Branic 1-2003

asopis za pravnu teoriju i praksu
Advokatske komore Srbije

Godina CXVI Nova serija Broj 1
Beograd
2003.
Vlasnik i izdava:
ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE
11000 Beograd, Deanska br. 13/II
Telefon: +381 11/32 39 875 Faks: 32 37 082
www.advokatska-komora.co.yu
Dosadanji glavni i odgovorni urednici:
Milan St. MARKOVI (1887. i 18971901); ore NENADOVI (18881890);
Dobrivoje-Dobra PETKOVI (19021906. i 19251926); LJubomir STEFANOVI
(19271930); Dr Obrad BLAGOJEVI (19311933); Dr Vidan BLAGOJEVI (1934); Dr Radoje
VUKEVI (19351937); Vladimir SIMI (19381941); Dr Aleksandar MIKULI
(Advokatura, 19761981); Gorazd OGUREK (Advokatura, 19821984); Mihailo MLADENOVI
(Advokatura, 19851990); Miroslav DINI (19911995); ivojin ESTI (19952002).
Glavni i odovorni urednik:

_______ * __________
Mr Nedeljko JOVANEVI
advokat u Beogradu
Ureivaki odbor:
_______ * __________
Rajna ANDRI, Mirko TRIPKOVI, Nenad DELEBDI
advokati u Beogradu
Milinko TRIFKOVI,
advokat u Zemunu
Gradimir MOSKOVLJEVI,
advokat u Kruevcu
Rade JANKOVI,
advokat u Boljevcu
Vladimir JANKOVI,
advokat u Kragujevcu
Dragan NIKOLI,
advokat u Poarevcu
Grafiki urednik: Zoran BOI, dipl. ing.
Lektura, korektura i prelom: Duan ASI
Adresa redakcije:
_______ * __________
11000 BEOGRAD, Deanska 13/II Tel.: +381 11/32 39 875 Faks: 32 37 082
BRANI izlazi dvomeseno. Godinja pretplata iznosi 160 dinara, a pojedinani broj je 40
dinara. Rukopisi se ne vraaju. Saradnja u asopisu se ne honorie.
Pretplata: ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE 11000 BEOGRAD, Deanska 13/II,
sa naznakom: za Brani. iroraun broj: 205-12358-68
Na osnovu miljenja Republikog ministarstva za kulturu, broj 413-00-1737/2001-04,
od 21. decembra 2001. godine, asopis je osloboen od obaveza plaanja poreza na promet.
tampano u 5.900 primeraka
tampa: STUDIO PLUS, Beograd
SADRAJ
LANCI
Vojislav Nedi
Kopaonika kola prirodnog prava ................................................. 5
Prof. dr Miroslav Vrhovek
Odgovornost drave za tetu koju su pretrpela fizika lica
za vreme nato agresije ................................................ 12
RASPRAVE
ure Ninkovi
Advokatura, privatizacija i denacionalizacija ......................... 29
Mr Slobodan Gavrilovi
Intelektualna svojina - najsvetija od svih svojina"? ................. 37
Mileva Bogdanovi
Pravo stranca na obavljanje advokatske
delatnosti u Jugoslaviji ................................................................... 43
Dr Nikola Memedovi
Doprinos advokata srbije naunom opusu kopaonike kole
prirodnog prava - neke refleksije ................................................... 48
IZ RADA HAKOG TRIBUNALA
Mr Slobodan Stojanovi
Predlog za donoenje oslobaajue presude po pravilu 98
bis pravilnika o postupku i dokazima tribunala
u hagu i - pravo na ivot ............................... 54
PORUKE, OSVRTI, PRIKAZI
I PRAVO NA IVOT (Kopaonika kola...) ............................................ 68
Miroslav orevi, ore orevi, Hajrija Mujovi-Zorni

II PRAVO NA IMOVINU (Kopaonika kola...) ...................................... 72
Slobodan Perovi, Miodrag Orli

III PRAVO NA PRAVNU DRAVU (Kopaonika kola...) ...................... 73
Gordana Vukadinovi
Mr arko Aneli
CCBE, Brisel Kratak prikaz rada i organizacije .................... 74
Gradimir Moskovljevi
Knjiga o mafiji .................................................................................... 77
INFORMATIVNI BILTEN .......................................................................... 79
Brani br. 1/2003. 4
Svim advokatima i advokatskim pripravnicima

Srbije i naim itaocima
estitamo
28. februar 2003. godine Dan advokata Srbije,
i elimo puno uspeha u radu
UO Advokatske komore Srbije
Ureivaki odbor Brania
Predsednik AK Srbije,
Glavni i odgovorni urednik
advokat Vladimir elija
mr Nedeljko Jovanevi, advokat
LANCI
Vojislav Nedi, advokat

Predsednik Advokatske komore Beograd
KOPAONIKA KOLA PRIRODNOG PRAVA

Uvodna razmatranja
Kroz dugi razvojni period oveka, u biolokom, moralnom i
drutvenom smislu, dolo se do zakljuka, u odnosu na sva druga
iva bia, da je ovek po prirodi pre svega razumno i moralno
bie. U filozofiji se razumno najee poistoveuje sa drutvenim, moralnim biem, po svojim oseanjima, po svojoj intimnoj
prirodi. Kopaonika kola prirodnog prava, razvija misao, na
razumu ili univerzalosti subjekta koji misli.
Ve vie od petnaest godina odravaju se sesije kole Prirodnog prava pod nazivom Kopaonika kola prirodnog prava. Seminar ove kole traje po nekoliko dana u kojoj se izlau
referati iz raznih oblasti prava, kako od istaknutih pravnika,
teoretiara i praktiara, domaih autora, tako i od brojnih
autora iz evropskih drava pa i ire. Skup je velianstven jer
okuplja pravnike u broju izmeu 2500 do 3000 pravnika. Tu se sreu najpoznatija imane pravne misli koje predvodi osniva kole prof dr Slobodan Perovi, akademik. kola je organizovana
od 1994. g. po princiou HEKSAGONA, tako da obuhvata est
stoera pravne i moralne civilizacije: pravo na ivot, pravo
na slobodu, pravo na imovinu, pravo na intelektualnu tvorevinu,
pravo na pravdu i pravo na pravnu dravu1. Ovi stoeri pravne
misli se izuavaju kroz katedre, u kojima se izlau referati

1 S. Perovi, Dekleracija Kopaonike kkole prirodnog prava, Prav-
ni ivot br. 9 I tom, Beograd
Brani br. 1/ 2003.
uih celina ili kompletne odreene discipline. Nakon izloenih referata, usvojena i Dekleracija kopaonike kole prirodnog prava, a zatim poruke kole.
U prologu deklercije se konstatuje: Priroda je mera svih stvari, Prirodno pravo je mera svih prava. Prirodno pravo se nalazi u
legitimitetu zajednike umnosti, kojom se treba suprotstaviti
samovolji ili nagonu ulnosti. Ono je kao prirodno, univerzalno i
nadnacionalno. Prirodno pavo sa elementima zajednike umnosti
je dakle, osnova kopaonike kole prirodnog prava. Polazei od
ovog stanovita, treba razlikovati legitimitet prirodnog prava
od njegovog legaliteta u postupku ostvarivanja2.
Prirodno pravo usvaju racionalnu koncepciju u pluraritetu

opte filozofije prirodnog pravo, i danas predstavlja temeljni, genusni pojam izvrene kodifikacije ljudskih prava /Human
Rights/ odnosno prava oveka /Doris de l Homme/ u poznatim izvorima Meunarodnog prava. Najvanija savremena akta meunarodnog prava: Univerzalna Dekleracija o pravima opveka iz
1948. g.3 Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima
od 16. decembra 1966.4 i Evropska Konvenciju za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950 g. doneena u Rimu,5 go-
tovo identino kroz brojne odredbe usvajaju racionalnu koncepciju prirodnog prava. Zato se moe rei da prirodno pravo
danas doivljava svoju renesansu, kroz najpotpuniju kodifikaciju u dokumentima Ujedinjenih nacija i standardima Meunarodnog prava, koja je uinjena u istoriji pravne i moralne civilizacije.6 Inae, Prirodno pravo je znaajan korektiv pozitivnog
2 S. Perovi, Pravni ivot br. 9/ 2002, tom I. Beograd, cit. str. DDDIII.,
nadalje S. Perovi, vidi Bibliografija Kopaonike kole prirodnog

prava str. 11-15. Udruenje pravnika Srbije, Kopaonik 2002.
3 Generalna skuptina Ujedinjenih nacija proglasila 10. decembra
1948 g.
4 Usvojen rezolucijom Generalne skuptine 16. decembra 1966. g.,Svako ljudsko bie ima pravo na ivot /l. 6.t. 1./ savko ima prao na slobodu i
linu bezbednost /l. 9 t. 1. /., i sl.
5 l. 2. t. 1. pravo na ivot je zatien zakonom, l. 5. t. 1. svako ima
pravo na slobodu i bezbednost, i sl., a Konvencija se temelji na Univerzalnoj dekleraciji o ljudskim pravima koju je Generalna skuptina Ujedinjenih nacija proglasila 10. decembra 1948 g.
6 S. Perovi, Kopaonika kola prirodnog prava, Zavrni dokument,
Kopaonik, 13 17. decembar 2002. cit. str. 14. i 15.
7
V. Nedi: Kopaonika kola prirodnog prava
prava i kritiar usvojenih reenja u pozitivnom pravu.7 Vaee
propisano pozitivno pravo se moe temeljiti jedino na mogunosti prepoznavanja ispravnog prava /prirodnog prava/.
Prirodno pravo osnova pozitivnom pravu

Uopte filozofija prava promilja vrednosti prava, odnosno ona je uenje o ispravnom pravu. Filozofija kole prirodnog prava pokuava da odredi legitimnu i razumnu osnovu
prirodnog prava kao ispravnog prava. Filozofska raspravljanja
o prirodnom pravu javljaju se jo u starom veku, kao posledica
filozofskog pravca koji zatupa tezu o postojanju umnosti kod
svakog oveka kao prirodno svojstvo, ksnije kao legitemitet zajednike umnosti. Sagledavanje prirodnog prava kao ispravnog
prava je u suprotnosti sa starim shvatanjem o nepromenjivom prirodnom pravu. Prirdno pravo sa promenjivom sadrinom, je ispravno pravo, a esto se zvalo i kulturno pravo.8 Savremena
kretanja u koli prirodnog prava naputaju ideju koja postoji

sama za sebe, i koja vidi ovo pravo kao dato samo po sebi,
objektivno, nezavisno od oveka i njegove svesti. Prirodno
pravo ima dvostruko ideoloko poreklo: racionalizam i hrianstvo, koje zagovara osobaanje individue evolutivnm putem
korak po korak9 Istorijski razvoj drutva, u kojem se vodi ne-
prestana borba za univerzalna prava i slobode oveka /pravo na

ivot, slobodu, imovinu, rad, stanovanje, jednakost, dostojanstvo, i sl./, u kojem se trae umna, racionalna najispravnija regulisanja odnosa meu ljudima radi zadovaljavanja prirodnih i
drutvenih potreba, ukazuje da je idejni pokreta svega racinalni odraz umnosti kao legitimno prirodnog prava. Tenja ka jednakosti, savrenstvu, kosmopolitizmu je idejna osnova razumnog
prirodnog prava, koje potvruje istoriski razvoj drutva.
* Nadalje, vidi . Tasi, Rasprave iz filozofije i teorije prava, Beograd, prevod, 1992. Postojanje minimuma razuma zajednikog svim ljudima
je pozitivna i eksperimentalna, bioloka injenica. cit. str. 23., Filozovija . Del Vekija, je u potpunosti zasnovana na univerzalom karakteru
razuma ili na univerzalosti subjekta koji misli. Isto, je kazao i Gi-Gran.
7 . Tasi, ibid. str. 32.
8 Ibid. cit. str. 28.
9 . Tasi, Problem opravdanja drave, Klasici Jugoslavenskog prava,
Beograd, cit. str. 279, 280.
Brani br. 1/2003. 8
Pod prirodnim pravom se shvataju razliite pojave. Jo iz

antike Grke filozofije, sofiste Hipija od Elide,10 preko So-
krata, Platona, i rimske Stoike kole, preko Emanuela Kanta,

do dananjih dana, koji zastupa racionalnu koncepciju, bliskoj
francuskoj, prirodno pravo je dobivalo karakter idala, u vidu
racionalnosti uma ili bolje rei autoritetom uma, univerzalnosti i kosmopolitizma, za razliku svoenja sutine prirodnog
prava na bioloko racionalno objanjenje.11 Stari rimljani ni-
su razlikovali prirodno od pozitivnog prava. Prirodno pravo antike se kretalo u suprotnosti izmeu prirode i propisivanja, prirodno pravo srednjeg veka oko suprotnosti izmeu
boanskog i ljudskog prava, prirodno pravo novog veka oko suprotnosti izmeu pravne prinude i pojedinanog uma. U svim
njegovim oblicima njega karakterie priroda, otkrovenje, um
optevaei i nepromenljivi. Ono je dostupno saznanju. Prirodno pravo je pree od pozitivnog.12
Pojava prirodno pravne kole u novijoj varijanti dogaa se

na prelazu 17 na 18 vek, a zbog svoje razlone snage doivljava
punu afirmaciju od strane glavnih teoretiara Grocijusa, Hobsa, Loka i Rusoa.13 Temeljna odrednica nove varijante prirodno-
pravne teorije je rcionalizam i laicizam. Prirodno pravo se

temelji na razumu koji je priorodno svojstvo oveka, i on je sposoban da stvori pravna pravila koja e biti jednaka za sve i sva
vremena. Sutina ljudskog razma je apsolutna i neistorijska
razum je isti za sve, sem to su ljudi do tada iveli u raznim zabludama. Progres razuma je doveo dotle, tvrdili su ovi teoretiari da su oni danas sposobni da se oslobode zabluda i da formuliu jedno prirodno pravo koje e vaiti za sve. Glavne
primedbe ovoj teoriji je u injenici to temelj prava nije nikakav mistini i nepromenljivi narodni duh.14
10 Hipije iz Elide, grki filozof sofist, peti vek stare ere, nazvan
kasije antiki Hugo Grocijus, isticao je univerzalnost i kosmopolitizam

prirodnog prava u odnosu na pozitivno pravo.
11 S.Perovi, Zavarni dokument, Kopaonike kole prirodnog pra-
va, 1317 decembra 2002. cit. str. 13.

12 Gustav Radbruh, Filozofija prava, Nolit, Beograd 1980. str. 25 i dr.
13 Hugo Grocijus, /1583-1645/ se smatra osnivaem kole Prirodnog
prava.
14 R. Luki, Uvod u pravo, Beograd 1966. vidi str. 83.
9
Prirodno pavo ima temeljni uticaj na stvaranje i funkcionisanje pozitivnog prava. Ono je inkorporirano u pozitivno
pravnu normu, jer bez toga pozitivno pravna norma ili pozitivno pravo ne bi moglo da funkcionie. Ukoliko bi nedostajala
prirodnopravna osnova svim bitnim odrednicama koje reguliu
svojstvo oveka kao drutveno bie i njgeov odnos prema drugima, kao i odnos u okviru organizovane zajednice, ovek bi se
prinuavao na ivot i ponaanje suprotan svojoj prirodi. Ako
se prihvati postojanje drutvenog jedinstva ljudskog razuma, koji utie na regulisanje praktinog ivota i koji uvodi red i
cilj, to ne znai da su zanemareni u tome pojedinani i opti
interesi. Za to se ne moe prihvatiti ekstremno izraen stav da
prirodno pravo spava venim snom i da spada u pravne starine15
No, i najvei kritiari prirodnog prava ne odriu oveku prava na ivot i pravo slobodu, ali zanemaruju fundament tih
svojstava i sadraja, bez kojih ne moe postojati bilo kakvo pozitivno pravo. U tom jedinstvu ljudskog razuma, ljudi sebe prepoznaju. Raumna priroda oveka je takva da ima neodoljivu potrebu da se samodisciplinuje i organizuje u zajednici. U stvarnosi
ovek se nalazi u stanju neprekidne delatnosti i tei jednom
idealu moralnog savrenstva i istine, poto nam nije dato nita savreno i dovreno, nego sve treba sami da osvojimo. ivot je jedna injenica i jedna dunost.16
Kant zstupa racionalnu koncepciju prirodnog prava, blisku

francuskoj. Kantova koncepcija prirodnog prava iz 18 veka postala je glavna u objanjenju prirodnog prava. NJegova teorija o
istom umu nalzi mesto kod prirodnog prava, smatrajui da moralni i zakonski imperativ proizlazi iz uma, iz ega se izvodi
zakljuak da je ljudski um zakonodavac prirodnog prava.17 I He-
gelova filozofija prava sa svojom uvenom tezom to je umno,

to je stvarno, a to je stvarno to je umno., suprotstavlja se istorijskoj koli i oznaavo umno kao stvarno, prirodno.
Ideja prirodnog prava ima razliita dejstva u raznim oblastima pozitivnog prava, u prvom redu oblasti ustavnog prava
15 Makarenjicz, Einfrung in die Philosophie des Strfrechts, Stuttgart, 1906 st. 4
16 . Tasi, ibid , cit. str. 22., Heler u vezi ovog kae: Predmet je
dat i zadat, pronaen i izgraen, poznat i ustanovljen, cit. po . Tasiu

ibid str. 2. fus nota 29
17 S. Perovi, op. cit. str. 13,14.
Brani br. 1/2003. 10
kao ideja slobode politikih prava, jednakosti graana, u oblasti krivinog prava kroz pruanje zatite individui, zatiti
ivota, tela, zdravlja, bezbednosti i sl., humaniziranju krivinog prava, ukidanjem surovih i neovenih kazni, telesnih kazni,
stroge izolacije, ukidanje smtrne kazne i sl. u graanskom pravu,
kroz prava na imovinu, posed, zapoljavanje, stanovanje i sl., administrativnom /utilitirizam Benthama/. No, ideja prirodnog
prava, kao ideja koja potvruje univerzalnost ljudske prirode,
ima naroiti uticaj u oblasti meunarodnog prava, najmlaeg i
najmanje razvijenog18, ta je u uvodnom delu navedeno. U svakom
sluaju, prirodno pravo je znaajan korektiv pozitivnog prava i

kritiar usvojenih reenja u pozitivnom pravu.19
Umesto zakljuka
Kroz dugi razvojni period oveka, u biolokom, moralnom i
drutvenom smislu, dolo se do zakljuka, u odnosu na sva druga
iva bia, da je ovek po prirodi pre svega razumno i moralno
bie. Kopaonika kola prirodnog prava, razvija misao, na razumu ili univerzalosti subjekta koji misli.
Priroda je mera svih stvari a prirodno pravo mera svih prava.
Prirodno pravo je osnova i fundament, odnosno legitimitet po* Oni koji veruju u prirodno pravo trude se da pokau kako se ono nalazi u pozitivnom pravu, poto i prirodno pravo treba da se ostvaruje
/oro del Vekio i Svoboda/. Svaki ovek je po prirodi pravni subjekt,
ovek napadnut ima pravo da se brani i sl. Da bi se izbeglo suprotstavljanje prirodnog i pozitivnog prava, tako da prirodno pravo bude jedan inilac u pozitivnom pravu /. Tasi, Problem opravdanja drave, Beograd, 1995. Klasici jug. prava, cit. str. 283/.
18 . Tasi, Problem opravdanja drave, Beograd, 1995. Klasici jug.
prava. op. cit. str. 281.

* Sutinska suprotnost ovoj teoriji je istorijsko pravna kola, sa
predstavnicima Savinji, Hugo i Puhta. Po ovoj teoriji pravo nastaje u narodnom duhu koji je poseban za svaki narod,, Pravo je uslovljeno konkretnom
stvrnou svakog naroda i time obara tezu o univerzalnom prirodnom pravu.,
R. Luki, Ibid, str. 85, 86. Savinjev iracionalizam u pravu, je suprotnost
Hegelovom racionalizmu a ove dve suprotnosti nekako pomiruje Jering.
* Noramtivna teorija o pravu, Hansa Kelzena, koji je u svom poznatom
delu o istoj teoriji prava ustvrdio da je pravo norma koja se odvaja od
11
zitivnom pravu kroz koji se provodi i primenjuje prirodno pravo.

Najznaajni miunarodni pravni akti se temelje na prirodnom
pravu. Pravo na ivot, pravo na slobodu, pravo na imovinu, pravo
na intelektualnu tvorevinu, pravo na pravdu i pravo na pravnu dravu, je Heksagon Kopaonike kole prirodnog prava i rezultat racionalne koncepcije uma.
Prirodno pravo se nalazi u legitimitetu zajednike umnosti, kojom se teba suprotstaviti samovolji ili nagonu ulnosti.
Prirodno pravo je univerzalno i nadnacionalno., kao takvo temelj prvenstveno Meunarodnog prava. Kopaonika kola prirodnog prava usvaja racionalnu koncepciju u pluraritetu opte
filozofije prirodnog pravoa. Prirodno pavo sa elementima zajednike umnosti je dakle, osnova kopaonike kle prirodnog
prava. Polazei od ovog stanovita, treba razlikovati legitimitet prirodnog prava od njegovog legaliteta u postupku ostvarivanja . Prirodn pravo se zalae za prirodni tretman svakog
oveka, kao prirodnog i moralnog bia, u odnosu na komutativnu i distributivnu pravdu, uz uvaavanje svih osobenosti linosti, uvaavajui vrednosti i njene zasluge.
kola prirodnog prava ostvaruje svoju svrhu, a svrha je
tvorac celokupnog prava /Jering/, jer je otvorila iroko polje
intelektualnog delanja, i privukla veliki broj pravnika iz itavog sveta, koji svojim radovima doprinose uzdizanju racionalnog i umnog. Ova kola ne tei samo filozofskim raspravljanjima, ve stremi da ostvari kroz pozitivno pravo sva
prirodna svojstva oveka, kako se ne bi ovek kao prirodno i
drutveno bie prinuivao na ivot i ponaanje suprotan njegovoj prirodi. kola prirodnog prava tako doprinosi izgradnji i usavravanju celokupnog parava, kako na nacionalnom, tako
i na univerzalnom planu.
stvarnosti., od injenica. Pravo pripada svetu normi, onome ta treba da

bude a ne onom ta jest. Ono proizlazi iz normi a prethodna izlazi iz pranorme. Tako se objanjava nastanak prava pravnom pretpostavkom., vidi R.
Luki, op. cit. 91, 92.
19 .Tasi, Rasprave iz filozofije prava, Beograd, 1992. /prevod/, op.
cit. str. 32./
Prof. dr Miroslav Vrhovek,

predsednik Saveznog suda
ODGOVORNOST DRAVE ZA TETU KOJU SU

PRETRPELA FIZIKA LICA ZA VREME
NATO AGRESIJE
Uvod
U NATO agresiji na Jugoslaviju (24. mart10. jun 1999. godine) bombardovano je vie od 200 gradova i naselja, izvreno je
26.289 letova sa 1.200 aviona, lansirano je oko 1.000 krstareih
raketa, baeno je 2.900 klasinih i 35.450 kasetnih bombi. Od
21.700 tona eksploziva uniteno je i oteeno 995 privrednih,
saobraajnih, komunikacionih, medijskih, kulturnih, verskih,
kolskih, zdravstvenih, upravnih i drugih objekata. Poginulo je
2.000 a ranjeno 6.000 graana. Vojska Jugoslavije imala je 554 poginula, 1.256 ranjenih i 30 nestalih lica.
Savezna Republika Jugoslavija je podnela tubu nadlenom
Meunarodnom sudu za naknadu tete pretrpljene za vreme NATO
agresije.
U Meuvremenu je pred naim sudovima podignuto niz tubi
sa zahtevom za naknadu tete pretrpljene za vreme NATO agresije iz kojih proizilazi osnovno pitanje da li je drava SRJ po pozitivnim propisima u obavezi da pravnim i fizikim licima, a
pogotovo pripadnicima Vojske Jugoslavije, policajcima, civilnim licima na slubi u vojsci i lanovima njihovih porodica,
M. Vrhovek: Odgovornost drave za tetu koju su pretrpela fizika lica... 13
nezavisno od ishoda spora pred meunarodnim sudom, naknadi

tetu pretrpljenu u toku 1999. godine?
Pitanje je aktuelno zbog sudske prakse koja je izgraena u naoj zemlji tokom graanskog rata na prostorima prethodne Jugoslavije, u periodu od 1990. do 1995. godine, prema kojoj je drava
SRJ, po osnovu kontinuiteta sa SFRJ i objektivne odgovornosti, bila duna da plaa nematerijalne tete ( za pretrpljene
fizike bolove, duevne bolove zbog umanjenja optih ivotnih
aktivnosti i gubitka lana ue porodice i strah), koju su u oruanim sukobima od 19. maja 1992. godine pretrpeli ranjeni, povreeni ili ozleeni pripadnici JNA i teritorijalne odbrane,
odnosno lanovi porodica poginulih, bez obzira na njihovo republiko dravljanstvo. Takva sudska praksa je potvrena Zakljukom broj 5/96 Opte proirene sednice Saveznog suda, Vrhovnog vojnog suda, republikih vrhovnih sudova Srbije i Crne
Gore i Vieg privrednog suda u Beogradu koja je odrana 26. 11.
1996. godine u Subotici i koji je dopunjen 4. decembra 1996. godine u Beogradu.1
Sudska praksa je po spornom pitanju razliita: Okruni sudovi u Vranju i Zrenjaninu su podnete zahteve odbijali dok su ih
sudovi u Niu i Beogradu usvajali. Vrhovni sud Srbije je takoe
u par odluka zahteve usvojio2. U teoriji su se takoe pojavila
razliita miljenja. Zbog toga emo izneti te razliite stavove

sudova i teorije i na kraju izneti stav i obrazloenje Saveznog
suda putem metoda pro et contra.
Stavovi teorije i prakse koji smatraju da je

drava odgovorna da nadoknadi tetu
U odluci Rev. br. 4551/00 od 18. 10. 2001. Vrhovni sud Srbije
preinaio je presudu Okrunog suda u Vranju, G. 796/00 od 15.
05. 2000. tako to je dosudio novanu naknadu nematerijalne
tete roditeljima poginulog vojnika Vojske Jugoslavije, koji je
nastradao 29. 05. 1999. godine, od dejstva avijacije NATO agresora u Prizrenu.
1 Zbirka sudskih odluka Saveznog suda, knjiga dvadeset prva, Sveska I
za 1996. godine, Beograd, 1997. god., str. 24-27.

2 Rev. br. 4551/2000 i Rev. br. 4548/2000 obe od 18.10.2001. godine.
Brani br. 1/2003. 14
Vrhovni sud Srbije polemie sa zakljukom Okrunog suda u

Vranju da ne postoji odgovornost drave za tetu, jer ni jednim
pozitivnim propisom i to kako Zakonom o Vojsci Jugoslavije,
tako ni Zakonom o obligacionim odnosima, niti bilo kojim
drugim zakonom nije predviena odgovornost drave za tete nastale u vreme trajanja ratnog stanja?
Nasuprot ovom stavu Vrhovni sud Srbije smatra da odgovornost drave SRJ postoji i za to daje sledee obrazloenje:
Vrhovni sud smatra da na strani tuene postoji odgovornost za nastalu tetu zbog pogibije srodnika tuioca kao vojnika u NATO agresiji. NJena odgovornost se zasniva na pravilima
o objektivnoj odgovornosti na osnovu l. 173. i 174. ZOO, jer je
vrenje slube u ratnim uslovima opasna delatnost. Tuena se
ne bi mogla osloboditi odgovornosti na osnovu lana 177. stav
2. (uticaj vie sile i krivice treeg lica) jer su se ratni dogaaji mogli predvideti, a predvidljivost je injenica koja iskljuuje oslobaanje od odgovornosti. injenica to odgovornost
drave za ovako nastalu tetu nije regulisana Zakonom o Vojsci
Jugoslavije (Sl. l. SRJ, br. 43/94) ne oslobaa dravu za tetu
koju pretrpe lica u vrenju vojne slube u uslovima ratnog stanja, zbog primene pravila o objektivnoj odgovornosti.
Vrhovni sud Srbije je na sednici svog Graanskog odeljenja
05. 02. 2002. godine zauzeo po spornom pitanju pravno shvatanje:
Drava SR Jugoslavija odgovorna je za naknadu tete pripadnicima Vojske Jugoslavije i policije, kao i lanovima porodica
poginulih i ranjenih pripadnika oruanih snaga u periodu ratnog stanja od 24. 03. 1999. do 26. 06. 1999. godine.
U sudskoj praksi na nivou optinskih i okrunih sudova izraeno je neslaganje o odgovornosti Drave SRJ za naknadu tete priinjene fizikim licima, pripadnicima oruanih snaga u
periodu vojne intervencije zemalja lanica NATO alijanse na
nau dravu od 24. 03. do 26. 06. 1999. godine.
Neslaganje se odnosi kako na pitanje odgovornosti Drave
SRJ za naknadu tete tako i na pravnu prirodu te odgovornosti
i razloge iskljuenja odgovornosti zbog proglaenog ratnog stanja u zemlji.
Razliita pravna shvatanja o ovim spornim pitanjima, izraena u odlukama sudova, razlog su da Graansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije zauzme pravni stav radi ujednaavanja sudske
prakse.
Graansko odeljenje Vrhovnog suda na sednici odranoj 10.

decembra 2001. godine, posle sprovedene rasprave i ocene svih
argumenata izloenih u odlukama sudova kao i iznetih miljenja
o ovom spornom pitanju na Savetovanju u Vrnjakoj Banji, usvojilo je pravni stav da Drava SRJ odgovara za tetu prouzrokovanu pripadnicima oruanih snaga u ratnom periodu od 24. 03. do
26. 06. 1999. godine.
Ovaj pravni stav zasniva se na objektivnoj odgovornosti Drave za tetu nastalu u vezi sa obavljanjem vojne slube ali u
primeni naela pravinosti, solidarnosti i uzajamnosti kojima
je proet itav na pravni sistem.
Polazei od injenice da je vrenje vojne slube u okolnostima proglaenog ratnog stanja visokog stepena rizika za pripadnike oruanih snaga zbog oruanih dejstava, odgovornost
Drave za naknadu tete u takvim okolnostima ima objektivni
karakter, poto ratna dejstva predstavljaju vanredne okolnosti
i poveanu opasnost za nastanak tete. Objektivnu odgovornost
u ovakvima uslovima treba posmatrati u smislu novog savremenog shvatanja objektivne odgovornosti, kao to je to ve prihvaeno u ranijem pravnom stavu koji je odnosi na naknadu tete
pripadnicima oruanih snaga povodom dogaaja koji su se odvijali na teritoriji SFRJ, tokom 19911992. godine, kada je bilo
proglaeno stanje neposredne ratne opasnosti.
Odgovornost za tetu u ovakvim sluajevima sastoji se u obavljanju opasne delatnosti. Prema optim pravilima obligacionog prava sadranim u odredbama l. 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima odgovornost za tetu po ovom pravnom
osnovu postoji bez obzira na krivicu tetnika, pod uslovom da
izmeu povrede oteenog i njegove delatnosti u slubi u okolnostima sa poveanom opasnou (u ovom sluaju u vojsci u navedenim okolnostima) postoji uzrona veza, tj. da su oteenja nastala kao rezultat poveanih rizika u vrenju delatnosti vojne
slube. Zakon o obligacionim odnosima, a ni drugi zakoni i
podzakonski akti nisu iskljuili primenu navedenih odredbi za
vreme ratnog stanja. Odreene aktivnosti u obavljanju vojne slube mogu predstavljati opasnu delatnost i u miru, ali proglaenjem ratnog stanja i preduzimanjem ratnih dejstava, vrenje vojne
slube, odvija se pod posebnim okolnostima izuzetno opasnim po
ivot i zdravlje svih graana, a posebno pripadnika oruanih
Brani br. 1/2003. 16
snaga. Drava, kao organizator odbrambenih aktivnosti i vrilac vojne slube, odgovorna je za tete koje su tim povodom nastale po principu objektivne odgovornosti za opasnu delatnost.
Drugi dodatni osnov odgovornosti Drave SRJ za naknadu
tete u ovakvim sluajevima zasniva se na naelu pravinosti,
solidarnosti i uzajamnosti svakog prema svima i svih prema svakom kojim je proet ceo na pravni sistem. Odgovornost po
ovom osnovu ne samo zato ne iskljuuje odgovornost po osnovu rizika ve se ova dva osnova meusobno dopunjuju i proimaju.
Primeni ovih pravila ima mesta zato to je pravino da tetu
koju pretrpi jedno lice usled aktivnosti uperenih protiv te zajednice branei tu zajednicu od napada treba da snosi cela zajednica drava, a ne pojedinac.
U mnogim sluajevima ubistva i ranjavanja pripadnika oruanih snaga priinjena su i od strane lanova i aktivista OVK-a.
Ta organizacija je odlukom Savezne vlade Republike Jugoslavije
proglaena teroristikom organizacijom, Saglasno lanu 180.
stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, u ovakvim sluajevima
Drava je odgovorna da oteenima naknadi tetu bez obzira da
lise radi o pripadnicima oruanih snaga ili civilima bez obzira da li su ove tete prouzrokovane u vreme vojnih aktivnosti
zemalja NATO alijanse.
Za odgovornost drave prema pripadnicima oruanih snaga
nije od znaaja da li se radi o voenju tzv. pravinog ili nepravinog rata, jer razmatranje tog pitanja nije pravne ve politike prirode.
Drava se ne moe osloboditi od odgovornosti za nastalu
tetu pripadnicima oruanih snaga ni s pozivom na rat kao viu silu odnosno proglaeno ratno stanje.
Nepredvidljivost radnje ili dogaaja predstavlja bitan uslov
za postojanje vie sile kao osnova za iskljuenje objektivne odgovornosti. Budui da je napad zemalja lanica NATO alijanse i za
obinog graanina predstavljao oekivani dogaaj, a pogotovu za
najvie dravno rukovodstvo, to nema uslova za primenu lana
177. st. 1 i 2. Zakona o obligacionim odnosima bez obzira to su
sve tete koje su predmet zahteva za naknadu nastale za vreme proglaenog ratnog stanja. Proglaeno ratno stanje saglasno Ustavu
i Zakonu o slubi u oruanim snagama i proglaena neposredna
ratna opasnost izjednaeni su po svojim pravnim posledicama
prema graanima, njihovim pravima i obavezama nastalim u vanrednim okolnostima. ve priznato pravo na naknadu tete svim
pripadnicima oruanih snaga koju su pretrpeli u obavljanju vojne slube u uslovima proglaene neposredne ratne opasnosti tokom 1991 1992. godine opravdava primenu osnovnog pravila u
primeni prava da se u jednakim sluajevima postupa na jednak
nain. Ovo tim pre to je donoenjem Zakona o amnestiji lica
koja se nisu odazvala mobilizaciji Drava uinila akt milosti,
pa bi bilo krajnje nepravino prema licima koja su se odazvala
pozivu i sebe rtvovala da ostanu bez naknade za pretrpljene gubitke. Odbijanje njihovih zahteva za naknadu tete vodi krenju
prava, a iz krenja prava ne raa se pravo. Obraanje oteenih lica svojoj Dravi za naknadu tete omoguava brzu i efikasnu zatitu u ostvarivanju traene naknade, a njihovo upuivanje
na zemlje NATO alijanse za obeteenje prouzrokovalo bi nesrazmerne trokove i velike tekoe u ostvarivanju njihovih prava
obzirom na stav Zemalja lanica NATO alijanse u pogledu odgovornosti ovih zemalja ua ova dogaanja.
Nereeno pitanje odgovornosti navedenih zemalja za tetu
priinjenu naoj Dravi u odgovarajuim forumima uticalo bi
i na ostvarivanje prava oteenih lica obraanjem ovim institucijama.
Drava SRJ kao subjekt meunarodnog prava ima mogunost
da eventualno u regresnoj parnici pred Meunarodnim sudom
zahteva povraaj isplaenih naknada prouzrokovanih ovim dogaanjima kada se za to steknu uslovi propisani Meunarodnim
pravom. Prema tome, odgovornost Drave za naknadu tete oteenim licima nije supsidijarna ve neposredna direktna.
Pitanje uticaja ostvarivanja prava oteenih po odredbama
socijalnog osiguranja nije od znaaja na pravo oteenih za isplatu naknade primenom odredbi Zakona o obligacionim odnosima, jer se po propisima iz socijalnog osiguranja isplate ne podudaraju sa naknadom koja se moe priznati po optim
imovinskim propisima, Osim toga, obaveza je tetnika da tetu
naknadi oteenom licu, a razlike izmeu tete koja proistie
iz graanske odgovornosti i tete koju pokriva socijalno osiguranje su razliite, jer se isplata po osnovu socijalnog osiguranja ne pokriva zahtev za naknadu nematerijalne tete nastale
zbog fizikih bolova, zbog pretrpljenih duevnih bolova i zbog
Brani br. 1/2003. 18
pretrpljenog straha, dok je po pravilima obligacionog prava odgovorno lice duno da sve te vrste teta naknadi.
U teoriji je izneto miljenje da postoji obaveza drave da naknadi tetu pripadnicima Vojske, policajcima, civilnim licima na slubi u Vojsci i lanovima njihovih porodica, ali ne i
prema ostalim graanima. Teza o ogranienoj odgovornosti drave zasniva se na postojanju, odnosno nepostojanju radnopravne
veze izmeu drave i oteenih. Pripadnici Vojske, policajci i
civilna lica na slubi u Vojsci su u radnom odnosu sa dravom,
koja, kao i svaki poslodavac, odgovara za tetu nastalu na radu
ili u vezi sa radom, shodno lanu 62. stav 5. Zakona o osnovama
radnih odnosa. Odgovornost drave je objektivna i zasniva se na
odredbama l. 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima. Poto ratno stanje i agresija NATO zbog predvidljivosti, ne deluje
kao via sila, odnosno radnja treeg, ne mogu se primeniti odredbe lana 177. st. 1 i 2. Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na oslobaanje drave od odgovornosti. Ostali graani nisu
u radno-pravnom odnosu sa dravom, pa od nje ne mogu ni traiti
reparaciju tete. za njih ratno stanje predstavlja viu silu zato
to se tetne posledice (pogibija, ranjavanje, unitenje ili
oteenje materijalnih dobara) ne mogu predvideti, spreiti ili
otkloniti. Zbog toga se prema njima lana 177. stav 1. Zakona o
obligacionim odnosima moe primeniti.3
Izneto miljenje se bazira na stavu da Zakon o vojsci ne sadri pravilo o iskljuenju odgovornosti drave za tetu koju
pretrpe vojna lica i da se tumaenjem primenom pravila argumentom a contratio i primenom zakonske i pravne analogije jasno
moe izvui zakljuak da ta odgovornost postoji. Ona je objektivna i njen preduslov je postojanje radno-pravne ili mobilizacijske veze. Sutinske razlike izmeu tete u ratnim uslovima
i neposredne ratne opasnosti nema, a via sila i krivica treeg
zbog predvidivosti ne oslobaa Dravu od objektivne odgovornosti.4
3 Predrag Trifunovi, sudija Vrhovnog suda Srbije, u referatu Odgo-
vornost drave za tetu graanima u uslovima ratnog stanja, objavljenom

u Biltenu Vrhovnog suda Srbije br. 1/01, str. 217232.
4 Predrag Trifunovi, Odgovornost drave za tetu koju pretrpe voj-
na lica u uslovima ratnog stanja, asopis Pravni informator, Beograd,

br. 9/02, str. 4549.
Stavovi teorije i prakse koji smatraju da drava

nije odgovorna da nadoknadi tetu
Pristalice suprotnog shvatanja smatraju da drava nije odgovorna za naknadu tete pravnim i fizikim licima, pa samim
tim i vojnim licima i policajcima u uslovima ratnog stanja, jer
to NIJE zakonom priznata teta. Razloga ima vie, a najvaniji su:
1) da Zakon o vojsci (Sl. l. SRJ, br. 43/94) u lanu 206. stav
1. propisuje da se odredbe dela zakona o materijalnoj odgovornosti (lan 192. do 197.) ne primenjuju u uslovima ratnog stanja;
2) da Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) nije propisao
odgovornost drave u uslovima ratnog stanja; da je u odeljku o
posebnim sluajevima odgovornosti predvideo odgovornost drave usled teroristikih akata, javnih demonstracija ili manifestacija (lan 180.); da ratne operacije u smislu lana 952. ZOO
iskljuuju osigurane rizike kod ugovora o osiguranju osim ako
nije drugaije ugovoreno.
U okviru pristalica ovog stava je stanovite5 po kome agre-
sija na nau zemlju (krivica treeg) stvara stanje nune odbrane,

zbog ega se uopte ne moe ustanoviti odgovornost SRJ po
osnovu objektivne odgovornosti u smislu lana 173. i 174. On dalje smatra da je po lanu 63. Ustava Jugoslavije i lanu 51. stav 1.
Ustava RS odbrana zemlje Pravo i dunost svakog graana pa
kako vojna lica ne ispunjavaju radnu obavezu (ne vre obinu vojnu slubu) ve ispunjavaju graansku dunost koja se kvalifikuje
kao ast, to nema uslova za naknadu tete zbog pogibije ili ranjavanja u odbrani zemlje. Zbog toga radno-pravna ili mobilizacijska veza nije dovoljna da stvori i konstituie odgovornost
Savezne drave, jer teta nije nastala na radu ili i vezi sa radom ve u ratu ili u vezi sa ratom. Odbrana zemlje nije protivpravna delatnost, ma koliko bila opasna, pa se ne moe smatrati
uzrokom tete. Savezna drava je rtva agresije i nije se bavila
opasnom delatnou u smislu pravila o objektivnoj odgovornosti pa kako nema konstituisanja odgovornosti to je bez znaaja
5 dr Zoran Ivoevi, O odgovornosti drave za tetu koju su graani
pretrpeli u NATO agresiji, Izbor sudske prakse br. 1/2002.
Brani br. 1/2003. 20
rasprava o vioj sili ili krivici treeg, kao razlozima za

osloboenje od odgovornosti u smislu lana 177. ZOO6.
U ovom ratu tetu su protivpravno prouzrokovale NATO

drave, jer su, protivno optoj obavezi mirnog reavanja meunarodnih sporova, koju namee lan 2. stav 3. i 4. Povelje UN,
upotrebile oruanu silu protiv suvereniteta, teritorijalnog
integriteta i politike nezavisnosti Jugoslavije. Poto je ovakva upotreba oruane sile Rezolucijom UN broj 3314 iz 1974. godine definisana kao agresija, graani i drugi pravni subjekti
Jugoslavije mogli bi odtetne zahteve postaviti samo prema
NATO dravama, kao agresoru.
Jugoslavije se u tom ratu branila od agresije. Odbrana zemlje,
makar koliko bila opasna, nije protivpravna delatnost, pa se,
samim tim, ne moe smatrati uzrokom tete u smislu lana 173.
u vezi lana 16. Zakona o obligacionim odnosima. Re je o legalnoj i legitimnoj delatnosti, koju objanjavaju mnogi opti
pravni instituti, naroito: nuna odbrana, stanje nude, otklanjanje opasnosti tete i dozvoljena samopomo. Prema tome, Jugoslavija ne moe biti dunik naknade za tetu koju je prouzrokovao agresor, ni sama ni zajedno sa NATO dravama. Ona moe
biti poverilac naknade, jer je, zajedno sa njenim graanima, rtva agresije. Zato se, sam ili zajedno sa njenim graanima, moe
javiti jedino u ulozi tuioca.
Jugoslaviji ne prilii uloga tuenog ne zato to postoje
razlozi za iskljuenje njene objektivne odgovornosti, ve zbog toga to se osnov njene objektivne odgovornosti ne moe ni konstituisati. Ona se nije bavila opasnom delatnou u smislu
lana 174. Zakona o obligacionim odnosima, ve odbranom zemlje od opasne delatnosti agresora. A ako se nije bavila tom delatnou, ne moe biti ni obavezna da nadoknadi tetu prouzrokovanu agresijom7.
Iz jednog drugog izraenog miljenja proizilazi:

1) da je u pogledu odgovornosti drave za tetu nastalu doputenom delatnou organa u vanrednim okolnostima (velike
6 dr Zoran Ivoevi, O odgovornosti drave za tetu koju su graani
pretrpeli u NATO agresiji, Izbor sudske prakse br. 1/2002, str. 1516.
7 dr Zoran Ivoevi, Odgovornost za tetu koju su graani Jugosla-
vije pretrpeli u NATO agresiji, asopis Pravo teorija i praksa, br.

56/02; str. 1719.
prirodne nesree, ekoloke katastrofe, masovne saobraajne nesree, oruane pobune, graanski ili meudravni ratovi, terorizam i nasilje) nuno da postoji posebna zakonska odredba po
kojoj bi drava bila duna da nadoknadi tetu pojedincima; da
se tu radi o nekoj vrsti socijalnog osiguranja da drava tetu ne
priznaje unapred ve odtetu daje od sluaja do sluaja; da drava ne podlee imovinskoj odgovornosti, jer je teta nastala doputenom delatnou njenih organa i da pravinost i solidarnost sa rtvama zahtevaju donoenje posebnih propisa po kojima
e drava u takvim situacijama odgovarati bez obzira na greku.
2) da se usled rata privreda iz mirnodopskih uslova preorijentie na ratnu privredu i da zato primeni graanskih zakona
u tim uslovima nema mesta. Sa ovim razlogom su u vezi materijalne mogunosti svake drave koja se u ratu nalazi u finansijskim tekoama zbog smanjene proizvodnje, razmene i trgovine,
smanjenog transporta, nedostatka sirovima, ratnih rashoda i
trokova, pa je razumljivo da drave nisu u mogunosti da po
optim propisima obetete svoje graane za tetu koju su pretrpeli u oruanim sukobima;
3) da, i ako bi drava bila odgovorna po principu objektivne odgovornosti, odgovornost za naknadu tete bi u smislu lana 177. stav 1. ZOO bila iskljuena zato to rat predstavlja viu silu koju ona nije mogla da sprei, jer je napadnuta; pod
uslovom da rat i ne predstavlja viu silu (jer je drava sama
proglasila ratno stanje) drava bi bila osloboena od odgovornosti zato to je prouzrokovanje tete u veini sluajeva prouzrokovano radnjom treeg (NATO saveza) ije je delovanje bilo
protivpravno (lan 177. stav 2. ZOO).
4) da proglaeno ratno stanje predstavlja odlunu injenicu
koja vodi osloboenju drave od odgovornosti i predstavlja razliku u odnosu na ratne dogaaje koju su prethodili raspadu zemlje
kada je bila proglaena neposredna ratna opasnost (oruani sukobi iz 1991. i 1992. godine);
5) da u nedostatku posebnog zakona koji bi reio pitanje rtava poslednjeg rata oteeni jedino mogu ostvariti pravo na
jednokratnu novanu pomo po Zakonu o vojsci Jugoslavije, i
pravo na invalidninu, invalidsku penziju i zdravstveno osiguranje, po Zakonu o osnovnim pravima boraca, invalida i porodica palih boraca (Sl. l. SRJ, br. 24/98).
Brani br. 1/2003. 22
Kako ni jedan pozitivni propis (zakon ili podzakonski akt

ne predvia obavezu drave na naknadu tete u uslovima ratnog
stanja to, bez obzira na injenicu nepravinosti reenja, oteeni (pravna i fizika lica) nemaju pravo na naknadu tete, jer
pravinost kao moralna kategorija i kada je u suprotnosti sa
pravom ne moe biti iznad prava i menjati zakonom ureenu materiju. Zbog svega ovoga se smatra, da oteeni pravo na naknadu
mogu ostvariti po meunarodnim konvencijama i meunarodnom
privatnom pravu i Zakonu o osnovnim pravima boraca vojnih invalida i porodica palih boraca8.
Stoga se zakljuuje: Vrhovni sud Srbije je sa ovom svojom odlukom ozbiljno izaao van zakonskih okvira o naknadi tete.
Pri tom se uporno zaboravlja da pitanje naknade pripadnicima
Vojske Jugoslavije i MUP-a nije pitanje naknade tete, koja se
reava po Zakonu o obligacionim odnosima, ve pitanje javnog
obeteenja, koje jedino moe biti reeno donoenjem posebnog
zakona. Verovatna namera suda, da porodice poginulih i ranjene
pripadnike Vojske Jugoslavije i MUP-a dovede u jednak poloaj
sa istim licima koji su nastradali do 19. 05. 1992. godine, ukljuena je na krajnje pogrean nain9.
Izneemo jo jedno veoma dragoceno miljenje izreeno u obliku zakljuka uspeno odbranjene doktorske disertacije:
1) Drava Savezna Republika Jugoslavija nije odgovorna za
tete koje su u oruanim sukobima od 1990. do 1999. godine pretrpeli pripadnici Jugoslovenske narodne armije, teritorijalne
odbrane, Vojske Jugoslavije i policije, jer je lanom 243. stav 1.
Zakona o slubi u oruanim snagama i lanom 206. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije odreeno da se u ratnom stanju ne primenjuju odredbe tih zakona o odgovornosti drave za tetu, ukljuujui i odredbe Zakona o obligacionim odnosima o objektivnoj
odgovornosti.
2) Odgovornost drave Savezne Republike Jugoslavije za navedene tete ne postoji i zbog toga to one nisu prouzrokovane
njenim protivpravnim aktima ve protivpravnim aktima drava
8 dr Zdravko Petrovi, Odgovornost drave za tetu graanima u
uslovima ratnog stanja, asopis Izbor sudske prakse, Beograd, br. 1/2000.
9 dr Zdravko Petrovi, Odgovornost za tetu koju su pretrpeli pri-
padnici vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije za vreme agresije NATO, asopis Izbor sudske prakse, Beograd, br. 3/02, str. 60
lanica NATO, koje su ih prouzrokovale svojim bombama, raketama i drugim borbenim sredstvima.
3) Nijednim od poznatih metoda tumaenja prava, odredbu iz
lana 218. stav 2. Zakona o slubi u oruanim snagama nije moguno protumaiti tako da je za tetu koju su pretrpeli pripadnici teritorijalne odbrane odgovorna federacija, kako je to zakljueno na Savetovanju od 4. decembra 1996. godine, poto je
takom 2. prvog stava istog lana izriito odreeno da su za tu
tetu odgovorne republike, autonomne pokrajine, optine i organizacije udruenog rada koje su osporavale pojedine jedinice
teritorijalne odbrane. Svi drugi razlozi koji su motivisali sudove da usvoje navedeni zakljuak ne predstavljaju tumaenje ve
stvaranje prava.
4) Odredbe l. 173. i 174. Zakona o Obligacionim odnosima
nije moguno protumaiti tako da drava Savezna Republika Jugoslavija, kao odgovorno lice, odgovara samo za naknadu nematerijalne tete i samo prema odreenim kategorijama lica, budui
da objektivna odgovornost znai odgovornost za naknadu materijalne i nematerijalne tete i prema svim oteenim licima (odgovornost erga omnes)10.
Uvidom u neobjavljene materijale sa sednica Saveznog suda u

proirenom sastavu dolazi se do zakljuka da je veina sudija, sa
izuzetkom sudija Vrhovnog suda Crne Gore i Vrhovnog vojnog suda u poetku stajala na stanovitu o neodgovornosti drave za
naknadu tete pri emu je kljuni argument bio da to zakonom
nije priznata teta.
Stav Saveznog suda po spornom pitanju

Savezni sud je svojom presudom11 odbio zahtev za zatitu za-
konitosti Saveznog dravnog tuioca uloenog protiv presude

Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 4548/2000 od 18. 10. 2002. godine
kao neosnovan sa sledeih razloga:
10 mr Nikola Mihajlovi, Odgovornost drave za tetu koju su u oru-
anim sukobima od 1990. do 1999. godine pretrpela fizika lica, uspeno odbranjena doktorska disertacija novembra 2002. godine na Privrednoj akademiji u Novom Sadu.
11 Predmet Saveznog suda Gzs broj 4/02 od 30.09.2002. godine.
Brani br. 1/2003. 24
Presudom Optinskog suda u Vranju P. br. 1268/99 od 14. 03.

2000. godine u izreci pod 1. tuena je obavezana da na ime naknade nematerijalne tete tuiocu plati za pretrpljene fizike
bolove 50.000 dinara, za umanjenu ivotnu aktivnost 100.000 dinara, za pretrpljeni strah 15.000 dinara i za naruenost 15.000
dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom poev od 14. 03. 2000.
godine do isplate. U izreci pod 2. viak tubenog zahteva tuioca za naknadu nematerijalne tete kao neosnovan je odbije, a u
izreci pod 3. tuena je obavezana da tuiocu naknadi parnine
trokove 7.851,45 dinara.
Odluujui o albi tuene Okruni sud u Vranju je presudom
G. br. 848/00 od 19. 05. 2000. godine prvostepenu presudu u dosuujem delu izreci pod 1., i o trokovima parninog postupka u
izreci pod 3. preinaio tako to je tubeni zahtev tuioca za
naknadu nematerijalne tete u celosti kao neosnovan odbio i
odluio da svaka stranka snosi svoje trokove parninog postupka.
Vrhovni sud Srbije u Beogradu je presudom Rev. 4548/00 od 18.
10. 2001. godine preinaio navedenu drugostepenu presudu Okrunog suda u Vranju u stavu prvom i treem izreke tako to je
albu tuene kao neosnovanu odbio i presudu prvostepenog suda
u izreci pod 1. i 3. potvrdio.
Protiv presude Optinskog suda u Vranju P. br. 1268/99 od
14. 03. 2000. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. br.
4548/2000 od 18. 10. 2001. godine Savezni dravni tuilac je podigao zahtev za zatitu zakonitosti zbog povrede zakona.
Zahtev za zatitu zakonitosti nije osnovan.
Prema injeninom stanju koje je utvreno u pravosnano
okonanom postupku tuilac je kao aktivno vojno lice stariji
vodnik I klase pri vojnoj policiji dana 28. 03. 1999. godine u
Pritini pretrpeo teke telesne povrede. Do povreivanja tuioca dolo je u momentu kada je izvravajui slubeni vojni
zadatak na sprovoenju uhapenog albanskog teroriste, nou, oko
22 asa, na vozilo u kome se nalazio iz zasede ispaljeno vie rafala od strane terorista albanske nacionalnosti. Tom prilikom tuilac je zadobio povrede u vidu prostrelne rane leve noge
u predelu levog skonog zgloba sa prelomom unutranjeg glenja
i sa defektom koe i potkonih miia sa unutranje i prednje
strane levog skonog zgloba. Radilo se o tekoj telesnoj povre-
di, zbog koje je tuilac trpeo intenzivne fizike bolove dueg

vremenskog trajanja i strah jakog intenziteta zbog neposredne
ivotne opasnosti u trenutku povreivanja, a onda posttraumatski strah za ishod leenja. ivotna aktivnost tuioca umanjena
je 40% jer je umanjena funkcionalnost leve noge, zbog ega tuilac neke ivotne aktivnosti vie nee moi da obavlja (da se bavi sportom, da upravlja motornim vozilom i dr.), dok e neke moi obavljati uz pojaane napore. Najzad, zbog dva oiljka na
levoj nozi i smanjene fleksije stopala kod tuioca postoji naruenost srednjeg stepena.
Polazei od izloenog injeninog stanja prvostepeni sud je
primenom odredbi lana 174. lana 180. i lana 200. stav 1. ZOO
tuenu obavezao da tuiocu naknadi nematerijalnu tetu u dosuenim iznosima.
Odluujui o albi tuene Okruni sud je presudu prvostepenog suda preinaio i tubeni zahtev za naknadu tete u celosti kao neosnovan odbio. Svoju odluku zasnovao je na stanovitu
da je tuilac telesne povrede zadobio u uslovima ratnog stanja, a
ni jednim pozitivnim propisom nije ustanovljena odgovornost
drave za tete nastale za vreme rata.
Vrhovni sud Srbije je odluujui o reviziji tuioca preinaio drugostepenu presudu i albu tuene izjavljenu protiv prvostepene presude odbio, nalazei da je tuena odgovorna za tetu
koji pretrpi vojno lice i u uslovima ratnog stanja, i to kako po
pravilima o objektivnoj odgovornosti, tako i po odredbama Zakona o radnim odnosima. Te odgovornosti tuena se po shvatanju
Vrhovnog suda ne moe osloboditi na osnovu lana 177. stav 2.
ZOO jer je rat bio predvidiv.
Smatrajui navedeno stanovite Vrhovnog suda Srbije pogrenim, u zahtevu za zatitu zakonitosti Savezni dravni
tuilac istie da to shvatanje nema uporite u pozitivnim propisima. Zakon o Vojsci Jugoslavije za sluaj oteenja organizma ili smrti vojnog lica predvia niz prava iji je krajnji cilj
obeteenje i kada je re o vojnom licu nema mesta davanju naknade i po optim pravilima o odgovornosti za naknadu tete.
Pored toga, stupanjem u aktivnu vojnu slubu koja se profesionalno bavi vojnim aktivnostima kao opasnom delatnou, vojna
lica su prihvatila rizik tetnih posledica takve delatnosti i
nemaju pravo na naknadu osim po onim osnovima koja im priznaje
Brani br. 1/2003. 26
Zakon o Vojsci Jugoslavije i Zakon o osnovnim pravima boraca,

vojnih lica i porodica palih boraca.
Izloeno stanovite u zahtevu za zatitu zakonitosti se ne
moe prihvatiti.
Tuilac je u momentu povreivanja bio profesionalni vojnik na slubi u Vojsci Jugoslavije. U odsustvu posebnih odredbi
o pravu zaposlenih u Vojsci Jugoslavije na naknadu nematerijalne tete za sluaj povrede na radu ili u vezi sa radom, ili odredbi koje bi takvo pravo vojnog lica iskljuile, analogno se
imaju primeniti odredba Zakona o osnovama radnih odnosa, jer je
radni odnos u smislu lana 2. tog Zakona i odnos na osnovu rada
izmeu zaposlenog i drave koji se zasniva na osnovu akta nadlenog organa, a prema lanu 22. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije profesionalni vojnik postaje se danom stupanja u slubu na
osnovu akta nadlenog organa, odnosno ugovora. Prema odredbi
lana 62. stav 5. Zakona o osnovama radnih odnosa ako zaposleni
pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duan da mu tetu naknadi. Uslovi te odgovornosti su da
je teta nastala u radu ili u vezi sa radom i da ne postoje uslovi
za iskljuenje odgovornosti poslodavca. U konkretnom sluaju
nije sporno da je tuilac povreen 28. 03. 1999. godine i da je do
povreivanja dolo pri obavljanju slubenog zadatka u vojsci na
suzbijanju teroristikih aktivnosti na Kosovu i Metohiji, a notorna je injenica da takva aktivnost vojske predstavlja opasnu
delatnost. Zato i po oceni ovog Suda tuena po osnovu kauzalne
odgovornosti odgovara za tetu koju je tuilac pretrpeo kao posledicu zadobijenih povreda pri obavljanju vojne dunosti (lan
173. i lan 174. ZOO).
Taan je navod u zahtevu za zatitu zakonitosti da Zakon o
Vojsci Jugoslavije sadri niz odredbi o pravima na socijalnu
zatitu vojnih lica, izmeu kojih je i pravo na jednokratnu novanu pomo u vezi sa oteenjem organizma zbog povreda za vreme
slube ili u vezi sa slubom u vojsci (lan 231. Zakona). Obezbeenje prava po osnovu socijalne zatite ne iskljuuje pravo vojnog lica na naknadu nematerijalne tete po optim pravilima
o odgovornosti ukoliko ona nastupi. Jednokratna novana pomo zbog oteenja organizma usled povrede za vreme slube ili
u vezi sa slubom po nalaenju ovog Suda ima smisao naknade za
umanjenu ivotnu aktivnost, ali tuena u toku sudskog postupka
nije isticala da je tuiocu takva pomo isplaena da bi se njen

iznos mogao uzeti u obzir pri odmeravanju visine novane naknade tete zbog umanjene ivotne aktivnosti tuioca.
Teke telesne povrede zbog kojih u ovoj parnici trai novanu naknadu nematerijalne tete tuilac je zadobio 28. 03.
1999. godine, odnosno u periodu ratnog stanja. Meutim, ova teta se po shvatanju ovog Suda ne moe smatrati ratnom tetom,
jer nije prouzrokovana oruanim akcijama, odnosno ratnim dejstvima NATO zemalja, niti je sa njima u uzronoj vezi, ve radnjama albanskih terorista kojih je bilo pre, u toku, a i nakon
NATO agresije. Stoga se u konkretnom sluaju i ne postavlja pitanje odgovornosti tuene u uslovima ratnog stanja, kojim su se
tuena i niestepeni sudovi u ovoj parnici nepotrebno bavili.
Nalazei sa izloenih razloga da postoji osnov odgovornosti tuene za naknadu nematerijalne tete kao posledice povreda tuenog zadobijenih pri obavljanju vojne dunosti, i da je visina novane naknade pravino odmerena s obzirom na vrstu i
teinu telesnih povreda, te vrstu i teinu posledica koje je s
tim u vezi tuilac pretrpeo i koje trpi, Saveni sud je primenom
lana 415. u vezi lana 393. ZPP-a odluio kao u izreci.
Zakljuna razmatranja
Iz izvrene analize stavova zauzetih u sudskoj praksi i teoriji proizilazi osnovan zakljuak da su ti stavovi veoma razliiti, reklo bi se, ak divergentni:
prema prvoizraenom stavu: Drava Savezna Republika Jugoslavija odgovorna je za naknadu tete pripadnicima Vojske Jugoslavije i policije, kao i lanovima porodica poginulih i
ranjenih pripadnika oruanih snaga u periodu ratnog stanja
od 24. 03. 1999. do 26.06.1999. godine.
prema drugom stavu: Drava Savezna Republika Jugoslavija nije odgovorna za tete koje su u oruanim sukobima od 1990. do
1999. godine pretrpeli pripadnici Jugoslavenske narodne armije, teritorijalne odbrane, Vojske Jugoslavije i policije, jer
je lanom 243. stav 1. Zakona o slubi u oruanim snagama i
lanom 206. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije odreeno da se u
ratnom stanju ne primenjuju odredbe tih zakona o odgovornosti
Brani br. 1/2003. 28
drave za tetu, ukljuujui i odredbe Zakona o obligacionim

odnosima o objektivnoj odgovornosti.
Ono to je vano istai na kraju je to da oba izneta, divergentna, pravna stanovita jedinstveno zakljuuju da rtve agresije NATO pakta treba obetetiti na bazi socijalne pravde donoenjem posebnog Zakona o naknadi ratne tete.
Tim zakonom se moraju utvrditi izvori sredstava za plaanje
javnih obeteenja; krug lica kojima pripada pravo na javno
obeteenje; obim naknade odnosno javnog obeteenja; organi
koji e sprovesti odgovarajue postupke i sam postupak za naknadu pretrpljene ratne tete itd.
Smatramo da je to jedini nain da se obezbedi racionalna
upotreba dravnih sredstava, izbegne voenje vie desetina hiljada nepotrebnih i dugotrajnih sudskih sporova, plaanje
ogromnih sudskih taksi i kamata i da se oteenim licima na
brz i jednostavan nain obezbedi isplata pripadajue naknade
odnosno javnog obeteenja12
12 mr Nikola Mihajlovi, op. cit. str. 332.
RASPRAVE
ure Ninkovi,
advokat iz Beograda
ADVOKATURA, PRIVATIZACIJA I
DENACIONALIZACIJA
Meu prioritetnim zadacima originalnog DOS-a iz decembra 2000. godine nalazila se denacionalizacija kao trei po redu u okviru jaanja pravne drave i uvoenja transparentne
vlast. Privatizacija je bila peti po redu zadatak u okviru programa za jaanje privrede. Zakon o privatizaciji je donet 29. juna
2001. godine, a Zakona o denacionalizaciji ne samo da jo uvek
nema, nego nije ni uvrten meu predloge vladinih zakona koji
ekaju na red da dou pred Narodnu skuptinu. Denacionalizacija u naem pozitivnom zakonodavstvu pominje se samo u lanovima 15., 60. i 61. Zakona o privatizaciji. Tako lan 15. odreuje
da se u privatizaciji moe prodavati i nacionalizovana imovina koja e biti nadoknaena bivim vlasnicima iskljuivo iz
novanih sredstava Republike Srbije. Taka 3) prvog stava lana
60. predvia da e se sredstva ostvarena prodajom u postupku
privatizacije koristiti za isplatu naknade licima ija je imovina nacionalizovana. Najzad, drugim stavom lana 60. predvieno je da se 5% sredstava od prihoda iz privatizacije izdvoji za
isplaivanje naknada licima ija je imovina nacionalizovana.
Dakle, lanom 15. Zakona o privatizaciji otvorena je mogunost prodaje imovine oduzete starim vlasnicima bez prethodnog
plaanja pravine naknade i bez utvrivanja javnog interesa.
Tim Zakonom prekren je itav niz odredbi kako Ustava Srbije
tako i Ustava Jugoslavije, Ustavne povelje Srbije i Crne Gore,
Brani br. 1/2003. 30
Zakona o eksproprijaciji, pa ak i Krivinog zakona. Umesto da

se obnavlja i utvruje poruena imovinska sigurnost, pod novom
demokratskom vlau vidimo dodatno uniavanje i unitavanje
shvatanja o vanosti privatne svojine. Ono to je za vlasti Slobodana Miloevia uinjeno sa nacionalizovanim stanovima,
sada se obnavlja sa privrednim preduzeima.
U dve treine aukcijskih prodaja javili su se stari vlasnici
i podneli tube za povraaj imovine, traili donoenje privremenih mera zabrane prodaje, pa ak podneli krivine prijave
za utaju odnosno prodaju tue stvari. Sudovi do sada uglavnom
nisu udovoljavali ovim zahtevima zasnivajui svoje odluke na
spornom lanu 15. Zakona o privatizaciji. Meutim, sudovi gube
iz vida naelo pravinosti koje im nalae da ne primenjuju nepodnoljivo nepravedan zakon.
Ustavni sud Srbije uzeo je u postupak inicijativu za ukidanje
lana 15. Zakona o privatizaciji i naloio Narodnoj skuptini Republike Srbije da se izjasni. Videemo kakvu odluku e doneti.
Zakonodavac je pobrkao ciljeve privatizacije. Osnovni cilj
privatizacije nije popunjavanje dravne blagajne novcem dobijenim od prodaje preduzea, koja se prodaju budzato. Osnovni cilj
privatizacije je to bra transformacija preduzea iz umalih
druina koje su sluile za to vee zapoljavanje prijatelja i
roaka u kompetitivne i profitabilne organizacije. Taj isti
glavni cilj se postie i denacionalizacijom.
Modeli denacionalizacije
Rad na izradi nacrta Zakona o povraaju imovine zapoet je u
Ministarstvu pravde u martu 2001. godine gde je formirana radna grupa sastavljena od iskusnih advokata, sudija i univerzitetskih profesora. U radu grupe uestvovali su i predstavnici Ministarstva za privredu i privatizaciju, savetnici Svetske banke
i predstavnici udruenja starih vlasnika. Konsultovani su zakoni o denacionalizaciji svih bivih socijalistikih zemalja
Istone Evrope. Svi zakoni, osim Maarskog i Hrvatskog zasnivaju se na principu vraanja u naturi.
Tako je za osnovni princip naeg nacrta zakona uzet fiziki
povraaj gde god je to mogue, a naknada u ostalim sluajevima.
. Ninkovi: Advokatura, privatizacija i denacionalizacija 31
Predstavnici Svetske banke bili su protiv vraanja imovine u fizikom obliku. Ukoliko bi se odbacio model denacionalizacije putem vraanja imovine u naturi i usvojio Maarski
model isplate dolo bi se do umnoavanja nepravde prema starim vlasnicima i preputanja svih vanijih preduzea strancima z amale pare. Naime, u Maarskoj su stari vlasnici dobili
mizernu naknadu po degresivnoj skali, a isplata je izvrena u
obveznicama koje je mogue upotrebiti samo za kupovinu preduzea koja se prodaju na aukcijama. Te obveznice su se na tritu
prodavale za 20% njihove nominalne vrednosti. S drug strane,
inostrani kapital je kroz tendere i na aukcijama otkupio sva
najbolja maarska preduzea. Poto je jeftino kupljena, a vlasnik nije Maar, neka od tih preduzea se zatvaraju da ne bi konkurisala proizvodima iste korporacije koji se uvoze iz drugih
zemalja, a u drugim sluajevima se proizvodnja izmeta u Kinu
ili na Filipine gde je radna snaga jeftinija nego u Maarskoj.
Da li svetska banka eli dobro Srbiji kada zagovara takav model denacionalizacije i privatizacije?
Rad na izradi Zakona o denacionalizaciji odvijao se uz uee javnosti i po zavretku rada u junu mesecu 2001. godine Ministarstvo pravde i lokalne samouprave tampalo je i objavilo
nacrt. Taj nacrt je odbaen, i sada se u Ministarstvu finansija
priprema novi nacrt, ali u najstrooj tajnosti. ak ni ministri u vladi ne mogu da dobiju tekst nacrta niti imaju uvida u
rad komisije. Oigledno se radi o povratku na stare metode rada
u tajnosti, van kontrole i uvida zainteresovanih graana sa namerom stavljanja javnosti pred svren in.
Osnovni ciljevi denacionalizacije

Na prvom mestu treba odrediti ta su osnovni ciljevi denacionalizacije. Najee se govori o ispravljanju nepravde nanete vlasnicima. Zaista, jedno od osnovnih ljudskih prava je pravo
na imovinu i ukoliko je ono povreeno treba povredu otkloniti.
Mnogo manje se govori o uspostavljanju imovinske sigurnosti. Meutim, uspostavljanje imovinske sigurnosti ne moe se
postii dok se ne sprovede restitucija oduzete imovine.
Brani br. 1/2003. 32
Ispravljanje nepravde
Ukoliko uzmemo da je osnovni cilj denacionalizacije ispravljanje nepravde nanete vlasnicima onda se za nain toga ispravljanja treba obratiti ve postojeem zakonodavstvu.
Zakon o obligacionim odnosima u lanu 185. ustanovljava
princip restitutio in integrum kao osnovni princip naknade.
Poto uspostavljanje preanjeg stanja ne predstavlja potpunu
naknadu u svim sluajevima, a u nekim sluajevima nije mogue,
zakonodavac je odredio da e se tada dati naknada u novcu.
Dakle, da bi se ispravila nepravda naneta vlasnicima treba
principe uspostavljene Zakonom o obligacionim odnosima, u meri u kojoj je to mogue, pretoiti u novi zakon o denacionalizaciji.
Uspostavljanje imovinske sigurnosti

Ukoliko, pak, uzmemo da je osnovni cilj denacionalizacije
uspostavljanje imovinske sigurnosti, onda treba razmotriti razloge zbog kojih je stvorena imovinska nesigurnost, pa zatim odrediti naine na koje e se ona otkloniti.
Kod nas je, nizom revolucionarnih zakona od 1945. pa sve do
1958. godine kreno pravo nepovredivosti privatne imovine.
Zakonima o nacionalizaciji i Zakonima o agrarnoj reformi oduzimana su kako mala tako i velika imanja. Neko moe s pravom
ukazati da su zemlje poznate po visokom stepenu zatite imovinske sigurnosti, kao to su Engleska ili Francuska, vrile nacionalizaciju, a da time nije narueno naelo imovinske sigurnosti. I posle sprovedene nacionalizacije u tim zemljama su
ostali jasni svojinski odnosi i tano se zna kome ta pripada.
Razlika je u tome to je u tim zemljama vlasnicima odmah isplaivana trina naknada za vrednost nacionalizovanih eleznica, rudnika ili banaka, dok kod nas naknada nije plaena.
Na Zakon o nacionalizaciji u lanu 10. sadri odredbu kojom
se drava obavezuje da donese pratee propise na osnovu kojih e
biti izdate dravne obveznice i isplaena vrednost oduzete
imovine. Meutim, ti pratei propisi nisu bili doneti i naknada nikada nije bila niti utvrena niti isplaena.
Dakle, zemlje koje su vrile nacionalizaciju uz isplatu pravine naknade ugasile su potraivanja starih vlasnika prema
oduzetoj imovini. Kod nas, naprotiv, sprovedeno je oduzimanje
bez plaanja naknade, tako da su prava vlasnika ostala iva. Ta
neugaena, iva prava vlasnika na imovinu ijega su poseda lieni primenom dravne sile, predstavljaju danas veliki izvor
imovinske nesigurnosti.
Da bi se imovinska nesigurnost u potpunosti otklonila potrebno je izvriti denacionalizaciju u skladu sa naelima ve
zacrtanim u naem zakonodavstvu. Dakle, osnovno naelo bi bilo povraaj u preanje stanje, u subsidijerno naelo naknada u
drugoj imovini ili novcu. Tek takav povraaj imovine imao bi
pravni uinak potpunog postizanja imovinske sigurnosti uz ponovno uspostavljanje ili potpuno gaenje vlasnikih prava sopstvenika.
Crna Gora je na dan 16. jula 2002. godine donela Zakon o pravednoj restituciji iji je osnovni princip vraanje imovine u
fizikom obliku. Da li je mogue u Srbiji doneti zakon zasnovan na principu naknade u novcu i tako dravljane jedne iste dravne zajednice staviti u neravnopravan poloaj.
Isplata naknade predstavlja nastavak i

dovrenje nacionalizacije
Zakon o denacionalizaciji koji bi predvideo isplatu naknade za imovinu oduzetu protiv volje vlasnika kao osnovno i jedino naelo ne bi ispravio nepravdu nanetu vlasnicima niti bi
uspostavio imovinsku sigurnost. Taj bi zakon bio u suprotnosti
sa Ustavom Republike Srbije i Ustavom Savezne Republike Jugoslavije.
lan 34. Ustava Republike Srbije jami pravo svojine. lan
63. dozvoljava da se nepokretnosti mogu eksproprisati uz pravinu naknadu ako to zahteva opti interes utvren na osnovu
Zakona.
Ustavna povela dravne zajednice Srbije i Crne Gore u lanu 11. govori o zatiti svojine. lan 51. Ustava SR Jugoslavije
jamio je pravo svojine. lan 69. je utvrdio da niko ne moe biti
lien svojine, niti mu se ona moe ograniiti, osim kad to zah-
Brani br. 1/2003. 34
teva opti interes utvren u skladu sa zakonom, uz naknadu koja

ne moe biti nia od trine. Ustav SFR Jugoslavije iz 1974.
godine poznaje samo ogranieno pravo svojine. Meutim i on prvim stavom lana 82. odreuje da se nepokretnosti na koje postoji
pravo svojine mogu samo eksproprisati uz pravinu naknadu, ako
to zahteva opti interes.
Dakle, od 1974. godine domae zakonodavstvo ne poznaje ustanovu nacionalizacije. Ukoliko bi se sada doneo zakon kojim bi
se odredila isplata novane naknade vlasnicima oduzete imovine protiv njihove volje, to bi bilo oivljavanje lana 8. Zakona
o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzea od 5. decembra 1946. godine koji kae da e drava dati naknadu za nacionalizovanu imovinu sopstvenicima nacionalizovanih preduzea;
ili oivljavanje sramotnih odredbi o naknadi za nacionalizovane nepokretnosti Glave III. Zakon o nacionalizaciji najamnih
zgrada i graevinskog zemljita; ili oivljavanje lana 4. Zakona o agrarnoj reformi od 28. avgusta 1945. kojim se zemlja oduzima sa celokupnim ivim i mrtvim poljoprivrednim inventarom
bez ikakve odtete vlasnicima.
Takav zakon ne bi ispravio nepravdu nanetu vlasnicima niti bi uspostavio imovinsku sigurnost, jer imovinska prava ne
bi bila ugaena na nain usklaen sa sadanjim ustavima i zakonodavstvom, niti ugaena na pravian nain.
Povraaj imovine
Dakle, vidi se da je otklanjanje nepravde povezano sa uspostavljanjem imovinske sigurnosti i da jedan cilj ne moe biti postignut uz zanemarivanje drugog cilja. Stoga je neophodno donoenje zakona o denacionalizaciji koji bi bio u skladu sa
vaeim zakonodavnim reenjima, kako je gore ve izloeno.
Da li je zakon o denacionalizaciji zasnovan prvenstveno na
naelu povraaja u preanje stanje u skladu sa mogunostima
Srbije i sprovodljiv? Ako se govori o finansijskim mogunostima Srbije, koje su vrlo male, jedini zakon koji moe da se sprovede je zakon zasnovan na naelu povraaja u preanje stanje. Takav nain restitucije ne kota nita, jer samo treba u
zemljinim knjigama i registrima preduzea promeniti upisane
vlasnike. Dakle, to vie vraanja imovine u fizikom obliku,

to manji trokovi sprovoenja zakona.
Neizostavno e se pojaviti niz sluajeva u kojima povraaj u
fizikom obliku nije mogu. Ukoliko se u tim sluajevima oduzeta imovina moe nadoknaditi drugom dravnom ili drutvenom imovinom iste vrednosti ni tu nee biti znaajnog troka.
Tek u sluajevima gde nije mogue vratiti imovinu, niti je zameniti drugom imovinom, postavlja se pitanje naknade u novcu.
Poto e najvei deo imovine biti vraen u fizikom obliku, bie mnogo manji teret isplate onoga dela koji ne moe biti
vraen. Taj deo moe da se finansira pozajmicom od vlasnika,
ili, drugim reima, izdavanjem dravnih obveznica. Isplata kamate i glavnice moe da se rasporedi na bive nosioce stanarskog prava koji su kupili svoje stanove ispod trine cene i na
one vlasnike kojima je imovina vraena u fizikom obliku. Dakle, denacionalizacija bi sama sebe finansirala.
Uspeh denacionalizacije mnogi pogreno ocenjuju prema koliini vraene imovine i prema broju vlasnika kojima je imovina vraena. Ustvari, denacionalizacija je uspela ukoliko se
sprovodi na osnovu pravinog, jasnog, uz potovanje ustava i
ljudskih prava sainjenog zakona. Naime, samim donoenjem vidljivog zakona o denacionalizaciji uspostavlja se imovinska sigurnost.
Uspostavljanje imovinske sigurnosti oivee privredu i u
finansijske tokove uneti veliki mrtvi kapital. Kroz hipotekarne kredite stari vlasnici e brzo doi do obrtnog kapitala kojim e moi da pokrenu rad svojih preduzea. Preduzea e najzad
poeti da rade sa profitom i da dravi plaaju porez umesto da
od drave trae dotacije. Korist od denacionalizacije za ekonomiju, dakle za sve graane Srbije, bie viestruko vea od
trokova sprovoenja i osetie se odmah po donoenju zakona.
Advokatura i denacionalizacija
Advokati treba da budu spremni za dolazak Zakona o denacionalizaciji. Meutim, poto se na izradi nacrta zakona radi
sakriveno od oiju javnosti teko je predvideti koji model e
biti usvojen i kakva prava i obaveze iz toga zakona mogu da pro-
Brani br. 1/2003. 36
isteknu za graane. U svakom sluaju advokat moe da savetuje

svojim tienicima da prikupljaju dokumentaciju o imovini na
koju polau pravo. U sluaju gde se pojavljuje vei broj moguih
naslednika advokat bi trebalo da pomogne u zakljuenju sporazuma o podeli naslea koji bi se zasnivao na odredbama Zakona o
nasleivanju, kako bi se izbegli nepotrebni sporovi izmeu naslednika oko raspodele imovine koja se vraa ili oko raspodele
novane naknade.
Mr Slobodan Gavrilovi,
advokat iz Beograda
INTELEKTUALNA SVOJINA NAJSVETIJA OD

SVIH SVOJINA?
Okosnicu pravne zatite autora, interpretatora i producentskih organizacija predstavlja Zakona o autorskom i srodnim pravima, donijet 1998. godine. Moe se rei da je taj zakon u
dobroj mjeri upodobljen standardima meunarodnih konvencija i
zakona zemalja razvijene autorskopravne zatite. Meutim, ovaj
zakon kao ni ostali propisi koji reguliu pravni status autora, ne primjenjuje se na nain koji bi autorima obezbjeivao pouzdanu zatitu. Razlozi tome su brojni, ali se svode na zapostavljenost nauke, kulture i uopte intelektualnog stvaralatva u
naem drutvu.
Poslednjih godina sveopteg siromaenja snano je prisutna tendencija svojevrsne proleterizacije autora i drugih intelektualnih stvaralaca.
Sistematski je devastirana akademska, umjetnika i kulturna
elita. Do krajnosti je suen prostor autonomije autora u izboru
posla i angamana, a time i uslova saradnje sa korisnicima njihovih djela. Prihvataju se i ponude koje su ispod profesionalnih, estetskih i drugih standarda, a o visini honorara da se i ne
govori . Daj ta da. Ne odbijaju se nagrade i ponude za uee u
iriranju koje potiu od onih kojima manjka ugled, ali pretie
novac (sumnjivog porijekla), dovodei ak i ugledna autorska
imena u situaciju po svemu nedolinog pristajanja. Promovie
se klima lanih kulturnih vrijednosti i modela a zatiru autentina stvaralaka dostignua, pogotovu ona alternativna.
Brani br. 1/2003. 38
U toj i takvoj drutvenoj atmosferi relativizovan je sam

smisao autorskopravne zatite. Zakonski uslov da se autorski
ugovori moraju zakljuiti u pismenoj formi nedovoljno se potuje (radi se na rije), to ishodi brojne sporove i nesporazume,
pogotovu u situaciji kada autor ispuni svoju obavezu a honorar
mu nije plaen. Prisutna je praksa da korisnici autorskih djela
sve ee sainjavaju tipske ugovore u kojima su klauzule apsolutno u sopstvenu korist, a na utrb ak minimalnih interesa
autora i izvoaa.
Ni pravosue nije bivalo na nivou svog zadatka. Bez inae
neophodne juristike senzibilnosti za svu specifinost materije intelektualne svojine , sudski postupci su nerijetko voeni
na takav nain da su svojom sporou i nesrazmjernim trokovima naprosto odbijali autore od same ideje obraanja sudu za
pravnu zatitu.
Piraterija je pria za sebe opte mjesto gotovo svih razgovora koji se povedu na temu autorskopravne zatite. Rije je o
pojavi koja poput kancera razjeda samu supstancu sistema zatite intelektualne svojine uopte. Problem je poprimio te razmjere da su pojedine TV kue ak najavljivale (neovlaeno) prikazivanje svjetskih filmskih hitova! To je bilo sredstvo besramne
manipulacije kojom je publika odvraana od drugih ivotnih sadraja (posebno tada aktuelnih ulinih protesta), a sve pod kvazipatriotskim pravdanjem da se time uzvraa udarac svjetskim
monicima koji su nam zaveli svakovrsne sankcije.
Da li je petooktobarski prevrat ta promijenio u ovom pogledu? ta drava ini i smjera da autori i drugi stvaraoci
steknu dostojniji status i zatitu? Da li je kovanica kulturno
trite apsolutna i spasonosna formula nekakvog izbavljenja,
ili se pak radi o jo jednoj od novokomponovanih bajalica fetiu iza kojega se frazerski zaklanjaju oni koji nemaju ideju kako i ta bolje? Jednom rijeju, ta uiniti za autorsko pravo da
bi ono nama uzvratilo?
U odgonetanju odgovora na ova pitanja i zapitanosti neophodno je uputiti barem pogled na istorijat mukotrpne borbe za
uspostavljanje i unapreenje autoskopravne zatite . Eho efektnog usklika koji potie iz teorije prirodnog prava da je intelektualna svojina najsvetija od svih svojina obavezuje nas da
inspiraciju za rjeavanje brojnih problema ostvarivanja autor-
S. Gavrilovi: Intelektualna svojina najsvetija od svih svojina 39
skopravne zatite potraimo u periodu od njenih prapoetaka,

pa nadalje. Dakle:
Obrisi autorskog prava, kakvog ga danas poznajemo, nastaju u
duhovnoj klimi prosvetiteljstva i preobraaja feudalnog u buroasko drutvo.
Meutim, prapoeci autorskopravne zatite seu u antiko
doba. Talenat autora je cijenjen kao Boji dar, a intelektualno
stvaralatvo je uvaavano. Dodue, priznanja i nagrade bile su
mahom moralne prirode autorima je sledovala besmrtnost,
lovorov vijenac i sl. Ali autori nisu ostajali bez materijalne
podrke. Tako je, recimo, Eshil dobijao pomo od Polisa i bio
pozivan da boravi na dvoru kod Hijerona. Fidija je naplaivao
izradu statua, Sokrat i Platon su dobijali materijalnu naknadu
od svojih uenika. U ast boga Dionisa pozivani su ugledni pisci, dramski i epski pjesnici da uestvuju na takmienjima na
kojima su dobijali razna priznanja.
Ovdje ve susreemo i zahtjeve autora da budu plaeni za svoja djela. Pjesnik Marcial, u svojim epigramima, obraa se itaocu i kae: Dok god uiva u mom djelu traie od mene jo
nekoliko stihova. Plati, dragi itaoe. Ostaje nijem, pravi
se da ne uje. Onda zbogom.
Mnogi vladari, ne samo u starom Rimu i Grkoj, redovno su
pozivali knjievnike i umjetnike na svoje dvorove i bogato ih
nagraivali. Meu tim vladarima, blagodarnim prema autorima,
bilo je i onih koje istorija pamti kao tirane. ta vie, pomaganje umjetnika je preraslo u stvar drutvenog prestia.
Tom vremenu treba da zahvalimo za neke od pojmova koji i danas opstaju u rjeniku autorskog prava. Autorski honorar, kao
naknada za rad autora, potie od latinske rei honorarium. Dananja rije plagijat vodi porijeklo od latinske rijei plagiarius: kradljivac ljudi. Mecenat praksa opomaganja umjetnika
potie od Mecene, linosti u vladi Oktavijana Augusta, zapamenog kao posebno blagonaklonog pokrovitelja Horacija, Vergilija i drugih znamenitih pjesnika onog doba. Jasno, to ne znai
da knjievnici i autori nisu zapadali u nemilost tadanjih
monika.
Knjige su u to doba pisane i prepisivane na egipatskom papirusu. Tzv. bibliopoli su bili u ulozi izdavaa, a knjige su se
umnoavale tako to bi tekst bio glasno itan velikom broju
Brani br. 1/2003. 40
prepisivaa. Od kvaliteta prepisanog teksta zavisio je ugled

pojedino bibliopola, kao i cijena knjige.
U srednjem vijeku status autora se nije mnogo izmijenio. Prepisivanje rukopisa sada vre kalueri po manastirima. S obzirom na ovakav nain umnoavanja knjige su bile skupe, a broj pismenih ljudi mali, te su pisana djela bila teko pristupana.
Autori stoga nisu imali pravo iskoriavanja svojih djela, ve
su bili poastvovani to je njihovo djelo prepisivano, i time
popularizovano. Knjievnici uglavnom nisu imali ekonomsku
korist od umnoavanja svojih djela, dok su likovni umjetnici dobijali izvjesnu naknadu ako su djelo radili po narudbini. Zatita autorskih moralnih prava bila je sporadina, u zavisnosti od volje vladara i drutvenog poloaja autora. Jedan broj
djela stvarala je vlastela na dvorovima, pa autori nisu ni traili naknadu za stvaralaki rad. Isto tako jedan broj autora
pripadao je visokom svetenstvu koje je, ivei u manastirima,
imalo obezbjeen ivot. Postojala je i trea kategorija stvaralaca, naroito graditelja, freskoslikara, ikonopisaca i sl., koji su radili svuda gdje su bili pozivani, dakle po narudbini. Ti
umjetnici su za svoj rad dobijali naknadu. Interesantno, u jednom lanu Duanovog zakonika propisuje se naknada za izradu i
pisanje hrisovulja i to: ... logotetu 30 perpera za hrisovulju... a
dijaku za pisanje 6 perpera.
Epohalnim Gutembergovim pronalaskom tamparije, bitno
se olakava umnoavanje knjiga, a pozicija autora se u mnogome
mijenja. Izdavai od autora otkupljuju rukopise, uz plaanje naknade, tampaju ih i izdaju. Ime izdavaa se obiljeavalo na
vidnom mjestu, za razliku od imena autora, koje je esto izostavljano. Smatralo se da autor, poto je dobio naknadu od izvoaa, nema vie nikakvih prava na ustupljenom delu. im je knjiga
izdata od prvog izdavaa, ostali izdavai mogli su slobodno da
je pretampavaju, bez traenja saglasnosti od prvog izdavaa
ili autora, to je izazivalo nelojalnu konkurenciju meu izdavaima. To je bio razlog da su se izdavai poeli obraati vladarima traei privilegije, u smislu monopola na tampanje i
izdavanje pojedinih djela za izvesno vreme. Za te privilegije, u
stvari koncesije, izdavai su vladarima plaali naknadu, uz mogunost cenzurisanja nepoudnih dela.
S. Gavrilovi: Intelektualna svojina najsvetija od svih svojina 41
Najstariju privilegiju izdale su 1479. godine venecijanske

vlasti izvjesnom tamparu pejeru, da bi se praksa privilegija
proirila na NJemaku, Francusku, Englesku. pravo su privilegije zaetak autorskog prava u dananjem smislu. Dodue, privilegije su bile u funkciji regulisanja odnosa meu izdavaima, a
ne povodom autora. Meutim, ureivanjem tih odnosa putem privilegija i autori su, razumljivo, bili na izvjesnom dobitku.
Privilegije se vremenom poinju davati i samim autorima,
koji su sve vie insistirali i na moralnim pravima povodom
svojih djela. Tako je, recimo, Martin Luter traio zatitu od
grada Nirnberga zato to je njegov rad objavljen izmijenjen i
skraen. U atmosferi humanizma i renesanse raste tenja za
emancipacijom od milosti vladara u vidu davanja ili uskraivanja privilegija. Namee se potreba da se umjesto individualnih
privilegija donesu propisi koji bi na opti nain regulisali
odnose autora i izdavaa. U Engleskoj je 1709. godine donesen prvi takav zakon, popularno nazvan kao Zakon Ane Stjuart, koji je
autorima davao iskljuivo pravo da umnoavaju svoja djela, u roku od 14 godina od dana prvog objavljivanja, s mogunou produenja ovog roka za narednih 14 godina, ako je autor iv.
Idejnu potku afirmaciji autora i njihovih prava predstavljala su filozofska shvatanja Loka, Rusoa i drugih mislilaca
kole prirodnog prava, zasnovana na stavu da knjievna i umjetnika djela ulaze u korpus tzv. intelektualne svojine, kao prirodnog prava ovjeka na rezultate svog rada. ta vie, proklamuje se da je autorsko pravo najsvetiji i najliniji oblik
svojine.
Time je utrt put dananjem autorskom pravu, koje je pod dominantnim uticajem teorijske i legistativne tradicije Francuske, NJemake i anglosaksonskog prava. Na meunarodnom planu,
s obzirom na sve ubrzaniju cirkulaciju ideja i autorskih djela, s
kraja 19. vijeka poinju da se uspostavljaju meunarodni standardi autorskopravne zatite i prava autora. Ti standardi su sadrani prije svega u Bernskoj konvenciji, donijetoj 1886. godine,
Univerzalnoj (Svjetskoj) konvenciji o autorskom pravu, donijetoj 1952. godine u enevi, i u sve veoj meri aktima Evropske
unije i svjetske trgovinske organizacije, koja autorska djela kao
i ostale predmete intelektualne svojine tretira prvenstveno sa
trgovinskog aspekta.
Brani br. 1/2003. 42
to se tie Jugoslavije, prvi zakon o autorskom pravu donijet je 1929. godine. Prethodno, mirovnim ugovorima kojima je
okonan Prvi svjetski rat, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca obavezana je, izmeu ostalog, da svojim dravljanima prua
sva prava intelektualne svojine koja su uivali po zakonima
bive Austro-Ugarske, u odnosu na podruja koja su bila pod jurisdikcijom ove sile. Srbija i Crna Gora nisu imale zakone o
autorskom pravu. Zakon od 1929. godine raen je po uzoru na razvijene autorskopravne sisteme, uz usklaenost sa meunarodnim
konvencijama.
Poslije Drugog svetskog rata, zakoni koji su sukcesivno donoeni, poev od 1949. do 1978. godine ilustrovali su promjene i
mijene naeg drutva, ali uz manje vie stabilno sazrijevanje
ideje autorskopravne zatite. Konano, Zakon o autorskom i
srodnim pravima, donijet 1998. godine, promovie niz novina,
prije svega po sadraju i sistematici, sve uz pogled ka rjeenjima i standardima savremenog autorskog prava. Unapreuje se i
proiruje spektar imovinskih i moralnih prava, preciznije se
definie pozicija autora naspram korisnika autorskih djela,
uvode se novi pojmovi, konsekventnije se postavlja osnova za graanskopravnu i kaznenu zatitu autorskih prava i interesa.
S normativne strane, status autora povodom njihovih djela
ovim zakonom nesumnjivo da je znaajno unaprijeen.
Meutim, razloge za brojne probleme prakse autorskopravne
zatite treba traiti na drugom irem terenu.
Naa osujeenost u nastojanju da na to potpuniji nain
ostvarimo ovu zatitu rezultat je obrasca zatvorenog drutva u
kojem ivimo, drutva u kojem znanje i inovativan duh nikada i
nisu bili cijenjeni, barem ne u onoj mjeri koja imanentno prilii tim iskonskim vrijednostima. Ako se stvaranje autorskih djela shvati kao kvalifikovani oblik ljudske komunikacije (G.
Schricker), u vidu razmjene informacija, problemi autorskopravne zatite se dalje mogu shvatiti kao hronian poremeaj u ovoj
vrsti komunikacije, to je samo po sebi izvorite brojnih nesporazuma u naoj komunikaciji sa svijetom, a i meu nama samima. To su socioloke i kulturoloke koordinate poloaja
autorskog i drugog intelektualnog stvaranja u nas. Iz te pozicije moda smo i prestrogi prema pravnoj struci mo prava je u
tom pogledu u dubokoj sjeni njene nemoi.
Mileva Bogdanovi,
advokat iz Beograda
PRAVO STRANCA NA OBAVLJANJE ADVOKATSKE

DELATNOSTI U JUGOSLAVIJI
Pravo stranca na obavljanje advokatske delatnosti u Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj gori) ureeno je Zakonom o advokaturi1 i to
tako to:
stranac (dravljanin druge drave) moe biti upisan u Imenik advokata u Jugoslaviji ako po pravu te drave ispunjava
uslove za bavljenje advokaturom i uz postojanje uzajamnosti,2 i
stranac, advokat strani dravljanin koji nije upisan u Imenik advokata u Jugoslaviji moe obavljati poslove advokata u
pojedinim sluajevima na njenoj teritoriji, pod uslovom uzajamnosti.3
Pravo stranca da bude upisan u Imenik advokata

Pravo upisa u Imenik prema zakonu ima lice koje ispunjava
sledee zakonske uslove:
da je jugoslovenski dravljanin,
da je diplomirani pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom
1 Zakon o advokaturi Slubeni list SRJ, br. 24/98, 26/98 i 11/2002.
2 lan 4, stav 2, Zakona o advokaturi.
3 lan 14, Zakona o advokaturi.
Brani br. 1/2003. 44
da ima poslovnu sposobnost

da nije pravosnano osuivan za krivina dela koja ga ine nedostojnim za bavljenje advokaturom
da nije u radnom odnosu
da se ne bavi drugom profesionalnom delatnou, osim u naunoj, pedagokoj, prevodilakoj, umetnikoj, publicistikoj,
humanistikoj i sportskoj oblasti.
Lice koje nije jugoslovenski dravljanin, tj. stranac moe
biti upisan u Imenik advokata:
ako po pravu drave iji je dravljanin ispunjava uslove za bavljenje advokaturom i
ako je pravo upisa priznato jugoslovenskom dravljaninu pod
istim uslovima u dravi iji je dravljanin (uzajamnost).
Zakonska formulacija o pravu stranca na upis u Imenik
advokata nije dovoljno precizna zbog ega dovodi u nedoumicu
onoga ko treba da odluuje i stvara prostor za razliita tumaenja, a moe dovesti u neravnopravan poloaj naeg dravljanina
i tetno uticati na poloaj advokata i advokature u naoj zemlji uopte.
Za jugoslovenskog dravljanina su jasno formulisani uslovi
za upis u Imenik, a za stranca je dovoljno ispunjenje zakonskih
uslova u njegovoj zemlji ime se priznaje strano pravo.
Po pravilu straneve drave se moe na drugaiji nain ceniti pitanje poslovne sposobnosti, a posebno pitanje krivinih
dela koje neko lice ine nedostojnim za bavljenje advokaturom.
I sticanje pravnih kvalifikacija moe biti u suprotnosti
sa naim javnim poretkom (npr. drave erijetskog prava) to
bi onome ko donosi odluku moralo biti poznato zbog eventualnog odbijanja primene stranog prava4.
Po pravu drave stranca radni odnos ili bavljenje nekom drugom profesionalnom delatnou ne mora predstavljati smetnju za
upis u Imenik advokata pa bi tako stranac u naoj zemlji mogao
biti advokat, a u svojoj se baviti nekom drugom delatnou.
Poto zakonom nije izriito reeno da se zahteva zakonska
uzajamnost (postojanje paralelnih zakona u stranevoj zemlji) mo4 Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u odre-
enim odnosima Slubeni list SFRJ, br. 43/82, l. 4.
M. Bogdanovi: Pravo stranaca na obavljanje advokatske delatnosti... 45
glo bi biti dovoljno i postojanje faktike uzajamnosti uz pretpostavku da stranac koji zahteva upis u Imenik advokata u SRJ
dokae da bi nai dravljani u dravi iji je on dravljanin
mogli da ostvare isto takvo pravo.
Pravo stranca da obavlja poslove advokata na teritoriji SRJ

Zakon o advokaturi ograniava pravo stranca da obavlja poslove advokata na teritoriji SRJ:
na pojedine sluajeve i
na postojanje uzajamnosti.
Koji su to pojedini sluajevi, ko odluuje da se radi o pojedinom sluaju, kakvom, kao i ko ocenjuje postojanje uzajamnosti, zakonom nije regulisano.
Sa tog razloga zakonska formulacija o pravu stranca na obavljanje poslova advokata na teritoriji SRJ u pojedinim sluajevima i uz postojanje uzajamnosti ima samo deklarativni karakter.
U sutini ona nema nikakvo znaenje upravo jer ne definie
pojam pojedinih sluajeva kako u pogledu vrste tako i u pogledu obima prava, a ne sadri ni bliu normu o tome koji organ
ceni da se radi o pojedinim sluajevima, o kakvoj vrsti uzajamnosti se radi, po ijem zahtevu itd.
Pravo stranca na upis u Imenik advokata i obavljanje poslova

advokata u uporednom pravu
Polazei od toga da je advokatura nezavisna i samostalna
profesija javnog poretka, do donoenja Zakona o advokaturi iz
1998. godine, upis u Imenik advokata moglo je dobiti samo lice
koje, pored drugih zakonom predvienim uslova ispunjava i uslov
da ima jugoslovensko dravljanstvo.
Takoe nije bilo dozvoljeno da starni advokat zastupa stranke iz zemlje ili inostranstva, pred domaim sudom, a bez obzira
na postojanje reciprociteta.5
5 Prof. dr Milan Pak Meunarodno privatno pravo, Beograd, 1995.
injenica da se u stranoj zemlji doputa domaem advokatu zastupanje
Brani br. 1/2003. 46
U evropskim dravama preovlauje stav da je pravo na upis u

Imenik advokata rezervisano samo za domae dravljane.
Meutim, odstupa se od pravila uskraivanja prava na obavljanje delatnosti advokata jedne drave u nekoj drugoj dravi.
Advokati drava EU, drava Evropskog ekonomskog prostora i vajcarske konfederacije koji ele da obavljaju svoju delatnost u nekoj od drava lanica u kojoj nisu stekli svoje kvalifikacije, mogu obavljati advokatsku delatnost u drugoj
dravi lanici uz uslov da takvu delatnost registruju kod nadlenog organa te drave lanice odnosno drave Evropskog ekonomskog prostora i vajcarske konfederacije.6
Za obavljanje advokatske delatnosti van gore pomenutih drava vae zakonodavstva drava na ijoj teritoriji se namerava
obavljanje delatnosti.
I pored toga to se zakonodavstva drava EZ, Evropskog
ekonomskog prostora i vajcarske konfederacije harmonizuju
ak i u oblasti uslova za sticanje licence za obavljanje advokatske delatnosti, advokat jedne drave koji eli da obavlja advokatsku delatnost u drugoj dravi, takvu delatnost moe obavljati samo uz uslov da istu registruje u toj dravi.
Na taj nain (registrovanjem advokatske delatnosti u drugoj
dravi) advokatu se priznaju samo kvalifikacije steene u njegovoj matinoj dravi i pravo da ima advokatske kancelarije u vie drava (filijale) ali ne ime on podlee zakonima drave u
kojoj je otvorio advokatsku kancelariju (filijalu) kako u pogledu plaanja poreza u toj dravi, tako i u pogledu krivino-pravne, graansko-pravne i disciplinske odgovornosti i dr.
Raspadom bive SFRJ, novoosnovane drave (republike bive SFRJ) su na razliite naine uredile pitanje prava stranaca
na upis u Imenik advokata i obavljanje advokatske delatnosti
stranog advokata u svojim dravama, od toga da je to pravo rezerpred sudom (npr. u Kanadi) nema uticaja na primenu ovog principa. Funkcija advokata, vetaka i sudskog tumaa, u naoj kao i u nizu drugih zemalja tretira se kao funkcija javnog poverenja i zadrana je samo za domae
dravljane.
6 Smernica br. 98/5 EZ-Evropskog parlamenta i Saveta EU od 16.12.98.
pod nazivom Smernica za olakavanje delovanja advokata u zemljama lanicama u kojima advokat nije stekao svoju kvalifikaciju (Slubeni glasnik EZ L 077 od 14.3.98.)
M. Bogdanovi: Pravo stranaca na obavljanje advokatske delatnosti... 47
visano samo za dravljane i bez prava stranih advokata da zastupaju pred sudovima te drave7 do prava stranca na upis u Imenik
advokata te drave pod uslovima uzajamnosti sa pravom pruanja

pravne pomoi i uz pravo stranog advokata da zastupa pred sudovima i dravnim organima uz saglasnost nadlenih organa.8
Reenja iz aktuelnog Zakona o advokaturi kod nas, kako u pogledu prava stranaca na upis u Imenik advokata, tako i u pogledu prava na obavljanje advokatske delatnosti, nisu harmonizovana sa evropskim zakonodavstvom.
Kako je u toku postupak donoenja novog Zakona o advokaturi
(Republike Srbije) znaajno bi bilo iznai nova reenja u pogledu prava stranaca na bavljenje advokaturom u naoj zemlji koristei reenja iz uporednog prava.
Umesto zakljuka
Komisija za izradu nacrta Zakona o advokaturi zauzela je
stav, da pravo upisa u imenik advokata moe imati samo
jugoslovenski dravljanin (Zajednica SCG).
Ipak, i bez svoenja ovog teksta na zakljuak, smatram da
stranim licima trebalo bi dozvoliti upis u Imenik advokata
AK Srbije ako ispunjavaju uslove predviene naim Zakonom o
advokaturi, i ako je isto takvo pravo priznato naem dravljaninu u dravi iji je dravljanin lice koje zahteva upis.
Strani advokati mogu zastupati pred naim pravosudnim i
drugim dravnim organima, pod uslovima reciprociteta i uz
posebno odobrenje Ministarstva pravde, uz prethodno pribavljeno miljenje AK Srbije.
7 Zakon o odvjetnitvu Republike Hrvatske Narodne novine 9/94 l.
48 Pravo na upis u Imenik odvjetnika ima samo hrvatski dravljanin;

l. 56 Odvjetniku prestaje pravo na obavljanje odvjetnitva ako izgubi hrvatsko dravljanstvo. Zakon ne predvia bilo kakvu mogunost zastupanja
stranog advokata pa ni u posebnim sluajevima, ve samo mogunost povezivanja advokatske kancelarije pisanim ugovorom s drugim domaim ili
inozemnim uredom radi obavljanja odreenih poslova od zajednikog interesa pruanja meusobne pomoi i sl. l. 36.
8 Zakon o advokaturi Republike Srpske, Slubeni glasnik Republike
Srpske br. 37, l. 29 i 35; Zakon o advokaturi BiH sa istovetnim odredbama.
Dr Nikola Memedovi
advokat iz Beograda
DOPRINOS ADVOKATA SRBIJE

NAUNOM OPUSU KOPAONIKE KOLE
PRIRODNOG PRAVA NEKE REFLEKSIJE
Kopaonika kola prirodnog prava (naziv prema dobro poznatoj planini Kopaoniku gde se odravaju skupovi pravnika),
predstavlja nastavak prvih kopaonikih skupova specijalizovanih savetovanja o konkretnim teorijskim i praktinim pitanjima iz oblasti civilnog prava. Oni su zapoeli jo 1988. godine, dobijajui svojstva kole tog prava. Ovi skupovi, poev od
1992. godine, sa svojim zakljucima i porukama, inspirisani
osnovnom sutinom i univerzalnim vrednostima racionalnog
prirodnog prava, profiliraju se u domen istorijsko filosofski utemeljenih principa racionalnog umovanja o fenomenima
prava i pravde (pravinosti), u rang kole prirodnog prava.
Utemeljena u okrilju Udruenja pravnika Srbije, pre vie
od decenije, zapoevi prve korake u oblasti problematike (teorije i prakse) civilnog prava, svakogodinje na tradicionalno
decembarskim danima (1317. decembar) irila je svoj opus
pravne tematike sve do obuhvata celine prava.
Tako je sa irenjem prostora temata kole, sve vie jaala
koncepcija racionalnog prirodno prava koja je idejno povezala
razliite pravne ustanove imenovane klasinom tipologijom
pojedinih pravnih disciplina.
N. Memedovi: Doprinos advokata Srbije naunom opusu Kopaonike kole... 49
Punu afirmaciju kao kola doivljava na kopaonikom skupu pravnika 1994. godine. Tada je koncipirana jedna celovita
pravno-filosofski osmiljena ravan ove kole. To je njen Hedagon, koji supsumira est oblasti projektovanog racionalnog
(umnog) prirodnog prava nakon analitiki sagledanog dotadanjeg rada kopaonikih pravnih skupova.
Hedagon predstavlja inauguraciju sinteze svog naunog identiteta i obuhvata est stoera pravne i moralne civilizacije. To su: Pravo na ivot, Pravo na slobodu, Pravo na imovinu,
Pravo ina intelektualnu tvorevinu, Pravo na pravdu, Pravo na
pravnu dravu.
Poznato je, da je tako bilo u prolosti, a tako je i danas, da
se prirodna ljudska prava imenuju kao prava oveka, pa i ona koja u biti nisu ljudska u smislu dostojanstva oveka kao prirodnog bia. Pojmovi ljudska prava i prava oveka potiu iz
dva jezika podruja, anglosaksonskog (Human Rights) i francuskog (Droits de LHomme) su istovetni iako jeziki razliiti.
Izraz prirodno pravo je genusni pojam i iza njega stoji pravna
i filosofska civilizacija od Aristotela i pre njega, do Kanta i
posle njega, sve do Univerzalne deklaracije o pravima oveka iz
1948. godine i posle nje kako uverljivo, utemeljeno, ukazuje akademik, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Slobodan Perovi, projektant i nosilac Kopaonike kole prirodnog prava.
Ovaj konstruktivni heksagon, nam tako u ideji skupa najznaajnijih vrednosti ivljenja oveka u njegovom mnogostrukom ispoljavanju, sumira te vrednosti. One su, nema sumnje, u ideji prava primarnost za ovekovo egzistiranje u svetu civilizacije. Tu
je ta velika ideja prirodnog prava, ve istorijski odavno zaeta,
nala jedan osveeni izraz u Kopaonikoj koli prirodnog
prava. Snagom fakata filosofije prirodnog prava, kola gradi svoj prozor (u svet prava N. M.) na optem znanju univerzalnih vrednosti prava i sloboda oveka kao dela zajednike prirode (S. Perovi).
Egzistiranjem univerzalnih vrednosti kole prirodnog prava u datom korpusu ljudskih vrednosti, to ih promovie pravo,
kopaonika kola u naem vremenu (nastala u ve sada, minulom
veku) uspostavlja nove mostove prole, ne retko osporavane ideje
prirodnog prava, sa osavremenou te znaajne ideje prava uopte. Ona je duhovni renesans te velike ideje koja se sve vie ak-
Brani br. 1/2003. 50
tuelizuje kroz brojna dokumenta najviih meunarodnih institucija poev od OUN, u svetu promenjenih ne samo drutveno-politikih relacija. Iz godine u godinu, kopaoniki skupovi postaju stecite pravine elite naih prostora, ali i snagom svog
nauno-pravnog opusa zaokuplja interesovanje i najviih pravnih krugova veeg broja evropskih zemalja, koje u pravnoj nauci i
pragmatici imaju izuzetno dugu i bogatu tradiciju. Time Kopaonika kola dobija i znaajnu dimenziju internacionalnosti
(zabeleeno je iz godine u godinu prisustvo i radovi profesora
prva, sudija vrhovnih sudskih instanci te istaknutih pravnika
sa vokacijama iz drugih oblasti prava, pa i ambasadora tih zemalja, koji su time iskazali interesovanje za projektovani program
i ciljeve kole).
Sve ovo zbog toga to je opus ove kole (formulisana Heksagonom 1994. godine) graen na elementima itavog zdanja prirodnih prava oveka. Time je odbijena potpunija klasifikacija
ljudskih prava toga zdanja kao stoera pravne, moralne, filosofske i politike civilizacije.
Postavljena kao racionalna koncepcija filosofije prirodnog prava na temeljima nauavanja antike grke misli (peti vek
stare ere) koja je moralno-etiku komponentu ivota isticala
kao osnovni kriterij prema kome se zakoni mogu svrstati u pravedne i nepravedne. To izraeno poimanje u toj filosofiji i
etici ali i u rimskoj toj misli, u srednjovekovnoj se uobliilo u
teolokoj interpretaciji (osobito T. Akvinski) ali i u interpretaciji koja prirodno pravo odeljuje od teolokog svodei ga
na bioloko racionalno (H. Grocijus), a potom neto kasnije na
isto racionalno (R. Dekart), da bi u osamnaestom veku sublimirala u filosofiji I. Kanta.
Prema ovom misliocu moralni i zakonski imperativi proizilaze iz uma iz ega sledi zakljuak da je um zaknodavac prirodnog prava, po emu se ono, prema ovoj filosofiji naziva umnim prirodnim pravom (S. Perovi).
Otuda su mnoga reenja pozitivnog prava zasnovana na naelima prirodnog prava, tako da ona ine elemenat pozitivnog
prava sjedinjen u konkretnoj normi.
Nema sumnje da drutveno politike determinante bitno
utiu na ostvarenje ljudskih prava, pri emu je stepen opte kulture primaran inilac. A nju odlikuje stanje univerzalne sve-
sti, javno mnjenje, medijska nauna i struna opservacija, politika zrelost i prosveenost, moralna emancipacija, ekonomska
inspiracija, ustaljena pravila donoenja i tehnika obrazovanost (S. Perovi). Ova prava se svakako ne mogu dekretnim apelima realizovati ve jednim permanentnim drutvenim procesom ija riznica ima biti opta kultura, na koju se naslanja i
Heksagon Kopaonike kole prirodnog prava. Zbog toga, proklamovana a neostvarljiva prava u normiranju, idu granici neprava, zbog ega se razni vlasnici vremena sa svojim politikim geografijama, snagom razuma kulture moraju i kroz pravnu
filosofiju proterivati, nata se ukazuje u porukama kole.
Za ostvarenje pravednog prava vanu premisu ini svest i
savest onoga ko ga deklarie konkretnim aktima pravo. Otuda je
jedna godinja sesija kole bila koncipirana u temi Sud i
pravo. Izvesno, sud je temeljna institucija drave koja deklarie pravo i pravednost svojim konkretnim aktima. Otuda je od
prvorazrednog znaenja prerogativa njegove nezavisnosti, koju
komponuju tri dimenzije: nezavisnost u postupanju primene prava, njegova statusna nezavisnost od politiko-izvrne vlasti i
ustavna garancija te nezavisnosti. Ako se ove komponente nisu
stekle u celini, pravne drave nema, a time se ne ostvaruju ili
restringiraju ljudska pa i prirodna prava. Naravno, umno racionalno pravo kako se koncipira u porukama kole, treba da
predstavlja opteusvojene pravne standarde u meunarodno
afirmisanim principima ljudskih vrednosti koje ine graanska, politika, ali i svojinska, ekonomska, socijalna i kulturna
prava, delimino implementirana kroz ratifikaciju meunarodnih konvencija, koje samim tim predstavljaju i deo naeg unutranjeg nacionalnog prava.
U ovom asu, ini se da smo na poetku toga puta, na kome smo
bili zastali. Ali, kola e u svom nauavanju kao irom otvorena, naslonjena na naunu misao i istinoljubivu sumnju otklanjati talase politike prolaznosti koji mogu tetiti racionalno-umnom pravu, kako se naglaava u njenim porukama, posebno
one ili ove vrste dnevne pragmatike.
U naoj pravnoj pragmatici postoji jo mnogo konfuzije
(posebno u oblasti primera radi, tzv. stambenog prava koje nam
je nedavna prolost kao batinu podarila. Jo nije uspostavljena distanca, svesno ili ne, od ranijeg vremena, pravno, politiki, ideoloki (ovde spomenimo samo to, da jo uvek nema-
Brani br. 1/2003. 52
mo Zakona o denacionalizaciji). kola je jo 1995. godine sainila tekst takvog zakona, budui u uverenju da e uskoro biti
uzet u proceduru i postati zakon. Umesto njega, donet je Zakon o
privatizaciji!? Tako je poela prodaja odavno oduzetog tueg.
Treba tu dodati i jo mnoge institucije tzv. drutvenog vlasnitva kao posledice samoupravnog koncepta svojine, meu kojima
je i takav vid, reim graevinskog zemljita za koje graani (u
gradovima) uz komunalne trokove plaaju dravi posebnu naknadu za zemlju na kojoj je zgrada (i to ne malu).
Poruke su kopaonike kole jasne: iz ove politiko ideoloke konfuzije mora se pravnom ureenou, u skladu sa pravom
Evropske unije, ubrzano nai izlaz, kako bi formula za tu tzv.
drutvenu svojinu svaija i niija za svagda bila proterana iz
naeg pravnog renika.
Apeli i preporuke kole, meutim, putem politikih manipulacija ranijeg establimenta u upravnom i sudskom aparatu,
su osporavane, a pravnici iz ovih sredina odvraani od uea
u radu kole, bilo neueem u trokovima ali i na drugi nain, evidentiranjem onih koji bi (ipak) tamo ili.
Ipak, sve to nije spreilo mnoge pravnike i njihovo interesovanje za programsku tematiku kole, koji svojim radovima daju
znaajan doprinos njenom danas bogatom opusu. Put na koji je
ukazano u radovima autora uesnika kole, u skladu sa njenom
koncepcijom, nije bio samo tretman postojeeg stanja u konkretnim oblastima zakonodavstva, ve i naglaena kritika misao
na postojea reenja koja nisu, prevazienou drutveno-ekonomskih kretanja, mogla vie biti u funkciji pravinosti.
Poznato je, da je naa pravna tradicija nalazila uzore u zakonodavstvima zapadnih civilizacija, a da smo uprkos tome i do
danas u mnogim segmentima pravne dogmatike, osobito imovinske, zadrali projekcije ranije socijalistike samoupravne
stvarnosti. U tom smislu su snano i ispoljeni kritiki tonovi
u radovima autora.
Ovde je, s obzirom na neto sumorniji prikaz znaaja i programskih naela kole, vano da se iskae i participacija
advokatskog reda u njenom radu.
Advokatu, po prirodi profesije, nije samo dato da poznaje
zakone zato to ih je proitao i shvatio. Dato mu je da svojom
opteobrazovnom promilju eksplicira i njegov duh, ideju, nunost ali i njegovu pravednost podnoljivu nepravednost, ne-
podnoljivu nepravednost to utie na moralni dignitet optosti zakona. On promilja i de lege ferenda. Otuda kreacija u
praktici nije iskljuivi vid advokatske vokacije.
Taj poziv u sebi nosi i umjee ili dar teorijskog uobliavanja onoga to pravo kao pisani supstart ini. Dakle, advokat je
ne retko i pravno-teorijski upuen kao mislilac u domenu sopstvenog pravnog profesionalnog interesovanja.
Ovde se ne mogu prikazati svi radovi od 79 advokata iz Srbije i Crne Gore, s tim to neki imaju i po osam radova, a koji
su objavljeni u asopisu Pravni ivot Udruenja pravnika
Srbije, u kojemu su nakon inauguracije Heksagona Kopaonike
kole prirodnog prava 1994. godine, u etiri obimna toma svakogodinje (brojevi asopisa 912), objavljeni.
Ve je reeno, da est uglova heksagona ine tzv. katedre
kole u okviru kojih se tretira problematika bliska po osnovnom kriteriju u vidu sekcija odgovarajue katedre.
Svaka od est katedri sadri (dakle ue celine pojedinih
disciplina ili celovite discipline koje su po svom karakteru
zasebne ili intridisciplinarne. Tako, u okviru Kopaonike
kole, rad se odvija u dvadeset do trideset sekcija kao uih grupacija koje pripadaju odgovarajuim katedrama.
U radu kole i kao uesnici i kao autori pravnici su iz
razliitih oblasti univerziteta i akademija, naunih instituta, sudova i advokature, te drugih organizacija, upravnih organa, dravnih institucija, bankarskih i osiguravajuih organizacija, privrednih i iz drugih institucija.
Svakogodinja sesija kole u svom izboru temata katedri,
nosi i karakteristian opti naziv. Tako za 1995. godinu ve
spomenuti Sud i pravo 1996. god. Postojee i budue pravo,
1997. godine Pravo i stvarnost, 1998. godine Mo i nemo
prava (nije odrano), ve 1999. godine Kultura prava i snaga
zakona, godine 2001. Pravo i ljudske vrednosti i godine 2002
Pravo i svetski poredak.
Moe se, dakle, sagledati, da je u ovim impozantnim skupovima Kopaonike kole, koji godinje okupljaju preko 2000 uesnika, sa preko 220240 radova, participacija advokata Srbije i Crne Gore, pored stranih profesora univerziteta kao i iz pravosua
i drugih institucija, veoma znaajna u naunom doprinosu kole.
IZ RADA HAKOG TRIBUNALA
Mr Slobodan Stojanovi
advokat iz Beograda
PREDLOG ZA DONOENJE OSLOBAAJUE

PRESUDE PO PRAVILU 98 bis PRAVILNIKA O
POSTUPKU I DOKAZIMA TRIBUNALA U HAGU
Uvod
Protiv Zorana igia, Srbina iz Prijedora, Tuilatvo
Tribunala u Hagu je jo 1995. godine podnelo dve optunice. Istima ga tereti za zloine utvrene Statutom Tribunala poinjene tokom 1992. godine u logoru1 Omarska i logoru Kereterm emu
je pridodat i jedan incident iz logora Trnopolje. Optuen je za

neposredno uestvovanje u vie ubistava, ukljuujui i jedan masakr od preko 150 ljudi, mnotvo prebijanja i drugih radnji koje
ine zloine predviene Statutom Tribunala. To je sve kvalifikovano kao vie dela iz lana 3 (Povrede zakona ili obiaja rata) i lana 5 (Zloini protiv ovenosti) istog Statuta, a u
okviru tih lanova, precizirano je da se radi o delu Progona,
Neovenog postupanja, Zloina protiv ljudskog dostojanstva,
1 Neki zastupnici optuenih u ovom procesu su osporavali adekvat-
nost termina logor, smatrajui da se radi o istranim centrima (Omarska i Keraterm) ili o prihvatnom centru (Trnopolje). Ovaj terminoloki
spor unekoliko gubi na znaaju samom injenicom da se na slubenim jezicima Tribunala upotrebljava re kamp (camp.)
S. Stojanovi: Predlog za donoenje oslobaajue presude ... 55

Ubistva, Torture i Okrutnog tretmana.2 Tokom 1998. godine po-
stupci po optunicama protiv igia su spojeni u predmetu br.

IT-98-30 i u tom postupku mu je sueno zajedno sa jo etvoricom
optuenih. Suenje je zapoelo 28. 2. 2000. godine uvodnim izlaganjem Tuioca, nakon ega je usledilo izlaganje dokaza Tuilatva do oktobra 2000. godine.
Saglasno pravilu 98 bis Pravilnika Tribunala o postupku i
dokazima optueni moe u roku od 7 dana od zavretka tuioevog sluaja,3 a pre poetka izvoenja dokaza odbrane, podneti
predlog za donoenje oslobaajue presude. Praksa Tribunala je

bila unekoliko kolebljiva oko utvrivanja preciznih standarda
koji su osnov za prihvatanje ovakvog predloga. Ipak, u osnovi,
neophodno je da Tuilatvo nije pruilo ni najelementarnije
dokaze o osnovanosti optubi prilikom prezentacije svog sluaja tako da se u celini ili delimino ve u ovoj fazi postupka,
dakle pre uvodne rei i prezentacije dokaza odbrane, moe doneti oslobaajua odluka. U takvom kontekstu u ovoj fazi postupka
je bespredmetna odbrana koja bi se uputala u sporne situacije,
odnosno tamo gde postoji neki dokazi ili dileme. S druge starne,
ne prihvatanje ovakvo predloga odbrane od strane Sudskog vea,
po pravilu, ne znai da Vee time definitivno ne prihvata konkretne stavove odbrane, ve da e isti biti predmet rasprave i
ocene u daljim fazama postupka.
Odbrana optuenog igia je ovaj predlog podnela Tribunalu 4. 11. 2000. godine. Tuilatvo je u svom pismenom odgovoru od
21. 11. 2000. godine u celosti osporilo osnovanost predloga. dana
28. 11. 2000. godine pred Sudskim veem je odrana usmena rasprava po predlogu, a Sudsko vee je u pismenom obliku donelo svoju
odluku 15. 12. 2000. godine. Predlog je imao deliminog uspeha, za
neke od optubi igi je ve u toj fazi postupka osloboen. Nakon toga, postupak je nastavljen izvoenjem dokaza odbrane.
U nastavku dajemo pun tekst navedenog Predloga. Najnunija objanjenja data su u fusnotama i ne ine integralni tekst Predloga.
2 U terminologiji Tribunala uobiajeno je da se u ovom kontekstu dela
oznaavaju u jednini iako u okviru svakog takvog dela postoji vie optuenja.
3 Uobiajena terminologija je ovde da prezentacija tuioevog slua-
ja obuhvata onaj deo postupka u kome on daje svoje uvodno izlaganje i izvodi
dokaze koje predlae. Isti je smisao i kod prezentacije sluaja odbrane.
Brani br. 1/2003. 56
Predlog za donoenje oslobaajue presude4
1. Generalni pristup
1. U meunarodnom krivinom pravu preovladavajue su dve
grane pravnih nauka: meunarodno pravo i krivino pravo.
2. No, ve due vremena je uoena antinomija metoda, principa i ciljeva te dve grane prava. U tom smislu one esto predstavljaju suprotnost jedna drugoj. Tako, za meunarodno pravo su karakteristine opte, elastine i esto veoma neodreene norme
koje ostavljaju veliki prostor za ponaanje unutar istih. esto
su po formulacijama bliske politici. To je sasvim razumljivo i
veoma prihvatljivo za meunarodne odnose koji zahtevaju oprez i
veliki manevarski prostor. Sa druge strane, krivino pravo ine veoma rigidne norme sa tendencijom krajnje preciznosti.
Ono to je u meunarodnom pravu poeljno, u krivinom pravu predstavlja sinonim neega to treba izbegavati, kao to su
na primer tzv. kauuk norme. To je sasvim normalno za pravo
kome je cilj da na najprecizniji nain odredi odgovornost pojedinca za odreena dela.
Meunarodno prvo je prostor za dogovore, dok je krivino
pravo matematika, ili kako je rekao Savigny, raunanje pomou
pojmova.
3. Mislimo da meunarodno krivino pravo u osnovi ima individualnu krivinu odgovornost. Samo je specifinost, i to vie formalne prirode, da je proeta meunarodnim elementima.
Stoga smatramo da u radu na ovom sluaju, kao i uopte u meunarodnom krivinom pravu, moraju preovladavati krivinopravni
metodi i principi. U prilog tome govori i formalni kriterijum
Meunarodnog krivinog suda da srazmera broja sudija bude 9:5 u
korist krivinopravnih kvalifikacija u odnosu na meunarodnopravne kvalifikacije (Rimski Statut, lan 36. ta. 3(b) i ta. 5)5.
4. Na je princip da standardi ovog Tribunala nikako ne

smeju ii ispod standarda savremenog nacionalnog materijalnog
4 Originalni tekst nosi naslov: Motion for Judgement of Acljuittal.
5 U vreme pisanja ovog podneska broj sudija sa znaajnim krivino-
pravnim iskustvom je bio daleko manji od sudija sa iskustvom u drugim

oblastima prava.
i procesnog krivinog prava, posebno u razvijenim i demokratskim dravama. Pri tome ne mislimo samo na suenje za ratne
zloine nego, ak prvenstveno, na suenja za ordinarne zloine.
Naravno ovde govorimo sa aspekta lana 7(1) Statuta ICTY, tj.
odgovornosti optuenog Zorana igia, a ne odgovornosti nadreenih gde je veza izmeu dela i uinioca drugaije postavljena.
U tom svetlu miljenja smo da je ve na prvi pogled primetno da
je sluaj Tuioca u sukobu sa ovim standardima. Na ovom mestu,
samo primera radi, istiemo da nam nije poznat nijedan sluaj u
praksi razvijenih demokratskih zemalja da je neko osuen za ubistvo samo na osnovu izjave jednog svedoka, ili moda dva kontradiktorna svedoka, svedoka koji su krajnje neprijateljski nastrojeni, i to u situaciji gde le ubijene osobe nije naen.
2. Nedovoljnost dokaza u odnosu na pojedine pravne

kvalifikacije optunice
5. Zoran igi je viestruko optuen zbog zloina protiv
ovenosti odreenih lanom 5. Statuta Tribunala i Povreda zakona ili obiaja rata predvienih lanom 3. Statuta Tribunala.
6. Optunica po lanu 5. Statuta Tribunala sa optubama za
zloine protiv ovenosti nije potpomognuta sa dovoljno dokaza
da je Zoran igi svojim radnjama ostvario opta obeleja ovog
dela, niti da je imao zajedniki cilj6 sa onima koji su navodno
ta dela izvrili. Naprotiv, delovao je potpuno samostalno, rukovoen drugim motivima zbog ega su oni koji su imali zajedniki cilj vodili i krivine postupke protiv njega. Uzgred, i
ova teorija mora biti prilagoena standardima savremenog krivinog prava.
Zloin protiv ovenosti

6.1. Po odredbama ovog lana Zoran igi je optuen za sledee:
6 Radi se o tzv. Common purpose teoriji, tj. teoriji zajednikog cilja.
Ova teorija je u primeni tokom dalje prakse Tribunala preobraena u teoriju zajednikog zloinakog poduhvata (Joint Criminal Enterprise).
Brani br. 1/2003. 58
(a) ubistvo,
(f) tortura
(h) progoni na politikoj, rasnoj i religioznoj osnovi,
(i) drugi nehumani akti.
6.1.1. Ubistvo. Za ovu optubu nema dovoljno dokaza da podupre osudu, to se vidi iz drugih delova ovog teksta.
6.1.1.1. Nikakvih materijalnih tragova za ova dela nema, postoje samo nepouzdane i kontradiktorne izjave raznih svedoka. S
druge strane, mnogi sasluani svedoci koji su bili u isto vreme
na istom mestu ne pominju ove dogaaje, a zadravaju se na mnogo
manje vanim.
6.1.1.2. ak i ako bi se te izjave uzele kao istinite nedostajao
bi dokaz o uzronoj vezi radnji Zorana igia sa nastupelom posledicom.
6.1.1.3. O ubistvu nekih osoba nema apsolutno nikakvih dokaza. To je, izmeu ostalog, sluaj sa pijom Meiem i Jasminom Izerijem (Take 6. i 7, pasus 34(b) optunice koja je vaila
u vreme suenja).
6.1.1.4. Nema ak ni pouzdanih dokaza o smrti, o emu je svedoio svedok Tarik Malik.
6.1.1.5. Nepronalaenje lea nije samo nedostatak kljunog dokaza o smrti pojedine osobe. Pronalaenje lea znai veoma esto
utvrivanje uzroka smrti to moe biti ekskulpirajue za optuenog. Tako na primer, ako bi na leu bili naeni tragovi vatrenog oruja i povreda od tog oruja, ili ak tragovi seiva, to bi
moralo voditi osloboenju igia jer su sve njegove navodne rtve, prema izjavama svedoka, podlegle od prebijanja. Ako bi le
bio naen na primer, u drugoj dravi, ili bi starost lea bila
neadekvatna optubi, to bi opet, bilo veoma korisno po odbranu.
6.1.1.6. O ueu optuenog igia u masakru koji se dogodio
uvee 24. jula 1992. godine u Keretermu, nijedan svedok nije dao
relevantnu izjavu, niti o tome postoji bilo kakav drugi dokaz.
6.1.2. Tortura. Nema dokaza da su ispunjeni uslovi iz Konvencije o torturi od 1984. godine.
6.1.2.1. Osnovno to nedostaje za potkrepljenje ove optube je
cilj zbog ega je navodna tortura vrena.7 O tome nema nikakvih
dokaza.
7 Cilj radi kojeg se vri fiziko ili psihiko maltretiranje rtve je
saglasno odredbi l. 1. Konvencije o torturi bitan element torture.
6.1.2.2. Nema dokaza ni o slubenom elementu kod veine dela

ove vrste.
6.1.3. Progoni na politikoj, rasnoj i religioznoj osnovi.
Nema dovoljnih dokaza da je optueni igi izvrio ovo delo
na osnovama koje ine bitan element dela.
6.1.3.1. Sve to je u tom pravcu do sada reeno su izjave svedoka Huseina Gania i Edina Gania da ih je igi progonio, ali
ne na politikoj, rasnoj ili religioznoj osnovi, ve na finansijskoj. Prema njihovoj izjavi, da bi od njih uzeo novac i zlato.
I kad je to dobio prestao ih je proganjati. Zbog toga su oni za koje optuba pledira da su imali zajedniki cilj sa igiem poveli i krivini postupak protiv igia.
6.1.3.2. Naravno da ovde imamo u vidu da kod ovog dela mora
biti iskazana velika ili oita povreda temeljnih prava (Kuprekii, presuda od 14. 1. 2000, pasus 620).
6.1.3.3. Optuba nije precizirala na kojoj osnovi su progoni
vreni. Za trenutak emo pretpostaviti da nisu mogli biti na
rasnoj (imajui u vidu i Konvenciju o rasnoj diskriminaciji od
1966. godine), ve na politikoj ili verskoj osnovi, ili ak po
obe osnove.
6.1.3.4. Proganjanje na verskoj osnovi nije moglo biti upereno protiv ogromne veine Muslimana jer su u to vreme, neposredno nakon dueg perioda vladavine komunizma, u velikoj veini
bili ateisti.
6.1.3.5. Ako bi se raspravljalo o diskriminaciji na nacionalnoj osnovi, koja nije izriito predviena kao osnov za progone,
morali bismo istaknuti da ni o tome nema dovoljno dokaza. U vezi
sa tim nema dokaza da su neke od navodnih igievih rtava bili
Ne-Srbi. Primera radi, ne vidimo nijedan dokaz da su Drago
Tokmadi i pija Mei bili Ne-Srbi. Tom problemu se
prilino simplificirano prilazi uz oslanjanje samo na izjave
svedoka. Meutim, u bivoj Jugoslaviji vaili su propisi koji su
nacionalnost odreivali iskljuivo prema volji dotine osobe.
6.1.3.6. Nacionalnost se u Prijedoru nije mogla prepoznati
po govoru. To se veoma esto nije moglo uiniti ni po imenu ili
prezimenu, i to naroito vai za Srbe i Hrvate. Sama muslimanska imena nisu uvek dovoljna. erka optuenog Kvoke nosi
muslimansko ime, a ima i drugih muslimanskih imena koje se ponekad daju Srbima. Muslimanska prezimena su veoma esto ista
kao i srpska i hrvatska.
Brani br. 1/2003. 60
Ni muslimansko ime i prezime nije vrst dokaz da se radi o

Muslimanu. Jedan od najuvenijih bosanskih pisaca Mehmed-Mea Selimovi se deklarisao kao Srbin. Velika veina ljudi sa
tipino muslimanskim imenima i prezimenima roena u Crnoj
Gori se deklariu kao Crnogorci.
Da ovo pitanje nije ba jednostavno moe pokazati sledei
test. Treba pokuati argumentovano odgovoriti ta je po nacionalnosti autor ovih redova koji se, za razliku od rtava, ve
due vremena veoma esto moe videti u Tribunalu i o kome tu
postoji odreena dokumentacija.
6.1.4. Druga nehumana dela. Ova optuba je potpuno prazna.
6.1.4.1. Sadrinu ove norme utvrujemo kombinacijom metoda
ejusdem generis8, literalnog pravila9 i Zlatnog pravila ili
uobiajenog znaenja obinih rei.10
Dakle, sadraj te norme mora biti iste vrste kao i prethodne

take o ovom lanu, ali ni u kom sluaju ne moe biti isti, na
ta upuuje re drugi.
6.1.4.2. Meutim, u optunici su sve nehumani akti iscrpljeni kroz optubu za progone i nita nije ostalo za druga. Re
drugi ne dozvoljava nikakva preklapanja. Ta re ne podrazumeva progone, a optunica (v. take 13, pasus 24. i 29.) pod druga
nehumana dela ima u vidu iskljuivo progone. U toj optubi ne
postoji nita to je drugo u odnosu na progone.
Povrede zakona ili obiaja rata

6.2. Odbrana optuenog Zorana igia smatra da za primenu
odredbe lana 3. Statuta Tribunala nije dovoljno postojanje stanja oruanog sukoba.
8 Pravilo tumaenja poznato u anglosaksonskom pravnom sistemu koje
se primenjuje kada se u jednoj odredbi nabrajaju odreeni sadraji, a odredba se zavrava reima kao to je i drugo, ili drugim slinim optim
reima. U tom sluaju te opte rei se tumae kao pojmovi iste vrste kao i
prethodni sadraji.
9 U anglosaksonskom pravu pravilo tumaenja po kome se rei koje ima-
ju samo jedno razumno znaenje moraju prihvatiti sa tim znaenjem ma kakav

bio rezultat.
10 The Golden Rule (Zlatno pravilo) u anglosaksonskom pravu znai
da se obinim reima mora dati njihovo uobiajeno znaenje a tehnikim

reima njihovo tehniko znaenje, sem ukoliko to ne dovodi do apsurda.
6.2.1. Mislimo da je za primenu odredbe koja govori o povredama zakona ili obiaja rata neophodno stanje rata. U Tuioevom sluaju o stanju rta nije bilo rei. Bilo je rei samo o oruanom sukobu. Rat jeste jedna vrsta oruanog sukoba, ali postoji
mnotvo oruanih sukoba, ak i velikog intenziteta, koji se ne
mogu smatrati ratom.
6.2.2. Optuba je zasnovana na praksi Tribunala, koja do sada, prema naem saznanju, nije imala ovakvih prigovora. lan 3.
Statuta je esto shvatan kao rezidualna odredba koja pokriva
sve povrede meunarodnog humanitarnog prava koje nisu pokrivene lanovima 2, 4. i 5. istog Statuta. Na ovom mestu bi se moglo
prigovoriti, ako je rezidualna, onda bi se teko moglo dozvoliti njeno preklapanje sa drugim lanovima, ovde lanom 5. Statuta.
6.2.3. U odredbi ovog lana, kako u naslovu, tako i u tekstu
ispod naslova, jasno stoji re rat. S druge strane, nigde ne stoje rei oruani sukob. I nema potrebe za daljim tumaenjem.
Potreba za tumaenjem nastaje tek kad uobiajeno znaenje rei
vodi do apsurda ili bar krajnje neloginosti. Ovde toga nema.
6.2.4. No, mada ve suvino, u prilog naem stavu govori i
injenica da su svi naslovi drugih zloina iz Statut Tribunala
(lanovi 2, 4. i 5.) veoma jasni i da se prihvataju u uobiajenom
smislu rei. Isto tako, sadrina lana 3. Statuta upuuje na sukob veih razmera (razaranje gradova...) i upotrebu sredstava i
metoda karakteristinih za rat. I istorijsko tumaenje govori u
prilog tome. Odredba lana 3. oigledno je inspirisana i ima
temelj u Hakim Konvencijama iz 1907, koje u terminima i kontekstu govore o ratu.
6.2.5. Prema tome, proirivanje pojma rat znai nezakonito proirivanje krivine odgovornosti optuenog. Poto nema
nijednog dokaza da su navodna dela optube po osnovu lana 3.
Statuta Tribunala injena u vreme rata, to i ovu optubu treba
odbaciti.
3. Dokazi tuioca per se

7. Praktino jedini dokazi tuicoa protiv optuenog Zorana igia su iskazi svedoka.
Brani br. 1/2003. 62
8. Svedoci su krajnje nepouzdano dokazno sredstvo. U kriminalistiko tehnikom smislu rei to je primitivno dokazno
sredstvo, karakteristino za ranije vekove. Naroito za srednji
vek kada je na osnovu izjava svedoka, esto uz mnotvo saglasnih
izjava, spaljeno stotine hiljada vetica.
9. U savremenoj nauci o otkrivanju zloina glavno mesto zauzimaju egzaktne metode kojima se utvruju materijalni tragovi i
analiziraju u skladu sa najnovijim naunim i tehnikim dostignuima. Sam svedok, posebno bez dodatnih elemenata kao to su
njegovo psihiko i neuropsihijatrijsko vetaenje ili ak upotreba detektora lai, skoro nikad nije iskljuivo dokazno
sredstvo.
19. Smatramo da navedeno ve ukazuje na nedovoljnost dokaza
za potkrepljenje optube i to za najtee zloine.
11. Za trenutka emo se staviti u poloaj Tuioca koji moe
sasvim opravdano rei da u takvim uslovima nije bilo ni mogue
prikupiti materijalne dokaze. Nikakvih istraga na licu mesta
neposredno nakon zloina, ni dugo nakon toga nije bilo, niti ih
je u takvim uslovima moglo biti. Stoga, ako bi bili neophodni
materijalni tragovi, mnogi zloini bi ostali nekanjeni. Odbrana takav stav, ako postoji, ne spori.
12. Meutim, tu se treba staviti u poloaj igia. igi je,
zbog svog burnog ivota imao, kako mnogo prijatelja, tako i neprijatelja. I to meu pripadnicima svih nacija i politikih
orijentacija. Meu stotinama ljudi, moda i hiljadama sa kojima
je Tuilatvo stupilo u kontakt, sigurno se mogu nai oni koji
ga ne vole.
I dovoljno je da, na primer, kau: igi je u Omarskoj ubio
Beira Medunjanina. Dovoljno je da to uini jedna osoba, ili
moda dvoje ili vie prijatelja ili poznanika koji ive zajedno
ili su doli zajedno u Tribunal da svedoe, i igiu nema spasa iako nikakve veze sa ubistvom nema.
13. On zapravo nikakvu odbranu protiv toga i ne moe imati. Kakve svedoke moe traiti tamo gdje nije bio kad se to dogodilo i to u neprijateljski raspoloenoj sredini. A ne zna ni kad
se to tano dogodilo da bi traio svedoke koji su tada bili na
tom mestu. S druge strane, preirok vremenski termin optunice onemoguuje mu i odbranu alibijem.
14. Dakle, sve zavisi od tuioevih svedoka. Jedan ili dva

nesavesna svedoka trebalo bi da budu dovoljni za najteu osudu.
Ne moraju da budu ni nesvesni, nego samo da pogreno ili tano
prenesu ono to su uli od drugih ili da to prihvate pod sugestijom drugih (na primer, svedok T je od drugog uo da se odreena osoba zove igi). Ili, iz drugih razloga mogu imati iskrivljenu sliku, posebno nakon osam godina. A za odgovornost je
ponekad dovoljan i sitan detalj koji svedok pogreno da.
15. Dokaza o nepouzdanosti sasluanih svedoka ima bezbroj.
Pre svega, iz transkripta se moe videti da je svaki Tuioev
svedok u manjoj ili veoj meri odstupio od svojih ranijih pismenih izjava koje je dao Tuilatvu a na osnovu kojih je optunica
podignuta.
16. O prednjem naroito govori sledei primer. Taj primer
je deo optunice za koji takoe smatramo da treba da bude odbaen.
Svedok Azedin Oklopi kategorino tvrdi da je Beira Medunjanina ubio samo Duan Kneevi Dua, a da je istom prilikom eljko Timarac usmrtio Hanki Ramia, iskljuujui
igia iz tog dogaaja 8transkript, str. 1898 i 1899). Svedok
T smatra da je igi zajedno sa Duanom Kneeviem ubio Beira Medunjanina. Neko od tih svedoka svakako ne govori istinu, posebno imajui u vidu injenicu da oni potpuno razliito
opisuju isti dogaaj.
17. Ali tu se ne moemo zaustaviti. Najgore je to neko od
ova dva svedoka svesno govori neistinu oekujui da ta neistina
dovede do teke osude jedne, u ovom sluaju nevine osobe: ili igia ili eljka Timarca. Kakvi su, ili bar kakav je onda jedan
od tih svedoka?
Ako je igi ubio Beira Medunjanina onda Azedina Oklopia, inae oigledno vrsnog pedagoga i estitog oveka moramo
odmah prijaviti za lano svedoenje, a u Republici Srpskoj krivino goniti i za lano svedoenje i za lano prijavljivanje. Iz
njegovog iskaza se vidi da dobro poznaje igia, a jo bolje Timarca i da nije mogao biti ni u kakvoj zabludi.
18. Proizilazi da bi samo na osnovu iskaza jednog ili dva
oveka bilo dovoljno da se neko osudi za ubistvo u nekom logoru.
ak i ako nema dovoljno dokaza da je navodno ubijeni uopte bio
u logoru (na primer, Jasmin Izeiri).
Brani br. 1/2003. 64
19. Smatramo da bi takva praksa svakako bila ispod standarda koji vae pred nacionalnim sudovima za suenja za obina
ubistva. To bi bio znaajan korak unazad u odnosu na praksu za
obina krivina dela.
Naravno, tu mora svakako biti prisutan princip da je bolje
da krivac ne bude kanjen nego da nevin bude osuen.
20. Ne prihvatanje iskaza svedoka u ovakvim postupcima moe dovesti do oslobaanja uinioca, ali prihvatanje takvih iskaza moe dovesti do osude nevinih za najtee zloine.
21. Mislimo da je optuba veinu dela, a naroito ubistva,
dovela u najboljem sluaju po optubu, samo do stepena sumnje, te
u sluaju da optueni uopte na te optube i ne odgovori, ne bi
se mogla doneti osuujua odluka.
22. No, u konkretnom sluaju situacija sa svedocima je mnogostruko pogorana u pogledu pouzdanosti ovog dokaznog sredstva iz vie razloga.
23. Pre svega, moramo podsetiti da se ne radi o visoko razvijenim demokratskim zemljama, nego o podruju Balkana gde jo
uvek naalost, caruju mito, korupcija i sline pojave, i gde se
davanje lanog iskaza pred sudom, po pravilu, krivino ne goni.
24. Naalost, ni dosadanja praksa Tribunala nije obeshrabrila davanje lanog iskaza i to je i meu svedocima poznato.
Nije nam poznato da je iko gonjen zbog lanog svedoenja (Lano
svedoenje Pravilo 91) ili odbijanja odgovora (Povreda Tribunala Pravilo 77(A)(i). ak ni Dragan Opai u sluaju Tadi. A njemu je, ta vie, data i posebna zatita identiteta i
pseudonim L.
25. I u ovom sluaju, po miljenju odbrane neki svedoci oigledno lano svedoe (naravno, pravimo razliku izmeu lanog
i netanog), ali im izgleda zbog toga ne preti nikakva opasnost.
Na primer, svedok Beganovi Emir i svedok A su dali laan
iskaz o svojoj neosuivanosti, uprkos dokumentima o tome.
Svedok Avdagi Fadil, upirui u optuenog igia tvrdi
da je on izvrio odreena ubistva u Omarskoj, dajui niz detalja
koji nesumnjivo upuuju da svedoku mora biti poznato da govori
neistinu. Poevi od tvrdnje da je igi tog dana imao ofarbanu kosu u uto-crvenu, ime oigledno eli da, po naem miljenju zlonamerno, uskladi svoju ranije pismenu datu izjavu u
kojoj je naveo da je Beira Medunjanina ubilo lice koje ima pla-
vu kosu. Tuilatvu ti detalji moraju biti poznati, ali se protiv ovoga svedoka nita ne preduzima. Odbrana bi ve u ovom
trenutku gonila ovog svedoka za lano svedoenje pred Tribunalom (to je mogue initi i pred sudovima u celoj BiH), ali se boji da to ne bude pogreno shvaeno kao opstrukcija rada Tribunala.
26. Neki svedoci odbijaju da odgovore na, po odbranu kljuna
pitanja (npr. svedok AD), to je Povreda Tribunala, ali se
nita ne dogaa.
27. Neki svedoci na Tuioeva pitanja odgovaraju do najsitnijih detalja, a kad ih odbrana pita o daleko krupnijim dogaajima koji im moraju biti poznati odgovaraju da se nita ne seaju. Tipian primer za to je svedok Mrkalj Edin.
28. Nijedan svedok optube, pre svog svedoenja nije upoznat sa
posledicama davanja lanog iskaza ili odbijanja odgovora na pitanje, to takoe utie na znaaj ovog dokaznog sredstva. Prema
Pravilu 91(A) to je mogunost Sudskog Vea, ali bar u sistemu civil lanj11 to je, po pravilu, neizostavna obaveza zasnovana na hilja-
dugodinjem iskustvu, bez koje svedoenje praktino i ne vai.

29. Jo jedno pitanje proistie iz iskustva civil lanj. To je
pitanje koje se esto postavlja kod procene iskaza svedoka da li
je svedok u neprijateljskim odnosima sa optuenim. U ovom sluaju sasvim je oigledno da veina svedoka iskazuje veoma neprijateljski odnos prema optuenom, to kod svedoka potpuno razumemo bez obzira da li kod okrivljenih postoji krivica ili ne. A
takvi svedoci najee shvataju optuene onako kako ih Tuilac prikazuje kao grupu sa zajednikim ciljem da ih putem ubistva, muenja, silovanja i na drugi nain nehumanog postupanja,
progoni i etniki oisti, bez obzira da li u konkretnom sluaju ima krivice optuenih ili ne. Uobiajeno pravilo u sudskoj praksi irom sveta je da se izjave takvih svedoka uzimaju sa
izuzetno velikom dozom rezerve.
30. Psiholoki efekat samog suenja pred Meunarodnim
Tribunalom je takoe prisutan kod svedoka i deluje vrlo sugestivno. Na teritoriji bive SFRJ esto je miljenje da su svi
koji idu u Hag ratni zloinci. Optueni su ratni zloinci, a
11 Ovo je uobiajen izraz u praksi Tribunala i u zemljama anglosakson-
skog pravnog sistema a odnosi se ne na graansko pravo kako bi se to moglo bukvalno prevesti, nego na evropsko-kontinentalni sistem prava.
Brani br. 1/2003. 66
svedok treba da pomogne Tribunalu u utvrivanju njihove krivice. Svedok ne eli da razoara Sudsko vee i Tuioca.
31. Najzad, seanja svedoka potiu iz ratnih uslova i velikih
stradanja kada je mo percepcije usled raznih faktora i efekata
iskrivljena, a posle osam godina vremenom i mnogim kontaktima, medijima i propagandom zamagljena.
32. Pred Tribunalom jo nije prihvaena institucija suoenja kao vanog instrumenta u oblasti personalnih dokaza. Suoenja ne samo svedoka i optuenih, nego i svedoka sa kontradiktornim izjavama meu sobom. To je veoma vano dokazno sredstvo
pogotovo tamo gde ima malo materijalnih tragova i gde se preteno koriste lina dokazna sredstva. Neto tako (kombinacija
suoenja i identifikacije) odbrana optuenog igia je pokuala dana 18. 5. 2000. sa svedokom AI ali je odbijena sa objanjenjem da se tako ini opstrukcija rada Tribunala.
33. Neki od svedoka pokazuju otvorenu mrnju prema Srbima,
kao to je na primer svedok Beganovi Emir (on koristi izraze
srpsko ubre, srpska govna itd., vidi transkript strane 991,
922), a neki su i mentalno bolesni i pod terapijom (svedok A,
transkript, strana 5497).
34. Veini svedoka protiv optuenog igia je pruena zatita identiteta, to je ohrabrenje da se istina, ali i neistina
moe rei. Ti svedoci se ne boje igia jer od njega nisu sakriveni. Samim tim se ne boje ni igievog uticaja u Prijedoru, tim
pre to znaju da nije zauzimao nikakav poloaj, da nema dobre odnose sa srpskim vlastima i da je u pritvoru od 1993. godine.
Pa ega se onda boje? Boje se da e svojim izjavama revoltirati graane Prijedora meu kojima je opte poznato da igi nije uinio mnoga dela za koja ga terete.
4. Apsolutni nedostatak dokza za pojedine optube

35. Za pojedine optube iz osnovnog dela optunice, a jo
vie iz poverljivog Priloga D, nema apsolutno nikakvog dokaza.
35.1. Tako, nijedan dokaz ne postoji u prilog tome da je optueni Zoran igi ubio:
Jasmina Izeirija,
piju Meia,
iako je za to optuen (take 67, paragraf 34(b) Optunice).
35.2. Po istim takama optunice, pasus 34(a), nije prezentiran nijedan dokaz o teranju zatoenika na leanje na krhotinama
stakla i meusobni fellatio.
35.3. Isto tako, nijedan dokaz ne pominje da je optueni Zoran igi muio Senahida irkia, Fikreta Alia i Fahrudina Hrustia i da je surovo postupao prema njima (take 1113, pasus 38. (b, d, e) optunice).
36. Poverljivi Prilog D sam po sebi ne ispunjava formu optunice i ne moe to biti.12 Moe biti samo aneks glavnog dela
optunice i to samo dela koji se odnosi na take 13 optunice

budui da se samo taj deo poziva na Prilog D. Sve ostalo iz Priloga D treba odbaciti.
37. No, nezavisno od prethodnog, dostavljamo i poverljivi
Aneks A13 u kome su navedena imena navodnih rtava optuenog
Zorana igia i drugi podaci, o kojima nema apsolutno nikakvih dokaza.
V. Zakljuak
38. Stoga, saglasno Pravilu 98 bis, odbrana optuenog Zorana igia podnosi zahtev da Sudsko vee donese oslobaajuu
presudu u odnosu na sva optuenja iz optunice.
12 To je prilog uz optunicu koje je Tuilatvo sainilo znatno nakon
optunice, a koji je menjalo i tokom suenja. U prilogu je data proirena

lista navodnih rtava iako taj prilog nije proao proceduru koja vai za
optunicu. Smatramo da ni po formi, odnosno nunim elementima koje optunica mora da sadri, ne ispunjava uslove neophodne za optunicu.
13 Uz ovaj Predlog odbrana je dostavila i poverljivi Aneks A koji sa-
dri imena navodnih rtava iji identitet u to vreme nije bilo dozvoljeno otkriti. Jednim kasnijim predlogom odbrana je zahtevala ukidanje te
poverljivosti, u emu je uspela.
PORUKE, OSVRTI, PRIKAZI
KOPAONIKA KOLA PRIRODNOG PRAVA

(1315. decembar 2002)
Na zavrnoj plenarnoj sednici, 16. decembra 2002. godine,

nakon viednevnog intenzivnog angaovanja svih uesnika,
predstavnici pojedinih katedri izneli su sledee poruke,
koje su, uz optu podrku, jednoglasno usvojene.*
I PRAVO NA IVOT
1. ivot
Prof. dr Miroslav orevi,

dr ore orevi,
docent Policijske akademije u Beogradu
1. Pravo na ivot kao najznaajnije pravo oveka mora da
uiva i najveu pravnu, posebno krivinopravnu zatitu. Pojedini oblici ugroavanja ovog prava u savremenom drutvu su takvi da njihovo spreavanje i suzbijanje zahteva akcije koje prevazilaze okvire nacionalnog prava ulazei i u domen
medunarodnog krivinog prava. Ove tendencije u borbi protiv
najteih vidova ugroavanja prava na ivot treba u punoj meri
podravati ne zapostavljajui pri tom ni stalan razvoj i unapreivanje nacionalnog krivinog prava u ovoj oblasti.
* U ovom broju asopisa objavljujemo neke od poruka Kopaonike kole prirodnog prava, odrane od 13. do 17. decembra 2002. na Kopaoniku.
* Odabir izvrio N. Jovanevi, adv.
69
Poruke
2. Terorizam je jedan od najteih vidova kriminalnih delatnosti upravljenih protiv ivota ljudi, pa u borbu protiv njega
treba ukljuiti raspoloiva pravna sredstva na nacionalnom i
meunarodnom planu potujui principe humanitarnog prava u
emu treba pruiti i na maksimalni doprinos.
3. Otmice i drugi oblici ugroavanja leta vazduhoplova su
jedan od najeih oblika teroristikih aktivnosti koje treba
suzbijati krivino-pravnim i drugim merama. Primenu ovih mera treba proiriti i na otmice i ugroavanje leta vazduhoplova koje se ne vre kao teroristiki akti ve iz drugih pobuda, a
koje takode ugroavaju ivote putnika i posade vazduhoplova.
4. U savremenom svetu oblast javnog saobraaja je jedna od
onih u kojima gubici ljudskih ivota dobijaju krajnje zabrinjavajue razmere. Mere, kako pravne tako i vanpravne, koje se preduzimaju da se ovakvo stanje popravi zahtevaju stalnu razradu i
njihovu to dosledniju primenu. U tom smislu treba pre svega
imati u vidu nae krivino, ali isto tako i privrednoprestupno i prekrajno pravo u okvirima u kojima se te grane prava
ukljuuju u oblast bezbednosti javnog saobraaja.
5. Preduzimanje mera prevencije u svim oblastima kriminaliteta pa i u onim u kojima se ugroavaju ivoti ljudi esto je
ogranieno obimom materijalnih sredstava potrebnih za njihovo
sprovoenje to moe da ukazuje na cenu spasavanja ljudskih ivota nasuprot postavkama da ivot oveka nema cenu. Stoga drutvo mora da ini stalne napore da poveava materijalna sredstva za prevenciju kriminaliteta upravljenog protiv ivota
ljudi izraavajui na taj nain i svoj stav prema vrednosti koju
ivot oveka ima.
6. Pravo na ivot u izvesnom smislu ukljuuje i pravo na
smrt, zbog ega ne postoji odgovornost za pokuaj samoubistva.
Meutim, ubistvo na zahtev ubijenog ostaje kanjivo kao obino
ubistvo, izuzev vrlo retkih sluajeva legalizacije eutanazije u
nekim zemljama. Ipak, sluajeve ubistva na zahtev ubijenog ne bi
trebalo izjednaavati sa obinim ubistvom, ve bi ga, s obzirom
na pobude izvrenja, trebalo tretirati kao laki sluaj ubistva, kao to je to i predvieno u krivinim zakonicima mnogih
zemalja.
7. Smrtna kazna je ukinuta u naem krivinom zakonodavstvu
kao i mnogim drugim zemljama. Ipak na planu zatite prava na
Brani br. 1/2003. 70
ivot ostaju napori da se ona ukine i u onim zemljama u kojima

to do sada jo nije uinjeno.
8. Ubistvo je teko krivino delo koje negira pravo na ivot, ali se u pogledu krivine odgovornosti mora praviti razlika izmedu obinih, teih i lakih oblika ubistva. Stoga se
ovi teki sluajevi, medu koje spada i ubistvo pri bezobzirnom
nasilnikom ponaanju, a isto tako i laki, medu koje spadaju i
ubistvo u prekoraenju nune odbrane i ubistvo na mah, moraju
se u zakonodavstvu i u praksi to jasnije razgraniiti u odnosu
na druge sluajeve ubistva.
9. Neredi na sporstkim takmienjima u kojima dolazi do liavanja ivota ili telesnih povreda ljudi dobijaju u poslednje
vreme i u svetu i u nas sve vee razmere, zbog ega su u nae krivino zakonodavstvo unete odgovarajue dopune. Ipak, ostaje potreba da se ove odredbe preciznije i potpunije razrade i dopune,
kako bi se na to adekvatniji nain regulisala krivina odgovornost svih onih koji takve nerede izazivaju, u njima uestvuju
ili, suprotno svojoj dunosti, ne preduzimaju mere da se oni
spree.
2. Zdravlje
Dr Hajrija Mujovi-Zorni,
nauni saradnik Instituta drutvenih nauka u Beogradu
1. U dananje vreme, zbog nezadrivog razvoja biomedicinskih nauka i tehnika sve vie se istie kao imperativ, da pravo
treba da bude garant vrenja medicinske delatnosti. Taj zahtev
je ovom Skupu posebno podran u okviru teme o kloniranju odnosno vrenju medicinskih eksperimenata nad embrionom
2. Slino medicini, koja titi ovekovo zdravlje, tako i medicinsko pravo ureduje i titi ljudska prava u vezi sa zdravljem, shvatajui to kao naroito vaan segment zatite ljudskih prava uopte.
3. U svakoj profesiji, a naroito medicinskoj, Ijudski faktor igra vanu ulogu, te su otuda pravila ponaanja veoma stroga, bilo da je re o pravilima struke tj. aktuelnom medicinskom
71
Poruke
standardu ili o pravilima panje. Lekarske greke kao krenja

dunog ponaanja rezultiraju odgovornou ije je teite danas prebaeno na gradansku odgovornost, kao to su odgovornost
lekara za tetu, estetska operacija i odgovornost hirurga, prognoza bolesti i odgovornost, i odgovornost u vezi sa opojnim
drogama.
4. Novi koncept vrenja medicine uslovio je i da pravni
pristup toj problematici bude drugaiji. To se, pre svega, ogleda
u sistemskim reenjima i pitanjima reformi u zdravstvu (pitanja prevencije bolesti HlV-a, znaaja medicinske dokumentacije
kod sudsko-medicinskog vetaenjam kao i promena u jugoslovenskom zdravstvu).
5. Reforma jugoslovenskog zdravstvenog sistema mora biti
celovita, a posebno mora imati u vidu nezaobilaznu ulogu medicinskog prava. Nije re o prostom donoenju nekoliko kljunih
zakona u ovoj oblasti, nego o stalnom praenju i oblikovanju
propisa koji e slediti evropske i svetske tokove prava. U ovom
momentu, re je prvenstveno o nunosti unifikacije i harmonizacije propisa sa propisima Evropske unije koji su brojni u ovoj
materiji. U tom smislu su najvaniji akti Evropska konvencija
o Ijudskim pravima i biomedicini kao prva sektorska konvencija na tom nivou za ovu oblast prava i Deklaracija o promovisanju prava pacijenata u Evropi. Dodue, neke oblasti medicinskog prava su ve izgraene, ali ih valja osavremeniti i dati im
nov smisao, (npr. zakon o transplantaciji, zakon o prometu i
proizvodnji lekova i dr.) dok su pojedine oblasti potpuno neregulisane, kao to su vetako oplodenje, sterilizacija, transeksualne intervencijje, genska tehnologija, eksperimentisanje na
oveku, pacijentova prava, medicinski ugovor itd.
Brani br. 1/2003. 72
II PRAVO NA IMOVINU
Ugovor i odgovornost za prouzrokovanu tetu
Prof. dr Slobodan Perovi,

dr Miodrag Orli,
profesor Pravnog fakulteta u Beogradu
1. Ugovor, kao klasian izvor obligacija, zauzima prvo mesto u kodifikacijama komparativnog prava. To je sluaj i sa naom kodifikacijom gde se Zakonom o obligacionim odnosima
reguliu pitanja nastanka, dejstva i prestanka ugovornog odnosa. Meutim, savremeni ivot donosi i nove ugovorne odnose nepoznate ranijem vremenu ili takve neimenovane ugovore koji su
sastavljeni iz elemenata razliitih imenovanih ugovora, a koji
zahtevaju da budu pravno regulisani. Otuda, potreba da se i oni
nadu u tipologiji imenovanih ugovora, sa svim atributima koji
proizilaze iz njihove pravne prirode.
2. Sloboda ugovaranja odnosno autonomija volje ugovornih
strana daje ugovornicima slobodu da, u granicama javnog poretka i dobrih obiaja urede svoje odnose po svojoj volji. Putem
ustanove javnog poretka vri se ogranienje autonomije volje
shodno osnovnim principima na kojima je zasnovano postojanje i
trajanje jedne pravno organizovane zajednice, to znai da je javni poredak razliit s obzirom na razliitost nacionalnih zakonodavstava u kojima se javlja. Meutim, u savremenom pravu
njegove granice su proirene i u izvesnoj meri integrisane u medunarodne standarde o ljudskim pravima. Stoga, praktina primena javnog poretka mora angaovati sud i druge organe koji
primenjuju pravo, da vode rauna o dananjim okvirima i sadrini javnog poretka, upravo sa stanovita njegovog proirenja
putem ratifikovanih konvencija koje su sastavni deo unutranjeg pravnog poretka.
3. Potrebno je, prilikom praktine primene odredbi Zakona
o obligacionim odnosima koje se odnose na materiju ugovora,
imati u vidu i Konvenciju UN o Ugovorima o meunarodnoj prodaji robe iz 1980. godine (Beka konvencija) koja je kod nas rati-
73
Poruke
fikovana 1984. i koja donosi niz odredaba i reenja u oblasti

ugovora o kupoprodaji koja se razlikuju od reenja Zakona o
obligacionim odnosima. Potrebno je postaviti jasne kriterijume ove Konvencije u odnosu na opta pravila ugovornog prava
sadrana u Zakonu o obligacionim odnosima.
4. Kada je re o harnomizaciji naeg prava sa pravom Evropske unije, potrebno je analizirati i reenja sadrana u Naelima Evropskog ugovornog prava donesenim 1998. godine.
5. Odgovornost za tetu koja je prouzrokovana deliktnom
radnjom, obuhvata subjektivnu i objektivnu odgovornost, kao i
odgovornost za drugoga, a takode i odgovornost usled teroristikih akata, javnih demonstracija ili manifestacija i odgovornost organizatora priredbi. Sve su to pitanja koja su dobila
odgovarajua mesta u naem Zakonu o obligacionim odnosima.
Medutim, savremeni ivot je pokazao da su ova pravila esto nemona da dovedu do integralne naknade. Otuda, potrebno je analizirati kategoriju socijalizacije odgovornosti kao mogui put
u reavanju ovog pitanja i kao novi osnov i mogunost integralne naknade tete. Pri tome, i ovde treba imati u vidu brojne meunarodne konvencije koje se odnose na naknadu nekih posebnih
vrsta tete, koje su, kao ratifikovane, postale sastavni deo unutranjeg pravnog poretka.
III PRAVO NA PRAVNU DRAVU

Dr Gordana Vukadinovi,
profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu
1. Zabrinuti zbog neostvarivanja pravne drave, treba pojaati napore u izgradnji pravnog sistema zasnovanog na vladavini prava, Ijudskim pravima i slobodama i demokratske pravne
drave kao drave legaliteta i legitimiteta.
2. U tom cilju treba obezbediti stubove, kvalitetne institucije i sa funkcionalnog i personalnog aspekta i garancije za
uspeno ostvarivanje demokratske pravne drave, pre svega donoenjem novog Ustava.
Brani br. 1/2003. 74
3. Neprikosnevena zatita ljudskih prava i sloboda u pravnoj dravi, ne moe se ostvariti bez valjane i dosledne trodelne
podele vlast, delotvornog parlamenta, vlade odgovorne parlamentu i nezavisnog sudstva. Sudstvo mora biti nezavisno u izricanju pravde od bilo koje vlasti, osim vlasti legitimnog zakona.
4. Sve intenzivnija i sve obuhvatnija globalizacija i njoj
komplementarna regionalizacija i lokalizacija, iziskuju stalni razvoj participativne demokratije, vladavine prava, identiteta i tolerancije razliitih kultura, koje neprekidno moraju
biti na dostignutom nivou zatite ljudskih prava i sloboda modernog drutva i savremenog oveka.
Mr arko Aneli
advokat iz Beograda
CCBE, Brisel
Kratak prikaz rada i organizacije
Savet advokatskih komora i drutava pravnika Evropske
unije osnovan je 1960. godine kao organ koji zvanino predstavlja
asocijacije pravnika zemalja Evropske unije.
CCBE je organizacija koja odrava vezu izmeu advokatskih
komora i drutava pravnika zemalja lanica Evropske unije
(EU) i Evropskog ekonomskog prostora (EEA, kao i zemalja
EFTA. U ovakvom svojstvu CCBE predstvalja advokatske komore
i drutva pravnika u kontaktima sa svim znaajnim evropskim
institucijama, a na taj nain istupa u ime vie od 500.000
evropskih pravnika i istovremeno ima status konsultativnog
organa Saveta Evrope.
Nacionalne komore mogu da u CCBE imaju punopravni status
ili pak status posmatraa. Punopravni lanovi su predtavnici
advokatskih komora i drutva pravnika iz 18 zemalja lanica
Evropske unije. Posmatraki status su do sada stekle asocijacije
advokata Bugarske, Hrvatske, Kipra, eke Republike, Estonije,
75
Prikazi
Bive jugoslovenske Rpeublike Makedonije, Maarske, Poljske,

Rumunije, Slovake Republike, Slovenije, vajcarske i Turske.
Prilikom prijema u CCBE lanice sa posmatrakim statusom
potpisuju izjavu da e u svemu potovati odredbe novbog Etikog kodeksa CCBE, koji je usvojen u Lionu 1998. godine.
Osnovni zadatak CCBE je da unapreuje rad komora i drutava pravnika EU i ini sve to je potrebno u svrhu sprovoenja
direktiva, preporuka, smernica i drugih pravnih akata EU, koje
se neposredno odnose na organizaciju i rad nacionalnih advokatskih komora i drutava pravnika. Preko posebnog foruma
koji ine delegati svih komora lanica, CCBE obavlja konsultacije i vri nadzor nad primenom relevantnih propisa u odnosima
izmeu lanica Unije, predstvalja advokatske komore i drutva
pravnika u odnosima sa drugim profesionalnim organizacijama
i konano, bavi se razmatranjem svih pitanja koja se tiu advokata, advokatskih komora i pravnike prfoesije uopte, sa posebnim teitem na usaglaavanju regulative i prakse sa utvrenim standardima.
Motivisan specifinim politikim i ekonomskim promenama u Centralnoj i Istonoj Evropi 19891990. godine, CCBE je
na redovnom zasedanju u Rimu 1990. godine osnovao poseban komitet (Komitet PECO), preko koga bi advokatske asocijacije i drutva pravnika EU, odravale vezu sa profesionalnim organizacijama u Centralnoj i Istonoj Evropi. Komitet PECO ine
predstavnici Belgije, Bugarske, Hrvatske, eke Republike,
Estonije, Bive jugoslovenske Republike Makedonije, Grke,
Maarske, Italije, Luksemburga, Poljske, Rumunije, Slovenije,
Slovake Republike i panije. Kao to se moe zakljuiti,
lanice ovog Komiteta su pored zemalja sa statusom posmatraa,
i neke zemlje lanice Evorpske unije, odnosno punopravni lanovi CCBE. Sutina i smisao ovakvog sastava komiteta PECO je
namera da se u okviru samog komiteta PECO uspostave temeljni
odnosi i bliska saradnja izmeu zemalja lanica i aspiranata
nalanstvo u EU, a ovi potonji istovremeno pripreme za budue
lanstvo u CCBE.
Sedite Komiteta PECO je u Briselu, dok je aktuelni predsednik Komiteta gospodin Dr Rupert NJolff, ugledni advokat iz
Salzburg-a.
Brani br. 1/2003. 76
U periodu izmeu 1999. i 2001. godine u vie navrata su obavljeni razgovori sa vodeim ljudima CCBE, gospoom Sotiris-om,
Haydecoper-om, kao i tadanjim potpredsednikom CCBE, a sadanjim predsednikom Komiteta PECO gospodinom dr Rupert NJolff-om.
U svim prilikama naglaeno je da je CCBE, a i Komitet PECO u
principu voljan da prihvati eventualni zahtev za prijem jugoslovenske advokatske asocijacije. Opte utvreni uslovi za prijem u Komitet PECO su sledei:
1. Drava, ija advokatska asocijacija podnosi zahtev za
prijem u lanstvo, treba da je potpisnica Evropske konvencije o
ljudskim pravima;
2. Komora kandidat treba da u formi izjave prihvati kodeks advokatske etike CCBE;
3. Uz zahtev za prijem treba priloiti Zakon o advokaturi i
Statut Komore, kao i kratak prikaz organiazcije advokatske komore na svim nivoima, sa osnovnim statistikim podacima o
broju advokata, advokatskih pripravnika, ena advokata i dr.,
a u engleskom prevodu;
4. Formalni zahtev za prijem u Komitet PECO upuuje se predsedniku Komiteta na adresu sedita, 40 Rue NJashington, B-1050
Brudelles, Belgium.
Ukoliko bi odluka o zahtevu za prijem u lanstvo bila pozitivna, trebalo bi odrediti stalnog delegata u ovom Komitetu,
pri emu treba imati u vidu da su slubeni jezici engleski i
francuski, a a se sve sednice odravaju bez simultanog prevoda.
Sledei sastanak Komiteta PECO bie odran 27. 02. 2003.
godine u Beu, u vreme odravanja tradicionalne Evropske predsednike konferencije advokata.
77
Prikazi
Gradimir Moskovljevi
advokat iz Kruevca
KNJIGA O MAFIJI
Prazninu u naoj pravnoj literaturi nedavno je ispunilo
enciklopedijsko izdanje knjige Dr Svetislava Marinovia Mafija. Ono to je odmah pobudilo panju, injenica je da se radi o
pionirskom, o originalnom delu izuzetne vrednosti. Problemu
satanskog fenomena organizovanog kriminala, istorijski, socioloki, pravno i psiholoki, autor je, ne zanemarujui naunu
analitiku ozbiljnost obradio beletristiki popularno, dramatski ivo i zanimljivo, tako da se knjiga ita kao roman, a
istovremeno ispunjena je mnotvom analitikih podataka,
strukturalno studijski omeeno, da moe posluiti kao nezamenjiv udbenik.
U pristupu je odmah vidljiva autorova, inae retka, sposobnost istovremenog uoavanja opteg i pojedinanog. U toj srenoj simbiozi detalje (u primerima: radnje, dogaanja...) skladno
prate, intermedijalnim metodom, nauno uoptavanje. Pisac i
naunik ovde su, stilskom lakoom jednog Voltera, studiju i leksikon alhemijski pretoili u saznajni vremeplovputopis Jana
Potockog (onaj iz Saragose), u kome se italac neprimetno preobraava u sagovornika i uesnika.
Ono to pleni sto starnica ove knjige je odsustvo hladne didaktike, dakle, piev da i sam bude struni posmatra novinar mistreije koja ve vekovima ne samo da uzbuuje, ve i menja
svet. U arobnjakoj retorti zbivanja, uslovljenih pre svega etno
posebnostima (primitivni plemenski obiaji na Siciliji uzrokovani dugotrajnim ropstvom, siromatvom i zlehudim ivotom), zatim prenetih u satanski svet robnonovane privrede, berzanskog meetarenja i manijakalnih sklonosti ljudskog egoizma,
dr Marinovi je, sa znanjem o tome ravnom Denijurgovim, naao
i neto vie, NJegoev pesimizam (Lua Mikrokozma, Gorski Vijenac) neprestanu metafiziku i biblijsku borbu dobra i zla.
Univerzalnost problema mafije, slojevitost njenih delatnosti i ciljeva, drugodimenzionih, a tu kraj nas prisutnih, utkanih u sve pore drutvenog ivota, antipodnih morala civiliza-
Brani br. 1/2003. 78
cije (i arhajsko-mitolokom, relligijskom i ideolokom) sledi

iz dr Marinovieve Mafije, veiti su (to je poruka takoe pesimistika) i sastvani su deo ovekovog bia, ni demonskog ni aneoskog. Bilo je hrabro, i naalost tano, osloboditi se utopijskog de lege ferenda razmiljanja i otvoreno izneti ovu stranu
ambivalentnost ovekovog bia u kome istovremeno poiva kako
Adamov probitni greh (greh Kaina), tako i boanska svetlost
(nevinost Avelja).
Zauujue je svestranosti i totalno poznavanje polja istraivanja, iako autor ne tei dijalektikom Tajnbijevim iznalaenju zakonitosti (slinom onom kod Hegela) i to u meri u kojoj
se moe postaviti pitanje, kao ono o Isaku Asimovu i Stanislavu Lemu (piscima naune fantastike, analitiarima, filozofima, naunicima, beletistima itd.), kako je, i da li je svu tu materiju mogao i uspeo da prikupi i obradi samo jedan ovek?
Neki pravnici insistiraju na paradoksu u nainu dr Marinovievog vienja mafije. Meutim, treba se setiti jednog tibetanskog mudraca koji je rekao da kada se probudi vidi samo udesa
oko sebe. NJegov san je bio mnogo stvarniji.
U svetskim i naim okvirima dr Marinovi je imao pretee,
najpre u Bertrandu Raselu, filozofu i matematiaru, koga je
briljantan stil uinio knjievnikom i Slobodanu Jovnaoviu,
pranviku, koji je istim stilom postao sjajan istoriar. Vrednost
stila u knjizi Mafija ne ogleda se samo u jasnim, harmoninim
reenicama, ve i u sadrajnoj strukturi materije, vetini odbira i prezentovanje podataka, dakle nainu koji obinog miostrant-prikupljaa i sabiraa injenica i ideja odvaja od genija.
Moderan intelektualac, posebno pravni, ostae siromaniji duhom ukoliko ne proita ovu, slobodno se moe rei, u svom
anru knjigu nad knjigama.

Upravni odbor
INFORMATIVNI BILTEN
Broj 38
SADRAJ
I RAD UPRAVNOG ODBORA
sednica odrana 07. 12. 2002.
II RAD UPRAVNOG ODBORA IZMEU DVA BROJA
INFORMATIVNOG BILTENA
Beograd
28. februar 2003.
Brani br. 1/2003. 80
I
RAD UPRAVNOG ODBORA
Upravni odbor Advokatske komore Srbije odrao je od prethodnog broja
Informativnog biltena 3 sednice i to: 07. 12, 21. 12. 2002. i 25. 01. 2003.
Sednica odrana 07. 12. 2002.

1. Upravni odbor je na ovoj sednici razmatrao vie pitanja od znaaja
za poloaj advokature i statusnih pitanja advokata.
2. Predsednik Advokatske komore Srbije g. elija je podneo izvetaj
o radu Visokog saveta pravosua i posebno naglasio da je kao predstavnik advokature insistirao na blagovremenom dostavljanju podataka o kandidatima koji su prijavljeni na konkurse za izbor i imnovanje
nosilaca pravosudnih funkcija. Blagovremeno dostavljanje ovih podataka je preduslov za dostavljanje argumentovanih primedbi od strane
advokatskih komora u Srbiji na prijavljene kandidate.
3. Upravni odbor je zakljuio da je neophodno vee ukljuivanje lanova
Advokatske komore Srbije u rad Komisija za pripremu nacrta zakona
koji e se dostavljati skuptini radi usvajanja. Vee angaovanje lanova Advokatske komore treba da se ogleda u dostavljanju primedbe na
postojee modele nacrte zakona ili u dostavljanju nacrta zakona koje saini Komisija ove Komore nadlenim dravnim organima na dalji postupak. Upravni odbor je formirao Komisiju za izradu nacrta
Zakona o denacionalizaciji za sainjavanje primedbi, predloga i sugestija u sastavu: g. Zoran ivanovi, sekretar Upravnog odbora AK
Srbije, g. Branislav Vuli, lan Upravnog odbora AK Srbije, g. Nenad Delebdi, lan Upravnog odbora AK Srbije i dopunio Odluku o
imenovanju lanova Komisije za izradu nacrta Zakona o advokaturi
predstavnicima Advokatske komore Beograda: g. Vojislav S. Nedi,
predsednik AK Beograda, g-a Jasmina Pavlovi, sekretar Upravnog
odbora AK Beograda, g-a Mileva Bogdanovi, lan Upravnog odbora
AK Beograda, g-a Tatjana arac Kosovac, lan Upravnog odbora AK
Beograda, g. Slobodan Bogdanovi, lan Upravnog odbora AK Beograda, g. Vladimir Miljevi, lan Upravnog odbora AK Beograda.
4. U cilju poboljanja kvaliteta asopisa Brani i rada ureivakog
odbora uz to ire ukljuivanje advokata iz Srbije dopunjena je odluka o imenovanju Ureivakog odbora, tako to je u ovaj Odbor imenovan Gradimir Moskovljevi, advokat iz Kruevca
5. Upravni odbor Advokatske komore Srbije je kao drugostepeni organ u
upravnom postupku doneo reenja po albama g. Mihaila Dragovia,
advokata u Beogradu i g-e Javorke Mikovi, advokata u Kraljevu.
6. Upravni odbor Advokatske komore Srbije je povodom tube za naknadu tete g. Dragana Bogdanovia, advokata u Crnoj Gori ovlastio g.
81
Bilten br. 38
Nenada Delebdia, advokata u Beogradu i lana Upravnog odbora da

zastupa ovu komoru u ovom parninom postupku.

1. Ovoj sednici Upravnog odbora Advokatske komore Srbije prisustvovali su gosti iz Advokatske komore Republike Srpske g. Milorad
Ivanievi, predsednik Advokatske komore Republike Srpske i g.
Miljkan Pucar, predsednik Izvrnog odbora AK Republike Srpske.
Predstavnici Advokatske komore Republike Srpske odazvali su se pozivu predsednika Advokatske komore Srbije.
Prilikom ove posete dogovorena je saradnja izmeu dve Komore i ubrzano reavanje pitanja zastupanja advokata iz ovih Republika na teritoriji druge Republike. Takoe su kolege iz Republike Srpske iznele
svoja iskustva u donoenju novog Zakona o advokaturi i reformi pravnog sistema u Bosni i Hercegovini.
2. Upravni odbor Advokatske komore Srbije je na ovoj sednici razmatrao i pitanje upisa i evidencije advokata koji su bili upisani u AK
Kosova i Metohije i koji i danas imaju sedite advokatske kancelarije na podruju ove autonomne pokrajine. Tim povodom je odlueno da
se u Advokatskoj komori Nia vodi evidencija advokata koji imaju
sedite advokatske kancelarije na teritoriji AP Kosovo i Metohija
i nakon 1999. i prestanka rada AK Kosova i Metohije.
3. Na ovoj sednici razmotrena su i pitanja: primene sporazuma koji je
zakljuen izmeu Ministarstva finansija i ekonomije i predstavnika
AK Srbije i AK Beograda i pitanje naplate honorara advokata branilaca po slubenoj dunosti koji su svoje obaveze izvrili u pretkrivinom postupku pred organima Ministarstva unutranjih poslova. U okviru razmatranja ovih pitanja zatraeni je odravanje
satanaka sa nadlenim organima, a o rezultatima pregovora svi advokati e biti obaveteni na odgovarajui nain.
4. Upravni odbor je povodom izlaganja g. Vojislava S. Nedia, predsednika Advokatske komore Beograda o radu Kopaonike kole prirodnog prava pozvao sve advokate da se ukljue u rad ove kole putem pripreme i izlaganja strunih radova i uea u diskusiji.
5. Kao drugostepeni organ u upravnom postupku Upravni odbor AK Srbije je doneo reenja i postupio po presudama Vrhovnog suda u pravnoj
stvari g. Velimira Mihajlovia, dipl. Pravnika iz Negotina, Biserke Lakievi, dipl. Pravnika iz Nia, Vladana Selakovia, dipl.
Pravnika iz Nove Varoi, g. Dragana Ivanova, advokata iz Nia,
Dragana Novovia, advokata iz Novog Pazara.
6. Upravni odbor Advokatske komore Srbije je povodom zahteva Advokatske komore Poarevca i Advokatske komore Zajeara za pruanje
pomoi u reavanju pitanja poslovnog prostora udovoljio zahtevima u
skladu sa mogunostima i vaeim propisima.
Brani br. 1/2003. 82

1. Upravni odbor Advokatske komore Srbije je povodom 28. februara
Dana advokature formirao organizacioni odbor za obeleavanje ovog
znaajnog datuma. U organizacioni odbor imenovani su: g. Vladimir
elija, g. Zoran ivanovi, g. Branislav Glogonjac, g-a Jasmina
Pavlovi i g. Nenad Delebdi.
2. Advokatsku komoru Srbije e na Tradicionalnim Predsednikim susretima u Beu od 27. 02. do 01. 03. 2003. predstavljati g. arko Aneli, advokat u Beograd, nacionalni potpredsednik MUA za Jugoslaviju.
3. Zbog obaveza u Srbiji i znaajnih pitanja vezanih za rad i poloaj
advokature zakljueno je da na Godinjoj konferenciji Advokatske komore Nemake Advokatska komora Srbije ne uestvuje.
4. Kao drugostepeni organ u upravnom postupku Upravni odbor je postupajui po presudama Vrhovnog suda doneo reenja u pravnoj stavri:
Milutina Peia, advokata iz Leskovca.
5. Kao drugostepeni organ u upravnom postupku Upravni odbor je doneo
reenja po albama: g. Radivoja Radenkovia, advokata u Beogradu i g.
Vladimira Krstia, advokata u Ubu.
6. Upravni odbor Advokatske komore Srbije je utvrdio visinu lanskog
doprinosa za I kvartal 2003. u iznosu od 110.00 dinara meseno, odnosno 330.00 dinara za kvartal po advokatu lanu advokatske komore u
Srbiji. Odluka o visini lanskog doprinosa je privremenog karakter
i primenjivae se do usvajanja finansijskog plana ove Komore za 2003.
Ovim planom e biti utvrena visina lanskog doprinosa za 2003. o
emu e svi advokati u Srbiji biti blagovremeno obaveteni.
7. Advokatska komora Srbije je i ove godine uzela uee na takmienju
u oratorstvu koje se tradicionalno organizuje na Pradnom fakultetu
u Beogradu prigodnim poklonima za pobednike na takmienju.
II
RAD UPRAVNOG ODBORA IZMEU DVA BROJA
INFORMATIVNOG BILTENA
Aktivnost Advokatske komore Srbije u ovom periodu odvijala se u vie
pravaca:
1. Predsednik Advokatske komore Srbije g. Vladimir elija je zajedno
sa predsednikom Advokatske komore Beograda g. Vojislavom S. Nediem uspostavio saradnju sa predsednikom Vrhovnog suda Srbije g-om
Leposavom Karamarkovi. Dogovoreno je da se odravaju redovni meseni sastanci sa predsednikom Vrhovnog suda i da se na tim sastancima razmatraju najznaajnija pitanja i argumentovane primedbe na
rad pravosudnih organa.
83
Bilten br. 38
Saradnja sa pravosudnim organima e se odvijati kontinuirano i

predlae se svim advokatskim komorama u Srbiji da uspostave slinu
saradnju sa okrunim i optinskim sudovima sa teritorije advokatskih komora u Srbiji.
2. Predstavnici Advokatske komore Srbije (predsednik g. elija, potpredsednik g. Bogdanovi i sekretar Upravnog odbora g. ivanosi) i
predstavnici Advokatske komore Beograda (predsednik g. Nedi, zamenik predsednika g. Glogonjac i sekretar Upravnog odbora g-a Pavlovi) odrali su u januaru, 2003. sastanak sa predstavnicima Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije povodom isplate
nagrade i trokova rada advokata branilaca po slubenoj dunosti
pred organima MUP-a.
Ovo pitanje, od izuzetnog znaaja, e se razmatrati i u narednom periodu u saradnji sa Ministarstvom pravde i Vrhovnim sudom Srbije.
O dogovorima koji se budu postigli svi advokati u Srbiji e biti
blagovremeno obaveteni.
3. Advokatska komora Srbije je zatraila organizaciju sastanka sa Ministarstvom finansija i ekonomije povodom utvrivanja visine poreskih obaveza advokata u 2003. Ovaj sastanak, na alost jo uvek nije
organizovan.
Povodom realizacije Sporazuma koji je zakljuen sa Ministarstvom
finansije i ekonomije 05. 07. 2002. zatraeno je od Poreske uprave da
se svim advokatima koji ispunjavaju uslove za priznavanje prava na reprogram starog duga odobri zakljuivanje ovih sporazuma, bez obzira da li su podneli odgovarajue zaheve.
O rezultatima pregovora po ovom pitanju sa Poreskom upravom obavestiemo Vas u narednom beoju Informativnog biltena.
4. Obeleavanje 28. februara Dana advokature odrae se 01. 03. 2003. u
12.00 sati u sveanoj sali Skuptine grada Beograda Sveanom akademijom.
Istog dana Advokatska komora Beograda organizuje Sveanu veeru u
Hotelu Beograd Interkontinental u 20,30 sati.
Pozivamo sve advokate u Srbiji da svojim prisustvom uveliaju ovu
sveanost.
PREDSEDNIK
ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE
Adv. Vladimir elija
Tema asopisa HAKI TRIBUNAL

Zakonodavna dinamika u oblasti graanskog prava;
novi zakoni, izmene, dopune
OBAVETENJE SARADNICIMA
Ureivaki odbor asopisa Brani moli svoje saradnike da tekstove za objavljivanje dostavljaju uz sledee napomene:
Ime, prezime, zvanje i zanimanje autora ispisati u levom uglu prve
stranice, iznad naslova, u prilozima za rubrike: lanci, komentari i
rasprave, a za rubriku prikazi i ostale rubrike, na kraju teksta.
Radove kucati sa takvim proredom da na stranici ima oko 28 kucanih
redova, sa oko 60 slovnih mesta u redu.
Obim radova ne bi trebalo da prelazi za lanke 15 stranica, za
komentare i rasprave 10, a za ostale priloge 6 stranica.
Rei koje treba da budu tampane latinicom podvui crvenim, a rei
koje treba da budu tampane kurzivom podvui plavim.
Fusnote staviti na kraju teksta, sa istim proredom i brojem slova kao u
tekstu, uz navoenje podataka ovim redom: ime i prezime autora, naziv
dela ili asopisa ili knjige, broj toma ako postoji, mesto i godina
izdanja, broj stranice (skraeno str.); kada se isto delo citira uzastopno, koriste se skraenice Ibid, a kada na preskok, koriste se op. cit.
Radove treba potpisati i priloiti adresu i telefon za kontakt.
Kod radova lanaka sainiti SAETAK na srpskom (ispod naslova),
a poeljno je da bude i na engleskom jeziku, ne due od jedne polovine
kucane strane.
Ujedno se obavetavaju saradnici da se radovi, objavljeni ili neobjavljeni, ne vraaju.
Ureivaki odbor

Branic 1-2003

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Branic 1-2003

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

asopis za pravnu teoriju i praksu

Advokatske komore Srbije

Glavni i odovorni urednik:

Miroslav orevi, ore orevi, Hajrija Mujovi-Zorni

Slobodan Perovi, Miodrag Orli

Brani br. 1/2003. 4

Svim advokatima i advokatskim pripravnicima

UO Advokatske komore Srbije

Ureivaki odbor Brania

Vojislav Nedi, advokat

KOPAONIKA KOLA PRIRODNOG PRAVA

misli se izuavaju kroz katedre, u kojima se izlau referati

ni ivot br. 9 I tom, Beograd

Brani br. 1/ 2003.

Prirodno pravo usvaju racionalnu koncepciju u pluraritetu

nadalje S. Perovi, vidi Bibliografija Kopaonike kole prirodnog

Kopaonik, 13 17. decembar 2002. cit. str. 14. i 15.

prava i kritiar usvojenih reenja u pozitivnom pravu.7 Vaee

Prirodno pravo osnova pozitivnom pravu

kretanja u koli prirodnog prava naputaju ideju koja postoji

prestana borba za univerzalna prava i slobode oveka /pravo na

Beograd, cit. str. 279, 280.

Brani br. 1/2003. 8

Pod prirodnim pravom se shvataju razliite pojave. Jo iz

krata, Platona, i rimske Stoike kole, preko Emanuela Kanta,

Pojava prirodno pravne kole u novijoj varijanti dogaa se

pravne teorije je rcionalizam i laicizam. Prirodno pravo se

kasije antiki Hugo Grocijus, isticao je univerzalnost i kosmopolitizam

va, 1317 decembra 2002. cit. str. 13.

Kant zstupa racionalnu koncepciju prirodnog prava, blisku

gelova filozofija prava sa svojom uvenom tezom to je umno,

dat i zadat, pronaen i izgraen, poznat i ustanovljen, cit. po . Tasiu

Brani br. 1/2003. 10

sluaju, prirodno pravo je znaajan korektiv pozitivnog prava i

prava. op. cit. str. 281.

zitivnom pravu kroz koji se provodi i primenjuje prirodno pravo.

stvarnosti., od injenica. Pravo pripada svetu normi, onome ta treba da

cit. str. 32./

Prof. dr Miroslav Vrhovek,

ODGOVORNOST DRAVE ZA TETU KOJU SU

M. Vrhovek: Odgovornost drave za tetu koju su pretrpela fizika lica... 13

nezavisno od ishoda spora pred meunarodnim sudom, naknadi

razliita miljenja. Zbog toga emo izneti te razliite stavove

Stavovi teorije i prakse koji smatraju da je

za 1996. godine, Beograd, 1997. god., str. 24-27.

Brani br. 1/2003. 14

Vrhovni sud Srbije polemie sa zakljukom Okrunog suda u

M. Vrhovek: Odgovornost drave za tetu koju su pretrpela fizika lica... 15

Graansko odeljenje Vrhovnog suda na sednici odranoj 10.

Brani br. 1/2003. 16

M. Vrhovek: Odgovornost drave za tetu koju su pretrpela fizika lica... 17

Brani br. 1/2003. 18

vornost drave za tetu graanima u uslovima ratnog stanja, objavljenom

na lica u uslovima ratnog stanja, asopis Pravni informator, Beograd,

M. Vrhovek: Odgovornost drave za tetu koju su pretrpela fizika lica... 19

Stavovi teorije i prakse koji smatraju da drava

sija na nau zemlju (krivica treeg) stvara stanje nune odbrane,

pretrpeli u NATO agresiji, Izbor sudske prakse br. 1/2002.

Brani br. 1/2003. 20

rasprava o vioj sili ili krivici treeg, kao razlozima za

U ovom ratu tetu su protivpravno prouzrokovale NATO

Iz jednog drugog izraenog miljenja proizilazi:

vije pretrpeli u NATO agresiji, asopis Pravo teorija i praksa, br.