Uvod u meditaciju uvida (vipassana)

Amaravati Buddhist Centre, Velika Britanija (1988)

Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

Cilj ove knjiice je da poslui kao uvod u praksu meditacije uvida onako kako se ona
poduava unutar tradicije theravada budizma. Nije neophodno da poznajete Budino uenje da
biste se bavili ovom praksom, premda takvo znanje moe pomoi da upotpunite uvid koji se
moe javiti tokom praktikovanja meditacije.

Cilj meditacije uvida nije da stvori nekakav sistem verovanja, ve pre da poslui kao putokaz
kako da jasnije sagledamo pravu prirodu svoga uma. Na taj nain stiemo direktno
razumevanje stvari kakve one jesu, bez oslanjanja na nekakve unapred zauzete stavove ili
teorije dakle, stiemo neposredno iskustvo, koje poseduje sopstvenu vitalnost. Ovo nam
takoe prua duboki oseaj smirenosti, koja proizlazi iz znanja do kojeg smo sami doli i
nalazi se izvan svake sumnje.
Meditacija uvida je kljuni faktor na putu koji je Buda ponudio na dobrobit ljudskih bia;
jedini uslov je da je praktikujete! Zato je na sledeim stranicama opisana serija meditativnih
vebi, uz praktian savet kako da ih koristite. Najbolje je ako italac kroz ovaj vodi ide
postupno, praktikujui izvesno vreme svaku grupu instrukcija, pre nego to krene dalje.
Termin "meditacija uvida" (samatha-vipassana) odnosi se na vebe uma koje razvijaju
smirenost (samatha), putem zadravanja panje na odreenom objektu, i uvida (vipassana)
putem posmatranja.. Temeljna tehnika zadravanja panje jeste njeno fokusiranje na telo;
tradicionalno, ova se veba izvodi u sedeem stavu ili u hodu. Ovaj vodi poinje time.
Posmatranje se dogaa sasvim prirodno, neto kasnije, kada se osetimo "komotnim" unutar
konteksta meditativne vebe. Javlja se oseaj olakanja i zainteresovanosti, tako da polako
poinjemo da posmatramo oko sebe i privikavamo na um koji meditira. To "posmatranje oko
sebe" se naziva kontemplacijom, odnosno linim i direktnim uvidom koji bilo koja tehnika
moe samo da nagovesti. Nekoliko ideja i uputstava o svemu ovome slede neto kasnije.
(Treba imati na umu da poznavanje pojedinih termina na jeziku pali -- kanonskom jeziku
theravada budizma -- nije neophodno da biste zapoeli da meditirate. Ono, meutim, moe da
obezbedi referentne take unutar ogromnog korpusa theravadskih kanonskih tekstova, kao i
uenja niza savremenih uitelja koji smatraju da su te rei jo uvek preciznije od njihovih
prevoda.)

1. Negovanje panje

SEDENJE
Vreme i mesto
Fokusiranje uma na telo moe se lako izvoditi u sedeem poloaju. Potrebno je da pronaete
vreme i mesto koje vam obezbeuje da se opustite i na kojem neete biti uznemiravani.
Tiha soba bez puno predmeta koji bi vam odvlaili panju je idealna; svetla i prostrana soba
ima osveavajui efekat, dok natrpana i mrana prostorija deluje upravo suprotno. Vreme je
takoe vano, pogotovo to je veini ljudi dan strogo isplaniran. Nije naroito delotvorno
meditirati u vreme kada treba neto drugo da radite ili kad ste u vremenskom kripcu. Bolje je
odvojiti vreme -- recimo rano ujutro ili uvee posle posla -- kada zaista svu svoju panju
moete da posvetite vebanju. Ponite sa otprilike petnaest minuta. Vebajte najbolje to
moete unutar datog vremena i raspoloive energije i izbegavajte da vam sve to pree u
mehaniku aktivnost. Veba meditacije, potpomognuta iskrenom eljom da sami sebe
istraujete i dovedete u sklad, prirodno e se vremenom produavati i u tome ete sticati sve
vie vetine.

Svesnost tela
Razvijanju smirenja doprinose stabilnost i postojan, ali ne grevit napor. Ako ne moete da se
saberete, nema smirenja; ako se zaista u to vebanje ne ukljuite, tada se ono pretvara u
sanjarenje. Jedan od najefikasnijih poloaja za negovanje prave kombinacije smirenosti i
energije jeste sedei.
Koristite poloaj pri kojem e vam lea ostati uspravna, ali ne ukoena. Od pomoi vam moe
biti i stolica ili ste moda u stanju da zauzmete neki od lotos poloaja (videti "Napomene o
poloaju"). Sve ovo izgleda na prvi pogled zbunjujue, ali vremenom moe obezbediti
jedinstven spoj blage vrstine, koja blagotvorno deluje na um, ali ne zamara telo.
Korisno je i ukoliko je brada sasvim malo povuena nadole, ali ne dopustite da se glava
naginje napred, jer e to samo poveati pospanost. ake spustite u krilo, dlanovi su okrenuti
nagore, jedan preko drugog, sa spojenim vrhovima paleva. Opustite se i uspostavite pravi
balans.
Sada saberite svoju panju i neka njezin fokus lagano klizi niz telo. Uoite oseaje koji se pri
tom javljaju. Opustite bilo kakvu napetost, naroito miia lica, vrata i ruku; neka oi budu
potpuno i poluzatvorene.
Ustanovite kako se oseate. Puni iekivanja ili napeti? Tada malo popustite panju. Nakon
toga um e se verovatno umiriti i mogue je da se jave neke misli -- planovi, elje, seanja ili
pak sumnje da li vebate na pravi nain! Umesto da ih sledite ili potiskujete, usmerite vie
panje na telo, koje je i inae korisno sidro za um koji je poeo da luta.
Negujte duh znatielje kao deo svog meditativnog stava. Opustite se. Pomerajte fokus panje,
na primer, sistematino od vrha glave nanie preko itavog tela. Uoavajte razliite oseaje -kao to su toplina, pulsiranje, utrnulost ili osetljivost -- u zglobovima svakog prsta, vlanost
dlanova i puls u runim zglobovima. ak i podruja na kojima moda ne oseate neki
poseban oseaj treba paljivo "pretraiti". Uoite kako je ak i odsustvo bilo kog oseaja

neto ega um moe biti svestan. Ovo neprekinuto i istrajno ispitivanje naziva se sabranou
panje (sati) i jedan je od najvanijih alatki meditacije uvida.

Sabranost panje na dah (anapanasati)

Umesto pomeranja fokusa panje po telu ili posle uvodnog perioda ovakvog vebanja,
sabranost se moe razvijati usmeravanjem panje na dah.
Prvo, pratite oseaje koji se javljaju pri normalnom kretanju daha i to prvo u nozdrvama,
zatim u grudima i na kraju pri pomeranju dijafragme. Zatim pokuajte da panju veete za
jednu taku, bilo na dijafragmu ili -- to je tee uoljiva taka -- na rubove nozdrva. Um e
vam moda odlutati, ali vi ga sa puno strpljenja lagano vratite na praenje daha.
Nije neophodno razvijati koncentraciju do take iskljuivanja svega drugog osim daha.
Umesto da stvarate nekakvo stanje transa, ovde je cilj da sebi date priliku da posmatrate nain
na koji funkcionie va um i unesete u njega izvesnu dozu mirne jasnoe. itav ovaj poces -koncentrisanje panje, uoavanje daha, uoavanje da je um odlutao i ponovno uspostavljanje
panje -- razvija sabranost, strpljivost i razumevanje kroz uvid. Zato neka vas ne obeshrabri
"neuspeh" -- jednostavno ponovo krenite. Istrajavanje na ovom putu na kraju omoguuje umu
da se smiri.
Ako postanete vrlo nemirni i uzbueni, samo se opustite. Vebajte tako to ete biti
blagonakloni prema samom sebi, oslukujui -- ali ne i nuno verujui u ono to kau -glasove u sopstvenom umu.
Ako se osetite pospani, obratite malo vie brige i panje na telo i njegov poloaj. Insistiranje
na daljem rafinovanju panje ili dubljoj smirenosti u takvoj e situaciji samo pogorati stvar!

HODANJE I STAJANJE
Mnoge meditativne vebe, poput opisane "sabranosti panje na dah", rade se u sedeem
poloaju. Meutim, sedenje se redovno nadopunjuje hodanjem kao oblikom meditacije. Sem
to se zapaaju razliite stvari, to je dobar nain da neutraliete ako vas smirujui efekat
sedenja naini pospanim.
Ako vam je pristupaan neki otvoren prostor odmerite izmeu 25 i 30 koraka (ili moda jasno
odreenu stazu izmeu dva drveta) kao svoju stazu za meditaciju. Stanite na jedan kraj staze i
usmerite svoj um ka oseajima na telu. Prvo, neka se panja zadri na oseaju koji imate dok
telo stoji uspravno, a ruke su prirodno oputene i prekrtene napred ili pozadi. Pogled je
usmeren ka taki na tlu otprilike tri metra ispred vas, ime smanjujete mogunost da vam
neto sa strane odvue panju. Sada ponite da hodate lagano, "normalnim korakom", do
kraja staze. Zaustavite se. Fokusirajte panju na telo koje stoji tokom nekoliko udaha i izdaha.
Okrenite se i krenite natrag. Dok hodate budite svesni opteg protoka fizikih senzacija ili,
odreenije, usmerite panju na oseaj u stopalima. Ovo je veba za um da uvek iznova vraa
fokus panje na oseaj koji se javlja pri dodiru stopala sa tlom, na prostor koji stopalo
prevaljuje pri svakom koraku i na oseaj zaustavljanja i kretanja.
Naravno, um e lutati. Zato je vano negovati strpljenje i odlunost da se stalno iznova
poinje. Prilagodite korak stanju vaeg uma -- neka bude odluan kad je um pospan ili

opsednut nekom milju, vrst ali gibak kada je uznemiren i nestrpljiv. Na kraju puta,
zaustavite se; udahnite i izdahnite; "otpustite" svaku uznemirenost, brigu, smirenje,
blaenstvo, seanja ili stavove prema samome sebi. Moda e "unutranji dijalog" prestati
toga trenutka ili e tek postepeno izbledeti. Ponovo ponite. Na taj nain neprekidno
osveavate svoj um i doputate mu da se stiava tempom koji njemu odgovara.
Ako je prostor ogranien, odredite duinu staze u skladu sa situacijom. Ili, moete kruiti po
sobi, zaustavljajui se svaki krug na nekoliko trenutaka. Ovaj period stajanja moe se
produiti i do nekoliko minuta, pri emu "fokus panje pomerate du tela".
Hodanje u vebanje unosi energiju i fluidnost, zato odravajte ritam koraka i pustite neka
promenljiva stanja prolaze kroz um. Umesto da oekujete da um bude onako smiren kao pri
sedenju, kontemplirajte smenjivanje razliitih fenomena. Neobino je koliko nas puta ponese
tok misli -- ni ne primetimo da smo stigli na kraj staze! -- ali prirodno je da nai neuvebani
umovi budu preplavljeni mislima i raspoloenjima. Zato, umesto da podlegnete nestrpljenju,
uite kako da sve to ostavite postrani i krenete ispoetka. Tada se moe javiti oseanje
olakanja i smirenosti, doputajui umu da bude otvoren i ist na prirodan, neusiljen nain.

LEEI POLOAJ
Na kraju dana, provedite nekoliko minuta meditirajui tako to leite na boku. Potpuno
opruite telo, a ruku savijte i njome poduprite glavu. Pomerajte fokus panje du tela,
oputajui napeta mesta; ili skoncentriite panju na dah, svesno ostavljajui postrani seanja i
oekivanja u odnosu na sutranji dan. Za nekoliko minuta, smirenog uma, biete spremni za
pravi odmor.

NEGOVANJE SRCA
Negovanje saoseajne ljubavi (metta) daje novu dimenziju praksi meditacije uvida. Meditacija
prirodno poduava strpljenju i toleranciji ili barem ukazuje na vanost tih kvaliteta. Tako i vi
moete poeleti da razvijete prijateljskiji i briniji stav prema sebi i drugim ljudima. U
meditaciji, moete negovati saoseajnu ljubav na vrlo realistian nain.
Usmerite panju na dah, koji ete sada koristiti kao sredstvo irenja blagonaklonosti i
saoseajne ljubavi. Ponite od sebe, od svoga tela. Vizualizujte dah kao svetlost ili
posmatrajte svoju svesnost kao da je topao zrak i postepeno ga pomerajte du tela. Lagano
usmerite fokus panje na sredinu grudi, u predelu srca. Dok udiete, usmerite blagonaklonost
ka sebi, moda praenu milju: "Neka ja budem dobro" ili "Mir". Dok izdiete, neka se
oseanje koje prati tu misao ili svesnost svetlosti iri iz srca ka spolja, kroz telo, kroz um i
izvan vas: "Neka drugi budu dobro".
Ako doivljavate negativna stanja uma, sa udahom unosite u sebe kvalitete tolerancije i
opratanja. Vizualizovanje daha tako kao da ima lekovitu boju moe biti korisno. Pri izdisaju,
napustite -- bilo kakvu napetost, brigu ili negativnost -- i proirite taj oseaj olakanja na
itavo telo, um i dalje, kao i ranije.
Ova veba moe initi itavu ili samo deo meditacije -- prosudite sami ta je najprikladnije.
Smirujui efekat meditacije ljubavi dobar je za poetak sedenja, ali nesumnjivo da e biti
prilika da je koristite i tokom dueg perioda kako biste dublje prodrli u srce.

Uvek ponite onim ega ste svesni, ak i ako to izgleda trivijalno ili zbunjujue. Neka va um
smireno poiva na tome -- bilo da je to dosada, bol u kolenu ili frustracija zbog toga to se ne
oseate naroito prijatno. Svemu tome dopustite da postoji; vebajte tako to to neete
potiskivati, ve se sa tim smireno suoiti. Prepoznajte i blago odloite sa strane svaku
sklonost ka lenjosti, sumnji ili oseaju krivice.
Smirenost se moe razviti u veoma lekovitu blagonaklonost prema samom sebi, ako pre svega
potpuno prihvatite ono to vam se ne dopada kod sebe. Odravajte panju i otvorite srce za
bilo kakvo iskustvo. To ne podrazumeva odobravanje negativnih stanja, ve im otvara prostor
u kojem se ona mogu pojaviti i nestati.
Stvaranje saoseajne ljubavi prema svetu izvan sebe dobrim delom sledi isti obrazac.
Jednostavan nain da irite blagonaklonost jeste da radite u etapama. Ponite od sebe,
spajajui oseaj blagonaklonog prihvatanja sa kretanjem daha. "Neka ja budem dobro." Tada,
pomislite na ljude koje volite i potujete i poelite i njima dobro, jednom po jednom. Krenite
dalje ka prijateljima, pa jo dalje do onih prema kojima ste ravnoduni. "Neka i oni budu
dobro." Na kraju, prizovite u misli one ljude kojih se plaite ili ih ne volite i nastavite da
aljete elje za dobrobit.
Ova meditacija moe se, noena saoseanjem, tako proiriti da obuhvati sve ljude na svetu i
situacije u kojima se nalaze. I zapamtite, ne morate da volite svakog da biste mu poeleli
dobro!
Blagonaklonost i saoseanje izviru iz istog izvora saoseajne ljubavi i one ire um izvan isto
line perspektive. Ako ne pokuavate stalno da stvari usmeravate da se razvijaju onako kako
vi to elite, ako ste prijemiviji i spremniji da prihvatite sebe i druge onakve kakvi oni jesu,
saoseanje se raa samo po sebi. Saoseanje je prirodni oseaj srca.

2. Promatranje
NEPROBIRLJIVA SVESNOST
Meditacija se moe nastaviti i bez ikakvog objekta, u stanju iste kontemplacije ili
"neprobirljive svesnosti"
Poto ste umirili um uz pomo neke od nabrojanih metoda, svesno odloite objekat
meditacije. Posmatrajte tok mentalnih slika i oseaja u trenutku dok nastaju, ne uputajui se
u njihovo kritikovanje i hvaljenje. Uoavajte svaku averziju ili privlanost; posmatrajte svaku
neizvesnost, sreu, nespokojstvo ili smirenost u trenutku dok nastaju. Moete se vratiti
objektu meditacije (kao to je dah) uvek kada oseaj jasnoe oslabi ili ponete da se oseate
preplavljeni senzacijama. Kada se povrati oseaj postojanosti, ponovo moete napustiti
objekat.
Ova praksa "gole panje" prikladna je za kontempliranje mentalnih procesa. Zajedno sa
posmatranjem pojedinanih "sastojaka" uma, moemo svoju panju okrenuti i ka onome u
emu su oni sadrani. to se tie sadraja uma, budistiko uenje naroito ukazuje na tri
jednostavne, temeljne karakteristike:

Prvo, postoji promenljivost (anicca) -- neprekidno nastajanje i nestajanje kroz koje prolaze
sve stvari, neprekidno kretanje sadraja uma. Ti sadraji mogu biti prijatni ili neprijatni, ali
oni nikada nisu postojani.
Postoji takoe neizbeno, esto suptilno, oseanje nezadovoljstva (dukkha). Neprijatne
senzacije lako podstaknu takvo oseanje, ali ak i prijatna iskustva stvaraju gorinu u srcu
onda kada prestaju. Tako i u najboljim trenucima postoji jedna klica nezadovoljstva, strepnja
nad izvesnou da i to ima svoj kraj.
Kako bolje upoznajete nastajanje i nestajanje iskustava i raspoloenja postaje vam jasnije -jer u njima nema niega trajnog -- da nita od toge ne pripada istinski vama. I, kada se ti
sadraju uma stiaju -- otkrivajui njegovu sjajnu prostornost -- ne ostaje nijedna isto lina
karakteristika koju je mogue pronai! To moe biti teko razumeti, ali u stvarnosti ne postoji
"ja" i "moje" -- a to je karakteristika "ne-sopstva" ili impersonalnosti (anatta).
Istraujte do kraja i uoite kako ove karakteristike obeleavaju svaku stvar, fiziku i
mentalnu. Bez obzira je li ono to doivljavate izvor zadovoljstva ili je tek podnoljivo, ova
kontemplacija odvee vas do smirenog i izbalansiranog gledanja na sopstveni ivot.

KONTEMPLIRAJTE SVOJU PRAKSU

Sve ove meditativne vebe slue da biste uvrstili svoju svesnost u odnosu na ono to zaista
jeste, a ne kako bismo mi eleli da bude. Okreui svu svoju panju ka iskustvu, jasnije ete
uoiti i u kakvom vam je stanju sopstveni um - na primer, da li ste lenji ili previe revnosni u
svojoj praksi. Uz malo potenog samoprocenjivanja postaje oigledno da kvalitet meditativne
prakse zavisi ne od vebe koju koristite, ve koliko joj se zaista posveujete. Razmiljajui na
ovaj nain, doi ete do dubljeg uvida u svoju linost i navike.
Nekoliko je korisnih stvari koje treba imati na umu kad god meditirate. Proverite da li se
vraate na objekat svaki put kada um odluta - ili, jo bolje, sa svakim novim udahom ili
korakom. Ako ne vebate otvorenog uma, moe vam se dogoditi da ustanovite kako
pokuavate da ponovo stvorite neki raniji uvid ili da niste spremni da uite na sopstvenim
grekama. Postoji li prava ravnotea energije, pri emu zaista dajete sve od sebe, ali niste u
gru? Jeste li u kontaktu sa onim to se zapravo dogaa u vaem umu ili tehniku koristite na
mehaniki nain? to se tie koncentracije, dobro je proveriti da li ostavljate po strani
probleme koji ne trae momentalno reavanje ili sebi doputate da skaete sa jedne na drugu
misao ili iz jednog u drugo raspoloenje? Ili pokuavate da potisnete oseanje, ne suoavajui
se sa njima i odgovarajui na njih sa mudrou?
Prava koncentracija je ona koja ujedinjuje srce i um. Razmiljanje na taj nain vas ohrabruje
da razvijete delotvoran pristup. I, naravno, promiljenje e vam pokazati ne samo kako da
meditirate: ono e vam dati jasnou da sami sebe razumete.
Zapamtite, sve dok ne dostignete izvestan stepen vetine i prakse u meditaciji najbolje je da
koristite neki objekat, kao to je dah, koji e posluiti da fokusiramo svest i kao lek za
neprekidno lutanje uma. ak i kada imate dugo iskustvo sa vebanjem, uvek je korisno
vraati svesnost ka dahu ili telu. Razvijanje sposobnosti da stalno iznova poinjemo dovodi
do stabilnosti. Uz uravnoteenu praksu sve vie shvatate nain na koji funkcioniu telo i um i
uviate nain na koji moete iveti u veoj slobodi i harmoniji. To je cilj i plod meditacije
uvida.

IVLJENJE SA UVIDOM
Kroz praktikovanje meditacije uvida uoiete svoje stavove mnogo jasnije i saznati koji od
njih vam pomau, a koji stvaraju probleme. Otvoreni stav moe vam i iz neprijatnog iskustva
doneti uvid -- na primer, razmevanje naina na koji um reaguje na bol ili bolest. Kada jednom
takvom iskustvu priete na taj nain, esto moete da neutraliete stres i oduprete se bolu, u
velikoj meri ga ublaujui. Sa druge strane, nestrpljivost e doneti drugaije rezultate: biete
ljuti na druge ako vam ometaju meditaciju, postaete razoarano ukoliko vam se uini da vaa
praksa ne napreduje dovoljno brzo, lako ete zapadati u nepovoljna raspoloenja ak i zbog
beznaajnih sitnica. Meditacija nas ui da mir uma -- ili njegovo odsustvo -- u sutini zavisi
od toga da li na dogaaje ivota gledamo u duhu promiljanja i otvorenog uma.
Zagledajui u svoje namere i stavove u tiini meditacije, moete istraivati vezu izmeu elje
i nezadovoljstva. Uvidite uzroke nezadovoljstva: elite neto to nemate, odbacujete ono to
ne volite, niste u stanju da zadrite ono to elite. Ovo je naroito neprijatno onda kada smo
predmet nezadovoljstva i elje mi sami. Nikome nije lako da se pomiri sa svojim slabostima,
pogotovo kada drutvo stavlja toliki naglasak na to da treba uvek da se oseamo prijatno, da
stalno napredujemo i imamo sve najbolje. Kraj takvih oekivanja zaista nam je izuzetno teko
da sebe prihvatimo onakvima kakvi jesmo.
Meutim, praktikujui meditaciju uvida otkrivate prostor u koji na trenutak moete da
iskoraknete u odnosu na ono to mislite da vi jeste, na ono to mislite da imate. Posmatrajui
ta opaanja postaje jasnije da ne posedujete bilo ta to biste mogli nazvati "ja" ili "moje",
postoje jednostavno samo iskustva, koja dolaze i prolaze kroz um. Tako, ako na primer
posmatrate neku naviku koja vas iritira, umesto da vas ona deprimira, vi je ne osnaujete i ona
lagano iezava. Ona se moe ponovo javiti, ali je ovoga puta slabija i vi znate ta da inite.
Negujui mirnu panju, mentalni sadraj se smiruje i na kraju moe potpuno nestati,
ostavljajui um istim i osveenim. To je put ka uvidu.
Biti u stanju da prodremo do nepominog centra svesnosti u sred promenljivog toka
svakodnevnog ivota jeste znak poodmakle prakse, jer uvid se neizmerno produbljuje kada ga
je mogue proiriti na svako iskustvo. Pokuajte da iskoristite tu perspektivu uvida, bez obzira
ta radite -- rutinske kune poslove, vozite kole, ispijate olju aja. Sakupite svesnost i vrsto
je veite za ono to radite, podstiui istovremeno oseajaj istraivanja u odnosu na prirodu
uma u sred aktivnosti. Koristei praksu da se skoncentriete na fizike oseaje, mentalna
stanja ili ono to vidite, ujete ili omiriete moete razviti jednu neprekidnu kontemplaciju u
kojoj obine, svakodnevne poslove pretvarate u osnovu za uvid.
Sve vie se koncentriui u svesnosti, un postaje slobodan da na pravi nain odgovara na
situaciju iz trenutka u trenutak, ime se poveava harmoninost ivota. Na taj nain
meditacija obavlja "drutveni rad" -- unosei svesnost u va ivot, ona unosi i mir u svet. Kad
ste u stanju da mirno ivite uz veliko arenilo oseaja to se javljaju u svesti, tada ste u stanju
i da ivite otvorenije u odnosu na svet i na sebe takvi kakvi jeste.

3. Ostale sugestije
LINO PONAANJE

Kako se va uvid produbljuje, jasnije uviate rezultat svojih postupaka -- a to je mir, koji biva
uvren dobrim namerama, iskrenou i jasnoom razmiljanja, ali sa druge strane uviate i
nevolje koje zbrkanost i nepromiljenost mogu da stvore. Ta poveana osetljivost pri
posmatranju, naroito nespokojstva koje stvaramo sebi i drugima, esto nas inspirie da
poelimo da ivimo sa vie mudrosti. Istinskog mira u umu radi, neophodno je da formalna
meditacija bude kombinovana sa posveenou odgovornosti i brizi za druge i za sebe.
Zaista nema nieg misterioznog oko puta uvida. Budinim reima opisan, put je tako
jednostavan: "ini dobro, izbegavaj zlo i proisti svoj um". Duga je tradicija, otuda, da
ljudi posveeni duhovnom vebanju veliki naglasak stavljaju na ispravno ponaanje. Mnogi
meditantni uzimaju na sebe razliite moralne zavete -- kao to je uzdravanje od ubijanja
ivih bia, od krae, od nepromiljene upotrebe seksa, od korienja raznih zagaivaa
(alkohol i droge) i od ogovaranja i drugih lakomislene upotreba sposobnosti govora. -- kako bi
pospeili svoju unutranju jasnou i moda blago podstakli i druge oko sebe.

ZAJEDNIKA MEDITACIJA I USTALJENOST

Meditiranje sa nekoliko prijatelja u odreeno vreme moe znaiti veliku potporu kontinuitetu
vebanja i razvijanju mudrosti. Usamljeni meditant na kraju se suoava sa slabljenjem
motivacije; esto ima i drugih stvari koje treba uraditi i koje se ine vanijima (ili
zanimljivijima) od posmatranja daha. Redovna grupna meditacija u unapred zakazano vreme
podstie uesnike da istraju, bez obzira na promene njihovog raspoloenja. (Istraivanje ovih
promena raspoloenja esto donosi vane uvide, ali ako sami radimo moe nam biti teko da
im se odupremo.) Isto kao to u radu s grupom uviate korist za sebe, treba da vam je jasno da
i vi pomaete drugima da nastave sa praksom.

NAPOMENE O POLOAJU
Idealan je poloaj sa ispravljenom kimom. Povijanje napred samo pojaava pritisak na noge i
bol u leima. Neophodno je da svome poloaju priete sa mudrou, a ne sa
beskomprimisnom snagom volje! Poloaj e vam se vremenom popravljati, ali potrebno je da
radite sa telom, a ne da protiv njega koristite silu.
Proverite svoj poloaj:

Da li vam je karlica zavaljena? To e izazvati povijanje lea.

Krsta bi trebalo da zadre svoj prirodan, neusiljen luk, tako da je stomak
isturen napred i "otvoren".
Zamislite da vas neko blago gura izmeu lopatica, pri emu miii ostaju
oputeni. To e vam skenuti panju na to da li nesvesno povijate ramena (i
time pritiskate grudni ko)
Uoite i blago opustite bilo kakvu napetost u predelu vrata i ramena.

Ako vam se poloaj ini napet ili ukoen:

Dopustite kimi da se ispravi tako to ete zamisliti da visite na konopcu

privrenom za teme. Time takoe bradu malo potiskujete ka unutra.
Opustite ruke i dok lee u krilu povucite ih ka stomaku. Ako su suvie napred,
izbacie vas iz ravnotee.

Koristite malo, tvrdo jastue, koje je povueno ka krajevima stranjice kako bi

kukovi zauzeli pravilan ugao.

Praktikujte nekoliko vebi istezanja (kao to je hvatanje prstiju ispruenih nogu

u sedeem poloaju).
Ukoliko imate jake bolove tokom sedenja, menjajte poloaj, sedite na nisku
stolicu ili provedite pet minuta u stojeem poloaju.
Ako obino sedite na podu (ili tome teite), eksperimentiite sa jastuiima
razliitih dimenzija i tvrdoe ili probajte sa specijalnim stoliicama za
meditiranje.

Za noge:

Ako ste pospani:

Pokuajte da meditirate otvorenih oiju.

Pomerajte fokus panje deo po deo po itavom telu.
Skoncentriite se na celo telo i na fizike senzacije, umesto da pratite suptilan
objekat kakav je dah.
Ustanite i na otvorenom proetajte izvesno vreme, stalno odravajui panju.

Ako ste napeti ili imate glavobolju:

Moda ste previe greviti u svojim nastojanjima -- to nije neuobiajeno -- pa

zato opustite svoju koncentraciju. Na primer, moete fokus panje usmeriti na
pomeranje abdomena usled udaha i izdaha.
Podstiite u sebi energiju blagonaklonosti (vidite poglavlje "Negovanje srca") i
usmeravajte je ka podruju napetosti.
Vizualizovanje i irenje svetlosti kroz telo moe pomoi u smirivanju colova.
Pokuajte da takvu blagonaklonu svetlost usmerite na podruje u kojem
oseate bol!

Ovo nije sveobuhvatan, niti jedini vodi, ve saeti predlog za vebanje. Meditantima se
najtoplije preporuuje da potrae pouzdanog i iskusnog "duhovnog prijatelja" ili
uitelja radi daljih uputstava.
Neka sva bia biti spokojna;
Neka sva bia budu osloboena patnje

Beleka: Ovu knjiicu je prvo objavio 1988. godine Amaravati Buddhist Centre, Velika
Britanija, radi besplatne distribucije. Kasnije, 1997, ponovno ju je izdao Buddhist Society of
Western Australia. Kontakt adrese:
1. Amaravati Buddhist Centre
Great Gaddesden. Hemel Hempstead
Hertfordshire. HP1-3PZ. U.K.
2. Dhammaloka Buddhist Centre
18 Nanson Way
Nollamara. WA 6020. AUSTRALIA

Posebna zahvalnost Phat-Tan Nguyenu (Quebec, Canada) za nesebinu pomo u skeniranju

originalnog dokumenta.