha usled
nepotrebnog naprezanja, tako da ga je glas mogao izdati, nagovestiti nedavnu
paniku. I dalje je bio ljut; dok je svakodnevno radio na lunarnoj povrini nije
mu se moglo dogoditi da napravi od sebe ovakvu budalu. Sada je bio van forme;
poslednji put je navukao skafander radi godinje provere strunosti, a ni onda
nije iziao iz vazdune komore.
Kada se ponovo naao na skiji i nastavio sa probama, meavina straha i
besa lagano je isparila. Zamenilo ju je oseanje zamiljenosti, kada je shvatio
koliko su ga... bez obzira na to da li se to njemu svialo ili ne... dogaaji
iz proteklih pola sata vezali za Lousona. Tano je da se astronom nasmejao dok
se on praakao po praini... ali to mora da je bio neodoljivo smean prizor.
Konano, Louson se izvinio. Jo nedavno, i smeh i izvinjenje bili bi podjednako
nezamislivi.
A onda je Lorens zaboravio na sve drugo; sondom je udario o neku prepreku,
na dubini od petnaest metara.

14.
Kada je gospoa uster vrisnula, prva reakcija komodora Henstina bila je:
"Blagi Boe... ova ena e dobiti histerian napad." Pola sekunde kasnije morao
je da uloi svu svoju volju da joj se ne pridrui.
Sa spoljanje strane trupa, odakle itava tri dana nije dopro nikakav

drugi zvuk osim aputanja praine, konano se razlegla neka buka. Nije bilo
sumnje da taj zvuk dopire sa spoljanje strane, kao to nije bilo sumnje u
njegovo poreklo. Neto metalno greblo je du trupa.
Istog asa kabina se ispunila povicima, kliktanjem i kricima olakanja. Uz
znatne tekoe Henstin je uspeo da ih nadjaa.
"Pronali su nas", poe on. "ali oni to moda ne znaju. Ako se udruimo,
omoguiemo im da nas lake uoe. Pete... pokuaj sa radiom. Mi ostali emo
lupati po trupu... stari Morzeov V-znak... DIT DIT DIT DAT. Hajdemo... svi
zajedno!"
Selena je odzvanjala od isprekidane bujice taaka i crtica, koje su polako
postale sinhronizovane u obliku jednog odzvanjajueg "ta-tu".
"Stanite!" ree Henstin minut kasnije. "Svi paljivo sluajte!"
Posle buke, tiina je bila neugodna... ak ih je nervirala. Pet je
iskljuio vazdune pumpe i ventilatore, tako da se trenutno na lai ulo samo
lupanje dvadeset dva srca.
Tiina se otegla. Nije valjda da je ta buka poticala od pukog skupljanja
ili irenja Seleninog trupa? Ili ih je moda spasilaka ekipa... ako je to
uopte bila spasilaka ekipa... promaila i nastavila dalje preko praznog lica
Mora?
Grebanje se, iznenada, ponovo zaulo. Henstin zatomi obnovljene izlive
oduevljenja pokretom ake.
"Sluajte, za Boga miloga", preklinjao ih je on. "Da vidimo moemo li bilo
ta da razaberemo."
Grebanje je potrajalo svega nekoliko sekundi, a onda ga je ponovo zamenila
muna tiina. Uskoro neko tiho ree, vie kako bi razbio neizvesnost, nego to
je eleo da da neki koristan prilog: "To je zvualo kao da neko vue icu.
Moda pokuavaju da nas uhvate u mreu."
"Nemogue", odvrati Pet. "Otpor bi bio suvie jak, naroito na ovoj
dubini. Pre e biti da je u pitanju ipka koju povlae gore dole."
"U svakom sluaju", primeti komodor, "spasilaka ekipa se nalazi na
nekoliko metara od nas. Hajdemo jo jednom slono. Ponovo... svi zajedno..."
DIT DIT DIT DAT...
DIT DIT DIT DAT...
Kroz Selenin dvostruki trup napolje u prainu tutnjao je, pun vere, uvodni
ritam Pete simfonije, kao to je i vek ranije pulsirao irom okupirane Evrope.
Pet Haris zauzeo je svoje mesto na pilotskom seditu i bez prestanka je
ponavljao, sa oajnikom uurbanou: "Selena zove... primate li nas? Gotovo",
posle ega bi saekao petnaest sekundi, dugih kao venost, pre no to bi
ponovio poruku. Meutim, etar je ostao nem kao od trenutka kada ih je praina
progutala.
Na Aurigi, Moris Spenser je nervozno pogledavao na sat.
"Prokletstvo", ree on, "trebalo je da skije ve odavno stignu tamo. Kada
su emitovali poslednju poruku?"
"Pre dvadeset pet minuta", odvrati brodski oficir za vezu. "Uskoro bi
trebalo da usledi poluasovni izvetaj o tome da li su ita pronali ili nisu."
"Jeste li sigurni da ste jo na dobroj frekvenciji?"
"Vi se drite svoga posla, a ja u svoga", odvrati ljutiti radista.
"Izvinite", odvrati Spenser, koji je odavno nauio kada treba brzo da se
izvini. "Bojim se da su mi malo popustili ivci."

Ustao je sa sedita, i poeo da krui po maloj kontrolnoj prostorji na

Aurigi. Poto je naleteo na tablu sa instrumentima i bolno se udario... jo se
nije navikao na lunarnu gravitaciju i poeo je da se pita da li e se ikada
navii... ponovo je uspeo da se savlada.
Ovo je bio najgori deo njegovog posla, ekanje da vidi ima li priu ili
ne. Ve je potroio pravo malo bogatstvo. A ni to nee biti nita u poreenju
sa raunima koji e uskoro poeti da se mnoe, ako kapetanu Ensonu izda
nareenje da nastavi. Ali u tom sluaju njegovim e brigama biti kraj, jer e
imati svoju senzacionalnu vest.
"Evo ih", ree iznenada oficir za vezu. "Dva minuta pre roka. Neto se
dogodilo."
"Udario sam u neto", ree Lorens kratko i jasno, "ali ne znam u ta."
"Na kolikoj dubini?" zapitae Louson i oba pilota u isti glas.
"Otprilike petnaest metara. Pomeri me dva metra udesno... pokuau
ponovo."
Izvukao je sondu, a zatim ju je ponovo zabo kada se skija pomerila na novi
poloaj.
"Jo je tu", prijavi on, "i to na istoj dubini. Pomeri me za jo dva
metra."
Prepreke vie nije bilo... ili je bila suvie duboko, tako da sonda vie
nije mogla da sitgne do nje.
"Nema nieg... vrati me u drugom pravcu."
Bie to spor i zamoran posao, iscrtavanje onoga, to god da to bilo, to
je lealo zapretano tamo delo. Pre dva veka, tim dosadnim metodom ovek je
poeo da premerava dubinu okeana na Zemlji, sputajui optereene niti na
morsko dno, a potom ih izvlaei. teta, pomisli Lorens, to nema eko-sonder,
ali sumnjao je da bi bilo zvuni bilo radio-talasi mogli da prodru kroz vie od
nekoliko metara praine.
Kakva je ispao budala... trebalo je toga ranije da se seti! To se dogodilo
i sa Seleninim radio-signalima. Ako ju je progutala praina, ona bi priguila i
upila njeno emitovanje. Ali na ovoj udaljenosti, ako se odista nalazio iznad
lae...
Lorens je ukljuio svoj prijemnik na talasnu duinu rezervisanu za
sluajeve nesrea na Mesecu... evo ga, zavija iz svojih petnih robotskih ila.
Signal je bio prodorno snaan... sasvim dobar, tako da su ga mogli uhvatiti
Lagran ili Port Roris. A onda se setio da nije izvukao metalnu sondu, da ona i
dalje poiva na potopljenom trupu; to je omoguavalo radio-talasima da se lako
probiju do povrine.
Ostao je da sedi i oslukuje to pulsiranje dobrih petnaest sekundi pre no
to je prikupio dovoljno hrabrosti za naredni korak. On, u stvari, uopte nije
oekivao da e ita pronai, pa ak i sada je moda njegova potraga bila
uzaludna. Taj automatski far javljae se jo nedeljama, poput glasa iz
grobnice, dugo poto Selenini putnici budu mrtvi.
A onda jednim naglim, ljutitim pokretom kojim je sudbini zabranio da uini
ono najgore, Lorens se prebaci na talasnu duinu lae... i gotovo ga zaglui
vika Peta Harisa: "Selena zove... Selena zove. Primate li me? Gotovo."
"Ovde Pranjavko Jedan", odvrati on. "Govori glavni inenjer Lorens.
Nalazim se petnaest metara iznad vas. Jeste li svi dobro? Gotovo."
Prolo je dosta vremena pre no to je uspeo da izvue bilo kakav smisao iz

odgovora, jer su iz pozadine dopirali snana vika i klicanje. Samo po sebi to

mu je bilo dovoljno da zakljui kako su svi putnici ivi i dobro raspoloeni.
Dok ih je sluao, ovek je odista gotovo mogao da pomisli kako su priredili
neku pijanku. Radovali su se to su ih pronali, to su stupili u vezu sa
ljudskom rasom, mislei da je njihovim nevoljama doao kraj.
"Pranjavko Jedan zove kontrolu Port Rorisa", ree Lorens, dok je ekao da
se graja stia. "Pronali smo Selenu i uspostavili radio-vezu. Sudei po buci
iznutra, svi su dobro. Nalaze se na dubini od petnaest metara, upravo na onom
mestu koje je dr. Louson oznaio. Ponovo u vas nazvati za nekoliko minuta.
Gotovo."
Brzinom svetlosti, talasi olakanja i sree sada e se iriti Mesecom,
Zemljom, unutranjim planetama, i ozariti odjednom srca milijarda ljudi. Na
ulicama i trotoarima, u autobusima i svemirskim brodovima, potpuni stranci e
se okretati jedni prema drugima i govoriti: "Jeste li uli? Pronali su
Selenu."
U celom Sunevom sistemu postojao je samo jedan ovek koji nije mogao svim
srcem da se raduje. Dok je sedeo na skiji, sluajui to klicanje koje je
dopiralo odozdo i posmatrao ustrojstvo u praini koje je milelo, glavni
inenjer Lorens oseao je vei strah i bespomonost od mukaraca i ena
zarobljenih pod njegovim nogama. Bio je svestan da se naao pred najveom
bitkom u svom ivotu.

15.
Prvi put u dvadeset etiri asa Moris Spenser se opustio. Sve to je moglo
biti uinjeno, preduzeto je. Ljudi i oprema ve su krenuli prema Port Rorisu
srea to se il Brak zadesio u Klavijusu... bio je jedan od najboljih
kamermana u ovom poslu i esto su radili zajedno. Kapetan Ensom je vrio
proraune na kompjuteru i zamiljeno posmatrao karte obrisa planina. Posada
svih estoro bila je pozvana iz barova sva tri i obavetena da je dolo do
jo jedne promene puta. Na Zemlji je potpisano bar deset ugovora i poslato
telefaksom, a velike sume novca su ve promenile vlasnike. Finansijski
arobnjaci Meuplanetnih vesti sraunae, naunikom preciznou, koliko mogu
da naplate ostalim agencijama za priu, a da ih ne nateraju da iznajme vlastite
brodove; to, u stvari, teko da bi iko uinio, jer je Spenser bio u prevelikoj
prednosti. Nijedan protivnik nije mogao da stigne do Planina za manje od
etrdeset osam asova; on e tamo biti za est.
Da, bilo je krajnje prijatno raditi polako, smireno i sa uverenjem da je
sve pod kontrolom i da se odvija onako kako je eleo. Zbog takvih trenutaka
vredelo je iveti i Spenser je znao kako najbolje da ih iskoristi. Oni su bili
njegov lek protiv ireva... koji su, i posle stotinu godina, bili profesionalna
bolest komunikacijske industrije.
Za njega je, meutim, bilo tipino da se opusti dok radi. Leao je, s
piem u jednoj aci, i tanjirom sendvia pored druge, u malom salonu za
osmatranje u Zgradi za ukrcavanje. Kroz dvostruko staklo mogao je da vidi mali
dok sa koga je Selena otplovila pre tri dana. Nikako nije mogao da se odupre
tim pomorskim izrazima koji nisu odgovarali ovoj situaciji. Bio je to samo
komad betona koji se protezao dvadeset metara napolje u varljivu ravninu
praine; fleksibilna cev kroz koju su putnici mogli da prou od Luke do lae,

najveim delom bila je nabrana, poput kakve dinovske harmonike. Sada je bila
otvorena prema vakuumu, ispranjena i delimino spljotena... Sepnser nije
mogao da se otme utisku da je to veoma depresivan prizor.
Bacio je pogled na sat, a onda prema tom neverovatnom obzorju. Da je neko
traio od njega da pogodi, kazao bi da je udaljen najamanje stotinu kilometara,
a ne dva ili tri.
Nekoliko minuta kasnije, odraeni sjaj Sunca privue mu pogled. Eno ih,
penju se preko ivice Meseca. Bie ovde za pet minuta, izii e iz vazdune
komore za deset. Imae dovoljno vremena da pojede taj poslednji sendvi.
Doktor Louson nije niim pokazao da ga je prepoznao kada ga je Spencer
pozdravio; nije se iznenadio, jer su prethodni kratki razgovor vodili u gotovo
potpunoj tami.
"Doktor Louson? Ja sam ef biroa Meuplanetnih vesti. Mogu li da snimam."
"Samo trenutak", umea se Lorens. "Poznajem oveka iz Meuplanetnih. Vi
niste Do Lionard..."
"Tano; ja sam Moris Spenser... zamenio sam Doa prole nedelje. Mora se
ponovo priviknuti na Zemljinu gravitaciju... inae e zaglaviti ovde za ceo
ivot."
"Brzi ste, nema ta. Javili smo se pre samo jednog sata."
Spenser je mislio da e biti najbolje da ne pominje kako se ovde nalazi
najvei deo dana.
"I dalje me zanima mogu li da snimam", ponovi on. Bio je veoma savestan
to se ovoga tie; pojedini novinari rizikovali su i snimali bez dozvole, ali
ako vas uhvate, gubite posao. Kao ef biroa, morao je da se dri pravila koja
su titila njegovu profesiju... i javnost.
"Ne sada, ako nemate nita protiv", ree Lorens. "Moram organizovati
gomilu stvari, ali dr. Lousonu e biti drago da porazgovara sa vama... on je
obavio najvei deo posla i zasluuje sve pohvale. Moete me citirati to se
toga tie."
"Ovaj... hvala", promrmlja Tom, kome je bilo strano neprijatno.
"Dobro... vidimo se kasnije", ree Lorens. "Biu u lokalnoj inenjerskoj
kancelariji i iveti na tabletama. Ali vi biste mogli malo da odspavate."
"Ne dok ja ne zavrim s vama", ispravi ga Spenser. Zgrabio je Toma i poveo
ga u pravcu hotela.
Prva osoba na koju su naleteli u predvorju veliine deset kvadratnih
metara bio je kapetan Enson.
"Traio sam vas, gospodine Spenser", ree on. "Sindikat svemirskih radnika
stvara neprilike. Znate za pravilo da mora protei izvesno vreme izmeu dva
putovanja. Pa, ini se..."
"Molim vas, kapetane... ne sada. Sredite to sa pravnim odelenjem
Meuplanetnih vesti... pozovite Klavijus 1234... traite Harija Danciga... on
e to izgladiti."
Proterao je uz stepenice Toma Lousona koji se uopte nije protivio bilo
je udno to hotel nije imao liftove, ali oni su bili nepotrebni na svetu na
kome je ovek teio svega neto malo vie od desetak kilograma, a zatim u svoj
apartman.
Pored toga to je bio krajnje mali i bez ijednog prozora, apartman se
mogao nalaziti u bilo kom jeftinom hotelu na Zemlji. Jednostavne stolice, kau
i sto bili su proizvedeni od najmanje mogue koliine materijala... uglavnom od
fiberglasa, jer kvarca je bilo na Mesecu u velikim koliinama. Kupatilo je bilo

sasvim normalno pravo olakanje, posle onih varavih toaleta u uslovima

slobodnog pada ali zato je krevet izgledao pomalo zbunjujue. Pojedinim
posetiocima sa Zemlje bilo je teko da spavaju pri samo jednoj estini
uobiajene gravitacije i zarad njih preko kreveta se mogao rasprostrti
elastini arav koji su na mestu zadravale lake opruge. Cela ta stvar
mirisala je na ludaku koulju i tapacirane elije.
Jo jedna vedra stvarica bilo je upozorenje iza vrata, koje je
obavetavalo na engleskom, ruskom i kineskom:
OVAJ HOTEL JE POD NEZAVISNIM PRITISKOM, U SLUAJU DA DOE
DO KVARA U KUPOLI, BIETE SAVRENO BEZBEDNI. AKO SE TO DOGODI,
MOLIMO VAS DA OSTANETE U SVOJOJ SOBI I SAEKATE DALJNJA
OBAVETENJA. HVALA.
Spenser je nekoliko puta proitao to upozorenje. I dalje je smatrao da je
osnovna informacija mogla biti sroena na prikladniji, veseliji nain. Ovim
reima nedostajalo je arma.
Upravo u tome se na Mesecu i sastojala cela nevolja. Borba protiv sila
prirode bila je tako estoka da nimalo energije nije preostajalo za graciozno
ivljenje. To se najvie uoavalo u kontrastu izmeu savrene delotvornosti
tehnikih slubi i onog "lako emo" koje se sretalo u svim ostalim vidovima
ivota. Ako se poalite na telefon, instalacije, vazduh naroito na vazduh!
to vam poprave za nekoliko minuta. Ali samo pokuajte da vas brzo uslue u
rastoranu ili baru...
"Znam da ste veoma umorni", poe Spenser, "ali voleo bih da vam postavim
nekoliko pitanja. Nadam se da vam nee smetati da snimam?"
"Ne", odvrati Tom kome je ve odavno sve prestalo da smeta. Otromboljeno
je sedeo u stolici, mehaniki pljuckajui pie koje mu je Spenser sipao,
oigledno ne oseajui ukus.
"Govori Moris Spenser, Meuplanetne vesti, razgovaram sa doktorom Tomasom
Lousonom. Doktore, trenutno znamo samo to da ste vi i gospodin Lorens, glavni
inenjer, na zemaljskoj strani, pronali Selenu i da su ljudi na njoj dobro.
Kako bi bilo da nam kaete, bez ulaenja u tehnike pojedinosti, kako ste...
grom i pakao!"
Uhvatio je au koja je lagano padala tako da se nije prosula nijedna kap,
a zatim je prebacio zaspalog astronoma na kau. Pa, nije smeo da se ali; ovo
je bila jedina stvar koja nije ila po planu. A moda mu je i to ilo na ruku;
jer niko drugi nije mogao pronai Lousona... a jo ga manje intervjuisati...
dok spava u onome to su u hotelu Roris, sa finim smislom za humor, nazivali
luksuznim apartmanom.
ef turistikog biroa u Klavijus Sitiju konano je uspeo sve da ubedi da
nikog nije favorizovao. Olakanje koje je osetio kada je uo da je Selena
pronaena brzo je splasnulo kada su ga nazvali, jedan za drugim, Rojterov
Vreme-Prostor. Triplantetne publikacije i Lunarne vesti da pitaju kako su
Meuplanetne uspele da prve provale priu. Pria je ve bila u opticaju, ak i
pre no to je stigla do taba administracije, zahvaljujui Spenserovom
paljivom praenju radio-poruka koje su stizale sa skija.
Sada kada je bilo oigledno ta se dogodilo, sve ostale slube vesti
prestale su da budu sumnjiave i poele su da se dive Spenserovoj srei i

njegovoj preduzimljivosti. Proi e jo izvesno vreme dok ne shvate da je on u

svom prostranom rukavu krio jedan jo vei adut.
Komunikacijski centar u Klavijusu doiveo je mnoge dramatine trenutke,
ali ovaj je bio jedan od najnezaboravnijih. Kao da su, pomisli ef Dejvis,
sluali glasove s one strane groba. Pre nekoliko asova, svi ti mukarci i ene
bili su smatrani mrtvima... a evo ih sada, u dobroj formi i veseli, kako se
smenjuju ispod zakopanog mikrofona da poalju poruke koje e ubediti prijatelje
i roake da su ivi i zdravi - zahvaljujui sondi koju je Lorens ostavio da
slui kao oznaka i antena, kako petnaest metara debeo sloj praine ne bi mogao
ponovo da odsee lau od ostalog oveanstva.
Nestrpljivi reporteri morali su da saekaju prekid u Seleninom emitovanju,
pa tek onda da dobiju intervjue. Upravo je govorila gospoica Vilkins,
diktirala je poruke koje su joj predali putnici. Svi u lai mora da su vrljali
telegrame na poleinama iscepanih vodia, pokuavajui da samu najveu moguu
meru obavetenja u to manje rei. Nita od ovog materijala nije smelo biti
navoeno niti upotrebljavano; sve su to bile privatne poruke i upravnici
telekomunikacija na tri planete obruili bi se sa sjedinjenim besom na svakog
reportera koji bi bio dovoljno lud da to iskoristi. Ako emo pravo, oni ak ne
bi ni smeli da sluaju ovu liniju, na ta je oficir za komunikacije ve
nekoliko puta ukazao sa sve veom dozom ogorenja.
"...recite Marti, Janu i Ajvi da ne brinu za mene. Uskoro u biti kod
kue. Upitajte Toma kako je proao posao sa Eriksonom, pa mi javite. Sve vas
voli... Dord. Kraj poruke. Jeste li zabeleili? Selena zove... gotovo."
"Lunarna Centrala zove Selenu. Da, sve smo uhvatili... postaraemo se da
poruke budu predate i emitovaemo odgovore im stignu. Moemo li sada
razgovarati sa kapetanom Harisom? Gotovo."
Nastupila je kratka pauza, tokom koje se jasno ula u pozadini buka u
lai... zvuk glasova koji se pomalo odzvanjali u tom zatvorenom prostoru,
kripa sedita, jedno prigueno "Izvinite". Zatim...
"Kapetan Haris zove Centralu. Gotovo."
Mikrofon je uzeo ef Dejvis.
"Kapetane Haris... ovde ef za turizam. Znam da svi elite da poaljete
neku poruku, ali ovde su prisutni predstavnici informativnih agencija i
nestrpljivi su da popriaju sa vama. Ali pre svega, moete li mi dati kratak
opis uslova u Seleni? Gotovo."
"Pa, veoma je toplo, pa smo poskidali odeu. Ali mislim da se ne smemo
aliti na vruinu, jer vam je ona omoguila da nas pronaete; a i navikli smo
se na nju.
Vazduh je jo dobar, imamo dovoljno hrane i vode, mada je jelovnik... da
tako kaem... jednolian. ta vas jo zanima? Gotovo."
"Upitajte ga kakav je moral... kako putnici sve to podnose?... Ima li
nagovetaja napetosti?" zanimalo je predstavnika Triplanetnih Publikacija. ef
za turizam je prosledio pitanje, mada s mnogo vie takta. Izgleda da je ono
izazvalo izvesnu zbunjenost na drugom kraju.
"Svi se odlino dre", ree Pet, malo prebrzo. "Razume se, sve nas zanima
koliko e vam vremena biti potrebno da nas izbavite. Moete li nam bar dati da
naslutimo? Gotovo."
"Glavni inenjer Lorens se trenutno nalazi u Port Rorisu, gde planira vae
spasavanje", odvrati Dejvis. "im bude mogao neto poblie da nam kae o tome,
javiemo vam. U meuvremenu, kako ispunjavate vreme? Gotovo."

Pet mu ispria, to je za posledicu imalo fantastino poboljanu prou

ejna, kao i izuzetno poveanje zanimanje za Pomorandu i jabuku. Takoe je
ukratko podneo izvetaj o sudskim procesima - koji su sada bili okonani.
"To mora da je bilo zanimljivo", primeti Dejvis. "vie neete morati da se
oslanjate na vlastite izvore. Moemo vam poslati ta god zaelite... muziku,
drame, rasprave. Samo recite ta... i mi emo to srediti. Gotovo."
Pet nije urio da odgovori. Radio-veza je ve izmenila njihove ivote,
donela im je nadu i povezala ih sa njihovim voljenim. Ipak, na izvestan nain,
bilo mu je gotovo ao to se njihova usamljenost okonala. Oseanje
solidarnosti koje je oveku grejalo srce i koje ni ispad gospoice Morli nije
uspeo ozbiljnije da poremeti ve je predstavljalo izbledeli san. Vie nisu
sainjavali jedinstvenu skupinu, koju je objedinjavala zajednika elja da
preive. ivoti su im se sada ponovo usmerili prema raznim nezavisnim ciljevima
i ambicija. oveanstvo ih je ponovo progutalo, kao to okean proguta kinu
kap.

16.
Glavni inenjer Lorens bio je miljenja da komiteti nita nikada ne
postiu. Njegovi pogledi bili su dobro poznati na Mesecu, jer ubrzo posle
poslednje bijenalne posete Lunarnog nadzornog vea na njegovom radnom stolu
pojavila se poruka sledee sadrine: DASKA JE DUGAKA, TVRDA I USKA,
NAPRAVLJENA JE OD DRVETA. Neprevodiva igra rei: imenica BOARD na
engleskom znai i "vee" i "daska" - prim. prev.
Ali ovaj komitet mu je odgovarao, jer je ispunjavao njegove prilino
stroge zahteve. Sam je bio predsednik; nije bilo memoranduma, sekretarica,
agendi. A to je bilo najlepe, sam je odluivao o tome da li e prihvatiti
preporuke komiteta ili ne. Lino je bio zaduen za operacije spasavanja, osim
ako glavni upravnik ne odlui da ga smeni... to e uiniti jedino ako bude
izloen neizdrivom pritisku sa Zemlje. Komitet je postojao samo zato da bi
obezbeivao ideje i tehniko znanje; bio je to njegov privatni trust mozgova.
Samo polovina od dvanaest lanova bili su fiziki prisutni; ostali su se
nalazili ratrkani po Mesecu, Zemlji i svemiru. Strunjak za fiziku tla, koji
je iveo na Zemlji, bio je u nepovoljnom poloaju, budui da je, usled
ograniene brzine radio-talasa, uvek bio sekundu i po u zakanjenju... a dok
njegovi komentari ne stignu do Meseca proticale su skoro tri sekunde. Stoga je
odmah umoljen da pravi beleke i ne iznosi svoje poglede sve do kraja, a da
sastanke prekida samo ako to bude apsolutno neophodno. Kao to su mnogi
otkrili, poto su uspostavljene lunarne telekomunikacione konferencije uz veoma
visoke trokove, nita nije uspenije osujeivalo ustru raspravu od ovog
kanjenja.
"Zarad novopridolih", poe Lorens, kada je zavrena prozivka, "ukratko u
vas obavestiti kao stvari stoje. Selena se nalazi petnaest metara ispod
povrine, leei ravno na kobilici. Neoteena je, sva oprema radi i dvadeset
dvoje ljudi u njoj su jo dobrog raspoloenja. Imaju dovoljno kiseonika za
devedeset asova... to je rok koji nijednog trenutka ne smemo smetnuti s uma.
Za one meu vama koji ne znaju kako Selena izgleda ovde imamo model u
razmeri jedan prema dvadeset." Podigao je model sa stola i polako ga okrenuo
pred kamerom. Lii na autobus ili neku malu letelicu; njena jedina osobena crta

jeste pogonski sistem koji pokree ove propelere sa irokim lopaticama

nejednake duine.
Na veliki problem je, razume se, praina. Ako je nikada niste videli, ne
moete ni zamisliti kako ona izgleda. Sve one predstave koje imate o pesku ili
drugim materijalima to postoje na Zemlji ne mogu vam ovo predoiti; praina
vie lii na tenost. Ovde imam uzorak."
Lorens dohvati jedan visoki okomiti cilindar ija je jedna treina bila
ispunjena nekom amorfnom sivom tvari. Promukao ju je... i ona je poela da
tee. Kretala se bre od sirupa, a sporije od vode, tako da je proteklo
nekoliko sekundi pre no to joj je povrina ponovo postala vodoravna posle
mukanja. Niko ne bi rekao, posmatrajui je, da nije tenost.
"Ovaj cilinder je hermetiki zatvoren", objasni Lorens. "Unutra je vakuum,
tako da se praina normalno ponaa. U vazduhu je sasvim drugaija; mnogo je
lepljivija i ponaa se pre kao vrlo fini pesak ili talk. Najbolje da vas
upozorim... nemogue je napraviti sintetiki uzorak sa osobinama prave praine;
za to bi bilo potrebno nekoliko milijardi godina suenja. Ako elite da vrite
eksperimente, poslaemo vam praine koliko vam bude potrebno; imamo je u
izobilju.
Jo nekoliko stvari. Selena je udaljena tri kilometra od najblieg vrstog
tla... Nedostinih planina. Ispod nje moda ima nekoliko stotina metara
praine, mada u to nismo sigurni. Ne moemo biti sigurni ni u to da nee doi
do daljnjeg uruavanja, mada geolozi smatraju da je to malo verovatno.
Do tog mesta jedino moemo stii prainskim skijama. Imamo dve jedinice, a
jo jedna stie sa tamne strane. One mogu poneti ili vui do pet tona opreme;
najvea pojedinana stvar koju bismo mogli staviti na sanke ne bi smela da
mnogo prelazi dve tone, to znai da ne moemo preneti na dotino mesto nikakvu
stvarno teku opremu.
Eto, tako stoje stvari. Imamo na raspolaganju devedeset asova. Ima li
predloga? Imam neke ideje, ali prvo bih hteo vas da ujem."
Usledila je duga tiina dok su lanovi komiteta, ratrkani po svemiru u
preniku od gotovo etiri stotine hiljade kilometara, stali da upoljavaju
svoje razne talente na reavanju ovog problema. Onda se javio glavni inenjer
sa tamne strane, negde iz okoline olio-Kirija.
"Sve mi se ini da ne moemo mnogo korisnog da uinimo za devedeset
asova; moramo da napravimo naroitu opremu, a za to je uvek potrebno prilino
vremena. Znai... moramo nekako da obezbedimo dovod vazduha do Selene. Gde se
nalazi njen spojni centar?"
"Iza glavnog ulaza... u stranjem delu. Ne vidim kako biste mogli da
sprovedete prikljuak i spojite ga, na petnaest metara dubine. Pored toga, sve
e biti puno praine."
"Imam bolju ideju", umea se neko. "Ubacite cevovod kroz krov."
"Bie vam potrebna dva cevovova", upozori ih drugi govornik. "Jedan da
ubacujete kiseonik, drugu da izvlaite zagaeni vazduh.
"To znai da emo morati da upotrebimo potpuni preiiva vazduha. A ak
nam nee ni biti potreban, ako moemo da izvuemo te ljude za devedeset sati."
"Rizik je suvie veliki. Poto jednom osiguramo dovod vazduha, neemo
morati da urimo i neemo brinuti zbog vremenskog ogranienja od devedeset
sati."
"Prihvatam takvo gledanje na stvari", ree Lorens. "U stvari, nekoliko
ljudi ve radi na tim cevovovima. Naredno pitanje je... da li da pokuamo da

izvuemo lau zajedno sa putnicima, ili emo putnike izvlaiti pojedinano? Ne

zaboravite, imaju samo jedan skafander."
"Da li bismo mogli da spustimo cev do vrata i priveemo je za vazdunu
komoru?" upita jedan od naunika.
"Isti problem kao i sa crevom za vazduh. ak i vei, u stvari, poto bismo
morali da poveemo mnogo veu stvar."
"ta kaete na keson dovoljno veliki da obuhvati celu lau? Mogli bismo ga
postaviti oko nje, a zatim izbaciti prainu."
"Bile bi vam potrebne tome podupiraa i potpornjaka. I nemojte
zaboraviti... keson bi morao biti zatvoren odozdo. Inae bi se praina vraala
ispod, istom brzinom kojom bismo je mi vadili sa vrha."
"Moe li se ta stvar ispumpati?" upita neko drugi.
"Moe, pomou odgovarajueg rotora. Ali jasno vam je da je ne moete
isisati. Mora biti nekako podignuta. Normalne pumpe samo bi je uskomeale."
"Ova praina", proguna pomonik inenjera iz Port Rorisa, "poseduje
najgore mogue osobine vrstih tela i tenosti, a nijednu od njihovih
prednosti. Nee da tee kada vi to hoete; nee da ostane mirna kada to
elite."
"Mogu li neto da kaem?" upita otac Feraro, javivi se iz Platona.
"Pazite da vas ne zavede re "praina". Ovo to mi ovde imamo jeste tvar koja
ne moe da opstane na Zemlji, tako da u naem jeziku nemamo za nju naziv.
Poslednji govornik bio je sasvim u pravu; ponekad o njoj morate misliti kao o
tenosti koja nije mokra, dosta nalik na ivu, ali mnogo je laka od ive.
Drugi put, pak, to je tena-vrsta stvar, poput katrana... osim to se, razume
se, kree mnogo bre."
"Moe li se na bilo koji nain stabilizovati?" upita neko.
"Mislim da je to pitanje za Zemlju", primeti Lorens. "Dr Evanse... da li
biste hteli neto da dodate?"
Svi su ekali da prou one tri sekunde koje, uvek, izgledaju mnogo due. A
onda je fiziar odgovorio, jasno kao da se nalazi u istoj prostoriji: "Ve sam
razmiljao o tome. Moda postoje organski vazivai... svojevrstan lepak, da
tako kaem... koji bi se mogli upotrebiti za spajanje kako bismo lake s njom
izili nakraj. Da li bi ista voda mogla da bude od kakve koristi? Jeste li
probali?"
"Nismo, ali hoemo", odvrati Lorens, navrljavi beleku.
"Je li namagnetisana?" upita oficir za kontrolu saobraaja.
"Ovo je dobro", ree Lorens. "Oe , ta vi kaete?"
"Slabo; sadri, dodue, izvesnu koliinu meteorskog gvoa. Ali mislim da
to nikako ne bismo mogli da iskoristimo. Magnetno polje bi izvuklo gvozdeni
materijal, ali ne bi moglo da utie na prainu u celini."
"Ipak emo pokuati", uzvrati Lorens, zapisavi i ovo. Tome se i nadao...
mada je ta nada bila slaba... da e se i iz ovog sudara umova roditi domiljate
ideje, neke naizgled nategnute, ali u osnovi ispravne zamisli, koje bi reila
njegov problem. I bio je njegov, dopadalo se to njemu ili ne. On je bio
odgovoran, preko raznih zamenika i odeljenja, za svaki komad tehnike opreme na
ovoj strani Meseca. A naroito onda kada se tu dogodi neto loe.
"Strano se bojim", primeti oficir za kontrolu saobraaja u Klavijusu, "da
e va najvei problem biti opskrbljivanje. Svaki komad opreme treba natovariti
na skije, a njima za jednu rundu treba najmanje dva sata... i vie, ako vuku
neki teak teret. A pre nego to uopte ponete operaciju, moraete sagraditi

neku vrstu platforme... nalik na splav... koju ete moi tamo da ostavite.
Njeno postavljanje moe vam uzeti ceo dan, a mnogo due bi trajalo prebacivanje
opreme."
"Ukljuujui i privremene odaje za smetaj", dodade neko. "Radnici bi
morali da ostanu na licu mesta."
"To bar nije teko; im postavimo splav, moemo naduvati iglo na njemu."
"Jo bolje; splav vam uopte nije potreban. Iglo moe sam za sebe da
pluta."
"Da se zadriimo ipak na splavu", ree Lorens. "Potrebne su nam jake
montane jedinice koje moemo sklopiti na licu mesta. Imali li ko kakvu ideju?"
"Prazni rezervoari za gorivo?"
"Suvie veliki i krhki. Moda imaju neto u Tehnikim skladitima."
I tako se to nastavilo; zasedao je trust mozgova. Lorens je odluio da im
da jo pola sata, a zatim da donese odluku o svom planu akcije.
Nisu imali vremena za dugaku priu, poto su minuti otkucavali i budui
da je re bila o toliko ivota. Ali na brzinu doneti i loe zamiljeni planovi
bili su gori od onih neupotrebljivih, jer su gurali materijal i vetinu koji bi
mogli da odnesu prevagu izmeu promaaja i uspeha.
Na prvi pogled inilo se da je posredi lagan posao. Selena se nalazila na
stotinak kilometara od dobro opremljene baze. Znali su njen taan poloaj i
bila je na samo petnaest metara dubine. Ali tih petnaest metara suoilo je
Lorensa sa nekim od najsloenijih problemima u celoj njegovoj karijeri.
A ta se karijera, to mu je bilo sasvim jasno, mogla uskoro naglo okonati.
Veoma teko bi mogao da objasni svoj neuspeh, ako tih dvadeset dvoje mukaraca
i ena strada.
Prava je teta to ama ba niko nije prisustvovao sputanju Aurige, jer to
je bio velianstven prizor. Sputanje ili poletanje svemirskog broda
predstavlja jedan od najupeatljivijih prizora koje je ovek ikada ostvario...
sa izuzetkom nekih od najraskonijih napora nuklearnih inenjera. A kada se to
jo dogaa na Mesecu, usporeno i u neugodnoj tiini, onda to lii na san koji
niko ko ga je jednom odsanjao nikada nee zaboraviti.
Kapetan Enson nije smatrao za potrebno da se potrudi oko navigacije,
naroito poto je neko drugi plaao gorivo. U Glavnom priruniku o letenju nije
nita pisalo o vonji svemirskog broda na razdaljini od stotinu kilometara...
zaista samo stotinu kilometara... mada bi matematiari bili presreni da im se
ukazala prilika da izrade takvu putanju, zasnovanu na raunu varijacije, pri
emu bi se koristila najmanja mogua koliina goriva. Enson je jednostavno
suknuo pravo uvis hiljadu kilometara dospevi na taj nain u svemir prema
Meuplanetnom zakonu, mada e to tek kasnije rei Spenseru, a onda se vratio u
normalni vertikalni spust, sa konano radarskim navoenjem. Brodski kompjuter i
radar nadgledali su jedan drugoga, a njih je obojicu nadgledao kapetan Enson.
Bilo ko od njih trojice mogao je sam da obavi taj posao, to znai da je
stvarno bilo lako i bezbedno... mada nije tako izgledalo.
Naroito ne Morisu Spenseru, koji je poeo naprasno da ezne za mekim,
zelenim brdima Zemlje kada su se ti pusti vrhovi nadneli nad njim. Zato je sam
sebe nagovorio na ovo? Sigurno su postojali i jeftiniji naini da se poini
samoubistvo...
Najgori je bio slobodan pad izmeu naizmeninih razdoblja koenja. ta ako
se rakete ne ukljue po komandi i brod nastavi da ponire put Meseca, lagano ali

neumoljivo ubrzavajui dok ne padne? Nije imalo svrhe pretvarati se da je ovo

glup ili detinjasti strah, jer se dogodilo vie no jednom.
Meutim, to se nee dogoditi Aurigi. Neodoljiva silina mlaznjaka za
koenje ve je zapahnjivala stenje, bacajui put neba prainu i kosmike
ostatke koji nisu bili uznemiravani pune tri milijarde godina. Brod je na
trenutak lebdeo u savrenoj ravnotei svega nekoliko centimetara iznad tla;
zatim, gotovo preko volje, plamena koplja koja su je pridravala, povukoe se u
svoje korice. iroko razmaknute noge stajnog trapa uspostavie kontakt,
jastuii se prilagodie obliku tla i celi se brod zaljulja na trenutak dok su
amortizeri neutralizovali preostalu energiju udara.
Po drugi put za dvadeset etiri sata Moris Spenser se spustio na Mesec.
Malo ljudi je moglo time da se pohvali.
"Pa", zausti kapetan Enson, kada ustade od kontrolne table, "nadam se da
vam se i dalje dopada pogled. Mnogo vas je stajao... a tu je jo i malenkost
oko mog prekovremenog rada. Prema sindikatu svemirskih radnika..."
"Zar nemate duu, kapetane? Zato me gnjavite takvim sitnicama u ovakvom
jednom trenutku? Ali ako smem da vam kaem, samo ako neete i to da mi
naplatite... odlino ste sleteli."
"Oh, sve je to deo svakodnevnog posla", odvrati skiper, mada nije mogao da
prikrije izvesne znake zadovoljstva. "Uzgred budi reeno, da li biste hteli da
unesete svoje inicijale u dnevnik, pored vremena sletanja."
"emu to?" upita sumnjiavo Spenser.
"Dokaz da je nalog izvren. Dnevnik je na najvaniji zakonski dokumenat."
"To mi izgleda pomalo staromodno - voditi dnevnik u koji se podaci
ispisuju rukom", primeti Spenser. "Mislio sam da se ovih dana sve obavlja
neukleonski."
"Tradicija slube", odvrati Enson. "Razume se, sve vreme dok su motori u
pogonu vodi se zapis o letu broda, iz koga se uvek moe rekonstruisati let. Ali
samo se u skiperovom dnevniku nalaze pojedinosti po kojima se jedan let
razlikuje od drugoga... na primer, po "Blizancima koji su se jutros rodili
jednoj putnici u potpalublju" ili po tome to je "Kod estih zvona primeen
beli kit sa desne strane pramca"."
"Povlaim ono to sam kazao, kapetane", ree Spenser. "Imate vi, ipak,
duu." Potpisao se u dnevnik, a zatim otiao do prozora za posmatranje da
ispita predeo.
Kontrolna kabina, stotinu pedeset metara iznad tla, jedina je na celom
brodu imala prozore kroz koje se moglo neposredno gledati - i pogled kroz njih
bio je velianstven. Iza njega, prema severu, uzdizali su se gornji bedemi
Nedostinih planina, koji su zapremali preko pola neba. Taj naziv im vie nije
odgovarao, pomisli Spenser; on je stigao do njih, i dok se brod nalazio ovde
moda bi se mogla obaviti i kakva korisna nauna istraivanja, kao to je
skupljanje uzoraka stenja. Sasvim nezavisno od toga to se obreo na jednom
ovako isturenom mestu prvenstveno da bi se domogao dragocenih vesti, bio je
iskreno zainteresovan za sve to se ovde moglo otkriti. Nijedan ovek nikada ne
moe postati u toj meri blase da ga ne dirne mogunost da se sretne s neim
nepoznatim i neobjanjenim.
U drugom pravcu mu je pogled sezao bar etrdeset kilometara preko Mora
ei, koje je zauzimalo vie od pola njegovog vidnog polja u velikom luku
neokaljane ravnice. Ali ono to je njega zanimalo nalazilo se na manje od pet
kilometara udaljenosti i dva kilometra ispod.

Jasno je video kroz dogled, ak i pri slabom uveanju, metalnu ipku koju
je Lorens ostavio kao oznaku i preko koje je Selena sada bila povezana sa
svetom. Prizor nije bio Bog zna ta... usamljena motka koja viri iz beskrajne
ravnice... pa ipak je u tome bilo neke izuzetne jednostavnosti koja je privukla
Spensera. Bie to dobar uvod; simbolisala je ovekovu usamljenost u ovoj
ogromnoj i neprijateljski raspoloenoj Vaseljeni koju je on pokuavao da
osvoji. Kroz nekoliko asova ova ravnica vie nee biti nimalo usamljena, ali
do tada ta ipka e posluiti kao mizanscen za komentatore koji e raspravljati
o planovima za spasavanje i popunjavati vreme odgovarajuim intervjuima. To
nije bio njegov problem; jedinica u Klavijusu i studiji na Zemlji u stanju su
da to srede na svoj nain. Njega je sada ekao samo jedan posao... da sedi ovde
u svom orlovskom gnezdu i da se pobrine za to da slike i dalje pristiu u TV
studio na Zemlji. Pomou velikih zumirajuih soiva, zahvaljujui savrenoj
jasnoi na ovom svetu bez vazduha, mogao je ak i odavde da snima krupni plan
kada krene akcija.
Bacio je pogled prema jugozapadu gde se sunce tromo dizalo na nebu. Pred
njima je leao skoro dvonedeljni dan, prema zemaljskom raunanju vremena.
Znai, ne mora da brine za osvetljenje. Scena je postavljena.

17.
Glavni upravnik Olsen retko se javno prikazivao. Vie je voleo da Mesecom
upravlja tiho i efikasno iza scene, preputajui srdanim ekstrovertnim
tipovima kao to je bio ef za turizam da se nose sa novinarima. Samim tim,
njegova retka pojavljivanja bila su upeatljivija... to mu je i bio cilj.
Iako su ga milioni gledali, dvadeset dvoje mukaraca i ena kojima se, u
stvari, obraao, uopte nisu mogli da ga vide, jer se niko nije setio da Selenu
opremi vizuelnim vezama. No, zato je njegov glas bio dovoljno ubedljiv; rekao
im je sve to su eleli da znaju.
"Halo, Selena", poeo je on, "elim da vam kaem da su sve raspoloive
snage ovde na Mesecu mobilisane da vam pomognu. Inenjersko i tehniko osoblje
moje uprave radi bez prestanka kako bi vam pruili pomo.
Za sve je nadlean gospodin Lorens, glavni inenjer zemaljske strane, a ja
u njega imam puno poverenje. On se sada nalazi u Port Rorisu, gde se montira
posebna oprema potrebna za ovu operaciju. Odlueno je... i siguran sam da ete
se i vi sloiti sa ovim... da je na najprei zadatak da vam obezbedimo
dovoljan dotok kiseonika. Stoga planiramo da sprovedemo cevi do vas; to se moe
izvesti dosta brzo, a onda emo moi dole da pumpamo kako kiseonik, tako i
hranu i vodu, ako bude potrebno. im te cevi budu instalisane, vie neete
imati o emu da brinete. Moda e nam biti potrebno malo vremena da stignemo do
vas i da vas izvuemo, ali biete potpuno bezbedni. Treba samo da sedite i
ekate da doemo.
Sada u se iskljuiti i vratiti vam ovaj kanal kako biste mogli da
razgovarate sa prijateljima. ao mi je zbog svih muka i napetosti kroz koje se
proli, ali sada je tome doao kraj. Izvadiemo vas za dan-dva. Sreno!"
im se zavrila poruka upravnika Olsena, na Seleni je zapoeo veseli
razgovor. Postigao je upravo onakav efekat kakav je eleo; putnici su ve
razmiljali o celoj ovoj epizodi kao o postolovini o kojoj e moi da priaju
do kraja ivota. Samo je Pet Haris, izgleda, bio pomalo nesrean.

"Voleo bih", ree on komodoru Henstinu, "da upravnik nije bio tako
samouveren. Na Mesecu, sline izjave uvek predstavljaju izazivanje sudbine."
"Tano znam kako se oseate", odvrati komodor. "Ali ne moete ga
kriviti... imao je na umu na moral."
"Koji je odlian, rekao bih... naroito sada kada moemo da razgovaramo sa
prijateljima i roacima."
"To me podseti; jedan putnik nije ni primio ni poslao bilo kakvu poruku.
tavie, ne pokazuje ni najmanje zanimanje za tako neto."
"Ko je to?"
"Novozelananin, Redli. Povuko se u onaj oak i uti. Nisam siguran
zato, ali brine me."
"Moda jadnik nema nikoga na Zemlji s kim bi eleo da razgovara."
"ovek koji ima dovoljno novca da doe na Mesec, mora imati bar nekog
prijatelja", odvrati Henstin. "A onda se osmehnu; bio je to gotovo deaki
osmeh koji mu je na trenutak ozario lice, omekavi bore na obrazima i oko
oiju. "To zvui krajnje cinino... nisam tako mislio. Ali predlaem da malo
pripazimo na gospodina Ridlija."
"Jeste li upozorili na njega Sju... ovaj, gospoicu Vilkins?"
"Ona je mene upozorila na njega."
Trebalo je i da pretpostavim, pomisli zadivljeno Pet; nita ne moe da joj
promakne. Sada kada mu se inilo da je pred njim nekakva budunost, krajnje
ozbiljno je poeo da razmilja o Sju... kao i o onome to mu je kazala. Do sada
je bio zaljubljen u pet ili est devojaka... ili se bar mogao zakleti da je to
bio u odreeno vreme... ali ovo je bilo neto drugo. Poznavao je Sju vie od
godinu dana i od samog poetka ga je privlaila, ali do sada niega meu njima
nije bilo. ta je ona oseala? - pitao se. Da li je alila zbog onog trenutka
obostrane strasti ili joj to nita nije znailo? Mogla je izneti razne
razloge... kao uostalom i on, to se toga tie... da ono to se dogodilo u
vazdunoj komori vie nije imalo nikakvog znaaja; to je bio samo in mukarca
i ene koji su mislili da im preostaje samo nekoliko asova ivota. Nisu se
ponaali normalno...
A moda i jesu; moda su to bili pravi Pet Haris, prava Suzan Vilkins,
koji su konano isplivali na povrinu, zahvaljujui napetosti i strahu koji su
se nagomilali za poslednjih nekoliko dana. Pitao se moe li biti siguran u to,
ali ve u istom trenutku postalo mu je jasno da mu na to moe odgovoriti samo
vreme. Ako je i postajalo neto pouzdano, neki nauni test koji bi vam kazao
kada ste zaljubljeni, Pet jo nije naiao na to.
Praina koja je prianjala... ako je to bila prava re... uz dok sa koga je
Selena krenula pre etiri dana bila je samo nekoliko metara duboka, ali za ovaj
test dublja im i nije bila potrebna. Ako na brzinu montirana oprema bude ovde
radila, radie i na otvorenom Moru.
Lorens je posmatrao iz zgrade za ukrcavanje kako njegovi pomonici u
skafanderima zavaruju okvir. Bio je napravljen, kao i devedeset procenata
graevina na Mesecu, od izbuenih aluminijumskih traka i ipki. Lorens je
razmiljao o tome kako Mesec u izvesnim vidovima predstavlja raj za inenjere.
Niska gravitacija; potpuno odsustvo re... odnosno, bilo kakvih meteoroloih
promena, sa svim nepredvidljivim vetrovima, kiama i mrazevima... smesta su
uklanjali gomilu problema koji su optereivali sva neimarska preduzetnitva na
Zemlji. Ali i Mesec je imao ime to da nadoknadi, imao je nekoliko svojih

specijalnosti... kao to su noi, kada temperatura pada do dvestotog podeoka

ispod nule, i praina protiv koje su se trenutno borili.
Laki okvir splava poivao je na dvanaest velikih metalnih bavi sa
vidljivim natpisom: "Sadraj etil-akohol. Molimo da vratite kada se isprazne u
dispeerski centar broj 3, Kopernik". U njima se sada nalazio visok stepen
vakuuma; svaka bava mogla je da izdri teret od dve lunarne tone pre nego to
potone.
Sada je splav brzo poprimao oblik. Trebalo se pobrinuti za dosta rezervnih
zavrtnjeva i matica, opomenu Lorens sam sebe. Video je kako ih je najmanje est
isputeno u prainu koja ih je istog asa progutala. Eno ode i klju za
odvijanje; treba izdati nareenje da sve alatke moraju biti privezane za splav
ak i dok se koriste, bez obzira na to koliko to bilo nepraktino...
Petnaest minuta... nije loe kada se ima u vidu da su ljudi radili u
vakuumu, zbog ega su morali da nose skafandere koji su ih sputavali. Splav je
mogao da se produi u bilo kom pravcu po potrebi, ali ovo e biti dovoljno za
poetak. Sam ovaj prvi deo mogao je da ponese preko dvadeset tona i proi e
izvesno vreme pre no to sav taj teret iskrcaju po prispeu na predvieno
mesto.
Zadovoljan ovom fazom projekta, Lorens napusti zgradu za ukrcavanje dok su
njegovi pomonici i dalje montirali splav. Pet minuta kasnije u tome se
sastojala prednost Port Rorisa... na svako mesto se stizalo za pet minuta ve
se nalazio u lokalnom inenjerskom depou. Ono to je tu zatekao nije bilo ba
zadovoljavajue.
Verna imitacija Seleninog krova, napravljena od istih materijala, bila je
postavljena na nekoliko podupiraa. Nedostajao je samo spoljanji sloj
aluminizirane presvlake koja je sluila kao zatita od Sunca; bila je tako
tanka i slaba da ne bi uticala na test.
Eksperiment je bio jednostavan do apsurdnosti i zahtevao je samo tri
elementa... zailjenu eleznu ipku, kovaki malj i frustriranog inenjera koji
uprkos uloenom naporu jo nije uspevao da probije ipkom krov.
Svako ko povrno poznaje uslove na Mesecu pomislio bi da lako moe
zakljuiti zato mu to ne polazi za rukom. eki je oigledno ovde imao samo
estinu svoje zamaljske teine; stoga je... to je isto tako bilo oigledno...
bio i srazmerno manje delotvoran.
No, ovakav zakljuak bio je potpuno pogrean. Jedna od najteih stvari
koju laici nikako nisu mogli da shvate bila je razlika izmeu teine i mase i
to nerazlikovanje dovodilo je do bezbrojnih nesrenih sluajeva. Jer teina je
bila arbitrarna karakteristika; moete je menjati selei se sa jednog sveta na
drugi. Na zemlji bi taj eki teio est puta vie nego ovde; na Suncu, bio bi
gotovo dve stotine puta tei... a u svemiru ne bi imao teinu.
Ali na sva tri mesta, kao i u celoj Vaseljeni, njegova masa ili inercija
bila bi potpuno ista. Napor uloen u njegovo pokretanje odreenom brzinom i
udarac koji e on proizvesti kada se zaustavi, bili bi stalni u celom svemiru i
u svakom vremenu. Na nekom asteroidu koji gotovo da i nema gravitacije, gde
tei manje od kakvog pera, taj eki bi pretvorio kamen u prah isto onako
delotvorno kao i na Zemlji.
"U emu je nevolja?" upita Lorens.
"Krov je suvie elastian", objasni inenjer, otirui znoj sa ela.
"Zailjena elezna ipka odskoi svaki put kada je udarim."
"Razumem. Ali da li e se to dogoditi kada budemo upotrebili cev dugaku

petnaest metara, optoenu prainom? Ona bi mogla da apsorbuje odbijanje.

"Moda... ali pogledajte ovo."
Klekli su ispod imitiacije krova i stali da zagledaju njegovu donju
stranu. Po njemu su kredom bile izvuene linije koje su oznaavale poloaj
elektrinih instalacija koje je trebalo izbei po svaku cenu.
"Ovaj fiberglas tako je vrst da ne moete probuiti kroz njega rupu
pravilnih ivica. Kada najzad popusti, stvaraju se krhotine i kida se. Vidite...
ve se napravila zvezda. Plaim se da ako probamo na ovaj nain, istom silom,
slomiemo krov."
"A to ne moemo da rizikujemo", sloi se Lorens. "Odbacite tu ideju. Ako
ne moemo da ga probijemo ovako, moraemo da buimo. Upotrebite builicu
postavljenu na kraj cevi, tako da moe lako da se skine. Kako napredujete sa
ostalim cevima?"
"Uskoro e biti gotove... sve je to standardna oprema. Trebalo bi da
zavrimo za dva do tri sata."
"Vratiu se za dva", ree Lorens. Nije dodao, kao to bi neki uradili:
"Hou da do tada bude gotovo." Njegovi ljudi su davali sve od sebe i niko nije
mogao ni pretnjama ni laskanjima te ubebane i odane ljude naterati da rade
bre nego to mogu. Poslove kao to je ovaj nije trebalo pourivati, a i imali
su jo tri dana na raspolaganju pre no to Selena utroi sav kiseonik. Kroz
nekoliko asova, ako sve bude ilo kako treba, pred njom e stajati
neograniena budunost.
Na nesreu, nita nije ilo kako treba.
Komodor Henstin prvi je uoio laganu, neprimetnu opasnost koja se
nadnosila nad njima. Upoznao ju je jednom ranije kada je na sebi imao
neispravni skafander na Ganimedu... bio je to nesreni sluaj koga nije eleo
da se sea, ali koji nikada nije zaboravio.
"Pete", oslovi ga on tiho, postaravi se da ih niko ne uje. "Imate li
potekoa sa disanjem?"
Pet se pometeno trgao, a onda je odgovorio: "Da, sada kada ste to
pomenuli. Pripisivao sam to vruini."
"I ja sam, u poetku. Ali poznati su mi ti simptomi... naroito ubrzano
disanje. eka nas trovanje ugljen-dioksidom."
"Ali to je smeno... trebalo bi da sve tee glatko jo tri dana... osim
ako se nije neto pokvarilo na preiivaima vazduha."
"Bojim se da jeste. Kakav sistem koristimo za oslobaanje od CO 2?"
"Neposrednu hemijsku apsorpciju. Veoma je jednostavan i pouzdan; nikada
ranije nismo imali neprilika s njim."
"Da, ali nikada ranije nije morao da radi pod ovakvim uslovima. Mislim da
je vruina izbacila hemikalije. Moemo li nekako da ih proverimo?"
Pet odmahnu glavom.
"Ne; prilazni pokopac nalazi se na spoljanjem delu trupa."
"Sju, draga", zau se umorni glas koji su jedva prepoznali kao glas
gospoe uster. "imate li neto protiv glavobolje?"
"Ako imate", javi se jo jedan putnik, "i meni bi dobro dolo."
Pet i komodor se smkrnuto pogledae. Klasini simptomi su se javljali sa
istom preciznou s kojom su opisani u prirunicima.
"ta mislite, koliko jo?" upita Pet veoma tiho.
"Dva do tri sata najvie. A bie potrebno najmanje est pre no to Lorens

i njegovi ljudi uspeju da stignu ovamo."

Tog trenutka Pet je shvatio sa sigurnou, da je zaljubljen u Suzan. Jer
njegova prva reakcija nije bila da se zabrine za vlastitu sigurnost, ve je
osetio bes i bol to e, poto je pretrpela toliko mnogo, ona morati da umre, a
spas je tako blizu.

18.
Kada se Tom Louson probudio u nepoznatoj hotelskoj sobi, nije ak bio ni
siguran ko je, a jo manje gde se nalazi. injenica da poseduje izvesnu teinu
predstavljala je prvi podsetnik da vie nije na Lagranu... ali nije ni bi
dovoljno teak da bi ovo bila Zemlja. A onda to vie nije bio san; nalazio se
na Mesecu i zaista se nalazio tamo napolju, na tom smrtonosnom Moru ei.
I pomogao je da pronau Selenu, dvadeset dvoje mukaraca i ena sada je
imalo izgleda da preivi, zahvaljujui njegovoj vetini i nauci. Posle svih
razoarenja i osujeenja, njegovi adolescentni snovi o slavi jo malo pa e se
ostvariti. Sada e svet morati da mu nadoknadi sve to je propatio zbog njegove
ravnodunosti i zanemarivanja.
injenica da mu je drutvo obezbedilo obrazovanje kakvo je, pre samo
jednog veka, svega nekoliko ljudi moglo sebi da priuti, nije smanjivala
ogorenost Toma Lousona prema njemu. U ovom veku to je bilo normalno, jer je
svako dete obrazovano do nivoa do koga su mu to dozvoljavali njegova
inteligencija i sposobnost. Sada kada su civilizaciji bili potrebni svi talenti
do kojih je mogla da doe, samo da bi se odrala, svaka druga politika
predstavljala bi samoubistvo. Tom Louson nije bio zahvalan drutvu to mu je
omoguilo da stekne doktorat; radilo je za svoje dobro.
Ipak, jutros nije bio toliko ogoren na ivot niti toliko cinian prema
ljudskim biima. Uspeh i priznanje predstavljaju velike omekivae, a on je bio
na putu i do jednog i do drugog. Ali bilo je tu jo neega; osetio je i dublje
zadovoljstvo. Tamo napolju na Pranjavku Dva, kada ga umalo nisu svladali
njegovi strahovi i nesigurnost, ostvario je kontakt sa drugim ljudskim biem i
pokazao se dorastao oveku iju je umenost i hrabrost mogao da potuje.
Bio je to tek ovlani kontakt i, kao i ostali u prolosti, nije morao
nikuda da vodi. Jedan deo njegova uma stvarno se nadao da e se upravo to i
desiti, kako bi ponovo mogao da uverava sebe da su svi mukarci sebine,
sadistike protuve. Tom nije mogao da pobegne od svog ranog detinjstva, kao to
to nije mogao ni arls Dikens, koji, i pored uspeha i slave, nije uspeo da
umakne senkama crne fabrike koja je i metaforiki i doslovno zatamnela njegovu
mladost. Ali on je ponovo krenuo iz poetka... mada e jo mnogo vremena morati
da proe pre no to postane ravnopravan pripadnik ljudske rase.
Kada se istuirao i sredio, primetio je poruku koju mu je Spenser ostavio
na stolu. "Oseajte se kao kod kue", pisalo je. "Morao sam na brzinu da odem.
Zamenjuje me Majk Grem... potraite ga na broju 3443 im se probudite."
Teko da sam mogao da ga pozovem pre no to se probudim, pomisli Tom, iji
je preterano logiki um voleo da se hvata za takve govorne nepreciznosti. Ali
ispunio je Spenserov zahtev, junaki se oduprevi impulsu da prvo porui
doruak.
Kada je zavrio sa Majkom Gremom, otkrio je da je prespavao est vrlo
uzbudljivih asova u istoriji Port Rorisa, da je Spenser odleteo u Aurigi prema

Moru ei... i da je grad pun novinara sa celog Meseca, od kojih je veina

traila dr. Lousona.
"Ostanite tamo gde jeste", rekao je Grem, ije su ime i glas Tomu odnekud
bili poznati; mora da ga je video u onim retkim prilikama kada bi se ukljuio u
neki lunarni teleprenos. "Stiem za pet minuta."
"Umirem od gladi", pobuni se Tom.
"Naruite doruak u sobu, ta god elite... mi plaamo, razume se... ali
ne izlazite iz apartmana."
Tom se nije usprotivio to ga povlae tamo-amo na ovaj pomalo kavaljerski
nain; to je konano znailo da je on sada vaan komad svojine. Mnogo ga je
vie iznerviralo to to je Majk Grem stigao znatno pre no to mu je posluen
doruak, premda mu je to mogao prorei svako sa Port Rorisa. Tako se jedan
izgladneli astronom naao pred Majkovom minijaturnom telekamerom i pokuavao da
objasni pred... za sada samo... dve stotine miliona gledalaca kako je tano
uspeo da pronae Selenu.
Zahvaljujui preobrauju izazvanom glau i nedavnim iskustvima, obavio je
prvoklasan posao. Da je samo pre nekoliko dana neki reporter uspeo da dovue
Lousona pred kameru da objasni tehniku detekcije pomou infracrvenog zraenja,
bio bi potpuno i prezrivo zaslepljen naukom. Tom bi odrao lekciju u kojoj
sluaoci ne bi mogli da nau nita za ta bi mogli da se uhvate, punu izraza
kao to su kvantna efikasnost, radijacija crnih tela i spektralna senzitivnost,
koji bi ubedili publiku da je sve to krajnje sloeno to je bilo i te kako
tano i potpuno nedostupno jednom laiku to uopte nije bilo tano.
Ali sada je paljivo i dosta strpljivo... uprkos povremenom zavijanju u
stomaku... odgovarao na pitanja Majka Grema, na takav nain da ga je veina
gledalaca mogla razumeti. Za veliki deo astronomske zajednice, koju je Tom tu i
tamo znao da isprepada, ovo je bilo pravo otkrovenje. Gore, na Lagranu II,
profesor Kotelnikov saeo je oseanja svih kolega kada je, po zavretku
prenosa, dao Tomu znaajan kompliment: "Iskreno reeno", poeo je on tonom
potpune neverice, "nikada ga ne bih prepoznao."
Predstavljalo je pravo umee nagurati estoro ljudi u vazdunu komoru
Selene, ali... kao to je Pet pokazao... to je bilo jedino mesto gde su mogli
na miru da razgovaraju. Ostali putnici su se van svake sumnje pitali ta se
dogaa; uskoro e saznati.
Kada je Henstin zavrio, videlo se da su sluaoci zabrinuti, to je bilo i
razumljivo, ali ne i naroito iznenaeni; bili su to inteligentni ljudi i mora
da su ve nasluivali istinu.
"Prvo vama ovo govorim", objasnio je komodor, "jer smo kapetan Haris i ja
zakljuili da ste dovoljno razboriti i vrsti da nam pomognete ako nam to
ustreba. Nadam se da nee, ali moe doi do nevolja kada ovo objavim."
"A ako doe?" upita Harding.
"Ako neko pone da pravi guvu... skoite na njega", odvrati kratko
komodor. "Ali pokuajte da se ponaate to normalnije kada se vratimo u kabinu.
Ne izgledajte tako kao da oekujete tuu; to je najbolji nain da se ona
izazove. Va je zadatak da ugasite paniku pre no to se rairi."
"Milislite li da je fer?" upita Mekenzi. "Zar ne bi trebalo da im pruimo
priliku da... pa, ovaj, da poalju poslednje poruke?"
"Razmiljali smo o tome, ali to bi dugo potrajalo i svi bi posle bili
potpuno depresivni. elimo to da obavimo to je pre mogue. to pre reagujemo,

to su nam izgledi vei."

"Zar stvarno mislite da uopte imamo bilo kakve izglede?" upita Beret.
"Da", odvrati Henstin, mada mi se ne bi dopalo da moram da citiram
statistike podatke. Nema vie pitanja? Brajane? Donsone? Dobro... idemo."
Vratili su se u kabinu i zauzeli svoja mesta, dok su ih ostali putnici
posmatrali sa znatieljom i sve veom uznemirenou. Henstin ih nije dugo
ostavio u neizvesnosti.
"Imam neke loe vesti", poe on veoma polako. "Mora da ste svi primetili
da imate potekoa sa disanjem, a nekolicina se alila na glavobolju.
Da, plaim se da je u pitanju vazduh. Jo imamo dovoljno kiseonika... nije
to na problem. Ali ne moemo da se oslobodimo ugljen-dioksida koji izdiemo;
skuplja se u kabini. Zato, ne znamo; pretpostavljam da je toplota blokirala
hemijske upijae. Ali objanjenje teko da je uopte vano, jer ne moemo nita
da uinimo." Morao je da zastane i nekoliko puta duboko udahne vazduh pre no
to je mogao da nastavi.
"Moramo se suoiti sa ovom situacijom. Potekoe koje imate sa disanjem
samo e se poveavati; kao i glavobolja. Neu ni pokuati da vas zavaravam.
Ekipa za spasavanje ne moe stii do nas za menje od est asova, a mi ne
moemo tako dugo da ekamo."
Negde iz publike zauo se prigueni dahtaj; Henstin je izbegao da potrai
onoga ko ga je ispustio. Trenutak kasnije zaulo se sipljivo hrkanje gospoe
uster; u drugoj prilici bilo bi smeno, ali ne i sada. Ona je bila jedna od
srenijih; ve je bila smirena, ako ne i tiho, nesvesna.
Komodor ponovo napuni plua; bilo je zamorno govoriti, makar i kratko.
"Da vam nisam mogao ponuditi neku nadu", nastavi on, "nita vam ne bih
kazao. Ali imamo jednu mogunost i treba to pre da je iskoristimo. Nije ba
prijatna, ali alternativa je mnogo gora. Gospoice Vilkins... dodajte mi, molim
vas, tube za spavanje."
Nastupila je mrtvaka tiina... nije ju prekidala ak ni gospoa uster...
dok mu je stjuardesa dodavala malu metalnu kutiju. Henstin ju je otvorio i
izvadio jedan beli cilinder oblika i veliine cigarete.
"Verovatno znate", nastavi on, "da zakon obavezuje sva svemirska vozila da
u kutiji za prvu pomo imaju i ovo. Potpuno su bezbolne, a oborie vas na deset
sati. To vreme bi moglo biti odluujue... jer ovek die vie nego upola
slabije kada je bez svesti. Tako e nam vazduh potrajati dva puta due nego
inae. Nadamo se dovoljno dugo da Port Roris dospe do nas.
Vano je da bar jedna osoba ostane budna kako bi odravala vezu sa ekipom
za spasavanje. A da bismo se obezbedili, trebalo bi da imamo dvoje. Jedno od
njih mora biti kapetan; mislim da se to podrazumeva."
"Pretpostavljam da druga osoba neizostavno morate biti vi?" zau se jedan
dobro poznati glas.
"Stvarno vas mnogo alim, gospoice Morli", primeti komodor Henstin, bez
imalo srdbe... jer sada nije imalo smisla praviti guvu oko neega to je ve
dogovoreno. "Kako bih uklonio sve mogue nedoumice..."
Pre no to je bilo ko shvatio ta se dogodilo, pritisnuo je cilindar uz
podlakticu.
"Nadam se da u vas sve videti... kroz deset asova", ree on, veoma
usporeno, ali razgovetno, dok je iao prema najbliem seditu. Jedva da je
stigao do njega, a ve je pao u zaborav.
Od sada, ovo je tvoja predstava, ree Pet samome sebi dok je ustajao. U

jednom trenutku je pomislio da uputi gospoici Morli nekoliko biranih rei; ali
je shvatio da bi time samo pokvario komodorov dostojanestveni izlazak.
"Ja sam kapetan ove lae", poe on odlunim, tihim glasom. "Od sada se
strogo mora potovati ono to ja kaem."
"To ne vai za mene", odvrati nepopustljiva gospoica Morli. "Platila sam
kartu i znam svoja prava. Nemam uopte nameru da upotrebim jednu od tih
stvarica."
Tu prokletu enu nita nije moglo da urazumi; Pat je takoe morao priznati
da je imala petlju. Na trenutak je pred oima video komarnu budunost koju su
njene rei nagovestile. Deset asova sam sa gospoicom Morli, bez ikog drugog,
s kim bi mogao da razgovara...
Pogledao je petoricu koji je trebalo da ugue mogue nevolje. Najblii
gospoici Morli bio je Robert Brajan, graevinski inenjer sa Jamajke. inilo
se da je spreman i voljan da krene u akciju, ali Pet se i dalje nadao da se
neprijatnosti mogu izbei.
"Ne elim da se prepirem oko toga na ta ko ima prava", ree on, "ali da
ste pogledali ta pie sitnim slovima na vaim kartama, otkrili biste da u
sluaju opasnosti samo ja ovde zapovedam. U svakom sluaju, ovo je za vae
dobro i vau udobnost. Ja bih mnogo radije spavao nego bdeo dok ekamo ekipu za
spasavanje da stigne do nas."
"To vai i za mene", ree neoekivano profesor Jajavarden. "Kao to je
komodor kazao, tako emo tedeti vazduh, to nam je i jedina prilika. Gospoice
Vilkins... da li biste mi dali jednu od tih stvarica?"
Hladna logika s kojom je to izveo pomogla je da se snizi emocionalna
napetost; pomoglo je i profesorovo glatko, oigledno prijatno skliznue u
nesvesnost. Dvoje uspavanih, preostalo ih je jo osamnaest, promrmlja jedva
ujno Pet.
"Ne gubimo vreme", ree on glasno. "Kao to vidite, te injekcije su
potpuno bezbolne. U svakom cilindru nalazi se mikromlazna igla, tako da neete
ak osetiti ni ubod."
Sju Vilkins je ve nadula male tube, koje su tako nevino izgledale, i
nekoliko putnika ih je smesta upotrebilo. Uspavani su i usterovi... Irving je,
s nevoljnom i dirljivom nenou, pritisnuo tubu na ruku svoje usnule ene... a
potom je tubu upotrebio i tajanstveni gospodin Redli. Ostalo ih je jo
petnaest. Ko e biti sledei?
Sju je u meuvremenu dola do gospoice Morli. Sad il" nikad, pomisli Pet.
Ako jo trai guvu...
"Mislim da sam bila sasvim jasna da ne elim da upotrebim tu stvaricu.
Sklonite to, molim vas."
Robert Brin je poeo da se primie... ali vei uspeh je postigao
sardonini engleski glas Dejvida Bereta.
"Nau dragu damu, kapetane, u stvari, brine to", poe on, oigledno sa
velikim zadovoljstvom artikuliui ovu primedbu, "da ete je iskoristiti dok
bude nemona da se brani."
Gospoica Morli je nekoliko sekundi utke sedela, ceptei od besa, dok su
joj obrazi pocrveneli kao bulke.
"Niko me nije tako uvredio u mom.. " poe ona.
"Ni mene, gospoo", prekide je Pet, zadavi joj zavrni udarac. Osmotrila
je lica oko sebe... veina se drala ozbiljno, ali ih se nekoliko cerilo, ak i
u ovakvom jednom trenutku... i shvatila da postoji samo jedan izlaz iz ove

situacije.
Kada se opustila na seditu, Pet je sa olakanjem odahnuo. Posle ove
kratke epizode, ostalo bi trebalo da bude lako.
A onda je primetio da gospoa Vilijams, iji su roendan spartanski
proslavili pre samo nekoliko asova, zuri u cilindar u aci u nekoj vrsti
zaleenog transa. Jadna ena je oigledno bila uasnuta i niko je nije mogao
kriviti za to. Na seditu pored njenog mu joj se ve opustio; to ba nije bilo
galantno od njega, pomisli Pet; otiao je prvi i ostavio enu da se sama brine
o sebi.
Pre no to je stigao bilo ta da preuzme, Sju joj je prila.
"Izvinite, gospoo Vilijams... pogreila sam... dala sam vam praznu. Kako
bi bilo da mi je vratite."
Cela stvar je izvedena tako fino da je liilo na aroliju. Sju je uzela...
ili se bar inilo da je uzela... tubu iz mlitavih prstiju, ali dok je to inila
mora da ju je pritisla gospoi Vilijams o ruku. Dama nikada nije ni shvatila
ta joj se desilo; tiho se presamitila i pridruila svom muu.
Sada je ve pola drutva bilo nesvesno; sve u svemu, pomisli Pet, bilo je
zadivljujue malo guve. Komodor Henstin je bio preveliki pesimista; odred za
guenje pobune ipak nije bio potreban.
A onda mu je oduevljenje splasnulo, jer je primetio neto zbog ega je
promenio miljenje. Ipak, izgleda da je komodor, kao i obino, tano znao ta
radi. Gospoica Morli nee biti jedina teka muterija.
Prole su bar dve godine od kada je Lorens poslednji put bio u kakvom
iglou; svojevremno je bio mladi inenjer i uglavnom je radio napolju, na
konstrukcijama; u to vreme jedva da je znao kako izgleda biti okruen vrstim
zidovima. Od tih dana, razume se, izvrena su mnoga poboljanja u dizajnu; sada
nije bilo nimalo teko iveti u domu koji se mogao smotati u mali kofer.
Ovo je bio jedan od najnovijih modela... "Guir", tip dvadeset... u njemu
je moglo da boravi estoro ljudi neogranieno dugo, sve dok imaju energiju,
vodu, hranu i kiseonik. Iglo je obezbeivao sve ostalo... ak i zabavu, jer je
imao ugraenu mikrobiblioteku knjiga, muzike i videa. To nije bio nikakav
ekstravagantan luksuz, mada su ga nadzornici redovno dovodili u pitanje. U
svemiru je dosada mogla biti ubitana. Moda joj treba due, recimo, nego rupi
na crevu za dovod vazduha... ali moe biti isto toliko delotvorna, a ponekad i
mnogo prljavija.
Lorens se malo trgnuo pre nego to je uao u vazdunu komoru. U nekim od
starijih modela, setio se, praktino ste morali da se spustite na kolena.
Saekao je da se oglasi signal za izjednaavanje pritiska, a zatim uao u
polukrunu glavnu odaju.
Kao da se naao u kakvom balonu; u stvari, u njemu se i nalazio. Mogao je
da vidi samo jedan deo unutranjosti, jer je bila izdeljena u nekoliko odeljaka
pokretnim zastorima. Jo jedna moderna pogodnost; u njegovim danima, jedina
privilegija bila je zavesa preko toaleta. Iznad glave, tri metra od poda,
nalazile su se svetiljke i reetka ureaja za klimatizaciju, koji su visili sa
stropa na elastinim nitima. Uz zakrivljeni zid stajale su metalne police koje
su se mogle obarati, samo delimino uzdignute. Sa druge strane najblieg
zastora zauo se glas koji je itao inventar; drugi glas je svakih nekoliko
sekundi uzvraao: "Tu je!".
Lorens zakorai iza zastora i nae se u odeljku za spavanje u iglou. Kao i

zidne police, ni dvostruki leajevi nisu bili potpuno izvueni; trebalo je samo
pogledati da li je sve na broju, jer im se inventar proveri sve e biti
spakovano i brzo upueno na odredite.
Lorens nije prekinuo dvojicu radnika iz skladita koji su nastavili
paljivo da obavljaju svoj posao. Bio je to jedan od onih nezanimljivih
poslova, ali od vitalne vanosti... kakvih je bilo mnogo na Mesecu... od kojih
su ivoti mogli da zavise. Ovde poinjena greka mogla je znaiti neiju osudu
na smrt, jednom u budunosti.
Kada su doli do kraja jednog lista, Lorens ree: "Je li ovo najvei model
koji imate na lageru?"
"Najvei koji je ispravan", glasio je odgovor. "Imamo jedan za dvanaest
osoba, tip devetnaest, ali malo mu proputa spoljani omota i to treba
popraviti."
"Koliko bi to potrajalo?"
"Samo nekoliko minuta. Ali onda sledi dvanaestoasovni test naduvavanja
pre no to dobijemo dozvolu da ga izdamo."
Ovo je bio jedan od onih trenutaka kada je ovek koji stvara pravila
primoran da ih kri.
"Ne moemo ekati da se obavi ceo test. Stavite dvostruku zakrpu i
oitajte isputanje; ako je u okvirima standardne tolerancije, odmah ga
izdajte. Ja u to odobriti."
Rizik je bio beznaajan, a njemu e moda biti potrebna velika kupola na
brzinu. Morao je nekako da obezbedi vazduh i zaklon za dvadeset dvoje ljudi
tamo napolju na Moru ei. Ne mogu svi imati skafandere, od trenutka kada
napuste Selenu pa dok ne budu prebaeni nazad u Port Roris.
Zauo je biper komunikatora iza levog uha. Pritisnuo je prekida na
opasau, oznaivi time da je primio poziv.
"Ovde upravnik".
"Poruka sa Selene, gospodine", ree jedan jasan, slabi glas. "Vrlo je
hitno... u nevolji su."

19.
Pet do sada gotovo da i nije primeivao oveka koji je sedeo sa
prekrtenim rukama na grudima na seditu 3D kod prozora i morao je dvaput da
promisli da bi se setio njegovog imena. Neto kao Bilder... tako je, Baldur,
Hans Baldur. Liio je na tipinog mirnog turistu koji nikada nije zadavao
nikakve nevolje.
I dalje je bio miran, ali vie nije bio tipian... jer je ostajao
tvrdoglavo pri svesti. Na prvi pogled se inilo da uopte ne obraa panju na
ono to se oko njega deavalo, ali grenje miia obraza odavalo je njegovu
napetost.
"ta ekate, gospodine Baldur?" upitao ga je Pet, najnormalnijim moguim
glasom. Bilo mu je veoma drago kada je otpozadi dobio moralnu i fiziku
podrku; Baldur nije izgledao naroito snaan, ali nema sumnje da se Petovi
miii roeni na Mesecu ne bi mogli nositi s njegovim... kada bi dolo do
okraja.
Baldur odmahnu glavom i nastavi da bulji kroz prozor, kao da je tamo mogao
ita da vidi osim vlastitog odraza.

"Ne moete me naterati da uzmem to, jer ja to neu", ree on nekim

engleskim naglaskom.
"Ne elim ni na ta da vas primoravam", odvrati Pet. "Ali zar ne shvatate
da je to za vae vlastito dobro... i za dobro svih ostalih? Koje su vae
primedbe, molim vas?"
Baldur je oklevao, kao da se borio da pronae rei.
"To se... to se protivi mojim naelima", ree on. "Da, tako je. Moja
religija mi ne dozvoljava da primam injekcije."
Pet je neodreeno znao da postoje ljudi takvih obzira. Meutim, ni na
trenutak nije poverovao da je Baldur jedan od njih. ovek je lagao, ali zato?
"Mogu li ja neto da kaem?" zau se glas iza Petovih lea.
"Svakako, gospodine Harding", odvrati on, pozdravivi dobrodolicom sve
to bi moglo da ga izvede iz ovog orskokaka.
"Kaete da neete dozvoliti da vam bilo ko da bilo kakvu injekciju,
gospodine Baldur", nastavi Harding, tonom koji je podsetio Peta na njegovo
unakrsno ispitivanje gospoe uster. Kako je samo davno to sada izgledalo!
"Vidi se da niste roeni na Mesecu. to znai da ste morali proi kroz
karantin... kako ste onda dospeli ovamo ako niste primili uobiajene
injekcije?"
To pitanje je oigledno silno uzbudilo Baldura.
"To se vas ne tie", odbrusi on.
"Tano", odvrati utivo Harding. "Samo pokuavam da budem od neke pomoi."
Koraknuo je napred i ispruio levu aku. "Pretpostavljam da mi neete pokazati
vau dozvolu za meuplanetni odmor?"
To je bilo prokleto glupo pitanje, pomisli Pet. Nijedno ljudsko oko nije
moglo da proita magnetski zapis na DMO-u. Pitao se li e to sinuti Balduru, i
ako mu sine, ta e uiniti.
Nije imao vremena da uini bilo ta. I dalje je zurio, oigledno zateen u
Hardingov otvoreni dlan, kada je njegov ispitiva pomerio drugu aku takvom
brzinom da Pet uopte nije video ta se tano dogodilo. Bilo je to neto slino
triku koji je izvela Sju sa gospoom Vilijams... ali mnogo spektakularnije i
mnogo smrtonosnije. Koliko je Pet bio u stanju da proceni, u zahvatu su uzeli
udela brid ake i osnova vrata... ali to nije bila vetina, u to je bio sasvim
siguran, koju e ikada poeleti da savlada.
"To e ga smiriti za nekih petnaest minuta", ree Harding ravnodunim
glasom, kada se Baldur opustio na seditu. "Da li biste mi dali jednu od tih
tuba? Hvala." Pritisnuo je cilindar o ruku onesveenog oveka; nije bilo
nikakvog znaka da je to izazvalo bilo kakav dodatni efekat.
Situacija je pomalo van kontrole, pomisli Pet. Bio je zahvalan Hardingu
to se posluio svojom izuzetnom vetinom, ali nije bio ba presrean zbog
toga.
"ta je tu bilo posredi?" upita on, pomalo tugaljivo.
Harding zasuka Baldurov levi rukav i okrenu mu ruku sa unutranjim delom
nagore. Koa je bila prekrivena bukvalno stotinama jedva vidljivih uboda.
"Znate li ta je to?" upita on tiho.
Pet klimnu. Nekima je bilo potrebno due vremena da krenu na put nego
drugima, ali do sada su svi poroci stare umorne Zemlje ve stigli do Meseca.
"Ne moete kriviti jadnika to nije hteo da otkrije pravi razlog.
Uslovljen je protiv korienja igala; sudei prema stanju ovih oiljaka, poeo
je leenje pre samo nekoliko nedelja. Psiholoki mu je sada nemogue da primi

injekciju; nadam se da ga nisam vratio na stari put, ali to mu je sada najmanja

briga."
"Kako je uopte proao kroz karantin?"
"Oh, postoji posebno odeljenje za ljude poput njega; lekari ne priaju o
tome, ali njihove muterije bivaju izlagani hipnozi i privremeno oslobaani
onog na ta su prethodno uslovljeni. Ima ih vie nego to moda mislite;
putovanje na Mesec se naroito preporuuje kao deo leenja. Odvaja ih od
njihovog prvobitnog okruenja."
Bilo je jo dosta pitanja koja je Pet eleo da postavi Hardingu, ali ve
su utroili nekoliko minuta. Hvala nebesima, svi preostali putnici su to
obavili. Ova demonstracija dudoa, ili ta god to bilo, mora da je obeshrabrila
sve one koji su moda imali nameru da se usprotive.
"Vie ti neu biti potrebna", ree Sju, uputivi mu kratki hrabri osmeh.
"Zbogom, Pete... probudi me kada sve bude gotovo."
"Hou", obea on, spustivi je neno na pod prolaza. "Ili te nikada neu
probuditi", dodade on, kada vide da su joj se oi sklopile.
Ostao je nagnut nad njom nekoliko sekundi dok se nije dovoljno povratio da
moe da se suoi sa ostalima. Toliko toga je eleo da joj kae... ali propustio
je priliku, moda zauvek.
Progutavi knedlu, jer mu je grlo bilo suvo, okrenuo se prema petorici
budnih. Ostao je jo jedan mali problem kojim se morao pozabaviti - i Dejvid
Beret ga je glasno izrekao umesto njega.
"Pa, kapetane", ree on. "Ne drite nas u neizvesnosti. Koji od nas elite
da vam pravi drutvo?"
Pet podeli, jednu po jednu, pet tuba.
"Hvala vam na pomoi", ree on. "Znam da je ovo malo melodramatino, ali
je i najpotenije. Samo etiri e delovati."
"Nadam se da moja hoe", ree Beret, ne gubei vreme. Delovala je.
Nekoliko sekundi kasnije, Harding, Brijan i Donson utonue za Englezom u
zaborav.
"Pa", ree dr. Mekenzi, "izgleda da sam ja taj koji ostaje. Polaskan sam
vaim izborom... ili ste sve moda prepustili srei?"
"Pre nego to vam odgovorim na to pitanje", odvrati Pet, "bie bolje da
obavestim Port Roris o svemu to se dogodilo."
Otiao je do radija i podneo kratak izvetaj o situaciji. Sa drugog kraja
doekala ga je tiina puna zaprepaenja; nekoliko minuta kasnije, na liniji se
naao glavni inenjer Lorens.
"Postupili ste najbolje to ste mogli, razume se", ree on, kada mu je Pet
neto podrobnije izloio priu. "ak i kada ne bismo naili ni na kakve
neoekivane prepreke, ne moemo stii do vas za manje od pet asova. Hoete li
uspeti da izdrite do tada?"
"Nas dvojica, hoemo", odvrati Pet. "Moemo naizmenino da koristimo
aparat za disanje u skafanderu. Ali brinem za putnike".
"Jedino to moete jeste da proveravate kako diu i date im da udahnu malo
kiseonika ako vam se uini da su uznemireni. Mi emo dati sve od sebe. elite
li jo neto da kaete?"
"Ne", odvrati on, pomalo umorno. "Zvau vas na svakih etvrt sata. Selena
gotova."
Ustao je... lagano, jer su napetost i trovanje ugljen-dioksidom poeli sve
vie da dolaze do izraaja... i rekao Mekenziju: "U redu, doktore, pomozite mi

oko tog skafandera."

"Ba se stidim. Potpuno sam zaboravio na njega."
"A ja sam brinuo da ga se neko od putnika ne seti. Mora da su ga svi
videli, dok su ulazili kroz vazdunu komoru. To je samo jo jedan dokaz kako
ovek moe da previdi oigledno."
Bilo im je potrebno samo pet minuta da skinu kanistere za apsorbciju i
dvadeset etvoroasovnu zalihu kiseonika sa skafandera; celo kolo za disanje
bilo je zamiljeno tako da moe brzo da se skine, u sluaju da ikada zatreba
radi davanja vetakog disanja. Pet je, ne prvi put, blagosiljao vetinu,
genijalnost i dalekovidost kojima je opremljena Selena. Bilo je nekoliko
sitnica koje su previene, ili koje su mogle biti bolje uraene... ali ne
mnogo.
Plua su ih bolela, kada su se njih dvojica, jedini jo budni i svesni na
lai, pogledali preko sivog metalnog cilindra koji je sadrao jo dan ivota. A
onda su u isti glas kazali: "Vi prvi."
Nasmejali su bez mnogo veselja toj otrcanoj situaciji, a onda je Pet
odgovorio: "Neu se prepirati", i stavio masku na lice.
Poput sveeg morskog povetarca posle pranjavog dana; poput vetra iz
borove ume na planini, koji pokree ustajali vazduh u nekoj dolini duboko u
niziji... tako je Petu izgledao dotok kiseonika. etiri puta je polako, duboko
udahnuo, a zatim to je vie mogao izdahnuo, kako bi izbacio ugljen-dioksid iz
plua. Potom je opremu za disanje, poput lule mira, predao Mekenziju.
Ova etiri udisaja bila su dovoljna da ga oive i da mu odagnaju pauinu
koja mu se skupljala u mozgu. Moda je to bilo jednim delom i psiholoki... zar
je nekoliko kubnih centimetara kiseonika moglo da ostvari tako dubok uinak?...
ali bez obzira na objanjenje, oseao se kao novi ovek. Sada je mogao da se
suoi sa pet... ili vie... asova ekanja... sa asovima koji su bili pred
njima.
Deset minuta kasnije bio je jo poletniji. Svi putnici su, ini se, disali
sasvim normalno... vrlo sporo, ali postojano. Svakom je dao nekoliko sekundi
kiseonika, a onda je ponovo pozvao bazu.
"Ovde Selena, ree on. "Ovde kapetan Haris. Dr Mekenzi i ja se sada
oseamo sasvim dobro i ini se da ni sa jednim od putnika nema problema.
Nastaviu da proveravam njihovo disanje i javiu vam se za pola sata."
"Poruka primljena. Samo as... nekoliko agencija vesti eli da razgovara
sa vama."
"ao mi je", odvrati Pet. "Dao sam vam sva raspoloiva obavetenja, a i
moram da se brinem za dvadeset mukaraca i ena koji su u nesvesti. Selena
gotova."
To je, razume se, bio samo izgovor, i to veoma slab; nije ak bio siguran
ni zato je tako postupio. Odjednom je osetio netipian nalet ozlojeenosti:
"Zato ovek danas ne moe na miru ak ni da umre!" Da je znao za onu kameru
koja je ekala na samo pet kilometara odatle, njegova bi reakcija moda bila
jo ea.
"Jo mi niste odgovorili na pitanje, kapetane", primeti strpljivo dr
Mekenzi.
"Koje pitanje? Oh... to. Ne, nije bila srea. Komodor i ja smo mislili da
ete vi biti najkorisniji ako ostanete budni. Naunik ste, uoili ste opasnost
od prevelikog zagrevanja pre svih ostalih i utali ste o tome kada smo vas
zamolili da tako postupite."

"Pokuau da ispunim vaa oekivanja. Nema sumnje da se oseam mnogo

poletnije nego to sam se ve satima oseao. Mora da je to usled kiseonika koji
umrkujemo. Znaajno pitanje glasi... koliko dugo e potrajati?"
"Ako ga budemo delili nas dvojica, dvanaest asova... tako da skije imaju
dovoljno vremena da stignu ovamo. Ali moda emo morati glavninu da damo
ostalima, ako pokau znake ugroenosti. Bojim se da e biti veoma gusto."
Obojica su sedela prekrtenih nogu na podu, pored pilotskog sedita, sa
bocom za kiseonik izmeu sebe. Svakih nekoliko minuta naizmenino e udisati...
ali samo po dva udisaja u jednom navratu. Nikada nisam ni pomislio, ree Pet
sam sebi, da u upasti u klie broj jedan televizijskih svemirskih opera. Ali
sve se to suvie esto zbivalo u stvarnom ivotu da bi bilo smeno... naroito
kada se vama dogaa.
I Pet i Mekenzi... ili gotovo sasvim sigurno jedan od njih... mogli su da
preive ako prepuste ostale putnike njihovoj sudbini. Ako pokuaju da odre tih
dvadesetoro ljudi u ivotu, mogu i sebi zapeatiti sudbinu.
To je bila situacija u kojoj se logika borila protiv savesti. Ali posredi
nije bilo nita novo, a sasvim sigurno nije bilo neobino za svemirsku eru.
Okolnosti su bile stare kao i oveanstvo, jer se bezbroj puta u prolosti
deavalo da se izgubljene ili izolovane skupine suoe sa smru usled nedostatka
vode, hrane ili toplote. Ovog puta u pitanju je bio kiseonik koga nisu imali
dovoljno, ali naelo je svejedno bilo isto.
esto niko iz tih skupina nije preiveo; oni koji jesu, njih aica,
morali su ostatak ivota da provedu u samoopravdavanju. O emu mora da je
razmiljao Dord Polar, nekadanji kapetan kitolovca Eseks, dok je koraao
ulicama Nantiketa, sa mrljom kanibalizma na dui? Ta pria bila je stara dve
stotine godina i Pet za nju nikada nije uo; iveo je u svetu koji je bio
suvie zaokupljen stvaranjem vlastitih legendi da bi uvozio one sa Zemlje. ta
se njega ticalo, on je ve odbrao... i znao je, ne moravi uopte da pita, da
e se dr Mekenzi sloiti s njim. Nijedan od njih dvojice nije bio od onih koji
e se otimati za poslednji mehuri u rezervoaru. Ali ako bi dolo do borbe...
"Zbog ega se smeite?" upita Mekenzi.
Pet se opusti; bilo je neeg u ovom krupnom nauniku iz Australije to ga
je smirivalo. Henstin je ostavio isti takav utisak na njega, ali Mekenzi je bio
mnogo mlai. Bilo je ljudi za koje ste znali da im moete verovati, za koje ste
bili sigurni da vas nikada nee izneveriti. On je taj oseaj imao kada je bila
re o Mekenziju.
"Ako ba elite da znate", ree on, spustivi masku sa kiseonikom,
"razmiljao sam o tome kako ne bih imao ba mnogo izgleda ako biste odluili da
bocu zadrite za sebe."
Mekenzi je u prvi mah izgledao malo iznenaen, a onda je i on razvukao
usta u osmeh.
"Mislio sam ste svi vi roeni na Mesecu osetljivi na to", primeti on.
"Nikada ranije nisam se tako oseao", odvrati Pet. "Konano, pamet je
mnogo vanija od miia. ta ja mogu to sam odrastao pri sili tee koja je
est puta slabija od vae. Uostalom, kako ste znali da sam roen na Mesecu?"
"Delimino, po vaoj grai. Svi ste vi visoki i vitki. Zatim tu je i boja
koe... kvarcne lampe izgleda da nikada ne mogu da vam prue isti ten kao
prirodna Suneva svetlost."
"Vas je dobro zahvatila", uzvrati Pet s osmehom. "Nou mora da ste prava
napast za navigaciju. Recite mi, odakle vam to prezime Mekenzi?"

Poto nije bio ba upuen u rasnu surevnjivost koja je jo postojala na

Zemlji, Pet je mogao da pravi takve primedbe bez imalo srama... zaista, ak ni
ne shvatajui da one mogu nekoga posramiti.
"Neki misionar ga je udelio mom dedi kada ga je pokrtavao. isto sumnjam
da je to imalo bilo kakvo... ah, genetsko znaenje. Koliko znam, ja sam
punokrvni abo."
"Abo?"
"Aboridin. To je bio narod koji je naseljavao Australiju pre dolaska
belaca. Dogaaji koji su usledili bili su pomalo depresivni."
Pet je slabo poznavao zemaljsku istoriju; poput veine stanovnika Meseca,
teio je pretpostavci da se pre 8. novembra 1967, kada je spektakularno
proslavljena pedesetogodinjica ruske revolucije, nita znaajno nije dogodilo.
"Pretpostavljam da je to znailo rat?"
"Teko da biste to mogli tako nazvati. Mi smo imali koplja i bumerange...
oni su imali puke. Da ne pominjem tuberkulozu i polne bolesti, koje su bile
mnogo efikasnije. Trebalo nam je vie od sto pedeset godina da se oporavimo od
tog sudara; tek je u prolom veku... otprilike 1940... na broj poeo da se
uveava. Danas nas ima otprilike sto hiljada... gotovo isto onoliko kao kada su
prispeli vai preci."
Mekenzi mu je sve to ispriao pomalo ironino, tako da je izbegao svaku
linu aoku, ali Pet je ipak smatrao da se mora ograditi od nedela svojih
zemaljskih predaka.
"Ne krivite mene zbog onoga to se dogodilo na Zemlji", ree on. "Nikada
nisam bio tamo i nikada neu biti... ne bih izdrao tu silu tee. Ali mnogo
puta sam gledao Australiju kroz teleskop. Veu me za to mesto izvesna
sentimentalna oseanja... moji roditelji su poleteli iz Vumere."
"A moji preci su joj dali ime; "vumera" znai "hitnuti koplje"."
"Da li neki predstavnici vaeg naroda", zapoe Pet pitanje, paljivo
birajui rei, "jo ive u primitivnim uslovima? uo sam da toga jo ima u
nekim delovima Azije."
"Stari plemenski nain ivota je iezao. Nestao je vrlo brzo, kada su
afriki narodi u UN poeli da tiraniu Australiju. esto krajnje nepoteno,
mogu dodati... jer ja sam prvo Australijanac, pa tek onda aboridin. Ali moram
priznati da su moji beli sunarodnici esto bili strano glupi; ta drugo, kada
su mislili da smo mi glupi! Jo u prolom veku neki od njih su smatrali da smo
mi divljaci iz kamenog doba. Naa tehnologija je odgovarala onoj iz kamenog
doba, to je tano... ali ne i mi."
Pet nije video nita neprimereno u ovom razgovoru, ispod povrine Meseca,
o ivotu koji je tako daleko od njih kako u prostoru tako i u vremenu. On i
Mekenzi e morati da zabavljaju jedan drugoga, da paze na dvadeset dvoje
sadruga u nesvesti i da se bore protiv sna bar jo pet asova. Ovo je bio isto
tako dobar nain kao i bilo koji drugi.
"Ako va narod nije pripadao kamenom dobu, doktore... a samo rasprave radi
prihvatam da vi lino tamo ne pripadate... kako su onda belci doli na tu
pomisao?"
"ista glupost, uz pomo uvreenih predrasuda. Lako je pretpostaviti da je
ovek, ako ne ume da rauna, pie ili dobro govori engleski, neinteligentan.
Mogu vam dati savreni primer za to, posluivi se svojom porodicom. Moj
deda... prvi Mekenzi... doiveo je 2000. godinu, ali nikada nije nauio da
broji dalje od deset. A njegov opis za potpuno pomraenje Meseca glasilo je

"Kerozinska lampa od Isus Hrist on, nju upropastiti, sasvim gotova."

Ja danas umem da ispiem diferencijalnu jednainu orbitalnog kretanja
Meseca, ali ne tvrdim da sam bistriji od dede. Da smo se vremenski zamenili,
mogao je biti jo bolji fiziar od mene. iveli smo u razliitim okolnostima...
to je sve. Deda nikada nije bio u prilici da naui da broji, a ja nikada nisam
morao da podiem porodicu u pustinji... to je zahtevalo veliku vetinu i puno
radno vreme."
"Moda bi nam ovde", primeti Pet zamiljeno, "mogle pomoi neke od vetina
vaeg dede. Jer i mi upravo to pokuavamo... da preivimo u pustinji."
"Pretpostavljam da to moete predstaviti i na taj nain, mada ne mislim da
bi nam bumerang i vatreni tap bili od neke koristi. Moda bismo mogli da
iskoristimo malo magije... ali bojim se da ja o tome nita ne znam, a sumnjam
da bi je plemenski bogovi mogli izvesti iz zemlje Arnhem."
"Da li ste ikada osetili aljenje", upita Pet, "to je va narod prekinuo
s takvim nainom ivota?"
"Kako sam mogao? Jedva da sam ga poznavao; roen sam u Brisbejnu i nauio
sam da se sluim elektronskim kompjuterom pre nego to sam video korobori..."
"ta?"
"Plemenski verski ples... pola uesnika u tome polagalo je ispit iz
kulturne antropologije. Nemam nikakvih romantinih iluzija o jednostavnom
ivotu i plemenitom divljaku. Moji preci bili su fini ljudi i ne stidim ih se,
ali geografija ih je saterala u orsokak. Posle borbe za puki opstanak nisu
vie imali energije za stvaranje civilizacije. Ako gledamo na duge staze, dobro
je to su stigli beli naseljivai, uprkos njihovoj armantnoj navici da nam
prodaju otrovano brano kada su eleli da se domognu nae zemlje."
"To su radili?"
"Svakako da jesu. Ali zato vas to iznenauje? To se dogaalo dobrih
stotinu godina pre Belsena."
Pet je razmiljao o ovome nekoliko minuta. Zatim je pogledao na sat i
rekao, sa primetnim olakanjem: "Vreme je da se ponovo javim bazi. Hajde da na
brzinu pogledamo prvo putnike."

20.
Lorens je shvatio da sada vie nije bilo vremena za brigu oko igloa na
naduvavanje i ostalih finesa koje bi omoguile udoban boravak u Moru ei. Bilo
je vano jedino sprovesti te cevi za dovod vazduha do lae: inenjeri i
tehniari morae da se znoje u skafanderima dok se posao ne obavi. Njihova muka
nee dugo potrajati. Ako ne uspeju da zavre posao u roku od pet do est
asova, mogu se slobodno vratiti kui i prepustiti Selenu svetu prema kome je
dobila ime.
U radionicama Port Rorisa postizana su jo neviena i nezabeleena uda
improvizacije. Kompletno postrojenje za klimatizaciju, sa rezervoarima tenog
kiseonika, zatim upijae vlage i ugljen-monoksida, kao i regulatore temperature
i pritiska trebalo je razmontirati i natovariti na sanke. Kao i malu builicu
koju im je atl dobacio iz geofizikog odeljenja u Klavijusu. Isto tako i
instalacije koje su morale proraditi pri prvom pokuaju, jer vie nee biti
prilike ni za kakva preinaenja.
Lorens nije ni pokuavao da pouruje svoje ljude; znao je da to nije

potrebno. Drao se u pozadini, proveravao pristizanje opreme iz skladita i

radionice na skije i pokuavao da se seti svih nevolja koje bi mogle iskrsnuti.
Koje alatke e im biti potrebne? Da li su imali dovoljno rezervnih? Da li je
splav poslednji natovaren na skije kako bi prvi mogao biti skinut? Da li e
smeti da ponu sa pumpanjem kiseonika u Selenu pre nego to prispoje odvodnu
cev? Te i stotinu drugih pojedinosti... neke trivijalne, neke od ivotne
vanosti... prole su mu kroz um. Nekoliko puta pozvao je Peta da se raspita
oko nekih tehnikih stvari, kao to su unutranji pritisak i temperatura,
odnosno da li je ve eksplodirao ispusni ventil u kabini nije, verovatno se
zaglavio usled praine i da se posavetuje oko najboljeg mesta na kome bi
trebalo probuiti krov. Pet je svaki put odgovarao sve sporije i sve tee.
Uprkos svim pokuajima da stupe u vezu s njim, Lorens je odluno odbijao
da razgovara sa novinarima koji su se narojili oko Port Rorisa i zakrili pola
zvunih i vizuelnih kanala izmeu Zemlje i Meseca. Dao je jednu kratku izjavu u
kojoj je objasnio stanje i ta on namerava da preduzme u vezi s tim; ostalo je
prepustio administraciji. Njihov je posao bio da ga zatite kako bi mogao da
nastavi neometano da radi; stavio je to jasno do znanja efu za turizam i
spustio je slualicu pre no to je Dejvis uspeo da se usprotivi.
Nije, razume se, imao vremena da baci pogled na TV, ali je uo da je
doktor Louson brzo sticao ugled prave zvezde. Pretpostavio je da je to delo
onog novinara iz meuplanetnih vesti u ije ruke je gurnuo astronoma; momak bi
trebalo da je veoma srean zbog toga.
Taj momak, meutim, nije oseao nita slino. Visoko na bedemima
Nedostinih planina, iji je naziv tako ubedljivo opovrgao, Moris Spenser je
polako iao prema sramoti koju je izbegavao celog svog radnog veka. Potroio je
sto hiljada stolara da dovue Aurigu ovamo... a izgleda da posle svega ipak
nee imati priu.
Sve e biti gotovo pre nego to e skije uspeti da stignu; do toliko
odlagane operacije spasavanja, koja bi milijarde drala prikovane za ekrane,
nikada nee doi. Malo je onih koji bi mogli da odole programu koji prikazuje
kako je dvadeset dvoje mukaraca i ena otrgnuto iz kanda smrti; ali niko nee
biti voljan da gleda vaenje mrtvih.
Tako je glasila Spenserova hladnokrvna analiza situacije sa stajalita
izvetaa, ali on je u istoj meri bio nesrean i kao ljudsko bie. Strano je
bilo to to je sedeo ovde na ovoj planini, samo pet kilometara od nesree koja
je pretila, a nije mogao da uini apsolutno nita da je sprei. Gotovo se
stideo svakog udisaja, znajui da se ti ljudi tamo dole gue. Po ko zna koji
put se zapitao postoji li bilo ta to bi Auriga mogla uiniti da im pomogne
razume se, nije mu promakao znaaj koji bi to imalo kao vest, ali sada je bio
siguran da moe biti samo promatra. To neumoljivo More onemoguavalo je svaku
pomo.
I ranije je izvetavao sa mesta na kojima su se dogaale razne nesree;
ali ovog puta se oseao neouobiajeno, kao leinar.
Na Seleni je sada bilo veoma mirno... toliko mirno da je ovek morao da se
bori protiv sna. Kako bi bilo prijatno, pomisli Pet, kada bi mogao da se
pridrui ostalima koji sreno sanjaju svuda oko njega. Zavideo im je... i
ponekad bio ljubomoran na njih. Tada bi nekoliko puta povukao iz zalihe
kiseonika koja se smanjivala i stvarnost bi se ponovo obruila na njega kada bi
shvatio u kakvoj je opasnosti.

Sam ovek nikada ne bi uspeo da ostane budan, niti da pazi na dvadeset

mukaraca i ena i daje im kiseonik svaki put kada bi se pojavili znaci
oteanog disanja. On i Mekenzi ponaali su se kao da su psi uvari jedan
drugome; svaki je onog drugog po nekoliko puta spreio da ne zaspi. Ne bi im
bilo tako teko da su imali dovoljno kiseonika, ali njihova jedina boca se
velikom brzinom praznila. Izluivalo ga je to to je znao da u glavnim
rezervoarima lae ima jo mnogo tenog kiseonika, ali da ne mogu nikako da ga
iskoriste. Automatski sistem je odmeravao koliine koje je ubacivao na
isparavanje, a potom u kabinu, gde je istog asa postojao zagaen usled sada
ve nepodnoljive atmosfere.
Petu vreme nikada ranije nije tako sporo proticalo. inilo mu se potpuno
neverovatno da je prolo samo etiri asa od kada su on i Mekenzi ostavljeni da
uvaju svoje uspavane saputnike. Mogao se zakleti da su ovde ve danima, da
danima tiho priaju i svakih petnaest minuta nazivaju Port Roris, proveravaju
pulseve i disanje i krto dele kiseonik.
Ali nita ne traje veno. Preko radija, iz sveta koji nijedan od njih
dvojice nije verovao da e ponovo videti, stigla je vest na koju su ekali.
"Kreemo", zau se umoran, ali odluan glas glavnog inenjera Lorensa.
"Sad jo samo morate izdrati naredni sat... do tada emo ve biti nad vama.
Kako se oseate?"
"Veoma umorno", polako odvrati Pet. "Ali moemo izdrati."
"A putnici?"
"Isto."
"Dobro... Zvau vas svakih deset minuta. Ostavite prijemnik ukljuen, na
najjae. To je ideja medicinskog odeljenja... ne ele da rizikuju da zaspite."
Tretenje duvakih instrumenata stalo je da odzvanja licem Meseca, a zatim
se prenelo do Zemlje i dalje ka dalekim oblastima Sunevog sistema. Hektor
Berlioz nije mogao ni sanjati da e, dva veka poto je komponovao Rakoijev
mar, njegov uzbuujui ritam doneti nadu i dati snagu ljudima koji su se
borili da preive na jednom drugom svetu.
Kada je muzika stala da odzvanja kabinom, Pet je pogledao dr Mekenzija,
usiljeno se osmehnuvi.
"Moda je staromodno", primeti on, "ali pali."
Krv mu je ivlje pokuljala venama, a noga mu je sama poela da lupka u
ritmu muzike. Sa lunarnog neba, obruavajui se iz svemira, doprlo je
mariranje armija, tutnjava konjice preko hiljadu bojnih polja, zov truba
kojima su nekada narodi pozivani da krenu u susret svojoj sudbini. Svega toga
ve odavno nije bilo, i to je bilo dobro po svet. Ali ljudi su ostavili za
sobom mnogo toga dobrog i plemenitog... primere junatva i portvovanja, dokaze
da mukarci mogu izdrati neviene napore.
Dok su mu se plua borila sa ustajalim vazduhom, Pet Haris je bio svestan
da mu je bilo potrebno upravo takvo nadahnue iz prolosti... ako je eleo da
preivi taj beskrajni sat koji je pred njim.
Na siunoj, prenatrpanoj palubi Pranjavka Jedan glavni inenjer Lorens
uo je istu muziku i reagovao je na isti nain. Njegova mala flota zaista je
kretala u borbu protiv neprijatelja s kojim e se ovek suoavati do kraja
vremena. Dok se bude irio kroz Vaseljenu s jedne planete na drugu, od sunca do
sunca, prirodne sile e se svrstavati u bojne redove na stalno nove i
neoekivane naine. ak i Zemlja, posle svih tih eona, jo je posedovala mnoge
zamke za neoprezne, a na svetu koji su ljudi poznavali samo jedan ljudski vek,

smrt je vrebala preruena na hiljadu nevinih naina. Bez obzira na to uspeli

ili ne da otmu Moru ei njegov ulov, Lorens je bio siguran u jednu stvar...
sutra e se ve suoiti sa novim izazovom.
Svaka skija vukla je po jedne sanke, na koje je bila natovarena oprema
koja je izgledala tea i upeatljivija nego to je, u stvari, bila; pretean
deo tovara sainjavala su prazna burad na kojima e lebdeti splav. Nisu poneli
nita to nije bilo stvarno neophodno; im skinu teret sa Pranjavka Jedan,
Lorens e ga poslati pravo nazad u Port Roris po naredni tovar. Tada e moi da
uspostavi atl slubu izmeu mesta nesree i baze, tako da, ako mu bilo ta
hitno zatreba, nikada nee morati da eka due od jednog sata da to i dobije.
Tako je, razume se, govorio optimista u njemu; kada stigne do Selene, moda
vie uopte nee biti potrebe za urbom...
Kada su zgrade Luke zamakle ispod linije neba, Lorens je ponovio proceduru
sa svojim ljudima. Nameravao je da izvede generalnu probu pre no to odjedre,
ali to je bio jo jedan plan koji su morali napustiti usled nedostatka vremena.
Sada im je preostala jo samo premijera.
"Dons, Sikorski, Kolemen, Macui... kada stignemo na oznaeno mesto,
istovariete burie i pravilno ih poreati. im to bude gotovo, Brus i Hodis
e privrstiti unakrsne lanove. Dobro pazite da ne ispustite matice i zavrtnje
i neka vam sve alatke budu privrene za vas. Ako kojim sluajem padnete,
nemojte da vas uhvati panika; moete da potonete svega nekoliko centimetara.
Proverio sam.
Sikorski, Dons... pomagaete pri postavljanju poda, im bude privren
ram. Kolemen, Macui... bie odmah dosta prostora za rad... ponite da
postavljate cevi za vazduh i da ih zavarujete. Grinvud, Renaldi... vi ste
zadueni za operaciju buenja..."
I tako se to nastavljalo, taku po taku. Najvea opasnost krila se, i
Lorens je to znao, u skuenom prostoru, usled ega e njegovi ljudi smetati
jedni drugima. Jedna jedina sitnica bie dovoljna da sav trud propadne. Lorens
se jo neega strano plaio, i to od trenutka kada su napustili Port Roris da su zaboravili neku neophodnu alatku. Morio ga je i jo gori komar... da bi
dvadeset dvoje mukaraca i ena na Seleni mogli umreti nekoliko minuta pre no
to im donesu spas, zbog toga to je jedini klju za odvijanje kojim se mogao
izvesti konani spoj isputen u prainu...
Na Nedostinim planinama Mors Spenser je zurio kroz dogled i sluao preko
radija glasove koji su se dozivali preko Mora ei. Svakih deset minuta Lorens
je pozivao Selenu i svaki put je pauza pre odgovora bivala neto dua. Ipak su
Haris i Mekenzi i dalje uspevali da ostanu pri svesti zahvaljujui pukoj volji
i, vrlo verovatno, muzikom bodrenju koje su dobijali iz Klavijus Sitija.
"ime ih sada kljuka taj psiholog disk-dokej?" upita Spenser. Na drugoj
strani kontrolne kabine brodski oficir zaduen za radio vezu pojaa zvuk... i
Valkiris se razlegnu iznad Nedostinih planina.
"Ne verujem", proguna kapetan Ensen, "da su pustili ita novije od
devetnaestog veka."
"Oh, jesu", ispravi ga il Brak, dok je vrio neka sitna podeavanja na
kameri. "Malopre su pustili Haaturijanovu Igru sablji. To je staro samo sto
godina."
"Vreme je da Pranjavko Jedan ponovo uputi poziv", ree oficir za vezu. U
kabini istog asa zavlada tiina.

Tano u sekundu zau se signal sa prainaste skije. Ekspedicija se sada

nalazila tako blizu da je Auriga mogla direktno da prima signal, bez pomoi
releja na Lagranu.
"Lorens zove Selenu. Biemo iznad vas za deset minuta. Kako ste?"
Ponovo je usledila pauza puna agonije; ovog puta je trajala gotovo pet
sekundi. A onda...
"Ovde Selena. Nema promene."
I to je bilo sve. Pet Haris nije nepotrebno troio preostali dah.
"Deset minuta", ponovi Spenser. "Trebalo bi da su ve na vidiku. Vidi li
se ta na ekranu?"
"Jo ne", odvrati il, zumirajui obzorje i prelazei polako du njegovog
praznog luka; nita se nije videlo iznad njega osim crne noi svemira.
Mesec je, razmiljao je il, svakako zadavao izvesnu glavobolju
kamermanima. Sve je bilo garavo ili isprano belo; nije bilo lepih, mekih
polutonova. A tu je, razume se, bila i ta vena dilema zvezda, mada je to bio
pre estetki nego tehniki problem.
Publika je oekivala da vidi zvezde na lunarnom nebu ak i po danu, jer su
one bile tamo. Ali injenica je bila da ih ljudsko oko nije moglo normalno
videti; tokom dana, oko je u toj meri bilo neosetljivo usled bletavila da mu
je nebo izgledalo prazno i potpuno crno. Ako ste eleli da vidite zvezde,
morali ste da ih potraite kroz naoare koje su odstranjivale svu ostalu
svetlost; tada bi vam se zenice polako rairile i jedna po jedna zvezde bi
poele da se pojavljuju dok ne bi ispunile vidik. Ali im biste pogledali u
neto drugo... puf, njih vie nije bilo. Ljudsko oko moe da gleda dnevne
zvezde, ili dnevni predeo; nikada ne moe oboje da vidi istovremeno.
Ali je zato TV kemera mogla, ako ste to eleli, a pojedini reditelji su
upravo to voleli. Drugi su tvrdili da je to falsifikovana stvarnost; bio je to
jedan od onih problema na koje se nije moglo tano odgovoriti. il je bio na
strani realista, i drao je kolo zvano Zvezdane Dveri zatvoreno dok studio ne
bi zatraio da ga otvori.
Svakog asa konano e za Zemlju imati malo akcije. Mree vesti su ve
preuzele kratke snimke... opti pogled na planine, lagani venk preko Mora,
zumiranje usamljene ipke koja viri iz praine. Ali uskoro, a onda moda
satima, njegova kamera bi mogla predstavljati oi nekoliko milijardi ljudi. Ova
senzacija e ili biti potpuni promaaj... ili pria godine.
Dodirnuo je talisman u depu. il Brak, lan Drutva filmskih i
televizijskih inenjera, bio bi krajnje nezadovoljan ako bi ga neko optuio
zato to sa sobom nosi amajliju za sreu. S druge, pak, strane, teko bi
objasnio zato nikada nije vadio svoju igrakicu dok pria koju je pratio nije
bila emitovana.
"Evo ih!" povika Spenser i njegov glas otkri napetost pod kojom je radio.
Spustio je dogled i pogledao u kameru, "Suvie si okrenut udesno!"
il je istog asa okrenuo kameru. Na ekranu monitora je geometrijska
glatkoa dalekog obzorja konano bila naruena; dve siune, treperave zvezde
pojavile su se na tom savrenom luku koji je razdvajao More od svemira.
Prainske skije su dolazile preko lica Meseca.
ak i kada je upotrebio najdui fokus zum-soiva, izgledale su male i
daleke. Upravo to je il i eleo; udeo je da stvori utisak usamljenosti i
praznine. Bacio je jedan brz pogled na glavni ekran broda, podeen na
meuplanetni kanal. Da, prenosili su ga.

Posegnuo je u dep, izvukao mali Tv prijemnik u obliku dnevnika i spustio

ga na vrh kamere. Podigao je poklopac, koji se zadrao u gotovo okomitom
poloaju, da bi ekran pod njim istog asa oiveo bojom i pokretom. U isto vreme
jedan slabi piskutavi glas stade da mu govori kako je ovo specijalni program
meuplanetne slube vesti, kanal jedan nula sedam... Sada emo Vas Povesti Na
Mesec.
Na siunom ekranu bila je slika koju je on video direktno na svom
monitoru. Ne... nije to bila ba ista slika.
Bila je to ona koju je snimio pre dve i po sekunde; gledao je toliko
daleko u prolost. Tokom tih dva i po miliona mikrosekundi... da preemo na
vremensku skalu elektroinenjera... ovaj prizor je pretrpeo mnoge pustolovine i
preobraaje. Iz njegove kamere prenet je u Aurigin transmiter, a odande poslat
pravo na Lagran, koji se nalazio pedeset hiljada kilometara iznad njih. Tamo
je otrgnut iz svemira, pojaan nekoliko stotina puta i odaslat prema Zemlji gde
je trebalo da ga uhvati jedan od satelitskih releja. Zatim dole kroz
jonosferu... do Meuplanetnog Zdanja, gde njegove pustolovine, u stvari,
poinju kada se pridrui beskrajnoj bujici zvukova, prizora i elektrinih
impulsa koji obavetavaju i zabavljaju znatan deo ljudske rase.
Evo ga opet, poto je proao kroz ruke reditelja programa, odeljenja za
specijalne efekte i inenjerskih pomonika... pravo nazad gde je i zapoet,
emitovan preko cele zemaljske strane sa snanog transmitera na Lagranu II, i
preko cele tamne strane sa Lagrana I. Da bi premostila duinu ake od ilove
TV kamere do njegovog prijemnika u obliku depnog dnevnika, ta slika je morala
da pree tri etvrtine od milion kilometara.
Pitao se da li je bilo vredno truda. ovek se to pitao jo od vremena kada
je televizija izmiljena.

21.
Lorens je ugledao Aurigu jo sa udaljenosti od petnaestak kilometara;
teko da ju je mogao prevideti, jer je bila upadljiva poto se Suneva svetlost
odbijala o njenu plastiku i metal.
"ta je ono, do avola?" upita on sam sebe i smesta odgovori na to
pitanje. To je oigledno bio brod, a prisetio se da je uo neke neodreene
glasine kako je izvesna mrea vesti unajmila brod radi odlaska na planine. To
se njega nije ticalo, mada je u jednom trenutku i sam razmiljao o tome da tamo
spusti opremu, kako bi izbegao ovo dugoasovno navlaenje preko Mora. Na
nesreu, taj plan ne bi uspeo. Nije bilo sigurnog mesta za sputanje u preniku
pet stotina metara od nivoa "mora"; ispust koji je Spenseru tako dobro posluio
nalazio se suvie visoko za njega.
Glavnom inenjeru se ba nije svidelo to e svaki njegov pokret pratiti
dugofokusna soiva sa brda... ali on tu nita nije mogao. Ve je zabranio da mu
postave kameru na skije... na ogromno olakanje, mada Lorens to nije znao,
meuplanetnih vesti i ogromno ogorenje ostalih slubi. A onda je shvatio da bi
moglo biti i korisno imati brod na samo nekoliko kilometara udaljenosti.
Obezbedie im dodatni kanal obavetavanja, a moda bi mogli i na neki drugi
nain da iskoriste njegove usluge. ak bi im mogao ponuditi gostoprimstvo dok
ne budu dopremljeni igloi.
Gde je oznaka? Sada je ve trebalo da se vidi! Osetio je nelagodnost kada

je pomislio da je mogla pasti i nestati u praini. To ih, razume se, ne bi

spreilo da pronau Selenu, ali moglo bi ih zadrati pet-deset minuta, a svaka
sekunda sada im je bila vana.
Odahnuo je sa olakanjem; prevideo je tanku cev naspram zaslepljujue
pozadine planina. Njegov pilot ve je uoio cilj i promenio malo kurs da bi se
kretao pravo prema njemu.
Skije se zaustavie svaka sa jedne strane oznake i istog asa sve stade da
vrca od aktivnosti. Osam prilika u skafanderima poele su da iskrcavaju
konopcima povezane zaveljaje i veliku cilindrinu burad. inile su to velikom
brzinom, prema unapred utvrenom planu. Splav je vrlo brzo poeo da poprima
oblik kada je njegov izbueni metalni okvir bio privren oko buradi, a lagani
pod od fibreglasa stavljen preko njih.
Nijedan konstrukcijski posao u celoj istoriji Meseca nije izveden uz takav
publicitet, zahvaljujui pomnom oku na planini. Ali kada su jednom poeli da
rade, osmorica na skijama nisu uopte bili svesni da im preko ramena zaviruju
milioni ljudi. Za njih je sada jedino bilo vano da postave splav i privrste
udice koje e navoditi uplje builice - nosioce ivota do cilja.
Svakih pet minuta, ili manje, Lorens je razgovarao sa Selenom,
obavetavajui Peta i Mekenzija o tome kako napreduju. injenica da istovremeno
obaveteva i nestrpljivi svet uopte mu nije pala na pamet.
Konano, posle neverovatnih dvadeset minuta, builica je bila spremna;
njen prvi deo od pet metara bio je postavljen poput harpuna i spreman da zaroni
u More. Meutim, ovaj harpun bio je predvien da donese ivot, a ne smrt.
"Silazimo", ree Lorens. "Prvi deo upravo ulazi."
"Bolje da pourite", proaputa Pet. "Neu moi jo dugo."
inilo mu se da se kree kroz maglu; nije se mogao setiti vremena kada
nije bio tu. Pored tupog bola u pluima, u stvari se nije oseao nelagodno...
samo je bio neverovatno umoran. Bio je poput robota koji obavlja zadatak ije
znaenje je odavno zaboravio, ako ga je uopte ikada i morao znati. U aci je
drao klju za odvijanje; izvadio ga je iz kutije sa alatom pre nekoliko
asova, znajui da e mu biti potreban. Moda e ga podsetiti na ono to treba
da obavi, kada doe vreme za to.
Kao iz velike daljine uo je deli razgovora koji oigledno nije bio
namenjen njemu; neko je nesumnjivo zaboravio da promeni kanale.
"Trebalo je da je tako privrstimo da se moe s ove strane odvrnuti. ta
ako je suvie slab da to uini?"
"Moramo rizikovati; dodatna podeavanja bi nas zadrala najmanje jo jedan
sat. Dodaj mi to..."
A onda se veza prekinula; ali Pet je dovoljno uo da se naljuti... ili bar
da bude onoliko ljut koliko je to ovek u njegovom poluotupelom stanju mogao
biti. Pokazae on njima... on i njegov dobri drugar doktor Mek... Mek kako
bee? Vie mu se nije seao prezimena.
Polako se okrenuo u seditu i zagledao se u stranji deo kabine u klanicu
slinu Golgoti. U prvi mah nije mogao da razabere fiziara meu ostalim
isprevrtanim telima; a onda je primetio da klei pored gospoe Vilijams, iji
su datum roenja i smrti imali izgleda da budu blizu jedan drugome. Mekenzi joj
je drao masku sa kiseonikom preko lica, potpuno nesvestan injenice da je
itanje gasa iz cilindra prestalo i da je mera odavno pokazivao nulu.
"Jo samo malo", zau se preko radija. "Svaki as bi trebalo da ujete
udarac."

Tako brzo? - pomisli Pet. Pa da, teka cev e skliznuti kroz prainu
gotovo onom brzinom kojom je budu sputali. Smatrao se veoma pametnim to je
izvrio tu dedukciju.
Dum! Neto je pogodilo krov. Ali gde?
"ujem vas", proaputa on. "Nali ste nas."
"Znamo", odvrati neki glas. "Oseamo da smo uspostavili kontakt. Ali vi
morate obaviti ostalo. Moete li da odredite gde builica dodiruje krov? Da li
je to prazna oblast krova, ili se nalazi iznad ica? Podii emo je i spustiti
nekoliko puta, kako bi vam pomogli da to utvrdite."
Pet je bio prilino besan zbog ovoga; inilo mu se strano nepoteno to
e on morati da odluuje o jednoj tako sloenoj stvari.
Kuc, kuc - ulo se lupkanje builice po krovu. Nije mogao ni da mu ivot
zavisi od toga zato mu se inilo da je ta fraza ona prava? da odredi odakle
tano dopire zvuk. Pa, ionako nisu imali ta da izgube...
"Samo napred", promrmlja on. "Iznad praznog ste." Morao je dva puta da
ponovi pre nego to su ga razumeli.
Istog asa, ba su oni gore bili brzi... builica stade da probija
spoljanji trup. Jasno je uo zvuk, bio je lepi od bilo kakve muzike.
Prodrla je kroz prvu prepreku za manje od minute. uo ju je kako radi, a
zatim staje jer je motor bio ugaen. Operator ju je spustio nekoliko
centimetara do unutranjeg trupa i ona ponovo poe da se okree.
Zvuk je sada bio mnogo jai. Mogao je tano odrediti odakle dolazi.
Poticao je, Pet je pomalo dekoncentrisano primetio, iz velike blizine glavnog
spleta kablova koji su prolazili po sredini krova. Ako proe kroz to...
Polako i nesigurno je ustao i uputio se ka izvoru zvuka. Upravo je stigao
do njega kada ga je zasuo mlaz praine sa tavanice, iznenadne varnice... i
glavno svetlo se ugasilo.
Sreom su ostala upaljena rezervna svetla. Petovim oima bilo je potrebno
nekoliko sekundi da se prilagode na nejasni crveni sjaj; a onda je ugledao
metalnu cev kako prodire kroz krov. Lagano se sputala nanie dok nije ula
pola metra u kabinu; a onda se zaustavila.
U pozadini se uo neiji glas preko radija, koji je govorio neto to je
znao da je vrlo vano. Pokuavao je da uhvati smisao onoga to je uo dok je
stavljao kleta oko builice i pritezao podeiva za zavrtanj.
"Nemojte odvrnuti builicu dok vam ne kaemo", govorio neki udaljeni glas.
"Nemamo vremena da privrstimo zaptivni ventil... cev je s ove strane otvorena
prema vakuumu. Rei emo vam im budemo spremni. Ponavljam... nemojte ukloniti
builicu dok vam mi ne kaemo."
Pet poele da ovek prestane da ga gnjavi; tano je znao ta treba da
radi. Ako svom snagom pritisne ruku kljua za odvijanje... tako... glava
builice e spasti i on e moi ponovo da die.
Zato se ne pomera? Ponovo je pokuao.
"Blagi Boe", zau se preko radija. "Prestanite s tim! Nismo spremni!
Izgubiete sav vazduh!"
Samo trenutak, pomisli Pet, ne obazirui se na ometanje. Ovde neto nije u
redu. Da li treba da okreem na ovu stranu... ili na onu? ta ako ponem da ga
zavrem, umesto obrnuto?
Ovo je bilo uasno zapetljano. Pogledao je u desnu aku, pa u levu;
nijedna mu nije bila od pomoi. Kao ni taj ludak koji je vikao preko radija.
Pa, moe pokuati na drugu stranu i videti hoe li biti ita bolje.

S velikim dostojanstvom, zaobiao je cev, drei je jednom rukom. Kada je

prionuo na klju s druge strane, epao ga je sa obe ake, kako se ne bi
sruio. Na trenutak se oslonio o njega, pognute glave.
"Periskop gore", promrmlja on. ta li je, za ime Zemlje, to znailo? Nije
imao pojma, ali negde je to ve bio uo i inilo mu se prigodno.
Jo je mozgao o toj stvari kada je glava builice poela da se odvre pod
njegovom teinom, veoma lako i glatko.
Petnaest metara iznad njega, glavni inenjer Lorens i njegovi pomonici
zastadoe trenutak gotovo paralizovani od uasa. Nikome nije bilo ni na kraj
pameti da e se neto ovakvo dogoditi; mislili su na stotine drugih nesrenih
sluajeva, ali ne i na ovo.
"Kolemene... Macui! odreza Lorens. "Za Boga miloga, pripojite ve jednom
taj kiseonik!"
Jo dok je vikao na njih, znao je da e biti prekasno. Trebalo je
obezbediti jo dva spoja, pa da se zatvori kolo kiseonika. I, razume se, to su
bili klasini spojevi-zavrtnji, a ne spojnice koje se brzo oslobaaju. Samo
jedna od tih sitnica, koja inae ni u hiljadu godina nikome nikada ne bi bila
vana, sada je znaila ivot ili smrt.
Poput Samsona kod vodenice, Pet je tekim korakom obilazio oko cevi,
gurajui ruku kljua pred sobom. Nije pruala nikakav otpor, ak ni pri
njegovom sadanjem nemonom stanju; do sada se builica odvila vie od dva
centimetra... i nema sumnje da e ispasti u narednih nekoliko sekundi...
Ah... jo malo. Mogao je da uje slabo itanje, koje je postojalo sve
jae dok se burgija odvrtala. To je kiseonik koji hita ka kabini, van svake
sumnje. Za nekoliko sekundi e ponovo moi da die i sve njegove nevolje bie
okonane.
itanje se probudilo u pretee zvidanje i tada se Pet prvi put zapitao
da li pravilno postupa. Zastao je, zamiljeno se zagledao u klju i poeao se
po glavi. Njegovi usporeni mentalni procesni nisu uspeli da pronau nikakvu
greku u njegovom delanju; da je u tom trenutku preko radija dobio nareenja,
moda bi ih i posluao, ali oni gore su odustali od tih pokuaja.
Hajde, nazad na posao. Prolo je mnogo godina od kada je poslednji put
bio ovoliko mamuran. Jo je jednom prilegao na klju... i pao pravo na lice
kada se builica oslobodila.
U istom trenutku kabina je poela da odzvanja od vritee tutnjave i
snaan vetar je podigao sve slobodne listove hartije kao da su jesenje lie.
Oblikovala se magla usled kondezacije kada se vlaga iz vazduha, rashlaenog
zbog naglog irenja, pretvorila u gustu koprenu. Kada se Pet okrenuo na lea,
bar svestan onoga to se dogodilo, gotovo da ga je zaslepila magla koja ga je
okruivala.
Taj vrisak mogao je da znai samo jednu stvar obuenom svemircu i sada su
stvar u svoje ruke uzele njegove automatske reakcije. Morao je pronai neki
ravni predmet koji se moe priljubiti uz rupu... bilo ta samo da je dovoljno
jako.
Divlje je stao da se osvre oko sebe po grimiznoj magli, koja se ve
stanjivala dok ju je svemir isisavao. Buka je bila zagluujua; inilo se
neverovatno da jedna tako mala cev moe da proizvodi takav vrisak.
Dok je posrtao preko svojih nesvesnih saputnika, probijajui se od sedita
do sedita, umalo ga nije napustila nada kada mu je molitva bila usliena.
Ugledao je debelu knjigu, otvorenu na podu gde je bila isputena. Tako se ne

postupa sa knjigama, pomisli on, ali bilo mu je drago da je neko bio nepaljiv.
Inae je nikada moda ne bi ugledao.
Kada je stigao do vriteeg otvora koji je isisavao ivot iz lae, knjiga
mu je bukvalno bila iupana iz aka i zalepila se za kraj cevi. Zvuk je istog
asa uminuo, kao i snaan vetar. Pet je trenutak stajao i klatio se poput
pijanca; zatim se bez rei spustio na kolena i bupnuo o pod.

22.
Uistinu nezaboravni trenuci na televiziji jesu oni koje niko ne oekuje i
za koje ni kamera ni reporteri nisu spremni. Poslednjih trideset minuta splav
je bio mesto na kome se radilo grozniavo, ali pod kontrolom... a onda je, bez
ikakvog upozorenja, dolo do erupcije.
Iako je to bilo nemogue, sticao se utisak da je gejzier iknuo iz Mora
ei. il je automatski poeo da sledi taj uspinjui stub magle koji se kretao
ka zvezdama sada su se videle; reditelj je to traio. Dok se podizao, irio
se poput kakve udne, istanjene biljke... ili poput tanje, nemonije verzije
oblaka-peurke koji je terorisao dva pokolenja oveanstva.
Potrajao je samo nekoliko sekundi, ali za to vreme je sledio neznane
milione ispred ekrana, koji su se pitali kako se mlaz vode mogao dii iz ovog
sunog mora. A onda se smanjio i nestao, u istoj onoj neugodnoj tiini u kojoj
je i roen.
Za ljude na splavu taj gejzir vazduha punog vlage bio je isto tako nem,
ali oni su oseali njegove vibracije dok su se upirali da postave poslednje
spojnice. Uspeli bi, pre ili kasnije, ak i da Pet nije presekao odvod, poto
su sile kojima je trebalo da se suprotstave bile sasvim beznaajne. Ali to
"kasnije" moglo je znaiti suvie kasno. Moda, je ve i bilo...
"Zovem Selenu! Zovem Selenu!" vikao je Lorens. "ujete li me?"
Odgovora nije bilo; odailja na lai nije bio ukljuen; nije ak mogao da
uje ni zvuke koje bi njen mikrofon trebalo da skuplja iz kabine.
"Spoj je spreman, gospodine", javi Kolemen. "Da ukljuim generator
kiseonika?"
emu, pomisli Lorens, ako je Haris uspeo da ponovo zarafi taj prokleti
deo. Mogu jedino da se nadam da je neto priljubio uz drugi kraj cevi i da mi
to moemo oduvati...
"U redu", ree on. "Pustite ga... pod najjaim pritiskom koji moete da
dobijete."
Uz iznenadni udar, raskupusan primerak Pomorande i jabuke bio je oduvan
od otvora cevi za koji ga je vakuum drao prikovanog. Kroz otvorenu rupu sada u
suprotnom smeru pokulja mlaz gasa, tako hladnog da su se njegovi obrisi videli
u obliku sablasnih kovitlaca kondenzovane vodene pare.
Nekoliko minuta taj gejzir kiseonika tutnjao je bez ikakvog uinka. A onda
se Pet Haris polako promekoljio, pokuao da ustane, ali ga je koncentrisani
mlaz ponovo oborio na pod. Nije to bio neki naroito snani mlaz, ali ipak je
bio jai od njega u ovom stanju.
Leao je, a ledeni mlaz mu je zapahnjivao lice; uivao je u osveavajuoj
hladnoi isto koliko i u mogunosti da die. Kroz nekoliko sekundi bio je
potpuno budan... mada je imao strahovitu glavobolju... i postao je svestan
svega to se dogodilo za poslednjih pola sata.

Umalo se nije ponovo onesvestio kada se setio kako je odvrnuo builicu i

kako se borio sa tom erupcijom vazduha koji je oticao. Ali nije imao vremena da
brine o prolim grekama; sada je jedino bilo vano to da je jo iv... a uz
malo sree e i ostati iv.
Podigao je onesveenog Mekenzija poput mlitave lutke i poloio ga ispod
mlaza kiseonika. Snaga mlaza sada je bila mnogo slabija, jer se pritisak u lai
polako vraao na normalu; kroz nekoliko minuta bie to samo neni zefir.
Naunik se povratio gotovo istog asa i neodreeno se osvrnuo oko sebe.
"Gde sam to ja?" upita on ne ba originalno. "Oh... probili su se do nas.
Hvala Bogu, mogu ponovo da diem. ta se dogodilo sa svetlima?"
"Ne brinite o tome... uskoro u ih popraviti. Moramo sve prebaciti ispod
ovog mlaza to bre moemo i ubaciti im u plua neto kiseonika. Umete li da
dajete vetako disanje?"
"Nikada nisam probao."
"Vrlo je jednostavno... saekajte da pronaem prvu pomo."
Kada je Pet uzeo aparat za vetako disanje, prikazao je na najblioj
osobi, a to je sluajno bio Irving uster.
"Sklonite jezik u stranu da vam ne smeta i gurnete cev niz grlo. Sada
pritisnete ovo proirenje... polako. Drite prirodni ritam disanja. Jeste li
razumeli?"
"Jesam, ali koliko dugo treba to da radim?"
"Pet do est dubokih udisaja trebalo bi da bude dovoljno, pretpostavljam;
konano, ne pokuavamo da ih oivimo... ve samo da im iz plua izbacimo
ustajali vazduh. Vi preuzmite prednji deo kabine, a ja u stranji."
"Ali imamo samo jedan aparat za vetako disanje."
Pet se osmehnu, ne ba oduevljeno.
"Nije neopohodan", odvrati on, nagnuvi se nad sledeim pacijentom.
"Oh", primeti Mekenzi. "Zaboravio sam na to."
Teko da je Pet sluajno poao pravo prema Sju; stao je da joj kroz usne
ubacuje vazduh drevnim... i veoma efikasnim... metodom usta-na-usta. Ali treba
rei i da nije vie gubio na nju vreme kada se uverio da ponovo normalno die.
Upravo je stigao do tree osobe kada iz radija dopre jo jedan oajniki
poziv.
"Halo Selena... ima li koga?"
Pet prekinu posao na nekoliko sekundi i zgrabi mikrofon.
"Haris zove... dobro smo. Dajemo vetako disanje putnicima. Nemam vremena
za priu... pozvaemo vas kasnije. Ostau na vezi. Ispriajte nam ta se
dogodilo."
"Hvala Bogu da ste dobro... ve smo vas otpisali. Strano ste nas uplaili
kada ste odvrnuli tu builicu."
Dok je sluao glas glavnog inenjera i duvao u usta blaeno uspavanog
gospodina Redlija, Pet nije udeo da ga na to podseaju. Znao je da, bilo ta
da se dogodilo, on to nikada nee preboleti. ini se da je sve ipak ispalo
odlino. Glavnina zagaenog vazduha isisana je iz Selene u tom grozniavom
minutu dekompresije. Moglo je da potraje i due, jer bila bi potrebna dva do
tri minuta da kabina ove veliine izgubi vei deo vazduha kroz cev prenika
samo etiri centimetra.
"Sluajte sada", nastavi Lorens. "Poto ste se gadno pregrejali, putamo
vam onoliko hladan kiseonik koliko smatramo da je bezbedno. Pozovite nas ako
postane suvie hladno ili vazduh bude suvie suv.

Za pet do deset minuta poeemo da sputamo drugu cev ka vama, kako bismo
uspostavili potpuno kolo i mogli da preuzmemo na sebe snabdevanje sveim
vazduhom i odvoenjem iskorienog vazduha. Ovu cev emo usmeriti prema
stranjem delu kabine, im splav odvuemo nekoliko metara dalje.
Kreemo. Ubrzo u vas ponovo pozvati."
Pet i doktor se nisu smirili dok nisu ispumpali nezdravi vazduh iz plua
svih svojih nesvesnih saputnika. Onda su se, veoma umorni, pa ipak oseajui se
smireno i sreno jer su znali da se jedan veliki poduhvat pribliava
trijumfalnom zavretku, skljokali na pod i ostali tako da ekaju drugu builicu
da prodre kroz krov.
Deset minuta kasnije, uli su je kako udara o spoljanji trup, tano
ispred vazdune komore. Kada ih je Lorens pozvao da proveri poloaj cevi, Pet
mu je potvrdio da ovog puta nema ikakvih prepreka. "I ne brinite", dodao je.
"Neu dirati bu builicu dok mi ne kaete."
Sada je ve bilo tako hladno da su se on i Mekenzi ponovo obukli, a usnule
putnike prekrili ebadima. Ali Pet nije javio da prestanu; sve dok ne budu
stvarno ugroeni hladnoom, to hladnije to bolje. Izvlaili su smrtonosnu
toplotu koja ih umalo nije skuvala... a to je bilo jo vanije, njihovi
preiivai vazduha e verovatno ponovo proraditi, sada poto je temperatura
tako drastino opala.
Kada i druga cev prodre kroz krov bie dvostruko obezbeeni. Ljudi sa
splava mogu ih snabdevati vazduhom u nedogled, a imae i rezervu vlastitog koja
e potrajati nekoliko asova... moda i ceo dan... Moda e jo dugo morati da
ekaju ovde ispod praine, ali neizvesnosti vie nije bilo.
Osim, razume se, ako im Mesec ne priredi neka nova iznenaenja.
"E pa, gospodine Spenser", oslovi ga kapetan Enson, "izgleda da imate
svoju priu."
Spenser je bio gotovo isto onoliko iscrpljen, jer je poslednjih nekoliko
asova bio strano napet, kao i svi oni ljudi na splavu, dva kilometra ispod
njega. Mogao je da ih vidi na monitoru, pri srednjem uveanju. Oigledno su se
odmarali... to su bolje mogli, poto su na sebi imali skafandere.
Petorica su, zaista, bar mu se tako inilo, pokuavala da uhvate neto sna
i reili su taj problem na zapanjujui, ali razuman nain. Legli su pored
splava, napola utonuvi u prainu, nalik na lebdee gumene lutke. Spenseru nije
palo na pamet da je skafander bio suvie lagan da bi potonuo u tu stvar. Svojim
silaenjem sa splava petorica tehniara ne samo da su sebi obezbedili
neuporedivo luksuzan kau, ve su i svojim drugovima ostavili mnogo slobodnog
prostora za rad.
Preostala tri lana ekipe polako su se kretala unaokolo, podeavajui i
proveravajui opremu... naroito etvrtasto ispupenje preiivaa vazduha i
velike kugle privrene za njega. Pri maksimalnom optikom i elektronskom
zumu, kamera je mogla da dopre na udaljenost od deset metara od sve te
opreme... gotovo dovoljno blizu da oitava merae. ak i pri srednjem uveanju
lako je bilo uoiti dve cevi koje su vodile sa splava i pruale se nadole do
nevidljive Selene.
Taj oputeni i mirni prizor predstavljao je zapanjujuu suprotnost od
onoga od pre jednog sata. Ovde vie nije moglo nita da se uini, dok ne stigne
naredni tovar opreme. Obe skije su se vratile u Port Roris; tamo e sada biti
vrlo ivo, poto je inenjersko osoblje testiralo i spajalo opremu za koju su

se nadali da e im omoguiti da stignu do Selene. Proi e bar jo jedan dan

dok to ne bude gotovo. U meuvremenu - osim ako ne bude nekih nesrenih
sluajeva... More ei e nastaviti da se suna neuznemiravano na jutarnjem
suncu i kamera nee imati nita novo da alje kroz svemir.
Sa udaljenosti od jedne i po svetlosne sekunde u unutranjosti kabine na
Aurigi zau se glas reditelja programa koji se nalazio na Zemlji.
"Odlino obavljeno, Morise, ile. I dalje emo snimati sliku u sluaju da
neto zakae na vaem kraju, ali ne oekujemo da krenemo uivo pre spota vesti
u 06.00."
"Kako stojimo?"
"Rangirani smo kao kakva supernova. Sve dobija i jedan novi ugao... svaki
oinuti pronalaza koji je ikada pokuao da patentira novu vrstu pajalice
izmileo je kao crv iz drvenarije sa idejama. Pustiemo njih nekolicinu u 06.15;
trebalo bi da bude zabavno."
"Ko zna... moda neki od njih i ima neto."
"Moda, ali sumnjam. Oni osetljivi nee ni primirisati blizu naeg
programa kada budu videli kako e se postupati sa ostalima."
"Zato... ta im radite?"
"Njihove ideje upravo analizira tvoj prijatelj naunik, dr Louson.
Napravili smo probu sa njim; ive ih dere."
"Nije mi prijatelj", pobuni se Spenser. "Sreo sam ga samo dvaput. Prvi put
sam izvukao deset rei iz njega; drugi put je zaspao."
"E pa, od tada je uznapredovao, verovao ili ne. Videe ga... za, oh,
etrdeset pet minuta."
"Mogu da saekam. Ionako me samo zanima ta Lorens namerava da uradi. Je
li dao neku izjavu? Sada poto je pritisak popustio, trebalo bi da doprete do
njega bez muke."
"Jo je u stranoj guvi i nee da govori. Mislimo da se inenjersko
odeljenje ionako jo nije odluilo; testiraju svu silu naprava u Port Rorisu i
dopremaju opremu sa celog Meseca. Obavestiemo vas ako saznamo ita novo."
Bila je to paradoksalna injenica, koju je Spenser uzimao zdravo za
gotovo, da kada pokriva priu poput ove esto nema u vidu ta se sve iz nje
moe izlei. ak i kada se nalazi u sreditu zbivanja, kao to je on sada bio.
On je prvi pogurao stvar, ali sada vie nije drao sve konce u rukama. Tano je
da su on i il obezbeivali najvanije video snimke... ili e ih tek
obezbeivati, kada se akcija ponovo prenese ovamo... ali ustrojstvo se
oblikovalo u centrima vesti na Zemlji i u Klavijus Sitiju. Gotovo je poeleo da
ostavi ila i pohita nazad u tab.
To je, razume se, bilo neizvodljivo; pa ak i kada bi to uradio, uskoro bi
zaalio. Jer ovo ne samo da je bio najvei ulov u njegovoj karijeri; podozrevao
je da sada poslednji put pokriva neku priu sa terena. Vlastitim uspehom je
prokleo sebe, nepovratno, na kancelarijsku stolicu... ili u najboljem sluaju,
na udobnu malu osmatraku kabinu iza monitorskih ekrana u Klavijus Sitiju.

23.
I dalje je bilo veoma tiho na Seleni, ali to nije bila tiina sna, ni
tiina smrti. Uskoro e se svi ovi ljudi probuditi da pozdrave dan za koji se
samo nekolicina mogla nadati da e ga doiveti.

Pet Haris sedeo je pomalo nesigurno na naslonu jednog sedita

popravljajui prekid u vodu za rasvetu. Bila je srena okolnost to builica
nije otila pet milimetara ulevo; u tom sluaju stradao bi i radio, a i posao
bi onda bio znatno tei.
"Kvar je kod prekidaa tri, doktore", ree on, namotavajui izolacionu
traku. "Stvar je ve otklonjena."
Glavna rasveta ponovo se ukljui, silovito jarka posle priguenog
grimiznog sjaja. Istovremeno, razlegao se neoekivani, praskavi zvuk. Delovao
je tako iznenadno i uznemirujue, da je Pet izgubio ravnoteu i pao sa naslona
sedita.
No, prepoznao ga je jo pre no to je stigao do poda. Neko je kihnuo.
Putnici su poeli da se bude - a on je, moda, pomalo preterao sa
hlaenjem, budui da je u kabini sada bilo izuzetno studeno.
Zapitao se ko e prvi doi svesti. Nadao se da e to biti Sju, jer bi onda
doli u priliku da popriaju bez prekidanja, bar nakratko. Posle svega to su
zajedno prevalili preko glave, prisustvo Dejva Mekenzija nije mu nimalo smetalo
- premda se teko moglo oekivati da e tako biti i za Sju.
Ispod ebadi prva prilika stala je da se mekolji. Pet pouri da se nae
pri ruci; a onda zastade i promrmlja sebi u bradu; "Oh, ne!"
Pa, ne moe se stalno pobeivati, a kapetan mora da izvrava svoju
dunost, pa ma ta ispalo. Nagnuo se nad suvonjavu priliku koja se s mukom
pridizala i brino upitao: "Kako se oseate, gospoice Morli?"
Postati vlasnitvo televizije bilo je istovremeno i najbolja i najgora
stvar koja se mogla dogoditi dr Lousonu. To mu je ulilo samopouzdanje, uverivi
ga da je svet koji je on oduvek s uivanjem prezirao uistinu zainteresovan za
njegova posebna znanja i sposobnosti. Nije uviao da isto tako brzo moe biti
odbaen, im se okona incident sa Selenom. Ovo mu je pruilo priliku da
ispolji svoju istinsku predanost astronomiji, koju je donekle sputavala
okolnost da je predugo iveo u ekskluzivnom drutvu astronoma. Isto tako,
donosilo mu je sasvim pristojnu zaradu.
Ali program u koji je sada bio ukljuen gotovo da je bio sazdan da bi se
potvrdilo njegovo staro miljenje da su ljudi koji nisu bezoseajni najee
budale. Teko, meutim, da je to bila greka Meuplanetnih vesti koje nisu
mogle da odole numeri to je savreno popunjavala program tokom dugih razdoblja
kada se nita uzbudljivije nije dogaalo na splavu.
injenica da se Louson nalazio na Mesecu, dok su njegove rtve bile na
Zemlji, predstavljala je tek manji tehniki problem, koji su TV tehniari
odavno reili. Program nije mogao ii uivo; morao se najpre snimiti, da bi se
potom, u montai, izbacile one dosadne pauze od po dve i po sekunde koliko je
bilo potrebno radio-talasima da prevale put od planete do satelita i natrag.
Ova okolnost stvarala je nevolje izvoaima - tu se uistinu nita nije dalo
uiniti - ali poto bi traka prola kroz ruke vetog montaera, slualac ni po
emu nije mogao da zakljui da slua razgovor ije sudeonike razdvaja gotovo
etiri stotine hiljada kilometara.
Glavni inenjer Lorens sluao je emisiju leei na leima u Moru ei i
zurei u prazno nebo. Bila je ovo prva prilika da se malo odmori posle neznano
mnogo asova, ali um mu je bio odve aktivan da bi mogao da zaspi. U svakom
sluaju, nikada nije postao vian spavanju u skafandru, niti je za to sada
video neki razlog, budui da je prvi iglo ve bio na putu iz Port Rorisa. Kada

stigne, ponovo e biti u prilici da se nae u sasvim zasluenoj i tako eljenoj

udobnosti.
Uprkos svim tvrdnjama proizvoaa, niko nije u stanju da delotvorno
funkcionie u skafandru due od dvadeset etiri asa - iz nekoliko oiglednih
razloga, kao i nekoliko koji nisu tako oigledni. Tu je, na primer,
neotklonjiva potekoa poznata kao astronautski svrab, koji se obino javlja na
krstima - ili na nekom jo nedostupnijem mestu - posle jednodnevnog utamnienja
u skafandru. Doktori su tvrdili da je posredi isto psiholoka pojava, a neki
junaki nastrojeni svemirski lekari proveli su u skafandru po nedelju dana ili
ak due da bi to dokazali. Taj dokaz, meutim, nimalo nije smanjio
rasprostranjenost bolesti.
Mitologija skafandra veliki je, sloen i esto sraman predmet, sa potpuno
zasebnom nomenklauturom. Niko nije sasvim siguran zato je jedan model iz
sedamdesetih godina dvadesetog veka dobio naziv "gvozdena devica", ali e zato
svaki astronaut rado objasniti zato je tip XIV iz desetih godina dvadeset
prvog stolea nazvan "komora uasa". Kako izgleda, meutim, teko da je
osnovana teorija da je ovaj skafander projektovala jedna sadistiki nastrojena
ena-inenjer, reena da se dijabolino osveti suprotnom polu.
Ali Lorens se oseao prilino prijatno u modelu koji je imao, dok je
sluao kako uzbueni amateri izlau svoje zamisli. Bilo je mogue - premda i
krajnje neverovatno - da neko od tih nesputanih mislilaca doe na neku ideju
koja bi mogla imati praktinu upotrebu. Viao je ve da se to dogaa i bio je
pripravan da strpljivije saslua predloge nego doktor Louson - koji, bilo je
oigledno, nikada nee nauiti da ima razumevanja prema budalama.
Upravo je ismejao jednog inenjera-amatera sa Sicilije koji je predloio
da se praina oduva pomou strateki razmetenih mlaznjaka. Zamisao je bila
tipina za veinu onih koje su se mogle uti; ak i kada se ne bi potkrala neka
temeljna nauna omaka, veina ideja bi otpala poto bi bila podvrgnuta
kvantitativnom ispitivanju. Mogli biste da oduvate prainu - kada biste imali
neograniene zalihe vazduha. Dok je trajala tirada brbljive meavine
italijansko-engleskog, Louson je na brzinu obavio neke proraune. "Procenjujem,
sinjor Guzali", ree on, "da bi vam bilo potrebno najmanje pet tona vazduha u
minutu kako biste drali otvorenu dovoljno veliku rupu za ovu svrhu. A potpuno
je nemogue dopremiti na poprite zbivanja ovako velike koliine."
"Ah, ali moete sakupljati vazduh i tako ga stalno iznova koristiti!"
"Hvala vam, sinjor Guzali", umea se odluni glas voditelja programa. "A
sada re ima gospodin Robertson iz Londona, u Ontariju. U emu se sastoji va
plan, gospodine Robertson?"
"Predlaem zamrzavanje."
"Samo trenutak", usprotivi se Louson. "Kako moete zamrznuti prainu?"
"Najpre bih je zasitio vodom. Potom bih u nju uronio cevi za hlaenje i
pretvorio celu masu u led. To bi prainu dralo na mestu, tako da bi se kroz
nju lako moglo buiti."
"Zanimljiva ideja", priznade Tom, prilino nevoljno. "Bar nije luda kao
neke druge koje smo imali prilike da ujemo. Ali kolilina vode neophodna da bi
se stvar izvela nemogue je velika. Ne zaboravite: laa je na dubini od
petnaest metara..."
"Koliko je to u stopama?" upita Kanaanin glasom koji je jasno stavio do
znanja da on pripada tvrdokornoj antimetrikoj koli.
"Pedeset stopa - kao to sam siguran da odlino znate. Bio bi vam potreban

stub koji bi u preniku imao najmanje jedan metar - odnosno, jednu jardu, po
vaem mernom sistemu, a to bi nalagalo... ovaj... priblino petnaest puta deset
kvadrat puta deset na etvrti kubnih centimetara, ili drugim reima... tako je,
razume se, petnaest tona vode. I to pod pretpostavkom da ne bude nikakvog
rasipanja; u stvarnosti, bilo bi vam potrebno mnogo puta toliko. Ispalo bi,
zapravo, punih stotinu tona. A ta mislite, koliko bi bila teka oprema za
zamrzavanje?
Ovo je na Lorensa ostavilo utisak. Za razliku od mnogih naunika koje je
upoznao, Tom se odlino snalazio u praktinim stvarima i bio je vian brzom
raunanju. Obino se dogaalo da kada se neki astronom ili fiziar upuste u
brzo izraunavanje, prilikom prvog pokuaja omakla bi im se pogreka reda
veliine u rasponu od deset do sto. Koliko je Lorens mogao da proceni, Tom je
uvek iz prve dolazio do tanog rezultata.
Kanadski poklonik zamrzavanja i dalje se vatreno zalagao za svoju zamisao
kada ga je u emisiji zamenio jedan gospodin iz Afrike koji se opredelio za
suprotan pristup; toplotu. On je predloio korienje ogromnog konkavnog
ogledala koje bi fokusiralo Sunevu svetlost na prainu i tako je povezalo u
nepominu masu.
Bilo je oigledno da Tom tek uz silno naprezanje uspeva da sauva
samokontrolu; zagovornik solarne pei spadao je meu najtvrdoglavije, samouke
"strunjake" koji su odbijali da priznaju da im se u proraunima moda potkrala
neka greka. Rasprava je postala uistinu estoka, kada se iznenada umeao jedan
glas sa znatno manje udaljeniosti.
"Skije dolaze, gospodine Lorens."
Lorens se pridigao u sedei poloaj i popeo na splav. Ako je ita ve bilo
na vidiku, to je znailo da se praktino nalazilo na njemu. Da, bili su to
Pranjavko jedan - kao i Pranjavko tri, koji je preduzeo teko i skupo
putovanje iz Jezera Sue, manjeg ekvivalenta Mora sa tamne strane. Samo to
putovanje predstavljalo je sagu koja e zauvek ostati nepoznata izuzev
nekolicini uesnika u pohodu.
Svaka skija vukla je po dve saonice pretovarene opremom. Kada su prispele
uz splav, prva stvar koja je iskrcana bio je ogroman kontejner u kome se
nalazio iglo. Uvek je bilo zadivljujue posmatrati ih kako se naduvavaju i
Lorens nikada nije nestrpljivije iekivao taj prizor. Da, sasvim izvesno je
dobio svemirski svrab. Proces je bio potpuno automatski; slomio bi se peat,
pomerile dve zasebne poluge - koje su sluile kao obezbeenje od katastrofalne
mogunosti sluajnog aktiviranja - a onda bi se malo saekalo.
Lorens uistinu nije morao dugo da eka. Strane kutije su se razdvojile i
pale, a ispod njih se ukazala zbijeno spakovana, savijena masa srebrnaste
tvari. Stala je da se mreka i opire, poput kakvog ivog stvora. Lorens je
jednom video nonog leptira kako izranja iz ahure, sa jo zguvanim krilima;
dva procesa udnovato su nalikovala jedan na drugi. Insektu je, meutim, bio
potreban ceo sat da dostigne punu veliinu i sjaj, dok je iglo to postizao za
tri minuta.
Dok je generator vazduha upumpavao atmosferu u mlitav omota, on se irio
i ukruivao u naglim trzajima, posle kojih bi usledila dua razdoblja
ustaljivanja. Bio je sada metar visok i irio se pre u stranu nego nagore. Kada
je dosegao granice bonog irenja, ponovo je krenuo navie, da bi konano iz
glavne kupole iskoila vazduna komora. Imao se utisak da bi celu ovu operaciju
trebalo da prate itanje i duvanja; izgledalo je nekako neprirodno to se sve

odigravalo u potpunoj tiini.

Zdanje je gotovo dostiglo svoje pune razmere i ve je postalo oigledno
zato je "iglo" jedini prikladan naziv za njega. Iako su bile projektovane da
prue zatitu od veoma razliite - premda gotovo podjednako negostoljubive sredine, snene kue Eskima imale su potpuno isti oblik. Tehniki problem bio
je isti, pa je takvo bilo i reenje.
Potrajalo je znatno due postaviti opremu nego naduvati iglo, budui da su
se sve stvari - leajevi, stolice, stolovi, stalae, elektronski ureaji morali uneti kroz vazdunu komoru. Kod nekih krupnijih komada to je jedva
uspelo, budui da su napravljeni tako da je preticalo svega po nekoliko
centimetara. Ali konano je usledio radio-poziv iz unutranjosti kupole.
"Spremni smo za posao!" zauo se glas. "Izvolite unutra!"
Lorens nije ekao da mu se poziv dva puta ponovi. Poeo je da otkainje
vezove na skafandru dok je jo bio u spoljnjem odeljku dvodelne vazdune
komore, a lem je skinuo im je zauo glasove iz unutranjosti kupole koji su
dopirali do njega kroz sve guu atmosferu.
Bilo je predivno ponovo biti slobodan ovek - biti kadar da se protegne,
poee, nesputano kree, razgovara sa ostalim ljudima lice u lice. Tu
veliine uspravnog mrtvakog sanduka odagnao je zadah skafandra i nainio ga
ponovo prikladnim za ljudske poslove. Potom je obukao kratke pantalone - sve
to je oveku uopte bilo potrebno u iglou - i seo da odri sastanak sa
saradnicima.
Najvei deo materijala koji je naruio stigao je ovom prilikom; ostatak e
prispeti na Pranjavku dva tokom narednih nekoliko asova. Poto je proverio
spisak zaliha, osetio je da sada znatno vie gospodari situacijom. Kiseonik je
bio obezbeen - ukoliko ne doe do katastrofe. Poeli su da oskudevaju u vodi
tamo dole, ali ona se lako mogla pribaviti. Sa hranom je stajalo malo tee,
premda je to bio samo problem pakovanja. Iz centralnog skladita ve su ih
snabdeli okoladom, komprimovanim mesom, sirom, pa ak i tankim veknama
francuskog hleba - sve to spakovano u cilindre promera tri centimetra. Uskoro
e sve to poslati vazdunim cevovodom, to e silno podii moral na Seleni.
No, bilo je to manje vano od preporuka trusta mozgova, iskaznih
posredstvom desetak planova i saetog memoranduma na est strana. Lorens je sve
to krajnje pomno prouio, klimajui povremeno glavom u znak slaganja. I sam je
ve doao do istih optih zakljuaka i nije bilo naina da se oni izbegnu.
Ma ta se dogodilo sa putnicima, za Selenu je ovo bilo poslednje
putovanje.

24.
Vetar koji je prohujao Selenom kao da je sa sobom odneo i neto vie od
ustajalog vazduha. Kada se osvrnuo na prve dane provedene pod prainom, komodor
Henstin je uvideo da je na lai uvek vladalo grozniavo, ak histerino
raspoloenje, poto je minuo prvobitni ok. Nastojei da sauvaju bodrost,
povremeno su odlazili predaleko u pravcu lane veselosti i detinjaste
razdraganosti.
Sve je to sada pripadalo prolosti, a bilo je lako razbrati zato.
Okolnost da je spasilaka ekipa dejstvovala na udaljenosti od svega nekoliko
metara predstavljala je deo objanjenja - ali samo deo. Duh spokoja koji su

sada delili proisticao je iz njihovog susreta sa smru; posle toga, nita vie
nije moglo biti isto. Iz njih je potpuno iskopnio onaj triav talog sebinosti
i kukaviluka.
Niko to bolje nije znao od Henstina; imao je to prilike ve mnogo puta da
doivi, kad god bi se posada svemirskog broda nala suoena sa opasnou na
spoljnjim podrujima Sunevog sistema. Iako nije imao sklonosti ka filozofiji,
u svemiru mu je na raspolaganju stajalo obilje vremena za razmiljanje. Ponekad
bi se zapitao da li je stvarni razlog koji je ljude navodio da trae opasnost
to to su jedino u tim okolnostima nalazili drugarstvo i solidarnost za kojima
su nesvesno udeli.
Bie mu ao kada se bude oprostio od svih ovih ljudi - da, ak i od
gospoice Morli, koja je sada postala onoliko prijatna i uviavna koliko joj je
to njen temperamenat doputao. injenica da je bio u stanju da misli toliko
unapred predstavljala je meru njegovog samopouzdanja; ovek nikada nije mogao
biti siguran, razume se, ali situacija je sada izgledala potpuno pod kontrolom.
Niko nije tano znao kako je glavni inenjer Lorens naumio da ih izbavi, ali
taj problem se naprosto sastojao u odbiru izmeu alternativnih metoda. Od ovog
trenutka njihovo suanjstvo bilo je neprilika, a ne opasnost.
Nije ak predstavljalo ni veliku nevolju, budui da su cilindri sa hranom
poeli da ispadaju iz vazdunog cevovoda. Iako nikada nisu uistinu bili suoeni
sa opasnou od gladi, ishrana im je postala krajnje jednolina, a i voda je
ve neko vreme racionisana. Sada je do njih dopremljeno nekoliko stotina
litara, to je napunilo gotovo presahle rezervoare.
Bilo je neobino da komodor Henstin, koji je obino mislio na sve, nikada
nije postavio sebi jedno jednostavno pitanje: "ta se dogodilo sa onom vodom
koju su imali u poetku?" Iako je bio suoen sa preim problemima, pomisao na
tu dodatnu masu koja se nala na lai trebalo je da ga zabrine. Ali to se ipak
nije dogodilo, sve dok nije bilo prekasno.
Pet Haris i glavni inenjer Lorens takoe su snosili deo krivice to se
ova okolnost previdela. Bila je to jedina pogreka u inae divno smiljenom
planu. Razume se, vie od jedne pogreke i nije bilo potrebno.
Inenjersko odeljenje sa zemaljske strane i dalje je hitro radilo, ali ne
vie u onoj oajnikoj trci sa asovnikom. Bilo je sada vremena da se napravi
improvizovani model lae, koji je potom potopljen u More kraj Port Rorisa, da
bi onda bili preduzeti razni naini da se u njega prodre. I dalje su pristizali
saveti - pametni, kao i oni drugi - ali na njih vie niko nije obraao panju.
Pristup je odabran i vie se nee menjati, osim ako ne iskrsnu neoekivane
prepreke.
Dvadeset etiri asa poto je podignut iglo, sva posebna oprema bila je
napravljena i dopremljena na poprite zbivanja. Bio je to rekord za koji se
Lorens nadao da ga nikada nee morati da obori, a i bio je veoma ponosan na
ljude koji su ga postavili. Inenjersko odeljenje retko je dobijalo priznanje
koje je zasluivalo - poev od vazduha, na primer; svi su njegovo postojanje
uzimali zdravo za gotovo, zaboravljajui pri tom da su inenjeri bili ti koji
su ga obezbeivali.
Poto je sada bio spreman da stupi u dejstvo, Lorens je konano reio da
progovori - na veliku radost Morisa Spensera. Bio je to trenutak na koji je on
dugo ekao.
Koliko je uspevao da se seti, bio je ovo prvi TV intervju kod koga je
kameru i njegovog sabesednika razdvajalo pet kilometara. Pri fantastinom

uveanju, razume se, slika je bila malo neotra, a i najmanja vibracija u

kabini Aurige izazvala bi njeno podrhtavanje na ekranu. Zbog toga su svi na
brodu bili nepomini, dok je sva nebitna mainerija bila iskljuena.
Glavni inenjer Lorens stajao je na rubu splava; njegova prilika u
skafandru bila je oslonjena o mali kran nagnut preko ivice. Sa preke je visio
veliki betonski cilinder, otvoren sa oba kraja - prvi odeljak cevi koja se sada
sputala u prainu.
"Posle dueg razmiljanja", ree Lorens, obraajui se dalekoj kameri,
ali, zapravo, ponajpre enama i mukarcima petnaest metara pod sobom,
"zakljuili smo da je ovo najbolji nain da se uhvatimo ukotac sa problemom.
Ovaj cilinder naziva se keson i on e lako potonuti zahvaljujui svojoj teini;
otar donji kraj proi e kroz prainu kao no kroz maslac.
Imamo dovoljno odeljaka da stignemo do lae; kada to uinimo i poto cev
bude hermetiki zatvorena na dnu - njen pritisak na krov to e obezbediti poeemo da isisavamo prainu. im se to obavi, imaemo otvoreno okno, odnosno
mali bunar, pravo do Selene.
To je polovina borbe, ali samo polovina. Potom emo morati da poveemo
okno sa jednim od igloa pod pritiskom, tako da, kada budemo prosekli krov lae,
ne doe do gubitka vazduha. Ali mislim... nadam se... da su ovo srazmerno
jednostavni problemi."
Zastao je za trenutak, zapitavi se da li bi trebalo da pomene i druge
pojedinosti koji su ovu operaciju inili znatno pipavijom nego to to izgleda.
No, odustao je od toga; oni koji bi razumeli mogli su stvar videti i drugim
oima - a ostale naprosto ne bi zanimalo, ili bi smatrali da se razmee. Ova
puna pozornost javnosti gledalo ga je oko pola milijarde ljudi, kako ga je
izvestio ef turistikog odeljenja nije mu smetala sve dok stvari budu dobro
ile. Ali ako neto krene naopako...
On podie ruku i dade znak upravljau krana.
"Sputaj!"
Cilinder stade lagano da zaranja u prainu sve dok njegova sva etiri
metra nisu potonula, izuzev uskog gornjeg prstena koji je stajao tih iznad
povrine. Sputanje je teklo glatko i lako; Lorens se samo nadao da e i ostali
odeljci biti podjednako posluni.
Jedan od inenjera briljivo je iao du ivice kesona, proveravajui
libelom da li porinue ide savreno okomito. Konano je podigao palac uvis, a
Lorens uzvrati na isti nain. Bilo je trenutaka kada je, kao i svaki iskusni
svemirac, mogao da se upusti u opiran i prilino zamren razgovor samo pomou
jezika znakova. Bilo je to znaajno umee ove profesije, budui da bi radio
povremeno zakazao, a bilo je i sluajeva kada su, zbog ogranienog broja, svi
raspoloivi kanali bili zauzeti.
"Spreman broju dva!" ree on.
Ovo e sad biti pipavo. Prvi odeljak valjalo je vrsto drati dok se drugi
uglavljuje u njega bez promene opteg usmerenja. Za ovaj posao bila su, u
stvari, potrebna dva krana, ali kostur skela, koji je poivao na nekoliko
centimetara iznad povrine praine, mogao je da nosi teret dok je kran bio
neim drugim zauzet.
Samo bez graaka sada, za ime Boga! - pomoli se on u sebi. Odeljak broj
dva skliznu sa sanki na kojima je stigao iz Port Rorisa, a trojica tehniara
podigoe ga u uspravan poloaj. Ovo je bila ona vrsta posla kod koje je do
punog izraaja dolazila razlika izmeu teine i mase. Cilindar koji se njihao

bio je srazmerno mali - ali mu je momenat sile bio isti kao da je na Zemlji,
tako da bi u trenu smrskao oveka ako bi ga zahvatio pri tim sporim
oscilacijama. Bila je to jo jedna posebnost Meseca - usporeno kretanje ove
visee mase. Pri lokalnoj gravitaciji, klatnu je bilo potrebno dva i po puta
due vremena nego na Zemlji da naini jedan ciklus. Ova okolnost uvek je
izgledala nekako neobina, osim oveku koji je ovde roen.
Drugi odeljak konano je bio spojen sa prvim. Kada su se ulebili jedan u
drugoga, Lorens je ponovo dao nalog za sputanje.
"Osam metara je otilo", ree Lorens, "to znai da smo preli pola puta.
Sad je red na trei odeljak."
Posle ovoga preostae jo samo jedan - premda je Lorens obezbedio i
dodatni odeljak, za svaki sluaj. Veoma je uvaavao kadrost mora da guta
opremu. Za sada su izgubili samo nekoliko sitnih predmeta, ali ako ovaj deo
kesona sklizne sa kuke, u trenu e nestati. Iako nije morao duboko da potone,
naroito ako bi pljotimice pao u prainu, bio bi potpuno izvan domaaja ak i
na dubini od svega par metara. Nisu imali vremena da spasavaju vlastitu opremu
za spasavanje.
Ulebljen je i broj tri; zavrni deo kretao mu se gotovo neprimetno sporo,
ali se ipak kretao, i za nekoliko minuta, ako ih bude pratila srea, pokucae
na krov lae.
"Stigli smo do dubine od dvanaest metara", objavi Lorens. "Od Selene nas
sada dele samo tri metra. Jo samo koji trenutak i moi ete da nas ujete tamo
dole."
Odista su mogli i taj zvuk delovao im je udesno umirujue. Pre vie od
deset minuta Henstin je razabrao vibraciju kiseonikog cevovoda kada se keson
oeao o njega. Moglo se osetiti kada se zaustavio, a kada je ponovo krenuo.
Ponovo je usledila vibracija, praena ovoga puta umom blagog pljuska
praine po krovu. Dva cevovoda za vazduh bila su povuena nadole, tako da im je
sada oko dvadeset centimetara visilo sa tavanice, a brzosuei cement, koji je
predstavljao deo opreme za sluaj opasnosti svih svemirskih vozila, bio je
izglaan oko mesta njihovog ulaska. Izgledalo je da se razmekao, ali
neopipljiva kia praine bila je preslaba da izazove uznemirenje. No, Henstin
pomisli da bi ipak bilo bolje ako to pomene skiperu, kome je stvar moda
promakla.
"udno", ree Pet, podigavi pogled prema cevima koje su trale. "Cement
bi trebalo da dri, iako cev vibrira."
Popeo se na jedno sedite i izbliza osmotrio vazdunu cev. Nita nije
kazao, ve je samo siao, zbunjenog izraza lica - i prilino zabrinut.
"U emu je nevolja?" upita tiho Henstin. Poznavao je ve dovoljno Peta da
mu lice ita kao otvorenu knjigu.
"Cev se vue nagore kroz krov", ree on. "Neko je gore na splavu postao
krajnje nebriljiv - skratila se za najmanje jedan centimetar od kada sam ja
cementirao." Pet naglo zastade, uasnut. "Blagi Boe", proaputa on. "A moda
je naa greka - moda to mi jo tonemo."
"Pa ta onda?" upita komodor prilino spokojnim glasom. "Oekivalo se da
praina nastavi da se slee pod naom teinom - ali to jo ne znai da smo u
opasnosti. Sudei po toj cevi, sputamo se jedan centimetar za dvadeset etiri
asa. Uvek mogu malo da produe cev, ako se javi potreba za njim."
Pol se nasmeja, pomalo posramljeno.
"Tako je - to je odgovor. Trebalo je da mi to ranije padne na pamet.

Verovatno smo sve vreme lagano tonuli, ali tek smo sada doli u priliku da se u
to uverimo. No, bie ipak bolje da o tome izvestim gospodina Lorensa - ovo bi
moglo da ima uticaja na njegove proraune."
Pet krenu prema prednjem delu kabine - ali tamo nije stigao.

25.
Prirodi je bilo potrebno milion godina da postavi zamku u koju je uhvatila
Selenu i povukla je u dubine Mora ei. U drugom navratu uhvatila se u zamku
koju je sama napravila.
Kako njeni projektanti nisu smatrali za potrebno da paze na svaki gram
prekomerne teine, niti je trebalo da ona bude opremljena za putovanja koja
traju due od nekoliko asova, Selenu nisu opskrbili onim genijalnim
postrojenjem kojim su raspolagali svi svemirski brodovi, premda se o njemu
javno malo prialo - za recikliraje svih zaliha vode. Ona nije morala da
konzervira svoje resurse na ubog nain osoben za letelice koje su saobraale po
svemiru; ono malo vode to se u normalnim prilikama koristilo i stvaralo na
njoj jednostavno je izbacivano.
Tokom poslednjih pet dana nekoliko stotina kila tenosti i pare napustilo
je Selenu i istog asa ih je upila edna praina. Jo pre mnogo asova praina
oko ventila za izbacivanje se zasitila i pretvorila u blato. Kapajui kroz
mnogobrojne kanale izdubila je poput saa okolno More. Tiho, strpljivo, laa je
spirala vlastite temelje. Neno gurkanje kesona koji se pribliavao obavilo je
ostalo.
Prvi nagovetaj predstojee nesree gore na splavu pojavio se u obliku
treptanja crvene svetiljke na preiivau vazduha, sinhronizovanog sa
zavijanjem radio-sirene na svim talasnim duinama u skafanderu. Zavijanje je
prestalo gotovo istog asa, jer je deurni tehniar pritisnuo dugme za prekid,
ali je zato crvena lampica nastavila da trepe.
Bio je dovoljan jedan pogled na brojanike da Lorens shvati ta se
dogodilo. Cevi za vazduh... obe... nisu vie bile spojene sa Selenom.
Preiiva je pumpao kiseonik u More kroz jednu cev, a to je bilo jo gore,
kroz drugu je usisavao prainu. Lorens se zapitao koliko e im vremena biti
potrebno da oiste filtre, ali nije gubio vreme na razmiljanje. Bio je suvie
zauzet upuivanjem poziva Seleni.
Odgovora nije bilo. Pokuao je na svim frekvencijama lae, ali nije primao
ak ni um noseeg talasa. More ei postalo je neprobojno za radio kao to je
bilo neprobojno za zvuk.
Gotovi su, ree; sve je zavreno. Malo nam je nedostajalo, ali nismo
uspeli. A bio nam je potreban samo jo jedan sat...
ta se to moglo dogoditi? - razmiljao je smknuto. Moda je trup propao
pod teinom praine. Ne - to je bilo malo verovatno; unutranji vazduni
pritisak bi to spreio. Mora da je posredi sleganje zbog neeg drugog; nije bio
siguran, ali je pomislio da je dolo do neznatnog podrhtavanja tamo dole. Od
samog poetka bio je svestan opasnosti od takvog neeg, ali nije znao kako od
toga da se zatiti. Bio je to rizik koji su svi prihvatili i Selena je
izgubila.
Jo dok je Selena poinjala da pada, neto je Petu govorilo da je ovo

sasvim razliito od prvog potonua. Bilo je mnogo sporije i ulo se kripanje i

ikljanje sa spoljanje strane trupa koje je ak i u tom trenutku oajanja
zaprepastilo Peta, jer nije nalikovalo nijednom zvuku koji bi praina bila u
stanju da proizvede.
Cevi za kiseonik su iznad njih pravile udo. Nisu glatko iskliznule
napolje, jer je laa tonula krmom nadole, iskreui se prema stranjem delu. Uz
pucanje i rasprskavanje fiberglasa, cev ispred vazdune komore - kuhinje
jurnula je kroz krov i nestala s vidika. Istog asa, snani mlaz praine uleteo
je u kabinu i rasprsnuo se u zaguujui oblak na mestu gde je udario o pod.
Najblii je bio komodor Henstin, pa je prvi stigao do tog mesta.
Rascepavi koulju, smotao ju je u loptu i gurnuo u otvor. Praina je letela na
sve strane dok se on borio da joj sprei ulazak: gotovo da je uspeo kada se i
prednja cev otrgla... a glavna svetla se pogasila, po drugi put, jer se ponovo
prekinuo kabl. "Ja u ovaj!" povika Pet. Trenutak kasnije, takoe bez koulje,
pokuavao je da zapui otvor i sprei bujicu koja je kroz njega nadirala.
Stotinu puta je plovio preko Mora ei... ali nikada ranije nije golim
prstima dodirnuo materiju od koje se ono sastojalo. Sivi prah mu je trcao u
nos i oi, tako da se umalo nije uguio, i potpuno ga je zaslepeo. Iako je bila
suva poput praine iz kakve faraonske grobnice... ak i suvlja od nje, jer je
bila milion puta starija od piramida... ostavljala je nekakav udan sapunjavi
utisak. Dok se borio protiv nje, Pet je uhvatio sebe kako razmilja: "Ako
postoji gora smrt od davljenja... onda je to kada te ivog zakopaju."
Kada je mlaz toliko oslabio da je tek curkao, bilo mu je jasno da je
izbegao upravo takvu sudbinu... na trenutak. Pritisak koji je stvaralo petnaest
metara praine, pod niskom lunarnom gravitacijom, nije bilo teko savladati...
mada bi to bila sasvim drugaija pria da su rupe u krovu bile mnogo vee.
Pet je otresao prainu sa glave i ramena i oprezno otvorio oi. Bar je
mogao ponovo da vidi: hvala bogu to su imali rezervnu rasvetu, iako je bila
slaba. Komodor je ve zaepio svoj otvor i smireno je prskao unaokolo vodu iz
papirnate ae kako bi se praina slegla. To se pokazalo zadivljujue
delotvorno i ono nekoliko preostalih oblaia uskoro se pretvorilo u blatnjave
mrlje.
Henstin podie glavu i uhvati Petov pogled.
"Kapetane", oslovi ga on. "Imate li kakvu teoriju?"
U pojedinim trenucima ga je Komodorova olimpska samokontrola gotovo
izluivala, pomisli Pet. Voleo bi da ga vidi bar jednom kako puca. Ne... to, u
stvari, nije bilo tano. Osetio je trenutnu zavist, ak ljubomoru...
razumljivo, ali nedostojno njega. Trebalo bi da se stidi, i stideo se.
"Ne znam ta se dogodilo", odvrati on. "Moda bi to mogli da nam kau oni
gore."
Sada je morao da se penje da bi doao do pilotskog sedita, jer je laa
bila nagnuta za otprilike trideset stepeni u odnosu na vodoravan poloaj. Kada
je Pet zauzeo svoje mesto ispred radija, osetio je neku vrstu oajnike
otupelosti koja je potisnula sve to je doiveo od prvobitnog sahranjivanja.
Bilo je to oseanje rezignacije... gotovo sujeverno verovanje da su bogovi
protiv njih i da je beskorisno nastavljati borbu.
Bio je uveren u to kada je ukljuio radio i otkrio da uopte ne radi. Nije
bilo struje; kada je ta cev za kiseonik pokidala kablove u kolu, obavila je
dobro posao.
Pet se lagano okrenuo u stolici. Dvadeset jedan putnik gledao je u njega,

ekajui da uje novosti. Ali on njih dvadeset nije video, jer Suzan ga je
gledala, i on je bio svestan samo izraza na njenom licu. Odisalo je
zabrinutou i pripravnou... ali ak ni sada na njemu nije bilo ni traga od
straha. Dok ju je Pet posmatrao, njegovo vlastito oajanje kao da se rasprilo.
Osetio je nalet snage, ak nade.
"Neka sam proklet ako znam ta se dogodilo", ree on. "Ali u jedno sam
siguran... jo nismo gotovi, ni za sto svetlosnih godina. Moda smo jo malo
potonuli, ali nai prijatelji na splavu e brzo da nas stignu. To e znaiti
malo odlaganje... i nita vie. Nemamo razloga za brigu."
"Ne elim da diem paniku, kapetane", javi se Beret, "ali ta ako je i
splav potonuo? ta emo onda?"
"Saznaemo im popravim radio", odvrati Pet, pogledavi zabrinuto ice
koje su visile sa krova. "Dok ne razvrstam ove pagete, moraete da se
zadovoljite pomonim svetlima."
"Meni ne smetaju", primeti gospoa uster. "Mislim da su veoma slatka.
Neka ste blagosloveni, gospoo uster, izgovori Pet u sebi. Brzo se
osvrnuo po kabini; mada je teko bilo razaznati izraze lica svih putnika pri
ovom slabom osvetljenju, inilo se da su prilino smireni.
Trenutak kasnije nisu vie bili tako mirni; samo toliko vremena mu je bilo
dovoljno da utvrdi da ne moe popraviti ni svetla ni radio. ice su bile
pokidane duboko u kolu, tako da do njih nije mogao dopreti jednostavnim
alatkama koje je ovde imao.
"Ovo je mnogo ozbiljnije", prijavi Pet. "Neemo moi da stupimo u vezu,
ako nam ne spuste mikrofon."
"To znai", javi se Beret koji je izgleda voleo sve da posmatra sa mrane
strane, "da su izgubili vezu s nama. Nee shvatiti zato ne odgovaramo. ta ako
pretpostave da smo svi mrtvi... i odustanu od cele operacije?"
Ta je misao prostrujala Petu kroz glavu, ali ju je istog asa odbacio.
"uli ste ta vam je kazao glavni inenjer Lorens preko radija", odvrati
on. "On ne pripada onoj vrsti ljudi koja bi odustala dok nije sasvim sigurna da
nismo vie ivi. To ne treba da vas brine."
"ta je s vazduhom?" upita profesor Jajavarden zabrinuto. "Ponovo smo se
vratili na vlastite zalihe."
"Trebalo bi da nam potraju nekoliko asova poto su se upijai obnovili.
Cevi e pre isteka tog vremena ponovo biti na svom mestu", odvrati Pet, neto
samouverenije nego to se oseao. "U meuvremenu, moraemo biti strpljivi i
ponovo se sami zabavljati. Radili smo to tri dana; trebalo bi da moemo jo
nekoliko sati."
Osvrnuo se po kabini, da vidi ima li koga ko se ne slae, i primeti kako
jedan putnik polako ustaje. Bila je to poslednja osoba koju bi oekivao...
tihi, sitni gospodin Ridli, koji je moda izgovorio desetak rei za vreme celog
puta.
Pet i dalje nije o njemu nita znao osim da je raunovoa sa Novog
Zelenada... jedine drave na Zemlji koja je pomalo bila izolovana od ostalog
sveta zahvaljujui svom poloaju. Do nje se, razume se, moglo stii isto onako
brzo kao i do svakog drugog mesta na planeti, ali to je bio kraj puta, a ne
usputna stanica za negde drugde. Kao rezultat toga, Novozelanani su jo s
ponosom uvali dosta od svoje individualnosti. Tvrdili su, u emu je bilo dosta
istine, da su spasli sve to je ostalo od engleske kulture, sada kada je
Atlantska Zajednica apsorbovala britanska ostrva.

"eleli ste neto da kaete, gospodine Ridli?" zapita ga Pet.

Ridli se osvrnu po slabo osvetljenoj kabini, nalik na kakvog uitelja koji
se sprema da oslovi razred.
"Da, kapetane", poe on. "Moram neto da priznam. Bojim se da je sve ovo
moja krivica."
Dve sekunde poto je glavni inenjer Lorens naglo prekinuo svoj komentar,
Zemlja je ve znala da je neto polo naopako... dok je vestima bilo potrebno
nekoliko minuta da stignu do Marsa i Venere. Ali na osnovu slike na ekranu niko
nije mogao pogoditi ta se dogodilo. Nekoliko sekundi vladao je haos, ali
inilo se da je neposredna kriza prola. Prilike u skafandrima su se okupile,
oigledno su veali, ali niko ih nije mogao uti jer su se prebacili na internu
telefonsku vezu. Nema slika, bez mogunosti da ujete o emu govore,
razoaravajue je delovala.
Tokom tih dugih minuta iekivanja punih agonije, dok je studio pokuavao
da odgonetne ta se dogaalo, il je davao sve od sebe da oivi sliku. To je
bilo veoma teko, poto je snimao krajnje statinu scenu samo s jednog mesta.
Poput svih kamermana, il je mrzeo da bude prikovan za jedno mesto. Ovaj
poloaj je bio savren... ali bio je ogranien i on ga se ve prilino zasitio.
ak je pitao moe li se brod pomeriti, ali kao to kapetan Enson ree: "Neka
sam proklet ako u skakutati tamo-amo po planini. Ovo je svemirski brod... a ne
divokoza."
I tako je il morao da na razliite naine prelazi s jednog plana na drugi
i da menja zum, mada je ovo drugo vrlo diskretno koristio, jer nita nije moglo
tako da uznemiri gledaoce kao brzo kretanje kroz prostor ili gledanje prizora
koji im eksplodira u lice. Ako bi upotrebio zum na najjaem uveanju, il je
mogao da venkuje Mesecom brzinom od oko pedeset hiljada kilometara na as...
od ega bi nekoliko miliona gledalaca odmah dobilo bolest kretanja.
Konano se taj hitni, nemi sastanak okonao; ljudi sa splava su iskljuili
svoje telefone. Moda e sada Lorens odgovoriti na radio-pozive kojima je
bombardovan poslednjih pet minuta.
"Moj Boe", izusti Spenser. "Ne mogu da poverujem! Vidite li vi ta oni to
rade?"
"Da," odvrati kapetan Ensen, "ni ja ne mogu da poverujem. Ali izgleda da
naputaju mesto nesree."
Poput amaca koji odlaze sa broda koji tone, dve prainske skije,
pretrpane ljudima, stadoe da se udaljuju od splava.

26.
Moda je bilo dobro to je Selena ostala bez radio-veze; teko da bi
njenim iteljima pomoglo da su znali da se skije, pretovarene putnicima,
udaljavaju sa mesta nesree. Ali u tom trenutku niko na lai nije razmiljao o
spasavanju; Redli se nalazio u sreditu nejasno osvetljene pozornice.
"Kako to mislite... da je ovo vaa krivica?" upita ga Pet, naruivi
zbunjujuu tiinu koja je usledila posle izjave Novozelananina. Za sada su
bili samo zbunjeni; ne prijateljski raspoloeni, poto niko nije mogao ozbiljno
da shvati takvu jednu izjavu.
"Dugaka je to pria, kapetane", odvrati Redli, glasom koji je, iako je
bio neobino ravnoduan, krio u sebi podtonove koje Pet nije mogao da razabere.

Imao je gotovo utisak da slua kakvog robota - Pet oseti neprijatan naboj negde
po sredini kime. "Ne elim da kaem da sam ja ovo namerno prouzrokovao. Ali
bojim se da je ipak namerno i ao mi je to sam sve vas u to umeao. Znate...
oni me progone."
Upravo je to ono to nam sad treba, pomisli Pet. Izgleda da je sve protiv
nas. U ovoj maloj skupini imamo neurotinu usedelicu, drogiraa... a sada i
manijaka. Kakve emo jo udake otkriti pre no to skonamo?
A onda je shvatio da to nije poteno. U stvari, imao je puno sree. Bili
su tu Redli, gospoica Morli i Hans Baldur koji im vie nije priinjavao
nikakve nevolje posle onog incidenta koji vie niko nije pominjao, ali zato i
komodor, dr Mekenzi, usterovi, mali profesor Jajavarden, Dejvid Beret... i svi
drugi koji su ispunjavali ono to se od njih trailo, ne pravei neprilike.
Osetio je iznenadnu naklonost... ak ljubav... prema svima njima, to su mu
pruali svoju aktivnu ili pasivnu podrku.
A naroito Sju, koja je ve bila skok ispred njega, kao to je to izgleda
uvek bio sluaj. I sada je, nenametljivo, obavljala svoj posao u stranjem delu
kabine. Pet je sumnjao da je iko primetio... Redli sigurno nije... da je
otvorila ormani za prvu pomo i uzela jedan od onih ciilindara veliine
cigarete koji je vodio u zaborav. Ako ovaj momak bude poeo da stvara
neprilike, ona e biti spremna.
U ovom trenutku, Redliju nije bilo ni na kraj pameti da stvara neprilike.
inilo se da je sasvim zaokupljen sobom i savreno racionalan; oi mu nisu
sijale ludakim sjajem, niti su se primeivali drugi kliei ludila. Liio je
upravo na oveka kakav je i bio... sredovean raunovoa sa Novog Zelanda koji
odmor provodi na Mesecu.
"To je veoma zanimljivo, gospodine Redli", primeti komodor Henstin
odmerenim, neutralnim glasom, "ali oprostite zbog naeg neznanja. Ko su to
"oni" i zato bi vas progonili?"
"Ubeen sam, komodore, da ste uli za letee tanjire?"
Letee, ta? - upita se Pet. Izgleda da je Henstin bio bolje obaveten od
njega.
"Da, jesam", odvrati on pomalo umorno. "Naiao sam na njih u starim
knjigama o astronautici. Predstavljali su pravu ludost, zar ne, pre nekih
osamdeset godina?"
Shvatio je da nije smeo da upotrebi re "ludost" i laknulo mu je kada se
Redli nije uvredio.
"Oh, podaci o njima seu mnogo dalje u prolost od toga, ali tek u
poslednjem veku su ljudi poeli da ih primeuju. Postoji stari rukopis iz neke
engleske opatije iz 1290. u kome se jedan sluaj opisuje do pojedinosti... a ni
to nije najraniji izvetaj, nipoto. Postoje zapisi da je pre dvadesetog veka
primeeno vie od deset hiljada leteih tanjira."
"Samo malo", prekinu ga Pet. "ta su vam to, do avola, letei tanjiri?
Nikada nisam uo za njih."
"Bojim se, kapetane, da ste zanemarili svoje obrazovanje", odvrati Redli
saaljivim glasom. "Izraz "letei tanjiri" poeo je da se koristi posle 1947.
za opisivanje udnih letelica obino u obliku diska koje, navodno, ve vekovima
istrauju nau planetu. Neki ljudi vie vole da koriste izraz neidentifikovani
letei predmeti."
To je probudilo nekoliko slabih seanja u Petovom umu. Da, uo je taj
izraz u vezi sa hipotetikim svemircima. Meutim, nije bilo konkretnih dokaza,

razume se, da su svemirski brodovi neke tuinske vrste ikada uli u Sunev
sistem.
"Vi zaista verujete", javi se skeptino jedan od putnika, "da se oko
Zemlje motaju posetioci iz svemira?"
"I vie od toga", odvrati Redli. "esto su se sputali i stupali u vezu sa
ljudskim biima. Pre no to smo doli ovamo, imali su bazu na tamnoj strani
Meseca, ali su je unitili kada su poele da je snimaju prve osmatrake
rekete."
"Otkud vi to sve znate?" upita neko drugi. Redli je izgleda bio sasvim
ravnoduan prema skepticizmu svoje publike; mora da je ve odavno navikao na
to. Zraio je nekom unutranjom verom koja je, koliko god neosnovana, bila na
udan nain ubedljiva. Njegova ludost ga je iznela u carstvo s druge strane
razuma i on je tamo bio sasvim srean.
"Imamo... veze", odvrati on vano. "Nekoliko mukaraca i ena bilo je u
stanju da uspostavi telepatsku vezu sa biima iz leteih tanjira. Tako smo
doznali mnogo toga o njima."
"Kako to da niko drugi nije?" upita jo jedan neverni Toma. "Ako su oni
stvarno tamo napolju, kako to da ih nisu videli nai astronomi i svemirski
piloti?"
"Oh, jesu", odvrati Redli sa saaljivim osmehom, "ali taje to. Meu
naunicima postoji zavera utanja; ne svia im se da priznaju da postoje
inteligencije u svemiru koje su mnogo nadmonije od nae. I tako, kada neki
pilot prijavi letei tanjir, oni ga ismeju. Sada, razume se, astronauti ute
kada ih sretnu."
"Da li ste vi ikada sreli koji, komodore?" upita gospoa uster, oigledno
napola ubeena u sve to. "Ili ste i vi... kako je to gospodin Redli nazvao... u
toj zaveri utanja?"
"ao mi je to u vas razoarati", odvrati Henstin. "Morate mi verovati na
re da su svi svemirski brodovi koje sam ikada video bili osigurani kod Lojda."
On uhvati Petov pogled i jedva primetno klimnu to je znailo: "Hajde da
popriamo o ovome u vazdunoj komori." Poto se uverio da je Redli potpuno
bezopasan, gotovo da je bio srean zbog ovog intermeca. Vrlo je delotvorno
skrenuo misli putnika sa situacije u kojoj su se nali. Ako je Redlijev beleg
ludosti mogao da ih zabavi za izvesno vreme, ba lepo.
"Pa, Pete", ree Henstin, kada su se vrata vazdune komore zatvorila za
njima, "ta mislite o njemu?"
"Da li on stvarno veruje u tu glupost?"
"Oh da... u svaku re. Sretao sam ve ranije takve tipove."
Komodor je dosta toga znao o Redlijevoj udnoj opsesiji; svako ije je
zanimanje za astronautiku sezalo do dvadesetog veka morao je to znati. Kao
mladi je ak itao neke od originalnih tekstova na tu temu... krajnje drska
lana svedoanstva ili detinjasto naivne prie, to je sve poljuljalo njegovo
uverenje da su ljudi racionalna bia. Uznemirujua je bila ve i pomisao da je
takva vrsta literature ikada mogla imati svoj procvat... mada je bilo tano da
je veina tih knjiga objavljena u onoj psihotinoj eri, pomahnitalim
pedesetima.
"Ovo je veoma neobina situacija", poali se Pet. "Svi putnici uestvuju u
raspravi oko leteih tanjira u jednoj ovakvoj situaciji."
"Smatram to odlinom idejom", odvrati komodor. "ta biste im drugo
predloili da rade? Pogledajmo istini u oi... moramo ovde sedeti i ekati, dok

Lorens ponovo ne pokuca na krov."

"Ako je jo ovde. Beret je moda u pravu... moda je splav potonuo."
"Mislim da je to malo verovatno... potres je bio sasvim mali. ta mislite,
koliko smo propali?"
Pet razmisli o ovome. Kada se sada toga prisetio, inilo mu se da je dugo
trajalo. injenica da je bio zapravo u mraku i da se borio sa mlazom praine,
unosila je samo jo veu zabunu u njegovo seanje. Mogao je samo da nagaa.
"Recimo... deset metara."
"Glupost! Cela stvar je potrajala svega nekoliko sekundi. Sumnjam da smo
potonuli vie od dva do tri metra."
Petu je bilo veoma teko da u to poveruje, ali se nadao da je komodor bio
u pravu. Znao je da je bilo veoma teko proceniti slaba ubrzanja, naroito kada
je ovek bio u oku. Henstin je bio jedini na lai koji je moda imao nekakvo
iskustvo u svemu ovome; njegova procena je verovatno bila tana... i nema
sumnje ohrabrujua.
"Moda na povrini nita nisu ni osetili", nastavi Henstin, "i verovatno
se pitaju zato ne mogu da stupe u vezu sa nama. Jeste li sigurni da nikako ne
moemo popraviti radio?"
"Sasvim sam siguran; ceo blok terminala se prekinuo na kraju kola. Nema
naina da doprem do tog mesta iz kabine."
"Pa, pretpostavljam da je tako. Moemo se vratiti i dopustiti Redliju da
pokua da nas preobrati... ako moe."
il je pratio prenatrpane skije stotinak metara kada je shvatio da nisu
pretrpane koliko je trebalo. Odvozile su sedmoricu... a prethodno su bila
osmorica.
Polako se vratio kamerom na splav i pukom sreom ili zahvaljujui takvom
poznavanju posla koje razdvaja briljantnog kamermana od onog samo dobrog,
stigao je tamo upravo u trenutku kada je Lorens prekinuo radio tiinu.
"Ovde glavni inenjer", ree on umorno i razoarano kao i svaki ovek kome
su upravo svi briljivo smiljeni planovi pali u vodu. "Izvinite zbog ove
pauze, ali kao to ste ve verovatno shvatili, ovde se neto dogodilo. Izgleda
da je dolo do novog propadanja: ne znamo koliko dubokog... ali izgubili smo
fiziki kontakt sa Selenom i ona ne odgovara na nae radio-pozive.
Naredio sam mojim ljudima da se udalje nekoliko stotina metara, u sluaju
da doe do novog sleganja. Verovatno da e se to dogoditi vrlo je mala... jedva
da smo i osetili i prethodni potres... ali nema svrhe rizikovati. Trenutno mogu
sam obavljati sve to je potrebno, bez iije pomoi.
Javiu se ponovo za nekoliko minuta. Gotovo."
Dok su pogledi miliona bili upereni u njega, Lorens je unuo pored ivice
splava i sklopio sondu kojom je prvi put napipao lau. Imao je na raspolaganju
dvadeset metara za eksperimentisanje; ako je potonula dublje od toga, morae
smisliti neto drugo.
ipka je utonula u prainu, prodirui sve sporije i sporije to se vie
pribliavala dubini na kojoj je Selena poivala. Sa praine je nestala i
prvobitna oznaka... petnaest i po metara. Sonda je nastavila dalje, poput
koplja ubodenog u telo Meseca. Koliko jo? - proaputa Lorens u sebi, u umeoj
tiini svog skafandra.
Antiklimaks je bio gotovo smean, mada ovo nije bila stvar za smejanje.
Sonda je prodrla jo metar i po... a to je bila razdaljina koju je on mogao da

obuhvati ne rairivi potpuno ruke.

Mnogo ozbiljnije je bilo to to Selena nije potonula ravnomerno, to je
Lorens otkrio posle nekoliko dodatnih probanja. Bila je mnogo nia na krmi,
odnosno sada je bila nagnuta za otprilike trideset stepeni. Ve je i to bilo
dovoljno da mu narui planove; oslanjao se na pretpostavku da e se keson ravno
spustiti na vodoravni krov.
Na trenutak je prestao da razmilja o tom problemu; imao je sada pree
stvari da reava. Poto je radio na lai utao... i on se molio da je posredi
samo jednostavan kvar na instalacijama... kako da dozna da li su ljudi unutra
jo ivi? ue sondu, ali nije bilo naina da stupe s njim u vezu.
Razume se da je bilo. Najlaki i najprimitivniji nain od svih, koga je
mogao lako prevideti svako posle jednog i po elektronskog veka...
Lorens ustade i pozva skije koje su ekale.
"Moete se vratiti", ree on. "Nema opasnosti. Potonula je samo nekoliko
metara."
Ve je zaboravio na milione koji su ga gledali. Iako je novi plan kampanje
tek trebalo da skicira, ve se vraao u akciju.

27.
Kada su se Pet i komodor vratili u kabinu, rasprava je jo bila u punom
jeku. Redli koji je do sada tako malo rekao, nema sumnje da je sada
nadoknaivao proputeno. Kao da je neko dodirnuo neku tajnu oprugu u njemu ili
ga je oslobodio date zakletve da e uvati tajnu. Verovatno je to bilo
objanjenje; poto je sada bio ubeen da je njegova misija otkrivena, bio je
presrean to moe da pria o njoj.
Komodor Henstin je sreo mnogo takvih ljudi... i zato je, puke samoodbrane
radi, prekopavo po obimnoj literaturi na tu temu. Prilazili su mu gotovo uvek
na isti nain; prvo bi sledila pretpostavka: "Vi ste, komodore, sigurno videli
neke vrlo udne stvari tokom godina provedenih u svemiru?" Poto ih njegov
odrini odgovor ne bi zadovoljio, usledio bi okolini... ponekad i ne ba mnogo
okolini... nagovetaj da se on ili plai ili ne eli da govori o tome.
Poricati tu optubu predstavljalo je traenje energije; u oima onih koji
veruju, to bi samo potvrdilo da je i on deo zavere.
Ostali putnici nisu imali tako gorka iskustva koja bi ih upozorila, tako
da je Redli lako izbegavao njihova gledita. ak ni uster, bez obzira na sve
svoje pravniko umee, nije uspeo da ga satera u oak; njegovi napori ostali
su bezuspeni, kao da je pokuavao da uveri paranoika da, u stvari, nije
progonjen.
"Zar vam se ini razumno", raspravljao se uster, "da hiljade naunika zna
za to, ali nijedan nee ni da zucne o celoj stvari? Nemogue je sauvati jednu
tako veliku tajnu! To bi vam bilo kao da pokuate da sakrije Vaingtonov
spomenik!"
"Oh, bilo je pokuaja da se otkrije istina", odvrati Redli. "Ali uvek ima
naina da se dokazi tajanstveno unite... isto kao i ljudi koji su hteli da ih
obelodane. Umeju da budu strano nemilosrdrni kada je to potrebno."
"Ali kazali ste da su... oni... stupali u kontakte sa ljudskim biima.
Nije li to protivurenost?"
"Nipoto. Vidite, u Vaseljeni deluju i sile dobra i sile zla, isto kao i

na Zemlji. Pojedina bia iz tanjira ele da nam pomognu... a druga da nas

iskoriste. Te dve skupine se meusobno bore hiljadama godina. Ponekad je u taj
sukob umeana i Zemlja; tako je unitena Atlantida."
Hensten je morao da se osmehne. Pre ili kasnije, uvek su se pozivali na
Atlantidu... a ako ne na Atlantidu, onda na Lemuriju ili Mu. Svi su pripadali
istom tipu neuravnoteenog mentaliteta trgovaca tajnama.
Ceo predmet pomno je istraila skupina psihologa tokom... ako se Henstin
tano seao... sedamdesetih godina dvadesetog veka. Zakljuili su da je znatan
postotak populacije sredinom dvadesetog veka bio ubeen da e svet biti uniten
i da je jedina nada bila u intervenciji iz svemira. Izgubivi veru u same sebe,
ljudi su potraili spas u nebu.
Religija leteih tanjira cvetala je meu otkaenim lanovima ljudskog roda
skoro deset godina; onda je iznenada zamrla. Poput epidemije koja je otila
svojim putem. Psiholozi su zakljuili da su za ovo bila odgovorna dva inioca:
prvi je bila puka dosada... drugi Meunarodna geofizika godina, koja je
najavila ulazak oveka u svemir.
Za osamnaest meseci MGG-ja nebo je osmatrano i ispitivano sa vie
instrumenata i to je radilo vie obuenih posmatraa nego u celokupnoj
prethodnoj istoriji. Da su se iznad atmosfere zatekli kakvi nebeski posetioci,
ovo usredsreeno nastojanje naunika zacelo bi ih otkrilo. Ali do toga nije
dolo; a kada su prve letelice sa ljudskom posadom poele da naputaju Zemlju,
letei tanjiri su postali jo zagonetniji poto ih nije bilo.
Za veinu ljudi to je bio kraj. Za hiljade neindentifikovanih leteih
objekata koji su viani tokom vekova postojao je neki prirodni uzrok i kada smo
vie nauili o meteorologiji i astronomiji javilo se pregrt razumnih
objanjenja. Kada je osvanula Svemirska era i povratila oveku poverenje u
vlastitu sudbinu, svet je izgubio zanimanje za letee tanjire.
Retko se, meutim, dogaa da neka religija sasvim izumre, tako da je
aica vernika odrala i ovaj kult u ivotu pomou fantastinih "otkria",
izvetaja o susretima sa vanzemaljcima i tvrdnjama o telepatskim kontaktima.
ak i kada je dokazivano, to se esto dogaalo, da su trenutni proroci
krivotvorili dokaze, odani su ostajali uporni. Njima su bili potrebni bogovi na
nebu i nisu eleli da ih se lie.
"Jo nam niste objasnili", upravo je govorio gospodin uster, "zato ba
vas progone ljudi iz leteih tanjira. ime ste ih to naljutili?"
"Suvie sam se pribliio nekim njihovim tajnama, pa su iskoristili ovu
priliku da me se ree."
"Pre bih pomislio da e pronai neki manje sloeni nain."
"Glupo je zamiljati da nai ogranieni umovi mogu shvatiti njihov nain
razmiljanja. A ovo bi liilo na nesreni sluaj; niko nikada ne bi posumnjao
da nije."
"Odlino. Poto je sada ionako sve svejedno, da li biste nam kazali za
kakvom ste to tajnom tragali? Ubeen sam da bismo to svi voleli da saznamo."
Henstin oinu pogledom Ervinga ustera. Imao je utisak da je advokat
dostojanstven oveuljak koji ne zna za alu; nije mu priliilo da bude
ironian.
"Rado u vam to kazati", odvrati Redli. "Sve je, u stvari, poelo 1953,
kada je ameriki astronom po imenu O"Nil primetio neto zaista izuzetno ovde na
Mesecu. Otkrio je mali most na istonoj granici Mare Krizijuma.
Ostali astronomi su ga, razume se, ismejali... ali oni sa manje predrasuda

potvrdili su postojanje tog mosta. Meutim, posle nekoliko godina, on je

nestao. Oigledno je nae zanimanje uznemirilo ljude iz leteih tanjira i oni
su ga demontirali."
To "oigledno" predstavljalo je savreni primer logike tanjiraa...
izazivako non seqitur koje ostavlja normalni um da se bespomono koprca
nekoliko skokova u zaostatku. Nikada nije uo za O"Nilov most, ali bilo je
bezbroj primera pogrenih osmatranja u astronomskim zapisima. Kanali na Marsu
predstavljali su klasian primer; estiti posmatrai godinama su izvetavali o
njima, ali oni jednostavno nisu postojali... bar ne kao fina pauina kako su ih
Louel i ostali crtali. Da li je Redli smatrao kako je neko ispunio kanale, u
razdoblju izmeu Louelovog vremena i trenutka kada su obezbeene prve jasne
fotografije Marsa? On je bio sposoban i na to, bio je ubeen Hensten.
O"Nilov most je, po svoj prilici, predstavljao neki trik svetlosti, ili
Meseevih senki koje su se bez prestanka pomerale... ali jedno tako jednostavno
reenje, razume se, nije bilo dovoljno dobro za Redlija. Ali ta je taj ovek
radio ovde, nekoliko hiljada kilometara daleko od Mare Krizijuma?
Jo je nekome palo na pamet to pitanje, pa ga je glasno postavio. Kao i
obino, Redli je imao ubedljiv odgovor na vrhu jezika.
"Nadao sam se da u", ree on, "odvratiti njihovu sumnjiavost ako se
budem ponaao kao obini turista. Kako dokaz za kojim tragam lei na zapadnoj
polulopti, poao sam na istok. Planirao sam da stignem do Mare Krizijuma preko
tamne strane; tamo ima nekoliko mesta koje takoe elim da pogledam. Ali bili
su suvie pametni za mene. Trebalo je da pretpostavim da e me primetiti neki
od njihovih agenata... u stanju su da poprime ljudski oblik, znate. Verovatno
su me sledili od trenutka kad sam se spustio na Mesec."
"Zanima me", javi se gospoa uster, koja je, kako se inilo, sve
ozbiljnije shvatala Redlija, "ta e nam sada uiniti."
"Voleo bih da mogu da vam kaem, gospoo", odvrati Redli. "Poznato nam je
da imaju peine u dubinama Meseca i gotovo je izvesno da e nas tamo odvesti.
im su videli da nam se spasioci pribliavaju, ponovo su se umeali. Bojim se
da smo sada suvie duboko da bi bilo ko mogao dopreti do nas."
E sada je bilo dosta tih gluposti, ree Pet u sebi. Zabava je gotova, jer
ovaj ludak sada ve poinje da oneraspolouje ljude. Ali kako da ga uutkamo?
Ludilo je bilo retko na Mesecu, kao i u svim graniarskim drutvima. Pet
nije znao kako da mu se suprotstavi... naroito ne ovoj samouverenoj, neobino
uverljivoj vrsti ludila. U pojedinim trenucima, umalo se nije upitao nema li
ipak neega u Redlijevoj obmani; u drugim okolnostima bi ga zatitio njegov
prirodni skepticizam, ali sada, posle toliko dana napetosti i iekivanja,
oslabila mu je kritika mo rasuivanja. Poeleo je da postoji neki laki nain
da se razbije arolija koju je van svake sumnje pleo ovaj slatkoreivi manijak.
Malo se posramivi zbog ovih misli, setio se brzog coup de grace kojim je
u magnovenju uklonjen Hans Baldur. Bez ikakve namere... bar on toga nije bio
svestan... uhvatio je Hardingov pogled. Odmah mu je odgovoreno; Harding je
neprimetno klimnuo i polako ustao. Ne! ree Pet... ali samo u sebi. Nisam
mislio na to.... ostavite jadnog ludaka na miru... kakav ste vi to ovek?
A onda se opustio, bar malo. Harding nije nameravao da se odvoji od svog
sedita, udaljenog od Redlija etiri mesta. Jednostavno je ostao da stoji,
zagledan u Novozelananina nedokuivog izraza lica. Moda je to bilo i
saaljenje, ali pri ovom slabom osvetljenju Pet nije mogao biti siguran.
"Mislim da je dolo vreme da i ja dam svoj prilog svemu ovome", ree on.

"Bar je jedna od stvari koju vam je na prijatelj kazao potpuno tana. Prate
ga... ali ne tanjirai. Ve ja.
eleo bih da vam estitam, Vilfrede Dorde Redli, uopte niste loi za
jednog amatera. Bio je to odlian lov... od Krajstera do Astrograda, pa
Klavijusa i Tihoa, Ptolomeja i Platona do Port Rorisa... i na kraju ovamo; kako
mi se ini, ovo je kraj puta, i to ne samo u jednom smislu."
Redli nije uopte izgledao uznemiren. Samo je nakrivio glavu na gotovo
kraljevski ohol nain, kao da je doputao da Harding postoji, ali nije eleo da
prizna da se poznaju.
"Kao to ste ve moda pogodili", nastavi Harding, "ja sam detektiv.
Uglavnom se bavim prevarama. To je dosta zanimljiv posao, mada mi se retko
prua prilika da razgovaram o njemu. Zato sam sada veoma zahvalan to to mogu
uiniti.
Uopte me ne zanimaju... mislim profesionalno... udna uverenja gospodina
Redlija. Da li su ona ispravna ili ne, ne utie na injenicu da je on veoma
bistar raunovoa i da dobro zarauje na Novom Zelandu. Mada ne toliko dobro da
bi mogao platiti jednomeseni boravak na Mesecu.
Ali to nije bio nikakav problem... jer je, znate, gospodin Redli stariji
raunovoa u ogranku kompanije Univerzalne putne kartice, u Krajsteru. Njihov
sistem bi trebalo da je potpuno siguran, sa dvostrukom kontrolom, ali on je
nekako uspeo da sebi izda karticu kategorije Q koja vai za neograniena
putovanja po celom Sunevom sistemu. Njome se mogu plaati hotelski i
restorantski rauni, kao i unovavati ekovi do iznosa od pet stotina dolara,
bez prethodne provere. Izdato je vrlo malo Q kartica i njima se rukuje kao da
su od plutonijuma.
Razume se, ljudi su i ranije pokuavali neto slino; muterije stalno
gube svoje kartice, a preduzimljive spodobe se odlino provode koristei ih
nekoliko dana pre no to ih uhvate. Ali samo nekoliko dana; centralni raunski
sistem UPK-a veoma je delotvoran... mora takav biti. Postoji nekoliko nivoa
bezbednosnih mera protiv neovlaenog korienja i do sada je najdue razdoblje
koje je iko iskoristio bilo nedelju dana."
"Devet dana", neoekivano se umea Redli.
"Izvinite... vi to svakako bolje znate. Znai, devet dana. Ali Redli je
bio na potezu gotovo tri nedelje pre no to smo ga uoili. Uzeo je godinji
odmor i rekao u kancelariji da e se odmarati u tiini na Severnom Ostrvu.
Umesto da ode tamo, uputio se u Astrograd, a zatim na Mesec, pri tom ispisavi
nove stranice istorije. Jer on je prvi... a nadamo se i poslednji... ovek koji
je napustio Zemlju potpuno na kredit.
I dalje nas zanima kako je to izveo. Kako je preskoio automatska kola za
proveru? Da li je imao sauesnika u odeljenju za kompjutersko programiranje?
Postoji jo niz slinih pitanja od izuzetne vanosti za UPK. Nadam se, Redli,
da se neete ljutiti na mene i da ete zadovoljiti moju znatielju. Mislim da
je to najmanje ta moete uiniti u ovim okolnostima.
Znamo zbog ega ste to uinili... zato ste odbacili dobar posao i poli u
provod koji je morao da vas odvede u zatvor. Pretpostavili smo razlog, razume
se, im smo vas pronali na Mesecu. UTK je znao sve o vaem hobiju, ali on nije
uticao na vau delotvornost. Odluili su da se kockaju i ispalo je jako skupo."
"Jako mi je ao", odvrati Redli, krajnje dostojanstveno. "Kompanija se
uvek dobro odnosila prema meni i ovo moe izgledati sramno s moje strane. Ali
imao sam dobar razlog i da sam pronaao dokaz..."

Ali u tom trenutku su svi, osim detektiva inspektora Hardinga, izgubili

zanimanje za Redlija i njegove tanjire. Zvuk koji su svi s nestrpljenjem
iekivali konano se zauo.
Lorensova sonda je zagrebla po krovu.

28.
ini mi se da sam ovde proveo pola ivota, pomisli Moris Spenser... a
Sunce je jo nisko na zapadu, gde zalazi na ovom uvrnutom svetu, i jo ima tri
dana do podneva. Koliko u jo ostati zaglavljen na ovom planinskom vrhu,
sluajui visokoumne prie kapetana Ensona o svemirskim putevima i gledajui
taj udaljeni splav s njegovim igloima-blizancima.
Na to pitanje mu niko nije mogao odgovoriti. Kada je keson poeo da se
sputa, izgledalo je da e posao biti obavljen u naredna dvadeset etiri sata.
Ali sada su ponovo bili na poetku... a da stvari budu jo gore, vie nije bilo
vizuelnog uzbuenja koje je pria u prvi mah nudila. Sve to e se od sada
dogaati bie skriveno duboko ispod povrine Mora, ili e se odvijati iza
zidova igloa. Lorens je i dalje tvrdoglavo odbijao da primi kameru na splav i
Spenser ga nije krivio zbog toga. Glavni inenjer je ve jednom imao peh, kada
mu se data izjava vratila poput bumeranga, i nije nameravao da ponovo rizikuje.
Ipak nije dolazio u obzir da Auriga napusti mesto dogaaja do koga je
dospela uz tolike trokove. Ako sve proe dobro, predstoji im jo jedna
dramatina scena. A ako sve krene naopako, eka ih tragian prizor. Pre ili
kasnije, te prainske skije e se uputiti nazad prema Port Rorisu... sa
mukarcima i enama koje su doli da spasu - ili bez njih. Spenser nije
nameravao da propusti odlazak karavana, bez obzira na to da li e se to
dogoditi pod Suncem na izlasku ili zalasku, ili pod bleom svetlou nepokretne
Zemlje.
im je ponovo utvrdio gde se nalazi Selena, Lorens je ponovo poeo da
bui. Na ekranu monitora Spenser je mogao da vidi tanku drku cevi za
snabdevanje kiseonikom koja je po drugi put krenula kroz prainu. Zato se
Lorens gnjavio s tim, upita se on, kada ak nije bio ni siguran ima li ivih na
Seleni? I kako e to da proveri, sada poto ni radio vie nije radio?
To su se isto pitali i milioni ljudi dok su gledali cev kako uranja u
prainu; a moda su mnogi doli do ispravnog odgovora. udno, ali nikom na
Seleni on nije pao na pamet... ak ni komodoru.
im su zauli onaj tupi udar o krov, odmah su pogodili da to nije ipka
kojom su ih traili, paljivo sondirajui more. Kada se minut kasnije zaulo
brujanje builice koja se probijala kroz fiberglas, oseali su se poput
osuenika koji su u poslednjem trenutku pomilovani.
Ovog puta je builica izbegla kolo kablova... mada to sada vie nije bilo
vano. Putnici su gotovo kao hipnotisani posmatrali, dok je zvuk postajao sve
snaniji i prve truni poele da padaju sa tavanice. Kada se pojavila glava
builice i spustila se dvadesetak centimetara, u kabini se prolomilo klicanje,
kratko ali od srca.
ta sada? - pomisli Pet. Ne moemo da razgovaramo sa njima; kako da znam
kada treba da odvrnem builicu? Neu po drugi put da ponovim istu greku...
Zapanjujue glasno u toj napetoj tiini punoj iekivanja, metalna cev
stade da odzvanja ritmom DIT DIT DAT signala koje, sasvim sigurno, niko od

prisutnih na Seleni nee zaboraviti do kraja ivota. Pet je smesta odgovorio,

otkucavi u znak odgovora kletima jedno "V". Sada znaju da smo ivi, pomisli
on. Ni u jednom trenutku nije, u stvari, poverovao da e Lorens pretpostaviti
da su mrtvi i napustiti ih, ali ipak ga je sve vreme progonila sumnja.
Cev se ponovo oglasila, ovog puta mnogo sporije. Predstavljalo je pravu
moru uiti Morzeovu azbuku... u ovom dobu to je bio silan anahronizam, tako da
se ulo mnogo ogorenih protesta meu pilotima i svemirskim inenjerima zbog
uludo utroenog napora. Moda e vam zatrebati samo jednom u celom ivotu.
Ali u tome i jeste bila stvar. Tada e vam stvarno biti potrebna.
DIT DIT DAT, uli su se udarci po cevi, DAT DIT... DIT DIT DIT... DAT DIT
DAT DIT... DIT DAT DIT... DIT.. DIT DAT DAT.
Zatim, da ne bi bilo kakve greke, stali su da ponavljaju re, ali i Pet i
komodor su, iako su, to se Morzeovo azbuke tie bili zarali, shvatili poruku.
"Kau nam da odvrnemo burgiju", ree Pet. "Pa, hajde da i to obavimo.
Kratki nalet vazduha izazva trenutak nepotrebne panike, a onda se pritisak
izjednaio. Sada je cev bila otvorena prema gornjem svetu i dvadeset dvoje
nestrpljivih mukaraca i ena ekalo je prvi dah kiseonika da pokulja prema
njima.
Umesto toga, cev je progovorila. Kroz otvor je stigao glas, promukao i
zagrobni, ali savreno jasan. Bio je tako glasan i u toj meri neoekivan, da se
drutvo trglo od iznenaenja. Jedva ni pet-est od ovih mukaraca i ena ikada
ulo cev koja govori; odrasli su u uverenju da se glas moe poslati kroz
prostor jedino putem elektronike. Ovo oivljavanje antike predstavljalo je za
njih novost kao to bi i telefon predstavljao novost za kakvog drevnog Grka.
"Govori vam glavni inenjer Lorens. ujete li me?"
Pet savi ake oko otvora i polako odvrati: "ujemo vas jasno i glasno.
Kako nas primate?"
"Vrlo jasno... jeste li dobro?"
"Jesmo... ta se dogodilo?"
"Propali ste jo nekoliko metara... ne vie. Ovde gore gotovo da nita
nismo ni primetili, dok se cevi nisu otrgnule. Kako stojite s vazduhom?"
"Jo dobro... ali to pre ponete da nas snabdevate, to bolje."
"Ne brinite... poeemo da ga pumpamo im oistimo filtere od praine i
dopremimo jo jednu builicu iz Port Rorisa. Ona koju ste upravo skinuli bila
nam je jedina rezervna... prava srea to smo je imali."
Znai, jo najmanje jedan sat, pomisli Pet, pre no to im ponovo obezbede
dovod vazduha. Meutim, trenutno ga to nije brinulo. Znao je kako se Lorens
nada da e doi do njih... i bilo mu je jasno da plan nee uspeti, poto Selena
vie nije leala vodoravno.
"Kako ete stii do nas?" otvoreno je upitao.
Usledilo je tek jedva primetno oklevanje pre no to je Lorens odgovorio.
"Jo nisam razradio pojedinosti, ali dodaemo jo jedan deo kesona i
nastaviti da ga sputamo dok ne stigne do vas. Onda emo poeti da skupljamo
prainu dok ne stignemo do dna. Tako emo dospeti na svega nekoliko centimetara
od vas; taj prostor emo nekako premostiti. Ali prvo bih eleo da obavim neto
drugo."
"ta to?"
"Devedeset odsto sam ubeen da neete vie propadati... ali ako ipak do
toga doe, bilo bi mi milije da to bude sada. elim da svi zajedno nekoliko
minuta skaete."

"Da li je to bezbedno?" upita sumnjiavo Pet. "ta ako se ova cev ponovo
iupa?"
"Onda je ponovo moete uvui. Jedna rupica manje ili vie, nije vano...
ali jo jedno sleganje bi i te kako bilo, ako do njega doe kada budemo
pokuavali da napravimo otvor veliine oveka na krovu."
Selena je doivela nekoliko udnih prizora, ali ovaj je van svake sumnje
bio najudniji. Dvadeset dvoje mukaraca i ena sveano je skakalo kao jedan,
diui se do tavanice, a zatim sputajui to su energinije mogli na pod. Sve
to vreme Pet je bez prestanka motrio na cev koja je vodila u spoljanji svet;
posle punog minuta upornog vebanja od strane putnika. Selena se pomerila
nanie manje od dva centimetra.
On je to prijavio Lorensu, koji je primio tu vest sa olakanjem. Sada je s
razlogom mogao da veruje da se Selena nee ponovo pomeriti i bio je ubeen da
moe izvui te ljude. Kako tano, to jo nije znao, ali plan je poeo da se
oblikuje u njegovoj glavi.
Konani oblik dobio je tokom narednih dvanaest asova, za vreme razgovora
sa njegovim trustom mozgova i posle opita izvrenih na Moru ei. Inenjersko
odeljenje je za ovih nedelju dana saznalo vie o praini nego tokom svog
dotadanjeg postojanja; vie se nisu borili u mraku protiv uglavnom nepoznatog
neprijatelja. Znali su ta smeju, a ta ne.
Uprkos brzini kojom su donoeni izmenjeni planovi i pravljen potrebni
hardver, nije bilo prekomerne urbe niti nepaljivosti. Jer ovo je bila jo
jedna operacija koja je morala iz prve da uspe; ako propadne, onda e morati
taj keson da ostave i ponu da sputaju novi. A u najgorem sluaju... oni na
Seleni e se udaviti u praini.
"To je sladak problem", ree Tom Louson koji je voleo slatke probleme... i
malo ta drugo. "Donja strana kesona je otvorena tako da kroz nju moe da ulazi
praina jer ona dodiruje Selenu samo u jednoj taki, zbog nagiba krova. Pre no
to ponemo da ispumpavamo prainu, moramo zatvoriti taj procep.
Jesam li kazao "ispumpavamo"? Greka. Tu stvar ne moete ispumpati; morate
je podii. A ako to pokuamo, kako sada stvari stoje, praina e ulaziti unutra
istom brzinom kroz dno cevi kojom emo je mi vaditi na vrhu."
Tom je zastao i sardoniki se osmehnuo svojoj mnogomilionskoj publici, kao
da je izaziva da rei taj problem. Pustio je gledaoce da se krkaju u vlastitim
mislima izvesno vreme, a onda je podigao model koji je leao na stolu u
studiju. Mada je bio krajnje jednostavan, prilino se njime ponosio, jer ga je
sam napravio. Niko nije mogao da nasluti, s druge strane kamere, da je to bio
samo karton poprskan aluminijumskom bojom.
"Ova cev", ree on, "predstavlja kratki deo kesona koji sada vodi do
Selene... i koji je, kako sam malopre rekao, pun praine. A ovo..." drugom
akom je podigao zatupasti cilindar, zatvoren na jednom kraju, "...odlino
pristaje u keson, poput klipa. Vrlo je teak i pokuae da potone pod vlastitom
teinom. Ali to, razume se, ne moe dok je praina zarobljena ispod njega."
Tom okrenu klip tako da se sada ravni kraj valjka naao pred kamerom.
Pritisnuo je prstom sredite kruga, to je prouzrokovalo otvaranje vrataca.
"Ovo frunkcionie kao ventil; kada je zaptivak otvoren, praina moe da
protie kroz otvor i tada se klip lako sputa dole. im stigne do dna, ventil
e se zatvoriti posle upuenog signala odozgo. Tako e keson biti zapeaen i
moi emo da ponemo da vadimo prainu.

Zvui veoma jednostavno, zar ne? Ali nije. Postoji otprilike pedeset
problema koje nisam pomenuo. Na primer, kada se keson isprazni, pokuae da
ispliva na povrinu sa potiskom od dobrih nekoliko tona. Glavni inenjer Lorens
je izradio genijalni sistem sidara koja treba da ga zadre dole.
Svakako vam je jasno da e, kad ispraznimo ovu cev, od praine i dalje
postojati klinasti procep izmeu donjeg kraja i Seleninog krova. Kako gospodin
Lorens misli s tim da izie na kraj, to ne znam. I, molim vas, da meni vie ne
aljete predloga; ve smo u ovom programu imali dovoljno polupeenih ideja za
ceo jedan ivot.
Ovaj... klip... nije samo teorija. Ovdanji inenjeri su ga u proteklih
dvanaest asova izgradili i ispitali i sada je u akciji. Ako dobro tumaim
signale koje mi upuuje onaj ovek, mislim da se selimo na More ei da vidimo
ta se deava na splavu."
Sada su na splavu i oko njega bila tri igloa raznih veliina; na Suncu
koje se odbijalo o njihovu spoljanost liili su na dinovske kapi ive. Jedna
prainska skija stajala je parkirana pored najvee kupole; druge dve bile su u
prolazu, i dalje prebacujui zalihe iz Port Rorisa.
Poput otvora bunara, keson je trao iz mora. Njegov obod dizao se svega
dvadesetak centimetara iznad praine i otvor se inio suvie uzan da u njega
ue ovek. Bie to dosta teko za nekoga u skafanderu... ali kljuni deo ove
operacije obavljae se bez skafandera.
U odreenim razmacima, u bunaru je nestajala cilindrina hvataljka koju je
nekoliko sekundi kasnije izvlaio mali, ali snani kran. Sa svakim izvlaenjem,
hvataljka je prebacivana preko oboda otvora i njen sadraj je istresan nazad u
more. Na trenutak bi se sivi dep praine zadrao u ravnotei na nivou ravnice;
zatim bi se lagano spustio, nestavi potpuno pre no to bi se iz otvora pojavio
novi tovar. Bio je to arobni trik izvoen u po bela dana, tako da je naprosto
plenio pogled. Mnogo efektnije od hiljadu rei kojima se mogao opisati, govorio
je gledaocima sve to je trebalo da znaju o Moru ei.
Hvataljki je sada trebalo vie vremena, jer je zadirala dublje u prainu.
Konano je doao i trenutak kada se pojavila samo dopola puna, i put ka Seleni
bio je otvoren... osim one prepreke na kraju puta.

29.
"Jo smo dosta dobro raspoloeni", izgovori Pet u mirkofon koji je sada
bio sputen kroz otvor za vazduh. "Doiveli smo, razume se, pravi ok posle
drugog propadanja kada smo izgubili vezu s vama... ali sada smo ubeeni da ete
nas ubrzo izvui napolje. ujemo hvataljku kako vadi prainu i divno je znati
da je pomo tako blizu. Nikad neemo zaboraviti", dodade on, pomalo neveto,
"napor koji su uloili svi ti ljudi da nas spasu. Bez obzira na ishod, elimo
da im zahvalimo. Svi smo sasvim sigurni da je uinjeno sve to se moglo.
A sada u mikrofon proslediti dalje, poto neki od nas imaju poruke koje
bi eleli da poalju. S malo sree, ovo e biti poslednje javljanje sa Selene."
Kada je mikrofon predao gospoici Vilijams, shvatio je da je poslednju
reenicu mogao malo bolje sroiti; mogla se tumaiti na dva naina. Ali kako je
spas bio tako blizu, odbijao je da prizna kako jo postoji mogunost neuspeha.
Toliko toga su proli da im se sada vie sigurno nita nee dogoditi.
Ipak je bio svestan da e poslednja faza operacije biti najtea i

najkritinija od svega. Raspravljali su beskonano o tome tokom poslednjih

nekoliko asova, od trenutka kada im je glavni inenjer Lorens objasnio ta
namerava da uini. O malo emu drugom su imali sada da razgovaraju kada je...
zajednikom odlukom... stavljen veto na letee tanjire.
Mogli su da nastave sa itanjem knjige, ali i ejn i Pomoranda i jabuka
nekako su izgubili privlanost. Niko sada nije mogao da se usredsredi ni na ta
drugo do na izglede da se izvuku odatle i na ponovno stupanje u ivot koji ih
je ekao kada se ponovo pridrue ljudskoj rasi.
Neto ih je odozgo iznenada jako lupilo. To je mogla biti samo jedna
stvar; hvataljka je stigla do dna otvora, odnosno keson je bio prazan. Sada su
ga mogli pripojiti na jedan od igloa i upumpati u njega vazduh.
Trebalo im je vie od jednog sata da izvedu pripajanje i izvre sve
potrebne testove. Naroito preinaen iglo tip XIX sa rupom u podu dovoljno
velikom da kroz nju proe vrh kesona, trebalo je postaviti i naduvati krajnje
paljivo. ivoti putnika sa Selene, kao i ljudi koji pokuavaju da ih spasu,
mogli bi zavisiti od tog vazdunog spoja.
Glavni inenjer Lorens nije skinuo skafander dok nije bio sasvim
zadovoljan; onda je priao toj razjapljenoj rupi. Podigao je baterijsku
svetiljku iznad otvora i pogledao niz okno, koje kao da se protezalo u
beskonanost. Ali do dna je bilo samo sedamnaest metara; ak i pri ovako slaboj
gravitaciji nekom predmetu bilo bi potrebno svega pet sekundi da padne do dna.
Lorens se okrenu ka svojim pomonicima; svi su nosili skafandere, ali su
im veziri bili podignuti. Ako ita poe naopako ti veziri su se mogli zatvoriti
u deliu sekunde i ljudi unutra bi verovatno bili bezbedni. Ali za Lorensa ne
bi bilo nikakve nade... kao ni za dvadeset dvoje putnika na Seleni.
"Tano znate ta treba da radite", ree on. "Ako budem hteo na brzinu da
iziem, svi zajedno ponite da vuete lestvice od konopca. Ima li pitanja?"
Nije ih bilo; sve je bilo paljivo uvebano. Poto je klimnuo svojim
ljudima, a oni mu jednoglasno poeleli sreu, Lorens se spustio u okno.
Vei deo puta preao je u padu, proveravajui s vremena na vreme brzinu
tako to bi se uhvatio za lestvice. Na Mesecu je to bilo sasvim bezbedno; to
jest, gotovo bezbedno. Lorens je video ljude kako ginu jer su zaboravili da ak
i pri ovom gravitacionom polju moete dostii smrtonosnu brzinu za manje od
deset sekundi.
Ovo je liilo na Alisin pad u Zemlju uda toliko o tome da je Kerol moda
bio nadahnut svemirskim putovanjem ali ovde nije imao ta da vidi dok se
sputao osim praznog betonskog zida, koji mu je bio tako blizu da je morao da
zakilji kako bi se usredsredio na njega. A onda je, krajnje blago, udario o
dno.
unuo je na maloj metalnoj platformi, veliine i oblika poklopca za
kanalizaciju i stao da je razgleda. Vrataca-ventil koja su bila otvorena dok
se klip sputao kroz prainu malo su proputala i tanki trag sivog praha
uspuzao je oko zatvaraa. To nije bilo nita strano, ali Lorens nije mogao da
ne misli na to ta bi se dogodilo ako bi ventil propustio pod pritiskom odozgo.
Kojom brzinom bi praina poela da ispunjava okno, poput vode u bunaru? Ali ne
tako brzo, u to je bio ubeen, koliko je on mogao da se penje tim lestvicama...
Ispod njegovih nogu, na samo nekoliko centimetara, nalazio se krov lae,
nagnut u dubinu pod uglom od izluujuih trideset stepeni. Njegov problem je
sada bio kako da spoji vodoravni kraj okna sa nagnutim krovom lae... i da to
izvede tako dobro da spoj ne proputa prainu. Plan je bio besprekoran: nije ni

oekivao da nee biti, jer su ga smislili najbolji inenjerski mozgovi na

Zemlji i Mesecu. Predviao je ak i mogunost da Selena ponovo sklizne, za
nekoliko centimetara, dok on ovde radi. Meutim, teorija je bila jedno... ali
kao to je dobro znao, praksa je bila druga stvar.
Oko obima metalnog diska na kome je Lorens sedeo bilo je rasporeeno est
zavrtanja velikih kao palac i on poe jedan po jedan da ih odvre, poput
bubnjara koji timuje svoj instrument. Za donju stranu platforme bio je
pripojen dodatak u obliku harmonike, gotovo iste irine kao i keson, koji je
sada bio sklopljen. Oblikovao je pokretnu spojku, dovoljno veliku da kroz nju
puzei proe ovek, koja se sada lagano otvarala kako je Lorens odvrtao
zavrtnje.
Jedna strana nabrane cevi morala se protegnuti etrdeset centimetara da bi
doprla do nagnutog krova; druga gotovo da i nije morala da se pomeri. Lorensova
glavna briga bila je da e otpor praine spreiti harmoniku da se otvori, ali
zavrtnji su lako savladavali pritisak.
Sada se vie nijedan od njih nije mogao dalje odvrtati; donji kraj spoja
morao bi se prilepiti za krov Selene i hermetiki spojiti sa njim, bar se tome
nadao, pomou gumenog poveza oko oboda. Vrlo brzo e utvrditi koliko je taj
spoj bio vrst.
Automatski proverivi put za uzmak, Lorens je pogledao uz okno. Nije video
nita usled sjaja baterijske svetiljke koja mu je visila dva metra iznad glave,
ali zato su lestvice od konopca koje su se pruale pored nje delovale
umirujue.
"Spustio sam konektor", doviknu on svojim nevidljivim kolegama. "Izgleda
da se zalepio za krov. Sada u otvoriti ventil."
Ako sada doe do kakve pogreke, celo okno e biti poplavljeno i moda e
postati neupotrebljivo. Lagano i neno, Lorens je otvorio vratanca kroz koja je
praina prolazila kroz klip dok se sputao. Nije dolo do iznenadnog izdizanja;
nabrana cev ispod njegovih nogu zadravala je More.
Lorens isprui ruku kroz ventil... i prstima napipa krov Selene, koji je i
dalje bio nevidljiv ispod praine, ali sada na dohvat ruke. Malo mu je
dostignua u ivotu pruilo takvo zadovoljstvo. Posao jo ni izdaleka nije bio
obavljen... ali dodirnuo je lau. Ostao je trenutak da ui u svojoj maloj
jami, oseajui se poput kakvog rudara iz prolih vremena kada mu je prvi
grumen zlata zablistao na svetlosti lampe.
Udario je tri puta o krov; istog asa su mu odgovorili. Nije imalo svrhe
zapoeti razgovor Morzeovom azbukom, jer da je eleo mogao je direktno da
razgovara s njima preko mikrofona, ali dobro je znao kakvo e psiholoko
dejstvo ostaviti njegovo kucanje. Dokazae mukarcima i enama na Seleni da je
spas na samo nekoliko centimetara od njih.
No, i dalje su postojale velike prepreke, a naredna je bio poklopac na
kome je sedeo... samo lice klipa. Posluio je svrsi, zadrao je prainu dok su
praznili keson, ali sada ga je morao odstraniti pre no to iko utekne sa
Selene. To se, meutim, moralo obaviti tako da se ne pomeri pokretni spoj pri
ijem je nametanju pomogao.
Da bi to bilo mogue, kruno lice klipa bilo je tako sagraeno da se moglo
podii gore, poput poklopca sa erpice sosa, kada se odvrne osam velikih
vijaka. Lorensu je bilo potrebno samo pet minuta da izae s njima na kraj i da
privee konopac za osloboeni metalni disk; zatim je povikao: "Vuci!"
Neki deblji ovek bi morao da se penje uz okno praen krunim poklopcem,

ali Lorensu je bilo dovoljno da se priljubi uza zid dok je metalna ploa, koja
se kretala postrance, izvlaena pored njega. Ode i poslednja odbrambena
prepreka, pomisli on, dok je disk nestajao iznad njega. Sada vie nije bilo
mogue zatvoriti okno, ako spojka otkae i praina pone da prodire unutra.
"Kofa!" povika on. Odmah su je spustili.
Pre etrdeset godina, priseti se Lorens, igrao sam se na nekoj
kalifornijskoj plai, pravio sam u pesku zamkove pomou kofice i lopatice. A
sada me, evo, na Mesecu... postao sam ni manje ni vie nego glavni inenjer
zemaljske strane... i kopam jo revnosnije, dok mi cela ljudska rasa viri preko
ramena.
Kada je prvi tovar izvuen, ogolio je znatan deo Seleninog krova. Koliina
praine koja se nala zarobljena unutar spojne cevi bila je sasvim mala, tako
da je se reio napunivi samo jo dve kofe.
Pred njim se sada nalazilo aluminizirano tkanje titnika protiv sunca,
koje se odavno raspalo pod pritiskom. Lorens ga je sasvim lako odstranio...
bilo je tako krhko da ga je mogao kidati golim rukama... posle ega je otkrio
neznatno naborani fiberglas spoljanjeg trupa. Lako e ga isei pomou male
elektrine testere; to e takoe ispasti fatalno.
Jer Selenin dvostruki trup sada vie nije bio celovit; kada je krov
oteen, praina je zacelo preplavila prostor izmeu dva zida. Sigurno je
ekala tamo, pod pritiskom, da ikne napolje im on napravi prvi rez. Pre no
to bude mogao da ue u Selenu, taj tanki ali smrtonosni sloj praine morao je
biti imobilisan.
Lorens otro kucnu o krov; kao to je i oekivao, praina je priguivala
zvuk. Ali nije oekivao da e dobiti ustar i uspanien odgovor.
Ovo kucanje koje je doprlo iz unutranjosti lae sigurno nije bio signal
za "Dobro sam". ak i pre no to su ljudi odozgo uspeli da mu prenesu novosti,
Lorens je pogodio da je More ei pokualo jo jednom, poslednji put, da zadri
svoj ulov.
Karl Donson bio je nukleonski inenjer, te je stoga imao vrlo osetljiv
nos, a kako se desilo da sedi u stranjem delu kabine, upravo je on primetio da
im preti nesrea. Nekoliko sekundi ostao je sasvim miran, skupljajui i irei
nozdrve, a zatim je kazao: "Izvinite", putniku do sebe i tiho se uputio u
kupatilo. Nije eleo da napravi bespotrebnu guvu, naroito ne sada kada im je
spas bio tako blizu. Ali za svog radnog veka nauio je, na vie primera nego
to mu je bilo stalo da ih se sea, da nikada ne zanemari miris zapaljene
izolacije.
Bio je u kupatilu manje od petnaest sekundi; kada je iziao uputio se
odsenim korakom, ali ne suvie brzo, kako ne bi izazvao paniku, pravo do Peta
Harisa, koji je bio zaokupljen razgovorom sa komodorom Henstinom, i prekinuo ih
je bez pardona.
"Kapetane", oslovi ga on tihim, uurbanim glasom. "Gorimo. Poite do
toaleta i proverite. Nikome nisam kazao."
Pet je iste sekunde poao, zajedno sa Henstinom. U svemiru, kao ni na
moru, niko ne gubi vreme na raspravljanje kada uje re "Vatra". A Donson nije
bio tip oveka koji bi dizao lanu uzbunu; kao i Pet, on je takoe bio tehniar
u Lunarnoj administraciji i bio je meu onima koje je komodor odabrao u svoj
odred za suzbijanje pobune.
Toalet je bio tipian za mala vozila koja su saobraala po tlu, moru,

vazduhu i svemiru; ovek je mogao da dodirne sve zidove ne pomerajui se.

Meutim, stranji zid, neposredno iznad lavaboa, uopte se vie nije mogao
dodirnuti. Na fiberglasu su se pojavili mehurii od vreline; nastavio je da se
naduvava i ispupava njima naoigled.
"Blagi Boe", izusti komodor. "Probie za koji minut. ta li je uzrok?"
Ali Pet je ve nestao. Vratio se posle nekoliko sekundi, nosei pod
mikama dva mala kabinska aparata za gaenje poara.
"Komodore", ree on, "idite da javite splavu. Recite im da nam je moda
ostalo svega nekoliko minuta. Ostau ovde u sluaju da probije."
Henstin ga poslua. Trenutak kasnije Pet ga je uo kako diktira poruku u
mikrofon, a zatim i iznenadnu guvu meu putnicima. Gotovo istog asa vrata su
se ponovo otvorila i Mekenzi mu se pridruio.
"Mogu li da pomognem?" upita naunik.
"Mislim da ne", odvrati Pet, drei spreman aparat za gaenje. Osetio je
neku udnu obamrlost kao da se to, u stvari, nije deavalo njemu, ve je sve
bilo san iz koga e se ubrzo probuditi. Moda je do sada ve prekoraio granicu
straha; preivljavajui jednu krizu za drugom, postao je potpuno bezoseajan.
Drao se i dalje, ali vie nije mogao da reaguje.
"Odakle to", upita Mekenzi kao komodorov eho, ponovivi pitanje na koje
ovaj nije dobio odgovor i odmah postavi jo jedno. "ta se nalazi iza te
pregrade?"
"Naa glavna zaliha energije. Dvadeset akumulatorskih elija."
"Koliko ima energije u njima?"
"Krenuli smo sa pet hiljada kilovat asova. Verovatno jo imamo polovinu."
"Eto vam odgovora. Neto prazni nau zalihu energije. Najverovatnije gori
jo od kada su iupane one ice tamo gore."
Objanjenje je imalo smisla, ako ni zbog ega drugog ono stoga to nije
bilo drugog izvora energije na lai. Bila je potpuno otporna na vatru, to
znai da nije mogla jednostavno da se zapali. Ali u njenim energetskim elijama
nalazilo se dovoljno elektrine energije da se punom brzinom kree satima i ako
se to raspe u sirovu toplotu posledice e biti katastrofalne.
Pa ipak, to je bilo nemogue; takvo jedno preoptereenje bi smesta
unitilo prekidae kola... osim ako se, zbog neega, nisu zaglavili.
Nisu, javio je Mekenzi poto je na brzinu proverio u vazdunoj komori.
"Svi prekidai su iskoili", ree on. "Kola su mrtva kao ovetina. Ne
razumem."
ak i u ovom trenutku opasnosti, Pet je morao da se osmehne. Mekenzi je
bio tipini naunik; iako mu je pretila smrtna opasnost, eleo je da sazna na
koji e nain umreti. Da je trebalo da izgori na lomai... to ga je moda i
ekalo... pitao bi delate; "Koju vrstu drveta koristite?"
Vrata se otvorie prema unutra, propustivi Henstina koji je doao da im
podnese izvetaj.
"Lorens kae da e se probiti za deset minuta", obavesti ih on. "Hoe li
taj zid izdrati do tada?"
"Sam Bog zna", odvrati Pet. "Moe izdrati jo itav sat... a moe se
raspasti u narednih pet sekundi. Zavisi od toga kako se vatra iri."
"Zar ne postoje automatske sprave za borbu protiv poara u tom odeljku?"
"Nema potrebe za njima... ovo je nepropusna pregrada i u normalnim
okolnostima s druge strane je vakuum. To je najbolje protivpoarno sredstvo
koje moete zamisliti."

"Tako je!" povika Mekenzi. "Zar ne shvatate? Ceo odeljak je preplavljen.

Kada se krov pokidao, praina je poela da se probija unutra. Izazvala je
kratak spoj u celoj elektrinoj opremi."
Pet je znao, bez daljnjeg razglabanja, da je Mekenzi bio u pravu. Do sada
su se svi odeljci u normalnim prilikama otvoreni prema svemiru sigurno napunili
prainom. Ula je kroz polomljeni krov, tekla du procepa izmeu dvostrukog
trupa i lagano se nagomilavala oko otvorenih ipki u odeljku za energiju. A
onda je neminovno morala da nastupi pirotehnika; u praini je bilo dovoljno
meteorskog gvoa tako da je bila dobar provodnik. Tamo unutra sve e vrcati od
elektrinih lukova i kratkih spojeva kao da se zapalilo hiljadu elektrinih
vatri.
"A da poprskamao zid vodom", primeti komodor, "da li bi to pomoglo... ili
bi fiberglas od toga pukao?"
"Mislim da bi trebalo da probamo", odvrati Mekenzi, "ali vrlo paljivo...
ne previe odjednom." Napunio je plastinu asu... voda je ve bila topla... i
upitno pogledao u ostale. Poto se niko nije protivio, poprskao je sa nekoliko
kapi povrinu po kojoj su se sporo javljali irevi.
Smesta je prestao jer je pucanje i naduvavanje koje je usledilo bilo
zastraujue. Bio je to preveliki rizik; da je zid bio od metala, ideja bi bila
izvodljiva, ali ova plastika koja nije bila dobar provodnik samo bi se uruila
pod termalnim stresom.
"Ovde unutra nita ne moemo preduzeti", izjavi komodor. "ak ni ti
aparati za gaenje nee mnogo pomoi. Bie bolje da iziemo i blokiramo ceo
odeljak. Vrata e se ponaati kao protivpoarna prepreka i obezbedie nam malo
dodatnog vremena."
Pet je oklevao. Vruina je ve bila gotovo nepodnoljiva, ali inilo mu se
kukaviki da se povue. Ipak Hensenov predlog bio je i te kako razuman: ako
ostane ovde dok se vatra ne probije, verovatno e se smesta uguiti od
isparenja.
"Tako je... hajdemo napolje", sloi se on. "Da vidimo kakvu barikadu
moemo podii s druge strane vrata."
Nije mislio da e za to imati dovoljno vremena; ve je mogao da uje,
sasvim jasno, kako gori i naduvava se zid koji je zadravao pakao.

30.
Vest da je Selena u plamenu nita nije promenila u Lorensovom nainu rada.
Bre no to je radio nije mogao; da je pokuao, mogao je pogreiti, upravo u
trenutku kada je trebalo da obavi najpipaviji deo posla. Mogao je jedino da
nastavi i dalje i da se nada da e pobediti vatru.
Aparat koji je upravo sputen niz okno liio je na preglomazan pitolj za
ulje, ili dinovsku verziju priceva kojima su se pravili ukrasi na tortama za
venanje. No, u njemu nije bilo ni ulja ni laga, ve je sadrao organski
silikon pod velikim pritiskom. Trenutno je bio u tenom stanju; nee jo dugo
ostati takav.
Lorensov prvi problem bio je da ubrizga tenost izmeu dvostrukog trupa, a
da mu praina ne pobegne. Pomou malog pitolja za zakivanje, ispalio je
nekoliko upljih zakivaka u Seleninu spoljanju kou... jedan u sredite
oienog kruga, a drugih est ravnomerno rasporeenih po obodu.

Prineo je pric sredinjem zakivku i povukao obara. Zaulo se

kratkotrajno itanje kada je tenost suknula kroz uplji zakivak, jer se pod
njenim pritiskom otvorio mali ventil na vrhu u obliku metka. Radei sa lakoom,
Lorens je iao od zakivka do zakivka, ispaljujui podjenake koliine tenosti
kroz svaki od njih. Sada e se materija ravnomerno rairiti izmeu dva trupa, u
obliku krzave palainke koja e imati vie od metra u preniku. Ne... ne
palainke... souflea, jer e poeti da se peni im proe kroz cev.
Nekoliko sekundi kasnije poee da se slee, pod uticajem katalizatora
smeanog u nju. Lorens pogleda na sat; kroz pet minuta ta e pena biti tvrda
kao kamen, ali i porozna poput kamena-plavca... na koji e mnogo i da lii.
Tada vie praina nee moi da ulazi u ovaj deo trupa; ona koja se ve tamo
nalazila ve se zamrzla na mestu.
Niim nije mogao da skrati tih pet minuta; ceo plan je zavisio od toga da
pena postigne odreenu vrstou. Ako vreme i mesto nisu bili dobro odreeni,
ili ako su pogreili hemiari u bazi, ljudi na Seleni mogli su se smatrati
mrtvima.
Vreme dok je ekao iskoristio je da sredi okno tako to je svu opremu
vratio na povrinu. Uskoro je samo Lorens ostao na dnu bez ikakvih alatki osim
svojih aka. Da je Moris Spenser mogao da prokrijumari kameru u ovaj uski
prostor... a on bi potpisao svaki iole razumni ugovor sa avolom samo da je to
mogao... njegovi gledaoci uopte ne bi bili u stanju da pogode ta e Lorens
dalje preduzeti.
Zbunili bi se jo vie kada bi ugledali neto to je liilo na deji obru
kako se polako sputa niz okno. Ali ovo nije bila nikakva igraka za maliane;
bio je to klju koji e otvoriti Selenu.
Suzan je ve sve putnike povela u prednji deo kabine koji je sada bio na
mnogo viem nivou. Svi su tamo stajali zbijeni u gomilu, nestrpljivo gledajui
u tavanicu i napreui se da uju svaki zvuk ohrabrenja.
Sada ih je trebalo nekako obodriti, pomisli Pet. A njemu samom je to bilo
potrebnije nego bilo kome od njih, jer jedino je on znao... ako Henstin i
Mekenzi nisu nagaali... stvarne razmere opasnosti s kojom su se suoili.
Ve je i vatra bila dovoljno strana i mogla ih je pobiti ako se probije u
kabinu. Ali ona se sporo irila i mogli su da joj se suprotstave, makar
nakratko. Protiv eksplozije su, meutim, bili potpuno nemoni.
Selena je bila bomba sa upaljenim fitiljem. Uskladitena energija u
akumulatorskim elijama koja je pokretala njene motore i sve elektrine ureaje
mogla je pobei u obliku toplote, ali nije mogla da eksplodira. Na alost,
stvari su drugaije stajale sa rezervoarima u kojima se nalazio teni
kiseonik...
U njima mora da ima jo mnogo litara zastraujue hladnog i strano
reaktivnog elementa. Kada sve vea topolota rastrgne te rezervoare, doi e i
do fizike i hemijske eksplozije. Male, dodue... moda jaine koju izazove sto
kilograma TNT-a. Ali i to e biti dovoljno da raskomada Selenu.
Pet nije smatrao da to treba da pomene Henstinu, koji je ve smiljao kako
da napravi barikadu. Odrafili su sedita u prednjem delu kabine i nagurali ih
izmeu poslednjeg reda i vrata od toaleta. Izgledalo je kao da se komodor
sprema na invaziju, a ne na borbu protiv vatre... to je i bilo tano. Sama
vatra, usled svoje prirode, moda se nee proiriti van odeljka sa
akumulatorima, ali im on pukne i zid u irevima se konano ukloni, unutra e
pokuljati praina.

"Komodore", pozva ga Pet, "dok to radite, ja u poeti da organizujem

putnike. Ne smemo dozvoliti da dvadeset ljudi pokua odjednom da izie."
To je bila komarna mogunost koju je trebalo osujetiti po svaku cenu.
Ipak e teko biti izbei paniku... ak i u ovoj veoma disciplinovanoj
zajednici... ako jedini put za bekstvo od smrti koja se brzo pribliava bude
predstavljao samo uski tunel.
Pet ode u prednji deo kabine; na Zemlji bi to predstavljalo strmo penjanje
navie, ali ovde se padina od trideset stepeni jedva primeivala. Pogledao je
zastraena lica ispred sebe i kazao: "Vrlo brzo emo izii odavde. Kada se
pojavi otvor na tavanici kroz njega e spustiti lestvice od uadi. Prvo e poi
dame, a za njima mukarci... po abecednom redu. Ne upirite se da se penjete. Ne
zaboravite koliko ste ovde laki, tako da se moete izvui koristei samo ruke,
a to radite to bre budete mogli. Ali nemojte gurati osobu ispred sebe;
trebalo bi da imate dovoljno vremena, jer vam je do vrha potrebno svega
nekoliko sekundi.
"Suzan, molim te, napravi popis po abecednom redu. Harding, Brajan,
Donson, Beret... zamolio bih vas da se naete pri ruci kao i ranije. Moe nam
zatrebati vaa pomo..."
Nije zavrio reenicu. Iz stranjeg dela kabine zaula se tiha, priguena
eksplozija... nita spektakularno, pucanje papirnate kese bi napravilo veu
buku. Ali to je znailo da je zid konano popustio... dok je tavanica, na
nesreu, jo bila cela.
S druge strane krova Lorens je poloio obru na fiberglas i poeo da ga
privruje brzosueim cementom. Prsten je bio gotovo iste irine kao mali
bunar u kome je uao; bio je udaljen svega nekoliko centimetara od valovitih
zidova. Iako je bio sasvim bezbedan, on je njime rukovao sa prekomernom
panjom. Nikada se nije oseao prijatno rukujui ekspolozivima, kao to je to
sluaj sa onima koji ive od toga.
Prstenasto punjenje koje je postavljao predstavljalo je savreni
konvencionalni uzorak, za koji nisu bili vezani nikakvi tehniki problemi.
Napravie precizan i ist rez eljene irine i debljine u hiljaditom delu
sekunde, a za taj posao bi mu inae bilo potrebno etvrt asa ako bi ga
obavljao pomou elektrine testere. Lorens je u poetku nameravao nju da
upotrebi; sada je bio veoma srean to se predomislio. Malo je bilo verovatno
da bi na raspolaganju imao etvrt asa.
Koliko je to bilo tano saznao je jo dok je ekao da se pena slegne.
"Vatra je prodrla u kabinu!" povikao je glas odozgo.
Lorens je pogledao na sat. Na trenutak mu se uinilo da je sekundara
nepokretna, ali to je bio privid koji je ve iskusio toliko puta u ivotu. Sat
nije stao; vreme naprosto, kao i obino, nije proticalo onom brzinom kojom je
on to eleo. Do ovog trenutka je teklo suvie brzo; sada se, razume se, vuklo
kao da su mu noge od olova.
Pena e za trideset sekundi biti tvrda kao kamen. Ali bie bolje da joj da
malo vie vremena nego da rizikuje da bude jo u plastinom stanju.
Krenuo je uz lestvice bez urbe, vukui za sobom tanke ice detonatora.
Savreno je procenio vreme. Kada je iziao iz okna, odstranio kratki spoj koji
je radi sigurnosti napravio na kraju ica i povezao ih sa detonatorom,
preostalo je jo deset sekundi.
"Javite im da poinjemo odbrojavanje od deset", ree on.

Dok je Pet trao nizbrdo da pomogne komodoru... mada nije imao pojma ta
bi mogao da preduzme... uo je Sju kako proziva smirenim glasom: "Gospoica
Morli, gospoa uster, gospoa Vilijams..." Bila je prava ironija to e
gospoica Morli ponovo biti prva, ovog puta zahvaljujui abecedi. Teko da je
mogla bilo ta da zameri nainu na koji su se trenutno ophodili prema njoj.
Petu zatim prolete kroz glavu jo jedna misao, ali ova je bila mnogo
mranija. ta ako se gospoa uster zaglavi u tunelu i blokira izlaz. Ipak nisu
mogli da je ostave za kraj. Ne, izii e ona bez problema; njene mere su
predstavljale odluujui inilac u projektovanju cevi, a od tada je izgubila
nekoliko kilograma...
Na prvi pogled, spoljanja vrata toaleta dobro su se drala. Jedini znak
da se neto dogodilo bio je tanki pramen dima koji se izvijao pored arki. Na
trenutak je Pet osetio veliko olakanje; moglo bi proi i dobrih pola sata pre
nego to se vatra probije kroz dvostruki fiberglas, a mnogo pre toga...
Neto je poelo da ga golica po bosim stopalima. Automatski se sklonio u
stranu pre nego to se svesno zapitao: ta je to?
Spustio je pogled. Iako su mu se oi navikle na slabo pomono osvetljenje,
prolo je izvesno vreme pre nego to je shvatio da sablasna siva plima nadire
ispod tih zabarikadiranih vrata... i da se ploe ve povijaju prema unutra pod
pritiskom nekoliko tona praine. Za najvie nekoliko minuta e se sruiti; ak
i da izdre, bie svejedno. Ta tiha, zloslutna plima dospela mu je ve do
lanka.
Pet nije pokuao da se pokrene, niti da se obrati komodoru, koji je isto
tako nepokretno stajao nekoliko centimetara od njega. Prvi put u ivotu... a
kako stvari stoje, moe se desiti da bude i poslednji... osetio je istu,
sveproimajuu mrnju. U tom trenutku, dok su mu milioni suvih i finih pipaka
dodirivali bose noge, Petu se inilo da je More ei bilo jedan svestan,
zlonameran entitet koji se s njima poigravao kao maka s miem. Svaki put, poe
on sebi da govori, kada smo pomislili da vladamo situacijom priredilo nam je
novo iznenaenje. Uvek smo bili za korak iza njega, a sada se umorilo od te
svoje male igre; vie mu nismo zabavni. Moda je Redli bio u pravu, konano...
Zvunik koji se klatio iz cevi za vazduh prenuo ga je iz fatalistikog
sanjarenja.
"Spremni smo!" zauo se neiji povik. "Zbijte se na kraju autobusa i
pokrijte lica. Poinjem da odbrojavam od deset."
"DESET..."
Ve smo na kraju autobusa, pomisli Pet. Nije nam potrebno sve to vreme.
Moda ga ak i nemamo.
"DEVET".
Kladim se da nee uspeti. More im nee dozvoliti, ako samo pomisli da
imamo izgleda da se izvuemo.
"OSAM."
teta je, posle toliko uloenog napora. Mnogo ljudi se satrlo od posla
pokuavajui da nam pomogne. Zasluili su da imaju vie sree.
"SEDAM."
Kau da je to srean broj, zar ne? Moda ipak moemo uspeti. Bar neki od
nas.
"EST."
Hajde da se pretvaramo da hoemo. Sada je svejedno. Pretpostavimo da je
potrebno... oh, petnaest sekundi da se proe kroz...

"PET."
...i razume se, da se ponovo spuste lestvice... verovatno su ih podigli
radi sigurnosti...
"ETIRI."
...i pretpostavimo da svakome treba tri sekunde da izie...
"TRI."
...to bi bilo dvadeset dva puta pet to iznosi hiljadu i, ne to je glupo,
zaboravio sam jednostavnu aritmetiku...
"DVA."
...recimo, sto i neto sekundi, to znai skoro dve minute, a to je sasvim
dovoljno da nas oni rezervoari tenog kiseonika raznesu...
"JEDAN."
Jedan! A ja jo nisam pokrio lice; moda bi trebalo da legnem, makar morao
da se nagutam te prljave, smrdljive praine...
ulo se jedno iznenadno, otro krc i osetio se kratki nalet vazduha; i to
je bilo sve. Bili su razoarani ovim antiklimaksom, ali strunjaci za eksploziv
su dobro znali svoj posao, to je za njih veoma poeljno. Energija naboja bila
je izraunata sa velikom tanou i isto tako dobro usmerena; ostatak jedva da
je namrekao prainu koja je sada ve pokrivala pola povrine poda u kabini.
Vreme kao da je stalo; itavu venost nita se nije dogodilo. A onda je
usledilo, sporo i prelepo udo, ostavivi ih bez daha, poto ga nisu oekivali,
iako ga je bilo lako predvideti, samo da su malo razmislili.
Meu grimiznim senkama na tavanici pojavio se prsten bletee bele
svetlosti. Postajao je sve deblji i sjajniji... a onda, sasvim iznenada,
rairio se u potpuni i savreni krug kada je otpao deo krova. Svetlost koja je
dopirala do njih poticala je od jedne jedine svetiljke dvadeset metara iznad,
ali za oi koje satima nisu videle nita drugo do nejasno crvenilo bila je
velianstvenija od svakog izlaska sunca.
Gotovo istog asa kada je krug sa krova pao na pod, pojavile su se i
lestvice. Gospoica Morli, koja je zauzela stav kao kakva sprinterka, nestala
je u trenu. Za njom i gospoa uster... neto sporije, ali ipak brzinom na koju
se niko nije mogao poaliti... Kao da je dolo do pomraenja, samo je nekoliko
tankih zraka svetlosti tu i tamo uspevalo da se probije niz ozareni put do
bezbednosti. Ponovo je bilo mrano, kao da se posle kratkog pogleda na zoru
vratila no, dvostruko mranija. Samo sekund kasnije nestala je i gospoa
Vilijams.
Sada su krenuli mukarci... najpre Baldur, verovatno blagosiljajui prvo
slovo svog prezimena. U kabini ih je ostalo jo dvanaestak kada su
zabarikadirana vrata konano ispala iz arki i zadravana lavina pokuljala
unutra.
Prvi talas praine zahvatio je Peta dok se nalazio na pola puta uz padinu
kabine. Iako je bila laka i neopipljiva, usporila mu je kretanje u toj meri da
mu se na kraju inilo da kri put kroz lepak. Sreom, vlaga i teak vazduh malo
su umanjili njenu snagu, jer bi inae ispunila kabinu oblacima od kojih bi se
davili. Pet je kijao i kaljao i delimino je bio slep, ali jo je mogao da
die.
Kroz maglu i mrak uo je Sju kako broji... "Petnaest, esnaest,
sedamnaest, osamnaest, devetnaest"... aljui putnike u sigurnost. Nameravao je
da je poalje sa drugim enama, ali ona je jo bila ovde dole i usmeravala je
svoje stado. I dok se on s mukom probijao kroz ogavni ivi pesak koji mu je

sada dopirao gotovo do pasa, oseao je prema Suzan tako veliku ljubav da je
mislio da e mu srce pui. Sada vie nije ni najmanje sumnjao. Prava ljubav
predstavljala je savrenu ravnoteu izmeu elje i nenosti. Ono prvo je
postojalo ve odavno, a sada se i drugo ispoljilo u punoj meri.
"Dvadeset... to ste vi, komodore... brzo!"
"Malo sutra, Suzan", ree komodor. "Penjite se." Pet nije mogao da vidi
ta se dogodilo... jo je bio delimino zaslepljen prainom i tamom... ali je
pretpostavljao da je Henstin najverovatnije bukvalno izbacio Sju kroz krov. Ni
godine starosti ni godine provedene u svemiru nisu ga liile snage koju je
stekao roenjem na Zemlji.
"Jesi li tu, Pete?" pozva ga on. "Ja sam na lestvicama."
"Ne ekajte me... dolazim."
To je bilo lake rei nego uiniti; imao je oseaj da ga hvata milion
mekih, ali odlunih prstiju, povlaei ga nazad u sve dublju bujicu. epao je
jedan od naslona sedita... koje je sada bilo gotovo zatrpano prainom... i
povukao se napred prema faru svetlosti.
Neto ga oinu po licu; instinktivno je ispruio ruku da to skloni u
stranu... a onda je shvatio da je to kraj lestvica od konopca. Bacio se na njih
svom snagom - i sporo, nevoljno, More ei ga je pustilo.
Pre no to je uao u okno, jo jednom se osvrnuo po kabini. Ceo stranji
deo bio je pod tom puzeom plimom sivila; izgledalo je neprirodno i dvostruko
zloslutnije, budui da se dizala savreno geometrijski, bez ijednog nabora na
povrini. Na metar udaljenosti... Pet je znao da ovo nikada nee zaboraviti,
mada nije imao pojma zato... jedna usamljena papirnata aa plutala je smireno
na nedolazeoj plimi poput amia-igrake na mirnoj vodi jezera. Za nekoliko
minuta stii e do tavnice i nestati, ali trenutno je jo hrabro prkosila
praini.
Kao i pomona svetla; nastavie jo danima da gore ak i kada budu
optoena potpunom tamom.
Sada ga je okruivalo slabo osvetljeno okno; penjao se onoliko brzo koliko
su mu to miii dozvoljavali, ali nije mogao da pretekne komodora. Kada je
Henstin oslobodio otvor okna, iznenada ga je zaslepila bujica svetlosti odozgo
i Pet nevoljno pogleda nanie kako bi zatitio oi od tog sjaja. Praina se ve
pela za njim, bez bora, glatka, spokojna... i neumoljiva.
A onda je poeo da se izvlai kroz niski otvor kesona u sreditu
neverovatno krcatog igloa. Svuda oko njega, u raznim stadijumima iscrpljenosti
i neurednosti, nalazili su se njegovi saputnici; pomagale su im etiri prilike
u skafanderima i jedna bez njega, za koju je pretpostavio da je glavni inenjer
Lorens. Bilo mu je udno to vidi nova lica, posle svih tih dana...
"Jesu li svi izili?" zabrinuto upita Lorens.
"Jesu", odvrati Pet. "Ja sam poslednji." A potom dodade "Nadam se", jer je
shvatio da je u tami i zbrci neko mogao i ostati. ta ako je Redli odluio da
ne eli da uje ta imaju da mu kau na Novom Zelandu.
Ne... bio je tu sa ostalima. Pet je upravo poeo da broji glave kada je
plastini pod iznenada poskoio... i iz otvorenog bunara izleteo savreni dimni
prsten od praine. Pogodio je tavanicu, odbio se i dezintegrisao pre no to je
iko uspeo i da se pomeri.
"ta to bio, do avola?" upita Lorens.
"Na rezervoar tenog kiseonika", odgovori mu Pet. "Stari dobri
"autobus"... izdrao je koliko je trebalo."

A onda je, na svoj uas, skiper Selene bespomono briznuo u pla.

31.
"I dalje smatram da to sa zastavama nije bila dobra ideja", ree Pet kada
je laa krenula iz Port Rorisa. "Deluju tako lano, kada znate da su u
vakuumu."
Ipak je morao priznati da je iluzija bila odlina, jer su se zastavice
koje su u nizu okruivale zgradu za ukrcavanje pokretale i leprale na
nepostojeem povetarcu. To je postignuto pomou opruga i elektrinih motora, i
strano e zbunjivati gledaoce na Zemlji.
Ovo je bio veliki dan za Port Roris, kao i za celi Mesec. Bilo mu je ao
to Sju nije mogla ovome da prisustvuje, ali ona teko da je bila u prikladnom
stanju da putuje. Vrlo bukvalno; kao to je primetila kada ju je na rastanku
poljubio toga jutra: "Ne shvatam kako ene na Zemlji uopte mogu da raaju
bebe. Treba nosati unaokolo svu tu teinu pri gravitaciji est puta veoj od
nae."
Pet skrenu misli sa svoje odsutne porodice i potera Selenu II punom
brzinom. Iz kabine iza njega zaue se brojni uzvici "Oh" i Ah" trideset dvoje
putnika, kada su sive parabole praine suknule put sunca poput jednobojnih
duga. Na ovo deviansko putovanje krenuli su po danu; putnici e propustiti da
vide maginu fosforescenciju Mora, no kako hita uz kanjon do Kraterskog
jezera, zelenu slavu nepokretne Zemlje. Ali novina i uzbudljivost putovanja
predstavljale su glavne atrakcije; zahvaljujui svojoj zlosretnoj prethodnici,
Selena II bila je jedno od najpoznatijih vozila u Sunevom sistemu.
Predstavljala je ivi dokaz stare izreke da se nita ne moe meriti sa
ravim publicitetom. Poto su poele da pristiu rezervacije, ef za turizam
bio je veoma zadovoljan to je imao petlje da zahteva vei prostor za putnike.
U poetku je morao da se bori da uopte dobije novu Selenu, "Ko se jednom
opee, postaje dvostruko obazriv", primetio je glavni upravnik i popustio tek
kada su otac Feraro i odeljenje za geofiziku sasvim pouzdano dokazali da se
More nee ponovo promekoljiti narednih milion godina.
"Zadri je na tom kursu", ree Pet svom kopilotu. "Idem pozadi da
porazgovaram sa muterijama."
Jo je bio dovoljno mlad i dovoljno tat, da proguta poglede divljenja
koji su mu bili upueni pri ulasku u kabinu za putnike. Svi prisutni su ili
itali o njemu ili su ga videli na TV-u; u stvari, samo prisustvo ovih ljudi
ovde predstavljalo je nedvosmisleni izraz poverenja, ali on nije bio lano
skroman kada je bila u pitanju uloga koju je odigrao tokom poslednjih asova.
Selene I. Najvrednija stvar koju je imao bio je mali zlatni model lae koji su
gospodin i gospoa Haris dobili kao venani poklon "Od svih sa poslednjeg
putovanja, uz iskreno potovanje". To je bila jedina poasna nagrada koja mu je
bila vana i nije eleo nikakvu drugu.
Bio je ve na pola puta, uz put razmenjujui po koju re sa putnicima,
kada se odjednom ukopao u mestu.
No, brzo se pribrao i razvukao lice u najblistaviji slubeni osmeh.
"Kakvo neoekivano zadovoljstvo, gospoice Morli. Nisam imao pojma da ste
na Mesecu."
"I za mene je to bilo iznenaenje... sve dugujem prii koju sam napisala o

Seleni I. Na ovo putovanje me je poslao Meunarodni ivot."

"Samo se nadam", primeti Pet, "da e biti malo manje uzbudljivo nego
prethodno. Da li ste moda u vezi sa ostalima? Dr Mekenzi i usterovi su mi
pisali pre nekoliko nedelja, ali esto sam se pitao ta se dogodilo sa jadnim
malim Redlijem poto ga je Harding odveo."
"Nita... samo je izgubio posao. U Univerzalnim putnikim karticama su
zakljuili da e javnost biti na Redlijevoj strani ako ga optue, kao i da e
to i druge nevesti na istu ideju. Mislim da zarauje drei predavanja svojim
istomiljenicima na temu "ta sam pronaao na Mesecu". I da vam proreknem
neto, kapetane Heris."
"ta to?"
"Jedno dana e se vratiti na Mesec."
"Nadam se da hoe. Nisam uspeo da doznam ta je oekivao da e nai u Mare
Krizijumu."
Oboje se nasmejae; a onda gospoica Morli ree: "ujem da naputate ovaj
posao."
"Tako je", priznade on. "Prelazim u Svemirsku slubu. Ako proem testove."
Bio je ubeen da je u stanju da ih poloi i znao je da se mora potruditi.
Bilo je zanimljivo i ugodno voziti mesecobus, ali to je ujedno bio i
orsokak... u ta su ga ubedili Sju i komdor. No, postojao je jo jedan
razlog...
esto se pitao koliko je jo ivota izmenjeno ili skrenuto u drugom pravcu
kada je More ei zevnulo pod zvezdama. Niko ko je bio na Seleni I nije mogao
da izbegne da to iskustvo na njega ne ostavi svoj peat, u veini sluaja u
pozitivnom smislu. injenica da je sada ovako prijateljski askao sa gospoicom
Morli bila je dovoljan dokaz za to.
Takoe je moralo ostaviti duboki utisak na ljude koji su uestvovali u
spasavanju... naroito na doktora Lousona i glavnog inenjera Lorensa. Pet je
mnogo puta sreo Lousona, dok je ovaj vodio razdraljive razgovore na TV-u o
naunim temama; bio je zahvalan astronomu, ali nikako nije mogao da ga zavoli.
Meutim, ini se da ga je nekoliko miliona ljudi ipak zavolelo.
to se Lorensa tie, on je naporno radio na svojim memeoarima iji je
radni naslov bio "Jedan ovek o Mesecu"... i strano alio to je potpisao
ugovor. Pet mu je ve pomogao na poglavljima o Seleni, a Sju je itala iskucane
stranice, ekajui bebu.
"Izvinite me", ree Pet, setivi se svojih skiperskih dunosti, "moram se
posvetiti i ostalim putnicima. Ali, molim vas, posetite nas kada se naredni put
naete u Klavijus Sitiju."
"Hou", obea gospoica Morli, pomalo iznenaena, mada joj je oigledno
bilo drago.
Pet nastavi dalje prema stranjem delu kabine, razmenjujui pozdrave i
odgovarajui na pitanja. A onda je stigao do vazdune komore-kuhinje i zatvorio
za sobom vrata... istog asa ostavi sam.
Ovde je bilo vie mesta nego u maloj vazdunoj komori na Seleni I, ali
osnovni dizajn bio je isti. Nije udo to su ga preplavila seanja; to bi mogao
biti skafander iji su kiseonik on i Mekenzi delili dok su ostali spavali; to
bi mogao biti zid na koji je prislonio uvo i uo u noi apat praine koja se
podizala. A cela ova odaja mogla je odista biti mesto na kome je prvi put
stvarno upoznao Sju, u bukvalnom i biblijskom smislu.
U ovom novom modelu postojala je jedna novina... mali prozor na

spoljanjim vratima. Priljubio je lice uz njega i zagledao se u morsku povrinu

koja je jurila pod njima.
Nalazio se na ovoj strani lae koja je bila u senci, gledajui suprotno od
Sunca, u mrklu no svemira. Uskoro, kada mu se vid privikao na tamu, ugledao je
zvezde. Samo one sjajnije, jer bilo je dovoljno lutajue svetlosti usled koje
su njegove oi postajale neosetljive, ali ipak su bile tu... isto kao i
Jupiter, najsjajnija od svih planeta posle Venere.
Uskoro e biti tamo napolju, daleko od svog rodnog sveta. Ta pomisao ga je
uzbudila i uasnula, ali znao je da mora poi.
Veleo je Mesec, ali on je pokuao da ga ubije: nikada se vie nee potpuno
lagodno oseati na njegovoj otvorenoj povrini. Mada je duboki svemir bio jo
neprijateljskije nastrojen i jo je manje pratao, za sada mu jo nije objavio
rat. Sa svojim vlastitim svetom, od sada pa nadalje, mogao je biti samo
naoruano neutralan.
Vrata kabine se otvorie i stjuardesa ue nosei posluavnik sa praznim
aama. Pet se okrenu od prozora i zvezda. Naredni put kada ih bude video, bie
milion puta sjajnije.
Osmehnuo se devojci u urednoj uniformi i pokazao rukom na malu kuhinju.
"Sada je ovo sve vae, gospoice Donson", ree. "Dobro je pazite."
Zatim se vratio za kontrole kako bi Selenu II poveo na svoje poslednje, a
njeno prvo putovanje, preko Mora ei.