2009-3 Zbornik Pravnog Fakulteta

PRAVNI FAKULTET U NOVOM SADU
NOVI SAD FACULTY OF LAW

(SERBIA)
ZBORNIK RADOVA
COLLECTED PAPERS
XLIII 3 (2009)
NOVI SAD, 2009.

ZRPFNS, Godina XLIII Novi Sad, br. 3 (2009)
UDK 3
1
PRAVNI FAKULTET U NOVOM SADU

Dosadanji glavni urednici:
Prof. dr Vladimir Kapor (1966), prof. dr Nikola Vorgi (19671968),
prof. dr Milo Stevanov (19691973), prof. dr Borivoje Pupi (19741976),
prof. dr Milijan Popovi (19771983), prof. dr Stanko Pihler (19841988),
prof. dr Momilo Gruba (19891991), prof. dr Jovan Munan (19921997),
prof. dr Milijan Popovi (19982003), prof. dr Rodoljub Etinski (20042007).
Za izdavaa
Prof. dr Ranko Kea
dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu
Upravnik Centra za izdavaku delatnost
Prof. dr Ljubomir Staji
Glavni i odgovorni urednik
Doc. dr Dragia Draki
lanovi Urednitva:
Prof. dr Ljubomir Staji, prof. dr Damjan Koroec (Slovenija),
prof. dr Wilhelm Brauneder (Austrija); prof. dr Tams Prugberger (Maarska),
doc. dr Branislav Ristivojevi, mr Radmila Dabanovi, Marko Kneevi
Menader asopisa
Stefan Samardi
Sekretarijat Urednitva
mr Dragana ori, mr Vladimir Marjanski, mr Bojan Tubi, Marko Kneevi, Milana Pisari,
Nataa Raji, Uro Stankovi, Sandra Josi, Luka Baturan, Cvjetana Cvjetkovi
Recenzenti u brojevima 1, 2 i 3/2009:
prof. dr Marijana Pajvani prof. dr ore Popov prof. dr Stevan ogorov prof. dr Sran arki
prof. dr Joef Salma prof. dr Rodoljub Etinski prof. dr Zoran Arsi prof. dr Olga Cveji Jani
prof. dr Dragan Milkov prof. dr Predrag Jovanovi prof. dr Duanka urev prof. dr Milo Bokovi prof. dr Ranko Kea prof. dr Milo Marjanovi prof. dr Gordana Kovaek-Stani
prof. dr Maja Stanivukovi prof. dr Duan Nikoli prof. dr Bernadet Borda prof. dr Itvan Feje
prof. dr Marija Salma prof. dr Magdolna Si prof. dr Radenka Cveti prof. dr Drago Divljak
prof. dr Senad Jaarevi prof. dr Sneana Brki prof. dr Sanja aji doc. dr Tatjana Luki
doc. dr Dragia Draki doc. dr Branislav Ristivojevi doc. dr Nataa Dereti doc. dr Slobodan Orlovi
Od aprila 2008. godine Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu
pod nazivom Proceedings of Novi Sad Faculty of Law je u punom tekstu
dostupan u EBSCO bazi Academic Search Complete.
Kompjuterska obrada teksta
Goran Hajzler
tampa:
KriMel Budisava
Tira: 300 primeraka
SADRAJ
Dr Joef Salma, redovni profesor
Odgovornost za tete od dejstva stvari ................................................................
Dr Rodoljub Etinski, redovni profesor

Izjednaavanje meunarodne zatite ekonomskih, socijalnih i
kulturnih prava sa meunarodnom zatitom politikih
i graanskih prava ..............................................................................................
33
Dr Predrag Jovanovi, redovni profesor

Pitanje vika zaposlenih u meunarodnom i naem pravu ................................
47
Dr Milo Bokovi, redovni profesor

Kriminogeni znaaj seksualnih devijacija .......................................................... 57
Dr Bernadet Borda, redovni profesor
Harmonizacija normi o razvodu braka sa stranim elementom u Srbiji
sa pravilima o sukobu zakona i sukobu nadlenosti u EU ................................. 75
Dr Marija Salma, redovni profesor
Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika .......................................................
99
Dr Magdolna Si, vanredni profesor

Fides i javni (fiskalni) dug ................................................................................. 119
Dr Drago Divljak, vanredni profesor
O pravnom regulisanju novih trgovinskih ugovora ........................................... 139
Dr Senad Jaarevi, vanredni profesor
Socijalna sigurnost i socijalna drava ................................................................ 151
Dr Sneana Brki, vanredni profesor
Marginalije uz lan 236. Zakonika o krivinom postupku Srbije ...................... 167
Dr Zoran Lonar, docent
Pledoaje za novi Zakon o optem upravnom postupku ...................................... 181
Dr Tatjana Luki, docent
Pranje novca i finansiranje terorizma (na nivou Evropske unije) ...................... 195
Dr Dragia Draki, docent
Krivino delo zagaenja ivotne sredine ........................................................... 219
Dr Slobodan Orlovi, docent

Priroda i pripadnost poslanikog mandata u ustavnom sistemu Srbije ................... 231
Dr Bojan Pajti, docent
Brani ugovori u srpskom i evropskom pravu ................................................... 257
Dr Gordana Draki, asistent
O stavu Radikalne stranke u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca
prema agrarnoj reformi ...................................................................................... 283
Mr Maa Kulauzov, asistent
Jo nekoliko napomena o radu Svetonikoljskog odbora .................................... 299
Mr Samir Alii, asistent
Problem konkurencije tubi u sluaju nanoenja tete usled pada
tereta u klasinom Rimskom pravu .................................................................... 313
Mr Milena Pavlovi, asistent
Specifine karakteristike uinilaca i rtava zloina mrnje ............................... 325
Mr Boko Tripkovi, asistent
Nastanak odgovornosti efa drave u Nemakoj i Austriji: opoziv
i sudski impiment u perspektivi polupredsednikog sistema ........................... 347
Mr Emir orovi, asistent
Mere bezbednosti obaveznog leenja narkomana i obaveznog leenja
alkoholiara u sudskoj praksi ............................................................................. 375
ODELJAK ZA INOSTRANE AUTORE
Dr Tekla Pap, docent
Timesharing ugovor u Maarskoj Uporednopravna analiza ........................... 393
ODELJAK ZA STUDENTE
Mr Atila Duda, asistent
Pregled relevantne literature o osnovu (cilju) ugovorne obaveze u
evropsko-kontinentalnom (causa) i anglosaksonskom pravu (consideration) ........ 411
TABLE OF CONTENTS
Jzsef Szalma, Ph.D., Full Professor
Liability for Harmful Effects of Things ...............................................................
Rodoljub Etinski, Ph.D., Full Professor

Equalization of International Protection of Economic, Social and Cultural
Rights with International Protection of Civil and Political Rights ....................
33
Predrag Jovanovi, Ph.D., Full Professor

The Issue of Redundancy in International and our Law ....................................
47
Milo Bokovi, Ph.D., Full Professor

Criminogenic Significance of Sexual Deviations ..............................................
57
Bernadet Borda, Ph.D., Full Professor

Harmonization of Serbian Private International Law in Divorce Matters with
the Rules of Conflict of Laws and of Jurisdiction in the EU .............................
75
Marija Salma, Ph.D., Full Professor

Avoidance of Preferences in Bankruptcy ........................................................... 99
Magdolna Si, Ph.D., Associate Professor
Fides and Public (Fiscal) Debt ........................................................................... 119
Drago Divljak, Ph.D., Associate Professor
On Legal Regulation of New Trade Contracts ................................................... 139
Senad Jaarevi, Ph.D., Associate Professor
Social Security and Social State ......................................................................... 151
Sneana Brki, Ph.D., Associate Professor
Marginal Notes to the Article 236 of the Code of Criminal Procedure of Serbia .... 167
Zoran Lonar, Ph.D., Assistant Professor
An Appeal for a New Law on General Administrative Procedure ....................... 181
Tatjana Luki, Ph.D., Assistant Professor
Money Laundering and Financing Terrorism (at EU level) .............................. 195
Dragia Draki, Ph.D., Assistant Professor
Criminal Offence of Environmental Pollution ................................................... 219
Slobodan Orlovi, Ph.D., Assistant Professor

Nature and Belonging of the Deputy Mandate in the Constitutional
System of Serbia ................................................................................................ 231
Bojan Pajti, Ph.D., Assistant Professor
Nuptial (Marital) Agreement in Serbian and European Law ............................. 257
Gordana Draki, Ph.D., Assistant
On the Position of the Radical Party of the Kingdom of Serbs, Croats
And Slovenes on the Agrarian Reform .............................................................. 283
Maa Kulauzov, LL.M., Assistant
A Few More Remarks on St. Nicholas Committee ........................................... 299
Samir Alii, LL.M., Assistant
Some Cases of Damage Resulting from Cargo Fall in Roman Law .................. 313
Milena Pavlovi, LL.M., Assistant
Specific Characteristics of Perpetrators and Victims of Hate Crimes ............... 325
Boko Tripkovi, LL.M., Assistant
The Emergence of Head of Sstates Accountability in Germany and Austria:
Recall and Judicial Impeachment in Semi-Presidential System Perspective ..... 347
Emir orovi, LL.M., Assistant
Security Measures of Compulsory Drug Addiction Treatment and Compulsory
Alcohol Addiction Treatment in Judicial Practice ............................................. 375
SECTION FOR FOREIGN AUTHORS
Tekla Papp, Ph.D., Assistant Professor
Timesharing Contract in Hungary a Comparative Survey .............................. 393
SECTION FOR STUDENTS
Attila Duds, LL.M., Assistant
A Survey of the Relevant Literature on the Purpose of Obligations Arising
from a Contract in Civil (causa) and Common Law (consideration) ................ 411
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2009
Originalni nauni rad
347.516/.518
Dr Joef Salma, redovni profesor

Pravnog fakulteta u Novom Sadu
ODGOVORNOST ZA TETE OD DEJSTVA STVARI

deliktna i kvazideliktna odgovornost
Saetak: U radu je uinjen pokuaj razgranienja delikta od kvazidelikta, kao i kvazidelikta od vie sile (vis maior) i od sluaja (casus). Cilj
rada je da se utvrdi kada postoji graanskopravna odgovornost za dejstvo stvari, a kada ne. Kod pukog dejstva (opasnih) stvari, bez ljudskog
upliva odn. mogunosti spreavanja (via sila), nema graanskopravne
odgovornosti. Za razliku od toga, kod tetnog dejstva (opasnih) stvari koje su u zakonom propisanim sluajevima pod dunim ljudskim nadzorom,
dolazi do graanskopravne odgovornosti imaoca stvari, ako je preventivni nadzor proputen.
Kljune rei: delikt, kvazidelikt, via sila, odgovornost za tete od
ivotinja i drugih stvari pod dunim ljudskim nadzorom
I
UVODNE NAPOMENE: RAZGRANIENJE DELIKTA
OD KVAZIDELIKTA
Delikt je u najirem smislu protivpravna radnja nekog lica koja je dovela do tete, tj. povrede psihikog ili fizikog integriteta linosti, odn. tue
imovine. Delikt u graanskom pravu, odnosno graanskopravni delikt je
propisan optom inkriminacijom (svako je duan da se uzdri od ponaanja
lanak je nastao kao rezultat rada na nauno-istraivakom projektu Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Harmonizacija prava Republike Srbije i prava Evropske Unije teorijskopravni, sociolokopravni, istorijskopravni, pozitivnopravni i ekonomski aspekti.
Dr Joef Salma, Odgovornost za tete od dejstva stvari (str. 731)
kojim bi drugome prouzrokovao tetu). Za razliku od toga u savremenom

pravu krivini delikt je propisan metodom pojedinane inkriminacije, zbog
primene naela nullum crimen sine crimine et sine lege (niko ne moe biti
kanjen za delo koje prethodno nije zabranjeno zakonom).
Tradicionalna graanskopravna literatura, poev od rimskog prava,
pa do danas, jasno razgraniava pojam delikta (delictum) i kvazidelikta
(quasi delictum). Osnovna linija razgranienja je u tome to je delikt protivpravno ljudsko ponaanje kojim se drugom licu prouzrokuje teta (povredom tue imovine ili linosti). Za razliku od toga, kvazidelikt je dejstvo stvari, koje je dovelo do tete kao to je dejstvo ivotinje ili drugih
stvari pod dunim ljudskim nadzorom. U oba sluaja postoji graanskopravna deliktna odgovornost. Razlika je u odreivanju odgovornog lica.
Dok je kod delikta odgovorno ono lice koje je delikt prouzrokovalo, odnosno lice ija radnja ili proputanje je dovelo do tete, kod kvazidelikta
je odgovoran onaj subjekat koji je propustio duan nadzor na stvari ijim
dejstvom, ali usled propusta dunog ljudskog nadzora, je dolo do prouzrokovanja tete.
Potrebno je izvriti jasno razgranienje izmeu kvazidelikta (quasi
delictum) i vie sile (vis maior), kao i sluaja (casus). Razlog potrebe za
razgranienjem je u tome to delikt i kvazidelikt povlae graanskopravnu odgovornost, a via sila i sluaj (pod odreenim uslovima) principijelno iskljuuju (bilo iju) odgovornost. Istina, savremeno evropsko pravo
(na primer, nemako i austrijsko) po posebnim propisima, propisima o
atomskim tetama, predviaju tzv. apsolutnu odgovornost. Po tim posebnim propisima, naime, imalac atomskog postrojenja odgovora za tetu u
vidu prouzrokovanja smrti i oteenja zdravlja ak i onda ako je do tete
dolo atomskom havarijom usled dejstva vie sile.
Razgranienje vie sile od sluaja u konanom rezultatu pokazuje da
je via sila u principu apsolutni razlog iskljuenja odgovornosti, dok je sluaj samo relativan. Naime, po tradicionalnoj (objektivnoj) definiciji vie sile ona je budua, spoljna, neizvesna, nepredvidljiva i neotklonjiva okolnost. Sluaj je budua spoljna i neizvesna okolnost kao i via sila. Meutim, kod sluaja postoji posebnost u pogledu predvidljivosti, a na osnovu
toga i relativne otklonjivosti. Iako je i kod sluaja u principu neizvesno da
li e do dogaaja doi, pa samim tim i do tete, postoji mogunost otklanjanja tete, uz preduzimanje dunih mera prevencije. (Tako npr. pucanje
automobilskih pneumatika se moe spreiti blagovremenom zamenom).
Otuda, kod sluaja preduzimanjem predvienih obaveza radi spreavanja
materijalne i nematerijalne tete, teta je otklonjiva.
Kvazidelikt je veoma slian sluaju, po tome to je neizvestan, ali
otklonjiv preduzimanjem dunih mera za to zakonom obaveznih subjeka8
ta. (Na primer, postavljanje zatitne ograde od strane preduzea za odravanje puteva na mestima gde divlja po inerciji redovno prelazi autoput).
Razlika je u odgovornosti. Sluaj je principijelan razlog iskljuenja odgovornosti, a kvazidelikt ne iskljuuje odgovornost subjekta koji je propustio da vri zakonom propisani preventivan nadzor nad stvari ili da preduzme preventivnu meru.
II
ODNOS VIE SILE I SLUAJA
Razgranienje vie sile i sluaja je pravno znaajno zbog toga to je
elemenat (ne)predvidljivosti, kao sastavni deo definicije oba pojma u faktikom smislu rei, doiveo evoluciju. Zahvaljujui dostignuima tehnologije i tehnikih nauka, ono to je jue bilo nepredvidljivo, danas to vie
nije. Samim tim, i otklonjivost postaje relativni pojam. Ono to je nekada
bilo neotklonjivo, postaje otklonjivo, kako sa strane nauke, tako i sa stanovita dunog opteg saznanja, dakle saznanja graanina. Ako se granice
predvidljivosti ili dunog predvianja suavaju, to se i pojam i faktike granice vie sile, sve vie pomeraju ka sluaju. Ono to je nekada bila via sila,
danas je samo sluaj, tj. pravna figura (institut) koja u potpunosti ne iskljuuje odgovornost, a sutra e biti casus, sluaj, obeleen dejstvom stvari,
pod dunim ljudskim nadzorom, za ta postoji deliktna odgovornost. Viu
silu uglavnom karakteriu prirodni dogaaji (udar groma, poplava, vremenske neprilike itd) koji su, po pravilu, izvan ljudske kontrole. Sluaj karakterie prirodni dogaaj koji se ne moe egzaktno predvideti, ali se dunom
panjom moe spreiti.
III
RAZGRANIENJE KVAZIDELIKTA OD SLUAJA
Polazei od klasine doktrine, sluaj u naelu iskljuuje deliktnu odgovornost. Za razliku od toga, dejstvo stvari (kvazidelikt) ne iskljuuje
odgovornost, poto za izvesne stvari postoji zakonom propisana ljudska
dunost spreavanja nastupanja tete. I kod sluaja i kod kvazidelikta teta nastupa dejstvom stvari, ali kod sluaja nema izvesnosti o nastupanju, a
kod kvazidelikta proputanje dunih ljudskih radnji izvesno dovodi do
tete.
Sluaj je pre svega spoljni prirodni dogaaj, a kvazidelikt je rezultat
dejstva stvari koje su proizvedene ljudskom delatnou ili koje su pod
moguom ljudskom kontrolom.
9
I kod sluaja, tzv. casus minor-a, se sa polja ekskulpacionih razloga

1
moe prei u objektivnu odgovornost , i tada moe nastati odgovornost,
kao i kod kvazidelikta.
IV
RAZGRANIENJE KVAZIDELIKTA OD ODGOVORNOSTI
ZA RADNJE DRUGOG
Kod odgovornosti za radnje drugog ne odgovara onaj koji je svojom
radnjom ili proputanjem prouzrokovao tetu ve neko drugi koji se nalazi
sa tetnikom u nekoj zakonom predvienoj pravnoj vezi, koja nalae za
drugog preventivne obaveze. Tako, na primer, u sluaju odgovornosti roditelja ili staratelja za tetne radnje malodobne dece ili (punoletnih) lica pod
starateljstvom, postoji pravna veza roditeljstva ili starateljstva koja podrazumeva dunost vaspitanja odn. spreavanja ponaanja ili situacija koje dovode do tete. Odgovornost preduzea za tete koje prouzrokuje njegov
radnik ili organ preduzea treem licu za vreme rada je zasnovana na radnopravnom odnosu. Takoe, postoji odgovornost drave za tete koju graaninu prouzrokuje dravni organ (pravosudni organ ili organ uprave) protivzakonitim radom. Najzad, odgovornost za radnje drugog postoji i kod
ugovornog prenosa odgovornosti za tete, koji moe biti po zakonu obavezan (kao to je to sluaj sa obaveznim osiguranjem od odgovornosti za tete nanete u saobraaju), a nekada fakultativan, preputen slobodnoj ugovornoj autonomiji (kao to je to sluaj kod dobrovoljnog osiguranja).
Kod kvazidelikta slinost sa odgovornou za radnje drugog moemo zapaziti u postojanju prethodne pravne veze, pravnu dunost nadzora
ili prevencije od tete, koja prethodi deliktnopravnom odnosu. Naime, i
kod kvazidelikta, kao i kod odgovornosti za radnje drugog, postoji zakonom predviena dunost spreavanja tete. Razlika je u tome, to je ta dunost kod odgovornosti za radnje drugog propisana za ljudske radnje, a
kod kvazidelikta za dejstvo stvari.
V
EVOLUCIJA DOKTRINE I UPOREDNOG ZAKONODAVSTVA
O KVAZIDELIKTU
Rimsko pravo, odakle potie doktrina o deliktu i kvazideliktu, jasno razlikuje ta dva pojma, jer je po njemu delikt protivpravna ljudska
Upor., Fldi Andrs, A msrt val felelssg a rmai jogban, Rejtjel Kiad, Budapest, 2004, str. 92.
10
radnja, za ije tetne posledice odgovara onaj koji je tu radnju preduzeo, a

kvazidelikt je neto to je na njega nalik, ali je bitna razlika u tome, to je
teta nastupila ne direktnom ljudskom radnjom ili proputanjem (kada je
inae trebalo postupiti), ve dejstvom stvari (u principijelnom ljudskom
nadzoru), npr. dejstvom domaih i ili divljih ivotinja. Rimsko pravo tu
ukljuuje i tete od ruenja graevina.
U nerazvijenom periodu rimskog prava, u vremenu vaenja Zakona
XII tablica (V vek pre nae ere), delikti su propisivani kazuistiki i uglavnom su se sveli na ljudske radnje usmerene na unitenje ili oteenje tue
stvari (pri emu su i robovi kvalifikovani kao stvari), ili oduzimanje neijeg ivota. Zakon XII tablica ne poznaje naknadu tete (u dananjem poimanju) ve novanu kaznu, u visini koja je unapred odreena, nezavisno
od stvarne vrednosti nastale tete i koja je pogaala tetnika, esto i kao
2
duplum ili triplum. Npr. ako je ko drugome polomio kost morao je da
plati oteenom 150 asa, a za manje povrede 25 asa. Kod teih telesnih
povreda kod kojih je dolo do trajne osakaenosti uda Zakon XII tablica,
je predvideo telesnu odmazdu iste vrste (talion), osim ako su se stranke
sporazumele o isplati novane kazne. (Sporno je, da li je Zakon XII tablica zasnovao odgovornost na principu krivice, ili nezavisno od nje, na
3
principu objektivne odgovornosti.) U kasnijoj fazi razvoja trai se za ini4
uria, protivpravnost - da je do tete dolo takvom protivpravnom radnjom koja je bila umiljajna, namerna, tj. da je radnja preduzeta svesno,
sa namerom oteenja.
Ekspanzijom Rima dolazi do poveanja teritorije i stanovnitva, koji
su se nali u interakciji u vidu trgovine, saobraaja, pri emu su i tete
V. Npr. o tome: Molnr Imre, A Rmai magnjog, Jzsef Attila

Tudomnyegyetem llam- s Jogtudomnyi Kar, Szeged, 1993. O penalnom pristupu zakona XII tablica, o triplum-u v. /Gaius, Concepti et oblati (furti) poena ex lege XII tabulorum tripli est, 3. 191/ na str. 14., a o duplum-u, /Plin. N. h. 18.3.12/ na str. 17.
3
Po Mommsen-u (Rmisches Strafrecht, Leipzig, 1899, str. 837) Zakon XII tablica je
pod pojmom protivpravnosti (iniuria) podrazumevao povredu tela bez da je razlikovao namerno ili nehatno prouzrokovanje. Po Marton Gza, Un essai de reconstruction du dveloppement probable du Systeme classique roman de responsabilit civil, RIDA 3, Paris, 1949,
str. 178; ibid, Felelssg a custodirt, Magyar Jogi Szemle Knyvtra, Budapest, 1924, str.
17. Po Rudolfu Ihering-u (Das Schuldmoment im rmischen Privatrecht, Leipzig, 1897, str.
11), Zakon XII tablica stoji na tlu pojma formalne krivice tj. na krivici zasnovanoj na objektivnom stanju okolnosti bez uzimanja u obzir krivicu uinioca, ne vodei rauna o njegovom
linom odnosu prema teti. Ovako je u krivicu inkorporisan i sluaj.
4
Rimsko pravo je razlikovalo verbalnu i realnu injuriju. Prva je kada se neko izrugljivao pesmama, a druga kada je npr. neko telesno povreen. Povodom injurije je nastao
actio iniuriarum, actio iniuriam aestimatum, kao penalni zahtev, kao i vindictam spiram tj.
zahtev za davanje satisfakcije lica ija je linost povreena. V. npr., Benedek Ferenc,
Rmai magnjog, Dologi s ktelmi jog, 2. kiads, Pcs, 1995, str. 210-211.
11
(delikti) bile uestalije. U tim okolnostima novinu donosi lex Aquilia

5
(Akvilijanski zakon) 286. godine pre nae ere. Naspram kazuistikog Zakona XII tablica Akvilijanski zakon sadri relativno uopteniji pristup
pojmu delikta, pre svega kod oteenja stvari. Onaj koji je liio ivota tueg roba ili etvorononu ivotinju, morao je platiti kaznu gospodaru u
iznosu koji je odgovarao najvioj ceni tih stvari u prethodnoj godini.
Time se rimsko pravo pribliilo pojmu naknade tete, restituciji, jer je
kazna zavisila od stvarne vrednosti unitene ili oteene stvari. Ostali
vidovi oteenja tuih stvari se uoptavaju u trojnoj formuli: izazivanje
poara, lomljenje i razbijanje (urere, frangere, rumpere). Pod injurijom,
pod deliktom se od tada podrazumeva neposredno nasilno razbijanje ili
oteenje tuih stvari. Radnja prouzrokovanja tete morala je biti protivpravna, tj. da nije preduzeta u nudi ili dozvoljenoj samopomoi. Dok je u
ranijoj fazi bio potreban umiljaj, sada se, od akvilijanskog perioda zadovoljava sa nehatom (culpa), odnosno, kod velikih rizika za oteenje tuih stvari odgovornost tetnika je uspostavljena i nezavisno od krivice.
Takoe se dolo i do toga da se deliktna radnja mogla ostvariti aktivnim i
pasivnim ponaanjem, tj injenjem, neposrednim uticajem na stvar, i neinjenjem, tj. proputanjem. Naime, u razvijenoj fazi rimskog odtetnog
prava do odgovornosti tetnika je dolazilo i u sluaju da je tetnik propustio dune mere za spreavanje tete. Npr. delikvent je tui ivot oduzeo
ne sopstvenim rukama, ve izazivanjem psa. Takoe, rimsko pravo je poznavalo odgovornost za tetu onoga koji dodue nije sam i neposredno
unitio brod putem izazivanja poara, ve time to je presekao brodsko
6
ue, usled ega je brod zbog nevremena stradao. U literaturi o kvazideliktima rimskog prava se pominju: 1) Kvazi-deliktna odgovornost vlasnika stana za izbacivanje ili pada materijala iz zgrade, na teret vlasnika
stana odn. zgrade. 2) Odgovornost vlasnika zgrade za pad istaknute stvari
7
(npr. firme) na javnim delovima zgrade. 3. Odgovornost brodara i ugostitelja za stvari putnika ili gostiju kada ih brodar (nauta) ili ugostitelj
(stabularis) nije preuzeo na uvanje, ali je dolo do njihovog nestanka,
usled krae, unitenja ili oteenja, ukoliko su uinioci putnici ili gosti. 4.
V. npr. Lbtow, Untersuchungen zur Lex Aquilia de damno iniuria dato, Berlin,
1971, str. 84. B. Winiger, La responabilit aquilienne romaine, Damnum Iniuria datum,
Basel, 1997. P. Ziliotto, Limputazione del danno Aquiliano, Tra iniuria e damnum corpore datum, Padova, 2000. Filippo Ranieri Europisches Obligationenrecht, 2. erweiterte
Auflage, Springer Wien New York, Wien, 2003, str. 540.
6
Upor.: Ktz-Wagner, Deliktsrecht, 10 neubearbeitete Auflage, Luchterhand, Wolters Kluwer, Mnchen, 2006, str. 7-8, ta. 15.
7
F. Serrao, Responsibilit per fatto altrui in diritto Romano, BIDR 66, 1964, in: ibid,
Zbornik radova - Impressa e responsibilita a Roma nellet commerciale, Pisa, 1989, str. 19.
12
Odgovornost sudije koji je povredio svoje obaveze. On je odgovoran za

tetu stranci, ako je povredio procesna pravila te je time nainio tetu.
Oteeni je mogao da pokrene parnicu radi naknade tete protiv takvog
8
sudije. Istina, sa dananjeg gledita, ovo se ne bi moglo ukljuiti u red
kvazidelikta, jer se ne radi a dejstvu stvari, ve o nezakonitoj ljudskoj
(procesnoj) radnji. (Uzgred, i u dananjem evropskom pravu postoji profesionalna odgovornost za tete zbog nezakonitog suenja, zbog zloupotrebe administrativne diskrecije, odnosno, profesionalna odgovornost
advokata za tete usled propusta u zastupanju). To su neki od sluajeva
koji su u rimskom pravu tretirani kao kvazidelikti, poto kod njih po pravilu teta nije prouzrokovana direktno ljudskom radnjom, ve dejstvom
stvari, ali povodom kojih je proputen duan nadzor.
Rimskopravni pojam kvazidelikta je inkorporisan, u osavremenjenom vidu, u sve moderne kodekse graanskog prava XIX veka.
Tako, u odredbe francuskog Code Civil-a (Cc, 1804), austrijskog Opteg Graanskog zakonika (Allgemeines Brgerliches Gesetzbuch fr
das Kaiserthum sterreich, 1811), nemakog Graanskog zakonika
(Brgerliches Gesetzbuch, 1896/1900) i vajcarskog Zakonika o obligacijama od 1911. godine. Ovim zakonicima, kao i posebnim zakonima deriviranih iz njih (Sondergesetzgebung), je zajedniko da pod
kvazideliktom podrazumevaju tete nastale usled dejstva stvari (tete
od divljih ili domaih ivotinja, tete od ruenja zgrada i dr.) bez direktnog upliva ljudske radnje.
Modernizovani rimskopravni koncept odgovornosti za kvazidelikt je
najpre i ini se, najkonsekventnije prihvaen u francuskom Code civil-u.
9
Naime, prema odredbama francuskog Code civil-a postoji odgovornost ne samo u sluaju da je teta prouzrokovana pukim dejstvom
stvari, ve i onda kada je teta prouzrokovana delovanjem lica koja nisu
10
odgovorna, koja tereti onoga koji je taj nadzor duan da sprovodi.
Ovom odredbom francuski zakonodavac je izjednaio ili upodobio odgovornost za dejstvo stvari i odgovornost za radnje drugog (posebno roditelja ili staratelja za deliktne radnje maloletnih lica). Francuska sudska
V. Fldi Andrs s Hamza Gbor (Brsz Rbert s Play Elemr tanknyvnek

alapulvtelvel), A rmai jog trtnete s institcii, Nemzeti Tanknyvkiad, Budapest,
1996, str. 568-569.
9
V. l. 1384 Code civil-a, npr. in: Code civil, 102-e dition, Dalloz, Paris, 2003,
str. 1199.
10
V. Durry, Mlangs Terr, Responsabilit du fait des choses, Dalloz /PUFF/Juris-Classeur, 1999, p. 707. Mistretta, Responsabilit civil sportive, JCP Jurist-classeur
priodique (Semaine juridique), 1998. I. 116. Rolland, Responsabilit du fait dautrui:
garde ou surveillance? Petites affiches 19, sept. 2000.
13
praksa smatra da navedena odredba ne razlikuje (tetno delovanje) pokretnih i nepokretnih stvari, te se odgovornost moe ustanoviti i na teret
11
vlasnika pokretnih i nepokretnih stvari. Sudska praksa je odgovornost
12
ustanovljavala i u sluaju delovanja sportskih rekvizita kod alpinista ,
13
kao i kod (lopte) tenisa i base ball-a. Uslov je odgovornosti onoga koji
je duan da vri nadzor nad stvari jeste da je stvar pod moguom ljud14
skom kontrolom.
Komentariui odredbe francuskog Code civil-a o deliktu i kvazideliktu, poznati francuski autori prve polovine XX veka, Kolen (A. Colin) i
15
Kapitan (H. Capitant) istiu da deliktna odgovornost nastupa kada jedno lice svojom radnjom (ili dejstvom stvari za koju je odgovoran, tj. koja
je pod njegovom kontrolom, predstavlja njegovo sredstvo) prouzrokuje
drugom licu tetu. Na primer, ako je automobil prouzrokovao tetu u saobraaju u naelu za tetu odgovara vlasnik vozila koji je njime upravljao.
Autori pokuavaju da naine razliku izmeu delikta i kvazidelikta. Napominju da se ovi izrazi koriste kao naslovi u Code civil-u (CH 2 lit IV, livre III), ali i u normativnim delovima lanova Zakonika (l. 1340 i 1370
Code civil-a, Cc). Meutim, sa aljenjem konstatuju da nema nijednog
mesta u kodeksu gde bi se pored ovih upotrebljenih termina nala i njihova definicija. To znai da su redaktori Code civil-a definiciju prepustili
pravnoj nauci. Prema njihovom miljenju u vreme kodifikacije Code civil-a definiciju ovih pojmova je dobro formulisao Potije (Pothier, Obligations, No 116). Deliktom nazivamo, kae Potije, onu namernu radnju lica
koja drugome prouzrokuje tetu. Kvazidelikt je takoe radnja nekog lica
koja je nenamerno prouzrokovala tetu drugom za koju se odgovornost
ipak moe nekom pripisati. Kolen i Kapitan, komentariui ovu definiciju, istiu da je razlika izmeu delikta i kvazidelikta puka psiholoka. Za
delikt se zahteva da je on rezultat neijeg umiljaja, tj. namere za oteenjem (animus nocendi). Za razliku od toga, kod kvazidelikta (quasi ex delicto) ta intencija je odsutna, tu se radi o nepanji (negligentia), a ne o in-
11
V. Req. 6. mars 1928, DP 1928, 1. 28, Note Josserand. U pogledu primene l.

1384 na pokretne stvari, v. Civ. 2-e, 12. mai 1966, 700 Note Ayard, 4. mars 1976, D.
1977, 95, 15. nov. 1984 Gaz. Pal. 1985, I. 295 Note Chabas i dr.
12
Aix-Provence, 8. mai 1981, JCP 1982, II. 19819, note Sarraz Bournet.
13
Ustanovljena je odgovornost roditelja za tetno dejstvo lopte tenisa koja je upuena od dece-igraa: Civ.2-e, 28. mars 2002: D. 2002.
14
Civ. 1-re 23. fvr. 1977: Gaz. Pal. 1978. 1, 90, note Plackel; 18 juin 1997: Bull.
Civ. II, no 197, D. 1998.
15
Ambrois Colin, Henri Capitant, Cours elementaire de Droit civil Francai, Tome
duxieme, quatrme Edition, Librairie Dalloz, Paris, 1924, str. 360-361.
14

16
tencionalnoj krivici. Moe se zapaziti da ovi autori razliku izmeu delikta i kvazideliktna ne vide u dejstvu stvari, ve se u oba sluaja radi o
ljudskoj radnji, s tim da delikt prati umiljaj, a kvazidelikt nepanja,
nehat.
U drugoj polovini XX veka braa Mazo (Henri, Leon i Jean Maze17
aud) u svom sistematskom delu o graanskom pravu ukazuju na novije
aspekte odgovornosti za dejstva stvari. Konstatuju da je ova odgovornost
preteno posmatrana kao deliktna odgovornost, ali ukazuju i na to da odgovornost za tetna dejstva stvari moe biti i ugovorna. Meu dejstva
stvari spada i odgovornost povodom tete od pada vazduhoplova, teta od
elektrinih, gasnih, telefonskih i drugih podzemnih i nadzemnih dalekovodova, povrede na radu (povodom kojih je odgovornost regulisana partikularnim zakonima iz oblasti radnog prava). I u francuskom pravu u domen odgovornosti za dejstva stvari spada i teta od ruenja zgrada, koja
18
tereti imaoca zgrade. Odgovornost za tetu nastalu usled pada letelica i
19
dalekovoda je objektivna. U sluaju nedostatka posebnih pravila, braa
Mazo se zalau za shodnu primenu pravila o deliktnoj odgovornosti i za
20
kontraktualnu odgovornost za dejstva stvari.
Jedan od najznaajnijih autora francuskog deliktnog prava sredine
XX veka, Ren Savatier, u svojoj knjizi o graanskopravnoj odgovorno21
sti, odgovornost za dejstva stvari razgraniava po tome, da li su stvari
dovele do tete pod (1) direktnim ljudskim uticajem (kao to je to sluaj
kod motornih vozila) ili su po sredi stvari koje su (2) bez neposrednog
ljudskog uticaja dovele do tete, dodue stvari koje mogu biti pod ljudskom kontrolom. (3) U treu kategoriju dejstva stvari spadaju stvari izvan
mogue ljudske kontrole, upliva. U prvom sluaju se radi o subjektivnoj
odgovornosti, poto se ljudski uticaj meri krivicom tetnika, u drugom
sluaju se radi po pravilu o objektivnoj odgovornosti onoga koji je trebalo
da otkloni opasnost od tetnog dejstva stvari, a u treem sluaju zapravo i
nema odgovornosti, poto je po sredi dejstvo vie sile. Autor ukazuje da
16
Ambrois Colin, Henri Capitant, Cours elementaire de Droit civil Francai, Tome
duxieme, quatrme Edition, Librairie Dalloz, Paris, 1924, str. 361.
17
V. Henri, Lon, Jean Mazeaud, Leons de droit civil, Tome deuxime , Obligations, Theori generale, dition Montchrestien, 2e dition, Paris, 1962, str. 506.
18
V. Mazeaud, op.cit. str. 511-514, t. 550-553.
19
V. Mazeaud, op.cit. str. 514-516, t. 556-557.
20
V. Mazeaud, op.cit. str. 517, t. 558.
21
Upor. Ren Savatier, Trait de la responsabilit civile en droit Franais civil, administrativ, professionell, procedural (Prface de georges Ripert), Tome premier : Le sources de la responsabilit civil, Libraire gnrale de droit et de jurisprudence, R. Pichon et
R. Durand-Auzias, Paris, 1951, str. 425.
15
l. 1382 Cc-a govori o teti koja je prouzrokovana pukim delovanjem

stvari, a nasuprot tome stoji l. 1384 koji regulie i odgovornost za tetu
22
koja je prouzrokovana ljudskom radnjom.
U austrijskom pravu, odnosno literaturi kao sluajevi odgovornosti
za tetna dejstva stvari, kao posebni sluajevi graanskopravne odgovornosti, pominju se odgovornost za prostorije, graevinske objekte, puteve i
23
ivotinje. Posebnost reenja austrijskog Opteg graanskog zakonika je
24
u tome to pored tete od ruenja cele ili dela zgrade predvia i odgovornost za tetu nastalu padom neke opasno izloene ili zakaene stvari
sa zgrade ili izbacivanjem stvari iz stana, kada za tetu odgovara imalac
25
stana. Odgovornost imaoca stana je nezavisna od krivice i ona ga pogaa ako je opasnost od nastupanja tete mogao spreiti i ako oteeni ne
26
moe sa lakoom da utvrdi identiteta tetnika. Pod imaocem stana, u
smislu paragrafa 1318 smatra se ono lice koje prostorijama u stanu faktiki raspolae i ne ispituje se priroda pravnog osnova njegove dravine.
Pod stanom u najirem smislu se podrazumevaju i ostale prostorije, na
primer, prostorije za skladitenje, poslovne prostorije, garae itd. Ovo
pravilo se ne odnosi na prostorije koje su svima pristupane, te se na njima ne moe zasnovati iskljuivi posed, kao to su pasai, svima pristupana stepenita i dr. Izloene stvari ne moraju da se nalaze u samoj prostoriji. Stoga odgovornost moe da nastupi i za tetu nastalu usled dejstva
suncobrana ili korpe za cvee izloenih van prostorija. Pod pojmom izba-
22
Ren Savatier, Trait de la responsabilit civile en droit Franais civil, administrativ, professionell, procedural (Prface de Georges Ripert), Tome premier : Le sources
de la responsabilit civil, Libraire gnrale de droit et de jurisprudence, R. Pichon et R.
Durand-Auzias, Paris, 1951, str. 425. ta. 329; str. 421-525. Kao pojedine sluajeve, autor
navodi odgovornost za tete od ivotinja (l. 1383 Cc-a), str. 511, ta. 405; i od graevina,
o odgovornosti za tete od dejstva vazduhoplova i dalekovoda (zasnovano na posebnim
zakonskim propisima) , str. 533 i dr.
23
V. Rudolf Welser, Grundriss der brgerlichen Rechts, Band II, Schuldrecht Allgemeiner Teil, Schuldrecht Besonderer Teil, Erbrecht, auf Gundlage der von Helmut Koziol und Rudolf Welser gemeinsam herausgegebenen 1.-10. Auflage, bearbeitet von Rudolf Welser, 13. neubearbeitete Auflage, Nachdruck, Mansche Verlags-und
Universittsbuchhandlung, Wien, 2007, str. 365-370. V. i paragrafe 1318-1321 austrijskog Opteg graanskog zakonika u: Codex des sterreichischen Rechts, Herausgeber
Werner Dorald, Brgerliches Recht, 2009/10, 37. Auflage, Stand 1.10.2009. str. 136-137.
24
Paragraf 1319 austrijskog Opteg graanskog zakonika.
25
Paragraf 1318 austrijskog Opteg graanskog zakonika.
26
V. Welser, op. cit., str. 366. V. i OGH (Oberstes Gerichtshoff sterreichs = Vrhovni sud Austrije), SC (Entscheindungen des sterreichischen Obersten Gerichtshoffes
in Zivilsachen = Zbirka odluka Vrhovnog suda Austrije i graanskopravnim stvarima)
51/116, OGH in: Juristiche Bltter 1989, 40.
16
civanja iz zgrade ili pada neke stvari sa zgrade ne podrazumeva se nuno

27
ljudsko ponaanje. Paragraf 1318 u sudskoj praksi se due vreme tumai
na nain da se pod njega podvodi i sluaj izbacivanja tenosti iz stana,
pre svega vode. U ovom sluaju imalac stana odgovara nezavisno od svoje krivice, ak i onda ako je dolo do prekipljavanja, pretapanja vode u
28
kadi, kao i kada je usled defekta zidova voda prodrla u susedni stan.
Odgovornost za graevine austrijski Opti graanski zakonik regulie i u paragrafu 1319. Naime, ukoliko je usled ruenja celine ili dela
zgrade ili graevinskog objekta dolo do prouzrokovanja tete, imalac
zgrade je obavezan da tetu nadoknadi, ako je teta nastala usled manjkavosti u izgradnji objekta i ako nije mogao dokazati da je uinio sve radi
otklanjanja opasnosti primenom naela dune panje. U ovom paragrafu
se ustanovljava odgovornost imaoca objekta za tete koje nastaju rue29
njem zgrade. Pojam graevine se shvata veoma iroko i pod njom se
30
podrazumeva rezultat svake graevinske izgradnje.
Izmene Zakonika u paragrafu 1319a predviaju odgovornost odravaoca puteva. Odravalac puteva odgovara korisnicima za tetu, ako je
zbog loeg stanja puteva dolo do tete, ako se teta moe pripisati nameri
31
ili gruboj nepanji odravaoca ili njegovih zaposlenih.
Postoje posebna pravila o odgovornosti i u partikularnim zakonima o
odgovornosti za opasne stvari, pre svega eleznikih ili drumskih saobraajnih sredstava, propisanih Zakonom o graanskopravnoj odgovornosti u
eleznikom i drumskom saobraaju iz 2002. godine. Osnov odgovornosti
prema ovom zakonu je opasnost od nastanka tete (prema tome, u pitanju je
objektivna odgovornost), a povod je saobraajni udes izazvan stavljanjem u
pogon ovih saobraajnih sredstava. Odgovorno lice je privredno drutvo
koje stavlja u pogon saobraajna sredstva, odnosno kod drumskog prevoza,
32
imalac prevoznih sredstava. Ovde spadaju i sluajevi odgovornosti predvieni drugim partikularnim zakonima, kao to su Zakon o vazdunom sao33
34
braaju , Zakon o odgovornosti za atomske tete , Zakon o gasnoj privre-
27
V. Welser, op. cit., str. 366.

V. OGH in: Zeitschrift fr Verkehrsrecht 1997/147, Juristiche Bltter 2002, str.
463, Welser, op. cit. str. 366.
29
V. OGH in: Zeitschrift fr Verkehrsrecht 1997/124; OGH in: Zeitschrift fr Verkehrsrecht 1997/147.
30
31
V. Welser, op. cit., str. 367-368.
32
33
Bundesgesetzblatt 1957/253 I 2006/88
34
Atomhaftungsgesetz, Bundesgesetzblatt 1998/170.
28
17

35
di, Zakon o mineralnim sirovinama, Zakon o genetskim tehnologija36

ma, itd. Zajednika je osobina ovih zakona da predviaju objektivnu
odgovornost lica koje stavlja u pogon ova sredstva i obuhvataju uglavnom tete vezane za smrt, telesno oteenje i oteenje zdravlja. Na ove
sluajeve se, u nedostatku posebnih pravila, analogno primenjuju opta
pravila obligacionog prava o odgovornosti za opasne stvari i opasna po37
strojenja. Tu spadaju, svakako, i posebna zakonska pravila o odgovor38
nosti proizvoaa za tetna dejstva proizvoda sa nedostatkom. Najzad,
u domen odgovornosti za tetna dejstva stvari spada i odgovornost draoca ivotinja koja je ureena kodeksnim pravilom, tj. paragrafom 1320
Opteg Austrijskog graanskog zakonika. On predvia da ako je nekoga
povredila ivotinja za to je odgovorno lice koje je gaji ili koje je duno
uvati. Lice koje dri ivotinju je odgovorno ako nije uspelo da dokae
da je pri uvanju ivotinje pokazao potrebnu panju. Odgovorno lice je
dralac ivotinje, tj. lice koje je obavezno na brigu i nadzor nad ivotinjom. To ne mora nuno da bude vlasnik ivotinje. Odgovornost imaoca
ivotinje se iskljuuje ako uspeno dokae da je prilikom uvanja postupao sa dunom panjom, pri emu teret dokazivanja snosi tueni imalac
39
ivotinje.
Jo je krajem XVIII veka u svom komentaru bavarskog graanskog zakonika, Freiherr, delei obligacije naveo da posle obligacije ex
contractu (ugovorne obaveze) slede obligacije ex delicto (deliktne obligacije) pod kojima se podrazumevaju injenice (factum) koje su protivne slobodnom razumu, zakonu i volji (oteenog). Delikti (delicta) se
dele na stvarne, prave (vera) ili neprave (quasi), javne ili privatne, sekularne ili verske, vojne i dr. Oni su pravi (delikti) ili nepravi (tj. kvazidelikti) po tome, da li se zasnivaju na namernoj (dolus) ili nehatnoj (cul40
pa) krivici.
Principijelne odredbe o odgovornosti za tetna dejstva stvari u
nemakom pravu nalaze se u paragrafima 833 (odgovornost draoca
za tetu od ivotinja), 834 (odgovornost uvaoca ivotinje), 836 (od-
35
Bundesgesetzblatt 1999/38.
Gentechnickgesetz, Bundesgesetzblatt 1994/510.
37
38
V. na primer, Welser-Rabl, Produkthaftungsgesetz Kommentar, Wien, 2004.
39
40
Wigulaus Xaver Aloys Freiherr von Kreittmayr, in: Conpendium Codicis Bavarici (Reprint der Ausgabe von 1868), Mnchen 1990, cap XV, par. 1. Navedeno prema:
Filippo Ranieri Europisches Obligationenrecht, 2. erweiterte Auflage, Springer Wien
New York, Wien, 2003, str. 541.
36
18
govornost za ruenje graevine), 837 (odgovornost imaoca zgrade) i

838 (odgovornost odravaoca zgrade) Nemakog graanskog zakonika
(BGB). U paragrafu 833 Zakonik propisuje da ako je ivotinja, prouzrokovala telesnu povredu, smrt ili otetila neku stvar, onaj koji dri
ivotinju je obavezan da oteenom nadoknadi nastalu tetu. Obaveza
naknade tete ne nastupa ako je teta nastala od strane domae ivotinje koja stoji u slubi zatite profesionalne delatnosti draoca ivotinje, i ako je dralac posvetio duni nadzor u saglasnosti sa panjom
koja se zahteva u prometu ili ako bi do tete dolo i uz takvu panju.
Paragraf 834, propisujui odgovornost uvara ivotinje, odreuje da
onaj ko dri ili je preuzeo ivotinju radi nadzora je odgovoran za tetu
koju je ivotinja prouzrokovala treem licu, na nain koji je propisan u
paragrafu 833. Nee doi do odgovornosti, ako je prilikom obavljanja
nadzora dralac ivotinje primenio panju koja se u prometu zahteva
ili ako bi teta nastala i pored takve panje. Paragraf 836 propisuje odgovornost za ruenje zgrade: (1) u sluaju ruenja neke zgrade ili druge graevine povezane sa zemljitem, ili kod ruenja dela zgrade ili
druge graevine, ako bude povreen ili usmren ovek, odnosno povreeno telo ili zdravlje oveka, ili je dolo do oteenja neke stvari,
imalac graevinskog zemljita je obavezan, ukoliko je ruenje celine
ili dela zgrade posledica nedostataka u izgradnji ili propustima u odravanju zgrade da oteenom nadoknadi nastalu tetu. Odgovornost
nee nastupiti ako je imalac u cilju otklanja opasnosti pokazao panju
koja se u prometu zahteva. (2) Raniji imalac graevinskog zemljita e
odgovarati za tetu, ako je ruenje cele ili dela zgrade nastupilo unutar
jedne godine nakon prestanka njegove dravine, osim ako je za vreme
trajanja njegove dravine pokazao panju koja se u prometu zahteva
ili ako je docniji imalac propustio dunu panju da otkloni opasnost.
(3) Pod imaocem u smislu ovih odredbi se podrazumeva svojinski dralac. U paragrafu 837 se predvia odgovornost imaoca zgrade. Ako
neko lice ima pravo na vrenje odreenog prava na zgradi ili drugom
objektu izgraenom na tuem graevinskom zemljitu, ono e stupiti
na mesto imaoca nepokretnosti, odnosno graevinskog zemljita, prema pravilima o odgovornosti iz paragrafa 836. Paragraf 838 predvia
odgovornost lica koja su zaduena za odravanje zgrada. Ko preuzme
obavezu od imaoca da odrava zgradu ili neki drugi objekat povezan
sa graevinskim zemljitem, odgovoran je za tetu nastalu ruenjem
41
cele ili dela zgrade, pod istim uslovima kao imalac.
41
V. na primer, Zivilrecht, Wirtschaftsrecht, Nomos Verlagsgesellscahft, 10. Auflage, Baden-Baden, 2001, str. 145-146.
19
Na osnovu ovoga moemo zakljuiti da se odredbe nemakog Graanskog zakonika o odgovornosti za dejstva stvari odnose na sledee sluajeve: 1. Odgovornost za line imovinske i neimovinske tete prouzrokovane od ivotinja. Tada odgovara imalac ivotinja, uprkos tome to dranje ivotinja nije zabranjeno, ali je odgovornost opravdana zbog toga
42
to je dranje ivotinja u principu opasno. 2. Odgovornost za tete od
ruenja graevina. Osim sluajeva utvrenih u zakoniku, nemaka literatura, na osnovu pravila posebnog zakonodavstva navodi i sledee sluajeve odgovornosti za tete od dejstva stvari, regulisanih partikularnim zakonodavstvom. 3. Odgovornost zasnovana zakonima o eleznikom i drumskom saobraaju (poev od Reichhaftpflichtgesetz, od. 7. 6. 1871) za tete nastale u javnom saobraaju, zbog uticaja motornih vozila u pokretu,
za smrt i telesno oteenje putnika. Obaveza naknade tete izostaje u sluaju vie sile ili sopstvene krivice oteenog. Odgovara preduzima po43
gona, po principu objektivne odgovornosti. 4. Energetska odgovornost
44
tj. odgovornost prenosioca elektrine energije i imalaca atomskih postrojenja za proizvodnju elektrine energije za tete od atomskog zraenja
povodom prouzrokovanja smrti ili oteenja zdravlja. Odgovara imalac
atomskog postrojenja ili prenosilac elektrine energije ili gasa za tete nastale usled smrti ili oteenja zdravlja. Ekskulpacije (osloboenja od od45
govornosti) nema ak ni u sluaju vie sile. 5. Odgovornost za tetno
46
dejstvo voda i za uvoenje opasnih tetnih materijala u vode. U prvom
sluaju odgovara imalac javnih voda i vodotoka, a u drugom uvodilac
47
opasnih i tetnih materijala u vodu. Odgovornost je objektivna. 6. Odgo48
vornost za tete od proizvoda. Odgovara proizvoa, bez obzira na kri-
42
V. Wolfgang Fikentscher, Schuldrecht, sechste Auflage, Walter de Gruyter Berlin-New York, 1976, str. 682.
43
V. Fikentscher, op. cit., str. 683.
44
RGBl. (Reichsgesetzblatt) 1. 489, BGBl (Bundesgesetzblatt) I 814.
45
V. Fikentscher, op. cit., str. 683. BGHZ 7 388.
46
Zakon o vodama SR Nemake, BGBl I 1110.
47
V. V. Fikentscher, op. cit., str. 683.
48
V. npr., Bard, Produkthaftung nach dem EG-Recht, 1989. Honsel, Produkthaftungsgesetz und allgemeine Deliktshaftung, Juristische Schulung, 1995, S. 211. Lorenz, Europische Rechtsangleichung auf dem Gebiet der Produzentenhaftung, Zeitschrift fr die gesammte
Handelsrecht und Wirtschaftsrecht, 151, 1. Taschner-Frietsch, Produkthaftungsgesetz und EGProdukthaftungsrichtlinie, 2. Auflage, 1990. Jauernig, Schlechtriem, Strner, Teichmann, Vollkommer, BGB Brgerliches Gesetzbuch, 8. Auflage, Verlag C.H. Beck Mnchen, 1997, str.
897. Prema vaeoj odredbi par. 823 BGB-a, ko namerno i nehatno protivpravno povredi ivot,
telo, zdravlje, slobodu, imovinu ili neko posebno slino pravo, obavezan je da drugom nadoknadi iz toga nastalu tetu. Iz toga proistie i deliktna odgovornost proizvoaa za stvari sa nedostatkom koji navedene vrednosti povreuje. V., Prtting-Wegen-Weinreich, BGB Kommentar, 2. Auflage, Luchterhand, 2007, str. 1575 i dr.
20
vicu zbog nedostataka proizvoda koji je otetilo telo, zdravlje ili prouzro49
kovalo smrt.
Dok su u nemakom pravu kvazidelikti ureeni i u graanskom zakoniku i partikularnim zakonima, vajcarski Zakonik o obligacijama ovo pitanje, bar u klasinom domenu odgovornosti za tete od dejstva stvari, kao i
francuski Code civil, nije prepustio posebnom zakonodavstvu, ve ga je
sam regulisao. Zakonik obuhvata dva klasina sluaja odgovornosti za dejstva stvari, odgovornost za tete od dejstva ivotinja i odgovornost za tete
od graevina. Prema l. 56 vajcarskog zakonika o obligacijama predvia
se odgovornost draoca ivotinja za tetu tako da za tetu koju prouzrokuje
ivotinja odgovara lice koje je dri (tj. imalac), ako ne dokae da je ivotinju nadziralo sa svom panjom koju su okolnosti nalagale ili da bi teta nastupila i pored njegove panje (stav 1). On zadrava pravo na naknadu onoga to je dao, ako je ivotinju nadrailo bilo neko tree lice, bilo ivotinja
koja pripada nekom drugom licu (stav 2). Ranija redakcija ovog lana je
sadrala i trei stav prema kojem kantonalni propisi reguliu odgovornost
za tetu koju prouzrokuje divlja. Meutim, trei stav je ukinut lanom 27
50
Zakona od 20. juna 1986. godine (RS 922.O). U l. 57. Zakonik predvia
pravo zadravanja ivotinja. Naime, dralac zemljita ima pravo da uhvati
tue ivotinje koje prouzrokuju tetu na njegovom zemljitu i da ih zadri
kao zalogu za naknadu koja mu se duguje; on ima pravo i da ih ubije ako je
51
to opravdano s obzirom na okolnosti.
Komentariui l. 56 st. 1 poznati vajcarski autor Bruno fon Biren
52
(Bruno von Bren) istie da Zakonik govori o draocu (Tierhalter) ivotinje i na taj nain kratkim izrazom oznaava odgovorno lice. (Napominjemo da u nemakom jeziku Halter ne znai draoca u smislu srp-
49
Gesetz ber die Haftung fr fehlerhafte Produkte, vom 15. Dezember 1989, izmene od 19. 4. 2006 (BGBl I S. 866, BGBl I S 2198). V. npr in: Brgerliches Gesetzbuch,
63. Auflage, Beck Texte im dtv, Mnchen, 2006, str. 581-584.
50
V. Code des obligations, Payot, Cancelerie federale, 2001, str. 14.
51
V. vajcarski zakonik o obligacijama od 30. marta 1911. godine sa izmenama i
dopunama izvrenim do 1. januara 1976. godine, sa predgovorom prof. dr Mihaila Konstantinovia, Institut za uporedno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1976, str.
24. Nemaki tekst: Obligationenrecht vom 30. Mrz 1911, Stand am 1. Januar 1984., herausgegeben von der Bundeskanzlei, 1984, str. 13-14. Francuski tekst: Code des obligations, Payot, Cancelerie federale, 2001, str. 14-15. Napominjemo da je od vremena donoenja, do danas, Zakonik je pretrpeo brojne izmene, a naroito u 1949, 1958, 1962,
1976,1982,1983,1984,1986, 1988, 1990, 1991, 1992, 1993, 1994, 1995, 1996, 1999,
2000, 2001 i 2002. godini, meu kojima se nalaze i izmene odredaba o odgovornosti za
tetu od dejstva stvari.
52
V. Sweizerisches Obligationenrecht, Allgemeiner Teil, Schulthess co, AG, Zrich, 1964, str. 249.
21
skog jezika, ve oznaava ono lice koje se brine o ivotinji, koje je hrani.) Biren ukazuje da je izraz Halter upotrebljen u zakonu u dva znaenja, u smislu draoca, vlasnika, kao i u znaenju lica koje vlada ivotinjom. Po pravilu, vlasnik je taj koji treba da vlada, ovladava ivotinjom, ali to nije uvek sluaj. Svojstvo draoca moe imati i zakupac,
53
ostavoprimac ili prevozilac koji transportuje ivotinju. I Biren i Oftinger navode, da ako se radi o vie dralaca, onda oni odgovaraju solidarno pri emu vajcarska vrhovna sudska praksa nalazi da naslednika za54
jednica za tetu prouzrokovanu dejstvom ivotinja odgovara solidarno.
Razlog odgovornosti ovih lica Biren nalazi u tome da ona raspolau
sredstvima za ovladavanjem ivotinjom, te snose odgovornost za tetu
prouzrokovanu dejstvom ivotinja. Zakupac i prevozilac treba da znaju
za svojstva ivotinja, te su duni da o tome steknu potrebne informacije,
savet i uputu. U sluaju promene draoca treba proceniti ko dokle ima
mogunost uticaja na ivotinju, te da se odgovornost jasno razgranii iz55
meu ustupioca i prijemnika. Razmatrajui obim odgovornosti, Biren
istie da se obaveza naknade tete po l. 56 odnosi na sve ivotinje koje
su efektivno drane. Predmetni obim odgovornosti proistie iz fakta dranja, a ne iz vrste ivotinja. Tu dolaze u obzir tradicionalno domae ivotinje. Tu spadaju i pele, i ivotinje koje slobodno ive u prirodi, koje
ako su pod ljudskim nadzorom mogu povui ljudsku odgovornost. Ne
smatra se dranim ivotinjama divlja. U pogledu odgovornosti za
njih postoje posebna pravila (Napomena: po ukinutom st. 3 ovo pitanje
je trebalo da se uredi kantonalnim propisima). Govorei o ostvarenju
odgovornosti, odnosno mogunosti isticanja prigovora, Biren nastavlja
da dralac (imalac) odgovara za tetu prouzrokovanu dejstvom ivotinje. Pri tome je dovoljna neposredna uzronost. Dralac psa odgovara
ako ivotinja ujede prolaznika. Odgovornost postoji i onda ako pas nije
fiziki povredio prolaznika, ve i onda kada se on od ivotinje uplaio,
usled ega je dolo do telesnog oteenja (to je indirektno prouzrokova56
nje tete dejstvom ivotinja). Razlog odgovornosti draoca ivotinje je
u tome da se obezbedi zatita od specifinog reagovanja ivotinja. Nema odgovornosti kada je teta, dodue, prouzrokovana od strane ivoti-
53
Tako i Karl Oftinger, Schweizerisches Haftpflichtrecht, II/1, Polygrafische Verlag AG, Zrich, 1960, str. 197-208. Oftinger je dao jednu interesantnu optu definiciju odgovornih lica, prema kojoj su draoci lica oni subjekti koja su fizika lica i koja su u situaciji da maksimalnom panjom ovladaju ivotinjom. Op. cit., str. 197.
54
V. Bren, op.cit., str. 249, Schweizerische Juristenzeitung, 33, s. 131.
55
V. Bren, op.cit., str. 250.
56
V. tako i Oftinger, II/1 str. 211. beleka 150.
22
nje, ali teta ne proistie iz prirode tipinog reagovanja ivotinje, ve

pre iz takvih injeninih okolnosti kod kojih dejstvo ivotinje ini samo
57
pasivni deo uzronog lanca. Nadalje, imaoca ne oslobaa odgovornosti
njegovo uobiajeno ponaanje, odnosno briga o ivotinji (budui da su
58
nekada reagovanja ivotinja atipina). Dralac ivotinje se oslobaa odgovornosti ako je radi negovanja i staranja nad ivotinjama zaduio pomono osoblje (na primer, obanina, prevoznika i dr.). On, dodue, zadrava svojstvo draoca, gajioca - pomono osoblje nema samostalnost preko njegovih uputstava, odnosno volje. Oteeni se i dalje nalazi u odtetnom odnosu sa draocem, imaocem, ali se on moe osloboditi obaveze
ako dokae da je pomono osoblje uinilo sve to je potrebno za spreavanje nastupanja tete prema merilima iz l. 56. st. 1. Otklanjanje odgovornosti draoca ili imaoca se moe zasnovati i na prigovoru da teta nije
nastupila usled dejstva ivotinje, ve je ona nastala usled nekog drugog
59
razloga i da nema uzrone veze izmeu dejstva ivotinje i tete. Odgovornost draoca ivotinje je kauzalna, ali u ublaenoj formi, te omoguava oslobaanje od odgovornosti, ako je imalac uinio sve da sprei tetu.
Prilikom procene njegove odgovornosti sud treba da vodi rauna o pred60
vidljivosti i mogunosti procene ponaanja ivotinje.
61
Slino stanovite zastupa i Teo Gul (Theo Guhl). Po njegovom miljenju, odgovornost draoca ivotinje je ureena na istim osnovama kao i
odgovornost za zastupanje, tj. vae pravila o objektivnoj odgovornosti
(Kausalhaftung) sa teretom dokazivanja tuenog u pogledu razloga oslo62
boenja od odgovornosti . Kao i Biren, Gul i njegovi saradnici navode
da se l. 56. odnosi na sve vrste ivotinja koje mogu biti predmet staranja,
a pre svega domae ivotinje, a zatim i pele, kao i zatvorene divlje ivotinje. Naprotiv, prema stanovitu sudske prakse, postoje ivotinje, kao to
su mievi, i pacovi, na primer, koje se u smislu l. 56 ne mogu drati. I po
Gulu, za ivotinju je odgovoran njen dralac. Dralac je svako fiziko ili
pravno lice koje je injenino nosilac ovlaenja raspolaganja i koje je
57
V. Bren, op.cit., str. 250.

V. Schweizerische Juristenzeitung, 53, s. 124, No. 66.
59
V. Bren, op.cit. str. 251-252.
60
V. Schweizerische Juristenzeitung, 53, s. 124, No. 66. V. i Oftinger, II/1 str. 125.
61
V. Theo Guhl, Das Schweizerische Obligationenrecht, 9. Auflage, berabeitet von
Alfred Koller, Anton K. Schnyder, Jean Nicolas Druey, Schulthess, Zrich, 2000, str.
205-206.
62
V. l. 56 vajcarskog ZO. BGE, 67, II, 26. /BGE=Bundesgerichtsentscheid, Amtliche Sammlung, der Entscheidungen des schweizerischen Budensgerichts (Lausanne) Odluka Vrhovnog suda vajcarske/.
58
23
obavezno na zahtevanu panju radi spreavanja prouzrokovanja tete.

63
Dolazi u obzir i dralac ivotinje u optem interesu.
l. 58 i 59 Zakonika ureuju odgovornost za tetu od graevina.
Naime, po lanu 58: (1) Sopstvenik zgrade ili svakog drugog postrojenja
odgovara za tetu koja nastaje usled mana u konstrukciji ili zbog slabog
odravanja. (2) On ima pravo da trai naknadu od lica koja su mu za to
odgovorna. U l. 59 Zakonika predviaju se obavezne mere obezbeenja:
(1) lice kome preti teta od tue graevine ili postrojenja ima pravo da
zahteva od njihovog vlasnika da preduzme potrebne mere za otklanjanje
opasnosti. (2) Ovim se ne dira u policijske propise koji se odnose na zatitu lica i imovine. Komentariui odredbe vajcarskog Zakonika o obligacijama propisanih povodom odgovornosti za tete od graevina, Gul
utvruje da odgovornost za dejstvo izgraenih objekata spada u red sluajeva kauzalne (objektivne) odgovornosti. Ta odgovornost stoji u vezi sa
propisima stvarnog prava o odgovornosti sopstvenika za sluaj prekora64
enja ovlaenja u vrenju prava svojine, posebno u susedsko-pravnim
odnosima. Obe odgovornosti mogu biti meusobno konkurentne kada
prekoraenja svojinskog prava (imisije) proistiu iz nedostataka graevi65
ne ili objekta. Prema stanovitu Gula i sudske prakse koju on navodi i
66
67
javni graevinski objekti (na primer, ulice i telefonski vodovi ), potpadaju pod privatnopravna pravila o odgovornosti za tete od graevina.
Stroija odgovornost predviena u l. 58 Zakonika tereti vlasnika zgrade
ili druge graevine. Pod pojmom zgrade se podrazumeva trajna ili prola68
zna stabilna veza izmeu zemljita i graevine. Pod graevinom se
smatra svako delo koje je rezultat ljudske delatnosti, ali se takvima ne
smatraju zemljite, blokovi od kamena. Vode se ne smatraju graevinom,
ali to one postaju obradom, preradom, odnosno modifikacijom. Smatraju
69
70
se graevinama ulice i trgovi , ali ne i neizgraena peaka staza , pro71
72
73
74
75
lazi , vodovi , groblja , korita potoka , bazeni za plivanje , delovi
63
BGE 115 II 245.

ZBG (Schweizerisches Zivilgesetzbuch), l. 679.
65
V. Guhl, op. cit., str. 207. t. 23, BGE 91 II 475, 111 II 436.
66
BGE 108 II 185.
67
BGE 112 II 230.
68
BGE 106 II 2003, E. 2.
69
BGE 102 II 343.
70
BGE 91 II 283.
71
BGE 103 II 240.
72
V. Schweizerische Juristenzeitung, 1976, s. 360.
73
BGE 91 II 484.
64
24

76
zgrade, kao to je kupatilo, patos, lift ili osvetljenje stepenita. Da bi dolo do odgovornosti imaoca objekta mora da je sam objekat, odnosno graevina bila uzrok tete. Mora da postoji neki telesni uticaj na objekat, u
smislu da ima neki nedostatak i da je do tete dolo usled tog nedostatka.
Neophodno je postojanje uzrone veze izmeu nepravilne izgradnje objekta ili njegovog nepravilnog odravanja i tete. Teret dokazivanja nedostatka
77
objekta ili nepravilnog odravanja snosi oteeni koji trai naknadu tete.
Novija vajcarska monografska literatura (npr. Heinrich Honsell) je
takoe posveena kako pravilima klasinih instituta odgovornosti za dej78
stva stvari, tako pravilima modernih kvazidelikata.
VI
ODGOVORNOST ZA TETE OD DEJSTVA STVARI
U PRAVU SRBIJE
Srpski graanski zakonik iz 1844. godine regulie kvazideliktnu
odgovornost, odnosno odgovornost za tete nastale usled dejstva stvari u
paragrafima 813-817. Zakonik u ovom domenu samo delimino prati svoj
uzor, pravila austrijskog Opteg imovinskog zakonika i predvia odgovornost za tete nastale padom ili bacanjem materijala iz zgrada i dejstvom ivotinja.
U paragrafu 813 SGZ predvia da ko iz kue, prozora, s tavana, ili
inae nesmotreno baci ili izlije neto, odgovarae za tetu koju bi drugom
s tim prouzrokovao. Ako se ne zna ko je tetnik, onda odgovara vlasnik
kue ili zakupac (Gospodar kue ili kvartijar).
74
BGE 122 III 229.

BGE 55 II 196.
76
BGE 81 II 450, 88 II 417, 91 II 201, Guhl, op. cit. str. 207, t. 26.
77
BGE 108 II 186, Guhl, op. cit. str. 207, t. 27.
78
V. Heinrich Honsell, Schweizerisches Haftpflichtrecht, 3. Auflage, Schulthess,
Zrich, 2000. Meu klasinim pravilima o kvazideliktnoj odgovornosti autor naroitu panju posveuje pravilima Zakonika o obligacijama o odgovornosti draoca ivotinja (str.
144-146) i pravilima o odgovornosti vlasnika graevina (str.147-152). Od modernih oblika graanskopravne odgovornosti autor razmatra odgovornost za tete nanete u saobraaju motornih vozila zasnovanih na uzronosti (Gefrdungshaftung) (str. 157-169); odgovornost proizvoaa za tetu nastalu od proizvoda (Produkthaftung) (str. 166-183); odgovornost za tetu nastalu u lovu (Jagd) (str. 197); za tetu u eleznikom saobraaju (str.
186), za tetu nastalu usled dejstva elektrinih postrojenja (str. 187); od pada letelica (str.
187); odgovornost za tetu od dejstva atomskih postrojenja (str. 189-191); odgovornost za
ekoloke tete (str. 191-195) i odgovornost za tetu nastalu usled proizvodnje, deponovanja ili upotrebe otpadnog materijala (str. 196-197).
75
25
Paragraf 814 propisuje pravo svakog graanina da se obrati policijskim organima sa zahtevom da otklone opasnost od teta od stvari koje su
nametene ili obeene na neku zgradu, te mogu lako pasti i time prouzrokovati tetu drugome. (Mogu lake pasti ili drukije koga osakatiti ili
otetiti). Policija je obavezna da ovakve situacije izvidi i da otkloni postojanje opasnosti od tete. Ovo pravilo je preventivne prirode i ne sadri
odtetnopravni aspekt, kao to je to u ovom sluaju predvieno u austrijskom Optem graanskom zakoniku.
U paragrafu 815 Zakonika regulie se odgovornost za tete od ivotinja u smislu telesne povrede fizikog lica ili imovine. Odgovorno je lice
koje je ivotinju nateralo, nadrailo ili prenebregao obavezu spreavanja
tete.
Paragraf 816, na dalje, propisuje da onaj koji je naao ivotinju u nekom tetnom dejstvu, moe je silom odbiti, ili isterati ili uhvatiti ili sagnati.
Paragraf 817 predvia da ivotinja uhvaena u teti ostaje u zalozi
za naknadu, za koju je duan onaj, ija je ivotinja, za osam dana uiniti. Ako se ne poravnaju, duni su stvar sudu javiti. Oteeni nije duan
ivotinju iz zaloge izdati, dok mu se ili naknada ne uini, ili sigurnost dovoljna ne postavi. Sprski graanski zakonik je, prema tome, ustanovio
pravo retencije na ivotinji dok imalac ivotinje ne nadoknadi tetu ili po79
loi obezbeenje.
Skica za zakonik o obligacijama i ugovorima profesora Mihaila
80
Konstantinovia, uglavnom na nain kako je ovo pitanje ureeno u
vajcarskom zakoniku o obligacijama, u lanovima od 141-145, u poglavlju o odgovornosti za opasne stvari predvia dve vrste klasine odgovor81
nosti za tetu od dejstva stvari: odgovornost za tetu od ivotinja i odgo82
vornost za tetu od graevina.
U pogledu modernih oblika odgovornosti za tetu od dejstva stvari,
profesor Konstantinovi je predvideo odgovornost proizvoaa stvari sa
83
nedostatkom. U tom pogledu Skica sadri pravilo da ko stavi u promet
neku stvar koju je proizveo, a koja zbog nekog nedostatka, za koji on nije
znao, predstavlja opasnost tete za lica ili stvari, odgovara za tetu koja bi
79
V. Graanski zakonik Kraljevine Srbije, Zbirka zakona, Beograd, Izdavaka knjiarnica Gece Kona, 1927, str. 303.
80
V. Mihailo Konstantinovi, Obligacije i ugovori, Skica za zakonik o obligacijama
i ugovorima (u daljem tekstu: Skica), Beograd, 1969, str. 53.
81
V. l. 142-144 Skice.
82
V. l. 145 st. 1-4 Skice.
83
V. l. 141. Skice.
26
nastala usled nedostatka. Ova odredba Skice je u celini preneta u Zakon

o odbligacionim odnosima ( st. 1. l. 179), s tim da je dopunjena jo jednim stavom (st. 2. l. 179), prema kojem proizvoa odgovara i za opasna svojstva stvari ako nije preduzeo sve to je potrebno da tetu, koju je
mogao predvideti, sprei putem upozorenja, bezbedne ambalae ili drugom odgovarajuom merom.
U pogledu odgovornosti za tetu od dejstva ivotinja, profesor Konstantinovi je predvideo (1) da za tetu odgovara imalac ivotinje bilo da
je ivotinja kod njega, bilo da je zalutala ili pobegla. Takoe, (2) imalac
odgovara za tetu koju je uznemirena ivotinja prouzrokovala licu koje je
dragovoljno pokualo da je uhvati ili zadri.
U odredbama u kojima se regulie odgovornost kada je ivotinja
predata drugome, Skica predvia da za tetu koju prouzrokuju ivotinje
poverene na uvanje ili staranje licima i ustanovama koje se bave primanjem ivotinje na uvanje i staranje, kao to su veterinari, potkivai, krmari, bolnice za ivotinje, odgovaraju ta lica i ustanove onako kako bi
odgovarao imalac. Zatim je profesor Konstantinovi u Skici predvideo
da imalac koji je predao ivotinju drugome da se njome slui, ili na uvanje ili staranje, duan je skrenuti mu panju na mane ivotinje, ako ih
ima, inae e odgovarati za tetu.
Profesor Konstantinovi je predvideo i zalono pravo u korist oteenika na ivotinji koja je uhvaena u teti. Naime, dralac zemljita ima
pravo da uhvati tuu ivotinju koja na njegovom zemljitu ini tetu i da
je zadri kao zalogu za naplatu naknade. On je duan da bez odlaganja
obavesti o teti i zadravanju imaoca ivotinje, a ako ne zna koje imalac
onda skuptinu optine.
U odredbama o odgovornosti za tetu od graevina Skica profesora
Konstantinovia predvia da (1)imalac zgrade i svake druge graevine
odgovoran je za tetu koju ona prouzrokuje svojim ruenjem ili padom
nekog njenog dela, ili na koji drugi nain. Nadalje, (2) on se oslobaa odgovornosti ako dokae da se teta dogodila usled vie sile ili krivicom
oteenika. (3) Imalac ima pravo da trai naknadu od lica koja su kriva
to se teta dogodila. (4) Ove odredbe vae i za svojinskog draoca.
Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije ne regulie odgovornost za tete od dejstva stvari. Svojevremeno je 1987. godine, po
zaduenju tadanjeg parlamenta, komisija na elu sa profesorom Slobodanom Peroviem, sastavljena od profesora sa pravnih fakulteta u Srbiji i
sudija Vrhovnog suda, uradila predlog Nacrta Zakona o obligacionim odnosima Republike Srbije, koji je obuhvatio onu materiju obligacionih odnosa, koja u to vreme nije bila ureena tadanjim saveznim Zakonom o
obligacionim odnosima, izmeu ostalog, i materiju teta od graevina,
27
kao i materiju teta od ivotinja, uglavnom zasnovanu na odredbama Skice profesora Konstantinovia.
Izmene Zakona o obligacionim odnosima iz 1993. godine nisu
uvele nedostajue odredbe kojima bi se uredili odnosi povodom odgovornosti za tetu od dejstva stvari. Budui, da se ve nekoliko godina,
po zaduenju Narodne skuptine Republike Srbije, na elu sa profesorom Peroviem radi na rekodifikaciji graanskog prava, ukljuiv i
obligaciono pravo, moe se oekivati da e se odredbe Zakona o obligacionim odnosima upotpuniti pravilima o odgovornosti za tetna dejstva stvari.
to se tie partikularnog zakonodavstva Republike Srbije, ova mate84
rija je delom ureena pre svega u Zakonu o lovstvu , u pogledu odgovornosti za tetu od divljai. U sedmom poglavlju ovog zakona nalaze se odredbe o spreavanju teta i o naknadi tete. U l. 53 Zakona o lovstvu je
propisano da su korisnici lovita, odnosno vlasnici i korisnici zemljita,
voda i uma, na kojima se lovita nalaze i povrine van lovita, na kojima
se divlja nalazi duni da preduzimaju mere za spreavanje teta koju divlja moe da priini imovini i ljudima. Prema l. 54 istog Zakona, tetu
koju priini lovostajem zatiena divlja nadoknauje korisnik lovita,
pod uslovom da je oteeni preduzeo propisane mere za spreavanje tete
od divljai. Nadalje, Zakon propisuje da tetu koju priini divlja za koju
je propisana trajna zabrana lova nadoknauje Republika, pod uslovom da
je oteeni preduzeo propisane mere za spreavanje teta od divljai. Vlasnik ili korisnik zemljita, voda i ume kome je priinjena teta od divljai duan je da za naknadu tete korisniku lovita, odnosno Ministarstvu
podnese odtetni zahtev u roku od tri dana od saznanja za tetu, a najkasnije u roku od mesec dana od nastanka tete. Zakon propisuje da korisnik lovita i vlasnik, odnosno korisnik zemljita, voda i uma, na kojima
je lovite ustanovljeno, tetu utvruju sporazumno. U l. 55 Zakona predvieno je da za tetu priinjenu vlasnicima, odnosno korisnicima zemljita, voda i uma, prilikom lova lovaca i njihovih pomagaa odgovoran je
korisnik lovita. I najzad, po lanu 56, graanin i pravno lice koje lovi divlja suprotno Zakonu ili na drugi nain uniti divlja, unitava lovne i
lovnotehnike objekte, oznake granica, ili na drugi nain priini tetu duan je da tetu naknadi korisniku lovita.
U praksi primene Zakona o lovstvu, sudovi zauzimaju stav da na osnovu l. 53. st. 1 i l. 54 postoji podeljena odgovornost korisnika lovita i
vlasnika vonog zasada u neposrednoj blizini lovita za naknadu tete
84
V. Zakon o lovstvu, Slubeni glasnik RS, br. 39/93, 44/93 ispravka, 60/93-ispravka, 67/93 i 101/2005 drugi zakon.
28
priinjene od strane lovostajem zatiene divljai, ukoliko mere vlasnika

85
vonog zasada za spreavanje tete nisu bile dovoljne da spree tetu. U
primeni istog lana (l. 54. st. 1) sud utvruje solidarnu odgovornost oba
lovita, kada se one granie sa parcelama tuioca, a za tetu od divljih
svinja koji stalno ive u lovitima kojima gazduju tueni. Prema injeninom stanju opisanom u obrazloenju presude, radilo se o tetnom dejstvu
lovostajem zatiene divljai. Iako za tetu priinjenu od lovostajem zatiene divljai u principu odgovara organizacija koja gazduje lovitem u
kome je teta priinjena, u ovom sluaju je ustanovljena solidarna odgovornost vie lovita, poto u konkretnom sluaju nije moglo da se utvrdi
iz kog lovita je divlja izala, u kom broju i kada je teta uinjena, a radilo se o lovitima koja se meusobno granie i o tome da na oba terena
86
stalno ive divlje svinje.
VII
UMESTO ZAKLJUKA
S obzirom na sadanje stanje zakonodavstva, kodeksa i partikularnog, moemo konstatovati da u Republici Srbiji postoji pravna praznina u
pogledu klasinih (uobiajenih) pravila (u uporednom graanskom zakonodavstvu) o odgovornosti za tetna dejstva stvari, imajui u vidu da
osim materije odgovornosti za tetu od divljih ivotinja, odgovornosti
87
proizvoaa za stvari sa nedostatkom, ostali sluajevi kvazidelikata nisu
ureeni. Dodue, sudska praksa Vrhovnog suda Republike Srbije je ovu
praksu popunjavala pozivom na l. 4. Zakona o nevanosti propisa, pravilima Srpskog, odnosno Austrijskog graanskog zakonika.
Na osnovu prikaza i analize uporednog zakonodavstva, zakljuujemo da osim klasinih pravila (teta od dejstva graevina i ivotinja), postoje brojna moderna pravila vezana za tete od dejstva stvari, kao to su
tete od saobraajnih sredstava, atomske tete (tete od jonizirajuih zraenja), tete od dalekovoda (elektrine energije, gasa itd.), tete od raznih
imisija kao to su uvoenje opasnih i tetnih materija u vodotoke u vodu,
odnosno u zemljite, i dr.
tetne imisije su ureene l. 5 Zakona o svojinskim odnosima (u pogledu tzv. susedskih imisija), odn. l. 156 Zakona o obligacionim odnosi-
85
V. Presudu Okrunog suda u Valjevu, G. 750 od 25.10.2007. g.

V. Presudu Okrunog suda u Kraljevu, G.1049/2005 od 3. 8. 2005. godine.
87
V. Zakon o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom, Slubeni glasnik
Republike Srbije, br. 101/2005.
86
29
ma za imisije sa faktikim dejstvom preko susedskih nepokretnosti. Materija isputanja tetnih imisija u vodotoke i poljoprivredno zemljite je
delimino ureena Zakon o vodama i Zakonom o poljoprivrednom zemljitu, kako u preventivnom smislu, npr., preko odredaba o katastru zagaivaa i o vodoprivrednoj dozvoli, tako i u domenu odtetno pravne
odgovornosti, kada je imisiona opasnost realizovana, u vidu nastale tete.
Nedostaju potrebne zakonske odredbe koje bi sadrale intencionalna pravila EU kojima bi se regulisala prethodna ekoloka analiza pri davanju
dozvole za novog potencijalnog imitenta.
Ako se sagledaju uporedna i domaa pravila o odgovornosti za tetu
od dejstava stvari, zajedniko im je to se novi oblici odgovornosti za tete od dejstva stvari, sa odreenom rezervom, mogu kvalifikovati kao sluajevi objektivne odgovornosti imalaca ovih stvari ili postrojenja za tete
nanete treim licima. No ima i izuzetaka, kada se odgovara po osnovu
krivice, tj. pravila o subjektivnoj odgovornosti, kao to je to sluaj kod
odgovornosti za tete nastale u saobraaju motornih vozila u pokretu. Takoe, od optih pravila o objektivnoj odgovornosti, gde je kao i kod subjektivne odgovornosti dejstvo vie sile razlog za iskljuenje odgovornosti, izuzetak ini tzv. apsolutna odgovornost, tj. kod koje nema osloboenja od odgovornosti ni u sluaju ako je teta nastala usled dejstva vie sile. Ta vrsta odgovornosti je zastupljena u uporednom zakonodavstvu o
odgovornosti za atomske tete. Pravilo je da se za tetu od dejstva stvari
odgovara po (specijalnim) pravilima deliktne odgovornosti, ali se u uporedno pravnoj literaturi ne iskljuuje primena pravila o ugovornoj odgovornosti.
30
Jzsef Szalma, Ph.D., Full Professor

Novi Sad School of Law
Liability for Harmful Effects of Things

liability for tort and quasi-delict
Abstract
In this paper, an attempt is made to differentiate between tort (delict)
and quasi-delict, as well as between tort, on one hand, and force majeure
(vis maior) and case (casus), on the other.
The purpose of the paper is to determine when there is a civil-law liability for harmful effects of objects and when there is not. In the case of
an effect of (dangerous) objects without human interference, i.e. a possibility of prevention (force majeure), there is no civil-law liability. However, if there is a harmful effect of (dangerous) objects being in legally
prescribed cases under a due human supervision, there is a civil-law liability of the object owner provided there is no preventive supervision.
Key words: tort, quasi-delict, force majeure, liability for damage caused by animals and other things under due human supervision.
31
32
342.7:341
Dr Rodoljub Etinski, redovni profesor

IZJEDNAAVANJE MEUNARODNE ZATITE

EKONOMSKIH, SOCIJALNIH I KULTURNIH
PRAVA SA MEUNARODNOM ZATITOM
POLITIKIH I GRAANSKIH PRAVA
Saetak: Generalna skuptina UN je rezolucijom A/RES/63/117 od
10. decembra 2008. godine usvojila Opcioni protokol uz Meunarodni
pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. godine, kojim se otvara mogunost da se pojedinci obrate Komitetu za ekonomska,
socijalna i kulturna prava individualnim predstavkama kada smatraju da
im je drava prekrila ova prava. Ovim e se, kada Protokol stupi na snagu, uiniti veliki korak u pravcu izjednaavanja meunarodnopravne zatita ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava sa meunarodnopravnom
zatitom politikih i graanskih prava, na univerzalnom nivou.
lanom 6 Lisabonskog ugovora, koji je potpisan 13. decembra
2007. godine i koji je stupio na snagu 1. decembra 2009. godine, drave
lanice Evropske unije daju Povelji Evropske unije o osnovnim slobodama, status konstitutivnog akta, dakle akta najvie pravne snage u pravu
Evropske unije. Do tada Povelja ima karakter politikog akta od najvee
vanosti ali bez pravne obaveznosti. Glava 4 Povelje, pod naslovom Solidarnost kao i druga glava pod naslovom Slobode ukljuuju ekonomska, socijalna i kulturna prava. Ovim se izjednauje, dakle, zatita politikih i graanskih prava sa zatitom ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava u Evropskoj uniji.
Re je o velikim i znaajnim promenama. Prevazilazi se hladnoratovska podela graanskih i politikih prava, sa jedne strane, kojima se
obezbeuje relativno efikasna meunarodna zatita i ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, sa druge strane, koja su bila bez takve zatite.
33
Dr Rodoljub Etinski, Izjednaavanje meunarodne zatite ekonomskih... (str. 3346)
Kljune rei: ekonomska, socijalna i kulturna prava, meunarodna

zatita
Definisanje ljudskih prava u kontekstu promena

Ljudska prava definiemo kao pravnu artikulaciju spremnosti drutvene zajednice da zadovolji ili da stvori uslove za zadovoljavanje potre1
ba, htenja, aspiracija svih pojedinaca pod jurisdikcijom te zajednice.
Pravna artikulacija se vri definisanjem prava koja pripadaju pojedincima
te odgovarajuih obaveze na strani drave i obezbeivanjem pravnih mehanizama za ostvarivanje tih prava.
Izmeu dva svetska rata i, naroito, posle Drugog svetskog rata
spremnost nacionalne zajednice da zadovolji individualne potrebe i htenja, kao i pravno izraavanje te spremnosti, prestaje da bude unutranja
stvar drave i postaje predmet angaovanja meunarodne zajednice.
Meunarodna zajednica se angauje u pravcu izgradnje minimalnih meunarodni standarda spremnosti drave da zadovolji individualne potrebe i elje kao i u izgradnji meunarodnih mehanizama nadzora nad nacionalnom implementacijom i potovanjem ovih minimalnih standarda.
Trinaesti deo Versajskog mirovnog ugovora iz 1919. godine je posveen osnivanju Meunarodne organizacije rada. Razlog osivanja Organizacije je bilo uverenja da se univerzalni mir moe ustanoviti jedino ako
se zasniva na socijalnoj pravdi. Ovo uverenje je ostalo neizmenjeno do
danas. Savet bezbednosti je 1992. godine konstatovao da nevojni izvori
nestabilnosti u ekonomskim, socijalnim, humanitarnim i ekolokim polji2
ma su postali pretnje miru i bezbednosti.
U preambuli Trinaestog dela Versajskog ugovora je jo reeno da
propust bilo koje nacije da usvoji humane uslove rada jeste prepreka na
putu drugim nacijama da poboljaju ove uslove u svojim zemljama. Zato
bi propust jedne nacije da to uini bio prepreka drugim nacijama da to
uine? Odgovor se krije u injenici postojanja svetskog trita. Socijalna
zatita uzrokuje troak koji optereuje cenu robe. Ukoliko jedna drava
ne obezbeuje socijalnu zatitu, kako to ine druge drave, robe proizvedene u prvoj e biti jevtinije na svetskom tritu od roba proizvedenih u
Ovaj rad je pripremljen u okviru rada na projektu Harmonizacija prava Republike Srbije i prava Evropske Unije teorijskopravni, sociolokopravni, istorijskopravni, pozitivnopravni i ekonomski aspekti.
2
Statement by the President of the Security Council on behalf of the members of
the Council, 31 Jan. 1992, UN Doc. S/23500 (1992), at 3. Navedeno prema N.M. Blokker
and R. A. Wessel, Updating International Organizations, International Organizations Law
Review, 2005, 2, s. 2
34
drugim dravama. To nije prihvatljivo sa stanovita interesa nacionalnih

ekonomija.
Pokuaju da se internacionalizuju graanska i politika prava u vreme Drutva naroda nisu uspeli. To e biti uinjeno Poveljom Ujedinjenih
nacija. Jedan od cilja osnivanja Organizacije ujedinjenih nacija, izloen u
preambuli Povelje UN, jeste ponovna potvrda vere u osnovna ljudska prava, u dostojanstvo i vrednost ljudske linosti, u jednaka prava mukaraca
i ena.... Jedan od ciljeva Organizacije, proklamovanom Poveljom UN,
jeste postizanje meunarodne saradnje u unapreivanju i ohrabrivanju potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve bez razlike u pogledu
rase, pola, jezika ili religije. lan 28 Univerzalne deklaracije o ljudskim
pravima, koju je usvojila Generalna skuptina UN 1948. godine, postavlja
jedan od ideala novog meunarodnog poretka: svako je ovlaen na socijalni i meunarodni poredak u kome sva ljudska prava mogu da budu
3
potpuno ostvarena za sve, bez diskriminacije. Ljudska prava postaju,
dakle, stvar meunarodnog poretka koji treba da bude takav da omogui
svima bez razlike jednako uivanje svih ljudskih prava.
Dalji razvoj je tekao na univerzalnom, globalnom planu i na regionalnim nivoima. Uspostavljeni su minimalni meunarodni standardi ljudskih prava, dakle neki minilni standardi spremnosti drava ugovornica da
udovolje individualnim potrebama i oekovanjima, minimalni meunarodni standardi pravne artikulacije ove spremnosti kao i izvestan meunarodni nadzor nad nacionalnim potovanjem ovih standarda.
Razlike u pogledu zatite dve generacije ljudskih prava

U vreme blokovske podele i globalnog ideolokog sukoba, pitanje odnosa dve generacije ljudskih prava, dakle ekonomskih, socijalnih i kulturnih, sa jedne strane, i graanskih i politikih, sa druge strane, je bilo politizovano i pristupalo mu se sa ekstremnih pozicija. Prema jednom ekstremnom gleditu ekonomska i socijalna praava su superiorna u vrednosnom
smislu u odnosu na graanska i politika prava. Saglasno ovom gleditu,
onima koji umiru od gladi ili koji su nepismeni sloboda govora ne znai
mnogo. Pravo uea u izborima ne znai nita beskunicima jer ovi nemaju adresu i ne mogu da budu upisani u birake spiskove.
Suprotno ekstremno stanovite smatra da ekonomska i socijalna prava i ne ine uopte neka stvarna prava. Ako bi se ona tretirala kao prava,
Para. 10. Deklaracijje Svetske konferencije protiv rasizma, rasne diskriminacije,

ksenofobije i sline netolerancije, odrane u Durbanu od 31. Avgusta do 8. Septembra
2001, http://www.unhchr.ch/pdf/Durban.pdf
35
to bi znailo ugroavanje slobodnog trita zbog opsene intervencije drave u privredu. Ona bi potkopala uivanje individualnih sloboda i degra4
dirala graanska i politika prava. Ljudskim pravima odgovaraju obaveze drave. Svaka drava moe da izvri svoje obaveze u pogledu graanskih i politikih prava. Zato, graanska i politika prava jesu stvarna prava. Meutim, da li svaka drava moe da obezbedi pojedincima pod njenom jurisdikcijom pravo na rad ili pravo na obrazovanje ili pravo na socijalnu zatitu? Ako drava ne moe da ispuni svoje obaveze u tom pravcu,
5
onda ta prava i nisu zaista prava. Pored toga, definisanje socijalnih i ekonomskih prava je nedovoljno precizno te ona ne mogu da budu osnov za
6
konkretan i precizan pravni zahtev.
Saglasno ovoj drugoj poziciji, smatralo se da ekonomska i socijalna
prava nisu pogodna za sudsku zatitu. Ova pozicija nije odreena samo ideolokim stavom ve i nekada preovlaujuom koncepcijom ljudskih prava,
ija sutina je bila zatita individualne slobode, odnosno zabrana da drava
dira u individualnu slobodu pojedinca. Prema toj koncepcije obaveze drava u pogledu potovanja ljudskih prava su odreivane kao negativne obaveze, obaveze uzdravanja od dravnog intervenisanja u oblast linih sloboda. Tokom vremena ova koncepcija je znaajno evoluirala u pravcu definisaanja pozitivnih obaveza drave u cilju zatite individualnih sloboda i
prava. Evropski sud za ljudska prava tumai propise o pravima i slobodama, zatiene Evropskom konvencijom, ne samo u pravcu obaveze drave
da sama ne povreuje ova prava i slobode ve u pravcu obaveze da obezbe7
di uslove u kojima se zatiena prava i slobode mogu neometano uivati.
Uzmimo, na primer, pravo na ivot, zatieno lanom 2 Evropske konvencije: Pravo na ivot svake osobe zatieno je zakonom. Niko ne moe biti
namerno lien ivota... Evropski sud za ljudska prava je derivirao iz ovog
propisa obavezu drave da preduzme sve mere kako bi spasla ivot pojedinca kome preti neposredna konkretna opasnost, odnosno da uspostavi zakonodavni i administrativni okvir kojim se obezbeuje efektivno suprosta8
vljanje svakoj pretnji protiv prava na ivot. Pitanje je, dakle, da li pravo
International Human Rights in Context, 3rd ed. by H.J. Steiner, Ph. Alston, R. Goodman, Oxford, 2008, str. 263
5
R. Higgins, Problems and Process, International Law and How We Use It, Oxford,
2003, str. 99
6
Ibid. str. 100
7
Vidi A.R. Mowbray, The Development of Positive Obligations under the European Convention on Human Rights by the European Court of Human Rights, Oxford, 2004
8
Osman v. the United Kingdom, (App. No. no. 23452/94), Judgment of 28 October
1998, para 115, neryildiz v. Turkey, (App. no. 48939/99) , Judgment of 30 November
2004, para 89
36
na rad, na primer, implicira obavezu drave da uspostavi zakonodavni i

administrativni okvir kojim obezbeuje efektivno uivanje ovog prava i
da li bi izvravanje ove obaveze spadalo pod sudsku kontrolu?
Na globalnom nivou je poeo proces novog, drugaijeg tretmana
dve generacije ljudskih prava. Svetska konferencija o ljudskim pravima,
odrana u Beu 1993. godine, istie da su sva prava univerzalna, nedelji9
va i meuzavisna te da sva treba da budu tretirana jednako. Komitet za
ekonomska, socijalna i kulturna prava, osnovan Meunarodnim paktom
kojim se tite ova prava, da bi kontrolisao implementaciju ovih prava u
nacionalne pravne sisteme i potovanje ovih prava od strane nacionalnih
vlasti, razvio je koncepciju da ova prava impliciraju pozitivnu obavezu
drava ugovornica da uine sve kako bi obezbedile uivanje tih prava.
Tako, poto je razmotrio inicijalni izvetaj, koji je podnela Dravna zajednica Srbija i Crna Gora na osnovu lanova 16. i 17. Meunarodnog
pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Komitet je svojim
sugestijama i preporukama zatraio od Dravne zajednice da obezbedi
10
sudsku zatitu ovih prava. Ovaj proces izjednaavanja dve generacije
ljudskih prava u pogledu njihove zatite, odnosno obezbeivanja sudske
zatite i ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima tee i na evropskom, regionalnom nivou. Ve je reeno da Povelja Evropske unije o
osnovnim pravima obuhvata ekonomska, socijalna i kulturna prava, naroito u etvrtom naslovu ali i u drugim naslovima te da Povlja postaje
pravni akt najvie snage posle stupanja Lisabonskog ugovora na snagu,
to znai da dobija sudsku zatitu Suda Evropske unije. Sud Evropskih
zajednica je, inae, ve pruao izvesnu sudsku zatitu nekim ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
Svetska konferencija o ljudskim pravima, odrana u Beu 1993. godine, u taki 5 Beke
deklaracije i programa akcije izraava ovaj stav: All human rights are universal, indivisible and
interdependent and interrelated. The international community must treat human rights globally in
a fair and equal manner, on the same footing, and with the same emphasis. While the significance
of national and regional particularities and various historical, cultural and religious backgrounds
must be borne in mind, it is the duty of States, regardless of their political, economic and cultural
systems, to promote and protect all human rights and fundamental freedoms.
10
U paragrafu 38 sugestija i preporuka stoji: The Committee urges the State party to ensure that the provisions of the Covenant are given effect by its domestic courts and that legal and
judicial training takes full account of the justiciable elements of all Covenant rights, as defined in
the Committees general comments, and promotes the use of the Covenant as a domestic source of
law.Committee on Economic, Social and Cultural Rights, Consideration of Reports Submitted
by State Parties under Articles 16 and 17 of the Covenant, Concluding observations of the Committee on Economic, Social and Cultural Rights, Serbia and Montenegro, E/C.12/1/Add.108, 23
June
2005,
http://www.unhchr.ch/tbs/doc.nsf/
898586b1dc7b4043c1256a450044f331/
f02b19bdd9760fdac12570050047b157/$FILE/G0542562.pdf. Sajt poseen 2. februara 2009.
godine.
37
Proces izjednaavanja dve generacije ljudskih prava u pogledu sudske

zatite, koji je poeo na globalnom i regionalnom nivou nije opte prihvaen. Protokolom, dodatim Lisabonskom ugovoru, Poljska i Ujedinjeno
Kraljevstvo su izrazile rezerve prema etvrtom naslovu Povelje Evropske
unije o osnovnim pravima. lanom 1 Protokola je uskraena nadlenost
Suda Evropske unije kao i sudovima Poljske i Ujedinjenog Kraljevstva da
kontroliu da li su zakoni, podzakonski akti, administrativni propisi ili
praksa Poljske ili Ujedinjenog Kraljevstva saglasni sa osnovnim pravima,
potvrenim ovim Naslovom. Dodato je, pored toga, da etvrti naslov nee
obezbediti sudsku zatitu ekonomskih i socijalnih prava izvan one koja je
ve obezbeena pravom Poljske i Ujedinjenog Kraljevstva.
Zanimljivo je da je Venecijanska komisija ostala pri starom shvatanju o nepogodnosti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava za sudsku
zatitu. Venecijanska komisija u svom Miljenju iz 2007. godine o novom Ustavu Srbije iz 2006. godine nalazi da je sadraj ljudskih prava, koja su izloena u Drugom delu Ustava, saglasna sa evropskim standardima
i u nekim aspektima ide ak izvan njih. ta vie, Venecijanska komisija
primeuje da su klasina prava praena serijom osnovnih prava iz tzv.
druge i tree generacije ljudskih prava, rangiranih od zdravstvene zatite,
socijalne zatite, penzijskog osiguranja, prava na obrazovanje do prava na
zdravu ivotnu sredinu kao i zatitu potroaa. Ona primeuje, dalje, da
Ustav ini implementacija ovih prava zavisnom od finansijskih sredstava
koja odredi zakonodavstvo i da e potovanje ovih prava biti podvrgnuto
sudskoj kontroli. Venecijanska komisija, zatim, kae: Ima malo iskustava u tom pogledu na evropskom nivou. Venecijanska komisija je u drugim
prilikama izrazila zabrinutost da bi pozitivna socijalna i ekonomska prava mogla stvoriti nerealna oekivanja i zalagala se da se ona draftiraju
kao aspiracije a ne kao prava koja bi mogla direktno da se implementira11
ju kroz sudske odluke. Njihova direktna implementacija preko sudova
11
Venecijanska komisija je nala: Part II fully covers all areas of 'classical' human
rights. Their content is in line with European standards and goes in some respect even beyond that. These classical rights are followed by a series of fundamental rights of the socalled second and third generation ranging from health care, social protection, social security, pension insurance, right to education to the right to healthy environment as well as
protection of consumers (Articles 68 to 71, 74, 90). Their implementation will be dependent
upon resources being provided by the legislature and will be subject to review by the courts.
There is little experience in this respect at European level. The Venice Commission has on
other occasions expressed the concern that positive social and economic rights might create
unrealistic expectations and advocated drafting them as aspirations rather than rights that
can be directly implemented through court decisions. To include such rights as fundamental
rights in the Constitutions risks involving the courts in the evaluation of scarce resources
and in infecting the whole section on fundamental rights with the character of a list of aspir-
38
bi, po miljenju Venecijanske komisije, donela rizik da se sudovi ukljue

u proces podele oskudnih resursa i imala bi za posledicu da drugim
osnovnim pravima oduzme karakter prava koja se mogu prinudno izvriti
12
te da ih derogira na nivo aspiracija. Razlozi Venecijanske komisije nisu
ubedljivi. Ekonomska, socijalna i kulturna politika je u rukama vlade.
Meutim, pitanje je da li vlada treba da ima potpunu slobodu u voenju
ovih politika te da uspeh vlade u voenju ovih politika ocenjuju birai
svake etvrte godine na izborima ili treba uspostaviti granice u voenju
ovih politika u obliku ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava i omoguiti sudovima da kontroliu da li vlada, vodei ove politike, potuje ta
prava. U Evropskoj uniji je preovlaujue ovo drugo miljenje, dakle da
su ljudska prava limiti voenja bilo koje politike i da su sudovi pozvani
da ocenjuju da li se bilo koja politika vodi saglasno ljudskim pravima.
Nejasan je, takoe, razlog prema kome da bi sudska zatita ekonomskih,
socijalnih i kulturnih prava mogla da oduzme karakter prava onim pravima koja se mogu prinudno izvriti te da ih derogira na nivo aspiracija.
Kako bi to bilo mogue?
Opcioni protokol uz Meunarodni pakt o ekonomskim,

socijalnim i kulturnim pravima
Delujui na preporuku Treeg komiteta za socijalna, humanitarna i
kulturna pitanja, Generalna skuptina UN je jednoglasno usvojila Opcioni
protokol uz Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pitanjima rezolucijom A/RES/63/117 od 10. decembra 2008. godine, koji je
13
otvoren za potpisivanje 24. septembra 2009. godine. injenica da je
Protokol usvojen jednoglasno ima veliki znaaj. Stupie na snagu po proteku tri meseca od deponovanja desetog instrumenta o ratifikaciji. Protokolom je ustanovljena nadlenost Komiteta za ekonomska, socijalna i
kulturna pitanja, koji ima sedite u enevi, za tri vrste postupaka: individualne pretstavke, dravne predstavke i istragu. Njime se ureuju i druga
pitanja, kao to su pruanje zatite podnosiocu predstavke ili obezbeivanje meunarodne pomoi i saradnje.
ations rather than enforceable rights. At the least these socio-economic rights should be
qualified as subject to available resources. European Commission for Democracy through Law (Venice Commission), Opinion on the Constitution of Serbia, adopted by the Commission at its 70th plenary session, Venice, 18-18 March 2007, para 23.
12
Ibid.
13
Trideset drava je potpisalo Protokol do 24. novembra 2009. godine.
http://treaties.un.org/Pages/ViewDetails.aspx?src=TREATY&mtdsg_no=IV-3a&chapter=4&lang=en. Sajt poseen 24. novembra 2009. godine.
39
Preambula Protokola upuuje na relevantne odredbe iz Povelje UN i

Univerzalne dekleracije o ljudskim pravima. Generalna skuptina UN ponovo potvruje preambulom ovog Protokola stav o univerzalnosti, nedeljivosti, meuzavisnosti i povezanosti svih ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ona podsea da se svaka drava ugovornica obavezala da preduzme korake, pojedinano ili putem meunarodne pomoi i saradnje, u cilju postepenog postizanja punog ostvarivanja prava priznatih Paktom
svim odgovarajuim sredstvima, ukljuujui posebno usvajanje zakonodavnih mera.
Prvih devet lanova je posveeno postupku za individualne predstavke. Pojedinci ili grupe pojedinaca, koji tvrde da su rtve krenja bilo
kog od ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, utvrenih Paktom, i koji
su pod jurisdikcijom drave ugovornice Protokola, stiu, na osnovu lana
2. Protokola pravo da podnesu predstavke (eng. communications) Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Predstavka moe da se
podnese i u ime pojedinaca ili grupa uz njihovu saglasnost, izuzev ako
podnosilac moe da opravda podnoenje predstavke bez saglasnosti onih
u ije ime se ona podnosi.
Uslovi doputenosti su utvreni lanom 3. Protokola. Potrebno je da
se iskoriste svi raspoloivi domai pravni lekovi, izuzev kada odluivanje
po pravnim lekovima nerazumno dugo traje. Rok za podnoenje predstavke je jedna godina po iskorienosti domaih pravnih lekova, izuzev ako
podnosilac predstavke pokae da nije bilo mogue da podnese predstavku
u tom roku. Nadlenost Komiteta rationae temporis je ograniena na injenice koje su se dogodile posle stupanja Protokola na snagu za dravu
ugovornicu, ali obuhvata i injenice nastale pre stupanja Protokola na
snagu ako ove postoje i posle njegovog stupanja na snagu. Primenjeju se
pravilo ne bis in idem. Ako je stvar ve razmotrena od strane Komiteta ili
je razmotrena u drugom meunarodnom istranom postupku ili postupku
reavanja sporova, Komitet je nee razmatrati. Nadlenost Komiteta rationae materiae je ograniena na propise Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Komitet nee razmatrati predstavku koja je nespojiva sa propisima ovog Meunarodnog pakta. Komitet
nee razmtarati predstavku koja je oigledno neosnovana, nije dovoljno
ozbiljna (eng. not sufficiently substantiated) ili je potkrepljena jedino
medijskim izvetajima. Konano, Komitet nee razmatrati predstavku koja je anonimna, koja nije u propisanom obliku ili kojom se zloupotrebljava pravo na predstavku. lanom 4. Protokola, Komitet je ovlaen da odbije da razmatra predstavku ako ona ne ukazuje da je autor pretrpeo jasnu
nepovoljnost (eng.disadvantage), izuzev ako Komitet smatra da je predstavkom pokrenuto ozbiljno pitanje od opteg znaaja.
40
lan 5. Protokola je posveen privremenim merama zatite. U bilo

kom momentu po prijemu predstvake a pre no to odlui o osnovanosti
predstavke, Komitet moe da prosledi zahtev za privremenim merama zatite dravi ugovornici na hitno razmatranje radi preduzimanja privremenih mera kako bi se izbegle nenadoknadive tete za podnosioca predstavke. Prosleivanje ovog zahteva ne prejudicira odluku Komitetu u pogledu
doputenosti i osnovanosti predstavke.
Sledea etiri lana Protokola su posveena postupku u vezi individualne predstavke. Komitet prosleuje, saglasno lanu 6. Protokola, predstavku dravi ugovornici protiv koje je podneta, izuzev ako sam Komitet
ne nae da je predstavka nedoputena. Drava ugovornica dostavlja objanjenja u vezi predmeta predstavke kao i obavetenja o pravnom leku, koji drava obezbeuje, ako takav postoji. Do donoenja svoje odluke o
osnovanosti predstavke, dobre usluge Komiteta su na usluzi stranama u
sporu radi postizanja prijateljskog reenja koje bi bilo u skladu sa Paktom. Postizanjem sporazuma o prijateljskom reenju okonava se postupak pred Komitetom. Saglasno lanu 8. Protokola, Komitet razmatra
predstavke u svetlu dokumentacije kojom raspolae. Ova dokumentacija
ukljuuje ne samo dokumente koje su dostavile strane u sporu ve, takoe, i dokumentaciju koja je pripremljena u telima Ujedinjenih nacija, specijalizovanih agencija, fondova, programa i mehanizama, drugih meunarodnih organizacija, ukljuujui regionalne mehanizme zatite ljudskih
prava. Komitet razmatra razumnost mera koje primenjuje vlada radi ostvarivanja obaveza utvrenih u Drugom delu Pakta. Pri tome, Komitet,
vodi rauna o tome da drava ugovornica moe da koristi razliite politike radi obezbeivanja prava definisanih Paktom. Prva obaveza iz Drugog
dela Pakta je obaveza drave ugovornice da preduzme korake, individualno ili putem meunarodne pomoi i saradnje, naroito ekonomske i tehnike, do maksimuma raspoloivih sredstava, u cilju progresivnog postizanja potpunog ostvarivanja prava priznatih Paktom svim odgovarajuim
sredstvima, ukljuujui posebno usvajanje legislativnih mera. Procedura
postupanja po predstavci ima karakter poverljivosti. Poto razmotri predstavku na opisan nain, saglasno lanu 9. Protokola, Komitet dostavlja
svoje miljenje (eng. views) o predstavci, zajedno sa eventualnim preporukama stranama u sporu. Drava ugovornica je duna da paljivo razmotri miljenje, zajedno sa preporukama, ako su one date, i da u roku od est
meseci prosledi pisani odgovor Komitetu, ukljuujui informaciju o bilo
kojoj akciji koju je ugovornica preduzela u svetlu miljenja i preporuka.
Komitet moe da trai druge informacije o merama ugovornice koja ova
preduzima u odgovoru na miljenje i preporuke kao i da ugovornica do41
stavi takve informacije u sledeim izvetajima koje podnosi periodino na

osnovu lanova 16. i 17. Pakta.
Protokolom je uspostavljena nadlenost za individualne predstavke
kao obavezna nadlenost za sve drave ugovornice Protokola. Nadlenosti u pogledu dravnih predstavki ili u pogledu istraga su odreene
kao fakultativne nadlenosti, dakle drava ugovornica Protokola prihvata ove nadlenosti posebnim izjavama. lan 10. Protokola ureuje postupak u vezi dravnih predstavki. Saglasno ovom lanu svaka drava
ugovornica Protokola moe u bilo koje vreme da izjavi da priznaje nadlenost Komiteta da razmatra dravne predstavke upuene protiv nje a
koje podnosi drava ugovornica koja je, takoe, prihvatila takvu nadlenost Komiteta. Komitet je nadlean da razmatra dravnu predstavku jedino, dakle, ako su obe drave ugovornice Protokola, ona koja podnosi
predstavku i ona protiv koje se podnosi, prihvatile nadlenost Komiteta
za individualne predstavke. Ako, dakle. neka od drava ugovornica Protokola, koja je prihvatila ovu nadlenost, smatra da neka druga ugovornica Protokola, koja je prihvatila istu nadlenost, kri svoje obaveze na
osnovu Pakta, ona moe da joj se obrati tim povodom i moe, takoe,
da obavesti o tome Komitet. Prozvanoj ugovornici je ostavljen rok od
tri meseca da odgovori na navode u pogledu krenja obaveza ustanovljenih Paktom. Ako se u roku od est meseci ne rei stvar izmeu ove
dve ugovornice, svaka od njih moe da uputi predstavku Komitetu i
drugoj strani ugovornici. Uslov doputenosti dravne predstavke je, takoe, da su prethodno iskorieni svi domai pravni lekovi, izuzev ako
se nerazumno odugovlai reavanje po njima. Poto nae da je predstavka doputena, Komitet stavlja na rapolaganje stranama u sporu svoje dobre usluge radi postizanja prijateljskog reenja. Na sastanku bez
prisustva javnosti Komitet razmatra spornu stvar, pribavivi pre toga
potrebne informacije od drava u sporu. Predstavnici strana u sporu mogu da prisustvuje sastanku Komiteta u vezi razmatranja sporne stvari te
da usmeno ili u pisanom obliku iznesu svoje argumente. Postupak se zavrava izvetajem Komiteta. Ukoliko su strane u sporu postigle prijateljsko reenje, kratak opis injenica i to reenje e biti sadrano u izvetaju Komiteta. Ako to nije bio sluaj, u izvetaju Komitet iznosi relevantne injenice u vezi sporne stvari. Pisani podnesci strana i zapisnici
usmenih izlaganja se pridodaju izvetaju. Komitet moe, takoe, da dostavi samo dravama u sporu miljenje o spornom predmetu.
Prihvatanjem nadlenosti Komiteta u pogledu istraga, drava ugovornica Protokola se obavezala lanom 11 Protokola da sarauje u istraivanju informacija u vezi tekog ili sistematskog krenja bilo kog eko42
nomskog, socijalnog i kulturnog prava garantovanog Paktom. Dakle,

ako Komitet primi pouzdanu informaciju o tekom ili sistematskom krenju nekog od ovih prava, Komitet e pozvati dravu ugovornicu Protokola na koju se informacija odnosi da sarauje u istraivanju informacije i da dostavi svoj odgovor na takvu informaciju. Polazei od odgovora drave kao i drugih pouzdanih informacija, Komitet moe da odredi jednog ili vie lanova da sprovedu istraivanje i da hitno izveste Komitet. Istraivanje moe da ukljui posetu teritorije drave ako se drava sloi. Istraivanje e imati karakter poverljivosti i saradnja drave e
biti traena u svim fazama postupka. Poto ispita nalaze ovog istraivanja, Komitet e da prosledi dotinoj dravi ove nalaze zajedno sa komentarima i preporukama. Poto primi ove nalaze, komentare i preporuke, dotina drava e dostaviti Komitetu svoje vienje stvari u roku od
est meseci. Poto zavri ovu proceduru i posle konsultacija sa dotinom dravom Komitet moe da odlui da ukljui saetak rezultata istraivanja u svoj godunji izvetaj. Saglasno lanu 12 Komitet moe, takoe, da pozove dotinu dravu da po isteku pomenutog roka od est meseci izvesti o merama preduzetim u vezi rezultata istraivanja kao i da
ukljui u svoj periodian izvetaj informacije o merama preduzetim u
vezi rezultata istraivanja.
Ovim Opcionim protokolom su predvieni meunarodni mehanizmi
za kontrolu univerzalnih ljudskih prava, dakle mehanizmi koji postoje u
pogledu kontrole politikih i graanskih prava, zabrane rasne diskriminacije ili zabrane muenja, neovenog ili poniavajueg postupanja i kanjavanja.
Meunarodna saradnja i pomo

Sva ljudska prava ukljuuju neke meunarodne aspekte. Potovanje svih ljudskih prava je uslov stabilnosti i prosperiteta svake zajednice, ona doprinose, takoe, ouvanju i unapreenju meunarodne stabilnosti i univerzalnog mira. Meutim, svaka generacija ljudskih prava
ukljuuje i neke specifine meunarodne dimenzije. Na poetku ovog
teksta je ukazano na jedan meunarodni aspekt ekonomskih, socijalnih i
kulturnih prava. Sa obzirom da ova prava povlae izvestan nacionalni
troak koji utie na konkurentnost roba na svetskom tritu, nuno je da
drave ije robe se takmie na svetskom tritu usvoje minimalne standarde u pogledu ovih prava. To je bio jedan od razloga osnivanja Meunarodne organizacije rada. Postoji, meutim, druga strana povezanosti
ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava sa meunarodnim odnosima.
Kapacitet drave da zadovolji ekonomska, socijalna i kulturna prava za43
visi u izvesnoj meri od pozicije drave u meunarodnoj podeli rada, od

pozicije drave na svetskom tritu, dakle od njene ekonomske uspenosti, koja je odreena, u izvesnoj meri, meunarodnim iniocima. U tom
smislu drave ugovornice Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima su obavezane lanom 2 da preduzmu mere, pojedinano i putem meunarodne pomoi i saradnje, naroito ekonomske
i tehnike, da maksimalizuju svoje raspoloive resurse, radi progresivnog postizanja punog ostvarivanja ovih prava. Slina odredba je uneta u
preambulu Protokola koji ovde razmatramo. Sasvim je jasna ideja da su
meunarodna ekonomska i tehnika pomo i saradnja vaan nain maksimilizacije sposobnosti drave da odgovori svojim obavezama u pogledu ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Ova ideja korespondira sa
jednim od posleratnih ideala meunarodne zajednice: izgradnjom meunarodnog poretka koji e omoguiti ostvarivanje svih ljudskih prava.
Svako je ovlaen na socijalni i meunarodni poredak u kome sva ljudska prava mogu da budu potpuno ostvarena za sve, bez diskriminacije.
14
Ovakva odredba je uneta prvo u l. 28 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koju je usvojila Generalna skuptina UN 1948. godine i
koja ini kamen temeljac univerzalnih ljudskih prava.
Uprkos ovom idealu, ljudska prava su dugo posle Drugog svetskog
rata na globalnom planu bila vie predmet ideolokog sukobljavanja nego stvar o kojoj je meunarodna zajednica istinski brinula. Procesi trine i finansijske globalizacije i liberalizacije su se negativno odrazili na
potovanje ljudskih prava u nekim zemljama. U Rezoluciji o globalizaciji i njenom uticaju na puno uivanje svih ljudskih prava
(A/RES/63/176), koju je usvojila Generalna skuptina Ujedinjenih nacija na 70. plenarnom zasedanju, 18. decembra 2008. godine, konstatovano je da injenica nejednake podele koristi i trokova globalizacije meu zemljama pogaa uivanje ljudskih prava naroito u zemljama u razvoju. Uee manje razvijenih drava u programima meunarodnih finansijskih institucija uticalo je da ove drave manje potuju iroki spek15
tar razliitih ljudskih prava.
Opcioni protokol, koji je predmet ovog teksta, otvara mogunost da
zatita ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava u dravama lanicama
Pakta zaista postane predmet plodotvorne meunarodne saradnje. Sagla-
14
Para. 10. Deklaracijje Svetske konferencije protiv rasizma, rasne diskriminacije,

ksenofobije i sline netolerancije, odrane u Durbanu od 31. avgusta do 8. septembra
2001, http://www.unhchr.ch/pdf/Durban.pdf
15
M.R. Abouharb, D.L. Cingranelli, IMF programs and human rights, 19812003,
Review of International Organizations (2009) 4, 48
44
sno lanu 14 Protokola, Komitet je ovlaen da dostavi, ako se sa tim slae dotina drava ugovornica, specijalizovanim agencijama Ujedinjenih
nacija, fondovima i programima svoja miljenja ili preporuke u vezi razmatranih individualnih predstavki i istraivanja koja ukazuju na potrebu
za tehnikim savetima i pomoi. On e dostaviti i odgovarajue stavove i
sugestije dotine drave. U tom kontekstu Komitet e dostaviti ovim meunarodnim telima bilo koju stvar koja im moe pomoi da odlue o meunarodnim merama koje bi pomogle dravama ugovornicama da napreduju u stvaranju uslova za ostvarivanje ovih prava. Stavom 3 istog lana
je predvieno da e Generalna skuptina UN osnovati fond u cilju obezbeivanja ekspertske i tehnike pomoi dravama ugovornicama u izgradnji nacionalnih kapaciteta u oblasti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava.
lan 14 Protokola otvara vrata za izgradnju odgovarajueg meunarodnog reagovanja na injenicu da, u svetlu rastue meuzavisnosti, globalizacije i liberalizacije trita, vlada nije iskljuivo odgovorna za stanje
ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava u dravi te da deo odgovornosti
lei na meunarodnoj zajednici. Ovim lanom se stvara mogunost da se
uzme mnogo vie u razmatranje stanje ekonomskih, socijalnih i kulturnih
prava u pojedinim zemljama, kada se u specijalizovanim agencijama UN,
u Svetskoj trgovinskoj organizaciji ili u meunarodnim fondovima i programima odliuje o meunarodnoj finansijskoj, trgovinskoj ili kulturnoj
saradnji. Ovim Protokolom ini se znaajan korak u pravcu izgradnje meunarodnog poretka koji e obezbediti svima jednako i puno uivanje
svih ljudskih prava.
45
Rodoljub Etinski, Ph.D., Full Professor

Equalization of International Protection of Economic,

Social and Cultural Rights with International Protection
of Civil and Political Rights
Abstract
Optional Protocol to the International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights, adopted by the General Assemblys resolution
A/RES/63/117, on 10 December 2008, which is open for signature since
24 September 2009, equalizes international mechanisms for protection of
economic, social and cultural rights with international mechanisms for
protection of civil and political rights. It means that the Protocol establishes competences of the Committee on the Economic, Social and Cultural
Rights to consider individual communications, state communications and
to pursue enquire.
Equally important is that the Protocol opens the door for searching
adequate international response to the fact that, in the world of globalization of markets and finance, governments are not exclusive responsible
for the state of economic, social and cultural rights in their countries. A
part of responsibility is on the international community. The Protocol is
the important step towards building the international order which will
provide full enjoyment of all human rights to all individuals elsewhere,
without discrimination.
Key words: economic, social, and cultural rights; international law
protection
46
331.526(4:497.11)
Dr Predrag Jovanovi, redovni profesor

PITANJE VIKA ZAPOSLENIH U

MEUNARODNOM I NAEM PRAVU
Saetak: Pitanje vika zaposlenih je danas naroito aktuelno, s obzirom na procese svojinskih i statusnih promena poslodavaca, tranzicije, oteanih finansijskih uslova poslovanja itd. U radu se izdvajaju najvaniji meunarodni, evropski i domai pravni okviri tretiranja pitanja vika zaposlenih. U tom kontekstu, zakljuak je da je nae pravo u zadovoljavajuoj meri harmonizovano sa odgovarajuim standardima meunarodnog i evropskog prava. Ali, u praksi kao i u daljoj pravnoj dogradnji ovog pitanja, sugestija je da se pored uvaavanja zahteva o intersnoj ravnotei poslodavaca i zaposlenih, sa istom panjom vodi rauna i o principu socijalne pravde
(problem brze socijalne polarizacije), jer teret aktuelnih tranzicionih promena mora biti ravnomerno rasporeen.
Kljune rei: Viak zaposlenih, organizacija rada, promene u radu,
program promena, program vika zaposlenih, mere u vezi vikova, meunarodno pravo, evropsko pravo, domae pravo
I UVOD
Produktivnost u procesu rada zavisi od tehniko-tehnolokih, organizacionih i ljudskih potencijala. Ovi potencijali stoje u komplementarnom odnosu i sadejstvu. Treba dodati i injenicu da je produktivnost rada
i umnoavanje kapitala vrlo jak lini interes poslodavca i njegov osnovni
motiv zasnivanja radnih odnosa sa zaposlenima. Prema tome, onog trenutka kada izostane oekivana produktivnost, poslodavac ima legitimno
pravo da menja odnos i kombinaciju navedenih faktora proizvodnje. U
47
Dr Predrag Jovanovi, Pitanje vika zaposlenih u meunarodnom ... (str. 4755)
tom smislu i vikovi zaposlenih su prirodna posledica organizacije rada i

kombinacije faktora proizvodnje, saglasno trinim principima rada i poslovanja, kako bi se izbegla, u krajnjoj liniji, insolventnost poslodavca, ili
kako bi se poveala njegova konkurentska sposobnost. U vezi sa ovim,
poslodavac moe da pribegne ak i kolektivnom otputanju zaposlenih.
Meutim, to ne znai da vikovi zaposlenih ostaju bez ikakvih prava i socijalne zatite.
Istorijski posmatrano, tehniko-tehnoloki elementi u radu su oduvek imali prednost u oblikovanju i organizaciji rada nad ljudskim potencijalom (random snagom). Radna snaga je bila, a to je i danas, jeftiniji i
prilagodljiviji elemenat proizvodnog procesa od tehniko-tehnolokih i
ekonomskih elemenata. Zato se i deava da se oblikovanje i organizacija
rada prvenstveno vezuju za ekonomske i tehniko-tehnoloke elemente
(interesi kapitala), a manje za poziciju radne snage (zaposlenih). Logina
posledica ovakvog pristupa jeste viak zaposlenih. Onog trenutka kada izostane uspeh sa odgovarajuom organizacijom, tehnologijom i mehanizacijom, tada se ona u pravilu naputa, ali se naputaju i zaposleni koji su
za nju vezani. Meutim, treba imati u vidu da organizacione i tehnikotehnoloke promene u procesu rada ne utiu samo na pojavu vikova zaposlenih, ve i na stvaranje slobodnog prostora za radon angaovanje ljudi sa odgovarajuim strunim i radnim sposobnostima. Time se u prvi
plan namee pitanje organizacije rada.
esto od samog modela oblikovanja i organizacije rada i njene upodobljenosti tehniko-tehnolokom, ekonomskom i ljudskom supstratu
procesa rada zavisi odgovor na pitanje da li u preduzeu postoji viak zaposlenih ili ne. Mogu je, zapravo, viak radne snage ne zbog potreba
procesa rada, ve zbog neadekvatne organizacije rada. Prema tome, ekonomski, tehniko-tehnoloki i ljudski potencijali rada su komplementarni
elementi ostvarivanja ciljeva preduzea. Kao to je naznaeno napred, tek
ukoliko u meusobnoj prilagodljivosti i sadejstvu, pri ostvarivanju ciljeva
preduzea, navedeni elementi rezultiraju vikom radne snage, onda i sam
viak radne snage ima svog smisla.
II PRAVNI OKVIRI REGULISANJA VIKOVA ZAPOSLENIH

1. Meunarodno i evropsko pravo
Pitanje vikova zaposlenih i njihov radnopravni poloaj regulisan je,
u duhu ideje socijalne pravde, u meunarodnom i regionalnom radnom
pravu.
48
Srbiju obavezuje Konvencija MOR-a br.158 o prestanku radnog od1

nosa na inicijativu poslodavca iz 1982. godine. Prema ovoj Konvenciji,
opravdanim osnovom za prestanak radnog odnosa smatraju se i razlozi
koji su vezani za operativne potrebe i radne zahteve procesa rada kod poslodavca. Prema l. 13. Konvencije, poslodavac koji namerava da pribegne kolektivnom otputanju zaposlenih, duan je da blagovremeno prui
odgovarajue informacije radnikim predstavnicima i da ih konsultuje u
vezi sa tim. Informisanje i konsultovanje predstavnika zaposlenih tie se:
(a) razloga za iskazivanje vikova zaposlenih;
(b) broja i kategorija zaposlenih kojima e prestati radni odnos;
(c) roka u kome e doi do kolektivnog otputanja;
(d) mera koje treba preduzeti da bi se spreio ili umanjio viak zaposlenih, odnosno da bi se ublaile posledice kolektivnog otputanja.
Srbija je ugradila navedena i druga pravila iz pomenute Konvencije
u svoje unutranje pravo, to e se videti iz izlaganja koja slede.
U evropskom komunitarnom pravu nekoliko dokumenata tangira
pitanje vikova zaposlenih i kolektivnog otputanja. Iako ovi dokumenti
ne obavezuju Srbiju, o njima se mora voditi rauna u procesu harmonizacije prava Srbije i prava EU.
Najpre, u Povelji Zajednice o osnovnim socijalnim pravima zaposlenih, usvojenoj u Strazburu decembra 1989. godine (taka 7.), sadran je
princip o poboljanju poloaja zaposlenih u postupku kolektivnog otputanja. Takoe, Povelja o osnovnim pravima EU iz 2000. godine (Povelja iz
Nice, l.30.) govori o zatiti zaposlenih od neopravdanog otkaza, saglasno
komunitarnom pravu. Ovim dokumentima se socijalno-ekonomska prava
zaposlenih, te i prava u vezi kolektivnih otputanja, diu na vii nivo i iz2
jednaavaju sa klasinim graanskim i politikim pravima.
Nekoliko direktiva komunitarnog prava direktno tangira pitanje kolektivnog otputanja. Prva direktiva koja je donesena u vezi sa ovim pita3
njem jeste Direktiva br.75/129, od 17. 2. 1975, koja je usmerena u prav-
Slubeni list SFRJ, br.4/1984.

Povelja iz Strazbura i Povelja iz Nice konano su obezbedile pravni okvir za jedinstveno tretiranje socijalno-ekonomskih prava i graanskih i politikih prava, (Tamara
K. Hervey and Jeff Kenner, ed. Economic and Social Rights under the EU Charter of Fundamental Rights-A Legal Perspective, Oxford-Portland Oregon, 2003, str. VII.). Drugim
reima, ovi dokumenti simboliziraju pobedu u borbi za izjednaavanje socijalno-ekonomskih prava sa klasinim ljudskim pravima, sa prvom generacijom ljudskih prava
graanskim i politikim, na emu se temelji i Ustav EU, ( Steve Peers and Angela Ward,
The European Union Charter of Fundamental Rights, Oxford and Portland Oregon, 2004,
str.213.).
3
Official Journal, 1975 L 48/29
2
49
cu realizacije Socijalnog akcionog programa za period 1974. 1976. U

primeni ove Direktive steena su odgovarajua iskustva, koja su kasnije
4
ugraena u Direktivu br.92/56, od 24. 06. 1992, sa namerom da se ubla5
e posledice sve jaih procesa internacionalizacije privrednih drutava.
Obaveze predviene Direktivom 92/56 vezane su za zavisno drutvo
ukoliko se dogodi da odluke o reorganizaciji i kolektivnom otputanju
donose poslodavci iz razliitih zemalja, koje ne moraju uvek biti lanice
6
EU, a kako bi se izbegao problem eksteritorijalnosti. Naime, poslodavac
uvek ima obavezu da konsultuje predstavnike zaposlenih u vezi kolektivnih otputanja, nazavisno od toga da li je odluku o otputanju doneo on
sam ili je odluku donelo drutvo koje njega kontrolie (vladajue drutvo, drutvo majka). ta vie, Direktiva 92/56 ne samo to predvia
obavezu informisanja i konusltovanja predstavnika zaposlenih u vezi kolektivnog otputanja, ve se poslodavac i predstavnici zaposlenih usmera7
vaju ka pregovaranju i zauzimanju zajednikih stavova u vezi sa tim.
Osnovna obaveza poslodavca jeste u tome da dostavi predstavnicima zaposlenih, pismenim putem, sledee:
1) razloge za kolektivno otputanje;
2) broj i klasifikacija zaposlenih koji e biti otputeni (po strunoj
spremi, starosti, polu);
3) nain selekcije zaposlenih koji e biti otputeni;
4) nain otputanja i vreme kada e otputanje biti izvreno;
5) nain izraunavanja novanih naknada koje e biti isplaene onima koji su otputeni. U vezi sa ovim pitanjima poslodavac mora da pokae ozbiljnu nameru da sa predstavnicima zaposlenih zauzme zajednike
stavove, iako ti stavovi ne moraju biti zauzeti.
Konani pravni okvir za harmonizaciju nacionalnih zakonodavstava
u vezi kolektivnih otputanja daje Direktiva br. 98/59, od 26.06.1998. go8
dine, ijim donoenjem prethodne dve direktive gube na znaaju. Ova
Direktiva daje elemente na osnovu kojih se moe utvrditi ta se smatra
kolektivnim otputanjem. Dato je vie alternativnih elemenata, ali vano
je primetiti da svi ti elementi podrazumevaju dve injenice:
4
5
Official Journal, 1992 L 245/3

James Hanlon, European Community Law, Sweet & Maxwell, London, 2003,
str.288
Roger Blanpain, Labour Law and Industrial relations of theEuropean Community,

Kliwer Law International, The Hague, 1991, str. 150. i dalje.
7
Richard W. Painter, Ann M. Holmes, Stephen D. Midgal, Cases and Materials on
Employment Law, Blackstone Press Limited, Great Britain, 1996, str.525.
8
Official Journal, 1998, L 225/16.
50
(a) procenat ili broj zaposlenih koji se otputaju; i

(b) razlozi otputanja ne tiu se zaposlenih, tj. njihovih radnih sposobnosti ili njihovog ponaanja.
Srbija je u najveoj meri prilagodila svoje zakonodavstvo standardima sadranim u navedenim direktivama EU.
2. Domae pravo
2.1. Program i mere reavanja vika zaposlenih

Shodno Zakonu o radu Srbije (Sl.gl.RS, br.24/2005; 61/05; 54/09,
l.153.), ako usled potreba procesa rada koje mogu biti vezane za tehnoloke, ekonomske ili organizacione promene, doe do prestanka potrebe
za radom zaposlenih, tada su neki poslodavci duni da saine program reavanja vikova zaposlenih koji e biti iskazani povodom tih promena.
Meutim, ovi poslodavci, iako to nije izriito predvieno zakonom, treba
da saine i program ili elaborat promena usled kojih dolazi do prestanka
potrebe za radom zaposlenih, kako bi se mogla uoiti uzrono-posledina
veza izmeu tih promena i vikova zaposlenih.
U smislu Zakona o radu (l.153.), kao viak zaposlenih mogu se pojaviti samo zaposleni na neodreeno vreme.
Obavezu donoenja programa reavanja vikova zaposlenih imaju
dve grupe poslodavaca.
U prvu grupu spadaju oni poslodavci kod kojih e u periodu od 30
dana doi do prestanka potrebe za radom odreenog broja zaposlenih koji
su u radnom odnosu na neodreeno vreme, i to:
1) ako doe do prestanaka potrebe za radom 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu 20, a manje od 100 zaposlenih na
neodreeno vreme;
2) ako doe do prestanka potrebe za radom 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najvie 300 zaposlenih na neodreeno vreme;
3) ako prestane potreba za radom 30 zaposlenih kod poslodavca koji
ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodreeno vreme.
U drugu grupu spadaju poslodavci koji utvrde (usled gore navedenih promena i potreba procesa rada):
1) da e doi do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih; a
2) u okviru perioda od 90 dana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih.
Poslodavci koji su u obavezi da donesu program reavanja vikova
zaposlenih, duni su takoe da, pre donoenja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom, obrazovanim kod njih, i republikom organi51

9
zacijom nadlenom za zapoljavanje , preduzmu odgovarajue mere za

novo zapoljavanje vikova zaposlenih.
Program reavanja vikova zaposlenih, kod poslodavca, donosi upravni odbor, a ukoliko ovaj organ nije obrazovan program donosi direktor.
Kod poslodavaca koji posluju kao preduzetnici (bez svojstva pravnog lica),
10
program donosi sam poslodavac preduzetnik kao fiziko lice .
U svakom sluaju, program za reavanje vika zaposlenih treba naroito da sadri:
1) razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih;
2) ukupan broj zaposlenih kod poslodavca (misli se na zaposlene na
neodreeno vreme);
3) broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i sta osiguranja zaposlenih koji su viak i poslove koje obavljaju;
4) doputene kriterijume za utvrivanje vika zaposlenih (doputeni
kriterijumi - uspenost u radu, imovno stanje, duina rada kod poslodavca
itd, nedoputeni kriterijumi odsustvovanje sa rada zbog privremene
spreenosti za rad, trudnoa, porodiljsko odsustvo, nega deteta i posebna
11
nega deteta);
5) mere za zapoljavanje (premetaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, rad najmanje sa polo12
vinom punog radnog vremena i druge mere) ;
6) sredstva za reavanje socijalno-ekonomskog poloaja vika zaposlenih (sredstva obezbeuju iz budeta nadleni organi Republike, teritorijalne autonomije i samouprave, Nacionalna sluba za zapoljavanje i
sam poslodavac);
7) rok u kome e biti otkazan ugovor o radu.
U postupku donoenja programa reavanja vikova zaposlenih, predlog tog programa poslodavac je duan da dostavi reprezentativnom sindika-
Republika organizacija nadlena za zapoljavanje je Nacionalna sluba za zapoljavanje tj. nadlena filijala ove Slube prema seditu poslodavca.
10
U vezi sa programima za reavanje vikova zaposlenih treba imati u vidu, pored
Zakona o radu, jo i sledee dokumente: Opti kolektivni ugovor, Sl.gl.RS br. 50/08;
104/08; 8/09; Odluku o utvrivanju programa za reavanje vika zaposlenih u procesu racionalizacije, restruktuiranja i pripreme za privatizaciju, Skl.gl.RS, br.64/05;
89/06;85/08; Program za reavanje vika zaposlenih u procesu racionalizacije, restruktuiranja i pripreme za privatizaciju, Sl.g.RS, 64/05; 89/06; i Uputstvo o bliim kriterijumima za pripremu programa za reavanje vika zaposlenih, Sl.gl.RS, br.89/05.
11
Preciznije o kriterijumima za utvrivanje vika zaposlenih i o redosledu njihovog
primenjivanja, govori se u Optem kolektivnom ugovoru (l.39. 41.).
12
Ukoliko zaposleni odbije neku od ponuenih mera za zapoljavanje, poslodavac
mu moe dati otkaz ugovora o radu.
52
tu, obrazovanom kod tog poslodavca, kao i nadlenoj filijali Nacionalne

slube za zapoljavanje. Rok za dostavljanje predloga programa je najkasnije osam dana od dana njegovog utvrivanja. Svrha dostavljanja predloga
programa jeste u pribavljanju miljenja, predloga i sugestija od strane navedenog sindikata i slube za zapoljavanje. Sluba za zapoljavanje i sindikat su duni da u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga programa
dostave svoje miljenje, predloge i sugestije, a sluba je u posebnoj obavezi
da dostavi i predlog mera u cilju da se sprei ili na najmanju moguu meru
smanji broj otkaza ugovora o radu, odnosno obezbedi prekvalifikacija, dokvalifikacija, samozapoljavanje i druge mere za novo zapoljavanje vika
zaposlenih. Navedene mere su inae deo aktivnosti kojima se bavi Nacionalna sluba za zapoljavanje, odnosno njene filijale.
Poslodavac je duan da dostavljena miljenja, sugestije i predloge razmotri i uzme u obzir, te da sindikat i slubu za zapoljavanje obavesti o svom
stavu u roku od osam dana od dana prijema datih miljenja i predloga.
Viak zaposlenih i prestanak radnog odnosa

Ukoliko poslodavac, i pored svih preduzetih mera, ipak se odlui za
krajnju meru u reavanju vika zaposlenih davanje otkaza ugovora o radu (u smislu l.179. stav 1. taka 9. Zakona o radu), tada je davanje takvog otkaza uslovljeno isplatom odgovarajue otpremnine. Naime, poslodavaca je duan da pre davanja otkaza ugovora o radu zaposlenom, za ijim radom je prestala potreba, isplati otpremninu u visini utvrenoj optim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu kod poslodavca), odnosno ugovorom o radu. U svakom sluaju, ova otpremnina ne
moe biti nia od iznosa predvienog zakonom. Zakon o radu predvia
dve vrste minimalnih otpremnina:
(a) otpremninu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu; i
(b) otpremninu za period posle 10 godina provedenih u radnom odnosu. Za prvih 10 godina otpremnina se odreuje na osnovu zbira treine
zarade za svaku navrenu godinu rada u radnom odnosu. Za period posle
10 godina, minimalna otpremnina se utvruje na osnovu zbira etvrtine
zarade zaposlenog za svaku navrenu godinu rada u radnom odnosu.
Kao zarada od koje se polazi pri utvrivanju visine minimalne otpremnine uzima se prosena mesena (bruto) zarada zaposlenog isplaena
za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplauje otpremnina.
U sluaju prestanka radnog odnosa zaposlenog za ijim je radom prestala potreba, to lice moe da ostvari odreena prava po osnovu osiguranja
za sluaj nezaposlenosti. Re je o pravima za vreme nezaposlenosti, i to:
53
a) na novanu naknadu;
b) na penzijsko i invalidsko osiguranje; i
v) na zdravstvenu zatitu.
Ova prava se ostvaruju prema Zakonu o zapoljavanju i osiguranju
za sluaj nezaposlenosti (Sl.gl.RS, br.36/09.).
*
*
Pre nego to otkae ugovor o radu, poslodavac je duan da izvri

sve gore navedene obaveze predviene zakonom u vezi sa utvrivanjem
vika zaposlenih, kao i da isplati odgovarajuu otpremninu pre uruivanja
otkaza. Izvrenjem ovih obaveza, poslodavac potvruje opravdanost razloga za davanje otkaza.
Sem reenog, opravdanost razloga za davanje otkaza treba da potvrde i sledea pravila kojih se poslodavac mora pridravati:
a) ne moe na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od est
meseci od dana prestanka radnog odnosa zaposlenog za ijim je radom
prestala potreba; i
b) ako pre isteka pomenutog roka ponovo nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zakljuivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.
54
Predrag Jovanovi, Ph.D., Full Professor

The Issue of Redundancy in International and our Law

Abstract
The issue of redundancy is an especially current issue today, regarding the processes of proprietary and status changes of the employer,
transition, difficult financial conditions of operating etc. This paper singles out the most important international, European and domestic legal
frameworks of treating the redundancy issues. To that effect, the conclusion is that our law is satisfactorily harmonised with particular standards
of international and domestic law. However, in practice, as well as in
further legal upgrading of this issue, it is suggested that one should be attentive in treat the principle of social justice (the issue of fast social polarisation) in addition to accepting the demand on interest balance of the
employer and employees. The burden of current transitional changes
must be equally placed.
Key words: redundancy, labour organisation, labour changes, changes program, redundancy program, measures regarding redundancy, international law, European law, domestic law
55
56
343.541
Dr Milo Bokovi, redovni profesor

KRIMINOGENI ZNAAJ SEKSUALNIH

DEVIJACIJA
Rezime: Granica prihvatljivog ili doputenosti u seksualnim odnosima prema kriterijumima: prikladno, prirodno, normalno, uobiajeno i pravno dozvoljivo je dosta neodreena. U savremenim drutvima izraenija je sloboda u linom ponaanju, to ima za posledicu da
se tolerantnije gleda i na neke oblike seksualnosti koje su tradicionalno smatrane perverznim i kanjivim. Takvi odnosi se tretiraju kao
stvar line slobodne seksualne orijentacije. Meutim, nezavisno od toga, postoji niz oblika zadovoljavanja seksualne poude koji se smatraju abnormalnostima na osnovu tradicionalnih shvatanja i obiaja moralnosti sredine, samim tim i univerzalnog pravnog shvatanja, te potrebama izuavanja njihove etioloke osnove i adekvatne drutvene,
pre svega krivinopravne, reakcije. Sadrajem teksta obuhvaena su
najbitnija pitanja i oblici seksualnih devijacija koji imaju ili mogu
imati inkriminatorna obeleja.
Kljune rei: seksualna devijacija, seksualne perverzije, seksualne
inverzije, krivino delo.
1. Pojam i vrste seksualnih devijacija

Da bi danas s dovoljno sigurnosti mogli govoriti o seksualnim devijacijama, nuno je pozabaviti se veoma sloenim pitanjima, ta su to prikladni, prirodni, moralno dopustivi, obiajno dozvoljivi i pravno nesporni
vidovi polnih odnosa i seksualnog zadovoljavanja oveka. Problem definisanja je tim aktuelniji, jer je granica izmeu prihvatljivog i neprihvatljivog doputenosti ili nedoputenosti, u seksualnim odnosima vrlo tanka, i
teko odrediva.
57
Dr Milo Bokovi, Kriminogeni znaaj seksualnih devijacija (str. 5773)
Seksualni odnosi su, u osnovi, odreeni civilizacijom, kulturom, tradicijom i obiajima datog drutva. Podstaknut injenicom da je u njima
teko ustanoviti univerzalni model prirodnog, vajcarski psihijatar Blojler
misli da u seksualnom ivotu oveka nije mogue, ni na jedan nain, odrediti granicu normalnog.
ini se da su, u ovom smislu, istorijski i tradicijom mogue odredivi
abnormalni jedino odnosi zasnovani na prisili, prinudi i uceni partnera, te
na zloupotrebi porodinog ili drutvenog statusa, dok je izvan tog mnotvo drugih oblika seksualnog zadovoljavanja, u razmerama bilo kojih od
pomenutih kriterijuma (prikladno, prirodno, normalno, uobiajeno i pravno dozvoljivo) krajnje upitno. Meutim, za nauku to ne sme biti problem
u traganju za odgovorom. Naprotiv, to je pitanje kompleksniji problem
ve to je za ozbiljnu nauku dovoljan izazov.
U moralnoj i tradicionalno-religijskoj svesti je drutveno devijantnim, opasan, destruktivan, dugo vremena, smatran svaki seksualni akt, pa
i heteroseksualni, izuzev onih koji se svode na brane odnose i reproduktivnu funkciju stvaranja potomstva.. Prema antikim stoicima, seksualna
strast izopauje ovekov razum. Ovakva shvatanja zadrali su rani hrianski mislioci, dok su srednjovekovni teolozi proirili ta miljenja kla1
sifikujui seksualne odnose na prirodne i neprirodne.
Najteim se, svakako, smatra pitanje pravne, a posebno krivino
pravne regulacije, odnosno inkriminacija pojedinih vidova seksualnog zadovoljavanja. Pravno normiranje, je, uglavnom, svedeno na porodinopravne i krivinopravne odredbe, kojima se, razumljivo, bez obzira to su
odraz moralnih naela drutva, ne mogu u potpunosti regulisati seksualni
odnosi u drutvu u svim njihovim aspektima.
Kako bi odreeno seksualno ponaanje mogli oznaiti devijantnim,
moramo ga posmatrati sa stanovita, istorijskih, sociolokih i kulturolokih uslova u kojima je istaknuta tradicija takvog ponaanja izvedena iz
odreenih moralnih i etikih opredeljenja i usvojenih meunarodnih konvencija iz ove oblasti.
Kao to je reeno pravna regulacija nalazi osnova u drugim drutvenim pravilima, ali ona nisu u celini dovoljan osnov za oznaavanje nekog
odnosa oveka u seksualnom zadovoljavanju i devijantnim. U ovom smislu, veina takvih oblika direktno ne podleu inkriminacijma, ali u veini
sluajeva su posredno delinkventno posledine prirode.
Po shvatanjima iz ovih vremena brano stanje i motiv trudnoe sainjavaju jedinu

moralnu osnovu seksualnih odnosa. Bludnienje, silovanje, incest i preljuba smatrani su
prirodnim gresima nezakonitog preputanja seksualnom zadovoljstvu, dok masturbacija,
oralni i analni seks, po njima, predstavljaju mnogo ozbiljnija krenja prirodnog poretka.
58
Krivina dela u ovoj oblasti (sex laws) u svetu najrasprostranjenija

su u oblastima koje se odnose na sadistiki motivisane delikte, incest, opscenost, ilegalnu seksualnu prodaju, pedofiliju i homoseksualnost. Upravo, homoseksualnost, i njena dekriminacija u kaznenom, odnosno legalizacija u porodinom pravu, navodi na pitanje, veoma aktuelno u savremenom svetu o pravu na ravnopravnost seksualnih manjina. Pojam seksualna manjina doveden je u vezu sa zabranom svih oblika diskriminacija. S obzirom na ustavnu odredbu i krivino pravnu normu u kojima se
diskriminacija odnosi na nacionalnost, rasu, veroispovest, politiko ili
drugo ubeenje, etniku pripadnost, pol, jezik, obrazovanje ili drutveni
poloaj, bez sumnje da homoseksualci, a ni ostale kategorije manjinske
seksualne orijentacije njima nisu obuhvaeni.
Imajui to u vidu, seksualne manjine, ili osobe devijantne seksualne
orijentacije, u pravnom smislu osnovnih ustavnih odredbi niti su diskriminisane ni favorizovane u svojim pravima, kao pripadnici posebnih drutvenih grupa. Drugo je pitanje kada je re o pojedinanom seksualnom
ponaanju ije su posledine indikacije delinkventne prirode.
Vremenom su tradicionalna shvatanja o seksualno prirodnim, normalnim, moralno dozvoljivim odnosima, znaajno redukovana, mnoge
ranije predrasude, tabui i norme relativizovani su, pa se normalnim i prirodnim smatra i svaki heteroseksualni vanbrani odnos. Pomerena je granica normalnosti u odnosu na ranija shvatanja, polovi su izjednaeni u
drutvenom statusu, mnoge religijske norme i zabrane potisnute su iz ivota. Naglaena je sloboda u linom ponaanju, to ima za posledicu da
se drugaije gleda i na neke oblike seksualnosti koje su tradicionalno
smatrane perverznim. U mnogim sredinama se i na homoseksualnost gleda tolerantnije. Takvi odnosi se tretiraju vie kao stvar line slobodne
seksualne orijentacije nego kao ozbiljan drutveni problem.
Meutim, nezavisno od toga, u obiajima raznih sredina, pa samim
tim i u literaturi, postoji niz oblika zadovoljavanja seksualne poude koji
se smatraju abnormalnostima odnosno u strunom smislu parafilijama.
Njihova prihvatljivost i stigmatizacija diktirana je onim to ine religiozna uenja, psihijatrijska nauka i popularna kultura, na nivou univerzalnog, nacionalnog, pa ak i lokalnog tipa.
Pod uobiajenim pojmom seksualnih devijacija smatraju se odnosi i
ponaanja pojedinaca i grupa gde se izbegava heteroseksualnost, kao prirodni odnos mukarca i ene u zadovoljenju unutranjih emotivnih i biolokih potreba i funkcije produenja vrste. U najtipinije oblike seksualnih devijacija spadaju oblici polnog optenja koji su plod prisile mukarca ili podavanja ene bez ljubavi, pa makar oni bili izvedeni i na najprirodniji nain
59
Pod seksualnim nastranostima parafilijama, kao oblicima seksualnih devijacija, podrazumevaju se abnormalne seksualne sklonosti, odnosno ispoljavanje tenje i zadovoljavanje polnog nagona na neprirodan i,
za odreenu kulturu i sredinu, moralno neprihvatljiv nain, u sluajevima
kada je, neki od oblika nastranosti jedini, odnosno iskljuivi, nain seksulanog zadovoljenja.
Postoje veoma raznovrsni i brojni pristupi u kategorizaciji seksualnih nastranosti, ali se one preteno svode na seksualne inverzije i
seksualne perverzije. Seksualne inverzije ine sklonosti i pojave gde je
seksualni nagon neprirodno usmeren na subjekat, kao to su: homoseksualizam, pedofilija, narcizam, gerontofilija, zoofilija i nekrofilija.
Seksualne perverzije karakteriu neprirodnost uslova pod kojima linost doivljava seksualna uzbuenja, kao to su: mazohizam, sadizam,
transvestizam, egzibicionizam, fetiizam, voajerstvo. Najtei oblici
seksualnih nastranosti javljaju se u nekim kombinacijama seksualnih
inverzija i seksualnih perverzija.
2. Uzroci seksualnih devijacija

U literaturi su prisutni razliiti pristupi objanjenju uzroka pojave. Erotska raznovrsnost se tumai posebnim teorijskim pristupima.
Teorija ispiranja mozga objanjava da u perverzne seksualne aktivnosti ljudi stupaju jer su bili prinueni ili podstaknuti na tako neto;
konstrukcionistika teorija to objanjava razlikom izmeu konvencionalnih i devijantnih ponaanja; psiholoki pristupi da je to posledica
loih iskustava iz detinjstva, neadekvatna socijalizacija ili rani problemi s identitetom.
Neka shvatanja polaze od toga da je re o patolokom poremeaju
polnih nagona, druga da se radi o rasnim predrasudama i predispozicijama, trea da su uzroci u seksualnoj agresivnosti, sve do miljenja da je
pojava izraz socijalno etioloke prirode, a nikako bolesti ili poremeaja
linosti. Izvesno, razlike u opisu kriminogenih uticaja kod seksualne delinkvencije potiu i otuda to se pod ovim pojmom podrazumevaju razliite vrste delikata, ali se najvei broj istraivanja svodi na delikte silovanja i incesta, a manje na druge oblike koji se obuhvataju pojmom devijacija. Zbog raznovrsnosti motiva zadovoljavanja seksualnih nagona,
u vidu inverzija i perverzija su najznaajnije, ali one svakako nisu univerzalni model tumaenja celine pojave. Sve to doprinosi da su faktori
uzronosti u ovoj oblasti ljudskog ponaanja neistraeni i stavovi veoma
nepouzdani. Sa sigurnou, oni se ne mogu pripisati samo jednom faktoru. Odbaene su bioloke teorije o hormonalnoj neravnotei, ali se i s
60
dosta nepouzdanosti smatraju univerzalno psihogenim. Nije sporno da

znaajno potiu i otuda, ali je pretenziozno pridavati im opteuzrono
znaenje .
Psiholoki pristupi su jedan od pravaca objanjenja. Psihoanalitiari
daju primat uzronosti u ranom psihoseksualnom razvoju. Fiksacija na taj
period, prema njima, ima za posledicu seksualno aberantno ponaanje.
Osim toga, oni smatraju da seksualno nasilje kod pojedinih osoba moe
biti uzrokovano nepravilnim porodinim vaspitanjem u detinjstvu (isuvie
autoritativan otac i preterano zatitniki odnos majke). U tom sluaju kod
takve osobe se javlja otpor i mrnja prema osobama suprotnog pola, kao
izraena tenja za posedovanjem i dominacijom u seksualnom odnosu.
Bihejvioristi uzroke vide, izmeu ostalog, u enormnoj izloenosti
muke populacije erotistinom nasilju, dostupnosti pornografskih sadraja u tampi, medijima i internetu koji podstiu fantazije i predispozicije
psihopatskih linosti za ponaanje u realnom ivotu.
Neki psiholozi, kao B. Reis smatraju da pojava ima kompenzatorni
ili simptomatski karakter. Klinika ispitivanja, i pored nekih pokuaja, nisu dokazala neposrednu vezu izmeu psihopatolokih poremeaja tee
prirode i seksualno devijantnog ponaanja. Veina osuenih delinkvenata
nisu osobe s psihotikim dijagnozama ili mentalne retardiranosti. Ipak,
preteno ih karakteriu odreene negativne crte karaktera, ili neki od oblika poremeaja linosti (psihopatije posebno).
Da je seksualna delinkvencija uslovljena vie patologijom u okviru
biolokih i psiholokih poremeaja linosti govore i podaci o nekim socijalnim obelejima delinkvenata. Naime, iz statistikih podataka bivih jugoslovenskih republika vidljivo je da je samo 5% manje oenjenih nego
neoenjenih izvrilaca, kao i da najvei broj mukaraca koji ine ovu vrstu delikata imaju izmeu trideset i etrdeset godina ivota. To to, s godinama ivota, bitno opada i seksualna delinkvencija moe se tumaiti
istovremenim dejstvom i biolokih faktora (opadanja nagonskih potencijala) i socijalnim iniocima (shvatanja moralnih i pravnih posledica akta).
Opti socijalni faktori uslovljenosti i uzronosti seksualne delinkvencije prevashodno postoje u tipu kulture i svesti drutva o prihvatljivosti te vrste delikata. Ona se neposredno ogleda u efektima prevencionog znaaja oblika drutvene reakcije, koja je prvenstveno odraz obiajnog, tj. sredine prevedena u kaznenu normu i njenu sankciju. Kaznena
politika jedne drave vezana je time znaajno za odreen tip kulture. Tamo gde je ona izrazito patrijarhalna i obeleava dominaciju mukaraca
duboko je ukorenjeno shvatanje ene kao legalnog subjekta zloupotrebe. Na drugoj strani, u kulturama gde su odnosi ravnopravnosti meu po61
lovima sa socijalnog i pravnog odnosa neupitni, pitanja prisilnosti ma koje vrste u seksualnim odnosima su izuzetno osetljiva i spadaju u korpus
zatite ljudskih prava i sloboda uopte.
Situacioni faktori se ne mogu smatrati uzrocima, ali su nesumnjivo
odreeni uslovi pogodnosti za seksualne devijacije. To mogu biti inioci
odnosa zavisnosti ili inferiornosti izmeu izvrioca i rtve (fiziki, porodini, slubeni); ograniene mogunosti prirodnih uslova (zatvorene sredine vojska, domovi, religijski objekti); kretanje i ivot u socijalno izopaenoj sredini (model socijalnog uenja).
Neki od socijalnih faktora, kao alkoholizam, deluju kao stimulativni
inilac podsticaja seksualno devijantnih sklonosti, ali ne kao uzrok, ak ni
kao uslov, ve kao okolnost koja linost dovodi u subjektivno stanje
spremnosti, neto to olakava delikt, jer stanje pijanstva pomae u prevazilaenju inhibicija kod onih koji su ve predisponirani za seksualni akt
devijantnog tipa.
Posebnim faktorima mogu se odrediti neki inioci porodino patolokog tipa. U stvari za ovu pojavu se vezuju uzroci i u poremeajima porodinih odnosa, gde se javljaju brojni primeri socijalnih devijacija, od kojih neki direktno utiu na pojave seksualnih devijacija. To se, posebno,
odnosi na sluajeve nepravilnog razvoja dece sa primerima neadekvatnih
vaspitnih uticaja, sticanja moralnih i estetskih naela, te formiranja psihopatskih linosti.
3. Seksualne inverzije
3.1. Homoseksualizam
U irem smislu homoseksualizmom se smatra seksualna orijentacija
u relativno trajnom emocionalnom, duhovnom i seksualnom privlanou
individua istog pola. Poznata je i pod nazivima pederizam/pederastija,
uranizam, trei pol. enski homoseksualizam se jo naziva lezbijska ljubav, sapfizam, tribadija. Termin homoseksualnost nastaje 1869, a u
standardni engleski jezik 1897 godine kada je objavljena knjiga Havelocka Ellisa - Seksualna inverzija (Sexual Inversion).
Smatra se da ovek u svom biolokom nasleu nosi, pored heteroseksualne, i dispozicije, tj. sklonosti homoseksualne prirode. Koje e se
vie razviti, zavisi od linosti, socijalne sredine gde odrasta i ivi i psihostrukture. Kod veine heteroseksualnost postaje trajna orijentacija, ali se
kod pojedinaca se taj interes razvija za oba pola, skoro ravnomerno, to
se definie pojmom biseksualnosti.
Homoseksualizam je pojava vekovima izloena preziru, a homoseksualci brutalnom fizikom tretmanu i progonima, da bi u poslednje
62
vreme tolerantniji drutveni odnos i dekriminacija uzele maha u skoro

svim drutvima. Naime, veoma dugo, sve do sredine prolog veka, smatralo se da su kompetetne discipline za prouavanje ove pojave medicina, psihijatrija i psihologija. Predmet prouavanja homoseksualnosti tretiran je kao medicinski patoloko ili, u najblaim oblicima, socijalnopsiholoki abnormalno.
Istorijat kanjivosti homoseksualnosti u Evropi vezan je za prvi graanski engleski zakon usvojen 1533. godine, za vreme vladavine kralja
Henrija VIII; koji je kanjavao muku homoseksualnost. Pre donoenja
ovog zakona, crkveni sudovi su osuivali mukarce homoseksualce na
smrt. Dolaskom Meri I Tjudor na vlast, 1533., zakon je povuen, ali ga je
kraljica Elizabeta I vratila 1563., kada je postao osnova za celo englesko
govorno podruje. Poslednje pogubljenje na osnovu ovog zakona izvreno je 1836., a zakon je konano promenjen 1861. Homoseksualnost je dekriminalizovana u Engleskoj 1967 godine.
Pre devetnaestog veka, u Americi je homoseksualnost spadala u
oblast grenih inova kojima podleu slabe osobe. Koncept ene ili mukarca koji su homoseksualci nije praktino ni postojao. Otuda su osobe
uhvaene u homoseksualnom inu u to vreme kanjavane kao pali
mukarci i ene, i smatrani grenicima i zloincima. Homoseksualni inovi su izvan zakona u Americi jo od kolonijalnih vremena, podlegali su
zakonskim kaznama tokom cele amerike istorije. Zakone koji zabranjuju
homoseksualne aktivnosti uveli su u Ameriku Evropljani. Prvi izvetaji o
pogubljenjima osoba koje su se uputale u homoseksualnu aktivnost sauvani su u kolonijalnoj Americi ve od 1646. godine.
Srbijanski zakonodavac je muku seksualnost dekriminisao u julu
1994 godine ukidanjem lana 110. st. 3 Krivinog zakona, odnosno odredbe o protiprirodnom bludu koja je glasila Za protivprirodni blud izmeu osoba mukog pola poinilac e se kazniti zatvorom do jedne godine.
Sa sociolokim prouavanjima, naroito novijeg vremena, homoseksualnost je delom iskoraila iz patolokog modela istraivanja, i sve se vie tretira u korpusu nijansi raznih kulturnih varijacija seksualnosti. Izvesna afirmacija i uticaj gej-pokreta i interesa politike uticali su da to pitanje bude pomereno na teren pravne prirode, odnosno u oblast ljudskih i
graanskih prava seksualnih manjina, ali se devijantnost pojave u strunoj i naunoj literaturi i dalje tretira u fokusu odstupanja od vladajueg
obrasca drutvene regulacije seksualnosti.
To to se o homoseksualnosti razliito sudi (od psihopatolokog do
normalnog) posledica je normativnog poretka drutva u oblasti seksualnih
odnosa, koji ima mnogo iri znaaj od samog polnog akta. Re je o va63
nim aspektima temeljnih osnova demografske politike drutva, statusa

porodice, reprodukcije, odnosa meu polovima, definisanja roda i institucionalizacije branih i porodinih odnosa. Otuda formalna i neformalna
reakcija na homoseksualnost u jednom drutvu proizlazi iz same prirode
drutva u kojem nastaje, odnosno zavisi od statusa i vrstine normi kojim
su prirodno i kulturno prihvaeni i ureeni odnosi u sferi seksualnosti. Za
poimanje homoseksualizma u naem drutvu i njegovu prirodu, van sum2
nje, mora se imati i stav javnog mnenja.
3.2. Pedofilija i gerontofilija

Pedofilija je inverzivni oblik seksualne nastranosti, sklonost odraslih
prema deci istog ili suprotnog pola. Beki psihijatar Richard von KrafftEbing je opisao pedofiliju prvi put 1896 u knjizi Psychopatia Sexualis.
Slian oblik patoloke seksualne sklonosti prema maloletnicima, naziva
se efebofilija.
Preteno se ispoljava u seksualnoj igri s enskom ili mukom decom, ili jednima i drugima, zavisno od tipa pedofila. Obino su te igre vezane za kontakte s genitalijama, gledanju gole enske dece ili slika istih, a
u grubljem vidu za pojavu dipolizma seksualnog zadovoljavanja batinanjem dece ili klasinog silovanja.
U savremenim uslovima pedofilija je postala pojava organizovane prostitucije i kriminala. Ova pojava ima ire razmere, pa je u mnogim zapadanim zemljama krivino sankcionisana i za delikte uinjene
van zemlje. Inkriminacija je uslovljena injenicom da su mnoga od dece zloupotrebljavana u organizovanoj prostituciji HIV-pozitivna. Po
nekim statistikama pedofili poine blizu 30% svih oblika seksualnih
delikata. Posebno su zapaani po zloupotrebi internet-tehnologije i komunikacije. Pre interneta pedofili su koristili potansku prepisku i razmenu i ilegalnom distribucijom rasturali pedofilske fotografije i porno-filmove. Preko interneta se meusobno povezuju, podstiu i razmenjuju materijal. Neke procene govore o tome da ima vie od milion
sajtove, koji propagiraju seksualno zlostavljanje dece ili zagovaraju
seks s decom.
O tome, svakako, dovoljno sudi zajedniki zakljuak istraivanja Gej strejt alijanse (GSA) i Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) da 70 odsto ispitanika veruje
da je homoseksualnost bolest, a da dravne i nadlene institucije nisu spremne da govore
na temu homoseksualnosti i zatite prava ljudi homoseksualnih sklonosti. Istraivanje pokazuje da je homoseksualnost kao pojava jedino prihvatljiva ako ostaje u domenu privatnog, a da je svako javno istupanje homoseksualnih osoba za graane Srbije neprihvatljivo.
Jedino socijalno prihvatljivo je da su homoseksualci nai sugraani i sunarodnici, a bilo
koji oblik intenzivnije socijalne interakcije je mnogo manje prihvatljiv.
64
Psiholoka istraivanja i objanjenja uzroka ove pojave veoma su

razliita. Jedni ih nalaze u strogostima u razvojnim fazama detinjstva.
Zbog toga su osobe sklone ovim oblicima anomalija oteene linosti, pune emocionalnih konflikta, koje ne mogu da uspostave normalnu vezu s
istodobnim osobama. Prema drugim shvatanjima pedofili su psihoseksualno nezrele linosti (mukarci), s dugogodinjim iskustvom seksualno
neuspelih odnosa sa enama. Takve osobe imaju izraeno oseanje inferiornosti i prikrivenu agresivnu crtu karaktera.
Dugo vremena se za ovu pojavu smatralo da nije u veoj meri problem, jer su osobe sklone toj vrsti nastranosti preteno senilne i impotentne, s izraenim dispozicijama na infantilnoj i seksualno neurotinoj
osnovi. Istraivanja, meutim, ukazuju da stereotip shvatanja o pedofiliji kao pretenoj nastranosti starijih osoba nema valjanu osnovu, ve da
su uzroci u emocionalnim problemima mlaih ljudi ili organskim smetnjama sklerotine i senilne prirode kod starijih osoba, kao i u pojavama
3
kompleksa manje vrednosti i jake zavisnosti. U pedofilnoj orijentaciji
neka istraivanja, na osnovu Frojdovih postavki, utvrdila su da je najvei broj (skoro polovina) pedofila meu onima koji su imali ee kontakte s decom, da etvrtinu ine mentalno defektne osobe, i oko 10%
onih koji to ine u alkoholisanom stanju, dok su ostali seksualno neizdiferencirani. Smatra se, takoe da su pedofili esto i impotentne osobe,
s loim heteroseksualnim iskustvima u ranoj fazi razvoja. Jedna treina
je na granici normalne inteligencije, a dve treine imaju nizak obrazovni
i kulturni nivo. Za polovinu se smatra da imaju i homoseksualne sklonosti, a neki i zoofiliji.
U homoseksualnoj pedofiliji rtve su obino deca izmeu 12 i 15, a
kod heteroseksualnih oblika izmeu 6 i 11 godina starosti. U 52% sluajeva devojice rtva su u nekom obliku srodstva s delinkventom, dok je
taj procenat deaka zastupljen u 20% sluajeva.
Pojava ini univerzalni problem i inkriminisana s teim krivinim
sankcija, ali i sa neujednaenom kaznenom politikom, od najteih krivinih sankcija do nedozvoljive drutvene tolerancije praene blagim ili neodgovarajuim kaznama, ili one uopte izostaju. Takoe, sve sudske i policijske statistike ukazuju na visok procenat ovakvih pojava, i pred toga,
to u veini drava postoje zakonski propisi dugih zatvorskih kazni, obavezne psihoterapije, registracija i hemijske kastracije seksualnih delinkvenata.
Pedofili su, naime, osobe koje karakterie psihika neuravnoteenost i u 90% sluajeva osobe mlae od 35 godina. ene pedofili su, najee, srednjih godina.
65
Upravo iz tih razloga, a i zbog enornmnog irenja pojave iji se akteri

organizuju s namerom da se upranjavanje seksa s decom legalizuje, i trae
podrku javnosti za takve ideje, u mnogim evropskim zemljama u predlozima su ili su doneti novi zakoni za suzbijanje seksualnog zlostavljanja dece i
maloletnih lica. U takve mere, na primerima Norveke i Danske, pored kazni zatvora i obaveznog psihijatrijskog leenja propisuju se i druge, kao da
se imena i adrese pedofila objavljuju javno, da se kod poinioca ugrade mikroipovi za praenje pedofila do najdrastinijih - da se svako osuen zbog
4
ovog krivinog dela podvrgne hemijskoj kastraciji.
Pojava suprotna od pedofilije, seksualna orijentacija usmerena prema starijim osobama, naziva se gerontofilija. Manifestuje se kao homo5
seksualni i heteroseksualni fenomen. Iako retka pojava, vrlo esto je vezana i s nasiljem, odnosno deliktima silovanja. Izuzev kod mentalno retardiranih osoba i lica u alkoholisanom stanju, devijacija je skoro neobjanjiva s aspekta psiholoke i psihopatoloke strane, u smislu mogue
identifikacije posebne strukture devijantne linosti.
3.3. Ostali oblici seksualnih inverzija

Od ostalih oblika seksualnih inverzija poznatije su pojave nekrofilije
i zoofilije.
Nekrofilija se javlja kao oblik erotskog u egzibicionom, sadistikom ili seksualnom zadovoljavanju s ljudskim leinama, uivanje u
posmatranju tela mrtvih, ili seksualnih odnosa s njima. Smatra se za
najtei mogui patoloki poremeaj nagona i pripisuje iskljuivo sklonou mukarca. U blaim vidovima (eim nego sadistiki) ispoljava se u melanholinom odnosu na posmrtne dekore, potrebom bliskosti (intimnosti) s ljudima bednog poloaja, bolesnicima, ranjenicima,
samrtnicima, odravanja odnosa s osobom dok je u nesvesti ili dok
spava i slinim stanjima. Ovaj oblik nastranosti poznat je kod slabo-
Tako je Tomas Ridi, u avgustu 2003. u SAD osuen na 1.335 godina zatvora. Posle ekspresnog tronedeljnog suenja, na 150 godina zatvora osuen je pedofil Din Artur
varcmiler(63), kod koga su naeni dosijei 36.000 crnpurastih deaka, a za desetak godina, koliko je on bio aktivni pedofil organizovao 100 sastanka sa malianima koje je brutalno seksualno zlostavljao.
U julu 2005. u Francuskoj je zavreno najvee pedofilsko suenje u njihovoj sudskoj praksi, a 62 osobe optuene su za uestvovanje u lancu pedofilije, pred sudom u Angerpod optubom da su od 1999. do 2002. godine silovali 45-oro dece od est meseci do
15 godina starosti. pojedini uesnici kanjeni su zatvorskim kaznama do 30 godina.
5
Ovde treba imati u vidu da brakovi, ili trajnije veze, izmeu starijih i mlaih osoba nemaju elemente nastranosti, ve samo oni sluajevi gde je seksualna pouda mogua
iskljuivo u relacijama odnosa partnera bitno razliite ivotne dobi.
66
umnih i duevno bolesnih osoba. Nekrofiliju neki teoretiari smatraju

samo jednu od varijanti fetiizma.
Zoofilijom (zoorastija) se pojmovno odreuje patoloki fenomen
polnog optenja sa ivotinjama. Pojava je poznata jo u antikom svetu,
gde su ene seksualno optile s jarcima, ili u starom Rimu, gde su se prema mitskom predanju, podavale zmijama. U Rimu su, ak, postojale i posebne javne kue, gde su mukarcima za polno optenje bile dostupne koze, kerue, guske i druge ivotinje. Obino je zoofilija socijalno uslovljena i karakteristina za seksualnu orijentaciju pastira u planinama, kod sla6
boumnih osoba i psihopatskih linosti.
4. Seksualne perverzije
4.1. Sadizam i mazohizam

Sadizam i mazohizam ili algolagnija, ispoljavaju se u seksualnom
uzbuenju i zadovoljavanju nanoenjem ili trpljenjem bola ili nekog
oblika poniavanja od strane partnera. Sadisti i mazohisti su osobe suprotnih psihokarakternih osobina. Dok je kod mazohista prisutna pojava nesigurnosti i depresivnosti, sadisti ispoljavaju agresivnost, to je
najei sluaj kod pojava silovanja. U reim sluajevima se ove dve
pojave uoavaju kod iste osobe, to se manifestuje u naizmeninim
ulogama gospodara i sluge, delata i rtve, nadreenosti i podreenosti, s naglaenim varijantama povremene dominacije jedne ili druge
komponente.
Sadizam je perverzivni oblik seksualne nastranosti, zadovoljavanje
polnih nagona nanoenjem fizikog ili psihikog bola partneru. Uzroci
ove pojave, prema Frojdu, lee u parcijalizaciji polnog nagona, a po Hornajevoj, u primarno karakternoj perverznosti, na ta utiu i socijalni inioci, do porodino naslednih faktora, na koje upuuje L. Zondi ili modernijih pristupa u teorijama frustracija i teorija neprilagoenosti. Sadisti su,
po pravilu, osobe grube, impulsivne, razdraljive i, uopte, emocionalno
labilne naravi, koje s partnerom postupaju veoma okrutno.
Pojava je karakteristina kako za muki tako i za enski pol, i moe
biti dvojaka: niskog i visokog intenziteta. U prvom sluaju manifestuje se
kao odnos verbalne superiornosti, poniavanja i nanoenja psihike boli
partneru (agonofilija), a u drugom sluaju u vidu zadovoljavanja putem
davljenja, fizikog povreivanja i ubistava (homocidofilija). U oba slua-
Bolesna zavisnost uputanja u seksualne odnose sa ivotinjama poznata je i u nekim posebnim oblicima: seksualno uzbuenje zmijama (ofidiofilija) , sa psima (kanofilija), zbog dodira perja (pteronofilija).
67
ja seksualno se zadovoljenje moe ispoljavati na dva naina dodirom ili

bez fizikog kontakta s partnerom. U retkim sluajevima ova pojava moe da se odraava i u tzv. antropofagiji, gde osoba doivljava zadovoljstvo samo u izopaenim manifestacijama otkidanja i gutanja mesa partnera, ili takozvanoj strangulaciji, gde se seksualno uzbuenje doivljava na
znake uasa kod partnera (pomodrele usne, bledo lice, izbuljene oi i slino), kao i u nekim drugim specifinim oblicima zadovoljstva uivanje u
nesreama, nezgodama (distihifilija), u vezivanju partnera (bondage), u
davanju batina po stranjici, uivanje u suzama partnera (lakrifilija) strast
za kakljanjem (akarofilija), seksualno zadovoljstvo u uriniranju na partneru (urolagnija).
Mazohizam ili odinofilija se ispoljava u dva mogua oblika: podavanju drugom u zlostavljanju i poniavanju ili samozadovoljavanjem u podnoenju bola. Pojava je poznata i pod nazivom flagelantizam, a njena sutina je u seksualnom uzbuivanju osobe na nain kada doputa da je dru7
gi tuku ili se sama, najee, iba i biuje.
Mazohisti su, po pravilu, neurotine osobe i po prirodi pasivni, nesigurni i nerealni. Skloni su poputanju pred svakim vidom poniavanja partnera, imaju izraeno oseanje krivice i tendiraju samokanjavanju.
Mazohizam se u nekim pristupima (psihoanaliza) smatra oblikom
sadizma, pri emu osoba kroz trpljenje potiskuje svoje sadistike motivacije. Zato se esto koristi pojam sadomazohizam, tretirajui ovaj oblik devijacije jednom te istom pojavom.
4.2. Egzibicionizam
Egzibicionizam, kao nastranost, ispoljava se, skoro iskljuivo, kod
mukaraca u zadovoljavanju pokazivanjem polnih organa enama, bez
namere telesnog dodira.
Kod ena se te pojave javljaju ree i, uglavnom, u alkoholisanom
stanju. Neke vrste egzibicionizma nemaju nastrani karakter. U pitanju su
normalni oblici u intimnim heteroseksualnim odnosima tzv. simboliki
egzibicionizam kao i kod profesionalnog odnosa erotsko-komercijal-
Manifestuje se u raznim vidovima: mazohizam kod ena (maklenomanija), uzbuenje u dobijanju batina (mastigofilija), zadovoljavanje opsesivnim matanjem o tome da
bolesniku nedostaje jedna noga (amenotemnofilija), uzbuenje da bude ubijen, po mogunosti za vreme polnog ina (autoasasinotofilija), pouda za guenjem, osoba se uzbuuje
davljenjem sebe ( asfiksiofilija), uzbuenje zbog poniavanja (astenolagnija), uivanje u
povraanju (emetofilija), polno zadovoljenje u klistiranju (klistrofilija), u vezivanju (vincilagnija), u ljubomori (zelofilija), nesposobnost da se doivi seksualni uitak ako partner
ili partnerka ne govori o nekom svom seksualnom inu (naratofilija).
68
nog karaktera, koji esto prelazi u pornografiju. Egzibicionisti su preteno bezopasni, jer im je dovoljan samo in vizuelnog utiska, ali ponekada
mogu da se slue i pretnjama ili zlostavljanjem drugoga. Neki, pak, sluajevi i oblici opsesivnog erotskog ponaanja mogu imati i potpuni sadistiki efekt. U tom sluaju egzibicionisti se ponaaju veoma agresivno. Smatra se da se procenat ovakvih tipova kree oko 12% sluajeva. Drugi sluaj je znatno ei. Re je o osobama, koje ree napadaju druge, nesigurnim u sebe, a pojava se kvalifikuje vie povredom javnog morala nego
delinkvencijom. Ovde je re o nastranost cilja, i to ne u vidu ponaanja
ozbiljnog ugroavanja drugoga. Uzrok je esto neki od poremeaja linosti. Egzibicionisti su najee neuravnoteene osobe, afektivno labilne s
poremeenim nagonima, kao posledicom psihoseksualne nezrelosti i infantilnosti.
Neki autori smatraju da je kod egzibicionizma prisutna i doza sadizma, tj. uivanja u izazivanju straha kod ena. Naime, misli se da mukarci egzibicionisti pokazuju genitalije enama za koje osnovano pretpostavljaju da e kod njih taj in izazvati ok. U suprotnom, u sluajevima
kad ena na takve akte ne reaguje, egzibicionisti nisu u stanju da doivljavaju seksualno uzbuenje.
Osim ovih, postoje i neki drugi oblici egzibicionizma: pedofilski,
sklonost prikazivanja nagosti pred decom; senilni, alkoholiarski i patoloki; i impulsivni (osobe koje ive u strahu i oslobaaju se straha putem egzibicije).
4.3. Fetiizam
Fetiizam se definie kao pojava doivljavanja seksualnih uzbuenja
i zadovoljavanja posebnim odnosom prema psihikim ili fizikim svojstvima, ili u kontaktu sa stvarima, osoba suprotnog pola. Kod pojave fetiizma seksualni objekt je zamenjen nekim drugim koji je u vezi s njim,
ali je pri tom sasvim nepodesan da slui normalnom seksualnom cilju
(Frojd). Takav objekt je asocijativni model, koji slui kao simbolina zamena normalnom seksualnom subjektu. Svojstven je i normalnim oblicima ljubavi, kao to su, na primer, sluajevi: kod mukaraca odnos prema
oima, nogama i dojkama ene, odnosno kod ena prema inteligenciji,
stasu, fizikim sposobnostima i slinim svojstvima mukaraca. Meutim,
pojava prelazi u patoloki tip ponaanja kada feti postane potpuna zamena, seksualni objekt sm po sebi. Svi fetii pretpostavljaju aktivno uee
mate, pri emu subjekt doivljava potpuno seksualno zadovoljenje, a ne
samo uzbuenje.
Postoje mnogobrojni oblici fetiima, od kojih su najveim brojem
sluajeva bezazleni. Tako muki fetiisti, obino, radi doivljavanja uzbu69
enja skupljaju delove donjeg vea, arape, cipele. Ali postoje i veoma
nakazni, kriminalni, pa ak i morbidni sluajevi. Tu spadaju primeri uzbuenja vezanih za matu silovanja; putanje insekata po genitalijama;
uzbuivanje osobe od pomisli da e biti iva sahranjena i sline nastrano8
sti i izopaenosti.
Meutim, neki oblici fetiizma imaju kriminalno ili drugo negativno dejstvo i posledice, kao to su pojave: akrotomofilija seksualno uzbuivanje scenom amputiranja delova noge ili ruke; asfiksofilija
uzbuivanje prinudnim prekidom disanja; autasasinofilija uzbuivanje izlaganjem sopstvenog ivota rizicima situacija opasnim po ivot; erotofonofilija uzbuivanje milju i delom pokuaja ubistva
drugoga.
Fetiisti su skloni alkoholizmu i retko heteroseksualnosti. Postoje dva tipa fetiizma perverzni, bojaljivi; i tip cinika, sklonog
da see delove tela (kose). Psihoanalitiari ovu pojavu objanjavaju
rodoskrvnim libidom prema majci; drugi uslovnim refleksom na
neka, iskustvena, u podsvesti urezana seanja doivljaja iz detinjstva. Obrnuta, ali takoe patoloka pojava jeste antifetiizam, sluaj
kada osoba osea odvratnost prema nekim svojstvima ili delovima
tela partnera.
Fetiizam je esto vezan za predmete ili stvari: strast i sekusalna pouda prema
iglama i drugim iljatim predmetima (aikmofilija), nagon prema drveu (dendrofilija), ljubav prema kipovima (pigmalionizam), gledanjem prljavtine, blata i praine, seksualne
privlanosti lutkama ili statuama.
Najee je usmeren prema delovima tela partnera: uzbuuju se u dodiru s velikim
grudima ili u stiskanju dojki (mazofilija), maljavim delovima tela, kosi, mirisu; lizanje onih jabuica partnera, feti enskih genitalija (Yonizam), strast za obrijanim genitalijama
(akomoklitika), lizanje anusa (analinktus), strast nad partnerovim nosem (nazofilija), nogama (krurofilija), stranjicama (pigofilija), kosom (trihopatofilija), u grickanju enskog
uha ( ginotikolobomasofilija), opsesija za partnerom kome nedostaje noga (akromatofilija),. Jedna od fetiistikih anomalija je i koprofilija, zadovoljavanje u kontaktu ili oseaju
mirisa izmeta osobe suprotnog pola.
Nekada je bolesna strast usmerena na seksaulno zadovoljstvo s posebnim osobama: s
obrezanima (akukulofalija), s devicama (partenofilija), prostitutkama (pornolagnija), sa neijom sestrom (sorofilija), medicinskim sestrama (trepterofilija), sklonost prema pooimu (vitrikofilija), partnerima druge vere, nacije ili rase (alotriorastija), ili kepeca, dece, niskim, malim partnerima (nanofilija), uzbuivanje gledanjem gojaznih ljudi (anastemafilija), sa runim
partnerima (tetratofilija), prljavim osobama (mizofilija).
U nekim sluajevima fetiizam se ogleda u posebnom ambijentu seksualnog zadovoljavanja: uivanje u seksu povezanih oiju, (amaurofilija), trljanjem o telo nepoznatih
osoba, (aroteurizam), u parkiranom autu (amomaksija), prilikom odravanja javnih govora
(laliofilija), uivanje u glasnim zvucima (ligirofilija) uz prisustvo plamena (pirolagnija), u
amponiranju kose (tripsolagnija), zbog telesnih mirisa (bromidrofilija).
70
4.4. Transvestizam i voajerstvo

Transvestizmom se oznaavaju oblici seksualnog zadovoljavanja
oblaenjem odee ili noenjem stvari osoba suprotnog pola. Linosti
sklone ovakvim ponaanjima nemaju drugih devijantnih osobina, ak se
smatraju i biseksualcima i nenim osobama. Slina pojava naziva se transeksualizam. Transeksualizam potie od emocionalnog stanja nezadovoljstva svojim prirodnim polom i rodom. Obuhvata znaenje za opis osoba
koje imaju hormonalne promene. Pojava je karakteristinija za muku nego to je za ensku populaciju. To je neto drugaiji fenomen od transvestite koji se drugaije oblai ali zadrava rodni identitet, dok transeksualac eli da ga promeni hirurkim putem.
Voajerizam je pojava slina egzibicionizmu, a sastoji se u zadovoljavanju gledanjem nage osobe suprotnog pola ili, u patolokoj varijanti,
posmatranjem polnog ina izmeu drugih osoba (alopelija), polno zadovoljstvo pri sluanju drugog para pri koitusu (ekuterstvo), uivanje u gledanju partnera kako vodi ljubav s drugim (miksoskopija), zanimanje za
opscene slike (grafolagnija), sposobnost da se doivi seksualno uzbuenje
samo ako se aktivno sudeluje u polnom odnosu u kojem sudeluju tri osobe (troilizam) ili samo ako gleda pornografske slike. (piktofilija).
5. Delinkventna obeleja seksualnih devijacija

Seksualne devijacije, pogotovu pojedini njihovi oblici, ne samo to
podleu neformalnoj drutvenoj reakciji, ve imaju inkriminatorna obeleja, preteno prekraja, ali u nekim sluajevima i krivinog dela. Re je
o pojavama kojima se bitno povreuju norme javnog reda u drutvenom
smislu i morala u oblasti seksualnih odnosa. Seksualni odnosi nisu samo
odnosi zadovoljavanja fiziolokih potreba oveka, u pitanju su i drutveni
odnosi, tj. odnosi o kojima sud ima drutvo na osnovu tradicionalnih
shvatanja i obiaja moralnosti sredine.
Tei oblici seksualnih devijacija inkriminisani su tek s pojavom imperija, kada su razmere dostigle vrhunac razvrata. Tako su jo u rimskom
pravu, pored silovanja, pravnim normama podvrgnute pojave bluda. Mallues malleficarum iz 1848. godine inkriminie poudu, pohotu, te razbludnost u ena. Nemaki Constitutio criminalis Carolina iz 1523. godine, pored silovanja, kao seksualne delikte oznaava odnose meu mukarcima, izmeu ena, nekrofiliju, sodomiju, ali i seksualne odnose izvan braka.
Ova krivina dela su u savremenom zakonodavstvu razliito sistematizovana u pojedinim krivinim zakonicima, pod nazivom krivina dela protiv morala; krivina dela protiv slobode i ljudskog dostojanstva:
71
protiv polnih sloboda; seksualna krivina dela; protiv seksualnog samopredelenja: protiv javnog morala i pravila pristojnosti; zloini protiv seksualne slobode; dela povrede stida i seksualne asti.
U naem krivinom zakonodavstvu inkriminisano je vie oblika seksualne delinkvencije. preteno kao grupa krivinih dela protiv polne slobode. Pre svega to su krivina dela: silovanje, obljuba nad nemonim licem, obljuba nad detetom, obljuba zloupotrebom slubenog poloaja, rodoskrvnjenje, nedozvoljene polne radnje, podvoenje i omoguavanje vrenja polnog odnosa, posredovanje u vrenju prostitucije, prikazivanje
pornografskog materijala i iskoriavanje dece za pornografiju.
Sa stanovita postojeih krivinopravnih odredbi, a u vezi seksualnih devijacija, poseban problem ima krivino delo nedozvoljene polne
radnje i pitanje homoseksualizma.
U odreenom smislu, nedozvoljene polne radnje kod seksualnih devijacija imaju znaaj norme kojima su obuhvaene mnogobrojne radnje,
koje napred navedena dela ne sankcioniu. S toga su one vie opisnog
(primernog) oblika, nego to su konkretno odredive. Kako se u literaturi
navodi, ovo krivino delo zakonodavac stavlja u akcesorni odnos sa napred navedenim krivinim delima namerno, jer je za njegovo izvrenje
bitno ponaanje uinioca (rtve su razliite po uzrastu i polu) i uslovljeno
potrebom fizikog kontakta izvrioca i rtve. Motiv uinioca je zadovoljenje u uslovima krenja postojeih normi seksualnog morala, s tim to je
za ostvarenje bia ovog krivinog dela potrebno da se ostvare neka od zakonskih obeleja navedenih krivinih dela uz koje je ovo krivino delo
vezano.
Drugo, ne manje po znaaju, ali daleko aktuelnije po interesu je pitanje inkriminisanja homoseksualizma. Jo 1974. godine na Meunarodnom kongresu za krivino pravo u Hagu doneta je rezolucija kojom homoseksualno ponaanje, izmeu odraslih uz obostrani pristanak ne bi trebalo regulisati krivinim pravom, osim u sluajevima ako je ono: uz upotrebljeno nasilje, iskorienost maloletnika od strane odrasle osobe, zloupotreba poloaja, gde se homoseksualna ili devijantna aktivnost vri otvoreno prouzrokujui uznemirenje javnosti i gde homoseksualno ili devijantno ponaanje ukljuuje prostituciju ili komercijalizaciju.
72
Milo Bokovi, Ph.D., Full Professor

Criminogenic Significance of Sexual Deviations

Abstract
The limit of the acceptable or of the admissibility in sexual relations
according to the criteria: appropriate, natural, normal, customary and legal admissible is quite indefinite. In modern societies, the freedom in personal behavior higher, which results in more tolerant opinion on some
forms of sexuality that are traditionally regarded as perverse and punishable. Such relations are treated as a matter of free personal sexual orientation. However, regardless of that, there is still a huge number of forms of
satisfying sexual desire that are considered abnormalities based on traditional ideas of morality and customs environment, and therefore universal
legal understanding and study of the needs of their etiological basis and
adequate social, primarily criminal, reaction. The content of the article includes the most important questions and forms of sexual deviations that
have or may have criminal characteristics.
Keywords: sexual deviation, sexual perversion, sexual inversion,
criminal offence
73
74
347.627.2:341.9(497.11)
Dr Bernadet Borda, redovni profesor

HARMONIZACIJA NORMI O RAZVODU BRAKA

SA STRANIM ELEMENTOM U SRBIJI SA
PRAVILIMA O SUKOBU ZAKONA I
SUKOBU NADLENOSTI U EU
Saetak: Posle neto vie od etvrt veka otkako je Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja usvojen i stupio na snagu, u prolee 2009. godine zapoeo je rad na pripremi novog zakona o
meunarodnom privatnom pravu. Kao jedno od vanih prethodnih pitanja pojavljuje se i ono koje se odnosi na poeljnu ili potrebnu harmonizaciju sa evropeizovanim meunarodnim privatnim pravom, koje je realnost
ve vie od deseta godina, i iji razvoj putem usvajanja sekundarnih izvora prava ne gubi ni dalje na dinamici. Posle usvajanja uredbi o nadlenosti i o priznanju i izvrenju presuda u graanskim i trgovinskim stvarima,
kao i u branim stvarima i stvarima roditeljske odgovornosti (uredbe Brisel I i Brisel II bis) usvojene su i uredbe o odreivanju merodavnog prava
za vanugovorne i ugovorne obaveze (uredbe Rim II i Rim I). U domenu
porodinopravnih odnosa aktivnost na usklaivanju pravila o sukobu zakona ima za rezultat uredbu koja se odnosi na merodavno pravo za obaveze izdravanja i predlog uredbe koji obuhvata i pitanje merodavnog
prava za razvod braka. Ovi akti sadre reenja koja bi se, prilikom izrade
novog zakona o meunarodnom privatnom pravu u Srbiji, mogla uzeti u
obzir, jer su u njihovom formulisanju uestvovali, praktino, predstavnici
veine evropskih zemalja, koje kao drave lanice Evropske unije kreiraju, prema dosadanjoj praksi, uniformna pravila o sukobu zakona (i o sukobu nadlenosti) evropeizovanog meunarodnog privatnog prava.
Ovaj rad e se baviti analizom predloga pravila o sukobu zakona i o
meunarodnoj nadlenosti za razvod braka koji je izraen u EU, sa aspe75
Dr Bernadet Borda, Harmonizacija normi o razvodu braka sa stranim ... (str. 7597)
kta njihove prihvatljivosti i inspiracije za odgovarajue norme budueg

zakona o meunarodnom privatnom pravu Srbije.
Kljune rei: razvod braka sa stranim elementom, redovno boravite kao taka vezivanja, izbor merodavnog prava za razvod, predlog
uredbe o razvodu EU, novo meunarodno privatno pravo Srbije
1. Uvod
Posle neto vie od etvrt veka otkako je Zakon o reavanju sukoba
1
zakona sa propisima drugih zemalja usvojen i stupio na snagu, u prolee
2009. godine zapoeo je rad na pripremi novog zakona o meunarodnom
privatnom pravu. Kao jedno od vanih prethodnih pitanja pojavljuje se i
ono koje se odnosi na poeljnu ili potrebnu harmonizaciju sa evropeizo2
vanim meunarodnim privatnim pravom koje je realnost ve vie od deset godina, i iji razvoj putem usvajanja sekundarnih izvora prava otada
3
ne gubi na dinamici.
lan 65 Amsterdamskog ugovora o osnivanju EZ, odnosno Lisabonskog ugovora o funkcionisanju Evropske unije daje pravni osnov za usvajanje mera koje imaju za cilj postizanje kompatibilnosti pravila drava
Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja usvojen je 1982.

godine, a stupio je na snagu 1. januara 1983. godine, Sl. list SFRJ, br. 43/1982, 72/1982;
Sl. list SRJ, br. 46/96, Sl. glasnik RS, br. 46/2006.
2
Stupanje na snagu Lisabonskog ugovora o Evropskoj uniji i Ugovora o funkcionisanju Evropske unije koje e uslediti u veoma bliskoj budunosti namee izmenu do sada
korienih termina: poto Evropska zajednica ustupa mesto Evropskoj uniji, a Ugovor o
osnivanju Evropske zajednice postaje Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, i izvedeni
termini poput komunitarnog prava, komunitarizovanog meunarodnog privatnog prava
bez obzira na to da li su ili koliko su oni bili sreno izabrani i korieni u srpskom jeziku
gube znaenje. U ovom radu emo umesto komunitarnog prava koristiti izraz pravo EU,
a umesto komunitarizovanog meunarodnog privatnog prava evropeizovano meunarodno privatno pravo, ili, pak, meunarodno privatno pravo EU.
3
Vidi dokument o tekovinama prava EZ u oblasti pravosudne saradnje u graanskim
stvarima sa stanjem u oktobru 2008. godine Acqius of the European Union, Title IV of the
TEC, Part II of the TEC, Title VI of the TEU, JAI-ACQUIS; internet adresa:
http://ec.europa.eu/justice_home/doc_centre/intro/docs/jha_acquis_1008_en.pdf. Vidi, takoe,
The Hague Programme: strengthening freedom, security and justice in the European Union, OJ
C 198, 2005, str. 1 i OJ C 139, 2006, str. 1; Communication from the Commission to the
Council and the European Parliament Report on Implementation of the Hague Programme
for 2007, Brussels, 2.7.2008, COM(2008) 373 final, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/
LexUriServ.do?uri=COM:2008:0373:FIN:EN:PDF i budui Stokholmski program Communication from the Commission to the European Parliament and the Council An Area of
Freedom, security and justice, Brussels, 10.6.2009, COM(2009) 262 final, http://eurlex.europa.eu/ LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2009:0262:FIN:EN:PDF
76
lanica o sukobu zakona i sukobu nadlenosti. Uz sve specifinosti koje

su pratile usvajanje mera u oblasti pravosudne saradnje u graanskim
stvarima koje imaju prekogranine posledice u skladu sa odredbama o
proceduri predvienoj u lanu 67, i uz potovanje protokola o poloaju
Ujedinjenog Kraljevstva i Irske i protokola o poloaju Danske shodno
lanu 69 Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, regulisana je meunarodna nadlenost sudova drava lanica, priznanje i izvrenje odluka u
graanskim i trgovinskim stvarima, odreivanje merodavnog prava za va4
nugovorne i ugovorne obaveze.
U oblasti porodinopravnih odnosa navedene tri kljune problematike su takoe ukljuene u zakonodavnu aktivnost organa EZ, odnosno EU,
ali zbog posebne prirode tih odnosa i razlika u stavovima drava lanica,
usvajanje mera sekundarnih izvora prava EU odvija se sporije i uz traenje naina usaglaavanja stavova drava lanica i usvajanja akata koji
se razlikuju od propisane procedure, a ipak u okvirima i u skladu sa od5
redbama Ugovora o EZ. Prvi akt koji je usvojen bila je Uredba br.
1347/2000 o nadlenosti i o priznanju i izvrenju odluka u branim stvarima i stvarima roditeljske odgovornosti za zajedniku decu oba roditelja
6
(poznata kao Uredba Brisel II), koja je relativno brzo zamenjena Uredbom br. 2201/2003 o nadlenosti i o priznanju i izvrenju odluka u branim stvarima i stvarima roditeljske odgovornosti (poznata kao Uredba
7
Brisel II bis, ovako i u daljem tekstu). Sledei korak je bio izrada predlo-
Vidi Uredbu Saveta (EZ) br 44/2001 o nadlenosti i o priznanju i izvrenju presuda u graanskim i trgovinskim stvarima (Council Regulation (EC) No 44/2001 of 22 December 2000 on jurisdiction and the recognition and enforcement of judgments in civil
and commercial matters) OJ L 12, 16.01.2001; Uredbu (EZ) Evropskog parlamenta i
Saveta br. 864/2007 o merodavnom pravu za vanugovorne obaveze (Regulation (EC) No
864/2007 of the European Parliament and of the Council of 11 July 2007 on the law applicable to non-contractual obligations), OJ L 199, 31.07.2007; Uredbu (EZ) br.
593/2008 Evropskog parlamenta i Saveta o merodavnom pravu za ugovorne obaveze
Regulation (EC) No 593/2008 of the European Parliament and of the Council of 17 June
2008 on the law applicable to contractual obligations), OJ L 177, 4.07.2008.
5
O specifinostima harmonizacije u oblasti porodinopravnih odnosa, vidi kod B.
Borda, Specifinosti harmonizacije u oblasti meunarodnog porodinog prava u EZ,
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, XLII, 1-2/2008.,str. 433.
6
Uredba Saveta (EZ) br. 1347/2000 o nadlenosti i o priznanju i izvrenju presuda
u branim stvarima i stvarima roditeljske odgovornosti za zajedniku decu oba roditelja,
(Council regulation (EC) No 1347/200 of 19 May 2000 on jurisdiction and the recognition
and enforcement of judgments in matrimonial matters and in matters of parental
responsibility for children of both spouses), OJ L 160, 30.06.2000.
7
Uredba Saveta (EZ) br. 2201/2003 o nadlenosti i o priznanju i izvrenju presuda u branim stvarima i stvarima roditeljske odgovornosti, kojom se ukida Uredba (EZ) br. 1347/2000 (Council regulation (EC) No 2201/2003 of 27 November 2003 concerning jurisdiction and
77
8
ga o odreivanju merodavnog prava za razvod braka koji je trebalo da

bude usvojen u formi izmena i dopuna Uredbe Brisel II bis. Zvanian
9
predlog je pripremljen 2006. godine, on, meutim, nije usvojen zbog ne10
mogunosti da se postigne neophodna jednoglasnost drava lanica.
11
Ovu injenicu je konstatovao Savet EU 2008. godine, uz naglaavanje
da velika veina drava lanica podrava ciljeve predloga i da e se zbog
toga ispitati mogunosti i posledice uspostavljanja pojaane saradnje iz12
meu drava lanica, kroz koju formu bi se usvojio sveobuhvatni pravni
okvir koji bi dao branim partnerima odreen stepen autonomije volje u
13
izboru nadlenog suda i merodavnog prava u sluaju razvoda braka. Devet drava je izrazilo spremnost da zatrai od Komisije podnoenje predloga za pojaanu saradnju u okviru koje bi se usvojio odgovarajui instru14 15
Aktivnosti koje se odnose na Predlog Uredbe Saveta o izmenament.
ma i dopunama Uredbe (EZ) br. 2201/2003 koje se tiu nadlenosti i uvoenja novih pravila o merodavnom pravu u branim stvarima mogu da se
16
prate na internet strani Saveta. Komisija se od 2008. godine nije izja17
njavala o ovoj mogunosti.
the recognition and enforcement of judgments in matrimonial matters and matters of parental
responsibility, repealing Regulation (EC) No 1347/2000), OJ L 338, 23.12.2003.
8
Vidi studiju Practical Problems Resulting from the Non-Harmonization of Choice of Law Rules in Divorce Matters, JAI/A3/2001/04, Final report, The Hague, 2002 i Green Paper on
applicable law and jurisdiction in divorce matters {SEC(2005) 331} /COM/2005?0082 final/.
9
Vidi Predlog Uredbe Saveta o izmenama i dopunama Uredbe (EZ) br. 2201/2003
koje se tiu nadlenosti i uvoenja novih pravila o merodavnom pravu u branim stvarima
(Proposal for a Council Regulation amending Regulation (EC) No 2201/2003 as regards
jurisdiction and introducing rules concerning applicable law in matrimonial matters) - (COM/2006/399 final); vidi, takoe, dokument Saveta 5274/07 od 12. januara 2007. godine,
koji sadri modifikacije navedenog predloga.
10
Malta je protiv predloga zbog toga to njeno supstancijalno pravo ne poznaje sudski
razavod braka, a vedska zbog toga to eli da sauva liberalne uslove za razvod braka koji
su propisani u njenom supstancijalnom pravu. Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska s druge strane
ne ele da odstupe od primene lex fori u postupcima pred domaim sudovima.
11
Vidi internet adresu: http://www.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/
pressData/en/jha/101000.pdf .
12
Vidi internet adresu: http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/
pressdata/en/jha/102007.pdf .
13
Vidi beleku br. 9.
14
To su Austrija, Francuska, Grka, Maarska, Italija, Luksemburg, Rumunija,
Slovenija i panija, vidi internet adresu: http://euobserver.com/9/26546 .
15
O proceduri pojaane saradnje, vidi internet adresu: http://europa.eu/legislation_summaries/institutional_affairs/treaties/nice_treaty/nice_treaty_cooperations_en.htm
16
Vidi
na
adresi:
http://register.consilium.europa.eu/servlet/driver?page=Result&lang=EN&ssf=DATE_DOCUMENT+DESC&fc=REGAISEN&srm=2
78
Za sada jedini rezultat u domenu usklaivanja pravila o sukobu zakona za porodinopravne odnose u EU je Uredba Saveta (EZ) br. 4/2009
od 18. decembra 2008. godine o nadlenosti, merodavnom pravu, priznanju i izvrenju odluka i o saradnji u stvarima u vezi sa obavezama izdra18
vanja (u daljem tekstu: Uredba 4/2009 o obavezama izdravanja). Odredbe ove Uredbe o merodavnom pravu za obaveze izdravanja, meutim, nisu rezultat jedino rada zakonodavnih organa EU, ve e se preuzeti
iz Hakog protokola o merodavnom pravu za obaveze izdravanja, koji je
usvojen od strane Hake konferencije za meunarodno privatno pravo
kao posebna konvencija, uz Haku konvenciju o meunarodnom ostvarivanju zahteva za izdravanje dece i drugih oblika porodinog izdravanja
19
iz 2007. godine. Razlog tome jeste, s jedne strane, neslaganje drava
lanica EU o odredbama o merodavnom pravu Uredbe 4/2009, a s druge
strane su se i u radu Hake konferencije ispoljile takve razlike izmeu drava uesnica u pogledu odredbi o merodavnom pravu, da je procenjeno
da bi ukljuivanje u tekst konvencije tih odredbi odvratilo neke drave od
njenog potpisivanja. Te dve okolnosti su dovele do toga da Uredba
4/2009 u lanu 15 propisuje da e merodavno pravo u odnosima izmeu
drava lanica EZ biti odreeno u skladu sa Hakim protokolom o merodavnom pravu iz 2007. godine sa dejstvom izmeu drava lanica koje taj
protokol prihvate kao obavezujui.
Ako je politiki cilj Srbije punopravno lanstvo u Evropskoj uniji,
ono e imati za posledicu vanost evropeizovanog meunarodnog privatnog prava umesto nacionalnog, domaeg. Ovaj cilj, meutim, ne bi trebalo da izazove dilemu da li je potreban novi zakon o meunarodnom privatnom pravu ili ne, tim pre to se ni same drave lanice EU ne uzdra20
vaju od novog regulisanja odnosa sa elementom inostranosti, ve trai
5&md=400&typ=Simple&cmsid=638&ff_TITRE=Rome+III&ff_FT_TEXT=&ff_SOUS
_COTE_MATIERE=&dd_DATE_REUNION= i posebno dokument na adresi: http://register.consilium.europa.eu/pdf/en/08/st11/st11984.en08.pdf.
17
Vidi dokument na adresi: http://register.consilium.europa.eu/pdf/en/08/st11/st11984-co01.en08.pdf
18
Vidi Council regulation (EC) No 4/2009 of 18 December 2008 on jurisdiction,
applicable law, recognition and enforcement of decisions and cooperation in matters
relating to maintenance obligations, OJ L 7/1 od 10.1.2009.
19
Vidi na internet adresi: http://www.hcch.net/index_en.php?act=conventions.text
&cid=131 .
20
Belgija je usvojila zakon o meunarodnom privatnom pravu 2004. godine, Estonija 2002. godine samo dve godine pre nego to je postala lan EU, Bugarska 2005. godine. U Nemakoj je 2007. godine izraen predlog za regulisanje meunarodnog kompanijskog prava na evropskom i nacionalnom nivou (Sonnenberger, H.J., Vorschlge und
Berichte zur Reform des europischen und deutschen internationalen Gesellschaftsrechts,
79
sagledavanje toga, da li, i u kojoj meri ve manje-vie usklaena, evropeizovana pravila mogu da slue kao model prilikom razmatranja novih reenja za pojedina pitanja. Ovaj rad e biti posveen analizi predloga normi o meunarodnoj nadlenosti i o odreivanju merodavnog prava za razvod braka koji je izraen u EU, i jednom od moguih predloga normi o
meunarodnoj nadlenosti i o odreivanju merodavnog prava za razvod
braka budueg zakona o meunarodnom privatnom pravu Srbije u svetlu
napora za usklaivanje tih normi u Evropskoj uniji.
2. Unapreenje kompatibilnosti pravila o merodavnom pravu

za razvod braka u EU
Predlog Uredbe Saveta o izmenama i dopunama Uredbe (EZ) br.
2201/2003 koje se tiu nadlenosti i uvoenja novih pravila o merodavnom
pravu u branim stvarima iz 2006. godine (u daljem tekstu: Predlog Uredbe
21
o razvodu iz 2006.) navodi kao ciljeve usklaivanja kolizionih normi za
razvod braka (i za zakonsku separaciju u dravama lanicama u kojima postoji ova ustanova) u EU stvaranje jasnog i sveobuhvatnog pravnog okvira
za brane stvari, putem kojeg bi se obezbedila pravna sigurnost, predvidljivost, fleksibilnost i pristup sudovima za graane, budui da razliita pravila
supstancijalnog i kolizionog prava u dravama lanicama izazivaju tekoe
22
u branim stvarima sa stranim elementom.
Harmonizacija kolizionih normi omoguila bi predvidljivost prava
koje bi bilo merodavno za razvod braka, bez obzira na to u kojoj bi se dravi lanici pokrenuo postupak, poto bi meunarodno nadleni sudovi u
svakoj dravi lanici odreivali merodavno pravo po istim, uniformnim
kolizionim normama. Predloeno primarno koliziono reenje je ograniena autonomija volje suprunika, odnosno izbor merodavnog prava, ali samo izmeu prava onih drava sa kojima postoji tesna povezanost. U odsustvu izbora, merodavno pravo se odreuje po takama vezivanja koje bi
trebalo da omogue primenu prava one drave sa kojom je brak u tesnoj
Tbingen, 2207), u Holandiji je pred parlamentom predlog zakona o meunarodnom privatnom pravu (vidi internet adresu: Tweede Kamer, 2009-2010, 32137,
http://conflictoflaws.net/2009/netherlands-proposal-on-private-international-law-book-10/
21
Vidi beleku br. 8.
22
Vidi Commission staff working document Annex to the proposal for a Council
Regulation amending Regulation (EC) No 2201/2003 as regards jurisdiction and introducing rules concerning applicable law in matrimonial matters Impact assessmnet
{COM(2006) 399 final} {SEC(2006) 950}, internet adresa:
http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=SEC:2006:0949:FIN:EN:HTML
80
vezi. Ovakva mogunost nesumnjivo ima prednosti nad reenjima nacionalnih prava drava lanica, koja veinom favorizuju primenu prava zajednikog dravljanstva ili prava mesta suda. Evropeizovane kolizione
norme za razvod braka bi otklonile i situaciju koja se naziva trkom do
suda (rush to court) u kojoj svaka strana u sporu nastoji da podnese tubu (pre druge strane) sudu one drave lanice u kojoj e se po nacionalnim kolizionim normama odrediti kao merodavno ono pravo koje toj strani ide vie u prilog.
Fleksibilnost evropeizovanog pravnog okvira se po Predlogu Uredbe
o razvodu iz 2006. godine postie tako to se suprunicima omoguuje da
biraju ne samo merodavno pravo, ve i sud koji e biti nadlean za raz23
vod njihovog braka. Uz odredbe o optoj meunarodnoj nadlenosti sudova drava lanica u branim stvarima po Uredbi 2201/2003 (u daljem
24
tekstu: Uredba Brisel II bis) Predlog Uredbe o razvodu iz 2006. godine
dodaje novi lan 3a kojim se uvodi mogunost da suprunici zakljue25
njem pisanog sporazuma izaberu sud drave lanice koji e biti meunarodno nadlean za razvod (odnosno zakonsku separaciju) njihovog braka,
s tim da suprunici moraju da imaju sa tom dravom lanicom bitnu, sutinsku vezu. Takvu vezu predstavljaju: (a) injenice na kojima se zasniva
opta meunarodna nadlenost iz lana 3 (redovno boravite oba suprunika, redovno boravite tuenog, redovno boravite tuioca, zajedniko
26
dravljanstvo suprunika) , ili (b) poslednje zajedniko redovno boravite suprunika koje je u dotinoj dravi lanici trajalo najmanje tri godi-
23
U Predlogu se naglaava da mogunost izbora suda ide u prilog obezbeivanju

pristupa sudovima za suprunike koji imaju razliito dravljanstvo, i onih koji ive u treoj zemlji, a ne u nekoj od drava lanica.
24
Odredbe o optoj meunarodnoj nadlenosti sudova drava lanica u branim
stvarima po Uredbi Brisel II bis zasnovane su na dva kriterijuma: teritorijalnom i personalnom. Teritorijalni kriterijum je redovno boravite, i to: (1) zajedniko redovno boravite suprunika, ili poslednje redovno boravite oba suprunika, od kojih jedan jo uvek
ima redovno boravie u dotinoj dravi lanici, ili u sluaju zajednikog zahteva redovno
boravite bilo kog suprunika; (2) redovno boravite tuenog; (3) redovno boravite tuioca koje je u dotinoj dravi lanici imao najmanje godinu dana neposredno pre podnoenja zahteva, ili redovno boravite tuioca koje je u dotinoj dravi lanici imao najmanje est meseci neposredno pre podnoenja zahteva, a tuilac ima i dravljanstvo (u sluaju Ujedinjenog Kraljevstva i Irske prebivalite) dotine drave lanice. Personalni
kriterijum je zajedniko dravljanstvo (u sluaju Ujedinjenog Kra-ljevstva i Irske prebivalite) suprunika (lan 3).
25
Predlog stava 2 lana 3a glasi: Sporazum o nadlenosti mora da bude u pisanoj
formi i mora da bude potpisan od strane oba suprunika, najkasnije u vreme pokretanja
postupka pred sudom.
26
Vidi beleku br. 19.
81
ne, ili (v) dravljanstvo jednog od suprunika dotine drave lanice (odnosno prebivalite u Ujedinjenom Kraljevstvu ili Irskoj). Pravila o sporazumnoj nadlenosti sudova drava lanica primenjuju se bez obzira na to
27
da li suprunici ive u nekoj od drava lanica ili u treoj zemlji.
Kako je navedeno, evropeizovano meunarodno privatno pravo je,
po Predlogu Uredbe o razvodu iz 2006. godine, trebalo da uvede mogunost izbora merodavnog prava za razvod braka (i za zakonsku separaciju).
Izbor bi se vrio u formi pisanog sporazuma, potpisanog od strane oba su28
prunika, i to najkasnije u vreme pokretanja postupka. Suprunici bi
29
mogli da biraju jedno od sledeih prava: (a) pravo drave poslednjeg zajednikog redovnog boravita suprunika, pod uslovom da jedan od njih u
30
vreme pokretanja postupka i dalje ima redovno boravite u toj dravi;
31
(b) pravo drave ije dravljanstvo ima jedan od suprunika; (v) pravo
drave u kojoj su suprunici imali redovno boravite u trajanju od najmanje pet godina; (g) pravo drave lanice ijem sudu je podnesen zahtev.
Ukoliko suprunici ne bi izabrali merodavno pravo, odredili bi sudovi drava lanica po supsidijerno postavljenim takama vezivanja: (a) zajedniko redovno boravite suprunika, a ukoliko ga nemaju (b) poslednje zajedniko redovno boravite pod uslovom da ga jedan od njih i dalje
ima u toj dravi, a ukoliko ove injenice ne postoje (v) zajedniko dra32
vljanstvo suprunika, i na kraju, ukoliko ga nemaju (g) mesto suda ko33
jem je zahtev podnesen.
27
Vidi Predlog Uredbe o razvodu iz 2006. godine, COM (2006) 399 final, str. 4;
prema predloenoj izmeni lana 7 Uredbe Brisel II bis o rezidualnoj nadlenosti u sluajevima u kojima nijedan od suprunika ne bi imao redovno boravite na teritoriji neke
drave lanice a koji nemaju ni zajedniko dravljanstvo neke drave lanice, meunarodno nadlean bi bio sud one drave lanice u kojoj su suprunici imali prethodno zajedniko boravie najmanje tri godine, ili sud one drave lanice ije dravljanstvo ima jedan
od suprunika.
28
lan 20a stav 2: Sporazum o izboru merodavnog prava mora da bude izraen u pisanoj formi, potpisan od strane oba suprunika najkasnije u vreme pokretanja postupka.
29
lan 20 a Predloga Uredbe o razvodu iz 2006. godine.
30
Poslednje zajedniko redovno boravite suprunika, koje je za jednog od njih redovno boravite i u vreme pokretanja postupka je injenica koja je takoe osnov opte
meunarodne nadlenosti suda drava lanica (lan 3 Uredbe Brisel II bis), i po kojoj
mogu da izaberu nadlean sud neke od drava lanica (lan 3a stav 1 taka a Predloga
Uredbe o razvodu iz 2006. godine).
31
Ista injenica je predloena i za osnov izbora meunarodno nadlenog suda neke
od drava lanica (lan 3a stav 1 taka c Predloga Uredbe o razvodu iz 2006. godine).
32
U sluaju Ujedinjenog Kraljevstva i Irske taka vezivanja je zajedniko prebivalite.
33
lan 20 b.
82
Odredbe o meunarodnoj nadlenosti i o merodavnom pravu u Predlogu Uredbe o razvodu iz 2006. godine nisu meusobno usklaene, u tom smislu da bi se koristile iste, paralelne take vezivanja i za odreivanje meuna34
rodne nadlenosti i za odreivanje merodavnog prava, to bi moglo da dovede do situacije da se primenjuje pravo suda, jer je to najlake za sud i naelno dovodi do kvalitetnijih odluka nego kada bi sudovi trebalo da prime35
njuju strano pravo. Ipak, u nekim sluajevima se moe postii taj rezultat,
dok bi u drugim situacijama naroito izborom suda i merodavnog prava
bilo omogueno da se kombinacijom raznih injenica suprunicima olaka
razvod, to odgovara fleksibilnosti kao jednom od ciljeva evropeizacije ovog
pitanja. Tako, na primer, ukoliko se suprunici ne bi sporazumeli o nadlenom sudu, niti o merodavnom pravu, sud drave lanice u mestu redovnog
boravita suprunika bi primenio kao merodavno pravo njihovog zajedni36
kog redovnog boravita po predloenom lanu 20b taka (a) , to je ujedno i
pravo mesta suda, i nijedno drugo pravo ne bi moglo da bude merodavno, jer
su take vezivanja postavljene supsidijerno, te ak i da suprunici imaju zajedniko dravljanstvo, a postupa sud po njihovom zajednikom redovnom
37
boravitu, primena prava zajednikog dravljanstva bi bila iskljuena. S
druge strane, da se suprunici koriste autonomijom volje za odreivanje merodavnog prava, sud nadlean po njihovom zajednikom redovnom boravitu
bi mogao da primeni pravo koje bi, po oceni suprunika, bilo povoljnije za
uslove razvoda njihovog braka, kao to je pravo dravljanstva jednog od njih,
ili drave u kojoj su suprunici imali zajedniko redovno boravie najmanje
38
pet godina (u toku trajanja braka).
Prorogacija nadlenosti i sporazum o izboru merodavnog prava za
razvod braka sa elementom inostranosti koji pretpostavljaju izvesnu saradnju suprunika koji nameravaju da se razvedu da bi ti sporazumi mogli
da budu zakljueni mogli bi, naelno, da priute bre razvode, jer posto-
34
Vidi Rezoluciju Saveznog saveta Nemake o Predlogu za izmenu i dopunu Uredbe 2201/2003, br. 531/06, 3.11. 06: http://www.bundesrat.de/cln_051/SharedDocs/Drucksachen/2006/0501-600/531-06_28B_29,templateId=raw,property=publicationFile.pdf/53106(B).pdf
35
Vidi kod Fiorini, A., Rome III Choice of Law in Divorce: is the Europeanization of Family Law Going Too Far?, International Journa of Law, Policy and the Family,
godite 22, 2008, str. 178.
36
Vidi slino i za lan 3 stav 1 taka (a) alineja 2 Uredbe 2201/2003 i lan 20 b taka (b) Predloga Uredbe o razvodi iz 2006. godine.
37
Vidi lan 3 stav 1 taka (a) Uredbe 2201/2003 i lan 20b taka (c) Predloga Uredbe o razvodu iz 2006. godine.
38
Vidi lan 20 a take (b) i (c) Uredbe 2201/2003 i lan 20b taka (c) Predloga
Uredbe o razvodu iz 2006. godine.
83
ji mogunost da se suprunici obrate sudu drave lanice ije dravljanstvo jedan od njih ima i da biraju kao merodavno bilo pravo dravljanstva
drugog suprunika, bilo pravo mesta suda koje je ujedno i pravo dravljanstva drugog (lan 3 a stav 1 taka (c) Predloga Uredbe o razvodu iz
2006). Ta bi mogunost odgovarala vedskom dravljaninu u braku sa
inostranim dravljaninom, i to bez obzira na to da li je drugi suprunik
dravljanin druge drave lanice ili drave koja nije lanica EU. Ukoliko
bi se tuilac (podnosilac zahteva za razvod braka) obratio sudu drave
lanice iji je dravljanin na osnovu injenice da on tamo ima redovno
boravite najmanje est meseci neposredno pre podnoenja zahteva (lan
3 stav 1 taka (a) alineja 6 Uredbe Brisel II bis), ovaj kratak boravak bi
mogao da podstakne forum shopping, ali je korienje te mogunosti u
praksi oteano injenicom da ona ne stoji na raspolaganju svim licima,
ve samo onima koji su dravljani dotine drave lanice. Nadleni sud
drave lanice bi po evropeizovanim kolizionim normama utvrdio merodavno pravo, koje bi primenom Kegelove lestvice, moglo da bude pravo
drave suda (lan 20 b taka (d) Predloga Uredbe o razvodu iz 2006. godine), poto suprunici ne bi imali zajedniko redovno boravite sledstveno injenici da tueni ima najmanje est meseci boravite u dravi svog
dravljanstva. Primena prava drave zajednikog dravljanstva takoe nije verovatna, jer da su ga imali, bio bi nadlean sud te drave lanice
(lan 3 stav 1 taka (b) Uredbe Brisel II bis), dok primena prava drave
poslednjeg zajednikog dravljanstva ne bi bila iskljuena ukoliko bi dru39
gi suprunik zadrao redovno boravite u toj dravi. Ako, meutim, ni
opisani injenice ne bi postojale, merodavno bi bilo pravo drave lanice
pred ijim sudom je postupak pokrenut i iji je dravljanin tuilac.
Imajui u vidu injenice koje su predloene kao take vezivanja kolizionih normi za razvod braka EU, vano je istai da je re o dvostranim
kolizionim normama, koje imaju univerzalnu primenu, kako je to nave40
deno u objanjenju uz Predlog Uredbe o razvodu iz 2006. godine. Takva
primena znai da sudovi drava lanica, ija je meunarodna nadlenost
odreena u skladu sa pravom EU, primenjuju evropeizovane kolizione
norme ak i tada kada bi one dovele do merodavnosti prava neke tree ze41
mlje, a ne drave lanice.
39
Ovo reenje postavlja pitanje odreivanja merodavnog vremena u kojem drugi suprunik mora da ima redovno boravite u dravi poslednjeg zajednikog redovnog boravita: da li u vreme pokretanja postupka, u vreme odreivanja merodavnog
supstancijalnog prava ili u vreme donoenja odluke o razvodu, o emu predlog ne govori.
40
Vidi Predlog Uredbe o razvodu iz 2006. godine, COM (2006) 399 final, str. 10.
41
Ovaj stav proizlazi iz lana 20c Predloga Uredbe o razvodu iz 2006. godine koji
se odnosi na primenu stranog prava: Ako je merodavno pravo druge drave lanice, sud
84
3. Norme za razvod braka sa stranim elementom u Srbiji
3.1. Norme o meunarodnoj nadlenosti i o merodavnom pravu

za razvod braka po ZRSZ i njihovo sadejstvo
42
Norme ZRSZ o meunarodnoj nadlenosti u branim sporovima i

43
o odreivanju merodavnog prava formulisane su tako, da u prvom redu
omogue razvod po pravu Srbije domaim dravljanima, a takoe i da
olakaju razvod primenom prava Srbije kao merodavnog. Meunarodna
nadlenost je odreena po teritorijalnom i personalnom kriterijumu, a merodavno pravo se utvruje prema dravljanstvu suprunika, u skladu sa
opredeljenjem zakonodavca da statusne i porodine odnose podvrgne pravu drave ije dravljanstvo fizika lica imaju. U nastavku izlaganja sledi
prikaz i kombinacija analize odredaba o meunarodnoj nadlenosti i o
merodavnom pravu za razvod braka, da bi se pokazale situacije u kojima
domai sudovi potencijalno mogu da primenjuju strano pravo, i iz toga
zakljuilo o pravcima eventualnih izmena, u prvom redu kolizionih normi
za razvod braka.
Teritorijalna veza sa Srbijom u formi prebivalita bitna je za meunarodnu nadlenost domaeg pravosua u prvom redu za suprunike koji
su strani dravljani:
(a) Suprunik koji ima strano dravljanstvo moe da bude tuen
pred sudovima u Srbiji, ukoliko je njegovo prebivalite u Srbiji, bez obzira na to da li je drugi suprunik srpski ili strani dravljanin, jer je opta meunarodna nadlenost po ZRSZ odreena prema prebivalitu tuenog (lan 46 stav 1 ZRSZ). Merodavno pravo na osnovu lana 35
moe da se koristi Mreom Evropske pravosudne mree da bi pribavio obavetenje o

sadraju tog prava. Univerzalna primena kolizionih normi o razvodu proizlazi i iz odredbi lana 20 a: jedino je u odredbi stava 1 taka (d) izriito navedeno da suprunici mogu
da izaberu kao merodavno pravo drave lanice pred ijim sudom je podnesen zahtev,
dok se u ostalim takama govori samo o dravama (zajednikog redovnog boravita ili
dravljanstva).
42
Vidi lan 46 stav 1, lan 61, lan 62 i lan 63 ZRSZ.
43
lan 35 ZRSZ:
Za razvod braka merodavno je pravo drave iji su dravljani oba brana druga u
vreme podnoenja tube.
Ako su brani drugovi dravljani razliitih drava u vreme podnoenja tube, za razvod braka merodavna su kumulativno prava obe drave iji su oni dravljani.
Ako se brak ne bi mogao razvesti po pravo odreenom u stavu 2. ovog lana, za razvod braka merodavo je pravo SRJ, ako je jedan od branih drugova imao u vreme podnoenja tube prebivalite u SRJ.
Ako je jedan od brnih drugova dravljanin SRJ koji nema prebivalite u SRJ, a
brak se ne bi mogao razvesti po pravu odreenom u stavu 2 ovog lana, za razvod braka merodavno je pravo SRJ.
85
ZRSZ bi moglo da bude: (i) pravo one strane drave ije dravljanstvo
bi imali i tueni inostrani dravljanin sa prebivalitem u Srbiji i njegov
suprunik (pravo drave zajednikog dravljanstva suprunika shodno
lanu 35 stav 1 ZRSZ); (ii) pravo dravljanstva tuenog suprunika u
kumulaciji sa pravom dravljanstva drugog suprunika, dakle domai
sud bi morao da primeni ili prava dveju stranih drava, ili pravo strane
drave u kumulaciji sa pravom Srbije, ukoliko bi drugi suprunik bio
domai dravljanin, koji ne bi imao prebivalite u Srbiji (lan 35 stav
2); (iii) pravo Srbije na osnovu stava 3 lana 35, ako bi to bio brak stranih dravljana razliitih inostranih dravljanstava, a kumulativna primena stranih prava bi onemoguila razvod njihovog braka pred sudom u
Srbiji; (iv) pravo Srbije shodno lanu 35 stav 4 ako bi strani dravljanin
sa prebivalitem u Srbiji bio u braku sa domaim dravljaninom koji nema prebivalite u Srbiji.
44
(b) Poslednje (zajedniko) prebivalite suprunika u Srbiji, uz uslov da tuilac u vreme podnoenja tube i dalje ima prebivalite ili boravite u Srbiji su kumulativne injenice koje odreuju meunarodnu nadlenost pravosua Srbije bilo da su oboje suprunika strani dravljani,
bilo da je jedan suprunik domai dravljanin (u ulozi tuenog) koji u
vreme podnoenja tube nema prebivalite u Srbiji, ali ga ima suprunik
45
koji je stranac (lan 61 stav 1 taka 3 ZRSZ). Merodavno pravo bi bilo
ili pravo zajednikog inostranog dravljanstva suprunika, ili kumulativna primena prava dve drave (strane ili strane i Srbije) iji bi dravljani bili suprunici, ili u sluaju da kumulacija merodavnih prava
sprei razvod pravo Srbije, tj. vai mutatis mutandis ono to je reeno
pod (a).
(v) Poslednje zajedniko prebivalite suprunika, koji su oboje strani dravljani, takoe je injenica koja moe da omogui meunarodnu
nadlenost pravosua u Srbiji, ali samo uz ispunjenje jo dva uslova, i to:
ako tueni pristane na nadlenost srpskog pravosua i ako propisi drave
44
Vidi o objanjenju upotrebe izraza poslednje prebivalite umesto poslednje

zajedniko prebivalite u formulaciji lana 61 stav 1 taka 3, kod: Dika, M., Kneevi,
G., Stojanovi, S., Komentar Zakona o meunarodnom privatnom i procesnom pravu, Beograd, 1991, str. 213.
45
Ako bi dvoje suprunika stranaca imali poslednje zajedniko prebivalite u Srbiji, ali u vreme podnoenja tube bi jo samo tuilac stranac imao prebivalite u Srbiji
bio bi ispunjen uslov iz lana 61 stav 1 taka 3 za postojanje meunarodne nadlenosti
pravosua Srbije; ako bi u braku izmeu domaeg dravljanina i stranca u vreme podnoenja tube prebivalite u Srbiji imao samo stranac, a domai dravljanin ne, pravosue
Srbije bi bilo meunarodno nadleno; a ukoliko bi domai dravljanin bio taj koji bi u
vreme podnoenja tube jo imao prebivalite u Srbiji, on bi mogao da tui kod domaeg
pravosua po odredbi lana 61 stav 1 taka 2, a ne po odredbi take 3.
86
ili drava ije dravljanstvo imaju doputaju tu nadlenost (lan 62

ZRSZ). Merodavno pravo bi na osnovu kolizione norme za razvod braka
ZRSZ bilo strano pravo drave zajednikog dravljanstva ili kumulacija
prava dravljanstva jednog i drugog suprunika.
Personalni kriterijum za odreivanje meunarodne nadlenosti pravosua Srbije u branim sporovima je srpsko dravljanstvo. Ono se koristi ili samostalno, ili u kumulaciji sa prebivalitem u Srbiji:
(a) Ako su oba suprunika dravljani Srbije domae pravosue e
biti meunarodno nadleno, ak i ako nijedan od njih nema prebivalite u
Srbiji (lan 61 stav 1 taka 1). U ovom sluaju je pred domaim sudom
merodavno pravo Srbije, ak i po odredbi lana 35 stav 1.
(b) Ako je tuilac dravljanin Srbije sa prebivalitem u Srbiji, on e
moi da vodi postupak za razvod svog braka sa licem stranog dravljanstva
u Srbiji, bez obzira na druge injenice koje bi ih vezivale za teritoriju Srbije, kao to bi bile, na pr. zajedniko prebivalite ili poslednje zajedniko
prebivalite u Srbiji (lan 61 stav 1 taka 2). Merodavno pravo e se odrediti po lanu 35 stav 2, a ukoliko brak ne bi mogao da se razvede po merodavnim pravima, domae pravo e odrediti uslove za razvod takvog braka
sa elementom inostranosti shodno stavu 3 istog lana.
(v) Ako je tueni dravljanin Srbije sa prebivalitem u Srbiji, pravosue Srbije zadrava za sebe u branim sporovima iskljuivu meunarodnu nadlenost (lan 61 stav 2). Merodavno pravo, meutim, nije pravo
Srbije, ali bi moglo da bude po osnovu lana 35 stav 3.
(g) Srpsko dravljanstvo tuioca osigurava meunarodnu nadlenost
domaeg pravosua i tada, kada ne bi postojale injenice po kojima bi se
ona po odredbama lanova 46 stav 1, 61 i 62 mogla zasnovati, a pravo drave iji bi sud bio nadlean ne bi predviao ustanovu razvoda braka (lan 63
ZRSZ). Ovaj osnov meunarodne nadlenosti izriito favorizuje razvod braka domaeg dravljanina i omoguuje da se bez primene stava 2 primeni
odredba stava 4 lana 35, tj. srpsko pravo, jer nemogunost razvoda pred
inostranim sudom ini uslov meunarodne nadlenosti domaeg pravosua.
Kako se iz prethodnog moe zakljuiti, teoretski najspornija odredba
kolizione norme za razvod braka ZRSZ stav 2 lana 35 u kombinaciji
sa odredbama o meunarodnoj nadlenosti srpskog pravosua u praksi bi
mogla da dovede do stvarne nemogunosti da inostrani dravljani razvedu svoj brak u Srbiji, samo ako u vreme podnoenja tube nijedan od njih
46
ne bi imao prebivalite u Srbiji. To je sluaj iz lana 62 ZRSZ, tj. ako su
suprunici, koji su dravljani razliitih stranih drava, imali poslednje za-
46
Ako bi tuilac u vreme podnoenja tube imao prebivalite u Srbiji, meunarodna

nadlenost bi se zasnovala na lanu 61 stav 1 taka 3.
87
jedniko prebivalite u Srbiji, a tueni pristane da sudi sud Srbije i prava

njihovih dravljanstava doputaju tu nadlenost. Tada bi kumulacija prava dravljanstva svakog od njih mogla da osujeti razvod braka u datom
trenutku. Kumulacija dva merodavna prava za razvod braka sa elementom inostranosti nije uobiajeno reenje u uporednom pravu, naroito
zbog toga to bi ona morala da bude obina, (a ne distributivna) koja
47
kao i svaka kumulacija oteava ispunjenje propisanih uslova. Ostala
reenja, odnosno take vezivanja lana 35 ne odstupaju od onih koji se
smatraju uobiajenim i primenljivim u uporednim pravima. Ovo se naroito odnosi na dravljanstvo kao taku vezivanja, ali i na razne kombinacije sa drugim injenicama koje slue kao take vezivanja i koje se koriste kao supsidijerne bilo da olakaju razvod, bilo kao brana izigravanju
48
zakona ili zatiti domaeg javnog poretka.
3.2. Kolizione norme za razvod braka u Srbiji de lege ferenda

Kako se iz gornjeg izlaganja vidi, dravljanstvo kao taka vezivanja
ima veliki znaaj za razvod braka sa elementom inostranosti u meunarodnom privatnom pravu Srbije. Prebivalite se u praksi vie javlja kao
pomona taka vezivanja, bez obzira na to to je ono injenica po kojoj se
odreuje opta meunarodna nadlenost. Zakon o kretanju i boravku stranaca, koji je vaio sve do nedavno, sadravao je restriktivne uslove za nastanjivanje stranaca i sticanje prebivlita u Srbiji, to znai da strani dravljani nisu esto bili tueni pred domaim sudovima po odredbi lana 46
49
50
stav 1 ZRSZ. Zakon o strancima iz 2008. godine, ije su odredbe o
ulasku, privremenom i stalnom boravku stranaca u Srbiji harmonizovane
sa propisima EU koji vae za dravljane treih zemalja, odnosno sa pro51
pisima drava lanica EU, stvorio je pravni okvir za boravak stranaca na
47
Vidi kod Dika, M., Kneevi, G., Stojanovi, S., Komentar Zakona o meunarodnom privatnom i procesnom pravu, Beograd, 1991, str.123; Borda, B., Porodinopravni odnosi u meunarodnom privatnom pravu, Novi Sad, 2000, str. 106; Kolizione
norme za brak i porodicu: da li je vreme za izmene?, Zbornik radova Dvadeset godina
Zakona o meunarodnom privatnom pravu, Ni, 2004. str. 171.
48
Vidi kod Borda, B., Porodinopravni odnosi u meunarodnom privatnom pravu,
Novi Sad, 2000, str. 79.
49
Zakon o kretanju i boravku stranaca (Slubeni list SFRJ, br. 56/80, 53/85,
30/89, 26/90, i 53/91, Slubeni list SRJ, br. 24/94, 28/96 i 68/02, Slubeni list SCG,
br. 12/05 i Slubeni glasnik RS, br. 101/05 i 109/07).
50
Sl. Glasnik RS, br. 97/2008., lan 92., stupio na snagu 4.11.2008. godine, poeo je da se primenjuje 1. aprila 2009. godine.
51
Vidi Borda, B., Regulisanje boravka stranaca u Republici Srbiji: na putu ka
harmonizaciji sa pravom Evropske zajednice, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom
Sadu, XLII, 3/2008., str. 119.
88
teritoriji Srbije iz razloga zapoljavanja, privreivanja, kolovanja, spajanja porodice i sl., to su sve injenice, povodom kojih se moe, naelno
posmatrano, poveati broj odnosa sa elementom inostranosti. U ovom
kontekstu se moe razmotriti pitanje prihvatljivosti redovnog boravita
kao take vezivanja za razvod braka u novom meunarodnom privatnom
pravu Srbije. U zakonodavnoj aktivnosti EU u oblasti meunarodnog privatnog prava ova injenica se koristi kao taka vezivanja kako za odreivanje meunarodne nadlenosti sudova drava lanica, tako i za odrei52
vanje merodavog supstancijalnog prava, ali ona se koristi i u meunarodnim konvencijama i u nacionalnim propisima o meunarodnom pri53
vatnom pravu.
52
Uredba (EZ) br. 864/2007 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. jula 2007. godine
o merodavnom pravu za vanugovorne obaveze (Rim II), OJ L 199, 31.07.2007., Uredba (EZ) br. 593/2008 Evropskog parlamenta i Saveta od 17. juna 2008. godine o merodavnom
pravu za ugovorne obaveze (Rim I), OJ L 177, 4.07.2008., Uredba Saveta (EZ) br. 4/2009 od 18. decembra 2008. godine o nadlenosti, merodavnom pravu, priznanju i izvrenju odluka i o saradnji u stvarima kojese tiu obaveze izdravanja, OJ L 7, 10.01.2009., odnosno
Protokol o merodavnom pravu za obaveze izdravanja od 23. novembra 2007. godine,
www.hcch.net, koriste kao taku vezivanja redovno boravite za odreivanje merodavnog
supstancijalnog prava.
53
U konvencijama koje su rezultat rada Hake konferencije za meunarodno privatno
pravo redovno boravie se koristi kao taka vezivanja ve vie od pedeset godina, vidi internet adresu: http://www.hcch.net/index_en.php?act=conventions.listing. vajcarski Zakon o meunarodnom privatnom pravu iz 1987. godine prebivalite fizikog lica odreuje kao
mesto u kome lice boravi sa namerom da se tamo nastani, a redovno boravite lice ima u
dravi u kojoj ivi odreen vremenski period, ak i kada je u poetku taj period ogranien
(lan 20); Zakon o meunarodnom privatnom pravu Belgije iz 2004. godine (Loi du 16
juillet 2004 portant le Code de droit international priv, Moniteur Belge 27. 7. 2004, ed 1, 57344-57374) koristi prebivalite i redovno boravite alternativno, a prebivalite fizikih lica
odreuje kao mesto gde ima glavno mesto stanovanja prema registru stanovnitva, registru
stranaca ili registru na ekanju (lan 4 stav 1 taka 1), a redovno boravite kao mesto u kojem je fiziko lice uspostavilo svoje glavno mesto stanovanja, ak i ako nije upisano u registar i nezavisno od dozvole boravka ili nastanjenja, s tim da se u cilju odreivanja mesta redovnog boravita uzimaju u obzir okolnosti line ili profesionalne prirode koje pokazuju trajnu povezanost sa takvim mestom ili koje ukazuju na volju da se takva povezanost stvori
(lan 4 stav 2 taka 1); bugarski Zakon o meunarodnom privatnom pravu iz 2005. godine
(Slubeni list br. 42, 17. maj 2005) takoe koristi redovno boravite kao injenicu za zasnivanje meunarodne nadlenosti domaeg parvosua, a u statusnim i porodinim odnosima kao taku vezivanja kolizionih normi za odreivanje merodavnog prava, posebno u situacijama u kojima priroda odnosa zahteva injenicu koja je zajednika za subjekte odnosa, a
isti nisu dravljani iste drave. Migracija stanovnitva, sloboda kretanja i nastanjivanja lica,
rast broja bipa-trida navedeni su kao faktori koji govore u prilog korienja redovnog boravita kao take vezivanja u komentaru Zakona o meunarodnom privatnom pravu Bugarske, vidi: Zidarova, J., Staneva-Mineva, V., Gesetzbuch ber das Internationale Privatrecht der Republik Bulgarien, Rabels Zeitschrift fr auslndisches und internationales Privatrecht, godite 71, 2007, 398.
89
Po reima jednog mnogo navoenog autora, E.M. Klajva (Clive), redovno boravite je jednostavan koncept pri ijoj primeni panja treba da
se usmeri na uobiajeno znaenje dve rei kojima se izraava i na injenice u konkretnom sluaju, a da bi u interesu jednoobraznosti izmeu drava trebalo ouvati jednostavnost koncepta, bez dopunjavanja sa namet54
nutim pravnim uslovima. Redovno boravite je mesto stanovanja, bivanja pojedinca u odreenom mestu ili dravi koje je on izabrao svojom voljom i iz odreenih razloga kao deo svog svakodnevnog ivota u odree55
nom vremenskom periodu, bez obzira na trajanje. Redovnim boravitem
se smatra i mesto u kome je neko lice prisutno u odreenom periodu, koje
ne bi trebalo da bude odreivano po pravilima koja se odnose na zakoniti
boravak ili prebivalite, ve koje bi se utvrivalo u svakom pojedinaom
56
sluaju prema injenicama i okolnostima sluaja. ak i ako se ne smatra
isto injeninim konceptom, ne dovodi se u sumnju da se u injeninom
smislu moe lake utvrditi od prebivalita, poto oznaava prisustvo nekog lica u odreenom mestu neko due vreme, a da se ne prida odluuju57
a uloga nameri. Izbegava se definisanje u meunarodnim konvencijama koje ga koriste da bi se spreila nefleksibilnost, krutost formule koja
58
se pokazala u sluaju prebivalita, ve se ustanovljenje preputa praksi.
59
Sud EZ je u predmetu Svodling, povodom Uredbe Saveta br.1408/71 o
60
primeni ema socijalnog osiguranja na zaposlene radnike, u kojoj se koristi pojam redovnog boravita izrekao da se Uredba odnosi na lica koja
redovno borave u odreenoj dravi lanici i gde im je uobiajeni centar
interesa. U tom kontekstu, mora da se vodi rauna naroito o porodinoj
54
Clive, E.M., The Concept of Habitual Residence, The Juridical Review, 1997, Part 3, str.
137, vidi internet adresu: http://www.hiltonhouse.com/articles/Concept_H_R.txt.
55
Vidi kod: Stone, P., The Concept of Habitual Residence in Private International
Law, Anglo-American Law Review, godite 29, 2000, str. 342.
56
Vidi kod Zohar, G., Habitual Residence: An Alternative to the Common Law
Concept of Domicile? Avaiable at http://ssrn.com/abstract=1352964 .
57
Vidi Preliminary Draft convention on jurisdiction and foreign judgments in civil
and commercial matters, Report by Peter Nygh and Fausto Pocar, Preliminary Document
No 11 of August 2000, internet adresa: http://www.hcch.net/upload/wop/jdgmpd11.pdf.
58
Vidi kod Rogerson, P., Habitual Residence: The New Domicile?, The International and Comparative Law Quarterly, godite 49, 2000, str. 86.
59
Vidi predmet C-90/97, Robin Swaddling v. Adjudication Officer, presuda, 25. februar 1999.
60
Vidi Council regulation (EEC) No 1408/71 of 14 June 1971 on the application of
social security schemes to employed persons, to self-employed persons and to members of
their families moving within the Community, as amended and updated by Council regulation (EEC) No 2001/83 of 2 June 1983, OJ L 230, 1983, p. 6, as amended by Council
Regulation (EEC) No 1247/92 of 30 April 1992, OJ L 136, 1992, p. 1.
90
situaciji zaposlenog lica; o razlozima koji su ga naveli da se preseli; o duini i postojanosti njegovog boravka; o injenici (tamo gde je to sluaj)
stabilnog zaposlenja; i o njegovoj nameri koja proistie iz svih okolnosti
61
sluaja. Da bi se moglo utvrditi da li neko lice ima redovno boravite u
nekom mestu, odnosno u nekoj dravi, trebalo bi ustanoviti postojanje
odgovarajue teritorijalne veze i odgovarajueg vremenskog trajanja, to
bi u svakom pojedinanom sluaju trebalo utvrivati prema konkretnim
okolnostima.
Prilikom izrade Briselske konvencije o nadlenosti i o priznanju i izvrenju presuda u branim stvarima na osnovu lana K.3 Ugovora o Ev62
ropskoj uniji, koja je sluila kao osnov izradi Uredbe 1347/2000 o nadlenosti i o priznanju i izvrenju presuda u branim stvarima i stvarima
63
roditeljske odgovornosti za zajedniku decu oba suprunika, prvi put je
usvojeno je redovno boravite kao injenica za zasnivanje meunarodne
nadlenosti pravosua drava lanica konvencije umesto prebivalita, u
kontekstu izvora meunarodnog privatnog prava EZ u nastajanju. Ono je
okarakterisano kao injenica koja ispunjava zahtev objektivnosti, istaknuto je da je ono u interesu strana i da obezbeuje fleksibilnost pravila u
64
uslovima mobilnosti pojedinaca, a da ne rtvuje pravnu sigurnost. Navedene karakteristike redovnog boravita nisu specifine samo u kontekstu
prava EU, ve su prihvatljive za bilo koju dravu, ako je pravno-politiki
opravdano da se u normama meunarodnog privatnog prava za odreivanje meunarodne nadlenosti i merodavnog supstancijalnog prava usvoji
kao izraz naela proksimiteta umesto dravljanstva ili prebivalita kao
primarnih taaka vezivanja.
Redovno boravite kao taka vezivanja za razvod braka u Srbiji.
Poto redovno boravite po mestu stanovanja, profesionalne ili druge aktivnosti, porodinom ivotu, i uopteno govorei po svakodnevnim ivotnim aktivnostima vezuje pojedinca za teritoriju neke drave, bez obzira
na njegovo dravljanstvo, ono je veza koja izraava centar njegovog ivota i na taj nain je podobno da se na osnovu njega odredi kako meunarodna nadlenost pravosua, tako i merodavno pravo. U Srbiji, koja pretenduje na punopravno lanstvo u EU, nema (pravnih) prepreka da ono
61
Vidi predmet C-90/97, Robin Swaddling v. Adjudication Officer, presuda, 25. februar 1999., paragraf 29.
62
Vidi Convention on Jurisdiction and the Recognition and Enforcement of Judgments in Matrimonial Matters, OJ C 221, 1998.
63
OJ L 160, 2000.
64
Vidi Explanatory Report on the Convention, drawn up on the basis of Article K.3
of the Treaty on European Union, on Jurisdiction and the Recognition and Enforcement of
Judgments in Matrimonial Matters, OJ C 221, 1998.
91
kao taka vezivanja zameni dravljanstvo, odnosno prebivalite u pravnim odnosima sa elementom inostranosti, pa tako i u sluaju razvoda braka. Imajui u vidu da vaei zakon u linim i porodinim odnosima primenjuje naelo dravljanstva, koje se primenjuje i u brojnim drugim dravama koje neguju tradiciju evropsko-kontinentalnog sistema prava, zajedniko dravljanstvo bi moglo i dalje da bude injenica na osnovu koje
bi se omoguio postupak za razvod braka dravljana Srbije pred domaim
sudom, bez obzira na njihovo redovno boravite i uz primenu srpskog
prava kao merodavnog na osnovu iste injenice.
Meunarodna nadlenost. U skladu sa reenim, jedna od moguih normi za razvod braka sa elementom inostranosti novog zakona
o meunarodnom privatnom pravu Srbije bi bila sledea: (a) Sudovi u
Srbiji su nadleni za razvod braka sa stranim elementom: (1) ako suprunici u vreme podnoenja zahteva za razvod braka imaju zajedniko redovno boravite u Srbiji ovaj osnov nadlenosti bi odgovarao
suprunicima koji imaju zajedniko strano dravljanstvo, ili razliito
strano dravljanstvo, ili ako bi jedan imao strano dravljanstvo, a drugi domae; (2) ako tueni u vreme podnoenja zahteva za razvod braka ima redovno boravite u Srbiji ako suprunici nisu imali zajedniko redovno boravite u Srbiji, ili ga u vreme podnoenja tube vie
nemaju, bez obzira na to iji su dravljani, sud u Srbiji bi bio nadlean
po redovnom boravitu tuenog (to bi moglo da se shvati kao pandan
65
opte meunarodne nadlenosti po prebivalitu tuenog); (3) ako su
suprunici imali poslednje zajedniko redovno boravite u Srbiji, a jedan od njih u vreme podnoenja zahteva za razvod braka i dalje ima
redovno boravite u Srbiji u sluaju meovitih brakova dvoje stranih
dravljana ili stranca i domaeg dravljanina, koji su za vreme trajanja
braka u bilo koje vreme imali zajedniko redovno boravite u Srbiji, a
posle toga ga vie nigde nisu uspostavili tuilac (domai ili strani dravljanin) koji ivi u Srbiji e moi da tui pred sudom u Srbiji, bez
obzira na to gde tueni ivi u vreme podnoenja zahteva; (4) ako bilo
koji od suprunika ima redovno boravite u Srbiji u vreme podnoenja
zahteva za razvod braka, u sluaju da suprunici podnose predlog za
sporazumni razvod braka; (5) ako su oba suprunika dravljani Srbije
u vreme podnoenja zahteva za razvod braka jedini osnov koji obezbeuje nadlenost domaeg pravosua na osnovu iskljuivo line povezanosti sa Srbijom, bez obzira na to gde suprunici ive i da li imaju
zajedniko redovno boravite.
65
Ova odredba bi se mogla izostaviti, u zavisnosti od formulacije norme o optoj

meunarodnoj nadlenosti.
92
Ovakva odredba bi bila kompatibilna sa odredbom lana 3 Uredbe

2201/2003 koja vai u dravama lanicama EU (osim u Danskoj), a ne
66
identina sa njom, to i nije cilj po svaku cenu, ak ni u samoj EU.
Predloene take vezivanja za meunarodnu nadlenost srpskog pravosua uvaavaju teritorijalnu i/ili personalnu vezu sa Srbijom u vreme podnoenja zahteva, tj. aktuelnu tesnu vezu, koja je, meutim, razliitog intenziteta. Zajedniko srpsko dravljanstvo je ustupak tradiciji i vrednovanje jedne pravne veze, koja ne mora ujedno da bude i najjaa faktika veza, ve izraava shvatanje da je domae pravosue, odnosno pravo, za
domae dravljane teoretski najpovoljnije.
Merodavno pravo. Nije sporno da bi se za razvod braka sa stranim
elementom merodavno pravo moralo odrediti na osnovu jedne, i to u prvom redu zajednike injenice za oba suprunika, vodei pri tom rauna i
o tome da je koliziona norma izraz najblie veze sa odreenom dravom.
Takoe bi trebalo imati na umu usklaenost osnova za meunarodnu nadlenost i injenica na osnovu kojih e se odrediti merodavno pravo. Naelo favor divortii u korist primene domaeg prava je u uporednom pravu
postalo legitimno i ono je i dalje opravdano ako se imaju u vidu supstan67
cijalne odredbe srpskog prava o razvodu braka. I najzad, pitanje ograniene autonomije volje suprunika bi, takoe, moglo da se razmotri radi
favorizacije razvoda.
Poto se u predloenoj normi o meunarodnoj nadlenosti pravosua Srbije prednost daje injenici redovnog boravita, ono bi svakako moralo doi do izraaja i kod odreivanja merodavnog prava, ako bi ono bilo
zajedniko. Ista taka vezivanja bi odgovarala i situaciji u kojoj su suprunici imali poslednje zajedniko redovno boravite u Srbiji ukoliko bi jedan od njih i dalje iveo u Srbiji. Ova bi reenja praktino i ujedno znaila i primenu prava Srbije i uvaavanje naela favor divortii. Sledea zajednika taka vezivanja koja bi se primenjivala ako suprunici ne bi imali zajedniko redovno boravite u vreme podnoenja zahteva bi mogla da
bude zajedniko dravljanstvo. Ako je zajedniko srpsko dravljanstvo
66
Budui da se u Ugovoru o osnivanju EZ, kao i u Ugovoru o funkcionisanju EU

govori o kompatibilnosti pravila o sukobu zakona i sukobu jurisdikcija u literaturi se
naglaava da propisi koje donose zakonodavni organi EU ne moraju nuno da budu oni
putem kojih se uvode uniformna pravila u dravama lanicama, ve se kompatibilnost
moe postii i drugim merama, vidi kod: Beaumont, P., International Family Law in
Europe the Maintenance Project, the Hague Conference and the EC: A Triumph of
Reverse Subsidiarity, Rabels Zeitschrift fr auslndisches und internationales Privatrecht,
godite 73, 2009, str. 512.
67
Vidi lanove 40-41, lan 210, 219, itd. Porodinog zakona, Slubeni glasnik RS,
br. 18/2005.
93
suprunika, bez obzira na njihovo redovno boravite, poseban osnov meunarodne nadlenosti, on ima smisla samo ako se ti domai dravljani
mogu razvesti po domaem pravu, to znai da take vezivanja u kolizionoj normi za razvod braka ne bi mogle da budu podredno postavljene,
inae bi se na razvod domaih dravljana pred domaim sudom primenjivalo pravo Srbije samo u sluaju da u inostranstvu nemaju zajedniko redovno boravite. Najzad, ostale bi situacije u kojima suprunici ne bi
imali ni zajedniko redovno boravite, ni zajedniko dravljanstvo. Predlog Uredbe o merodavnom pravu za razvod iz 2006. godine za takve slu68
ajeve propisuje merodavnost prava mesta suda.
Na osnovu reenog, jedan od predloga kolizione norme prava Srbije
za razvod braka mogao bi da bude formulisan na sledei nain: Stav 1: Za
razvod braka merodavno je: (1) pravo zajednikog dravljanstva suprunika u vreme podnoenja zahteva; (2) pravo drave u kojoj suprunici imaju
zajedniko redovno boravite u vreme podnoenja zahteva, ili pravo drave
u kojoj su suprunici imali poslednje zajedniko redovno boravite, ukoliko jedan od njih jo uvek ima redovno boravite u toj dravi u vreme podnoenja zahteva; (3) ako nijedna od navedenih injenica ne postoji merodavno je pravo mesta suda. Stav 2: Ako se brak ne bi mogao razvesti primenom prava iz take (1) i (2) merodavno je pravo Srbije ako je u vreme
podnoenja zahteva jedan od suprunika imao srpsko dravljanstvo ili redovno boravite u Srbiji. Alternativa za stav 2: Suprunici u svakom sluaju mogu da izaberu merodavno pravo za razvod braka, i to osim prava navedenih u stavu 1 ovog lana i pravo dravljanstva jednog od njih u vreme
podnoenja zahteva. Sporazum o izboru merodavnog prava mora da bude
sainjen u pisanoj formi i overen od strane nadlenih organa, najkasnije u
vreme podnoenja zahteva za razvod braka. Novi stav 3: Ako se brak ne bi
mogao razvesti primenom prava iz take (1) i (2) merodavno je pravo Srbije ako je u vreme podnoenja zahteva jedan od suprunika imao srpsko dravljanstvo ili redovno boravite u Srbiji.
Predlog da se suprunicima da pravo da se koriste autonomijom volje i
izaberu merodavno pravo za razvod braka pred meunarodno nadlenim pravosuem u Srbiji nije nikakva revolucionarna novina, jer i zakoni nekih drugih drava priznaju mogunost izbora merodavnog supstancijalnog prava u
granicama koje, naelno, uvaavaju interese onih drava sa kojima su supru69
nici povezani po osnovu dravljanstva, prebivalita, redovnog boravita.
68
Ovo je reenje i najnovijih zakona o meunarodnom privatnom pravu, tj. bugarskog (lan 82) i belgijskog (lan 55).
69
Vidi lan 17 i 14 Zakona o reformi meunarodnog privatnog prava Nemake iz
1986. godine, lan 55 Zakona o meunarodnom privatnom pravu Belgije iz 2004. godine;
94
Formulacija koja je predloena u pojedinim sluajevima u kojima bi postojala meunarodna nadlenost suda u Srbiji bi omoguila da se izabere pravo
koje u konkretnom sluaju ne bi bilo odreeno kao merodavno (na pr. pravo
zajednikog redovnog boravita umesto prava zajednikog dravljanstva, ili
pravo suda umesto prava zajednikog dravljanstva) uz dodavanje mogunosti da se izabere i pravo dravljanstva jednog od suprunika.
4. Zakljuak
Od stupanja na snagu Amsterdamskog ugovora o osnivanju EZ
1999. godine EU je postala vaan stvaralac prava u oblasti meunarodnog
privatnog prava. U okviru njene pravno stvaralake aktivnosti na obezbeivanju kompatibilnosti pravila o sukobu zakona koja se primenjuju u dravama lanicama 2006. godine je usvojen Predloga Uredbe o razvodu
braka. Iako je veina drava lanica podrala predlog, nije se mogla postii neophodna jednoglasnost za njegovo usvajanje zbog protivljenja nekoliko drava koje nisu spremne da prihvate mogunost primene stranog
prava na razvode brakova sa stranim elementom pred domaim pravosuem. Predlog, meutim, predstavlja vaan dokument, jer reenja koja sadri odslikavaju pravac u razvoju pravila o razvodu brakova sa stranim
elementom na evropskom kontinentu.
Iz ugla harmonizacije prava Srbije sa pravom EU Predlog Uredbe o
razvodu braka iz 2006. godine zasluuje panju u prvom redu zbog korienja redovnog boravita kao primarne take vezivanja i za odreivanje
meunarodne nadlenosti sudova i za odreivanje merodavnog prava.
Predlog Uredbe takoe uvodi i ogranienu autonomiju volje suprunika,
koji mogu sporazumno da odrede i sud neke od drava lanica, i merodavno supstancijalno pravo za razvod svog braka.
Reenja ZRSZ Srbije, koji je usvojen 1982. godine, zasnovana su na
dravljanstvu kao primarnoj taki vezivanja, s tim da se prebivalite koristi kao injenica za odreivanje opte meunarodne nadlenosti domaeg
pravosua i kao pomona injenica za posebnu meunarodnu nadlenost.
Novi Zakon o strancima iz 2008. godine, harmonizovan sa odgovarajuim pravnim izvorima EU, regulie uslove kretanja i boravka stranaca u
predvia ga Predlog Uredbe EU o razvodu braka iz 2006. godine; vidi argumente za i

protiv autonomije volje u materiji razvoda u dokumentu GEDIP (Groupe europen de
droit international priv Evropske grupe za meunarodno privatno pravo), Treizime
runion, Vienne, 19-21 septembre 2003, koji ukljuuje i predlog norme za odreivanje
merodavnog prava za razvod braka i koji propisuje mogunost izbora supstancijalnog
prava za razvod braka sa stranim elementom, internet adresa: www.gedipegpil.eu/reunionstravails/gedip-reunions-13t.html.
95
Srbiji, koji mogu da budu pravni okvir za korienje koncepta redovnog

boravita u meunarodnom privatnom pravu. Prednost tog koncepta je u
tome da vernije odraava stvarno stanje, i na taj nain izraava svakodobnu tesnu povezanost pojedinaca sa dravom iji bi sudovi bili nadleni ili
ije bi pravo bilo merodavno za neki odnos sa stranim elementom.
U tom sklopu, redovno boravite, odnosno zajedniko redovno boravite kao taka vezivanja u meunarodnom privatnom pravu razvoda braka moe da ima svoje mesto u reenjima za novi zakon o meunarodnom
privatnom pravu Srbije. tavie, i ograniena sloboda suprunika da biraju merodavno pravo za razvod braka bi bila prihvatljiva, jer doprinosi
pravnoj sigurnosti, a tesna veza suprunika sa izabranim pravom to se
obezbeuje i odgovarajuim normama o meunarodnoj nadlenosti
spreava da se onemogui neophodni nadzor drave u statusnim stvarima.
Harmonizacija meunarodnog privatnog prava Srbije sa pravom EU
u ovom trenutku nije pravna obaveza. Ovo naroito vai za materiju merodavnog prava za razvod braka, jer je ona i u samoj EU u fazi usaglaavanja zbog neslaganja manjeg broja drava lanica. Reenja Predloga
Uredbe o razvodu iz 2006. godine mogu, meutim, sluiti kao osnov za
razmiljanje i razmatranja prilikom osavremenjivanja meunaronog privatnog prava u Srbiji.
96
Bernadet Borda, Ph.D., Full Professor

Harmonization of Serbian Private International Law

in Divorce Matters with the Rules of Conflict of Laws
and of Jurisdiction in the EU
Abstract
After a few years over a quarter century since the Act on Private International Law of Serbia has been enacted, the drawing up of a new act has been
initiated in spring 2009. One of the important preliminary questions in this process is the following: is it desirable or necessary to harmonize the future Serbian Act with the Europeanized Private International Law, which has been a
reality since more than ten years, and which has been showing a dynamic development ever since. Regulations on jurisdiction, recognition and enforcement of judgments in civil and commercial matters, and also in matrimonial
and matters of parental responsibility (Brussels I and II bis) have been adopted,
which have been followed with the enactment of regulations on applicable law
in non-contractual and contractual obligations (Rome I and II). There is also legislative activity in the field of family relations, and so far the regulation which
covers applicable law in matters relating to maintenance obligations and a proposal of regulation on applicable law in divorce have been drawn up. All these
sources of law or proposals have adopted rules, which could be taken into account when future new Serbian Act on Private International Law would be discussed, because those are results of a thorough process of consultations and
deliberations of the majority of European countries. Those countries, as Member States of the EU, create as it stands now uniform rules of conflict of
laws and of jurisdiction of a Europeanized Private International Law, and set,
at least, trends of development of this field of law.
The present paper offers an analysis of the Proposal for a Council
Regulation amending Regulation (EC) No 2201/2003 as regards jurisdiction and introducing rules concerning applicable law in matrimonial matters from the viewpoint of its acceptability and as an inspiration in the course of drawing up the corresponding rules of a future Act on Private International Law in Serbia.
Key words: divorce with foreign element; habitual residence as connecting factor in private international law; the choice of law for divorce; proposal of the EU regulation on divorce; new Serbian private international law
97
98
347.736:347.91
Dr Marija Salma, redovni profesor

POBIJANJE PRAVNIH RADNJI STEAJNOG

DUNIKA
Saetak: Autor je u ovom radu izvrio analizu pozitivnopravnih i
uporednopravnih reenja povodom mogunosti pobijanja dunikovih
pravnih radnji preduzetih pre otvaranja steajnog postupka, ili neposredno posle toga, u cilju svesnog izbegavanja ili onemoguavanja naplate
potraivanja steajnih poverilaca. Cilj ovog klasinog instituta steajnog
procesnog prava je da se zatite interesi poverilaca, tako to materijalni i
procesni zakoni doputaju steajnim upravnicima kao i steajnim poveriocima da se meaju u dunikove materijalnopravne i procesne radnje, radi njihovog pobijanja. U sluaju proputanja radnji dunika potrebnih za
ouvanje ili poveanje steajne mase, tj. radi omoguavanja naplate potraivanja steajnih poverilaca, zakoni omoguavaju, da umesto steajnog dunika sami steajni poverioci preduzmu potrebne procesnopravne
ili materijalnopravne radnje.
Kljune rei: pobijanje pravnih radnji, uobiajeno namirenje, neuobiajeno namirenje, neposredno oteenje steajnih poverilaca, namerno
oteenje poverilaca
Naini pobijanja pravnih radnji dunika

Pravne radnje dunika mogu se pobijati kako u steajnom postupku,
tako i van njega. U uporednom pravu postoje specijalni zakoni kojima se
regulie pravo napadanja dunikovih pravnih radnji izvan steajnog po-
lanak je nastao kao rezultat rada na nauno-istraivakom projektu Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Harmonizacija prava Republike Srbije i prava Evropske Unije teorijskopravni, sociolokopravni, istorijskopravni, pozitivnopravni i ekonomski aspekti.
99
Dr Marija Salma, Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika (str. 99118)
stupka. Takva je situacija, na primer, u Nemakoj gde je ova materija regulisana Zakonom o pobijanju pravnih radnji dunika izvan postupka in1
solvencije. U naem pravu, vansteajno pobijanje je regulisano Zakonom
2
o obligacionim odnosima. No, bez obzira da li se pravila o pobijanju dunikovih pravnih radnji nalaze u specijalnim zakonima ili je ova materija
regulisana graanskim kodeksom, zajedniko im je da pravne radnje dunika van steaja pobijaju poverioci, jedan ili vie, s obzirom na njihov
individualni interes, a pobijanje dunikovih radnji od otvaranja steaja po
pravilu vri steajni upravnik u korist svih poverilaca.
Svrha pobijanja u oba sluaja je stvaranje to povoljnijih uslova za
podmirenje potraivanja poverilaca.
3
Zakon o insolvenciji Nemake omoguava i pobijanja radnji prethodno preduzetih od strane poverilaca, na osnovu Zakona o pobijanju, za koje
je upravnik insolventnog postupka procenio da idu na tetu ostalih poverilaca koji nisu pre postupka insolvencije preduzeli radnje pobijanja. Pre
otvaranja postupka insolvencije ne moraju svi poverioci pokrenuti postupak radi pobijanja dunikovih pravnih radnji kojima se poverioci stavljaju
u neravnopravan poloaj, ve to mogu da uine samo neki od poverilaca.
Budui da postupak deluje samo prema njima, insolventni (steajni) upravnik moe da pobija radnje steajnog dunika u interesu ostalih poverilaca.
Time se izjednaava poloaj poverilaca u pogledu pobijanja pravnih radnji
dunika. To se postie time da upravnik zastupa interese svih poverilaca, a
ne samo onih koji su pokrenuli parnicu pre steajnog postupka.
Osim toga, pravila Zakona o insolvenciji izjednaavaju proputanje
sa pravnom radnjom. Tako npr. ako je pre pokretanja steajnog postupka
trebalo da steajni dunik pokrene parnicu radi naplate potraivanja, a on
to nije uinio, tada e steajni upravnik preduzeti tu radnju.
Principijelno gledano, Zakon o postupku insolvencije, ovlauje steajnog upravnika, kao zastupnika interesa svih poverilaca u pogledu ouvanja steajne mase, da od momenta otvaranja insolvencije/steaja preduzme
sve potrebne pravne radnje a posebno radnje usmerene na pobijanje dunikovih radnji koje su preduzete posle otvaranja postupka insolvencije u nameri da se izigraju poverioci u ostvarivanju svojih potraivanja.
V. Gesetz uber die Anfechtung von Rechtshandlungen eines Schuldners ausserhalb des Insolvezverfahrens (Anfechtugsgesetz-AnfG) vom 5. October 1994 (BGBI. I S.
2911), (BGBI. III 311-14-2). Zivilrecht, Wirtschaftsrecht, Nomos Verlagsgesellschaft,
Baden-Baden 2001.
2
V. l. 280- 285. Zakona o obligacionim odnosima, Slubeni list SFRJ, br. 29/78,
39/85,45/89, 57/89 i Slubeni list SRJ, br. 31/93.
3
V. Zakona o insolvenciji Nemake (Insolvenzordnung-InsO), od 5. oktobra 1994.
godine (BGBI. I S. 2866.), kao i od 13.aprila 2007. godine (BGBI. I S. 509).
100
Zakon o pobijanju ovlauje poverioca da napadne dunikove pravne radnje pre otvaranja postupka insolvencije. Te postupke mogu da pokrenu svi ili samo neki poverioci. Nakon otvaranja postupka insolvencije
ranije zapoeti postupci poverilaca radi pobijanja dunikovih pravnih radnji se prekidaju.
Steajni-insolventni upravnik na osnovu ovlaenja predvienih Zakonom o insolvenciji moe da preuzme postupak pokrenut od strane nekih poverilaca, a moe to i da odbije. Isti zakon omoguava da se ti postupci nastave inicijativom poverilaca, ako steajni upravnik odbije da
nastavi postupak.
Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika

Pobijanjem pravnih radnji steajnog dunika se otklanjaju tetna
dejstva radnji koje je preduzeo ili je propustio da preduzme steajni dunik, a koja je dovela poverioce u neravnopravni poloaj ili je preduzeta
na tetu svih poverilaca.
Pobijene pravne radnje se proglaavaju bez pravnog dejstva u odnosu na sve steajne poverioce. U steajnu masu se vraa sve ono to je iz
nje nezakonito izalo.
Pobijanje je upereno protiv lica koje je na osnovu pravne radnje steajnog dunika steklo materijalnu korist, kao i protiv univerzalnih pravnih sledbenika.
Ako postupak pobijanja pravne radnje steajnog dunika pokreu
steajni poverioci pobijanje je upereno i protiv steajnog dunika.
Cilj pobijanja pravnih radnji u steajnom postupku je spreavanje
smanjenja aktive ili poveanja pasive imovine.
Predmet pobijanja
Predmet pobijanja su pravni poslovi i druge pravne radnje zakljuene pre pokretanja steajnog postupka, kojima se naruava ravnomerno
namirenje steajnih poverioca ili se oteuju poverioci, kao i druge pravne radnje kojima se pojedini poverioci stavljaju u pogodniji poloaj (po4
godovanje poverilaca).
Predmet pobijanja moe biti i proputanje zakljuenja pravnog posla
odnosno proputanje preduzimanja radnje u pogledu pobijanja. Ova propu5
tanja se izjednaavaju sa pravnim poslom odnosno pravnom radnjom.
V. l. 98. st. 1. Zakona o steajnom postupku Republike Srbije, Slubeni glasnik

RS, br.84/2004 i 85/2005.
5
V. l. 98. st. 2. Zakona o steajnom postupku RS, kao i l. 58. Zakona o izmenama i dopunama steajnog zakona Republike Hrvatske, Narodne novine RH, br.82/06.
101
Pobijati se mogu i pravni poslovi i pravne radnje za koje postoji izvrna isprava ili koje su preduzete u postupku prinudnog izvrenja. Ako
zahtev za pobijanje bude usvojen, prestaje dejstvo izvrne isprave prema
6
poveriocima steajnog dunika.
Navedeni uslovi pobijanja spadaju u opte pretpostavke. Bez obzira
na vrstu pobojnih radnji, sud bi bio duan da najpre ispita da li su ispunjene opte pretpostavke, pa tek nakon toga bi se trebalo upustiti u proveru
postojanja posebnih pretpostavki.
Sud mora uiniti nespornim okolnost da je pokrenut steajni postupak, da je radnja preduzeta pre otvaranja istog, da se pravnim poslom naruava ravnomernost u namirenju poverilaca ili se pak pogoduje nekim
poveriocima, da izmeu pravne radnje i steaja postoji uzrona veza.
U naelu, pobijati se moe svaka radnja koja dovodi do promene u
imovini dunika a pri tome nanosi tetu poveriocima, i to kako radnja injenja, tako i proputanja.
Posebne pretpostavke se vezuju za postojanje namere oteenja.
Ona je prisutna kod neposrednog oteenja poverioca, kod namernog
oteenja, kod uobiajenog namirenja.
Raspolaganja, u smislu pravnih radnji ili pravnih poslova, koja se
mogu pobijati bi predstavljao svaki neposredan ili posredan nain prenosa
imovine, prodaja, zamena, poklon, isplata, otuenje, konstituisanje zalo7
nog ili drugih prava.
Pobijanje se moe vriti od dana otvaranja steajnog postupka do
8
dana odravanja roita za glavnu deobu steajne mase.
Navedena zakonska reenja jasno odreuju ta se podrazumeva pod
pravnom radnjom koja moe biti predmet pobijanja u steaju. U procesnoj teoriji je meutim, bila sporna podela pravnih radnji. Bez namere da
se uputamo u dublje rasprave o pojmu i podeli pravnih radnji, naveemo da su se teorijske rasprave o podeli pravnih radnji kretale od stanovita da se pobojnim pravnim radnjama mogu smatrati samo ugovori, do
stanovita da tu spadaju i kvazi ugovori, jednostrane izjave volje, faktike
radnje-proputanja, unitenje stvari, simulovani poslovi, kao i protivpravne radnje.
Pojam pravne radnje podobne za pobijanje bi obuhvatao svaki postupak dunika usled koga se njegova imovina smanjuje ili usled koje du-
V. l. 98. st. 3. Zakona o steajnom postupku RS.

V. l. 60. st. 1. Zakona o insolventnosti privrednih drutava, Slubeni list Republike Crne Gore, br. 06/02.
8
7
102
nik dolazi u tei procesnopravni poloaj, tako da se time izgledi njihovih

9
poverilaca na namirenje pogoravaju.
Pravne radnje podobne za pobijanje su ne samo materijalnopravne
radnje, ve i procesnopravne koje proizvode materijalnopravni efekat.
Na primer, odricanje od tubenog zahteva, proputanje rokova za ulaganje pravnih lekova, kao i bilo koja druga procesna radnja kojom se nanosi
teta imovini dunika. Efekti preduzete radnje se uvek moraju ticati imovine stejnog dunika u smislu njenog smanjenja ili pak spreavanja da se
imovina uvea.
Da bi proputanje preduzimanja radnje bilo izjednaeno sa pravnim
poslom, odnosno pravnom radnjom ono mora dovesti do gubitka u imovini dunika. Takoe, dunik treba da bude svestan i voljan da njegovo neinjenje proizvodi tetna dejstva.
Pobijanje pravnih poslova i pravnih radnji za koje postoji izvrna isprava ili koje su preduzete u postupku prinudnog izvrenja je predvieno
u gotovo svim zakonodavstvima. Polo se od stava da se ne sme dozvoliti
strankama da sakriju svoju lou nameru vezanu za umanjenje imovine dunika izvrnom ispravom. Na primer, povodom kondemnatornog tubenog zahteva kojom tuilac trai od suda da obavee tuenog na isplatu
odreene sume novca tueni bi mogao svojom jednostranom radnjom, izjavom o priznanju tubenog zahteva da potvrdi da je tuioev zahtev zasnovan na zakonu. Sud bi mogao reiti predmet spora donoenjem presude na osnovu priznanja. Sud je ovlaen pri donoenju ove presude da ispita da li je izvrena dispozicija u skladu sa prinudnim propisima, javnim
poretkom i pravilima morala. Ako se radi o zahtevima kojim stranke mogu slobodno raspolagati, sud ne moe uvek ui u namere tuenog zbog
ega se on opredelio na ovakvo raspolaganje predmetom spora. Ako tueni u paricionom roku ne postupi po dispozitivu presude, poverilac bi mogao da zatrai prinudno izvrenje. Sudska odluka kojom je naloeno ispunjenje potraivanja je izvrna kada je postala pravnosnana i kada je pro10
tekao rok za dobrovoljno ispunjenje.
Predmet pobijanja u steajnom postupku bi mogle biti i pravne radnje preduzete u izvrnom postupku. Ovu zakonsku formulaciju treba
shvatiti tako da bi se moglo pobijati ve sprovedeno izvrenje kada je
izvrni poverilac ve namiren. Dakle, pobijala bi se izvrena naplata. U
naem Zakonu o steajnom postupku nije predvieno vreme u okviru
V. Tomica Delibai, Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika, Beograd, 1999,

str. 187.
10
V. l. 32. Zakona o izvrnom postupku Republike Srbije, Slubeni glasnik RS,
br. 125/2004, od 22. novembra 2004. godine.
103
koga bi se mogle pobijati pravne radnje preduzete u izvrnom postupku.

Isto vai i za izvrne isprave. Koliko stare mogu biti izvrne isprave
ije se dejstvo moe pobijati u steajnom postupku? Poto u zakonu nije
odreen opti rok za pokretanje sudskog postupka za ponitavanje i povraaj prenosa, mogli bi se primenjivati rokovi koji vae za neki od zakonom predvienih naina pobijanja. Na primer, rokovi predvieni za
uobiajeno ili neoubiajeno namirenje, rokovi kojima se neposredno ili
namerno oteuje poverilac. Naravno, tuilac bi trebalo da izvri kvalifikaciju oteenja.
Pobijanje radnji tzv. uobiajenog (kongruentnog) namirenja

O uobiajenom namirenju je re kada se jednom poveriocu prua
obezbeenje ili daje namirenje na nain i u vreme koji su u skladu sa sadrinom njegovog prava. Zakon predvia dva objektivna i jedan subjektivni uslov za pobijanje. Objektivni uslovi su sledei: 1. Pravni posao ili
druga pravna radnja treba da bude preduzeta u poslednja tri meseca pre
podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, 2. Steajni dunik
mora biti nesposoban za plaanje u vreme preduzimanja radnji za namirenje, i najzad, 3. subjektivni uslov je da je poverilac znao ili je morao znati
11
da je njegov dunik nesposoban za plaanje.
Navedeni uslovi su kumulativno postavljeni u naem zakonu. Postoje zakonska reenja prema kojima se mogu pobijati pravne radnje ako se
ispuni ma i jedan od zakonom predvienih uslova. Ako je u vreme radnje
steajni dunik bio plateno nesposoban ili ako je poverilac u to vreme
12
znao za platenu nesposobnost ili to iz grube nepanje nije znao.
Pravni posao ili druga pravna radnja uobiajenog namirenja mogu se
pobijati i kada su preduzeti posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, ako je 1. poverilac znao ili je morao znati da je steajni
dunik nesposoban za plaanje, ili 2. ako je znao da je stavljen predlog za
13
pokretanje steajnog postupka. Moe se primetiti da su kod uobiajenog
namirenja koje se pobija posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka uslovi alternativno postavljeni.
Subjektivni uslov koji se odnosi na dokazivanje nesavesnosti poverioca je zakonom predvien. U skladu sa njim, smatrae se da je poverilac
znao ili je morao znati za nesposobnost plaanja steajnog dunika ili da
11

V, l. 81. st. 1. t. 1. Zakona o steajnom postupku Federacije BiH, Slubene novine FBiH br. 29/03, 32/04 i 42/06, kao i l. 81. st. 1. t. 1. Zakona o steajnom postupku Republike Srpske, br. 67/02, 77/02 i 68/07.
13
12
104
je pokrenut steajni postupak, ukoliko se utvrdi da je znao za okolnosti iz

kojih se na nesumnjiv nain moe zakljuiti da postoji nesposobnost pla14
anja, odnosno da je stavljen predlog za pokretanje steajnog postupka.
U sudskoj praksi se navodi kao primer nesavesnosti tuenog koji je po
prirodi stvari bio upoznat sa loom poslovnom situacijom i njegovom insolventnou ovde tuioca, steajnog dunika, na osnovu injenice da je
predmetni ugovor zakljuen i prenos sredstava izvren istog dana. Da je
tueni isplatu izvrio neposredno na ruke osnivau, ovde tuiocu. Prema
iskazu svedoka osnivaa ortaka tuioca, koji tueni nije osporio, proizilazi da su u sklapanju ugovora ovde tuioca i tuenog kao kupca posredovali upravo poverilac ovde tuioca kojima je bilo u interesu da se izvri
predmetna prodaja. Takoe, prema iskazu drugog osnivaa tuioca, iji
iskaz tueni nije osporio, tueni je bio prisutan kada su sredstva koja je
15
isplatio odmah prosleena treim licima radi namirenja duga.
O prezumpciji subjektivnih elemenata na strani protivnika pobijanja
da su znali ili morali znati za nepovoljno finansijsko stanje steajnog dunika je re i u sluaju kada potraivanje nije bilo dospelo a naplata je izvrena na neuobiajeni nain, van radnog vremena tuioca, u prostorija16
ma tuioca gde se nalazio njegov trezor.
Sagledavanje subjektivnog odnosa lica koje je bilo u ugovornom
odnosu sa steajnim dunikom povodom pravne radnje koja je predmet
pobijanja je ni malo lak zadatak suda. On treba da utvrdi da je pravni
posao zakljuen sa steajnim dunikom iskljuivo u nameri izbegavanja
posledice namirenja svog potraivanja u steajnom postupku. Primer iz
sudske prakse pokazuje da se mora sagledati celokupna injenina situacija. Naime, tuilac-protivtueni i pored svojih saznanja za blokadu rauna tuenog-protivtuioca nije oekivao pokretanje steajnog postupka
protiv tuenog, jer je tueni radio do otvaranja steaja, a tuilac - protivtueni mu je do zadnjeg momenta isporuivao sirovine za odvijanje proizvodnje. Takoe, meu strankama nije sporno da je i u ranijim sluajevima tueni - protivtuilac svoje dobavljae izmirivao kontra isporukama svojih gotovih proizvoda i to kako tuioca - protivtuenog tako i
ostale poslovne partnere. injenica da se roba koju je tuilac - protivtueni kupio od tuenog - protivtuioca zatekla u skladitu gotovih proizvoda tuenog - protivtuioca pokazuje da tuilac nije znao za mogu-
14

U tom smislu Prsuda Vieg trgovinskog suda, P. 8990/2007 od 26. februara
2008. godine -Sudska praksa trgovinskih sudova-Bilten br. 1/2008.
16
U tom smislu presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 668/98 od 30. decembra
1998. godine Sudska praksa privrednih sudova-Bilten br. 1/1999, str. 67.
15
105
nost pokretanja steajnog postupka protiv istog. Sve ovo ukazuje da je

za pobijanje pravnih poslova preduzetih pre podnoenja predloga kod
uobiajenog namirenja neophodno da se na strani poverioca steajnog
dunika utvrdi postojanje subjektivnog odnosa poverioca prema predu17
zetoj radnji.
Prema jednom reenju iz uporednog prava za osobu koja je sa dunikom bila bliska u vreme preduzimanje radnje pretpostavlja se da je
znala za nesposobnost za plaanje ili za predlog za otvaranje steajnog
18
postupka.
Bliske osobe dunika kao fizike osobe i dunika pravog lica se
naim zakonom ne odreuju. U uporednom pravu zakonom se precizi19
ra koje se osobe smatraju bliskim osobama dunika. Tako se povezanim licima steajnog dunika pojedinca smatra brani drug steajnog
dunika ak i ako je brak sklopljen nakon pravne radnje ili ako je prestao u poslednjoj godini pre preduzimanja radnje. U povezana lica se
ubrajaju i srodnici steajnog dunika ili branog druga kao i lica koja
ive u domainstvu sa steajnim dunikom ili su u poslednjoj godini
koja je prethodila radnji iveli u domainstvu sa steajnim dunikom.
Kada je re o povezanim licima steajnog dunika ili pravnog lica zakonodavci ih vezuju za lanstvo u upravnim i nadzornim telima kao i
linu odgovornost lanova steajnog dunika, kao i lica koja u kapitalu steajnog dunika uestvuju sa vie od 10%. Lica ili drutvo koje
zbog svoje radno-ugovorne veze sa steajnim dunikom imaju priliku
da budu upoznati sa privrednim poloajem dunika, lice koje je u linoj vezi sa ranije navedenim lanovima obavezno na uvanje tajne o
poslovima steajnog dunika, kao i trea lica koja su u poziciji da na
steajnog dunika vre uticaj koji se izjednaava sa uticajem lana
20
drutva sa veinskim udelom ili organa za zastupanje.
U sluaju kada bi poverilac bio jedini lan drutva steajnog dunika
(na primer, osniva) njegovo znanje za insolventnost dunika bi se prezumiralo.
17
U tom smislu Presuda Vieg trgovinskog suda, P. 935/2007 od 7. maja 2008.

godine - Sudska praksa trgovinskih sudova- Bilten br. 4/2008.
18
V. l. 128. st. 4. Steajnog zakona Republike Hrvatske, Narodne novine RH, br.
44/1996, 29/99, 129/00, 123/03 i 82/06.
19
V. l. 136. Steajnog zakona RH kao i l. 60. st. 2. Zakona o insolventnosti privrednih drutava RCG, l. 87. Zakona o steajnom postupku Federacije BiH, kao i l. 87.
Zakona o steajnom postupku Republike Srpske.
20
V. l. 87. Zakona o steajnom postupku Federacije BiH, kao i l. 87. Zakona o
steajnom postupku Republike Srpske.
106
Pobijanje radnji tzv. neuobiajenog(inkongruentnog) namirenja

Neuobiajeno namirenje postoji kada se preduzme pravni posao ili
pravna radnja kojom se jednom poveriocu prua obezbeenje ili daje namirenje koje on uopte nije imao pravo da trai, ili je imao pravo da trai,
ali ne na nain i u vreme kada je preduzeto. Za ovakvo pobijanje je u naem pravu, pored optih pretpostavki, predvien samo jedan objektivni
uslov, da je pravna radnja preduzeta u poslednjih est meseci pre podno21
enja predloga za pokretanje steajnog postupka.
Iako se u analiziranim reenjima iz uporednog prava pobijanje neuobiajenog namirenja uglavnom vezuje za radnje preduzete pre podnoenja
predloga za otvaranje steaja, dozvoljava se pobijanje pravne radnje i nakon podnoenja predloga. Da bi se radnja mogla pobijati pre ili nakon
podnoenja predloga mora biti preduzeta u poslednjem mesecu pre ili nakon podnoenja predloga. Za pravnu radnju koja je preduzeta u toku treeg ili drugog meseca pre podnoenja predloga za otvaranje steajnog postupka trai se kao uslov da je steajni dunik u vreme pravne radnje bio
22
plateno nesposoban.
U uporednom pravu se i za pobijanje inkongruentnog namirenja trai da je poverilac znao da se radnjom dunika oteuju poverioci. Taj
uslov je ispunjen ako je poverilac znao za okolnosti na temelju kojih se
nuno moralo zakljuiti da se njome poverioci oteuju. Za osobe koje su
bile bliske sa poveriocem u vreme preduzimanja radnje se pretpostavlja
23
da su znale za oteenje poverioca.
Pobijanje pravnih radnji koje neposredno oteuju poverioca

Pravni posao steajnog dunika kojim se poverioci neposredno oteuju mogu se pobijati ako je:
1. a) preduzet u poslednja tri meseca pre pokretanja steajnog postupka, b) ako je u vreme zakljuenja posla steajni dunik bio nesposoban za plaanje i v) ako je saugovara steajnog dunika znao za njegovu
nesposobnost paanja;
2. Ako je pravni posao zakljuen posle stavljanja predloga za pokretanje steajnog postupka moe biti pobijen a) ako je saugovara steajnog
dunika znao ili je morao znati da je steajni dunik nesposoban za plaa24
nje ili b) da je stavljen predlog za pokretanje steajnog postupka.
21
V. l. 100. Zakona o steajnom postupku RS.

V. l. 81. st. 2. t. 1. Zakona o steajnom postupku Federacije BiH, kao i l. 81. st.
2. t. 1. Zakona o steajnom postupku Republike Srpske.
23
V. l. 129. st. 2. Steajnog zakona RH.
24
V. l. 101. st. 1. t. 2. Zakona o steajnom postupku Republike Srpske.
22
107
Predmet pobijanja moe biti i svaka ona radnja ili proputanje steajnog dunika kojom on gubi neko svoje pravo ili zbog koje on to pravo
25
vie ne moe ostvariti.
O postojanju subjektivnih uslova zakonodavac ne govori, ali bi se na
odgovarajui nain trebalo primeniti pravila o tim uslovima koja vae za
26
kongruentno namirenje.
Postavlja se pitanje ko snosi teret dokazivanja povodom pravnih radnji kojim se poverilac neposredno oteuje? Teret dokazivanja bi pao na tuioca steajnog poverioca. Tuilac bi trebalo da dokae da su poverioci
pravnim poslom direktno oteeni, da je steajni dunik bio insolventan,
kao i da je o insolventnosti znala druga ugovorna strana.
Sa pravnim poslom kojim se poverilac neposredno oteuje izjednaena je pravna radnja dunika kojom dunik gubi neko od svojih prava ili
zbog kojih pravo vie ne moe ostvariti ili radnja na osnovu koje se protiv
27
dunika moe odrati na snazi ili ostvariti neki imovinskopravni zahtev.
Pobijanje pravnih poslova kojima se namerno oteuje poverilac

Pravni posao odnosno pravna radnja koju je steajni dunik preduzeo sa namerom da oteti jednog ili vie poverilaca moe se pobijati: 1.
Ako su preduzeti u poslednjih pet godina pre podnoenja predloga za
pokretanje steajnog postupka ili za vreme trajanja steajnog postupka i
2. Ako je saugovara steajnog dunika znao za nameru steajnog dunika.
Znanje namere se pretpostavlja ako je saugovara steajnog dunika
znao da steajnom duniku preti nesposobnost plaanja i da se radnjom
28
oteuju poverioci.
U uporednom zakonodavstvu je predvieno da se mogu napadati radnje koje je dunik preduzeo u poslednjih deset godina pre podnoenja
predloga za njihovo pobijanje, uz ispunjenje uslova koji se odnosi na po29
stojanje namere.
Ako je dunik za svoju inidbu primio protivinidbu jednake vrednosti koja je direktno ula u njegovu imovinu, pravna radnja povodom
koje je inidba izvrena se moe pobijati samo uz uslove predviene za
namerno oteenje poverilaca.
25
V. l. 101. st. 1. t. 3. Zakona o steajnom postupku RS.

U tom smislu l. 130. st. 3. Steajnog zakona RH.
27
28
29
V. par. 133. st. 1. nemakog Zakona o insolvenciji.
26
108
Ugovor uz naknadu, ako je sklopljen izmeu dunika i njemu bliske

osobe, se moe pobijati ako je poverilac njime direktno oteen, ako je
sklopljen ranije od dve godine pre podnoenja predloga za otvaranje steajnog postupka, ili ako druga strana dokae da joj u vreme sklapanja
30
ugovora nije bila poznata namera dunika da oteti poverioca.
Mogue je napadati i besteretan ugovor koji je dunik zakljuio sa
bliskim licem, kojim se steajni poverilac neposredno stavlja u nepovo31
ljan poloaj. Meutim, napadanje je iskljueno ako je ovakav ugovor
zakljuen ranije od dve godine pre podnoenja predloga za otvaranje postupka insolvencije, ili ako drugoj strani nije bila poznata loa namera du32
nika za stavljanje.
Pobijanje poslova i radnji bez naknade ili uz neznatnu naknadu

Pravni posao i pravna radnja steajnog dunika preduzeta bez naknade
ili uz neznatnu naknadu mogu se pobijati ako su zakljueni odnosno preduzeti u poslednje dve godine pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog
33
34
postupka. U mnogim zakonodavstvima je predvien dui rok.
Postoje reenja u uporednom zakonodavstvu koja predviaju da se
35
ne moe pobijati uobiajeni, prigodni dar neznatne vrednosti.
Na Zakon o steajnom postupku ne sadri odredbe koje bi se odnosile na pobijanje pravnih radnji kojim se za trabinu lana drutva za vraanje zajma kojom se nadometava kapital ili za neku njemu odgovaraju36
u trabinu daje osiguranje ili se pak jemi namirenje.
Zajam kojim se nadometava kapital postoji onda ako neki lan drutva u odreenom vremenu kada je nastupila kriza drutva, drutvu odobrilo zajam, u kome bi ponaanje lanova drutva kao dobrih privrednika
nalagalo unoenje vlastitog kapitala, a ne odobravanje zajma. Analizirani
uporedni zakoni predviaju da se mogu pobijati pravne radnje preduzete
u poslednjih pet godina pre podnoenja predloga za otvaranje steajnog
postupka ili nakon toga radi vraanja zajma kojim se nadometava kapital
za koju je dato osiguranje.
30

V. par. 133. st. 2. t. 1. nemakog Zakona o insolvenciji.
32
33
34
V l. 82. st. 1. Zakona o steajnom postupku Federacije BiH, kao i l. 82. st. 1.
Zakona o steajnom postupku Republike Srpske.
35
36
V. l. 133. Steajnog zakona RH, l. 84. Zakona o steajnom postupku Federacije
BiH, kao i l. 84. Zakona o steajnom postupku Republike Srpske.
31
109
Zakoni predviaju mogunost pobijanja pravnih radnji kojom je tajnom lanu drutva ulog u potpunosti ili delimino vraen ili kojom mu je
37
njegov udeo u nastalom gubitku u potpunosti ili delimino oproten.
Pravni poslovi koji se ne mogu pobijati

Ne mogu se pobijati pravni poslovi zakljueni odnosno pravne radnje preduzete radi:
1. Izvrenja odobrenog plana reorganizacije steajnog dunika preduzeta posle pokretanja steajnog postupka;
2. Nastavljanja poslova preduzetih posle pokretanja steajnog postupka;
3. Isplate po menicama ili ekovima ako je druga strana morala primiti isplatu da ne bi izgubila pravo na regres protiv ostalih meninih od38
nosno ekovnih obveznika.
U sluaju kongruentnog namirenja od primaoca namirenja se ne moe traiti vraanje onoga to mu je dunik isplatio po menici ako bi, prema meninom pravu, primalac menice u sluaju odbijanja prijema plaanja izgubio menini zahtev prema drugim meninim obveznicima. Isplaeni menini iznos mora podmiriti poslednji regresni obveznik, a ako je
on menicu prodao za raun tree lice, onda to lice, pod uslovom da su poslednji regresni obveznik ili tree lice u vreme kada su menicu prodali
znali za dunikovu nesposobnost za plaanje ili za predlog za otvaranje
39
steajnog postupka.
Rokovi za pobijanje pravnih radnji

Zakonski rokovi za pobijanje pravnih radnji i pravnih poslova steajnog dunika se raunaju unazad i to od dana u mesecu koji po broju
odgovara danu podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.
Ako u poslednjem mesecu ne postoji dan sa tim brojem, rok se rauna od
40
poslednjeg dana tog meseca. U naem pravu se primenjuje ovakav nain
raunanja rokova, jer zakonodavac nije odredio opti rok za podnoenje
tube.
Ne raunaju se rokovi unazad u svim zakonodavstvima. Naprotiv, rokovi predvieni zakonom za sve oblike namirenja se raunaju od poetka dana
u mesecu koji po broju odgovara danu kada je predlog za otvaranje steajnog
37
V l. 134. Seajnog zakona RH.

39
V. l. 135. Steajnog zakona RH.
40
38
110

41
postupka zaprimljen u sudu. Ovakav nain raunanja roka se primenjuje u

zakonodavstvima koja odreuju opti rok za podnoenje tube.
U uporednom zakonodavstvu se, po pravilu, predvia rok od dve go42
43
dine od otvaranja steajnog postupka ili rok od godinu dana. U pitanju
su prekluzivni rokovi, te bi tubu podnesenu po isteku roka sud morao
odbaciti.
Ako je podneto vie predloga za otvaranje postupka merodavan je
prvi doputeni i obrazloeni predlog, ak i ako je postupak otvoren povo44
dom nekog kasnijeg predloga. Tako, u sluaju da ranije podnet predlog
za otvaranje steajnog postupka bude povuen, on bi ostao merodavan za
izraunavanje rokova za pobijanje pravnih radnji, ako bi povueni predlog bio osnovan u vreme njegovog podnoenja sudu i ako bi u vremenu
izmeu njegovog povlaenja i podnoenja novog predloga za otvaranje
steaja, steajni dunik i dalje bio insolventan.
Pravnosnano odbijen predlog za pobijanje pravne radnje e se uzeti
u obzir samo onda ako je do njegovog odbijanja dolo zbog nedostatka
45
steajne mase.
Vreme preduzimanja pobojne pravne radnje

Smatra se da je pravni posao zakljuen onda kada su ispunjeni uslovi za njegovu punovanost. Ako je za punovanost nekog pravnog posla
potreban upis u zemljinu knjigu ili u registar brodova, vazduhoplova ili
patenata, odnosno u drugu javnu knjigu ili registar, smatra se da je pravni
posao zakljuen onda kada je overena izjava volje za upis i kada je zahtev
46
za upis podnet nadlenom sudu. Dakle, trenutkom podnoenja zahteva
za upis u zemljine knjige, nastaju pravna dejstva preduzete radnje. Ovo
je bitno za izraunavanje rokova kod pobojnih pravnih radnji. Na primer,
ako stranka overi izjavu volje pre otvaranja steaja ali se zahtev za upis u
javnu knjigu ne stavi do otvaranja steaja, kod pobojnih radnji koje se
moraju preduzeti pre otvaranja steaja smatralo bi se kao da pravni posao
nije ni zakljuen, a stranka ne bi mogla nakon otvaranja steaja da trai
upis u zemljine ili druge javne knjige.
41
V. l. 137. Steajnog zakona RH, tako i par. 139. nemakog Zakona o insolvenciji.
V. l.141. Zakona o steaju RH, l. 85. st. 3. Zakona o steajnom postupku Federacije BiH, kao i l. 87. Zakona Republike Srpske.
43
V. l. 60. st. 4. Zakona o insolventnosti privrednih drutava RCG.
44
V. l. 137. Steajnog zakona RH, kao i par. 139. st. 2. t. 1. nemakog Zakona o
insolvenciji.
45
46
42
111
Ako predlog za upis sadri predbelebu za obezbeenje nekog zahteva, pre pravne promene, vae napred izneta pravila, s tim da ovaj pred47
log za upis stupa na mesto predloga za upis pravne promene.
Ako je pravna radnja preduzeta pod uslovom ili rokom, merodavno je vreme njenog preduzimanja, a ne vreme nastupanja uslova ili is48
teka roka.
Radnje pobijanja
49
Pravni posao ili pravna radnja steajnog dunika se pobija tubom.

Pravni posao ili pravna radnja mogu se pobijati i podnoenjem protivtube ili prigovora u parnici. Tada se ne primenjuje pravilo predvieno optim uslovima da se pobijanje moe vriti od dana otvaranja steajnog postupka do dana odravanja roita za glavnu deobu steajne mase.
Tubeni zahtev
Cilj koji se eli ostvariti podnoenjem tubenog zahteva zavisi od
toga ko se pojavljuje kao tuilac. Ako bi se mogao postaviti neki cilj kao
opti, onda bi u skladu sa optim uslovima za pobijanje radnje, cilj bio
spreavanje prelaska imovinske vrednosti na trea lica ili, ako je prelazak
ve ostvaren, tubeni zahtev bi mogao biti usmeren na povraaj u steajnu masu imovinske vrednosti koja je prela na tree lice. Neki od tubenih zahteva bi mogli biti usmereni na: a) Osudu poverioca na ispunjenje
inidbe na povraaj dugovanog. b) Ako je poverilac neto stekao pobijenom radnjom, moe se postaviti deklaratorni zahtev kojim bi se trailo od
suda da utvrdi da je radnja bez dejstva prema steajnoj masi, kao i da se
naloi tuenom da vrati stvar ili isplati protivvrednost iste. v) Ako bi poverilac pobijenom radnjom mogao tek da trai ispunjenje neke inidbe od
dunika, zahtevom bi mogao da trai da se utvrdi da je njegova pravna
radnja bez dejstva prema steajnoj masi. g) Ako tuilac pobija pravnu
radnju raspolaganja nekretninom na osnovu koje je upisano teret u javnim
knjigama, tubenim zahtevom bi se moglo traiti od suda da naloi poveriocu da izda ispravu podobnu za brisanje tog prava i time uspostavi stanje koje je postojalo pre preduzimanja radnje, tj. da se izvri brisanje nevoljno izvrene uknjibe.
Pobijanje isticanjem prigovora u parnici je najee u sluaju kada
ju je pokrenuo protivnik pobijanja radi ostvarivanja zahteva koji proizila-
47

V. l. 138. st. 4. Steajnog zakona RH, l. 80. st. 2. Zakona o steajnom postupku
Republike Srske, Slubeni glasnik Republike Srpske, br. 67/02, 77/02 i 68/07.
49
48
112
zi iz pobojne pravne radnje, najee, prilikom utvrivanja potraivanja

poverioca jer obaveza iz pobojne radnje jo nije ispunjena. Steajni upravnik moe staviti prigovor da poverilac nema pravo na odvojeno namirenje. U teoriji je prihvaen stav da se pobojna pravna radnja prigovorom
moe pobijati samo onda kada je pravnom radnjom zasnovana obligaciona obaveza koja jo nije ispunjena, kada jo nita nije otueno iz imovine
dunika, kada se stvar nalazi u steajnoj masi. Tek kada se zatrai njena
50
prodaja istie se prigovor.
Zastarelost zahteva za pobijanje

Zastarelost prava na napadanje pravne radnje se procenjuje prema
optim pravilima o zastarelosti potraivanja. ak i ako je zahtev za pobijanje zastareo, steajni upravnik bi mogao odbiti ispunjenje prestacije ko51
ja se zasniva na napadnutoj radnji.
Nemaki Zakon o insolvenciji rokove shvata u materijalnopravnom
smislu, te se protekom roka gubi pravo na ispunjenje obaveze. Zakonom
o pobijanju, rokovima se pridaje procesni karakter. U sluaju kada bi poverilac pobijenom pravnom radnjom traio ispunjenje neke inidbe od
dunika, steajni upravnik bi mogao da odbije ispunjenje duga ako bi
zahtev za pobijanje zastareo.
Procesna legitimacija
Aktivno procesno legitimisani su poverilac i steajni upravnik u ime
i za raun steajnog dunika. Ovlaenje steajnih poverilaca da pokrenu
parnicu je u nekim zakonodavstvima uslovljeno. Naime, steajni poverilac
moe da pokrene postupak radi pobijanja radnji samo ako steajni upravnik
na poziv poverioca ne pokrene parnicu u roku od trideset dana od dana pri52
jema poziva od poverioca. Steajni upravnik moe podneti tubu za pobi53
janje pravnih radnji samo na osnovu odobrenja steajnog suda. Sudski postupak mogu pokrenuti steajni upravnik, dunik, odbor poverilaca ili, uko54
liko odbor poverilaca nije obrazovan, svaki poverilac.
Navedeni zakoni predviaju veoma iroku lepezu aktivno procesno
legitimisanih lica.
50
U tom smislu v. Tomica Delibai, op. cit., str. 234.

V. par. 146. nemakog Zakona o insolvenciji.
52
V. l. 85. st. 2. Zakona o steajnom postupku Federacije BiH, kao i l. 85. Zakona Republike Srpske.
53
54
51
113
Ovlaenje steajnog dunika da pokrene parnicu (prihvaenim u

nekim zakonima uporednog prava) radi pobijanja sopstvenih pravnih radnji se u najmanju ruku ini neloginim. Nelogino je da onom koji je
otetio poverioce treba priznati pravo da vodi parnicu da bi te iste poverioce zatitio. Budui da se bankrotstvo sprovodi nad steajnim dunikom
koji je nesposoban za plaanje, on otvaranjem glavnog steajnog postupka gubi pravo upravljanja i raspolaganja imovinom. Steajni dunik postaje potpuno poslovno nesposoban, to dalje dovodi do gubitka procesne
sposobnosti. Njega zastupa steajni upravnik.
Odreujui delokrug poslova steajnog upravnika, zakonodavac
mu je postavio kao osnovnu obavezu da preduzme sve neophodne mere
radi zatite imovine steajnog dunika. Jedna od mera koja bi mogla da
doprinese ostvarivanju tog zadatka je i zastupanje steajnog dunika u
55
pokretanju i voenju upravnih i drugih sporova.
Steajni upravnik je i pomoni organ steajnog suda koji u skladu sa
zakonom preduzima radnje koje bi trebalo da doprinesu da se namire poverioci steajnog dunika.
Kada u parnici podnosi tubu radi pobijanja pravnih radnji steajnog
dunika on se pojavljuje kao zakonski zastupnik dunika. On u ime i za raun stranke- steajnog dunika preduzima procesne radnje. Zbog nedostatka
poslovne sposobnosti zakonskog zastupnika ne postavlja sama stranka.
Pravne radnje preduzete pre otvaranja postupka insovencije, kojim se ti56
te steajni poverioci, moe napadati upravnik insolventnog postupka.
Steajni poverilac je lice koje na dan pokretanja steajnog postupka
57
ima neobezbeeno potraivanje prema steajnom duniku. On stie
svojstvo stranke u steajnom postupku od dana kada je prijava njegovog
potraivanja primljena u steajnom sudu. Samim tim on je i aktivno legitimisana stranka u postupku radi pobijanja pravnih radnji steajnog
dunika.
Kada je re o izlunim poveriocima kao subjektima steajnog postupka oni imaju ovlaenje na izdvajanje iz steajne mase stvari koja nije
svojina steajnog dunika, ve pripada izlunom poveriocu, a kod dunika se nala po osnovu posluge, zakupa ili sl. Izluni poverilac moe da
postane steajni poverilac samo ako steajni dunik u toku steajnog postupka neovlaeno otui stvar koja pripada izlunom poveriocu. Tek ako
izluni poverilac postavi u toku steajnog postupka zahtev za isplatom trine vrednosti otuene stvari on stie poloaj steajnog poverioca
55

V. par. 129. nemakog Zakona o insolvenciji.
57
56
114
Razluni poverioci su poverioci steajnog dunika koji imaju pravo

odvojenog- privilegovanog namirenja iz odreene stvari koja se nalazi u
steajnoj masi, a na kojoj je u njegovu korist ustanovljeno neko razluno
pravo, na primer, pravo namirenja ili zalono pravo. Ako visina potraivanja razlunog poverioca bude vea od iznosa dobijenog unovenjem
stvari, za viak potraivanja razluni poverilac moe da se u steajnom
postupku pojavi kao steajni poverilac.
Aktivna procesna legitimacija steajnog upravnika i steajnog poverilaca da u ime i za raun steajnog dunika pokrenu postupak u zakonima koji reguliu ovu materiju je nesporna. Razmimoilaenja u shvatanjima su se vie odnosila na priznavanje aktivne legitimacije duniku, kao i
na ograniavanje prava izlunim i razlunim poveriocima na pobijanje
pravnih radnji steajnog dunika. U teoriji se to obrazlagalo time da je
svrha steajnog postupka da se u steajnu masu vrate sve koristi steene
pobojnom pravnom radnjom radi zajednikog namirenja svih poverilaca a
ne radi individualne zatite koja se vezuje za izlunog i razlunog poveri58
oca. Nesporno je da izluni i razluni poverioci mogu da trae izdvajanje iz steajne mase onoga to pripada njima, ali se nalo u imovini dunika.
Pasivno procesno legitimisani su lica sa kojima je steajni dunik
sklopio pravni posao, odnosno prema kome je pravna radnja preduzeta
(protivnik pobijanja). Kada tubu podnosi steajni poverilac kao tueni se
pojavljuju kako lice sa kojim je dunik sklopio pravni posao, tako i steajni dunik kao obini suparniari.
Tuba se moe podneti i protiv naslednika ili drugog univerzalnog
pravnog sledbenika protivnika pobijanja.
Tuba se moe podneti i protiv ostalih pravnih sledbenika protivnika
pobijanja ako je pravni sledbenik znao za injenice koje predstavljaju razlog za pobijanje pravnih poslova ili radnji njegovog prethodnika.
Tuba se podnosi protiv ostalih pravnih sledbenika protivnika pobijanja ako je ono to je steeno pravnim poslom ili pravnom radnjom koji
se pobija pravnom sledbeniku ustupljeno bez naknade ili uz neznatnu na59
knadu.
Dejstva pobijanja
Ako zahtev za pobijanje pravnog posla ili druge pravne radnje bude
pravnosnano usvojen, pobijeni pravni posao odnosno pravna radnja nemaju dejstvo prema steajnoj masi, a protivnik pobijanja je duan da u
58
59
U tom smislu v. Tomica Delibai, op. cit., str. 161.

V. l. 107. Zakona o steajnom postupku RS i par. 145. nemakog Zakona o insolvenciji.
115
steajnu masu vrati svu imovinsku korist steenu na osnovu pobijenog

posla ili druge radnje. ak i primalac usluge bez naknade ili uz neznatnu
naknadu bi uvek morao vratiti ono to je primio ako je znao ili je morao
60
znati da se takvom uslugom oteuje poverilac.
Ako se trai ponitaj ugovora u postupku pobijanja pravnih radnji
steajnog dunika, sud nije ovlaen da ponitava ugovor u celini sa dejstvom prema treim licima, ve utvruje da je ugovor bez pravne vano61
sti samo prema steajnoj masi.
U nedostatku drugog osnova, shodno se primenjuju pravila o prav62
nim posledicama sticanja bez osnova.
Protivnik pobijanja, poto vrati imovinsku korist steenu na osnovu
pobijenog posla ima pravo da ostvaruje potraivanje kao steajni poveri63
lac.
Odakle bi se mogla isplatiti protivusluga? - Ako je protivusluga prisutna u steajnoj masi ona se moe iz nje izdvojiti. Isto bi se moglo uini64
ti ako je masa obogaena za vrednost te usluge.
Pravnosnana presuda donesena u parnici za pobijanje pravnih radnji deluje prema steajnom duniku, odnosno steajnoj masi, te svim ste65
ajnim poveriocima.
Steajni poverilac koji je uspeno pobio pravnu radnju kojom su oteeni steajni poverioci u sluaju kada je nedostatnost steajne mase
utvrena ve tokom prethodnog postupka, usled ega je prethodni postupak otvoren i odmah zakljuen, ima iz onog to se mora vratiti u steajnu
masu, pravo prvenstvenog namirenja za trokove koji su bili potrebni za
navedenu parnicu. Steajni poverilac iji je tubeni zahtev za pobijanjem
prihvaen, predoie steajnom sudiji nastavak steajnog postupka radi
66
naknadne deobe.
Sud moe povodom postavljenog zahteva za ponitaj odreenih raspolaganja doneti odluku kojom preinaava raspolaganje ako je to mogue. Moe i naloiti da prvobitni sticalac, korisnik raspolaganja ili naknad-
60
V. l. 85. st. 6. Zakona o steajnom postupku Federacije BiH i Zakona o steajnom postupku Republike Srpske.
61
U tom smislu Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 440/96 od 30. 10 1996. God.
Sudska praksa privrednih sudova- Bilten br. 2/1997, str. 83.
62
63
64
V. l. 86. st. 2. Zakona o steajnom postupku BiH i Zakona o steajnom postupku Republike Srpske.
65
V. l. 61. st. 3. t. 7. Zakona o izmenama i dopunama steajnog zakona RH.
66
V. l. 61. st..3. t. 8. Zakona o izmenama i dopunama steajnog zakona RH.
116
ni sticalac vrati predmetni novani iznos ili prenesenu imovinu. U sluaju

kada je imovina znatno oteena ili kada se ne moe vratiti prvobitnom
sticaocu, korisniku raspolaganja ili naknadnom sticaocu, sud moe naloiti da se uplati u steajnu masu novani iznos jednak vrednosti prenesene
imovine, uvean za iznos naknade tete koji je potreban da se dunik vrati
67
u stanje u kome je bio pre raspolaganja.
67
117
Marija Salma, Ph.D., Full Professor

Avoidance of Preferences in Bankruptcy

Abstract
In this paper, the author analyses different solutions in positive and
comparative law relating to avoiding of bankruptcy debtors preferences
taken prior to commencement of bankruptcy proceedings, or immediately
upon that, aimed at purposeful prevention of collection of claims by creditors. The aim of this classical institute of bankruptcy law is to protect
interests of creditors by allowing the bankruptcy trustee and creditors to
avoid debtors preferences, transfers that prefer one or more creditors
over others. If the debtor fails to take actions necessary to preserve or increase the bankruptcy estate, i.e. in order to enable collection of creditors
claims, laws provide for bankruptcy creditors themselves taking necessary procedural-law or substantive-law measures instead of the bankruptcy debtor.
Key words: avoiding preferential transfers in bankruptcy, regular
preferences, irregular preferences, direct harm to bankruptcy creditors,
willful harm to creditors
118
336.22(37)
Dr Magdolna Si, vanredni profesor

FIDES I JAVNI (FISKALNI) DUG
Saetak: Ispunjenje obaveze prema rimskoj zajednici bilo je diktirano fidesom, potenjem zasnovanom na religijskom shvatanju zajednikom
svim narodima, da preuzeta obaveza mora biti ispunjena. Od najstarijih
vremena bilo je postavljeno i pravilo da prava i obaveze rimskog graanina zavise od njegovog imovinskog cenza. Ovo pravilo je preneto kasnije
i u provincije, sa zahtevom da peregrin pretendent za gradsku upravu treba da ima graevinu u gradu ijeg vea eli da bude lan, kao i jemce da
e ispuniti svoje javne obaveze prema imperiji.
Provincijsko stanovnitvo optereeno porezom u toku republike i
principata imalo je obavezu prijave imovine i lica radi oporezivanja pod
zakletvom. Kao osiguranje za naplatu javnog duga celokupna imovina
poreskog obveznika bila je optereena zalogom sa prvenstvom prava naplate u korist rimske blagajne.
Ova praksa u poznom carstvu, posle dodele rimskog graanstva celokupnom stanovnitvu imperije (212. god.) i uvoenja jedinstvenog oporezivanja stanovnitva, proirena je na celu teritoriju carstva. Usled nastupele ekonomske krizne, ratova i pustoenja varvarskih naroda, poev
od III veka nove ere, meutim, sve ee su se javili zahtevi graana za
izuzeem od javnih obaveza.
Imajui u vidu, da su ovi zahtevi bili esto neosnovani pa i silom izdejstvovani, carevi su davanje beneficije otpusta poreskih dugova regulisali posebnim zakonima. Borei se protiv neopravdanih privilegija veleposednika (potentiores), korupcije i raznih drugih naina izigravanja fiskalnih interesa carstva, carevi su nastojali na tome, da u opravdanim
Rad je objavljen u okviru projekta PRAVO SRBIJE U EVROPSKOJ PERSPEKTIVI koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.
119
Dr Magdolna Si, Fides i javni (fiskalni) dug (str. 119137)

sluajevima ugroenom provincijskom stanovnitvu oproste zaostale poreske dugove. Pri tome, polazili su od starog pravila da teret javnih obaveza zavisi od imovnog stanja graanina, uz obrazloenje: U meri u kojoj je neko na viem poloaju ili je bogatiji, treba da vodi rauna jo vie
o javnim potrebama, jer mu je poznato da briga o tome ubudue biti u sutini njemu od koristi (Nov. Val. 10, 3).
Kljune rei: fides, aequitas, utilitas publica, javni (fiskalni) dug, porezi, otpust zaostalih poreskih dugova, rimsko pravo
FIDES (BONA), AEQUITAS, UTILITAS PUBLICA
Fides u znaenju potenja, vernosti, poverenja, vere, Rimljani su
smatrali svojom prastarom vrlinom zasnovanom na obiajima starih (mos
2
maiorum). Fides je istovremeno i religijski i moralni ali i pravni princip
3
(fides maiorum ). Ovaj princip je odreivao kako javno- tako i privatno
pravne odnose Rimljana, bilo da se radilo o unutranjim, bilo o meuna4
rodnim odnosima .
Smatra se, da su ovaj princip Rimljani isprva primenjivali u oblasti
javnog prava. Rimski graanin je svoju obavezu koju je preuzeo prema
5
svojoj zajednici morao ispuniti u skladu sa fides, kao astan graanin .
Cenili su virtus (izvrsnost, hrabrost, postojanost) i frugalitas (estitost,
urednost, tedljivost). Ako bi neko izigrao, povredio interese zajednice
6
bio bi pozvan na odgovornost i trpeo bi ozbiljne posledice . Rimljanin
P. De Francisci, Storia del diritto romano, I, Roma, 1929, str. 278.

M. Voight, Das Ius naturale, aequum et bonum und ius gentium der Rmer, III,
Leipzig, 1856 1871, str. 229.
4
S. Tafaro, Brevi riflessioni su buona fede e contratti, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad, 3/2006, str. 74 75. M. Talamanca, La bona fides nei
giuristi romani Leerformeln e valori dellordinamento, u: Il ruolo della buona fede oggettiva nellesperienza giuridica storica e contemporanea, Atti del Convegno internazionale di studi in onore di Alberto Burdese, vol. IV, Milano, 2003, str. 41 i dalje: ...rapporti
ispirati alla fides esistevano da sempre sia nell'ambito internazionale (basti pensare alla
deditio in fidem) che in quello interno.
5
Poznato je, da su najstariji privatno pravni poslovi bili strogo vezani za spoljanju
formu. To ipak ne znai da iza sveanih formi starog rimskog civilnog prava nije stajala rimska fides u vidu sponsio, kao religijsko moralna osnova ispunjenja budue obaveze. F. Pastori (La genesi della stipulatio e la menzione della bona fides nella Lex de Gallia Cisalpina
con riferimento allactio ex stipulatu, Studi Betti, vol. III, Milano, 1962, str str. 567 i dalje)
smatra, da je zatita sponzije ius civilea bila zasnovana na rimskom ius sacrum.
6
J. Zlinszky, Ius publicum, Budapest, 1998, str. 149 159. Na to nam ukazuje sluaj Postumiusa iz vremena Drugog punskog rata (Livius, 25,3,10 15).
3
120
kao lan svoje zajednice je od najstarijih vremena imao javne obaveze: da

se odazove regrutaciji, pozivu na skuptinu, da asno obavlja javnu funkciju na koju je izabran, da podnosi javne terete, da bude sudija, svedok.
Graanin koji ne bi udovoljio svojim obavezama mogao bi biti iskljuen
iz zajednice, ili bi trpeo moralnu ili pravnu osudu. Ono to je bilo pravo
rimskog graanina istovremeno je bila i njegova obaveza. Njegovo ponaanje: asnost, ozbiljnost, moralnost, i ispunjenje obaveza prema zajednici uopteno reeno da li potuje moral i obiaje svojih predaka tzv.
7
mos maiorum u javnoj sferi kontrolisao je cenzor . Kanjavanje prestupnika bi se procenjivalo od sluaja do sluaja, van okvira graanskog
postupka, a osuda je po pravilu imala politiko obeleje. Imajui u vidu
napred reeno, u javno pravnoj sferi tzv. fides publica, po naem miljenju, postavila je zahtev ne samo za obavezom da se ispuni ono to je re8
eno, obeano pred boanstvima i narodom , nego se odnosila na obavezu svakog graanina kao pojedinca da ispuni svoju obavezu koju bi mu
rimska zajednica (civitas) saglasnou svih graana odredila.
Fides je bila staro merilo ponaanja i u odnosima sa strancima. Stranac dolaskom u Rim stavio bi se u svojstvu klijenta pod zatitu patrona
9
pripadnika rimskom gensu (rodu) raunajui na njegov fides: in fide es10
se, in fidem se dedere, in fidem accipere . Patron koji bi izigrao interese
svog klijenta bio bi kanjen sa kaznom sacer esto (neka bude proklet), to
11
je za njega znailo osudu na smrt . Vremenom su se i narodi predavali
12
Rimu na poverenje fides (tzv. deditio in fidem) . Osnovni princip regulisanja odnosa Rimljana sa stranim narodima, kako u ratu, tako i u miru
bio je fides, a pravila ponaanja su bila odreena od strane svetenike
J. Zlinszky, nav. delo, str. 58 59. Primer debelog ekvestra iji je konj bio pothranjen (A. Gellius, 4, 20, 11).
8
L. Kofanov, Il carattere religioso-giuridico della fides Romana nei secoli V III A.
C.: sullinterpretazione di Polibio 6, 56, 6 15, u: Il ruolo della buona fede oggettiva
nellesperienza giuridica storica e contemporanea, Atti del Convegno internazionale di studi
in onore di Alberto Burdese, vol. II, Milano, 2003, str. 335. n. 11; Videti takoe, A, Fldi, A
jhiszemsg s tisztessg elve, Intzmnytrtneti vzlat a rmai jogtl napjainkig, Budapest, 2001, str. 9.; M. J. Schermaier, Bona Fides in Roman Contract Law, u: R. Zimmermann S. Whittaker, Good Faith in European Contract Law, Cambridge, 2000, str. 78 81.
9
Dionysius, Rimske starine, 2, 1o; Zakon XII tablica: VIII, 21.
10
Lex rep. X, 33; Dion., 2, 10, 3.
11
Zakon XII tablica: VIII, 21:Patronus si clienti fraudem fecerit, sacer esto. (neka
bude proklet patron koji izigra svog klijenta).
12
Liv. XXXI, 54, 7 dedidisse prius in fidem quam in potestatem populi Romani;
Val. Max.VI, 5, 1 Faliscos non potestati, sed fidei se Romanorum commisisse.
121

kolegije fecijala (ius fetiale). Prema Katalanu ius fetiale je bilo ne samo
rimsko, ve istovremeno i nadnacionalno pravo, prvenstveno imajui u
13
vidu regulisanje odnosa za vreme rata . Ius fetiale se jednako primenjivalo kako na narode kojima je postojao meunarodni ugovor, tako i na narode sa kojima takav ugovor nije zakljuen. Katalano ukazuje na to, da se
istorijski posmatrano poreklo samih fecijala ne vezuje iskljuivo za Rim,
niti za Latine i prema tome, ius fetiale, u sutini je: zajedniko etrursko14
italsko kulturno naslee . Prema Katalanu, zakletva koriena pri zakljuenju sporazuma jednako je vezivala i obavezivala razliite narode. Ona
je koriena kako na Istoku, tako i u Grkoj kao i kod Rimljana, stim to
15
bi se svaki narod zakleo sopstvenim boanstvima . To je bilo mogue
imajui u vidu, da je rimski pravno-religijski sistem bio zasnovan na verovanju u Jupitera i ba je zbog toga bio virtuelno univerzalan. Ova virtuelna univerzalnost verovanja u Jupitera bila je osnova koja je postojala
nezavisno kako od posebne saglasnosti tako i od zajednike etnike pripadnosti naroda i realizovana je u javnoj sferi odnosa sa kraljevima, narodima ili pojedinim strancima. Ovaj sistem se moe definisati kao nadnacionalan i takve je irine da se mogao prilagoditi razliitim narodima, a vo16
en je politikom koja je imala za cilj univerzalno drutvo .
Dok je prema Katalanu ius fetiale bilo nadnacionalni pravno religijski sistem pre svega u pogledu ratnog prava, prema Pastoriju u oblasti
privatno pravnih odnosa na religijskim shvatanjima zasnovana fides je bila ona osnova koja je vezivala i obavezivala razliite narode.
Prema Pastoriju: ...fides predstavlja onu vezu meu ljudima blisku reli17
giji, koja je podobna da vezuje subjekte razliitih religijskih verovanja . Da
je fides zasnovan na religijskom shvatanju Rimljana, to odavno nije sporno u
romanistici, novija je konstatacija Pastorija da je fides takva religijska veza
meu ljudima koja ne zahteva pripadnost istoj religiji ve moe da vezuje i
obavezuje i razliite narode, da nosi u sebi meunarodni element i samim tim
moe da bude osnov obavljanja pravnih poslova i sa peregrinima.
13
P. Catalano, Diritto e persone, I, Torino, 199o, str. 23 29.

.P. Catalano, nav. delo, I, str, 22 23. Videti Liv. 1, 24,4; CIL X, 797; Liv. 1,
32,5; takoe, Dumezil, Remarques sur le ius fetiale, u: des etudes latines, 34 (1956) str.
101 i dalje.
15
ak ni to nije bilo neophodno da se svaki narod zaklinje svom boanstvu, jer ima
primera i za to, da se zakletva od strane germanskog princa polae Jupiteru. O tome, P.
Catalano, nav. delo, I, str. 44 49.
16
P. Catalano, nav. delo, I, str. 5o.
17
F. Pastori, nav. delo, str. 582; takoe, P. Frezza, Fides bona, u: Studi sulla buona
fede, Pub. fac.giur. Universit di Pisa, 53, 1975, str. 1;
14
122
Mada je termin fides u toku rimske istorije korien u razliitom

smislu, a primena ovog principa je bila veoma iroka, fides je uvek imala
i prosto, svakodnevno znaenje. U tom smislu oznaavala je ponaanje
asnog i korektnog oveka vernost (potenost) i poverenje. U tom jednostavnom znaenju ovaj princip se moe smatrati univerzalnim. Prema
tome, s jedne strane nadnacionalna pravila fecijalnog prava, a s druge
uroeno ljudsko verovanje u fides bili su oni osnovi koji e biti temelj Rima pri prerastanju u imperiju.
Iz javno pravne sfere u vreme irenja rimske vlasti na razliite narode
u toku pretklasinog perioda, zbog potrebe regulisanja sporova nastalih iz
trgovakih odnosa sa pripadnicima tih naroda (peregrinima), fides prelazi i
u privatno pravnu sferu i postaje osnovni princip ius gentiuma. Prema Horvatu bilo je prirodno shvatanje svih naroda da se obeanja i ugovori moraju
18
potovati i ispuniti , a prema Gaju (Inst. 1, 1): ... ono to je ustanovljeno
meu svim ljudima kao saglasno prirodi i razumu, te se u svih naroda jednako potuje, zove se pravo naroda (ius gentium). Ius gentium veoma rano
19
prihvata fides kao osnovni princip obligacija .
U toku pretklasinog perioda princip fidesa, dotad sakriven iza strogih formi pravnih poslova, poinje da se uvaava neposredno i u privatno
pravnim odnosima. Na taj nain fides, koja je zasnovana na religijskim
shvatanjima naroda, postepeno prerasta u bona fides u smislu pravnog
standarda savesnog i potenog ponaanja u poslovnim odnosima. O savesnom ili nesavesnom ponaanju stranaka u pravnom poslu koji bi doveo
do spora sudija je vodila rauna na osnovu klauzule pretorove formule
bonae fidei poslova: quidquid dare facere oportet ex fide bona (/osudi
tuenog/ na sve ono to treba da da ili uini na osnovu savesnosti i potenja),, ili pak na osnovu prigovora stranaka u poslovima stricti iuris.
U oblasti privatnog prava, klasini pravnici su polazei od principa
bona fides i procenjujui savesno ili nesavesno postupanje stranaka u
konkretnim sluajevima, formulisali unutranje elemente privatno prav20
nih poslova . Javo pravna oblast i ponaanje stranaka u javno pravnoj
18
M. Horvat, Bona fides u razvoju rimskog obveznog prava, Zagreb, 1939, str. 53.
Pastori smatra (F. Pastori, nav. delo, str. 582 i dalje), a to se moe smatrati i opte
prihvaenim miljenjem, da je koncepciji i razradi principa bona fides u jurisprudenciji
prethodila je jedna mnogo vie empirijska koncepcija ius gentiuma, a to je najverovatnije
bio koncept fidesa u smislu poverenja. O tome svedoe, na primer, pasusi komentara edikta de rebus creditis.
20
Detaljnije, M. Si, Uloga principa bona fides u regulisanju kupoprodaje u antikom Rimu, Posebna sveska Zbornika radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu /Rekonstrukcija pravnog sistema.../ priredio M. Popovi, Novi Sad, 1998, str. 79 91.
19
123

sferi ostalo je van njihovog neposrednog domaaja. Ipak, i bez obzira to
klasini pravnici u oblasti javnog prava nisu imali kreativnu slobodu, njihova pravila razraena polazei od principa bona fides u privatno pravnim odnosima, jednako su primenjivana i pri regulisanju obaveza graana
21
prema carskoj blagajni fisku .
Pored principa fides/bona fides koji je odreivao ponaanje oveka u
meuljudskim odnosima i prema svojoj zajednici i aequitasa u smislu
pravinosti pri primeni prava, trei princip koji je usmeravao stvaranje
pravnih pravila bio je utilitas publica (opta korist, opti interes, opta dobrobit).
Princip opte (javne) korisnosti bio je prisutan od davnina u Rimu,
mada jo dugo vremena nee biti i izriito formulisan kao opti zahtev
pravnog regulisanja. Korisnost za celu zajednicu bila je ideja vodilja jo
od vremena nastanka obiaja starih (mos maiorum). Ovaj princip, meutim, dolazi do posebnog izraaja za vreme ozbiljnih kriza u rimskom dru22
tvu. Tako, pod uticajem Aristotela i Demostena svest o podeli prava na
javno i privatno prodire u shvatanje Rimljana preko Cicerona za vreme
23
krize republike u prvom veku stare ere . Ciceron pod uticajem Penaitiosa
24
25
ukazuje i na utilitas u smislu salus communis (opte dobrobiti) . Ne
bi trebalo da nas udi da se filozofsko pitanje opte dobrobiti javlja u vre26
me diktatura i graanskih ratova krajem perioda republike . U klasinom
periodu Ulpijan deli pravo na javno i privatno polazei ba od opteg ili
27
pojedinanog interesa utilitas publica utilitas privata) . Prema Polaiju,
21
Videti o tome, A. Trisciuoglio, Bona fides e locazioni pubbliche nelle Opiniones

di Ulpiano, u: Il ruolo della buona fede oggettiva nellesperienza giuridica storica e contemporanea, Atti del Convegno internazionale di studi in onore di Alberto Burdese, vol.
IV, Milano, 2003, str. 313 - 330; takoe, Lex Municipii Tarentini: Col. I, 1.
22
M. Lauria, Ius, Visioni romane e moderne, III. izd. Napoli, 1967, str. 66 i dalje.
23
Cicero: non publicum ius, non privatum et civile cognoverat (Brut. 214) i
Scriptorum autem privatum aliud (ius) est, publicum aliud: publicum lex, senatus consultum, foedus: privatum tabulae, pactum conventum, stipulatio (Orat. Part. 130). Detaljnije: E. Play, A rmai jogszok gondolkodsmdja, Kazuisztika s absztrakci, Budapest,
1988, str. 141 143.
24
Cic. De leg. 1, 42: utilitate omnia metienda sunt.
25
E. Play, nav. delo, (A rmai jogszok gondolkodsmdja), str. 189; A. Steinwenter, Utilitas publica-utilitas singulorum, Feschft. Koschaker I, Weimar, 1939, str. 89.
26
Videti, E. Play, A szemlyisg polgri jogi vdelmnek trtnethez, Iniuria
tnyllsok a rmai jogban, Szeged, 1983, str. 12. (u prevodu na engleski jezik: Iniuria
Types in Roman Law, Budapest, 1986).
27
D. 1, 1, 1, 2: Publicum ius est quod ad statum rei Romanae spectat, privatum,
quod ad singulorum utilitatem. Sunt enim quaedam publica utilia, quaedam privatim.
124
meutim, ova Ulpijanova podela je bila vie teoretska, nego to bi mogla

imati praktinu primenu, imajui u vidu da Papinijan u to vreme ispravno
konstatuje (Pap. D. 2, 14, 38), da se javno pravo ne moe menjati privatnim sporazumima (ius publicum privatorum pactis mutari non potest.
Polazei od ove Papinijanove konstatacije, Polai smatra da ius publicum
ve u poznom klasinom periodu poinje da zadire i u regulisanje privat28
no pravnih odnosa . U postklasinom periodu krize opti interes, a prvenstveno interes, da se zaustavi propadanje carstva, stavlja se iznad po29
jedinanog . U konstitucijama postklasinog perioda carevi se veoma esto pozivaju na opti interes, optu dobrobit, itd. Na primer, prema Dioklecijanu (C. J. 12, 62, 3): Utilitas publica praeferenda est privatorum
contractibus (opti interes se postavlja iznad privatnih ugovora). Kasnije
Teodosije (Nov. Th. 5, 3. pr) takoe odreuje: In omnibus quidem rebus
publicam convenit utilitatem privatis commodis anteponere. (u svim
stvarima opti interes treba staviti iznad privarne koristi), ili u Nov. Th.
18 izjavljuje: Naa su nastojanja, pri emu nas vodi dobrobit sveta...
(Occupationibus etenim nostris, quibus pro mundi commoditatibus occupamur).
U postklasinom periodu imperator je postao apsolutni vladar i jedini
ne samo stvaralac nego i tuma prava solus conditor et interpres iuris.
Imperator je, posmatrajui meuljudske odnose od gore sa aspekta delioca
pravde, u skladu sa utilitas publica odreivao ta je pravedno i nepravedno,
pravino ili nepravino, kako u oblasti javnog tako i privatnog prava. Poev od Konstantina Velikog zakonima (leges) regulisana su javno pravna
pitanja i carsko zakonodavstvo je ozbiljno zadiralo i u privatno pravne od30
nose reguliui ih sa javno pravnog aspekta u vidu razliitih zabrana . Na
ovaj nain sa horizontalnog naina razmatranja konkretnog sluaja uz uvaavanje svake okolnosti sluaja (bona fides), prelo se na vertikalnu ocenu
ponaanja pojedinca ili pripadnika odreenoj zajednici sa aspekta utilitas
publica. Na ovu promenu ukazuju i sledei tekstovi:
28
Play, nav. delo (A rmai jogszok gondolkodsmdja), str. 190 i dalje.

Prema Stanojeviu (O. Stanojevi, Karakter drave pozne rimske imperije, Anali,
Beograd, 4/1961, str. 671 678), zakonske mere uvedene u optem interesu, zapravo su
sluile interesima visokih inovnika koji bi padom carstva izgubili svoj poloaj i bogatstvo.
30
B. Paradisi, Storia del diritto Italiano, Le fonti dal basso impero all' epoca Longobarda, vol. I, III izd. 1977, str. 35, takoe konstatuje: L' attivit legislatrice degli imperatori si sviluppo largamente nel campo del diritto publico oltre she quello del diritto privato. La tendenza alla legge astratta e generale corrispondeva del resto ad una ispirazione
per cosi dire, pubblicistica anche nelle materie che erano state precedentemente regolate
dalla giurisprudenza con ben diverso intento.
29
125

Gaius, Inst. 4, 47: ...Quod A. Agerius apud N. Negidium mensam
argenteam deposuit, qua de re agitur, quidquid ob eam rem N. Negidium
A. Agerio dare facere oportet ex fide bona, eius iudex N. Negidium A.
Agerio condemnato, nisi restituat. Si non paret, absolvito.... (Poto je A.
Agerije N. Negidiju srebrni sto, o kojem je spor, dao u ostavu, na sve to
na osnovu bona fides povodom toga N. Negidije treba da da ili uini A.
Ageriju, neka sudija N. Negidija osudi, ukoliko stvar ne bi vratio, ako se
ne utvrdi, neka ga oslobodi).
Iust. Inst. 4, 6, 30: In bonae fidei autem iuducis libera potestas permitti videtur iudici ex bono et aequo aestimandi, quantum actori restituti
debeat... (U sporovima bonae fidei, meutim, sudiji je doputeno da ima
slobodu ovlaenja da proceni na osnovu dobrog i pravinog (ex bono et
aequo), koliko treba tuiocu vratiti)
Dok je po klasinom pravu sudiji data potpuna sloboda da sporove reava polazei od principa bona fides uvaavanjem svih okolnosti sluaja,
da bi odluka bila u celini dobra i pravina, po tekstu iz Justinijanovog vremena sudijino ovlaenje se svodi samo na odreivanje visine nadoknade
(quantum). U klasinom periodu, ako norma koju bi trebalo primeniti na
konkretan sluaj ne bi dovela do pravinog reenja, upitani ueni pravnici
su imali pravo da tumaenjem prilagode i prema tome i menjaju pravnu
normu u skladu sa pravilom: Jus est ars boni et aequi. U postklasinom
periodu u takvom sluaju trebalo je upitati cara koji je jedini imao ovlaenje da nadzire primenu prava i polazei od interesa carstva, eventualno da
31
odlui o usklaivanju pravne norme sa pravinou .
Na osnovu izvora moemo takoe konstatovati, da dok konstitucije
iz Dioklecijanovog vremena jo koriste izraze bona fides, poev od Kon32
stantinovog vremena bona fides je zamenjen i apsorbovan u terminu
pravinost (aeqitas), u smislu pravinosti koju u konkretnim sluajevima
primene prava odreuje sam car. Meutim, istovremeno, u postklasine
31
C. J. 1, 14, 1: Inter aequitatem iusque interpositam interpretationem nobis solis

et oportet et licet inspicere.(Samo mi treba i moemo da vodimo rauna o tumaenju ija
potreba bi se postavila izmeu pravinosti i prava.) Prema Polaiju (A rmai jogszok
gondolkodsmdja, Budapest, 1988, str. 187.) do suprotstavljanja pravinosti pravu dolazi
tek u postklasinom periodu pod helenistikim uticajem (nomos /ius/ epieikeia /aequitas/). Takoe, F. Schulz, Geschichte der rmischen Rechtswissenschaft, Weimar, 1961,
str. 374. Prema Pringsheimu (Ius aequum und ius strictum, Ges. Abh. I, str. 131.), ova suprotnost je postojala i ranije.
32
U Teodosijevom kodeksu izraz bona fides nali smo samo u dve konstitucije.
Imajui u vidu Justinijanov tzv. klasicizam ovaj izraz e biti ponovo prisutan u njegovoj
kodifikaciji: od ukupno 212 mesta, u Justinijanovim Institucijama spominje se 7 puta, u
Kodeksu 31 put, a ostali tekstovi se nalaze u fragmentima klasinih pravnika unetim u
Digesta.
126
izvore ponovo se vraa izraz fides (bez dodatka bona) u razliitom znaenju: kao fides catolica u religijskom smislu, ili fides testium vel instrumentorum mislei na verodostojnost svedoka i isprava, fides publica imajui u vidu javnu veru ili overu. U sutini u svim ovim oblicima fides se
ponovo javlja u smislu zahteva za potenim ponaanjem graana.
JAVNI DUG (DEBITUM PUBLICUM)
Meu Rimljanima bilo je od davnina ukorenjeno shvatanje da porezi
i ispunjenje ostalih imovinskih obaveza omoguuje funkcionisanje javne
33
vlasti i da su graanska prava istovremeno i graanske dunosti . Prava i
obaveze graana bila su odreena njihovim imovnim stanjem (imovinskim cenzom). S druge strane, obaveza plaanje poreza od strane stanovnika provincija u pretklasinom periodu, prema Zlinskom, moe da se objasni razlogom da im je i dalje ostavljena zemlja (nije oduzeta u celini),
34
kao i sa zatitom koju im je Rim obezbeivao .
Prve evidencije imovine nalazimo ve sredinom V veka s. e. Imajui
u vidu da je ustav Servija Tulija bio zasnovan na imovinskom cenzu, ve
je tada postala obaveza kvirita da prijave svoju imovinu. Prema Liviju (1,
42, 5), Servije Tulije je: Censum instituit, - classes centuriasque et
ordinem ex censu descripsit. (Odredio je cenz, razrede i centurije propisao je redosled po cenzu); a prema Dioniziju (4, 15): incensis poenam
constituit, bonis privari et virgis caesos venum dari (onog koji nije izvrio prijavu, kaznio je oduzimanjem imovine i prodajom neudatih k35
eri) . Iz kasnijih izvora saznajemo takoe, da je svaki stanovnik imperije
bio obavezan da pod zakletvom prijavi lanove svoje porodice kao i svoju
36
imovinu .
Radi jae centralizacije i lake finansijske administracije carstva,
ve je Oktavijan Avgust naredio katastarski premer celokupne teritorije
33
Cic. Pro Manilio, 7.

J. Zlinszky, nav. delo, str. 128.
35
O evidenciji imovine svedoe : Liv. IV, 8;22; Var. de Re Rustica III, 2, 4
36
Dionysius, IV,15; Ove prijave su bile zapisane na posebne table (tabulae publicae), iji je jedan primerak bio deponovan u rimskoj blagajni (aerarium). Livius, XXIX, 37,
videti detaljnije u: F. De Martino, Storia della costituzione Romana, tom IV/2, str. 824. Iz
fragmenta Digesta preuzetog iz Ulpijanove knjige de censibus (D. 50, 15, 4 8) saznajemo da su stanovnici provincija bili obavezni da prijave u registre cenza (forma censualis) sve to su posedovali da bi se to procenilo po vrednosti: zemlju (mesto gde se nalazi,
ko su dva najblia suseda, kulturu koja se uzgaja na njoj, kao i veliinu itd.), robove (po
narodnoj pripadnosti, starosti, slubi i vetini), zatim jezera, solane, kao i kolone.
34
127

37
imperije i nastojao je i na formiranju jedinstvenih registara cenza . Smatrajui da treba odustati od daljih ratova i da imperiju treba sauvati u postojeim granicama, najverovatnije je bio svestan buduih finansijskih
problema. Naime, Italija je bila osloboena plaanja osnovnog zemljinog poreza (tributum ex censu) jo od vremena izvojevanja pobede nad
38
Makedonijom, 167. godine s. e. , a irenjem rimskog graanstva i dode39
lom ius Italicuma , neki od naroda su bili osloboeni plaanja tributa i u
provincijama. Postoje indicije za to, da su Cezar i Avgust nameravali ukinuti privilegiju ius Italicuma, ali su od toga odustali zbog opasnosti od
40
pobuna ..Mada katastarski premer celokupne teritorije imperije smatra
41
zavrenim za vreme Trajana , a Karakalinim ediktom iz 212. godine nove ere celokupno stanovnitvo je dobilo rimsko graanstvo i time postalo
podanik carstva, jedinstveni zemljini porez (capitatio iugatio) bie
uveden tek za vreme Dioklecijana.
Evidencija o stanovnitvu, kao i o njihovoj imovini bila je osnova za
odreivanje visine poreza, kako glavarine tako i zemljinog poreza (tributa soli et capitis), kao i ostalih nameta. Dok se pri poreskoj prijavi i dalje
42
raunalo na fides obveznika, naravno pod pretnjom strogih kazni , pri
naplati poreza kao i ispunjenja preuzetih obaveza prema fisku koristili su
i posebna sredstva obezbeenja. Prema Freci, ve poev od Avgustovih
vremena carska blagajna (fiscus) radi obezbeenja naplate poreza imala je
43
jedan vid zaloge (vice pignoris) nad imovinom obveznika . O takvom
37
P. Vilems, Rimsko javno pravo, Beograd, 1898, str. 509 i n. 1; St. Luc. Evang. II,
1; Cassiod. Var. III, 52; Isid. Orig. V, 36.
38
P. Vilems, nav. delo, str.. 116; Cic. De off. II, 22 . 76; Plin. XXXIII, 3 . 56.
39
P. Vilems, nav. delo, str.. 538, n. 2. Ius Italicum prvi put spominje Plinije (Plin. III, 3; 25, 21; 139). O teritorijama ije stanovnitvo je uivalo ovu privilegiju videti: D. 50,
15, 1, 6 8.
40
J. Elmore, The Professiones of the Heraclean Tablet, Lex Iulia Municipalis, The
Journal of Roman Studies ,1915, str. 125-137.
41
F. De Martino, Storia della costituzione Romana, tom IV/2, str. 824.
42
Symm. Epist., X, 67: C. Th. 6, 4, 27. P. Vilems, nav. delo, str. 645.
43
P. Frezza, Le garanzie delle obbligazioni, Parte terza, Pisa, 1958, str. 170 172;
D. 49, 14, 28. Neka vrsta tereta u korist rimske blagajne radi naplate poreza poznata je i iz
perioda republike pod nazivom subsignatio praediorum. O tome u: O. Sacchi, Regime della terra e imposizione fondiaria nellet dei Gracchi. Testo e commento storico della legge
agraria del 111 a.C. Napoli, Jovene Editore, 2006; kao i Rodrigo Ghisleni Fontana, A hipoteca romana, http://jus2.uol.com.br/doutrina/texto.asp?id=9376; O jemcu ija je imovina bila tereena hipotekom kao garancijom da e zakupac poreza (za kojeg jemi) izvriti
svoju obavezu prema rimskoj blagajni, videti, dokument iz 200. god. s. e. sauvan na
egipatskom papirusu: Pap. Flind. Petr. II. 46. Mitteis Wilcken I. 110; takoe, Gy.
Moravcsik, A papiruszok vilgbl, Parthenon, 1942, str.. 30 33.
128
vidu zaloge svedoe izvori sa poetka III veka nove ere iz vremena vladavine dinastije Severa. Dve konstitucije je izdao ba car Karakala, neposredno posle dodele graanstva stanovnitvu carstva. Prema C. J. 8, 14
(15), 1 iz 213. god.: Universa bona eorum qui censentur vice pignorum
tributes obligate sunt, (Sveukupna dobra onih koji podleu cenzu optereena su radi (naplate) tributa kao zaloga). Prema sledeoj konstituciji iz
214. godine C. J. 8, 14 (15): Certum est eius qui cum fisco contrahit bona veluti pignoris titulo obligari, /quamvis specialiter id non exprimitur/
(Jasno je da oni koji zakljuuju ugovore sa fiskom optereuju svoja dobra
po osnovi zaloge /mada se to posebno ne zahteva/). Ova konstitucija ukazuje na uhodanu dugotrajnu praksu, pre svega u provincijama, da pri preuzimanju bilo kakve obaveze prema carstvu, bilo je obavezno dati jemce i
opteretiti dobra zalogom u korist rimske blagajne kao garanciju ispunje44
nja obaveze i nadoknade eventualne tete .
Ova praksa je u tolikoj meri oivela, da se vremenom teret zaloge
45
podrazumevao i bez posebnog ugovaranja . Smatramo da je konstituciji,
deo: mada se to /da se zaloga ugovori/ posebno ne zahteva dodat ba iz
ovog razloga. Prema Fragmentum de iure fisci koji potie od anonimnog
autora iz II ili III veka nove ere (Fol. I, 5): Bona eorum qui cum fisco
contrahunt lege uacuaria uelut pignoris iure fisco obligantur, non solum
ea quae habent, sed et ea, quae postea habituri sunt. (Dobra onih koji
zakljuuju ugovor sa fiskom, u nedostatku (posebne odredbe) zakona optereena su kao po pravu zaloge u korist fiska, ne samo ona (dobra) koja
postoje, nego i ona koja e kasnije biti pribavljena). Najzad Hermogenijan konstatuje D. 49, 14, 46 par. 3: Fiscus /semper/ habet ius pignoris.
(Fisk /uvek/ ima pravo zaloge).
Na osnovu ovih tekstova moe da se izvue zakljuak, da je carska
blagajna u pogledu svojih potraivanja prema graanima vremenom imala
44
T. Vcsey, A rmai jog kls trtnete s institutii, Budapest, Franklin Trsulat, 1893. str. 332 (praedes, praedium praediorumque obligatio); Lex Malacitana c. 63. 64
u, Bruns. Fontes iuris Romani antiqui, str. 136 148.
45
Detaljnije o tome, J. Dubouloz Le patrimoine foncier dans lOccident romain:
une garantie pour la gestion des charges publiques (iie-ive sicle) u Histoire & Socits
Rurales 2003/1 Volume 19. U toku postklasinog perioda krize i propadanja u zapadnom
delu imperije celokupna imovina gradskih slubenika sluila je kao garancija za ispunjenje njihove obaveze prema carstvu, kao i za prosledovanje razrezanog iznosa poreza za
njihovu teritoriju carskoj blagajni. Iz tog razloga, a i zbog toga da ne bi pobegli iz kurije i
napustili svoju slubu, prodaja bilo ega iz imovine gradskih slubenika bila je posebno
kontrolisana. Ovaj problem je regulisan putem vie konstitucija. Na primer, prema Nov.
Val. 32, 1, 6 iz 451. god. bilo je odreeno, da ako bi gradski slubenik (curial) hteo da
proda zemlju, ugovor bi trebalo biti zakljuen u pisanoj formi i potvren od strane lanova gradskog vea (curia).
129

optu hipoteku (preutno zakljuenu - tacite contrahitur) na njihovoj celok46
upnoj postojeoj i buduoj imovini sa prvenstvom prava naplate .
Jedinstvenim oporezivanjem graana, to se smatra da se dogodilo
tek od ustanovljavanja jedinstvenog zemljinog poreza za vreme Dioklecijana, u provincijama dotad ve dobro uhodana praksa, proirena je na
47
celu teritoriju carstva .
Na osnovu prava zaloge fiska na imovini podanika, sakupljai poreza su bili ovlaeni da oduzmu deo ili celu imovinu obveznika koji je za48
kasnio sa isplatom poreza . U pogledu realizacije naplate poreza i ispunjenja drugih javnih obaveza, meutim, poseban problem poznog carstva
49
bila je korupcija , kao i zahtevi za izuzeem od snoenja raznih tereta.
Ovi zahtevi su postali sve uestaliji za vreme velike ekonomske krize III
veka. Graani bi se obraali caru i zahtevali od njega da im izda resksiprt o privilegiji izuzea. Stav careva bio je, meutim, jasan: javni dugovi moraju da se plate bez privilegija. Tako ve Konstantin Veliki upuuje
konstituciju celom narodu u smislu (CTh. 1, 2, 2 iz 315. god.): Reskripti
koji su protivni /javnom/ pravu ne vae, na bilo koji nain da su izdejstvovani (Contra ius rescripta non valeant, quocumque modo fuerint impetrata). Nekoliko godina kasnije jasnije formulie da se radi o reskriptima kojima su izmoljene privilegije, propisujui njihovu nitavost: C. Th.
50
12, 1, 17 (329) Ne vae reskripti s kojima bi neko bio osloboen graanskih obaveza (Vacuatis rescribtis, per qua munerum civilium nonnullis est vacatio praestita...). Konstitucije i kasnije zabranjuju primenu
reskripata o izmoljenim ili ak i iznuenim privilegijama izuzea od pla51
anja poreza i ispunjenja ostalih javnih obaveza , a to upravo ukazuje na
52
stalnu prisutnost ovog problema .
46
Videti, Frezza, nav. delo, str. 176 178.

Najverovatnije da je bilo pokuaja za uvoenje jedinstvenog oporezivanja stanovnitva i pre Dioklecijana, kao i da je u pogledu odreenih javnih tereta i odreenih teritorija imperije bilo i uspeha u tome i pre Dioklecijanove reforme.
48
C. Th. 11, 7, 7 iz 353 (346?) god. n. e.
49
Pitanje korupcije zbog irine problematike razmotriemo drugom prilikom.
50
Ova konstitucija je preuzeta u C. J. 10, 32, 19.
51
Na primer: C. Th. 1, 2, 8 (382); C. Th. 1, 2, 9 (385); C. Th. 12, 1, 17; 156; 172; a
C. Th. 12, 1, 167 zabranjuje kurijalima ak i to da trae od cara privilegiju osloboenja od
obaveza u kuriji. Detaljnije: M. Si, Lex generalis i lex specialis, Zbornik radova Pravnog
fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad, 1-3/1991, str. 128 139
52
O tome nam svedoe konstitucije: C. Th. 7, 13, 12 15; Symm. Epist. 6, 62. Na
takve privilegije reaguje Valentinijan u svojim novelama: Nov. Val. 4. In damnum publicum ellicitum non valere rescriptum nec specialia beneficia generalibus praeferenda;
Nov. Val. 10. Neque domum divinam neque ecclesiam aut aliquam personam a quolibet
47
130
U nemogunosti izdejstvovanja privilegija, dunici carstva (a to su bili svi podanici u poznom carstvu) pribegavali bi raznim nainima
izigravanja interesa svog najvanijeg poverioca fiska. Jedan od tih naina bila je cesija dobara (imovine) obveznika na veleposednike (potentiores), ili na carske slubenike zaduene za sakupljanje poreza. Ove
cesije esto su bile i iznuene od strane veleposednika ili inovnika isko53
riavanjem teke ekonomske situacije obveznika (cedenta) .
Konstitucija C. Th. 4, 20, 1 (379) zabranjuje dunicima fiska da ce54
diraju svoja dobra radi izbegavanja isplate fiskalnog duga . Ovoj konstituciji dodat je deo teksta koji ukazuje na to, da oslobaanje od isplate barem dela fiskalnog duga moe da usledi samo: ako bi (dunik) moda
mogao da dokae da su njegova dobra stradala usled otimanja razbojnika,
moda, u brodolomu ili su izgorela u poaru, ili je teta nastala usled nasrtaja neke vee nesree: (nisi forte propriorum dilapidationem bonorum
aut latrociniis abrogatam aut fortasse naufragiis incendioque conflatam
vel quolibet maior inpetus infortunio atque dispendio docuerit adflictam).
munera publico excusandam. ak i sam Justinijan govori o crvenilu (erubescimus) zbog

svoje nemoi u borbi protiv zahteva potentiores (Nov. 17, 13; 30, 5, 1).
53
O tekom poloaju mase stanovnitva svedoi Salvijan. Prema Salv. De Gubernatione Dei, V, 6): ta je drugo stvorilo bagaude nego naa nepravednost i nepotenje upravljaa njihovi lopovluci i pljake. U Zapadnom delu carstva su mnogi doekivali varvare
kao oslobodioce. Detaljnije o tome, J. De Goff, Srednjevjekovna civilizacija Zapadne
Evrope, Beograd, 1974, str. 39.
54
C. Th. 4, 20, 1 (379): Ne quis omnino vel fisci debitor vel alienae rei in auro
atque argento diversisque mobilibus retentator ac debitor bonorum faciens cessionem liberum a repetitione plenissima nomen effugiat, sed ad redhibitionem debitae quantitatis congrua atque dignissima supliciorum acerbitate cogatur: nisi forte propriorum dilapidationem bonorum aut latrociniis abrogatam aut fortasse naufragiis incendioque conflatam vel
quolibet maior inpetus infortunio atque dispendio docuerit adflictam). pp. Romae prid. id.
oct., Ausonio et Olybrio coss. (Niko, bilo da je re o duniku fiska (carske blagajne), ili
o licu koje zadrava tue stvari u zlatu, srebru ili u razliitim pokretnim stvarima, ili o duniku, da ne ini cesiju dobara radi izbegavanja povraaja duga u celini, ali na isplatu iznosa /koliine/ duga primorava se strogou prikladne i najdostojnije kazne: osim ako bi
moda mogao da dokae da su njegova dobra stradala usled otimanja razbojnika, moda,
u brodolomu ili su izgorela u poaru, ili je teta nastala usled nasrtaja neke vee nesree.)
Interpretatio. Nullus, qui aut fiscali debito aut privato probatur obnoxius, si aurum, argentum vel mobile quodcumque debuerit, ob hoc se credat a debito excusandum, quod dicat, de rebus suis se facere cessionem, sed poenis afflictus, quaecumque debuerit, cogatur
exsolvere: nisi forte eiusmodi persona sit, quae se probet omnem substantiam suam aut
naufragio aut latrocinio aut incendio aut cuiuslibet maioris violentiae impetu perdidisse.
(Niko, za koga bi bilo dokazano da duguje fiskalni ili privatni dug, ako duguje zlato, srebro ili bilo koje pokretne stvari, da ne misli da moe da izbegne isplatu duga, govorei, da
o svojim stvarima ini cesiju, ali podvrgnut kazni, prinuen je ispuniti sve to bi dugovao:
izuzev moda ako bi bilo rei o takvom licu, koje je dokazalo da je sva svoja dobra izgubilo (propala) ili u brodolomu, ili u razbojnitvu ili u poaru ili nasrtajem neke vie sile.)
131

Nekoliko godina kasnije isti carevi uputili su prokonzulu Palestine
konstituciju o istoj zabrani, ali ova konstitucija nije vie sadrala deo koji
bi omoguio duniku da se oslobodi isplate fiskalnog duga, dokazujui da
je njegova imovina stradala usled vie sile.
C. Th. 10, 16, 4 (385): Imppp. Gratianus, Valentinianus et Theodosius aaa. Florentio proconsuli Palaestinae. Nemo susceptor vel exactor vel
debitor fisci dumtaxat cessionem bonorum faciens intentionem publicae
necessitatis evadat, sed omnes omnino, quos fisci nostri esse constiterit
debitores, ad solutionem ea severitate, quam vigor iudiciarius postulat,
urgeantur. Dat. VIII kal. sept. Constantinopoli Arcadio a. I et Bautone
conss. (Ni poreznik, niti izvrilac, kao ni dunik carske blagajne nipoto
da ne ine cesiju dobara radi izbegavanja onog (poreza) to je neophodno
za optu stvar, ve su svi, za koje bude utvreno da su dunici nae blagajne, sa strogou koju sila zakona odreuje, svakako primorani na isplatu (duga blagajni).
Najverovatnije da prva tzv. Gracijanova konstitucija ukazuje jo na staru praksu, da su se graani u nemogunosti plaanja javnog duga obraali carevima sa svojim molbama za beneficije, koje bi im u vidu otpusta dela duga
bile date ako bi dokazali da je njihova imovina propala usled neke okolnosti
vie sile. Vremenom, meutim, imajui u vidu pustoenja varvara na rimskoj
teritoriji (Goti su preli na teritoriju carstva za vreme cara Valensa u drugoj
55
polovini IV veka ) i uestalosti molbi, kao i mogunosti lanog predstavljanja nepogoda, carevi su odluili, da e ove beneficije dati na osnovu saznanja
o tekoama graana sami po sopstvenoj inicijativi i to ne pojedincima nego
celom stanovnitvu ugroene teritorije. O tome svedoi mnotvo carskih
konstitucija o oprostu zaostalih poreskih dugova.
OTPUST ZAOSTALIH PORESKIH DUGOVA

Imajui u vidu siromatvo graana i interes carstva da ih sauva od
propasti, da se ne bi dali u odmetnike, ili da ne bi postali koloni veleposednika (koji su u zapadnom delu imperije teili osamostaljivanju od centralne vlasti), carevi su pripadnicima odreenih gradova i provincija, zbog
opravdanih razloga, davali putem svojih konstitucija poreske olakice ili
oprost zaostalih poreskih dugova, pri emu su izriito navodili razloge
beneficije u svakom konkretnom sluaju.
Uopteno posmatrano osnovni razlozi poreskih olakica bile su varvarske invazije i pustoenja varvara. Meutim, dok su poev od V veka,
55
132
O tome, Amm. Marc. XXXI, 4, 5 6.
usled upuivanja varvarskih naroda ka Zapadu, u zapadnom delu imperije

poreske olakice voene humanizmom zbog krize i varvarskih pustoenja, na ekonomski jaem i od varvarskih invazija zatienijem Istoku, po56
reski tereti su zavisili, pre svega, od finansijskih potreba carstva .
Tako, imajui u vidu teritoriju Zapadnog rimskog carstva, Konstancije konstitucijom (C. Th. 4, 13, 5 iz 358. god.) upuenom vikaru Afrike
oprata etvrtinu poreza stanovnicima provincije i gradova Afrike da bi
od oprotenog iznosa popravili gradske zidove i zgrade.
Sa obrazloenjem da se na teritoriji Italije i na Siciliji sauvaju patrimonijalna zemljita i ona data u emfitevzu od propasti (patrimonialium
et emfiteuticorum fundorum vires servandas esse) prema C. Th. 11, 16, 9
iz 359. godine, ova zemljita su bila izuzeta od plaanja vanrednih tereta.
Za Kampaniju je 395. god (C.Th. 11, 28, 2) odreeno smanjenje po57
reza zbog naputenosti poseda . Na osnovu izvetaja nadzornika i zapisa
starih dokumenata saznalo se, da je u Kampaniji 528. 042 jugera naputeno i nenaseljeno.
Konstitucijom (C. Th. 11. 28, 5) iz 410. godine upuenoj Dostojanstvenicima i zemljoposednicima Afrike (Honoratis et possessoribus
per Africam) carevi Honorije i Teodosije oprataju zaostale dugove zemljoposednika Afrike. etiri godine kasnije zaostali poreski dugovi e
biti oproteni i kapetanima brodova Afrike (C. Th. 11, 28, 8).
S obzirom na to, da je vizigotska invazija imala kobne posledice za
Italsku privredu, sa C. Th. 11, 28, 7 iz 413. godine oprataju se etiri petine svih poreza u periodu koji odgovara vremenu od septembra 411 do avgusta 416 godine za oblasti Kampanije, Toskanije, Picene, Samnija, Apulije, Kalabrije, Brutija i Lukanije. Ove mere izgleda da ni kasnije nisu bile
dovoljne za rastereenje Italske privrede, jer neke oblasti ni kasnije nisu
mogle platiti redovne poreze. Stoga je iznos prethodno plaenog poreza
za Kampaniju smanjen ak na deveti deo (C. Th. 11, 28, 12.) s obrazloenjem da je ovu oblast i raniji porez vie teretio, a posle je pustoila i in-
56
O tome detaljnije, M. Si, Zakonske mere za obezbeivanje naplate poreza u kriznim vremenima poznog carstva, Pravni ivot, tematski broj: Mo i nemo prava Beograd, 10/1998, tom. II, str. 725 741.
57
U pogledu naputenih poseda odluke careva nisu bile usaglaene (C. Th. 11, 1,
10), ali je vremenom zauzet stav, da se porezima za naputena zemljita ne sme teretiti
stanovnitvo date poreske jedinice. Konstitucija (C. Th. 11, 1, 31) iz 412 god. pozivajui
se na injenicu: da su zemljoposednici Afrike bili prisiljeni da plate poreze za naputena
zemljita (Possessor Africanus pro destitutis possessionibus cogitur tributa dependere),
odreuje, da nijedan posednik ne moe biti tereen tuim poreskim dugovima. Ova odredba, bez uvodnog dela u kojem se ukazuje na sluaj Afrike, preuzeta je i u Justinijanov Kodeks (C. J. 11, 59, 12).
133

vazija neprijatelja (quam et vetustatis gravior onerat adscriptio et post
hostium vastavit incursio).
U opravdanim sluajevima pozivajui se na ovenost (humanitas)
58
carevi su davali takve ili sline olakice i kasnije .
U pogledu Istonog rimskog carstva, iz konstitucije C Th. 11, 28, 9
iz 414. godine saznajemo, da su na Istoku zaostali porezi bili oproteni
stanovnitvu svih provincija sa svih optih poreskih rauna za period od
367/368 ( vreme vladavine cara Valensa) do 407/408 godine. Ovo je u sutini period kada su Goti pljakali i pustoili istone teritorije krenuvi
prema Konstantinopolju, jer im nije data zemlja gde bi se nastaniti. Kasnije su bili upueni ka Zapadu gde e se i nastaniti (Ostrogoti u Italiji, a
Vizigoti u Galiji i paniji). Iz iste konstitucije saznajemo i to da su u periodu od 408 do 414. godine poreski tereti stanovnitva Istoka bili odreeni
prema potrebama carstva.
Na Istoku je data mogunost stanovnitvu da poreze plaa prema svojim mogunostima. Tako, na primer, Teodosije u konstituciji C. Th. 11, 1,
33 (= C. J. 10, 16, 12. iz 424 ili 423. god.) izdatoj Izidoru, prefektu pretorija Ilirika, odreuje da stanovnici Ilirika treba da plate iznos koji su obeali
da mogu da plate, tj. polovinu od ranije razrezanog. Razlog dozvole sopstvene procene obveznika bio je, da su dravni slubenici koji su procenjivali poresku obavezu zemljoposednika, zbog korupcije ulivali strah u stanovnitvo. Iz istog razloga Ahivi, poto su se alili (bunili se) da ne mogu
da plate vie od 1/3 poreza, trebalo da plate samo toliko.
Poreske olakice na Istoku, kako to saznajemo iz Teodosijeve novele iz 444. godine (Nov. Th. 26, 1) i dalje su bile upravljene finansijskim
potrebama istonog dela imperije. Naime, iz ove novele saznajemo, da su
neka zemljita bila osloboena poreza, ali im je usled finansijskih tekoa
carstva porez ponovo nametnut, da bi ovom konstitucijom ovi posedi ponovo bili osloboeni plaanja zaostalih poreza. Kao razlog oslobaanja
navodi se da je prethodno prikupljena suma zadovoljila potrebe.
Prisk u svom prilogu pisanom povodom mira sklopljenog sa Hunima
448. godine, ukazuje na to da je car da bi mogao da sakupi novac koji su
Huni traili (da bi odustali od napada na Konstantinopolj), nametnuo vanredni porez svim podanicima, bez obzira na to da li su po nekom osnovu
bili osloboeni poreza. Ovim porezom su bili prvenstveno pogoeni bogati
59
koji su morali preko noi napustiti svoj lagodan i rasipniki ivot .
58
Nov Val. 1. 1 iz 438. god.; 1, 2 iz 440. god.; 1, 3 iz 450. god. i Nov. Mai. 2 iz
458. god.
59
Prema, Paulys Realencyclopadie der classischen altertumswissenschaft, XIII,
Mnchen, 1973, str. 1021.
134
Carevi su nastojali da pravedno rasporede javne terete i da stanovnitvo koje je usled objektivnih okolnosti nije bilo u mogunosti da udovolji svojim obavezama oslobode isplate zaostalih javnih dugova. Meutim,
u tom nastojanju carsko zakonodavstvo se s jedne strane susrelo sa problemom iznuenih privilegija oslobaanja od javnih tereta (dugova), a sa
druge strane sa raznim nainima izigravanja fiskalnih interesa: korupcijom, pretvaranjem fiskalnog duga u privatni, a na Zapadu i spreavanjem
sakupljaa poreza da sakupi poreze sa teritorije veleposeda primenom sile
(esto i vojne).
Nastojanje careva da problem javnih tereta ree polazei od principa
pravinosti, lepo ilustruje Novela Teodosija II i Valentinijana III upuena
Maksimu prefektu pretorija 441. godine.
Nov. Val. 10, 1: Cum publice privatimque in omnibus rebus ac negotiis iustitiam conservari oportet tum paecipue in his tenenda est, quae
vectigalium nervos sustinent, quoniam adtenuatis devotorum viribus utili
aequitate succurrunt. Quod plurimi respuunt, qui vera ac solida utilitas
continetur melius plane ad singulos perveniens, cum profecerit universis,
maxime exigente hac tributorum necessitate, sine quibus nihil in pace aut
bello curari potest. Neque ultra valebit perpetuitas eorum manere paucis
atque defessis inposita sarcina, quam potior detrectat, locupletior recusat
et validiore reiciente solus agnoscit infirmior. (Nastojei na neophodnosti sauvanja pravde u svim javnim i privatnim stvarima i poslovima, posebno treba voditi rauna o onome, to ostvaruje strogost naplate vektigala (poreza), jer strogost pridravanja ovim pravilima pravino odmerava
obaveze siromanih lojalnih podanika. Ono to su mnogi odbili, vodei
rauna pre o svojim pojedinanim interesima nego o onome to bi trebalo
svima da bude u interesu, to znai o istinitoj ili pravoj koristi (utilitas),
to se postie putem ispunjenja svoje obaveze tributa, bez ega ni u miru
ni u ratu se nita ne moe stvoriti (obavljati javni poslovi). Niti moe da
se odri finansijska stabilnost, ako malo njih, a pre svega iznemogli podnose onaj teret, to jai negiraju, bogatiji odbijaju i s obzirom na to da ja60
i obijaju samo slabiji preuzimaju na sebe ).
Istovremeno ova novela ukazuje i na to, da ako je neko asniji u rangu ili bogatiji, mora jo vie da nastoji na tome da ispuni svoje javne obaveza, jer treba da bude svestan toga, da to prvenstveno njemu koristi.
60
Zbog privilegija dolo je do prevaljivanja poreskog tereta na druge podanike Nov.

Val. 4, 1 (440): Usu rerum frequenter agnovimus specialibus beneficiis generalem devotionem
gravari recidente in reliquos tributorum sarcina, quae singulis quibusque subducitur...(S obzirom na iskustvo u ovim stvarima esto saznajemo, da posebne povlastice optu obavezu kojom
su pojedinano tereeni, oteavaju, prevaljujui teret tributa na ostale...)
135

3. in fine: In qua parte quo quisque honoratior aut opulentior est, eo
alacriorem publicis necessitatibus animum debet, quarum sibi procurationem magis intellegit profuturam... (U meri u kojoj je neko na viem poloaju ili je bogatiji, treba da vodi rauna jo vie o javnim potrebama, jer mu je
poznato da briga o tome ubudue biti u sutini njemu od koristi...).
ZAKLJUAK
Ispunjenje obaveze prema rimskoj zajednici bilo je diktirano fidesom, potenjem zasnovanom na religijskom shvatanju zajednikom svim
narodima, da preuzeta obaveza mora biti ispunjena. Obiajna pravila Rimljana (mos maiorum) zasnovana na rimskom religijskom shvatanju o
fidesu postavila su pravilo da prava i obaveze rimskog graanina zavise
od njegovog imovinskog cenza. Ovo pravilo je preneto kasnije i u provincije, sa zahtevom, da peregrin pretendent za gradsku upravu treba da ima
graevinu u gradu u ijem veu eli da bude lan, kao i da treba da obezbedi jemce, da e ispuniti svoje javne obaveze prema imperiji.
Provincijsko stanovnitvo optereeno porezom u toku republike i principata imalo je obavezu prijave imovine i lica pod zakletvom, radi oporezivanja.
Kao osiguranje za naplatu javnog duga celokupna imovina poreskog obveznika bila je optereena zalogom, sa prvenstvom prava naplate u korist rimske
blagajne. Ova praksa u poznom carstvu, posle dodele rimskog graanstva celokupnom stanovnitvu imperije (212. god.) i uvoenja jedinstvenog oporezivanja stanovnitva, proirena je na celu teritoriju carstva.
Usled nastupele ekonomske krizne, ratova i pustoenja varvarskih
naroda, meutim, poev od III veka nove ere, sve ee su se javili zahtevi graana za izuzeem od javnih obaveza. Imajui u vidu da su ovi zahtevi bili esto neosnovani pa i silom izdejstvovani, carevi su davanje beneficije otpusta poreskih dugova regulisali posebnim zakonima. Borei se
protiv neopravdanih privilegija veleposednika (potentiores), korupcije i
raznih drugih naina izigravanja interesa carstva, carevi su istovremeno
nastojali na tome, da u opravdanim sluajevima ugroenom provincijskom stanovnitvu oproste zaostale poreske dugove. Pri tome polazili su
od starog pravila, da teret javnih obaveza zavisi od imovnog stanja graanina, jer e imuan graanin starajui se o dobrobiti cele svoje zajednice
ostvariti i sopstvene interese (Nov. Val. 10, 3. in fine): In qua parte quo
quisque honoratior aut opulentior est, eo alacriorem publicis necessitatibus animum debet, quarum sibi procurationem magis intellegit profuturam... (U meri u kojoj je neko na viem poloaju ili je bogatiji, treba da
vodi rauna jo vie o javnim potrebama, jer mu je poznato da briga o tome ubudue biti u sutini njemu od koristi).
136
Magdolna Si, Ph.D., Associate Professor

Fides and Public (Fiscal) Debt

Abstract
The public obligations of the population towards the Roman community were dictated by fides, by honesty based on religious belief common to all nations, that the obligations must be fulfilled. From the ancient
times there was also a rule that the public rights and duties of a Roman citizen are dependant on his economic power. This rule was later introduced in provinces, along with a demand that the peregrin who intended to
be a member of the city council must have a building in the city and he
needed also the persons who would guarantee for the fulfillment of his
obligations towards the Empire.
The peregrins already heavily burdened by taxation during the period
of the Republic and Principate, were obliged to confess under the oath the
property and the members of their families. As a guarantee for the payment
of public debts the whole present and future property of the tax-payer was
charged by pledge, with the priority right in favour of the Roman treasury.
In the Late Roman Empire, after when the Roman citizenship was given to
the whole population of the Empire (212 AD) and after the introduction of
uniform taxation, this practice was applied to its entire territory. From the
beginning of the 3rd century because of economic crises, wars, and devastations of barbarian nations, however, the demands of the citizens for
exemptions of public charges became a frequent problem.
Having in mind that these demands were often unfounded, sometimes even extorted, the emperors have regulated the benefice of remission
of fiscal debts by particular laws. Fighting against unjust claims for privileges of landowners (potentiores), corruption and various other frauds
concerning fiscal interests of the Empire, on the other hand, the emperors
gave remission of delinquent taxes to the population, if the reason for it
they find justified. Their decisions relied on the ancient rule, that the public charges depend on the economic power of the citizen, with the argumentation: `In whatever degree any person is of more honored rank or
richer, so much the more does he owe a more eager spirit toward his compulsory public services whose performance he knows will be the more
profitable to him.` (Nov. Val. 10, 3)
Key words: fides, aequitas, utilitas publica, public (fiscal) debt, taxes, remission of delinquent taxes, Roman law
137
138
347.74:339
Dr Drago Divljak, vanredni profesor

O PRAVNOM REGULISANJU NOVIH

1
TRGOVINSKIH UGOVORA
Saetak: S razvojem privrednog prometa se razvijaju novi tipovi
ugovora autonomnog privrednog prava. Njihova sve uestalija primena i
stalni rast ekonomskog znaaja problem njihove pravne regulacije ini
vrlo aktuelnim.
Problem pravne regilacije novih ugovora nacionalnim pravnim sisitemima se u stvari svodi na problem pristupu tzv. neimenovanim ugovorima. U meunarodnom trgovakom pravu se potreba unfikacija ovih ugovora opravdava eljom da se oni uine dostupnijim , otklone prepreke i
pravne smetnje u njihovoj ekspanziji i funkcionisanju, uz istovremeno
odravanje pravedne ravnotee interesa izmeu strana u ovakvim transakcijama. Rezultati nisu posebno znaajani ,jer su samo neki ugovori
postali predmet unifikacijskih akata,a ni oni takvi nisu podjednako prihvaeni u nacionalnim pravila.
Kljune rei: novi ugovori, autonacionalna pravna regulativa, nae
pravo,pravo EU, meunarodno poslovanje, unifikacija, meunarodne
konvencije
U modernom privrednom poslovanju, poslovna ekspanzija i irenje
na tritu se sve vie suoava sa konstantno izraenim problemom hiperprodukcije i velikom konkurencijom. Takva situacija namee svakom
proizvoau ili davaocu usluga, da briljivo istrai sve mogunosti i po-
Rad je posveen projektu Pravo Srbije u evropskoj perspektivi br. 149042 koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.
139
Dr Drago Divljak, O pravnom regulisanju novih trgovinskih ugvora (str. 139150)
slovne metode za osvajanje novih trita, odnosno proirenje svoje prisutnosti na njima i tako donekle rei problem obezbeenja tranje u uslovima uveane ponude. U tom cilju, u novije vreme, privrednici autonomno,
stvaraju u poslovnoj praksi dotad nepoznate ugovorne modele . To ne
znai potpuno potiskivanje tzv. tradicionalnih poslovnih metoda i ugovora, ve njihova afirmacija u novom obliku.
Njihova sve uestalija primena i stalni rast ekonomskog znaaja problem njihove pravne regulacije ini vrlo aktuelnim Predmet rada koji sledi je upravo posveen tom pitanju, kako i njegovom izraavanju i reavanju, u nacionalnim pravnim sistemima,tako i na meunarodnom nivou. U
tom okviru, nezaobilazna je i analiza naeg pravo i prava EU.
1. Opti karakter novih ugovora

Novi trgovinski ugovori su sloena pravna pojava, koja u sebi sadri
veliki broj raznovrsnih ugovora, iji se broj stalno uveava, i meusobno
dosta razliitih, posebno u oblasti pravne sadrine, ekonomske funkcije i
znaaja.
Paleta takvih ugovora je vrlo iroka ali se u praksi najee javljaju
ugovori o faktoringu, franizingu, distribuciji, lizingu, know-how, jointventure i sl. Ipak oni imaju zajednike karakteristike, koje mogu opravdati njihovo zajedniko metodoloko tretiranje, a one se prvenestveno ogledaju u vremenu i mestu i nainu njihovog nastanka, ali i njihovoj prirodi.
Prvo, oni nastaju kao rezultat potreba privredne prakse, po pravilu autonomnim regulusanjem od strane privrednika, i to po pravilu u SAD, to
2
njihovi nazivi dobro ilustruju. Na ovaj nain kreirani, za njih je karakteristina i stalna dinamizacija i nadgradnja njihovog pravnog oblikovanja,
kojom se izlazi u susret potrebama poslovanja,
Ipak, osnovni zajedniki nazivnik iz kog proistie njihovo grupisanje u grupu novih ugovora je vreme njihove pravne i ekonomske afiramcije. To je po pravilu, druga polovina XIX veka, to je i osnov da se ovi
3
ugovori ponekad oznaavaju kao moderni ugovori trgovinskog prava.
Osim ove kalendarske odrednice, za njih je znaajna i slinost u pogledu
pravne prirode. Naime, za ove ugovore je karakteristino da su po svojoj
pravnoj sadrini,prevashodno sloeni, meoviti ugovori (mixtu yuris ).
S druge strane, oni su difuzni i vrlo raznovrsni u pogledu sadrine.
Ipak, i u toj oblasti mogue izvriti odgvarajue grupisanje. Razmatrajui
Ova prvobitna terminolgija naziva ugovora nastala je u SAD ,a bez prevoda se koristi u velikom broju zemalja, pa i kod nas.
3
Grilc, P., Moderni tipi pogodbi,Ljubljanja, 1995.
140
njihov predmet moe se videti da se jedan deo njih koristi za realizaciju

dotad nepoznatih modela plasmana robe, ali i novih oblika finsiranja. S
druge strane, deo njih nastaje kao formalni okvir u kome se ostvaruje komercijalizacija faktora trgovine koji su ranije bili nepozanti kao to su kapital ili razliite vrste znanja. Isto tako oni mogu biti izraz posebnih oblika specijalizacije i koopereacije ili viih oblika privredne saradnje.
Usklaenost sa potrebama prakse ,omoguila je brzu ekspanziju
ovih novih poslovnihmodela i pravnik oblika ugovora. Iako svoje poreklo
vuku iz anglosaksonske, tanije amerike privredne prakse i prava, oni su
postali predmet relativno brze inkorporacije u druge razvijene ekonomske
4
i pravne sisteme, posebno u Evropi. Bitan instrument u tom procesu je
bila rastua industrijska integracija po osnovu otvaranja podrunica amerikih kompanija, koji su i na ovim prostorima nastavile primenjivati no5
ve ugovorne modele. Od toga nisu bile imune ni zemlje sa trazicionom
privredom, kao to ja naa, gde su neki ugovori doiveli znaaju potvrdu
6
u praki,kao to je pre svega sluaj sa lizingom, ali se sve vei znaaj do7
bijaju i drugi ugovori.
Danas su novi ugovorni modeli nezabilazni elemenat pravne i poslovne prakse u razvijenim trinim privredama. Njihov ekonomski znaaj je
8
vrlo izraen, to posebno vai za pojedine ugovore, kao to je franizing. I
finansijski lizing je postao iroko prihvaen i esto primenjivan posao, pri-
Obim prometa faktoring posla je 2005. godini iznosio vie od 1000 milijardi evra.
Od toga je u Evropi ostvareno najvie i to 715,5 milijardi evra. Najvei promet faktoringa
u Evropi je postignut u Velikoj Britaniji 237,2 milijardi evra, Italiji 111,2 milijardi evra i
Francuskoj 89 milijardi evra.
5
Zuddas, G, Il Contrato di fakcoring, Napoli,1983, str. 32, prema: Jerman. B., Pogodba o factoringu, Podjetje in delo, 3-4/XXIX, str. 507.
6
Nakon usvajanja zakona o finansijskom lizingu vidljivo je da se lizing kod nas razvija izuzetno brzo, ak bre nego u drugim susednim dravama. U 2003. godini je postojalo svega 7 lizing drutava, da bi se danas njihov broj poveao na preko 20. U godini donoenja zakona, ukupna vrednost lizing ugvora je premaivala 40 mil. eura. Poetkom
2004. godine ona je poveanja na oko 100,a da bi na kraju godine iznosila oko 300
mil.eura.
7
Faktoring je poeo da se primenjuje u Srbiji odskora. Danas, faktoringom u Srbiji
se bavi nekoliko banaka, agencija i desetak faktoring preduzea. Meutim, ukupan promet
u faktoringu u 2007. godini je dostigao svega 200 000 000 evra to je oko 10 % procenjenog trita.
8
Franizing je imao i jo uvek ima ogroman uticaj na ekonomiju SAD-a. Prema studiji iz 2005. godine koju je pripremio Price Waterhouse Coopers (jedna od najveih amerikih
savetodavnih kompanija), tokom 2004. godine, vie od 900.000 franiznih subjakta proizveloje preko 880 biliona dolara direktne ekonomske proizvodnje ili 4.4% celokupne privrede
privatnog sektora SAD. O znaaju ovog ugovora u ekonomiji SAD i : Folsom,R.Gordon,
M.W., Spanogle,J., Meunarodni trgovki poslovi, Novi Sad, 1997.str. 152-153.
141
lagoen potrebama savremenog poslovnog prometa. Imajui u vidu sve pogodnosti finansijskog lizinga, razumljivo je to je ovaj instrument fnansira9
nja poslovanja u svetu veoma razvijen. Iako je on namenjen, prvenstveno,
malim i srednjim preduzeima, za koja je karakteristian manjak sopstvenog kapitala i otean pristup kreditima, lizing je danas prisutan i u oblastima kao to su avionski saobraaj (lizing putnikih aviona) ili petrohemijska
industrija (lizing naftnih izvora).
2. Regulisanje u nacionalnim pravima

Problem pravne regulacije novih trgovakih ugovora u nacionalnim
pravnim sistemima se u velikoj stvari svodi na problem pristupa tzv. neimenovanim ugovorima. U komparativnom pravu u obligacionim zakonicima je uobiajeno da se jedan deo zakona posveti regulisanju pojedinih
ugovora koji na taj nain postaju imenovani ugovori. Naime, zakonodavac regilie samo one pravne odnose koji su tipini i poznati do donoenja zakona. S obzirom na vreme nastanka evropskih graanskih i trgovakih kodifikacija u Evropi, ovi ugvori koji su predmet naeg rada, prirodno
su ostali izvan sfere njihovog regulisanja. To je znailo da su pravno sistemski dobili tretman neimenovanih ugovora. Logino, takav pristup je
prisutan i u naem Zakonu o obligacionim odnosima.
Postavlja se pitanje da li je ovakav pristup odriv u okolnostima stalnog uveanja njihovog broja, ali i pravnog i ekonomskog znaaja uopte.
Iz tog razloga se ovaj problem sve vie potencira posebno stoga to se
smatra da je karakteristika imenovanih ugovora, osim njihove tipinosti,
10
uestalost javljanja u pravnom prometu. Meutim, i kad se ispune navedeni uslovi to ne mora dovesti do njihovog automatskog regulisanja. U
tom pogledu procenu zahteva pravnog prometa samostalno vri sam zakonodavac. Na taj nain se moe doi do razliitih reenja u uporednom
11
pravu u opsegu kategorije imenovanih ugovora.
U mnogim zemljama, putem lizinga se realizuje vie od etvrtine svih nabavki osnovnih sredstava, a samo u zemljama u razvoju godinje se na ovaj nain finansira nabavka nove opreme i vozila u vrednosti od preko 40 milijardi dolara. Prema podacima iz Sjedinjenih Amerikih Drava, gde je lizing i nastao pedesetih godina prolog veka, oko 80%
svih kompanija koristi upravo lizing kao jedan od glavnih izvora prilikom nabavke nove
tehnologije.. Procenjuje se da je oko 16% ukupne nabavke opreme u SAD finansirano putem lizinga . O ekonomskom znaaju lizinga; International Financial Leasing, Commonwealth Law Bulletinn, 1987., str. 269.
10
Perovi, S., Struno miljenje o nacrtu zakona o obligacionim odnosima Federacije BiH/Republike Srpske - knj. I, Opti deo, sa stanjem 28. januara 2003. Beograd,
15. februar 2003, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, vol. 51, br. 1-2, 2003 str. 20.
11
Uporedi . Perovi,S., op.cit,str, 23-36.
142
S obzirom na osnovni princip obligacionog prava o autonomiji volje

ugovornih strana, da mogu zakljuivati i ugovore koji ne spadaju u posebno regulisane, ukoliko oni nisu suprotni imperativnim propisima ili
javnom poretku, to implicira da se teite ovog pitanja sa praktine ravni
prebacuje na formu pravne sistmetike i zakonodavne politike. To opet na
znai da ne postoji praktina prednost zakonskog regulisanja ovih ugovora, posebno, u segmentu zatite javnih interesa. U tom pogledu nesporno
je da zakonsko regulisanje prua pogodnost ugovornim stranama, jer su
onda one osloboene obaveze, da osim o bitnim elementima, ugovorno
reguliu i sva druga pitanja, jer se umesto toga mogu koristiti dispozitiv12
nim zakonskim odredbama.
U takvim okvirima, problem regulisanja novih trgovinskih ugovora
obligacionim, odnosno graanskim kodifikcijama moe biti iznova aktuelizovan kod svake njihove reforme. Zakonodavci imaju dilemu kako pristupiti ovakvim ugovorima,tj, da li i kojoj meri je i njih potrebo regulisati
u ovim kodeksima. On je posebno sloen i specifian i on nadrasta problem regulisanja neimenovanih ugvora bilo kojim zakonom, jer treba da
se uspostavi odnos jedne kodifikacije prema njima s obzirom da se radi o
ugovorima koji su jo u procesima sadrajnije standardizacije. S druge
strane njihova sve uestalija primena i rast ekonomskog znaaja govore u
prilog zakonskog obuhvata. S obizirom na prirodu kodifikacija uopte, logino je da su retka prava , komparativno posmatrano, koja ovom problemu ne prilaze restriktivno.
Na isti nain postupaju i zakonodavci zemalja u okruenju, koji
uglavnom jo nisu spremni na taj iskorak. Ipak,neki novije kodifikacije
selektivno reguliu i neke tipove ovih ugovora. Pre svega se radi o ugovoru o lizingu i franizingu. Iako je u hrvatskoj teoriji bilo zagovornika
takvog pristupa Zakonom o obveznim odnosima nije regulisan ugovor o
lizingu. Preovladalo je stanovite da za njegovo ureenje jo nisu sazreli uslovi i da bi vrsto ureenje toga ugovora vie tetilo nego koristilo,
a da bi posebnim zakonom trebalo regulisati javnopravnu sferu ovog i
dugih slinih ugovora,to je koncept koji je sve ei u uporednom pravu.
Nasuprot ovakvog pristupa u uporednom pravu i dilemama pojedinih eksperata, u kodifkacijskom projektu prava BiH je zasad preovladao
sasvim drugi koncept, i to koncept liberalnijeg pristupa regulisanja modernih tipova ugovora u Zakonu o obligacionim odnosima. On se zasniva
na stavu da nepostojanje podrednih zakonskih propisa kojima bi se uredila prava i obaveze stranaka iz relativno novijih, ali prilino uestalih go-
12
O vanosti ove podele: Perovi,S., op. cit. str. 21.
143
vora u praksi stvara priline potekoe, te je to uinjeno navedenim zakonom. Iz toga razloga su u ovom kodifikacijskom projektu nali svoje mesto i ugovor o lizingu i ugovor o franizingu.
Ovakav pristup zakonodavaca u pogledu regulisanja novih ugovora
u obligacionim kodifikacijama ne znai da se u potpunosti zatvaraju sva
vrata njihovoj pravnoj regulaciji. U tom pogledu uvek postoji mogunost
da se oni reguliu specijalnim zakonima. Iako takav metod regulisanja nema posebnih sistemskih ogranienja kao kod kodifikacija, nacionalni zakonodavci po pravilu vrlo oprezno prilaze celovitoj regulaciji novih ugovora. injenica da se radi ugovorima koji su jo u procesu sadrajnije
standardizacije najvie je doprinela takvom postupanju. U nedostatku zakona, ovi ugovori svoju pravnu osnovu dobijaju u optim uslovima poslovanja, kao i optim pravilima ugovornog prava.
I kada je pravna regulacija u nacionalnom pravu prisutna, ona se opravdava potrebom obezbeenja izraenijih javnih interesa, kao to je sluaj sa ugovorom o lizingu. Uporedno-pravno posmatrano, nije previe
rasprostranjena praksa da se zakonom regulie posao lizinga, to vai i za
finansijski lizing. Moderna lizing praksa raspolae s jednoobraznim formularima ugovora koji se unapred objavljuju u obliku optih uslova poslovanja, i koji se koristi kao najznaajniji izvor prava u ovoj oblasti. Meutim,pristup zemalja u tranziciji je drugaiji, jer je pravno regulisanje
ove materije kod ovih zemalja sve intenzivnije. Pri tome se iskazuju dva
koncepta. Jedan deo zemalja se opredeljuje da zakonskim putem regulie
samo finansijski lizing, dok su druge usmerene ka regulisanju lizinga
13
uopte. U pravu Rusije oba koncepta su se smenjivala u zakonodavnoj
14
praksi.
I na zakonodavac, rukovoen bitnim praktinim razlozima, nije
mogao izbei da za predmet svoje regulacije postavi navedeni ugovor.
Osnovni razlog za ovakvo postupanje ogleda se u potrebi unapreenja poslova finansijskog lizinga u naoj zemlji i njegovog regulisanja pravilima
kojim e se istovremeno odgovoriti zahtevima pravne sigurnosti, ali i potrebama savremenog poslovnog prometa. Adekvatnost pravnog regulisanja ovog ugovora u ovom pogledu, nije lako postii, jer on pretpostavlja i
optimalnu zatitu svih involviranih interesa u ovom poslu i uspostavljanje
poeljnog balansa izmeu njih.
Ugovor u finansijskom lizingu je nova kategorija i naeg pozitivnog
ugovornog prava. Nae pravo spada u prvu kategotriju zemalja, po napred
13
U ovu grupa spadaju bugarsko i makedonsko pravo.

Zakon o lizingu iz 1998, godine je izmenama i dopunama iz 2002. godine preimenovan u Zakon o finansijskom lizingu.
14
144
iznetoj klasifikaciji. Formalizovanje ovog koncepta je ostvareno u maju

2003. godine donoenjem Zakona o finansijskom lizingu, koji je izmenjen u julu 2005. godine. Donoenjem ovog zakona ova oblast je prvi put,
u kompletnijoj formi,pravno obuhvaena, jer je lizing, dodue fragmentarno i oskudno regulisan i ranijiim propisima o spoljnotrgovinskom poslovanju. Ovakva koncepcija naeg zakonodavca, prema kojoj se putem
specijalnog zakona ureuje samo jedan oblik lizinga, podrazumeva da za
druge oblike lizinga i dalje vae pravila naeg obligacionog prava, zavi15
sno od prirode konkretnog ugovora. Njime se u prvi plan stavlja investiciona komponenta finasijskog lizinga, odnosno polazi se od toga da je odnosna regulativa u stvari pre svega sastavni deo investiciong zakonodavstva, tj. zakonodavstva koji ureuje pitanja vezana za ulaganja i finasiranje privrede, a posebno stranih ulaganja. Ovim zakonom ureuju se posao
finansijskog lizinga, ugovor o finansijskom lizingu, prava i obaveze su16
bjekata u poslu finansijskog lizinga i registar finansijskog lizinga. Sama
sadrina zakona ukazuje na ambiciju zakonodavstva da oblast njegove
primene bude to ira, obuhvatajui ne samo statusna pitanja vezana za finansijski lizing, kao to je to praksa regulative jednog dela regulative raz17
vijenim evropskim zemljama.
Kao i u drugim zemljama, ekonomske potrebe su nalagale da ova vrsta lizinga postane predmet zakonskog regulisanja i u naem pravu. One
se u sutini svode na ekonomske prednosti koje ovaj posao podrazumeva
za subjekte koji u njemu uestvuju,ali za i za samu dravu, jer se finansijski lizing javlja kao novi instrument podsticaja privrednim aktivnostima i
razvoju privrede uopte. U prvom planu je najee njegova funkcija finansiranje investicija, i to prvenstveno u osnovna sredstva, u nabavci
opreme ili itavih postrojenja. Stoga pravna regulacija ima za clj da omogui i podstakne novi oblik dolaenja do navedne opreme, i to prvenstveno malim i srednjim preduzeima, za koja je karakteristian manjak sopstvenog kapitala i otean pristup kreditima.Tekst Zakona usklaen je sa
savremenim kretanjima u pravnoj teoriji i praksi razvijenih zemalja i me18
unarodnim pravilima iz ove oblasti, ali ima nedostatka koje zasluuju
19
panju.
15
U obizir pre svega dolaze odredbe o zakupu, prodaji sa obronim otplatama

cene i sl..
16
lan 1. Zakona o finansijskom lizingu iz 2003. godine.
17
Ovakva praksa je registrovana u pravu Francuske ,Belgije i Portugalija.
18
Konvencijom UNIDROIT o meunarodnom finansijskom lizingu,
19
O konceptu naeg prava:Divljak, D., Ugovor o finansijskom lizingu distribucija
rizika i pravna zatita interesa, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu,, Novi
Sad, vol. 41, br. 1-2/2007, str. 199-215.
145
Stvaranje povoljne pravne klime za nove trgovinske ugovore ne podrazumeva samo donoenje posebnih zakona, ve je potrebno stvoriti i
sekundarno zakonodavstvo iz te oblasti kojim bi se stvorili uslovi za njihovu primenu u praksi. To je uinjeno u materiji ugovora u faktoringu,
gde je zakonska regulativa za ovu vrstu poslova znatno unapreena. Raniji restriktivni devizni reim koji je onemoguavao ili blae reeno oteavao posao faktoringa, novim Zakonom o deviznom poslovanju iz 2006.
20
godine, kao i prateim uredbama je zamenjen i time je stvoren stumulativni pravni okvir i za ovu vrstu poslova.
Navedeni javni interesi vezani za obezbeenje lojalne kokurencije su diktirali i da se jedan deo ovih ugovora podvrgne parcijalnom
pravnom regulisanju,ali samo u toj funkciji. To je posebno karakteri21
22
stino za pravo EU. U skoro svim zemaljama lanicama, ovi ugovori nisu predmet znaajnije regulacije posebnih zakona ve se kao
izvori njegovog pravnog ureenja koriste sudska praksa, opta pravila
ugovornog prava i pravila o ugovorima koji ureuju izvravanje kontinuiranih ugovornih obaveza, kao to je prvenstveno ugovor o trgovinskom zastupanju ili ugovor o prodaji. Meutim, zakonsko regulisanje je pre svega sporadino, i to prvenstveno sa aspekta prava konkurencije. Naime, s rastom ekonomskih efekata i irom primenom nekih ugovora kao to su ugovor o franizingu ili distribuciji, sve vidljivije su se ispoljavale i njigove negativne strane kao to su ograniavanje konkurencijue, povreivanje interesa krajnjih potroaa, mogunost stvaranja kartela, podela trita i sl. Sve je to zahtevalo adekvatnu rekaciju u vidu pravnih pravila. U EU je to zapoeto 1988.godina kada je Komisija Unije1988. usvojila pravila o franizingu a koja se odnose na zabranu naruavanja slobodne konkurencije i razbijanje monopola. U istoj funkciji su brojna pravila vezana za ugovor o
23
distribuciji.
20
To su : Uredba o bliim uslovima i nainu naplate, odnosno plaanja i drugom

nerezidentu po tekuem ili kapitalnom poslu i Uredba o bliim uslovima i nainu prenosa
potraivanja i dugovanja nastalim po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata.
21
U Pravu SAD je dolo do parcijalnog pravnog regulisanja ugovora o distribuciji u
oblasti prometa motornih goriva,a sa ciljem zatite malih dilera od monih nafnih korporacija. To su: Automobile Dealers Daz in Court Act iz 1956 godine i Petroleum Marketing
Practices Act.
22
Tako je ugovor o distribuciji, od svih zemalja lanica EU, regulisan jedino u Belgiji , zakonom iz 1961.godine.
23
Uredba EEC 1983/83, Uredba 1984/83, , Uredba 1745/95, Uredba 1400/2002, ,
Uredba 2790/99, Uredba 1/2003.
146
3. Pravno regulisanje na meunarodnom nivou

Problem pravne regulacije novih ugovora na meunarodnom planu
je drugaije prirode u odnosu na isti problem na nacionalnom nivou. Meutim, ona mogu biti u korelativnom odnosu tako da meunarodna unifikacija ovih ugovora moe biti dobra osnova, ali i podstrek za njihovo nacionalno regulisanje.
Pravno regulisanje ovih ugvora na meunarodnom nivou je izvrena
sporadino i dokumentima razliite usmerenosti i obaveznosti. U oblasti
franizinga to je uinjeno Vodiem UNIDROIT za franizing iz 1998. go24
dine, a posle viegodinjeg rada. Unifikacija u formi vodia kao najneobaveznijijeg i nalabavijeg vida unifikacije iskazuje nemogunost postizanja saglasnasnosti zemalja vieg stepena obaveznosti. Vodi je saglasno
svojoj prirodi umeren da pomogne stranama u pregovorima u zakljuiva25
nju meunarodnog franizing ugovora i izboru najboljih reenja, Iako
skromnih ambicija i dosega, on je ipak, u odnosu na preanje stanje, oigledan napredak.
Za razliku od franizinga , jedan deo novih ugvora je bio predmet unifikacijskih napora meunarodnih organiazcija, pre svega UNIDROIT-a, usmerenih na donoenje odgovarajuih konvencija. U meunarodnom trgovakom pravu se potreba unfikacija ovih ugovora putem konvencija
opravdava eljom da se oni uine dostupnijim, otklone prepreke i pravne
smetnje u njihovoj ekspanziji i funkcionisanju, uz istovremeno odrava26
nje pravedne ravnotee interesa izmeu strana u ovakvim transakcijama.
U tom cilju su 1988.godine donete dve konvencije i to: Konvencija (UNIDROIT) o meunarodnom finansijskom lizingu i Konvencija (UNIDROIT) o meunarodnom faktoringu. Iako je prelazak na regulisanje konvencijom ove materije kvalitativni iskorak u odnosu na vodi, krajnji rezultati nisu posebno znaajni, s obzirom na fragmentarni pristup regulisanju i
razliit stepen prihvaenosti u nacionalnim pravima.
27
Potreba za donoenjem konvencije iz oblasti lizinga je viestruka.
Postojao, je raznovrstan i nedefinisan pravni okvir koji je zahtevao stan-
24
ire : Spasi, I.,Unifikacija materije franizing sporazuma realizovana u okviru

projekta UNIDROIT, Pravni ivot, vol. 49, br. 11/2000, str. 339-352.
25
Vilus, J., Cari, S.., ogorov, S.., urev,D, Divljak ,D., Meunarodno privredno pravo, 2008. Novi Sad, str. 306.
26
Takvi polazni ciljevi i principi su decidno izraeni u preambuli Konvencije
(UNIDROIT) o meunarodnom finansijskom lizingu iz 1988 .godine.
27
Meunarodni institut za unifikaciju privatnog prava (UNIDROIT) u Rimu je rad
na izradi pravila o lizingu zapoeo 1978. godine,
147
dardizaciju procedure i ujednaenje meunarodne prakse u ovoj oblasti.

Isto tako, u poslovnoj praksi je uoen problem nedovoljne zatite nekih
uesnika u poslu lizinga, i to pre svega, korisnika lizinga, koji je morao
nai svoje pravno reenje. Izrada jednoobraznih pravila o meunarodnom
finansijskom lizingu, kao najprisutnijem obliku lizinga u meunarodnoj
28
praksi, realizovana je donoenjem navedene konvencije u Otavi. Cilj je
bio da se olakaju lizing transakcije u meunarodnim razmerama, ali i da
Konvencija poslui kao osnova za donoenje zakona o finansijskom lizingu u pojedinim zemljama.
Konvencijom se uspostavljaju opti pravni okviri za meunarodni fi29
30
nansijski lizing, i to njegove graanske i privredni aspekte. Konvenci31
jom su date karakteristike meunarodne operacije finansijskog lizinga i
regulisana druga znaajna pitanja vezana za ovaj oblik finansiranja, pre32
vashodno prava i dunosti sugvornih strana. Iako je imala formalnu nameru da obezbedi podjednaku pravnu zatitu svim uensicima u poslu lizinga, do toga nije dolo, jer je i ona na odreeni nain, favorizovala inte33
rese davaoca lizinga.
28
Konvencija ima 25 lanova koji su podeljeni u sledea poglavlja: polje primene i

opte odredbe (l. 16); prava i obaveze stranaka (l.714) i zavren odredbe (l. 1525).
29
Vie o konvenciji : Cuming, R.,Legal Regulation of International Finacial Leasing The 1988 Otawa Conevention, str, 45-46, Arizona Journal of International and
Comparative Law, 1989-1990, vol. 7, str,.45-46.
30
Prilikom rada na konvenciji se postavilo pitanje da li konvencija treba da
obuhvati i operativni i finansijski lizing ili samo finansijski, obzirom na razlilit znaaj u
meunarodnom poslovanju. Na kraju je preovladao stav da finansijski lizing bude predmet regulisanja smatrajui da je to u interesu meunarodnog kretanja kapitala i finansiranja lizing opreme i drugih dobara i od naroitog znaaja za zemlje u razvoju. Isto tako je
preovladao stav da se Konvencija ne bi trebalo da se odnosi na lizing nepokretnosti, kao
ni na lizing vazduhoplova i brodova.
31
Pod njim se podrzumevaju transakcije kod kojih jedna strana (davalac lizinga) na
osnovu specifikacije druge strane (korisnika lizinga) zakljuuju ugovor (ugovor o isporuci) sa treom stranom (isporuiocem) na osnovu koga nabavlja opremu pod uslovima koje
je odobrio korisnik i zakljuuje ugovor sa korisnikom prenosei na njega pravo da koristi
ovu opremu u zamenu za plaanje naknade ( l. 1 Konvencije) .
32
One su sadrane u drugoj glavi Konvencije To su: mera zatite davaoca lizinga
protiv poverilaca korisnika lizinga (pre svega za sluaj steaja korisnika), odgovornost
davaoca lizinga za opremu i to prema korisniku lizinga (odgovornost za pravne mane) kao
i prema treim licima; pitanje obaveze isporuioca i prava korisnika za sluaj da oprema
nije isporuena ili da nije saobrazna ugovoru i konano, pitanje prava davaoca lizinga u
sluaju neizvrenja obaveze od strane korisnika lizinga.
33
Davalac lizinga, prema Konvenciji, za sluaj neizvrenja obaveza od strane korisnika ima pravo na naknadu stvarne tete i izmakle dobiti, dok korisnik lizinga u sluaju
da davalac ne izvri svoju obavezu ima pravo samo na obustavljanje plaanja dok se ne
izvri adekvatna isporuka ili u sluaju raskida pravo na povraaj isplaenih iznosa. Kon-
148
Nedostatak nacionalnih zakonskih pravila u oblasti faktoringa je

ublaen kreiranjem odgovarajue Konvencije o meunarodnom faktoringu koju je 1988. doneo UNIDROIT. Da bi se konvencija primenila
potrebno je da komitent i dunik imaju sedita u razliitim dravama ali
i da faktor, komitent i dunik imaju sedite u dravama koje su potpisa34
le Konvenciju.
Prema ovoj Konvenciji da bi postojao ugovor o faktoringu potrebno je
da su ispunjeni odreni uslovi, prvo: mora da postoji klauzula o ustupanju
potraivanja koje proistie iz komercijalnog ugovora o kupoprodaji robe ili
35
usluga. Predmet faktoringa ni u kom sluaju ne moe biti kupoprodajni
ugovor u kome je jedna ili obe strane, fiziko lice. Drugo: mora da postoji
odredba kojom se predvia obavetenje duniku o ustupljenom potraivanju. Tree: faktor mora da prui najmanje dve od sledeih usluga: 1. Finansiranje kroz avansna plaanja 2. Zatita od rizika neplaanja
3. Naplata potraivanja. 4. Evidencija i upravljanje potraivanjima.
Zakljuak
Problem pravnog regulisanja novih trgovinskih ugovora je sloen i
specifian. S jedne strane radi se o ugovorima koji su jo u procesima sadrajnije standardizacije, S druge strane njihova sve uestalija primena i
rast ekonomskog znaaja govore u prilog zakonskog obuhvata. S obizrom
na ovakvu vrstu dilema, logino je da su retka prava , komaprativno posmatrano, koja ovom problemu ne prilaze restriktivno. Kada je pravna regulacija u nacionalnom pravu prisutna, opravdava se potrebom obezbeenja izraenijih javnih interesa, kao to je sluaj sa ugovorom o lizinigu.
Takav koncept je demonstriran i naem pravu.
Ni na meunrodnom planu nisu postignuti bolji rezultati u vezi regulusanja ovih ugvora, jer su samo neki ugovori postali predmet unifikacijskih akata u formi konvencija ,a ni oni takvi nisu podjednako prihvaeni
u nacionalnim pravima.
vencija pritom ne pominje prav okorisnika na naknadu tete koju je ovaj pretrpeo zato to
mu opremanije izvrena na vreme ili na nain predvien ugovorom.
34
l. l. 2. Konvencije o meunarodnom faktoringu iz 1988. godine.
35
Konvencija se primenjuje kada se radi o ustupanju potraivanja kupoprodajne
cene iz ugovora o prodaji, pri emu je pojam prodaje proiren i odnosi se na prodaju stvari
ali i uslugampri emu ona ne moe biti izvrena za linu upotrebu.
149
Drago Divljak, Ph.D., Associate Professor

On Legal Regulation of New Trade Contracts

Abstract
New types of contracts of autonomous commercial law develop along
with the development of commercial operations. All the more frequent use of
those new types of contracts and constant growth of economic significance
make the issue of their legal regulation even more current.
The issue of legal regulation of new contracts within national legal
systems is actually brought down to the issue of approach to the so-called
no-named contracts. Having in mind that it is the issue of contacts that
are still in the pro-cess of more contentual standardisation, national legislators, by the rule, approach the comprehensive regulation of new contract with high caution. When it is present, it is justified with the need to
provide more emphasised public interests, as it is the case with the contract on leasing. Such a concept is present in our law as well. The same
public interests linked with provision of loyal competition have dictated a
part of those contracts to become the subject of partial legal regulation,
however, in that function alone. It is particularly typical for the EU law.
The need for unification of such contracts is justified in international
commercial/business law with the wish to make them more accessible, to
eliminate obstacles and legal limitations in their expansion and functioning, with the simultaneous maintaining of equitable balance of interests
between the parties in such transactions. The results are of no particular
significance because only some of the contracts have become the subject
of unification of documents and they have not been accepted equally in
national laws either.
Key words: new contracts, auto-national legislation, our law, EU law,
international business operations, unification, international conventions
150
364:342.2
Dr Senad Jaarevi, vanredni profesor

SOCIJALNA SIGURNOST I SOCIJALNA

DRAVA
Saetak: U radu se govori o socijalnoj sigurnosti i socijalnoj dravi.
Socijalna sigurnost predstavlja kovanicu nastalu spajanjem dva termina ekonomska sigurnost i socijalno osiguranje. Njen cilj je da dopuni klasinu pravnu sigurnost i obezbedi ovekovu dostojanstvenu egzistenciju, odnosno zatitu od svih socijalnih rizika koje nose ivot i rad. Socijalna drava je novi tip drave koja je produkt industrijskog drutva, kojim je
pravna drava prilagodila svoje funkcije novim okolnostima. To je drava
ograniena pravom, koja poseduje odreene kvalitete, pre svega da je
pravedna i stanovnitvu obezbeuje zadovoljavajui nivo egzistencije i
dostojanstva.
Kljune rei: socijalna sigurnost, socijalna pravda, pravna drava,
dostojanstvo, socijalna drava,
1. POJAM SOCIJALNE SIGURNOSTI

Jedno od najveih optereenja koje prati ivot svakog pojedinca je
neizvesnost budunosti- briga hoemo li sebi i svojoj porodici uvek moi
da obezbedimo zadovoljavajue uslove za ivot. Na ideji da se olaka to
egzistencijalno breme izgraena je koncepcija socijalne sigurnosti.
Socijalna sigurnost (Social Security, la Scurit sociale, Sicurezza
sociale, Seguridad social, Sociale Sicherheit) je centralni pojam u socijalnom pravu. Termin socijalna sigurnost potie od engleskog izraza social security, a kao sinonimi se u naem jeziku javljaju i socijalno
obezbeenje ili socijalna bezbednost.
151
Dr Senad Jaarevi, Socijalna sigurnost i socijalna drava (str. 151165)
Socijalna sigurnost predstavlja kovanicu nastalu spajanjem dva termina - ekonomska sigurnost (economic security) i socijalno osiguranje
1
(social insurance). Prvi put je ovaj pojam upotrebio Simon Bolivar (Simon Bolivar) u govoru odranom 1819. godine, u kojem se socijalna sigurnost navodi kao jedan od elemenata savrenog sistema vladanja. Bolivar je u jednom govoru u Agnosturi, u Venecueli, 1819. godine rekao da
je najsavreniji sistem vladanja koji je u stanju da ostvari dobrobit u najveem stupnju, koji ostvaruje najveu moguu socijalnu sigurnost i u naj2
veoj meri politiku stabilnost. U dananjem znaenju ovaj termin prvi
put javlja 1933. u SAD, u Zakonu o socijalnoj sigurnosti (Social Security
3
4
Act), a zatim u Novom Zelandu 1939. godine.
Godine 1940. u Limi je osnovan Meunarodni komitet za unapreenje socijalne sigurnosti. Socijalna sigurnost pominje se i u Atlanskoj povelji (1941), zatim u izvetaju Lorda Beverida britanskom parlamentu o
5
unapreenju sistema socijalnog osiguranja iz 1942. godine. Beverid se
smatra utemeljivaem dananje koncepcije socijalne sigurnosti.
Neto kasnije, 1947. godine Meunarodna asocijacija udruenja za meusobno pomaganje i fondova za zdravstveno osiguranje prerae u Meunarodno udruenje za socijalnu sigurnost. Ovaj termin ui e i u Optu deklaraciju o pravima oveka (1948), Konvenciju MOR o minimalnim normama socijalne sigurnosti (1952), ime e se ustaliti i u upotrebi.
Nastanak sistema socijalne sigurnosti slikovito je opisan u jednoj
studiji MOR: Komad po komad, kao lik u igri slagalici koji se eka da
se pojavi, sklapani su zasebni programi socijalne sigurnosti, sve dok, industrijalizovanim zemljama, uspostavljeno pokrie nije postalo praktino
sveobuhvatno, kako u odnosu na grupe stanovnitva, tako i u odnosu na
razliite eventualnosti koje ugroavaju nadnice i dohodak, pa otuda kvali-
Videti u: ISSAs 75 years: Highlihts, ISSA focus, International Social Security

Association, No. 4/2002, str. 6, Internet: http://www.issa.int/, str. 3.
2
Videti vie: B. underi, Socijalno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009, str. 83. i B, underi, Pravo Meunarodne organizacije rada, Beograd,
2001, str. 535 (prema N. Tinti, Koncepcija i ostvarivanje socijalne sigurnosti, Godinjak
Pravnog fakulteta u Sarajevu, 1978).
3
U kojem je liberalni koncept drave zamenjen konceptom drave blagostanja.
4
Uvodi se sistem socijalne sigurnosti prema kojem drutvo osigurava svakom lanu
ivotni minimum kada se nae u stanju siromatva, a ima nedovoljnu zaradu. Videti vie:
B. underi, Socijalno pravo, op. cit, str. 83.
5
Taj izvetaj e posluiti za donoenje Preporuke o materijalnoj sigurnosti i medicinskoj brizi koje e biti usvojene na istorijskoj Konferenciji MOR odranoj u Filadelfiji 1944.
152
tet i standard ivota radnih ljudi. A novi termin socijalna sigurnost pro6
naen je da opie novo stanje stvari.
Prema shvatanjima kole prirodnog prava, ljudi su dravu stvorili
7
upravo da bi obezbedili svoju sigurnost. Kada je ta sigurnost usmerena
na materijalnu i socijalnu egzistenciju, tada se ona naziva socijalna sigurnost. I u samoj teoriji drave i prava navodi se da pravna sigurnost ima za
cilj neutralizaciju neizvesnosti, tj. da realizuje ideal predvidljivosti
8
uslova drutvene egzistencije.
Ova vrsta sigurnosti podrazumeva obezbeenje svakom pojedincu
socijalnog minimuma - egzistencijalnog minimuma. Socijalni minimum vezuje se kako za bioloke potrebe oveka (potreba opstanka - ishrana, sklonite, odevanje), tako i za druge potrebe povezane sa egzisten9
cijom u drutvu (tzv. osnovne potrebe).
Socijalna sigurnost podrazumeva u praksi dvostruko usmerene mere: 1) ka obezbeenju minimalnog nivoa egzistencije i zdravlja i 2) odr10
avanju odgovarajueg nivoa primanja (standarda). Shodno tome, postoji podela sistema socijalne sigurnosti na: 1) sisteme bazine socijalne
sigurnosti i 2) sisteme socijalne sigurnosti za sluaj nepredvienih
okolnosti. Prvi pruaju stanovnitvu socijalnu sigurnost za sluaj uobiajenih socijalnih rizika, a drugi obezbeuju zatitu ako nastupe nepredviene okolnosti.
Definicija socijalne sigurnosti retko se sree u meunarodnim dokumentima. U njima se uglavnom govori o poljima delovanja odnosno rizicima koje pokriva sistem socijalne sigurnosti.
Sistem socijalne sigurnosti, onako kako je zamiljen od njegovog
11
idejnog tvorca Lorda Beverida, a kasnije razraen u meunarodnim
Iz: Introduction to Social Security, International Labour Office, Geneva 1984, str.
2, prezeto kao citat iz rada D. Popovia, videti u: A. Petrovi, Sistemi osiguranja za sluaj
nezaposlenosti, Radno i socijalno pravo Udruenje za radno pravo i socijalno osiguranje
Srbije, Beograd, 1997, br. 1-3, str. 108.
7
O potrebi za socijalnom sigurnou videti vie: B. underi: Socijalno pravo, op.
cit, str. 35.
8
Prvi citat je iz: E. Pusi, Drutvene regulacije, Zagreb, 1989, str. 206 (preuzeto i
prilagoeno naem jeziku iz: G. Vukadinovi i R. Stepanov, Pravna misao XX veka, Petrovaradin, 2000, str. 392). Drugi citat iz N. Viskovi, Teorija drave i prava, Zagreb, 2001, str. 134.
9
O socijalnom minimumu videti vie: B. underi: Socijalno pravo, op. cit, str. 37.
10
Prema Moru. V. Moore i drugi, The Concept of Social Security, u: Social Security Law (General Principles), Butterworths, England - USA, 1999, str. 13.
11
O Beveridovim idejama videti vie u: B. underi, Pravo Meunarodne organizacije rada, op. cit, str. 537.
153
standardima, trebalo bi da oveka titi od svih socijalnih rizika i sluajeva, povoljnih i nepovoljnih, kao to su: bolest, materinstvo i roditeljstvo,
invaliditet, starosti i iznemoglost, povrede na radu i profesionalne bolesti, nesposobnost za rad, gubitak hranitelja porodice, smrt, nezaposle12
nost, zasnivanje porodice.
Meunarodno udruenje za socijalnu sigurnost definie sistem socijalne sigurnosti kao: skup svih mera koje treba da u odreenim sluajevima (bolest, nesrea na poslu, starost, smrt, roenje deteta i nezaposlenost) uspostave poremeenu ravnoteu. U tom smislu Sinfild (Sinfield)
vidi socijalnu sigurnost kao zatitu od gubitka sredstava, a Bergman
(Berghman) kao kompletnu zatitu oveka od teta koje moe da pretr13
pi. Driz i Sen (Dreze, Sen) oekuju delovanje sistema socijalne sigur14
nosti u dva pravca: 1) zatita, 2) unapreenje ivota pojedinca.
ta je socijalna sigurnost? Prema jednom od novijih dokumenata
MOR socijalna sigurnost je: Zatita koju drutvo prua pojedincima i
domainstvima tako to im obezbeuje pristup zdravstvenoj zatiti i garancijama materijalne sigurnosti, posebno u sluajevima starosti, nezaposlenosti, bolesti, invalidnosti, povrede na radu, materinstva ili gubitka
15
hranitelja porodice.
Lion Kan (A. Lyon Caen), jedan od najveih teoretiara iz ove oblasti, objanjava socijalnu sigurnost kao: delatnost koja tei da graanima
osigura uslove ivota za sluaj odreenih rizika, ije nastupanje povlai
smanjenje ili gubitak profesionalne sposobnosti, sniava ivotni standard
16
ili namee nove obaveze ili terete.
12
Oblasti delovanja sistema socijalne sigurnosti prva je sistematizovala MOR u

Konvenciji br. 102. Videti i l. 2. Evropske konvencija o socijalnoj sigurnosti SE, iz 1972.
13
Videti vie u: D. Pieters, Social Security: An Introduction to the Basic Principles,
Kluwer Law International, The Netherlands, 2006, str. 2.
14
Iz: J. Dreze, A. Sen, Hunger and Public Action, Oxford, Oxford University Press,
1989, prema: Kannan, K. P, Social Security in a Globalizing World, International Social
Security Rewiew, International Social Security Association, No. 2-3, Vol. 60, 2007,
str. 20.
15
Definicija iz 2003. godine, objavljena u tekstu: Universal Challenge: Social
Security for the World, World of Work, International Labour Office (International Labour
Organisation - ILO), 2003, december, No. 49, str. 13.
16
Kanovoj definiciji slino je i odreenje socijalne sigurnosti iz Enciklopedije Britanika, gde se navodi da u meunarodnoj upotrebi termin socijalna sigurnost podrazumeva sve kolektivne mere ustanovljene zakonodavstvom u nameri da se odre prihodi
pojedinca ili porodice ili da im se obezbedi dohodak ako su neki ili svi izvori
njihovih prihoda narueni ili su prestali da postoje, odnosno ako su zapali u situaciju u kojoj im nametnuti izuzetno veliki trokovi. Jednom od uspelijih smatra se i defi-nicija
sadrana u Juno-Afrikoj Beloj knjizi za socijalnu dobrobit, iz 1997. godine. Prema -
154
Jednu od najuspelijih definicija dao je efer: socijalna sigurnost

stvara oseaj ovjeka da moe biti siguran u svoju ekonomsku, socijalnu i
drutveno-ekonomsku poziciju, siguran ne samo za sebe, nego i za svoju
porodicu, pri emu e taj osjeaj sigurnosti izraavati i u uvjerenju da
postoji mehanizam koji osigurava pojedincu i porodici da ne pogorva
postignuti ekonomski i socijalni status, ili pak u uverenju da se putem odgovarajuih promjena taj status moe sigurno i poboljati. Socijalna sigurnost znai, u stvari, da ovek, odnosno porodica, ne mora strahovati
od toga to nosi budunost, da je u mogunosti i poziciji da utie na bu17
dunost....
U navedenoj eferovoj definiciji naglaen je koren ideje socijalne sigurnosti. On lei u ljudskoj potrebi za sigurnou, to je opet povezano sa potrebom opstanka. Ta potreba nije samo bioloka, nego je i
socijalna - uslovljena je odnosima sa drugima i zadovoljava se u ljudskoj zajednici.
2. USLOVI ZA SOCIJALNU SIGURNOST

Socijalna sigurnost je multidisciplinarna kategorija. Uslovljena je ne
samo pravnim, ve i ekonomskim, politikim, socijalnim i nekim drugim
iniocima (kultura, tradicija, mentalitet).
Uslovi za socijalnu sigurnost mogu se podeliti na: prirodne i drutvene, kao i na makro i mikro uslove.
U prirodne uslove za socijalnu sigurnost spadaju prirodno bogatstvo, geopolitiki poloaj zemlje, klima itd. Drutveni uslovi socijalne sigurnosti su viestruki: materijalni (ekonomski), pravni, kulturni, istorij-
tom dokumentu socijalna sigurnost obuhvata: Politike koje osiguravaju da ljudi imaju adekvatnu ekonomsku i socijalnu zatitu usled nezaposlenosti, bolesti, materinstva, podizanja dece, udovitva, invalidnosti i starosti, uz pomo ema obezbeenja zasnovanih na
doprinosima ili bez njih, kojima im se obezbeuju njihove osnovne potrebe. Kanova definicija navedena po: Manuel de Droit du Travail et la Securit Sociale, Paris, 1953,
str. 605, takoe preuzeto iz V. Jeli, Socijalno pravo u SFRJ, Knjiga 1. Socijalno osiguranje, Informator, Zagreb, 1988, str. 9. Juno-Afriku i jo neke od novijih defi-nicija socijalne sigurnosti (Atkinsonovu, Morovu, Pitersovu, Libenbergovu, MOR, Bejkerovu, Holchauzenovu, Larokovu i definicije domaih autora kao npr. Baltia, Tintia,
Milisavljevia Lakievia i dr) videti u: V. Moore i drugi, op. cit, str. 7-13; N. Harris i drugi, The Welfare State, Social Security and Social Citizenship Rights, u: N. Harris i
drugi, Social Security Law in Context, Oxford university press, 2000, str. 14; B. underi,
Socijalno pravo, op. cit, str. 86, 92.
17
Iz: Socijalni razvoj u samoupravnom drutvu, Institut za politike studije, Beograd, 1971, str. 39, preuzeto iz: V. Jeli, op. cit, str. 8. a prilagoeno Srpskom jeziku od
strane autora.
155
ski, socijalni. Samo proimanjem svih ovih uslova moe se ostvariti soci18
jalna sigurnost.
Opte okvire za socijalnu sigurnost ine odreeni preduslovi u drutvu, kao to su razvijena ekonomija, demokratski i stabilan pravni poredak tzv. makro uslovi. Pored toga, na sigurnost svakog pojedinca i njegove porodice imaju bitan uticaj i tzv. mikro inioci. To su konkretni
uslovi u svakoj drutvenoj grupi i najuoj sredini u kojoj ljudi ive i rade.
Tako npr. bitnu ulogu za socijalnu sigurnost zaposlenih i njihovih porodica imaju okolnosti u preduzeu - stabilnost radnih mesta, nivo i urednost
isplate zarada, bezbednost na radu, radno vreme i drugi uslovi rada. Izuzetno vana je i porodica - broj lanova i potpunost porodice, ekonomsko
stanje, stabilnost, kvalitet odnosa. Destabilizacijom porodice naruava se
socijalna sigurnost svih njenih lanova.
Meu drutvenim uslovima za socijalnu sigurnost najznaajniji su
ekonomski i pravni uslovi.
Ekonomske uslove ine: razvijena ekonomska osnova i infrastruktura
(drutveno bogatstvo), odgovarajui ekonomski sistem i uspena ekonomska aktivnost. To su preduslovi sticanja nacionalnog dohotka i zaposlenosti,
ime se obezbeuje materijalna baza za finansiranje socijalne sigurnosti.
Obuhvatan sistem socijalne sigurnosti e bez odgovarajue ekonomske podrke ostati samo prazan okvir, kao to je to bilo u bivim socijalistikim
zemljama, kada su njihove ekonomije zapale u krizu.
Kada se govori o uticaju ekonomije na socijalnu sigurnost, treba pomenuti da strunjaci sve ee istiu da ekonomski razvoj nema smisla sam
za sebe. Zbog pogubnih posledica ekonomskih promena na socijalnu sigurnost dovodi se u pitanje model drutva koji poiva iskljuivo na ekonom19
skom razvoju. Opravdano se istie da se ekonomski razvoj mora staviti u
funkciju dostojanstva i socijalne sigurnosti oveka, a ne obrnuto.
18
Prema Konvenciji MOR br. 117. o osnovnim ciljevima i standardima socijalne

politike iz 1962. godine (al. 7 preambule), da bi se vodila uspena socijalna politika (koja
je usmerena na socijalnu sigurnost) treba preduzeti sve odgovarajue meunarodne, regionalne i nacionalne mere da bi se unapredile sledee oblasti: javno zdravlje, stanovanje, ishrana, obrazovanje, dobrobit dece, status ena, uslovi rada, zarade i ostala primanja, zatita radnika migranata, socijalna sigurnost, standardi javnih slubi i opta produktivnost.
Konvencija nije ratifikovana kod nas.
19
Videti vie: E. Reynard, Social Security for All: Global Trends and Challenges,
Comparative Labor Law & Policy Journal, University of Illinois College of Law, USA,
Vol. 27, no 2, 2006, str. 34. i A. Supiot, he Outlines of a Framework Agreement on the
Extension of Social Protection, Comparative Labor Law & Policy Journal (Social Protection and Decent Work: New Prospects for International Labour Standards), University of
Illinois College of Law, USA, 2006, Vol. 27, No 2, str. 34. i 278.
156
Pravnike primarno zanimaju pravni uslovi za socijalnu sigurnost. U

tom kontekstu se socijalna sigurnost povezuje sa: socijalnom dravom,
pravnom sigurnou i socijalnom pravdom.
Kao prvo, za obezbeenje socijalne sigurnosti potrebno je obezbediti odgovarajui pravni poredak i demokratski politiki sistem. Takav sistem bi trebalo da ima obeleja pravne drave, odnosno da omoguava
20
vladavinu prava. Poto se poetkom 20. veka ispostavilo da samo
pravne i politike garancije nisu dovoljne da bi se obezbedila dostojanstvena egzistencija, zakljueno je da se jedino povezivanjem socijalnih i
pravnih momenata moe obezbediti blagostanje i pun oseaj sigurnosti
graana. Tako nastaje koncept socijalne drave
Socijalne sigurnosti ne moe biti ni bez socijalne pravde. Pravda, iji je segment i socijalna pravda, je zajedno sa pravnom sigurnou i svr21
sishodnou ugraena u temelje prava. Ukoliko se u drutvu neosnovano i nepravedno favorizuju odreeni slojevi, nejednako tretiraju pojedina
lica i grupe u pogledu mogunosti kolovanja, zapoljavanja ili sticanja
prihoda, ako se nejednako vrednuju rezultati rada, poslovi obavljaju u nezdravim i tekim uslovima, a zaposleni su iskljueni iz donoenja vanih
odluka vezanih za njihovu egzistenciju, teko se moe govoriti o socijalnoj sigurnosti za sve.
Ostali drutveni uslovi za socijalnu sigurnost su: obrazovanje, vaspitanje, kultura, razvijenost nauke, odnos prema radu.
Obrazovanje, vaspitanje i kultura spadaju u najvanije inioce napretka, mira, sigurnosti i tolerancije u drutvu. U obrazovno i kulturno
nerazvijenim zajednicama znatno je zastupljeniji diskriminatorski tretman pojedinaca i drutvenih grupa, nehumano i nepravedno postupanje
prema radnicima i potinjenima, a zdravstvena kultura, sanitarni i drugi
uslovi ivota i rada su na niskom nivou. To sve rezultira socijalnom nesigurnou.
Razvijenost nauke utie pozitivno na rast produktivnosti i proizvodnje, poveanje ivotnog standarda, proizvodnju hrane, uspenost u
prevenciji i leenju bolesti, ime se direktno pospeuje socijalna sigurnost.
20
Osnovne pravne pretpostavke pravne drave su: garantovanje ljudskih prava i

sloboda, podela vlasti, zakonito postupanje organa dravne uprave, nezavisnost suda,
pravna sigurnost, potovanje civilizacijskih dostignua, principa i standarda modernog
prava, odreivanje minimuma neophodnih dobara za egzistenciju, odgovornost, demokratija, kontrola vlasti. Videti vie: M. Popovi, Pravna i totalitarna drava, Novi Sad, 1998,
str. 133.
21
G. Radbruh, Filozofija prava, Beograd, 1980, str. 94. i 288.
157
Odnos prema radu, mentalitet i tradicija su vani podsticaji socijalne sigurnosti. To pokazuju primeri zemalja koje su i pored velikih razaranja i kriza (npr. Nemaka, Japan), zahvaljujui pozitivnom odnosu prema
radu uspele da se brzo vrate u red najrazvijenijih zemalja (tzv. kult rada).
Isto tako, solidaristiki mentalitet i miroljubivost, koji tradicionalno krase
skandinavske zemlje, jedan su od najvanijih inilaca njihove dugorone
drutvene stabilnosti i prosperiteta.
3. SOCIJALNA DRAVA
Nakon to je uspostavljen prvi sistem obaveznog socijalnog osiguranja u Nemakoj, postepeno u svetu poinje da zaivljava ideja da drava ne moe da bude samo pravna i politika, ve i socijalna ustano22
va. Promene u strukturi industrijskog drutva krajem 19. i poetkom
prolog veka nametnule su takve socijalne probleme koji se nisu mogli
razreiti u okvirima klasine pravne drave ili vladavine prava (u anglosaksonskom sistemu). Zato je koncept graanske pravne drave morao
da bude funkcionalno dopunjen. Drava, kao drutvena struktura i oblik
trajne interakcije meu ljudima, proiruje svoju funkciju uvoenjem
mnogobrojnih organizacionih i institucionalnih inovacija kojima se uz
njene tradicionalne nadlenosti akcenat delovanja postepeno usmerava i
23
na socijalnu sferu drutva. Nastaje novi tip drave koja je vremenom
dobila atribut socijalna, a naziva se i drava blagostanja (welfare state - na anglosaksonskom podruuju), odnosno socijalnopravna drava ili
24
samo - socijalna drava (od nemakog Sozialstaat), tat sociale
(francuski), stato sociale (italijanski), estado social de derecho (panski), drava blaginje (slovenaki).
Ovakav ishod u pogledu razvoja drave bio je prirodan i neminovan.
Ljudska egzistencija podrazumeva zadovoljavanje potreba, a one su, izu-
22
O tome videti vie: LJ. Tadi, Socijalna ili socijalno-pravna drava, preuzeto iz:
Gordana Vukadinovi, Izbor tekstova iz teorije prava, Pritina, 1996, str. 200; kao i LJ.
Tadi, Filozofija prava, Beograd, 1996, strana. 240; R. Markovi, Ustavno pravo i politike institucije, Beograd, 1995, str. 579.
23
O tome kako se odigravao ovaj proces videti: E. Pusi, Uvjeti institucionalne stabilizacije socijalne drave, Revija za socijalnu politiku, Pravni fakultet Studijski centar socijalnog rada i dr, Zagreb, 1996, br. 3-4, str. 199.
24
Ovaj izraz nastao je u Nemakoj pedesetih godina 19. veka. Iz: Koreni, determinante i etape razvoja socijalne drave, 2007, dostupno na Internetu:
www.pravo.hr/_.../KORIJENI_DETERMINANTE__I__ETAPE_RAZVOJA__SOCIJAL
NE__DRZAVE.ppt
158
zev biolokih, socijalno konstruisane i uslovljene, kao i naini njihovog

zadovoljavanja, te je logino da drava kao regulator drutvenog ivota
25
ima i znaajne socijalne komponente. Socijalna drava nastaje kao oblik
prilagoavanja drave njenoj novoj ulozi u industrijskom i urbanom drutvu, za razliku od agrarnog koje mu je prethodilo. Njome se daje novi legitimitet dravnoj vlasti, koji nije mogla da obezbedi tradicionalno koncipirana vladavina prava i pravna drava jer su one za nove drutvene uslo26
ve bile ograniavajue.
Sutinu ovog novog tipa drave Tadi opisuje na sledei nain: Socijalno-pravna drava je, u stvari, reformisana pravna drava koja posreduje izmeu polova bede i bogatstva u nastojanju da pojam pravne sigur27
nosti dopuni pojmom socijalne sigurnosti. Prema uuru socijalna drava je drava koja preuzima odgovornost za osnovnu materijalnu dobrobit i sigurnost svojih graana, poto se ispostavilo da se briga o tome ne
moe prepustiti samo privatnim korporacijama ili lokalnim zajednica28
ma. Dvadeseti vek je sutinski izmenio prirodu obaveze izmeu pojedinca i kolektiviteta kojima on pripada, odnosno nametnuo je obavezu
vladi da intervenie onda kada privatne institucije drutva ne funkcioniu
29
na odgovarajui nain.
Koncept socijalne drave nije lako zaiveo, zato to iziskuje velike
trokove i trud. Paralelno sa idejom socijalne drave stalno je figurirala ideja liberalne drave - bazirana na konceptu neuplitanja u ekonomski i socijalni ivot, koja je u poslednje vreme ponovo aktuelizovana.
Od prvih koraka u Nemakoj, koncept socijalne drave se postepeno
irio i stalno unapreivao, najpre u razvijenim evropskim zemljama. Poetkom 20. veka u mnogim zemljama uvodi se socijalno osiguranje, propisuju se mere zatite zaposlenih, organizuju se javne zdravstvene slube,
uspostavlja se osiguranje u sluaju nezaposlenosti, predviaju se vidovi
socijalne pomoi za siromane, uvodi se obavezno i besplatno osnovno
obrazovanje itd. ak i u SAD, inae tipinom predstavniku liberalne kon-
25
O tome videti vie: N. Perii, Socijalna drava evolucija, Sociologija, 2008,

Beograd, br. 2, st. 208.
26
O ovome videti vie: V. Milii, Socijalna drava, drava blagostanja, Revija za
socijalnu politiku, Zagreb, 1996, br. 3-4, str. 261; E. Pusi, op. cit, str. 205.
27
Preuzeto iz: LJ. Tadi, Filozofija prava, op. cit, str. 220.
28
Definiciju drave blagostanja smo preuzeli iz: Z. uur, Englesko-hrvatski pojmovnik socijalne politike, Revija za socijalnu politiku, Zagreb, 1999, br. 9, a u stvari ta
definicija preuzeta je veim delom iz pomenutog teksta E. Pusia, str. 204. O pojmu i
ciljevima drave blagostanja videti vie: N. Harris, The Welfare State, Social Security and
Social Citizenship Rights, iz: N. Harris i drugi, opl. cit, str. 2.
29
Citat prema Gilbert i Terrel, 2002, preuzeto iz N. Perii, op. cit, str. 208.
159
cepcije drave, tridesetih godina prolog veka usled velike ekonomske

krize poinje da se vodi politika dravnog intervencionizma New Deal.
Drava organizuje velike javne radove i na taj nain smanjuje ogromnu
nezaposlenost i poveava kupovnu mo stanovnitva, legalizuju se sindikati, uvode se kolektivni ugovori, zabranjuje se rad dece, ograniava se
duina radnog dana i radne nedelje, propisuje se minimalna zarada, uvodi
se socijalno osiguranje u sluaju starosti i nezaposlenosti i delimina
zdravstvena zatita.
Argumentaciju o potrebi da se promeni pristup drave u odnosu na
ulogu nonog uvara iz perioda liberalizma, razvio je najuspelije Lord
Beverid. On je u pomenutom Izvetaju Parlamentu iz 1942. godine ponudio celovit koncept reavanja socijalnih problema ugroene populacije,
iji su osnovni principi: obuhvat sveukupnog stanovnitva socijalnim
obezbeenjem, zatita sveukupnog stanovnitva od svih socijalnih rizika,
adekvatan nivo socijalnih naknada i ostvarivanje socijalnih prava po
30
osnovu graanstva.
Nakon II svetskog rata koncept socijalne drave definitivno zaivlja31
va u svetu, pa ovaj termin ulazi i u ustave nekih zemalja. Socijalna drava - drava koja ne brine samo o graanskim i politikim slobodama, ve
i o kvalitetu ivota stanovnitva, u veoj ili manjoj meri proima sve trine ekonomije. ak i u zemljama koje su zadrale ideologiju liberalnog
kapitalizma uvedeni su mnogobrojni mehanizmi socijalne drave. U tim
zemljama u stvari figurira koncept drave blagostanja, koja predstavlja
blau varijantu socijalne drave u pogledu intervencije u socijalnoj oblasti. Ta se drava, prema Ravniu, zasniva na zasluenoj pravdi, za razliku
od socijalne drave koja tei socijalnoj pravdi, dok i jedna i druga tee
da obezbede bar minimalnu egzistenciju graana i unaprede socijalno bla32
gostanje svih. U poslednje vreme ova dva koncepta drave su sve blia.
U okviru moderne socijalne drave izgrauju se institucije i sistemi
koji e obezbediti kvalitetne uslove ivota, socijalno ukljuenje i individualno blagostanje. Promovie se i socijalno pravedniji tip jednakosti
tzv. koncept jednakih ansi, kojim se naroito podstie borba protiv socijalne izolacije marginalizovanih i osetljivih kategorija. Pri tome treba na-
30
Videti vie: N: Perii, op. cit, str. 214.

Npr. odreenje socijalna za dravu pominje se u Osnovnom zakonu Nemake
iz 1949. godine (Savezna Republika Nemaka je demokratska i socijalna drava, l. 20,
st 2; u l. 28, st. 1. se drava naziva i socijalno pravnom dravom), Ustavu Slovenije iz
1991. l. 2 (Slovenija je pravna i socijalna drava), Ustavu Perua iz 1984 (l. 79),
Hrvatske iz 1990 . Prema: A. Ravni, op. cit, str. 239.
32
Videti vie: A. Ravni, op. cit, str. 249.
31
160
glasiti da to nije drava izobilja jer je to danas ekonomski neodrivo, ve

drava koja e izvriti pravednu preraspodelu dohotka preko raznih kanala, od jedne socijalne grupe prema drugoj, od bogatijih prema siromani33
ma, zaposlenih prema nezaposlenima, zdravih prema bolesnima itd.
U skladu sa svim navedenim, socijalno-pravna drava mogla bi se
najkrae odrediti kao: drava uokvirena i ograniena pravom, koja poseduje odreene kvalitete, pre svega da je pravedna i svom stanovnitvu
34
obezbeuje zadovoljavajui nivo egzistencije i dostojanstva. Prema
Ravniu, to je drava u kojoj su ureeni sistemi socijalne sigurnosti i koja
35
kontrolie socijalne procese.
Osnovni postulati socijalne drave su: 1) solidarnost, 2) dostojanstvo svih graana, 3) humanizam, 4) socijalna pravda, 5) socijalna i pravna sigurnost.
Postoje razne kategorizacije socijalne drave, odnosno drave blagostanja. Najzastupljenija je takozvana podela drava Goste Esping-Andersen, koja se zasniva na kvalitetu prava i ulozi drave u sistemu socijalne
36
sigurnosti. Esping-Andersenova deli zemlje na tri tipa:
1. liberalni model socijalne drave,
2. korporativni model,
37
3. socijalno-demokratski model.
33
Videti vie: A. Ravni, op. cit, str. 240.

Ova definicija predstavlja u stvari dopunjenu definiciju socijalne drave koju je
dala G. Vukadinovi u: Pravna drava, op. cit, str. 21. i 135.
35
A. Ravni, op. cit, str. 239.
36
Videti: G. Esping-Andersen, Kakva socijalna drava za 21. stoljee, Konvergencije i divergencije evuropskih drava, tekst se moe nai u prevodu V. Puljiza u Reviji za
socijalnu politiku koja je u celini besplatno dostupna na Internetu.
37
U Evropi se npr. pominje se i kategorizacija na Bizmarkov model, Beveridev,
Nordijski i juni model. Inae, posleratni evropski model socijalne drave naziva se i
kenzijansko-beveridov model drave, a karakteriu ga: 1) snana privrenost ideji
nacionalne i socijalne solidarnosti, 2) konsenzus o dravnom intervencionizmu u cilju
suzbijanja krize i obezbeenja socijalne sigurnosti i 3) oslanjanje na punu zaposlenost i
model vrste konjugalne porodice po pravilu sa jednim hraniocem (Puljiz dole navedeno
delo, str. 4). O modelima sistema socijalne sigurnosti, njihovom nastanku i razvoju videti
vie: P. Townsend, The Right to Social Security and National Development: Lessons form
OECD experience for low-income countries, International Labour Office, Social Department, ILO, Geneva, 2007; A. Numhauser-Henning, Occupational Risks: Social Protection and Employerss Liability, Social Change and Legal Developments in Industrial Societies, General raport for World Congress of Labour and Social Security Law, Paris 2006,
str. 20; V. Puljiz, Hrvatska: od pasivne prema aktivnoj socijalnoj dravi, Revija za socijalnu politiku, Zagreb, 2001, br. 1, str. 4. teksta; V. Puljiz, Junoeuropska socijalna drava, Revija za socijalnu politiku, Zagreb, 1996, br. 1, str. 45-49; G. Hegeyesi, Od socijalne
34
161
Liberalni model zastupljen je uglavnom u anglo-saksonskim zemljama (Velika Britanija, Irska, SAD, Kanada, Australija i Novi Zeland). Karakterie ga uzdravanje drave od meanja u socijalnu oblast. Prioritet se
daje tritu kao regulatoru, smatrajui da se meanjem drave sputavaju
slobode i inicijativa graana, pa se tako posredno kodi blagostanju. Drava daje kompenzacije samo kao poslednje utoite, pa ovaj sistem
garantuje samo osnovni (obino nedovoljan) nivo naknada, koje se ostvaruju uz dosta zahtevne uslove, na bazi stroge prethodne provere dohotka i
imovine. Trajanje naknada nije dugo. U ovom sistemu stepen socijalne sigurnosti je relativno nizak, pa se smatra da ovakav vid pomaganja ne
podstie dovoljno smanjivanje socijalnih razlika. Sa druge strane, nizak
nivo naknada omoguava relativno male poreske stope, sa ime se dovodi
u vezu visok nivo zaposlenosti u tim zemljama.
Korporativni model prihvatile su mahom evropske kontinentalne zemlje (Italija, Francuska, Nemaka, Finska, vajcarska, Holandija, Austrija, Belgija). Odlikuje ga umereni nivo meanja drave, koja organizuje i
kontrolie sisteme socijalne sigurnosti. Zatita graana zasniva se dva
podsistema: socijalnom osiguranju - koje se finansira doprinosima zaposlenih, i socijalnom staranju - koje garantuje pomo najsiromanijim slojevima iz optih dravnih sredstava. Beneficije u ovom sistemu su umerene, negde izmeu ostalih modela.
Socijalno-demokratski model vezuje se za skandinavske zemlje.
Njegovo osnovno obeleje je velika drutvena solidarnost uz aktivnu ulogu drave, a efekat je postizanje socijalnog obezbeenja za skoro sve graane, uz konstantno smanjivanje razlika u prihodima i socijalnom poloaju. Ovaj sistem je univerzalistiki, pravi se mala razlika izmeu profesionalnih grupa, a prava se prevashodno baziraju na porezima. Primanja su
dugotrajna i relativno visoka.
Ostale zemlje nalaze se preteno negde izmeu prva dva sistema.
To vai i za bive socijalistike zemlje, pa i nau. Zatita u socijalizmu bazirala se na kontinentalnom sistemu sa irokom skalom prava,
koji se danas modifikuje pod uticajem liberalnog modela (smanjenje
uloge drave i reduciranje prava, uz deliminu privatizaciju socijalnog
osiguranja).
Zbog velike ekonomske krize, socijalna drava nalazi se danas u ozbiljnoj krizi. Zahvaljui tome javljaju se mnogi zagovornici suavanja socijalne intervencije drave i naputanja ideje socijalne drave. Ipak, poslednja velika ekonomska kriza u svetu pokazala je da se kvalitetan dru-
drave do socijalnoga drutva: model partnerstva, Revija za socijalnu politiku, Zagreb,

2004, br. 2, str. 141; D. Vukovi, Socijalna sigurnost i socijalna prava, Beograd, 2005,
str. 22-32.
162
tveni razvoj ne moe bazirati samo na podsticanju inilaca ekonomskog

razvitka, uz zanemarivanje socijalne komponente jer se time podriva i sama ekonomska osnova i ukupna stabilnost drutva. Neophodno je, dakle,
ne da se ukine, ve da se reformie socijalna drava, tako to e biti sposobna da odgovori novim izazovima. Kao to istie N. Perii: Ponikla
iz delatnosti staranja o siromanima, uz sutinske modifikacije funkcija u
kasnijim periodima, savremena socijalna drava nalazi se na svojevrsnoj
prekretnici, i to nakon sutinskog uticaja koji je imala na preobraaj kapi38
talizma XX veka.
Osnovni problemi sa kojima se danas suoava socijalna drava su:
1. nedovoljna razvijenost socijalnog osiguranja i socijalne zatite u
svim delovima sveta;
2. pojava novih rizika i zahteva izazvana promenama u globalnom
39
kontekstu i strukturi drutva (tzv. rizino drutvo);
3. neuravnoteenost (u pogledu obuhvatnosti rizika ili kruga lica);
4. kriza u finansiranju.
Poto su se dravni sistemi socijalne sigurnosti generalno pokazali
kao neefikasni, neekonomini i nespremni da se suoe sa navedenim izazovima, jedan od trendova u protekle dve decenije u svetu bila je privatizacija socijalnog osiguranja, odnosno tendencija da se uspostavi meoviti
sistem socijalne sigurnosti. Cilj ovakve politike je da socijalna sigurnost
bude delimino dravna briga (tako to e se stanovnitvu garantovati odreeni socijalni minimum), ali i pojedinca, koji bi najvie trebalo da se
stara za svoju sigurnost u budunosti (tzv. individualni menadment soci40
jalne sigurnosti). Na bazi ove ideje, generalno se poveava efikasnost i
38
Videti vie: N. Perii, op. cit, str. 218.

Pojam rizino drutvo uveo je devedesetih godina prolog veka nemaki sociolog Urih Bek (Urlich Beck). Meu novim rizicima i izazovima koji se nameu pred sistem
socijalne sigurnosti pominju se: poveava se uloga neformalne (sive) ekonomije kao i
rada u fleksibilnim formama radnog angaovanja (odsustvo zatite na radu, slabije
poznavanje procesa rada i zatitnih mera od strane ove grupe lica), rastu siromatvo i
socijalna izolacija, menjaju se porodini odnosi i odnosi mukarca i ene (zbog ega se
destabilizuje porodica), dolo je do propadanja socijalizma, tehnoloke promene i pojava
novih proizvoda i materijala nameu nove rizike, globalizacija poslovanja drastino menja
uslove i okolnosti rada (stres postaje masovna pojava koji izaziva psihike bolesti), javljaju se zdravstvene katastrofe i pandemije svetskih razmera (HIV, ptiji grip, svinjski grip i
sl), dolazi do starenja populacije i opadanja nataliteta. Videti vie: A. NumhauserHenning, op. cit, str. 26, 32; E. Reynards, op. cit, str. 124-125; World Labour Rapport
2000; Income Security and Social Protection in a Changing World, International Labour
Office, Geneva, 2000.
40
Meovito finansiranje, naroito u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja uvedeno je u mnogim zemljama na inicijativu Svetske banke, koja je 1994. godine lansirala svoj
program ozdravljenja finansijski posrnulih i neekonominih sistema socijalne sigurnosti u
39
163
kontrola institucija socijalne sigurnosti i korisnika od strane drave, ali u

stvari drava smanjuje brigu za socijalni poloaj stanovnitva i ulaganja u
socijalnu oblast, prebacujui odgovornost na pojedince. Na konkretnom
planu dolazi do smanjenja i suavanja beneficija, uz pootravanje uslova
za dobijanje prava, a dravni sistem socijalne sigurnosti se dopunjava
uvoenjem privatnih (trinih) elemenata u osiguranje.
Loa strana erozije socijalne drave je to se teret obezbeenja od
socijalnih rizika prebacuje na zaposlene i siromane, suava se pokrivenost stanovnitva socijalnom zatitom, te se smanjuje socijalna kohezija,
poveava siromatvo, raste socijalna izolacija i uveavaju manifestacije
socijalne patologije (kriminalitet, destabilizacija porodice, alkoholizam,
narkomanija, prostitucija i dr).
4. ZAKLJUAK
Socijalna sigurnost stanovnitva predstavlja okosnicu i osnovni
smisao funkcionisanja dananje drave. Kao to je Papa Ivan XXIII u
svojoj socijalnoj enciklici Mater at Magistra iz 1961. godine istakao:
41
...ovek je nuno temelj, uzrok i cilj svih drutvenih ustanova. Naalost socijalna uloga drave se danas esto zanemaruje u korist ekonomskog razvoja koji postaje sam sebi cilj. Umesto socijalno odgovorne - socijalne drave, tei se da se reafirmie liberalni koncept drave, kao drave koja se nee meati u socijalnu oblast i podravati ugroene i ranjive
kategorije. Time drava gubi svoj legitimitet i svrhu u modernom, urbanom drutvu.
Zbog toga se mora ponovo reafirmisati socijalna uloga drave. Nedavna iskustva u vezi sa svetskom ekomskom krizom ponovo su pokazala
da socijalna ulaganja nisu neproduktivne investicije, ve naprotiv, da se
ulaganje u socijalu dugorono isplati jer se tako podstie i produktivnost,
zaposlenost, kreativnost stanovnitva, stabilnost porodice, ukupna drutvena stabilnost i socijalni mir.
svetu, inspirisana reformama zapoetim u ileu i kasnije u Argentini. Videti vie: E.

Reynards, op. cit, str. 126; C. J. Niggle, The Political Economy of Social Securiy Reform
Proposals, Journal of Economic Issues, 2000, Dec, Vol. 34, Issue 4, str. 790; Socijalno
osiguranje na prelazu u novi milenijum, Sudska praksa, Beograd, 2001, br. 6, str. 73-79.
41
Preuzeto i prilagoeno sa Hrvatskog jezika iz: M. Valkovi, Solidarnost i pravda
kao temelj socijalne drave, Revija za socijalnu politiku, Pravni fakultet Studijski centar
socijalnog rada i dr, Zagreb, 1996, br. 3-4, str. 218.
164
Senad Jaarevi, Ph.D., Associate Professor

Social Security and Social State

Abstract
This article elaborates issues of social security and social state. The
term Social Security embodies meanings of two terms Economic Safety
and Social Insurance. The aim of Social Security is to increase the level
of traditional legal security and to make provisions for human existence
in dignity, i.e. to enable protection against all social risks originating
from living and working. Social state is a new type of state that stems
from the industrial society to which the new state has adjusted its functions. This state is a state defined by the law and characterized by particular qualities refelected in justice and endeavours in enabling a satisfying
level of existence and dignity.
Key words: social security; social justice; rule of law; human dignity; social state
165
166
343.133(497.11)
Dr Sneana Brki, vanredni profesor

MARGINALIJE UZ LAN 236. ZAKONIKA

1
O KRIVINOM POSTUPKU SRBIJE
Saetak: Predmet ovog rada je ustanova uslovnog odlaganja krivinog gonjenja, koja je prvi put uvedena u nae pravo lanom 236. ZKP iz
2001. godine. Radi se o svojevrsnoj alternativi krivinom gonjenju i postupku. To je na model tzv. diverzionog koncepta, kojeg poznaju gotovo
sve zemlje u naem okruenju. Ta ustanova je doivela znaajne transformacije prilikom procesnih reformi 2004. i 2009. godine. Pri tome se moe
uoiti napor zakonodavca da proiri mogunost primene ove ustanove u
praksi. U radu se kritiki analiziraju opti i posebni uslovi za njenu primenu. Ukazuje se na potrebu regulisanja nekih nedefinisanih situacija i
daju predlozi de lege ferenda. Najzad, istiu se i neki prigovori normativnotehnike prirode i daju predlozi za poboljanje zakonskog teksta usvajanjem tanije, bolje i ujednaenije terminologije.
Kljune rei: lan 236 ZKP, Zakonik o krivinom postupku, odlaganje krivinog gonjenja, diverzija, pristanak oteenog, odobrenje suda,
parapenalne mere
Predmet nae analize je ustanova koja je u nae pravo inaugurisana
2
lanom 236. ZKP iz 2001. godine. Radi se, s jedne strane, o ovlaenju
javnog tuioca da odloi krivino gonjenje za relativno laka krivina dela ako osumnjieni dobrovoljno prihvati jednu ili vie zakonom odreenih
Rad je nastao u okviru naunoistraivakog i razvojnog projekta Harmonizacija

prava Republike Srbije i prava Evropske Unije koji finansira Pravni fakultet u Novom
Sadu.
2
Sl. list SRJ 70/2001.
167
Dr Sneana Brki, Marginalije uz lan 236. Zakonika o krivinom ... (str. 167180)
mera, a sa druge strane, o njegovoj obavezi da odbaci krivinu prijavu

ako osumnjieni izvri preuzete obaveze u roku ne duem od est meseci.
Ova ustanova je doivela izvesne transformacije prilikom zakonskih novela 2004. godine: prvo, odlaganje krivinog gonjenja je uslovljeno saglasnou suda i drugo, proiren je krug mera odnosno obaveza koje
3
osumnjieni moe prihvatiti. Tendencija irenja ove ustanove naroito je
dola do izraaja prilikom poslednjih izmena i dopuna ZKP iz septembra
4
2009. godine. Tom prilikom je brisana odredba o davanju saglasnosti suda za najlaka krivina dela; dalje je proiren krug mera koje moe preuzeti osumnjieni; omoguena je primena ove ustanove i na krivina dela
sa propisanom kaznom zatvora preko tri do pet godina; pod istim uslovima omoguen je odustanak javnog tuioca od gonjenja i u toku krivinog
postupka do zavretka glavnog pretresa; naen je mehanizam koji javnom
tuiocu omoguava odlaganje gonjenja i u sluaju neopravdanog uskraivanja saglasnosti oteenog lica; dat je poseban podsticaj javnom tuiocu
da primenjuje ovu ustanovu.
Primena ove ustanove je vezana za odreene uslove, koje bismo mogli podeliti na opte i posebne. Opti uslovi moraju uvek biti ispunjeni,
dok se posebni uslovi trae samo u odreenim sluajevima.
1. Opti uslovi
Dva su opta uslova, od kojih je jedan objektivne a drugi subjektivne prirode. Objektivni opti uslov tie se jednog objektivnog ogranienja
teine krivinog dela. Treba da se radi o krivinom delu za koje je propisana novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, a izuzetno i preko
tri do pet godina (u ovom sluaju, po odobrenju vea iz l. 24. st. 6.
ZKP). Iz ovoga proizilazi da je ova ustanova namenjena grupi najlakih i
relativno lakih krivinih dela. Argumentum a contrario sledi da su iskljuena srednje teka i najtea krivina dela.
Drugi uslov tie se ponaanja samog osumnjienog: on treba dobrovoljno da prihvati jednu ili vie zakonom predvienih obaveza, a potom i
da ih izvri u roku ne duem od est meseci. Obaveze koje moe preuzeti
osumnjieni su:
1) otklanjanje tetne posledice nastale izvrenjem krivinog dela ili
naknada priinjene tete;
2) uplata odreenog novanog iznosa u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove;
3
4
168
Sl. gl. RS 58/2004.

Sl. gl. RS 72/2009.
3) obavljanje odreenog drutvenokorisnog ili humanitarnog rada;

4) ispunjenje dospele obaveze izdravanja;
5) podvrgavanje odvikavanju od alkohola ili opojnih droga;
6) podvrgavanje psihosocijalnoj terapiji;
7) izvrenje obaveze ustanovljene pravnosnanom odlukom suda, odnosno potovanje ogranienja utvrenog pravnosnanom sudskom odlukom;
8) polaganje vozakog ispita, obavljanje dodatne vozake obuke ili
5
zavretak drugog odgovarajueg kursa.
Postojei zakonski tekst bi se u vezi sa nekim od navedenih mera
mogao poboljati. Tako na primer, nije opravdano da novani iznos koji
osumnjieni po nalogu javnog tuioca uplauje u korist humanitarne organizacije, kao jedna nepenalna mera nije zakonom maksimiran, dok je
Krivinim zakonikom utvrena donja i gornja granica novane kazne kao
6
krivine sankcije koju izrie sud. Zakonodavac takoe nije naao za
shodno da odredi najdue trajanje mere drutvenokorisnog ili humanitarnog rada koju odreuje javni tuilac, za razliku od sline kazne rada u
javnom interesu, koju izrie sud (l. 52. KZ). Bila bi korisna i odredba
po kojoj bi se javni tuilac prilikom odreivanja ove mere rukovodio i
obrazovanjem i zanimanjem osumnjienog. Osim toga, trebalo bi ovlastiti
Republikog javnog tuioca da saini i, po potrebi, dopunjava listu ustanova pogodnih za sprovoenje ove mere. U tu listu bi svako trebao da
ima pravo uvida.
Moe se postaviti pitanje da li sam osumnjieni moe inicirati primenu
l. 236. ZKP, izjavljujui da je spreman da preuzme neku od zakonom predvienih mera. O tome se na Zakonik ne izjanjava. Miljenja smo da bi
osumnjieni to mogao da uradi i u nedostatku eksplicitne zakonske odredbe,
s tim to njegova inicijativa ne bi obavezivala javnog tuioca. Svakako da bi
bilo korisno i podsticajno za iru primenu ove ustanove ako bi se inicijativa
osumnjienog izriito predvidela, kao i mogunost pritube osumnjienog
viem javnom tuiocu, u sluaju negativne odluke.
2. Posebni uslovi
Posebni uslovi su pristanak oteenog i odobrenje suda, koji se trae
samo u odreenim sluajevima.
Obaveze navedene pod rednim brojem 5) i 6) dodate su prilikom izmena i dopuna

ZKP 2004. godine, a obaveze pod rednim brojem 7) i 8) dodate su prilikom poslednje revizije ZKP 2009. godine.
6
l. 49. i 50. KZ (Sl. gl. Rs 85/2005,88/2005, 107/2005, 72/2009).
169
2.1. Pristanak oteenog

Pre svega, nejasno je zato se pristanak oteenog trai samo za dve
mere, a ne i za preostalih est. Njegov pristanak se trai samo kod uplate
odreenog novanog iznosa u korist humanitarne organizacije, fonda ili
javne ustanove, kao i obaveze obavljanja odreenog drutvenokorisnog ili
humanitarnog rada. Po nekima, loginije bi bilo traiti pristanak oteenog upravo kod onih obaveza koje se oteenog prevashodno tiu, kao to
7
su naknada tete i isplata dospele obaveze izdravanja. Nama se ini da
se zakonodavac rukovodio time da oteeni prema kome je osumnjieni
preuzeo neku obavezu po pravilu nema razloga da se protivi negonjenju,
a da tog razloga moda moe imati onaj oteeni u iju korist ne ide preuzeta obaveza od strane osumnjienog. Po nama, nijedno od ta dva reenja
nema logike. Sam krivini postupak se ne vodi u cilju naknade tete oteenom, niti u cilju njegove line satisfakcije, mada se oba mogu postii,
iako nisu osnovni predmet postupka. S druge strane, krivini postupak
moe biti voen na nain kojim oteeni nee uvek biti zadovoljan. Zadovoljenje oteenog i krivini postupak sami po sebi ne idu uvek zajedno.
Zato nam izgleda neopravdano praviti bilo kakvu diskriminaciju izmeu oteenika koji imaju i onih koji nemaju pravo glasa prilikom tuioevog odluivanja o (ne)primeni ove ustanove. Pristanak treba traiti od
svih oteenih ili ni od jednog od njih. Traiti pristanak od svih nije celishodno, jer bi neopravdanim protivljenjem oteenog mogla biti blokirana
odluka javnog tuioca. Ta odluka, kao to emo to kasnije pokazati, donosi se u javnom interesu. S druge strane, odricanjem od pristanka oteenog, izgubio bi se samo jedan eventualni korektiv pravilnog i zakonitog
rada javnog tuioca, korektiv koji se u naoj dosadanjoj praksi pokazao
8
kao izuzetno nedelotvoran. Tome u prilog govore i ona krivina dela kod
kojih se ne moe identifikovati oteeni u smislu l. 221. ta. 6. ZKP. Mislimo da ne bi bilo ispravno zauzeti stav da kod tih dela odlaganje gonjenja uopte nije mogue zbog neispunjenja posebnog uslova u pogledu pristanka oteenog, kojeg nema. Loginiji je rezon da je i tu odlaganje pro9
gona mogue i bez traenja pristanka oteenog, jer on ne postoji. Zakonodavac je propustio da regulie jo jednu obavezu javnog tuioca da
poui oteenog da davanjem pristanka na odlaganje gonjenja gubi mo-
Tako T. Vasiljevi, M. Gruba, Komentar Zakonika o krivinom postupku, Beograd, 2003, str. 452.
8
Podaci do kojih se dolo u jednom ranijem istraivanju verno odraavaju i sadanje stanje (vid. D. Krapac, D. Lonarevi, Oteenik kao tuitelj u krivinom postupku,
Zagreb, 1985, str. 74).
9
Tako i . Lazin, op. cit., str. 307.
170
gunost da nastupi kao supsidijarni tuilac, ali ne i mogunost da svoj

10
imovinskopravni zahtev ostvari u parnici.
Da rezimiramo:
- zakonodavac je potpuno proizvoljno i nelogino razluio sluajeve
iz l. 236. ZKP u kojima se trai pristanak oteenog i sluajeve u kojima
se ne trai taj poseban uslov;
- do odlaganja gonjenja u sluajevima iz l. 236. st. 1. ta. 2) i 3)
ZKP moe doi samo uz pristanak oteenog, ali i bez njega ako oteeni
ne postoji;
- do odlaganja gonjenja bez pristanka oteenog moe doi kod nalaganja preostalih est mera;
- u svim sluajevima negonjenja po l. 236. ZKP izostaje i mogunost supsidijarne tube;
- supsidijarna tuba i tamo gde je dozvoljena predstavlja neizvestan,
nesiguran i redak oblik kontrole rada javnog tuioca;
- oteeni moe sasvim bezrazlono i neopravdano uskratiti svoj pristanak, to je na zakonodavac shvatio tek posle osam godina;
- protivtea neopravdanom uskraivanju pristanka oteenog je jedan komplikovani mehanizam sudske kontrole;
- odustajanje od pokretanja krivinog postupka u sluajevima iz l.
236. ZKP vri se u javnom interesu;
- volja oteenog ne treba da stoji na putu ostvarenja nekog javnog
interesa;
- nedostatak kontrole od strane oteenog (koji je esto nezainteresovan ili obesan) i od strane suda (koji je preoptereen predmetima)
mogao bi se nadomestiti internom kontrolom u okviru javnotuilake
organizacije. Ovaj mehanizam ima utoliko vie izgleda na uspeh, ako
imamo u vidu da novi propisi predviaju strog sistem kontrole u vrenju hijerarhijskih ovlaenja. Ovde pre svega mislimo na mogunost
da se nezakonita i neosnovana obavezna uputstva povodom prigovora
stave van snage ili dou do konane odluke Republikog javnog
11
tuioca.
Iz svega navedenog, zakljuujemo da bi primena lana 236. ZKP bila efikasnija a jednako legitimna i ako bi se zakonodavac kod svih mera
10
Po nekima, javni tuilac je duan da oteenog na to upozori bez obzira na nepostojanje eksplicitne zakonske odredbe u tom smislu (J. Kiurski, Naelo oportunitetea (opravdanost i svrha) u: Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i krivino
zakonodavstvo Srbije i Crne Gore, XLI redovno godinje savetovanje Udruenja za krivino pravo i kriminologiju Srbije i Crne Gore, Zlatibor, 2004, str. 584.)
11
Vid. l. 18. Zakona o javnom tuilatvu (Sl. gl. RS 116/2008).
171
odrekao posebnog uslova vezanog za pristanak oteenog. Javni tuilac bi

trebao biti duan samo da ga saslua pre nego to odlui da osumnjienom ponudi ispunjenje neke obaveze u zamenu za krivino gonjenje.
2.2. Odobrenje suda

2.2.1. Evolucija naeg zakonodavstva po pitanju odobrenja suda
Moe se primetiti da je u pogledu traenja saglasnosti suda nae pravo evoluiralo. Kada je 2001. godine prvi put uvedena ova ustanova, odluivanje o nepokretanju krivinog postupka bilo je u iskljuivoj vlasti javnog tuioca. Najvei prigovor koji je upuivan toj ustanovi je da javni tuilac time sutinski uzurpira deo sudske funkcije i zapravo vri kvazisud12
ska ovlaenja. U cilju otklanjanja tog prigovora, prilikom procesne reforme 2004. godine, primena ove ustanove je bila vezana i za saglasnost
suda. Taj dodatni uslov izazvao je negodovanje na strani javnotuilakih
organa, koji i bez toga nisu bili naroito spremni na primenu l. 236.
13
ZKP. Ovim uslovom je njegova primena jo vie dovedena u pitanje.
Od tog uslova kao opteg je na zakonodavac odustao prilikom poslednjih izmena i dopuna ZKP iz 2009. godine. Meutim, saglasnost suda
uvedena je kao poseban uslov koji se trai u tri sluaja.
Prvi sluaj su krivina dela za koja je propisana kazna zatvora preko
tri do pet godina, kada je potrebno odobrenje vea iz l. 24. st. 6. ZKP. Odriui se saglasnosti suda kao opteg uslova, zakonodavac je ovde naao za
shodno da insistira na odobrenju suda bar kod neto teih krivinih dela.
Drugi sluaj u kome se zahteva odobrenje suda vezuje se za potrebu
da se u javnom interesu iznae odgovarajui mehanizam koji e predstavljati protivteu neopravdanom uskraivanju saglasnosti oteenog. Prema
novom st. 5. l. 236. ZKP, kada javni tuilac oceni da oteeni kome je u
potpunosti naknaena priinjena teta, iz oigledno neopravdanog razloga
ne pristaje da osumnjieni izvri obaveze iz st. 1. ta. 2) i 3) tog lana, a
javni tuilac nae da je izvrenje takvih obaveza celishodno, zatraie da
vee iz l. 24. st. 6. svojim reenjem odobri izvrenje tih obaveza. Ako pomenuto vee odobri izvrenje tih obaveza, a osumnjieni ih u potpunosti izvri, odredbe l. 61. ZKP nee se primenjivati.
Trei sluaj u kome je saglasnost suda poseban uslov za primenu ove
ustanove odnosi se na novootvorenu mogunost tuioevog odustanka od
12
Tako npr. . Lazin, Odlaganje krivinog gonjenja, u: Krivino zakonodavstvo

Dravne zajednice Srbije i Crne Gore, Srpsko udruenje za krivino pravo, Beograd,
2003, str. 305.
13
Tako npr. J. Kiurski, op. cit., str. 582.
172
krivinog gonjenja i u toku postupka, sve do zavretka glavnog pretresa, uz

isti uslov u pogledu ispunjenja odreenih obaveza od strane osumnjienog (l. 236. st. 6. ZKP). Ova nova odredba je u skladu sa slinim reenjima koja odavno postoje u uporednom pravu. Takva mogunost postoji kako kod krivinih dela sa propisanom novanom kaznom ili kaznom zatvora
do tri godine, tako i kod dela sa propisanom kaznom zatvora preko tri do
pet godina. Razlika je jedino u tome ko daje saglasnost: u prvom sluaju
sud pred kojim se vodi glavni pretres, a u drugom sluaju vee iz l. 24. st.
6. ZKP. Poto se sva ova dela sude u skraenom postupku (izmenjeni l.
433. ZKP), sudi ih sudija pojedinac (l. 24. st. 1. ZKP). Dakle, intencija zakonodavca je bila da odobrenje kod najlakih krivinih dela daje taj sudija
pojedinac, a kod neto teih krivinih dela, to mora biti trolano vee.
2.2.2. Da li javni tuilac stvarno vri sudsku funkciju

Istina, neke od mera predvienih u l. 236. ZKP zaista su srodne
nekim krivinim sankcijama. Tako je npr. uplata odreenog novanog
iznosa u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove slina novanoj kazni iz l. 48 -50. KZ. Obavljanje drutvenokorisnog ili
humanitarnog rada je slino kazni rada u javnom interesu iz l. 52.
KZ. Podvrgavanje odvikavanju od alkohola ili opojnih droga moe biti
slino merama bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara iz l. 84.
KZ i obaveznog leenja narkomana iz l. 83. KZ. Podvrgavanje psihosocijalnoj terapiji moe biti slino merama bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog leenja na slobodi iz l. 82. KZ. Ostale mere ne lie na
krivine sankcije, ve pre svega na graanskopravne sankcije (npr. naknada tete, isplata dospele obaveze izdravanja, izvrenje pravnosnane sudske odluke...). U takvim uslovima zaista bi se moglo postaviti
pitanje da li javni tuilac u navedenim sluajevima zapravo sudi i da li
je time povreen princip podele vlasti. Pri tome se moramo osvrnuti
na uenje krivinog materijalnog prava o krivinim sankcijama. Prema
nespornom optem materijalno-formalnom pojmu krivinih sankcija,
krivine sankcije su zakonom predviene represivne mere koje se s ciljem suzbijanja kriminaliteta primenjuju prema uiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predvieno kao krivino delo na osnovu od14
luke suda donete nakon sprovedenog krivinog postupka. Mere naloene od strane javnog tuioca se od krivinih sankcija razlikuju po nekoliko kriterijuma:
14
Z. Stojanovi, Krivino pravo opti deo, Beograd, 2006, str. 255; upor. N. MrviPetrovi, Krivino pravo, Beograd, 2007, str. 129; Z. Kandi-Popovi, Krivino pravo opti deo, Beograd, 2007, str. 157.
173
- bitan preduslov njihovog izricanja je dobrovoljno prihvatanje od

strane osumnjienog;
- njihov prevashodni cilj nije represija ve preventivno delovanje na
osumnjienog;
- ne izrie ih sud;
- ne izriu se u krivinom postupku;
- njima se nastoje poboljati odnosi uinilac oteeni drutvena
sredina;
- ne uvode se u kaznenu evidenciju
- ne povlae pravne posledice osude
Iz svega navedenog proizilazi da se mere koje preuzima osumnjieni
sutinski razlikuju od krivinih sankcija. Zbog toga nije neophodna kontrolna funkcija suda ni u sluaju dela sa propisanom kaznom zatvora preko
tri do pet godina. O tome svedoe i neki veoma svei primeri iz uporednog
15
prava. Napred je ve objanjeno da se moe odustati od odobrenja suda i
u sluaju neopravdanog uskraivanja pristanka oteenog, ukoliko se taj
pristanak uopte ne trai. Dakle, sledi zakljuak da je odobrenje suda neophodno samo u treem pomenutom sluaju, kada do odustanka gonjenja od
strane javnog tuioca dolazi na samom glavnom pretresu. Meutim, ak i
tu bi se moda mogla osporavati opravdanost kontrole suda. Naime, u naem pravu vai naelo mutabiliteta krivinog gonjenja, koje ovlauje javnog tuioca da u svako doba odustane od krivinog gonjenja, emu se ne
mogu protiviti ni okrivljeni, ni sud. To ima za posledicu donoenje jedne
formalne sudske odluke: reenja o obustavi postupka (pre glavnog pretresa)
odnosno presude kojom se optuba odbija (na glavnom pretresu). Poto u
sluaju iz l. 236 st. 6. ZKP ipak ne dolazi do proste odbijajue presude,
ve i do nalaganja odreenih parapenalnih mera okrivljenom u toku krivinog postupka, mislimo da je odobrenje suda ipak potrebno. Pri tome ne bismo pravili razliku u pogledu teine krivinog dela, ve bi smo u svakom
sluaju to odobrenje traili od sudeeg suda.
3. Neki prigovori pravnotehnike prirode

Nizom novina u l. 236. ZKP, na zakonodavac je pokazao da je
ovoj ustanovi poklonio dunu panju i uloio poseban napor u cilju njenog boljeg funkcionisanja. Meutim, ne moemo se oteti utisku da je sve
to uraeno pomalo na brzinu, o emu svedoi veoma rav zakonski tekst
u pravnotehnikom smislu. Tome u prilog govori neujednaena i loa, ponegde ak i pogrena terminologija. Naveemo nekoliko primera:
15
Tako npr. u l. 272. novog ZKP Crne Gore, mogue je odlaganje krivinog gonjenja od strane dravnog tuioca za dela sa propisanom novanom kaznom ili kaznom
zatvora do pet godina, bez saglasnosti suda (Sl. list CG 43/2009).
174
3.1. Izraz osumnjieni na glavnom pretresu

U l. 236. st. 6. ZKP, potpuno neopravdano se upotrebljava izraz
osumnjieni, u sluaju kad javni tuilac odustaje od gonjenja u ve pokrenutom postupku do zavretka glavnog pretresa. Taj izraz nije u skladu
sa odredbom l. 221. ta. 1. ZKP, po kojoj je osumnjieni lice prema kome je pre pokretanja krivinog postupka nadleni dravni organ preduzeo
neku radnju zbog postojanja osnova sumnje da je izvrilo krivino delo.
Kako se u stavu 6. radi o ve pokrenutom krivinom postupku, to lice je
izgubilo status osumnjienog i postalo je okrivljeni. To nedvosmisleno
potvruje i odredba l. 221. st. 2. ZKP, po kojoj je okrivljeni lice protiv
koga je doneto reenje o sprovoenju istrage ili protiv koga je podneta
optunica, optuni predlog ili privatna tuba.
3.2. Pristanak oteenog na izvrenje obaveze

Iz formulacije odredbe l. 236. st. 3. ZKP proizilazi da se pristanak
oteenog trai za izvrenje ve preuzete obaveze uplate odreenog novanog iznosa u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove, kao
i obaveze obavljanja odreenog drutvenokorisnog ili humanitarnog rada.
Ovde se verovatno radi o pogrenom izraavanju zakonodavca, jer traiti
pristanak oteenog ima smisla samo pri odreivanju neke obaveze, a ne i
prilikom njenog izvrenja. Meutim, ne samo da prilikom najnovijih izmena i dopuna ZKP iz 2009. godine ta greka nije ispravljena, ve je takav nain razmiljanja jo vie podran, to se vidi iz formulacije novog stava 5.
tog lana. Doslovnom primenom ove odredbe moglo bi doi do neeljenih
posledica u praksi ako osumnjieni prihvati neku obavezu a zbog protivljenja oteenog ne moe da je izvri, u kom sluaju se protiv njega ipak mora
povesti krivini postupak. Dok se ova zakonska formulacija ne ispravi, njeni negativni efekti mogli bi se izbei ako javni tuilac zatrai saglasnost
oteenog ve u momentu odreivanja obaveze, a ne tek u momentu njenog
izvrenja. Takva praksa, u skladu sa principom ko moe vie, moe i manje, ne bi se kosila sa zakonom.
3.3. Upotreba izraza predviena umesto propisana kazna

Struniji je izraz propisana a ne predviena kazna, koji se pominje u l. 236. st. 1, 2, 7 i 9. ZKP. U optem delu krivinog prava pravi se
razlika izmeu propisane, utvrene, odmerene i izreene kazne. Prelazak
na predloeni izraz bi, osim toga, doprineo i ujednaavanju ve postojee
16
zakonske terminologije, u kojoj dominira izraz propisana kazna.
16
Izraz predviena kazna koristi se samo u l. 236 i 244. st. 6. ZKP, dok se u
svim ostalim sluajevima upotrebljava izraz propisana kazna (l. 22, l. 24. st. 1, l. 72.
175
3.4. Izrazi pristanak, saglasnost i odobrenje

Ni u samom l. 236, zakonodavac ne koristi ujednaenu terminologiju. Saglaavanje oteenog se izraava reju pristanak, dok se saglaavanje suda u veini sluajeva formulie kao odobrenje (stavovi 2, 5. i
7), a u jednom sluaju kao saglasnost (stav 6). Nama se ini da izraz
pristanak nije uvek adekvatan za oteenog, jer se u tom svojstvu moe
nai ne samo fiziko nego i pravno lice (l. 221. ta. 6. ZKP). Osim toga,
izraz pristanak pre upuuje na saglaavanje sa neim to se tie statusa
samog lica koje daje pristanak, dok je izraz saglasnost optiji i moe se
odnositi na bilo kakvo odluivanje o bilo kojim subjektima. Dakle, zakonodavcu bi bilo najjednostavnije da je u svim sluajevima upotrebio izraz
saglasnost, a ako je, pak, hteo da pripie poseban znaaj sudu kao dravnom organu, mogao je za njega zadrati izraz odobrenje, ali ga pri
tome dosledno koristiti.
3.5. Mere ili obaveze

Sve mere (ili obaveze) iz l. 236. st. 1. ZKP trebalo bi preformulisati
iz glagolskog u imeniki oblik. Tako npr. mera iz ta. 1. treba da glasi:
otklanjanje tetne posledice nastale izvrenjem krivinog dela ili naknada priinjene tete a ne: da otkloni tetnu posledicu nastalu izvrenjem
krivinog dela ili da naknadi priinjenu tetu.
Osim toga, trebalo bi dosledno koristiti izabrani termin. Zakonodavac na vie mesta posee za razliitim terminima da bi izrazio istu misao.
Tako, npr. u stavovima 1. i 6. on koristi termin mera a u stavovima 3, 4.
i 5. termin obaveza.
3.6. Nedoumice u vezi sa l. 236. st. 6. i 7. ZKP

Prilino je nespretna i pomalo zbunjujua formulacija st. 7. u vezi sa
st. 6. Zakonika. Prema st. 6. javni tuilac moe odustati od gonjenja do
zavretka glavnog pretresa uz saglasnost suda pred kojim se vodi glavni
pretres za krivina dela sa predvienom novanom kaznom ili kaznom
zatvora do tri godine, ako osumnjieni ispuni jednu ili vie mera. U st.
7 se kae da javni tuilac moe postupiti u skladu sa st. 6 i kada se postupak vodi za delo za koje je predviena kazna zatvora preko tri do pet godina, ako to svojim reenjem odobri vee iz l. 24. st. 6. Poto je u skladu
sa st. 6. i davanje saglasnosti suda pred kojim se vodi glavni pretres, gramatiko tumaenje ovih odredbi upuivalo bi da se za ta tea dela trai
st. 1, l. 142. st. 1. ta. 5, l. 234. st. 1, l. 238. st. 3, l. 268. st. 2, l. 282a. st. 1, l. 361.
st. 8, l. 433. st. 1, l. 455. st. 2, l. 504a. st. 4 i l. 504t. st. 1. ZKP).
176
dvostruka saglasnost suda: najpre saglasnost suda pred kojim se vodi

glavni pretres, a potom i odobrenje vea iz l. 24. st. 6. Mislimo da u intenciji zakonodavca nije bilo zahtevanje dvostruke saglasnosti suda, ve
zahtevanje saglasnosti kolegijalnog a ne inokosnog organa za krivina dela sa propisanom kaznom zatvora preko tri do pet godina. Ta misao se
mogla malo spretnije izraziti na sledei nain: (6) Javni tuilac moe, uz
saglasnost suda, odustati od krivinog gonjenja i u ve pokrenutom krivinom postupku, do zavretka glavnog pretresa, ako okrivljeni ispuni
jednu ili vie mera iz st. 1. ovog lana. Kada se postupak vodi za krivina
dela sa propisanom novanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine,
17
saglasnost daje sud pred kojim se vodi glavni pretres. Ako se radi o krivinim delima za koja je propisana kazna zatvora preko tri do pet godina,
saglasnost daje vanpretresno vee.
3.7. Vee iz l. 24. st. 6. ZKP

Dobro je to je zakonodavac ovom prilikom ispravio raniji propust u
pogledu neodreivanja funkcionalne nadlenosti suda ija se saglasnost
traila. Sada je jasno da se u posebnim sluajevima u kojima je potrebno
odobrenje suda radi o nadlenosti vea iz l. 24. st. 6. ZKP (osim u sluaju iz l. 236. st. 6). Naa primedba u vezi sa ovim je takoe terminoloke
prirode. Mislimo da su sazreli uslovi da se ova opisna formulacija koja je
prisutna na mnogim mestima u zakonu zameni jednim jednostavnijim terminom ije e znaenje biti teorijski prihvatljivo i zakonski nedvosmisleno utvreno. Predlaemo da to bude termin vanpretresno vee, i to iz
vie razloga. U teoriji krivinog procesnog prava ve je odomaena upo18
treba termina vanraspravno vee. On je neadekvatan, jer je oigledno
preuzet iz teorije graanskog procesnog prava. Naime, u parninom postupku je u upotrebi termin rasprava a u krivinom postupku termin
pretres. udno je da na zakonodavac prilikom poslednjih izmena i dopuna ZKP iz 2009. godine, nije usvojio termin vanpretresno vee, kada
je ve naao za shodno da uvede termin pretresno vee (l. 109v. st. 1).
Kao jedan od argumenata moe posluiti i jedan drugi zakon, koji je takoe usvojio termin vanpretresno vee: Zakon o meunarodnoj pravnoj
19
pomoi u krivinim stvarima (npr. u l. 27. i l. 52).
17
Ovde smo zadrali postojeu formulaciju sud pred kojim se vodi glavni pretres, jer mislimo da je ona dobra. Umesto toga, mogao se upotrebiti izraz sudija pojedinac pred kojim se vodi glavni pretres, ali bi tu mogao nastati problem u sluaju kasnijih
(malo verovatnih) izmena zakonskih odredaba o brojnom sastavu suda, koje bi iziskivale i
promenu ove odredbe.
18
Vid. npr. kod M. Grubaa, Krivino procesno pravo, Beograd, 2006, str. 91.
19
Sl. gl. RS 20/2009.
177
3.8. Krivino delo ili protivpravno delo predvieno

kao krivino
Terminologija l. 20. ZKP, koji govori o naelu legaliteta krivinog
gonjenja, jednako kao i terminologija l. 236. ZKP, koji govori o jednom
odstupanju od tog naela trebala je biti usklaena sa novim objektivnosubjektivnim pojmom krivinog dela (l. 14. KZ). Dakle, tu se nije moglo
govoriti o krivinom delu, ve o protivpravnom delu koje je zakonom
predvieno kao krivino delo. Prema sadanjoj formulaciji l. 20. ZKP,
javni tuilac ne bi bio duan i ne bi smeo da goni uinioca koji je delo
uinio u stanju neurainljivosti. To bi se, meutim, kosilo sa saznanjem
da se pretpostavka uraunljivosti moe obarati jedino vetaenjem u krivinom postupku. Isto tako, za primenu l. 236. ZKP bila bi dovoljna
osnovana sumnja da je uinjeno protivpravno delo koje je zakonom predvieno kao krivino delo.
4. Zakljuak
Ustanova iz l. 236. ZKP predstavlja jednu alternativu krivinom
gonjenju i postupku, uz oslonac na ustanove neformalne socijalne kontrole. Takva alternativa je u teoriji poznata kao diverzioni model ili koncept.
Do tog modela se dolo u potrazi za manje prinudnim sredstvima suzbijanja kriminaliteta, koja su usmerena pre svega na ublaavanje tenzija koje
proizilaze iz konflikta uinioca i sredine, koja nude bolji odgovor na oekivanja rtve krivinog dela, ne proizvode stigmatizujue efekte, bolje
odgovaraju zahtevima resocijalizacije, minimalizuju ulogu krivinog pravosua a time doprinose i njegovoj racionalizaciji. Iza sadrajne raznovrsnosti tog alternativnog pokreta stoji jedinstvo njegovih ciljeva: supstituisanje krivinog sudskog postupka i krivinih sankcija efikasnijim i/ili humanijim merama prema uiniocima, i smanjenje hronine preopterenosti
sistema krivinog pravosua. Osim svrhe, tim merama je zajednika i nespojivost sa prinudnim nametanjem i izvrenjem, pa je osnovni preduslov
za njihovu primenu dobrovoljno prihvatanje od strane osumnjienog/okrivljenog i njegovo aktivno delovanje, za razliku od preteno pasivnog trpljenja kod kazne.
Diverzioni pokret karakterie kako anglosaksonske, tako i kontinentalne pravne sisteme. On je prisutan u gotovo svim zemljama koje se nalaze u
naem okruenju. Pri tome se radi o oblasti koja je predmet veoma dinamine zakonodavne regulative, koja na svojevrstan nain svedoi da su nacionalna zakonodavstva u tom pogledu jo uvek u fazi eksperimentisanja.
Ustanova uslovnog odlaganja krivinog gonjenja iz l. 236. ZKP prvi put je uvedena u nae pravo 2001. godine. Ona je doivela znaajnu
178
transformaciju prilikom procesnih reformi 2004. i 2009. godine. Pri tome

se moe uoiti tenja zakonodavca da proiri mogunost njene primene. I
pored izvesnih poboljanja zakonskog teksta, ovoj ustanovi se i dalje mogu uputiti izvesni prigovori. Mnogi od njih su normativnotehnike prirode i odnose se na potrebu osmiljavanja tanije, bolje i ujednaene terminologije. U radu se ukazuje i na mogunosti daljeg unapreivanja ove
ustanove kroz normiranje odreenih situacija, koje su ostale neregulisane,
npr. maksimiranje novanog iznosa iz l. 236. st. 1. ta. 2. ZKP i odreivanje trajanja drutvenokorisnog ili humanitarnog rada. Posebno se ukazuje na neopravdanost i neprincipijelnost diskriminacije oteenog, ija
se saglasnost trai samo kod dve mere, a ne i kod preostalih est. U radu
se posebno obrazlae mogunost odricanja od saglasnosti oteenog.
179
Sneana Brki, Ph.D., Associate Professor

Marginal Notes to the Article 236 of the Code of Criminal

Procedure of Serbia
Abstract
This paper is dedicated to the conditional delay of criminal prosecution in article 236 of the Serbian Code of Criminal Procedure. This is socalled diversion concept. This institution has changed in procedural reforms in 2004. and 2009. Generally, there are some better solutions in
current regulations. Evidently, the legislator attempted to wide this institution in practice. On the other hand, the paper presents critical comments
of some provisions. Therefore, the author suggest the improvement of legal text.
Key words: article 236, Code of Criminal Procedure, conditional delay of prosecution, diversion, victim,s agreement, court,s permission, quasipenal measures
180
35.077.3(497.11)(094.5)
Dr Zoran Lonar, docent

PLEDOAJE ZA NOVI ZAKON O OPTEM

UPRAVNOM POSTUPKU
Saetak: Osim potrebe uspostavljanja novog pravnog poretka nastale usled promene dravno-pravnog sistema donoenjem novog Ustava
Republike Srbije, razlog za donoenje potpuno novog Zakona o optem
upravnom postupku trebalo je da bude i potreba za pravnim regulisanjem
procesa rada organa dravne uprave (ministarstava, uprava, inspektorata) i posebnih organizacija (zavoda, direkcija, agencija) na savremenijim
osnovama primenom mnogih novih instituta poznatih u uporednoj praksi
razvijenih drava. Umesto samo terminolokih promena koje se predlau
u Zakonu o izmenama Zakona o optem upravnom postupku, neophodno
je to pre izraditi potpuno novi Zakon o optem upravnom postupku koji
bi omoguio pre svega savremenije poslovanje organa dravne uprave i
time njihov ekonominiji i efikasniji rad.
Kljune rei: upravni postupak, zakon o optem upravnom postupku, ustav, osavremenjavanje upravnog postupka.
Uvodne napomene
Svrha postojanja Zakona o optem upravnom postupku je da se na
jednom mestu, odnosno u jednom pravnom propisu (kodeksu) predvide
procesna pravila koja e vaiti za postupanje svih organa dravne uprave,
kao i nedravnih subjekata kada u vrenju javnih ovlaenja reavaju o
pojedinanim pravima i obavezama fizikih ili pravnih lica u upravnim
stvarima. U pogledu procesnih pravila prema kojima postupaju organi dravne uprave u svetu se danas mogu razlikovati tri grupe drava: 1) drave koje imaju u potpunosti kodifikovan upravni postupak; 2) drave koje
181
Dr Zoran Lonar, Pledoaje za novi Zakon o optem upravnom postupku (str. 181193)
imaju procesna pravila za rad organa dravne uprave, ali koja nisu u potpunosti kodifikovana u jednom propisu; i 3) relativno mali broj drava
koje uopte nemaju pravna pravila po kojima postupaju organi dravne
uprave. U pogledu kodifikacije procesnih pravila za rad organa dravne
uprave Srbiji pripada istaknuto mesto. Naime, naa drava spada u red drava koje su meu prvima izvrile kodifikaciju svog upravnog postupka.
Nakon Austrije koja je 1925. godine donela formalno prvi u svetu Zakon
o upravnim postupku, a zatim eke i Poljske koje su svoje upravne postupke kodifikovali 1928. godine, Srbija (Kraljevina Jugoslavija) je formalno bila etvrta drava u svetu koja je svoj prvi Zakon o optem uprav1
nom postupku donela 1930. godine. Time je kod nas uinjen znaaj iskorak ka ostvarivanju potpune zakonitosti rada dravne uprave i to je posebno vano - podizanju nivoa pravne sigurnosti graana. Za potpunu
pravnu sigurnost graana niji dovoljno samo da njihova prava i obaveze
budu unapred propisana zakonima, ve i da nain njihovog ostvarivanja
bude precizno pravno regulisan, kako dravna uprava svojim slobodnim
postupanjem (od sluaja do sluaja) ne bi mogla izigravati prava graana
koja su im nekim zakonima prethodno ve garantovana.
Od tada Zakon o optem upravnom postupku je svega nekoliko puta
menjan. Zakon Kraljevine Jugoslavije iz 1930. godine se na osnovu Zakona o nevanosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za
2
vreme neprijateljske okupacije, formalno primenjivao sve do 1956. godi3
ne kada je donet na drugi po redu Zakon o optem upravnom postupku.
Tokom pune etiri decenije primene ovaj Zakon je menjan svega pet puta
4
5
6
7
i to 1965. godine, 1976. godine, 1978. godine, 1986. godine i 1994.
8
godine. Poslednji put Zakon o optem upravnom postupku je donet 1996.
U pitanju je Zakon o optem upravnom postupku Kraljevine Jugoslavije koji je

donet 9. novembra 1930. godine, a koji je stupio na snagu 26. februara 1931. godine.
2
Slubeni list Federativne Narodne Republike Jugoslavije, broj 86/1946.
3
Slubeni list Federativne Narodne Republike Jugoslavije, broj 52/1956 od 19.
decembra 1956. godine.
4
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o optem upravnom postupku, Slubeni
list SFRJ, broj 10/1965 od 10. marta 1965. godine.
5
list SFRJ, broj 4/1977.
6
list SFRJ, broj 11/1978 od 3. marta 1978. godine.
7
list SFRJ, broj 9/1986 od 28. februara 1986. godine.
8
Zakon o izmenama Zakona o optem upravnom postupku, Slubeni list SRJ,
broj 24/1994 od 18. marta 1994. godine.
182

9
godine u vreme postojanja Savezne Republike Jugoslavije. Nakon toga

promenjena su ak dva dravno-pravna oblika u kojima je Srbija bila najpre federalna jedinica (Savezna Republika Jugoslavija), a zatim drava
lanica (Dravna zajednica Srbija i Crna Gora), da bi od 2006. godine postala samostalna drava. Meutim, Zakon o optem upravnom postupku
do sada uopte nije menjan. U trogodinjem periodu postojanja Dravne
zajednice Srbija i Crna Gora u Republici Srbiji se Zakon o optem uprav10
nom postupku primenjivao kao propis drave lanice. Republika Crna
Gora je za to vreme iskoristila mogunost datu Ustavnom poveljom i
11
usvojila svoj nov Zakon o optem upravnom postupku. Nakon prestanka
postojanja Dravne zajednice Srbija i Crna Gora u Srbiji se Zakon o optem upravnom postupku primenjuje kao republiki propis na osnovu Od12
luke Narodne skuptine Republike Srbije od 5. juna 2006. godine. Ustavom Republike Srbije od 8. novembra 2006. godine je ureivanje pitanja
postupka pred dravnim organima predvieno kao iskljuiva republika
13
nadlenost. Na osnovu Ustavnog zakona za sprovoenje Ustava trebalo
je izmeu ostalih regulisati i pitanje postupka pred organima dravne
14
uprave najkasnije do 31. decembra 2008. godine. U tom smislu, januara
2009. godine od strane Vlade Republike Srbije je utvren Predlog zakona
o izmenama Zakona o optem upravnom postupku koji se danas jo uvek
15
nalazi se u skuptinskoj proceduri. S obzirom na to da zbog irine svoje
primene, pravne sigurnosti koju treba da prui graanima, efikasnosti i
Vaei Zakon o optem upravnom postupku je najpre 1996. godine usvojen u razliitim tekstovima u tada dvodomoj Saveznoj skuptini, pa se shodno odredbi lana 92.
stav 1. i 2. Ustava SRJ privremeno primenjivao tekst usvojen u Veu graana koji je objavljen u Slubenom listu SRJ, broj 55/1996 od 19. novembra 1996. godine. Usaglaavanje izmeu Vea graana i Vea republika u pogledu teksta Zakona o optem upravnom
postupku je usledilo tek 26. juna 1997. godine, pa je konana verzija ovog Zakona objavljena u Slubenom listu SRJ, broj 33/1977 od 11. jula 1997. godine.
10
lanom 64. stav 2. Ustavne povelje je bilo propisano da e se zakoni Savezne
Republike Jugoslavije izvan poslova Dravne zajednce Srbija i Crna Gora primenjivati
kao zakoni drava lanica, do donoenja novih propisa od strane drava lanica, osim zakona za koje je skuptina drave lanice bude odluila da se ne primenjuju.
11
Slubeni list Republike Crne Gore, broj 69/2003.
12
Odluka o obavezama dravnih organa Republike Srbije u ostvarivanju nadlenosti Republike Srbije kao sledbenika Dravne zajednice Srbija i Crna Gora, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 48/2006 od 5. juna 2006. godine.
13
lan 97. taka 2. Ustava Republika Srbije.
14
lan 15. Ustavnog zakona sa sprovoenja Ustava Republike Srbije, Slubeni
glasnik Republike Srbije, broj 98/2006. od 10. novembra 2006. godine.
15
Predlog zakona o izmenama Zakona o optem upravnom postupku je utvren na
53. sednici Vlade Republike Srbije odranoj 15. januara 2009. godine.
183
ekonominosti rada organa dravne uprave koje bi trebalo da omogui,

spada u jedan od svakako najvanijih pravnih propisa u naem pravnom
sistemu, predmet nae analize u narednim redovima e biti upravo odredbe predloenog teksta Zakona o optem upravnom postupku.
Predlog Zakona o izmenama Zakona o optem upravnom postupku

Bez obzira na to to je od donoenja Zakona o optem upravnom postupku proteklo vie od 13 godina i to je u pitanju propis Savezne Republike Jugoslavije, drave koja je prestala da postoji jo pre vie od 6 godina, Predlog zakona o izmenama Zakona o optem upravnom postupku
predstavlja samo jeziko usaglaavanje ovog propisa sa novim Ustavom
Republike Srbije. Predlog ovog Zakona ne sadri ni jedno novo reenje
kojim bi se postupak rada ministarstava, drugih organa dravne uprave,
kao i svih ostalih vrioca upravne delatnosti osavremenio i uinio efikasnijim i ekonominijim.
Od ukupno 31 odredbe ovog Zakona kojima su unose odreene izmene u postojei Zakon o optem upravnom postupku, u ak 30 odredbi
se radi o obinim jezikim izmenama. Tako se umesto termina jugoslovenski dravljanin uvodi termin dravljanin Srbije (lan 1), umesto termina Savezna Republika Jugoslavija uvodi se termin Republika Srbija (lan 2, 3, 12 i 13), umesto termina Vojska Jugoslavije
uvodi se termin Vojska Srbije (lan 4, 11, 13 i 14), umesto termina
Savezna Vlada uvodi se termin Vlada (lan 20 i 23), termin savezni organ nadlean za inostrane poslove zamenjuje se terminom ministarstvo nadleno za spoljne poslove (lan 4, 5, 13, 15 i 16), termin
dravni, odnosno javni tuilac zamenjuje se terminom samo javni tuilac (lan 8, 9, 10, 19, 21, 24, 25 i 26), termin srodnik po krvi zamenjuje se terminom krvni srodnik (lan 6 i 17), termin srodnik po tazbini zamenjuje se terminom tazbinski srodnik (lan 6 i 17), termin
hranioc zamenjuje se terminom hranitelj (lan 6) itd. Samo jedna
odredba Zakona (lan 22) se ne odnosi samo na terminoloku promenu,
ve je posledica potrebe sutinskog usaglaavanja sa Ustavom (lan 36.
stav 2 i 198. stav 2) koji je predvideo da se graanima mora radi pravne
sigurnosti uvek omoguiti pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu
16
zasnovanom interesu, odnosno sudska kontrola zakonitosti konanih
16
Svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Ustav Republike
Srbije, lan 36. stav 2.
184

17
upravnih akata. Iz tog razloga je u Zakonu precizirana nadlenost za reavanje po zahtevu za zatitu zakonitosti u upravnom postupku. Da predlaga Zakona nije kojim sluajem propustio da izvri ustavnu obavezu u pogledu usaglaavanja svih ostalih propisa sa novim Ustavom i da je zbog toga zajedno sa ovim Zakonom predloen i Zakon o upravnim sporovima, i
ova jedina novina koja ima znaaj sutinske promene u postojeem tekstu
Zakona o optem upravnom postupku bi po prirodi stvari izostala. Pitanje
obavezne sudske zatite u sluaju konanih upravnih akata koju nalae novi Ustav bilo bi reeno Zakonom o upravnim sporovima. Meutim, s obzirom na to da je punih 11 meseci nakon to je utvren Predlog zakona o izmenama Zakona o optem upravnom postupku utvren i Predlog zakona o
upravnim sporovima koji je Narodna skuptina i usvojila 29. decembra
18
2009. godine, ovakva izmena u Zakonu o optem upravnom postupku je
postala time bez ikakvog sutinskog znaaja.
Na osnovu Strategije reforme dravne uprave Republike Srbije i Akcionog plana za njeno sprovoenje usvojenih jo 2004. godine odavno je
trebalo da budu doneti ne samo novi Zakon o optem upravnom postupku, ve i Zakon o upravnim sporovima, kao dva osnovna procesna propisa od kojih zavisi efikasan rad dravne uprave i sudske kontrola nad nje19
nim radom kao osnove za ostvarivanje pravne sigurnosti graana. Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu kao organ dravne
uprave koji je nadlean za itav sistem dravne uprave je najpre u svom
Programu rada za 2008. godinu bilo predvidelo da e do juna te godine
biti donet Zakon o optem upravnom postupku i Zakon o upravnim sporovima. Time je blagovremeno trebalo da bude ispotovana i ustavna obaveza na usaglaavanje svih zakona sa Ustavom najkasnije do 31. decembra 2008. godine. Poto se to ipak nije dogodilo, Programom rada Ministarstva za dravnu upravu i lokalnu samoupravu za 2009. godinu ponovo
20
je predvieno da e ovi zakoni biti usvojeni do septembra 2009. godine.
17
Zakonitost konanih pojedinanih akata kojima se odluuje o pravu, obavezi ili

na zakonu zasnovanom interesu podlee preispitivanju pred sudom u upravnom sporu,
ako u odreenom sluaju zakonom nije predviena drugaija sudska zatita. Ustav Republike Srbije, lan 198. stav 2.
18
Zakon o upravnim sporovima, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj
111/2009. od 30. decembra 2009. godine.
19
Strategija reforme dravne uprave u Republici Srbiji i Akcioni plan za njeno
sprovoenje su usvojeni od strane Vlade Republike Srbije oktobra 2004. godine i predstavljaju osnovne programske i planske dokumente za reformu celokupne dravne uprave za
period do 2010. godine.
20
Videti internet sajt Ministarstva za dravnu upravu i lokalnu samoupravu na adresi www.drzavnauprava.gov.rs
185
Meutim, 15. januara 2009. godine Vlada Republike Srbije je utvrdila i

uputila Narodnoj skuptini Predlog, ne novog Zakon o optem upravnom
postupku kao to je planirano u godinjem Programu rada Ministarstva,
ve samo izmena postojeeg Zakona. Time ne samo da je proputeno da
se usklaivanje Zakona o optem upravnom postupku sa novim Ustavom
izvri u roku predvienim Ustavnim zakonom za sprovoenje Ustava koji
je istekao 31. decembra 2008. godine, ve to je u ovom sluaju svakako
mnogo vanije, proputena je i prilika da se upravni postupak bitno osavremeni unoenjem mnogih novih instituta koje uporedna praksa odavno
poznaje. Time se postupak rada organa dravne uprave u Srbiji mogao
uiniti znatno ekonominijim i efikasnijim.
Svakako da u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o optem
upravnom postupku pravi kuriozitet predstavlja njegovo predlaganje
Narodnoj skuptini za donoenje po hitnom postupku, a posebno obrazloenje za to koje je tim povodom dato. Obrazlaui potrebu hitnosti
postupka usvajanja ovog zakona u obrazloenju Predloga zakona (str. 6)
je navedeno da imajui u vidu postojeu neusaglaenost Zakona o optem upravnom postupku sa Ustavom Republike Srbije, potrebno je
predloeni zakon doneti po hitnom postupku, jer bi u suprotnom mogle
nastupiti tetne posledice po rad organa i organizacija. Naime, sasvim
je jasno da ne moe biti nikakvih velikih tetnih posledica zbog toga to
se u Zakonu o optem upravnom postupku, narimer Vojska Srbije naziva Vojskom Jugoslavije ili to se javni tuilac naziva dravnim,
odnosno javnim tuiocem, krvni srodnik to se naziva srodnikom
po krvi, hranitelj hraniocem itd. Meutim, u tom sluaju ostaje ne
jasno zato predlaga ako je ve smatrao da zbog jezikih neusaglaenosti sa novim Ustavom mogu da nastupe tetne posledice po rad organa
dravne uprave nije ovaj Predlog izmene Zakona utvrdio i uputio ranije
Narodnoj skupitni, a posebno imajui u vidu ustavnu obavezu na usaglaavanjem svih zakona sa novim Ustavom najkasnije do 31. decembra
2008. godine. Isto tako, ostaje nejasno zato onda bar Narodna skuptina takav Predlog zakona koji joj je upuen na usvajanje po hitnom postupku nije nala za potrebno da razmatra ve punih godinu dana! U
svetlu ove injenice je posebno interesantno primetiti da je Vlada Republike Srbije Predlog zakona o upravnim sporovima utvrdila punih jedanaest meseci kasnije, odnosno 3. decembra 2009. godine i uputila na
usvajanje Narodnoj skuptini takoe po hitnom postupku, kao i da je
Narodna skuptina ovaj Zakon usvojila 29. decembra 2009. godine. Isto
tako u Narodnoj skuptini su preko reda tokom 2009. godine usvojeni
iz oblasti dravne uprave i Zakon o izmenama i dopunama zakona o dr186

21
avnim slubenicima, Zakon o utvrivanju maksimalnog broja zapo22

slenih u republikoj administraciji i Zakon o privremenom smanjivanju plata, zarada, neto naknada i drugih primanja u dravnoj administra23
ciji i javnom sektoru.
Neophodnost novog Zakona o optem upravnom postupku

Umesto da je predloen nov Zakon, predlaganjem samo izmena i
dopuna postojeeg Zakona o optem upravnom postupku, svesno ili ne
nastavlja se pravni kontinuitet sa propisom koji je donela Savezna Republike Jugoslavija kao drava koja odavno vie ne postoji. U svetlu te injenice interesantno je primetiti da je nakon usvajanja Ustavne povelje i
stvaranja Dravne zajednice Srbija i Crna Gora Republika Crna Gora odmah iskoristila mogunost koju joj je kao dravi lanici pruao Zakon za
sprovoenje Ustavne povelje i da je jo 2003. godine donela svoj potpuno
novi i osavremenjen Zakon o optem upravnom postupku. Republika Crna Gora je time u pogledu ovog propisa raskinula pravni kontinitet sa Saveznom Republikom Jugoslavijom. U Republici Crnoj Gori isto je uinjeno i sa upravnom sporom poto je tada donet i nov Zakon o upravnim
24
sprovima. Pored injenice da je Republika Srbija postala samostalna drava jo juna 2006. godine, formalno pravni razlog za donoenje novog
Zakona o optem upravnom postupku a ne samo za izmenu postojeeg
Zakona, nalae takoe i novi Ustav Republike Srbije. Prema Ustavu Republike Srbije kao nova nadlenost Republike je propisano izmeu osta25
lih i ureivanje postupka pred sudovima i drugim dravnim organima.
Osim potrebe uspostavljanja novog pravnog poretka u Republici Srbiji nastale usled promene dravno-pravnog sistema, razlog za donoenje
potpuno novog Zakona o optem upravnom postupku trebalo je da bude i
potreba za pravnim regulisanjem procesa rada organa dravne uprave
21
Zakon o izmenama i dopunama zakona o dravnim slubenicima je usvojen 11.

decembra 2009. godine i objavljen je u Slubenom glasniku Republike Srbije, broj
104/2009 od 12. decembra 2009. godine.
22
Zakon o utvrivanju maksimalnog broja zaposlenih u republikoj administraciji
je usvojen 11. decembra 2009. godine i objavljen je u Slubenom glasniku Republike Srbije, broj 104/2009 od 12. decembra 2009. godine.
23
Zakon o privremenom smanjivanju plata, zarada, neto naknada i drugih primanja
u dravnoj administraciji i javnom sektoru je usvojen 29. aprila 2009. godine i objavljen
je u Slubenom glasniku Republike Srbije, broj 31/2009 od 29. aprila 2009. godine.
24
Zakon o upravnim sporovima, Slubeni list Republike Crne Gore, broj
60/2003.
25
Republika Srbija ureuje i obezbeuje (...) postupak pred sudovima i drugim dravnim organima. Ustav Republike Srbije, lan 97. stav 2.
187
(ministarstava, uprava, inspektorata) i posebnih organizacija (zavoda, direkcija, agencija) na savremenijim osnovama primenom mnogih novih instituta iz pozitivne uporedne prakse razvijenih drava. Osavremenjavanje
upravnog postupka kroz novi Zakon o optem upravnom postupku je trebalo dodatno da doprinese efikasnijem i ekonominijem delovanju dravne uprave u Republici Srbiji. Iz tog razloga, umesto samo terminolokih
promena koje se predlau u Zakonu o izmenama Zakona o optem upravnom postupku, smatramo da je neophodno to pre izraditi potpuno novi
Zakon o optem upravnom postupku. U njega bi trebalo da budu unete
mnoge novine koje su zasnovane na pozitivnom uporednom iskustvu razvijenih drava, a koje bi omoguile pre svega savremeno poslovanje organa dravne uprave i njen ekonominiji i efikasniji rad.
Kada su u pitanju te novine u naem upravnom postupku one i nisu
toliko revolucionarne i nepoznate, koliko su neophodne. U Zakonu o optem upravnom postupku bi prema naem miljenju to pre trebalo da nau mesto pre svega mnoge odredbe o savremenim nainima optenja (uspostavljanja kontakta) organa koji vodi upravni postupak sa strankama,
kao to su putem elektornskih raunara, telefaksa i korienjem drugih
elektronskih ureaja. Prema vaeem Zakonu podnesci stranaka se po
pravilu jo uvek predaju neposredno organu ili se alju potom, dok se samo izuzetno podnesci mogu izjaviti i telegrafski, dok se samo kratka i hitna saoptenja mogu davati i telefonom, ako je to po prirodi stvari uopte
26
mogue. Takoe, kada je u pitanju obavezno lino dostavljanje pismena
u upravnom postupku smatramo da bi se moralo to pre predvideti mogunost dostavljanja svih pismena i u elektronskom obliku koje bi moglo
da zameni zastarelo obavezno pribijanje pismenog obavetenja o dosta27
vljanju na vrata stana ili poslovne prostorije. Isto tako, mogunost korienja elektronske forme bi trebalo predvideti i kada je u pitanju podnoenje svih vrsta podnesaka u upravnom postupku. Uporedo sa omoguavanjem efikasnijeg postupka podnoenja i dostavljanja pismena morale bi
se spreiti i eventualne zloupotrebe od strane stranke, kao to bi bilo naprimer izbegavanjem da prime pismena koja su joj upuena u elektronskoj formi. Pri sainjavanju zapisnika koji se vodi o toku upravnog postupka smatramo da bi moralo to pre da se dozvoli korienje odgovarajuih tehnikih ureaja za snimanje toka postupka, kao i sastavljanje kasnije zapisnika u elektronskoj formi. U pogledu obavezne forme upravnih
akata trebalo bi omoguiti pored papirne forme i mehanografske izrade
26
lan 54. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku. O nainu optenja organa
i stranaka videti Zakon o optem upravnom postupku, lanovi 54-70.
27
lan 76. stav 1. i lan 77. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku.
188
reenja, elektronsku formu i umesto do sada obaveznog potpisa i peata

dozvoliti i faksimil ili kvalifikovan elektronski potpis. Istovremeno sa
osavremenjavanjem upravnog postupka i omoguavanjem elektronskog
postupanja organa dravne uprave moralo bi se voditi rauna o potrebi
zatite podataka o linosti koji bi u tom sluaju posebno mogli biti dovedeni u pitanje. U tom smislu smatramo da bi trebalo uneti u Zakon o optem upravnom postupku odredbu da se podaci o linosti mogu pribaviti
samo ako je to dozvoljeno zakonom ili ako se o tome saglasi stranka, odnosno lice na koje se ti podaci odnose.
Pored promena koje zahteva osavremenjavanje procesa rada dravne
uprave, smatramo da u Zakonu o optem upravnom postupku treba radi
ostvarivanje vee pravne sigurnosti graana izvriti i poboljanje njihovog poloaja kao stranaka u upravnom postupku. U tom smislu smatramo
da bi pre svih trebalo izmeniti odredbu koja stranci u upravnom postupku
omoguava pravo na naknadu trokova za pravno zastupanje samo izuzetno, i to u sluajevima kada je ono bilo nuno i opravdano, to se u praksi
28
pokazalo kako veoma retka situacija.
Radi usaglaavanja Zakona o optem upravnom postupku sa novim
Ustavom Republike Srbije pored predloenih izmena koje su samo terminoloke prirode, u Zakonu o optem upravnom postupku promenu bi obavezno morala da pretrpi i odredba osnovnih naela upravnog postupka
29
koja govori o upotrebi jezika i pisma. Naime, Zakon o optem upravnom postupku prua mogunost organu dravne uprave da vodi upravni
postupak na srpskom jeziku ekavskog i jekavskog izgovora i uz upotrebu
irilikog ili latinikog pisma, to je danas u suprotnosti sa odredbom lana 12. stav 1. Ustava koja propisuje da se kada je u pitanju slubenu upotreba srpskog jezika moe koristiti samo iriliko pismo.
Pored svih terminolokih izmena koje su predloene u Zakonu o izmenama Zakona o optem upravnom postupka, kao i onih za koje smo
predlog izele u ovom radu, smatramo da je neophodno izvriti i usaglaavanje Zakona o optem upravnom postupku sa svim promenama u pravnom
sistemu koje su kod nas nastale od 1996. godine kada je donet Zakon o optem upravnom postupku. Svakako da su u pitanju brojne promene pravnih
propisa, a samo delimina analiza odredbi predloenih za izmenu u buduem tekstu Zakona o optem upravnom postupku koja je izvrena u ovom
radu pokazuje da one nisu dovoljno paljivo i detaljno analizirane.
Sa koliko panje se pristupilo poslu pripreme izmena Zakona o optem upravnom postupku, pa makar i samo jezikih promena, vidi se i po
28
29
lan 104. stav 3. Zakona o opem upravnom postupku.

lan 16. stav 1. Zakona o optem upravnom postupku.
189
tome to je proputeno da se ispravi greka koja je uinjena u vaeem

tekstu Zakona u pogledu naina odreivanja zakonskog roka za donoenje drugostepenog reenja u upravnom postupku. Naime, izmena Zakona
je bila prilika da se rok za donoenje drugostepenog reenja u Zakonu o
optem upravnom postupku uskladi sa rokom iz Zakona o upravnim sporovima tako da iznosi 60 dana umesto dva meseca koliko je sada predvi30
eno. Oigledno da u nadlenom Ministarstvu, ali naalost ni u Republikom sekretarijatu za zakonodavstvo u ijoj nadlenosti je da vodi rauna o usaglaenosti svih pravnih propisa koji se donose od strane Vlade
Republike Srbije, nisu ni primetili ovaj propust razliitog naina odreivanja rokova za istu procesnu radnju. Usled identinog naina raunanja
rokova koji se primenjuje i u upravnom postupku kao i upravnom sporu
(civilna komplutacija) nije sve jedno da li je neki rok odreen da dane ili
mesece. Uinjeni propust je tim pre vei to je Ministarstvo za dravnu
upravu i lokalnu samoupravu bilo i organ dravne uprave koji je takoe
bio nadlean za pripremu i Zakona o upravnim sporovima koji je usvojen
decembra 2009. godine, pa ni prilikom njegove izrade nije ispravljen ovaj
propust, ve je kao rok donoenje drugostepenog reenja opet propisano
60 dana, nasuprot roka za istu procesnu radnju iz Zakona o optem upravnom postupku koji iznosi dva meseca.
Zakljune napomene
Pored uspostavljanja pravnog kontinuiteta u oblasti dravne uprave
sa novim pravnim poretkom koji je u Republici Srbiji utvren Ustavom iz
2006. godine, neophodnost potpuno novog Zakona o optem upravnom
postupku bez obzira na to to se u sluaju postojeeg Zakona radi svakako o jednom od najsolidnijih pravnih propisa u naem pravnom sistemu,
nalae pre svega potreba osavremenjavanja upravnog postupka. Samo terminoloke promene koje su predloene u Zakonu o izmenama Zakona o
optem upravnom postupku nisu dovoljne. Predlaganjem iskljuivo jezikih izmena u Zakonu o optem upravnom postupku radi njegovog usaglaavanja sa novim Ustavom Republike Srbije, proputena je prilika da se u
na upravni postupak unesu mnoge novine koje bi trebale da kroz osavremenjavanje rada organa dravne uprave uine celokupni upravni postupak ne samo ekonominijim i efikasnijim, ve i da ga uine mnogo dostupnijim potrebama i mogunostima graana.
Ne unoenjem u budui tekst Zakona o optem upravnom postupku
odredbi koje omoguavaju elektronsko poslovanje organa dravne uprave
30
190
lan 237. stav 1. Zakona o optem upravnom postupku.
proputa se istovremeno i prilika da se brojni elektronski raunari koji danas postoje u dravnoj upravi Republike Srbije stave i u funkciju pomoi
graanima u upravnom postupku. Stoga sa puno osnova moemo danas
da se zapitamo ta nam vrede raunari koji postoje u naoj dravnoj upravi kada ne moemo da ih stavimo u funkciju breg i ekonominijig rada
dravne uprave usled nedostatka procesnih pravila za to? Isto tako ini se
opravdanim postavljanje pitanja zato graani svoje izvode iz matinih
knjiga ili drugih javnih evidencija ne bi mogli da dobijaju na kunu adresu elektronskom potom i da oni imaju karakter javne isprave u smislu
Zakona o optem upravnom postupku, kada ve novi Zakon o matinim
knjigama omoguava potpuno elektronsko poslovanje matiarske slu31
be? Takoe, zato razne prijave imovine, poreza ili carina za koje je drava posebno zainteresovana da budu to uredniji i blagovremenije podneti, graani ne bi mogli da podnose u i elektronskoj formi? Zato graani u Srbiji mogu da elektronski posluju kupujui robu preko interneta kao
i u svim drugim dravama irom sveta i da radi toga elektronski posluju
sa svojim poslovnim bankama to im je sve omogueno nedavno donetim
32
Zakonom o elektronskoj trgovini, ali ne mogu elektronsku komunikaciju da ostvaruju i sa svojom dravnom upravom?
Usled nedostatka novih odgovarajuih odredbi u Zakonu o optem
upravnom postupku sa puno osnova se moe postaviti i pitanje ta nam
33
vredi to smo jo 2005. godine doneli Zakon o elektronskom potpisu, a
34
nedavno i Zakon o elektronskom dokumentu, kada Zakon o optem
upravnom postupku propisujui obavezne elemente upravnog akta, zahteva da svako reenje koje donosi organ dravne uprave mora da ima iskljuivo pisani potpis i peat. Sa puno prava se isto tako moe postaviti i
pitanje ta vredi graanima Srbije to je Vlada Republike Srbije od juna
ove godine uvela elektronske sednice, kada oni svoju neophodnu komunikaciju sa svim ministarstvima i drugim organima dravne uprave moraju
jo uvek da ostvaruju iskljuivo u pisanoj (papirnoj) formi, preko altera i
veoma esto uz vieasovno ekanje u redovima.
Predlaganje novog i savremenijeg Zakona o optem upravnom postupku bila je jedna od dobrih prilika za poetak stvaranja uslova da Srbi-
31
Zakon o matinim knjigama, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 20/2009

od 19. marta 2009. godine.
32
Zakon o elektronskoj trgovini je donet 29. maja 2009. godine, Slubeni glasnik
Republike Srbije, broj 41/2009 od 30. maja 2009. godine.
33
Zakon o elektronskom potpisu je donet 21. decembra 2004. godine i objavljen je
u Slubenom glasniku Republike Srbije, broj 135/2004 od 21. decembra 2004. godine.
34
Zakon o elektronskom dokumentu je donet 8. jula 2009. godine i objavljen je u
Slubenom glasniku Republike Srbije, broj 51/2009 od 9. jula 2009. godine.
191
ja pone da funkcionite u oblasti dravne uprave kao efikasnija i ekonominija drava. Oigledno je da je sa ovakvim tekstom predloenih izmena Zakona ova prilika proputena. Meutim, injenica da Predlog zakona
o izmenama Zakona o optem upravnom postupku ve punih godinu dana
stoji u skuptinskoj proceduri, ipak prua nadu da bi njegovim eventualnim povlaenjem i paljivom doradom ukazani nedostaci mogli da budu
otklonjeni. U suprotnom, moraemo da ekamo jo koju godinu dok nam
u procesu evropskih integracija ne bude ukazano i na ovakve nedostatake
u naem upravnom postupku.
192
Zoran Lonar, Ph.D., Assistant Professor

An Appeal for a New Law on General

Administrative Procedure
Abstract
In addition to establishing the legal continuity in the field of public
administration with a new legal order which is determined by the Constitution of the Republic of Serbia from 2006, the necessity of completely
new Law on General Administrative Procedure, regardless of the existing
law really being one of the best legal regulations in our legal system, is
caused primarily by the need for modernization of administrative procedures.
Only the terminology changes that were proposed in the Law amending the Law on General Administrative Procedure are not sufficient.
Suggesting only linguistic changes in the law on general administrative procedure for its harmonization with the new Constitution, the opportunity was lost to implement into administrative proceedings in the Republic of Serbia many new solutions that should modernize the work of public administration bodies and to make the entire administrative procedure more economical and efficient, while more accessible to citizens' needs
as well.
For the creation of the state administration in Serbia that will be able
to provide high quality services to citizens and be the successful bearer of
the reform of the entire social and economic development, it is necessary
that the future Law on General Administrative Procedure contains many
new institutes that are known in comparative practice of developed countries, which relate primarily to facilitating electronic operation of public
administration and raising the level of legal security for citizens.
Keywords: administrative procedure, Law on General Administrative procedure, Constitution, modernization of administrative procedures
193
194
343.359+323.28(4)
Dr Tatjana Luki, docent

PRANJE NOVCA I FINANSIRANJE TERORIZMA1

(NA NIVOU EVROPSKE UNIJE)
Saetak: Pranje novca i finansiranje terorizma sve vie postaju
predmet interesovanja svetske zajednice, jer su drave uvidele da je otklanjanje uzroka najefikasniji vid borbe protiv ovog vida kriminaliteta.
Zbog brojnih slinosti, dovode se nuno u vezu i predstavljaju predmet jedinstvenog regulisanja u brojnim konvencijama i direktivama na nivou
Evropske Unije i na svetskom nivou. U ovom radu panja je posveena
slinostima ali i razlikama izmeu pranja novca i finansiranja terorizma,
definicijama i obrazloenjima, metodama i tipologijama pranja novca i
finansiranja terorizma. Posebno je obraeno pitanje meunarodne saradnje u okviru EU, kao i saradnje EU sa SAD-om u preventivnoj i represivnoj borbi protiv ovog vida kriminaliteta.
Kljune rei: pranje novca, finansiranje terorizma, Evropska Unija,
Varavksa konvencija, FATF
1. Uvodna razmatranja
Ogromne svote novca koje proistiu iz organizovne kriminalne delatnosti su za same kriminalce nedovoljno korisne jer se radi o tzv. prljavom novcu ije korienje moe imati za posledicu samorazotkrivanje izvrilaca tzv. predikatnih krivinih dela, i zbog toga, takav novac je neophodno konvertovati u legalan, postupkom opte poznatim kao pranje nov-
195
Dr Tatjana Luki, Pranje novca i finansiranje terorizma (str. 195218)
ca. S obzirom da se pranje novca esto izjednaava sa pojmom finansiranja terorizma, u smislu da se pranje novca i finansiranje terorizma smatraju istim aktivnostima, borba protiv istih je od presudnog znaaja.
Pranje novca obuhvata itav niz razliitih mera i aktivnosti koje
imaju za cilj da nezakonito steene prihode, sa naizgled legitimnim ili zakonitim poreklom pretvore u legitimna sredstva. Ono bi se najoptije moglo definisati kao postupak prikrivanja postojanja, ilegalnosti izvora i
upotrebe prihoda koji su rezultat kriminalne delatnosti, i njihove legalizacije. U sreditu postupka pranja novca je obmana, odnosno prikazivanje
nadlenim organima naina sticanja imovine, kao zakonito, i njeno korienje kao zakonito steenih prihoda. Pranje novca je tip poslovne transakcije, nelegalnog finansijskog instrumenta i veoma sofisticiranog finansijskog mehanizma koji po formi, strukturi i kompleksnosti nije unifici2
ran, ve izuzetno fleksibilan, inovativan i adaptilan.
Pranje novca i finansiranje terorizma - globalni su problemi koji prevazilaze dravne granice. Oni koji podravaju teroristike organizacije
vre i tako zvano pranje novca, odnosno zametanje traga njegovom izvoru. Oni zatim taj novac preusmeravaju u pravcu teroristikih organizacija, koristei kao masku razliite firme, ukljuujui i dobrotvorne organizacije. Oni stalno menjaju i usavravaju tehnike prevare, a organi gonjenja nastoje da odre korak s njima ili, ak, korak ispred njih. Prekidanje
finansijske podrke teroristima kljuni je cilj organa gonjenja. Rasturajui
i onemoguavajui finansijske mree, dravni organi umanjuju sposobnost teroristikih organizacija da uopte dostignu stepen gde im treba jo
samo neto malo dolara da bi potpuno isfinansirali jednu teroristiku
akciju.
Treba biti svestan injenice da je nemogue tano ukazati na taku
gde je prekinut dotok novca i time spreen neki teroristiki napad. Prekid
finansiranja terorista je samo jedan od aspekata iroko shvaene borbe protiv terorizma, ali isto tako izuzetno znaajan. Jednostavno, veliina i kompleksnost globalnog finansijskog sistema, samo ono to se deava u jednom
danu, u 24 sata, i pretraivanje neeg to se deava u Aziji, Evropi, Latino
Americi, Sjedinjenim Dravama - jednostavno je nemogue. Tako veliki
problemi stvaraju i velike izazove da se problem razrei. Osim toga, teroristike grupe, kao to je Al - Quaida, stalno trae nove naine za prikupljanje novca i za prikrivanje tragova tog novca.
Vano je da se i na delatnost teroriste gleda kao na dobro organizovani kriminal. Teroristi ne bi bili nita da nisu prilagodljivi i u sistemu. Al
B.Ljuti, Suprotstavljanje pranju novca u Evropskoj Uniji, Pravni informator

br.5/2003, 34.
196
- Quaida, na primer, koristi dijamante kao nain plaanja - radi lakeg

premetanja svojih fondova sa jednog mesta na drugo. Njihovi kuriri tako
krijumare novac preko meunarodnih granica.
Postojei zakoni, naalost, ne pokrivaju sve mogue naine na koji
teroristi dobijaju ili kanaliu svoj novac. Meutim, nije stvar u tome da postoji zakon koji moe da eliminie sve to, nego je u tome da se bude dovoljno fleksibilan da se novi zakoni uvode prema potrebama na osnovu iskustava strunjaka koji se bave borbom protiv terorizma. Eksperti inae kau da
e uspeh u borbi protiv terorizma uveliko zavisiti od toga koliko se brzo
vlasti mogu adaptirati na nove teroristike izazove.
Terorizam je jedan od najznaajnijih i istovremeno najopasnijih
ugroavajuih fenomena naeg doba. Ve povrni uvid u konkretne
podatke to nesporno dokazuje. Podaci nam pokazuju da danas u svetu
deluje preko 600 razliitih teroristikih organizacija (25% njih ima
preko hiljadu lanova, a neke od njih i desetine hiljada lanova) od ega ih je prema shvatanjima i standardima amerike administracije 29
3
posebno znaajno budui da imaju obeleja meunarodnih teroristi4
kih organizacija.
Delovanje teroristikih organizacija je samo jedna od dimenzija
savremenog terorizma. Istorijski posmatrano, dravni terorizam podrazumeva sistematsku upotrebu nasilja od strane drave prema vlastitom
stanovnitvu, upotrebu nasilja vladajuih nad podreenima, prvenstveno sa ciljem ouvanja vlasti. Od vremena Francuske revolucije i uspostavljanja vladavine terora 1793-1794. (Regime de la Terreor), razdoblja kada je re teror prvi put utisnuta u politiki renik, esti su
primeri sistematske upotrebe nasilja prema vlastitom stanovnitvu.
Dovoljno je prisetiti se totalitarnih reima poput nacizma, faizma i
staljinizma ili, pak, niza diktatorskih reima u Latino Americi. Imajui
Pojam meunarodni terorizam u savremenim uslovima ukljuuje razliita odreenja. Ponekad je re o dravno sponzorisanom terorizmu usmerenom protiv druge drave, ponekad o saradnji izmeu razliitih teroristikih organizacija, a ponekad o teroristikim napadima na strane dravljane u matinoj dravi ili u inostranstvu. Videti: LAQUEUR, W. The Age of Terrorism, Boston 1987., str. 266. U osnovi, meunarodni terorizam podrazumeva terorizam koji ukljuuje dravljane i teritorije (kao planere, izvrioce, rtve ili ciljeve) vie od jedne drave. Pojam meunarodni terorizam je u upotrebi od poetka 1980-ih. Godine 1981. tadanji ameriki dravni sekretar Alexander Haig
optuivao je SSSR da pomae meunarodne teroriste. Godinu dana kasnije u knjizi
Terror Network Claire Sterling, meunarodni terorizam je dobio i teorijsko obrazloenje. Uz pojam meunarodni terorizam u upotrebi je i pojam transnacionalni terorizam, kao i globalni terorizam.
4
Videti: Patterns of Global Terrorism 2000, United States Department of State,
April 2001.
197
u vidu dugotrajnost tih reima interesantno je upitati se: kakav je

kvantitativni odnos dravnog terorizma i terorizma koji sprovode teroristike organizacije. Mada egzaktna emipirijska istraivanja nisu raspoloiva, ini se da su u pravu oni autori koji tvrde da su od vremena
nastanka terorizama do danas drave najvei korisnici teroristikog
5
nasilja. Kada se dravni terorizam posmatra u savremenim uslovima
nije re samo o dravama koje su suoene sa terorizmom pa u borbi
protiv njega (kao posledice) provode jedini efikasan instrument terorisanje terorizma. Dravni terorizam takoe podrazumeva da se niz
teroristikih akcija dogaa pod sponzorstvom i uz svestranu pomo
pojedinih drava. Meunarodna zajednica, predvoena Sjedinjenim
Amerikim Dravama, oznaava Iran, Irak, Siriju, Libiju, Severnu Koreju, Kubu i Sudan kao drave koje sponzoriu meunarodni terorizam, zbog ega se nalaze u svojevrsnoj meunarodnoj izolaciji.
Kao ugroavajui fenomen terorizam postaje sve opasniji jer su mu
mogunosti, dometi u uinci sve vei. On je u savremenim uslovima u
stanju da u svetskim razmerama nanese mnogostruko vee tete, izazove
vee rtve, tekoe i nevolje od onih koje je ranije nanosio. To je razlog
zato on prerasta u globalni problem. Meutim, iako je terorizam globalni
problem ne znai da sve drave sveta zaista i jesu suoene sa problemom
terorizma. Terorizam je globalni problem u smislu da se sve drave mogu
suoiti sa njim.
2. Osnovi protivteroristikog delovanja borba protiv

finansiranja terorizma
Kada se razmatra pitanje protivteroristikog delovanja savremene
demokratske drave uoava se nekoliko dilema. Kao prvo, postavlja se
pitanje obima i intenziteta dravne protiv-akcije na terorizam. Primereno bi bilo da drave preduzimaju akcije koje su proporcionalne opasnosti koja se eli spreiti. Meutim, savremena praksa je sasvim drugaija. Reakcije drava esto su nasilnije ili pak, u blaem sluaju,
identine akcijama terorista ime se neminovno dalje samo generie
spirala nasilja.
Ukoliko se u kontekstu protivteroristikih strategija terorizam
shvati u potpunosti tj. sa svim elementima njegove strukture, sasvim je
jasno da je najefikasnije sredstvo za elimisanje terorizma otklanjanje
njegovih uzroka. Ukoliko to nije sluaj, a najee nije, teorijski posmatrano, problematici politikog nasilja koje eskalira ka terorizmu,
198
Townshend C., Terorizam, Sarajevo 2003, str. 24.
kao njegovom najradikalnijem obliku, drava se suprotstavlja na vie

naina. Sa jedne strane, mogua je primena niza aktivnosti u okviru
tzv. kriminalizacije. To podrazumeva primenu pravnih mehanizama
kroz institucije pravnog poretka odnosno primenu izvornih ili modifikovanih pravno ustanovljenih krivinih postupaka. S druge strane, tzv.
6
militarizacija ukljuuje upotrebu vojnih snaga i uspostavljanje znatno
represivnijeg zakonodavstva prilagoenog vojnom delovanju (vojno
zakonodavstvo). Time se vojnim snagama omoguuje upotreba niza
instituta koje, u pogledu zakonitosti primene pravosudne i politike
institucije ne mogu u potpunosti i efikasno kontrolisati. Istovremeno,
budui da su politiko nasilje i terorizam iznad svega eminentno pitanje, a time i meunarodne bezbednosti, za spreavanje izvoenja teroristikih akata (ali ne i suzbijanje terorizma u njegovom totalitetu), kako pokazuje savremena praksa, koristi se i nacionalni obavetajni sistem sa svim svojim komponentama: obavetajne slube, protivobavetajne slube i slube bezbednosti. Njihovo delovanje ima dve dimenzije. Sa jedne strane, one pruaju podrku policijskim i pravosudnim,
odnosno vojnim snagama, dok, s druge strane, izvodei tzv. tajne ope7
racije (covert actions) kojima se na tajni nain eli uticati na procese i
dogaaje na nekom podruju, neposredno, samostalno ostvaruje zacrtane ciljeve. Primena pravnih mehanizama, odnosno krivinih postupaka primerenija je demokratskoj dravi. Meutim, mehanizmi kriminalizacije najee su neefikasni u borbi protiv politikog nasilja i terorizma. Mehanizmi iz sklopa militarizacije i posebno tzv. tajne
operacije znatno su efikasniji, ali istovremeno i ugroavaju demokratski kredibilitet vlade koja ih primenjuje budui da se vlade, posebno u
primeni tzv. tajnih operacija, ustvari, koriste istim metodama kao i
teroristi.
Ovaj model je u pojednim fazama u pokuaju reavanja sukoba u Severnoj Irskoj

koristila Vlada Ujedinjenog Kraljevstva. Vie videti: Bilandi M. Severna Irska izmeu
rata i mira, Zagreb 2005.
7
Pod tajnim akcijama (Covert Action) podrazumevaju se pokuaji odreene drave
da utie na dogaaje u drugim dravama ili na drugim teritorijama bez otkrivanja svoje
umeanosti. Za ovaj tip aktivnosti u zapadnoj terminologiji, pored pojma tajne akcije,
koriste se i pojmovi tajne operacije, akcije tihe opcije, akcije tree opcije, prikrivena delovanja, dok ruska terminologija poznaje pojam aktivne mere (Active Measures). Unutar britanskih obavetajnih i bezbednosnih slubi ovaj tip aktivnosti naziva se
akcijama poremaaja/akcijama koje izazivaju dezorganizaciju (disruptive action).
Vie videti: Godson R., Intelligence Requirements for the 1980`s: Covert Action, Washington 1981., str. 1. i Urban M., UK Eyes Alpha: The Inside Story of British Intelligence,
London 1996., str.35.
199
Navedeno ukazuje na sloenost borbe protiv terorizma. Koncept liberalne demokratije kao najsavreniji oblik ivljenja savremenog oveka
suoen je sa nizom izazova i dilema kada je u pitanju pritiv-teroristiko
delovanje. Terorizam i teror nedravnih entiteta bitno ugroavaju bezbednost demokratskih drava. Meutim, isto tako njihove osnovne vrednosti,
pre svega koncept liberalizma, ugroavaju i mere koje drave primenjuju
(ogranienja prava i sloboda pojedinaca) u borbi protiv terorizma. Savremene demokratije jo uvek jednostavno nisu nale primerene odgovore za
delovanje u sivoj zoni izmeu politike i rata u kojoj se nalazi i u kojoj deluje terorizam.
Odlunost meunarodne zajednice da se suprotstavi terorizmu pre
11. septembra 2001. godine nije dala posebne rezultate zbog jednog jednostavnog razloga: dok se jedni bore protiv terorizma drugi ga podravaju, stvaraju preduslove za njegovu primenu protiv drugih ili ga, ak sponzoriu dok slui njihovim ciljevima. Uz uvaavanje veeg stepena saglasnosti u pogledu, bar deklarativnog, osuivanja terorizma od strane veine drava u svetu kao i potpisivanja niza meunarodnih konvencija i spo8
razuma o borbi protiv terorizma, ipak se namee zakljuak da se takvo
stanje nije znaajnije promenilo do dananjih dana.
Savet bezbednosti UN je 29. septembra 2001. prihvatio Optu rezoluciju protiv terorizma (Rezolucija 1368). Pri donoenju Rezuolucije Savet bezbednosti se pozvao na poglavlje sedam Povelje UN-a koje podrazumeva delovanje svetske organizacije i svih njenih lanica u vezi sa akcijama koje se odnose na pretnje miru, krenje mira i akte agresije. Pozi-
Na svetskom nivou jedinstveni dokument koji bi zabranjivao terorizam nije

postojao sve do dananjih dana. Tri dosadanje rezolucije Opte skuptine Ujedinjenih
nacija (3034/XXVII od 18. decembra 1972., 31/102 od 15. decembra 1976. i 32/147 od
16. decembra 1977.) u kojima se ... izraava zabrniutost zbog sve uestalijih akata
meunarodnog terorizma... te ..osuuje vrenje teroristikih akata od strane kolonijalnih, rasistikih i tuinskih reima... zbog injenice da ih nisu podrale najmonije
svetske sile (primer protiv rezolucije iz 1977. glasali su: Australija, Belgija, Kanada,
Izrael, Japan, Luksemburg, Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Amerike
Drave) imaju ogranienu pravnu snagu i time nisu dovoljne za efikasnu borbu protiv
terorizma na nivou svetske zajednice. Meunarodna zajednica borbu protiv terorizma
nastoji sprovesti kroz niz multilateralnih konvencija koje se bave pitanjima krivinog
sankcionisanja pojedinih aktivnosti povezanih sa terorizmom ili terorizmom u celini na
regionalnom nivou. Tako na primer Haka konvencija (Hague Convention) iz 1970.
pokriva podruje otmice aviona; Montrealska konvencija (Montreal Sonvention) iz
1971. se bavi pitanjem sabotaa u avionskom saobraaju; dok Evropska konvencija o
spreavanju terorizma (European Convention on Suppression Terrorism ECST) iz
1977. pokriva terorizam, gotovo, u celosti, ali samo na podruju Evrope itd. Pored
ovog, svaka od drava u okviru svog nacionalnog zakonodavstva ima odredbe koje
sankcioniu terorizam.
200
vanje rezolucije 1368 na poglavlje sedam Povelje ujedno znai i trenutnu

obavezu u njenoj primeni od strane drava lanica svetske organizacije.
Dravama lanicama UN-a rezolucijom je naloena meusobna saradnja
putem sporazuma o suzbijanju i spreavanju terorizma i sankcionisanju
izvrilaca teroristikih akata; spreavanje i suzbijanje priprema i finansiranja teroristikih operacija; uskraivanje utoita licima koje planiraju,
finansiraju i izvravaju teroristike akte i njihovo sankcionisanje i meusobna razmena informacija radi spreavanja teroristikih operacija. Nesporno je da je jednoglasno usvojenom rezolucijom 138 Saveta bezbednosti pokazao odlunost u borbi protiv terorizma i na to obavezao sve lanice svetske organizacije. Rezolucijom 1373 ta je odlunost dodatno
osnaena i dobila je i svoju organizacijsko-institucionalnu formu. Naime,
Rezolucijom 1373 stvoren je Protivteroristiki odbor (Counterterrorism
Committee) koga ini svih 15 lanica Saveta bezbednosti i na ijem elu
se nalazi savetnik glavnog sekretara UN-a, kome sve drave lanice podnose periodine izvetaje o preduzetim aktivnostima iz okvira protivteroristike politike svetske zajednice.
Paljivija analiza sadraja Rezolucije 1368 i kasnijih akcija koalicije
stvorene na njenim osnovama upuuje na zakljuak da je njen cilj onemoguavanje izvoenja buduih teroristikih akata. U tom pogledu svet je
pokazao znaajan stepen jedinstvenosti. Ipak, spreavanje izvoenja konkretnih akata samo je jedan od elemenata terorizma kao fenomena u njegovoj ukupnosti. Terorizam je spoj politike i nasinja. Zbog toga je za njegovo iskorenjivanje neophodno eliminisati i uzroke koji dovode do terorizma. Reavanje tog problema za meunarodnu zajednicu bie mnogo tee
i mukotrpnije nego stvaranje koalcija za borbu protiv konkretnih teroristikih akata. U tom pogledu mnogo e tee biti postii jedinstvenost i saglasnost, a pitanje je i da li su neke dravae u svetu koje se suoavaju sa
terorizmom uopte i spremne na preispitivanje vlastitih politika i uzroka
koji u svetu uopte, i u konkretnim dravama, dovode do terorizma.
3. Pranje novca i finansiranje terorizma - definicije

i objanjenja
Za veinu drava pranje novca i finansiranje terorizma postaje pitanje od narastueg znaaja, a u vezi sa spreavanjem, otkrivanjem i procesuiranjem. Sofisticirane tehnike koje se koriste za pranje novca i finansiranje terorizma samo jo ova pitanja ine kompleksnijim. Tako sofisticirane tehnike mogu da ukljue razliite vrste finansisjskih institucija, multiplicirane finansijske transakcije, korienje posrednika, kao to su finansijski savetnici, raunovoe i dr; transfer u/kroz razliite zemlje, kao i ko201
rienje razliitih finansijskih instrumenata. Pranje novca je ipak u osnovi

sasvim jednostavan metod. To je proces u kome se nezakonito steeni
prihodi pretvaraju u zakonito steena sredstva i prikriva se njihovo izvorno poreklo. Isto tako i finansiranje terorizma ima sasvim jednostavan
koncept, to je finansijska podrka, u bilo kojoj formi, terorista ili onih koji podstiu, planiraju ili imaju uee u teroristikim aktima. Manje jednostavan koncept je ipak, definisanje samog terorizma zato to isti moe
imati znaajne politike, religijske i nacionalne implikacije koje se razlikuju od jedne do druge drave. Pranje novca i finansiranje terorizma esto pokazuju slinu prirodu koja veinom ima veze sa prikrivanjem i pretvaranjem.
Perai novca alju nezakonito steena sredstva kroz legalne kanale
radi prikrivanja njihovog kriminalnog porekla, dok oni koji finansiraju terorizam vre penos sredstava, koja mogu imati legalno ili ilegalno poreklo, na nain na koji prikrivaju svoj izvor ili konanu namenu, a to je podrka terorizmu.
Kada je novac opran, kriminalci profitiraju iz svojih aktivnosti, ali
bivaju kanjeni za prikrivanje kriminalnih radnji kojima dolaze do nezakonitih sredstava i pretvaranje nezakonito steenih srdstava u zakonita.
Slino, oni koji finansiraju terorizam bivaju kanjeni zbog prikrivanja porekla ovih sredstava i pretvaranja u logistiku podrku teroristikim napadima.
Pranje novca se moe definisati na najrazliitije naine. Veina zemalja je prihvatila definiciju iz Konvencije UN protiv nezakonite trgovine narkoticima i psihotropnim supstancama iz 1988. godine (Beka kon9
vencija) i Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog krimi10
nala iz 2000. godine (Palermo konvencija) :
konverzija i transfer imovine koja potie iz bilo koje nezakonite
aktivnosti, a radi prikrivanja nezakonitog porekla;
prikrivanje prave prirode, izvora, lokacije, prenosa prava sa potovanjem prava na privatnost;
sticanje, posedovanje i raspolaganje imovinom, znajui da u vreme
11
prihodovanja ista potie od krivinih dela.
Financial Action Task Force FATF koji predstavlja meunarod12
nog tzv. standard setera (standard setter) u borbi protiv pranja novca
http://www.incb.org/e/conv/1988/
http://www.undcp./org/adhoc/palermo/convmain.html
11
Videti: Vienna Convention, articles 3(b) and (c)(i); Palermo Convention, article
10
6(i).
202
definie pranje novca, ukratko kao proces kojim se prikriva nezakonito

poreklo imovine, a radi legitimizacije-ozakonjenja sredstava steenih
13
krivinim delom.
S obirom da je pranje novca uslovljeno predikatnim krivinim delom, treba napomenuti da je Beka konvencija prihvat ilasamo krivina
dela u vezi sa ilegalnom prodajim narkotika kao predikatno krivino delo
pranju novca. Meutim, samo nakon dve godine meunarodna zajednica
je uvidela da predikatno krivino delo moe biti i svako drugo krivino
delo. Meutim, FATF je ipak definiciju Beke konvencije proirio samo
na teka krivina dela. Palermska konvencija zahteva od svih drava koje
su je ratifikovale da u svoja zakonodavstva uvedu najire mogunosti za
14
predikatna krivina dela pranja novca.
U svojih 40 preporuka za borbu protiv pranja novca, FATF je posebno
mesto dao tehnikama i zakonskim definicijama pranja novca iz Beke i Pa15
lermo konvencije i propisao 20 obaveznih krivinih dela kao predikatnih.
4. Finansiranje terorizma
Ujedinjene nacije su izvrile brojne napore, veinom u formi meunarodnih ugovora da bi se izborile sa terorizmom i mehanizmima koji se
koriste za njegovo finansiranje. Jo 1999. godine doneta je Meunarodna
konvencija o spreavanju finansiranja terorizma koja predvia sledee:
1. Svako ko izvri krivino delo u smislu ove konvencije, ukoliko lice
bilo kojim sredstvom, direktno ili indirektno, nezakonito i dobrovoljno, obezbeuje ili sakuplja sredstva sa namerom da se ona mogu koristiti ili znajui
da e ona biti koriena, u potpunosti ili delimino, da se izvede:
delo predvieno kao krivino i propisano u listi aneksa ovog ugovora;
bilo koje drugo delo sa namerom da prouzrokuje smrt ili nanese
teke telesne povrede civilima ili bilo kojoj drugoj osobi koja nema nikakvo aktivno uee u neprijateljstvu prilikom ratnih sukoba, kada je svrha
takve radnje, po svojoj prirodi ili kontekstu takva, da zastrauje stanovni-
12
Videti: Chapter III, B., FATF.

FATF, What is money laundering?, Basic Facts About Money Laundering,
http://www.fatf-gafi.org/MLaundering_en.htm.
14
The Palermo Convention, Article 2 (2), http://www.undcp.org/adhoc/palermo/ convmain.html .
15
The Forty Recommendations, Rec. 1; http://www.fatf-gafi.org/pdf/40Recs2003_en.pdf
13
203
tvo ili da prisiljava vladu ili meunarodnu organizaciju da neto uini ili
da se suzdri od nekog injenja.
2. Da bi se navedeno delo smatralo izvrenim, nije neophodno da su
16
namenska sredstva iskoriena.
FATF koji je poznat po svojim naporima u borbi protiv finansiranja
17
terorizma (CFT) ne daje preciznu definiciju finansiranja terorizma u
svojih 8 Posebnih preporuka za finansiranje terorizma. (Special Recommendations) donetih nakon 11. septembra 2001. godine. Meutim, FATF
je zahtevao od svih drava lanica da ratifikuju i primene u svojim nacionalnim zakonodavstvima Konvenciju UN o spreavanju finansiranja terorizma, i to je razlog zbog ega je pomenutu definiciju finansiranja terorizma iz ove konvencije preuzelo najvie zemalja u svoja nacionalna zakonodavstva.
Nakon to su Ujedinjene nacije 1999. godine donele Meunarodnu
18
konvenciju o spreavanju finansiranja terorizma , a posebno nakon do19
noenja okvirne odluke o borbi protiv terorizma Evropske Unije veina
evropskih drava je u svojim zakonodavstvima inkriminisala finansiranje
terorizma i teroristikih operacija. Ono u emu se drave razlikuju jeste
nain na koji je to inkriminisanje izvreno. U veini drava je propisano
posebno krivino delo finansiranja terorizma, dok su npr. u Hrvatskoj sadraji koji se odnose na finansiranje terorizma ugraeni u odredbe o pripremanju krivinih dela sa elementima terorizma. Prema albanskom KZ
finansiranje terorizma oznaeno je kao jedan od oblika njegovog podravanja. Posebno krivino delo je prikrivanje fondova ili sredstava kojima
se finansira terorizam. Kvalifikovani oblik toga dela je njegovo izvrenje
od strane slubenog lica, odnosno ako je delo izvreno vie puta. Takoe
je zabranjeno finansirati ili na drugi nain materijalno podravati lica pre20
ma kojima su primenjene mere protiv finansiranja terorizma. U skladu
sa lanom 278d austrijskog KZ finansiranje terorizma sastoji se u obezbeenju ili prikupljanju sredstava ili imovine sa namerom da oni budu isko-
16
International Convention for the Suppression of the Financing of Terrorism

(1999), Article 2, http://www.un.org/law/cod/finterr.htm
17
Videti: Chapter III, B., FATF.
18
Zakon o potvrivanju Meunarodne konvencije o spreavanju finansiranja
terorizma, Narodne novine, Meunarodni ugovori br. 16/2003.
19
Okvirna odluka Saveta EU o borbi protiv terorizma, Council Framework Decision on Combating Terrorism, 2002/475/JNA, Official Journal of the European Communities, 22.06.2002.
20
CODEXTER, Profiles on Counter-Terrorist Capacity, Albania, izv.
http://www.coe.int
204
rieni za izvrenje odreenog teroristikog krivinog dela. Za to je pro21

pisana kazna zatvora od est meseci do pet godina. Belgijski zakon u
lanu 140. propisuje kanjivost obezbeenja informacija ili materijalnih
sredstava za teroristiku grupu, kao i svako finansiranje njene aktivnosti
ako izvrilac zna da takvo pomaganje doprinosi izvrenju krivinog dela
22
od strane grupe. Prema odredbi bugarskog KZ za finansiranje terorizma
odgovorno je svako lice koje na bilo koji nain, direktno ili indirektno,
pripuplja ili obezbeuje sredstva za izvrenje teroristikog krivinog dela
23
i svesno je, ili pretpostavlja, da e ta sredstva biti iskoriena u te svrhe.
Posebno krivino delo finansiranja teroristikih aktivnosti predvieno je i
u slovenakom KZ. U skladu sa lanom 388a kanjava se svao ko obezbeuje ili prikuplja novac ili imovinu sa namerom da bude delom ili u
potpunosti upotrebljena za izvrenje krivinih dela otmice, otmice aviona ili broda, napada na bezbednost vazdunog saboraaja, ubistva najviih dravnih funkcionera, nasilja prema najviim dravnim funkcionerima, oruane pobune, terorizma, pozivanja na nasilu promenu ustavnog
poretka, meunarodnog terorizma, ugroavanja lica pod meunarodnom
zatitom, uzimanja talaca, ili drugog nasilnog postupanja kojem je cilj
ruenje ustavnog poretka Republike Slovenije, prouzrokovanje teih
smetnji u javnom ivotu ili ekonomiji, prouzokovanje smrti ili teke telesne povrede lica koje aktivno ne sudeluju u oruavnom sukobu ili iji
je cilj zastraivanje ljudi ili prisiljavanje drave ili meunarodne organizacije da neto uini ili ne uini, a za to je propisana kazna zatvora od
jedne do deset godina. Istom se kaznom kanjava izvrilac toga dela i
ako prikupljena ili osigurana sredstva nisu bila upotrebljena za izvrenje
navedenih krivinih dela. Ako je delo izvreno u sastavu zloinake or24
ganizacije kanjava se kaznom zatvora od najmanje tri godine. U krivinom zakonu Bosne i Hercegovine lanom 202. propisano je krivino
delo finansiranja teroristikih aktivnosti. Za to delo odgovara svako ko
na bilo koji nain, neposredno ili posredno, daje ili prikuplja sredstva s
ciljem da se ona upotrebe ili znajui da e se upotrebiti, u celini ili delimino, za izvrenje sledeih krivinih dela: uzimanje talaca, ugroavanje lica pod meunarodnopravnom zatitom, neovlaeno pribavljanje i
raspolaganje nuklearnim materijalom, piratsvo, otmica aviona ili broda,
ugroavanje bezbednosti vazdune ili pomorske plovidbe, unitenje i
21
CODEXTER, Profiles on Counter-Terrorist Capacity, Austria, izv. http://www.coe.int

CODEXTER, Profiles on Counter-Terrorist Capacity, Belgium, izv. http://www.coe.int
23
CODEXTER, Profiles on Counter-Terrorist Capacity, Bulgaria, izv. http://www.coe.int
24
Kazenski zakonik, Uradni list Republike Slovenije 95/2004, l. 388a
22
205
uklanjanje znakova slube bezbednosti vazdunog saobraaja, zloupotreba telekomunikacijskih znakova, terorizma, kao i za svako drugo krivino delo koje moe prouzorkovati smrt ili teu telesnu povredu civilnog lica ili lica koja aktivno ne uestvuje u neprijateljstvima u oruavnom sukobu, kada je svrha takvo delo, po njegovoj prirodi ili kontekstu,
zastraivanje graanstva ili prisiljavanje organa vlasti Bosne i Hercegovine, drugih vlasti ili meunarodne organizacije da neto uine ili ne
25
uine. Za to je propisana kazna zatvora od jedne do deset godina. Kao
to je ve navedeno, hrvatski KZ nema posebno krivino delo finansiranja terorizma. Meutim, novi KZ R. Hrvatske iz 2004. godine ugraen
novi lan 187. stav 2. kojim se obezbeuje kanjavanje svakoga ko nabavlja ili prikuplja finansijska sredstva svestan da e se ona u potpunosti ili delimino korisiti za izvrenje odreenih krivinih dela protiv
vrednosti zatienih meunarodnim pravom, meu koja spadaju i kri26
vina dela sa elementima terorizma.
U naem krivinom zakonodavstvu je krivino dela finansiranje te27
rorizma prvi put uvedeno u KZ iz 2005. godine (l.393) i po sistematizaciji je smeteno u istu grupu krivinih dela kao i meunarodni terorizam. Prema naem KZ-u ovo krivino delo moe da izvri svako ko obezbeuje ili prikuplja sredstva namenjena za finansiranje krivinih dela terorizma, meunarodnog terorizma i uzimanja talaca (l.392 KZ). Poinilac e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina, a sredstva e biti oduzeta. Novim Zakonom o spreavanju pranja novca i finansiranja terori28
zma (lan 2. stav 2) pod finansiranjem terorizma smatra se obezbeivanje ili prikupljanje imovine ili pokuaj njenog obezbeivanja ili prikupljanja, u nameri da se koristi ili sa znanjem da moe biti koriena, u celosti
ili delimino:
1) za izvrenje teroristikog akta;
2) od strane terorista;
3) od strane teroristikih organizacija.
Pod finansiranjem terorizma smatra se i podstrekavanje i pomaganje u
obezbeivanju i prikupljanju imovine, bez obzira da li je teroristiki akt izvren i da li je imovina koriena za izvrenje teroristikog akta.
25
Krivini zakon Bosne i Hercegovine, Slubeni glasnik Bosne i Hercegovine 3/03,

32/03, 37/03, 54/04,61/04, 30/05, 53/06, 55/06, l. 202.
26
Kazneni zakon RH, Narodne novine 110/97., 27/98., 50/00., 129/00., 51/01.,
111/03., 190/03., 105/04., 84/05. i 71/06. l. 187a st. 2.
27
Krivini zakonik RS, Slubeni glasnik RS br. 85/2005.
28
Zakon o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Slubeno glasnik RS
br. 20/2009.
206
5. Veza izmeu pranja novca i finansiranja terorizma

Tehnike koje se koriste za pranje novca su sutinski iste kao one koje se koriste za prikrivanje izvora i namene kod finansiranja terorizma.
Sredstva koja se koriste za podravanje terorizma mogu da potiu iz zakonitih izvora, kriminalnih aktivnosti, ili iz oba izvora. Ipak, prikrivanje
izvora finansiranja terorizma, nezavisno da li je on zakonit ili nije, je veoma vano. Ukoliko izvor moe da se prikrije, on ostaje dostupan i upotrebljiv za sve budue teroristike aktivnosti. Slino kao i kod pranja novca,
licima koji finansiraju terorizam je veoma vano da prikriju izvor i na taj
nain ostanu neotkriveni.
Iz ovih razloga, FATF je doneo preporuke za drave da propiu u
svojim krivinim zakonodavstvima krivino delo finansiranje terorizma,
teroristike akte i teroristike organizacije, i da oznae takva krivina dela kao predikatna dela pranju novca.
Prema stanovitu FATF-a specijalne preporuke u kombinaciji sa 40
preporuka o pranju novca predstavljaju osnovni okvir za prevenciju, otkrivanje i spreavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
Napori u borbi protiv finansiranja terorizma takoe zahtevaju od drava da uzmu u obzir narastajui domaaj ovih preporuka i da ukljue neprofitne organizacije, naroito dobrotvorne organizacije, da se uvere da se
takve organizacije ne koriste, direktno ili indirektno za finansiranje ili podrku terorizmu. Takoe se preporuuje dravama da pokuaju da iznau
alternativne naine prenosa novanih poiljki, kao to je hawalas sistem.
Ovi napori se odnose i na iznalaenje mera koje treba preduzeti da bi se
spreilo korienje navedenih organizacija za pranje novca i finansiranje
terorizma.
Znaajna razlika izmeu pranja novca i finansiranja terorizma je
ta da sredstva koja se koriste za finansiranje terorizma mogu da potiu
i iz legalnih izvora, za razliku od pranja novca gde izvor mora biti kriminalan uvek. Legalni izvori mogu biti donacije, poklone u gotovom
novcu ili imovini organizacijama,na pomo kao to su fondacije ili humanitarni fondovi koji su uslovljeni pruanjem podrke terorististikim aktivnostima ili teroristikim organizacijama. Ove razlike
uslovljavaju donoenje posebnih propisa za suzbijanje finansiranja
terorizma.
Po svojoj prirodi i pranje novca i finansiranje terorizma spadaju u
tamnu brojku kriminaliteta i zbog toga nema nikakvih egzaktnih statistikih podataka. Perai novca ne dokumentuju irinu svojih operacija
niti su dostupni iznosi profita, kao ni oni koji finansiraju terorizam. Ovo
207
je jo vie oteano injenicom da se ove aktivnosti po pravilu realizuju

prekogranino. Jedino MMF raspolae najpriblinijim podacima o iznosu novca koji se pere i on se na svetskom nivou kree u rasponu od 25% svetskog dohotka. Koristei 1996 statistikih podataka ovi procenti
bi odprilike iznosili izmeu 590 biliona amerikih $ i 1.5 triliona ame29
rikih $.
6. Pranje novca
Osnovni problem za kriminalna lica i organizacije jeste pretvaranje
velikih svota gotovog novca koji potie od kriminalne delatnosti u prihode sa legitimnim poreklom.
Budui da su esto u pitanju milionske svote u konvertibilnim valutama, njihovo polaganje na bankarske raune privlai panju, a samim
tim i sumnju u poreklo novca.
Zbog toga se, nezakonito steene svote novca nastoje prikriti nizom
finansijskih transakcija i tehnika
U pranju novca postoje tri znaajne faze :
1. plasiranje (integracija) u finansijske institucije, menjanice, kockarnice, prodavnice i sl. (krijumarenje novca; promena valute; konverzija gotovine u vrednosne papire; posrednike kue- brokerske kue koje se
bave prodajom deonica i hartijama od vrednosti; gotovinske kupovine )
2. uslojavanje je faza smiljena sa ciljem da otea organima za
sprovoenje zakona utvrivanje traga i praenja aktivnosti pranja novca.
Poznate metode su:
Konvertovanje gotovine u monetarne instrumente (korienje menica vuenih na banku i naloga za transfer novca.); Materijalna sredstva
kupljena za ke i potom prodata
3. integracij predstavlja pokretanje prethodno opranog novca uglavnom kroz bankarski sistem i zbog toga novana sredstva izgledaju kao
normalni prihodi biznisa. Ugovori o prometu imovine; kompanije, kamuflane firme i lani zajmovi; Falsifikovani ili "naduvani" rauni (podfakturisanje i nadfakturisanje) - pera novca osniva poslovnu delatnost u zemlji u kojoj se nezakoniti prihod stvara, ali i u zemlju u koju novac unosi
i stavlja u promet. Naruuje robu i usluge vlastite kompanije u inostranstvu kojoj plaa naduvanim ili lanim raunima, i na taj nain iznosi novac iz zemlje i legalizuje ga.
29
Vito Tanzi, Money Laundering and the International Finance System, IMF
Working Paper No. 55/96 str.3.
208
Sve faze koje se pojavljuju kod pranja novca se pojavljju i kod finansiranja terorizma. Meutim, u ovom procesu postoje i izvesne razlike
koje se najbolje mogu videti u poslednjoj fazi fazi integracije koja kod
pranja novca podrazumeva kupovinu luksuzne robe i ulaganje u legalne
poslove, a kod finansiranja terorizma ulaganje u fondove kojma se finansiraju teroristike aktivnosti.
Pranje novca i finansiranje terorizma se pojavljuju u svim dravama sveta, a naroito u onim sa sloenim finansijskim sistemima. Drave
sa pravnim nedostacina, neefikasnim sistemima i visokim stepenom korupcije su najee mete ovih aktivnosti i ni jedna drava nije izuzetak.
Spreavanje pranja novca je u Srbiji prvi put regulisano zakonom
SRJ iz 2002. godine. Ovaj zakon je na veoma uopten nain u 32 lana
regulisao predmetnu materiju, u kome je bilo propisano devet privrednih
prestupa, devet prekraja i krivino delo pranja novca. Uopteno definisani pojmovi i nedovoljno jasno definisane obaveze banaka, PTT preduzea, dravnih organa, osiguravajuih drutava i drugih institucija da predu209
zimaju radnje i mere na otkrivanju i spreavanju pranja novca su razlog

siromane sudske prakse u ovoj oblasti.
Poev od 10. decembra 2005. godine do 27. marta 2009. godine u
primeni je bio Zakon o spreavanju pranja novca Republike Srbije koji je
u 41 lanu ire i jasnije definisao pojam pranja novca, proirio krug pravnih lica obaveznih da uestvuju u otkrivanju i spreavanju pranja novca,
ukljuujui i advokatsku delatnost, osnovao Upravu za spreavanje pranja
novca, kao organa u sastavu Ministarstva finansija i sankcionisao sa 16
provrednih prestupa i 16 prekraja krenje ovog Zakona.
Srbija se ukljuila u globalnu borbu za spreavanje pranja novca i finansiranja terorizma donoenjem novog istoimenog zakona koji je u primeni od 27. marta 2009. godine. Novi Zakon o spreavanju pranja novca
i finansiranju terorizma u skladu sa evropskim standardima u ovoj oblasti
i meunarodnim konvencijama u 98 lanova veoma precizno regulie ovu
materiju koja ne poznaje dravne granice. To je razlog zato zakon posebno insistira na meunarodnoj pomoi nadlenih organa u borbi protiv
navedenih pojava.
Navedeni Zakon predvia 52 privredna prestupa i isto toliko prekraja za nepotovanje svojih odredaba od strane svih onih koji su obavezni
na njegovu primenu, a kao posebna vrsta prekraja (njih ukupno 11) odnose se na krenje odredaba ovog zakona od strane advokata.
Pranjem novca u smislu ovog novog zakona smatraju se sledee aktivnosti: konverzija ili prenos imovine steene izvrenjem krivinog dela,
prikrivanje ili netano prikazivanje prave prirode, porekla, mesta nalaenja, kretanja, raspolaganja, vlasnitva ili prava u vezi sa imovinom koja je
steena izvrenjem krivinog dela.
Obveznici primene radnji i mera na spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma su banke, menjanice, osiguravajua drutva, PTT
preduzea, brokersko-dilerska drutva, revizori, poreski savetnici, posrednici u prometu nekretnina, preduzetnici, advokati i advokatska ortaka
drutva i drugi. Oni su obavezni da poev od 27. marta 2010. godine primenjuju mere kao to su poznavanje i praenje poslova svojih klijenata,
dostavljaju zakonom propisane informacije Upravi za spreavanje pranja
novca, da odrede iz reda zaposlenih ovlaena lica za sprovoenje konkretnih obaveza iz ovog zakona, da vode i uvaju niz zakonom precizno
utvrenih evidencija koje predstavljaju slubenu tajnu i druge obaveze.
Posebnu panju Zakon posveuje obaveznim vidovima i nainu provere identiteta fizikog i pravnog lica, njihovih zastupnika, prokurista i
punomonika od strane navedenih obveznika primene ovog Zakona, putem originalnih dokumenata ili overenih fotokopija, uz lino prisustvo
210
klijenta, uz naroito pojaane mere kod uspostavljanja Loro-korespondentskog odnosa sa stranom bankom koja ima sedite u dravi koja ne
primenjuje meunarodne standarde u ovoj oblasti, zatim u sluaju kada je
klijent strani funkcioner itd.
Naroito je bitno istai da Zakon zabranjuje voenje anonimnih rauna, tednih knjiica na ifru ili donosioca, kao i bilo kakvo vrenje
usluga koje prikrivaju identitet klijenta. Zabranjuje se poslovanje sa "kvazi" bankama, kao i prijem gotovog novca za prodaju roba ili vrenje usluga u vrednosti iznad iznosa od 15 000 eura, ve samo preko rauna.
Novina je i da su obveznici primene ovog Zakona duni da u roku
od tri dana od izvrene transakcije obaveste Upravu za spreavanje pranja
novca o svakoj transakciji u iznosu od 15 000 eura i vie sa svim propisanim podacima o klijentima. Ova obaveza postoji i u sluajevima niih iznosa kada postoje osnovi sumnje da se nekom transakcijom vre pranje
novca ili finansiranje terorizma. Jedini izuzetak za advokate od navedene
obaveze, Zakon predvia u sluaju zastupanja klijenta u sudskom postupku. Novi Zakon takoe precizno utvruje tajnost podataka, informacija i
dokumenata, nain njihovog korienja, kao i sadraj obaveznih evidencija jer bi naruavanje poverljivosti istih moglo dovesti do krenja Ustavom
zagarantovanih sloboda i prava graana.
7. Metode i tipologije pranja novca i finansiranja terorizma

Novac moe biti opran na najrazliitije naine, poevi od deponovanja malih svota novca redovne (neupadljive) bankarske raune (za dalji
transfer) za kupovinu i preprodaju luksuzne robe kao to su automobili,
antikviteti i nakit. Nezakonito steen prihod takoe moe biti prenet kroz
itavu seriju kompleksnih meunarodnih finansijskih transakcija. Perai
novca su veoma kreativni, im jedan metod bude razotkriven, oni odmah
pronau drugi.
Razliite tehnike pranja novca ili finansiranja terorizma se generalno
mogu shvatiti kao metode i vrste (tipologije). Pojmovi - metode i tipologije, mogu se smatrati sinonimima. U bilo kom trenutku, nemogue je
precizno i tano opisati razliite metode koje se koriste za pranje novca ili
finansiranje terorizma. ak ta vie, te metode se razlikuju od jedne do
druge drave zbog broja karakteristika ili faktora koji su jedinstveni za
svaku dravu, ukljuujui ekonomiju, sloenost finansijskog trita, AML
(Anti Money Laundering) reim, napore izvrne vlasti i meunarodnu saradnju. Osim toga, ove metode se stalno menjaju.
Ipak, razliite meunarodne organizacije su izradile veoma dobra
uputstva koja se odnose na tehnike pranja novca i finansiranja terori211
zma. Tako FATF u svojim izvetajima redovno obrauje aktuelne meto30

de i vrste pranja novca. Osim toga, brojna regionalna tela FATF-a takoe obezbeuju relevantne informacije o razliitim metodama pranja
31
novca u pojedinim regionima gde se one nalaze. Na kraju treba spomenuti i kompilaciju sto sluajeva koje se odnose na borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma finansijskih jedinica koje je objavila
32
Egmont grupa.
I pored postojanja razliitih metoda pranja novca i finansiranja terorizma, slinosti i razlike izmeu ovih krivinih dela postoje i najbolje se
mogu videti u sledeoj tabeli:
PRANJE NOVCA
FINANSIRANJE
TERORIZMA
Priroda novca
Ilegalan
Legalan
Izvori
Nezakonito poreklo (novac potie od krivinog

dela)
Donacije i popunjavanje postojeih fondova
Transakcije
Brzo prebacivanje novca

sa rauna na raun, preko granica, kroz regularne finansijske tokove,
ulaganjem i podizanjem
obrtnog kapitala
Kvantitet novca
Obine transakcije
(na nacionalnom i internacionalnom nivou)
Velike svote novca
Male svote novca
Finansijska dobit
Vera u proklamovani teroristiki cilj
Faza u odnosu na
krivino delo
Faza po izvrenom krivinom delu
Faza koja predhodi izvrenju

krivinog dela
Otkrivanje
Lake
Veoma teko
Zajedniki faktori
Iskoriavanje finansijskih sistema-naruavanje

ekonomije i ugroavanje
drutva-globalni problem-inkriminisan
Iskoriavanje finansijskih
sistema-naruavanje ekonomije i ugroavanje drutvaglobalni problem-inkriminisan
Motivacija
30
Vidi: 200304 FATF Report on Money Laundering Typologies, http://www.fatfgafi.org/pdf/TY2004_en.pdf and prior reports, http://www.fatf-gafi.org/FATDocs_en.htm.
31
See Chapter IV for a discussion of the FATF-style regional bodies.
32
http://ww.fincen.gov/fiuinaction.pdf. Videti: Chapter III, The Egmont Group.
212
8. Meunarodna saradnja u borbi protiv pranja novca

i finansiranja terorizma
Meunarodna pokretljivost i povezanost pripadnika kriminalnih
organizacija raznih zemalja i njihova prekogranina kriminalna aktivnost ukazuje na neophodnost uspostavljanja operativne i efikasne saradnje policije, pravosudnih organa, slubi bezbednosti i drugih nadlenih
organa raznih zemalja, kao i smanjenje formalnosti na najmanju moguu meru. Nadleni organi za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u svakoj dravi u cilju optimalnog obavljanja svojih zadataka
finansijsko obavetajnog rada, moraju saraivati sa takvim organima
iz inostranstva po principu reciprociteta, i to spontano i na zahtev. I razmena podataka sa inostranstvom treba da bude zakonom omoguena.
Takoe je neophodno razviti dobru bilateralnu saradnju sa brojnim
upravama protiv pranja novca i finansiranja terorizma u drugim zemljama, a takva saradnja treba da rezultira i podnoenjem krivinih prijava
za krivino delo pranja novca ili finansiranja terorizma kako kod nas,
tako i u drugim zemljama. U vezi sa meunarodnom saradnjom neophodno je istai znaaj 40 preporuka koje bi zemlje trebalo slediti a koje
33
je donela Grupa finansijske akcije.
Najefikasnije operacionalne mere mogu biti one koje su usvojene i
koje dozvoljvaju razmenu informacija i moguih akcija koje prelaze nacionalne granice, a meunarodni ugovori nude mehanizme za uspene dogovore na tom polju saradnje.
Eskalacija pranja novca i finansiranja terorizma doveli su do poveanja svesti o moguim posledicama, odnosno efektima pranja novca. To
je takoe dovelo i do donoenja tri Direktive EU o borbi protiv pranja
novca. Sve ove direktive su kreirane tako da zatite finansijski sistem i
druge "prijemive" profesije (kao to je advokatura) da ne budu zloupotrebljene za pranje novca i finansiranje terorizma. Takoe, stvaranje jednog jedinstvenog trita je unapredilo legitimne poslove, ali je i dovelo
do toga da se poveaju mogunosti za pranje novca i obezbeivanje sredstava za druga krivina dela.
Prva Direktiva o prevenciji i korienju finansijskih sistema u
svrhe pranja novca doneta je 10. juna 1991. godine (91/308/EEC).
Kao to se iz naziva same Direktive moe videti, prvobitna zabrinutost
33
Najsnanije industrijske zemlje su se dogovorile da treba preduzeti drastine

mere radi spreavanja pranja novca steenog kriminalnim radnjama i to ne samo na nacionalnom, nego i na meunarodnom nivou. U tom cilju Grupa sedmorice je formirala Grupu finansiske akcije sa predstavnicima zemalja lanica koja ima zadatak da prati,
prouava i donosi peporuke kako se boriti protiv pranja novca.
213
je bila ta da e kreditne i finansijske institucije biti koriene za pranje

novca steenog kriminalnim aktivnostima, ugroavajui na taj nain
celokupan finansijski sistem. Ova Direktiva je postavila okvir za drugu i treu direktivu. Ona je ustanovila kljune preventivne mere kao
to su identifikacija klijenata/kupaca, uvanje podataka i osnovni metod izvetavanja o sumnjivim transakcijama. Na ovaj nain su drave
lanice usvojile jedinstve pristup u borbi protiv pranja novca titei na
taj nain jedinstveno trite EU. Saradnja se na nivou EU u vreme vaenja i primene ove direktive bazirala na saradnji FATF-a sa drugim
meunarodnim telima.
Druga Direktiva (2001/97/EC) je doneta 4. decembra 2001. godine. Cilj druge direktive je bio da usavri postojee odredbe koje preuzela iz Prve direktive i da popuni pravne praznine rukovodivi se sa 40
preporuka koje je usvojio Financial Action Task Force - FATF. Ove odredbe su dosledno usvojene. Savet Evrope je ovo smatrao kao neophodnim korakom da bi drave lanice mogle dobiti sve detaljne informacije
o sumnjivim finansijskim transakcijama u najrazliitijim dravama.
Druga Direktiva je usvojila iru definiciju pranja novca, proirujui
krug predikatnih krivinih dela i na korupciju. Predikatna krivina dela
kao to je prodaja narkotika, ilegalno krijumarenje oruja i dr. su kriminalne aktivnosti kojima se dolazi do nezakonitih prihoda. Zbog toga
se pranje novca smatra derivativnim - izvedenim krivinim delom, naime, pranje novca kao krivino delo moe biti izvreno samo ako je izvreno neko predikatno krivino delo. Druga direktiva takoe je odredila
ulogu i obaveze menjanica, firmi za investiranje i prenos novca u borbi
protiv pranja novca. Takoe je drugom direktivom odreeno ko je nadlean za identifikaciju, praenje, zamrzavanje, privremeno oduzimanje i
konfiskaciju bilo koje imovine ili novca koji su u vezi sa kriminalnim
aktivnostima. Druga direktiva je pokuala da odredi ulogu advokata kada uestvuju u finansijskim ili privrednim transakcijama. Ovo je nailo
na estoko protivljenje u Evropskom Parlamentu. Smatralo se da bi se
time povredila pravila o poverljivosti klijenta i potencijalno mogao naruiti integritet sudskog postupka. Zbog ovog protivljenja, advokati su
ostali izuzeti od obaveze obavetavnja nadlenih organa o podacima koje su dobili zastupajui ili branei klijenta.
Trea Direktiva (2006/70/EC) je usvojena 26. oktobra 2005. godine,
a njena primena je poela 01. avgusta 2006. godine. Ova direktiva je uzela u obzir sve izmenjene standarde FATF-a koji su se odnosili na pranje
novca i finansiranje terorizma iz 2003. godine. Direktiva je po prvi put
obuhvatila i neprofitne delatnosti i profesije kao to je advokatura. Od
214
svoje primene, direktiva je pootrila reim borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Ona je naime postala primenljiva na advokate, notare, raunovoe, agente, kazino klubove, kao i kompanije koje se bave davanjem kredita u svim sluajevima kada se radi o iznosu koji prelazi 15
000 eura. Za razliku od prve dve direktive, Trea je posebno regulisala
pitanje finansiranja terorizma, propisujui posebne mere.
Trea direktiva je bila obavezna za drave lanice u smislu da im je
ostavljen rok do kraja 2007. godine da je implementiraju u svoja nacionalna zakonodavstva. Prema pravu EU svaka drava lanica je odgovorna
za primenu prava EU u okviru svog pravnog sistema. Evropska Komisija
ima zadatak da obezbedi da sve drave lanice pravilno primenjuju propise EU i u tom kontekstu ima razliita ovlaenja ukoliko postoji neprihvatanje i neprimena prava EU. Komisija moe da preduzme bilo koju
akciju koju smatra prikladnom. Postoji prva faza koja prethodi sporu. U
ovoj fazi se dravi lanici daje prilika da dobrovoljno prihvati zahteve postavljene u direktivi pre nego to Komisija poalje formalno pismo kojim
trai od drave lanice da u odreenom roku mora da prihvati direktivu.
Druga faza obuhvata davanje miljenja Komisije zbog ega navodi svoje
tvrdnje koje se odnose na to da drava lanica i dalje ne prihvata i ne primenjuje direktivu. Ukoliko i ova faza bude neuspena, Komisija se obraa Evropskom sudu pravde (ECJ) (Article 226 of the EC Treaty). Ovo je
predvieno kao poslednja faza i korisiti se samo kaoposlednje sredstvo
i zavisi iskljuivo od diskrecione ocene Komisije. Oktobra 2008. godine
Komisija je donela odluku da se obrati Evropskom sudu pravde zbog odbijanja Belgije, Irske, panije i vedske da primenjuju Treu Direktivu.
Zahtev upuen Evropskom sudu pravde sadri i zahtev za novanim kanjavanjem ovih drava lanica pored osnovne kazne. Decembra iste godine, Komisija se obratila sa istim zahtevom, ali koji se odnosi na Francusku i Poljsku.
Pored tri pomenute direktive, koje nesumnjivo igraju znaajnu ulogu
u meunarodnoj saradnji u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, postoje i druge mere EU kao to je Protokol uz Konvenciju o meusobnoj pravnoj pomoi u krivinim stvarima od 16. oktobra 2001. godine. Ovim protokolom je ureeno pitanje upuivanja zahteva za informacijama o identitetu vlasnika bankarskih rauna, zahteva za detaljnim informacijama u vezi sa ovim raunima i bankarskim transakcijama i zahteva
za nadzorom nad bankarskim transakcijama. Bankarska tajna nije osnov
za odbijanje ovog zahteva, a isto tako nije ni injenica koja se odnosi na
fiskalno krivino delo. Zbog navedenog se ovaj protokol smatra centralnim u EU za borbu protiv pranja novca. U primeni je od 5. oktobra 2005.
215
godine. Meutim, i posle osam godina od potpisivanja od strane drava

34
lanica i dalje u pet drava nije u primeni , pa zbog toga i dalje nema
potpune prekogranine saradnje ak ni kada je u pitanju pribavljanje podataka o bankarskim raunima.
Na ovom mestu treba spomenuti i Konvenciju o pranju, traenju,
privremenom oduzimanju i konfiskaciji prihoda steenih krivinim delom tzv. Varavsku konvenciju. To je prvi primenljiv meunarodni
ugovor koji se odnosi na prevenciju i kontrolu i pranja novca i finansiranja terorizma. Glavni moto ove konvencije je da je kljuna stvar za postizanje uspeha u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma brz
pristup finansijskim informacijama ili informacijama o imovini koju poseduju kriminalne organizacije, ukljuujui tu i teroristike grupe. Konvencija sadri osnovne principe saradnje oko podataka na bankarskim raunima i pristupa bazama bankarskih podataka.
35
Evropska Unija je 25. juna 2003. godine zakljuila sporazum sa
SAD-om o meusobnoj pravnoj pomoi. Ovaj sporazum sadri veoma
znaajne odredbe o pristupu podacima na bankarskim raunima i bankarskim bazama podataka. Zahteva SAD-a je bio taj da sa svim dravama
lanicama EU razmeni pisane instrumente sa ciljem da bi saznali na koji nain odredbe ovog sporazuma mogu da se primene na bilateralnoj
osnovi. Ovo je bio izuzetno vremenski dug proces, a Grka je poslednja
drava koja je sklopila bilateralni sporazum sa SAD-om 24. juna 2009.
godine.
34
Estonia, Greece, Italy, Ireland and Luxembourg. For further details on ratifications and entry into force see
Supplementary memorandum (6) by the Home Office, p 191 .
35
OJ L181 of 19 July 2003, p 34. Sub-Committee E (Law and Institutions) of this
Committee conducted a full inquiry into this agreement at the time of its negotiation and
conclusion: EU/US Agreements on Extradition and Mutual Legal Assistance, 38th Report,
Session 200203, HL Paper 153,
http://www.publications.parliament.uk/pa/ld200203/ldselect/ldeucom/153/153.pdf
216
Tatjana Luki, Ph.D., Assistant Professor

Money Laundering and Financing Terrorism

(at EU level)
Abstract
For most countries, money laundering and terrorist financing raise
significant issues with regard to prevention, detection and prosecution.
Sophisticated techniques used to launder money and finance terrorism
add to the complexity of these issues. Such sophisticated techniques may
involve different types of financial institutions; multiple financial transactions; the use of intermediaries, such as financial advisers, accountants,
shell corporations and other service providers; transfers to, through, and
from different countries; and the use of different financial instruments
and other kinds of value-storing assets.
In this article the author deals with money laundering and financing
terrorism at EU level and Republic of Serbia. The techniques used to launder money are essentially the same as those used to conceal the sources
of, and uses for, terrorist financing. Funds used to support terrorism may
originate from legitimate sources, criminal activities, or both. Nonetheless, disguising the source of terrorist financing, regardless of whether the
source is of legitimate or illicit origin, is important. If the source can be
concealed, it remains available for future terrorist financing activities. Similarly, it is important for terrorists to conceal the use of the funds so that
the financing activity goes undetected.
By their very nature, money laundering and terrorist financing are
geared towards secrecy and do not lend themselves to statistical analysis.
Launderers do not document the extent of their operations or publicize
the amount of their profits, nor do those who finance terrorism. Moreover, because these activities take place on a global basis, estimates are
even more difficult to produce.
In this article the author deals with definitions and explanations regarding money laundering and terrorist financing, the link between the
217
two, the processes (placements, layering, integration), methods and typologies. The stages of terrorism financing are also the same as money laundering but there are also some differences which the author of this article
stress.
The author also deals with the instruments for cooperation in combat
against money laundering and financing terrorism at EU level and in the
relation between EU and USA. Money laundering and the financing of
terrorism more often than not take place in an international context. Measures adopted solely at national or even Community level, without taking
account of international coordination and cooperation, would have very
limited effects. Cooperation at EU level has been based on cooperation
with the FATF and other international bodies. There are also other relevant EU measures - the Protocol to the Convention on Mutual Assistance
in Criminal Matters and the Convention on Laundering, Search, Seizure
and Confiscation of the Proceeds from Crime and on the Financing of
Terrorismthe Warsaw Convention. It is the first comprehensive international treaty covering both the prevention and control of money laundering and the financing of terrorism.
Key words: money laundering, financing terrorism, European Union, Warsaw Convention, FATF
218
343.23:502/504
Dr Dragia Draki, docent

KRIVINO DELO ZAGAENJA

IVOTNE SREDINE1
Saetak: U radu se analizira krivino delo zagaenja ivotne sredine, kao najznaajnije delo iz grupe krivinih dela protiv ivotne sredine
naeg Krivinog zakonika.
U uvodnim napomenama autor ukazuje na neophodnost obimne krivinopravne zatite ivotne sredine i navodi argumente kojima se to potvruje.
U drugom delu rada analizira se grupa krivina dela protiv ivotne
sredine, kao i zatitni objekt odnosne grupe krivinih dela.
U treem, centralnom delu svog naunog rada, autor razmatra bitne
elemente zakonskog opisa osnovnog, kao i teeg, oblika krivinog dela
zagaenja ivotne sredine. Istovremeno ukazuje na nepreciznost zakonskog definisanja ovog krivinog dela i na probleme koji se, s tim u vezi,
javljaju u teoriji krivinog prava i sudskoj praksi, iznosei svoje predloge
u cilju njihovog prevazilaenja.
Kljune rei: krivino delo zagaenja ivotne sredine, krivinopravna
zatita, Krivini zakonik, krivina dela protiv ivotne sredine.
1. Opte napomene
Savremena civilizacija zasniva se na primeni mnogobrojnih tehnikih dostignua ije je funkcionisanje spojeno sa opasnou od nastupanja
raznovrsnih tetnih posledica. Te tetne posledice veoma esto pogaaju i
Ovaj nauni rad nastao je kao rezultat rada na projektu Pravo Srbije u evropskoj
perspektivi Ministarstva nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije u 2009. godini,
br.149042.
219
Dr Dragia Draki, Krivino delo zagaenja ivotne sredine (str. 219229)
ovekovu ivotnu sredinu. Ipak, ne mogu se zbog toga sve ove delatnosti
zabraniti. Drutvo mora tolerisati odreene rizike, one koji su mu nuni,
bez kojih se ne moe zamisliti normalno odvijanje ivotnih tokova i civilizacijski napredak. Stoga je kod takvih opasnih delatnosti potrebno ustanoviti odreena pravila ponaanja aktera dogaaja, da bi se napred navedene tetne posledice svele na najmanju moguu meru. To se ini odgovarajuim socijalnim pravilima, tehnikim normama, dravnim propisima. Ukoliko se oni potuju, nastupela teta je onda drutveno doputeni
rizik, neto to se moe i mora podnositi da bi se obezbedio drutveni napredak. Tek ako se ove sigurnosne mere ne potuju, te nastupi teta koja
nije smela nastupiti ili ona nastupi u veoj meri nego to je to bilo nuno,
ili se zbog toga neopravdano uvea opasnost neke delatnosti, tada se takvo ponaanje mora sankcionisati.
Dakle, doputeno zagaenje ivotne sredine je nuna posledica savremenog naina ivljenja. Ako bi se zabranile sve delatnosti kojima se
zagauje ivotna sredina, to bi bio ivot u stagnaciji, a dugorono svakako i nesigurnosti. Zato se neke od ovih delatnosti moraju tolerisati, kao
2
raun koji svi plaamo napretku. Ako su potovane sve napred navedene
mere zatite, eventualno nastupela teta nije pravno relevantna. Ukoliko
su prekrene odnosne mere kod ovakvih delatnosti, kao i onih iji socijalni znaaj nije veliki te se eventualno nastupela teta koja ih prati ne moe
kao doputena ukljuiti u pravni poredak, povreda nekog dobra, ukljuujui i ivotnu sredinu, mora se socijalno-etiki negativno vrednovati. Taj
socijalno-etiki prekor ne moe se uputiti odredbama krivinog prava,
ukoliko se u takvim situacijama moe reagovati odredbama nekih drugih
grana prava (pre svega upravnog, graanskog, prekrajnog ili prava o pre3
vrednim prestupima ) i ako se mogu primeniti druge nekrivine mere zatite. Na to nas upuuje supsidijerni karakter krivinog prava. No, ako odredbe drugih grana prava nisu dovoljne, krivinopravna reakcija pokazuje
se kao neophodno potrebna. Krivino pravo je poslednje sredstvo zatite
ivotne sredine, ali i sredstvo bez kojeg se ova zatita ne bi mogla u potpunosti ostvariti. Krivina dela kojima se povreuje ili ugroava ivotna
sredina, kao najtei kazneni delikti koji u sebi sadre najvei stepen drutvene opasnosti i koji u najveoj meri oteuju ili naruavaju ivotnu sredinu, posebno teko padaju oveanstvu, jer dovode u pitanje njegov op-
S tim u vezi, tetne posledice do kojih dolazi usled magnetnih polja ili elektrosmoga nije neto ime bi se trebalo baviti krivino pravo.
3
Naroito je karakteristina akcernost krivinopravne zatite ivotne sredine u odnosu na njenu upravnopravnu zatitu. Vid. o tome, K.Lackner, K.Khl, Strafgesetzbuch
mit Erluterungen, Mnchen, 2001, s.1207-1208.
220
stanak. Stoga je ono odluno u borbi protiv ovih drutveno tetnih pojava
koje polako, a naroito u zemljama u tranziciji, poprimaju epidemijske
razmere. U prilog tome navodimo injenicu da je u poslednjih tridesetak
godina na sceni poveanje broja krivinih dela kojima se ugroava ili povreuje ivotna sredina u gotovo svim krivinim zakonodavstvima. Osnovni razlozi proirivanja nadlenosti krivinog prava u oblasti zatite
ivotne sredine su, pored umnoavanja delatnosti kojima se zagauje ivotna sredina, jo i neefikasnost nepenalnih mera zatite, nekontrolisana
trka za profitom po bilo koju cenu, stvaranje novih izvora opasnosti zbog
irenja i komplikovanja postojeih i stvaranja novih tehnolokih procesa,
kao i jaanje ekoloke svesti oveanstva. To sve govori u prilog neophodnosti krivinopravne zatite ivotne sredine.
2. Krivina dela protiv ivotne sredine

Dok se u veini drugih oblasti krivinopravne zatite u poslednje
vreme tei dekriminalizaciji odreenih ponaanja, ili suavanju kriminalne zone propisivanjem dodatnih uslova pod kojima neko moe biti kanjen, u oblasti krivinopravne zatite ivotne sredine situacija je drugaija. Sve intenzivnije i bezobzirnije unitavanje ivotne sredine prinudili
su oveanstvo da primeni radikalniji pristup u njenoj zatiti, te da u veoj meri nego ranije angauje najrepresivniju granu prava krivino pravo. Vreme e pokazati da li e pojaana krivinopravna zatita ivotne
sredine ispuniti svoj cilj.
S tim u vezi, pre pedesetak godina gotovo da i nisu postojala krivina dela u krivinim zakonodavstvima koja su primarno titila ivotnu sredinu. Do otprilike sredine dvadesetog veka ona se titila tek uz
neki drugi, primarni objekt zatite. Tek kasnije nastaju krivina dela
koja, pre svega i u prvom redu, imaju za cilj da zatite ivotnu sredinu. U naem krivinom pravu takva krivina dela poinju da se javljaju tek 1977. godine.
Mogu se zapaziti dva pristupa u inkriminisanju pojedinih ponaanja
ekolokog kriminaliteta kao krivinih dela. Na jednoj strani nalaze se
krivina dela koja za svoju posledicu imaju apstraktnu opasnost po ivotnu sredinu. Kod takvih dela ne eka se da nastupi konkretna opasnost ili
povreda ivotne sredine, pa da se tek onda reaguje, ve se inkriminie ponaanje koje redovno, po pravilu, dovodi do ovakvih posledica, ne ekajui da do njih i doe u konkretnom sluaju. Na drugoj strani nalaze se
krivina dela koja za svoju posledicu imaju povredu ili konkretno ugroavanje nekog ekolokog dobra. Dok se ove posledice moraju i dokazati
u krivinom postupku, apstraktna opasnost se ne dokazuje, ona se neobo221
rivo pretpostavlja, samim tim to je preduzeta radnja kao tipini nosilac

opasnosti po ivotnu sredinu. Nae krivino pravo poznaje obe vrste ovih
krivinih dela.
U novom Krivinom zakoniku Srbije postoji osamnaest krivinih
dela protiv ivotne sredine, koja se nalaze u glavi dvadeset etvrtoj Zako4
nika. Tu spadaju: Zagaenje ivotne sredine (l.260), nepreduzimanje
mera zatite ivotne sredine (l.261), protivpravna izgradnja i stavljanje
u pogon objekata i postrojenja koja zagauju ivotnu sredinu (l.262),
oteenje objekata i ureaja za zatitu ivotne sredine (l.263), oteenje
ivotne sredine (l.264), unitenje, oteenje i iznoenje u inostranstvo
zatienog prirodnog dobra (l.265), unoenje opasnih materija u Srbiju
i nedozvoeno preraivanje, odlaganje i skladitenje opasnih materija
(l.266), nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja (l.267), povreda
prava na informisanje o stanju ivotne sredine (l.268), ubijanje i muenje ivotinja (l.269), prenoenje zaraznih bolesti kod ivotinja i biljaka
(l.270), nesavesno pruanje veterinarske pomoi (l.271), proizvodnja
tetnih sredstava za leenje ivotinja (l.272), zagaivanje hrane i vode
za ishranu, odnosno napajanje ivotinja (l.273), pustoenje uma
(l.274), umska kraa (l.275), nezakonit lov (l.276) i nezakonit ribolov
(l.277). Pored toga, neka krivina dela kojima se ugroava ili povreuje
ivotna sredina nalaze se i u sporednom krivinom zakonodavstvu. Tako,
5
u Zakonu o proizvodnji i prometu otrovnih materija nalazi se jedno , u
6
Zakonu o vodama - tri , a u Zakonu o rudarstvu - takoe tri takva krivina
7
dela .
Pre nego to preemo na razmatranje pojedinih inkriminacija treba rei, da se objekt zatite ove grupe krivinih dela ne sme shvatiti u
irem, nesupstancijalnom smislu, ve u smislu razliitih eko-medijuma
(voda, vazduh, zemljite) i njihovih posebnih pojavnih formi (biljni i
ivotinjski svet). Ovde je takoe potrebno naglasiti da se ivotna sredina ne titi odredbama krivinog prava sebe radi, ve da bi se ljudima
Bez obzira na brojnost inkriminacija kojima se primarno titi ivotna sredina u naem novom Krivinom zakoniku, krivinopravna zatita odnosnog pravnog dobra jo nije
sveobuhvatna. Tako, njome se ne obuhvata zatita od buke. Ovaj oblik ugroavanja ivotne sredine nije inkriminisan ni u sporednom krivinom zakonodavstvu, tako da je ostao na
nivou prekrajne zatite.
5
Videti l.59 Zakona o proizvodnji i prometu otrovnih materija, Slubeni list SRJ
br. 15/95; 28/96; 37/2002 i Slubeni glasnik RS br. 101/2005.
6
Videti l.114-116 Zakona o vodama, Slubeni glasnik RS br.46/91; 59/93;
67/93; 48/94; 54/96 i 101/2005.
7
Videti l.89-91 Zakona o rudarstvu, Slubeni glasnik RS br.44/95; 101/2005;
85/2005 i 34/2006.
222
dananjice ouvali i osigurali humani uslovi ivota u najirem znae8

nju, kao i da bi se oni preneli na budue generacije. Ona je dakle samostalno pravno dobro samo kada se posmatra u relaciji prema sadanjim i buduim interesima ljudi. ivotna sredina je pravno dobro za9
jednice. Ipak, ono je specifino u tom smislu da egzistencija individualnih dobara (ivot, zdravlje, sloboda i dr.) i njihov kvalitet zavise od
ovog kolektivnog dobra. Stoga se ivotna sredina ne moe strogo, faktiki, od ovih drugih dobara odvojiti, otcepiti, a da to ne bude vetaki
i samo deklarativno. Oni su meusobno povezani i uslovljeni u veoj
meri nego to je to sluaj sa odnosom drugih dobara pojedinaca i dobara zajednice.
U daljem tekstu razmotriemo krivino delo zagaenja ivotne sredine, to predstavlja glavni predmet naeg naunog rada.
3. Zagaenje ivotne sredine

10
Ovo je fundamentalno krivino delo protiv ivotne sredine. Njime

se titi pravo oveka na zdravu i ouvanu prirodnu sredinu, to je podig11
nuto i na rang ustavnog prava , a u cilju obezbeenja humanih uslova ivota za sadanje i budue generacije.
a) Osnovni oblik ovog dela ini onaj ko krei propise o zatiti,
ouvanju i unapreenju ivotne sredine zagadi vazduh, vodu ili zemljite
12
u veoj meri ili na irem prostoru.
Da bi postojalo ovo delo moraju dakle biti ispunjena tri uslova. Prvi
uslov je da je dolo do zagaenja vazduha, vode ili zemljita. Drugi da
je do toga dolo krenjem propisa o zatiti, ouvanju i unapreenju ivotne sredine. I trei da je do zagaenja vazduha, vode ili zemljita dolo u
veoj meri ili na irem prostoru.
1. Radnja izvrenja ovog dela sastoji se u preduzimanju neke delatnosti koja ima za posledicu zagaenje vazduha, vode ili zemljita.
Dakle, Zakonik ne opisuje radnje koje mogu dovesti do navedenih po-
Tako, K.Lackner, K.Khl, ibid, s.1211. Videti o tome detaljnije, Z.Stojanovi, Kaznenopravna zatita ivotne sredine u Jugoslaviji - Pravna zatita ivotne sredine, Beograd, 1991, str.35-36.
9
U teoriji krivinog prava sva dobra koja se tite odredbama krivinog prava dele
se na dobra pojedinca i dobra zajednice.
10
Uprkos tome, ova inkriminacija se od njenog uvoenja u nae krivino zakonodavstvo 1977. godine pa do danas retko primenjivala. Tako, Z.Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika, Beograd, 2006, str.603.
11
Videti l.19 Ustava Srbije.
12
Videti l.260 st.1 KZ.
223
sledica. Stoga se kao radnja izvrenja odnosnog dela moe javiti svaka
delatnost oveka koja je podobna da zagadi vazduh, vodu ili zemljite.
To moe na primer biti isputanje tetnih otpadnih voda, sagorevanje
opasnih materija kojima se zagauje vazduh, sipanje u vodu, vodotok
13
14
ili jezero , odnosno na zemlju , otrovnih hemikalija ili drugih supstanci koje ih na taj nain ine opasnim za ivot ili zdravlje ljudi, odnosno za ivotinje ili biljke, zatim proputanjem da se preduzmu neophodne zatitne mere od zagaivanja ili da se ugrade odgovarajui ure15
aji za preiavanje. To moe biti i svaka druga delatnost. Nemogue je da se unapred odredi katalog moguih radnji izvrenja ovog krivinog dela. Meutim, ukoliko je nekom od navedenih ili drugih radnji prouzrokovano zagaenje vode za pie, nee postojati ovo, ve krivino delo Zagaivanje vode za pie i ivotnih namirnica koje spada
16
u grupu krivinih dela protiv zdravlja ljudi.
Pod zagaivanjem vode, vazduha ili zemljita, u smislu posledice
predmetnog krivinog dela, podrazumeva se svaka vetaka promena
prirodnih karakteristika navedenih eko-medijuma koja moe ugroziti
psiho-fiziki integritet oveka ili prourokovati tetu za biljni ili ivotinjski svet.
Ovde smo namerno upotrebili izraz psiho-fiziki integritet oveka,
a ne zdravlje, da ne bi doli u situaciju da se uvek kada se radi o ovom
krivinom delu nareuje medicinsko vetaenje. S tim u vezi, za procenu
da li je nastupila posledica nije relevantan medicinski pojam bolesti odnosno zdravlja. Tako, radnja izvrenja je i svaka ona delatnost koja ima
za posledicu glavobolju, kaalj, muku, povraanje, ali ne i ona koja ima
17
za posledicu obino uznemirenje graana, jer ista po pravilu nije podobna da ugrozi psiho-fiziki integritet oveka.
to se tie tete za biljni ili ivotinjski svet u smislu predmetne
inkriminacije, ova posledica ne bi se mogla prouzrokovati i npr. preteranom eksploatacijom zemlje ili njenim zaparloenjem, jer se ovom
13
Nije nuno da se vodene povrine zagade neposredno. Radnja izvrenja ovog dela moe se sastojati i u na primer isputanju otrovnih hemikalija u kanalizaciju, ili u isputanju velike koliine benzina u zemlju koji dospe do vodenog toka.
14
Na zemlju se takoe moe delovati direktno, kao npr. odlaganje tetnog otpada,
preterano korienje sredstava za zatitu biljaka, ili indirektno, kao npr. imisije industrijskih postrojenja.
15
Tako, LJ.Lazarevi, Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, Beograd,
2006, str.682.
16
Videti l.258 Krivinog zakonika.
17
Tako i H.Trndle, T.Fischer, Strafgesetzbuch und Nebengesetze, 50. Auflage,
Mnchen, 2001, s.1917.
224
inkriminacijom navedeni eko-medijumi tite kvalitativno, a ne kvantitativno.

Potrebno je naglasiti da radnja izvrenja ne mora biti preduzeta jednokratno. Pod radnjom izvrenja odnosnog dela podrazumeva se i jedna
kontinuirana delatnost, koja se sastoji od vie pojedinanih radnji koje,
svaka za sebe, nisu podobne da prouzrokuju posledicu dela, pod uslovom
da su u svom kumulativnom dejstvu imale za posledicu zagaenje vazduha, vode ili zemljita u napred navedenom smislu.
2. Neophodno je da je do zagaenja vazduha, vode ili zemljita nekom radnjom oveka dolo krenjem propisa o zatiti, ouvanju i unapreenju ivotne sredine.
Postoji u naem pravu veliki broj propisa koji imaju za cilj da osiguraju zatitu ivotnoj sredini, odnosno, da je ouvaju i unaprede. Da bi se
ti ciljevi ostvarili, odnosni propisi, izmeu ostalog, nalau pojedinim licima da se ponaaju na odreeni nain u konkretnim situacijama, ili zabranjuju svim ili samo nekim osobama da preduzimaju pojedine delatnosti
koje se protive interesima zatite, ouvanja i unapreenja ivotne sredine.
S tim u vezi, krenje propisa, u smislu ovog uslova, moe se izvriti, kako
preduzimanjem zabranjene delatnosti, tako i nepreduzimanjem delatnosti
koja se morala preduzeti.
Da bi znali da li postoji ovo krivino delo moraju se dakle konsultovati odgovarajui nekrivini, upravnopravni, propisi. Ipak, neki autori istiu da zavisnost postojanja odnosnog dela od odgovarajuih nekrivinih
propisa i nije toliko velika koliko to na prvi pogled izgleda, jer kada su
ostvareni ostali elementi bia krivinog dela (zagaivanje vazduha, vode
ili zemljita u veem obimu ili na irem prostoru) ostvaren je po pravilu i
uslov u pogledu krenja propisa o zatiti, uvanju i unapreenju ivotne
18
sredine.
Smatramo da se stvari moraju posmatrati iz drugog ugla. Naime,
iako je s jedne strane tana konstatacija da iz ispunjenosti ostalih elemenata bia krivinog dela po pravilu sledi ispunjenost uslova u pogledu
krenja odgovarajuih upravnopravnih propisa, ne moe se s druge strane rei da zbog toga zavisnost odnosnog dela od ovih nekrivinih propisa i nije toliko velika. Tako, krenje propisa o zatiti, uvanju i unapreenju ivotne sredine nije element bia krivinog dela zagaenja ivot19
ne sredine, ve je element njegove protivpravnosti. Da bi znali da li je
18
Tako, Z.Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika, ibid, str.602.

Tako i G.Arzt, U.Weber u kontekstu odgovarajueg krivinog dela kojim se zagauje ivotna sredina nemakog Krivinog zakonika. Videti, Strafrecht Besonderer
Teil, Bielefeld, 2000, s.898.
19
225
odreeno ponaanje kojim se zagauje ivotna sredina krivino - protivpravno, moramo konsultovati odnosne upravnopravne propise. Stoga je
krenje ovih upravnopravnih propisa ovde podignuto na rang zabranjenog ponaanja u krivinom pravu, uz ispunjenost jo nekih dodatnih
uslova iz odnosne inkriminacije. Iz ovog ugla posmatrano, zavisnost postojanja ovog krivinog dela od odgovarajuih upravnopravnih propisa
je potpuna.
3. Konano, za postojanje krivinog dela neophodno je da je do zagaivanja vazduha, vode ili zemljita dolo u veoj meri ili na irem prostoru.
Smisao ovog uslova je da se predmetno krivino delo razgranii od
odgovarajuih prekraja ili privrednih prestupa koji takoe imaju za posledicu zagaivanje vazduha, vode ili zemljita. Tako, ukoliko nije dolo
do zagaenja navedenih eko-medijuma u veoj meri ili na irem podruju
postoji prekraj ili privredni prestup i obrnuto.
Zakonska formulacija ovog obeleja je neprecizna. Iz nje se ne moe
zakljuiti kada je ovaj uslov ispunjen. Stoga je preputeno sudskoj praksi
da odredi kriterijume pomou kojih e se doi do odgovarajueg zakljuka.
Ipak, generalno se moe rei da je u pitanju takvo zagaenje koje u veoj
meri prelazi okvire tolerantne koncentracije ili koje, mada u granicama do20
zvoljenosti, zahvata velike povrine. Najvaniji orjentacioni kriterijum
za odreivanje ovih nepreciznih pojmova su svakako granine vrednosti
maksimalno dozvoljenog zagaenja pojedinih eko-medijuma, koje su predviene upravnopravnim propisima. U svakom sluaju, ovde se moraju primeniti ekoloki, a ne ekonomski kriterijumi i merila.
Krivino delo je dakle izvreno kada je injenjem ili proputanjem
dolo do zagaenja vazduha, vode ili zemljita u veoj meri ili na irem
prostoru, krenjem propisa o zatiti, ouvanju i unapreenju ivotne sredine.
Uinilac ovog dela moe biti, kako slubeno, tako i svako drugo li21
ce. Delo se moe izvriti sa umiljajem ili iz nehata. Za umiljajno izvrenje dela uiniocu se moe izrei do tri godine zatvora, a za nehatno
novana kazna ili zatvor do jedne godine.
b) Ovo delo ima i svoj tei oblik. On se od osnovnog oblika razlikuje samo po tome to je za njegovo postojanje neophodno nastupanje tee
posledice koja se ogleda u tome, da je dolo do unitenja ili oteenja
biljnog ili ivotinjskog sveta velikih razmera ili do zagaenja ivotne sre-
20
21
226
LJ.Lazarevi, ibid.
Nehatni oblik ovog dela propisan je u l.260 st.2 KZ.
dine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni due vreme ili veliki
22
trokovi.
I kod ovog oblika dela Zakonik neodreenim i nepreciznim izraa23
vanjem dovodi u pitanje dosledno sprovoenje naela zakonitosti.
Stoga je i ovde, kao i kod osnovnog oblika, preputeno sudskoj praksi da ustanovi odgovarajue kriterijume i da pomou njih doe do odgovora na pitanje ta se podrazumeva pod zakonskim izrazom velike razmere, odnosno, izrazima due vreme i veliki trokovi.
Posebno je problematina interpretacija prve kvalifikatorne okolnosti. Naime, odgovor na pitanje, da li je dolo do unitenja ili oteenja
biljnog ili ivotinjskog sveta velikih razmera, naa sudska praksa vezuje
za odreeni novani iznos. Tako, ako nastupela teta, kada se ista izrazi u
novcu, prelazi odreenu visinu novanog iznosa izraenog u dinarima, is24
punjen je ovaj uslov - i obrnuto.
Ovakvoj interpretaciji moe se uputiti ozbiljan prigovor. Naime, ekoloko dobro nije neto to se moe izraavati u novcu, pa se ni teta koju je ono
pretrpilo ne moe na taj nain adekvatno iskazati. S tim u vezi, postoje ugroene biljne i ivotinjske vrste ije bi i najmanje oteenje ili unitenje predstavljalo nenadoknadiv gubitak za oveanstvo, koji se gubitak samim tim ne
moe novano iskazati. Dalje, postoje neke biljne ili ivotinjske vrste koje
uopte nemaju trinu vrednost (npr. mahovina) ili je ta vrednost tako niska
da bi bilo neophodno da doe gotovo do istrebljenja odreenih ivotinjskih
ili biljnih vrsta u odreenom eko-medijumu pa da se primeni odnosna zakonska odredba, to je praktino nemogue. Sve ovo govori u prilog tome da se
dosadanja praksa vezivanja odnosne kvalifikatorne okolnosti za novani iznos mora napustiti. Visina tete iskazane u novcu, kada i ako je mogue izvriti ovakvo transferisanje u pojedinanom sluaju, svakako jeste vaan parametar prilikom procene da li je ispunjen ovaj uslov, ali ne i jedini indikator
od kojeg zavisi konaan sud o tome.
Kada su u pitanju druge dve kvalifikatorne okolnosti, to jest, da je za
saniranje zagaenja potrebno due vreme, ili da su za to potrebni veliki
22
Videti l.260 st.3 KZ.

Na taj nain se kri jedan segment naela zakonitosti koji se izraava formulom
nullum crimen, nulla poena sine lege certa, tj. zahtev da krivinopravne norme moraju biti u
to veoj meri odreene i precizne. O naelu zakonitosti i njegova etiri segmenta videti detaljnije u npr. U. Ebert, Allgemeiner Teil, 3. Auflage, Heidelberg, 2001, s.6-7. Drugim reima, prilikom propisivanja pojedinih inkriminacija zakonodavac treba da izbegava korienje
neodreenih normi, koje meutim egzistiraju i u osnovnom i u teem obliku krivinog dela
zagaivanja ivotne sredine.
24
Videti o tome detaljnije, Z.Stojanovi, ibid, str.602-603.
23
227
trokovi, situacija je manje delikatna. Naime, due vreme i veliki trokovi su termini koji se mogu pojmovno definisati i smisleno odrediti u
kontekstu ove inkriminacije, tako da je ovde mogue da sudska praksa
zauzme naelan stav o odreenim kvantifikacionim vrednostima koje,
ako se preu, ukazuju na posebnu drutvenu opasnost zagaivanja ivotne sredine. Ipak, i ovde se treba uvati ablonizma u reavanju pojedinanih sluajeva, jer svaki dogaaj je pria za sebe, te se i prilikom ove
procene moraju uzeti u obzir sve okolnosti konkretnog sluaja.
Potrebno je istai da je za pravilno ispitivanje postojanja svih napred
pomenutih kvalifikatornih okolnosti neophodno odrediti odgovarajue vetaenje, pri emu je dunost vetaka da sudu prui korisne podatke iz njegove struke koji e mu pomoi da donese konaan zakljuak o tome da li je
u pitanju tei oblik predmetnog krivinog dela ili to nije sluaj. Dakle, zadatak vetaka je da sudu prezentuje injenice iz oblasti za koju je jedino on
struan, a pravnu ocenu tako podnetog injeninog materijala vri sudija,
koji je s tim u vezi jedini ovlaen da se izjanjava o tome, da li je dolo do
unitenja ili oteenja biljnog ili ivotinjskog sveta velikih razmera, ili je
ivotna sredina toliko zagaena da je za otklanjanje zagaenja potrebno
25
due vreme ili veliki trokovi.
Ukoliko je neka od ovih kvalifikatornih okolnosti proistekla iz umiljajnog osnovnog dela, uiniocu takvog teeg oblika krivinog dela zagaenja ivotne sredine moe se izrei kazna zatvora od jedne do osam
godina, a ako je kvalifikatorna okolnost proistekla iz osnovnog oblika krivinog dela poinjenog iz nehata, uiniocu se moe izrei zatvor od est
26
meseci do pet godina.
25
Isto vai i za kvalifikativ u veoj meri ili na irem prostoru osnovnog

oblika krivinog dela. To je takoe pravno pitanje o kojem se mora izjasniti sudija, a ne
vetak.
26
Ovaj tei oblik nehatnog krivinog dela propisan je u l.260 st.4 KZ.
228
Dragia Draki, Ph.D., Assistant Professor

Criminal Offence of Environmental Pollution

Abstract
In this paper the criminal offence of environmental pollution is being analyzed as the most significant offence from the group of criminal
offences against the environment in our Criminal Code.
In introductory remarks, the author points to the necessity of comprehensive criminal law protection of the environment, and lists arguments to support this claim.
The second part of the paper provides an analysis of the group of
criminal offences against the environment, as well as the object protected
by this group of criminal offences.
In the third, central part of this scholarly paper, the author examines
the crucial elements of the legal concept of the principal, as well as, the
grave form of the criminal offence of environmental pollution. At the same time, the author points to the imprecise legal definition of this criminal offence and to the problems that, as a result, occur in the criminal law
theory and judicial practice, while offering his suggestions for solving
these problems.
Key words: Criminal Offence of Environmental Pollution, criminal
law protection, Criminal Code, criminal offences against the environment.
229
230
342.531.2(497.11)
Dr Slobodan Orlovi, docent

PRIRODA I PRIPADNOST POSLANIKOG

MANDATA U USTAVNOM SISTEMU SRBIJE
Saetak: Ustav Republike Srbije lanom 102 nastoji da rei u viestranakoj Srbiji sporno pitanje: kome pripada poslaniki mandat
kada narodni poslanik napusti politiku stranku na iji predlog je izabran za tu funkciju? Ustav je nesvakidanjim reenjem, kojim daje poslaniku slobodu da se odrekne mandata u korist politike stranke,
stvorio tlo za dalje polemike o prirodi i pripadnosti poslanikog mandata u naem sistemu.
Stavljanje mandata na raspolaganje politikoj stranci je neka vrsta pravnog posla koji moe biti politiki motivisan (iznuen). U vezi
sa ovim pitanjem sueljava se pravna i politika argumentacija, tumaei ovu ustavnu normu, a i ceo ustavni sistem, tako da titi narodnog
poslanika ili, pak, politiku stranku. Pitanja u vezi sa narodnom suverenou, poloajem i ulogom parlamenta i politikih stranaka, izbornim sistemom, daju iri kontekst analizi prirode i pripadnosti poslanikog mandata.
Kljune rei: Ustav, poslaniki mandat, narodni poslanik, politika
stranka, priroda i pripadnost mandata.
Uvod
U drugom stavu lana 102 Ustava Republike Srbije (u daljem tekstu:
lan 102 Ustava) daje se narodnom poslaniku sloboda da pod uslovima
odreenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje poli1
tikoj stranci na iji predlog je izabran za narodnog poslanika. Ovaj
U radu se kao sinonimi koriste termini politika stranka i politika partija.
231
Dr Slobodan Orlovi, Priroda i pripadnost poslanikog mandata ... (str. 231256)
lan Ustava ureuje i poetak, trajanje i prestanak mandata narodnog poslanika, kao i nespojivost poslanikog mandata sa drugim funkcijama, poslovima i dunostima za koje je zakonom utvreno da predstavljaju sukob
interesa, ali emo u ovom radu obratiti panju, u prvom redu, na napred
pomenutu slobodu.
Pretpostavljamo da je ustavotvorac imao nameru da se se ovom
odredbom do tada kod nas sporno pitanje: iji je mandat poslaniki
ili stranaki?, rei. I to u samom Ustavu. Ipak, lan 102 Ustava na to
pitanje nije dao konaan odgovor, ve je izazvao nove kritike kako politikih subjekata tako i naune i strune javnosti. U Republici Srbiji je
ovo pitanje stalno aktuelno jer su polemike oko toga kome zapravo pripada mandat kada doe do politikog sukoba narodnog poslanika i politike stranke (koalicije) na ijoj listi je taj poslanik izabran, nalazile izvorite i u praksi. Narodni poslanici su menjali politike stranke naputajui jednu i prilazei drugoj, ali to nije automatski znailo i gubitak
poslanikog mandata.
Pitanju iji je mandat prethodi pitanje kakav je mandat, odnosno kakva je njegova priroda, da li je slobodan ili vezan (imperativan)?
Od poetaka viestanake Narodne skuptine (1990) naovamo, vladajue politike stranke, a bilo je primera i u opoziciji, nastoje da prirodu
poslanikog mandata tumae shodno svom interesu. U teoriji i praksi
2
danas iroko prihvaen slobodan poslaniki mandat shvatan je po potrebama aktuelne (dnevne) politike, pa je on tako jedanput mogao da
pripadne poslaniku, a drugi put politikoj stranci. Stavovi politikih
stranaka pa i dela strune javnosti graeni su na pragmatizmu, retko
doktrinarno: ako je u pitanju narodni poslanik koji je napustio nae
stranake redove, mi smo stava da se mandat mora vratiti jer on pripada politikoj stranci sa ije liste je poslanik izabran, u suprotnom, kada poslanik napusti lanstvo ili poslaniki klub druge politike stranke,
na stav e opredeliti injenica da li se radi o stranci koja je na politiki saveznik ili, pak, oponent. Iako ovakva rezonovanja prati odreena pravna argumentacija, ona nije presudna ve sledi, obrazlae pa ak i
zamagljuje stav o pripadnosti poslanikog mandata, koji je motivisan
preteno izvanpravnim elementima.
U ustavima Nemake (lan 38), Italije (lan 67), panije (lan 67), Francuske
(lan 23)... Neka vrsta imperativnog mandata sa mogunou opoziva postoji u Evropi jo
u nekim vajcarskim kantonima (Bern, afhauzen, Tiino...), opoziv predstavnika (eng.
recall) mogu je u nekim dravama SAD, kanadskoj Britanskoj Kolumbiji, Venecueli...
Report on the imperative mandate and similar practices, European commission for democracy
trough
law
(Venice
commission),
Study
No.
488/2008,
http://www.venice.coe.int/docs/2009/CDL-AD(2009)027-e.asp [23. novembar 2009].
232
Sadanji Ustav ne sadri eksplicitnu normu o slobodnom poslani3

kom mandatu (izriitu odredbu nije imao ni Ustav Republike Srbije od
1990), ali nastoji da razrei dileme oko pitanja iji je poslaniki mandat.
Meutim, deavanja u sadanjem sazivu Narodne skuptine kazuju nam
da Ustav nije uspeo da uvede red po ovom pravnom i politikom pitanju. Tako su priroda i pripadnost poslanikog mandata, vlasnitvo nad
njim, u Srbiji i dalje predmet rasprava i sporenja - od domena koji se tie
sutine celog politikog sistema (npr. jemstvo i priznanje uloge politikih
stranaka), sve do tehnikih detalja skuptinske procedure (npr. ovlaenje
za podnoenje blanko ostavke).
Pitanja u vezi sa narodnom suverenou i ulogom parlamenta u dananjim dravama, sistemima raspodele poslanikih mandata, odnosom bira
- stranka - poslanik i organizacijom politikih stranaka, slobodnim i vezanim mandatom, parlamentarnom procedurom, daju iri kontekst temi ovog
rada i pomau tumaenju lana 102 Ustava, pa e i o njima biti rei.
Narodna suverenost i parlament

Ustavno naelo podele vlasti nam kazuje da je parlament nosilac zakonodavne vlasti. Narodna skuptina je najvie predstavniko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Narodnu
skuptinu ini 250 narodnih poslanika koji se biraju na neposrednim izbo4
rima... Iz ovih odredbi Ustava proizlazi da su narodni poslanici predstavnici onih koji ih biraju - graana (predstavniko telo), da je telo koje
ine poslanici najvie predstavniko telo (postoje i druga, nia predstavnika tela) i da je veza koja se ostvaruje na izborima izmeu graana i
poslanika neposredna (neposredni izbori). Preovlaujui stav u ustavno5
pravnoj teoriji je da su graani, tj. narod nosioci suverenosti, iz ega dalje proizlazi da su poslanici zapravo predstavnici narodne suverenosti.
Poslanici su mandat da predstavljaju narod tj. narodnu suverenost, dobili
direktno od graana, bez posrednika (neposredni izbori) pa je i logino da
telo koje ine predstavnici narodne suverenosti bude najvie i da nosi najviu vlast ustavotvornu i zakonodavnu.
U Ustavu Francuske, na primer, postoji odredba da je Svaki imperativni mandat

(je) nitav (lan 23), u Ustavu Italije pie da lanovi parlamenta predstavljaju naciju; oni su slobodni od imperativnog mandata (lan 67).
4
lanovi 98 i 100 Ustava.
5
Suverenost (suverena vlast) je najvia vlast u dravi. Pored teorije o narodnoj suverenosti postoje i teokratske teorije (nosilac suverenosti je Bog), legitimistike teorije (nosilac
suverenosti je dinastija), teorije o nacionalnoj suverenosti (nosilac suverenosti je nacija),
marskistike teorije (nosilac suverenosti je vladajua klasa). Vidi: Ratko Markovi, Ustavno
pravo i politike institucije, Beograd, 2008, str. 152-158.
233
Ove odredbe ukazuju na znaaj poslanike funkcije u naem ustavnom sistemu kojoj se daje rang najvie vlasti. Meutim, u savremenim dravama pa tako i u Srbiji, konkretna, opipljiva vlast parlamenta hronino
6
opada a time i poslanika funkcija gubi politiki kapacitet. Stvarna vlast
se nalazi u izvrnoj vlasti pa su neposredno izabrani predstavnici narodne suverenosti koji ine najvie predstavniko telo zapravo zavisni narodni poslanici od izvrne vlasti (pozicija) i od svojih politikih stranaka
(opozicija). Poloaj parlamenta je takav da pre slua nego li kontrolie
vladu, to nam kazuje da su poslanici, iako izabrani neposredno od graana, veinom u ulozi nekoga ko provodi, a ne kreira i rukovodi. Samo manjina narodnih poslanika, opozicija, nastoji da stvarno kontrolie vladu s
namerom da je uini politiki odgovornom i pobedi na sledeim izborima
(kontrola vlasti radi vlasti).
injenica da parlament ve dugo nije centar politikog odluivanja (da li je ikada i bio?), ve je pod preovlaujuim uticajem izvrne
vlasti, utie na pravni status poslanika i prirodu njihovog mandata.
Vrh izvrne vlasti i vostvo politikih stranaka hijerarhijski stoji nad
poslanikom, odluujui o njegovom statusu da li e biti poslanik i do
kada, i o njegovom radu - kako e glasati. Narodna skuptina kao institucija nema ni volju ni pravne istrumente da efikasno podri narodnog poslanika u njegovom sukobu sa politikom strankom koja sudeluje u izvrnoj vlasti.
Ustavne odredbe da graani ...preko svojih slobodno izabranih
predstavnika vre suverenost koju nijedan dravni organ, politika or7
ganizacija, grupa ili pojedinac ne moe prisvojiti alju drugaiju poruku u odnosu na odredbe lana 102 Ustava o slobodi poslanika da stavi
mandat na raspolaganje politikoj stranci. Prve odredbe nam kazuju da
niko, pa ni politike stranke nisu iznad narodne suverenosti, a iz potonjih saznajemo da su slobodno izabrani predstavnici u stvari potinjeni ne volji naroda ve volji politikih stranaka koje odluuju o poslanikom mandatu.
Sistemi raspodele mandata za predstavniko telo

Na prirodu poslanikog mandata deluje i sistem raspodele mandata
nakon izbora ali, stie se utisak, drugaije nego naelo narodne suverenosti. U veinskom izbornom sistemu kandidovanje je pojedinano i bira se,
uglavnom, jedan poslanik u maloj izbornoj jednici. Tako se uspostavlja
6
7
234
Vidi: Dejms Brajs (Bryce), Savremene demokratije, III, Beograd, 1933, str 3-40.
lan 2 Ustava. Slino kao u Ustavu Francuske, lan 3.
vra veza izmeu biraa i kandidata odnosno poslanika (kandidat je

uglavnom poznat u izbornoj jedinici). U proporcionalnom izbornom siste8
mu kandidati su na stranakim ili koalicionim izbornim listama, izborne
jedinice su vee i veza izmeu biraa i kandidata je slabija (u velikim izbornim jedinicama graani veinom ne poznaju kandidate).
Kako sistem raspodele mandata utie na prirodu poslanikog man9
data? Veinski izborni sistem je ranije, upravo zbog te vidljive veze izmeu biraa i poslanika, za posledicu imao vezani (imperativni) poslaniki mandat. Ovakav mandat je podrazumevao da poslanik slua instrukcije
10
biraa svoje izborne jedinice i da moe biti opozvan. Drava je vremenom prerasla partikularizam i iz feudalizma nasleenu rascepkanost pa
poslanik nije vie zastupao interese samo graana svoje izborne jedinice
ve svih. Imperativni mandat je zamenjen slobodnim mandatom, ali je tu
namesto proklamovane slobode zapravo samo promenjen nalogodavac
sada je to politika stranka.
U veinskom izbornom sistemu politiki sukob izmeu politike
stranke i poslanika nije u interesu ni jedne ni druge strane. Politika stranka e izgubiti jedno mesto u parlamentu ili e ukoliko poseduje blanko
ostavku poslanika morati da ide na nove izbore u toj izbornoj jedinici.
Novi izbori su nuni zbog toga to ne postoji lista sa koje bi se drugi kandidat mogao izabrati za poslanika. S druge strane, ako politika stranka
nema blanko ostavku, to je pravilo, poslanik zadrava mandat do narednih izbora, ali postajui stranaki disident smanjuje svoje anse da na na11
rednim izborima bude ponovo izabran.
Pozitivno pravo u Srbiji poznaje izborne liste politikih partija, stranakih koalicija, drugih politikih organizacija i liste koje predloe grupe graana (lan 4. Zakona o
izboru narodnih poslanika, Slubeni glasnik RS, broj 35/2000 i 18/2004).
9
Iz komplesne prirode izbornog sistema koju determinie vie faktora (izborno pravo, izborne jedinice, korektivni faktori izbornog sistema i dr, vidi: Marijana Paj-vani,
Izborno pravo, Novi Sad, 2008, str. 231-266) ovde smo izdvojili samo sistem raspodele mandata.
10
Hans Kelzen (Kelsen) je pisao u prilog imperativnog mandata: Ako je demokratski da zakonodavstvo vri narod i ako je iz tehnikih razloga nemogue da se uspostavi neposredna demokratija, te je potrebno da se zakonodavna funkcija poveri parlamentu izabranom od naroda, onda je demokratski obezbediti to je mogue vie da delatnost svakog
lana parlamenta odraava volju njegovih biraa. Takozvani imperativni mandat i opoziv
izabranih slubenika su demokratske ustanove, pod uslovom da je birako telo demokratski
organizovano. Opta teorija prava i drave, Beograd, 1951, str. 279.
11
U veinskom izbornom sistemu Velike Britanije nezavisni kandidati za poslanike
(to mogu biti i stranaki disidenti, prim. S.O.) su gotovo iezli sa politike scene to je
dokaz o moi politikih partija u procesu politike regrutacije i u izborima uopte. Philip
Norton, Arthur Aughey, Conservatives and Conservatism, London, 1981, p. 173. Vidi:
235
U proporcionalnom izbornom sistemu pitanje zavisnosti poslanika

12
od biraa se i ne postavlja jer se glasa za listu, tj. za politiku stranku ili
koaliciju. Poslaniki mandat je tako slobodan u odnosu na birae jer je
veza izmeu biraa i poslanika slabija od one u veinskom sistemu, uslovno reeno posredna je. Ovaj izborni sistem naglaava slobodu poslanikog mandata u odnosu na birae, ali je veza izmeu politike stranke i
poslanika vra od takve veze u veinskom izbornom sistemu.
U Republici Srbiji postoji jedna izborna jedinica u kojoj se bira svih
13
250 narodnih poslanika. Otuda je za definisanje prirode poslanikog mandata vana, s jedne strane, tek primetna veza izmeu biraa i kandidata sa
izborne liste, a sa druge strane, pravo politike stranke da stavi ili ne stavi
kandidata na listu i da ga potom, srazmerno broju dobijenih glasova, predloi za narodnog poslanika. Graani su glasali za izbornu listu, za stranku,
za politikog lidera kao nosioca liste, to za posledicu ima mali legitimitet
narodnih poslanika. Sloboda narodnog poslanika da unapred da blanko
ostavku (lan 102 Ustava) ne odudara od ovakvog sistema srazmernog
predstavnitva sa jednom izbornom jedinicom.
Odnos bira - politika stranka - poslanik

Poslanici u predstavnikom telu (donjem domu ako je parlament
dvodoman) se biraju neposredno. Neposrednost izbora znai da graani
biraju poslanike direktno, a ne tako to e izabrati posrednike, npr. delegate ili elektore, koji bi potom birali poslanike.
Neposrednosti birakog prava graana koje postoji u veinskom izbornom sistemu nema se ta prigovoriti. Birai glasaju i za samu partiju i
za kandidata kao pojedinca, koji moe ali i ne mora biti lan politike
14
partije, i ne postoji dilema kome je otiao njihov glas. Izmeu biraa i
kandidata nema posrednika kandidat koji dobije najvie glasova u prvom ili drugom izbornom krugu (relativna ili apsolutna veina) bie poslanik.
Vuina Vasovi, Savremeni demokratije, I, Beograd, 2008, str. 377. U Velikoj Britaniji je
nada da bi neko mogao biti izabran za poslanika izvan liste koju odreuje partijsko rukovodstvo ravna nuli. Pavle Jovanovi, Savremeni politiki sistem, II, Novi Sad, 1991, str. 40.
12
Postoje razliiti tipovi izbornih (kandidatskih) lista: zatvorene, nevezane, fleksibilne, slobodne. Vidi: M. Pajvani, ibidem, str. 94-96.
13
lan 100 Ustava, lanovi 3 i 4 Zakona o izboru narodnih poslanika.
14
U Velikoj Britaniji se dobrim delom unapred zna za koga e birai glasati. Tako su pre pedeset godina Konzervativci imali 85% sigurnih izbornih jedinica, a Laburisti 64% u kojima
se tradicionalno bira kandidat jedne od ove dve stranke. V. Vasovi, ibidem, str. 376.
236
U proporcionalnom izbornom sistemu stvari stoje neto drugaije. I

u ovom sistemu proklamuje se neposrednost izbora, ali je ona znatno manjeg intenziteta nego u veinskom sistemu. Stanovite da bira glasa za
izbornu listu kao celinu, za stranku, za politikog lidera a ne neposredno
za kandidata, ublaava se i modifikuje razliitim tipovima izbornih lista.
Bez obzira na tip izborne liste lako je uoiti da kao prepreka neposrednom odnosu biraa i kandidata stoji politika stranka. Ako se vratimo na
narodnu suverenost, proizlazi da graani prenose svoju suverenost (deo)
na politiku stranku koja time dobija pravo da je dalje rasporedi kandidatima sa svoje liste. Taj prenos narodne suverenosti na pojedinca vai ceo
poslaniki mandat, a moe i krae o emu opet odluuje politika stranka
(ako poseduje blanko ostavku poslanika).
Od poetka izbornog postupka politika stranka raspolae kandidatom: odluuje o tome ko e se nai na izbornoj listi, na kojem rednom broju, ko e biti izabran za poslanika na osnovu predloga podnosioca liste i na kraju ko e biti zamenjen drugim poslanikom. Uloga
biraa je samo da daju glas izbornoj listi a ostalo e da rei politika
stranka ili koalicija, ve prema mogunostima koje im daje izborno
zakonodavstvo.
U Republici Srbiji politike stranke stoje na putu neposrednom odnosu biraa i poslanika. Politike stranke (i koalicije) i pre i posle glasanja biraa na parlamentarnim izborima, provode neku vrstu predizbora i
postizbora. Unutarstranaki izbor pre glasanja biraa bio bi odabir stranakih (i u malom broju vanstranakih) linosti za izbornu listu, po postupku i kriterijumima koji utvruju same stranke. Posle glasanja biraa,
unutar stranke ili koalicije odluuje se o tome ko e od kandidata sa izborne liste biti poslanik u okviru broja mandata koje je osvojila lista.
Ovi unutarstranaki izbori su zapravo odluke vostva politike stranke
o tome ko e se uopte nai na listi i ko e od kandidata sa liste biti
predloen i dobiti mandat narodnog poslanika, dok zakon ureuje neka
15
okvirna pitanja.
Politike stranke nemaju monopol na pasivno birako pravo jer Zakon o izboru narodnih poslanika (u daljem tekstu: Zakon) ostavlja mogunost da i sami birai kao grupa graana predloe izbornu listu. Ali je
takva izborna lista u Srbiji, koja je jedna izborna jedinica, inferiorna u odnosu na izborne liste politikih stranaka, iz objektivnih razloga nepostojanja: brojnijeg lanstva, razvijene strukture i organizacije, kontinuiranog
delovanja, prepoznatljivih politikih ciljeva, medijske prisutnosti...
15
Vidi: lanove 40-41, 84 Zakona o izboru narodnih poslanika
237
Proporcionalni sistem raspodele mandata, jedna izborna jedinica,

nevezana izborna lista, istiu znaaj politikih stranaka u odnosu na pojedinca - kandidata za poslanika a potom i narodnog poslanika. Dajui narodnom poslaniku slobodu da neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje politikoj stranci, Ustav ga zapravo potpuno vezuje za stranku. Pored toga Ustav posebno istie poloaj politikih stranaka time to se
jemi (se) i priznaje uloga politikih stranaka u demokratskom oblikovanju politike volje graana.
Kao i drugde, politike stranke su u Srbiji hijerarhijski organizovane. Iako se veina politikih stranaka naziva demokratskim, ovo je pre
spoljno obeleje jer je vlast donoenja stranakih odluka koncentrisana
meu nekoliko elnika i, na kraju, kod lidera. Partijsko lanstvo ne donosi konanu odluku, tek inicira, predlae, kritikuje... Ovo vai i za narodne
poslanike ukoliko nisu i najvii stranaki rukovodioci. Subordinacija,
autoritarnost i tek malo unutranje demokratije u politikim strankama
ostaju njihova obeleja i kada jedan broj lanova stranke postanu narodni
16
poslanici. U tom smislu, narodni poslanik kao stranaki lan nema veliku mogunost izbora: mora da se pridrava stranakih instrukcija za vreme poslanikog mandata ili ako se vie ne slae sa stranakom politikom
moe da istupi iz stranke, pre nego to bude iskljuen. Svedena na ove
dve (tri) opcije, sloboda poslanikog mandata je zapravo nesloboda narodnog poslanika u odnosu na politiku stranku.
Sve ovo ukazuje da je odnos narodnog poslanika i politike stranke
trajan i bitan, a da je odnos biraa i narodnog poslanika samo trenutan,
ak posredan (preko stranake oligarhije), zapoet i zavren inom glasa17
nja. Kroz prizmu spektra prava koja politika stranka ima prema narodnom poslaniku, i ranije prema kandidatu za poslanika, ni ne nazire se prostor slobodnog delovanja narodnog poslanika. Taj prostor slobode nije
postojao ni ranije jer je poslanik u toku politikog razvitka poslednjih
sto godina u svome uestvovanju u izgradnji politike volje u parlamentu
18
meanjem partija bio ograniavan ako ne ak i vezivan.
16
U Britanskom Domu komuna vlada odnosno vladajua politike stranka obezbeuje kontrolu nad parlamentarnom (svojom) veinom i pomou bieva (whips), posebnih
stranakih funkcionera u parlamentu. Vidi: Herbert Morison, Government and Parliament, a survey from the inside, London, 1965, p. 108.
17
Od biraa oni (poslanici, prim. S.O.) dobijaju samo svoje postavljenje, a ne i svoju vlast. Ovu posledlju dobijaju iz Ustava. LJubomir Radovanovi, Odnos biraa i poslanika, Beograd, 1938, str. 27.
18
Hubert Roos, Das imperative Mandat, Dissertation, Frankfurt am Main, 1953, p.
2. Vidi: Dimitrije Prodanovi, Nastanak i razvitak shvatanja o prirodi mandata lanova
predstavnikog tela, Arhiv za pravne i drutvene nauke, 2-3/1973, Beograd, str. 330.
238
Parlamentarna procedura
Parlament je kolektivno telo i da bi uopte bio u mogunosti da donosi odluke mora imati odreena pravila postupka o donoenju tih akata.
Jasnoa, preciznost, usklaenost, reju pravni kvalitet normi koje ureuju
rad parlamenta mora biti takav da stvara uslove za efikasan rad. Parlament na osnovu ustava i zakona donosi pravni akt o svom radu, poslovnik
o radu, kojim se ureuju prava i obaveze poslanika, poslanikih grupa
(frakcija), nain rada na sednicama, u odborima, u komisijama, rukovoenje parlamentom...
Po definiciji, slobodnog poslanikog mandata ne moe biti ako poslanik nema (dovoljno) mogunosti da iznese svoj stav o nekom predmetu odluivanja u parlamentu, ako ne dobije vreme za diskusiju tokom koje bi pokuao da ubedi druge poslanike, predlagaa akta, svoje birae, sve do javnog mnjenja, u ispravnost svog stava. Ako takve mogunosti nema, poslaniki mandat ne bi bio zastupanje, predstavljanje biraa, ve samo rezultat
izbornog procesa u kojem nije bilo ikakvog prenosa narodne suverenosti.
Pravila parlamentarne procedure treba da budu takva da pomire dve
naizgled suprotnosti - pravo poslanika da iznese svoje miljenje o svim
pitanjima o kojima parlament odluuje, sa zahtevom za efikasnou rada
ovog brojnog i politiki nehomogenog tela. Ukoliko je poslaniko pravo
na diskusiju negranieno ili vremenski (pre)dugako, ugroena je efikasnost parlamenta jer bi se u parlamentu moglo raspravljati unedogled. Poslovnik o radu parlamenta treba da ispuni, to je vie mogue, oba ova
zahteva: da se poslaniku da mogunost da u optimalnom vremenu iznese
svoje miljenje, ali da to ne bude na utrb efikasnog rada parlamenta. U
tom smislu, vremenski se ograniava pravo na diskusiju, predstavnik poslanike grupe iznosi stav vie poslanika, raspoloivo vreme za raspravu
se deli srazmerno brojnosti poslanike grupe ili broju poslanika koji bi da
uestvuju u raspravi... Zadatak poslovnika je da nae kompromis i sauva
pravo svakom poslaniku da diskutuje i da parlament uini sposobnim da
potrebnom brzinom donese odluku.
Slobodan poslaniki mandat podrazumeva i da poslanik svojom vo19
ljom slobodno moe da se odrekne mandata kada to eli. Pravila postupka u vezi sa ostavkom treba da budu takva da se volja poslanika jednostavno i bez odlaganja provede. Kome se podnosi ostavka, gde se predaje,
u kojoj formi, ko je razmatra, ko donosi odluku u vezi sa ostavkom, pitanja su koja moraju biti u skladu sa slobodnim poslanikim mandatom, tj.
takva da omogue poslaniku da podnese ostavku.
19
Poslanik britanskog Doma komuna formalno ne moe da podnese ostavku.
239
Ako je poslanik dao blanko ostavku, unapred, kako je u naem pravnom sistemu, u postupku sudeluje i tree lice ono kome je mandat vraen
(stavljen na raspolaganje) i ko je ovlaen da podnese ostavku u ime poslanika. To je politika stranka kao punomonik poslanika u postupku podnoenja ostavke, tj. lice koje u ime stranke predaje ostavku. Postojanje punomonika koji u ime i za raun poslanika podnosi ostavku je jedina razlika u proceduri u odnosu na to kada poslanik lino podnese ostavku, a krajnji ishod je
isti prestanak poslanikog mandata. Ipak, od donoenja Ustava postupak
podnoenja ostavke na funkciju narodnog poslanika ve je nekoliko puta izazvao polemike i politike sukobe jer su se izmeali pravo i neki drugi interesi, smetajui jasnom tumaenju Ustava, Zakona i Poslovnika Narodne skup20
tine Republike Srbije (u daljem tekstu: Poslovnik).
20
Sloboda neopozivog stavljanja poslanikog mandata na raspolaganje politikoj

stranci (lan 102 Ustava) je ustvari unapred data blanko ostavka na poslaniku funkciju.
Podnoenjem ostavke (i blanko ostavke, prim. S.O.) poslaniku prestaje mandat pre isteka
vremena na koje je izabran (lan 88 stav 1 ta. 2 Zakona). Narodni poslanik podnosi ostavku
u pisanom obliku i predaje je predsedniku Narodne skuptine. Predsednik Narodne skuptine
odmah ostavku dostavlja narodnim poslanicima (lan 239 Poslovnika Narodne skuptine
Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 56/2005, 81/2006, 13/2009). Pre nego to Narodna skuptina konstatuje prestanak mandata poslaniku (lan 88 stav 3 Zakona), Administrativni odbor razmatra razloge prestanka mandata pojedinih narodnih poslanika i o tome podnosi Narodnoj skuptini izvetaj sa predlogom za dodelu mandata novom narodnom
poslaniku, na nain propisan zakonom (lan 73 stav 2 Poslovnika). Na nain propisan zakonom znai da ...mandat pripada politikoj stranci sa ije je izborne liste bio izabran poslanik kome je prestao mandat i taj mandat se dodeljuje kandidatu na izbornoj listi za koga
stranka nije dobila mandat (lan 92 stav 2 Zakona).
Primer kada su poslanici neopozivo stavili mandat na raspolaganje politikoj stranci a do prestanka mandata nije dolo iako nije bilo politikog sukoba izmeu poslanika
i stranke.
Administrativni odbor Narodne skuptine je na etrdeset osmoj sednici odranoj 6.
oktobra 2009. godine, razmotrio razloge za prestanak mandata narodnim poslanicima
Lidiji Dimitrijevi i Eleni Boi-Talijan i nije prihvatio predlog da postoje uslovi za
prestanak mandata ovih narodnih poslanika, http://www.parlament.rs/ content/cir/aktivnosti/skupstinske_detalji.asp?Id=2045&t=A [29. novembar 2009]. Orazlaui ovu odluku predsednik Administrativnog odbora rekao je da Poslovnik o radu parlamenta (Po-slovnik Narodne skuptine Republike Srbije, prim. S.O.) predvia da poslanici
ostavku, u pisanom obliku, mogu podneti lino predsedniku Skuptine, ili preko tree
osobe koja za to ima specijalno ovlaenje (?!, prim. S.O.). Kako je u ovom sluaju ostavke predao ef poslanika SRS (ef poslanike grupe Srpske radikalne stranke, prim. S.O.),
koji za to nije imao ovlaenje Boi-Talijan i Dimitrijevieve, odbor je zakljuio da nisu
ispunjeni
uslovi
za
njihovo
prihvatanje,
http://www.rts.rs/page/stories/sr/
story/9/Srbija/209251/Zavr%C5%A1ena+na%C4%8Delna+rasprava+o+%22vojnim%22+
zakonima.html [29. novembar 2009]. Ovo pitanje nije ni dolo pred Narodnu skuptinu (vidi:
240
Priroda i pripadnost poslanikog mandata po Ustavu Republike

Srbije od 1990.
Da je u Srbiji po Ustavu od 1990. postojao slobodan poslaniki
mandat moe se zakljuiti i iz odredbe da Narodni poslanik predstavlja
21
graane izborne jedinice u kojoj je izabran. Dodue, narodni poslanici
predstavljali su sve graane tek od 2000, kada je Srbija postala jedna iz22
borna jednica. Na pitanje da li poslaniki mandat pripada narodnom poslaniku ili politikoj stranci traen je odgovor za vreme Ustava od 1990, s
obzirom da u pozitivnom pravu nije postojala izriita norma o tom pitanju. Povodom ovog pitanja argumentaciju su sueljavale politike stranke, pravna nauka, javno mnjenje, pozivajui se na domau i stranu teoriju
i praksu. Ustavni sud Republike Srbije je 2003. godine dve odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika koje se tiu odnosa narodni poslanik
politika stranka, a time i prirode poslanikog mandata, proglasio neustavnim. Ipak, dilema iji je poslaniki mandat je i dalje stajala.
lan 88 stav 3 Zakona). Nejasno je kakvo se specijalno ovlaenje zahteva u ovom sluaju
gde je poslanik svoj mandat stavio na raspolaganje politikoj stranci, tj. unapred podneo
ostavku, pa ovlaeni funkcioner te iste politike stranke tu ostavku aktivira (podnese).
Primer kada su poslanici neopozivo stavili mandat na raspolaganje politikoj
stranci a mandat im nije prestao iako je dolo do politikog sukoba izmeu poslanika i stranke (poslanici napustili stranku na ijoj izbornoj listi su izabrani za poslanike).
U nastavku trideset etvrte sednice Administrativnog odbora, 13. februara 2009. godine, posle vieasovne rasprave lanovi Odbora nisu prihvatili predlog da Odbor podnese izvetaj Narodnoj skuptini kojim utvruje postojanje razloga za prestanak man-data narodnim poslanicima Igoru Beiu, Veroljubu Arsiu i Jeleni Budimirovi (napustili SRS, koja je
potom aktivirala njihove blanko ostavke, prim. S.O.). Adminstrativni odbor je konstatovao
da se nisu stekli uslovi za prestanak mandata narodnim poslanicima iz lana 88 stav 1 ta 2
Zakona o izboru narodnih poslanika, niti za podnoenje izvetaja Narodnoj skuptini,
http://www.parlament.rs/content/cir/ aktivnosti/skupstinske_detalji.asp?Id=1759&t=A [29.
novembar 2009]. Obrazlaui ovu odluku predsednik Administrativnog odbora rekao je da
je tano da se odbor bavi politikim ali i pravnim pitanjima, a da u konkretnom sluaju ne vidi da je troje poslanika ovlastilo nekoga drugog da umesto njih podnese ostavke koje se,
kako je naveo, podnose lino. Pred-sednik Odbora je naveo da Administrativni odbor ne
moe da utvrdi da li su podneti dokumenti (blanko ostavke, prim. S.O.) falsifikovani ili ne, i
da je to stvar suda, http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm
=02&dd=13&nav_category=11&nav_id=344815 [29. novembar 2009]. Ni ovo pitanje nije bilo pred Narodnom skuptinom.
21
lan 76 Ustava od 1990.
22
Na prvim parlamentarnim izborima odranim po veinskom sistemu 1990. bilo
250 izbornih jedinica, potom je uveden proprcionalni sistem i devet izbornih jedinica
1992, 29 izbornih jedinica bilo je od 1996, a od 2000. do danas postoji samo jedna izborna jedinica za izbore za Narodnu skuptinu.
241
Ovaj pravno nedovoljno ist prostor korien je u politike svrhe jer

su poslanici prelazili iz jedne politike stranke u drugu ili bi formirali novu politiku organizaciju. Te promene stranakog odela od strane poslanika uvek imaju politiki cilj: potrebno je oslabiti opoziciju ili stei
stabilniju vladinu veinu u parlamentu ili postati parlamentarna stranka
23
pre izbora... Motivi poslanika koji naputaju stranku na ijoj su listi izabrani mogu biti heterogeni, vidljivi i prekriveni, pravno opravdani ili neprihvatljivi, ideoloki, moralni ili materijalni... A motiv koji vodi politiku stranku da zameni poslanika je, pre svega, politika monolitnost.
Tadanjim pozitivnim pravom Republike Srbije (i Savezne Republike
Jugoslavije), sve do odluke Ustavnog suda iz 2003. godine, bilo je propisano da poslaniku prestaje mandat, izmeu ostalog, ako mu prestane lanstvo u politikoj stranci ili koaliciji na ijoj je listi izabran i brisanjem iz
registra kod nadlenog organa politike stranke ili druge politike organi24
zacije na ijoj je listi izabran. Ove norme su proizvele pitanja: da li one
tite slobodan poslaniki mandat; da li su u skladu sa Ustavom imajui u
vidu sistem raspodele mandata i prirodu naeg ustavnog sistema; da li mandat pripada pojedincu ili politikoj stranci?
U prilog politikoj stranci ide sistem srazmerne (proporcionalne) raspodele mandata. Posledica primene sistema srazmernog predstavnitva
je prestanak mandata narodnom predstavniku ako prestane veza izmeu
predstavnika i politike stranke posredstvom ije izborne liste je predstavnik dobio predstavniki mandat na parlamentarnim izborima, kao i
ukoliko za vreme trajanja tog mandata politika stranka prestane da po25
stoji. Kod sistema srazmernog predstavnitva, na liniji bira-poslanik
preovlauju primese posrednosti, poto bira, pri opredeljivanju daje svoj
glas jednoj predloenoj izbornoj listi, a ne konkretnom oveku, potencijalnom poslaniku kojeg u stvari malo (ili nimalo) poznaje... Proizlazi da
23
Bivi poslanik SRS-a, ivadin Leki, prelaskom u stranku Bogoljuba Karia

(Pokret snaga Srbije, do tada, 2005. godine, vanparlamentarna stranka, prim. S.O.) izazvao je veliku paniku meu poslanicima srpskog parlamenta zbog opasnosti da bi njegovim
putem mogli da krenu i jo neki poslanici drugih stranaka, http://arhiva.glasjavnosti.rs/arhiva/2005/05/20/srpski/P05051904.shtml [29. novembar 2009]. Grupa narodnih poslanika iz izborne koalicije Srpski pokret obnove Nova Srbija (SPO NS) 2004.
godine je formirala novu stranku, Srpski demokratski pokret obnove (SDPO)...
24
Odredbe lana 88 stav 1 ta. 1 i 9 Zakona o izboru narodnih poslanika. Prema ranijem saveznom zakonu prestaje mandat, izmeu ostalog, ako poslanik istupi iz politike
stranke na ijoj je izbornoj listi izabran u Vee graana i ako se zabrani delovanje politike stranke (...) ili ako ta stranka (...) bude izbrisana iz registra politikih organizacija. lan 94 stav 1 ta. 9 i stav 3 Zakona o izboru saveznih poslanika u
Vee graana Savezne skuptine (Slubeni list SR Jugoslavije, broj 40/1992).
25
Ratko Markovi, Ustavno pravo i politike institucije, Beograd, 1996, str. 301.
242
od ustavnog naela da se narodni poslanici...biraju na neposrednim izbo26

rima...u zbilji ne ostaje mnogo.
U proporcionalnom sistemu birako telo se na izborima opredeljuje
za politiku stranku i njen program, a ne za kandidate kao pojedince, pa
ako prestane veza izmeu poslanika i politike stranke na ijoj je izbornoj
listi bio kandidovan, treba da prestane i mandat tome poslaniku. Graani
glasaju za program koji stranka nudi na izborima i ako poslanik napusti
program stranke posledica je ne samo iskljuenje iz stranke, ve i pravo
27
stranke na oduzimanje mandata.
Problem naputanja stranke od strane poslanika je posebno naglaen
ako je vladina veina tesna i promena politikog tabora moe bitno da izmeni tok politikog procesa odluivanja, npr. vlada vie nema veinu u
28
parlamentu za donoenje neke vane odluke. Glasanje po listama u sistemu srazmernog predstavnitva utie na stvaranje jaih veza izmeu poslanika i politike stranke, ali je ta zavisnost poslanika samo politika a
29
ne pravna. Prema tome, poslanik e sluajui svoj moral odluiti da li e
zadrati mandat, ponuditi (vratiti) ga politikoj stranci ili pristupiti drugoj
stranci ili poslanikoj grupi. Politiki i moralno posmatrano, ispravno bi
bilo da poslanik svoj mandat vrati politikoj stranci na ijoj je listi izabran, jer graani na izborima glasaju za stranaku ili koalicionu listu, a ne
za pojedinog kandidata sa liste. Poslanik nema samo moralnu obavezu lojalnosti prema prema svojoj stranci jer istupanje, iskljuenje ili promena
stranke ima znaajan praktini aspekt pa se s pravom moe postaviti pita30
nje gubitka mandata.
Tvrdnje da poslaniki mandat pripada poslaniku a ne politikoj
stranci i da je to izraz slobodnog poslanikog mandata, ne polaze od
sistema raspodele mandata, veinskog ili proporcionalnog, ve se zasnivaju na neposrednosti izbora i poloaju poslanika koji predstavlja
sve birae a ne samo one koji su ga birali (njegova izborna jedinica).
Slobodan pojedinac u slobodnom drutvu ima i slobodan mandat - birai na neposrednim izborima jednom dat mandat poslaniku ne mogu
26
Zoran Tomi, Ustav ipak nije pogaen!, Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 3/2003, Novi Sad, str. 108.
27
Vidi: Bosa Nenadi, Milan Vlatkovi, Prestanak mandata narodnog poslanika
zbog prestanka lanstva u politikoj stranci ili koaliciji na ijoj je izbornoj listi izabran,
Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 3/2003, Novi Sad, str. 84-85.
28
Vidi: D. Prodanovi, ibidem, str. 330.
29
Irena Peji, Ustavni princip slobodnog poslanikog mandata, Arhiv za pravne i
drutvene nauke, 4/2000, Beograd, str. 497.
30
D. Prodanovi, ibidem, str. 336.
243
opozvati, ve mogu na sledeim izborima glasati za drugog kandidata

ili listu. Tim pre politika stranka ne moe uzeti mandat poslaniku jer
ga ona ne bira.
Kao to ne postoji pravna, nego samo politika veza izmeu poslanika i biraa, tako i ne postoji nikakava vezanost poslanika za partiju koja
31
ga je prezentovala ili za poslaniku grupu kojoj pripada u parlamentu.
Otuda mere stranake prinude, faktikog pritiska imaju interni, nepravni
karakter i ne bi smele da ugroze ustavnopravni poloaj poslanika i njegov
slobodan mandat. Ali i ove mere deluju na ponaanje poslanika pretnja
ili nagovetaj da poslanik moda nee na sledeim izborima biti kandidovan, utiu na poslunost poslanika. Ako bi, pak, stranke bile slobodne u
izboru i opozivu poslanika, tako to ih svojom voljom imenuju i smenju32
ju, postavilo bi se pitanje o potrebi izbora.
Kod izbora po proporcionalnom sistemu zavisnost poslanika od politike stranke oiglednija, ali ona nije pravna ve je ipak samo politika
zavisnost, izgraena na uticaju politikih stranaka iji su poslanici lano33
vi. U proporcionalnim sistemima je, vie nego u veinskim, evidentan
presudni uticaj politikih stranaka na proces kandidovanja, dok u postup34
ku glasanja i distribucije mandata prednost dobija volja biraa. Ni jedna
ni druga volja ne mogu da ugroavaju slobodan mandat birai ne mogu
da opozovu poslanika i vrate mandat ako on izneveri njihova oekivanja,
niti, pak, stranka dobija nazad mandat ako poslanik prestane da bude njen
lan.
Slobodan mandat je uslov demokratskog pravnog poretka i podrazumeva da narodni predstavnici imaju punu slobodu akcije do isteka njihovog parlamentarnog mandata i ponovnog neposrednog susreta sa biraima. Poslanici su i narodni predstavnici i stranaki politiari koji zastupaju
odreeni stranaki koncept. Prihvatanjem principa slobodnog mandata
poslanicima se garantuje nezavisna pozicija u odnosu na stranku koja je
35
time uskraena za pravne sankcije prema njima.
uvar i tuma ustava, Ustavni sud je odlukom iz 2003. godine po36
sredno odgovorio na pitanje iji je poslaniki mandat u Srbiji. Ustavni
31
Dragan M. Stojanovi, O ustavnosti odredaba lana 88. stav 1. ta. 1. i 9. Zakona o

izboru narodnih poslanika, Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 3/2003, Novi Sad, str. 93.
32
D. M. Stojanovi, ibidem.
33
B. Nenadi, M. Vlatkovi, ibidem, str. 82.
34
Marijana Pajvani, Ustav je pogaen!, Glasnik Advokatske komore Vojvodine,
3/2003, Novi Sad, str. 104-105.
35
I. Peji, ibidem, str. 490-492.
36
Odluka broj IU 197/02, objavljena u Slubenom glasniku RS, broj 57/2003.
244
sud je utvrdio da odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika koje glase: Poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran: 1)
ako mu prestane lanstvo u politikoj stranci ili koaliciji na ijoj izbornoj
listi je izabran za poslanika (lan 88 stav 1 ta. 1)... i 9) brisanjem iz
registra kod nadlenog organa politike stranke, odnosno druge politike
organizacije na ijoj izbornoj listi je izabran (lan 88 stav 1 ta. 9) nisu u
saglasnosti s Ustavom od 1990.
U obrazloenju svoje odluke Ustavni sud ne pominje sisteme srazmernog predstavnitva i veine, koji daju ton prirodi poslanikog mandata, ve se poziva na odredbe Ustava od 1990. o pasivnom birakom pravu
(lan 42), jednakosti graana (lan 13), predstavljanju biraa (lan 76).
Politike stranke imaju odluujuu ulogu tokom faze kandidovanja u
izbornom postupku, ali lanstvo u politikoj stranci ili koaliciji nije propisano kao uslov za kandidovanje. Tako ni prestanak lanstva u politikoj
stranci ne moe biti uslov za gubitak poslanikog mandata.
Ustav propisuje da su svi graani jednaki u pravima i dunostima
bez obzira, izmeu ostalog, na svoje politiko uverenje. Otuda je ustavnopravno neutemeljeno razlikovanje poloaja narodnih poslanika (koji su
prvo graani, a potom poslanici, prim. S.O.) kada je u pitanju prestanak
mandata u zavisnosti od jedne politike injenice lanstva u stranci.
Ustavno je neutemeljeno da poslanicima stranakim linostima politika stranka moe oduzeti mandat, a da poslanicima nestranakim linostima, mandat celu periodu ostaje.
Narodne poslanike graani biraju neposredno i oni predstavljaju sve
graane. U tom predstavljanju poslanik je slobodan, to znai da nije vezan
nalozima biraa niti ga oni mogu opozvati. Ustav, dakle, poznaje slobodan
madat koji ne poznaje pravnu odgovornost prema biraima. Taj slobodan
mandat ne moe biti i nije zavisan ni od volje politike stranke jer poslanik
kome je prestalo lanstvo u stranci nema ustavnu obavezu da vrati mandat.
Poslaniki mandat po sadanjem Ustavu

U Republici Srbiji Ureenje vlasti poiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Narodna skuptina je nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti. Narodni poslanici ine ovo najvie
predstavniko telo ... u Republici Srbiji. Svih 250 narodnih poslanika
biraju graani na neposrednim izborima. Narodni poslanici su slobodno izabrani predstavnici preko kojih graani vre suverenost. A
suverenost je monopol vlasti, najjaa sila u jednoj dravi, koja po
37
Ustavu potie od graana.
37
lanovi: 2, 4, 98 i 100 Ustava.
245
Kada proitamo ove odredbe Ustava stvaramo sliku poretka u kome

su suvereni graani na vrhu a odmah do njih prestavniko telo, tj. narodni
poslanici koji ine Narodnu skuptinu. Izgleda kao da mesta za bilo koga
treeg, izmeu graana i poslanika, nema. Ali Ustav nam nekim drugim
odredbama ne daje za pravo.
Ve u poetnim odredbama Ustava jemi se i priznaje uloga politikih stranaka u demokratskom oblikovanju politike volje graana. Politike stranke ne mogu neposredno vriti vlast, niti je potiniti sebi, ali
bez izuzetka oblikuju politike stavove graana. Da biste bili u prilici
da kao politika stranka demokratski oblikujete politiku volju graana,
ne treba vam neije odobrenje ve samo upis u registar koji vodi dravni
38
organ.
Ustav je priremio teren strankama da politiki i demokratski oblikuju
graane, ali kako prenebregnuti injenicu da ovi nosioci najvie vlasti i suverenosti glasaju za narodne poslanike, slobodno izabrane predstavnike, a ne
za politike stranke? Kako sad na lestvici vlasti izmeu nosilaca suverenosti
graana i vrilaca suverenosti narodnih poslanika, umetnuti treeg, politike stranke? lan 102 Ustava je posluio kao reenje tako to je dao slobodu narodnom poslaniku da, neopozivo stavljajui svoj mandat na raspolaganje politikoj stranci na iji je predlog izabran za narodnog poslanika,
izmeu sebe i graana postavi politiku stranku i pomeri se za stepenik nie.
Ovom slobodom narodni poslanik se zapravo odrie slobodnog delovanja u
odnosu na politiku stranku.
Kakva je priroda poslanikog mandata u Republici Srbiji i u vezi s
tim kome e pripasti mandat u politikom sukobu narodnog poslanika i
politike stranke?
Kako je napred reeno, Ustav nema eksplicitnu odredbu o prirodi poslanikog mandata. Narodni poslanici su slobodno i neposredno izabrani
predstavnici graana. Predstavljanje graana iskljuuje mogunost obavljanja drugih funkcija, poslova i dunosti koje po zakonu prave sukob interesa. Narodni poslanik uiva imunitet - ...ne moe biti pozvan na krivinu ili
drugu odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje u vrenju svoje poslanike funkcije (materijalni imunitet), i ne moe biti pritvoren, niti se protiv njega moe voditi krivini ili drugi postupak u kome se moe izrei kazna zatvora... (procesni imunuitet), uz Ustavom propisan izuzetak. Imunitet titi linu slobodu i slobodu ispoljavanja miljenja narodnih poslanika, i
zajedno sa njihovom neopozivou od strane biraa (u sluaju neostvarenja
zahteva, oekivanja, obeanja) navodi nas da zakljuimo da je mandat u Sr-
38
246
lanovi: 5 i 55 Ustava.
biji slobodan. Meutim, ako sud ne moe da ugrozi linu slobodu narodnog
poslanika (osim u Ustavom predvienim sluajevima) i ako graani ne mogu da opozovu poslanika zbog neoispunjenja njihovih zahteva, politike
stranke bi mogle pozvati poslanika na ...drugu odgovornost za izraeno
miljenje ili glasanje u vrenju svoje poslanike funkcije i tako negirati
materijalni imunitet poslanika. Ustavom predviena sloboda neopozivog
stavljanja mandata na raspolaganje politikoj stranci uinila je narodnog
poslanika pravno i politiki odgovornim prema stranci, za izraeno miljenje i glasanje.
Mandat je slobodan u odnosu na graane jer oni ne mogu pravno da
sankcioniu narodnog poslanika, tj. da ga opozovu, ve mogu tek na sledeim izborima da ne glasaju za njega, odnosno za izbornu listu na kojoj
je (ako bude) kandidovan. Poslanik je siguran da pre sledeih izbora nee
vratiti mandat graanima koji su eventualno nezadovoljni njegovim radom, a sankcija njihovog nezadovoljstva bi mogla biti daleka i samo politika uskraivanje glasa na sledeim izborima. Dejstvo te sankcije graana prema poslaniku u naem sistemu srazmernog predstavnita je slabo, ak posredno, jer se birai na izborima opredeljuju za izbornu listu i
nosioca liste, a ne za pojedinog kadidata. Otuda je neglasanje za narodnog poslanika, sada opet kandidata na izbornoj listi, zapravo politiko
sankcionisanje politike stranke ili koalicije koja je podnosilac liste. Proizlazi da graani prema narodnom poslaniku ne mogu posegnuti ni za
pravnom ni za politikom sankcijom jer je politika stranka ta koja pravno sankcionie poslanika na osnovu odredbe Ustava uzima mu mandat,
a ona snosi i politiku odgovornost prema graanima za rad poslanika jer
birai na izborima glasaju za stranaku izbornu listu.
Da li je mandat slobodan u odnosu na politiku stranku? I pravno i
filozofski posmatrano, slobodan madat moe da postoji ili da ne postoji,
on ne moe biti delimian (ta bi to bila delimina sloboda?!), pa da u odnosu na nekoga postoji, a da u odnosu na drugog postoji manje ili da ne
postoji uopte. Slobodan mandat znai da poslanik u vrenju svoje poslanike funkcije slua svoj moral, savest, znanje, miljenje i sam donosi odluku ta i kako radi. To mu sleduje kao vriocu narodne suverenosti. Meutim, ovakav idealan poslanik slobodnog mandata ne postoji ni u Srbiji
niti u nekom drugom ustavnom sistemu danas. Uzrok tome nisu birai,
ve politike stranke.
U srpskom sistemu srazmernog predstavnitva sa jednom izbornom
jedinicom, uticaj politikih stranaka na poslanike, odnosno kandidate za
poslanike, je veliki. Tokom izbora jo u fazi kandidovanja i formiranja izbornih lista politike stranke u odnosu na kandidate stvaraju autoritet ne247
koga ko je odluio da se ba oni nau na listi. Taj stvarno i pravno inferioran poloaj kandidata za poslanika u odnosu na politiku stranku, stvoren u poetnoj fazi izbora, jo vie je istaknut posle glasanja kada stranke,
shodno broju osvojenih glasova, odluuju koji e kandidati sa liste biti
39
narodni poslanici. S obzirom da u Srbiji postoji sistem nevezane liste ,
politike stranke po Zakonu nemaju obavezu da se prilikom raspodele
mandata pridravaju redosleda kandidata na listi ili nekih drugih kriteriju40
ma. I kada je politika stranka ostvarila dobar izborni rezultat, kandidat
u vrhu izborne liste ne zna da li e on ili neko sa kraja liste biti predloen
za narodnog poslanika.
Ne postoje ikakva zakonska ogranienja koja bi zatitila birae u pogledu stranake diskrecije, na primer, da je stranka duna da mandate dodeli po redosledu kandidata na izbornoj listi ili da odreen procenat mandata dodeli po redosledu (u ranijem zakonodavstvu Srbije jedna treina
dobijenih mandata dodeljivala se prema redosledu kandidata na listi).
Ovo ogranienje za politiku stranku znailo bi veu slobodu izbora za
graane, jer postoji vei stepen izvesnosti koji e kandidati postati narodni poslanici. Izostanak zakonskih ogranienja produbljuje posrednitvo
41
izmeu graana i poslanika, a u korist politikih stranaka. Ovako, potpuna vlast politike stranke nad kandidatom za listu i kandidatom za parlament je oevidna, a slobodan mandat se ni ne nazire.
Konstituisanjem Narodne skuptine kandidat sa izborne liste postaje
42
narodni poslanik. Ovo je momenat kada politika stranka moe da izgu-
39
Redosled kandidata na listi nije merodavan za dodeljivanje mandata. R. Markovi, ibidem, str. 238.
40
lan 84 stav 1 Zakona o izboru narodnih poslanika glasi: Podnosilac izborne liste (politika stranka, stranaka koalicija, druga politika organizacija i grupa graana, lan
4 Zakona, prim. S.O.) e, najkasnije u roku od deset dana od dana objavlji-vanja ukupnih
rezultata izbora, dostaviti Republikoj izbornoj komisiji podatke o tome kojim kandidatima sa izborne liste se dodeljuju dobijeni poslaniki mandati, u skladu sa odredbama ovog zakona. Nejasno je da li podnosilac izborne liste prilikom dodele man-data
mora da se pridrava kriterijuma rodne ravnopravnosti (svaki etvrti kandidat mora biti
pripadnik manje zastupljenog pola na listi, najmanje 30%, lan 40a Zakona) koji je bio
uslov potvrivanja izborne liste? Izriite zakonske odredbe u prilog rodne ravno-pravnosti kod dodele mandata nema, ve u ovom lanu postoji samo odredba podlona tumaenju:
u skladu sa odredbama ovog zakona.
41
Irena Peji, Koncept narodnog predstavnitva i kontraverze o parlamentarnom
mandatu u srpskom Ustavu, Nova srpska politika misao, str. 4, http://starisajt.nspm.rs/
debate_2007/2007_pejic1.htm [27. novembar 2009].
42
Narodna skuptina na prvoj sednici potvruje poslanike mandate. Narodna
skuptina konstituisana je potvrivanjem mandata dve treine narodnih poslanika.
lan 101 stav 3 i stav 4 Ustava.
248
bi kontrolu nad licem o ijoj je politikoj sudbini do tada odluivala.

Kandidat sa liste postavi narodni poslanik preobratio se od stranakog
kadra u dravnog funkcionera, nosioca zakonodavne vlasti, lana najvieg prestavnikog tela, slobodno izabranog prestavnika graana, vrioca
narodne suverenosti, uivaoca slobodnog mandata. Kandidat je postao
politiki subjekat.
Ovo ide u prilog pretpostavci da politika stranka vie nema mo
politikog ivota i smrti nad licem koje je ona, posredstvom glasova
graana, proizvela u narodnog poslanika. Strah od budueg nekandidovanja na buduoj stranakoj izbornoj listi, na buduim izborima nije ni
blizak ni realan narodnom poslaniku, makar ga ti izbori kotali njegove
politike karijere, i ne moe ga ubediti na bezuslovnu lojalnost politikoj
stranci. To bi bilo i u suprotnosti sa slobodnim mandatom i sadrinom koja podrazumeva slobodno miljenje i glasanje.
Idealno bi bilo da poslanik shvati prirodu slobodnog mandata tako
da dela to je mogue vie nezavisno, kako u odnosu na birae tako i u
odnosu na politiku stranku. Sigurno da u svom radu poslanik treba da
ima u vidu stavove, elje i raspoloenje graana, neizostavno i politike
stranke iji je lan, ali konana odluka podignuti ruku ili ne treba samo
da je njegova. Ali, Ustav je politiku i pravnu zavisnost poslanikih kandidata u odnosu na onog ko ih je kandidovao, produio i nakon konstituisanja Narodne skuptnine. Ustavotvorac je poslanikom slobodom stavljanja na raspolaganje mandata stranci, ini se imao nameru da poslanika
vee za stranku po svim pitanjima i uvek. Po Miljenju Venecijanske komisije, ovo je ozbiljno krenje slobode poslanika na izraavanje svojih
pogleda o valjanosti nekog predloga ili radnje, jer se koncentrie pretera43
na vlast u rukama stranakog vostva.
Sada su, ne poslaniki kandidati ve narodni poslanici u zavisnom
poloaju u odnosu na politiku stranku, mandat narodnih poslanika zavi44
si od volje i hira politikih stranaka. Paradoksalno, ali Ustav je narodnom poslaniku ograniio slobodan mandat dajui mu jo slobode slobodu da svoj mandat da politikoj stranci. Pravno tumaenje ove slobode
ima teorijski znaaj u redovnim prilikama, kada nema sukoba izmeu
43
Miljenje o Ustavu Srbije Evropske komisije za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija), br. 405/2006, str. 11, http://www.venice.coe.int/docs/2007/CDL-AD
(2007)004-srb.pdf [26. novembar 2009]. Ovo je jo vie zabrinjavajue usled preterane
uloge Narodne skuptine u imenovanjima na funkcije u pravosuu uopte, a posebno u
postupku reizbora svih sudija predvienog Ustavnim zakonom za sprovoenje Ustava
(aktuelno u vreme pisanja ovog rada, prim. S.O.). Time se pojaava rizik stvaranja pravosudnog sistema u kome su sve funkcije podeljene izmeu politikih stranaka. Ibidem.
44
Evropska komisija za demokratiju putem prava, ibidem.
249
stranke i poslanika, a dobija i praktinu vanost kada se taj sukob desi jer
se mora odgovoriti na pitanje kome pripada mandat.
Drugi stav 102-og lana Ustava glasi: Narodni poslanik je slobodan
da, pod uslovima odreenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na
raspolaganje politikoj stranci na iji je predlog izabran za narodnog poslanika.
Subjekat ove slobode je narodni poslanik. Ovo znai da je samo narodni poslanik - lice kome je na konstitutivnoj sednici Narodne skuptine
45
potvren mandat, slobodan da stavi svoj mandat na raspolaganje politikoj stranci. Kandidat za izbornu listu (pre potvrivanja liste) i kandidat za
poslanika na izbornoj listi (nakon potvrivanja liste) nisu narodni poslanici
i dok to ne postanu ne bi mogli koristiti ovu slobodu.
Narodni poslanik je slobodan da koristi ovu ustavnu mogunost, da
stavi svoj mandat na raspolaganje stranci. Pojam slobode podrazumeva
slobodu izbora, sposobnost poslanika da svojom voljom odlui da li e iskoristiti ovu ustavnu mogunost ili nee. Ipak, svrha lana 102 Ustava nije davanje slobode narodnom poslaniku da svojevoljno odlui ve, kako
nam praksa potvruje, da se politike stranke osiguraju od gubitka mandata. Tom, pomalo licemernom odredbom (jer ukljuuje slobodu za odricanje od prava), promenjen je karakter mandata narodnog poslanika.
Umesto da predstavlja birae (narod), iz ovakve odredbe proizlazi da narodni poslanik predstavlja stranku na ijoj je listi (predlog) izabran za po46
slanika.
Narodni poslanik je slobodan da stavi mandat na raspolaganje politikoj stranci. Narodni poslanik po Zakonu moe da podnese ostavku, to
47
je u skladu sa principom dobrovoljnog vrenja funkcije. Ostavku kao
lini in i akt slobodne volje treba razlikovati od unapred date, blanko
45
U postupku do konanog potrivanja mandata narodnog poslanika uestvuju: registrovane politike stranke (odnosno stranaka koalicija, druga politika organizacija ili
grupa graana) koje predlae kandidate, Republika izborna komisija (RIK) koja proglaava listu, pravi izvetaj o sprovedenim izborima i izdaje uverenje o izboru za narodnog poslanika, komisija od tri lana - po jedan sa tri izborne liste koje su dobile najvei broj
poslanikih mandata, koja utvruje da li su podaci o uverenju o izboru narodnog poslanika istovetni sa izvetajem RIK-a, i konano, najstariji poslanik kao predsedavajui konstitutivne sednice Narodne skuptine koji konstatuje istovetnost podataka u
uverenju o izboru narodnog poslanika i izvetaja, ime je potvren mandat narodnom
poslaniku.
46
Ratko Markovi, Ustav Republike Srbije, Predgovor: Ustav Republike Srbije od
2006 kritiki pogled, Beograd, 2006, str. 30-31.
47
Podnoenjem ostavke poslaniku prestaje mandat (lan 88 stav 2 Zakona o izboru
narodnih poslanika) Po Ustavu: Zabranjen je prinudni rad (lan 26), a takav rad bi bilo i
nedobrovoljno vrenje javne funkcije.
250
(bez datuma) ostavke, to stavljanje mandata na raspolaganje politikoj

stranci jeste. Ostavka je slobodna i svojevoljna izjava poslanika, a blanko
ostavku poslanik daje po zahtevu politike stranke pa je pitanje da li je i
koliko ona slobodno i voljno data. Posmatrajui vreme nastupanja posledice, blanko ostavka i nije ostavka, ne prestaje mandat u momentu njenog
izjavljivanja, ve poslanik i dalje voljno vri funkciju sve dok neko trei,
politika stranka, ne odlui da tu ranije datu izjavu upotrebi. Podnoenjem ostavke narodni poslanik nas obavetava da ne eli vie da vri
funkciju i prekida javnopravni odnos sa dravom, a podnoenjem blanko
ostavke politika stranka nas obavetava da ne eli da poslanik dalje vri
funkciju i ona prekida javnopravni odnos poslanika i drave.
Stavljanjem mandata na raspolaganje politikoj stranci poslanik ostvaruje pravni promet samog mandata, u Ustavom propisanom pravcu, izmeu sebe i politike stranke. Da li se moe raspolagati javnom funkcijom uope, a posebno onom koja je dobijena na neposrednim izborima?
Odgovor je negativan jer priroda narodnog predstavnitva i princip slobodnog mandata (...) ne doputaju da vrenje javne slube bude predmet
48
pravnog posla.
Sloboda narodnog poslanika sastoji se od raspolaganja mandatom. Mandat koji poslanik dobije na izborima od graana je zapravo
ovlaenje (punomo) da ih predstavlja u zakonodavnom telu izmeu
dva termina izbora. To je mandat za vrenje graanske (narodne) suverenosti. Ustav dalje kae da je poslanik slobodan da svoj mandat da
politikoj stranci. Ovom prisvojnom zamenicom Ustav posredno odgovara na pitanje kome u srpskom ustavnom sistemu pripada mandat.
Narodni poslanik raspolae svojim mandatom. Bez obzira na Ustavom
zajemenu i priznatu ulogu politikih stranaka i proporcionalni sistem
raspodele mandata u kome se glasa za izbornu listu a ne za pojedinog
kandidata, poslanik je od strane Ustava prepoznat kao vlasnik mandata. On kao vlasnik ima pravo (slobodu) da predmetom vlasnitva
(mandatom) raspolae.
Narodni poslanik je slobodan da stavi svoj mandat na raspolaganje
politikoj stranci na iji je predlog izabran za narodnog poslanika. U slobodi raspolaganja mandatom poslanik ipak nema sva ovlaenja vlasnika
stvari, tj. nosioca prava. Poslanik moe raspolagati svojim mandatom samo u korist politike stranke na iji je predlog postao lan Narodne skuptine. Iz lana 102 Ustava proizlazi da poslanik svojim mandatom moe
ali ne mora raspolagati, a kada to ini onda se njegova sloboda svodi sa-
48
I. Peji, ibidem, str. 3.
251
mo na jednu opciju: mandat daje, stavlja na raspolaganje, stranci na iji

je predlog izabran za narodnog poslanika.
Imajui u vidu da kandidate mogu predlagati i stranake koalicije,
49
druge politike organizacije, posebno ili zajedno, kao i grupe graana ,
i na njihov predlog jedno lice moe biti izabrano za narodnog poslanika.
Ali, Ustav poslaniku slobodu stavljanja mandata na raspolaganje vezuje
samo za politiku stranku, bez obzira to su i stranake koalicije, druge
politike organizacije i grupe graana zakonski i stvarni posnosioci izborne liste. Ovom ustavnom odredbom je ne samo smanjena sloboda raspolaganja poslaniku na jednu mogunost, ve je politika stranka, kao podnosilac izborne liste i predlaga lica za narodnog poslanika, u odnosu na
druge podnosioce izbornih lista u nejednakom, povlaenom poloaju.
U Ustavu nema odredbi o izbornom sistemu, osim da se ta materija
ureuje zakonom, pa je i lan 102 Ustava u vezi sa tim pitanjem neutralan. Norme o raspolaganju mandatom primenjive su i u veinskom i u
srazmernom sistemu jer je upotrebljena formulacija u korist politike
stranke na iji je predlog izabran za poslanika, a ne npr. u korist stranke
na ijoj je izbornoj listi izabran za poslanika. Ipak, sloboda raspolaganja
mandatom u korist politike stranke odgovara pre srazmernom sistemu u
kome se takmie izborne liste i gde se glasa za stranke, nego veinskom
sistemu u kome se za mandat takmie pojedinci, a birai se opredeljuju
imajui u vidu i linost stranaku pripadnost kandidata.
Narodni poslanik neopozivo svoj mandat stavlja politikoj stranci
na raspolaganje. Ni Ustav ni nii pravni akti, Zakon i Poslovnik, nemaju odredbe u vezi sa formom u kojoj se poslanik odrie mandata.
Zakon o lokalnim izborima govori o ugovoru o meusobnim pravima i
obavezama koji zakljuuju podnosilac izborne liste i kandidat za od50
bornika, odnosno odbornik , dok je ovde pre re o jednostranoj izjavi volje koja, da bi bila pravno validna, mora biti svojeruno potpisana
i overena u sudu.
Dodatni pravni kvalitet ovoj slobodi poslanika koja se ispoljava u
formi jednostrane izjave volje je njena neopozivost. Sloboda poslanika je,
dakle, potroena jednim korienjem i naknadna promena volje ne moe
pravno ukinuti ranije datu jednostranu izjavu. Moe se postaviti pitanje
pravne validnosti neopozive jednostrane izjave volje koja je istom ta51
kvom, ali kasnije datom izjavom volje promenjena (povuena). U prilog
49
lan 40 stav 1 Zakona o izboru narodnih poslanika.

lan 47 Zakona o lokalnim izborima (Slubeni glasnik RS, br. 129/2007).
51
U privatnopravnim odnosima, data volja se moe menjati ili pobijati kasnije izjavljenom voljom, npr. testamet je jednostrana, lina izjave volje kojom se raspolae sopstve50
252
opozivosti prvobitne izjave volje ide injenica da ta volja nije ni proizvela

pravno dejstvo jer nema posledice (prestanak mandata). I pored blanko
ostavke javnopravni odnos izmeu pojedinca i drave traje pa tako ni
opoziv te ostavke ne utie na postojei javnopravni odnos. Shvatamo da
se ustavotvorac ponaao oportuno dajui volji kojom se mandat unapred
daje stranci svojstvo neopozivosti. Nastojao je da izbegne sporenja oko
pitanja kome pripada mandat i da predupredi ve vienu kolebljivost poslanika da li da preu u drugi politiki tabor. Time Ustav uva izbornu
volju graana, koji su glasali za politiku stranku, a na raun, kasnije
eventualno izmenjene, volje narodnih predstavnika.
Poslanika sloboda neopozivog stavljanja svog mandata na raspolaganje politikoj stranci e biti detaljnije ureena pod uslovima odreenim zakonom. Time e, pretpostavljamo, i prostor za razliito tumaenje odredbi
lana 102 Ustava biti suen. Do tada, ove ustavne odredbe bie predmet
pozitivnih i negativnih kritika, kako iz ugla ustavnopravne nauke, tako i iz
ugla politikih stranaka i drugih subjekata politikog ivota.
Zakljuak
Da bi poslanici mogli da odgovore funkciji narodnih predstavnika,
lanova tela koje ima ustavotvornu i zakonodavnu vlast, njihov mandat
treba da bude slobodan. Ako imaju uslove da slobodno, svojom voljom
odluuju o onome za ta su nadleni, bie u prilici da opravdaju mandat
dobijen neposredno od naroda.
Iako u Ustavu nema izriite odredbe da je mandat slobodan, odnosno da nije imperativan, nema ni odredbi kojima bi birai mogli da utiu
na narodnog poslanika, da ga instruiu, kontroliu i pravno, oduzimanjem
mandata, sankcioniu. S toga se moe rei da je poslaniki mandat u odnosu na birae slobodan. Ako se nije izjasnio po pitanju prirode mandata,
Ustav sadri odredbu kojom nastoji da rei pitanje pripadnosti mandata za
sluaj da doe do prestanka saradnje (lanstva) izmeu nosioca mandata
narodnog poslanika i onoga koji ga je za tu funkciju predloio politike stranke.
lanom 102 Ustava poslanik je dobio slobodu da stavi mandat na
raspolaganje politikoj stranci, a zapravo je ta njegova sloboda ograniena, ak nepostojea, jer je stavljanje mandata na raspolaganje stranaki
uslov da bi ste bili poslanik. Mandat se od slobodnog u odnosu na birae, pretvara u neslobodni u odnosu na politiku stranku.
nom imovinom za sluaj smrti i kada ima vie takvih izjava vai ona koja je data poslednja,
ako ispunjava zakonom predviene uslove; ugovor je saglasnost volja ugovornih strana koji
se, pod odreenim uslovima, moe raskinuti kasnijom jednostranom izjavom volje.
253
Ustav je ovim lanom pokazao da mandat stvarno pripada politikoj

stranci. Ustav kae da poslanik svoj mandat stavlja na raspolaganje, to
nas pogreno navodi na stav da je mandat poslanikov mandat nije poslanikov jer on taj pravni posao (stavljanje na raspolaganje) ini po elji i
u korist politike stranke. Tako slobodni narodni predstavnik postaje vezani stranaki sledbenik. Ako to ne eli da bude nee ni postati narodni
poslanik, a ako to ne eli u jednom momentu nakon to dobije mandat,
nee vie biti narodni poslanik.
Ipak, ova sloboda odricanja od mandata nije neprirodan sled naeg izbornog prava, ve upravo obratno. Graani glasaju za izbornu listu politike stranke pa iako su narodni poslanici, kako kae Ustav, njihovi neposredno i slobodno izabrani predstavnici, stvarnog direktnog
odnosa izmeu graana i poslanika nema. Tog odnosa nema ni za vreme
trajanja mandata jer je mandat slobodan, ali ni u izbornom postupku.
Graani daju glas politikoj stranci i u skladu sa tim je pravo stranke,
kao nekog ko je politiki izbor graana, da raspolae poslanikim mandatom. Nevezana izborna lista i jedna izborna jedinica jo vie udaljuju
kandidate za poslanike i poslanike od biraa, pribliavajui im utoliko
politike stranke.
Sama formulacija lana 102 Ustava podlee kritici. Pogreno je upotrebljen izraz sloboda narodni poslanik je slobodan da... da mandat
politikoj stranci, a zapravo je na tu radnju prinuen. Ne vidimo od ega
se sastoji ova sloboda kada poslanik praktino nema mogunost izbora.
Poslanik mora mandat da stavi na raspolaganje politikoj stranci na ijoj
je listi izabran i nema mogunost izbora ni u pogledu toga da li to hoe ili
ne, niti moe da bira kome daje mandat uvek ga stavlja na raspolaganje
stranci.
Kada poslanik ovu jednokratnu slobodu iskoristi ona ima odlono
dejstvo, poput blanko ostavke. Ova sloboda podrazumeva raspolaganje
javnopravnom funkcijom, a jednom izjavljena volja ne moe da se menja.
Da li e sve ovo imati pravne posledice i da li e doi do prestanka mandata poslaniku, odluuje politika stranka. Da je umesto formulacije narodni poslanik slobodan je da..., upotrebljen izraz ima pravo da..., jo
bi jasnije bilo da se radi o raspolaganju javnopravnom funkcijom dobijenom na neposrednim izborima, to smatramo pravno nedoputeim.
Da li je namera ustavotvorca da poslaniki mandat ostane politikim
strankama mogla biti i drugaije formulisana?
Ustavotvorac je nastojao da izmeu odredbe o slobodno izabranim
predstavnicima koji vre narodnu suverenost (lan 2 Ustava) i namere da
politike stranke zatiti od gubitka mandata a time zatiti i izbornu volju
graana, nae pravno prihvatljivo reenje. Ovakvog modela zatite poli254
tikih stranaka nema u evropskoj ustavnopravnoj praksi. Tek jo jedna

evropska zemlja titi politike stranke od gubitka mandata na nain to
poslaniku moe prestati mandat usled nepostojanja veze sa strankom koja
52
ga je nominovala.
Smatramo da je formulacija lana 102 Ustava neprimerena i netana. Polazei od legitimne namere ustavotvorca da politiku stranku, koja i
jeste politiki izbor graana, osigura od gubitka mandata, dolazi se do poslanike inferiornosti prema stranci, jer poslanik ne uiva slobodu izbora.
Poslanik, suprotno lanu 102 Ustava, nije slobodan da svoj mandat stavi
na raspolaganje politikoj stranci, ve to mora da uini.
Jasna formulacija, na primer, da mandat pripada politikoj stranci,
ne bi bila saglasna sa ustavnom odredbom da slobodno izabrani predstavnici vre narodnu suverenost, jer bi punomonici naroda onda bile politike stranke. Ali bi i takva odredba bila primerenija od sadanje samim tim
to je tana u naem proporcionalnom sistemu sa jednom izbornom jedinicom, graani daju svoj glas politikim strankama.
52
U Ukrajini, gde je u periodu od 1998-2006 oko 60% poslanika bar jednom promenilo partijsku pripadnost, Report on the imperative mandate and similar practices, European commission for democracy trough law (Venice commission), Study No. 488/2008,
http://www.venice.coe.int/docs/2009/CDL-AD(2009)027-e.asp [30. novembar 2009]. I
ovo ustavno reenje je kritikovano. Ibidem.
255
Slobodan Orlovi, Ph.D., Assistant Professor

Nature and Belonging of the Deputy Mandate in

the Constitutional System of Serbia
Abstract
The Constitution of the Republic of Serbia, with its article 102, seeks to solve a controversial question in the multiparty Serbia, to whom
belongs a deputy mandate once a deputy (MP) leaves the political party
on whose proposal the deputy was elected for that function. The Constitution has, with an uncommon solution where the deputy is given the freedom to renounce to the mandate in favor of the political party, created a
ground for the further polemics about the nature and belonging of the deputy mandate in our system.
The disposal of the mandate to the political party is some kind of legal affair which is politically motivated (extortionate). Thus, the clash
between legal and political argumentation persists, and while interpreting
this constitutional norm, even the whole constitutional system, in such
manner to protect the deputy or, perhaps, the political party. Questions regarding the national sovereignty, position and the role of the parliament
and political parties, with the election system, provide a broader context
to the analysis of the nature and belonging of the deputy mandate.
Key words: Constitution, deputy mandate, deputy (MP), political
party, nature and belonging of the mandate.
256
347.626.2
Dr Bojan Pajti, docent

BRANI UGOVORI U SRPSKOM

I EVROPSKOM PRAVU
Saetak: Srbija je (meu poslednjima u Evropi) uvela institut
branog ugovora u pozitivno zakonodavstvo. Porodini zakon Srbije iz
2005. godine, izbrisao je razliku izmeu pozitivnog prava Republike Srbije i praktino svih evropskih uporednih zakonodavstava u pogledu postojanja mogunosti izmene zakonskog brano-imovinskog reima. Navedena institucija, nije meutim, po prvi put prisutna u srpskom pravu.
Njeno postojanje i primena u Srbiji devetnaestog i dvadesetog veka
imaju relativno dugu istoriju. Period nakon drugog svetskog rata doneo
je zabranu izmene zakonskog reima zajednike imovine suprunika.
Porodinim zakonom se, po prvi put posle vie od est decenija, ustanovljava pravo suprunika i buduih branih drugova da izmene zakonski
reim zajednike imovine, i sklope pravne poslove kojima e i pro futuro urediti svoje imovinske odnose kako na postojeoj, tako i na buduoj
imovini. Institucija branog ugovora omoguava buduim i aktuelnim
branim drugovima da ugovore reim odvojenosti imovine, i da urede
svoje odnose u skladu sa naelom slobode ugovaranja, bez do tada postojeih formalnih ogranienja.
Teoretiari su prepoznali vie sistema imovinskih odnosa izmeu suprunika u evropskom pravu. Najee se njihova razmatranja svode na
tri, odnosno etiri osnovna pristupa. Prvi sistem je sistem spajanja imovine, drugi je sistem odvojene imovine i trei je sistem zajednike imovine
ili zajednike tekovine. Pojedini teoretiari pominju i etvrti sistem reim odloene zajednike imovine (odnosno reim zajednice prinosa ili
imovinske zajednice).
Ovaj rad naznaio je da brani ugovori nemaju istu funkciju u reformskim zemljama, kao u ostalim dravama naeg kontinenta. U drutvi257
Dr Bojan Pajti, Brani ugovori u Srpskom i Evropskom pravu (str. 257282)
ma u tranziciji porodina zakonodavstva su najee zadrala reim zajednike imovine. Samim tim, u ovim pravnim sistemima brani ugovori usmereni su ka realizaciji tenje suprunika da u njihovim imovinskim odnosima
bude uspostavljen reim odvojene imovine. U veini ekonomski izrazito
razvijenih zemalja, imovinski odnosi branih drugova temelje se na sistemu
odvojene imovine (kao zakonskom imovinskom reimu), a suprunici se
mogu sporazumeti o ugovaranju zajednice sticanja.
Kljune rei: Brani ugovor, brani drugovi, Porodini zakon, zakonski imovinski reim
Devetnaesti vek bio je vek u kome je doneta veina velikih graanskih kodifikacija kontinentalnog prava. Najvei broj zakonskih brano imovinskih reima u tom periodu, (primera radi, reim uspostavljen Francuskim Graanskim zakonikom iz 1804. godine), kreirani su, pre svega,
prema potrebama imunijih slojeva graana. I institut branog ugovora,
koga graanski zakonici uvode, u tom periodu je uglavnom imao znatno
drugaiju svrhu nego danas. Do kraja devetnaestog veka, funkcija ovih
pravnih poslova sastojala se dominantno u realizaciji koncepta po kome
su roditelji buduih suprunika pre sklapanja braka trebali da postignu
sporazum o buduim imovinskopravnim dejstvima brane zajednice.
Brani drugovi ovakav kontrakt nisu mogli menjati (navedimo samo da je
u pomenutom Francuskom graanskom zakoniku mogunost sporazumnog ukidanja ili izmene predbranog ugovora ustanovljena tek izmenama
ovog propisa iz 1965.)
Dananji zakonski branoimovinski reimi konstituiu se dominantno prema veini, dakle prema ljudima koji ne spadaju u finansijsku elitu i
ive od sopstvene zarade, a ne prema manjini koja egzistira na osnovu nasleenog porodinog bogatstva, kao pre stotinu i vie godina. Dakle, ovi
pozitivnopravni propisi iz oblasti Porodinog prava prilagoavaju se, pre
svega, onim ljudima koji ne poseduju nita, ili gotovo nita kada zakljuuju prvi brak, i koji imovinu stiu tokom brane zajednice. Samim tim, i
brani ugovor vie ne predstavlja instrument zamrzavanja (u trenutku
sklapanja braka) zateenih imovinskih stanja suprunika, ve ovaj pravni
posao predstavlja instituciju kojom brani drugovi svoj brak tite, a imovinskopravne odnose u njemu reguliu sporazumno, slobodno menjajui
njegov sadraj u toku trajanja brane zajednice.
Jugoslovensko zakonodavstvo, do poslednje decenije prolog veka,
insistiralo je na principu zabrane izmene reima zajednike imovine branih drugova. Zakon o braku i porodinim odnosima Republike Srbije, kao
258
i porodini zakoni drugih republika lanica federacije, kogentnim odredbama su iskljuili mogunost izmene navedenog reima. Osnovni zakon
1
o braku u lanu 12. predviao je pravo suprunika da meu sobom sklapaju ugovore koji nisu protivni zakonu. Odredbe koje su propisivale brani imovinski reim bile su kogentnog karaktera, i jasno su zabranjivale
zakljuenje ugovora o imovinskom reimu izmeu suprunika. Zakon o
2
braku i porodinim odnosima Srbije drao se istog principa. U lanu
326. ovaj zakon istie da: Brani drugovi mogu meusobno sklapati sve
ugovore i njima zasnivati prava i obaveze. Oni ne mogu meusobno sklapati samo one ugovore kojima se menja imovinski reim utvren ovim
zakonom, kao i ugovore kojima se unapred odriu prava koja im po ovom
zakonu pripadaju (na primer na zakonsko izdravanje, na udeo u zajednikoj imovini i drugo). Iz ovoga se jasno moe zakljuiti da je Zakon o
braku dozvoljavao zakljuivanje imovinskih ugovora izmeu branih drugova, kao to su: zakup, prodaja, poklon i slino. Pored ovoga, izriito je
doputeno i sklapanje sporazuma koji se odnose na upravljanje i raspolaganje zajednikom imovinom. Suprunicima je ostavljena i mogunost
postizanja sporazuma i o deobi zajednike imovine, pri emu jedan od
naina deobe mogao biti i odreivanje udela u zajednikoj imovini, tako
3
da brani drugovi postanu suvlasnici na odreenim delovima. Uprkos
ovako, za date istorijske okolnosti relativno irokom ugovornom kapacitetu branih drugova, nijedan od navedenih ugovora, nije omoguavao
izmenu zakonskog imovinskog reima. Sporazum o deobi, koju su suprunici mogli ugovoriti i sprovesti neogranien broj puta u toku trajanja
brane zajednice, imao je dejstvo samo u odnosu na imovinu steenu pre
zakljuenja sporazuma o deobi, ne i ubudue. Sva ona dobra koja su brani drugovi nakon deobe sticali, takoe su podlegala zakonskom reimu
zajednike imovine.
Drave takozvanog socijalistikog bloka, u kojima je dominirao
sistem planske privrede i dominacije dravne svojine, po pravilu su institut branog ugovora smatrale ustanovom buroaskog prava, koja naruava koncept ravnopravnosti polova. Zbog toga su brani ugovori izopteni iz pozitivnih zakonodavstava ovih zemalja. Pravni propisi koji su
tretirali brane i porodine odnose u ovim sistemima, bavili su se imovinskopranim odnosima branih drugova na slian nain kao i tadanje, jugoslovensko pravo, odnosno pravo republika i pokrajina zajednike dra-
Osnovni zakon o braku, Slubeni list FNRJ 29/1946.

Zakon o braku i porodinim odnosima Srbije, Slubeni glasnik 22/80, 22/93,
35/94 i 29/2001.
3
Kovaek Stani, str. 72 i 73.
2
259
ve. Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina dvadesetog veka,

dolazi do tranzicionih procesa u navedenim drutvima i ona, listom, vraaju mogunost ugovorne izmene zakonskog reima imovine u svoj pravni poredak. Po pravilu se brani ugovori zakljuuju tako, to zakoni nameu potovanje precizno definisane norme u kojoj moraju biti sklopljeni. Obaveznom formom postie se vie efekata - obezbeuje se dokaz o
sklopljenom pravnom poslu (njegovom sadraju i vremenu zakljuenja),
titi se pravna sigurnost (suprunika, i treih lica) i najee se predvia
pruanje obaveznog strunog saveta, to ima naroiti znaaj s obzirom na
veoma ozbiljne pravne posledice koje ovaj ugovor sa sobom povlai.
Nakon raspada zajednike drave, i bive jugoslovenske republike
slede njihov primer. Tako je Obiteljski zakon Hrvatske iz 1998. godine u
lanu 253. definisao ovlaenje suprunika da branim ugovorom urede
svoje odnose u pogledu brane teevine, drugaije nego to je zakonom
4
definisano. Obiteljski zakon iz 2003. godine preuzima ovakvo odreenje.
Brani ugovori u Hrvatskoj sklapaju se u pisanom obliku, a potpisi branih drugova obavezno moraju biti overeni. Porodini zakon Federacije
5
Bosne i Hercegovine na slian nain uvodi institut branog ugovora u
pravni sistem te drave. lan 258. govori o tome da se branim ugovorom mogu urediti imovinskopravni odnosi branih drugova prilikom zakljuenja braka, kao i tokom trajanja brane zajednice. U stavu 2. ovaj zakon istie da je navedeni posao strogo formalan, jer isprava treba da bude
notarski obraena. Preciznije, brani ugovor zakljuuje se u prisustvu
obe ugovorne strane, uz potvrdu notara. Porodini zakon Republike Srp6
ske u treem stavu lana 271. istie da enik i nevjesta, odnosno brani
suprunici mogu branim ugovorom drugaije urediti svoje odnose u pogledu zajednike imovine, nego to je odreeno odredbama koje se bave
zakonskim imovinskim reimom. Ovaj zakon precizira i da se navedenim
pravnim poslom mogu urediti imovinskopravni odnosi na postojeoj ili
buduoj imovini. to se tie forme u kojoj se ovi ugovori zakljuuju, i u
Porodinom zakonu Republike Srpske navedeno je da se brani ugovori
zakljuuju u pismenoj formi, a potpisi suprunika obavezno se overavaju
7
od strane nadlenog sudije ili notara. Crnogorski Porodini zakon , koji je
donet u decembru 2006, u lanu 301. navodi da brani drugovi tokom
trajanja braka ili prije sklapanja braka mogu svoje imovinske odnose na
postojeoj ili buduoj imovini urediti ugovorom (brani ugovor). Brani
Obiteljski zakon, Narodne novine RH, br.116/2003 i 136/2004

Porodini zakon FBIH, Slubene novine FBiH, br. 35/05 i 41/05
6
Porodini zakon, Slubeni glasnik RS, br.54/2002
7
Porodini zakon, Slubeni list SRCG, br. 56/2003
5
260
ugovor zakljuuje se u pisanoj formi i mora biti overen od notara, koji je

duan da pre overe branim drugovima proita ugovor i upozori ih da se
njime iskljuuje zakonski reim zajednike imovine. Brani ugovor koji
se odnosi na nepokretnosti upisuje se u registar nepokretnosti.
Porodini zakona Srbije iz 2005. godine, izbrisao je razliku izmeu
pozitivnog prava Republike Srbije i praktino svih evropskih uporednih
zakonodavstava u pogledu postojanja mogunosti izmene zakonskog
brano-imovinskog reima. Ovaj zakon nakon vie decenija ponovo
uvodi brani ugovor u nae pozitivno zakonodavstvo. Navedena institucija, nije meutim, po prvi put prisutna u srpskom pravu. Njeno postojanje i primena u Srbiji devetnaestog i dvadesetog veka imaju relativno
dugu istoriju.
Ustanovu branog ugovora Srpski graanski zakonik preuzeo je iz
Austrijskog graanskog zakonika, jo 1844. godine. U paragrafu 759. data
je definicija branog ugovora: Ugovor, koji bi izmeu mua i ene, ili izmeu enika i neveste, u odnoaju na brak o imanju zakljuen bio, zove se
8
brani ugovor. Dakle, ve u prvoj polovini devetnaestog veka suprunici
su u Srbiji svoje imovinske odnose mogli sporazumno ureivati, jer je to
ovlaenje bilo garantovano odredbama SGZ-a. Ovakvo ovlaenje bilo je
ogranieno optom odredbom vezanom za sve ugovore, koju nalazimo u
paragrafu 13, koja istie da ugovori ne smeju biti protivni moralu i javnom
poretku. Zakonik je naglasio i da se branim ugovorom ne mogu izmeniti
ili otkloniti prinudni propisi o linim odnosima supruga, da se ne moe iskljuiti niti ograniiti muevljeva vlast, ukinuti enina poslovna nesposob9
nost, ili ograniiti ili ukinuti muevljevo pravo da zastupa enu. Graanski
zakonik za Kraljevinu Srbiju predvideo je i tipove reima koje su brani
drugovi najee i ugovarali: mirazni reim, smesu dobara, odnosno optu imovinsku zajednicu i odvojenost imovine. Valja napomenuti da je
odvojenost imovine predstavljala zakonski imovinski reim u ovom pravnom sistemu. Dakle, u sluaju da suprunici branim ugovorom nisu prihvatile mirazni reim, ili reim smese dobara, za njih e vaiti reim
odvojenosti imovine kao zakonski imovinski reim prema SGZ po kome
svaki brani drug koristi, upravlja i raspolae svojom imovinom. Zakonik
je ustanovio zakonsku pretpostavku da je ena ovlastila mua da upravlja i
koristi i njenu imovinu. Meutim, ovo pravo ena je u svakom trenutku
10
mogla oduzeti muu.
Graanski zakonik za Kraljevinu Srbiju, Beograd, 1903.

Graanski zakonik za Kraljevinu Srbiju, Beograd, 1903, paragraf 107.
10
Srpski graanski zakonik, par. 771.
9
261
Sve do kraja II svetskog rata u dananjoj Vojvodini se na imovinske

odnose branih drugova primenjivalo maarsko pravo, preciznije - Zakonski lanak XXXI iz 1894. godine. Ovim pravnim propisom data je dozvola suprunicima da zakljue brane ugovore, kojima su mogli menjati,
ili u potpunosti iskljuiti zakonski imovinski reim. Takozvani reim zajednike teevine bio je zakonski reim. Branim ugovorom suprunici
su mogli definisati mogunost da i stvari steene besteretnim pravnim poslom uu u zajedniku teevinu. Ove stvari su, inae, po slovu zakona
predstavljale deo posebne imovine branih drugova. Pored toga, ovim
pravnim poslom neke stvari mogle su biti izuzete iz reima zajednike teevine. Brani ugovor mogao je biti izmenjen u svakom trenutku.
Srbiji su, po okonanju balkanskih ratova, bile prisajedinjene i oblasti u kojima je iveo veliki broj stanovnika islamske veroispovesti i u kojima su, tradicionalno, brani odnosi bili regulisani po principima erijatskog prava. Kraljevina Srbija, donoenjem posebne uredbe 1914. godine
omoguava nastavak vaenja ovog pravnog sistema na svojim novosteenim teritorijama. Zakonski branoimovinski reim odvojenosti imovina,
prirodno je proizlazio iz injenice da je erijatskim pravom dozvoljena
poligamija. Pored toga, i jednostrani otkaz braka od strane mua je dovodio suprugu u nepovoljan poloaj, pa je reim odvojenosti imovina njoj
pruao izvesnu ekonomsku sigurnost. Vie suprunica je mogao imati samo onaj mukarac, koji je mogao odgovoriti obavezi izdravanja svih
svojih supruga i sve svoje dece. eni je dato ovlaenje upravljanja svojom odvojenom imovinom. erijatsko pravo poznavalo je i priznavalo za11
kljuivanje branih ugovora izmeu suprunika .
Naveo sam da je novi Porodini zakon Republike Srbije iz 2005.
(Slubeni glasnik Republike Srbije broj 18 od 24. februara 2005) vratio
institut branih ugovora u nae pravo i praksu. Dakle, po prvi put posle
vie od est decenija, ustanovljava se pravo suprunika i buduih branih
drugova da izmene zakonski reim zajednike imovine, i sklope pravne
poslove kojima e i pro futuro urediti svoje imovinske odnose kako na
postojeoj, tako i na buduoj imovini. Institucija branog ugovora omoguava buduim i aktuelnim branim drugovima da ugovore reim odvojenosti imovine, i da urede svoje odnose u skladu sa naelom slobode
ugovaranja, bez do tada postojeih formalnih ogranienja. Ovaj propis,
meutim, zadrava i one odredbe kojima se (u dotada vaeem porodinom zakonodavstvu) predvialo ovlaenje branih drugova da u okviru
zakonskog reima zajednike imovine - urede svoje imovinske odnose.
11
262
Opirnije: Gams, str. 16.
Tako zakonodavac ostaje pri opredeljenju da je potrebno da u pravnom

sistemu ostane pravo suprunika da zakljuuju sporazume na osnovu kojih e jedan od njih upravljati i raspolagati zajednikom imovinom ili ne12
kim njenim delovima. Ovim se, praktino, iskljuuje zakonom definisano, zajedniko i sporazumno raspolaganje imovinom. Pored toga, opte
odredbe zakona definisale su i da suprunici i dalje mogu uzajamno da
zakljuuju itav niz pravnih poslova. Sloboda ugovaranja odnosi se i na
pravo na deobu zajednike imovine koje brani drugovi mogu koristiti
13
kako za vreme trajanja braka, tako i posle njegovog prestanka. Ova podela imovinskopravnih ovlaenja ima dejstvo iskljuivo na imovinu steenu do trenutka zakljuivanja sporazuma. Nakon izvrene deobe, zakonski reim zajednike imovine odnosi se na svu buduu imovinu koju e
brani drugovi stei radom u toku trajanja brane zajednice. Porodini zakon ustanovljava brojne razlike izmeu dve institucija - branog ugovora
i deobe zajednike imovine. Za razliku od sporazuma o deobi, brani
ugovor se moe zakljuiti i pre zakljuenja braka i u toku njegovog trajanja, a sporazum o deobi samo u toku trajanja braka, odnosno povodom
njegovog razvoda. Dejstvo branog ugovora odnosi se kako na ve steenu, tako i na imovinu koju e brani drugovi stei nakon zakljuenja ovog
pravnog posla, dok se deobni sporazum odnosi samo na ve steenu imovinu. Sporazumnom deobom moe se regulisati samo sudbina one imovine koja je zajednika (a takav status ima na osnovu zakona), dok brani
ugovor moe obuhvatiti mnogo ire imovinskopravne posledice brane
zajednice (moe se odnositi iskljuivo na pravni status posebne imovine
branih drugova). Nakon izvrene deobe, zakonski imovinski reim nastavlja da tee, dok brani ugovori najee u potpunosti iskljuuju ovaj
reim, i uspostavljaju reim odvojenosti imovina suprunika.
Zabrana sporazumne izmene zakonskog imovinskog reima, nakon
uspostavljanja trine privrede, vie nije odgovarala uslovima funkcioni14
sanja ekonomskog sistema zemalja u tranziciji. Na Porodini zakon
ovu zabranu uklanja, ali prilino turo regulie materiju branih ugovora.
Ovim pravnim propisom, naalost, nisu definisani mehanizmi zatite ekonomski slabijeg branog druga prilikom sklapanja navedenog kontrakta,
odnosno, odredbama zakona nije predvieno pravo sudije da prilikom zakljuenja ugovora ceni njegove odredbe sa stanovita pravnih posledica
12
Porodini zakon, lan 189.

Ibidem, l. 178.
14
Opirnije: Porodini zakon, Predgovor dr Marija Draki, JP Sl. glasnik, 2005,
str. 19.
13
263
koje proizvodi. Ustanovljena je samo obaveza postupajueg sudije da

upozori stranke da zakljuenjem branog ugovora meu njima prestaje da
15
vai zakonski imovinski reim zajednike imovine.
U najveem broju uporednih zakonodavstava, (pored toga to je u nekima od njih zakonom predviena mogunost, nekad ak i obaveza, izbora izmeu vie ponuenih imovinskih reima), odredbe pravnih propisa iz oblasti
brano-imovinskih odnosa definiu se kao dispozitivne. To, praktino, znai
da se ostavlja mogunost suprunicima da ugovorom (uz izvesna ogranienja) definiu uzajamna prava i obaveze u ovoj oblasti drugaije, nego to sadraj tih pravnih poslova regulie zakon. Porodina zakonodavstva slobodu
ugovaranja ograniavaju najee u odredbama koje se odnose na odgajanje
zajednike dece, zatitu slabijeg branog druga, njihovo izdravanje, ili obezbeenje doprinosa za zajedniko domainstvo. U Francuskom pravu, na primer, ugovorne strane su ograniene samim tim to nemaju pravo da iskljue
osnovni imovinski reim (koji se odnosi na pokrivanje trokova domainstva, odgajanje zajednike dece i porodini dom) a obavezni su i da potuju
16
pravila morala i dobre obiaje . I u nemakom pravu, instrument ostvarivanja slobode ugovaranja je brani ugovor, meutim, ta je sloboda i u ovom sistemu omeena obavezom branih drugova da srazmerno doprinesu zajednikom domainstvu i uvanju, vaspitanju i kolovanju zajednike dece.
Austrijski graanski zakonik na slian nain dimenzionira kapacitet ovih
pravnih poslova, istiui da suprunici odredbe ugovora nuno moraju uskladiti sa pravilima morala i dobrim obiajima, vodei rauna o eksplicitnom
nalogu zakona da, u skladu sa svojim mogunostima, uestvuju u trokovima
domainstva, to jest u izdacima potrebnim za obrazovanje njihove zajednike
dece. Pored toga, brani drugovi imaju obavezu doprinosa njihovom uvanju
i vaspitanju. Odredbe pozitivnog zakonodavstva, koje ograniavaju suprunike (ili budue suprunike), i nalau im da svoje brane ugovore upodobe sa
potrebom da ispune obaveze prema zajednikom domainstvu i zajednikoj
deci, zatiemo i u maarskom pravu.
15
Opirnije: Cveji-Jani Olga, Reforma porodinog prava Srbije, Glasnik Advokatske komore Vojvodine, knjiga 66, Novi Sad, 2006, str. 24. i 25. Pitanje je i kako obezbediti zatitu slabije strane koja bi, radi stupanja u brak pristala, na primer, i na zakljuenje
ugovora koji je za nju nepovoljan, zatim da li se dozvoljava ugovaranje miraza (zakon kae
da oni mogu da ureuju odnose na sadanjoj i buduoj imovini) i itav niz drugih pitanja iskrsava iz ovako ture i nedovoljno razraene odredbe o branom ugovoru. Npr. da li je mogue zakljuiti brani ugovor kojim se iskljuuje zajednika imovina i ukoliko je samo jedan
suprunik zaposlen? Kakav je imovinski poloaj drugog suprunika u tom sluaju, jer e on
svojim radom u domainstvu i staranjem o deci obezbediti odreene uslove za uspenu karijeru drugog suprunika, bez ikakve imovinske sigurnosti u takvom braku.
16
Vidi lan 1387. Francuskog graanskog zakonika
264
NEMAKO PRAVO
Nemaki graanski zakonik spada u onu grupu evropskih pravnih
propisa, koji nude vie modela branih imovinskih reima, od kojih brani drugovi biraju onaj koji im najvie odgovara (od ovakvog principa, primera radi, polazi i vajcarsko pravo). Naelo slobode ugovaranja, naravno, dozvoljava delimino, ili potpuno odstupanje od tih modela. Ostaje,
prirodno, ve navedeno ogranienje kojim se, pre svega, tite zajednika
deca suprunika. Paragrafi 1408-1413. Nemakog graanskog zakonika
17
reguliu opisanu slobodu izbora jednog od imovinskih reima . Ogranienja koje se odnose na domainstvo i decu nisu, meutim, jedina posebna ogranienja slobode ugovaranja branih ugovora. Suprunici su limitirani i onim odredbama zakona koje zabranjuju ureivanje imovinskih odnosa upuivanjem na pravila inostranog prava, odnosno na pravila domaeg prava koja vie nisu vaea. Uvodnim zakonom za Graanski zakonik, kao i paragrafom 1409. iskljuena je, dakle, koliziono-pravna autonomija stranaka. Pored navedenog, sloboda ugovaranja ograniena je u i
pogledu onih klauzula, kojima bi brani drugovi, ili budui suprunici, u
18
brani kontrakt uneli obaveze treih lica.
NGZ daje ovlaenje suprunicima, koje im omoguava da se prilikom sklapanja branog ugovora sporazumeju o izboru jednog od dva zakonska oblika branog ugovora. Prvi oblik sadri reim odvojene imovine.
Jasno je, dakle, da imovinu branog druga ine kako ona dobra koja je posedovao pre zakljuenja braka, tako i ona koja su steena za vreme braka.
Drugi je reim zajednike imovine. Navedenu imovinu ine najvei
deo dobara branih drugova koja su uneli u brak i preteni deo dobara
steenih u braku. Iz zajednike imovine izuzeta je posebna i zadrana (rezervisana) imovina. Posebnu imovinu predstavljaju predmeti, odnosno
prava koja se ne mogu preneti pravnim poslovima, a zadranu imovinu
17
Prtting, Wegen, Weinreich, BGB-Kommentar, 2. Auflage, Luchterhand Verlag,

Wolters Kluwer Deutschland, 2007, str. 2079. U ovom komentaru (na navedenoj stranici)
nailazimo na stav da se brani ugovori mogu zakljuiti povodom planiranog braka (znai
pre zakljuenja braka) ili povodom ve postojeeg, zakljuenog braka. Njihov sadraj se
moe odnositi na period trajanja braka, ali i za sluaj razvoda braka, to znai ugovor o
imovinskim posledicama za sluaj razvoda. Inae, Nemaki graanski zakonik je pretrpeo znaajne izmene poetkom 2002. godine (odnosno, stupile su na snagu 22.05.2003.)
Zakonik je izmenjen u preko 400 lanova. Poslednja izmena ove kodifikacije dogodila se
22.12.2006. godine, a dogodila se radi usklaivanja sa lanom 27. Zakona o modernizaciji
sudova. Nijedna od pomenutih izmena ili dopuna zakona nije se odnosila na institut branog imovinskog ugovora.
18
Jauernig, Schlechtriem, Sturner, Teichmann, Vollkommer, Brgerliches Gesetzbuch 8. Auflage, C.H.Beck, Mnchen, 1997, str. 1246.
265
ine ona dobra koja su rezervisana branim ugovorom, dobra steena nasleem, kao i imovina koju je brani drug stekao zahvaljujui rezervisanoj imovini. Naelo slobode ugovaranja garantuje suprunicima mogu19
nost izmene zakljuenih branih ugovora.
Notarijalna forma je obavezan oblik forme kod zakljuenja branog
ugovora u nemakom pravu. Preciznije, ovaj pravni posao sklapa se uz
prisustvo obe ugovorne strane, i potvrdu notara. Notarijalna forma uvedena je da bi se obezbedio dokaz o zakljuenom kontraktu, zatitila pravna
sigurnost branih drugova, ali i treih savesnih lica, i da bi se garantovalo pravo pravnim laicima na pruanje obaveznog strunog saveta, s obzirom na ozbiljnost pravnih posledica koje ovaj ugovor sa sobom povla20
i. Zakon dozvoljava da ugovorne strane, prilikom sklapanja branog
ugovora budu odsutne, pod uslovom prisustva njihovog punomonika, uz
potovanje pravila o formi neophodnoj za davanje punomoi. Nedostatak
u formi moe da dovede do nitavosti ugovora.
Naglasio sam da i u vajcarskom pravu zakon nudi nekoliko modela
imovinskog reima, dajui ovlaenja branim drugovima da izaberu onaj
sistem oko koga postignu sporazum. Naelo slobode ugovaranja daje im
mogunost izvesnog odstupanja od odredbama zakona definisanih modela, uz obavezu potovanja ogranienja koja se odnose na zatitu zajednike dece suprunika. Navedeni modeli sadrani su u lanu 179. stavu 2.
vajcarskog graanskog zakonika. Brani drugovi u prilici su da sporazumno prihvate sistem zajednike ili sistem odvojene imovine. Meutim,
ugovorom se ne mogu menjati osnovne karakteristike tri reima, izmeu
21
kojih suprunici mogu da izaberu onaj koji im najvie odgovara.
AUSTRIJSKO PRAVO
Naveo sam u uvodnom delu rada da odredbe Austrijskog graanskog
zakonika pruaju mogunost suprunicima da branim ugovorom odstupe
od zakonskog reima odvojene imovine i ugovore zajednicu dobara. Valja
napomenuti da za reim brane imovine vai pravilo da je dovoljna i volja
jedne strane da bi se dotadanji reim prekinuo. Reim odvojene imovine
branih drugova postoji i u britanskom, grkom i drugim pravima u kojima
19
Nemaki graanski zakonik, par. 1408. st. 1.

Opirnije: Jauernig, Schlechtriem, Sturner, Teichmann, Vollkommer, Brgerliches Gesetzbuch, 8. Auflage, C.H.Beck-Mnchen, 1997.
21
Opirnije: Rheinstein Max, Glendon Mary Ann, Persons and family, Chapter 4.
J.C.B.Mohr (Paul Siebeck), Tbingen, 1980, str. 156.
20
266
zakljuenje braka, u principu, ne povlai za sobom nikakve imovinske posledice, osim onih koje se odnose na zajedniku decu, odnosno zajedniko
domainstvo (ovo i ovakvo ogranienje, inae, zatiemo u svim pravnim
sistemima kojima se ovaj lanak bavi). AGZ definie da brani drugovi
praktino, bez ogranienja raspolau svom svojom imovinom i stiu imovinu (zaradu) u toku trajanja braka kao odvojenu, a ne zajedniku. to se tie
obaveza prema treim licima, svojom imovinom odgovara iskljuivo onaj
brani drug koji je tu obavezu ugovorio.
Paragraf 1233. jasno potvruje gore navedene teze. Njime se naznaava da brana veza sama po sebi jo ne zasniva zajednicu dobara izmeu supruga. Za to se trai naroiti ugovor. Odredbe zakona nedvosmisleno istiu da je zakonski imovinski reim - reim odvojene imovine, i ako
supruzi nisu nita naroito ugovorili o upotrebljavanju svoje imovine, onda svaki suprug zadrava svoje preanje pravo svojine, i na ono to jedna strana stekne za vreme braka, ili na ma koji nain dobije, nema druga
22
nikakva prava. AGZ definie izuzetak od ovog pravila, titei brane
drugove iji su suprunici preminuli. Naime, ako zakonski reim nije menjan voljom suprunika, zajednica dobara meu njima vai kao pravilo
23
samo za sluaj smrti.
U duhu navedenog, paragraf 1217. zakonika govori o branim ugovorima, i izriito navodi da se oni zakljuuju najee radi ugovaranja
24
25
miraza , uzmirazja, jutarnjeg poklona , zajednice dobara, uprave i uivanja sopstvenog imanja, reda nasleivanja, ili na sluaj smrti odreenog
doivotnog uivanja imanja i udovikog izdravanja. Paragraf 1230.
AGZ-a govori o jo jednom institutu, odnosno materijalnom davanju koje
se definie branim ugovorom. To je takozvana naknada za vernost,
tradicionalna ustanova branog prava, koju ine dobra koja daje mu ili
tree lice u korist mlade, radi poveanja njenog miraza. Supruga ovu imovinu moe uivati jedino nakon smrti svog suprunika. Samo u tom sluaju ova dobra pripadaju njoj.
22
Opti austrijski graanski zakonik, par. 1237.

Opti austrijski graanski zakonik, par. 1234.
24
Schwimann, Praxiskommentar zum ABGB samt Nebengesetzen, drugo izdanje,
ORAC, Wien u tomu 6. iji su autori Apathy, Binder, Brauneder, Pfeil, Rebhani Resch,
na stranici 618. nalazimo da davanje miraza direktno zavisi od toga da li je pre zakljuenja braka ugovoreno davanje miraza. Ukoliko takav pravni posao nije zakljuen, mu nema pravo naknadno (u toku braka) da ga trai.
25
U: Schwimann, Praxiskommentar zum ABGB samt Nebengesetzen, drugo izdanje,
ORAC, Wien na strani 633. nalazimo da jutarnji poklon daje mu supruzi prvo jutro nakon dana u kome je brak zakljuen, pod uslovom da je takvo davanje ugovoreno. U sluaju sumnje,
ustanovljena je pretpostavka da je 3 godine nakon sklapanja braka poklon dat.
23
267
AGZ tretira brane ugovore na isti nain kao i sve druge kontrakte,
pa se tako na njih odnose i sve opte odredbe kojima se ugovori reguliu,
kao to su pravila o optoj poslovnoj sposobnosti, manama volje, izmenama ili prestanku ugovora. Brani ugovori mogu se u toku trajanja braka
menjati neogranieni broj puta, s tim to se izmenama ugovora ne smeju
26
povrediti interesi poverilaca.
Austrijski Zakon o notarijatu predvideo je da je za punovanost
27
branih ugovora neophodna overa notara. Ovaj pravni posao se uvodi u
trgovaki registar, ime se obezbeuje zatita savesnih treih lica. Izmena
ili raskid ugovora moraju biti izvreni u istoj formi, kao i samo sklapanje
kontrakta. Naelo publiciteta u ovoj oblasti znaajno je, kako zbog jasnog
utvrivanja sadraja ugovora, tako i zbog preciziranja trenutka zakljue28
nja ovog pravnog posla.
FRANCUSKO PRAVO
Francuski graanski zakonik jasno je istakao da zakljuenje braka
ne menja dotadanji reim imovine (tj. brak nema za posledicu stvaranje
29
zajednike imovine). Dakle, Code civil staje na stanovite da brak ne
utie na imovinske odnose suprunika, ali, ovaj propis istovremeno obezbeuje pravo branih drugova da sporazumno izmene zakonski imovinski
reim reim odvojene imovine. Branim ugovorom one, primera radi,
mogu uspostaviti reim zajednike imovine.
Mogunost sklapanja branog kontrakta proizlazi iz injenice da su
odredbe Graanskog zakonika koje definiu zakonski imovinski reim dispozitivnog karaktera. Suprunici, ili budui brani drugovi mogu ugovorom definisati uzajamne imovinske odnose. Postoje, meutim, i u francuskom pravu ogranienja koja nose epitet takozvanog osnovnog reima, odnosno postoje one odredbe zakona kojih se stranke moraju pridravati, kojima se definie uee suprunika u trokovima zajednikog
domainstva, izdravanju zajednike dece i porodinom domu. Pored to-
26
ire: Klang, Gschnitzer, Kommentar zum ABGB, V tom, Staatsdruckerei, Wien, 1954, str. 707.
27
Vidi: Brauneder, W.: Freiheit des Vertragsinhalts und Typenbindung im Ehegterrecht, in: Zs. f. Rechtsvergleichung, Wien 1974, str. 436. Brani ugovori se moraju
radi punovanosti zakljuiti u vidu notarijalnog akta.
28
Opirnije: Schwimann, Praxiskommentar zum ABGB samt nebengesetzen, tom
VI, ORAC, Wien, 1997. godine, str. 616.
29
Salma Joef, Obligaciono pravo, Pravni fakultet u Novom Sadu, 2007, str. 18.
268
ga, brani drugovi prilikom zakljuivanja branog ugovora moraju uskladiti njegove klauzule sa pravilima morala i dobrim obiajima. Sloboda
ugovaranja koju suprunici uivaju, omoguava im da se, prilikom sklapanja ovog pravnog posla mogu opredeliti za neki od tipova ugovornih
reima, koje zakon definie. Oni mogu da se sporazumeju da e u njihovoj branoj zajednici vladati sistem potpune odvojenosti imovina, ali,
mogu ugovoriti i reim opte zajednice. Valja napomenuti da opta zajednica ne sadri samo ona dobra koja su uneta u brak, ve i sva ona dobra
koja e nastati u budunosti. Odredbama branog ugovora mogu biti ugovoreni i razliito dimenzionirani udeli branih drugova u zajednikoj
imovini. Iz priloenog je jasno da Francuski graanski zakonik daje veoma iroku slobodu ugovaranja branim ugovorima. Ona je, ipak, u pravnotehnikom smislu omeena, preciznim definicijama itavog niza standardnih pravnih termina i klauzula, karakteristinih za brano-imovinske
30
odnose.
Ovako visok nivo slobode saugovaraa obezbeen je tek izmenama
Graanskog zakonika iz 1965. Naime, tek je ovim modifikacijama definisana mogunost sporazumnog ukidanja ili izmene predbranog ugovora.
Do tog momenta je za suprunike koji su ovaj pravni posao zakljuili i tako iskljuili zakonski imovinski reim, ugovoreni reim bio obavezan za
imovinske odnose u braku. Korekcije zakona predvidele su da je ukidanje
ili izmena predbranog i, kasnije, branog ugovora, mogue tek po isteku
dve godine od sklapanja braka, pri emu to mora biti uinjeno pred belenikom i odobreno od strane nadlenog suda. Sud ex officio vodi rauna
da se izmena ini u interesu porodice. Davanje ovlaenja suprunicima da mogu modifikovati brane kontrakte, dovelo je do, praktino,
udvostruavanja broja zakljuenih ugovora, samo dve godine nakon po31
etka stupanja na snagu izmena Francuskog graanskog zakonika.
Francusko pravo sledi primere drugih kontinentalnih zakonodavstava, i predvia obaveznu notarijalnu formu za brane ugovore. Sklapanje
branih kontrakata sa sobom nosi obavezu kako notara, pred kojim se
ugovori zakljuuju i koji te pravne poslove overava, tako i organa pred
kojim se zakljuuje brak. Obaveza notara sastoji se u tome da, odmah po
zakljuenju ugovora mora uruiti ugovornim stranama uverenje koje sadri njegovo ime i adresu, kao i imena, zanimanje i adresu saugovaraa,
predmet i datum zakljuenja ugovora. Ova potvrda sadri i obavezu da
ugovorne strane ovaj dokument moraju dati na uvid organu pred kojim se
30
Rheinstein Max, Glendon Mary Ann, Persons and family, Chapter 4., J.C.B.
Mohr (Paul Siebeck), Tbingen, 1980. str. 149.
31
Ibidem. str. 160. i 161.
269
brak sklapa. Matiar pred kojim se zakljuuje brak obavezan je da, prilikom samog ina sklapanja, trai izjanjenje buduih suprunika o tome
da li su kao verenici zakljuili brani ugovor i ukoliko jesu, pred kojim
notarom su to uinili. Ako saugovarai odgovore afirmativno, matiar u
registar organa nadlenog za zasnivanje branog odnosa unosi odgovore
branih drugova i podatke o uverenju dobijenom od notara. Ukoliko se,
pak, izjasne negativno, upisuje se da ne postoji pravni posao kojim se
sporazumno menja zakonski imovinski reim. Naelo publiciteta je implementirano u institut branog ugovora na taj nain, to potvrda o zakljuenom braku obavezno sadri, izmeu ostalog, i naznaku da li su
brani drugovi zakljuili ovaj pravni posao, ili to nisu uinili. Ovo naelo
titi savesna trea lica, jer, ako potvrda sadri tvrdnju da brani kontrakt
nije sklopljen, u odnosima sa njima smatrae se da su imovinski odnosi u
braku podvrgnuti zakonskom reimu. Izuzetak od ovog principa postoji
ukoliko suprunici, u pravnim poslovima zakljuenim sa treim licima izriito istaknu da su zakljuili brani ugovor i njime iskljuili zakonski reim imovinskih odnosa, u celini ili delimino. Tree zainteresovano lice,
odnosno subjekat sa kojim se posao zakljuuje, ima pravo da bude upoznat sa sadrinom branog ugovora.
Zakon posebno titi trea lica, ukoliko jedan od branih drugova (koji
32
su zakljuili brani ugovor) ima status trgovca . Naelo publiciteta se u
ovim sluajevima primenjuje uz posebne zakonske mere i garancije. Ukoliko je jedan od suprunika bio trgovac u trenutku zakljuenja braka, notar
pred kojim je brani ugovor sklopljen ima obavezu da, u roku od dva meseca od dana sklapanja, obavesti organ nadlean za vodjenje trgovakog, odnosno privrednog registra o postojanju ovog pravnog posla. Obavetenje
mora sadrati i naznaku kakav je imovinski reim ustanovljen izmeu branih drugova, kao i da li su ugovorene klauzule koje ograniavaju slobodno
raspolaganje suprunika branim dobrima. Ukoliko jedan od branih drugova stekne status trgovca nakon zakljuenja braka, ovaj podatak upisuje
se u privredni registar nakon nastupanja te okolnosti. Brani ugovori ne
proizvode dejstvo prema treim licima, ako zakljueni kontrakt nije pomenut u privrednom registru (a jedan od suprunika je trgovac). Izuzetak ini
situacija u kojoj se dokae da je tree lice imalo saznanja o zakljuenom
pravnom poslu. Francusko pravo je obezbedilo i mehanizme zatite treih
lica u sluaju novog branog ugovora suprunika. Propisano je niz mera za
kojima trea lica mogu posegnuti da bi se zatitila od tete koja po njih moe nastati zakljuenjem pravnih poslova koji bi njihove dunike (jednog ili
32
Vidi: Morin and Morin, La rforme des rgimes matrimoniaux II, Ed.I Paris,
1967. godine, str. 391-392
270
oba brana druga) mogli uiniti insolventnim. Ustanovljeno je pravo treih

lica da trae od suda da zabrani takva raspolaganja. Potom, suprunici koji
imaju nameru da zakljuenjem branog ugovora promene brano-imovinski reim, ne mogu to uiniti bez dozvole nadlenog suda. Molba kojom se
zahteva izmena i sudska odluka kojom se ona dozvoljava obavezno se objavljuju u asopisima koji se izdaju na teritoriji nadlenog suda. Podaci o
sudskoj presudi unose se (od strane nadlenih organa lokalne samouprave u
kojoj je brak zakljuen) na margine potvrde o sklopljenom braku. Odluka
suda obavezno se dostavlja notaru pred kojim je brani ugovor zakljuen. I
sam notar ima obavezu da na primerku ugovora, koji se nalazi u njegovom
posedu, napomene da je usled odluke nadlenog suda dolo do izmene
branog imovinskog reima predvienog prethodnim ugovorom. Ukoliko
je jedan od branih drugova trgovac, sudska odluka se dostavlja i instituciji
nadlenoj za voenje privrednog registra, koja je duna da takvu odluku
navede u registru. Ukoliko to ne bude uinjeno, odluka nee proizvoditi
pravno dejstvo prema treim, savesnim licima.
Odluka o odobrenju izmene branog ugovora stie pravno dejstvo prema branim drugovima u trenutku donoenja, a prema treim licima, pravno dejstvo nastaje tek tri meseca nakon to je izmena uneta u potvrdu o zakljuenom braku, osim ukoliko savesni suprunici u pravnim
poslovima koje sklapaju sa treim licima izriito navedu da postoje izme33
ne imovinskog reima , i precizno iznesu u emu se one sastoje.
U francuskom pravu, dakle, brani ugovor ima upravo suprotan znaaj i ulogu nego u zemljama u tranziciji, u kojima taj pravni posao slui
za otklanjanje zakonskog reima zajednike imovine, i primenjuje se
34
ukoliko ugovorom nije drugaije definisano.
GRKO PRAVO
Porodino pravo Grke definisalo je princip po kome sistem odvojene imovine predstavlja zakonski imovinski reim. Brani drugovi samostalno upravljaju i raspolau svojom imovinom. Vano je istai da je
1983. godine prestao da postoji mirazni reim, uz obavezu povraaja svih
do tada datih miraza suprugama, pa je tim aktom omogueno funkcionisanje reima odvojenosti imovine.
33
Code civil, lan 1397, paragraf 6.

Vidi: Code civil, Dalloz, Paris, 2003, red. Alice Tisserand, lan 1400, kao i: Salma Joef, Obligaciono pravo (esto izdanje), Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet,
Novi Sad, 2007, str. 18.
34
271
Brani drugovi mogu sporazumno iskljuiti primenu ovog reima,

zakljuenjem branog ugovora. Ovim pravnim poslom mogu predvideti
reim zajednike imovine kao osnovu njihovih uzajamnih imovinskih odnosa. Ako ne sklope brani kontrakt, i ne pribegnu izmeni zakonom predvienog sistema, svaki suprunik ostaje vlasnik svoje imovine, nezavisno
od toga da li se radi o imovini steenoj pre ili za vreme braka. Brani
ugovori obavezno se zakljuuju u notarijalnoj formi. Ovi kontrakti ne
mogu upuivati na obiaje, ni na vaee strano pravo. Instituciju branih
ugovora u grkom pravu, izdvojio sam zbog jednog karakteristinog obeleja ovog pravnog posla. Naime, Grki graanski zakonik dozvoljava samo izmenu ve postojeeg ugovora, pri emu brani drugovi i prilikom
izmene moraju ispotovati zakonom predvienu formu, dakle, ugovori se
menjaju pred notarom, pri emu su obavezni da obezbede prethodnu do35
zvolu nadlenog suda.
MAARSKO PRAVO
Zakon o braku iz 1894. godine unosi institut branog ugovora u maarsko pozitivno pravo. Ova ustanova, meutim, pre toga je poela da postoji i da se primenjuje kao tekovina precedentnog prava, preciznije, sta36
vova Vrhovnog suda (takozvane Kurije). Sve do II svetskog rata, brani
ugovori imali su svoje mesto u teoriji i praksi Maarske. U tom smislu je
i predlog MGZ-a iz 1928. sadravao precizne odrednice o ovoj vrsti pravnog posla. Odredbe zakona predviale su mogunost da se zakonski reim odvojene imovine izbegne - ugovaranjem jedinstva imovine. Uobiajena ogranienja koja se ustanovljavaju radi zatite zajednike dece i
obezbeenja namirivanja trokova domainstva zatiemo i u ovom
pravnom propisu. Posleratni period doneo je Maarskoj (kao, uostalom i
svim drugim zemljama planske privrede) takve zakone, koji su striktno
zabranjivali sporazumnu izmenu zakonskog branoimovinskog reima, i
35
Opirnije: Sakoulas, Code civil Hellnique II edition, traduit par Mamopoulos Pierre, Athnes, 1981.
36
Zakon o braku ukinuo je instituciju takozvanog Hitber-a, naknade za vernost,
koja je u maarsko pravo uvedena Werbecijevom kodifikacijom Ratione floridae virginitatis. Naime, zakljuenjem braka, na osnovu zakonskih propisa nastajala je imovinskopravna obligacija, koja je podrazumevala potraivanje ene u pravcu isplate novanog iznosa odreenog zakonom, po osnovu toga to za vreme trajanja braka nije prekoraila dunost vernosti. Ova obligacija nastajala je u trenutku zakljuenja braka, a dospevala prestankom braka. ire o tome vidi kod: Szladits Kroly, Grill Kroly, Magyar magnjog Csaldi jog, Budapest, 1940, str. 283.
272
uvodili sistem zajednike imovine branih drugova na imperativan, beskompromisan nain. Tako je zakon o braku, porodici i starateljstvu iz
1952. godine, uspostavio sistem zajednike imovine branih drugova koji
poinje da vai ex lege, trenutkom zakljuenja braka. Vaenje ovog pravnog propisa bilo je retroaktivno, tako da se novouspostavljeni zakonski
reim odnosio i na one brakove koji su sklopljeni pre donoenja Zakona o
braku, porodici i starateljstvu. Njegovim odredbama zabranjena je i izmena zakonskog reima putem branih ugovora.
Kraj osamdesetih i poetak devedesetih godina prolog veka predstavljaju period u kome je velika veina zemalja u tranziciji vratila institut
branog ugovora u svoje pozitivno porodino zakonodavstvo. Tako i maarski Zakon o braku iz 1986. godine ponovo uvodi ovaj pravni posao kao
formalni osnov za izmenu zakonskog reima zajednike imovine. Ovaj
kontrakt sklapaju kako lica koja imaju nameru da zakljue brak, tako i
brani drugovi. Navedenim zakonom jasno je naznaeno da se zakljuenjem braka stvara imovinska zajednica izmeu suprunika, tako da sve to
suprunici u toku trajanja brane zajednice steknu predstavlja nepodeljenu
zajedniku imovinu, potpuno nezavisno od toga da li je ona steena njihovim zajednikim ili odvojenim doprinosom. Uveden je, za veinu evropskih pravnih sistema neuobiajen princip, po kome zajedniku imovinu
ine i naknade na osnovu autorskih i pronalazakih prava, kao i plodovi posebne imovine. Sa druge strane, posebnu imovinu ine, kako imovina koja
je postojala pre zakljuenja braka, tako i dobra steena nasleem, predmeti
koji slue iskljuivo za linu upotrebu i imovina steena na osnovu vrednosti posebne imovine. Verenici, odnosno budui suprunici, kao i brani
drugovi, uzajamne imovinsko-pravne odnose za vreme trajanja brane zajednice mogu urediti sporazumno i na taj nain odstupiti od odredaba zakona i saglasiti se koja imovina e biti predmet zajednike, a koja posebne
37
imovine. U najveem broju sluajeva, brani ugovori se zakljuuju radi
deliminog razdvajanja imovine, ali mogu je i sporazum o potpuno razdvajanju, kao i potpunom spajanju imovine suprunika za vreme trajanja
zajednice ivota. U takvim sluajevima, i ona dobra koja su imala karakter
38
posebne imovine, postaju zajednika imovina. Kada govorimo o deliminom razdvajanju imovine, valja napomenuti da je mogue da saugovarai
37
Vidi: Csaldjog (Kiegsztve a vonatkoz kollgiumi llsfoglalsokkal s jogegysgi hatrozatokkal), Novissima Kiad, Budapest, 2001, par. 27., kao i Krs Andrs, Hzassgi vagyonjogi szerzds, K.K.Orac, 1997.
38
Opirnije: Csiky Ott, Fil Erika, Magyar csald jog, HVG ORAC, Budapest,
2001. str. 129. i 130., kao i Csiky Ott, Fil Erika, Csaldjog I, iz 1998. godine i Csaldjog II, iz 1999, Jnos Panonius Tudomny Egyetem AJK, Pcs,
273
prihode koje ostvare nekom delatnou - uvrste u reim posebne imovine, a

da ostatak prihoda bude definisan kao deo zajednike imovine, namenjen
39
pokrivanju trokova zajednikog ivota. elim da istaknem da je i u maarskom zakonodavstvu broj branih ugovora koje suprunici mogu zaklju40
iti pre ili u toku braka neogranien. Neograniene su, naravno, i mogunosti njihove izmene (izuzimam ogranienja definisana kogentnim odredbama predmetnog zakona). Ukoliko se suprunici opredele za raskid
branog kontrakta, to praktino znai da e ugovoreni reim biti ukinut sa
povratnim dejstvom, od poetka. Jo preciznije, u ovom sluaju se smatra
da ugovor nije ni zakljuen. Prekid ugovora sa sobom nosi situaciju u kojoj
za budunost vie ne vae odredbe ugovora, nego da se od trenutka prekida
ponovo ustanovljava zakonski reim.
Maarsko pravo je, od samog poetka postojanja institucije branih
ugovora kao imenovanih ugovora definisalo ove pravne poslove kao formalne kontrakte. Paragrafi 21-23. Zakonskog lanka br. VII iz 1886.
utvrdili su obaveznu notarijalnu formu za ugovore izmeu suprunika:
kupovinu, razmenu, doivotno-rentni zajam, zakup nepokretnosti sa trajanjem preko tri godine, priznanje duga, cesiju, prenos prava svojine na nepokretnostima, poklon na nepokretnostima, poklon pokretnih stvari, ako
predmet poklona nije predat prilikom sklapanja ugovora, kao i kod ugovaranja opteg punomoja za branog druga za preuzimanje meninog
duga, otuenje ili optereenje nepokretnosti, sticanje nepokretnosti putem
teretnog ugovora, kao i za besteretno odricanje od prava. Suprunici su
imali pravo sklapanja ovih pravnih poslova, uz obavezu potovanja notarijalne forme prilikom njihovog zakljuivanja. Notarijalna forma je bila
41
neophodna i za one pravne poslove - brane ugovore , koji reguliu imo-
39
Primera radi, suprunici ili budui surprunici mogu ugovoriti da plodovi iz posebne imovine, koja je po vrednosti znaajna, budu iskljuivo posebna imovina, ili da
predmet branog ugovora obuhvati privredne delatnosti za vreme trajanja zajednice ivota, pojedine predmete imovine, ili naprimer, pravo korienja stana. Valja naglasiti da dobit iz poslovanja trgovakog drutva u kome je jedan od branih drugova lan, kao korist
iz posebne imovine, predstavlja po odredbama Zakona o braku i porodici zajedniku imovinu branih drugova. Na taj nain brani drug koji nije lan drutva moe postati suvlasnik, srazmerno poveanju vrednosti udela lana. Ovakav princip, naravno, moe voditi u
sporove sa drugim lanovima. Zbog toga se branim ugovorom moe unapred raistiti
pitanje da li je imovina uloena u drutvo zajednika ili posebna, ali i odrediti sudbina dobiti od te imovine.
40
Vidi: Csiky, Fil, Magyar csald jog, str. 96.
41
Zakon ne ograniava broj imovinskopravnih ugovora. Moe se pre braka zakljuiti ugovor o jednom predmetu, docnije o drugom. Propisana stroga forma slui da bi se
zatitili i ostali lanovi porodice, odnosno da bi se spreila zloupotreba prema poveriocima. Zato je zakon propisao formu javne isprave, odnosno privatne, ali sa overom pravoza-
274
vinskopravne odnose izmeu branih drugova, odnosno buduih branih

drugova. Ovaj oblik forme predvien je radi lakeg dokazivanja postojanja i sadrine pravnog posla. U sudskoj praksi zaticali smo sluajeve konvalidacije onih ugovora koji nisu sklopljeni u propisanoj formi, ali su ih
42
brani drugovi due vreme izvravali . Ovakvim kontraktima sudovi su
priznavali punovanost, stavljajui princip ouvanja ugovora ispred zakonom definisanog oblika u kome su ih bili obavezni sklapati. I dananji pozitivnopravni propisi uslovljavaju punovanost branih ugovora formom
javne isprave pred javnim belenikom, ili u privatnoj pismenoj ispravi. U
stavu 1. paragrafa I Zakona o javnim belenicima iz 1991. dato je javnopravno ovlaenje javnim belenicima (notarima), da, izmeu ostalog, sastave za graane i za pravna lica javne isprave za odreene vrste pravnih
43
poslova. Zakon ne sadri veliki broj odredaba koje se odnose na brane
ugovore, njihov sadraj i dejstvo. Ovaj pravni propis nije ak ni odredio
elemente sadraja ovog pravnog posla. Odredbe zakona naglaavaju da
saugovornici mogu da u ugovoru odstupe od odredaba zakona i da odrede
koja e imovina ui u zajedniku, a koja u posebnu imovinu. Primena
branih kontrakata u praksi dobija sve vie na znaaju, to je posledica
sve bolje informisanosti o smislu ovih pravnih poslova, i njihovim prednostima.
RUSKO PRAVO
U uvodnom izlaganju istakao sam da je velika veina tranzicionih
zemalja, sredinom poslednje decenije prolog veka uvela institut branih
ugovora u svoje porodino zakonodavstvo. To je uinila i Ruska federacija onim odredbama Graanskog kodeksa, koje reguliu zakonski imovinski reim u braku i pravne poslove koje suprunici uzajamno mogu sklapati. Tako, u lanu 256. pomenutog kodeksa zatiemo stanovite da sistem zajednike imovine predstavlja zakonski brani imovinski reim, s
tim to ovaj pravni propis dozvoljava branim drugovima mogunost da
ugovorom uspostave drugaiji reim. Ukoliko, dakle, suprunici ne ugo-
stupnika. Inae su takve stroge forme potrebne i ako su brani drugovi zakljuili izmeu
sebe ugovore o kupoprodaji, razmeni, poklonu ili zajmu. Meutim, nema potrebe za ovom
formom, ukoliko se radi o pokretnoj stvari, ako je dolo do faktike predaje stvari.
Csiky O., Fil E., Csaldjog, Jnos Panonius Tudomny Egyetem, AJK, Pcs, 1999. godine, str. 96.
42
Vidi: Szladits K., Magyar magnjog Csaldi jog, Grill Kroly, Budapest,
1940. godine, str. 287.
43
ire: Krs A. Hzassgi vagyonjogi szerzds, K.K. Orac 1997. godine, str. 3.
275
vore neki drugi sistem, imovina koju stiu u toku trajanja brane zajednice imae status zajednike imovine, dok e posebnu imovinu initi stvari
koje su oni uneli u brak, imovina koju su stekli u toku braka besteretnim
pravnim poslom (najee poklonom i nasleem) kao i stvari za linu
upotrebu.
Porodini zakonik ire razrauje slobodu suprunika da sporazumno
44
promene reim zajednike imovine. Brani ugovor, u ruskom pravu zakljuuju budui brani drugovi, ili brani drugovi. Ovaj pravni posao moe biti sklopljen pre, ali i za vreme trajanja braka. Mogu biti zakljueni i
menjani u neogranienom broju sluajeva. Njima se, kao to sam ve pomenuo, moe odrediti neki drugi imovinski brani reim, a odredbe kontrakta mogu se odnositi na njihovu postojeu, ali i buduu imovinu, celokupnu imovinu ili jedan njen deo, ak i za imovinu samo jednog od suprunika. Ugovor moe precizirati dimenzioniranje obaveza u pogledu
pokrivanja trokova zajednikog domainstva, ali i regulisati prava i obaveze branih drugova vezane za uee u dohotku drugog suprunika, kao
i pravo na obavezu meusobnog izdravanja. Dakle, brani drugovi (kao i
budui suprunici) imaju pravo da niz imovinskih efekata koji iz braka
proizlaze, reguliu u skladu sa naelom slobode ugovaranja. Brani ugovori u ruskom, kao i u maarskom pravu, afirmisani su porodinim zakonodavstvom koje je sledilo uspostavljanje trine privrede i demokrat45
skog drutva u ovim dravama. Ovakvo stanje zatiemo u pravima svih
reformskih drava Evrope. Naveu primere eke i Poljske. U oba zakonodavstva, reim zajednike imovine je zakonski imovinski reim. Zajedniku imovinu ini, slino kao u ruskom pravu - imovina steena tokom
braka, izuzev stvari koje su steene besteretnim pravnim poslom, odnosno poklonom i nasleem, kao i stvari namenjenih za linu upotrebu. U
navedenim zemljama, zakonodavac je definisao iroku autonomiju stranaka u pogledu vremena zakljuenja branog ugovora, i njegovog dejstva
46
na imovinske pravne odnose izmeu suprunika.
Brani ugovor u ruskom pravu je strogo formalan kontraktu, preciznije, potovanje notarijalne forme je preduslov njegove punovanosti.
44
Porodini zakonik Ruske Federacije iz 1995. godine u glavi 8., lanovima od

40-44. podrobnije definie sadraj, formu i pravno dejstvo branih ugovora. vidi:
Antokolskaya, M.V. : The 1995 Russian Family Code: A New Approach to The Regulation of Family Relations, Review of Central and East European Law, Volume
22, Number 6, 1996, Martinus Nijhoff Publishers, an imprint of Bril.
45
Opirnije: Kovaek Stani Gordana, Uporedno porodino pravo, Univerzitet u
Novom Sadu, Pravni fakultet, Novi Sad, str. 68. i 69.
46
Ibidem. str. 70.
276
To, meutim, nije jedino ogranienje koga se stranke moraju pridravati

prilikom sporazumnog opredeljivanja uzajamnih imovinskih odnosa. Suprunici moraju potovati i osnovna naela porodinog zakonodavstva, a
ne mogu ni ugovarati klauzule koje jednog od branih drugova dovode u
krajnje nepovoljan poloaj u odnosu na drugog suprunika. Zakon pogotovo titi pravo na izdravanje radno nesposobnog branog druga, kao i
pravo zajednike dece na izdravanje. Ove obaveze suprunika ne mogu
biti iskljuene odredbama pravnog posla. Dalje, zabranjeno je i sporazumno ograniavanje pravne ili poslovne sposobnosti branih drugova.
I u ekom porodinom pravu, za zakljuenja branogu ugovora
neophodna je notarijalna forma, a ako se ugovor odnosi i na neke nepo47
kretnosti, mora biti registrovan u odgovarajuem javnom registru. Ovakve odredbe zatiemo i u poljskom zakonodavstvu.
BRITANSKO PRAVO
U zakonodavstu Velike Britanije, zatiemo sistem odvojene imovine branih drugova kao zakonski imovinski reim. To, praktino, znai
da sklapanje braka, u principu, ne povlai za sobom nikakve imovinske
posledice, osim onih koje se odnose na zajedniku decu, odnosno zajedniko domainstvo. Brani drugovi bez ogranienja raspolau svom
svojom imovinom, a zaradu, odnosno imovinu koju u toku trajanja
braka steknu, stiu kao odvojenu. Sledstveno tome, za obaveze prema
treim licima, svojom imovinom odgovara iskljuivo onaj brani drug
koji je tu obavezu ugovorio.
U anglosaksonskom pravu, dozvoljeno je zakljuivanje branih ugovora. U drugoj polovini dvadesetog veka uoava se masovniji trend sklapanja ovih pravnih poslova, pri emu se, praktino, samo jedna vrsta ugovora uobiajila. Radi se o takozvanim sporazumima o razdvajanju, kojima brani drugovi jedan drugog oslobaaju obaveze zajednice stanovanja, a kojim se esto ugovaraju i druge klauzule, koje se najee odnose
na obavezu izdravanja, uzajamnog ili pojedinanog. esta je upotreba
ovih pravnih poslova zarad zbrinjavanja dece iz prethodnog braka, kao i
radi zadovoljavanja elje imunih graana da eliminiu imovinska prava
drugog branog druga. Primeen je i trend upotrebe naela slobode ugovaranja u pravcu opredeljivanja onakvih modela imovinskih odnosa izmeu branih drugova, koji su po poreskim zakonima podloni manjim
poreskim stopama. esto se brani ugovori sklapaju da bi se potencira-
47
O ovome: Kovaek Stani, str. 69.
277
la prava i obaveze suprunika za vreme braka, pre svega u pogledu brige

o zajednikom domainstvu i zajednikoj deci. Ovi pravni poslovi, pre
svega, predstavljaju deklarativne akte kojima brani drugovi potvruju jedan drugom zajedniko opredeljenje za branu jednakost, a ne sporazume
48
ije bi sprovoenje bilo mogue prinudno izvriti u sudskom postupku.
Porodino pravo Sjedinjenih amerikih drava sledi principe ustanovljene
u britanskom pravnom sistemu.
ZAKLJUAK
Brani ugovori nemaju istu funkciju u reformskim zemljama, kao u
ostalim dravama naeg kontinenta. U drutvima u tranziciji porodina
zakonodavstva su najee zadrala reim zajednike imovine. Samim
tim, u ovim pravnim sistemima brani ugovori usmereni su ka realizaciji
tenje suprunika da u njihovim imovinskim odnosima bude uspostavljen
reim odvojene imovine. U veini ekonomski izrazito razvijenih zemalja,
imovinski odnosi branih drugova temelje se na sistemu odvojene imovine (kao zakonskom imovinskom reimu), a suprunici se mogu sporazumeti o ugovaranju zajednice sticanja. Statistiki posmatrano brani ugovori se ee zakljuuju u sistemima u kojima postoji zakonski reim zajednike imovine. Ova teza se objanjava velikim brojem brakova u kojima su i jedan i drugi brani drug privrednici, pa su privredna drutva samostalna i brani drugovi ne-lanovi ne mogu uticati na rad privrednog
drutva. Ukoliko brani drug ne-lan stie imovinu u drutvu branog
druga lana (privrednog) drutva, raaju se nepotrebni sporovi sa potrai49
vanjima ne-lana, to utie na sigurnost poslovanja. Istovremeno, u
sluaju steaja drutva sa neogranienom odgovornou (kod koga se odgovara za obaveze i linom imovinom, a ne samo imovinom uloenom u
drutvo), brani drug ne-lan odgovara ne samo svojim udelom u zajednikoj tekovini, ve i svojom posebnom imovinom. Jer, ako stie zajedniku imovinu, korist, prava, deo dobiti drutva, po sili porodinog zakona, zato ne bi odgovarao i za obaveze. No, problem je u tome to e tada
48
ire: Price, The Transmission of Wealth at Death in a Community Property Jurisdiction, Washington Law Revue br. 50., Washington D.C., 1975, str. 277-340; King,
Cohabitation Handbook, Berkeley, Los Angeles, 1975, str. 31-40; Weitzman, Legal
Regulation of Marriage Tradition and Change, Californian Law Revue br. 62., 1974,
str. 1169-1277; Martin A. Elizabeth, A Dictionary of Law, Oxford University Press,
Oxford, 2002.
49
Op. cit. Salma, str. 346.
278
odgovarati za namirenje poverilaca onaj brani drug (ne lan drutva) ko50
ji nije mogao doprineti loem poslovanju. to je, naravno, nepravino.
Ukazao sam na razliite funkcije branih ugovora. Meutim, veliki
je broj zajednikih karakteristika ovih pravnih poslova. Naglaavam da, u
modernim pravnim sistemima ne postoji zabrana izmene zakonskog imovinskog reima za vreme braka, odnosno, dozvoljeno je zakljuivanje
branih ugovora. Po pravilu ovi kontrakti imaju formalan karakter, a ugovori koji su zakljueni nakon sklapanja braka imaju isti pravni tretman
kao i ugovori o imovinskom reimu zakljueni pre braka. Brani ugovori
mogu se nakon prvog zakljuivanja slobodno menjati ili raskidati u, pri51
52
mera radi - Srbiji, Nemakoj, Austriji, Maarskoj, Danskoj , Finskoj ,
53
54
55
Norvekoj , paniji , vedskoj , a u nekim sistemima, za izmenu ili raskid ovakvih ugovora potrebna je dozvola suda ili nekog drugog dravnog
organa. U ovu grupu spadaju, izmeu ostalih drava, i Francuska, Belgi56
57
58
59
60
ja , Italija , Monako , Holandija , vajcarska . U manjem broju sistema nije mogue izmeniti jednom ugovoreni brani ugovor. Takvu situaci61
ju nalazimo u Portugalu .
Teoretiari su prepoznali vie sistema imovinskih odnosa izmeu
suprunika u evropskom pravu. Najee se njihova razmatranja svode na
tri, odnosno etiri osnovna pristupa. Prvi sistem je sistem spajanja imovine, drugi je sistem odvojene imovine i trei je sistem zajednike imovi62
ne ili zajednike tekovine. Pojedini teoretiari pominju i etvrti sistem
- reim odloene zajednike imovine (odnosno reim zajednice prinosa
50
Ibidem.
Danska: Zakon o pravnim posledicama braka, lan 28.
52
Finska: Zakon o braku, paragrafi 41-45.
53
Norveka: Zakon o svojinskim odnosima izmeu branih drugova, paragraf 21.
54
panija: Graanski zakonik, paragrafi 1315, 1318, 1321, 1322.
55
vedska: Zakon o braku, poglavlje 8. - Swedish legislation, The Marriage code, (ktenskapsbalken) SFS 1987:230, with subsequent amendments up to and including, SFS 2000:173, translation by the Swedish Government
56
Belgija: Graanski zakonik, novi lanovi 1394. i 1395.
57
Italija: Graanski zakonik, lan 517. - The Italian civil code, translated by Mario
Beltramo Giovanni E. Longo John Henry Merryman, 1969 Oceana Publications, INC.
Dobbs Ferry, N.Y.
58
Monako: Graanski zakonik, lan 1243. stav 1.
59
Holandija: Novi Graanski zakonik, lan 118. i 119.
60
vajcarska: Graanski zakonik, lan 181. stav 2.
61
Portugal: Graanski zakonik, paragraf 1714.
62
Dr Salma Joef, O brano-imovinskom ugovoru, Glasnik advokatske komore
Vojvodine, knjiga 62, Novi Sad, 2002, str. 344.
51
279

63
ili imovinske zajednice). Istiem da sistem spajanja imovine upuuje

na to, da imovina koju suprunici unesu u branu zajednicu, trenutkom
sklapanja braka postaje zajednika imovina. U porodinim zakonima prema ijim odredbama brak ne proizvodi imovinske pravne posledice
(Francuska, Austrija, Velika Britanija) zatiemo sistem odvojene imovine, o kome je dovoljno reeno u dosadanjem izlaganju. Srpsko pravo,
kao i pravo ostalih reformskih zemalja karakterie sistem zajednike imovine. Ovu imovinu ini sve to brani drugovi steknu radom u toku trajanja braka. Reim odloene zajednike imovine (prisutan u Nemakoj,
vajcarskoj, vedskoj), neto je sloeniji. On ne podrazumeva postojanje zajednike svojine, suprunici su, svaki pojedinano, vlasnici stvari, a
karakter zajednitva javlja se tek kada se imovina deli. Zajednitvo postoji, takoe, u reimu upravljanja i raspolaganja dobrima posebne namene
64
kao to je zajedniki dom.
63
Dr Kovaek Stani Gordana, Uporedno porodino pravo, Univerzitet u Novom

Sadu, Novi Sad, 2002, str. 43.
64
Op. cit. Kovaek Stani, str. 43. i 44.
280
Bojan Pajti, Ph.D., Assistant Professor

Nuptial (Marital) Agreement in Serbian and European

Law
Abstract
Serbia (among the last countries in Europe) has introduced the institution of the nuptial (marital) agreement into the substantive legislation.
Family Law of the Republic of Serbia from 2005 eliminated the difference between the substantive law of the Republic of Serbia and practically
all European comparative legislatures with regard to the possibility of
modification of the statutory marital-property regime. However, the aforementioned institution is not for the first time found in the Serbian law.
Its existence and application in Serbia of the nineteenth and twentieth
century had relatively long tradition. The period following the Second
World War brought about the prohibition of modification in the statutory
regime of common property of spouses. Under the Family Law, for the
first time after more than six decades, it is established that spouses and
future marital partners shall be entitled to change statutory regime of the
common spousal property and enter into legal transactions which will pro
futuro regulate their property relations both in the matters of the existing
as well as the future property. The institution of nuptial (marital) agreement enables the prospective as well as the existing marital partners to arrange for the separate-property regime and to regulate their relations in
accordance with the principle of freedom of contract, without any formal
restrictions existing until then.
Theoreticians have recognised a number of systems of property relations between spouses in the European law. Principally, their considerations boil down to the three, i.e., the four major approaches. The first
system includes merging of the property, the second one refers to the separate property system and the third one is the joint property system or
ownership in common. Individual theoreticians also refer to the fourth
281
system the deferred community property regime (i.e. the communityof-property regime)
This paper underlines that nuptial (marital) agreements do not have the same function in reform countries as in other countries across our
continent. In the societies undergoing transition the family legislation generally maintained the joint property regime. Accordingly, in these legal
systems the nuptial (marital) agreements attempt to satisfy the aspirations
of spouses to establish the separate property regime within their property
relations. In majority of significantly economically developed countries,
the property relations between spouses are based on the separate property
system (as a statutory property regime), and spouses may agree on the
community-of-property by means of contract.
Key words: Nuptial (marital) agreement, spouses, Family Law, statutory property regime
282
349.42(497.1)1919/1929
Dr Gordana Draki, asistent

O STAVU RADIKALNE STRANKE U KRALJEVINI SRBA, HRVATA I SLOVENACA PREMA

*
AGRARNOJ REFORMI
Saetak: Sprovoenje agrarne reforme u Kraljevini Srba, Hrvata i
Slovenaca predstavljalo je jedno od najvanijih pitanja u dravi. Agrarna
reforma je predstavljala kompleksnu dravnu meru koja je imala ekonomski, socijalni i politiki aspekt. Sve graanske politike partije su se, iz razloga politike prirode, izjasnile za reenje agrarnog problema u vidu sprovoenja agrarne reforme. Politike stranke su vodei rauna o brojnosti
agrarnih interesenata i injenici da su seljaci predstavljali veinu birakog
tela formulisale svoje stavove prema agrarnoj reformi. Narodna radikalna
stranka je bila jedna od najuticajnijih i po lanstvu najbrojnijih u politikom ivotu zajednike drave Srba, Hrvata i Slovenaca. Izlaganjem konkretnih poteza radikalskih ministara na reavanju agrarnog problema, u
radu je prikazan odnos Radikalne stranke u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca prema agrarnoj reformi.
Kljune rei: agrarna reforma, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Radikalna stranka, Ministarstvo za agrarnu reformu, zakon o ureenju agrarnih odnosa.
Stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1. decembra 1918.
godine, nastale su nove istorijske okolnosti u privrednom, socijalnom i
politikom razvitku svih jugoslovenskih naroda. Osnovna karakteristika
Rad je nastao kao rezultat uestvovanja i rada na projektu Pravo Srbije u evropskoj perspektivi br.149042 koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.
283
Dr Gordana Draki, O stavu Radikalne stranke u Kraljevini Srba ... (str. 283298)
politikog ivota u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca bila je mnogobrojnost politikih stranaka. Mnotvo politikih partija na politikoj sceni
odraavalo je raznolikost i nerazvijenost socijalne strukture, raznorodnost nacionalnog i verskog sastava, razliite stepene ekonomske moi,
znatne kulturne razlike, drukija iskustva u samostalnom dravnom ivo1
tu i politikim borbama u 19. i 20. veku.
Ubrzo nakon formiranja zajednike drave Srba, Hrvata i Slovenaca konstituisan je graanski politiko-partijski pluralizam, jer su pored stranaka koje su egzistirale i pre 1918. godine stvorene i nove politike partije. Na izborima poslanika za Ustavotvornu skuptinu uestvovale su dvadeset tri, na izbore 1923. godine izale su 33 stranke, a
2
na optim izborima 1925. godine je uestvovalo ak 45 stranaka. Samo manji broj politikih partija bio je organizovan i delovao na itavom dravnom podruju. Veina njih imala je regionalni karakter, to
je bila jo jedna osobenost politikog ivota u Kraljevini Srba, Hrvata
i Slovenaca.
Postojala su dva osnovna kriterijuma za politiku diferencijaciju
stranaka u meuratnoj jugoslovenskoj dravi i to: s obzirom na socijalno i
s obzirom na nacionalno pitanje. Tako su se politike partije, prema prvom kriterijumu, razvrstavale uglavnom na osnovu klasnog interesa svojih pripadnika na socijalistike i buroaske. Socijalistike stranke teile
su smeni kapitalistikog sistema i izgradnji socijalistikog poretka, dok
su buroaske stranke bile jedinstvene u uverenju da treba ouvati postoje3
i kapitalistiki drutveno-ekonomski poredak.
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca bila je izrazito agrarna zemlja, u
kojoj je postojala oigledna nejednakost u stepenu privrednog razvitka
pojedinih delova drave. Stoga su dravne vlasti imale zadatak da preduzmu neophodne mere za brzo usaglaavanje i otklanjanje postojeih razlika, jer su one predstavljale objektivne prepreke njihovom ekonomskom
zbliavanju. Ureenje odnosa u oblasti agrara svrstano je u red najvanijih dravnih pitanja koja je trebalo reiti.
Neposredno nakon stvaranja zajednike drave Srba, Hrvata i Slovenaca, dravne vlasti su poele sa pripremama za sprovoenje agrarne reforme, koja je kao kompleksna dravna mera trebalo da obezbedi reenje
agrarnog problema. Manifest Regenta Aleksandra narodu objavljen 6. januara 1919. godine umnogome je uticao na smirivanje situacije na selu,
koju je, prema miljenju mnogih savremenika, karakterisalo revolucionar-
B. Petranovi, Istorija Jugoslavije 1918-1988 I, Beograd 1988, 137.

LJ. Krklju, Pravna istorija srpskog naroda, Novi Sad 2002, 500.
3
F. ulinovi, Jugoslavija izmeu dva rata I, Zagreb 1961, 259.
2
284

4
no raspoloenje. U Manifestu je proglaeno ukidanje feudalnih odnosa i

velikih zemljinih poseda. Proklamovan je princip, po kome zemljite treba da pripada onome ko ga obrauje. Zemljoposednicima je obeana pravina naknada za zemljite koje e im biti oduzeto u postupku sprovoenja agrarne reforme, a seljaci su pozvani da mirno saekaju dok im drava zakonskim putem ne dodeli zemlju.
Nakon regentovog Manifesta, usledilo je, krajem februara 1919. go5
dine, donoenje Prethodnih odredaba za pripremu agrarne reforme.
Ovim pravnim propisom, koji je imao izuzetan znaaj u procesu sprovoenja agrarne reforme, bili su ukinuti kmetski odnosi u Bosni i Hercegovini i u novim krajevima Srbije i Crne Gore. U skladu s tim, kmetovi i
ivije proglaeni su za slobodne vlasnike zemljita koja su do tada drali
na osnovu kmetskog odnosa, dok je vlasnicima bila obeana odteta. Ukinuti su, takoe, i kolonatski i kmetstvu slini odnosi u Dalmaciji, Istri i
drugim oblastima Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Prethodnim odredbama bila je, dalje, proglaena eksproprijacija
svih velikih poseda na teritoriji Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca.
Iz njihove povrine je, u toku sprovoenja agrarne reforme, trebalo
dodeliti zemljite onim dravljanima koji su se bavili zemljoradnjom,
a zemlje nisu imali ili je nisu imali dovoljno. Propisano je da e prvenstvo prilikom raspodele zemljita imati invalidi, udovice i siroad
ratnika, vojnici i dobrovoljci koji su se borili za osloboenje i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca. Definisan je i pojam velikog poseda,
te su kao takvi proglaeni: svi posedi koji su imali povrinu izmeu
100 i 500 katastarskih jutara obradivog zemljita prema posedovnim i
ekonomskim prilikama odreenog kraja, posedi iste povrine koji su
izdati u zakup ili koji su delimino, odnosno koji nisu uopte obraeni
i sva fideikomisna dobra.
Donoenjem Prethodnih odredaba za pripremu agrarne reforme otpoeo je dug i komplikovan proces sprovoenja agrarne reforme i ureenja agrarnih odnosa u meuratnoj jugoslovenskoj dravi, koji je trajao koliko i ona sama.
Kako je velika veina stanovnitva u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca ivela od poljoprivrede zasnovane na razliitim vlasnikim i proizvodnim odnosima, posebno mesto u ekonomsko-socijalnoj strukturi
drutva imao je agrarni komleks.
F. ii, Dokumenti o postanku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1914.-1919,

Zagreb 1920, 299.
5
Prethodne odredbe za pripremu agrarne reforme u zbirci Agrarna reforma uredbe, naredbe i raspisi izdanje Ministarstva za agrarnu reformu Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca u Beogradu, Zagreb 1920, 12-17.
285
U severnim krajevima drave, odnosno na podruju Slovenije, Hrvatske, Slavonije i Vojvodine, postojali su veliki posedi kapitalistikog tipa. Njihovom podelom u okviru sprovoenja agrarne reforme, trebalo je
stvoriti nova seljaka poljoprivredna imanja. U Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori i Dalmaciji glavno pitanje bilo je
ukidanje preostalih zastarelih feudalnih odnosa i prenoenje prava svojine
6
na one koji su zemlju obraivali. Agrarno pitanje predstavljalo je faktiki izuzetno znaajan drutveni i ekonomski problem ije reavanje je moralo biti sastavni deo i jedan od najvanijih zadataka dravne politike. Politike stranke u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca iznele su, stoga, u
svojim programima stavove o agrarnom problemu i nainu njegovog reavanja.
Sve graanske politike partije su se iz razloga izrazito politike
prirode (odnosno radi pridobijanja seljatva) izjasnile za reenje agrarnog
problema u vidu sprovoenja agrarne reforme, inaugurisane Prethodnim
odredbama, 25. februara 1919. godine. Prema tome, to je bilo opte izjanjavanje za preraspodelu zemljinog fonda u Jugoslaviji u korist beze7
mljakog i siromanog seljatva.
Bezemljai i siromani seljaci agrarni interesenti predstavljali
su, s obzirom na svoju brojnost, potencijalno veliku politiku snagu.
To se najbolje moglo videti neposdredno nakon ujedinjenja kada je
jedan deo seljatva poeo samovlasno da zauzima zemljite velikih
poseda i kada je situacija na selu u vie navrata, od strane dravne
vlasti, ocenjena kao revolucionarna i pretea za ustrojstvo tek stvorene drave.
Koliki znaaj je imala agrarna reforma u politikom ivotu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca ilustruje i komentar ministra za socijalnu politiku u prvoj vladi zajednike drave koji je u svojoj nadlenosti imao i poslove agrarne reforme: Nije istina, kao to se obino
nastoji prikazati, da je rascep na dve po prilici jednake polovine u Narodnom Predstavnitvu prouzroen pitanjem centralistikog ili federalistikog ureenja drave. Mi vidimo da zajedno sede federalisti i centralisti npr. u reakcionarnom bloku u tzv. parlamentarnoj zajednici. Ali
ni u jednoj parlamentarnoj grupi ne sede zajedno pristae i protivnici
O oblicima zemljinog vlasnitva u toku XIX i u prvoj polovini XX veka, na podrujima koja su ula u sastav meuratne jugoslovenske drave videti: M. Mirkovi, Ekonomska historija Jugoslavije, Zagreb 1968, 193-213.
7
N. Gaea, Agrarni programi graanskih politikih partija u Jugoslaviji izmeu
dva svetska rata, u zbirci radova istog autora Radovi iz agrarne istorije i demografije, Novi Sad 1995, 127-128.
286
agrarne reforme. Ba ona je ono pitanje u kojem se ove dve grupe

8
beziznimno pobijaju.
Prethodno izloena ocena moe se uzeti kao tana za sam poetak
dravnog ivota Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Meutim, od kraja
1920. godine dolazilo je, prilikom formiranja vlada, do raznovrsnih kombinacija i dogovora izmeu istaknutih pristalica agrarne reforme i njenih
osvedoenih protivnika. No, to samo potvruje znaaj agrarnog pitanja u
dravnom ivotu koje je esto bilo povod, i glavni razlog, za politiko
pregrupisavanje.
Politike stranke su vodei rauna o brojnosti agrarnih interesenata i
injenici da su seljaci predstavljali veinu birakog tela formulisale svoje
stavove prema agrarnoj reformi. One su praktino bile primorane da zauzmu stav o agrarnom problemu, jer je od toga, izmeu ostalog, zavisio
njihov rejting u drutvu, uspeh na izborima i konano uee u vlasti.
Narodna radikalna stranka bila je, izmeu dvaju svetskih ratova, jedna od najuticajnijih i po lanstvu najbrojnijih u politikom ivotu zajednike drave Srba, Hrvata i Slovenaca. Temelj Radikalne stranke u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca inila je predratna Radikalna stranka koja
je delovala u Kraljevini Srbiji. Njoj su se pridruili vojvoanski radikali,
potom preteno srpski politiari okupljeni oko lista Srpska rije, kao i pojedinci iz drugih pokrajina. Svaka od navedenih grupa elela je da ostvari,
najpre, svoje lokalne interese, a tek onda interese stranke kao celine. Ta
karakteristika naroito je dolazila do izraaja kada se radilo o sprovoe9
nju agrarne reforme.
Politika orijentacija Radikalne stranke izmenila se u skladu sa
promenom socijalne strukture njenog lanstva. Radikalna stranka se
transformisala iz progresivne sitnoburoaske stranke u konzervativnu, a
potom i izrazito reakcionarnu stranku. Proces transformacije bio je
okonan pre Prvog svetskog rata, tako da je Radikalna stranka u novostvorenu dravu ula kao reakcionarna organizacija gradske i seoske
10
buroazije.
Brojno lanstvo omoguilo je Radikalnoj stranci da postane moda i najuticajnija politika partija, to joj je obezbedilo da vri presudan uticaj na voenje celokupne dravne politike. S druge strane, masovnost lanstva podrazumevala je obavezu da stranka zauzme stav i o
najvanijim socijalnim i ekonomskim problemima u dravi. U tom
V. Kora, Borba za agrarnu reformu, Beograd 1920, 22-23.

T. Milenkovi, Stav Radikalne stranke prema agrarnoj reformi (1918-1929. godine), Istorija XX veka, Beograd 1970, XI, 15.
10
Isto, 115.
9
287
korpusu agrarni problem je nesumnjivo bio meu najvanijim i najkompleksnijim.

Meutim, u poetku Radikalna stranka nije imala gotovo nikakav
objavljeni socijalni i ekonomski program. Usmeravanjem panje na reavanje politikih problema, preputala je Ministarstvo agrarne reforme Demokratskoj stranci tokom skoro dve godine egzistiranja Kraljevine Srba,
Hrvata i Slovenaca. Stav Radikalne stranke prema agrarnoj reformi prvi
put je javno iznesen na njenoj Zemljskoj konferenciji u septembru 1920.
godine.
Tom prilikom Radikalna stranka se izjasnila za: ukidanje feudalnih
odnosa, dodeljivanje zemlje siromanim zemljoradnicima i porodicama
poginulih ratnika, zakonsko ogranienje maksimuma zemljinog poseda.
Pored toga, po miljenju Radikalne stranke, trebalo je, u prvom redu, deliti dravnu zemlju, a tek ako je nema dovoljno i zemlju u privatnom vlasnitu, ukoliko bi po zakonu potpadala pod udar agrarne reforme. Dalje,
zalagala se za obezbeivanje naknade, koju bi plaala drava, licima kojima se oduzima zemlja u svrhe agrarne reforme, kao i za postavljanje pro11
cesa izvoenja agrarne reforme na zakonsku osnovu.
Iz iznetih stavova, koji su bili prilino uopteno formulisani, moe se
ipak zakljuiti da Radikalna stranka nije, u tom trenutku, zastupala miljenje da velike posede u privatnom vlasnitvu treba bezuslovno likvidirati.
Primetno je da su njeni stavovi uoblieni tako da istovremeno budu prihvatljivi i za agrarne interesente i za velike posednike.
Jaa Tomi istaknuti prvak i voa Radikalne stranke u Vojvodini, isticao je potrebu i hitnost reavanja agrarnog problema. Zalagao se za to
da se zemlja oduzima samo uz pravednu naknadu. Nabrajajui posede koje drava treba da otkupi radi dodeljivanja agrarnim interesentima, Jaa
Tomi, na prvom mestu, navodi zemljite u dravnoj svojini, a potom slede optinska, crkvena i manastirska imanja, dok privatne posede nije spo12
menuo.
Slino miljenje o problemu agrarne reforme imao je i Marko Vili,
istaknuti lan Radikalne stranke iz Vojvodine. U svojoj raspravi O agrarnom pitanju on istie da drutvena nuda zahteva podelu zemlje. Agrarnoj sirotinji, po njegovom miljenju, zemljite treba dati u doivotni zakup, a ne u svojinu, jer zemlja ne sme da bude predmet trgovine. Putem
agrarne reforme, najpre, treba podeliti velike posede feudalnog karaktera,
potom, dravne, crkvene, one u svojini politikih optina, a privatni vele-
11
L. Markovi, Ekonomsko-finansijski program Narodne Radikalne stranke, Zbornik: Finansijski problemi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd b.g, 7.
12
J. Tomi, Kako da delimo zemlju, Novi Sad b.g, 35.
288
posedi se nalaze na poslednjem mestu spiska imanja koja, po miljenju

13
autora, potpadaju pod agrarnu reformu.
Pored navedenih miljenja koja su se slagala sa naelnim stavovima
Radikalne stranke, postojali su u njenim redovima i otvoreni protivnici
agrarne reforme koji su svoje uverenje javno iznosili i argumentovali.
Svakako najistaknutiji predstavnik ove skupine bio je Joca Laloevi lan
Radikalne stanke iz Vojvodine. On je jo 1919. godine tvrdio da agrarna
reforma ne predstavlja najhitniju potrebu nove drave, ak ni za same ze14
mljoradnike.
Sledee, 1920. godine Laloevi je kritikovao nain na koji je
agrarna reforma sprovoena, nastojei da dokae da nije protivnik same dravne mere ve naina na koji se izvodi. Navodei karakteristike
velikih poseda koje su korisne za dravnu privredu i naglaavajui da
se agrarna reforma moe sprovesti samo putem zakona, a nikako podzakonskih akata, on je zakljuio: Ako je agrarna reforma zbilja dravni interes, kao to u istini i jeste, onda je pravo i potrebno da i drava prinese kakve rtve i snosi terete. Ako je ta reforma hitna, i dra15
va treba hitno da votira potreban novac;. Time je aludirao na to da
drava treba da prihvati obavezu isplaivanja adekvatne naknade veleposednicima za zemlju koja im se oduzima u postupku sprovoenja
agrarne reforme.
Iako je Laloevi svoje stavove publikovao kao pojedinac ne istiui
da je lan Radikalne stranke, sasvim je izvesno da je odreen broj lanova, naroito sa podruja Vojvodine, delio njegova uverenja.
Kada je, nakon raspisivanja izbora za Ustavotvornu skuptinu, 1. januara 1921. godine formirana koaliciona radikalsko demokratska vlada
sa Nikolom Paiem na elu, resor Ministarstva za agrarnu reformu pripao je, prvi put od ujedinjenja, Radikalnoj stranci. Ministar za agrarnu reformu bio je Nikola Uzunovi, meutim, nakon zakljuenja Ustavotvorne
skuptine usledila je promena, te je ministar za agrarnu reformu postao
16
Krsta Mileti.
Poetkom oktobra 1921. godine, na sednici Zakonodavnog odbora
Narodne skuptine, prilikom pretresanja uredaba o agrarnoj reformi, novi
ministar za agrarnu reformu obavestio je lanove Odbora da su preduzete
mere u cilju prikupljanja podataka za regulisanje agrarnih odnosa, te da
13
M. Vili, O agrarnom pitanju, Novi Sad 1920, 2-4.

J. Laloevi, Memorandum o agrarnoj reformi, Sombor 1920, 15.
15
J. Laloevi, Agrarna reforma u Vojvodini, Sombor 1920, 14.
16
Almanah Kraljevine Jugoslavije IV. Jubilarni svezak, Zagreb 1931, 85.
14
289
e se u istom mesecu obrazovati komisija za izradu odgovarajuih zakona

17
kojima bi agrarno pitanje bilo regulisano.
Ministar Mileti podneo je, 18. maja 1922. godine, prvi predlog zakona o eksproprijaciji velikih poseda i kolonizaciji Narodnoj skuptini.
Predlog je sadrao 63 lana i na detaljan nain je regulisao pitanja eks18
proprijacije velikih poseda i kolonizacije. Kako se o ovom predlogu zakona nije nita reavalo, iako je bio podnesen odgovarajuem skuptinskom odboru, ministar Mileti je, u junu, sledee godine podneo Narodnoj skuptini drugi zakonski predlog. Predlog iz 1923. godine bio je, u sutini, istovetan sa prethodnim ali, sada, dopunjen sa jednim vanim lanom. Novim lanom je, naime, bila predviena mogunost fakultativnog
otkupa zemljita, odnosno agrarni interesenti su mogli, na osnovu sporazuma, da otkupe od veleposednika zemljite koje im je putem agrarne reforme bilo dodeljeno u privremeni zakup. Da bi eventualna nagodba veleposednika i agrarnog interesenta bila punovana bilo je, prema predlogu,
potrebno odobrenje ministra za agrarnu reformu.
Unoenje ove odredbe u zakonski predlog predstavljalo je ustupak
vojvoanskim radikalima koji nisu bili zadovoljni sa predloenim zakonom o eksproprijaciji velikih poseda i koji su po svaku cenu traili slo19
bodno pogaanje izmeu velikih posednika i agrarnih interesenata.
Ni ovaj predlog zakona o eksproprijaciji velikih poseda i kolonizaciji, i pored toga to je bio dopunjen propisivanjem mogunosti fakultativnog otkupa, nije naiao na podrku, ostavljen je po strani i praktino nije
ni bio razmatran.
Naime, nedugo nakon podnoenja drugog predloga zakona Krsta
Mileti bio je, krajem jula 1923. godine, smenjen sa poloaja ministra za
agrarnu reformu i postavljen za ministra poljoprivrede i voda. Novi ministar za agrarnu reformu postao je Milan Simonovi, takoe iz Radikalne
stranke. Pored toga, Agrarni odbor Narodne skuptine, formiran nakon izbora koji su odrani u martu 1923, u kom su veinu imali radikalski poslanici, sastao se samo jednom da bi se konstituisao. Podnesene predloge
zakona o agrarnoj reformi nije, dakle, ni razmatrao iako mu je to bio
20
osnovni posao.
17
Stenografske beleke Zakonodavnog odbora Narodne skuptine Kraljevine Srba,

Hrvata i Slovenaca, Zagreb 1922, XIV. sednica od 1. oktobra 1921. godine, 127.
18
Tekst Predloga zakona o eksproprijaciji velikih poseda i kolonizaciji iz 1922. godine, u: S. eerov, Istorija jugoslovenske agrarne reforme i agrarnog zakonodavstva od
1919 do 1934 godine, Rukopisno odeljenje Matice srpske, M. 14 029, 488-504.
19
S. eerov, nav. delo, 156.
20
T. Milenkovi, nav. delo, 74. i 75.
290
Meutim, postavljanje Milana Simonovia na elo Ministarstva za

agrarnu reformu nije sasvim odgovaralo radikalskim poslanicima sa podruja Vojvodine koji su se nadali da e na to mesto doi neko od njih kako bi pravac sprovoenja agrarne reforme, pre svega, na tom podruju
usmerio u skladu sa njihovim shvatanjima i tenjama. Smatrali su da bi za
poloaj ministra za agrarnu reformu najpogodniji bio Vojvoanin koji do21
bro poznaje prilike u tom kraju.
Na redovnom zasedanju Narodne skuptine u decembru 1923. godine, bilo je rei o sudbini pomenutog predloga zakona o eksproprijaciji velikih poseda i kolonizaciji. Za pregled toga zakona izabran je naroiti
Agrarni Odbor. Taj odbor ni do dananjeg dana ne radi nikakav posao niti
je uzeo u postupak zakon o eksproprijaciji i kolonizaciji. ta to znai, gospodo? To znai da kod Ministra za Agrarnu Reformu, kod vlade i vladine veine ne postoji volja za reenje agrarne reforme zato se taj posao i
22
odugovlai. Bile su to rei poslanika Demokratske stranke, iji predstavnici su u pogledu agrarne reforme, oito, imali drugaije namere od
vladajue Radikalne stranke i oekivali daleko vie aktivnosti i napretka
na tom planu.
Vojvoanski narodni poslanici Radikalne stranke organizovali su u
junu mesecu 1923. godine konferenciju u Beogradu na kojoj je, po svoj
prilici, centralna tema bila agrarna reforma i njeno sprovoenje na podruju Vojvodine. Tom prilikom, istaknuti poslanik Joca Laloevi izneo
je svoje stavove o tome kako treba formulisati budua zakonska reenja u
vezi sa agrarnom reformom. Pored toga, ukazao je na greke i nedosled23
nosti u dotadanjem sprovoenju te dravne mere.
Na samom kraju 1923. godine, Laloevi je objavio svoj Nacrt zakona o eksproprijaciji velikih poseda i o novom ureenju agrarnih odnosa,
koji je, prema reima autora, imao za cilj da u glavnim crtama predstavi
sistem i oprobana naela na kojima se jedino uspeno, po njegovom mi24
ljenju, mogao reiti problem agrarne reforme. To naravno nije bio slubeni predlog zakona o likvidaciji agrarne reforme na velikim posedima,
ali je izraavao stav konzervativnog krila Radikalne stranke i bio, savim
izvesno, inspirisan od veleposednika sa podruja Vojvodine. Objavljen je
u decembru 1923. godine kada su, kako smo napred naveli, opozicioni
poslanici ukazivali na opstrukciju vladajue veine prema razmatranju
21
Zastava br. 173 od 3. avgusta 1923. godine Agrar u novim rukama

Stenografske belelke Narodne skuptine Kraljevine SHS, VII redovni sastanak
od 5. decembra 1923. godine, Beograd 1923, 94.
23
Rasprava dr Joce Laloevia: O Agrarnoj reformi, Sombor 1923.
24
A. Hribar, Agrarna reforma, Zagreb 1924, 147.
22
291
nacrta predloenog od strane ministra za agrarnu reformu, te je Laloeviev nacrt nesumnjivo imao za cilj da utie na raspoloenje poslanika i da
izazove otpor prema zvaninom predlogu.
Na osnovu reenja sadranih u Laloevievom nacrtu jasno je da bi
njihovom primenom najvei deo velikih poseda bio izuzet od eksproprijacije. Nacrt je odraavao negativan stav autora prema agrarnoj reformi,
koji je od samog poetka bio njen otvoreni protivnik, kao i njegovih partijskih kolega, sa podruja Vojvodine, koji su ga, kako je sam istakao, pozvali da sastavi odgovarajui predlog.
Na sednicama Narodne skuptine poetkom 1924. godine nastavila
se diskusija o agrarnoj reformi, odnosno o sudbini zakonskog predloga o
eksproprijaciji velikih poseda. Poslanici opozicije zahtevali su objanjenje od ministra za agrarnu reformu o tome zato se agrarni odbor ne sastaje i ne reava o predlogu zakona koji je podneo bivi ministar. Ministar
Simonovi, se u svom obraanju poslanicima, pravdao da je bio zauzet
drugim poslovima, te da e u toku tekueg skuptinskog saziva biti izglasan predlog o eksproprijaciji velikih poseda.
Poslanici opozicije nisu bili zadovoljni odgovorom ministra za
agrarnu reformu. Istakli su da se punih est meseci od njegovog stupanja
na dunost nije pristupilo razmatranju podnetog predloga i izrazili uverenje da, u stvari, ne postoji dobra volja da se taj zakon donese. Ako, gospodo, ima krivice, za to to gospodin Ministar za Agrarnu Reformu ne
sme da izae pred Agrarni Odbor, onda je krivica do radikalnih poslanika, do radikalne veine, koja je dopustila da se odvojeno od vladinoga
projekta pojavljuju neki radikalni poslanici sa nekim novim zakonskim
25
predlogom.
Moda su upravo insistiranje poslanika opozicije na tome da se to
pre donese zakon o ureenju agrarnih odnosa i kritika koju su uputili nadlenom ministru bili podsticaj da se krajem februara 1924. godine u Ministarstvu agrarne reforme odri savetovanje o pripremi definitivnog zakona o eksproprijaciji velikih poseda i kolonizaciji. Pored ministra za agrarnu reformu, na savetovanju su uestvovali podsekretari resornog ministarstva i efovi agrarnih ureda kao izvrnih organa u postupku sprovoe26
nja agrarne reforme.
Meutim, politiki dogaaji koji su usledili nisu stvorili odgovarajuu klimu za donoenje definitivnog nacrta zakona o eksproprijaciji velikih poseda. Nakon sukoba unutar Demokratske stranke izmeu strogo
25
Stenografske beleke Narodne skuptine Kraljevine SHS, XXX. redovni sastanak

od 13. februara 1924. godine, Beograd 1924, 639.
26
Zastava br. 48 od 1. marta 1924. godine.
292
centralistike i tzv. Sporazumake grupe, etrnaest poslanika okupljenih

oko Svetozara Pribievia (centralisti) osnovalo je novu Samostalnu demokratsku stranku. Potom je 27. marta 1924. godine formirana nova koaliciona vlada tzv. Pai-Pribievieva, u kojoj je Milan Simonovi nasta27
vio da vri dunost ministra za agrarnu reformu.
Rasprava o budetu bila je obeleena otrim kritikama opozicije na
raun politike koju je vodila vlada u razliitim oblastima dravnog ivota.
Sukobi su kulminirali prilikom pretresa budeta Ministarstva za agrarnu
reformu. Vlada je, nakon usvajanja budeta bez prisustva opozicionih poslanika, podnela ostavku 12. aprila 1924. godine i tako zaustavila rad Narodne skuptine. Meutim, usled velikog uzbuenja koje je vladalo u redovima opozicije, 21. maja iste godine formirana je druga Pai-Pribievieva vlada. Predsednik skuptine je, zatim, istog dana objavio zakljuenje zasedanja Narodne skuptine, a sledee redovno zasedanje najavio za
28
20. oktobar iste godine.
Nakon toga, krajem maja je koaliciona grupa Opozicioni blok, koju
su formirale opozicione stranke zastupljene u Skuptini, izdala proglas u
kojem su vrlo otro protestovali protiv postupka vlade traei vanredno
sazivanje Skuptine. Proglas je naiao na izuzetan odjek u javnosti, a konaan cilj koalicione grupe, zbog kojeg je i oformljena, ruenje radikalske
29
vlade, bio je u tom trenutku sasvim blizu ostvarenja. Vlada je, nakon
konsultacija sa kraljem Aleksandrom, podnela ostavku, a mandat za sastav novog kabineta ministara poveren je Ljubi Davidoviu kao predstavniku Opozicionog bloka. Nova vlada formirana je krajem jula 1924. godi30
ne i u nju su uli predstavnici stranaka Opozicionog bloka.
Meutim, vlada je ubrzo dospela u krizu zbog upornih nastojanja centralistikih politiara da je uklone sa vlasti. Rezultat njihove akcije bila je
ostavka Davidovieve vlade 15. oktobra, a nova trea po redu Pai-Pribievieva vlada formirana je 6. novembra 1924. godine. S obzirom na odnos
snaga u Skuptini ova vlada nije imala podruku u njoj. Demokratska stranka
je odbila formalnu ponudu da uestvuje u vladi smatrajui da je ona neparlamentarna. Stoga je kraljevim ukazom od 10. novembra rasputena Narodna
31
skuptina, a novi izbori su raspisani za 8. februar 1925. godine.
27
Almanah Kraljevine Jugoslavije IV. jubilarni svezak, Zagreb 1931, 86.

F. ulinovi, nav. delo, 429.
29
B. Gligorijevi, Demokratska stranka i politiki odnosi u Kraljevini Srba, Hrvata
i Slovenaca, Beograd 1970, 357.
30
31
B. Gligorijevi, Parlament i politike stranke u Jugoslaviji (1919-1929), Beograd
1979, 178.
28
293
Nakon to su odrani izbori 1925. godine, formirana je 29. aprila nova vlada pod predsednitvom Nikole Paia koja je na vlasti ostala do 18.
jula iste godine. Na poloaj ministra za agrarnu reformu ponovo je doao
32
Milan Simonovi.
Dolaskom na elo Ministarstva za agrarnu reformu, Simonovi ponovo ini pokuaje da ozakoni fakultativan otkup agrarnog zemljita. On
je ve u junu 1925. godine podneo Skuptini projekat zakona koji se odnosio na fakultativan otkup povrina dodeljenih agrarnim interesentima.
Ministar Simonovi je, obrazlaui podneseni predlog, naglasio da bi to
odgovaralo agrarnim interesentima jer bi konano postali vlasnici zemlji33
ta koje dre u zakupu.
Meutim, Simonoviev predlog nije usvojen u Narodnoj skuptini
jer je ubrzo dolo do promene u vladi. Pai-Pribievievu vladu zamenila je nova koalicija koja je reavanje problema agrarne reforme na velikim posedima odluno usmerila dalje, ali na daleko reakcionarniji nain.
Sporazum izmeu najvee politike stranke na vlasti i, do tada, najsnanije opozicione stranke Hrvatske seljake stranke imao je dalekosene politike posledice. U oblasti agrarne reforme politika koalicione vlade donela je znaajne promene.
U vladi koju je 18. Jula 1925. godine oformio Nikola Pai, ministar
agrarne reforme postao je Pavle Radi iz Hrvatske seljake stranke. U
Ministarstvu za agrarnu reformu postojala su, pored ministra, i tri podse34
kretara koji su bili lanovi Radikalne stranke. Imenovanjem ak tri podsekretara radikali su eleli da kontroliu rad ministra Radia i spree svako eventualno iskoriavanje osetljivog pitanja agrarne reforme u svrhu
politike promocije svojih koalicionih partnera. Ministarstvo za agrarnu
reformu bilo je pod upravom Hrvatske seljake stranke sve do februara
1927. godine.
Umesto zakona o agrarnoj reformi koji je vlada Radikalne i Hrvatske seljake stranke najavila, Pavle Radi kao ministar ponudio je parcijalno reenje agrarnog problema legalizovao je fakultativni otkup agrarnog zemljita. Naime, posebnim lanom Zakona o budetskim dvanaestinama iz jula 1925. godine, ovlaen je ministar za agrarnu reformu da
moe odobravati prodaju i zemljinoknjini prenos nekretnina koje se nalaze pod udarom agrarne reforme, a prelaze zakonom propisani maksimum. Kao kupci pomenutih povrina mogli su se, shodno zakonu, javiti
32

34
33
294
agrarni interesenti ali i druga fizika i pravna lica, to je otvorilo mogu35

nost za razliite zloupotrebe.
I pored toga to su se u zajednikoj vladi dogovarali o voenju dravne politike, pa tako i o potezima u vezi sa agrarnom reformom, ipak
su Pavle Radi i Hrvatska seljaka stranka posluili Radikalnoj stranci
kao instrument za sprovoenje nepopularne radikalske agrarne politike.
Naime, upravo je Pavle Radi sproveo u delo veliki deo agrarnog programa Radikalne stranke, koji radikali do tada nisu smeli ili nisu hteli da
sprovedu strahujui od politikih posledica. Vostvo Radikalne stranke
dralo se po strani te su sva odgovornost i odijum agrarnih interesenata
zbog preduzetih poteza pali na ministra Radia i Hrvatsku seljaku stranku. Nakon prestanka radikalsko-radievske koalicije, u aprilu 1926. godine, radikali su kao jedan od razloga za prekid saradnje navodili i svoje
nastojanje da zatite agrarne interesente od samovoljne agrarne politike
36
Hrvatske seljake stranke.
Kada je Pavle Radi podneo ostavku u maju 1926. godine, na tom
poloaju zamenio ga je stranaki kolega Stanko ibenik koji se naroito
angaovao oko reavanja agrarnih odnosa na podruju Dalmacije. Pokuaj da se za Dalmaciju usvoji radikalnije zakonsko reenje, kojim bi pridobili agrarne interesente sa tog podruja, propao je usled protivljenja
37
Radikalne stranke.
U toku 1927. i 1928. godine ministar za agrarnu reformu, u tzv. prvoj i drugoj vladi Velje Vukievia, bio je Vladimir Andri radikalski pr38
vak iz Bosne i Hercegovine. Ministar Andri bio je zainteresovan da se,
pre svega, na tom podruju zakonski reguliu agrarni odnosi, u emu je
samo delimino uspeo. U Skuptini je, u maju 1928. godine, usvojen zakon kojim je bila utvrena najmanja povrina kmetskog selita na podru39
ju Bosne i Hercegovine koja se nije mogla opteretiti ni otuiti. Meutim, pitanje likvidacije agrarne reforme na beglukim zemljitima u Bosni
i Hercegovini i dalje je, kao i u drugim krajevima drave, bilo aktuelno.
U toku svog mandata, ministar Andri koncipirao je i nacrt zakona o eksproprijaciji velikih poseda. U nacrtu je bila predviena mogunost da
agrarni interesenti otkupe zemljite koje im je dodeljeno od velikog poseda po ceni koja se odreivala sloenim raunskim operacijama. Iako je
35
S. eerov, Pregled agrarnih odnosa u Jugoslaviji, u zbirci radova istog autora Iz

nae agrarne politike 1919-1929, Beograd 1930, 81.
36
Tako: T. Milenkovi, nav. delo, 91-92. i N. Gaea, nav. delo, 141.
37
38
39
Slubene Novine Kraljevine SHS br. 122 od 30. maja 1928. godine.
295
pomenuti predlog zakona bio upuen razliitim organizacijama, radi davanja miljenja o reenjima koja je sadrao, o njemu se nije raspravljalo u
40
Skuptini.
Prolene sednice Narodne skuptine 1928. godine bile su obeleene
otrim sukobima radikalskih i opozicionih poslanika. Od sredine juna, dolazilo je svakodnevno do sve otrijih sukobljavanja, meusobnih vreanja
i optuivanja izmeu radikala i poslanika Seljako-demokratske koalicije.
Napeta atmosfera u Skuptini kulminirala je 20. juna 1928. godine kada
je radikalski poslanik Punia Rai ubio dvojicu poslanika Hrvatske seljake stranke, a ranio trojicu.
Kralj je, potom, mandat za sastav vlade poverio Antonu Koroecu,
koji je 27. jula sastavio vladu od predstavnika Slovenske ljudske stranke,
Jugoslovenske muslimanske organizacije, Radikalne i Demokratske
stranke. U novoformiranoj vladi ministar za agrarnu reformu postao je radikal Daka Popovi. On je krajem novembra podneo Narodnoj skuptini
svoj predlog zakona o likvidaciji agrarne reforme na velikim posedima.
Predlog je bio razmatran u Agrarnom odboru Skuptine i povoljno je ocenjen. Znaajna razlika u odnosu na prethodne predloge zakona, sastojala
se u tome to je bila predviena eksproprijacija svih vrsta zemljita koja
41
su inila veliki posed, a ne, kao do tada, samo oranica, livada i panjaka.
Meutim, i ovaj predlog zakona nije doiveo dalju realizaciju, jer Narodna skuptina nije stigla da ga usvoji pre zavoenja diktature kralja Aleksandra 6. januara 1929. godine.
*
*
Agrarnu politiku Narodne radikalne stranke prema agrarnoj reformi

od osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do uspostavljanja estojanuarske dikatature obeleila su protivrena politika stremljenja.
Ona su bila uslovljena krajnje heterogenom stranakom socijalnom strukturom, te ne iznenauje njen, moe se rei, dvostruki stav prema agrarnoj
reformi. Naime, njen zvanian stav prema agrarnoj reformi obeleila je,
upravo, svojevrsna podvojenost: formalno je bila zagovornik doslednog
sprovoenja agrarne reforme, a esto sutinski, i u kljunim trenucima,
snano nastojala da se reforma to liberalnije sprovede. Smiljeno elastino formulisana saoptenja trebalo je da budu prihvatljiva i za velike posednike i za agrarne interesente.
40
S. eerov, Istorija jugoslovenske agrarne reforme i agrarnog zakonodavstva od

1919 do 1934 godine, Rukopisno odeljenje Matice srpske, M.14029, 207-208.
41
T. Milenkovi, nav. delo, 96.
296
Politiku Radikalne stranke prema agrarnoj reformi obeleilo je laviranje izmeu tenji da zatiti interese veleposednika i nastojanja da se
istovremeno deklarie kao pobornik sprovoenja agrarne reforme i dodeljivanja zemlje seljacima, to je za krajnji cilj imalo da joj obezbedi opstanak na vlasti. injenici da je agrarna reforma, kao jedan od najznaajnijih ekonomsko-socijalnih procesa u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, ostala u provizornom stanju, dakle bez konanih reenja, znatno su
doprinela estorica radikalnih ministara, jer su sa svoje pozicije odluujue delovali na dinamiku reavanja agrarnog problema.
297
Gordana Draki, Ph.D., Assistant

On the Position of the Radical Party of the Kingdom of

Serbs, Croats And Slovenes on the Agrarian Reform
Abstract
The process of the agrarian reform was one of the most important issues in the Kingdom of the Serbs, Croats, and Slovenes. The agrarian reform was a complex state measure with an economic, social and political
aspect. All political parties, due to political reasons, spoke in favor of the
resolution of the agrarian issue through agrarian reform. Those interested
in the agrarian reform, landless and poor farmers, due to their numbers,
represented potentially large political force. Political parties kept in mind
the large number of those individuals interested in the agrarian reform, as
well as the fact that majority of the voters were farmers, when they formulated their position towards the reform.
The National Radical Party was one of the most influential, and according to the number of its followers, the most numerous in the political
life of the Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenes. At its beginnings, the
Radical Party had no published social and economic agenda, since it dealt
only with political questions. The position of the Radical Party on the issue of the agrarian reform was first made public in September of 1920.
Among its follows, the Radical Party had staunch supporters of the agrarian reform, as well as those that outright opposed it. Due to is heterogenic composition, the partys official position towards the agrarian reform
was marked by a division: formally it was in favor of consistent application of the agrarian reform, while often, and in crucial times, strongly attempted to make the reform process as liberal as possible.
Key words: agrarian reform, Kingdom of the Serbs, Croats, and Slovenes, Radical Party, Ministry of agrarian reform, Law on settlement of
agrarian relations.
298
342.5(497.11)1869
Mr Maa Kulauzov, asistent

JO NEKOLIKO NAPOMENA O RADU

1
SVETONIKOLJSKOG ODBORA
Saetak: Autor u tekstu izlae tok rada Svetonikoljskog odbora sazvanog radi donoenja odluka koje bi posluile kao osnov za izradu Ustava za Knjaestvo Srbiju usvojenog 1869. godine. Posebna panja je posveena analizi predloga lanova Odbora koji se odnose na ureenje
gornjeg doma zakonodavnog tela. Razmotrena su miljenja lanova Odbora o sastavu gornjeg doma, njegovoj nadlenosti i odnosu sa Narodnom skuptinom donjim domom narodnog predstavnitva.
Kljune rei: Svetonikoljski odbor, dvodomno narodno predstavnitvo, knez, Dravni savet, Narodna skuptina, Ustav za Knjaestvo Srbiju
od 1869. godine.
2
Dobro je poznato da je Namesnitvo , pre poetka rada na donoenju

Ustava za Knjaestvo Srbiju koji je bio usvojen 1869. godine, sazvalo u
Beogradu jedan odbor od 76 lica, preteno viih inovnika, intelektualaca
i trgovaca. Kako je odbor poeo sa radom 6/18 decembra 1868. godine,
na Svetog Nikolu, u narodu je poznat pod nazivom Svetonikoljski odbor.
2
Nakon to je knez Mihailo Obrenovi ubijen u Koutnjaku 29. maja 1868. godine,
na presto je doveden jedini muki potomak dinastije Obrenovi, etrnaestogodinji Milan
Obrenovi, unuk knez Miloevog brata Jevrema. Radi upravljanja dravom do kneevog
punoletstva obrazovano je trolano namesnitvo u koje su uli ministar vojni Milivoje Petrovi Blaznavac, voa liberalne stranke Jovan Risti i bezuticajni lan Dravnog saveta
Jovan Gavrilovi.
299
Mr Maa Kulauzov, Jo nekoliko napomena o radu Svetonikoljskog odbora (str. 299

311)
Njegov zadatak nije bio da izradi ustavni nacrt ve da, kao neko savetodavno telo, odgovori na nekoliko prethodnih pitanja ustavnog karaktera
3
koja mu je Namesnitvo postavilo.
Mada je u naoj istorijskopravnoj literaturi dosta pisano o Svetoni4
koljskom odboru i njegovim odlukama, u radu je posebna panja posveena prouavanju predloga lanova Odbora koji se odnose na ureenje
gornjeg doma zakonodavnog tela. Miljenja smo da su rasprave voene u
Odboru o strukturi Dravnog saveta kao gornjeg doma, kao i o odnosu
Saveta sa Skuptinom izuzetno znaajne, ukoliko se ima u vidu da je u
Odboru prvi put izneta ideja o uvoenju dvodomnog predstavnikog tela
u ustavni sistem Srbije. Naime, od tada su rasprave o gornjem domu kao
protivtei Narodnoj skuptini voene ne samo meu pravnim teoretiarima nego i u ustavotvornim odborima, sve dok Senat nije bio predvien u
Ustavu Kraljevine Srbije od 1901. godine.
Tok rada Svetonikoljskog odbora

Svetonikoljski odbor je zasedao od 6. do 19. decembra 1868. godine.
Za to vreme odrano je devet sednica kojima je predsedavao predsednik
5
vlade i ministar pravde ore Ceni , a zamenjivao ga je, u svojstvu pot6
predsednika Odbora, ministar unutranjih dela Radivoje Milojkovi . Se-
M. Popovi, Borba za parlamentarni reim u Srbiji, Beograd 1939, str. 36 37;

D. Jankovi, Raanje parlamentarne demokratije, Politike stranke u Srbiji XIX veka, Beograd 1997, str. 125 126.
4
V. o tome . ivanovi, Politika istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka
(1858 1878) knj.1, Beograd 1923, str. 223 228; S. Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia
(1868 1878), knj. I, Beograd 1926, str. 50 54; S. Jovanovi, Dvodomni sistem, Politike i
pravne rasprave, knj. II, Beograd 1932, str. 6 24; J. Prodanovi, Ustavni razvitak i ustavne
borbe u Srbiji, Beograd 1936, str. 163 177; M. Popovi, Borba za parlamentarni reim u
Srbiji, Beograd 1939, str. 37; M. Pavlovi, Preobraenski ustav, Prvi srpski ustav, Kragujevac 1997, str. 381 382; D. Jankovi, Raanje parlamentarne demokratije, Politike stranke u Srbiji XIX veka, Beograd 1997, str. 125 126.
5
ore Ceni (1825 1903) studirao je pravo u Nemakoj. Bio je profesor krivinog prava na Liceju u Beogradu od 1849. godine, a potom i sudija i predsednik prvostepenog suda. Postavljenjem za lana Dravnog saveta 1860. godine zapoeo je uglednu karijeru u dravnoj slubi u toku koje se u tri navrata nalazio na elu ministarstva pravde
(1860; 1868/69; 1873 1874). Kao ministar pravde zasluan je za ukidanje telesne kazne
u Srbiji i za poetak izgradnje kazneno popravnog doma u Poarevcu. Napisao je 1866.
godine Objasnjenje kaznitelnog zakonika koje je dugi niz godina vailo za najznaajnije
delo iz oblasti srpskog kaznenog prava.
6
Radivoje Milojkovi (1832 1888), nakon zavrene gimnazije u Beogradu studirao je pravo kao dravni stipendista u Hajdelbergu i Parizu. Po povratku u Srbiju stupio je
300
kretarske dunosti bile su poverene sekretaru ministarstva unutranjih de7

la Jovanu Avakumoviu .
Nakon to su lanovi Odbora afirmativno odgovorili na prethodno
pitanje Namesnitva da li treba pristupiti donoenju novog ustava, otvorena je rasprava o nizu konkretnih pitanja ustavnog karaktera. Najvie panje je posveeno ureenju zakonodavnog tela. Tako je na ak osam sednica raspravljano o strukturi narodnog predstavnitva, sastavu gornjeg doma, zakonodavnoj vlasti predstavnikog tela i odnosu narodnog predstav8
nitva i vladaoca.
Ve je u besedi kojom su otvorene sednice Svetonikoljskog odbora
Namesnitvo ukazalo na potrebu uvoenja dvodomnog narodnog predstavnitva. Namesnitvo je predloilo da Dravni savet vri funkciju gornjeg doma, ali u neto izmenjenom sastavu. Naime, za vreme trajanja zasedanja predstavnikog tela broj savetnika bi bio povean sa 40 50 lica
koja bi postavljao vladalac: Po svretku sednica skuptinskih vraao bi
se umnoeni broj lanova savetskih na svoja stalna zanimanja, onako isto,
kao to ine poslanici narodni... Skuptini ostalo bi obezbeeno naelo izbornosti na najirem temelju, a naimenovanjem vladalakim uvodile bi se
u ivot stihije koje bi zakonodatno telo popunjavale raznolikim silama.
Povrh svega, stalni lanovi savetski, upoznati budui sa poslovima, koji
dolaze pred zakonodatno telo, donosili bi u savetovanja njegova ne mali
dobitak specijalnih znanja.
Nakon to je razmotreno pitanje strukture zakonodavnog tela, u besedi su opirno navedene sve prednosti dvodomnog sistema. Na prvom mestu, Namesnitvo je istaklo da se u dvodomnom narodnom predstavnitvu
donose kvalitetniji zakoni, jer su rezultat sveobuhvatne rasprave voene u
oba doma parlamenta: Samom skuptinom vre se poslovi lake i prostije;
no od zakonodavnog tela ne ite se brzo, ve se ite zrelo, pa ma i sporije
u dravnu slubu 1859. godine. Vrio je itav niz vanih dravnih funkcija, ali se ipak najdue zadrao na poloaju ministra unutranjih dela (1868; 1876; 1878; 1880; 1887). Bio
je istaknuti lan Liberalne stranke, tvorac ustavnog nacrta od 1868. godine i jedan od
autora Ustava za Knjaestvo Srbiju od 1869. godine.
7
Jovan Avakumovi (1841 1928) studirao je pravne i dravne nauke u Nemakoj,
Francuskoj i vajcarskoj. Bio je jedan od najpoznatijih beogradskih advokata i sudija Kasacionog suda od 1881. do 1887. godine. Kao istaknuti lan Liberalne stranke izgradio je
uglednu politiku karijeru u toku koje se nalazio na elu ministarstva pravde i ministarstva inostranih dela, a u dva navrata vrio je i funkciju predsednika vlade (1892/93; 1903).
Bio je ef Liberalne stranke od 1889. do 1892. godine, a 1893. godine je izabran za redovnog lana Srpske kraljevske akademije.
8
U listu Jedinstvo od broja 2 od 8. XII 1868. do broja 15 od 3. I 1869. godine, objavljeni su zapisnici sa sednica Svetonikoljskog odbora u redakciji njegovog sekretara Jovana Avakumovia.
301

311)
reavanje stvari, jer se ove u toliko uspenije raspravljaju, u koliko se hladnije i svestranije ispituju. Naroito u nas, naroda junih, vrele krvi a iva
uobraenja, svagda je strepiti od opasnosti, koja dolazi od naglosti; pa je
mudro sastarati se za mee, u kojima bi se u trenucima razdraenosti uzdrali. U besedi je potom navedeno da u jednodomnoj skuptini vladalac moe biti mnogo lake uvuen u meusobne sukobe politikih stranaka, te tako
izgubiti politiku neutralnost i zanemariti interese celog naroda iji je poglavar: Primeeno je s pravom, da vladalac moe lake da bude uvuen u borbu partija, kad je zakonodavno telo ogranieno na jednog samog inioca, jer
izmeu njega i toga tela nema nikakvog umeravajueg posrednika. U prilog
dvodomnosti Namesnitvo je ukazalo i na veu mogunost da u dvodomnom
narodnom predstavnitvu budu zastupljeni svi drutveni slojevi: U nas seosko stanovnitvo malo pokazuje naklonosti, da za svoje skuptinske predstavnike bira ljude, koji ne pripadaju njegovom redu, i kako je ova vrsta naroda naeg najmnogobrojnija, tako je ona u skuptini narodnoj preteua stihija. Uzme li se u prizrenje da zakonodavno telo ima da obuhvati sav narod,
onda ono, pri takvim okolnostima, ne bi bilo najvernije ogledalo svakovrstnih sila narodnih; dokle bi, naprotiv, ustanove, i skuptinska i savetska, obgr9
lile sve ivotne sile naroda, te obrazovale pravi oblik njegov.
Na drugoj i treoj sednici Odbora voena je rasprava o ureenju
zakonodavnog tela. Argumente u prilog dvodomnog sistema izneli su
10
naelnik ministarstva finansija edomilj Mijatovi , svetoandrejski li11
12
berali - sekretar ministarstva spoljnih poslova Stojan Bokovi i na-
Beseda kojom je namesnitvo knjaeskog dostojanstva otvorilo Ustavni odbor, Jedinstvo list za politiku i knjievnost, dodatak broju 2 od 8. XII 1868, Beograd 1868.
10
edomilj Mijatovi (1842 1932) je kao dravni stipendista studirao politike i
ekonomske nauke u Minhenu, Lajpcigu i Cirihu. Po povratku u Srbiju, od 1866. godine
bio je profesor Velike kole u Beogradu, da bi ubrzo napustio profesorsku karijeru i posvetio se aktivnom bavljenju politikom. U toku svoje politike karijere najdue se zadrao
na poloaju ministra finansija (1873 1875; 1881 1883; 1886). Kao ministar inostranih
dela i politiar koji je uivao veliko poverenje kneza Milana Obrenovia, potpisao je Tajnu konvenciju sa Austro Ugarskom 28. juna 1881. godine, koja predstavlja vrhunac kneeve austrofilske politike. Bio je istaknuti lan Napredne stranke i jedan od tvoraca njenog
ustavnog nacrta od 1883. godine.
11
Nazvani su tako jer su se prvi put pojavili na politikoj sceni Srbije na Svetoandrejskoj skuptini (30. XI/12. XII 1858 31. I/12. II 1859) gde su odigrali znaajnu ulogu
u zbacivanju s vlasti kneza Aleksandra Karaorevia i povratku na presto kneza Miloa
Obrenovia.
12
Stojan Bokovi (1833 1908) nakon zavrene gimnazije i Liceja u Beogradu,
bio je profesor gimnazija u apcu, Negotinu i Zajearu, a od 1872. godine profesor opte
istorije na Velikoj koli u Beogradu. Vrio je i funkcije ministra prosvete i dravnog savetnika. Kao ministar prosvete ustanovio je Prosvetni savet i uveo profesorski ispit. Os-
302

13
elnik Krajinskog okruga Ranko Alimpi , i urednik lista Srbija Ljubo14

mir Kaljevi .
edomilj Mijatovi se zalae za dva doma predstavnikog tela istiui da u dvodomnom narodnom predstavnitvu preti manja opasnost
od olakih i brzopletih promena zakona koje bi ugrozile pravnu sigurnost
u zemlji. On, izmeu ostalog, navodi da je opasnost demokratske monarhije u tome to veina naroda vlada, i ova se lako daje navesti na zlo
pojedinima ljudma, protiv svojih interesa... I sama Severna Amerika
ima dva doma, senat i skuptinu, jer u tome nalazi garantiju da se zako15
ni nee brzo menjati. Ranko Alimpi smatra da bi se uvoenjem gornjeg doma obezbedio vii nivo strunosti zakonodavnog tela dodajui
da se narodna volja najbolje ogleda u narodnoj skuptini a moralna
snaga u telu sastavljenom od najinteligentnijih i najkarakternijih ljudi
16
koje imenuje vladalac. Ljubomir Kaljevi istie da samo zakonodavno telo u kojem su zastupljeni ljudi bogati znanjem i iskustvom moe
biti samostalno i nezavisno u svom radu: U Narodnoj skuptini do sada
nije bilo samostalnosti miljenja i znanja, njega ima meu uenim ljudima, a to su uglavnom inovnici. Ali njih narod mrzi zbog policijskih
zloupotreba. Ulazak inteligencije u narodno predstavnitvo se moe
obezbediti samo ustanovom gornjeg doma u koji e se birati ljudi propisanih svojstava koji e doneti u predstavnitvo narodno znanje i samo-
tvario je i diplomatsku karijeru kao poslanik Srbije u Bukuretu, Atini, Parizu i Briselu.
Nameravao je da napie voluminozno delo iz oblasti opte istorije, ali je stigao da zavri
samo prve dve knjige svoje Istorije sveta za narod i kolu (1866; 1872) u kojima je opisao
period do izbijanja krstakih ratova.
13
Ranko Alimpi (1826 1882) studirao je vojne nauke u Berlinu i Potsdamu. Za
profesora Artiljerijske kole u Beogradu izabran je 1852. godine. U dva navrata se nalazio
na elu ministarstva graevina, najpre od 1873. do 1874. godine, a potom i od 1878. do
1880. godine. Bio je i istaknuti general srpske vojske. Komandovao je dobrovoljakim etama formiranim 1875. godine radi pomoi bosansko hercegovakim ustanicima. Nalazio se i na elu Drinske vojske u srpsko turskim ratovima 1876 1878. godine.
14
Ljubomir Kaljevi (1841 1907) je nakon zavrene gimnazije u Beogradu studirao dravne nauke u Hajdelbergu i Parizu. Po povratku u zemlju izdavao je list Srbija u
kome je kritikovao knez Mihailov apsolutistiki reim. Ostvario je uglednu karijeru u dravnoj slubi u toku koje se nalazio na elu ministarstava finansija, unutranjih i inostranih dela. Bio je predsednik vlade (septembar 1875 april 1876. godine) koja je poznata
po donoenju naprednih Zakona o tampi i Zakona o optinama. Vrio je i funkcije dravnog savetnika i potpredsednika Senata. U toku svoje diplomatske karijere bio je poslanik
Srbije u Bukuretu i Atini.
15
II sednica Ustavnog odbora od 10. decembra 1868, Jedinstvo list za politiku i
knjievnost, broj 4 od 11. XII 1868, str. 9.
16
II sednica Ustavnog odbora od 10. decembra 1868, Jedinstvo list za politiku i
knjievnost, broj 6 od 14. XII 1868, Beograd 1868, str. 18.
303

311)
17
stalnost. Zagovornik dvodomnosti je i Stojan Bokovi koji tvrdi da

treba vlasti podeliti, da ne bude tiranije, a treba ih i ujediniti, da ne bude
anarhije, i da bude jedinstva u zakonodavstvu: za to gornji i donji dom.
Predlog o podeli zakonodavnog tela na Dravni savet kao gornji
dom, i Narodnu skuptinu kao optepredstavniko telo u Odboru je usvojen jednoglasno. Dodue, nekolicina lanova Odbora je glasala za dvodomno narodno predstavnitvo uz rezervu da moe svoj glas povui, ukoliko bude usvojena takva organizacija gornjeg doma kojom ti lanovi ne
18
bi bili zadovoljni.
Nakon to je usvojen dvodomni sistem, otvorena je rasprava o nizu
pitanja vezanih za sastav i ureenje Dravnog saveta. U Odboru je voena diskusija o broju savetnika, uslovima koji moraju biti ispunjeni da bi
jedno lice bilo postavljeno ili izabrano za savetnika, obimu zakonodavne
vlasti Dravnog saveta i njegovom odnosu sa Skuptinom i vladaocem.
Iako su ova pitanja postavljena ve na treoj, o njima se raspravljalo tek
na petoj sednici odbora odranoj 13. decembra 1868.
U pogledu broja savetnika, svi lanovi Odbora koji su uestvovali u
diskusiji bili su saglasni da se broj lanova gornjeg doma odredi prema
broju narodnih poslanika. Veina uesnika u raspravi je predlagala da
broj savetnika iznosi treinu od ukupnog broja poslanika. Za takvo reenje zalagali su se, izmeu ostalih, i predsednik suda Rudnikog okruga
19
20
Milan Piroanac , Ranko Alimpi, sudija Nikola Nedeljkovi, Stojan
21
Bokovi i edomilj Mijatovi.
17
III sednica Ustavnog odbora od 11. decembra 1868, Jedinstvo list za politiku i
18
III sednica Ustavnog odbora od 11. decembra 1868, Jedinstvo list za politiku i
19
Milan Piroanac (1837 1897) se nakon zavrenih studija prava u Parizu vratio u
Srbiju. Vrio je funkcije ministra inostranih dela i ministra pravde. Bio je jedan od osnivaa Napredne stranke i predsednik prve naprednjake vlade 1880 1883. godine. Njegova
vlada bila je poznata po donoenju slobodoumnih Zakona o tampi i Zakona o udruenjima i zborovima, ali i po zakljuenju Tajne konvencije sa Austro Ugarskom 1881. godine. Kao obrazovan pravnik imao je najveeg udela u pisanju ustavnog nacrta Napredne
stranke od 1883. godine. Piroanac je bio i ef Napredne stranke od 1881. do 1886. godine, nakon ega se povukao sa vlasti i posvetio advokatskoj karijeri. Zastupao je kraljicu
Nataliju u brakorazvodnoj parnici sa kraljem Milanom Obrenoviem.
20
V sednica Ustavnog odbora od 13. decembra 1868, Jedinstvo list za politiku i
knjievnost, broj 10 od 21. XII 1868, Beograd 1868, str. 31 32.
21
VI sednica Ustavnog odbora od 14. decembra 1868, Jedinstvo list za politiku i
304
U vezi pasivnog birakog prava za Savet, Nikola Nedeljkovi smatra da savetnici treba da imaju navrenih trideset godina starosti i da poseduju nepokretnosti. Ranko Alimpi, pak, zastupa stanovite da je za izbor
na savetniku funkciju potrebno ispuniti daleko stroije uslove. Alimpi,
naime, istie da lanovi gornjeg doma moraju biti odani dinastiji, estiti i
ugledni, da moraju biti stariji od trideset pet godina, posedovati vie obrazovanje iz neke struke dravne uprave i vriti vanu dravnu slubu naj22
manje deset godina. Propisivanjem uslova da za savetnike mogu biti birana samo lica koja se, kao osvedoene pristalice dinastije Obrenovi dugi niz godina nalaze na visokim poloajima u dravnoj slubi, bila bi dovedena u pitanje njihova nezavisnost u odnosu na dravnu vlast. Da je
usvojen sastav Saveta kakav je Alimpi predlagao, ovo telo bi predstavljalo uporite vlasti Namesnitva i sredstvo putem kojeg bi Namesnitvo
sprovodilo svoju volju u zakonodavnom telu.
Svoje miljenje o savetnikim kvalifikacijama izneli su i Stojan
Bokovi i edomilj Mijatovi. Stojan Bokovi smatra da za savetnika
moe biti izabrano svako lice koje poseduje vie obrazovanje i ima najmanje trideset pet godina starosti, izuzev mitropolita i episkopa, koji po
njegovom miljenju ne mogu biti birani u gornji dom. edomilj Mijatovi, naprotiv, misli da ne postoje prepreke da i vie svetenstvo bude zastupljeno u Dravnom savetu. On istie da bi bilo najbolje da se ustavom propie iz kojih kategorija lica bi mogli biti birani savetnici. U svakom sluaju, po njegovom miljenju kandidati za savetniku funkciju
moraju biti ugledni ljudi sa navrenih trideset godina koji poseduju iz23
vesno imanje.
U Odboru su samo uzgred razmotrena pitanja odnosa izmeu Narodne skuptine i Dravnog saveta i postupka usvajanja zakonskih predloga u
svakom od njih. Kako su se Nikola Nedeljkovi, profesor Velike kole Jo24
van Bokovi i Milan Piroanac zalagali za ravnopravnost domova u zakonodavstvu, smatrali su i da svaki od njih treba da ima pravo zakonodav-
22

23
24
Jovan Bokovi (1834 1892) studirao je pravo u Beu. Po zavretku studija i
povratku u zemlju posvetio se profesorskoj karijeri, najpre kao gimnazijski profesor, a od
1865. do 1871. kao profesor Velike kole. Bio je i bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu, sekretar Uenog drutva i ministar prosvete. Kao filolog praktiar napisao je niz
studija i rasprava o jeziku, a poev od 1892. godine izdavao je Srpski rjenik Vuka Stefanovia Karadia, pri tom ga menjajui i dopunjujui. tampao je i izvode iz Daniieve
Male srpske gramatike.
305

311)
ne inicijative. Samo je seoski kmet Milija Radovanovi iz Selevca smatrao

25
da bi ovim pravom trebalo da raspolae samo Narodna skuptina.
Nikola Nedeljkovi zastupa stav da je za usvajanje jednog zakonskog
predloga neophodno da se sa njim saglase oba doma narodnog predstavnitva. Ako, pak, jedan dom izvri neke izmene u predlogu koji je drugi dom
usvojio i njemu poslao, predlog se sa tim izmenama vraa onom domu koji
26
ga je prvi pretresao. Meutim, Nedeljkovi ne predlae nain na koji bi se
reio sukob Skuptine i Saveta, ako onaj dom koji je prvi raspravljao o zakonskom predlogu ostane pri svom prvobitnom reenju i ne usvoji predloene izmene. Stojan Bokovi smatra da, ukoliko izostane saglasnost domova u pogledu nekog zakonskog predloga, da bi on bio usvojen, neophodno je da bude izglasan veinom glasova lanova oba doma na njihovoj
zajednikoj sednici. On predlae da se ustanovi pravo suspenzivnog veta
vladaoca na zakone izglasane u predstavnikom telu. Tako, ukoliko vladalac ne bi bio saglasan sa zakonskim predlogom, mogao bi ga dva puta vraati narodnom predstavnitvu na ponovno razmatranje. Ukoliko bi zakonski predlog ponovo bio usvojen, monarh bi mogao da raspusti skuptinu, pa
ako bi i u novoizabranoj skuptini bio usvojen, predlog bi i bez vladarevog
27
potpisa postao zakon. I profesor Velike kole Stojan Novakovi je bio sa-
25

knjievnost, broj 10 od 21. XII 1868, Beograd 1868, str. 31 32; VI sednica Ustavnog odbora od 14. decembra 1868, Jedinstvo list za politiku i knjievnost, broj 11 od 24. XII
1868, Beograd 1868, str. 36.
26
27
Stojan Novakovi (1842 1915) je nakon zavrene gimnazije u apcu studirao
pravne nauke na Liceju u Beogradu. Predavao je pravo i filozofiju na Velikoj koli, da bi
se ubrzo potom posvetio politikoj karijeri. Najdue se zadrao na poloaju ministra prosvete. Na elu tog resora nalazio se i u vreme uea u izradi ustavnog nacrta Napredne
stranke od 1883. godine. Samostalno je izradio ustavni nacrt od 1896. godine koji je posluio kao osnov za donoenje Ustava Kraljevine Srbije od 1901. godine. Bio je istaknuti
lan Napredne stranke i predsednik naprednjake vlade od juna 1895. do decembra 1896.
godine. Nakon to je vlada u decembru 1896. podnela ostavku, Napredna stranka je rasputena, a Novakovi se posvetio diplomatskoj karijeri kao poslanik Srbije u Carigradu, Parizu i Petrogradu. Kao ef srpske delegacije posle Prvog balkanskog rata zakljuio je mir
sa Turskom u Londonu 1912. I pored uspene politike i diplomatske karijere Novakovi
nikad nije zapostavio nauni rad. Kao uenik ure Daniia bio je vrstan filolog te je tako
napisao niz rasprava i studija o jeziku i gramatiku srpskog jezika 1902. godine. Bavio se
knjievnou i istorijom, a priredio je i tri izdanja najznaajnijih srpskih srednjovekovnih
pravnih izvora: Zakonik Stefana Duana, cara srpskog 1349. i 1354 (1898), Matije Vlastara Sintagmat, azbuni zbornik vizantijskih crkvenih i dravnih zakona i pravila, slovenski prevod vremena Duanova (1907) i Zakonske spomenike srpskih drava srednjega ve-
306
glasan sa Bokovievim predlogom da monarhu pripadne pravo suspenziv28

nog veta. Bokovi, meutim, ne navodi da li bi za usvajanje zakonskog
predloga bilo dovoljno da se za njega izjasni prosta, ili je, pak, bila potrebna kvalifikovana veina poslanika i senatora, kao ni da li bi bilo potrebno
da se radi izglasavanja predloga odri zajednika sednica oba doma. On ne
predlae ni rok u kojem bi vladalac bio obavezan da raspie nove izbore
nakon rasputanja Skuptine, niti u kom roku bi bio duan da sazove novoizabrano narodno predstavnitvo.
U pogledu naina ulaska savetnika u gornji dom, predlozi lanova
Odbora su se meusobno dosta razlikovali. Tako je Nikola Nedeljkovi
predlagao da savetnike postavlja vladalac, dok je Milan Piroanac smatrao da lanove saveta treba da bira narod doivotno kako bi im bila zajemena puna nezavisnost u radu. Nasuprot Piroancu, Ranko Alimpi i
Jovan Bokovi su delili miljenje da bi nezavisnost savetnika bila obez29
beena njihovim doivotnim postavljenjem od strane vladaoca. Alimpiev i Bokoviev stav ima uporite i u stranoj ustavnoj praksi, budui da
je gornji dom sastavljen od doivotno postavljenih lanova bio predvien
u ustavnim aktima Francuske i Kraljevine Sardinije (Pijemonta) donetim
pre zasedanja Svetonikoljskog odbora. Takvo ustavno reenje propisano
je u lanu 27 Ustavne povelje Francuske od 1814. godine (Charte consti30
tutionnelle de 1814) , lanu 23 Ustavne povelje Francuske od 1830. go31
dine (Charte constitutionnelle de 1830) i lanu 33 Pijemontskog statu32
ta od 1848. godine (Statuto Albertino) .
Stojan Bokovi je smatrao da e svi drutveni slojevi biti zastupljeni u savetu ukoliko vladalac bude postavljao polovinu, ili najvie dve tre-
ka (1912). Kao odlian stilista i savestan sakuplja izvora, napisao je i niz dela velike naune vrednosti meu kojima se, izmeu ostalog, izdvajaju i: Istorija srpske knjievnosti
(1871), Srbi i Turci XIV i XV veka (1893), Vaskrs drave srpske (1904) i Vizantijski inovi
i titule u srpskim zemljama VI XV veka (1908).
28
knjievnost, broj 11 od 24. XII 1868, Beograd 1868, str. 35 - 36.
29
30
Ustavna povelja od 4. juna 1814, s francuskog preveo D. Popovi, objavljena kao
prilog knjizi D. Popovi, Ogled o odgovornoj vladi na primeru njenog nastanka u Francuskoj, Beograd 1989, str. 153.
31
Ustavna povelja od 6. avgusta 1830, s francuskog preveo D. Popovi, objavljena
kao prilog knjizi D. Popovi, Ogled o odgovornoj vladi na primeru njenog nastanka u
Francuskoj, Beograd 1989, str. 163.
32
Statuto Albertino, http://www.quirinale.it/costituzione/Preunitarie-testi.htm, str. 5
6, poseeno 1. 10. 2009.
307

311)
ine savetnika na est godina, a narod bude birao polovinu ili najmanje
treinu savetnika iz svakog okruga, na isti mandatni period. Stojan Novakovi se zalagao za reenje po kojem bi treinu savetnika postavljao vladalac, dok bi dve treine lanova gornjeg doma birao narod. Svake tri go33
dine reizabirala bi se jedna treina savetnika.
34
Profesor kaznenog prava na Velikoj koli Aim umi se u potpunosti slae sa predlogom Milana Piroanca da savetnike bira narod
doivotno. On predlae da se Savet sastoji od dvadeset do dvadeset pet
lanova, da su dobro nagraeni, da biraju sami sebi predsednika, da
bude javnosti u njihovom radu, da im se preporui da prolaze kroz narod, da su sasvim sigurni i prema vladi i prema narodu. Takvi senatori
bi bili kao patrijarsi ili sveci, jer izabrani za celog veka imali bi dovolj35
no i znanja i nezavisnosti za predstavnitvo narodno. Stojan Bokovi
i Radivoje Milojkovi su kritikovali umievo stanovite. Bokovi istie: To bi znailo dati nekolicini sluajno izabranih ljudi vlast za 20 ili
30 godina, da reavaju sudbinom zemlje; to bi znailo za toliko godina
vezati ruke ak i potomstvu naem koje moe imati mnogo drukije i
naprednije misli i tenje. Od takvog veitog saveta ne bi bili sigurni ni
narod ni dinastija, o emu ima dokaza u istoriji naoj. Radivoje Milojkovi govori da mu nije jasno ta bi ti veiti savetnici zapravo bili jer
nisu narodni predstavnici, budui da se narodne potrebe vremenom menjaju, a nisu ni inovnici, jer ih ne postavlja vladalac. Kao i Bokovi, i
Milojkovi smatra da bi u rukama Saveta bila skoncentrisana isuvie
velika vlast jer bi ga inila lica izabrana doivotno, bez obaveze da bilo
kome polau raun o svom radu. On upozorava na mogunost da se vremenom u takvom oligarhijskom telu sastavljenom od nepokretnih i neodgovornih savetnika pojave i prevratnike namere koje mogu ozbiljno
ugroziti stabilnost ustavnog poretka. Po Milojkovievom miljenju,
mnogo je bolje da savetnike postavlja vladalac iz reda viih inovnika
nezavisnih od vlade. Po prestanku zakonodavnih dunosti oni bi se vra-
33

34
Aim umi (1836 1901) studirao je pravo u Hajdelbergu i Parizu. Po povratku
u Srbiju bio je najpre profesor gimnazije, a od 1865. profesor kaznenog prava na Velikoj
koli. Bavio se i advokaturom, a u toku svoje politike karijere nalazio se na elu ministarstva unutranjih dela. Funkciju predsednika vlade vrio je od 1874. do 1875. godine, da
bi potom bio imenovan za sudiju Kasacionog suda. Bio je lan Srpskog uenog drutva, a
1892. godine postao je poasni lan Srpske kraljevske akademije.
35
VII sednica Ustavnog odbora od 15. decembra 1868, Jedinstvo list za politiku i
308

36
ali na svoje stare poloaje. U ustavnopravnoj teoriji, meutim, preovlauje miljenje da mogunost da inovnici budu birani u predstavniko telo nije u skladu sa naelom podele vlasti. U tom sluaju bi, naime,
jedno lice istovremeno uestvovalo u vrenju i zakonodavne i izvrne
37
vlasti. Zato je nespojivost parlamentarne funkcije sa plaenom dravnom slubom propisana u lanu I odsek 6 stav 2 Ustava SAD a od
38
39
1787. godine i lanu 36 Ustava Belgije od 1831. godine .
umi je, van svake sumnje, nameravao da putem doivotnog izbora savetnika obezbedi njihovu nezavisnost u odnosu na izvrnu vlast. Meutim, izborno naelo je samo po sebi nespojivo sa nepokretnou i stalnou izbornih lica. Zato on svoje stanovite nije mogao ilustrovati nijednim primerom iz ustavne prakse SAD a ili neke evropske zemlje koja je
pre 1868. godine uvela dvodomno narodno predstavnitvo u svoj ustavni
sistem. Bez obzira na to da li su lanovi gornjeg doma dolazili na svoje
poloaje putem posrednih, ili, pak, neposrednih izbora, uvek su birani na
odreen mandatni period. Takav nain izbora savetnika predvien je u
40
lanu I odsek 3 stav 1 Ustava SAD a od 1787. godine i u lanu 53
41
Ustava Belgije od 1831. godine .
Zbog velikih razlika u miljenju lanova Odbora o ureenju gornjeg
doma, o organizaciji Saveta nije se ni glasalo. Na devetoj, i poslednjoj po
redu odborskoj sednici jednoglasno je usvojeno da ministri treba da odgovaraju za svoja dela, ali nije reeno pred kojim telom. Nakon to je odlueno da narod treba da ima zakon o tampi koji e odgovarati njegovom
duhu, predsednik Odbora ore Ceni je objavio da je zadatak Odbora
42
izvren, a potom i zakljuio njegove sednice.
*
*
*
36
VIII sednica Ustavnog odbora od 16. decembra 1868, Jedinstvo list za politiku i
knjievnost, broj 14 od 1. I 1869, Beograd 1869, str. 43 - 44.
37
J. Stefanovi, Ustavno pravo FNRJ i komparativno, knjiga I, Zagreb 1956,
str. 466.
38
The United States Constitution, http://www.house.gov/Constitution/Constitution.html,
str. 2, poseeno 1. 10. 2009. U daljem tekstu: The United States Constitution.
39
Dcret contenant la Constitution de la Belgique, 7 fvrier 1831, Bull. Offic. n.
XIV, str. 186. U daljem tekstu: Dcret contenant la Constitution de la Belgique.
40
The United States Constitution, str. 1.
41
Dcret contenant la Constitution de la Belgique, str. 190 191.
42
IX sednica Ustavnog odbora od 17. decembra 1868, Jedinstvo list za politiku i
knjievnost, broj 15 od 3. I 1869, Beograd 1869, str. 48.
309

311)
Iako je Svetonikoljski odbor jednoglasno usvojio odluku o uvoenju

dvodomnog narodnog predstavnitva u ustavni sistem Srbije, gornji dom
43
ipak nije bio predvien u Namesnikom ustavu od 1869. godine. Namesnici su ovakvo ustavno reenje pravdali otporom poslanika iz reda seoskog stanovnitva, koji nisu hteli da dele zakonodavnu vlast sa inovnici44
ma. Zato, prema lanu 48 stav 1 Ustava od 1869. ni inovnici ni advokati nisu mogli biti birani za poslanike. Da bi inteligencija ipak ula u
Skuptinu, knez je dobio pravo da na svaka tri poslanika postavi jednog iz
45
reda ljudi bogatih znanjem i iskustvom u narodnim poslovima (l. 45).
To su bili tzv. vladini ili kneevi poslanici, zapravo inovnici i advokati
46
koji nisu mogli biti birani za poslanike. Trebalo je da oni preuzmu funkcije gornjeg doma koji u Namesnikom ustavu nije predvien. Tako su
putem ustanove vladinih poslanika ideje Svetonikoljskog odbora o dvodomnom predstavnikom telu, dodue u vrlo ogranienom obimu, ipak
dobile svoju praktinu primenu.
43
Uobiajen naziv za Ustav za Knjaestvo Srbiju od 1869. godine jer je donet na

inicijativu Namesnitva, koje je nakon ubistva kneza Mihaila vrilo kneevsku vlast za
vreme maloletstva kneza i kralja Milana Obrenovia.
44
S. Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia (1868 1878), knj. I, Beograd 1926, str. 62.
45
Ustav za Knjaestvo Srbiju od 1869. godine, tampan u Dravnoj tampariji Kraljevine Srbije, Beograd 1900, str. 16.
46
S. Jovanovi, nav. delo, str. 62 63.
310
Maa Kulauzov, LL.M., Assistant

A Few More Remarks on St. Nicholas Committee

Abstract
The conclusions of so called St. Nicholas Committee (convened on
December 6th, 1868 on St. Nicholas Day, with task to prepare the new
constitution) concerning bicameral structure of National Assembly were
presented in this paper. The conclusions of the Committee regarding the
structure of National Assembly did not serve as a model for the provisions of the Constitution of the Principality of Serbia of 1869 (so called
Regency Constitution). Although the Constitution of 1869 did not introduce Senate, one third of the deputies of Assembly were appointed by
knez. According to its provisions, those appointed deputies were, in some
way, a substitute for the upper house of the legislature, envisaged by
members of St. Nicholas Committee.
Key words: St. Nicholas Committee, bicameral National Representative Body, knez, State Council, National Assembly, Constitution of the
Principality of Serbia of 1869.
311

311)
312
347.426(37)
Mr Samir Alii, asistent

PROBLEM KONKURENCIJE TUBI U SLUAJU

NANOENJA TETE USLED PADA TERETA
1
U KLASINOM RIMSKOM PRAVU
Saetak: U ovom radu istrauje se koja se tuba primenjuje u sluaju
nastanka tete usled pada tereta u sluajevima u kojima nije mogua primena actio de effusis et deiectis directa. Nakon uvoda u kome su postavljeni ciljevi rada, analizirana su etiri sluaja nanoenja tete usled pada tereta: isputanje tereta od strane nosaa, pad tereta sa kola, pad tereta sa
tovarne ivotinje i izbacivanje stvari sa broda. U ovim sluajevima analizirani su uslovi za primenu tubi actio damni iniuriae (directa i in factum),
actio de pauperiae i actio de effusis et deiectis utilis causa. Na kraju je dat
zakljuak u kome su sumirani rezultati istraivanja.
Kljune rei: teta, naknada tete, lex Aquilia, damnum iniuria datum, pad tereta, rimsko pravo.
Uvod
Iuv. Sat. 3.245-246:
...ferit hic cubito, ferit assere duro
2
alter, at hic tignum capiti incutit, ille metretam.
Rad je posveen projektu Pravo Srbijeu evropskoj perspektivi, br. 149042 koji
finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.
2
Iuv. Sat. 3.245-246 jedan me gura laktom, drugi tvrdom letvom; jedan mi udara
glavu gredom, drugi mericom.
313
Mr Samir Alii, Problem konkurencije tubi u sluaju nanoenja... (str. 313323)
Iuv. Sat. 3.251-253:

Corbulo vix ferret tot vasa ingentia, tot res
inpositas capiti, quas recto vertice portat
3
servulus infelix et cursu ventilat ignem.
Iuv. Sat. 3.254-261:
...longa coruscat
serraco veniente abies, atque altera pinum
plaustra vehunt; nutant alte populoque minantur.
nam si procubuit qui saxa Ligustica portat
axis et eversum fudit super agmina montem,
quid superest de corporibus? quis membra, quis ossa
invenit? obtritum vulgi perit omne cadaver
4
more animae.
Gore navedeni stihovi iz satira rimskog pesnika Juvenala slikovito
svedoe o tome da su nesree usled pada tereta bile uobiajena stvar u Rimu u imperijalno doba. Naravno, problem tete koja je usled toga nastajala nije mogao izbei panji pravnika.
Ovom prilikom neemo se baviti situacijom kada neka stvar biva izbaena iz stambene zgrade na javni put ili privatno mesto preko koga se
uobiajeno prelazi. Naime, kao to je dobro poznato, u ovom sluaju
oteenom licu pripada tuba zbog nedozvoljenog prosipanja ili izbacivanja stvari (actio de effusis et deiectis) protiv lica koje stanuje na mestu
odakle je neto izbaeno.
Meutim, situacija je znatno sloenija kada neko biva povreen padom tereta u transportu, npr., padom tereta sa kola, ili sa lea nosaa ili
tovarne ivotinje, ili sa broda. U takvoj situaciji, direktna primena actio
de effusis et deiectis nije mogua, i samim tim se namee pitanje, koja tuba stoji na raspolaganju oteenom licu? Da bi smo to utvrdili, moramo
odgovoriti na sledea pitanja:
-Najpre, treba ispitati da li i pod kojim uslovima postoji mogunost
za primenu akvilijanske tube (actio damni inuriae; actio legis Aquiliae)?
Iuv. Sat. 3.251-253 Sam Korbulon teko bi nosio sve one velike posude na aru,
sve postavljene na glavi nesrenog malog roba koji ih nosi uspravljene glave i trei raspaljuje vatru. Korbulon koji se ovde pominje je poznati rimski vojskovoa iz vremena
Klaudija i Nerona, poznat po izuzetnoj fizikoj snazi.
4
Iuv. Sat. 254-261: ...duga borova klada njie se sa teretnih kola koja dolaze, i
druga kola nose jelova stabla; drmaju se na visini i plae narod. Jer ako pukne osovina
onih (kola) koja nose Ligursko kamenje i prevrnuta planina se istrese na masu, ta e
ostati od njihovih tela? Ko e prepoznati udove, ko kosti? Leevi svetine nestaju, poput
njihovih dua.
314
Zatim, treba utvrditi da li klasini pravnici smatraju da je u sluaju pada

tereta teta naneta telom (corpore) onog ko ju je naneo, odnsno, da li je
tuba directa ili in factum?
-Drugo, treba utvrditi da li, i u kojim sluajevima, moe da se primeni tuba zbog tete koju nanese ivotinja (actio de pauperie) u sluaju
pada tereta sa tovarne ivotinje?
-Najzad, iako je jasno da direktna tuba zbog izbacivanja i prosipanja stvari (actio de effusis et deiectis) ne moe da se primenjuje ako predmet nije pao ili izbaen iz stambene zgrade, ostaje otvoreno pitanje da li
ova tuba moe da se primenjuje utilis causa?
U ovom radu analiziraemo neke sluajeve nanoenja tete usled pada tereta koje navode klasini pravnici, sa ciljem da utvrdimo koje se od
navedenih tubi i pod kojim uslovima mogu koristiti, i protiv kojih lica se
podiu.
1. Zbacivanje tereta od strane nosaa. D.9.2.7.2 ULPIANUS libro
octavo decimo ad edictum Sed si quis plus iusto oneratus deiecerit onus
et servum occiderit, Aquilia locum habet: fuit enim in ipsius arbitrio ita
se non onerare. nam et si lapsus aliquis servum alienum onere presserit,
Pegasus ait lege Aquilia eum teneri ita demum, si vel plus iusto se onera5
verit vel neglegentius per lubricum transierit.
Na poetku ovog teksta, Ulpijan navodi sluaj u kome je peak ispustio teret koji je nosio. Teret je pao na tueg roba, i kao posledica toga
rob je poginuo. Nosa je ispustio teret zato to je poneo veu koliinu tereta nego to je mogao da dri. Po Ulpijanu, ima mesta tubi iz Akvilijevog zakona, jer postoji kulpa na strani nosaa, budui da je morao da proceni koliki teret moe da ponese.
Ulpijan zatim citira Pegaza, koji kae da e i u sluaju kada je neko
ispustio teret na tueg roba zato to se okliznuo postojati akvilijanska odgovornost, izjednaavajui tako situaciju kada neko nepaljivo hoda po
neravnom terenu sa situacijom kada se pretovari: i u jednom i u drugom
sluaju postoji kulpa.
Interpolacionistika kritika je smatrala da je diskusija o kulpi (fuit
enim in ipsius arbitrio ita se non onerare) u ovom pasusu delo Justini-
D.9.2.7.2 ULPIJAN, iz osamnaeste knjige o ediktu: Ali ako bi neko ko je pretovaren odbacio teret i ubio roba, ima mesta Akvilijevom zakonu; bila je, naime, stvar njegove
sopstvene procene da se ne pretovari na taj nain. Jer i ukoliko teret grekom padne na
tueg roba, Pegaz kae da podlee Akvilijevom zakonu, ukoliko se pretovario, ili nepaljivo iao po klizavom terenu.
315

6
janovih kompilatora, to bi znailo da se izvorni tekst odnosio samo na

problem kazualiteta. Ipak, za ovakvu skepsu nema mesta, budui da je
navedena Ulpijanova konstatacija sasvim u skladu sa onim to znamo o
akvilijanskoj kulpi uopte. Naime, po Akvilijevom zakonu odgovara se i
za najblai nehat (In lege Aquilia et levissima culpa venit.-D.9.2.44pr).
Granice kulpe u akvilijanskoj odgovornosti postavljene su mnogo stroije
nego u veini kontrakata. Kulpa znai i nepredvianje onog to se moe
predvideti, izostanak posebne marljivosti (diligentia), i izjednaava se sa
7
nestrunou (imperitia) strunog lica (artifex-a) u kontraktima.
8
U ovom sluaju oigledno se radi o nehatnom prouzrokovanju tete.
Nema znaaja da li je teta naneta usled nepanje, neznanja ili ak fizike
slabosti. U svim sluajevima postoji culpa, jer nosa nije predvideo ono to
se moglo predvideti (fuit ... in ipsius arbitrio): da bi noenjem pretekog te9
reta ili kretanjem po klizavom terenu mogao da ugrozi druge.
U tekstu D.9.2.7.2 i Ulpijan i Pegaz govore da se u sluaju da teret
koji nosa ispusti nanese neku tetu primenjuje tuba iz Akvilijevog zakona. Meutim, moglo bi se postaviti pitanje, da li je tuba u ovom sluaju direktna ili in factum, odnosno, da li pravnici u ovom sluaju smatraju
da je tuba naneta corpore? injenica da se govori samo o tubi iz Akvilijevog zakona (Aquilia locum habet; lege Aquilia eum teneri) govori u
prilog zakljuku da se radi o direktnoj tubi. Ovakav zakljuak je u skladu sa drugim tekstovima Digesta u kojima se govori o teti nanetoj predmetom koji je neko drao, pa pustio. U svim takvim sluajevima se sma-
J. B. Thayer: Lex Aquilia (Digest IX, 2, Ad Legem Aquiliam-text, translation and

commentary); Cambridge 1929. str. 60.
7
M. Talamanca: Colpa civile (storia); Enciclopedia del diritto VII, Milano 1960.,.,
str. 519-520. O akvilijanskoj kulpi vidi i: S. Schipani: Responsabilit ex lege Aquilia
criteri di imputazione e problema della culpa; Universit di Torino, Memorie dell'istituto giuridico, serie II, memoria CXXXI, Torino 1969.; R. Robaye: Remarques sur le concept de faute dans linterprtation classique de la lex Aquilia; RIDA XXXVIII, Bruxelles
1991., str. 333-384.; D. Pugsley: On the Lex Aquilia and Culpa; Tijdschrift voor
Rechtsgeschiedenis/Revue dhistoire de droit/The Legal History Review L/1, Antwerpen
1982., str.1-17. M. Talamanca: Colpa civile (storia); Enciclopedia del diritto VII, Milano
1960., str. 517-533.
8
Thayer, ibid.
9
K. Visky: Die Frage der Kasualitt aufgrung des D.9.2 (ad legem Aquiliam); Revue internationale des droits de lantiquit 3/XXVI, Bruxelles 1979., str. 479-480. Nepaljiv izbor mesta za neku radnju je jo u republikansko doba bio osnov za kulpu (Visky:
op. cit., str 500.). Takoe, analogno sluaju u kome nosa ispusti teret zbog slabosti, i koija koji zbog fizike slabosti nije mogao da obuzda trzaj mazgi odgovoran je po osnovu
kulpe, jer je morao predvideti da bi njegova slabost mogla predstavljati opasnost za druge
(D.9.2.8.1). Robaye: op. cit., str. 364-365.
316
tra da je teta naneta corpore, jer je neko pustio predmet koji je drao, na
10
isti nain kao da je, npr., bacio koplje.
Treba primetiti da se u ovom sluaju radi, oigledno, o primeni prvog poglavlja Akvilijevog zakona. Naime, ubistvo roba se jasno oznaava
glagolom occiderit, a u prilog tome govori i sadraj Ulpijanovog paragrafa koji neposredno prethodi citiranom tekstu D.9.2.7.2:
D.9.2.7.1 ULPIANUS libro octavo decimo ad edictum Occisum autem
accipere debemus, sive gladio sive etiam fuste vel alio telo vel manibus (si
11
forte strangulavit eum) vel calce petiit vel capite vel qualiter qualiter.
Ovaj tekst sadri tipine naine ubistva uz korienje neposredne fizike sile. Meutim, u sluaju kada rob pogine zato to je nosa ispustio
teret na njega, smrt nastupa kao posledica jedne radnje koja nije direktno
usmerena da nanese smrt nekom licu: noenje prevelikog tereta. Zato se
moe rei da se u ovom sluaju radi o proirenju koncepta occidere i na
nanoenje smrti nehatom, ali sa druge strane, suava se polje njegove primene samo na smrt koja je naneta uz postojanje krivice, iskljuujui tako
12
nanoenje smrti sluajem.
2. Pad tereta sa kola. D.9.2.27.33 ULPIANUS libro octavo decimo ad
edictum Si ex plostro lapis ceciderit et quid ruperit vel fregerit, Aquiliae actio13
ne plostrarium teneri placet, si male composuit lapides et ideo lapsi sunt.
Prema Ulpijanu, ukoliko sa teretnih kola ispadne kamen i naini tetu na nain koji predvia tree poglavlje Akvilijevog zakona, odnosno neto uniti ili slomi (ruperit vel fregerit), koija teretnih kola (plostrarius)
10
Tako, direktna akvilijanska tuba e postojati ukoliko neko pogodi roba koji prelazi preko poligona za gaanje (D.9.2.9.4), zatim ako igrai svojom krivicom pogode loptom u ruku berberina koji brije roba i usled toga ovome bude preseen grkljan
(D.9.2.11pr), ako grupa ljudi baci gredu i smrska tueg roba (D.9.2.11.4), itd. Vidi i D.
Nrr: Causa mortis Auf den Spuren einer Redewendung, Mnchen 1986. str. 142.
11
D.9.2.7.1 ULPIJAN, iz osamnaeste knjige o ediktu: Meutim, pod (izrazom)
ubiti treba da prihvatimo (ono to je uinjeno) bilo maem, bilo isto tako batinom, ili
drugim orujem, ili rukama (ako ga je jako stegao oko vrata), ili udarcem nogom, ili glavom, ili na bilo koji drugi nain.
12
P. Ziliotto: Limputazione del danno aquiliano tra iniuria e damnum corpore
datum; Milano 2000., str. 47-54., R. Sotty: Les actions qualifies d utiles en droit classique, LABEO 25/2, Napoli 1979., str. 157., nap. 65.
13
D.9.2.27.33 ULPIJAN, iz osamnaeste knjige o ediktu: Ako sa teretnih kola padne
kamen i neto oteti ili slomi, smatra se da voza teretnih kola odgovara po Akvilijanskoj
tubi ako je loe sloio kamenje i ako je zbog toga skliznulo.
317
odgovara po osnovu tube iz Akvilijevog zakona ukoliko je do toga dolo

zbog toga to je loe sloio kamenje.
Sa aspekta kulpe, ovde nema nejasnoa. Voza teretnih kola odgovara zbog nehata, zato to je nemarno ili nestruno sloio kamenje. Ovaj
sluaj sa aspekta krivice slian je prethodnom, u kojem je do nesree do14
lo zbog toga to je nosa poneo preveliku koliinu tereta. I u jednom i
u drugom sluaju postoji krivica zbog nepredvianja budue opasnosti.
Meutim, postavlja se pitanje, da li se ovde radi o posrednom ili neposrednom kazualitetu, odnosno, da li je teta naneta corpore? Ako se u situaciji kada neko ispusti predmet koji je drao i moe razumeti da je teta nastala
corpore, u sluaju pada kamena sa kola to nije sluaj. teta nastaje usled toga
to je kamenje loe sloeno. Ovde ne samo da nedostaje fiziki kontakt izmeu delikventa i oteene stvari, nego nema ni direktne ljudske radnje koja bi
neposredno bila uzrok tete. Dok u sluaju nosaa imamo zbacivanje tereta,
15
ovde je uzrok - loe slaganje tereta. Ipak, postoji tuba iz Akvilijevog zako16
na, kao da je neko sam ispustio teret koji je drao.
3. Pad tereta sa tovarne ivotinje. D.9.1.1.4 ULPIANUS libro octavo decimo ad edictum Itaque, ut Servius scribit, tunc haec actio locum
habet, cum commota feritate nocuit quadrupes, puta si equus calcitrosus
calce percusserit, aut bos cornu petere solitus petierit, aut mulae propter
nimiam ferociam: quod si propter loci iniquitatem aut propter culpam
mulionis, aut si plus iusto onerata quadrupes in aliquem onus everterit,
17
haec actio cessabit damnique iniuriae agetur.
14
Ziliotto: op. cit., str. 55.

Ziliotto: op. cit., str. 55-56
16
Po nekim romanistima, elemenat koji povezuje oba sluaja, isputanja tereta od
strane nosaa i pada kamena sa kola, je postojanje kulpe u jednoj radnji koja, iako sama
po sebi nije nedozvoljena, moe da dovede do tete. Nikakav znaaj, meutim, nema injenica da li je teta nastala kao direktna posledica ljudske radnje ili ne (....ci che conta
la possibilit di ravvisare un elemento di colpa nella condotta di per s lecita dalla quale
sia derivato un danno ad altri. Nessuna importanza ha, invece, il fatto che levento lesivo
abbia la sua causa diretta in una azione umana. ...lelemento considerato rilevante quello della colpevolezza del soggetto agente... - Ziliotto: op. cit., str. 56.). Drugi, meutim,
ovo objanjavaju posrednim prouzrokovanjem tete, posrednim kazualitetom (mittelbare
Kasualitt - Nrr, op. cit., str. 142-143.)
17
D.9.1.1.4 ULPIJAN, iz osamnaeste knjige o ediktu: I zato, kako pie Servije, ovoj
tubi ima mesta onda kada je etvoronona ivotinja priinila tetu zbog probuene divlje
prirode, na primer ako je konj koji se esto rita udario nogom, ili je vo, koji esto ubada,
ubo rogom, ili mazge (priine tetu) zbog preterane divljine; a ako zbog neravnog terena,
ili krivicom mazgara, ili zbog toga to je pretovarena, etvoronona ivotinja zbaci teret
na nekoga, ova tuba se nee primenjivati i tuie se zbog protivpravne tete.
15
318

18
Ulpijan citira pravnika Servija koji kae da se actio de pauperie

primenjuje uvek kada ivotinja priini tetu usled probuene divljine
(commota feritate). On navodi sluajeve kada se konj, koji se inae esto
rita, ritne nogom i nekog povredi, ili kada vo, koji esto napada rogovima, nekog ubode, ili kada mazge priine tetu usled preterane divljine.
19
Servije nasuprot ovim sluajevima kada ivotinja uini tetu pod dejstvom nagona navodi primer kada tovarna ivotinja zbaci teret na nekoga
(roba ili slobodnog oveka) i priini tetu, zbog tekog terena, ili krivicom gonia, ili zato to je pretovarena. U svim ovim sluajevima teta nije priinjena zbog neuobiajenog ponaanja ivotinje pod dejstvom instinkta, nego zbog krivice gonia. Zato se ne primenjuje actio de paupe20
rie, nego actio damni iniuriae.
Krivica gonia postoji ne samo ako je mazgar direktno izazvao da
ivotinja zbaci teret nestruno je vodei (na ta se verovatno misli kada se
21
kae propter culpam mulionis ), nego i ako je pretovario i time izazvao
22
da ivotinja nije mogla da zadri teret. Nije jasno zbog ega postoji
akvilijanska odgovornost ako je do nesree dolo zbog tekih uslova puta
(propter loci iniquitatem), jer bi na prvi pogled bilo loginije da se ovo
podvede pod sluaj. Izgleda da Servije smatra da u tom sluaju postoji
pretpostavljena krivica gonia zato to goni ivotinju na opasnom mestu,
na slian nain kao u sluaju kada se nosa oklizne i ispusti teret zato to
je neoprezno iao po tekom terenu (vidi ranije analizirani tekst
D.9.2.7.2).
Neobino deluje to to Servije govori o Akvilijanskoj tubi na takav
nain kao da je u pitanju direktna tuba (damnique iniuriae agetur). Iako
su neki romanisti smatrali da se izraz damnique iniuriae agetur moe
shvatiti u irem znaenju, tj. da se pod njime podrazumeva i tuba in fac23
24
tum. , ali je ovo miljenje podvrgnuto kritici i uglavnom odbaeno.
18
Radi se verovatno o Serviju Sulpiciju Rufu (Servius Sulpicius Rufus), pravniku iz

prvog veka p. n. e. (M. Polojac: ACTIO DE PAUPERIE and Liability for Damage Caused
by Animals in Roman Law; Belgrade 2003., str. 37.)
19
Po nekim romanistima, ovaj drugi deo pasusa potie od Ulpijana (Ziliotto: op.
cit., str. 106., nap. 9.).
20
Polojac: op. cit., str. 38., Ziliotto: op. cit., str. 104-108.
21
Ziliotto: op. cit., str. 107.
22
Treba podsetiti da lice koje je pretovarilo ivotinju moe odgovarati i za povredu
koju je usled toga pretrpela sama ivotinja (D.19.2.30.2; D.9.2.27.23).
23
S. Schipani: Responsabilit ex lege Aquilia criteri di imputazione e problema della culpa, Torino 1969., str. 164.
24
Ziliotto: op. cit., str. 104-114. Vidi i: Nrr: op. cit., str. 142.
319
Treba primetiti da neki autori spominju situacije u kojima je teta

nastala usled pretovaranja ivotinje kao specifinu grupu sluajeva u kojima se za nastalu tetu odgovara po direktnoj tubi iz akvilijevog zakona,
a ne po pretorskoj tubi in factum, uprkos tome to teta nije naneta cor25
pore. Ne ulazei u razloge koji su do ovoga doveli, moramo konstatovati da i u sluaju kada je sama tovarna ivotinja povreena usled pretovaranja pravnici daju direktnu akvilijansku tubu, a ne tubu in factum
(D.9.2.27.23; D.19.2.30.2). injenica da o ovoj problematici raspravljaju
ve Servije (D.9.1.1.4), Pegaz (D.9.2.7.2) i Alfen (D.19.2.30.2), pravnici
s kraja republikanskog doba, ukazuje da je problem akvilijanske odgovornosti zbog pretovaranja ivotinje bio elaboriran ve u pretklasinom periodu. Mogue je da su iz nekog razloga oni o ovoj problematici drugaije
rezonovali nego pravnici iz poznog klasinog perioda, te da ove specifinosti proistiu odatle.
Napomenimo i to da pitanje posrednog i neposrednog kazualiteta
nema znaaja kada ivotinja zbaci teret pod dejstvom nagona. I ako je
teta naneta posredno, primenjuje se actio de pauperie:
D.9.1.1.9 ULPIANUS libro octavo decimo ad edictum Sive autem corpore suo pauperiem quadrupes dedit, sive per aliam rem, quam tetigit quadrupes, haec actio locum habebit: ut puta si plaustro bos obtrivit aliquem
26
vel alia re deiecta.
4. Izbacivanje stvari sa broda. D.9.3.6.3 PAULUS libro nono decimo ad edictum Si de nave deiectum sit, dabitur actio utilis in eum qui na27
vi praepositus sit.
U ovom tekstu govori se o situaciji kada neto bude izbaeno sa broda i oteti tuu imovinu, verovatno kada brod stoji usidren neposredno uz
obalu, ili kada se blisko mimoilazi sa drugim plovilom, ili kada plovi neposredno uz obalu po uskom plovnom putu, npr. reci ili kanalu. U takvom
sluaju, daje se tuba iz razloga korisnosti protiv zapovednika broda (praepositus navi).
25
Tako, Nrr, ibid: Eine Fallgruppe, bei der sich anscheinend frh die Subsumtion
unter die actio (directa) durchgesetzt hatte, ist diejenige des berladens von Tieren.
26
D.9.1.1.9 ULPIJAN, iz osamnaeste knjige o ediktu: Meutim, bilo da je etvoronona ivotinja priinila tetu sopstvenim telom, bilo preko neke druge stvari koju je etvoronona ivotinja dotakla, ova tuba e biti primenljiva; kao na primer ako je vo nekoga smrvio kolima ili drugom stvari koja je gurnuta nizbrdo.
27
D.9.3.6.3 PAUL, iz devetnaeste knjige o ediktu: Ako je neto izbaeno sa broda,
bie data tuba iz razloga korisnosti protiv onoga koji je bio zapovednik broda.
320
Ovaj paragraf potie iz poglavlja Digesta O onima, koji neto prospu ili izbace (De his, qui effuderint vel deiecerint-9.3), i ini deo jednog
Paulovog fragmenta (9.3.6) u kome se razmatraju razliita pitanja vezana
za tubu zbog nedozvoljenog izbacivanja i prosipanja stvari. U skladu sa
time, nema sumnje da se actio utilis iz ovog teksta odnosi na tubu zbog
nedozvoljenog prosipanja i izbacivanja stvari, a ne na akvilijansku tubu.
Moe se postaviti pitanje, zato actio utilis, a ne jednostavno actio de effusis et deiectis? Odgovor lei u injenici da se tuba zbog prosipanja i izbacivanja stvari po striktnom tumaenju rei pretorovog edikta daje samo
protiv lica koje stanuje u zgradi iz koje je neto izbaeno (in eum, qui ibi
habitaverit-D.9.3.1pr). Ako stvar nije izbaena iz stambenog, nego poslovnog prostora, npr. iz skladita ili radnje, dae se tuba in factum, odnosno utilis causa protiv zakupca tog prostora (D.9.3.3). Po analogiji, direktna tuba ne moe biti data ni protiv kapetana broda, jer ni on ne stanuje na brodu, ali se protiv njega daje actio utilis zbog nedozvoljenog izbacivanja i prosipanja stvari.
Moe se postaviti pitanje, zato tuba zbog izbacivanja stvari, a ne
akvilijanska, kad, kako smo videli, u drugim sluajevima pada stvari prilikom transporta, npr. pada kamena sa kola ili tereta sa tovarne ivotinje, postoji akvilijanska tuba? ta vie, i u nekim sluajevima namernog izbacivanja stvari na put postoji akvilijanska tuba, npr. ako drvosea nepaljivo
baci granu sa drveta i povredi prolaznika (D.9.2.31).
Reenje problema lei u injenici da se akvilijanska tuba podie
uvek kada se moe utvrditi ijom krivicom je stvar pala. Kada se radi o
padu stvari sa kola, ili tovarne ivotinje, ili sa glave nosaa, nije teko
utvrditi ko je kriv, ali u sluaju pada stvari sa broda, situacija je bitno drugaija. U tom sluaju jedino reenje je da bude tuen kapetan broda, ali to
vie nije akvilijanska odgovornost, nego odgovornost zbog nedozvoljenog izbacivanja ili prosipanja stvari.
Zakljuak
Za tetu nastalu usled pada tereta po pravilu odgovara putem tube
iz Akvilijevog zakona lice koje snosi krivicu za pad tovara. Krivica postoji ukoliko je do nesree dolo zato to je nosa, koija ili goni tovarne ivotinje poneo ili natovario preveliku koliinu tereta, loe sloio teret,
ili se kretao po neadekvatnom terenu. U svim ovim sluajevima, krivica
postoji zbog toga to nije predvideo ono to se realno moglo predvideti:
da bi time mogao da izazove opasnost za druge.
Pravnici iz klasinog i pretklasinog perioda govore u svim ovim situacijama samo o tubi iz Akvilijevog zakona. To znai da imaju u vidu
321
direktnu tubu, a ne tubu in factum, i da smatraju da je teta naneta corpore. U tom smislu, sluajevi nanoenja tete usled pada tereta predstavljaju izuzetak u odnosu na opti reim akvilijanske odgovornosti, jer se i
u situaciji kada nema direktnog kazualiteta primenjuje direktna tuba ex
lege Aquilia.
U sluaju kada tovarna ivotinja zbaci teret bez krivice oveka pod
dejstvom nagona, za tetu koja usled toga nastane odgovara njen vlasnik
po osnovu actio de pauperie.
Posebnu situaciju predstavlja izbacivanje ili pad stvari sa broda. Poto u ovom sluaju po pravilu ne moe da se utvrdi ijom krivicom je
predmet pao, umesto akvilijanske tube daje se actio de effusis et deiectic
utilis causa protiv kapetana broda.
322
Samir Alii, LL.M., Assistant

Some Cases of Damage Resulting from Cargo Fall

in Roman Law
Abstract
This paper studies types of lawsuits applicable to damage resulting
from cargo fall in cases when actio de effusis et deiectis directa may not
be applied. After the introduction, which defines the aims of the study,
four circumstances of damage to cargo as a result of fall have been
analyzed: fall during handling by the carrier, fall off a vehicle, fall off a
load-bearing animal and fall off a ship. The paper examines conditions
necessary for lawsuits actio damni iniuriae (directa and in factum), actio
de pauperiae and actio de effusis et deiectis utilis causa, and circumstances which require each of them. At the end the paper presents a conclusion which summarizes the results of the research.
Keywords: damage, compensation of loss, lex Aquilia, damnum iniuria datum, cargo fall, Roman law.
323
324
343.93
Mr Milena Pavlovi, asistent

SPECIFINE KARAKTERISTIKE UINILACA I

RTAVA ZLOINA MRNJE
Saetak: Postojanje specifinosti koje karakteriu zloine mrnje,
modernu formu socijalno neprihvatljivog ponaanja koje se preduzima
prema pripadnicima odreenih drutvenih grupa, nuno uzrokuje potrebu da se izvri analiza svih njihovih konstitutivnih elemenata. Znaajna panja se, stoga, posveuje uiniocima i rtvama zloina mrnje, a poseban akcenat se stavlja na uoavanje onih obeleja koja se
u odnosu na uinioce i rtve drugih zloina javljaju kao posebna i atipina. Pored opisivanja i naglaavanja karakteristinih obeleja uinilaca zloina mrnje u odnosu na vinovnike drugih delikata, u lanku
se analiziraju i dalje kategorizuju uinioci spram kriterijuma stepena
samostalnosti pri izvrenju dela. Pored toga, podvlae se specifina
obeleja rtava ovih akata i razjanjavanju uzroci njihove naglaene
vulnerabilnosti.
Kljune rei: zloini mrnje, netolerancija, rasizam
Uvod
Savremena forma akata netolerancije prema pripadnicima odreenih drutvenih grupa, poznata pod nazivom zloini mrnje, iskazuje
uoljive sprecifinosti u pogledu pojedinih kriminolokih kategorija.
Karakteristina obeleja ovih akata su upravo ono to ih izdvaja iz
obilja kriminalnih pojava i ini interesantnim i vanim za prouavanje.
Mnoga obeleja devijantnih akata se u sluaju zloina mrnje iskazuju
na poseban nain, pa se tako, na primer, moe uoiti tendencija njiho325
Mr Milena Pavlovi, Specifine karakteristike uinilaca ... (str. 325346)
vog adaptiranja razliitim istorijskim prilikama, identifikovati njihov

koren u prethodnim oblicima netolerantnog ponaanja, posmatrati irenje negativnih posledica na udaljene slojeve drutva, pratiti internacionalizacija i povezivanje grupa istomiljenika i uoiti intenzivno korienje sredstava masovne komunikacije i interneta za prenoenje netolerantnih ideja.
Samo postojanje ovakvih specifinosti nuno uzrokuje potrebu da
se preispitaju i subjektivne kriminoloke kategorije kao neizostavno
prisutni elementi svakog zloina mrnje njihovi uinioci i rtve. Pri
tome, osnovni cilj je da se utvrde karakteristike subjekata i objekata
zloina mrnje, kako bi se moglo uvideti jesu li oni slini ili razliiti
od aktivnih i pasivnih aktera drugih zloina. Pored toga, bitno je razluiti mogu li se u okviru ove dve kategorije nainiti dalje podkategorije
i govore li one neto o samoj prirodi i karakteristikama zloina mrnje. Smisao ovakve analize je, svakako, da doprinese formulisanju jasnih ideja o znaaju zloina mrnje i konkretnim merama koje bi povodom ovih devijantnih pojava trebalo preduzeti na planu kriminalne i
socijalne politike.
Specifine karakteristike uinilaca zloina mrnje

Uoavanje osnovnih karakteristika uinilaca pojedinih krivinih dela, odnosno stvaranje profila koji objedinjava najee osobine koje poseduju uinioci tih dela, jedan je od najbitnijih i istovremeno najzahtevnijih
zadataka kriminologije. Uinioci razliitih vrsta krivinih dela mogu posedovati odreene biopsihike i socijalne specifinosti, to omoguava da
se za pojedini delikt ili grupu dela konstruie slika, odnosno profil uinioca. Kriminologija je do sada u velikoj meri uspela da otkrije zajednike
crte uinilaca odreenih delikata, te danas postoji jasna predstava o tome
kakva je linost, na primer, serijskih ubica, terorista ili kompjuterskih delinkvenata.
Izvori saznanja o uiniocima zloina mrnje u savremenoj literaturi
uglavnom potiu od malobrojnih i usko ogranienih komparativnih istraivanja. Rezultati istraivanja nisu uspeli da kreiraju potpuno jasan profil
lica koje ini ova dela, odnosno da utvrde specifine karakteristike njegove linosti. Na putu potpunog razjanjavanja ovog pitanja stoje mnogobrojne prepreke, a najvea se sastoji u tome to zloini mrnje obuhvataju
vei broj meusobno razliitih protivpravnih akata, pa se zbog toga i uinioci neminovno razlikuju. Zbog toga ne treba insistirati, a to u krajnjem
sluaju nije ni mogue, na kreiranju sasvim iste slike uinioca. Pojedine karakteristike koje su u istraivanjima jasno utvrene treba pripisati
326
profilu, ali druge, koje se ne javljaju u veini sluajeva, ne treba po svaku

cenu ukljuivati u profil. U suprotnom, moe se lako upasti u zamku stereotipiziranja uinilaca i time ponoviti ista greka koju prave sami uinio1
ci kada stereotipiziraju svoje rtve.
U svakom sluaju, u analizi karakteristika uinilaca zloine mrnje,
moe se krenuti od danas potpuno nespornog stava, po kome postoje bitne razlike izmeu, sa jedne strane, individualnih uinilaca, odnosno onih
koji postupaju samostalno i sa druge strane, uinilaca koji delo ine usled
ukljuenosti u, ili veze sa, odreenim organizacijama koje inspiriu zloine mrnje.
Individualni zloini mrnje

Prema iroko prihvaenoj tipologiji Levina i Mekdevita, zloini mrnje, koje oni dele na etiri tipa - zloine iz zabave, odbrambene, zloine
2
iz misije i osvetnike, se meusobno razlikuju i u pogledu uinilaca. Do
tog zakljuka, oni su doli na osnovu rezultata istraivanja sprovedenog u
3
Bostonu (SAD), na osnovu kog su i sainili pomenutu tipologiju. Nakon
to su utvrdili razlike izmeu izvrenih zloina mrnje u Bostonu, oni su
pomenutu ideju dalje razradili i detaljno objasnili razlike izmeu samih
uinilaca.
Uinioci zloina iz zabave su najee mlaa lica (tinejderi ili mlai adolescenti), koja prethodno nisu dolazila u ozbiljan sukob sa zakonom
i koja delo ine iz dosade, elje za samopotvrivanjem, ili elje da budu
priznati u drutvu. Oni delo neretko ine u grupi osoba slinog uzrasta,
to im prua sigurnost, jer u okviru grupe dolazi do difuzije odgovorno4
sti. Meutim, njihove predrasude nisu isuvie jake, odnosno predstava o
onome to ine nije najjasnija. rtve ovih dela su uiniocima do tada najee nepoznate, a sredstvo za izvrenje dela su uglavnom fizika sila ili
Anderson, James F; Dyson, Laronstine; Brooks, Willie Jr, Preventing Hate Crime
and Profiling Hate Crime Offenders, The Western Journal of Black Studies, tom 26, broj
3, 2002. godina, strana 143.
2
Detaljnije o pomenutoj tipologiji, videti: Levin, Jack; McDevitt, Jack, Hate Crimes Revisited: America's War on those who are Different, Westview Press, septembar
2002. godine, strane 67-98. Iako je klasifikacija podrobno razraena u ovoj knjizi, autori
su je predstavili jo 1993. godine u svom prethodnom delu Hate Crimes: The Rising Tide
of Bigotry and Bloodshed, New York, Plenum, 1993. godina.
3
McDevitt, Jack; Levin Jack; Bennett, Susan, Hate Crime Offenders: an Expanded
Typology, Journal of Social Issues, tom 58, broj 2, 2002. godina, strane 303-317.
4
Craig, Kellina M, Examining Hate-Motivated Aggression: A Review of the Social
Psychological Literature on Hate Crimes as a Distinct Form of Aggression, Aggresion
and Violent Behavior, broj 7, 2002. godina, strana 88.
327

5
kamenice. Ova dela su najea, pa samim tim i ova kategorija uinilaca.

To potvruju podaci iz drugog istraivanja, sprovedenog u Njujorku
(SAD), koji pokazuju da je preko 50 posto uinilaca zloina mrnje u vreme izvrenja dela imalo manje od 19 godina, a od toga je ak 20 posto bi6
lo mlae od 16 godina.
Slinost izmeu uinilaca zloina mrnje iz zabave i uinilaca odbrambenih zloina mrnje je uglavnom u godinama i nainu izvrenja dela. Ipak, uzimajui u obzir da se uinioci ovakvih delikata oseaju ugroeno, njihove predrasude su dosta jae nego u prvom sluaju, a sa obzirom na to da delo ine da bi zatitili sopstvenu teritoriju, prirodno je da
svoje rtve poznaju, makar samo povrno. Takoe, ovi uinioci su najee prethodno imali kontakata sa policijom, zbog pretnji ili zastraivanja
7
drugih lica.
Uinioci zloina mrnje iz misije se od ostalih najvie razlikuju
po tome to gotovo nikada ne deluju u okviru grupe, ve su uvek usamljeni. Oni izvrenje dela ne smatraju hobijem ili razonodom, ve svojim
8
poslom, odnosno karijerom. Standardno sredstvo za izvrenje dela mogu
biti palice, pa ak i vatreno oruje, a uinioci se po nainu fanatinog razmiljanja i usredsreenosti na ostvarivanje cilja ne razlikuju puno od tero9
rista.
Naknadno ustanovljenu kategoriju zloina mrnje iz osvete karakteriu donekle stariji uinioci, iako se i oni mogu smatrati mladiima. Delo
se najee vri u grupi, a sa obzirom na to da su ova dela obino reakcija
na neki prethodno izvren akt, predrasude vinovnika su na najviem moguem nivou. Uinioci uglavnom nemaju policijski dosije, iako same zlo10
ine najee karakterie visok stepen nasilja.
Levin i Mekdevit nude jo jednu korisnu tipologiju koja ukazuje na
razlike izmeu vie uinilaca jednog akta mrnje. Oni, naime, konstatuju
da uinioci zloina mrnje u sluajevima u kojima deluju kao grupa, nemaju jednak stav i odnos prema delu i da bi to trebalo da se odrazi na njihovu krivinu odgovornost. Oni razlikuju etiri tipa uesnika u aktu: vou, saputnika, nevoljnog uesnika i heroja. Voa osmiljava i organizuje
akcije, on je idejni lider grupe, najee je stariji, inteligentniji ili obrazo-
McDevitt, Jack; Levin, Jack; Bennett, Susan, op. cit, strana 311.
Jacobs, James B, Should Hate be a Crime? The Public Interest, jesen 1993. godine, strana 12.
7
McDevitt, Jack; Levin, Jack; Bennett, Susan, op. cit, strana 311.
8
Ibidem, strana 309.
9
Ibidem, strana 311.
10
Ibidem, strana 311.
6
328
vaniji od ostalih lanova. Njegovi motivi esto nisu povezani sa predrasudama, on grupu ak moe da koristi za ostvarivanje sopstvenih ciljeva,
predstavljajui ih kao zajedniki interes. Saputnik uglavnom potpuno
voljno uestvuje u delu, ali nema inicijativu kao voa. Saputnici su zapravo jezgro grupe, jer bez njih voa ne bi mogao da ostvari plan. Oni su kao
vojska koja radi po komandi. Nevoljni uesnik uglavnom ne odobrava delo koje grupa ini, ali nema snage ili naina da se tome suprotstavi. On je
svestan nedozvoljenosti akta ili posledica koje on moe prouzrokovati, ali
iz straha za sopstvenu bezbednost ili reputaciju u grupi, ne ini nita da bi
delo spreio ili zaustavio. Naposletku, heroj aktivno uestvuje u zaustavljanju dela. On se moe umeati u pokuaju da sprei dovrenje akta ili
obavestiti policiju o dogaaju. Autori navode da su to lica sa jakom save11
u, koja su u velikoj meri neosetljiva na uticaje ostalih lanova grupe.
Sa obzirom na to da su istraivanja koja analiziraju karakteristike
uinilaca malobrojna, da se uglavnom odnose na jedan tip akata (rasistiki ili homofobini napadi) i da uzorak najee nije velik, a da je podruje na kome je istraivanje sprovedeno veoma usko, nije se dolo do nekih
definitivnih zakljuaka o karakteristikama uinilaca, koji bi bili takvi da
se ne bi mogli dovesti u pitanje. Ipak, interesantno je da se u veini istraivanja javljaju odreene konstante: dela se najee deavaju na otvorenom prostoru (javnim mestima), uinioci i rtve su nepoznati jedni drugima, a pri tom su uinioci najee mladi mukarci. U pogledu poslednje
injenice postoji jednoglasnost, naroito jer je poduprta rezultatima istra12
ivanja.
Smatra se da su mladi mukarci esti uinioci zloina mrnje jer se u
njihovoj linosti sjedinjavaju uslovi za razvoj dve negativne osobine koje
igraju kljunu ulogu u izvrenju akta mrnje: visok stepen predrasuda i
sklonost ka nasilnikom ponaanju. Preduslovi za razvoj predrasuda su kod
mladih vezani ne samo za njihovu dob, te usled toga i nemogunost da kritiki razmiljaju i objektivno procenjuju stvarnost, ve i za injenicu da su
u tom periodu izuzetno sugestibilni, te na njihovo ponaanje mogu lako da
utiu druga lica, posebno vrnjaci. Ukoliko pored toga postoje i odreeni
11
Ibidem, strana 314.

Do ovih rezultata se dolo u vie istraivanja. Videti na primer: Garofalo, J, Racially Motivated Crimes in New York City, u Lynch, MJ; Patterson, EB, (eds), Race and
Criminal Justice, Harrow and Heston, New York, 1991. godina, strane 161-173 (preuzeto
iz Green, Donald P; McFalls, Laurence H; Smith, Jennifer K, Hate Crime: an Emergent
Research Agenda, Annual Review of Sociology, broj 27, 2001. godina, strana 493). Videti
takoe: Messner, Steven F; McHugh, Suzanne; Felson, Richard B, Distinctive Characteristics of Assaults Motivated by Bias', Criminology, tom 42, broj 3, 2004. godina,
strana 602.
12
329
problemi u okviru porodice kao mikro socijalne sredine, mogunosti da

mladi svoj identitet ponu da grade u okviru grupe vrnjaka, sa kojima dele
ista miljenja, elje i stavove, a koji u velikom broju sluajeva odstupaju od
drutveno prihvatljivih, su izuzetno velike. Pored toga, sklonost ka agresivnom, odnosno nasilnikom ponaanju je veoma vezana za tinejderske ili
rane adolescentske godine. Potreba za dokazivanjem i sticanjem statusa u
drutvu moe dovesti do toga da nasilje postane manir ponaanja i samo se13
bi svrha. Kada se radi o psihikim karakteristikama ovih lica, uoava se
da oni imaju problema u kontrolisanju sopstvene impulsivnosti, izraenu
tendenciju da iz dosade vre laka krivina dela, zlostavljaju mlae od se14
be, i da, uopteno gledano, iskazuju probleme u ponaanju i samokontroli.
Ostali potencijalni uzroci ovakvog antisocijalnog delovanja ukazuju na nizak nivo samopotovanja, postojanje oseaja odbaenosti i nepoverenja
prema drugima.
Znaajno je pomenuti da linosti koje imaju i izraavaju predrasude
prema drugima, u sebi objedinjavaju gotovo protivurena lina obeleja.
Psiholoka ispitivanja ovakvih lica su pokazala da su ona sa jedne strane
veoma moralna, striktna, disciplinovana i dosledna. Od spolja deluju kao
osobe sa vrstim stavovima i jasnim ciljevima. Oni su kategorini, tee
definitivnim odgovorima, zadravaju se na proverenim, ustaljenim
stvarima. Osobe sa predrasudama su zapravo autoritarne linosti, ali, sa
druge strane, u sebi nose veliku nesigurnost i strah kako od sebe, tako i
od drugih ljudi i socijalne sredine uopte. Njihov ego je u stvari invalidan
i poljuljan. Ovakve osobe su sklone dihotomizaciji svrstavanju svega
to ih okruuje u meusobno dijametralno suprotne kategorije (dobro-loe, crno-belo). Osim toga, oni veruju da nisu krivi ni za jedan problem
15
koji imaju i da su za njihove neprilike odgovorni drugi ljudi.
Jo jedna opteprihvaena karakteristika uinilaca zloina mrnje je
da biraju rtve koje zapravo ne poznaju ili ih poznaju veoma povrno, to
inae nije karakteristino za kriminalitet uopte. Navedeni podatak govori
u prilog tvrdnje da su zloini mrnje izuzetno opasni, jer rtve ne mogu
da preduzmu uobiajene mere predostronosti kako bi se zatitile. Tako
je, na primer, istraivanje sprovedeno u Njujorku, pokazalo da se rtva i
13
Steinberg, Annie; Brooks, Jane; Remtulla, Tariq, Youth Hate Crimes; Identification, Prevention, and Intervention, The American Journal of Psychiatry, tom 160, broj 5,
2003. godina, strane 983-984.
14
Beck, AT, Prisoners of Hate: the Cognitive Basis of Anger, Hostility and Violence, New York, HarperCollins, 1999. godina, prema Steinberg, Annie; Brooks, Jane; Remtulla, Tariq, op. cit, strana 984.
15
Allport, Gordon, The Nature of Prejudice, Perseus Books, Cambridge, Massachusetts, 1979. godina strane 395-408.
330
uinilac nisu poznavali u 90% sluajeva izvrenih zloina mrnje, dok

16
je u pogledu ostalih krivinih dela taj postotak iznosio 65%. Meutim,
istraivanje koje je sprovedeno 2001. godine u Velikoj Britaniji, pokualo je da proveri tanost ove tvrdnje u sluaju lakih rasistikih i homofobinih akata mrnje. Istraivanje je, za razliku od dotadanjih ideja
i stavova, jasno ukazalo da je u oko 80% sluajeva rtva ipak znala uinioca. Meutim, ovi rezultati su dovedeni u pitanje kada je trebalo utvrdili stvaran stepen poznavanja uinilaca i rtava. Naime, rtve su u vrlo
malom broju sluajeva uinioce lino poznavale i prethodno kontaktirale sa njima, znale ih po imenu ili nekim drugim karakteristikama. U velikoj veini sluajeva, rtve su uinioce znale toliko povrno, da se kontakt svodio na utisak da su ih ve negde videle, da im se ini da ive ili
rade u istom delu grada, da se voze istom linijom gradskog prevoza ili
kupuju u istoj prodavnici. Zapravo, dolo se do zakljuka da su rtve
preferirale da uinioce svrstaju u kategoriju poznatih, jer su morale da
se opredele za dve potpuno polarizovane kategorije: poznat ili potpuno
nepoznat. Drugim reima, to to je rtvama uinilac bio poznat, nije
znailo da ga zaista poznaju. U svetlu ovih injenica, istraivanjem se
dolo do zakljuka da u poreenju sa drugim oblicima nasilnih akata
izvrenih prema licu, zloini mrnje ukazuju na vei procenat izvrilaca
17
koji su rtvama stranci.
Organizovani zloini mrnje

Za razliku od karakteristika individualnih uinilaca zloina mrnje,
koje nisu u potpunosti izdiferencirane, profil uinioca zloina mrnje koji
je pripadnik organizovane grupe koja inspirie ili i sama vri zloine
18
uglavnom je poznat. Teko je rei koliko se ovakvi uinioci razlikuju od
individualnih i da li pripadnost grupi zaista utie na modalitet izvrenja
dela, kao to se to smatra, jer podaci o individualnim uiniocima nisu jasni u tolikoj meri da bi se mogli smatrati nedvosmislenima. Ipak, na osnovu onoga to je poznato, mogu se povui odreene paralele izmeu ove
dve vrste uinilaca.
16
Garofalo, J; Martin S. E, Bias-Motivated Crimes: their Characteristics and the

Law Enforcement Response, Southern Illinois University, Center for the Study of Crime,
Delinquency and Correction, Carbondale, prema Craig, Kellina M, op. cit, strana 98.
17
Mason, Gail, Hate Crime and the Image of the Stranger, British Journal of Criminology, broj 45, 2005. godina, strane 837-859.
18
Ovo je verovatno posledica injenice da se individualni zloini mrnje prouavaju relativno kratko, dok se o organizovanim grupama koje propagiraju mrnju raspravlja
znatno due.
331
Najpre, treba ukazati na jedan, donekle iznenaujui podatak: od

ukupnog broja uinilaca akata mrnje, samo je oko 5% njih u vreme izvrenja dela bilo lan neke od organizacija koje se, vie ili manje otvoreno, bave aktivnostima kojima se manifestuje netolerancija prema od19
reenim drutvenim grupama. Ovaj postotak moe da udi samo na
prvi pogled, jer temeljnija analiza aktivnosti kojima se bave tzv. grupe
mrnje pokazuje da njihov primaran cilj nije da vre akte mrnje, ve
da raspiruju mrnju i na taj nain navedu druga lica da deluju na osnovu takvih emocija. Tako organizacija ostaje ista i zadrava se na vrenju svoje osnovne misije, koja se sastoji u, kako one to esto kau,
edukaciji neobavetenih.
Ko su lanovi grupa mrnje i kakve su njihove karakteristike?
Komparativna istraivanja izvrena u SAD i Nemakoj, dve zemlje u kojima je aktivnost ovakvih organizacija najrasprostranjenija i najbolje organizovana, dola su do veoma slinih zakljuaka. Naime, u veini sluajeva se
radi o socijalno izolovanim ljudima koji imaju veoma nizak nivo samopo20
tovanja, a lanstvom u grupi ele da ostvare oseaj pripadnosti. Podaci iz
Nemake pokazuju da je vie od dve treine uinilaca akata mrnje mlae
od 20 godina, dok 30% uinilaca u vreme izvrenja dela ima 16, odnosno
21
17 godina. Smatra se da su pripadnici ekstremnih desniarskih grupa u
Nemakoj uglavnom mladii starosti od 18 do 30 godina, koji su veinom
zaposleni ili studenti. Njihova porodina situacija pokazuje da su iveli u
sredini lienoj roditeljske ljubavi, u autoritarnoj atmosferi, a neretko su bili
22
rtve ili svedoci porodinog nasilja.
Istraivanja neonacistikih grupa u SAD potvruju ove nalaze. lanovi organizacija su slinih godina kao u Nemakoj (od 16 do 30). Radi
se o deci iz nepotpunih porodica, u kojima je otac najee preminuo ili
napustio porodicu. Prisutni su porodini problemi, alkoholizam, nasilje i
zlostavljanje, kao i materijalni problemi. Istraivanje je dolo do slinih
rezultata u pogledu razloga zbog kojih su se mladii prikljuili organizovanim grupama nedostatak roditeljske ljubavi i panje, gubitak rodite-
19
Steinberg, Annie; Brooks, Jane; Remtulla, Tariq, op. cit, strana 982. Slino i Levin, Jack; McDevitt, Jack, op.cit, strana 103.
20
Anderson, James F; Dyson, Laronstine; Brooks, Willie Jr, op. cit, strana 144.
21
Watts, Meredith W, Aggressive Youth Cultures and Hate Crime: Skinheads and
Xenophobic Youth in Germany, American Behavioral Scientist, tom 45, broj 4, 2001. godina, strana 602. Autorka napominje da se navedeni podaci, iz 1996. godine, bitno razlikuju od onih koji potiu iz sedamdesetih godina, kada su lica mlaa od 20 godina uestvovala u aktima mrnje sa 40%.
22
Kelly, Robert J; Maghan, Jess, (eds), Hate Crime: the Global Politics of Polarization, Southern Illinois Univesity Press, 1998. godina, strana 42.
332
lja, teka ekonomska situacija. Ove okolnosti rezultuju oseanjem straha,

naputenosti i izgubljenosti, kao i razvojem nihilistikog pogleda na svet.
23
Grupa je ta koja im prua zajedniki identitet i oseaj pripadnosti. U
svakom sluaju, lanovi ovih grupa po svojim karakteristikama podseaju
na lanove drugih organizovanih devijantnih grupa, a slini su i razlozi
zbog kojih pristupaju grupi: povezanost (roaka, prijateljska) sa licima
koja su ve lanovi organizacije, kao i lini problemi sa kojima se suoavaju deprivacija, socijalna izolovanost, nemogunost uspostavljanja
24
kvalitetnih odnosa sa okolinom.
Opisane karakteristike lanova grupa mrnje se odnose na sledbenike, odnosno vojnike. Sasvim je drugaiji profil voe, tj. lidera
grupe. Voa je inteligentan i obrazovan ovek, stariji od ostalih lanova grupe. On poseduje svojevrstan arm i harizmu, koji su mu, uz retorike sposobnosti, potrebni da bi mogao da vri uticaj na ostale lanove. Smatra se da, za razliku od sledbenika, on ne funkcionie instinktivno i nagonski, ve racionalno i promiljeno. Ovo je neophodno kako bi mogao organizovati aktivnosti grupe on je pre svega politiar,
te je za njega mo puno bitnija od ideje. Ciljevi lidera su obino materijalni, ali mogu biti i politiki. Voe su autoritarne linosti, manipulatori, koji nemaju potovanja za druge, osim za one koji su hijerarhijski
25
vii od njih. Oni su u sutini demagozi, koji ljudima govore ono to
oni ele da uju (na primer, da je neko drugi odgovoran za probleme u
drutvu). Demagogijom koja se svodi na velianje grupe zapravo povlauju najniim ljudskim instinktima oseanjima nadmoi i superiornosti u odnosu na druge ljude. Moe se primetiti da po karakteristikama, voe organizovanih grupa veoma podseaju na voe teroristikih organizacija ili sekti, odnosno kultova.
23
Ezekiel, Raphael S, An Etnographer Looks at Neo-Nazi and Klan Groups, American Behavioral Scientist, tom 46, broj 1, 2002. godina, strane 57-59. Ovaj lanak preispituje ranije stavove autora koji su nastali kao plod sedmogodinjeg istraivanja tokom
kog je autor provodio vreme sa pripadnicima neonacistikih grupa i ogranaka Ku Kluks
Klana, pokuavajui da shvati njihov nain razmiljanja i stavove. Slian podatak iznosi i
Blazak, Randy, White Boys to Terrorist Men: Target Recruitment of Nazi Skinheads,
American Behavioral Scientist, tom 44, broj 6, februar 2001. godine, strane 982-1000, koji je takoe sproveo viegodinje istraivanje zasnovano na neposrednim kontaktima sa
nacistikim skinhedsima.
24
O razlozima zato pojedinci postaju lanovi kultova, sekti i drugih slinih organizacija, to se analogno moe primeniti i na organizacije koje inspiriu mrnju, videti:
Stark, Rodney; Bainbridge Sims, William, Network of Faith: Interpersonal Bonds and
Recruitment to Cults and Sects, American Journal of Sociology, tom 85, broj 6, 1980. godina, strane 1376-1395.
25
Ezekiel, Raphael S, op. cit, strane 56-57.
333
Veliki broj grupa mrnje onemoguava da se detaljno objasne njihove karakteristike, nain funkcionisanja i ciljevi. Organizacije su mnogobrojne i raznovrsne, u nekim sluajevima funkcioniu potpuno pod
26
okriljem zakona, negde su tajne jer je njihovo delovanje zabranjeno, a u
nekim sluajevima se iza organizacija koje su formalno osnovane radi dozvoljenih ciljeva krije nedozvoljena, nelegalna delatnost. Ipak, ono to je
zajedniko za sve organizacije i to omoguava da se one svrstaju u istu
kategoriju je proklamovanje vie vrednosti ili veeg istorijskog ili drutvenog znaaja jedne drutvene grupe. Te organizacije, koje svoje delovanje zasnivaju na ideolokim stavovima, negiraju osnovne tekovine civilizovanog sveta koje se pogotovo ogledaju u naelima ravnopravnosti i
jednakosti svih ljudi, bez obzira na njihove individualne ili grupne razlike. One se zapravo vraaju na neke, najee bioloki zasnovane, teze o
supremaciji jedne rase ili naroda nad drugim. Bez obzira na to da li su
osnove njihovog uenja stavovi Adolfa Hitlera o viim i niim rasama, ili
verovanje o razliitom poreklu ljudi i tome sledstvenim razlikama meu
njima, sve ove organizacije kao osnovni cilj imaju negiranje vrednosti
onih koji se od njih razlikuju.
Danas se najrasprostranjenijim i najuticajnijim organizovanim grupama koje promoviu rasnu nejednakost smatraju razliiti ogranci neonacista, koji deluju irom sveta, kao i Ku Kluks Klan (KKK) ije je de27
lovanje uglavnom ogranieno na teritoriju SAD. Zajednika karakteristika pomenutih grupa je da proklamuju superiornost bele rase nad ostalim rasama. Ipak, iako su brojniji, bilo bi pogreno smatrati da drugih
rasista osim belih nema. Na primer, u SAD postoje organizacije koje
se smatraju crnim rasistima, kao to su Nacija islama (Nation of
Islam) i Nova partija crnog pantera (New Black Panther Party). Kao i
beli rasisti, ove organizacije zastupaju potpuno iste stavove rasne segregacije i proklamuju ideju da su upravo oni izabrani narod, a ne Je28
vreji ili belci. Interesantno je da se organizacije koje propovedaju nad-
26
Takav je sluaj sa organizacijama u SAD. Naime, u skladu sa I amandmanom na

Ustav SAD, garantovana je sloboda govora i zbog toga je u ovoj dravi nemogue kazniti
nekog zbog toga to, na primer, ima rasistike stavove i to ih iznosi u javnosti. U kriminalnu zonu se u ovom sluaju ulazi tek ako se na osnovu ovih stavova preduzme aktivnost
koja predstavlja krivino delo. U veini drugih zemalja ve sam Ustav ne dozvoljava osnivanje ovakvih organizacija.
27
Internacionalizacija rada ovih organizacija dovela je do toga da, na primer,
ogranci KKK postoje i u pojedinim skandinavskim zemljama, iako one nemaju nikakve
veze sa korenima nastanka ove grupe koji su proeti i kroz njihove dananje stavove.
28
Tako, Nacija islama, organizacija osnovana tridesetih godina XX veka u SAD,
koja svoje delovanje uglavnom zasniva na religijskim stavovima islama, propoveda pode-
334
mo crne rase uglavnom ne smatraju toliko opasnim kao one koje se zalau za nadmo bele rase, a njihovo izuavanje nije ni priblino zastupljeno u literaturi. Jedno od objanjenja je da su upravo belci krivi za
nastanak crnih rasista koji su se pojavili kao reakcija na vievekovni
29
rasizam, ugnjetavanje i opresiju nad crncima. Ipak, ovakve stavove je
zaista teko opravdati, jer rasizam nije neto to se moe stepenovati i
razlikovati. Ovakva stanovita u svakom sluaju odstupaju od tendencija i proklamovanih ciljeva savremenog sveta u kome bi svi ljudi trebalo
da budu ravnopravni. Oni to, meutim, za bele, crne i sve ostale rasiste,
jednostavno nisu.
I beli rasisti, kao i crni, svoju osnovnu ideju o supremaciji nad
drugim rasama pravdaju tumaenjima o direktnom potomstvu od boga.
Belci su boja kreacija, jer je i bog beo. Obojeni (crnci, azijati, Indijanci) su nastali meanjem oveka sa ivotinjama, dok su Jevreji, koji
predstavljaju glavne neprijatelje belih rasista, prema njihovom miljenju, najgora sorta, nastala iz spoja prve ene Eve i zmije, koja je Evi u
raju ponudila jabuku i time je navela na greh. Oni su, stoga, direktni potomci Sotone. Opasnost drugih grupa je upravo rangirana u skladu sa
njihovim poreklom Jevreji su glavni neprijatelji jer ih je poreklo uinilo lukavim, gramzivim i zlim. Njihov osnovni cilj je da potine svet i
to ine podmiivanjem vlada i itavih drava. Crnci su manje opasni.
Oni se ne smatraju dovoljno inteligentnim i sposobnim za bilo kakvu intelektualnu aktivnost i zapravo su sluge Jevreja. Zbog njihovog ivotinjskog porekla, neretko se porede sa majmunima i uopteno gledano
pripisuju im se karakteristike lombrozijanskog tipa, odnosno zaostali
stadijum evolutivnog razvoja. Za ove tvrdnje se ak nude i nauni doka30
zi: navodno manji stepen inteligencije, manje razvijen mozak, itd. Nakon Jevreja i crnaca, slede druge rase, kojima se takoe pripisuju negativne karakteristike, a zatim homoseksualci i druge drutvene grupe. Interesantno je da zbog navedenih stavova beli rasisti zapravo sebe
lu SAD na dva dela, jedan koji bi trebao da pripadne crncima i drugi, koji bi trebao da bude ostavljen belcima. Ove ciljeve oni pravdaju nemogunou da pripadnici razliitih rasa
ive zajedno jer su nepovratno podeljeni jo iz perioda ropstva. Takoe, oni smatraju da
su zapravo crnci bili prvi ljudi na zemlji i da su od njih kreirane sve ostale rase. Iako u
osnovi verska, ova organizacija se ipak smatra rasisistikom jer u pitanjima odnosa meu
rasama odstupa od tradicionalnih uenja muslimanske vere i zalae se za potpuno odvajanje rasa i vera.
29
Jacobs, James B; Potter, Kimberly A, Hate Crimes: A Critical Perspective, Crime and Justice, broj 22, 1997. godina, strana 25.
30
Perry, Barbara, In the Name of Hate: Understanding Hate Crimes, Routledge,
2001. godina, strana 147.
335
smatraju manjinom, odnosno ugroenim slojem. Oni tvrde da su u velikom broju drava Jevreji uspeli u svojoj nameri i da e beloj rasi ubrzo
31
uslediti kraj, ukoliko se nita ne preduzme. Inae, delovanje veine
ovih organizacija se zasniva na odreenim religijskim stavovima, koji
se veto prilagoavaju ideolokim potrebama. Religijska uenja se prekrajaju i tumae na nain koji moe opravdati delovanje organizacije i
uiniti ga racionalnim.
Jedna od danas najrasprostranjenijih belih grupa mrnje su neonacisti, sa kojima se esto, zbog slinog delovanja i ideologije, dovode u vezu skinhedsi. Poto se radi o grupama koje nisu jedinstvene, odnosno koje
su podeljene na veliki broj ogranaka, veoma je teko dati uopten pogled
na njihovo funkcionisanje. Ove organizacije su, inae, u razliitim oblici32
ma organizovanja prisutne u celom svetu i dobro povezane. Skinhedsi
su, osim toga, organizacija koja se odlikuje labavom strukturom, u kojoj
je lanstvo najee neformalno, ili se preklapa sa lanstvom u nekoj drugoj, najee neonacistikoj organizaciji. Ipak, postoje elementi koji su
zajedniki za ove grupe, bez obzira na zemlju u kojoj deluju. Neonacisti,
kao to je oigledno iz njihovog naziva, predstavljaju novi oblik nacizma
u odnosu na onaj iz perioda II svetskog rata. Svoje ideje uglavnom crpe iz
stavova Adolfa Hitlera, ali ne propagiraju iste metode za ienje drutva od ostalih rasa. tavie, oni negiraju obim, pa ak i samo postojanje
holokausta nad Jevrejima i drugim narodima u II svetskom ratu, smatrajui ga nedokazanom istorijskom injenicom. Sutina ovog pokreta je otvoreno propagiranje antisemitizma, nacionalizma, homofobije, ksenofobije i
rasne segregacije. Metodi za savremeno odvajanje rasa koje ove grupe
predlau su mnogobrojni: iseljavanje nepoeljnih, zatvaranje granica, segregacija u kolama, gradovima i radnim mestima, praktino stvaranje re33
zervata, itd.
Ideje neonacista protkane su stavovima o nadmoi bele rase nad
ostalim, o uspostavljanju rasne hijerarhije, o ispravnom i uspravnom
nainu ivota. Suprotno uobiajenom miljenju, ideologija ovih grupa
je nedevijantno opredeljena kada se radi o svakodnevnom ivotu. Oni
se zalau za tradicionalno funkcionisanje drutva, za rad, porodicu, re-
31
Blazak, Randy, op. cit, strane 991-993.

Ovih organizacija ima toliko, da ih je praktino nemogue nabrojati. Voema iscrpan spisak grupa mrnje, sainjen na 150 strana, dostupan je na http://www.bcpl.net/~rfrankli/hatedir.pdf.
33
O ideji ovakvih grupa kako se SAD uspeno mogu podeliti, videti: Perry, Barbara, op. cit, strana 163. Ovakva podela ne znai samo odvajanje belaca od ostalih, ve i
odvajanje svih rasa jednih od drugih.
32
336
ligioznost i svakako nisu anarhisti, ve potuju dravno ustrojstvo i

pravne norme. Praktino, moglo bi se rei da stavovi ovih grupa nisu
nita drugaiji od stavova prosenog oveka, istina pomalo konzervativnog. Ono po emu je neonacistika ideologija specifina, su stavovi
o ljudima koji nisu bele rase. Oni se smatraju manje vrednim i nedostojnim zajednikog ivota sa belcima. Ipak, za reavanje njihovog
pitanja se ne predlau drastine mere, ve jednostavno zadravanje
na pozicijama koje im pripadaju loe plaeni, fiziki poslovi, kao i
loi uslovi ivota.
Ono to je takoe karakteristino za pripadnike neonacistikog pokreta i to objanjava ko sve mogu biti objekti njihovog izraavanja netolerancije (osim pripadnika drugih rasa, koji su im prirodni neprijatelji), je tradicionalno shvatanje sveta i naina na koji on funkcionie.
Prema njima, svet ne treba da bude puno drugaiji od onog iz vremena
prvobitne zajednice, gde su mukarci jaki, snani, sposobni ljudi, koji se
brinu za porodicu i pribavljaju osnovna sredstva za ivot. Odlikuju se
osobinama hrabrosti, beskompromisnosti, heteroseksualnosti, muevnosti i dominacije. ene su nene i bespomone, staraju se o kui i deci i
to je njihov jedini zadatak. One zavise od fizike snage mukarca i u
svemu se pouzdaju u njega i njegove sposobnosti. U svakom sluaju,
osnovna uloga ovako odreenog mukarca i ene je nastavljanje ljudske, odnosno, bele vrste. Svi lanovi drutva koji odstupaju od ovako
utvrenih uloga mogu predstavljati potencijalne neprijatelje grupa mrnje homoseksualno opredeljeni mukarci jer odstupaju od svoje prirodne muke uloge, a homoseksualno opredeljene ene jer negiraju potrebu za mukarcem. Zapravo i jedni i drugi su za neonaciste potpuno
beskorisni u smislu produenja vrste. Takoe, neonacisti, iz slinih razloga, na svoju listu neprijatelja svrstavaju i beskunike, alkoholiare,
narkomane, prostitutke, komuniste, anarhiste, leviare, borce za ljudska
prava, imigrante, feministkinje, odnosno kako oni sami kau ljudski
otpad. Iz navedenih stavova proizlazi njihovo protivljenje abortusu i
34
afirmativnoj akciji.
35
Ku Kluks Klan (KKK), organizacija ije je delovanje uglavnom
ogranieno na teritoriju SAD, predstavlja verovatno najstariju aktivnu rasistiku organizaciju na svetu. KKK, koji neprekidno funkcionie gotovo
34
Presek stavova neonacistikih organizacija sainjen je na osnovu njihovih programa. Neki od programa su dostupni i na sledeim veb-sajtovima: www.aryan-nations.org, www.stormfront.org, www.natall.com, www.bloodandhonour.com.
35
Klan je ime dobio kombinacijom grke rei kiklos (), koja oznaava
krug i rei klan.
337
vek i po, veoma je interesantan za prouavanje, jer se pratei njegove

uspone i padove tokom vremena, mogu uoiti i izdvojiti istorijski dogaaji koji predstavljaju direktan uzrok aktivnosti ove, a analogno i drugih
slinih grupa. Klan, koji je formiran 1866. godine na jugu SAD, neposredno nakon graanskog rata, je kao osnovni cilj imao okupljanje onih
koji su bili nezadovoljni porazom snaga Konfederacije i posledicama koje
je taj poraz imao, a ponajvie ukidanjem ropstva. Uplaeni za svoje dotadanje pozicije i u strahu od budue ravnopravnosti sa crncima (iako ona
nije nastupila sve do 60-ih godina idueg veka), pripadnici Klana poinju
da se protive uvoenju ekonomskih, politikih i drugih prava osloboenih
robova i da preduzimaju aktivnosti po kojima su i danas poznati. Meutim, Klan je ubrzo, zbog nepostojanja dobre organizacije i koordinisanih
aktivnosti, gotovo potpuno nestao oko 1871. godine.
Drugi Klan je nastao oko 1915. godine, ali ovaj put se usredsredio
na nove neprijatelje: Jevreje, imigrante i katolike. Iz tog perioda potiu i
prepoznatljivi beli kostimi sa kapuljaama i obiaj spaljivanja krstova.
Tada je Klan postao i bitan politiki faktor, jer se njegove ideje i aktivnosti ire van prvobitnih, a lanovi Klana postaju guverneri, senatori i sudije. Nakon nekoliko pogubnih afera u koje su bile ukljuene voe Klana,
njegov znaaj je ponovo opao sredinom tridesetih godina HH veka. Nakon ovog perioda, Ku Kluks Klan vie nikada nije bio jedinstvena organizacija, ve je bio sainjen od velikog broja frakcija. Veina aktivnosti tih
frakcija bila je usmerena protiv pokuaja da se crnci izjednae u svojim
graanskim pravima sa belcima, za vreme tzv. ere graanskih prava,
odnosno pedesetih i ezdesetih godina HH veka.
Opadanje moi i aktivnosti Klana je evidentno i danas. Organizacija je
razjedinjena na veliki broj ogranaka koji uglavnom nose ime Klana, kao to
su Knights of the Ku Klux Klan, National Knights of the Ku Klux Klan, United Knights of the Ku Klux Klan, Imperial Klans of America. Ku Kluks Klan
danas sarauje sa ostalim grupama mrnje, kao to su neonacisti i skinhedsi. Iako se esto dovodi u pitanje koliki je znaaj i popularnost organizacija tokom svoje duge istorije zaista imala, a koliko je utisak o tome kreiran
na osnovu upeatljive slike pripadnika Klana u belom ogrtau koja se esto
via u filmovima i knjigama, ipak se ne moe negirati da je Klan u pojedi36
nim periodima bio glavni nosilac netoleranciuje u Americi.
U vezi sa organizovanim grupama koje inspiriu zloine mrnje,
treba ukazati na nekoliko njihovih savremenih karakteristika. Najpre,
sa obzirom na to da gotovo zanemarljivo uestvuju u izvrenju akata
36
Vie o istorijatu i ideologiji Ku Kluks Klana videti u Kelly, Robert J; Maghan,

Jess (eds), op. cit, strane 51-82.
338
mrnje, sasvim se logino postavlja pitanje zato se oznaavaju kao

opasne i zbog ega im se pridaje tolika panja? Iako lanstvo ovih organizacija nije veliko, smatra se da imaju dosta simpatizera. Simpatizeri nisu ljudi koji e preduzimati zakonom zabranjena dela, ali vrlo je
verovatno da e itati pamflete, literaturu ili makar tiho podravati ak37
tivnosti ovih grupa. Osim toga, individualni uinioci akata mrnje
mogu za svoje ideje nai podrku u stavovima i idejama organizovanih
grupa, iako nisu njihovi lanovi. To se naroito odnosi na mlade, koje
38
je lako impresionirati ideologijom i simbolima moi. Obavetavanje
neobavetenih i irenje ideje o ugroenosti jedne rase ili nacije je
zapravo glavni cilj grupa mrnje. One su svesne da samostalno, na
individualnoj bazi ne mogu puno toga da uine i zato koriste sredstva
masovne komunikacije (filmove, muziku, internet) da bi svoju ideju
to je mogue vie rairili.
Kako bi privukli nove poklonike, lanovi grupa mrnje koriste
moderan izgled i nain izraavanja. Oni su svoj govor uinili skoro potpuno politiki korektnim i izbegavaju jezike formulacije koje su suvie
grube i koje bi mogle odbiti potencijalne simpatizere. Gotovo ni jedna
grupa nee otvoreno rei da mrzi crnce (ili belce, ili bilo koju drugu rasu) ili da treba unititi Jevreje. Ove grupe ne koriste vie takve izraze.
Umesto mrnje prema drugoj rasi oni potenciraju ljubav prema svojoj,
39
umesto eliminacije drugih, oni se zalau za uzdizanje sopstvene. Oni
druge ne ele da likvidiraju ili fiziki eliminiu, to su bile namere i ideje
njihovih prethodnika, ve samo da ih odstrane iz svakodnevnog ivota
ulica, kola, radnih mesta, odnosno da ih uklone iz sopstvenog vidokruga.
ak je i nain oblaenja lidera i lanova ovih grupa pretrpeo izmene be40
le kapuljae i obrijane glave zamenjene su odelima i kravatama. lanovi organizacija su neretko visoko obrazovani, a pojedini su se ak upustili
41
i u politike vode. Naizgled, unutar grupa mrnje netolerancija prema
drugima ne postoji, meutim, ona je prisutna, ali dobro sakrivena iza fraza kojima se proklamuje potovanje, uvaavanje i ljubav prema sopstvenoj grupi. Grubih fraza i pretnji vie nema, jer savremeni svet ovakve rei
ne prepoznaje i ne prihvata.
37
Blazak, Randy, op. cit,strana 983.

Levin, Jack; McDevitt, Jack, op. cit, strana 103.
39
Jacobs, James B; Potter, Kimberly A, op.cit, strana 21.
40
Levin, Jack; McDevitt, Jack, op. cit, strana 105.
41
Dejvid Djuk (David Duke), bivi veliki arobnjak (Grand Wizard jedna od
hijerarhijski najviih titula u Ku Kluks Klanu), Klana u Luizijani (SAD) bio je kandidat
Populistike partije za predsednika SAD.
38
339
Grupe mrnje se, pored umerene semantike, dobro koriste informatikom tehnologijom i masovnim medijima. Ono to danas predstavlja
jedno od najmonijih sredstava za regrutovanje istomiljenika je internet.
Rasistika propaganda, koja je uspeno koriena u II svetskom ratu,
osnovni je nain kojim supremacijske organizacije i danas utiu na ljude,
samo u modernom obliku. Gotovo da ne postoji sredstvo koje organizovane grupe trenutno ne koriste kako bi doprle do potencijalnih lanova:
letci, radio, televizija, novine, asopisi, video igre, bilbordi, posteri, reklame, video spotovi, javni skupovi, konferencije. Ipak, po znaaju, nita od
ovoga ne moe da se uporedi sa korienjem interneta, jer su informacije
koje se mogu nai na svetskoj mrei u istom obliku dostupne izuzetno velikom broju ljudi, ukljuujui ak i decu. Danas je mogue podrati i
ulaniti se u veinu organizacija putem interneta. Usled pravne neregulisanosti i iz tehnikih razloga, cenzura na internetu je neostvariva, za razliku od mogunosti kontrole televizije ili tampanih medija.
Prvim sluajem korienja kompjutera u svrhe irenja supremacijskih ideja, smatra se sistem za prijem informacija nacistikog sadraja,
koji je jo 1983. godine osnovao Dord Dic (George Dietz) u amerikoj
42
dravi Virdiniji. Ovaj sistem je omoguavao zainteresovanim licima da
primaju i alju poruke u kojima su se uglavnom veliali postupci nacista
u II svetskom ratu. Iako se sa tehnikog aspekta u dananje vreme ovaj sistem komunikacije moe smatrati primitivnim, on je otvorio put daljoj
zloupotrebi kompjutera kao sredstva za irenje rasistikih i drugih ideja.
Vie od deceniju kasnije, 1995. godine, pojavila se prva internet stranica
43
jedne grupe mrnje, tzv. Stormfront-a. Prema nekim procenama, trenutno postoji od 350 do 400 internet stranica koje su vezane za neku od
44
grupa mrnje. Takve internet stranice predstavljaju osnovni izvor saznanja o idejama i radu pojedinih organizacija, a danas bi se o njima znalo neuporedivo manje da ne postoji mogunost korienja kompjutera u
svrhu istraivanja. Pregledom sadraja tih stranica, moe se uoiti da se
velika panja poklanja nainu obraanja korisnicima. Izbegavaju se grube
formulacije i pozivi na nasilje, pa je ponekad teko utvrditi da li se u konkretnom sluaju organizacija moe smatrati rasistikom. Veina stranica
ak ima i posebne delove za ene i decu. U svakom sluaju, organizacija
42
Levin, Brian, Cyberhate, a Legal and Historical Analysis of Extremists' Use of

Computer Networks in America, American Behavioral Scientist, tom 45, broj 6, 2002. godina, strana 960.
43
Ibidem, strana 966.
44
Ibidem, strana 968. Ranije pomenuta lista grupa mrnje sadri i njihove vebadrese.
340

45
na ovaj nain moe u velikoj meri da kontrolie svoj imid u javnosti.

Analize internet stranica meusobno razliitih, pa ak i sukobljenih orga46
nizacija, pokazale su da one veinom koriste istu retoriku. Sve se pozivaju na naela pravde, morala i iskrenosti, kao i apsolutnu naunu verifikovanost i istorijsku potkrepljenost svojih stavova. Svaka organizacija
naglaava da je rasa, vera ili nacija kojoj je ona naklonjena zapravo ugroena, iako to nije boja elja jer je bog ba tu naciju odabrao da vodi ostale. Takoe, sve organizacije se zalau za to da se sadanji svet i nain na
koji on trenutno funkcionie izmeni (na manje-vie radikalan nain), kako
bi se uspostavio pravilan poredak stvari u kome bi svaka grupa imala
svoje, vie ili nie hijerarhijsko mesto.
Specifine karakteristike rtava zloina mrnje

Kada se analiziraju razlozi velikog interesovanja za zloine kojima
se manifestuje netolerancija, dolazi se do zakljuka da je ono znaajnim
delom uslovljeno navodno visokom ugroenou rtava zloina mrnje i
teim posledicama koje one trpe u odnosu na rtve obinih krivinih
47
dela. ak su i distinktivna obeleja zloina mrnje uglavnom zasnovana
na problemima vezanim za rtve. Tako se visoka tamna brojka pravda
neprijavljivanjem dela od strane rtava, koje moe biti uzrokovano strahom od odmazde, strahom od sekundarne viktimizacije ili neznanjem da
je delo u pitanju zapravo krivino delo. Pored toga, rtve su bezline,
kao individue su nebitne, a izabrane su samo zato jer pripadaju odreenoj
drutvenoj grupi koju personifikuju (zloini poruke). Naposletku, smatra se da ovi delikti nemaju samo neposrednu, ve i posredne rtve, u vidu
porodice ili drutvene zajednice rtve, pa ak mogu proizvesti posledice
48
po drutvo u celini.
45
Weatherby, Georgie Ann; Scoggins, Brian, A Content Analysis of Persuasion

Techniques Used on White Supremacist Websites, Journal of Hate Studies, tom 4, broj 9,
2005-2006. godina, strana 13.
46
Videti: Duffy, Margaret E, Web of Hate: A Fantasy Theme Analysis of the Rhetorical Vision of Hate Groups Online, Journal of Communication Inquiry, tom 27, broj 3,
2003. godina, strane 295-298.
47
Gellman, Susan, Sticks and Stones Can Put you in Jail, but Can Words Increase
your Sentence? Constitutional and Policy Dilmmas of Ethnic Intimidation Laws, UCLA
Law Review, tom 39, 1991-1992. godina, strana 340. Za argumente koji govore u prilog
ovog stava videti Robinson, Paul H, Hate Crimes: Crimes of Motive, Character, or Group
Terror, Annual Survey of American Law, 1992-1993. godina, strana 614.
48
Vrhovni sud SAD je u obrazloenju jedne od najbitnijih odluka u pogledu mogunosti kanjavanja odreenih oblika mrnje (Wisconsin v. Mitchell), primetio da postoji vea verovatnoa da (zloini mrnje) isprovociraju zloine iz odmazde, prouzrokuju
341
Argumenti koji govore u prilog toga da su zloini mrnje tei od

obinih zloina koji nisu motivisani mrnjom, uglavnom su vezani za psihike i socijalne posledice dela po rtvu. Naime, bez obzira na to to rtva svakog protivpravnog dela trpi odreene posledice, rtve ovih dela
navodno trpe tee i dugotrajnije posledice, koje su vezane za prirodu i
specifinost delikta. Pored reperkusija koje delo redovno ima na rtve,
kao to su postdeliktna oseanja straha, besa, agresije, povlaenja, depresije, uznemirenosti, panike, samookrivljavanja, elje za osvetom, zloini
mrnje izazivaju i jednu atipinu reakciju, koja se u sutini svodi na preispitivanje i sledstveno tome negiranje vrednosti sopstvenog identiteta
odnosno karakteristike koja je i dovela do toga da postanu objekti krivinog dela. Poto tu karakteristiku, na primer, rasu, boju koe, pol, uglavnom ne mogu da promene, rtve postaju svesne da samim tim ne mogu da
spree da se delo ponovi, te poinju da se samookrivljavaju (da nisam
homoseksualac/ena/Indijac/katolik, ovo mi se nikada ne bi dogodilo).
Sledstveno tome, stepen njihovog samopotovanja i sigurnosti u sebe poinje da slabi.
Ipak, smatra se da proces postepenog slabljenja samopotovanja i
negiranja sopstvenog identiteta, umnogome zavisi od stava rtve pre49
ma sebi i svom identitetu koji je postojao pre izvrenja dela. Ukoliko
je rtva dela ve pre njegovog izvrenja bila nesigurna u sebe i preispitivala vrednost grupe kojoj pripada, odnosno sumnjala u to da pripadnost odreenoj grupi ima potencijal da joj donese ita dobro, postoji vea verovatnoa da takva osoba, nakon izvrenja dela, postane
nesigurna u sebe i drutvenu grupu kojoj pripada. tavie, potrebno je
da osoba bude veoma stabilna i samouverena kako se ovo ne bi dogodilo. Na primer, ako rtva i inae nema izraenu religijsku svest, niti
izgraenu naviku da upranjava verske obrede ili poseuje verske
objekte, sasvim je oekivano da ona posle izvrenog delikta pone da
sumnja u dobrobit koju joj donosi religija. Suprotno tome, aktivni i iskreni vernik moe ak postati sigurniji u ispravnost uenja svoje religije i istrajniji u njenom potovanju, pa moda oseati i odreeni po-
specifine emocionalne tekoe za rtve i dovedu do nemira u zajednici. Videti u Crocker, Lawrence, Hate Crime Statutes: Just? Constitutional? Wise?, Annual Survey of
American Law, 1992-1993. godina, strana 486.
49
Dunbar, Edward, Counseling Practices to Ameliorate the Effects of Discrimination and Hate Events: Toward a Systematic Approach to Assessment and Intervention,
The Counseling Psychologist, tom 29, broj 2, 2001. godina, strana 291. Slino i Boeckmann, Robert J; Turpin-Petrosino, Carolyn, Understanding the Harm of Hate Crime, Journal of Social Issues, tom 58, broj 2, 2002. godina, strana 222.
342
nos i prkos zbog toga to je upravo on proao kroz patnju koju mu je

50
delo priinilo.
Prisustvo socijalnih i psihikih posledica dela je nedvosmisleno utvreno u sprovedenim istraivanjima. Tako je jedno istraivanje pokazalo
da su rtve zloina mrnje u odnosu na rtve obinih dela nervoznije,
da ee gube prijatelje, imaju vie problema sa spavanjem ili koncentracijom, doivljavaju vee interpersonalne probleme i gaje intenzivnija ose51
anja besa. Iako su, prema drugom istraivanju, rezultati koji se odnose
na ponaanje rtava nakon dela slini i u sluaju rtava zloina mrnje i
52
rtava drugih dela, postoje velike razlike u psihikim posledicama. rtve zloina mrnje trpe intenzivnija negativna psihika stanja, koja kod
53
njih due i traju. Ukratko, ovo istraivanje je, slino kao i prethodno,
dolo do rezultata koji pokazuju da su rtve akata mrnje nervoznije, de-
50
Gordon Olport je, bavei se problemom predrasuda, uoio najtipinije naine na

koje se pripadnici manjina suoavaju sa postupcima drutvene marginalizacije. Radi se o
mehanizmima odbrane sebe i svoje linosti, tzv. odbrani ega, pri emu od individualnih
karakteristika zavisi koji e mehanizmi biti primenjeni u konkretnom sluaju. On je sve tipove reakcija na marginalizaciju podelio u dve grupe: ekstropunitivne (otvorene, aktivne,
agresivne) i intropunitivne (zatvorene, pasivne, mirne). U prvu grupu reakcija spadaju opsesivna zabrinutost i strah za sopstvenu bezbednost, lukavost i prevarno ponaanje prema
pripadnicima veinske grupe, ojaavanje intragrupnih veza i odnosa, odnosno stvaranje
jakih, etnocentrinih grupa, ispoljavanje agresije prema dominantnoj grupi, pojaavanje
sopstvenih napora za uspehom. U drugu grupu reakcija spadaju negiranje pripadnosti sopstvenoj grupi, povlaenje i pasivnost, ismevanje sebe i sopstvene grupe, identifikacija sa
veinskom grupom i samo-mrnja, agresija prema sopstvenoj grupi, razvijanje oseanja
saaljenja prema ostalim marginalizovanim grupama, tenja ka ostvarivanju simbolikog
statusa (materijalnog, seksualnog), neurotino ponaanje kao rezultat unutranjih konflikata. Ova analiza je bitna jer doprinosi shvatanju da pripadnici manjina kao najee rtve
zloina mrnje trpe vie od drugih rtava krivinih dela jer su i inae u tekom drutvenom poloaju. Allport, Gordon W, op. cit, strane 142-162.
51
Ehrlich, H.J; Larcom, B.E.K; Purvis, R.D, The Traumatic Effects of Ethnoviolence, Prejudice Institute, Center for the Applied Study of Ethnoviolence, Towson, 1994,
prema McDevitt, Jack; Balboni, Jennifer; Garcia, Luis; Gu, Joann, Consequences for Victims: a Comparison of Bias and non-Bias Motivated Assaults, American Behavioral Scientist, tom 45, broj 4, 2001. godina, strana 700.
52
Istraivanje je sprovedeno u Bostonu, na uzorku od 136 lica. rtve obe vrste delikata su u velikom procentu (oko 77 %) poele da obraaju panju na to gde se kreu. Manji procenat lica, ali takoe slian za obe vrste rtva, je posle delikta pokuavao da bude
manje uoljiv (oko 37%). McDevitt, Jack; Balboni, Jennifer; Garcia, Luis; Gu, Joann, op.
cit, strana 708.
53
Do ovog zakljuka se dolo u drugom istraivanju. rtvama zloina mrnje u
proseku treba oko 5 godina da prestanu da oseaju posledice dela, dok rtve ostalih dela
posledice oseaju oko 2 godine. Herek, G. M; Cogan, J; Gillis, R.J, The Impact of Hate
Crime Victimization, prema Levin, Brian, Hate Crimes: Worse by Definition, Journal of
Contemporary Criminal Justice, tom 15, broj 1, februar 1999. godine, strana 17.
343
presivnije, imaju vie problema sa koncentracijom, vie razmiljaju o incidentu kada to ne ele i ee gube ivotni impuls od rtava obinih
dela. Takoe, ove rtve se u puno veem procentu oseaju nesigurno nakon napada i mnogo vei broj njih je u strahu od ponovljene viktimizacije. Polovina rtava akata mrnje je posle delikta izgubila posao (u odnosu
na 37% obinih rtava), a slian je odnos i u pogledu nastupelih zdrav54
stvenih problema (48% prema 32%). Pored toga, ima osnova da se veruje da rtve ovih dela u velikom broju pate od posledica posttraumatskog
55
stresnog poremeaja. Naposletku, bez poreenja sa rtvama obinih
zloina, utvreno je da meu rtvama zloina mrnje uglavnom preovlauje oseanje besa, straha od ponovljene viktimizacije, a naroito straha
56
da e biti povreeni lanovi njihovih porodica. U svakom sluaju, drugaiji efekti viktimizacije se pripisuju karakteristikama rtava koje su
obino pripadnici manjina i koje negativno iskustvo moe dodatno uveriti
u marginalizovani poloaj njihove grupe u odreenom socijalnom kontekstu i podsetiti na ranija negativna iskustva (ukoliko ona postoje) u isto57
rijskoj perspektivi.
Zakljuak
Znaajne razlike, posebno u pogledu karakteristika uinilaca, javljaju se izmeu zloina mrnje kao individualnog akta i akta organizovane
grupe. Individualni zloini mrnje se ine iz razonode, straha za sebe i
sopstvenu grupu, fanatinih, gotovo paranoinih razloga, kao i zbog odmazde za uinjeni zloin. Za razliku od veine drugih delikata, uinioci
uglavnom ne poznaju rtve, odnosno sa njima pre izvrenja dela nisu
54
710.
55
McDevitt, Jack; Balboni, Jennifer; Garcia, Luis; Gu, Joann, op. cit, strana 709-
Root, M.P.P, Understanding Insidious Racism as a Relevant Context in Diagnosis and Treatment, prema Dunbar, Edward, op. cit, strana 283.
56
Istraivanje je izvreno na teritoriji vie gradova SAD, na uzorku od 59 lica. Barness, Arnold; Ephross, Paul H, The Impact of Hate Violence on Victims: Emotional and
Behavioral Responses to Attacks, Social Work, tom 39, broj 3, 1994. godina, strana 250.
57
Slino i Crocker, Lawrence, op. cit, strane 492-493, kao i Simons, Kenneth W,
On Equality, Bias Crimes and Just Deserts, Journal of Criminal Law and Criminology,
tom 91, broj 1, 2000-2001. godina, strane 241-242. Tako je, na primer, jedno istraivanje
pokazalo da crnci i belci razliito percipiraju i reaguju na zloine mrnje. Ispitanicima u
tom istraivanju je bio prikazan kratak film koji je oslikavao nasilan zloin mrnje. Iako
su i crnci i belci pokazali jednak stepen uznemirenosti i nelagodnosti, crnci su iskazali vie elje za osvetom i u veem procentu od belaca saoptili da ne bi bilo neoekivano da se
i sami nau u istoj ivotnoj situaciji. Videti u Craig, Kellina M, Retaliation, Fear or Rage: an Investigation of African American and White Reactions to Racist Hate Crimes, Journal of Interpersonal Violence, tom 14, broj 2, februar 1999. godine, strane 138-151.
344
imali kontakta ili su oni bili veoma slabi. Radi se uglavnom o mlaim licima, u velikom broju sluajeva gotovo deci, koja imaju iskrivljene stavove o drutvenoj stvarnosti i neretko psihopatske crte linosti. Ipak, oni
inae nisu delinkventno opredeljeni, odnosno zloin mrnje predstavlja
izolovan protivpravni akt u njihovom ivotu. Specifine karakteristike
poseduju uinioci koji su lanovi organizovanih grupa mrnje. To su
najee izuzetno mlada lica, socijalno deprivirana, sa prisutnim linim i
porodinim problemima. lanstvom u grupi ele da izgrade identitet i povrate narueno samopouzdanje. Sa druge strane, voe grupa su veinom
obrazovani i inteligentni ljudi koji postupaju promiljeno i proraunato, a
organizaciju koriste za ostvarivanje svojih linih, materijalnih ili politikih ciljeva. Zajednike karakteristike organizacija u ijem delovanju ova
lica uestvuju su insistiranje na naunoj zasnovanosti stavova o nadmoi
grupe kojoj pripadaju nad drugim grupama, ukazivanje na njenu trenutnu
i istorijsku obespravljenost, zalaganje za ouvanje tradicionalnih vrednosti i pridobijanje istomiljenika sredstvima masovne komunikacije.
Specifine karakteristike se ne javljaju samo kod uinilaca, ve i
kod rtava zloina mrnje. One trpe tee i intenzivnije posledice od rtava drugih krivinih dela. Pored posledica koje delo inae proizvodi, ova
lica poinju da preispituju svoj identitet koji je uslovio viktimizaciju. To
dovodi do oseanja straha usled ega se dela retko prijavljuju, to doprinosi njihovoj nevidljivosti u drutvu i nepostojanju svesti o potrebi reagovanja na njihove manifestacije.
Svojstva uinilaca i rtava zloina mrnje bi se, iz navedenih razloga, mogla oznaiti kao karakteristina, pri emu se uinioci mogu dalje
deliti u podkategorije u skladu sa time da li su delo izvrili kao pojedinci
ili pripadnici organizovane grupe. Mogunosti za alternativne klasifikacije takoe postoje, pri emu bi, u daljim razmatranjima ovog fenomena,
posebno trebalo pokloniti panju doprinosu, odnosno ulozi pojedinih uinilaca kada deluju u okviru grupe. Ove injenice bi morale imati odraza
ne samo na kaznenu politiku, ve i na osmiljavanje preventivnih mera za
spreavanje razvoja netolerantnih stavova u drutvu. Osim toga, dokazani
negativni efekti delikata na rtve bi morali opredeliti reakciju drave i
drutva u pravcu efikasnijeg suzbijanja ovakvih akata i smislenijeg, svrsishodnijeg sankcionisanja njihovih uinilaca.
345
Milena Pavlovi, LL.M., Assistant

Specific Characteristics of Perpetrators and Victims

of Hate Crimes
Abstract
The existence of specificities which characterize hate crimes, a modern form of socially unacceptable behaviour which is perpetrated against
members of certain social groups, necessarily causes the need to analyze
all their constitutive elements. A particular attention is, therefore, paid to
perpetrators and victims of hate crimes, and a special accent is put on
examining those characteristics which can, in relation to offenders and
victims of other crimes, be considered as special and atypical. Apart from
describing and accenting specificities of perpetrators of hate crimes in relation to perpetrators of other crimes, the article examines and further categorizes offenders according to the criterion of the level of independence
when committing the crime. Also, specificities of victims of these acts are
underlined and the causes of their accentuated vulnerability are explained.
Keywords: Hate crimes, intolerance, racism
346
342.511(430+436)
Mr Boko Tripkovi, asistent

NASTANAK ODGOVORNOSTI EFA DRAVE U

NEMAKOJ I AUSTRIJI: OPOZIV I SUDSKI
IMPIMENT U PERSPEKTIVI
POLUPREDSEDNIKOG SISTEMA
Saetak: U radu je obraeno nekoliko pitanja vezanih za nastanak
odgovornosti efa drave u Nemakoj i Austriji u periodu izmeu dva
svetska rata. Na prvom mestu, analizirani su ustavno-teorijski razlozi za
modifikaciju autentinog parlamentarizma i jaanje poloaja efa drave,
a zatim i novi politiki i pravni oblici odgovornosti koji su se javili kao
posledica izmenjene uloge predsednika i uvoenja ustavno-sudske kontrole ustavnosti. Razmatranje ovih pitanja nije samo od znaaja sa aspekta ustavne istorije, ve i pogledu savremenih ustavnih reenja. To naroito vai za ustave drava u tranziciji, meu koje spada i Srbija, koje su esto oblikovale sopstvene modele odgovornosti efa drave po ugledu na
nemaka i austrijska reenja.
Kljune rei: predsednik, ef drave, odgovornost, impiment, opoziv, ustavni sud, Vajmarski ustav, Ustav Austrije
1. Uvod
Kada je u pitanju nastanak predsednike odgovornosti u svetu, postoji nekoliko modela koji su izvrili uticaj na dalji razvoj tog instituta u
ostalim dravama. Pored nesumnjivo najuticanijeg, amerikog modela, i
francuskog iz doba Tree republike, koji je po prvi put kombinovao parlamentarni sistem i odgovornog efa drave, sa pojavom republikanske
ustavnosti u dravama germanskog pravnog kruga javlja se i novi oblik
347
Mr Boko Tripkovi, Nastanak odgovornosti efa drave u... (str. 347373)
predsednike odgovornosti koji se izdvaja po originalnosti reenja i uticaju koji e kasnije izvriti na brojne ustavne sisteme. Dve karakteristike
posebno odlikuju nain regulisanja odgovornosti efa drave u Nemakoj
i Austriji nakon Prvog svetskog rata prva je postojanje neposrednog
opoziva predsednika, a druga uee sudova, a u sluaju Austrije i ustavnog sudstva, u postupku utvrivanja odgovornosti. Uvoenje ovog sistema odgovornosti je delimino posledica i institucionalizacije novog tipa
organizacije vlasti koji se uobiajeno naziva polupredsednikim, a koga
karakteriu neposredno birani predsednik i vlada odgovorna parlamentu.
Stoga postoji vie razloga da se danas u Srbiji pie o ovom modelu odgovornosti. Ne samo da je nakon 1990. godine u Srbiji ustanovljen slian sistem organizacije vlasti, ve je Ustavom iz 1990. godine bio predvien
opoziv predsednika na referendumu, a od donoenja Ustava iz 2006. godine, ustavno sudstvo je dobilo nadlenost da odluuje u postupku utvrivanja odgovornosti predsednika. Uprkos tome, najvei deo naunih diskusija se bazirao na poreenju polupredsednikog sistema u Srbiji sa
francuskim arhetipom, dok je u pogledu odgovornosti efa drave ustavotvorac u Srbiji verovatnije imao u vidu germanske uzore. Stoga nije na
odmet podsetiti se kako je nastao nemaki obrazac predsednike odgovornosti, koja je bila njegova funkcija i koje su ga teorijske kontraverze
pratile, ne bi li se dodatno osvetlilo ovo pitanje od znaaja i za savremenu
srpsku ustavnost.
Odgovornost efa drave u Nemakoj se javlja znaajno kasnije u
odnosu na SAD, pa i u odnosu na Francusku. Tek nakon Prvog svetskog
rata i abdikacije Vilhelma II u Nemakoj je donet prvi republikanski
ustav. Meutim, sa usvajanjem Vajmarskog ustava 11. avgusta 1919. godine, na svetsku ustavnopravnu pozornicu stupila su brojna nova reenja
koja i danas privlae interesovanje ustavnopravne nauke. Nesumnjivo da
tome izmeu ostalog doprinosi i injenica da je poloaj efa drave ovim
Ustavom ureen na razliit nain u odnosu na dotadanju praksu. Ako se
izuzme neuspeo pokuaj kombinovanja neposrednog legitimiteta efa drave sa vladom odgovornom parlamentu iz doba francuske Druge republike, Vajmarski ustav je prvi primenio takvu formulu, zbog ega se sa
pravom smatra preteom dananjih polupredsednikih sistema.
Taj model organizacije vlasti, barem u institucionalnom smislu, uveden je i izmenama Ustava Austrije iz 1929. godine, te postoje nauni razlozi da se ova dva ustava izuavaju objedinjeno. Jedinstveno promatranje
ova dva ustava je jo vie opravdano ako se u obzir uzmu slina reenja u
pogledu odgovornosti efa drave, koja su u Austriji usvojena pod oiglednim uticajem reenja iz susedne Nemake. No, Ustavom Austrije je
ipak napravljen i odreeni iskorak u odnosu na Vajmarski ustav. Ustav
348
Austrije iz 1920. godine ne samo da je po prvi put u svetu predvideo postojanje ustavnog sudstva, ve je odluivanje o jednom od vidova predsednike odgovornost i poverio tom organu, specijalizovanom za kontrolu ustavnosti. To reenje je izvrilo veliki uticaj na savremenu svetsku
ustavnost, pa je ustavno sudstvo sada esto ukljueno u postupke utvrivanja odgovornosti efa drave. Izmeu ostalog, danas i Nemaka prihvata model impimenta u kojem uestvuje Savezni ustavni sud. Zbog toga
se razmatranju Vajmarskog ustava mora barem delimino prikljuiti analiza Ustava Austrije nakon izmena iz 1929. godine. Budui da slinosti
izmeu dva ustava dominiraju u odnosu na razlike, Vajmarski ustav, kao
prvi koji ustanovljava nova reenja, treba uzeti kao primer, a odstupanja
iz Ustava Austrije posebno naglasiti tamo gde postoje.
2. Modifikovanje autentinog parlamentarizma i specifian

poloaj efa drave
Da bi se razumeo ustavni poloaj predsednika Rajha prema Vajmarskom ustavu, neophodno je osvrnuti se na drutveni i istorijski, ali i doktrinarno-pravni kontekst u kome je nastao. Izuzetno teke okolnosti u dravi nakon propasti carstva, izgubljenog rata i brojnih unutranjih nemira,
iziskivale su ustanovljavanje ustavnog sistema koji bi uspostavio stabilnost. Stoga je primarni motiv ustavopisca, znamenitog Huga Projsa (Hugo Preu), bio da izbegne zamke parlamentarizma francuskog tipa koji je
uzrokovao izuzetnu nestabilnost politikog sistema. Sa druge strane, plaei se diktature, Projs je odbacivao mogunost uspostavljanja sistema
stroge podele vlasti amerikog tipa, gde bi predsednik lako mogao da prevlada i ostvari apsolutni primat. Projsove ideje bazirale su se na uenju
dva teoretiara koja su, prema njegovom sopstvenom priznanju, izvrila
1
najvei uticaj na njega prilikom izrade ustava.
Prvi od njih, Robert Redslob (Robert Redslob), bio je estoki kritiar
francuske varijante parlamentarizma. Njegovo uenje o parlamentarnoj
vladi je zasnovano na razlikovanju istinskog i pogrenog (unecht)
2
parlamentarizma. Prema Redslobu, istinski parlamentarizam moe ostva-
Videti: W.J.Mommsen, Max Weber and German Politics: 1890-1920, University

of Chicago Press, Chicago, 1990; M.Needler, The Theory of Weimar Presidency, The Review of Politics, Vol. 1, No. 4, 1959, str. 692-698; P. M. R.Stirk, Hugo Preuss, German
political thought and the Weimar constitution, History of Political Thought, No. 23 (3),
2002, str. 497-516.
2
Videti: R.Redslob, Die parlamentarische Regierung in ihrer wahren und in ihrer
unechten Form: eine vergleichende Studie ber die Verfassungen von England, Belgien, Ungarn, Schweden und Frankreich, Mohr, Tbingen, 1918; D.Stronk, Gleichgewicht und
349
riti samo u sluaju da postoji balans vlasti, a naroito izmeu egzekutive i

legislative. Ako je sva vlast skoncentrisana u rukama parlamenta, onda ne
postoji parlamentarni sistem ve parlamentarni apsolutizam. Pretpostavka
postojanja takvog balansa meu vlastima je razliit izvor legitimiteta zakonodavne i izvrne vlasti. Redslob stoga smatra da u parlamentarizmu
legitimitet efa drave moe biti monarhijskog tipa, tj. zasnovan na nasleivanju, ali moe biti i republikanski. U parlamentarnoj republici, ef drave mora biti neposredno biran da bi imao izvor legitimiteta nezavisan
od parlamenta. Jasno je da je autentini, istinski parlamentarizam za
ovog autora bio britanski, dok su negativne karakteristike pogrenog
parlamentarnog sistema vezane za Francusku i tamonji politiki beznaajan poloaj efa drave. Kljuno je bilo, dakle, obezbediti nezavisan i
samostalan poloaj predsednika koji bi raspolagao pravom disolucije
(rasputanja parlamenta), kao kontrateom ministarskoj odgovornosti, ime bi se izbegla dominacija legislative nad egzekutivom. Takav poloaj
predsednika bi obezbedio da u sluaju sukoba izvrne i zakonodavne vlasti konanu odluku donesu graani kao nosioci suverenosti, za razliku od
pogrenog parlamentarizma u kome parlament ostvaruje dominaciju i
3
gde su graani lieni takvog prava izbora. Redslob jeste smatrao da se
istinski parlamentarizam idealno moe realizovati u monarhiji, ali u
4
Nemakoj nakon Prvog svetskog rata ta opcija nije bila ostvariva.
Drugi veliki teoretiar koji je izvrio uticaj na Projsa, bio je Maks Veber (Max Weber). U Veberovim shvatanjima se takoe mogu prepoznati ide5
je koje su odredile specifian poloaj efa drave u Vajmarskoj republici.
Predsednik Rajha je, prema Veberu, trebalo da predstavlja protivteu parlamentu. Zbog toga se on zalagao za plebiscitarnog predsednika, iji bi neposredan izbor, pravo disolucije i mogunost iznoenja zakona na referendum
omoguili da postane kontrabalans zakonodavnom telu. Predsednik je trebalo
da postane centralna figura ustavnog sistema, odnosno cezaristiki lider koga
je Veber smatrao neophodnim elementom moderne demokratije. Njegova
harizma je, za razliku od nasledne monarhije, morala da proizlazi iz neposrednog izbora. Da bi se predsedniku obezbedila uloga harizmatskog lidera,
njegov mandat je trebalo da bude najdui mogui, to je prema Veberovom
Volkssouvernitt: eine Untersuchung an Hand der Parlamentarismustheorie Robert Redslobs, Eichholz, Bonn, 1976.
3
R.Redslob, op.cit, str. 2-6. i 180.
4
W.J.Mommsen, op.cit, str. 349-350.
5
Svoje vienje budueg ureenja drave Veber je izloio u seriji lanaka pod nazivom Die Staatsform Deutschlands, objavljenih u dnevniku Frankfurter Zeitung od 22, 24,
28. i 30. novembra i 5. decembra 1918. godine.
350
shvatanju iznosilo sedam godina. Sa druge strane, takav mandat i mo morali

su imati protivteu u parlamentu, iskazanu kroz vezanost za vladu u obavljanju nadlenosti, dok je vlada morala uivati podrku parlamenta. Meutim,
prema Veberu, legitimitet zasnovan na neposrednom izboru, mo i harizma
predsednika, skupa sa duinom trajanja mandata, neminovno bi doveli do
njegovog preimustva u odnosu na parlamentarnu veinu, bez obzira na vezanost vlade za parlament. Zato je Veber smatrao da je neophodno omoguiti
stabilnoj veini u parlamentu da se putem raspisivanja referenduma za opoziv suprotstavi predsedniku. Ovaj instrument ne bi znaajnije oslabio poloaj
predsednika, jer bi zbog konzervativne tendencije svih referenduma, tj. tenje
ka ostavljanju utvrenog poretka na snazi, predsednik bio opozvan samo u
6
sluaju oiglednih i tekih povreda dunosti.
Veberovi predlozi su nesumnjivo bili inovativni i kombinovali su vie razliitih uloga efa drave koje su esto i nepomirljive. Poloaj predsednika Rajha je trebalo da bude slian monarhu u parlamentarizmu koji
vlada putem ministara odgovornih parlamentu, dok je istovremeno imao
ulogu lidera koji bi bio ne samo medijator meu vlastima u ustavnom sistemu, ve bi mogao i da se suprotstavi parlamentu. Nesumnjivo je da je
Veber pokuao da izbegne parlamentarni sistem u autentinom obliku, a
da istovremeno zadri elemente parlamentarizma koje je smatrao dobrim,
kao to su selekcija lidera i kontrola administracije. Zbog toga je i u Vajmarskom ustavu dolo do kombinovanja ovih heterogenih ustavnih ideja,
a konstelacija dravnih organa je patila od mnogobrojnih potencijalno ne7
razreivih konflikata.
Ideje Redsloba i Vebera su u punoj meri nale izraz u Vajmarskom
ustavu, a kombinacija pralamentarizma i stabilnosti predsednikog poloaja dovela je do raanja novog sistema podele vlasti sa neposredno izabranim predsednikom i vladom odgovornom parlamentu. Predsednik Raj8
ha je biran na sedam godina, sa neogranienom mogunou reizbora.
Pored klasinih ovlaenja parlamentarnog efa drave, vezanih za predstavljanje drave u meunarodnim odnosima, komandovanje vojskom,
9
pomilovanja i proglaavanje zakona, predsednik Rajha je raspolagao i
nadlenostima koje se ne mogu smatrati uobiajenim u parlamentarnom
sistemu. Tako je predsednik imao pravo da raspusti parlament, dodue sa-
W.J.Mommsen, op.cit, str. 343.

M.Needler, op.cit, str. 694; W.J.Mommsen, op.cit, str. 332-346. U Veberovim
shvatanjima se mogu prepoznati i brojni argumenti koji su doprineli da se u tranzicionim
dravama tokom devedesetih godina prolog veka usvoji polupredsedniki sistem.
8
lan 43 Vajmarskog ustava.
9
lanovi 45-47, 49. i 70. Vajmarskog ustava.
7
351
mo jednom iz istih razloga, imenovao je kancelara i ministre, mogao je da

iznese zakon usvojen u parlamentu na referendum, a raspolagao je i znaajnim vanrednim ovlaenjima, koja su kasnije iroko upotrebljavana,
to je dovelo do potpune prevlasti predsednika nad parlamentom u pogle10
du zakonodavne delatnosti.
Velika mo predsednika Rajha, nastala kao posledica kombinacije neposrednog izbora i vanih ovlaenja, nuno je morala imati protivteu u
instrumentima kontrole i odgovornosti. Iako je ustavotvorac pokazao zavidan stepen kreativnosti stvarajui nova institucionalna reenja u oblasti
nadlenosti efa drave, ta kreativnost je najvie dola do izraaja u pogledu njegove odgovornosti i odnosa sa drugim ustavnim organima. Po prvi
put u svetskoj ustavnoj istoriji je normirana trostruka odgovornost efa drave - politika, krivinopravna i dravnopravna.
3. Politiki oblici odgovornosti efa drave

Za razliku od efa drave u autentinom parlamentarnom sistemu,
predsednik Rajha je morao biti uinjen politiki odgovornim, budui da je
vrio aktivnu vlast u okviru egzekutive. Meutim, kako je ceo sistem organizacije vlasti bio inventivan i, samim tim, nedovoljno razraen, tako je
i politika odgovornost predsednika Rajha patila od odreenih kontradikcija i neloginosti. To je najveim delom proizlazilo iz kombinovanja
parlamentarizma sa neposrednim izborom efa drave, pri emu ustavotvorac nije odstupao od nekih isto parlamentarnih reenja, koja nisu priliila novom institucionalnom okviru.
Pretpostavka postojanja politike odgovornosti efa drave je samostalnost njegovog delovanja. Ukoliko nije u prilici da samostalno donosi
odluke i vri vlast, predsednik ne moe snositi odgovornost u politikom
smislu. Ipak, uprkos ovlaenjima kojima je raspolagao i koja su ga inila
aktivnim delom egzekutive, predsednik Rajha je prema Vajmarskom ustavu zavisio u svom delovanju od vlade, koja je morala uivati podrku parlamenta. Svi akti predsednika morali su sadrati premapotpis kancelara ili
ministra da bi bili validni. Prema eksplicitnom slovu Ustava, premapotpis
11
je pretpostavljao i preuzimanje odgovornosti.
Iako je neposredno biran, predsednik nije mogao samostalno delovati. To reenje je posledica Projsove tenje da izbegne strogu podelu vlasti
amerikog tipa. Da bi se to postiglo u situaciji u kojoj se predsednik neposredno bira, bilo ga je potrebno vezati za Rajhstag preko kabineta. Akti
10
11
352
lanovi 25, 53, 73. i 48. Vajmarskog ustava.

predsednika su zato premapotpisivani, a kancelar i ceo kabinet bili su odgovorni Rajhstagu. Takvo reenje je bilo blie istom parlamentarnom sistemu u kome je predsednik samo protokolarni organ, ali ne i titular izvrne vlasti. Tim pre to pravilo o premapotpisu nije trpelo izuzetke, pa je
tako ak i imenovanje novog kancelara zahtevalo premapotpis odlazeeg,
12
a razreenje postojeeg kancelara, premapotpis novoimenovanog.
Nije mali broj autora koji su primetili da premapotpisivanje predsednikih akata nije logino u sistemu gde on raspolae vanim ovlaenjima, kao to je rasputanje parlamenta ili imenovanje vlade, koja se po
svojoj prirodi obavljaju samostalno. Prema Nidleru (Martin Needler), vezivanje predsednika za parlament putem premapotpisa bio je pokuaj
Projsa da razrei dilemu sadranu u radovima Redsloba i Vebera, tj. da
pomiri parlamentarni sistem sa neposredno izabranim predsednikom republike. Meutim, prema ovom autoru, dilema nije razreena, ve je samo dobila institucionalnu formu. Pokuavajui da izbegne koncentraciju i
podelu vlasti, Projs je istu vlast dodelio razliitim organima - predsedniku
13
i vladi, bez ijeg premapotpisa predsednik ne moe delovati. U istom
parlamentarnom sistemu, premapotpis je znaio preuzimanje odgovornosti pred parlamentom za akte efa drave, ali istovremeno i preuzimanje
aktivne politike vlasti od strane vlade i razvlaivanje efa drave. Nije
onda logino da premapotpis ogranii pravo predsednika da imenuje kabinet, niti da raspusti skuptinu, jer su upravo te nadlenosti smatrane
osnovnim elementima novouspostavljenog sistema. Zbog obaveze potpisivanja predsednikih akata, predsednik se nikada ne bi mogao suprotstaviti Rajhstagu, jer ne bi mogao da nae ministra, koji nuno pripada parlamentarnoj veini, da potpie rasputanje skuptine. Time bi se njegova
uloga kao kontratee parlamentu u potpunosti obesmislila. Zato je Kantorovic (Hermann Kantorowicz) smatrao da je premapotpis toliko nelogian da se ne bi smeo primenjivati u odreenim situacijama, uprkos
eksplicitnoj ustavnoj odredbi koja je predviala da svi akti predsednika
moraju biti premapotpisani. Ovaj autor je mislio da reimu premapotpisa ne bi smeli da podleu akti kojima se rasputa Rajhstag, kojima se
predsednik obraa graanima putem referenduma i kojima se imenuje
12
Takvo reenje je bilo ustanovljeno da odlazei kancelar ne bi odbijanjem premapotpisa pokuao da sprei sopstveno razreenje. Praksa je bila da kancelar u ostavci i novoimenovani kancelar otprilike u isto vreme dobiju dokumente na potpis, da bi se izbeglo
postojanje perioda bez kancelara. Videti o tome u L.Rogers, F.Foerster, S.Schwarz, Aspects of German Political Institutions, Political Science Quarterly, Vol. 47, No. 3, September 1932, str. 324. i F.Lovo, Velike savremene demokratije, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, 1999, str. 365.
13
M.Needler, op.cit, str. 694.
353

14
kancelar. I zaista, ukoliko bi ti akti bili izuzeti od obaveze premapotpisivanja, predsednik bi mogao da ostvari ulogu koja mu je dodeljena u ustavnom sistemu i da deluje kao brana koncentraciji vlasti u rukama parlamenta.
Meutim, ustavni zahtev da svi akti budu premapotpisani nije se
mogao prenebregnuti, a to je dovodilo do dodatnih problema vezanih za
odgovornost. U autentinom parlamentarizmu pravilo o premapotpisu
nije samo uzrokovalo razvlaivanje efa drave, ve ga je i liavalo odgovornosti. Ako za akte predsednika vlada i ministri politiki odgovaraju u parlamentu, logino je da predsednik bude politiki neodgovoran.
Uprkos tome, Vajmarski ustav je predviao politiku odgovornost predsednika Rajha. Inventivnost ustavotvorca nije rezultirala samo u neloginim i kontradiktornim reenjima, ve i u brojnim novim institutima
koji su potpuno ispravno uklopljeni u postojei sistem organizacije vlasti. Takav je sluaj i sa politikom odgovornou predsednika, gde je
sloboda ustavopisaca dola do punog izraaja, pa je kreiran potpuno novi instrument - opoziv predsednika putem referenduma. Uloga koju je
predsedniku u ustavnom sistemu dodelio Veber ne bi bila zaokruena
bez kontrole njegovog delovanja od strane graana koji su ga izabrali.
Putem odgovornosti se ostvarivala kontrola predsednike moi, a njegov harizmatski i plebiscitarni poloaj je dopunjen i demokratskim elementom smenjivosti.
Predsednik Rajha je mogao biti opozvan na referendumu, koji je
raspisivan na predlog donjeg doma parlamenta, Rajhstaga. Predlog za
raspisivanje referenduma za opoziv morao je biti podran dvotreinskom veinom glasova u Rajhstagu da bi bio validan. Ukoliko bi predsednik bio opozvan na referendumu, prestajao bi mu mandat, ali u sluaju da se veina glasaa nije izjasnila za opoziv, poinjao bi mu novi
sedmogodinji mandat, a Rajhstag bi bio rasputen i bili bi raspisani
15
parlamentarni izbori. Vajmarski ustav je prvi dokument u istoriji koji
je predvideo referendumski opoziv efa drave, dok je taj instrument
kasnije u gotovo neizmenjenoj formi preuziman u brojnim ustavima. To
ne treba da udi, budui da je opozivom ureena sutina politikih uzroka koji uobiajeno dovode do postavljanja pitanja predsednike odgovornosti. Sukob neposredno biranog efa drave i parlamenta mogli su
razreiti samo graani kao legitimirajui faktor za oba organa. Organ
koji izae kao pobednik iz tog politikog sukoba nastavlja svoj mandat,
14
H.Kantorowicz, The New German Constitution in Theory and Practice, Economica, No. 19, March 1927, str. 57.
15
lan 43, stav 2 Vajmarskog ustava.
354
dok se za drugi organ raspisuju izbori i time politiki usklauje delovanje veine u parlamentu i predsednika. Dvotreinska veina koja se zahtevala za opoziv trebalo je da obezbedi dodatnu stabilnost predsednikog poloaja, koja je bila primarni cilj ustavopisaca. Time bi se spreilo
da se opoziv olako koristi, naroito u izuzetno fragmentisanom partijskom sistemu gde su politike veine u parlamentu nestabilne i esto se
menjaju.
Pravna priroda ovog vida odgovornosti je apsolutno politika. Osnov odgovornosti nije eksplicitno naveden, to znai da je u pitanju ponaanje predsednika suprotno politikim stavovima parlamentarne veine, u ovom sluaju dvotreinske. Odluku donose graani, a postupak
pokree parlament, to su nesumnjivo karakteristike politikog odnosa
odgovornosti. Na kraju, predsednik odgovara kao politiar, a ne kao lice
koje je, recimo, uinilo krivino delo, i za to snosi politiku sankciju
koja se sastoji u prestanku mandata. Reim odgovornosti je, dakle, u
svim elementima - u pogledu subjekta, objekta, osnova i sankcije - isto
politiki.
Uprkos postojanju premapotpisa, to je oigledno bio propust ustavotvorca nainjen prilikom kreiranja jednog potpuno novog institucionalnog modela, predsednik je bio politiki odgovoran. Opoziv kao instrument je, ako se izuzme premapotpis, bio valjano uklopljen u postojei sistem organizacije vlasti, jer je predsednik odgovornost snosio pred graanima koji su ga i izabrali. No, ovo nije bio jedini oblik vertikalne politike odgovornosti efa drave koji je poznavao Vajmarski ustav.
Pre svega, predsednik je uivao neogranienu mogunost reizbora,
to je omoguavalo da ga graani eventualno ne izaberu, ime se posredno ostvarivala politika odgovornost. Zabranom reizbora bi se predsednikov poloaj znaajno oslabio, a plebiscitarni i harizmatski karakter njegove funkcije bio bi okrnjen. Sa druge strane, parlamentarni izbori su isto
mogli posluiti kao jedan vid politike odgovornosti predsednika, jer bi
promenjena politika veina u parlamentu mogla zahtevati opoziv predsednika. To je omogueno razlikom u trajanju mandata predsednika i po16
slanika, koji su birani na etiri godine. Iako se, strogo uzevi, ovi instrumenti ne mogu podvesti pod pravni pojam odgovornosti, oni svakako
predstavljaju suptilne politike mehanizme koji mogu dovesti do utvrivanja odgovornosti.
Pored opoziva, neograniene mogunosti reizbora i parlamentarnih
izbora, predsednika vertikalna politika odgovornost u irem smislu se
mogla posredno ostvarivati i preko raspisivanja referenduma od strane
16
355
predsednika. Naime, iako je predsednik bio lien prava na veto, kakvim je

raspolagao takoe neposredno birani predsednik SAD, Vajmarskim ustavom mu je ostavljena mogunost da iznese zakon usvojen u parlamentu
na referendum. Time je, slino kao i kod opoziva, graanima ostavljena
mogunost da donesu konanu odluku u sluaju sukoba izmeu predsednika i skuptine. Predsednik je imao pravo da u roku od mesec dana od
donoenja zakona u Rajhstagu raspie referendum o tom zakonu, narav17
no, ukoliko se nije slagao sa usvojenim reenjima. To, meutim, nije bila jedina mogunost da predsednik poveri graanima odluku o nekom
pravnom aktu. Rahjstrat, kao gornji dom parlamenta i predstavnitvo pokrajinskih vlada, imao je mogunost da uloi veto (tj. protest - nem. Einspruch) na zakon usvojen u Rajhstagu. U tom sluaju se zakon vraao na
ponovno razmatranje u Rajhstag, a ako dogovor meu domovima nije
mogao biti postignut, predsednik je imao pravo da ga u roku od tri meseca iznese na referendum. Ukoliko to ne uini, smatralo se da zakon nije
usvojen. Meutim, ako bi takav zakon Rajhstag potvrdio dvotreinskom
veinom glasova, predsednik je u roku od tri meseca imao mogunost da
18
ukazom proglasi zakon ili da o zakonu raspie referendum. Predsednik
je takoe polagao iskljuivo pravo da raspie referendum povodom bu19
deta, poreskih zakona ili propisa o primanjima. Brojne mogunosti za
raspisivanje referenduma od strane predsednika su se uklapale u sliku
plebiscitarnog voe koji slui kao brana potencijalnoj apsolutnoj vlasti
parlamenta kakva je viena u francuskom parlamentarizmu. Sa druge
strane, raspisivanje referenduma je svakako imalo oblik sukoba predsednika i parlamenta, te je stoga iako ne neposredno, moglo posredno dovesti
i do predsednike ostavke. Ako bi se predsednik politiki zaloio za neusvajanje odreenog zakona i bio toliko siguran u svoj sud da je spreman
da raspie referendum o tome, onda je njegova ostavka logina posledica
izostanka podrke graana za spreavanje stupanja zakona na snagu.
Nekoliko razloga je uzrokovalo nekorienje predsednikovog prava
da raspie referendum, a samim tim i nedostatak praktine potvrde pretpostavke o politikoj nunosti njegove ostavke. Na prvom mestu, za uspeh referenduma se zahtevala nadpolovina izlaznost biraa, to je pogodovalo
bojkotu referenduma i samim tim umanjivalo anse da se zakon zaista i
20
ospori. Moda jo znaajniji uzrok lei u injenici da se za odluku o raspisivanju referenduma zahtevao premapotpis kancelara ili ministra, to znai
17

19
20
18
356
da bi i parlamentarna veina koja je zakon usvojila trebalo da podri iznoenje zakona pred graane. Jasno je da bi takva situacija bila politiki neobjanjiva, pa se premapotpis u ovom sluaju pokazuje kao potpuno besmislen, jer liava predsednika mogunosti da koristi jedno od vanih ovlaenja koje je namenjeno da predstavlja kontrabalans parlamentarnoj veini, a
ne da ga ta ista parlamentarna veina i koristi. Uprkos tome to je pravo na
raspisivanje referenduma zbog obaveze premapotpisa obesmiljeno, ne moe se porei uticaj koji je imalo poveravanje ove nadlenosti predsedniku.
Vertikalna predsednika odgovornost kroz raspisivanje referenduma, koja
je, recimo, imala vanu ulogu u francuskoj Petoj republici, upravo vue korene od Vajmarskog ustava.
Pored raspisivanja referenduma, predsednik Rajha je na raspolaganju imao jo jednu mogunost da se obrati graanima, koja je posledino
mogla dovesti i do njegove ostavke, u sluaju da mu graani uskrate podrku. Pravo disolucije Rajhstaga je takoe moglo posluiti kao jedan vid
ostvarivanja predsednike odgovornosti. Iako naelno limitirano, zato to
je Ustav predviao da predsednik moe raspustiti Rajhstag samo jednom
iz istih razloga, ovo pravo se moglo u praksi neogranieno koristiti budui da razlozi za disoluciju nisu bili pravno definisani, ve su bili politike
prirode. Tako je predsednik mogao da raspusti donji dom parlamenta
praktino onoliko puta koliko je to eleo, navodei svaki put neto drugo
kao razlog. Ukoliko bi politika opcija koju zastupa predsednik izgubila
parlamentarne izbore, on bi bio primoran na povlaenje, bilo da to podrazumeva ostavku ili preputanje aktivne vlasti kabinetu. Ni ovo pravo
predsednika nije lieno ogranienja usled obaveze premapotpisa, ali je
postojala proceduralna mogunost da se ta prepreka zaobie. Predsednik
je mogao raspustiti vladu koja uiva poverenje parlamenta i imenovati
drugu po svojoj volji, tj. onu koja bi pristala da stavi premapotpis na akt o
rasputanju Rajhstaga. Naravno, tada bi njegova odgovornost, iskazana
kroz gubljenje preimustva u okviru egzekutive ili kroz ostavku, zavisila
od ishoda izbora i eventualne podrke koju bi graani dali novoimenova21
nom kabinetu.
Kompleksne politike prilike tokom trajanja Vajmarske republike
nisu dozvolile da se instrumenti i mehanizmi za ostvarivanje politike odgovornosti isprobaju u praksi. Vaan poloaj koji je predsednik Rajha
21
Predsednik je samostalno imenovao vladu, ali je ona morala uivati poverenje

Rajhstaga. No, samo imenovanje nije zahtevalo potvrdu parlamenta, ve je Rajhstag mogao samo da izglasa nepoverenje vladi. Videti lanove 53 i 54 Vajmarskog ustava. Videti
ire o pitanju referenduma i odgovornosti predsednika u R.Thoma, The Referendum in
Germany, Journal of Comparative Legislation and International Law, Third Series, Vol.
10, No. 1, 1928, str. 55-73.
357
imao u ustavnom sistemu dodatno je ojaan nepostojanjem stabilnih parlamentarnih veina koje bi delovale kao kontrolni i ograniavajui faktor
u odnosu na predsedniku mo. Parlament nije postao suvie dominantan,
ega su se pribojavali ustavotvorci, ve upravo suprotno - proporcionalni
izborni sistem koji je doveo do fragmentacije partijskog sistema uinio je
da parlament ne ostvari svoju ulogu kontratee predsedniku. Stoga se i pitanje njegove odgovornosti nije u praksi ni postavilo. ak ni u situacijama kada je predsednik delovao i protiv parlamentarne veine, kao kada je
predsednik Hindenburg (Paul von Hindenburg) razreio kancelara Brininga (Heinrich Brning) dunosti iako je ovaj i dalje uivao podrku parlamentarne veine, Rajhstag nije smogao snage da pokrene pitanje odgo22
vornosti efa drave. Tako su instrumenti vertikalne politike odgovornosti - opoziv, referendum, parlamentarni izbori - ostali samo neiskoriena pravna i politika mogunost.
Ipak, vanost novouspostavljenih procedura za ostvarivanje odgovornosti ne moe se posmatrati iskljuivo u kontekstu Vajmarskog ustava. Uticaj koji su izvrila reenja ustanovljena ovim ustavom je nemerljiv. Susedna Austrija je ve 1929. predvidela postojanje predsednikog
23
opoziva na referendumu, a danas takvo reenje postoji i u brojnim drugim sistemima. Raspisivanje referenduma od strane predsednika je takoe
zastupljeno u mnogim dravama, a sam polupredsedniki institucionalni
okvir vodi poreklo od Vajmarskog ustava. Iako je praksa krenula u drugom pravcu, pokazalo se da ustavni aranman u kome predsednik raspolae neposrednim legitimitetom mora biti praen mogunou njegovog
neposrednog kontakta sa graanima putem referenduma. Ako se izuzme
pravilo o obaveznom premapotpisu, koje je nelogino i koje se u nekim
situacijama moglo i zaobii, predsedniku je ostavljena mogunost da aktivno vri vlast i zbog toga je morao biti uinjen odgovornim. Sa druge
strane, da je postojala stabilna politika veina u parlamentu koja je suprotstavljena predsedniku, njegov poloaj je mogao biti slian poloaju
predsednika u parlamentarnoj republici. Tada bi posredni instrumenti odgovornosti, kao to su referendum ili rasputanje parlamenta, ostali nekorieni, a pitanje odgovornosti se ne bi postavljalo. Zbog toga su mehanizmi odgovornosti predvieni Vajmarskim ustavom bili adekvatni, barem
u na idejnom nivou ako ne i u konkretnoj normativnoj izvedbi - predsednik je bio politiki odgovoran u meri u kojoj koristi svoja ovlaenja i
igra aktivnu ulogu u okviru izvrne vlasti.
22
Videti ire o tome u L.Rogers, F.Foerster, S.Schwarz, op.cit, str. 325-326. i F.Lovo, op.cit, str. 367.
23
lan 60, stav 6 Ustava Austrije.
358
4. Pravni oblici odgovornosti efa drave

Pravna odgovornost predsednika Rajha je, kao i politika, bila
ureena na razliit nain u odnosu na Francusku, kao najoigledniji tadanji primer parlamentarnog sistema republikanskog tipa. Iako je postojao opoziv, kao instrument politike odgovornosti, vajmarski ustavotvorci su predvideli i impiment, ali i posebna pravila o krivinoj
odgovornosti predsednika. Time je reena barem jedna od teorijskih
dilema o prirodi ove odgovornosti, koja, recimo, nije razjanjena u
Ustavu francuske Tree republike. Naime, iz odvojenog regulisanja
krivine odgovornosti i impimenta jasno proizlazi da impiment ne
moe imati krivini karakter. No, to i dalje ne znai da je karakter
predsednikog impimenta jasno odreen. ta vie, u nemakoj varijanti je pravna priroda tog instrumenta jo nejasnija. ak ni Ustav
Austrije, koji donekle unapreuje reenja iz Vajmarskog ustava ovo
pitanje ne reava na jednoznaan nain.
Predsednik Rajha je krivino odgovarao pred redovnim sudovima. Iako u Ustavu nisu postojala detaljna pravila o krivinoj odgovornosti efa drave, o postojanju te odgovornosti moe se posredno zakljuiti iz postojanja odredaba o imunitetu. Vajmarski ustav je predviao da predsedniku ne moe biti sueno u krivinom postupku bez
24
odobrenja Rajhstaga. Budui da nije zahtevana kvalifikovana veina,
25
za donoenje takve odluke bila je dovoljna uobiajena, prosta veina.
Predsedniki imunitet se bitno razlikovao od poslanikog. Poslanici su
uivali apsolutni imunitet za dela uinjena u vrenju funkcije, a procesni za sva ostala dela, ali za vreme trajanja mandata, odnosno moglo
im je biti sueno za delo uinjeno za vreme trajanja mandata nakon
26
to prestanu da obavljaju poslaniku funkciju. Predsednik je, sa druge strane, bio zatien iskljuivo procesnim imunitetom. Ustav nije
precizno odredio da li se predsedniku moe suditi nakon prestanka
mandata, za delo poinjeno u vremenu dok je obavljao funkciju. Budui da eksplicitne ustavne odredbe nema, moe se zakljuiti da je takvo suenje bilo mogue.
Ipak, to to nije postojao apsolutni imunitet za dela uinjena u vrenju funkcije moda i nije bio propust ustavopisaca. U tim sluajevima, mogue je bilo pokrenuti postupak impimenta protiv predsednika.
Prema Ustavu, Rajhstag je bio ovlaen da optui predsednika, kancela-
24

26
25
359
ra i ministre pred Vrhovnim sudom, u sluaju da namerno prekre Ustav

ili zakon Rajha. Predlog je moglo podneti najmanje sto poslanika, a postupak je pokretan odlukom veine potrebne za promenu Ustava - zahte27
vano je prisustvo dve treine poslanika i dvotreinska veina prisutnih.
Iz injenice da su u sistemu paralelno postojali impiment i krivina odgovornost, moe se zakljuiti da se postupak impimenta pokree u
svim sluajevima kada predsednik prekri Ustav ili zakon, a da takva
protivpravna radnja ili neinjenje nemaju elemente krivinog dela. Pitanje je, meutim, da li se istovremeno mogao voditi postupak impimenta i krivini postupak, jer Ustav to pitanje nije uredio. Loginije bi bilo
da tako neto nije mogue, ako se ima u vidu da u oba sluaja odluuje
sud, te bi to znailo povredu naela ne bis in idem. Stoga je verovatnije
da se postupak impimenta mogao pokrenuti samo u sluaju krenja
prava koje nije istovremeno i krivino delo. Budui da Ustavom nije bila regulisana sankcija koja se moe izrei u postupku impimenta, a razreenje svakako nije bilo mogue dosuditi u krivinom postupku, mogue je i da se nakon krivinog postupka vodi postupak impimenta u kome bi se eventualno predsednik razreio funkcije. Sa druge strane, razreenje je nastupalo kao posledica opoziva, pa je nejasno da li je rezultat impimenta mogla biti takva kazna politike prirode.
Za brojna pitanja u vezi sa impimentom se ne mogu lako nai odgovori, budui da se teorija njima nije bavila. Jedino to je nedvosmisleno
utvreno i u nemakoj i u austrijskoj literaturi je naziv ovog tipa odgovornosti. Naime, odgovornost predsednika za krenje ustava ili zakona u
postupku impimenta nazivana je dravnopravnom odgovornou, a na28
ziv se zadrao i do dananjih dana. Pandan tom terminu van germanskog pravnog kruga bio bi ustavnopravna odgovornost, u skladu sa opteprihvaenim nazivom ove grane prava. Poseban naziv ove odgovornosti
ukazuje na specifinu pravnu prirodu impimenta u Nemakoj, gde taj instrument sadri daleko vie pravnih elemenata nego u drugim sistemima.
Pored toga, dravnopravna odgovornost je naziv koji se koristio za odgovornost ministara putem impimenta, a predsednika odgovornost je ureena pod velikim uticajem odgovornosti ministara koja se razvijala u Nemakoj tokom XIX veka. Uticaj je toliko snaan, da bi se moglo govoriti
27
lanovi 59 i 76 Vajmarskog ustava.

Videti, na primer: H.Kelsen, Die Verfassungsgesetze der Republik sterreich,
Fnfter Teil: Bundesverfassung, Franz Deuticke, Wien, 1922, str. 163; H.Schambeck, Regierung und Kontrolle in sterreich, Duncker & Humbolt, Berlin, 1997, str. 74; F.Greve,
Die Ministerverantwortlickeit im konstitutionellen Staat, Duncker und Humblot, Berlin,
1977, str.38-39. i 57.
28
360

29
i o potpunom preuzimanju legislativno-sudskog modela impimenta,

bez previe razmiljanja o uklopljenosti te odgovornosti u postojei sistem organizacije vlasti. Vajmarski ustav je u istom lanu predvideo odgovornost ministara, kancelara i predsednika za povredu Ustava i zakona,
s tim to su oni i politiki odgovarali - vlada parlamentu a predsednik graanima. Odsustvo bilo kakvih suenja u postupku impimenta govori da
se radi o reliktu prolosti, odnosno zaostatku iz vremena kada ministri nisu politiki odgovarali parlamentu. Uprkos tome, dravnopravna legislativno-sudska odgovornost ostala je u raznim oblicima trajna karakteristika germanskih pravnih sistema.
Pravna priroda dravnopravne odgovornosti se moe utvrditi jedino poreenjem sa njoj slinom krivinom odgovornou. Krivina odgovornost predsednika je podrazumevala ukidanje imuniteta od strane
parlamenta i suenje pred redovnim sudom, kao i eventualnu osudu na
krivinu sankciju. Dravnopravna odgovornost je takoe znaila nuno
pokretanje postupka u parlamentu i proces suenja pred redovnim sudom koji je istovremeno i najvia sudska instanca u dravi. Ustavnih
odredaba o sankciji nema, pa se moe zakljuiti kako je sud mogao dosuditi bilo koju sankciju koja se moe izrei u postupku koji se vodi, to
znai da je obim mogunosti iao od naknade tete za eventaulnu protivpravnu radnju, do krivine sankcije ukoliko se ustanovi da prekraj
ipak ima obeleja krivinog dela. Sutinski, razlika izmeu krivine i
dravnopravne odgovornosti je u nadlenom forumu (redovan ili najvii
sud), i u veini u parlamentu potrebnoj da se postupak pokrene. Kako je
krivina odgovornost ozbiljnija, barem u smislu njome zatienih vrednosti, i kako zahtev za gonjenje stie parlamentu od pravosudnih organa, tako je i veina potrebna za odobrenje suenja manja. Ukoliko parlament sam smatra da je potrebno pokrenuti postupak, predsednik je zatien od politizacije ovog pitanja kroz stroiju veinu, kao i kroz ugled
i strunost suda koji odluuje o optubi. Stoga je dravnopravna odgovornost prema Vajmarskom ustavu zaista jedna vrsta pravne odgovornosti. Sasvim je drugo pitanje koji je razlog postojanja dravnopravne
odgovornosti u ovom Ustavu. Uzrok tome se moe traiti samo u tradiciji. Dravnopravna odgovornost je, kao i u sluaju ministara, rezultat
naslea iz vremena kada nije postojala politika odgovornost. U siste-
29
U radu su korieni izrazi izrazi uobiajeni u literaturi o odgovornosti efa drave: 1) legislativno-sudski model impimenta da bi se objasnio postupak utvrivanja odgovornosti koji je viefazan i koji ukljuuje uee zakonodavnog i sudskog tela; 2) legislativno-ustavnosudski impiment kako bi se oznaio postupak u kojem uestvuju zakonodavni organ i specijalizovano telo zadueno za kontrolu ustavnosti.
361
mima u kojima se politika odgovornost ministara razvila spontano iz

impimenta (Velika Britanija), prestali su i razlozi za postojanje tog instrumenta. U Nemakoj, meutim, postupnog razvoja nije bilo, a tradicija pisanog prava nije doputala da se tako vaan instrument odbaci
kao nepotreban, naroito u situaciji kada se nije znalo na koji nain e
zaiveti sistem ustanovljen novim Ustavom. Zbog toga je zadrana dravnopravna odgovornost ministara, a njoj je, po istoj formuli, pridodata i predsednika dravnopravna odgovornost, iako je i on bio politiki
odgovoran. Ako predsednik odgovara i politiki i krivino, jasno je da
nema potrebe da odgovara i u postupku impimenta. No, to uostalom
nije jedino nekonzistentno reenje Vajmarskog ustava u pogledu poloaja predsednika. Kombinovanje dravnopravne i politike odgovornosti je oigledno posledica preuzimanje reenja iz parlamentarnog sistema koja se nisu mogla uklopiti u novouspostavljeni model organizacije
vlasti, slino kao kod pravno besmislenog meanja obaveznog premapotpisa i politike odgovornosti predsednika.
U Nemakoj je odluivanje o dravnopravnoj odgovornosti efa drave i ministara bilo u rukama najvieg redovnog suda. Iako je Ustav
Austrije izmenama iz 1929. godine uveo odgovornost predsednika biraima putem opoziva, jer je predsednik od tada neposredno biran, u pogledu
dravnopravne odgovornosti situacija je bila drugaija. Naime, u Austriji
je odluivanje o pravnim vidovima odgovornosti predsednika povereno
Ustavnom sudu. Austrijski Ustav je takoe, prema ve vienom nemakom modelu, poznavao tri tipa odgovornosti - politiku, dravnopravnu i
krivinopravnu. U pogledu politike odgovornosti predsednika ne postoje
znaajnije razlike izmeu Austrije i Nemake, jer je opoziv ureen po veoma slinom obrascu. ak je iz Nemake preuzet obavezan premapotpis,
30
odnosno u austrijskoj varijanti premapotpis i preporuka ministara. Razlika u odnosu na nemaka reenja se sastoji u tome to su se svi postupci
koji podrazumevaju osnov odgovornosti pravne prirode odvijali pred
Ustavnim sudom.
Osnov dravnopravne odgovornosti predsednika je, kao i u Nemakoj, imao subjektivni i objektivni element. Objektivni element osnova odgovornosti se sastojao u krenju saveznog Ustava koje proizlazi iz vrenja
funkcije. Dakle, osnov odgovornosti nije moglo biti krenje zakona ili
ustava federalnih jedinica. Prema stavu ustavnopravne teorije, osnov odgovornosti se nije mogao odnositi ni na krenje ustava u materijalnom
smislu, ve samo na povredu odredaba sadranih u Saveznom ustavnom
30
362
Videti lan 67 Ustava Austrije.
zakonu Austrije. Takoe, predsednik je Ustav mogao prekriti i radnjom

31
neinjenja, na primer proputanjem obavljanja neke ustavne dunosti.
Subjektivni element odgovornosti je postojanje umiljaja bilo kog stepena. Samo krenje Ustava sa namerom moglo je biti osnov dravnopravne
32
odgovornosti.
U skladu sa usvojenom legislativno-sudskom koncepcijom impimenta, postupak je pokretala Savezna skuptina. Prema slovu Ustava,
predsednik je za vrenje svojih nadlenosti odgovoran Saveznoj skuptini, premda ona nije donosila konanu odluku u postupku impimenta, ve
je samo pokretala postupak. Savezna skuptina je zapravo zajednika sednica oba doma parlamenta (Nacionalnog vea i Saveznog vea), koja se
sastaje na predlog jednog od domova. Kada jedan od domova odlui da
33
pokrene postupak, kancelar saziva Saveznu skuptinu, a za donoenje
odluke o pokretanju impimenta protiv predsednika neophodno je prisustvo veine poslanika svakog od domova, kao i dvotreinska veina glasalih na sednici.
Postupak utvrivanja postojanja odgovornosti se odvija pred Ustavnim sudom. Za razliku od politike odgovornosti putem opoziva, ukoliko
Ustavni sud nae da predsednik nije odgovoran, ne slede nikakve negativne konsekvence po skuptinu. Ukoliko Ustavni sud odlui pozitivno o
zahtevu skuptine, postoje dve vrste posledica. Sankcija koja se uvek izrie je gubitak funkcije predsednika. Kada postoje naroito teke okolno34
sti, moe se dosuditi i privremeni gubitak politikih prava. Austrijska
pravna teorija pod politikim pravima u ovom smislu podrazumeva ona
prava kojima se dozvoljava legalan uticaj na donoenje odluka i kreiranje
dravne volje (nem. - die Staatswillensbildung), to se posebno odnosi na
35
izborna prava.
Krivina odgovornost predsednika se moe ostvarivati na dva naina,
u zavisnosti od toga da li odluuje redovan ili Ustavni sud. Predsednik ui-
31
Videti u K.Berchtold, Der Bundesprsident: eine Untersuchung zur Verfassungstheorie und zum sterreichischen Verfassungsrecht, Springer, Wien, 1969, str. 100 i
H.Kelsen, op.cit, str. 275.
32
Videti lan 142, stavovi 1 i 2 Ustava Austrije.
33
U ostalim sluajevima sazivanje Savezne skuptine je u nadlenosti predsednika,
ali je iz razumljivih razloga ta dunost poverena kancelaru kada je u pitanju pokretanje
postupka impimenta protiv predsednika. Videti lanove 38 i 39 Ustava Austrije.
34
lan 142, stav 4 Ustava Austrije.
35
H.Schambeck, op.cit, str. 79. i K.Berchtold, op.cit, str. 102. O postupku pred Ustavnim sudom Austrije nee biti rei zbog nedostatka prostora. Nepotrebno bi bilo iscrpljivati se na ovom mestu detaljnom analizom postupka, budui da on i nije presudan za
pravnu kvalifikaciju tipa odgovornosti niti za teorijska stanovita o ovom problemu.
363
va procesni imunitet o kojem odluuje Savezna skuptina. Organ krivinog

gonjenja podnosi zahtev Nacionalnom veu koje odluuje da li e se Savezna skuptina uopte baviti tim pitanjem. Ako se Nacionalno vee izjasni
potvrdno, kacelar e sazvati Saveznu skuptinu koja donosi konanu odlu36
ku o imunitetu. Procesni imunitet se odnosi na krivina dela uinjena van
obavljanja funkcije. Ukoliko predsednik uini krivino delo u vrenju funkcije, ne titi ga imunitet ali uiva odreenu sudsku privilegiju. Za dela u vezi sa funkcijom koja bi inae potpadala pod nadlenost redovnog, krivinog
sudstva, iskljuivo je nadlean Ustavni sud. Ako je pokrenuta istraga pred
redovnim sudom Ustavni sud preuzima predmet. Kada odluuje o krivinoj
odgovornosti Ustavni sud moe primenjivati odredbe krivinog zakono37
davstva i izricati krivine sankcije.
Krivinopravna i dravnopravna odgovornost predsednika Austrije
nisu nikada ostvarene u praksi, kako za vreme prvog vaenja Ustava (do
1934. godine), tako i nakon njegovog vraanja na pravnu snagu posle
Drugog svetskog rata. Iako itav niz dravnih funkcionera odgovara po
istim ili slinim pravilima kao predsednik, jedini postupci impimenta
vodili su se nekoliko puta protiv guvernera federalnih jedinica. ambek
(Herbert Schambeck) recimo taj institut naziva Damoklovim maem na
38
papiru i smatra da on ima samo simbolian znaaj.
5. Pravna priroda dravnopravne odgovornosti: ko treba da bude

uvar ustava?
Mala vanost koju je impiment imao u ustavnoj praksi u potpunoj
je suprotnosti sa uticajem koje je austrijski model ostvarivanja odgovornosti efa drave imao na komparativnu ustavnost. itav niz drava danas
prihvata legislativno-ustavnosudski obrazac impimenta, te je stoga od
neizmerne vanosti utvrditi kakva je pravna priroda tog postupka, kao i
koji su bili preovlaujui motivi ustavopisaca da se odlue za ovo reenje, odnosno kakvi su bili pogledi teorije na ovo pitanje. Naroito je vano uoiti da li ima neke razlike izmeu nemakog i austrijskog modela
impimenta i da li uee ustavnog sudstva u postupku utvrivanja odgovornosti donosi neku kvalitativnu razliku u odnosu na obian legislativno-sudski postupak.
Pitanje poloaja i odgovornosti efa drave, kao i eventualne uloge
ustavnog i redovnog sudstva u postupku impimenta, posredno je tema i
36
lan 63 Ustava Austrije.

lan 143 Ustava Austrije.
38
Videti u H.Schambeck, op.cit, str. 79-80.
37
364
jednog od najplodonosnijih pravnoteorijskih sukoba izmeu dva svetska rata. mit i Kelzen (Carl Schmitt; Hans Kelsen), dva zasigurno najuticajnija teoretiara te epohe na nemakom govornom podruju, razliito
su gledali na pitanje uvara ustava - za prvog je to bio predsednik dra39
ve, a za drugog ustavni sud.
mitovo vienje efa drave kao uvara ustava se moe kritikovati
iz vie razloga i danas je zasigurno prevazieno. Ipak, njegovo uenje je
vano iz nekoliko razloga. Na prvom mestu, teorija o tome ko treba da
razreava ustavne konflikte se naslanja na kritiku ustavnosudske koncepcije impimenta i vienje povrede ustava kao politikog pitanja. Pored toga, shvatanje o predsedniku kao uvaru ustava barem delimino moe da
objasni njegov specifian poloaj u Nemakoj iz vajmarskog perioda i
40
prui utemeljenje za njegovu oteanu i ogranienu odgovornost.
Za mita su sudovi bili nepodobni da se bave ustavnim sukobima
najviih dravnih organa, kakvim je smatrao i impiment. U nemakoj
pravnoj misli je dugo bilo ukorenjeno shvatanje da je ideal pravne drave
pravosudno-formalno reavanje politikih pitanja, ija posledica prema
41
mitu nee biti juridizacija politike, nego politizacija pravosua. mit
ispravno shvata prevazienim stanovita teoretiara 19. veka koji su idealizovali znaaj sudske odgovornosti ministara kao najvie garantije pravne drave. Dravnopravna odgovornost ministara, prema mitu, u odno42
su na politiku postaje beznaajna i nezanimljiva. Poto je nastala kao
posledica borbe izmeu nemake monarhije i graanstva tokom 19. veka,
dravnopravna odgovornost je za mita apsolutno nepotrebna u uslovima
postojanja politike odgovornosti. No, tu ne lei jedini problem, jer je takva odgovornost nije nastala kao pretea politike odgovornosti. Upravo
suprotno, legislativno-sudski oblik impimenta je trebalo da sprei politiku odgovornost ministara i da odgovornost uopte uini politiki bezo-
39
O teorijskom sukobu Kelzena i mita povodom pitanja korienja vanrednih ovlaenja predsednika Rajha, koji je imao epilog i u Kelzenovom gubitku profesorskog u
Kelnu, videti u D.Dyzenhaus, Legal Theory in the Collapse of Weimar: Contemporary
Lessons?, The American Political Science Review, Vol. 91, No. 1, March 1997, str.
121-134.
40
mitova shvatanja o predsedniku Rajha kao uvaru ustava mogu se pronai u
K.mit, uvar ustava, u Norma i odluka: Karl mit i njegovi kritiari, Filip Vinji, Beograd, 2001, str. 211-253. Analiza mitovih shvatanje moe se pronai i u K.U.Meyn, Kontrolle als Verfassungsprinzip: Problemstudiezu einer legitimationsorientierten Theorie
der politischen Kontrolle in der Verfassungsordnung des Grundgesetzes, Nomos Verlaggesellschaft, Baden-Baden, 1982, str. 123-127.
41
K.mit, op.cit, str. 217.
42
Ibidem, str. 218.
365
pasnom. Prema mitovim reima, pravosudna forma ima paraliue dejstvo i doprinosi da se odgovornost ne ostvari u praksi, te spreava da se iz
43
nje ne iznedri neki oblik politike odgovornosti. Ovaj autor je apsolutno
u pravu kada tvrdi da je sudski impiment posledica istorijskog naslea i
institut koji je prevazien u sluaju kada postoji politika odgovornost.
Odgovornost predsednika pred Dravnim sudom je takoe posledica istorijskog naslea i automatskog usvajanja reenja iz prethodnih ustava, bez
dovoljno promiljanja.
mit je tvrdio da sudstvo nije organ podoban da se bavi politikim
pitanjima, kakvim je smatrao svako odluivanje koje ima za predmet zatitu ustava. U sluaju da je zatita ustava obezbeena krivinom formom, potrebna su odreena odstupanja od te forme koja e je upodobiti
politikom karakteru odluke o povredi ustava. Kao primere takvih osnova
odgovornosti mit navodi veleizdaju i povredu ustava, gde je neophodno
da neko politiko telo (parlament, vlada) barem pokrene postupak da bi
se kriterijumi celishodnosti uzeli u obzir prilikom odluivanja. Zbog toga
mit tvrdi da je predvianje pravosudne forme odluivanja u tim situacijama prevarno preruavanje drukijih i u svakom sluaju vrlo politikih
44
ovlaenja. Razlikovanje ustavnih sporova i drugih sporova iji je
predmet povreda ustava sastoji se u subjektima koji u njemu uestvuju.
Politiki karakter suenja nosiocima javnih funkcija ogleda se upravo u
njihovom politikom poloaju i uzrocima spora koji lee u sukobu dravnih organa, te zato pojam povrede ustava u tim sluajevima nema istu sadrinu kao kada je u pitanju neko krivino delo koje kao predmet zatite
ima ustav. Ustavni spor je posledica trvenja i konflikata meu nosiocima
javnih ovlaenja za donoenje politikih odluka i delovanje, bez obzira
45
na forum pred kojim se odvija sukob.
Razlikovanje izmeu pitanja o kojima moe odluivati sudski organ
i onih koji ne podleu sudskoj formi mit temelji na diferenciranju justi46
cijabilnih i nejusticijabilnih normi. O justicijabilnim normama sud moe
da odluuje jer podvodi (supsumira) konkretne okolnosti pod pravno pravilo, odnosno primenjuje normu na injenino stanje, te norma u potpunosti vezuje sudiju. Norme o nadlenosti nisu justicijabilne jer ne vezuju,
ve ovlauju, pa supsumacija nije mogua. Ove norme karakterie irina
43
Ibidem, str. 220-221.

Ibidem, str. 219. Videti takoe strane 222-223.
45
46
Upotreba termina justicijabilan rukovoena je nedostatkom prikladne zamene
na srpskom jeziku, kao i prevodom mitovog dela u kojem je korien taj izraz i koji je,
stoga, ve uobiajen u domaoj literaturi.
44
366
i bezsadrajnost koja ne omoguava jednostavnu supsumaciju injeninog stanja, karakteristinu za sudsko odluivanje. Norma ija primena
zahteva donoenje politike odluke ne moe biti predmet sudskog postupka, jer nije na sudu da ocenjuje da li je neko ovlaenje korieno na politiki svrsishodan nain ili ne. Budui da su ustavne norme veinom takvog karaktera, odluivanje o povredi ustava u postupku impimenta ne
47
bi se smelo poveriti sudskom organu.
mitova shvatanja o politikom karakteru postupka impimenta su
se veim delom bazirala na kritici Kelzena i njegove koncepcije ustavnog
sudstva kao uvara ustava. U svom odgovoru na kritiku, Kelzen se osvrnuo i na brojna pitanja koja su od vanosti za defnisanje pravne prirode
ustavnog sudstva i uloge koju ima u utvrivanju odgovornosti efa dra48
ve. Kelzenov odgovor je najubedljiviji u delu koji osporava ulogu efa
drave kao uvara ustava - ovaj autor sa pravom tvrdi kako je obnova
Konstanove monarhijske ideologije o pouvoir neutre neosnovana u ustavnom kontekstu koji podrazumeva neposredno izabranog efa drave sa
znaajnim ovlaenjima. No, daleko je vanije Kelzenovo vienje ustavnog sudstva kao organa koji odluuje o povredi ustava. U skladu sa pozitivistikim gledanjem na pravo, Kelzen pod povredom ustava podrazumeva ustanovljenje nekog injeninog stanja protivnog ustavnim normama.
Povreda ustava moe biti i posredna, u sluaju da je prekren neki zakon
donet na osnovu ustava. uvar ustava, meutim, treba da se bavi iskljuivo neposrednim povredama, koje mogu uiniti samo dravni organi jer
49
oni ostvaruju ustav.
Budui da povreda ustava ima pravni karakter, o njoj treba da odluuje sud. Kelzen pobija mitovu kritiku tvrdei, u osnovi, dve stvari: prvo, da ustavni sud ima sudski karakter koji mu je mit odricao, i drugo,
da funkcija ustavnog suda (kao i drugih sudova) jeste politika. U pogledu prvog pitanja, valja naglasiti kako Kelzen nije smatrao vanim da li se
ustavni sud moe oznaiti kao sudski organ. Za njega je to samo pravnoteorijsko pitanje klasifikacije koje nije od znaaja kada treba odluiti da li
da se ustavnosudska funkcija poveri jednom nezavisnom, kolegijalnom
telu. Uprkos tome, za njega nema dileme da je razlika izmeu redovnog
sudstva i ustavnog sudstva samo kvalitativna, tj. svodi se na pitanje da li
odluka deluje inter partes ili erga omnes. To, prema Kelzenu, ne ini raz-
47
K.mit, op.cit,, str. 226-227.

Kelzenov odgovor na mitovu kritiku moe se pronai u H.Kelzen, Ko treba da
bude uvar ustava, u Norma i odluka: Karl mit i njegovi kritiari, Filip Vinji, Beograd,
2001, str. 257-297.
49
Ibidem, str. 228.
48
367
liku u kvalitetu koja je neophodna za razlikovanje funkcija, ime on odrie mogunost zasnivanja teorije o podeli vlasti na osnovu pravne prirode
50
akata koji se donose.
Druga Kelzenova teza je da ne postoji sutinska suprotnost izmeu
funkcije sudstva i politikih funkcija. Za njega je izraz politiki vezan
iskljuivo za vrenje vlasti, a pogrena je pretpostavka da se proces vrenja vlasti zavrava sa postupanjem legislative i egzekutive. U svakoj sudskoj presudi se nalazi i element vrenja vlasti, jer i sud, kao i zakonodavac, odluuje o sukobljenim interesima. Izmeu sudske i zakonodavne
funkcije razlika je kvantitativna a ne kvalitativna, slino kao kod razlikovanja sudske i ustavnosudske funkcije. Zakonodavstvo nije samo stvaranje prava, kao to sudstvo nije iskljuivo primena prava, a sudstvo upravo
vri politiku vlast u onoj meri u kojoj ima slobodu da odluuje. Sudstvo
postaje subjekat vrenja vlasti, a ne samo orue za primenu zakona, u meri u kojoj postoji njegova sloboda odluivanja. Ta sloboda zavisi od prostora koji zakonodavstvo donosei propise nuno mora da ostavi - logina
posledica toga je da ustav ostavlja najiri prostor za slobodnu ocenu jer su
51
njegove odredbe najoptije.
Ako se odbace argumenti da ustavno sudstvo nije sudstvo i da sudstvo
jeste politika vlast, Kelzen smatra da bi onda takvoj vlasti trebalo poveriti
52
reavanje antagonizama izmeu egzekutive i legislative. Nezavisna vlast
bi mogla da razrei sukob kao nezavisni arbitar, pri emu je sukob mogue
pravno izraziti kroz pojam povrede ustava. Kelzenovo pozitivistiko shvatanje povrede ustava je kontraargument i u odnosu na razliku izmeu justicijabilnost i nejusticijabilnost ustavnih odredaba, budui da je predmet odluivanja ustavnog suda iskljuivo supsumacija injeninog stanja pod
ustavnu odredbu, a ne i ocena politike celishodosti naina na koji je vreno neko ovlaenje. Kelzen polazi od toga da ustavni sud treba da reava
sukobe izmeu zakonodavca i vlade (predsednika i ministara) jer se nalazi
izvan sfere njihovog politikog sukoba. Ustavni sud ne treba da bude protivtea parlamentu, u tom smislu se Kelzen slae sa mitom, ve upravo
zbog postojanja protivtee i tenzije izmeu egzekutive i legislative treba da
53
postoji nezavisni arbitar.
Premda Kelzen prihvata da presude ustavnog suda imaju imanetno
politiki znaaj i da funkcija ustavnog suda ima u mnogo veoj meri
50

Ibidem, str. 267-268. i 272.
52
Ibidem, str. 282.
53
Ibidem, str. 293.
51
368

54
politiki karakter nego funkcija drugih sudova, njegova priroda je nesumnjivo sudska i karakterie ga nezavisnost potrebna za ulogu uvara
ustava. Meutim upravo ta nezavisnost je istovremeno i prednost, ali i
mana Kelzenovih shvatanja, jer ovaj autor nije objasnio kako e se ustavni sud zatiti od politizacije u sluaju predsednikog impimenta. Pogrena je pretpostavka da sudstvo ima politiki karakter jer vri vlast. Politika priroda sudstva se moe priznati samo u onoj meri u kojoj sudstvo
deluje van prava, a sve dok se rukovodi iskljuivo pravnim kriterijumima
prilikom odluivanja dotle je njegov karakter pravni. Dodeliti sudstvu politiki karakter bi stoga bilo isto kao priznati da pravo ne predstavlja zaokruen sistem, kakvim ga je Kelzen smatrao. ak i slobodna ocena polazi
od pravnih principa i metoda tumaenja, ma koliko su pravne norme opte. Stoga se ne bi moglo tvrditi kako sudstvo ima politiki karakter, te da
je nemogua politizacija sudstva koja moe da rezultuje u gubitku nezavisnosti kao pretpostavke odluivanja sudova i osnovnog argumenta u prilog ustavnog suda kao nezavisnog arbitra.
Osnovna manjkavost Kelzenovog gledita je upravo u tome - on ne
razjanjava kako sauvati ustavni sud od politizacije (ili gubitka nezavisnosti) kada odluuje o predsednikom impimentu. Kada proglaava neki zakon neustavnim, ustavni sud se donekle politiki sukobljava sa
parlamentom, ali sve ostaje u granicama prava jer parlament nije egzistencijalno politiki ugroen. Kada parlament povredi ustav donoenjem
neustavnog zakona, posledica je iskljuivo ponitenje takvog akta, ali ne i
rasputanje parlamenta kao jedan od instrumenata politike protivtee
koji pripada predsedniku kao politikoj vlasti. Meutim, kada predsednik
povredi ustav, tada posledica nije ukidanje pravnog vaenja tom aktu, ve
razreenje predsednika i lienje politikih prava. Tu ustavni sud igra ulogu protivtee predsednikovom politikom delovanju, te i ako se osnov
odgovornosti shvati kao pravni, nastupaju iskljuivo politike posledice.
Uz svo prihvatanje posebnosti prirode ustavnog sudstva, koja nesumnjivo
ima i politike elemente, takvo ovlaenje ga udaljava od nezavisnosti
kojoj bi trebalo teiti.
U vezi sa tim je i pitanje legitimiteta ustavnog suda da donese takvu
odluku. Ne sporei da ustavni sud ima legitimitet, koji zavisi od naina
njegovog izbora, mora se istai da takav legitimitet ima i granice. Organ
koji nije neposredno izabran od strane graana ne bi mogao razreavati
direktno legitimisanog predsednika. Legitimitet ustavnog sudstva se moe protegnuti na pravnu kontrolu politike vlasti, pa ak i na pravnu odgovornost, ali ne i na njihovu politiku odgovornost. Autoritativnost odlu-
54
Ibidem, str. 266.
369
ka ustavnog sudstva se ne temelji iskljuivo na legitimitetu, ve i na pravnoj strunosti i nezavisnosti, ali to znai da bi posledice odluka trebalo da
budu pravne prirode. Osnov odgovornosti shvaen kao krenje pravne
(ustavne) norme moe biti prihvaen, ali ne i politika sankcija kao razreenje politikog sukoba ustavnih organa, iz kojeg bi trebalo iskljuiti nezavisna tela, imala ona sudski karakter ili ne.
U svakom sluaju, dananja austrijska teorija stoji na stanovitu da
je predsedniki impiment proces dvojakog karaktera, pravni i politiki
istovremeno. Berhtold (Klaus Berchtold) smatra da se postupak pred
Ustavnim sudom ne moe po pravnoj prirodi izjednaiti ni sa krivinim ni
graanskim postupkom. To jeste sudski oblikovan postupak, ali politiki, tj. postupak zatite poretka ustavnosti. U ovom postupku se ne odluuje ni o postojanju krivinog dela (kao po lanu 143 Ustava), ni o eventualnom zahtevu za naknadu tete. Stoga krivini i graanski postupak nisu u vezi sa odluivanjem Ustavnog suda o impimentu. Iz toga se moe
zakljuiti kako Berthold zatitu ustava smatra politikim pitanjem, a ne
55
samo krenjem prava. ambek dravnopravnu odgovornost oznaava
kao meovitu, politiko-pravnu odgovornost, jer je pokretanje postupka
politiki akt, postupak po optubi je pravno ureen postupak, a osnov je
56
samo krenje prava, a ne politike razlike. ambekovom shvatanju se
moe dodati da osnov odgovornosti zaista jeste krenje prava i nije sporno da bi ustavni sud trebalo da odluuje o justicijabilnim pitanjima, a
ne o politikoj svrsishodnosti naina na koji se neko ovlaenje koristi,
ali se ne moe porei i politiki znaaj koji ima povreda ustava.
Da bi se razumela pravna priroda dravnopravne odgovornosti neophodno je razumeti kontekst u kome je ona ustanovljena. ak je Kelzen u
svom komentaru Ustava Austrije priznao da je dravnopravna odgovornost nastala iskljuivo kao posledica istorijskog naslea ranijih ustava, iz
57
vremena kada nije postojala politika odgovornost ministara. Njena uloga je gotovo beznaajna u sluaju da postoji prava politika odgovornost, meutim, ostaje nejasno kakav je odnos prirode krivinopravne i dravnopravne odgovornosti. Kako je zaista gotovo nemogue na ogranienom prostoru odgovoriti na pitanje kakva je priroda ustavnog sudstva kao
sui generis organa, valja odrediti njegovu ulogu u postupku utvrivanja
odgovornosti efa drave, da bi se barem utvrdio karakter te odgovornosti. Ako se ustavni sud shvati kao politiki sud, onda je pogreno stavljati
mu u nadlenost odluivanje u krivinim pitanjima. Ako se, pak, smatra
55
K.Berchtold, op.cit, str. 101.

H.Schambeck, op.cit, str. 76.
57
H.Kelsen, op.cit, str. 276.
56
370
sudskim organom, onda ne moe odluivati o politikim stvarima, odnosno o dravnopravnoj odgovornosti. ini se da u tom smislu ne postoji
razlika izmeu austrijskog i nemakog obrasca impimenta - time to i jedan i drugi stavljaju istom organu (sudstvu, odnosno ustavnom sudstvu) u
nadlenost odluivanje o impimentu i krivinoj odgovornosti, iskazuju
stav o jedinstvenoj pravnoj prirodi dva tipa odgovornosti. Krivina i dravnopravna odgovornost bi trebalo da imaju istu prirodu, jer o njima odluuje isti organ. Kako krivina odgovornost moe biti samo pravna, to
znai da i dravnopravna odgovornost mora imati preovlaujue takav
karakter, uprkos njenoj u najmanju ruku meovitoj pravnoj prirodi. Sa
druge strane, postojanje politike odgovornosti paralelno sa dravnopravnom, potpuno obesmiljava ovu drugu. Teko je pretpostaviti da bi se
parlament odluio na impiment protiv predsednika a da ne uiva nadpolovinu podrku graana za tako neto. U sluaju da uiva podrku graana, malo je verovatno da bi se odluio za neizvesnost ustavnosudskog postupka i teren prava, ve je puno verovatnije da bi onda pokrenuo postupak opoziva na referendumu.
5. Zakljuna razmatranja
Postojanje meanja pravnog i politikog reima odgovornosti u Nemakoj i Austriji je sasvim razumljivo ako se ima u vidu pionirski karakter njihovih ustava. U Nemakoj je po prvi put ustanovljen polupredsedniki sistem i neposredna odgovornost efa drave graanima, a u Austriji
ustavni sud kao poseban organ za zatitu ustavnosti. Diskusije o celishodnosti dodeljivanja ustavnom sudu nadlenosti koje se mogu smatrati politikim ne jenjavaju do dananjih dana. I za vreme usvajanja nemakog
posleratnog ustava je rasprava o prirodi ustavnog suda bila iva, a pri tome je primeeno kako je njegova nadlenost u postupku kontrole ustavnosti pravna, a u postupcima sukoba meu organima vie politika, pa je
ak predlagano da se formiraju dva razliita organa kojima bi bile povere58
ne ove razliite funkcije.
Kao i u veini drugih drava, predsednika odgovornost se u ustavnim sistemima germanskog pravnog kruga razvija iz ministarske odgovornosti. Meutim, neposredan izbor i znaajna ovlaenja doveli su do
raanja novog tipa odgovornosti, isto politikog karaktera, koji se ostvarivao pred graanima, a zapravo je predstavljao nain da se razrei sukob
58
Videti ire o tome u D.P.Kommers, An Introduction to the Federal Constitutional

Court, German Law Journal, No. 9/2001, dostupno na http://www.germanlawjournal.com/article.php?id=19, poslednji put poseeno 28. jula 2009. godine.
371
politike veine u parlamentu i neposredno izabranog predsednika, te je

tako trebalo da doprinese ujednaavanju njihove politike i funkcionisanju
ustavnog sistema. Kao to je zadran ministarski impiment, koji se izobiajio i izgubio znaaj koji je imao usled uvoenja politike odgovornosti skuptini, tako je i predsednika dravnopravna odgovornost bila samo mrtvo pravo. Meutim, mali politiki znaaj koji u praksi ima predsednik Republike - a to, naravno, moe vaiti samo za Austriju jer je vajmarsko iskustvo prekratko i uslovljeno tekim drutvenim okolnostima
doveo je do toga da se ni referendumska odgovornost ne ostvari u praksi,
te da opoziv ostane samo ustavna mogunost i predmet iskljuivo naunog interesovanja.
Uprkos svemu tome, predsedniki opoziv i ustavnosudski impiment
su danas veoma rasprostranjeni. Inventivnost ustavotvoraca u Nemakoj i
Austriji pokazuje svoju vrednost i u dananje vreme, a nemaka i austrijska
reenja u pogledu odgovornosti efa drave iz meuratnog perioda dobijaju
sve vie na popularnosti, naroito u dravama u tranziciji. ini se, ipak, da
preuzimanje ovih pravnih instituta ne prati adekvatan oprez. Kada se ustanovljava plebiscitarni opoziv predsednika trebalo bi voditi rauna o grekama koje su se potkrale vajmarskom ustavotvorcu prilikom kreiranja novih
reenja. Takoe bi valjalo imati na umu namere teoretiara koji su zasluni
za snaenje poloaja efa drave u Vajmarskoj republici, jer je pitanje koliko su harizmatski, plebiscitarni lideri primereni post-autoritarnim politikim sistemima. Sa druge strane, poimanje vladavine prava u dravama u
tranziciji esto je praeno verom u neogranienu mogunost reavanja politikih konflikata pravnim sredstvima. To se naroito ogleda u dodeljivanju
nadlenosti ustavnim sudovima koje prevazilaze okvire odluivanja rukovoenog pravnim razlogom. Uee ustavnog sudstva u razreavanju politikog konlikta dve neposredno izabrane vlasti moglo bi da narui njegovu
nezavisnost i autoritet. Stoga bi se prilikom kreiranja instrumenata predsednike odgovornosti trebalo prisetiti i mitovih, a ne samo Kelzenovih ideja.
U pokuaju objektivizacije odgovornosti predsednika putem pravne forme,
ne bi se smeli zaboraviti politiki uzroci koji na prvom mestu i dovode do
utvrivanja odgovornosti.
372
Boko Tripkovi, LL.M., Assistant

The Emergence of Head of Sstates Accountability

in Germany and Austria: Recall and Judicial
Impeachment in Semi-Presidential System Perspective
Abstract
The article deals with several questions that relate to the emergence
of accountability of head of state in Germany and Austria, in the period
between two world wars. In the first place, theoretical reasons for the modification of authentic parliamentary system and strengthening of the
head of states position are analyzed, and after that the new forms of political and legal accountability, which came as a consequence of the changed presidential role and the introduction of constitutional courts control
of constitutionality, are examined. Exploration of these issues is not only
relevant from the stance of constitutional history, but also from the perspective of contemporary constitutional developments. That is especially
true for constitutions of transitional countries, including Serbia, because
forms of presidential accountability in these countries were often modeled after German and Austrian solutions.
Key words: president, head of state, accountability, impeachment,
recall, constitutional court, Weimar Constitution, Austrian Constitution
373
374
343.852:616.89
Mr Emir orovi, asistent

Pravno-ekonomskog fakulteta
Dravnog univerziteta u Novom Pazaru
MERE BEZBEDNOSTI OBAVEZNOG LEENJA

NARKOMANA I OBAVEZNOG LEENJA
ALKOHOLIARA U SUDSKOJ PRAKSI
Saetak: U ovom radu kritiki je analizirana sudska praksa povodom izricanja mera bezbednosti obaveznog leenja narkomana iz l. 83 i
obaveznog leenja alkoholiara iz l. 84 Krivinog zakonika. Za te potrebe rad je podeljen u tri dela.
U prvom delu rada je ukazano na koncepciju mera bezbednosti koje
se odnose na leenje zavisnika prema naoj prijanjoj zakonskoj regulativi, zatim na koncepciju predmetnih mera bezbednosti prema vaeem
Krivinom zakoniku, kao i na njihovu svrhu u smislu odredbe l. 78 Krivinog zakonika.
Drugi deo rada zauzima centralno mesto. U njemu su razmotrena
praktina iskustva u vezi sa svim bitnim pitanjima koja se odnose na izricanje ovih mera bezbednosti, kao to su uslovi za njihovu primenu (zavisnost, veza izmeu krivinog dela i zavisnosti, ozbiljna opasnost daljeg
vrenja krivinih dela), zatim njihovo trajanje, suplementarni karakter i
odreivanje modaliteta izvrenja (na slobodi odnosno u zavodu za izvrenje kazne ili odgovarajuoj zdravstvenoj odnosno drugoj specijalizovanoj
ustanovi).
U treem delu rada autor iznosi svoj zakljuak o postupanju sudova
povodom izricanja mera bezbednosti obaveznog leenja narkomana i
obaveznog leenja alkoholiara.
Kljune rei: mera bezbednosti obaveznog leenja narkomana, mera bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara, sudska praksa.
375
Mr Emir orovi, Mere bezbednosti obaveznog leenja narkomana... (str. 375390)
I
1. Krivini zakonik Republike Srbije1 (u daljem tekstu: KZ) u svom
sistemu mera bezbednosti poznaje i dve mere koje se odnose na leenje
zavisnika od psihoaktivnih supstanci obavezno leenje narkomana (l.
83 KZ) i obavezno leenje alkoholiara (l. 84 KZ).
I u naem prijanjem krivinom zakonodavstvu su postojale mere bezbednosti koje su se odnosile na leenje zavisnika. Tako, Osnovni krivini
zakon (u daljem tekstu: OKZ),2 odnosno Krivini zakon Jugoslavije iz 1976.
godine (u daljem tekstu: KZJ),3 kao i Krivini zakonik iz 1951., po Noveli
iz 1959. godine (u daljem tekstu: KZ/51),4 su poznavali meru bezbednosti
obaveznog leenja alkoholiara i narkomana. Shodno tome, u naem ranijem krivinom zakonodavstvu tretman prema alkoholiarima i narkomanima je bio regulisan jedinstveno, tj. putem jedne mere bezbednosti. Kao razlog za razdvajanje ranije jedinstvene mere bezbednosti na dve jednu koja
se odnosi na narkomane i jednu koja se odnosi na alkoholiare - je navedeno
to da su alkoholiari i narkomani razliite kategorije uinilaca.5
Imajui u vidu da su mere bezbednosti obaveznog leenja narkomana i alkoholiara medicinskog karaktera, njihova svrha se, shodno odredbi l. 78 KZ, sastoji u otklanjanju stanja zavisnosti od opojnih droga odnosno alkohola, jer ona (tj. zavisnost) predstavlja izvorite delinkventnog ponaanja.6
2. U narednim izlaganjima baviemo se praktinim iskustvima sudova u vezi sa izricanjem mera bezbednosti obaveznog leenja narkomana i
obaveznog leenja alkoholiara. Za potrebe ovog rada koristiemo i sudsku praksu koja se odnosi na meru bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara i narkomana iz l. 65 OKZ (KZJ), s obzirom da se prijanje i sa-
Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 85/05, 88/05, 107/05 i 72/09.

Videti: Stojanovi, Z., Krivino pravo, Opti deo, Sedmo izdanje, Beograd, 2003,
str. 352-353.
3
Videti: Srzenti, N., Staji, A., Lazarevi, Lj., Krivino pravo, Opti deo, Deveto
izdanje, Savremena administracija, Beograd, 1979, str. 446-449.
4
Videti: Radovanovi, M., Krivino pravo SFRJ, Opti deo, Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd (bez godine izdanja), str. 374.
5
Krivini zakonik, sa obrazloenjem za donoenje Krivinog zakonika Sporedno
krivino zakonodavstvo, Pravno istraivaki centar, Beograd, 2006, str. 171.
6
Draki, D., Svrha mera bezbednosti kao krivinih sankcija, U: Zbornik radova
Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br. 3/2005, str. 127. Napomena: iako se predmetna konstatacija ovog autora odnosi na meru bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara i narkomana iz l. 65 OKZ, isto vai i za mere bezbednosti iz l. 83 i 84 KZ, poto se ove mere
bezbednosti sutinski ne razlikuju, niti, s druge strane, postoji razlika u propisivanju svrha
mera bezbednosti u KZ-u i OKZ-u.
2
376
danje zakonsko reenje ne razlikuju po sutinskim, ve po formalnopravnim obelejima, tako da nam i starija praksa moe pomoi kod sagledavanja svih onih pitanja koja su od znaaja za mere bezbednosti koje se
tiu leenja zavisnika iz naeg pozitivnog krivinog prava.7
II
1. Mere bezbednosti iz l. 83 i 84 KZ mogu se izrei ukoliko su ispunjena sledea tri uslova: 1) uinilac mora biti zavisnik od opojnih droga odnosno alkohola; 2) mora postojati veza izmeu uinjenog krivinog
dela i uinioeve zavisnosti; 3) mora postojati ozbiljna opasnost da e
uinilac usled svoje zavisnosti i dalje initi krivina dela.
1.1. Zavisnost od opojnih droga/alkohola bi se mogla odrediti kao pojava grupe simptoma koji se razvijaju nakon ponavljane i redovne upotrebe psihoaktivnih supstanci. Simptomi zavisnosti obuhvataju poremeaje
ponaanja, kognitivne fe-nomene i fizioloke promene. Uz to je jako izraena elja da se te supstance ponovo konzumiraju i nastaju potekoe u
kontroli njihovog uzimanja.8 Zavisnost se moe javiti u vidu psihike (psiholoke) i/ili fizike (fizioloke) zavisnosti. Psihiku zavisnost karakterie
to da je neka osoba psihiki, psiholoki, emotivno zavisna od neke psihoaktivne supstance. Ona se razvija kod osoba kod kojih su prisutne neurotine
ili druge psihike tegobe (pre svega strah i depresija), tako da se uzimanjem psihoaktivnih supstanci prisutne tegobe potiskuju ili otklanjaju (pri-
Napomena: u radu su veim delom prikazane odluke optinskih i okrunih sudova

sa podruja Novog Pazara i Novog Sada, kao i presude Vrhovnog suda Srbije donete u
albenim postupcima u vezi sa presudama navedenih okrunih sudova. Na osnovu istraivanja koja smo obavili kod predmetnih sudova utvrdili smo (prema podacima iz sudskih
upisanika): da pred Okrunim sudom u Novom Pazaru u periodu od 1990-2005. godine
nije izreena ni jedna mera bezbednosti koja se odnosi na leenje zavisnika, kao i da je u
periodu od 2006-2008. doneto svega 10 presuda kojima su izreene mere bezbednosti iz
l. 83 KZ; da je pred Okrunim sudom u Novom Sadu u periodu od 1990-2007. godine
(sa izuzetkom 1992. i 1995. god.) doneto ukupno 254 odluke kojima su izreene mere
bezbednosti iz l. 83 i 84 KZ odnosno l. 65 KZJ (OKZ); da pred Optinskim sudom u
Novom Pazaru u periodu od 1992-2004. godine (podaci za 1990. i 1991. godinu nam nisu
bili dostupni) nije izreena ni jedna mera bezbednosti koja se odnosi na leenje zavisnika,
dok je u periodu od 2005-2007. doneto ukupno 11 odluka kojima su izreene predmetne
mere; da je pred Optinskim sudom u Novom Sadu u periodu od 1998. do novembra
2008. godine doneto ukupno 56 odluka kojima su izreene mere bezbednosti iz l. 83 i 84
KZ odnosno l. 65 KZJ (OKZ), s tim da nam nisu bili dostupni podaci za period od 19901997. godine. Naglaavamo da se radi o neobjavljenim odlukama. Pored toga, manjim delom su korieni i izvodi iz sudskih odluka drugih sudova koju su objavljeni u odgovarajuim pisanim i elektronskim medijima.
8
Loga, S., Sudska psihopatologija, Fakultet kriminalistikih nauka, Sarajevo, 1999, str. 71.
377
vremeno ili sasvim).9 Pod fizikom zavisnou se podrazumevaju sluajevi kada se droga na neki naim uvukla, ukljuila u metabolizam (promet
materija) onoga koji je uzima, pa ini njegov sastavni, i nezaobilazni,
deo.10 Osoba kod koje se razvila fizika zavisnost jednostavno ne moe
bez droge, tako da prekid uzimanja psihoaktivne supstance dovodi do pojave tzv. apstinencijalnog sindroma (ili narkomanske krize) koji u sutini
predstavlja znak gladi organizma za drogom.11
S tim u vezi postavlja se pitanje: da li je za izricanje predmetnih mera
bezbednosti dovoljna psihika zavisnost, ili je, pak, potrebna i fizika zavisnost? U naoj sudskoj praksi je zastupljeno miljenje da je za izricanje mera bezbednosti koje se odnose na leenje zavisnika dovoljno postojanje psihike zavisnosti. Tako, u presudi Okrunog suda u Novom Sadu K-744/07
od 17.01.2008. godine, kojom je okrivljenom izreena mera bezbednosti iz
l. 83 KZ, je navedeno: To to je u meuvremenu, tokom boravka u pritvoru, prestala fizika zavisnost i potreba za medikamentoznim leenjem,
nikako ne znai i da je leenje zavreno, ve da je zavrena samo jedna faza, i da tek predstoji druga faza leenja, leenje od psihike zavisnosti, koja
faza traje znatno due. Ili, u presudi istog suda K-261/03 od 25.12.2003.
godine je navedeno: Sud je uverenja da je jedino ovakva mere primerena
kako linosti okrivljenog tako i vrsti izreene kazne pa je irelevantna injenica to je kod okrivljenog privremeno prestala fizika zavisnost rezultirana njegovim boravkom u pritvoru jer psihika zavisnost jo uvek postoji,
to ne prua garanciju da okrivljeni ne bi boravkom na slobodi ponovo postao zavistan od iste. Odbrana okrivljenog je u ovom poslednjem sluaju
smatrala da nije imalo mesta izricanju mere bezbednosti iz razloga to je
kod okrivljenog, usled boravka u pritvoru, prestala fizika zavisnost, pa je,
izmeu ostalog, alba izjavljena i u tom pravcu. Meutim, Vrhovni sud Srbije je presudom K-I 327/04 od 06.06.2005. godine odbio albu i povodom izreene mere bezbednosti naveo sledee: Okolnosti koje se ponavljaju u albi, a to je ve cenjeno u prvostepenoj presudi, da je, tokom boravka u pritvoru, prestala fizika zavisnost, ne utiu na zakonitost i pravilnost izreene mere bezbednosti. I u presudi K. I 1758/02 od 17.12.2002.
godine Vrhovni sud Srbije12 iznosi slian stav, dajui sledee razloge: Os-
Kapamadija, B., Forenzika psihijatrija: Prirunik za sudskopsihijatrijska vetaenja., Dnevnik, Novi Sad, str. 107-108.
10
Ibid.
11
Petrovi, S., Droga i ljudsko ponaanje, Peto dopunjeno izdanje, Partenon, Beograd, str. 59
12
Radi se o odluci donetoj povodom albe na presudu Okrunog suda u Novom Sadu K-126/02 od 09.09.2002. god.
378
novanost odluke suda da optuenom izrekne meru bezbednosti obaveznog

leenja narkomana u zatvorenoj ustanovi, ne dovodi se u pitanje navodima
albe branioca optuenog da iz pismenog nalaza i miljenja lekara vetaka
od 21.05.2002. godine ne proizilazi da je optueni toksikomanski zavisnik13
i da nije bilo mesta izricanju ove mere. Nasuprot tome, i u navedenom miljenju lekara vetaka prof. dr S.S.B. konstatovano je da je optueni dugogodinji korisnik opojnih droga i da je kod njega postojala zavisnost od psihoaktivnih supstanci, s tim da je u vreme davanja nalaza i miljenja kod optuenog postojao period apstinencije s obzirom da je bio u pritvoru, dok iz
usmenog nalaza i miljenja vetaka dr S.P. na glavnom pretresu od
09.09.2002. godine, nesumnjivo proizilazi da je optueni heroinski zavisnik i da kod njega ambulantnim leenjem nije mogue uspostaviti dugotrajnu apstinenciju.
Po naem miljenju izneto postupanje sudova moe biti prihvatljivo
jedino u sluajevima kada uraunljivost uinioca kod kojeg je formirana
psihika zavisnost od neke psihoaktivne supstance nije bitno smanjena.
Ukoliko bi njegova uraunljivost bila bitno smanjena trebalo bi primeniti
neku od psihijatrijskih mera bezbednosti iz l. 81 i 82 KZ, iz razloga to se
psihika zavisnost javlja kod lica kod kojih postoji neka primarna psihika
devijacija (neuroze, depresije, poremeaji linosti i sl.), to znai da je formirana zavisnost samo simptom neke (primarne) psihike bolesti odnosno
poremeaja. Jednostavnije reeno, prema zavisniku kod kojeg postoji neka
primarna psihika devijacija, uz uslov da je njegova uraunljivost u vreme
izvrenja krivinog dela bila bitno smanjena, trebalo bi primeniti meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, odnosno meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi.
Meutim, u naoj sudskoj praksi se u ovakvim situacijama izriu mere bezbednosti koje se odnose na leenje narkomana i alkoholiara. Tako, presudom Okrunog suda u Novom Sadu K-463/06 od 14.11.2006. godine okrivljenima (njima dvojici) su izreene mere bezbednosti obavenog leenja
narkomana iz l. 83 KZ, iako je za jednog od njih utvreno (osim toga to
je narkoman) da je lake mentalne retardacije i da je njegova uraunljivost
u vreme izvrenja krivinog dela bila bitno smanjena. Ili, presudom istog
suda K-85/02 od 03.06.2002. godine okrivljenom je izreena mera bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara i narkomana iz l. 65 KZJ iako je
utvreno da se radi o alkoholiaru kod kojeg postoji hronini posttraumatski poremeaj i kod koga su nastupile trajne promene linosti, tako da je al-
13
Toksikomanski zavisnik je lice kod koga je formirana fizika zavisnost od psihoaktivnih supstanci.
379
kohol kod njega sniavao prag frustracija i podsticao oslobaanje agresivnih impulsa, usled ega je njegova uraunljivost tempore criminis bila bitno smanjena.
S obzirom da je zakonodavac predvideo posebnu meru bezbednosti
za narkomane, a posebnu za alkoholiare, postavlja se pitanje kako e sud
postupiti ako pred sobom ima lice koje je zavisno i od alkohola i od opojnih droga? U jednom primeru iz dostupne sudske prakse (presuda Okrunog suda u Novom Sadu K-70/05 od 22.03.2006. godine) smo nali da je
sud jednom od okrivljenih izrekao obe mere bezbednosti, tj. i obavezno
leenje narkomana i obavezno leenje alkoholiara. Ovakvo postupanje je
po naem miljenju legalno, jer ne postoji izriita zakonska zabrana ove
mogunosti. Meutim, ova mogunost vue za sobom drugi problem, a
on se odnosi na postupak izvrenja ovih mera u situaciji njihovog kumulativnog izricanja, poto isti nije regulisan ni odredbama naeg materijalnog, a ni izvrnog krivinog prava.
injenicu zavisnosti sud utvruje na osnovu nalaza i miljenja vetaka
psihijatra. Vetaenje po vetaku odnosne struke je obligatorni elemenat
postupka izricanja ovih mera bezbednosti (l. 511 ZKP). Iako je ovo izriito propisano ZKP-om, nai instancioni sudovi su se, usled pogrene prakse
niestepenih sudova, jo davno izjasnili da nepostupanje po ovoj odredbi
predstavlja povredu zakona (Vrhovni sud Srbije K. 1767/71 od
23.07.1971. godine),14 odnosno bitnu povredu odredaba krivinog postupka
(Stav Krivinog odeljenja Vrhovnog suda Vojvodine od 02.07.1979. godine).15 Naalost, pogrena praksa niestepenih sudova je nastavljena i dalje.
Tim povodom naveemo presudu Okrunog suda u Novom Sadu K549/07 od 24.10.2007. godine, kojom je sud bez prethodno obavljenog vetaenja izrekao meru bezbednosti iz l. 83 KZ. U obrazloenju odluke stoji: Prilikom izricanja ove mere sud je imao u vidu injenicu da okrivljeni
sebe jo ne smatra zavisnikom, te da se do sada nije samoinicijativno javljao na leenje, iako se u kratkom roku pojavljuje kao dvostruki izvrilac
istovrsnog krivinog dela, a pri tome priznaje da je konzument opojnih droga ve 3-4 godine. Kao to vidimo, sud je u ovom predmetu izrekao meru
bezbednosti konzumentu opojnih droga (konkretno marihuane), zbog toga
to isti sebe ne smatra zavisnikom. Naravno, bez vetaenja sud nije ni mogao utvrditi da li je uinilac zavisnik ili ne.
14
Vukovi, . i Nedi, D., Pripunik za praktinu primenu Zakonika o krivinom

postupku, sa sudskom praksom, objanjenjima, obrascima i registrom pojmova, Savremena administracija, Beograd, 2002, str. 286.
15
Izvor: Jeki, Z. i Dani, R., Krivino procesno pravo, Deseto izdanje, Beograd,
2005, str. 377.
380
1.2. Drugi uslov za izricanje mera bezbednosti iz l. 83 i 84 KZ jeste

veza (kauzalitet) izmeu uinjenog krivinog dela i zavisnosti. Naime,
uinilac treba da je krivino delo uinio usled zavisnosti od opojnih
droga/alkohola. Za ispunjenost ovog uslova nije nuno da je uinilac tempore criminis bio pod uticajem opojne droge odnosno alkohola. Uslov veze izmeu krivinog dela i zavisnosti bie ispunjen i ukoliko je krivino
delo uinjeno usled odgovarajuih prilika u kojima se zavisnik moe nai
kada nije pod dejstvom supstance, kao na primer za vreme apstinencijalne
krize, straha od nje, odnosno za vreme intenzivne psihike potrebe za
supstancom. S tim u vezi Okruni sud u Beogradu je u presudi K-171/02
od 25.04.2002. godine16 naveo da nije od znaaja injenica da li je optueni drogu konzumirao pre vrenja krivinih dela ili posle toga, odnosno
da u tom momentu, tj. momentu vrenja krivinih dela uopte nije bio
pod uticajem droge. Ili, presudom Okrunog suda u Novom Sadu K22/99 od 03.06.1999. godine okrivljenom je izreena mera bezbednosti iz
l. 65 KZJ, a isti je u vreme izvrenja krivinih dela (razbojnitvo i prevare) bio u apstinencijalnoj krizi zbog ega je konzumirao tablete Bensedin. U ovom predmetu vetak psihijatar se izjasnio da je kod okrivljenog
postojao stalni strah da e ostati bez sredstava za kupovinu droge. Pored
toga, sam okrivljeni je u svojoj odbrani naveo da je prevare vrio svesno i
ciljno poto nije imao drugih naina da doe do novca.
Naravno, ovaj uslov e biti ispunjen i ukoliko je neki zavisnik uinio
krivino delo dok je bio pod dejstvom supstance. Tim povodom ukazaemo na presudu Okrunog suda u Novom Sadu K-62/90 od 12.09.1990.
godine, kojom je okrivljenoj uz kaznu zatvora izreena mera bezbednosti
iz l. 65 KZJ. Sud je u ovom predmetu utvrdio da je okrivljena alkoholiarka, kao i da se ista u trenutku izvrenja krivinog dela nalazila u alkoholisanom stanju sa visokom koncentracijom alkohola u krvi, ali s obzirom da se radi o osobi koja je navikla na alkohol, moe se objasniti njeno
ponaanje koje u izvesnoj meri ima mere pragmatinosti, to znai da alkoholisanost nije znaajno remetila njenu sposobnost shvatanja dela, ali
je znaajno uticala na kontrolu ponaanja.
Prilikom utvrivanja odnosnog uslova sudovi moraju obazrivo postupati, iz razloga to zavisnika karakterie specifian nain ivota, s obzirom da su oni nemarni i prema sebi, ali i prema svojoj okolini i drutvu
uopte. Zbog toga bi se gotovo svaka devijacija u ponaanju zavisnika
mogla dovesti u vezu sa njegovom boleu. Meutim, kada je re o uslo-
16
Odluka je navedena i analizirana u: Boilovi, G., Mera bezbednosti obavezno

leenje alkoholiara i narkomana, U: Materijali sa strunog seminara iz krivinog i graanskog prava, Projuris, Kragujevac, 26-27. maj 2006. god., str. 60.
381
vu kauzaliteta izmeu dela i zavisnosti ova veza mora biti jaeg intenziteta, to znai da krivino delo treba da ima svoje korene u alkoholizmu ili
narkomaniji,17 odnosno da je simptom te zavisnosti.18 Naalost, u mnogim primerima iz sudske prakse na koje smo naili sudovi se nisu bavili
utvrivanjem postojanja ovog uslova, ve su isti obrazlagali pukim citiranjem odnosno parafraziranjem zakonskih odredaba koje se odnose na mere bezbednosti iz l. 83 i 84 KZ (odnosno l. 65 OKZ/KZJ).19
1.3. Trei uslov za izricanje mera bezbednosti iz l. 83 i 84 KZ se
odnosi na postojanje ozbiljne opasnosti da e uinilac usled svoje zavisnosti i dalje initi krivina dela. Po svojoj prirodi ovaj uslov je prognostikog karaktera, jer se tie mogunosti (verovatnoe) budueg kriminogenog ponaanja uinioca.
No, na zakonodavac ne misli na bilo koju opasnost budueg vrenja
krivinih dela. Izrazom ozbiljna zakonodavac je nastojao da precizira
ovaj inae neprecizan (prognostiki) uslov, koji je prisutan ne samo kod
mera bezbednosti iz l. 83 i 84 KZ, ve i kod psihijatrijskih mera bezbednosti iz l. 81 i 82 KZ. U tom smislu ozbiljna opasnost treba da ukae na
postojanje visokog stepena verovatnoe da e uinilac ponoviti krivino
delo.20 I u inostranoj teoriji se povodom ovog uslova kod slinih mera
bezbednosti insistira na veem stepenu verovatnoe budueg vrenja krivinih dela, to znai da za njegovo postojanje nije dovoljna obina mogunost.21
Napori zakonodavca i teoretiara da se uslov budueg vrenja krivinih dela preciznije definie zasluuju svaku pohvalu. Meutim, pitanje
je koliko se navedena gradacija opasnosti (obina opasnost, visok stepen
opasnosti i sl.) moe izvriti u krivinom postupku? Na ovo pitanje neki
17
Lackner, K. und Khl, K., Strafgesetzbuch - mit Erluterungen, Verlag
C.H.Beck, Mnchen, 2001., s. 371
18
Kako kae Streng krivino delo treba da je simptom sklonosti uinioca ka zloupotrebi alkohola ili opojnih sredstava. Videti: Streng, F., Strafrechtliche Sanktionen - Die
Strafzumessung und ihre Grundlagen, 2. Auflage (bez godine izdanja), s. 179.
19
Tim povodom upuujemo na presude Optinskog suda u Novom Pazaru K735/05 od 13.02.2006. godine, K-283/07 od 09.05.2007. godine, K-331/07 od 22.05.2008.
godine, K-554/07 od 22.08.2007. godine, presude Optinskog suda u Novom Sadu K1740/06 od 07.11.2007. godine, K-1992/06 od 23.04.2007. godine, K-1660/07 od
13.10.2008. godine, presude Okrunog suda u Novom Sadu K- 71/07 od 26.03 2008. godine, K-151/07 od 06.06.2007. godine, K- 700/07 od 27.12.2007. godine.
20
Stojanovi, Z., Komentar Krivinog zakonika, Slubeni glasnik, Beograd, 2006,
str. 265-266.
21
Videti: Streng, F., Strafrechtliche Sanktionen, op.cit., s. 182. Videti i shvatanja
Trndle-a i Fischer-a navedena u: Draki, D., Drutvena opasnost uinioca i krivino
pravo, U: Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br. 3/2007, str. 316.
382
autori daju negativan odgovor iz razloga to smatraju da ne postoje pouzdane metode koje bi mogle predskazati budue ponaanje individue.22 Nepostojanje adekvatnih kriterijuma (metoda) za utvrivanje ovog
uslova ima za posledicu intuitivno i proizvoljno postupanju sudova prilikom njegovog utvrivanja.23 Izneti stav emo najbolje pojasniti kroz odgovarajue praktine primere.
Tako, presudom Okrunog suda u Novom Sadu K-690/06 od
22.02.2007. godine okrivljenoj je izreena mera bezbednosti iz l. 83 KZ
iz sledeih razloga: Imajui u vidu nalaz vetaka medicinske struke, te
injenicu da je okrivljena P.B. do sada u vie navrata prekidala sa konzumiranjem opojnih droga, pa ponovo recidivirala i da nije u stanju da postigne trajnu apstinenciju sud je okrivljenoj B. izrekao meru bezbednosti
obaveznog leenja narkomana. Ili, presudom istog suda, K-482/06 od
28.12.2007. godine, sud je obrazlaui meru iz l. 83 KZ naveo: Naime,
sud nalazi da dalje leenje od bolesti zavisnosti okrivljenog vie nije samo stvar samog okrivljenog i njegove dobre volje, ve je interes drutva
da se otklone uzroci od kojih je okrivljeni i poinio krivino delo.
Iz navedenih presuda vidimo proizvoljnost sudova prilikom izricanja predmetnih mera bezbednosti. Sudovi se koriste odgovarajuim floskulama (..leenje od bolesti zavisnosti okrivljenog vie nije samo stvar
samog okrivljenog...), odnosno govore o odgovarajuim prilikama u kojima se zavisnik nalazio (...da je okrivljena P.B. do sada u vie navrata
prekidala sa konzumiranjem opojnih droga, pa ponovo recidivirala i da
nije u stanju da postigne trajnu apstinenciju...). No, nisu retki ni sluajevi (tavie vrlo su esti) da sudovi obrazlau predmetne mere bezbednosti
pukim citiranjem ili, pak, parafraziranjem odredaba KZ kojima su one regulisane.24
Kada je re o uslovu ozbiljne opasnosti budueg vrenja krivinih
dela, primetno je da sudovi u praksi esto prebacuju loptu na vetake,
traei da se oni explicite izjasne o njegovom postojanju. Tako, u presudi Optinskog suda u Novom Sadu K-2275/07 od 12.09.2008. godine
stoji: Kako je optueni krivino delo izvrio u stanju bitno smanjene
uraunljivosti, a usled kontinuiranog konzumiranja alkohola i steene
zavisnosti od upotrebe alkohola, te da prema prihvanom nalazu veta-
22
Draki, D., Mere bezbednosti obaveznog leenja narkomana i alkoholiara prema novom Krivinom zakoniku Srbije, U: Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br. 1-2/2008, str. 618.
23
Draki, D., Drutvena opasnost uinioca i krivino pravo, op.cit., str. 316.
24
U dostupnoj sudskoj praksi nismo naili na odluku u kojoj je ovaj uslov adekvatno obrazloen. Tim povodom upuujemo na presude navedene u fusnoti br. 19.
383
ka postoji ozbiljna opasnost da optueni usled ove zavisnosti nastavi sa

vrenjem krivinih dela.... Isto tako, u presudi Vrhovnog suda Srbije
K. I 922/07 od 30.05.2007. godine je navedeno da je prvostepeni sud
pravilno postupio kada je izrekao predmetnu meru bezbednosti, te je u
prilog tome naveo: Ovo sa razloga, to je od strane vetaka dr S.P.
utvreno da je krivino delo izvrio usled stalne upotrebe opojnih droga
i sebe doveo u stanje zavisnosti kao i da postoji osobita opasnost da
usled ovakve zavisnosti moe ponoviti neko krivino delo....25 Ovakvo
postupanje je nepravilno zato to postojanje ozbiljne opasnosti daljeg
vrenja krivinih dela treba da utvrdi sud, a ne vetak. Vetak moe za
te potrebe pruiti sudu vrlo korisne informacije, kao na primer informacije o stepenu zavisnosti, mogunosti samostalnog uspostavljanja apstinencije, recidivu u konzumiranju, o izgledima leenja i sl., koje zajedno
sa drugim injenicama koje se odnose na uinioca (zaposlenost, imovno
stanje, ranije vrenje krivinih dela i sl.) ine grau na osnovu koje
sud izvodi zakljuak o postojanju ozbiljne opasnosti daljeg vrenja krivinih dela.
2. Mere bezbednosti obaveznog leenja narkomana i alkoholiara su
suplementarnog karaktera, to znai da se nikada ne izriu samostalno.
One se prema odredbi l. 80 st. 4 KZ izriu ukoliko je uiniocu izreena
kazna, uslovna osuda, sudska opomena ili ukoliko je uinilac osloboen
od kazne. Ni prema prijanjoj regulativi (OKZ/KZJ) ove mere bezbednosti nisu mogle biti izreene samostalno. Meutim, u dostupnoj praksi smo
naili na jedan primer gde je mera bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara i narkomana iz l. 65 OKZ izreena samostalno. Radi se o reenju
Optinskog suda u Novom Pazaru K-534/02 od 17.06.2003. godine. U
ovom sluaju tuilac je na pretresu odustao od gonjenja, ali je predloio
da se okrivljenom izrekne mera bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara i narkomana iz l. 65 OKZ, pa je sud navedenim reenjem i udovoljio tom predlogu. Bez nekih detaljnijih rasprava moe se zakljuiti da je
navedeno postupanje oigledno pogreno i nezakonito.
Ukoliko su mere bezbednosti obaveznog leenja narkomana i obaveznog leenja alkoholiara izreene uz kaznu zatvora onda se izvravaju u
25
Inae, i iz prvostepene presude (radi se o presudi Okrunog suda u Novom Sadu

K-479/06 od 07.02.2007. godine) proizilazi da se vetak izjasnio o ozbiljnoj opasnosti budueg vrenja krivinih dela. to proizilazi iz sledeih rei: Naime, vetak dr S.P. u svojim
nalazima i miljenjima koji su dati u svemu u skladu sa pravilima nauke i struke a pri kojima je ostala i na glavnom pretresu odranom dana 07.02.2006. godine, indicira izricanje
ove mere bezbednosti na osnovu zakljuka da su okrivljeni usled stalne upotrebe opojnih
droga doli u stanje zavisnosti od istih, kao i da postoji osobita opasnost da usled ovakve
zavisnosti ponovo izvre neko krivino delo.
384
zavodu za izvrenje kazne, odnosno u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi (l. 83 st. 2 i l. 84 st. 2 KZ), a ako su izreene uz novanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ili osloboenje
od kazne iste se izvravaju na slobodi (l. 83 st. 5 i l. 84 st. 4 KZ). Iako
su navedene odredbe KZ jasne i ne iziskuju neko kompleksije tumaenje,
u sudskoj praksi smo nailazili i na odluke kojima su, u smislu navedenog,
predmene mere bezbednosti pogreno izricane. Tako, u presudama Okrunog suda u Novom Pazaru K-1/08 i K-25/08 okrivljenima su izreene
zatvorske kazne a uz njih mere bezbednosti obaveznog leenja narkomana na slobodi.26
Prema Zakonu o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica (u daljem tekstu: ZM) mere bezbednosti
obaveznog leenja narkomana odnosno alkoholiara mogu se izrei i maloletnom uiniocu (kao i mlaem punoletniku) uz kaznu maloletnikog
zatvora ili uz vaspitne mere, izuzev vaspitnih mera upozorenja i usmeravanja (l. 39 st. 1 i 2 i l. 40 ZM). Meutim, ni KZ ni ZM ne predviaju
na koji nain e se sprovesti leenje u zavodu za izvrenje kazne maloletnikog zatvora odnosno zavodskih vaspitnih mera ili na slobodi.
S tim u vezi ukazaemo na reenje Optinskog suda u Novom Sadu
K-1286/06 od 24.11.2006. godine, kojim je mlaem punoletniku izreena
vaspitna mera upuivanja u vaspitno-popravni dom i uz nju mera bezbednosti obaveznog leenja narkomana na slobodi. Po naem miljenju ne
postoji mogunost da se uz navedenu vaspitnu meru izrekne obavezno leenja na slobodi zato to vaspitna mera upuivanja u vaspitno-popravni
dom predstavlja najrigorozniju vaspitnu meru, koja se granii sa kaznom maloletnikog zatvora,27 odnosno vaspitnu meru koja je veoma
slina toj kazni. Vaspitno-popravni dom predstavlja jedan od zakonom
predvienih zavoda koji je namenjen za izvrenje ove vaspitne mere (l.
13 st. 1 ta. 5 Zakona o izvrenju krivinih sankcija u daljem tekstu:
ZIKS) i radi se o zavodu poluotvorenog tipa (l. 15 st. 1 ZIKS). U tom
smislu, smatramo da se uz vaspitnu meru upuivanja u vaspitno-popravni
26
I u presudama Okrunog suda u Novom Pazaru K-67/07 i K-81/07 imamo slinu

situaciju. Naime, okrivljenima su izreene zatvorske kazne i uz njih mere bezbednosti iz
l. 83 KZ, uz konstataciju da se iste imaju izvriti u Zdravstvenom centru u Novom Pazaru, u neuropsihijatrijskoj slubi. Ako se ima u vidu da u novopazarskom Zdravstvenom
centru ne postoji mogunost za stacionarno leenje zavisnika niti drugih mentalnih bolesnika, onda je jasno da ova situacija odgovara prethodno opisanoj, tj. kada je leenje na
slobodi izreeno uz kaznu zatvora.
27
Peri, O., Komentar Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti meloletnih lica, Slubeni glasnik, Beograd, 2005, str. 64. Isto: Stojanovi,
Z., Krivino pravo, Opti deo, op.cit., str. 389.
385
dom ne mogu izrei mere bezbednosti obaveznog leenja narkomana odnosno alkoholiara sa tretmanom na slobodi. U ovoj situaciji predmetne
mere bi se mogle izrei jedino na nain kako je to predvieno za sluaj
njihovog izricanja uz kaznu zatvora.
Drugaija situacija postoji ukoliko je u pitanju vaspitna mera upuivanja u vaspitnu ustanovu. Vaspitna ustanova ne predstavlja zavod u smislu l. 13 ZIKS-a i ona se izvrava u nekoj od ustanova koje obezbeuju
smetaj i zadovoljavanje vaspitnih, zdravstvenih, obrazovnih, sportskih i
drugih razvojnih potreba maloletnika (l. 120 st. 1 ZM). U ovoj ustanovi
maloletnik prema kome se vaspitna mera izvrava se ne izdvaja od ostalih
maloletnika koji u njoj borave, tako da maloletni uinilac ima ista prava i
obaveze kao i drugi maloletnici. U smislu reenog smatramo da se predmetne mere bezbednosti, ukoliko se izriu uz ovu vaspitnu meru, izvravaju na slobodi, tako da bi za ovu priliku vaile odredbe KZ koje reguliu
situaciju njihovog izricanja i izvrenja sa tretmanom na slobodi. Isto bi
vailo i za izricanje mera bezbednosti obaveznog leenja narkomana odnosno obaveznog leenja alkoholiara uz vaspitne mere pojaanog nadzora. U tom pravcu govore i reenja Okrunog suda u Novom Sadu K185/06 od 27.11.2006. godine i K-101/07 od 25.06.2007. godine, kojima
su mlaim punoletnicima izreene vaspitne mere pojaanog nadzora od
strane organa starateljstva i uz njih mere bezbednosti obaveznog leenja
narkomana iz l. 83 KZ.
3. Kada je re o trajanju mera bezbednosti iz l. 83 i 84 KZ zakonodavac je prihvatio sistem relativno neodreenog trajanja, tako da one u
osnovi traju onoliko dugo koliko postoji potreba za leenjem zavisnog
uinioca. Meutim, zakonodavac je istovremeno limitirao maksimum njihovog trajanja, s tim da je predvideo razliita reenja u zavisnosti od toga
da li je re o meri bezbednosti obaveznog leenja narkomana, odnosno
meri bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara, kao i s obzirom na to
da li je neka od ovih mera izreena uz kaznu zatvora ili ne. Tako, mera
bezbednosti obaveznog leenja narkomana ukoliko je izreena uz kaznu
zatvora traje dok postoji potreba za leenjem, ali ne due od tri godine. U
ovoj situaciji mera moe trajati due od izreene kazne zatvora, ali njeno
ukupno trajanje ne moe biti due od tri godine (l. 83 st. 2 i 3). Mera
bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara ukoliko je izreena uz kaznu
zatvora takoe traje dok postoji potreba za leenjem, ali ne due od izreene kazne zatvora (l. 84 st. 2). Ukoliko je obavezno leenje narkomana
izreeno uz novanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ili osloboenje od kazne ne moe trajati due od tri godine (l. 83 st. 5), dok obavezno leenje alkoholiara u ovoj situaciji ne moe trajati due od dve
godine (l. 84 st. 4).
386
Prihvatanje sistema relativno neodreenog trajanja ima za posledicu

to da se u sudskoj odluci unapred ne odreeuje trajanje ovih mera bezbednosti. U ranijoj sudskoj praksi smo imali stav da ograniavanje trajanja mere bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara i narkomana iz l.
65 KZJ predstavlja povredu zakona na tetu optuenog, zbog toga to je u
njegovom interesu da u okviru izreene kazne mera bezbednosti traje
vremenski onoliko dugo koliko je to neophodno za njegovo izleenje.28
U vezi sa problematikom o kojoj ovde govorimo naveemo presudu Okrunog suda u Novom Sadu K-795/06 od 22.05.2007. godine.
Ovom presudom okrivljenom je izreena kazna zatvora u trajanju od devet meseci i uz nju mera bezbednosti iz l. 83 KZ u trajanju od jedne godine. Vrhovni sud Srbije je povodom uloene albe, presudom K. I
1573/07 od 04.09.2007. godine, preinaio navedenu presudu, tako to je
izreenu meru bezbednosti, izmeu ostalog, uskladio u pogledu njenog
trajanja sa odredbom l. 83 KZ, odredivi da e ista trajati dok postoji potreba za leenjem ali ne due od tri godine. Inae, iz dostupnih presuda
smo utvrdili da je u sudskoj praksi izraen stav da u sudskoj odluci treba
konstatovati da izreena mera bezbednosti traje dok postoji potreba za
leenjem uz naznaavanje zakonskog maksimuma trajanja iste (tri/dve
godine) odnosno injenice da li mera moe trajati due od izreene kazne
zatvora (mera iz l. 83) ili ne (mera iz l. 84).29
4. Ukoliko su mere bezbednosti iz l. 83 i 84 KZ izreene uz kaznu
zatvora iste se izvravaju u zavodu za izvrenje kazne, odnosno u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi, s tim da se
vreme provedeno u ustanovi za leenje ima uraunati u kaznu zatvora.
Ako su, pak, predmetne mere bezbednosti izreene uz novanu kaznu,
uslovnu osudu, sudsku opomenu, odnosno kada je uinilac osloboen od
kazne, onda se iste izvravaju na slobodi, s tim da e sud, u situaciji ako
se osueni ne podvrgne leenju ili leenje samovoljno napusti, odrediti da
se izreena mera bezbednosti prinudno izvri u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi.
U izreci sudske odluke kojom se izriu predmetne mere bezbednosti,
u zavisnosti od toga uz koju su krivinu sankciju iste izreene, konstatuje
se i nain njihovog izvrenja. To je sasvim opravdano ako se ima u vidu da
28
Presuda VSS K. I 213/89. Izvor: Elektronski paket propisa i sudske prakse

Intermex.
29
Ovaj stav nismo izvukli samo iz navedene presude Vrhovnog suda Srbije. Iz
mnogih presuda koje smo razmotrili utvrdili smo da sudovi u izreci presude navode iznetu
konstataciju. Tim povodom upuujemo na presude Okrunog suda u Novom sadu:
K- 53/07 od 29.06.2007., K- 71/07 od 26.03.2008., K-151/07 od 06.06.2007., itd.
387
nain izvrenja ovih mera bezbednosti zavisi od sankcije uz koju su one izreene. Analizirajui dostupnu sudsku praksu naili smo na sluajeve gde
su prvostepeni sudovi uz kaznu zatvora izricali mere bezbednosti obaveznog leenja narkomana/alkoholiara na slobodi, to je suprotno odredbi l.
83 i l. 84 KZ.30 Upravo da bi se izbegle takve situacije u odluci mora biti
naveden nain izvrenja neke od odnosnih mera bezbednosti.
Iz reenog ne treba zakljuiti da u odluci kojom se izriu predmetne
mere bezbednosti treba navesti i konkretnu ustanovu u kojoj e se leenje
sprovesti.31 To nije nuno, odnosno, bolje reeno, to pitanje je predmet
postupka izvrenja ovih krivinih sankcija. Dodue u praksi smo sretali
sluajeve da je u sudskim odlukama izriito odreena (konkretizovana)
ustanova u kojoj se odnosne mere bezbednosti imaju izvriti. Tako na primer, u presudama Okrunog suda u Novom Pazaru K-67/07 od
19.12.2007. godine i K-81/07 od istog datuma okrivljenom (radi se o
istom licu)32 su uz kaznu zatvora izreene mere bezbednosti obaveznog
leenja narkomana iz l. 83 KZ i ujedno je odreeno da se iste imaju izvriti u Zdravstvenom centru u Novom Pazaru.33
III
Razmatrajui dostupnu sudsku praksu stekli smo utisak da sudovi u
potpunosti ne razumeju problematiku koja se vee za mere bezbednosti
obaveznog leenja narkomana i obaveznog leenja alkoholiara. Takav
utisak proizilazi iz sledeeg: neki sudovi ne nalaze za shodno ni da utvrde da li je uinilac zavisnik od neke opojne droge odnosno alkohola, tako da se, s tim u vezi, postavlja pitanje da li oni zaista razumeju odnose
na relaciji ovek psihoaktivna supstanca; dalje, sudovi esto pribegavaju tome da utvrivanje uslova za izricanje predmetnih mera bezbednosti,
30
S tim u vezi u odluci VSS K I 1511/06 od 05.10.2006. godine stoji: Naime, prvostepeni sud nije mogao prema optuenima izrei navedenu meru bezbednosti obaveznog leenja narkomana na slobodi budui da su osueni na kazne zatvora, pa bi takva
mera bila nesprovodiva u vreme izvrenja kazne zatvora. Izvor: Elektronski paket program propisa i sudske prakse Intermex.
31
Tako je bilo predvieno i u naelnom pravnom stavu sa zajednike sednice Saveznog suda, vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 20.04.1982. godine. Stav glasi:
U odluci kojom se izrie mera bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara i narkomana
iz l. 65 KZ ne odreuje se u kojoj e se vrsti ustanove i u kojoj ustanovi izreena mera
bezbednosti izvriti, ukoliko Zakonom o izvrenju krivinih sankcija nije drugaije odreeno. Izvor: Elektronski paket program propisa i sudske prakse Intermex.
32
Zanimljivo da sud nije sproveo jedinstven, ve dva odvojena krivina postupka.
33
Napominjemo da u Zdravstvenom centru u Novom Pazaru ne postoji odeljenje za
hospitalno leenje psihijatrijskih bolesnika ukljuujui i zavisnike.
388
pre svega ozbiljne opasnosti budueg vrenja krivinih dela, prevaljuju na

vetake, ime se od vetaka stvaraju stvarni presuditelji, dok se uloga suda svela na nekritiko prihvatanje njihovih nalaza i miljenja; upitno je i
koliko se od strane pojedinih sudija razume priroda mera bezbednosti, jer,
kao to smo videli, u praksi su prisutni sluajevi da se mere bezbednosti
obaveznog leenja narkomana/alkoholiara izriu u odreenom trajanju,
ili da se leenje na slobodi izrie uz kaznu zatvora. Naalost primeri iz
kojih proizilaze pobrojane nepravilnosti nisu retki, a mi smo neke od njih
naveli u ovom radu.
Iznetom bi mogli dodati i to da u nekim sluajevima nije jasno ta se
sa izreenim merama bezbednosti iz l. 83 i 84 KZ eli postii, kao na
primer kada su u pitanju lica kod kojih se razvila psihika zavisnost, s obzirom da je kod njih prisutan neki primarni duevni poremeaj, tako da se
otklanjanjem zavisnosti ujedno ne otklanja i pravi uzrok devijantnog ponaanja primarni poremeaj.34 Ova problematika naroito dolazi do izraaja onda kada je uraunljivost uinioca kod koga se razvila psihika
zavisnost tempore criminis bila bitno smanjena. Kao to smo ve naveli,
u potonjoj situaciji bi, po naem miljenju, pre trebalo izrei neku od psihijatrijskih mera bezbednosti iz l. 81 i 82 KZ, naravno pod uslovima koji
vae za njihovo izricanje.
Meutim, kada ve kritiki razmatramo postupanje sudova prilikom
izricanja mera bezbednosti obaveznog leenja narkomana i obaveznog leenja alkoholiara onda ne treba zaboraviti da su mere bezbednosti po
svojoj konstrukciji veoma zahtevne krivine sankcije, s obzirom da se
temelje na prognozi budueg ponaanja. Takav koncept ovih, ali i nekih
drugih mera bezbednosti utire put intuitivnom, proizvoljnom, pa donekle i
arbitrernom postupanju sudova, to ukazuju i razmatrani primeri iz sudske prakse.
34
Tim povodom videti: Stanojlovi, D., Forenziki znaaj procene linosti alkoholiara u odreivanju mera obaveznog leenja, U: Glasnik Advokatske komore Vojvodine,
br. 9-10/93, str. 40-41.
389
Emir orovi, LL.M., Assistant

Law-Economic Faculty
State University in Novi Pazar
Security Measures of Compulsory Drug Addiction

Treatment and Compulsory Alcohol Addiction
Treatment in Judicial Practice
Abstract
This paper is a critical analysis of judicial practice of announcing
security measures of compulsory drug addiction treatment from art. 83.
and compulsory alcohol addiction treatment from art. 84. of Criminal code. For those needs, the paper is separated in three parts.
In the first part of the paper, one refers to the conception of security
measures which are related to the treatment of addiction according to our
former legislations, then on to the conception of those security measures
according to the running Criminal code, and finally to their purpose in
lights of art. 78. of Criminal code.
The second part of the paper occupies central position. In that part,
one analyzed practical experiences related to all major issues which are
related to the announcement of those security measures, such as conditions for their implementation (addiction, relationship between crime and
addiction, serious threat of committing new crimes), then their durability,
supplementary character and appropriation modality of executing (at large or in a penitentiary institution or appropriate medical or other specialized institution).
In the third part of the paper, the author gives his conclusion about judicial handling apropos pronouncing of security measures of compulsory drug
addiction treatment and compulsory alcohol addiction treatment.
Key words: security measure of compulsory drug addiction treatment, security measure of compulsory alcohol addiction treatment, judicial practice.
390
ODELJAK ZA INOSTRANE
AUTORE
347.74:338.48(439)

Law Faculty Szeged
DER TIMESHARING-VERTRAG IN UNGARN

EINE RECHTSVERGLEICHENDE ANALYSE
1. Die Regulierung des Timesharing-Vertrages
2. Die begriffliche Analyse des Timesharing-Vertrages
3. Das Timesharing-System
4. Die Einstufung des Timesharing-Vertrages
1. Die Regulierung des Timesharing-Vertrages

Das Europische Parlament und der Rat nahm am 26. Oktober 1994 die
EU-Richtlinie 94/47/EG an (Zum Schutz der Erwerber im Hinblick auf
bestimmte Aspekte von Vertrgen ber den Erwerb von Teilzeitnutzungsrechten
an Immobilien) an, da
im Hinblick auf Timesharing-Vertrge die Unterschiede zwischen den
nationalen Rechtsordnungen die Funktionstchtigkeit des Binnenmarktes
behindern und den Wettbewerb verzerren knnen,
die Erwerber einen hochgradigen Schutz erhalten mssen (Recht zur
Informiertheit, mit entsprechender Sicherstellung des Rcktrittsrechts,
Forderung zur schriftlichen Information, Verbot der Annahme von
Vorauszahlungen ),
den Verkufern Mindestverpflichtungen vorgeschrieben sein mssen,
deren Erfllung zu gewhrleisten ist,
die Mindestbestandteile der Timesharing-Vertrge festzulegen sind
(siehe Anhang zur Richtlinie),
eine gemeinsame Regelung hinsichtlich der Sprache der TimesharingVertrge notwendig ist.
Die Richtlinie hat nicht die Absicht, eine umfassende Regelung hinsichtlich der Timesharing-Vertrge zu entwickeln, ihre Geltung erstreckt sich
nur auf folgende Gesichtspunkte der Rechtsharmonisierung:
393
Dr Tekla Pap, Timesharing ugovor u Maarskoj Uporednopravna analiza (str. 393408)
Informationen, welche die grundlegenden Bestandteile des Vertrages

bilden,
Lieferung der Informationen (Zeit, Art und Weise),
1
und dem Kufer zustehende Leistungen.
In den Mitgliedsstaaten der Europischen Union traten bei der Kodifizierung der Timesharing-Vertrge entweder der Schutz der Verbraucher (siehe
Skandinavische Lnder, Benelux-Staaten, Vereinigtes Knigreich, Deutschland,
sterreich) oder Marktumsatz- und steuerrechtliche Gesichtspunkte in den Vor2
dergrund (siehe: Griechenland, Portugal, Spanien, Frankreich). Ein gemeinsamer Zug der Regelungen der Mitgliedsstaaten bestand darin, dass die
Realisierung der Zielsetzungen der Richtlinie 94/47/EG eine erstrangige Aufgabe darstellte. Die Formulierungen der Richtlinie wurden von den Mitgliedsstaaten fast bereinstimmend bernommen (siehe Punkt 2). Die inhaltlichen Mindestbestandteile des Timesharing-Vertrages (Daten des
Verbrauchers, Kennzeichen des Nutzungsrechts, zu Lasten des Verbrauchers
gehende Zahlungsverpflichtungen), die formellen Voraussetzungen (einfache
Urkunde) und die Festlegung der dem Verbraucher zu bergebenden
schriftlichen Informationen [im Zusammenhang mit dem Verkufer (Unternehmen), dem Nutzungsrecht, der Immobilie, der vom Verbraucher zu zahlenden
Gegenleistung, der Information ber das dem Verbraucher zustehende Rcktrittsrecht und die Schlussklausel (die schriftliche Information ist Teil des Vertrages)] zeigen in dieser Hinsicht bei der Aufnahme in die Landesgesetzgebungen volle bereinstimmung. Markantere Abweichungen zeigen sich bei der
Einstufung des Timesharing-Vertrages (siehe Punkt 4) und des Zeitraums der so
genannten cooling-off period (Beruhigungsfrist des Verbrauchers: Objektives Rcktrittsrecht, das ihm nach Vertragsschluss zusteht). Diesbezglich
legen das hollndische, finnische, irische, italienische, portugiesische,
schwedische und spanische Recht eine 10tgige Rcktrittsfrist fest (gerechnet
vom Tage des Vertragsabschlusses und der bergabe eines Exemplars an den
Verbraucher);
3
gewhrt die englische ,sterreichische, deutsche und liechtensteinische
Regelung dem Verbraucher 14 Tage um von seinem Rcktrittsrecht gebrauch zu
machen;
4
und die belgische und ungarische Kodifizierung 15 Tage.
T. Papp: Atypische Vertrge (Atipikus szerzdsek) (Tyras, Szeged, 2007., S. 7677.

http://www.timesharingsproblems.org/Timesharing_GB/index.html
3
Timeshare Act 1992 (c. 35) 2. (2) a)
2
394
Im Bezug auf die Definition der Subjekte des Timesharing-Vertrages, die

Formvorschriften, die inhaltlichen Bestandteile (auch hinsichtlich der Information,
die einen festen Bestandteil des Vertrages bildet), das Rcktrittsrecht des Verbrauchers, das Verbot der Vorauszahlung/Anzahlung, das anzuwendende Recht
besteht in bereinstimmung zwischen der ungarischen Regierungsverordnung und
der Richtlinie. Hinsichtlich des Begriffes des Timesharing-Vertrages ist die ungarische implementierende Rechtsvorschrift ausfhrlicher: sie erstreckt sich auch
auf die Nutzung zu Urlaubszwecken und legt fr den wiederholten, bestimmten
Zeitraum keine Mindestdauer fest (die Richtlinie erlaubt die Feststellung eines
5
Nutzungsrechtes von weniger als einer Woche nicht).
Nach umfassenden Vorbereitungen hat die EU-Kommission am 7. Juni 2007
6
den Vorschlag fr eine Reform der Timeshare-Richtlinie vorgelegt. Die wesentlichen
Inhaltsgrundlagen des Kommissionsvorschlages sind die folgenden
der Entwurf gibt Mglichkeit fr mobiles Timesharing:
Teilzeitnutzungsrecht an Unterknfte in Wohnmobilien, Hausbooten und
Kreuzfahrtschiffen;
die Mindestvertragslaufzeit wird auf ein Jahr gendert;
die Nutzungszeit wird nicht auf einwchige Mindestnutzung
beschrnkt;
die Dauer der regulren Widerruffrist wird auf vierzehn (Kalender)Tage
verlngert;
der Richtlinienentwurf erfasst das Anzahlungsverbot whrend der
Widerruffrist auch Zahlungen gegenber Dritten;
alle akzessorischen Vertrge (z. B.: Tauschvertrge, Kreditvertrge)
verlieren ihre Gltigkeit automatisch und entschdigungsfrei im Falle eines
Widerrufs des Timeshare-Vertrages;
der Verwendungsbereich der Richtlinie wird auf Vertrge mit timeshare
broker (der dem Verbraucher Vermittlung und Beratung beim Verkauf oder
7
Erwerb von Timeshare-Produkten anbietet) ausgedehnt.
http://europa.eu.int/youreurope/nav/hu/citizens/factsheets/at/consumerprotection/ Timesharings
/de.html
5
Papp z. W. S. 77.
6
KOM (2007) 303 endg.
7
C. Busch: Der Vorschlag der EU-Kommission fr eine Reform der Timeshare-Richtlinie
ein richtiger Schritt auf dem Weg zur berarbeitung des Verbraucheracquis? Zeitschrift fr
Gemeinschaftsprivatrecht, 1/2008., S. 13-14.; K. Schubert: Neues bei den Teilzeit-Wohnrechten
(Timesharing) Der Vorschlag der EU-Kommission fr eine Reform der Richtlinie 94/47/EG,
Neue Zeitschrift fr Miet- und Wohnungsrecht, 2007., Heft 18, S. 666-669.
395
2. Die begriffliche Analyse des Timesharing-Vertrages

Unter Timesharing-Vertrgen verstehen wir Vertrge, die auf die Erlangung eines Teilzeitwohnrechts an Immobilien gerichtet sind. Die Vereinbarung
zur Erlangung des Teilzeitnutzungsrechtes von Immobilien ist ein Vertrag auf
dessen Grundlage der Verbraucher vom Verkufer (Unternehmen) fr eine
Gegenleistung direkt oder indirekt fr einen Zeitraum von wenigstens drei
Jahren das Recht zur wiederholten Nutzung einer oder mehrerer Immobilien fr
einen bestimmten Zeitraum zu Urlaubs- oder Wohnzwecken erlangt. Im
Rahmen des Vertrags erlangt der Verbraucher:
ein festgelegtes (Urlaubs- oder Wohn-) Nutzungsrecht fr 3 oder mehr
Jahre, jedoch fr einen in jedem Fall begrenzten Zeitraum,
an einem oder mehreren Gebuden (z.B. Hotel) und dessen
Rumlichkeiten einschlielich der zustzlichen Einrichtungen (z.B.
Schwimmbad, Sauna, Tennis-, Golfplatz),
fr einen im Voraus festgelegten Zeitraum des Jahres (z.B. 1 Woche
oder 10 Tage) mit sich jhrlich wiederholendem Charakter (fr jeweils die
gleichen Tage des gleichen Monates jeden Jahres),
vom Eigentmer der Immobilie (das kann auch der Verkufer sein) direkt bzw. indirekt vom Verkufer (wenn er nicht identisch ist mit dem Eigentmer der Immobilie) oder von Wiederverkufern oder Wiederverkaufsagenturen (Wiederverkaufsgesellschaft mit OTE-Mitgliedschaft Organisation
8
for Timesharing in Europe ).
Charakteristikum der Teilzeitkonstruktion aus subjektiver Sicht ist, dass
die Vertragsparteien zur effektiveren Geltendmachung ihrer Interessen
regelmig eine Organisation grnden, oder sich einer solchen anschlieen
(siehe Punkt 4):
die Verbraucher grnden im Allgemeinen einen Verein, Klub oder eine
Genossenschaft,
whrend die Verkufer sich in Tauschorganisationen (RCI Resort
9
Condominiums International, II Interval International) organisieren.
Der ungarischen Regelung nach ist der direkte Gegenstand des Timesharing-Vertrages die bertragung des Nutzungsrechtes vom Verkufer (Unterneh-
Papp z. W. S. 63.
L. Drbik A. Fbin : Fremdenverkehrs- und Timesharingttigkeit in der EU und in
Ungarn (Utazsszervezs s time sharing tevkenysg az EU-ban s Magyarorszgon.)
Ungarische Handels- und Industriekammer (Magyar Kereskedelmi s Iparkamara), Budapest,
2004., S. 81.
http://www.tug2.net/advice/Timesharing-101.htm#mKeyTimesharingConcepts
http://www.ote.hu/index.nof?o=O&k2=18&nyelvid=1&k1=3
9
396

10
men) auf den Verbraucher. Nach dem deutschen BGB ist das Wesen des Kon11
trakts: das Recht verschafftzu nutzen. Im hollndischen, liechtensteinischen
und sterreichischen Recht verpflichtet sich der Verkufer (Unternehmen) zum
berlassen des Nutzungsrechtes. Die spanischen, italienischen, portugiesischen,
finnischen und schwedischen Vorschriften nutzen die allgemeine Klausel der
Erlangung des Nutzungsrechtes. Im irischen Recht ist der direkte Vertragsgegenstand des Timesharing-Vertrages die bertragung des Eigentumsrechtes
an der Immobilie oder eines anderen Rechtes. Im belgischen Recht dagegen
kann der Verbraucher einen gemeinsamen Eigentumsanteil (right of joint own12
ership) erlangen.
Indirekter Gegenstand der Vereinbarung ist nach der ungarischen
Regierungsverordnung das Nutzungsrecht, durch welches der Verbraucher die
betreffende Immobilie (oder Teilimmobilie) jhrlich fr eine bestimmte Zeit
13
besitzen, benutzen, mglicherweise nutzen (tauschen) und veruern kann.
Die ungarische Rechtsvorlage bezeichnet einen Zeitraum von wenigstens 3
Jahren und eine wiederholte Nutzungsrechtserlangung. Auch die Mitgliedsstaaten der Europischen Union regeln der Richtlinie entsprechend
einen Zeitraum von mindestens 3 Jahren und eine zeitweise (im allgemeinen
14
jhrlich) wiederkehrende Nutzung. Die weitlufige Formulierung der Rechtsvorschriften hinsichtlich der Periodizitt der Teilzeit wurde von der Praxis mit
einem ausgeprgteren Inhalt erfllt: es wurde nicht nur die Mglichkeit der
jhrlichen Rotation geschaffen, sondern zum Beispiel
kann das Nutzungsrecht einer im Voraus bestimmten Woche alle zwei
Jahre (biennial), und zwar in ungeraden Jahren (odd year usage), oder in
geraden Jahren (even year usage) in Anspruch genommen werden;
oder der sogenannte beschleunigte Verbrauch (accelerated use), wenn
das Nutzungsrecht in einem krzeren Zeitraum als erworben, ausgebt wird
(wenn der Verbraucher fr 10 Jahre jhrlich 1 Woche Urlaubsnutzungsrecht
erlangt, dann kann er bei dieser Nutzungsart abhngig von der freien Kapazitt der Ferienanlage - ber 5 Jahre 2 Wochen, oder ber 2 Jahre 5 Wochen
jhrlich Urlaub machen);
10
Papp z. W. S. 66. Regierungsverordnung 20/1999. (II.5.) 3.

481 Begriff des Teilzeit-Wohnrechtevertrags
12
http://europa.eu.int/youreurope/nav/hu/citizens/factsheets/at/consumerprotection/ Timesharings/de.html
13
Regierungsverordnung 20/1999. (II.5.) 7. Abs. (1) Punkt c, und k, Papp z. W. S. 66.
14
11
397
oder das jhrlich zur gleichen Zeit am gleichen Ort ausgebte

15
Nutzungsrecht (fixed unit).
Hinsichtlich der Zeitspanne der jhrlichen Ausbung des wiederholten
Nutzungsrechts haben die Mitgliedsstaaten der Union im Allgemeinen das in
der Richtlinie festgelegte Intervall von mindestens einer Woche bernommen.
Eine Ausnahme bildet hier zum Beispiel die ungarische, liechtensteinische,
16
17
englische , sterreichische, deutsche und spanische Regelung. Die Timesharingpraxis kennt:
a) ein einwchiges, jhrlich wahrnehmbares Nutzungsrecht, das
- sich nach der Kalenderwoche richtet (interval),
- ein fester Zeitpunkt ist (fixed week),
- eine variable Wocheneinteilung hat (floating), wobei nur die
Feriensaison (Haupt-, Vor-, Nachsaison und auerhalb der Saison) innerhalb
dieser die Kalenderwoche jedoch nicht im Vorhinein festgelegt ist,
- eine flexible Einteilung hat: entweder kann der Verbraucher den
jhrlich wahrnehmbaren Zeitpunkt entsprechend der vorher festgelegten Regeln
bestimmen (flex time), oder der Wert des vom Verbraucher erlangten
Nutzungsrechts wird in Punkten ausgedrckt und so knnen Zeitpunkt und
Zeitdauer (im allgemeinen auch der Ort) der Wahrnehmung des Rechts nach
Bedarf verndert werden (points),
- angesammelt ist (accrued weeks), weil der Verbraucher sein
Nutzungsrecht ber Jahre nicht wahrgenommen hat (und die Wochen in der
Tauschorganisation deponierte) und die angesammelten Wochen auf einmal
in Anspruch nehmen mchte;
- week53: diese ist eine solche Woche, die sich durchschnittlich 5-7
jhrlich sammelt (das Jahr besteht nicht aus 52x7=364 Tagen, sondern 365/366
Tagen), der Entwickler der Immobilie verfgt darber, seine freie Platz- und
Zeitkapazitt gebraucht;
b) eine Bonuszeit (bonus time), wenn der Verbraucher sein Nutzungsrecht
ber die bereits in Anspruch genommene einwchige Nutzungsperiode hinaus
in Abhngigkeit von der freien Kapazitt der Ferieneinrichtung als
Mehrberechtigung wahrnehmen kann;
c) ein vierteljhriges, fr 3 Monate geltendes Nutzungsrecht (quartershare), das auf Rotationsbasis in Anspruch genommen werden kann: immer in
18
einem anderen Quartal des Jahres.
15
http://ote.hu/index.nof?o=O&k2=18&nyelvid=1&k1=3
Timeshare Act 1992 (c. 35) 1. (2) b)
17
18
16
398
Gemeinsames Charakteristikum der europischen Timesharing-Regelung

ist die Vermarktbarkeit und der entgeltliche Erwerb des den indirekten Vertragsgegenstand bildenden Nutzungsrechts, welches sowohl Wohn-, als auch
touristischen Zwecken dienen kann (letzteres ist allgemein verbreitet, weshalb
Timesharing auch hufig mit dem Ferien- oder Urlaubsrecht gleichgesetzt und
19
nur so apostrophiert wird).
Hinsichtlich des durch den Timesharing-Vertrag erworbenen speziellen
Nutzungsrechtes lassen sich neue Tendenzen aufzeigen:
a) einerseits wird Timesharing auch als Teilelement der Gesamtheit
mehrerer Fremdenverkehrsdienstleistungen qualifiziert (siehe das Urteil des
20
Europischen Gerichtshofes zur Travel Vac Sache);
b) andererseits kann sich die Rechtspraxis nicht mehr nur auf Immobilien,
sondern auch auf bewegliche Dinge richten: dem amerikanischen Beispiel folgend gibt es im Vereinigten Knigreich bereits die Mglichkeit zum geteilten,
zeitlich periodifizierten Eigentum an einem Luxusauto (I own a Ferrari/Bentley/Hummer/Rolls-Royce), einer Luxusyacht oder einem Flugzeug im
Rahmen eines Timesharing-Vertrages (fractional ownership), oder zu deren mit
21
dem in Luxushotels wahrnehmbaren Teilnutzungsrecht verbundenen Nutzung.
3. Das Timesharing-System
In Ungarn sind die verbreitetsten Erscheinungsformen der TimesharingKonstruktion die Genossenschaft (a), die Aktiengesellschaft (b) und die indirekte Formation (c).
a) Die Genossenschaftsform verbreitete sich ab dem Ende der 70-er Jahre
(z.B. Hegyvidki SCH Szvetkezeti dlszlloda-lnc/Genossenschaftliche
Ferienhotelkette Bergland). Bei der Genossenschaft steht dem Mitglied ein
jhrliches Nutzungsrecht an dem im Eigentum der Genossenschaft befindlichen
Ferienheim, fr einen in den Statuten festgelegten Zeitraum zu. Dieses
22
Nutzungsrecht ist vererbbar, verschenkbar und verkaufbar. Die als Beispiel
angefhrte Genossenschaft (Hegyvidk dlpt s Fenntart Szvetkezet,
illetve Szvetkezeti dlszlloda-lnc) verkauft zweierlei Ferienheim-
19
C-423/97, Travel Vac S.L. v M.J.A. Sanchis
21
Luxusautos im Teileigentum. Ein gemeinsamer Traum (Luxusautk rsztulajdonban.
Kzs lom.) HVG, 2004. dec. 25., S. 5253.
G. Nagy: Ferienklubs fr Reiche. Teilzeitluxus. (Nyaralklubok gazdagoknak. Rszids
luxus.) HVG 2005. jun. 11., S. 3437. Gemeinsames Privatflugzeug auf Eroberungsfeldzug
(Hdt a kzs magnrepl) (http://www.deluxe.hu/cikk.php?article=591&pat=14, 2005.jun.15.)
22
Papp z. W. S. 74. Gesetz CXV/2004, 13
20
399
nutzungen mit zeitlicher Einteilung: ein inlndisches, ewiges Nutzungsrecht

sowie ein erweitertes ewiges Nutzungsrecht fr mindestens 7 Nchte (zusam23
men mit einer RCI Klubmitgliedschaft).
b) Die Verwendung der Gesellschaftsform der Aktiengesellschaft (durch
Timesharing-Aktien z.B.: Abbzia Rt., Petnehzy Rt.) verbirgt kompliziertere
rechtliche Systeme:
ba) Die AG (rt.) ist der Eigentmer der Immobilie (des Feriendorfes) und dessen Mieter ist eine GmbH, die als Mieter berechtigt ist im Rahmen des Mietrechts
das Nutzungsrecht mit zeitlicher Einteilung zu verkaufen. Der Verbraucher hat die
Mglichkeit zum Erwerb des Nutzungsrechtes im Rahmen des Teilnutzungsvertrages durch den Kauf von Aktien: Der Gegenwert des Nutzungsrechtes wird durch
den Erwerb von Dividendenvorzugsaktien entrichtet. Der Aktionr, der Verbraucher kann jedoch die Festlegung und nderung der Nutzungsgebhr nicht
beeinflussen: dies ist eine nicht in den Geltungsbereich der Hauptversammlung
24
verwiesene Frage, sondern wird vom Vorstand der AG entschieden. Die Konstruktion steht aus rechtlicher Sicht auf schwachen Beinen, wenn die dem Verbraucher als Aktionr durch die Aktie zustehende Dividende das Timesharing
selbst ist, weil die Aktie kein Wertpapier ist, welches eine dingliche Berechtigung
(im gegebenen Fall die Nutzung einer Ferieneinheit), sondern Mitgliedsrechte
25
verkrpert. Eine rechtmigere Variante liegt vor, wenn der Betreiber (oder Eigentmer) der Immobilie sein Kapital ber den Aktienkauf aufbringt (oder ergnzt)
und daneben mit dem Verbraucher auch gleichzeitig einen Nutzungsvertrag (dessen
Vorbedingung der Kauf der Aktie ist), abschliet. Die Inanspruchnahme des Timesharings selbst erfolgt im allgemeinen entsprechend der Regierungsverordnung im
Rahmen des Nutzungsvertrages. Es ist rechtlich jedoch beunruhigend, dass die
Aktionre der Aktiengesellschaft (die Timesharing-Berechtigten) keinen Einfluss
auf die Arbeit der AG und die Festlegung und nderung der TimesharingBedingungen haben, weil sie ber ihre erworbenen Aktien nur begrenzte Mitgliedschaftsrechte in einer Zwangslage mit Warenkopplung (auf eine andere Weise
htten sie keine Berechtigung zur Teilzeitnutzung erwerben knnen) wahrnehmen
knnen.
bb) Eine einfachere Erscheinungsform der oben beschriebenen rechtlichen
Lsung liegt vor, wenn das gleiche Rechtssubjekt (Aktiengesellschaft) der Eigentmer, Besitzer und Betreiber (der Ferienanlage) ist und mit den Verbrauchern, die eine bestimmte Zahl von Aktien zu einem bestimmten Wert
zeichnen, oder nach Abschluss der Zeichnungsfrist kaufen, direkt (ohne
23
154/1999. VJ (Beschluss der Wettbewerbsaufsicht)

59/2001. VJ
25
Gesetz CXLIV/1997 179 Gesetz IV/2006. 177
24
400
Zwischenschaltung eines Mieters) einen ermigten Mietvertrag auf 99

26
Jahre abschliet.
bc) Aus der Sicht des Verbrauchers ist die vielleicht geeignetste Art des Erwerbs von Timesharing, wenn eine Wirtschaftsgesellschaft den ideellen Eigentumsanteil an der Immobilie (am Feriendorf) erwirbt und den anderen ideellen
Eigentumsanteil die von ihr zu grndende Aktiengesellschaft von dem aus der
Aktienzeichnung stammenden Grundkapital zu einem, dem geplanten gezeichneten Kapital entsprechenden Kaufpreis kauft. Rechtstechnisch ist dies auch ein
Vorvertrag zum Aktienkauf und wird in Verbindung mit einem Immobiliennutzungsvertrag abgewickelt. Nach der Abwicklung des Geschfts wird die Aktiengesellschaft aufgelst, ihr Kapital wird unter den Aktionren im Verhltnis zum
Nennwert ihrer Aktien aufgeteilt. Gleichzeitig mit der Aufteilung wird mit einer
untereinander zu diesem Zweck geschlossenen Vereinbarung gemeinsames Eigentum gebildet und die Appartementanteile werden ins Grundbuch eingetragen.
Die Wirtschaftsgesellschaft bernimmt dabei die profitorientierte, hotelgeme
Betreibung und Wartung der Ferienanlage. Um dies zu gewhrleisten wird fr
den Eigentumsanteil der Wirtschaftsgesellschaft zugunsten der Timesharing27
Berechtigten eine Hypothek festgelegt.
c) Im Rahmen der indirekten Formation treten die Timesharing-Verkufer
die kein Eigentum an der betreffenden Immobilie besitzen die Agenturen
28
und Agenten in Verbindung mit dem Verbraucher. Fr die Abwicklung des
Timesharing-Verkaufs halten wir den selbstndigen Handelsagentenvertrag
zwischen Immobilien-eigentmer und Agenten fr geeigneter als ein Auftragsoder Kommissionsrechtsverhltnis.
Die dominanten ungarischen Timesharing-Firmen grndeten 1994 (mit 11
Mitgliedern) den Ungarischen Timesharing Bund, der 2001 in eine Vereinigung
29
mit Informations- und Orientierungszielen umgestaltet wurde. Im Rahmen der
Europischen Timesharing Organisation (Organisation for Timesharing in
30
Europe, OTE) nahm die ungarische Fraktion im Herbst 2003 ihre Arbeit auf.
Das Timesharing-System ist hauptschlich geeignet Urlaubsansprche zu
befriedigen: im allgemeinen kann ein Urlaubsrecht fr ein Intervall von einer
Woche erworben werden, das im Tauschsystem mit maximaler rumlicher und
zeitlicher Flexibilitt verwendet werden kann. Vor dem Beitritt zum Tauschsystem ist es im Interesse der besseren Umtauschbarkeit des Tauschwertes
26
45/1998. VJ
247/1995. VJ
28
Papp z. W. S. 75.
29
Drbik. Fbin z. W. S. 7980.
30
http://www.ote.hu/index.nof?o=O&k1=5&nyelvid=1
27
401
zweckmig abzuwgen, wo ein Ferienwohnrecht fr eine wie groe und welche Dienstleistungen bietende Immobilie fr welche Saison, wie oft und fr wie
viel Zeit jhrlich, erworben werden kann. Zur Jahrtausendwende beteiligen sich
bereits 5400 Ferienanlagen aus 90 Lndern an dem Tauschnetz. Die beiden
grten Tauschorganisationen sind Resort Condominiums International (RCI)
und Interval International (II); bei diesen wird der Verbraucher durch den Time31
sharing-Kauf automatisch zum Klubmitglied der Tauschorganisation. Sitz
von RCI ist London, in Europa werden vier regionale Zentren betrieben. Ungarn
gehrt zusammen mit Deutschland, sterreich, der Schweiz, den skandinavischen Staaten, Finnland, Russland, Tschechien, Polen, Slowenien und Kroatien
32
zur Mnchner RCI Consulting Vertretung.
Der Wunsch der Verbraucher nach grerer Abwechslung hatte zuerst die
Entwicklung der Tauschsysteme, spter der auf Punkten basierenden
33
Feriensysteme zur Folge. So kann im Timesharing-System das erworbene
Urlaubsrecht auf zwei Arten genutzt werden:
durch den Urlaubstausch (Klubmitglieder tauschen durch Wahl aus dem
Tauschfond ihre Wohnrechte gegen solche an einem anderen Ort und/oder zu
einer anderen Zeit),
oder mit Punkten (den Wert des Ferienwohnrechts ausdrckendes
Zahlungsmittel), wobei der Verbraucher im Rahmen der ihm zur Verfgung
stehenden Punktemenge eine Ferienanlage (Teilanlage) am ihm passenden Ort
und zur passenden Zeit reservieren kann. Die Nutzung des Ferienwohnrechts geht
auch mit Kosten einher: auer dem einmaligen Eintrittspreis in das System
34
mssen ein jhrlicher Mitgliedsbeitrag und Bearbeitungskosten gezahlt werden.
Die Timesharing-Branche in der weltweit bereits 4000 Firmen ttig sind
hat einen Profilwechsel durchgemacht:
einerseits finden sich unter den 40 bedeutendsten Timesharing-Firmen
35
auch 6 fhrende Hotelbetriebe (z.B.: Four Seasons, Hilton, Ramada, Hyatt);
andererseits bieten die Tauschorganisationen ihren Klubmitgliedern oft
auch vergnstigte Reisedienstleistungen (Reiseversicherungen, Flugtickets,
36
Mietwagen usw.).
drittens traten die an Ferienparks und Bderkomplexen angeschlossenen
Timesharings in den Vordergrund.
31
Papp z. W. S. 76.
Drbik Fbin z. W. S. 81.
33
34
Papp z. W. S. 76.
35
36
32
402
Das sich immer strker ausweitende Timesharing-Netz wurde zu einer

dominanten Art des Tourismus. Durch seine Flexibilitt und die Einhaltung der
Rechtsvorschriften wurde es zu einer von den Verbrauchern immer fter in
Anspruch genommenen Mglichkeit.
4. Die Einstufung des Timesharing-Vertrages

Die Richtlinie 94/47/EG stellt sich nicht die Regelung der rechtlichen
Grundlagen der Timesharing-Vertrge zum Ziel und stellt fest, dass die
Rechtsnatur der den Gegenstand des Vertrages bildenden Rechte in den
einzelnen Mitgliedsstaaten wesentlich voneinander abweicht. Die Richtlinie
ordnet die Timesharing-Vereinbarung hauptschlich wegen der bertragung
37
des Nutzungsrechtes und der Zahlungsarten nicht den Mietvertrgen zu.
Die mit Timesharing zusammenhngende internationale Fachterminologie
erwhnt drei rechtliche Varianten: das Eigentumsrecht (a), das Mietrecht (b)
und das spezielle Nutzungsrecht (c). (The timeshare is somewhere between
ownership and renting Timeshare bewegt sich irgendwo zwischen Eigentum
38
und Miete).
a) Im Wesen des Timesharings werden durch die Gleichsetzung mit dem
Eigentumsrecht folgende Unterscheidungen vorgenommen:
aa. deeded property, was ein im Land seiner Lage in eine ffentliche,
beglaubigte Registratur eingetragenes und marktfhiges (vererbbares,
verkaufbares, verschenkbares, vermietbares) Immobilieneigentum darstellt;
ab. fee simple-, was fr den Berechtigten ein Teilzeitrecht bedeutet, bei
dem er fr einen bestimmten Zeitraum bezglich eines bestimmten Appartements ber ein marktfhiges Eigentumsrecht verfgt (das ist ein ideeller Eigentumsanteil, der nicht nur hinsichtlich der Flche ein Appartement , sondern
auch im zeitlichen Sinne zeitweise wiederkehrendes Intervall auf einem
gemeinsamen Eigentum basiert);
b) wo der Eintritt und die Eintragung des Timesharing als Eigentumsrecht
nicht mglich ist, wird die Nutzung der Immobilie entweder durch Mietrecht
(lease, leasehold),
c) oder durch ein spezielles Nutzungsrecht (right-to-use, RTU) gewhrleistet; diese beiden letzteren Rechte sind ebenfalls marktfhig und knnen fr
einen lngeren Zeitraum, aber immer fr eine bestimmte Zeit (im Allgemeinen
39
fr 2099 Jahre) begrndet werden.
37
Papp z. W. S. 64. Punkte 3., 4., und 5. der Prambel der Richtlinie 94/47/EG
http://www.timesharingsproblems.org./TimesharingGB/index.html
39
38
403
Im Vereinigten Knigreich kann Timesharing nicht auf dem Eigentumsrecht beruhen, trotzdem werden die Verbraucher (die TimesharingBerechtigten) in der Gesamtheit und als Gruppe hinsichtlich der rechtlichen
Beurteilung mit irrefhrenden Bezeichnungen versehen: Vacation Ownership
(Ferieneigentum), Fractional Ownership (Teileigentum), Homeowners Association (Vereinigung/Gruppierung von Haus/Immobilieneigentmern). Die Timesharing-Halter vereinen sich in Vacation (Ferien-), oder Members' (Mitglieder-),
oder Proprietary (Eigentmer-) Klubs und bertragen die Verwaltung und Be40
treibung der Immobilie einem Trust. (Timeshare rights acquired as the result
41
of share ownership and timeshare rights under collective investment schemes.)
In Spanien hat sich das sogenannte escritura-System (Owners Community/ Club
Gemeinschaft/Klub der Eigentmer) entwickelt, welches auf dem Eigentum
42
am Ferienrecht (propriedad) basiert. In Belgien gelten die Timesharing43
Berechtigten als gemeinschaftliche Eigentmer. Nach dem deutschen BGB
kann das Recht ein dingliches oder anderes Recht sein, insbesondere auch durch
eine Mietgliedschaft in einem Verein oder einen Anteil an einer Gesellschaft
44
eingerumt werden. Das sterreichische und liechtensteinische Recht kategorisiert Timesharing als Teilzeitwohnrecht/Teilzeitnutzungsrecht. In allen zwei
Lndern kann dieses spezielle Nutzungsrecht als dingliches Recht, sonstiges
(Schuld-) Recht, Mitgliedschaft in einer Vereinigung und auch als Beteiligung
an einer Gesellschaft erscheinen. In Holland kann Timesharing dingliches Recht
(Eigentumsrecht oder Nutzungsrecht) und auch Personenrecht sein: Mitgliedschaft in einer Vereinigung oder Beteiligung an einer Gesellschaft. Die irische
rechtliche Bestimmung erwhnt das Eigentumsrecht bzw. sonstiges Recht (ohne
letztere Kategorie genau zu bestimmen). In Portugal wird zwischen dem zeitweiligen Nutzungsrecht mit Sachenrechtcharakter (DRHP, direito real de habitao peridica) und dem Teilzeitnutzungsrecht (DRT, direito de habitao
turstica) unterschieden. In Frankreich ist die Konstruktion der Aktiengesell45
schaft verbreitet: die Timesharing-Berechtigten sind Vorzugsaktionre der
Gesellschaft. In Schweden, Finnland und Italien wird Timesharing als eine
46
spezielle Berechtigung im dinglichen Recht angesehen.
40
http://www.tug2.net/advice/Timesharing-101.htm#KeyTimesharingConcepts
41
1997 No. 1081 Consumer Protection The Timeshare Regulation 1997 Explanatory Note
42
43
http://www.timesharingsproblems.org./TimesharingGB/index.html
44
481 Abs. (1)
45
R. Neises: Zur Umsetzung der Time-Sharing-Richtlinie in Frankreich, Neue Zeitschrift
fr Miet- und Wohnungsrecht, 1999., Heft 8, S. 338.
46
http://europe.eu.int/youreurope/nav/hu/citizens/factsheets/at/consumerprotection/ Timesharings/de.html
404
Die ungarische Regierungsverordnung ber Vertrge zum Erwerb des

zeitlich geteilten Nutzungsrechtes an Immobilien lsst die Frage ber den
Charakter des durch den Vertrag erworbenen Rechts unentschieden: es kann
47
48
sowohl ein spezielles Nutzungsrecht als auch ein Eigentumsrecht sein.
Die Konzeption des neuen ungarischen ZGB apostrophiert den Timesharing-Vertrag als spezielle Schuld, die neben dem Schuldcharakter auch sachenrechtliche und zivilrechtliche Gesellschaftselemente enthlt. Auf dieser Grundlage betrachtet der Gesetzgeber diesen als sowohl unter die
Schuldrechtsregelungen als auch unter die speziellen Verordnungen des Sachen49
rechts einordenbar.
Von anderen Rechtsgebieten treffen nur das Finanzrecht und das
Wettbewerbsrecht auf die Timesharing-Konstruktion zu:
das Finanzrecht qualifiziert das durch den Timesharing-Vertrag
erworbene Nutzungsrecht als Recht mit Vermgenswert, ohne dessen Wesen,
50
den Charakter zu klren;
im Wettbewerbsrecht wird der Versuch gemacht, Timesharing in Zivilrechtskategorien einzupassen: eine Nutzung von Eigentum an Immobilien bei
der die Miteigentmer dieses zeitlich untereinander aufteilen, was deshalb als
51
beschrnkte Nutzung von Teileigentum gilt.
In der ungarischen Praxis kann der Timesharing-Vertrag zu gemeinsamem
Eigentum, Niebrauch, Miete, Gesellschaftsbeteiligung und auch zu Genossenschafts- oder Vereinsmitgliedschaft fhren. In Fremdenverkehrsanzeigen wird
Timesharing meistens als Teilzeitmiete, Dauermietvertrag bzw. lang52
fristiges Mietrecht bezeichnet.
In der konomischen Fachliteratur ist eine Einstufung zu finden, die Timesharing als dingliches Nutzungsrecht behandelt, mit der Begrndung, dass es die
Befriedigung von Bedrfnissen untersttzt, also an das Ding (als qualitative
Eigenschaften des Gebrauchsgegenstandes ) gebunden und kein Wertrecht ist,
53
wie das Eigentumsrecht und das Pfandrecht.
Unsere Meinung stimmt mit dem Standpunkt von Lajos Vks berein, der
die Vertragsseite in den Mittelpunkt stellt (entsprechend der Richtlinie und der
Regelung der Regierungsverordnung): das durch den Timesharing-Vertrag abgedeckte Rechtsverhltnis ist eine spezielle Nutzungsschuld, die sowohl sachen-
47
Regierungsverordnung 20/1995. (II.5.) 2. Punkt a)

Regierungsverordnung 20/1995. (II.5.) 7. Punkt c)
49
Papp z. W. S. 64.
50
87/2001. Fragen der Rechnungsfhrung
51
247/1995. VJ, 142/2001. VJ
52
Papp z. W. S. 64.
53
48
405
rechtliche als auch GbR (Gesellschaft des brgerlichen Rechts) Elemente bein54
haltet.
Unserer Ansicht nach:
ist der sachenrechtliche Charakter des Timesharing strker, wenn das
spezielle Nutzungsrecht auf gemeinsamem Eigentum oder gemeinsamer
Nutzung basiert,
ist der GbR-Charakter dominanter, wenn die Mitgliedschaft in einer
Organisation die Grundlage bildet, so dass die strkste Betonung immer auf der
55
Vertragsbeziehung der Parteien liegt.
54
Papp z. W. S. 64.
http://www.ajk.elte.hu/TudomanyosProfil/hallgatoktevekenysege/tdk/pjerknyv2001/Vekas
Lajos.html
55
Papp z. W. S. 64.
406
Dr Tekla Pap, docent

Pravnog fakulteta u Segedinu
Timesharing ugovor u Maarskoj Uporednopravna analiza

Saetak: Autor anaizira etiri aspekta ugovora u timesharing-u: 1. Pravna
regulativa (u evropskom komunitarnom pravu i nacionalnim pravima) 2.
Pojmovna analiza timesharing ugovora 3. timesharing-sistem i 4. Afirmacija
ugovora.
Evropski parlament i Savet su 24. oktobra 1994. godine usvojili Smernicu
br. 94/47/EZ o zatiti sticalaca u pogledu odreenih aspekata kod ugovora o
korienju prava na nepokretnostima na odreeno vreme. Konstatuje se razlika
izmeu nacionalnih pravnih sistema i zajednikog evropskog trita, koji
spreavaju funkcionisanje zajednikog trita i ugroavaju slobodnu
konkurenciju. Sticalac prava privremenog korienja nepokretnosti, zasnovan
ugovorom o timesharing-u bi trebalo da ima najviu pravnu zatitu (pravo na
informaciju, obezbeenje prava povraaja u preanje stanje) a isto tako i
prenosilac prava privremenog korienja ima pravo na obezbeenje naknade za
ustupanje. Zbog razlika u nacionalnim zakonodavstvima neophodno je propisivanje minimuma ovog ugovora na evropskoj razini. Sama Smernica je imala
nameru da sveobuhvatno uredi ugovor o timesharing-u, posebno u pogledu
bitnih elemenata ugovora, prava na informisanje i zatite sticaoca prava
korienja. Postoje razliite koncepcije nacionalnih zakona u pogledu pitanja
kodifikacije ovog ugovora. Neki ga smetaju u kontekst prava zatite potroaa
(npr. skandinavske zemlje, Engleska, SR Nemaka ili Austrija), drugi u domen
poreskog prava (kao to su Grka, Portugal, panija ili Francuska).U
nacionalnim pravima postoje razlike u pogledu forme, bitnih elemenata,
stranaka ovog ugovora, ali i u pogledu prava potroaa na povraaj u
preanje stanje.
Ugovor o timesharing-u ima znaaj pre svega u domenu ustupanja prava
na privremeno korienje turistikih objekata.
Kljune rei: timesharing, pravo na korienje nepokretnosti na odreeno
vreme na osnovu ugovora, nacionalna prava i komunitarno pravo
407

Szeged School of Law
Timesharing Contract in Hungary a Comparative Survey

Abstract
In present paper the author analyses four aspects of timesharing contract:
Applicable law (in European Union law and national legislation) 2. The Notion
of Timesharing 3. System of Timesharing 4. Recognition of contract.
The European Parliament and Council have on 24th October, 1994 adopted
the Directive 94/47/EC on the protection of purchasers in respect of certain
aspects of contracts relating to the purchase of the right to use immovable properties on a timeshare basis. The aim of the Directive was to bridge the existing
differences between national legislations in respect of this contract that are
likely to create barriers to the proper operation of the internal market and distort
the competition. The purchasers of an immovable property ought to enjoy the
highest standards of legal protection (right to information on the constituent
parts of contract, right to restitution), just as the vendors are entitled to collect
payment for the transferred rights. Since the legal nature of the rights subject of
timesharing contracts varies considerably from one Member State to another, it
proved necessary to establish a minimum basis of common rules. The Directive
itself has the aim to bring under overall regulation the timesharing contract,
especially in respect of its essential elements, purchasers right to information
and protection of his interest in property.
The Member States took different paths in respect of implementation of
this contract in the national legislation. Some included it in the branch of consumer protection law (for instance, Scandinavian countries, United Kingdom,
Germany or Austria), while others in the domain of tax law (such as Greece,
Portugal, Spain or France). There are, however, differences at national level for
example in respect of form and essential elements, parties to the contract or
consumers right to restitution.
The timesharing contract has its most important role in transfer of rights to
temporary use of touristic facilities.
Key words: timesharing, purchase of the right to use immovable properties
on a timeshare basis, national legislation and EU law.
408
ODELJAK ZA STUDENTE
Prilog
347.441.13(01)
Mr Atila Duda, asistent

PREGLED RELEVANTNE LITERATURE O

OSNOVU (CILJU) UGOVORNE OBAVEZE U
EVROPSKO-KONTINENTALNOM (CAUSA) I
ANGLOSAKSONSKOM PRAVU
*
(CONSIDERATION)
Saetak: Pojam cilja ugovorne obaveze, razloga zbog kojeg se strane obavezuju u ugovoru je jedno od centralnih pitanja obligacionog prava. Nijedan pravni sistem nije, niti bi smeo biti ravnoduan prema razlozima koji navode strane da zakljue ugovor, da se ugovorom pravno
obavezuju na ispunjenje odreene prestacije drugoj ugovornoj strani.
Meutim, pravni znaaj ovog pitanja nije identian u svim pravnim sistemima. U evropsko-kontinentalnom pravu ovo pitanje se raspravlja u
okviru pojma kauze (osnova, cilja) ugovora, dok u anglosaksonskom pravu razlog obavezivanja dobija pravni znaaj u institutu koji se zove consideration.
Autora je na pisanje ovog rada podstakla ideja da se saini i objavi pregled relevantne domae i svetske literature o pojmu kauze, odnosno consideration-a, u cilju olakavanja daljih naunih istraivanja o ovim pojmovima.
Kljune rei: causa, consideration
UVODNE NAPOMENE
O kauzi (osnovu, cilju) ugovora se bez sumnje pisalo mnogo u literaturi graanskog prava i za oekivanje je da e se jo vie pisati u budunosti. U pitanju je pravni institut koji odgovara na pitanje zato se strane
obavezuju u ugovoru (odnosno u pravnim poslovima), ta je drutveno
Prilog je objavljen u okviru doktorskih studija Privatno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, u skladu sa akreditovanim studijskim programom.
411
Mr Atila Duda, Pregled relevantne literature o osnovu ugovorne... (str. 411437)
prihvatljiv razlog koji navodi strane da preuzmu utuivu obavezu. O pojmu kauze postoji veliki broj razliitih shvatanja. Prema savremenom i
najire prihvaenom shvatanju, kauza ugovorne obaveze se u teretnim
ugovorima identifikuje sa mogunou ispunjenja prestacije druge ugovorne strane, dok se u dobroinim ugovorima kauzom smatra namera za
dobroinstvom (animus donandi), odnosno namera da se druga strana
oslobodi obaveze (intentio liberalis).
Nijedan pravni poredak ne zauzima indiferentan stav prema razlogu
zbog kojeg se strane obavezuju u ugovoru, ali je razliit stepen pravne relevantnosti koju ovo pitanje u odreenom pravnom poretku ima.
Klasino rimsko pravo je poznavalo pojam kauze, ali ju je upotrebljavalo u razliitim kontekstima. Tako se u izvorima klasinog rimskog prava,
na primer, kauza pominje u smislu valjanog pravnog osnova sticanja nekog
stvarnog prava ili dravine (iusta causa), u smislu motiva zbog kojih se odreeni pravni posao preduzima, kauze pravnog posla (causa negotii), svrhe
koja se postie ugovorom (causa contracti), kao i smislu razloga zbog kojeg se strane obavezuju u ugovoru, kauze prestacije (causa prestationis).
U savremenom evropsko-kontinentalnom pravu institut kauze dobija
najvei znaaj u francuskom pravu, u kojem kauza figurira kao jedna od
pretpostavki zakljuenja punovanog ugovora. Nepostojea, fiktivna i nedozvoljena kauza ini ugovor nevaeim. Francuski koncept kauze preuzimaju zemlje koje su svoje ugovorno pravo razvijale po uzoru na francuski Code civil, na primer Italija i panija, ali i na Zakon o obligacionim
odnosima koji u ovom pogledu odstupa od svog uzora, vajcarskog graanskog zakonika.
U pravnim sistemima koji pripadaju germanskom pravnom krugu
(Nemaka, Austrija, vajcarska i dr.) kauza nema funkciju uslova zakljuenja punovanog ugovora. Meutim, ni ovi pravni sistemi nisu indiferentni prema pitanju iz kog razloga se strane obavezuju u ugovoru. Prema
tome, uprkos tome to ova prava ne poznaju institut kauze u svom afirmativnom vidu (kao pretpostavke zakljuenja ugovora), pitanje razloga obavezivanja u ugovoru dolazi do izraaja kod brojnih drugih instituta, kao
to su kondikcije, apstraktni pravni poslovi, raskid ugovora zbog neispunjenja, delimina nitavost itd.
U common law pravnim sistemima funkciju kauze ostvaruje institut koji se naziva consideration. Consideration nije nita drugo do uzajamna uslovljenost prestacija. Consideration postoji ako je obeanje davaoca obeanja uzvraeno protivobeanjem ili izvrenjem neke radnje
od strane primaoca obeanja. Prema tome, pojmovno odreenje consideration-a se, u naelu, ne razlikuje od pojmovnog odreenja kauze.
Meutim, razliite su pravne posledice nepostojanja consideration-a i
412
nepostojanja kauze. Dok nepostojanje kauze ini ugovor nepostojeim,

odnosno nitavim ako je kauza nedozvoljena, neispunjenost consideration-a ne ini ugovor nepostojeim ili nitavim, ve ugovorna obeanja
neutuivim (prirodne obligacije).
Svetska i domaa literatura o kauzi i consideration-u je bogata. U
predmetnom radu je uinjen pokuaj da se prikupe, sistematizuju i objave
bibliografski podaci o relevantnim naunim i strunim radovima koji su
posveeni ovim pojmovima. Lista se ni u kom sluaju ne moe smatrati
potpunom, ali se autor trudio da navede najznaajnije radove.
O rimskopravnom shvatanju kauze, uprkos bogatoj stranoj literaturi,
u domaoj romanistici nije se mogao nai gotovo nijedan lanak sve do
2008. godine kada je profesor Antun Malenica u Zborniku radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu objavio svoj rad posveen razliitim moguim kontekstima u kojima se termin causa javlja u izvorima klasinog
rimskog prava. I u naoj civilistici je ovo pitanje relativno zapostavljeno.
Najvie panje pojmu kauze u rimskom pravu je posvetio profesor Andrija Gams u radovima Apstraktni pravni poslovi i Kauza i pravni osnov.
Ostali savremeni domai autori koji su se bavili pitanjem kauze (profesori
Stojan Cigoj, Slobodan Perovi, Joef Salma i Oliver Anti) pojmu kauze
u rimskom pravu posveuju manje panje i razmatraju ga skoro iskljuivo
u kontekstu valjanog osnova sticanja nekog stvarnog prava ili dravine
(iusta causa).
Francuska doktrina o kauzi ugovorne obaveze je izuzetno bogata,
to uopte nije zauujue imajui u vidu da je savremeni koncept kauze
nastao i razvijao se u francuskom doktrinarnom ambijentu. Prvu zaokruenu teoriju kauze je u XVII veku dao Doma (Domat), pripadnik kole
prirodnog prava. Njegove ideje dalje razvija Potije (Pothier). Svoj vrhunac francuska kauzalistika teorija dostie sa Kapitanom (Capitant), koji
se smatra utemeljivaem tzv. neoklasine teorije o kauzi, iji rad De la
cause des obligations iz 1923. godine predstavlja nezaobilazan izvor u
svakom naunoistraivakom radu o kauzi. Od monografskih publikacija
u francuskoj literaturi je svakako pomena vredno delo Riga (Rieg) Le rle
de la volont dans lacte juridique en droit civil franais et allemand i Ripera (Ripert) La rgle morale dans les obligations civiles. Od sistematskih dela svakako treba pomenuti dela Karbonijera (Carbonnier), brae
Mazo (Henri, Leon i Jean Mazeaud), Martija i Rajnoa (Marty-Raynaud),
Ripera (Ripert) i Bulanera (Boulanger) itd. Od novijih monografskih izdanja u francuskoj literaturi, objavljenih u proteklih deset godina najznaajnija su delo estena (Ghestin), Cause de l'engagement et validit du
contrat, Rofelda (Rochfeld), Cause et type de contrat i Bonea (Bonnet),
Cause et condition dans les actes juridiques.
413
Interesovanje za izuavanje kauze postoji i u zemljama koje pripadaju

germanskom pravnom krugu, uprkos tome to njihova prava eksplicitno ne
zahtevaju postojanje punovane kauze u smislu pretpostavke zakljuenja i
vaenja ugovora. I ova prava vode rauna o tome da tokom trajanja ugovora ne nestane osnov koji je naveo strane da zakljue ugovor (Geschftsgrundlage, Rechtsgrundlage, Geschftszweck). U ovom pogledu svakako
treba spomenuti ime losmana (Schlossmann), koji se smatra jednim od
najznaajnijih kauzalista u nemakoj pandektistici XIX veka. U svojim najznaajnijim radovima, Zur Lehre von der Causa obligatorischer Vertrge i
Der Vertrag utemeljio je tzv. ekonomsko shvatanje kauze. Od nemakih
autora treba spomenuti i Ertmana (Oertmann) koji je u radu Die Geschftsgrundlage Ein neuer Rechtsbegriff iz 1921. godine dao prvi zaokrueni
prikaz osnova ugovora u nemakom pravu (Geschftsgrundlage). Problematikom kauze su se bavili i istaknuti nemaki teoretiari iz druge polovine
XX veka, kao to su, na primer, Larenc (Larenz), Geschftsgrundlage und
Vertragserfllung: die Bedeutung Vernderter Umstnde im Zivilrecht,
Klinke (Klinke), Causa und genetisches Synallagma: zur Struktur der Zuwendungsgeschfte, Fikenter (Fikentscher), Die Geschftsgrundlage als
Frage der Vertragsrisikos i drugi.
Literatura o doktrini consideration-a nije nita manje bogata. Pored
nepreglednog broja lanaka i monografskih dela, od savremenih sistematskih dela iz oblasti ugovornog prava u kojima je dat pregledan prikaz instituta consideration-a, pomena je vredan rad Trejtela (Treitel) u Velikoj
Britaniji i Farnsvorta (Farnsworth) u SAD. Svakako je potrebno da se
osvrnemo i na Mejtlendovo (Maitland) delo Forms of Actions at Common
Law sa poetka XX veka koje je nezaobilazan izvor u prouavanju istorijskog razvoja ideje o utuivosti obeanja u common law.
U domaoj literaturi posle Drugog svetskog rada pitanjem kauze su
se fundamentalno bavili profesori Andrija Gams, Slobodan Perovi, Stojan Cigoj, Joef Salma a u novije vreme i profesor Oliver Anti. Rezultate svojih istraivanja objavljivali su u brojnim lancima u domaim i inostranim asopisima, monografijama, udbenicima i sistematskim delima
iz oblasti obligacionog prava.
Polazna ideja autorova je bila da se radovi sistematizuju po pravnim
porecima i teorijskim shvatanjima koji su u njima u pretenom delu obraeni. Tako, zamisao je bila da se prvo d pregled relevantne literature o kauzi u rimskom pravu, zatim o kauzi u evropsko-kontinentalnom pravu (sa
posebnom sistematizacijom radova koji se odnose na francusko, nemako,
austrijsko, vajcarsko i holandsko pravo), i najzad pregled radova posveenih consideration-u. Ovakav put se pokazao nemoguim, a i nepraktinim,
jer veliki broj autora, i to najznaajnijih, ne razmatraju kauzu samo u odre414
enom pravnom sistemu, ve daju sintetiki prikaz ovog instituta u rimskom, savremenom evropsko-kontinentalnom i anglosaksonskom pravu.
Stoga se autor opredelio za sistematizaciju radova u dve osnove kategorije,
u domae i inostrane radove, u okviru ega je izvreno podrobnije razvrstavanje na enciklopedije, udbenike, sistematska i monografska dela, disertacije, s jedne, i radove u naunim asopisima, zbornicima sa naunih skupova i tematskim zbornicima, s druge strane. Prema tome, primarni kriterijum
razvrstavanja radova je njihovo poreklo, a sekundarni vrsta radova.
Autor se prilikom prikupljanja podataka trudio da d potpune bibliografske oznake svakog rada u skladu sa manirima i metodama naunoistraivakog rada u oblasti pravnih nauka usvojenih u nas. U sluaju dela
koja su razvrstana u prvu grupu (enciklopedije, udbenici, sistematska i
monografska dela, disertacije) to su prezime i ime autora, naslov rada,
mesto izdavanja, izdava i godina izdanja. lanci i rasprave u naunim
asopisima su navedeni po prezimenu i imenu autora, naslovu radu, nazivu broju i godini asopisa, sa naznaenjem prve i poslednje stranice rada
u asopisu. Radovi objavljeni u zbornicima sa naunih skupova i tematskim zbornicima navedeni su po prezimenu i imenu autora, naslovu rada
sa naznaenjem prve i poslednje stranice rada u zborniku, naslovu zbornika, mestu izdavanja zbornika, izdavau i godini izdanja. U nekim sluajevima, meutim, ovaj metod je bilo nemogue dosledno sprovesti do kraja
budui da autoru nisu svi navedeni podaci bili dostupni. Tako, na primer
u nekim delima, posebno iz XIX veka nedostaje ime autora, izdava ili
neki drugi relevantan podatak. Ili, pak, u nekim zemljama ne postoji obiaj da se u bibliografskim podacima radova objavljenih u asopisima i
zbornicima naznai i poslednja stranica rada, ve samo prva. U svim
ovim sluajevima je autor nastojao da dopuni nedostajue podatke, ali to
nije uvek bilo mogue dosledno sprovesti.
I
DOMAA LITERATURA
Enciklopedije i komentari
VIZNER, Boris, Komentar Zakona o obveznim odnosima, I knjiga, Rijeka tiskara, Zagreb, 1978, II-IV knjiga BUKLJA, Ivan, VIZNER, Boris,
1979
VELJKOVI, Dragoslav, Obligaciono pravo kroz komentar zakona o
obligacionim odnosima, Poslovni biro, Beograd, 2005
Enciklopedija imovinskog prava i prava udruenog rada, tom I-III,
Slubeni list SFRJ, Beograd, 1978
415
Komentar Zakona o obligacionim odnosima, glavni urednici BLAGOJEVI, T. Borislav, KRULJ, Vrleta, tom I i II, Savremena administracija, Beograd, 1980
Komentar Zakona o obligacionim odnosima, glavni urednici PEROVI, Slobodan, STOJANOVI, Dragoljub, tom I i II, Kulturni centar Gornji Milanovac, Pravni fakultet - Kragujevac, 1980
Komentar Zakona o obligacionim odnosima, glavni urednik PEROVI, Slobodan, knjiga I i II, Savremena administracija, Beograd, 1995
Leksikon graanskog prava, Nomos, Beograd, 1996
Pravna enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1979
Pravna enciklopedija, tom I i II, Savremena administracija, Beograd, 1985
Pravni leksikon, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Savremena
administracija, Beograd, 1970 (1. izdanje 1964)
Udbenici, sistematska i monografska dela, disertacije

ANTI, Oliver, Obligaciono pravo, 3. izmenjeno i dopunjeno izdanje, Slubeni glasnik, Beograd, 2009 (1. izdanje 2007)
ANTI, Oliver, BABI, Ilija, NIKOLI, ore, PANOV, Slobodan,
SUBI, Milan, Graansko pravo, Prirunik za polaganje pravosudnog ispita, Privredni savetnik, Organizacija za pravnu edukaciju i kulturu prava
Proiuris, Multidisciplinarni centar za podsticanje internacionalnih procesa i harmonizaciju prava Beograd, 2003
ARANELOVI, Dragoljub, Osnovi oblgacionog prava, za potrebe
slualaca Pravnog fakulteta, Zadruna tamparija, Beograd, 1936
ARANELOVI, Dragoljub, Rasprave iz privatnog prava, Geca Kon,
Beograd, 1913
GAMS, Andrija, Svojina, Univerzitet u Beogradu, Institut drutvenih
nauka, Centar za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd, 1987
GAMS, Andrija, UROVI, M. Ljiljana, Uvod u graansko pravo,
17, izmenjeno izdanje, Savremena administracija, Beograd, 1994 (1. izdanje 1952, GAMS, Andrija)
OREVI, Andra, Sistem privatnog (graanskog) prava, Klasici jugoslovenskog prava, Slubeni list SRJ, Beograd, 1996, prvi put objavljena 1896. godine, tamparija Kraljevine Srbije
OREVI, ivomir, Problem ekvivalentnosti u obligacionom pravu, Savez udruenja pravnika Jugoslavije, Beograd, 1958
OREVI, ivomir, STANKOVI, Vladan, Obligaciono pravo, opti
deo, 4. izdanje, Beograd, Savremena administracija,1986 (1. izdanje
1974)
416
JAKI, Stevan, Obligaciono pravo, opti dio, 4. dopunjeno i preraeno izdanje, Veselin Maslea, Sarajevo, 1962 (1. izdanje 1953)
KONSTANTINOVI, Mihailo, Obligacije i ugovori: Skica za zakonik
o obligacijama i ugovorima, Klasici jugoslovenskog prava, Slubeni List
SRJ, Beograd, 1996, prvi put objavljena 1969. godine u izdanju Pravnog
fakulteta u Beogradu
KONSTANTINOVI, Mihailo, Obligaciono pravo, prema belekama
sa predavanja, Savez studenata Pravnog fakulteta u Beogradu, Beograd,
1965 (priredio prof. dr Vladimir Kapor)
KRULJ, Vrleta, Pravilo o iskljuenju povraaja u sluaju ispunjenja
nedoputenog ugovora, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1965
LOZA, Bogdan, MISITA, Nevenka, Obligaciono pravo: opti dio, 3. dopunjeno i izmenjeno izdanje, Dom tampe, Zenica, 1985 (1. izdanje 1978)
MALENICA, Antun, Rimsko pravo, 8. izdanje, Centar za izdavaku delatnost Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad, 2008 (1. izdanje 1995)
NIKOLI, Duan, Uvod u sistem graanskog prava, 9. izdanje, Centar za izdavaku delatnost Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad,
2008 (1. izdanje 1999)
ORLI, Miodrag, Zakljuenje ugovora, Institut za uporedno pravo,
Beograd, 1993
PAVLOVI, ore, O obveznostima u ugovorima uopte, Kraljevskosrpska dravna tamparija, Beograd, 1892
PEROVI, Slobodan, Zabranjeni ugovori u imovinskopravnim odnosima, Novinska ustanova Slubeni list SFRJ, Beograd, 1975
PEROVI, Slobodan, Obligaciono pravo, knjiga prva, 7. izdanje, Slubeni list SFRJ, Beograd, 1990 (1. izdanje 1968)
PEROVI, Slobodan, Formalni ugovori u graanskom pravu, 2. izdanje, Nauna knjiga, Beograd, 1964 (1. izdanje 1964)
POPOV, Danica, Graansko pravo (opti deo), 6. izdanje, Centar za
izdavaku delatnost Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad, 2009 (1.
izdanje 1997)
RADII, Jakov, Obligaciono pravo - opti deo, 8. izdanje, Nomos,
Beograd, 2008 (1. izdanje 1973)
SALMA, Joef, Obligaciono pravo, reprint 6. izmenjenog i dopunjenog izdanja, Centar za izdavaku delatnost Pravnog fakulteta u Novom
Sadu, Novi Sad, 2007 (1. izdanje 1985)
SALMA, Joef, Simulovani ugovori, prilog teoriji o izigravanju prava, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1987
STANKOVI, Obren, VODINELI, V. Vladimir, Uvod u graansko
pravo, 5. neizmenjeno izdanje, Nomos, Beograd, 2005 (1. izdanje 1992)
417
STANKOVI, Obren, ORLI, Miodrag, Stvarno pravo, 9. neizmenjeno izdanje, Nomos, Beograd, 2003 (1. izdanje 1981)
STOJANOVI, Dragoljub, ANTI, Oliver, Uvod u graansko pravo,
2. izmenjeno i dopunjeno izdanje, Pravni fakultet u Beogradu, Beograd,
2004 (1. izdanje 2001)
STOJEVI, Dragomir, Rimsko pravo, kljiga II sveska 2, Obligaciono pravo, 3. izdanje, Nauna knjiga, Beograd, 1957 (1. izdanje 1954)
lanci i rasprave u asopisima i zbornicima radova

ANTI, Oliver, Kauza, Pravni ivot, br. 10/2005, str. 821-856
VEDRI, Martin, Osnova po Zakonu o obaveznim odnosima, Privreda i pravo, br. 78/1978, str. 2-17
VIZNER, Boris, Da li je u pitanju pravni osnov (titulus iuris) ili glavni cilj (causa finalis) obveznog ugovora, Naa zakonitost, br. 8/1977, str.
28-41
VUKOVI-RADOVANOVI, Marija, Granice slobode ugovaranja:
analiza argumenata iz dveju odluka Kasacionog suda Francuske, Arhiv
za pravne i drutvene nauke, br. 3/1997, str. 397-401
GAMS, Andrija, Apstraktni pravni poslovi, Anali Pravnog fakulteta u
Beogradu, br. 1/1964, str. 52-67
GAMS, Andrija, Kauza i pravni osnov, Anali Pravnog fakulteta u
Beogradu, br. 2/1959, str. 155-175
GAMS, Andrija, Neto o fiducijarnim poslovima, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 1-2/1960, str. 22-37
GAMS, Andrija, Povraaj u preanje stanje kod nemoralnih pravnih poslova, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 2/1958, str. 206-209
GAMS, Andrija, Svojina i imovina, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 1/1953, str. 17-29
GEORGIJEVI, Goran, Pobude za zakljuenje ugovora razmiljanje
o lanu 53. Zakona obligacionim odnosima, Pravni ivot, br. 10/2006, str.
1055-1073
GEORGIJEVI, Goran, Raskid ugovora zbog neizvrenja ugovora,
Pravni ivot, br. 10/2003, str. 649-664
DUDA, Atila, Pitanje osnova (kauze) ugovora pred Evropskim sudom
pravde, Pravni ivot, br. 14/2008, tom VI, Beograd, 2008, str. 113-125
DUDA, Atila, Pojam consideration-a u anglosaksonskom pravu, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br. 3/2006, str. 449-472
DUDA, Atila, Promissory estoppel, alternativni osnov prinudne izvrivosti ugovornih obaveza u anglosaksonskom pravu, Zbornik radova
Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br. 3/2007, str. 483-499
418
DUDA, Atila, Pruanje pravne zatite ugovornim obeanjima u anglosaksonskom pravu nastanak instituta consideration-a, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br. 3/2008, str. 349-362
JOVANOVI, Neboja, Pojam ugovora u anglosaksonskom pravu,
Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 1/2008, str. 63-88
LOZA, Bogdan, Ugovori protivni moralu posledice njihovog zakljuenja i izvrenja, Narodna uprava, br. 7-8/1960, str. 338-342
MALENICA, Antun, O rimskom pogledu na kauzu posla, kauzu obligacije i kauzu prestacije u kontraktima, Zbornik radova pravnog fakulteta
u Novom Sadu, br. 1-2/2008, str. 167-198
MALENICA, Antun, Pravni posao i negotium, dva pojma koja pripadaju razliitim epohama, Zbornik radova pravnog fakulteta u Novom Sadu br. 3/2007, str. 75-99
MARKOVI, edomir, Potenje i moral u pravu, Arhiv za pravne i
drutvene nauke, knjiga V, br. 4/1922, str. 241-256
PEROVI, Slobodan, Granice slobode ugovaranja, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 56/1971, str. 489-514
PEROVI, Slobodan, Kauza ugovorne obaveze, Pravni ivot, br. 34/2005, str 7-29
PEROVI, Slobodan, Kauza ugovorne obaveze, aktuelna pitanja savremenog zakonodavstva, Zbornik radova, Budva, 2005, str. 9-29
PEROVI, Slobodan, Moralizovanje ugovora, Pravni ivot, br.
10/1971, str. 3-18
PEROVI, Slobodan, Naturalne obligacije i moralne dunosti, Pravni
ivot, br. 6/1968, str. 14-24
PEROVI, Slobodan, Pravne posledice nemoralnih ugovora, Anali
Pravnog fakulteta u Beogradu br. 2/1966, str. 197-221
PEROVI, Slobodan, Teorija nedozvoljene kauze, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 1-3/1972, str. 435-449
PEROVI, Slobodan, Teorija ugovorne kauze u naunim delima akademika Stojana Cigoja, str. 197-220 u: Stojan Cigoj 1920-1989 Zbornik
razprav s simpozija SAZU ob 20-letnici smrti, Rasprave 24, Slovenska
akademija znanonsti i umetnosti, Ljubljana, 2009
RADII, Jakov, Revokacija poklona, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 4/1954, str. 486489
RADOJI, Vesna, Granini i sporni sluajevi darovanja, Godinjak
Pravnog fakulteta u Sarajevu, br. V/1981, str. 145153
SALMA, Joef, Kauza obligacionih ugovora, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br. 2/2006, str. 177-200
SALMA, Joef, Kauza obligacionih ugovora, Pravo, teorija i praksa,
br. 7/1986, str. 2934
419
SALMA, Joef, O kauzi obligacionih ugovora, Pravni ivot, br.

4/1985, str. 421-436
SALMA, Joef, O konceptu poklona, Pravo, teorija i praksa, br.1112/1995, str. 80-83
SI, Magdolna, Pravina cena (pretium iustum) i njena primena tokom istorije, Zbornik Matice srpske za drutvene nauke br. 120, 2006, str.
199-227
CIGOJ, Stojan, Sporovi u pogledu naknade ugovorne tete i uloga
kauze ugovora, Privreda i pravo, vol. 24, br. 1-2/1985, str. 24-33
CIGOJ, Stojan, Uloga i znaaj kauze (osnova) u ugovornom pravu,
Pravni ivot, br 10/1988, str. 1451-1477
MALCELJ, elimir, Doputena osnova ugovornih obaveza, Naa zakonitost, br. 1/1980, str. 15-32
II
INOSTRANA LITERATURA
Enciklopedije, komentari, struni renici, razvojni projekti

VON BAR, Christian, CLIVE, Eric, SCHULTE-NLKE, Hans, Principles, Definitions and Model Rules of European Private Law - Draft Common Frame of Reference (DCFR), Interim Outline Edition, Sellier European Law Publishers, Mnchen, 2008
Blacks Law Dictionary, edited by GARNER A. Bryan, 8th edition,
West Group, St. Paul, Minnesota, USA, 2004
CENDON, Paolo, BALDASSARI, Augusto, Codice civile annotato con
la giurisprudenza, Wolters Kluwer Italia, 2007
CIGOJ, Stojan, Komentar obligacijskih razmerij, Veliki komentar Zakona o obligacijskih razmerjih Stojana Cigoja, Uradni list SR Slovenije,
Ljubljana, 1984
CIGOJ, Stojan, Obligacijska razmerja, s komentarjem, 2. reprint izdanje, Uradni list SR Slovenije, Ljubljana, 1983 (1. izdanje 1978)
DAVID, Ren, TUNC, Andr, et al. International Encyclopedia of
Comparative Law, J.C.B. Mohr (Paul Siebeck)-Oceana, Tbingen-New
York, 1973
HENRY, Xavier, VENADET, Guy, WIEDERKEHR, Georges, JACOB,
Franois, TISSERAND-MARTIN, Alice, Code civil, 106e dition, Dalloz,
Paris, 2007
HONSELL, Heinrich, VOGT, Nedim Peter, WIEGAND, Wolfgang
(Hrsg.) Basler Komentar Obligationenrecht I (Art. 1-529. OR), 4. Auflage, Helbing Lichtenhahn Verlag, Basel, 2007 i HONSELL, Heinrich,
420
VOGT, Nedim Peter, WATTER, Rolf (Hrsg.) Basler Komentar Obligationenrecht II (Art. 530-1186. OR), 3. Auflage, Helbing Lichtenhahn Verlag, Basel, 2008
JAUERNIG, Otthmar, Brgerliches Gesetzbuch - Kommentar, bearbeitet von BERGER, JAUERNIG, MANSEL, SCHLECHTRIEM, STADLER, STRNER, TEICHMANN, VOLLKOMMER, 10. Auflage, Verlag C.H. Beck, Mnchen, 2007
KOZIOL, Helmut, BYDLINSKI, Peter, BOLLENBERGER, Raimund, Allgemeines Brgerliches Gesetzbuch - Kommentar, Springer Verlag, Wien-New
York, 2005
Principles of European Contract Law, edited by Ole Lando and
Hugh Beale, Kluwer Law International, the Hague, Part I and II, 2000,
Part III, 2003
Udbenici, sistematska i monografska dela, disertacije

ALBANESE, Bernardo, Gli atti negoziali nel diritto privato romano,
Universit di Palermo, Palermo, 1982
AMES, James Barr, Lectures on Legal History and Miscellanoeous
Essays, reprinted edition, W.S. Hein Co., Bufallo - New York, 1986 (1st
edition 1913)
ARBUS, Louis, La cause illicite, thse, Facult de droit de Montpellier, Montpellier, 1903
ARTUR, Emile, De la cause en droit romain et en droit franais, F.
Pichon, Paris, 1878
ATIYAH, Patrick S., Consideration in Contracts: a Fundamental Restatement, Australian National University Press, Canberra, 1971
ATIYAH, Patrick S., The Rise and Fall of Freedom of Contract, Clarendon Press, Oxford, 1979
AUBRY, Charles, RAU, Charles, Cours de droit franais, 6e dition,
vol. 1-12, redaction par BARTIN, Etienne-Adolphe (vol. 1-4) et ESMEIN,
Paul (vol. 5-12), Librairie Marchal & Billard, Paris, 1936-62 (1e dition 5
vol., Paris 1838-47)
BAUDRY-LACATINEIRE, Gabriel, Trait thorique at practique de
droit civil, 3. dition, 29 vols. L. Larose, Paris, 1905-1909
BHR, Otto, Die Anerkennung als Verpflichtungsgrund. Civil Abhandlung, 3., durch einem Nachtrag verm. Auflage, G.H. Wigand, Leipzig, 1894 (1. Auflage 1855)
BECKER, Walter Gustav, Gegenopfer und Opferverwehrung; Strukturen des Schuldrechts auf der Grundlage des anglo-amerikanischen
check-and-balance-Systems, F. Vahlen, Berlin, 1958
421
BEALE, Hugh G., BISHOP, W.D., FURMSTON, M.P., Contract, Cases

and Materials, 5th edition, Oxford University Press, Oxford, 2008 (1st edition 1985)
BEUDANT, Charles, Cours de droit franais, 2e dition, redaction
par BEUDANT, Robert, LEREBOURS-PIGEONNIRE, Paul, Rousseau & Cie,
Paris, 1934 (1e edition 1932, Paris)
BETTI, Emilio, Teoria generale del negozio giuridico, 3. ristampa
corretta della 2. edizione, Unione tipografico-editrice torinese, Torino,
1960 (1. edizione 1943)
BIONDI, Biondo, Contratto e stipulatio: corso di lezioni, A. Giuffr,
Milano, 1953
DE BOIS-JUZAN, Guy, De la cause en droit franais (spcialement
en droit civil) vues densemble sur ses origines et ses destines, notions
historiques et de droit compar, doctrine, jurisprudence, Imprimeries
Delmas, Bordeaux, 1939
BONNECASE, Julien, Suplment au trait thorique et pratique de droit
civil de Baudry-Lacantinerie, vols. I-VI, Recueil Sirey, Paris, 1924-35
BONNET, David, Cause et condition dans les actes juridiques, Librairie Generale de Droit et de Jurisprudence, Paris, 2005
BOYER, Louis, La notion de transaction: contribution ltude des
concepts de cause et dacte declarative, Recueil Sirey, Paris, 1947
BRISSAUD, Jean B., De la notion de cause dans les obligations conventionnelles en droit romain et en droit franais, thse, Bordeaux, 1879
BROWN, Richard, The English Doctrine of Consideration in Contract, W. Hodge, Glasgow, 1891
BROX Hans, WALKER, Wolf-Dietrich, Allgemeiner Teil des BGB,
32. neu bearbeitetet Auflage, Academia Iuris, Lehrbcher der Rechtswissenschaft, Carl Heymanns Verlag, Kln, 2008 (1. Auflage 1976)
VON BREN, Bruno, Schweizerisches Obligationenrecht, Allgemeiner Teil, Schulthess, Zrich, 1964
CAPITANT, Henri, De la cause des obligations (contrats, engagements unilatraux, legs), 3e dition, Librairie Dalloz, Paris, 1927 (1e dition 1923)
CARBONNIER, Jean, Theorie des obligations, Presses universitaires
de France, Paris, 1963
CASALONGA, Alain, Trait de la brevetabilit; le concept de cause
et le brevet dinvention, Dalloz, Paris, 1939
CERMOLACCE, Arnaud, Cause et excution du contrat, thse, Universite Aix-Mairseilles, 2001, Marseilles
CHESHIRE, Geoffrey Chevalier, FIFOOT, Cecil Herbert Stuart, The
Law of Contract, 15th edition (Chechire and Fifoots Law of Contract), edi422
ted by FURMSTON M.P., Oxford University Press, Oxford-New York, 2007

(1st edition 1946)
CHEVRIER, Georges, Essai sur lhistoire de la cause dans les obligations (droit) savant du moyen-ge--ancien droit franais), Librairie du
Recueil Sirey, Paris, 1929
CHITTY, Joseph, Chitty on contracts, 30th edition, general editor BEst
ALE, Hugh G., Sweet & Maxwell/Thomson Reuters, London, 2008 (1
edition 1826)
CIGOJ, Stojan, Kontrakti in reparacije, Ljubljana, Univerza v Ljubljani, Pravna fakulteta, 1973
CIGOJ, Stojan, Obligacijsko pravo, sploni del, Univerza v Ljubljani, Pravna fakulteta Ljubljana, 1972
COING, Helmut, Europisches Privatrecht, Beck Juristischer Verlag, 1985
COLIN, Paul, Thorie de la cause des obligations conventionnelles,
thse, Paris, 1896, d. Larose, 1897 (Bib. Univ. Assas Paris 2.)
CORBIN, Arthur Linton, Contracts, West Publishing Co., St. Paul,
1952
CORNIL, Jean Modeste, A propos de la revision du Code Civil; De la
cause dans les conventions Arts. 1108, 1131-1133, Bruylant, Brussels,
1890
DABIN, Jean, La teora de la causa: artculos 1131 a 1133 del Cdigo civil francs y art. 1275 del Cdigo espaol: estudio histrico y jurisprudencial, L. Cancio y Rodrguez Capote, Madrid, 1929
DABIN, Jean, La thorie de la cause (art. 1131-33 du Code civil)
tude dhistoire et de jurisprudence, P. van Fleteren, Bruxelles, 1919
DAGOT, Michel, La simulation en droit priv, Librairie gnrale de
droit et de jurisprudence, Paris, 1965
DALLA MASSARA, Tommaso, Alle origini della causa del contratto:
elaborazione di un concetto nella giurisprudenza classica, CEDAM, Padova, 2004
DAWSON, John Philip, Gifts and Promises: Continental and American Law Compared, Yale University Press, New Haven, 1980
DEMOGUE, Ren, Trait des obligations en gnral, 6 vols., A. Rousseau, Paris, 1923-33
DOMAT, Jean, Les lois civiles dans leur ordre naturel, 2e dition,
Chez Robert Pepie, Paris, 1695 (1e dition 1689)
DORAT DES MONTS, Roger, La cause immorale (Etude de jurisprudence), Libraire Rousseau, Paris, 1956
DORVILLE, Armand, De lintrt moral dans les obligations: tude
de droit compar sur le principe de rparation pcuniaire des dommages
non-economiques, A. Rousseau, Paris, 1901
423
DREXELIUS, Matthias, Irrtum und Risiko; Rechtsvergleichende Untersuchungen und Reformvorschlge zum Recht der Irrtumsanfechtung,
M., A. Metzner, Frankfurt, 1964
DUBREUIL, Louis, Des mobiles dans les contrats, thse, Universit
de Lyon, 1909
EHRENZWEIG, Armin, System des sterreichischen allgemeinen Privatrecht, Manzsche Verlags- und Universitts-Buchhandlung, Wien,
1923-28
ENNECCERUS, Ludwig, Lehrbuch des brgerlichen Rechts, 15. bearbeitete Auflage von KIPP, Theodor, WOLFF, Martin, Mohr, Tbingen,
1958-1960 (1. Auflage 1926)
ERSI, Gyula, Ktelmi jog (ltalnos rsz), Egysges jegyzet,
Tanknyvkad, Budapest, 1974
ERNST, Max, La cause est-elle une condition essentielle pour la validit des convention?, Bibliothque du jurisconsulte et du publiciste, Lige, 1826
FARNSWORTH, Edward Allan, Contracts, 4th edition, Aspen publishers, New York, 2004 (1st edition 1982)
FERRI, Giovanni Battista, Causa e tipo nella teoria del negozio giuridico, Giuffr, Milano, 1966
FIFOOT, Cecil Herbert Stuart, History and Sources of the Common
Law: Tort and Contract, Greenwood Press, London, 1949
FIKENTSCHER, Wolfgang, Die Geschftsgrundlage als Frage der
Vertragsrisikos, Beck, Mnchen, 1971
FIKENTSCHER, Wolfgang, HEINEMANN, Andreas, Schuldrecht, 10.
vllig neu bearbeitete Auflage, de Gruyter Rechtswissenschaftsverlag,
Berlin, 2006 (1. Auflage 1964)
FLDI, Andrs, HAMZA, Gbor, A rmai jog trtnete s institcii,
13. tdolgozott, bvtett kiads, Nemzeti Tankknyvkiad, Budapest,
2008 (1. kiads 1996)
FROMHOLZER, Ferdinand, Consideration:US-amerikanisches Recht
im Vergleich zum deutschen, Mohr Siebeck, Tbingen, 1997
FULLER, Lon L., EISENBERG, Melvin Aron, Basic Contract Law, 8th
concise edition, West Group, St. Paul, Minnesota, 2006 (1st edition 1947)
GALLO, Filippo, Synallagma e conventio nel contratto: ricerca degli archetipi della categoria contrattuale e spunti per la revisione di impostazioni
moderne: corso di diritto romano, G. Giappichelli, Torino, 1992-1995
GAUDEMET, Eugne, Thorie gnral des obligations, publie par
DESBOIS, Henri, GAUDEMET, Jean, Sirey, Paris, 1965
GEORGESCO, Valentin, Le mot 'causa' dans le latin juridique. Introduction la thorie gnrale de la cause en droit romain, Etude de philology juridique: Rivista Clasica, Bucuresti, 1940, p. 127-239
424
GHESTIN, Jacques, Cause de l'engagement et validit du contrat, Librairie generale de droit et de jurisprudence, Paris, 2006
GHESTIN, Jacques, La formation du contrat: principes et caractres
essentiels, ordre public, consentement, objet, cause, 3e dition, Librairie
generale de droit et de jurisprudence, Paris, 1993 (1e dition 1988)
GHESTIN, Jacques, Trait de droit civil, 4e dition, Librairie generale de droit et de jurisprudence, Paris, 1994 (1e dition 1972)
GILMORE, Grant, The Death of Contract, edited and with foreword
by Ronald K.L. Collins, Columbus, Ohio State University Press, 1995 (1st
published in 1974)
DE GLANVILL, Ranulf, The Treatise on the Laws and Customs of the
Realm of England, Oxford University Press, Oxford, 1993
GOLTZ, Hanno, Motivirrtum und Geschftsgrundlage im Schuldvertrag:
rechtsvergleichende Untersuchung unter Bercksichtigung d. franz., schweizer., italien. u. dt. Rechts, Heymanns, Kln, Berlin, Bonn, Mnchen, 1973
GORDLEY, James, The Enforceability of Promises in European Contract Law, Cambridge University Press, Cambridge, 2001
GOUNOT, Emmanuel, Le principe de lautonomie de la volont en
droit priv; contribution ltude critique de lindividualisme juridique,
A. Rousseau, Paris, 1912
GROSSO, Giuseppe, Il sistema romano dei contratti, 3. ed, Giappichelli, Torino, 1963 (1. edizione 1945)
GROSSO, Giuseppe, Schemi giuridici e societ nella storia del diritto
privato romano/ Dallepoca arcaica alla giurisprudenza classica: diritti
reali e obbligazioni, G. Giappichelli, Torino, 1970
GRH, Istvn, Az gyleti indtk, az angol jogban s a kontinentlis
jogelmlet tkrben, Dunntl Pcsi Egyetemi Knyvkiad s Nyomda,
Pcs, 1932
GUHL, Theo, Das Schweizerische Obligationenrecht: mit Einschluss
des Handels- und Wertpapierrechts, 9. Auflage bearbeitet von KOLLER,
Alfred, SCHNYDER, Anton K., DRUEY, Jean Nicolas, Schulthess, Zrich,
2000 (1. Auflage 1933)
HALFMANN, Gerhard, Die Lehre vom Grund der rechtsgeschftlichen Verpflichtung (cause de lobligation) im franzsischen Privatrecht,
Dissertation, Mnchen, 1965
HAMEL, Joseph, La notion de cause dans les libralits. tude de la jurisprudence franaise et recherche dune dfinition, L. Tenin, Paris, 1920
VON HIPPEL, Eike, Die Kontrolle der Vertragsfreiheit nach angloamerikanischem Recht; zugleich ein Beitrage zur Considerationlehre, V.
Klostermann, Frankfurt am Main, 1963
HOLDSWORTH, William Searle, History of English Law, 7th edition,
Sweet & Maxwell, London, 1938 (1st edition 1903)
425
HOLMES, Oliver, Wendell, The Common Law, introduction by WHIG. Edward, The Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts, 2009, (1st published 1881)
HORWITZ, Morton J., The Transformation of American Law, 17801860, Harvard University Press, Cambridge, 1977
HUYSINGA, Joannes Willem, Schuld und Schuldursache (causa),
Gebrs. Schrder (H. Gerlings), Amsterdam, 1901
IONASCO, Trajan, L'volution de la notion de cause dans les conventions titre onreux, thse, Paris, 1923
JENKS, Edward, The History of the Doctrine of Consideration in English Law (being the Yorke Prize Essay for the Year 1891), London, C. J.
Clay, 1892, Holmes Beach, Fla., W. W. Gaunt, 1969
VON JHERING, Rudolf, Geist des rmischen Rechts auf den verschiedenen Stufen seiner Entwicklung, 8. Auflage, Breitkopf & Hrtel, Leipzig, 1923 (1. Auflage 1852-1865)
VON JHERING, Rudolf, Der Zweck im Recht, 8. Auflage, Breitkopf &
Hartel, Leipzig, 1923 (1. Auflage 1877-1883), prevod na srpski jezik IVOJINOVI, Branimir, Cilj u pravu, CID. Podgorica, 1998, prevedeno prema 2. ungearbeitete Auflage, Erster Band, 1884, zweiter Band, 1886,
Druck und Verlag von Breitkopf & Hrtel, Leipzig
JOSSERAND, Louis, Les mobiles dans les actes juridiques du droit
priv, Dalloz, Paris, 1928
JUNG, Karin, Der Ehemaklerlohn: eine historische Untersuchung, P.
Lang, Frankfurt am Main-New York, 1991
KASER, Max, Das Rmische Privatrecht, 2. neubearbeitete Auflage,
C. H. Beck'sche Verlagsbuchhandlung, Mnchen, 1971-1975 (1. Auflage
1955-1959)
KLEINE, Hans, Die historische Bedingtheit der Abstraktion von der
Causa, Deutscher Zentralverlag, Berlin, 1953
KLINKE, Ulrich, Causa und genetisches Synallagma: zur Struktur
der Zuwendungsgeschfte, Duncker & Humblot, Berlin, 1983
KOTZ, John Gilbert, Causa in the Roman and Roman-Dutch Law of
Contract, Juta & co., limited, Cape Town, 1922
KHLER, Helmut, Unmglichkeit und Geschftsgrundlage bei
Zweckstrungen im Schuldverhltnis, Beck, Mnchen, 1971
KTZ, Hein, FLESSNER, Axel, European Contract Law, Clarendon
Press, Oxford, 1997
KOZIOL, Helmut, WELSER, Rudolf, Grundriss des brgerlichen
Rechts, 13. neubearbeitete Auflage, Manz, Wien, 2006 (1. Auflage 19701971)
LABORDE, Adrien, Applications de la thorie de la cause, aux matires du droit et principalement aux obligations, E. Thorin, Paris, 1881
TE,
426
LARENZ, Karl, Geschftsgrundlage und Vertragserfllung: die Bedeutung Vernderter Umstnde im Zivilrecht, 3. um einen Nachtrag
ergnzende Auflage, Beck, Mnchen, 1963 (1. Auflage 1951)
LARENZ, Karl, Lehrbuch des Schuldrechts, 14. neubearbeitete Auflage, C.H. Becksche Verlagsbuchhandlung, Mnchen, 1987 (1. Auflage
1953)
LEPELTIER, Eugne, La rsolution judiciaire des contrats pour inexcution des obligations, thse, Paris, 1934
LOTMAR, Philip, ber Causa im rmischen Recht, Elibron Classics
series, Adamant Media Corporation, 2006, (1. Auflage 1875)
LOUIS-LUCAS, Pierre, Volont et cause: tude sur le rle respectif des
lments gnrateurs du lien obligatoire en droit priv, Recueil Sirey, Paris, 1918
MACQUERON, Jean, Lhistoire de la cause immorale ou illicite dans
les obligations en droit romain, Tenin, Paris, 1924
MAGDELAIN, Andr, Le consensualisme dans ldit du prteur, Recueil Sirey, Paris, 1958
MAITLAND, Frederic William, Forms of Actions at Common Law,
edited by CHAYTOR, Alfred Henry and WHITTAKER, William Joseph,
Cambridge University Press, Cambridge, 1963 (1st published in 1909)
MARBACH, Omar, Der Begriff der Consideration im englischen Vertragsrecht, Stmpfli, Bern, 1953
MARTIN DE LA MOUTTE, Jacques, Lact juridique unilateral, essai
sur la notion et la technique en droit civil, Recueil Sirey, Paris, 1951
MARTY, Gabriel, RAYNAUD, Pierre, Droit Civil, 3e dition, Sirey,
Paris, 1976 (1e dition 1956)
MARTY, Gabriel, Les obligations, Sirey, 2 vol, 2e dition, Paris,
1988-1989 (1e dition 1962)
MAZEAUD, Henri, Cours de droit civil, Cours de droit, Paris, 1960
MAZEAUD, Henri, Leon & Jean, Leons de droit civil, 10e dition
par CHABAS, Franois, Montchrestien, Paris, 1991 (1e dition 1955)
MAZEAUD, Henri, MAZEAUD, Lon, TUNC, Andr, Trait thorique
et pratique de la responsibilit civile dlictuelle et contractuelle, 3 vol, 6e
dition, Montchrestien, Paris, 1965-1983 (1e dition 1931)
MEDICUS, Dieter, Allgemeiner Teil des BGB, 9. neubearbeitete Auflage, C.F. Mller, Heidelberg, 2006 (1. Auflage 1982)
MINICONI, Pierre-Jean, Causa et ses drivs: contribution ltude
historique du vocabulaire latin, Les Belles-lettres, Paris, 1951
NESTL, Franz Markus, Wegfall der Geschftsgrundlage in modernen
Kodifikationen und Regelwerken, Dissertation, Universitt Wien, Wien, 2001
OERTMANN, Paul Ernst Wilhelm, Die Geschftsgrundlage Ein neuer Rechtsbegriff, A. Deihert, Leipzig, 1921
427

VON OFTINGER, Karl, Schweizerisches Haftpflichtrecht, 5. Auflage
vollstndig berarbeitet und ergnzt von STARK, Emil W., Schulthess,
Zrich, 1995, (1. Auflage 1940)
DE PAGE, Henri, Lobligation abstraite en droit interne et en droit
compar, . Bruylant, Bruxelles, 1957
PAOLINI, Elena, La causa del contratto, CEDAM, Padova, 1999
PERROT, Roger, De linfluence de la technique sur le but des institutions juridiques, Recueil Sirey, Paris, 1953
PLANIOL, Marcel, RIPERT, Georges, Trait pratique de droit civil
franais, 14 vol, 2e dition par ESMEIN, Paul, Libraire gnrale de droit et
de jurisprudence, Paris, 1952-60, (1e dition 1925-34)
PLANIOL, Marcel, RIPERT, Georges, BOULANGER, Jean, Trait lmentaire de droit civil, 5e dition, Libraire gnrale de droit et de jurisprudence, Paris, 1952 (1e dition 1925)
POLLOCK, Frederick, Sir, Principles of Contract, 13th ed., Stevens,
London, 1950, edited by Sir Percy H. Winfield (1st edition 1876)
POTHIER, Robert Joseph, Trait des obligations, Chez Debure
L'An, Paris, 1768 (1e dition 1761), English translation EVANS, William David, Robert H. Small, Treatise on the Law of Obligations by M.
Pothier, Philadelphia, 1826
RANIERI, Filippo, Europisches Obligationenrecht, 3. vollst. berarb. Auflage, Springer, Wien- New York, 2009 (1. Auflage 1999)
REIGN, Phillippe, La notion de cause efficiente du contrat en droit priv franais, Librairie generale de droit et de jurisprudence, thse Paris II, Paris, 1993
REITER, Christian, Vertrag und Geschftsgrundlage im deutschen
und italienischen Recht, J.C.B. Mohr (Paul Siebeck), Tbingen, 2002
RIEG, Alfred, Le rle de la volont dans lacte juridique en droit civil franais et allemand, Libraire gnrale de droit et de jurisprudence,
Paris, 1961
RIPERT, Georges, La rgle morale dans les obligations civiles, Libraire gnrale de droit et de jurisprudence, Paris, 1927
RIPERT, Georges, BOULANGER, Jean, Trait de droit civil de Planiol,
Libraire gnrale de droit et de jurisprudence, Paris, 1957
REDENTI, Enrico, Breve storia semantica di causa in giudizio, Giuffr, Milano, 1961
RHEINSTEIN, Max, Die Struktur des vertraglichen Schuldverhltnisses im anglo-amerikanischen Recht, W. de Gruyter & co., Berlin und Leipzig, 1932
RICHARD, M., De l'absen, ce partielle de cause de l'obligation et de
son role dans les contrats titre onreux, 1995
ROCHFELD, Judith, Cause et type de contrat, Libraire gnrale de
droit et de jurisprudence, Paris, 1999
428
RODIER, Ren, Objet, cause et lesion du contrat, collection Harmonisation du droit des affaires dans les pays du March commun, Pedone,
Paris, 1980
ROLLI, Rita, Causa in astratto e causa in concreto, Le monografie
di Contratto e impresa, Serie diretta da Francesco Galgano, Wolters Kluwer Italia, Verona, 2008
SAIGET, Jacques, Le contrat immoral, Jouve & Cie., Paris, 1939
SAVATIER, Ren, Cours de droit civil, 2e dition, Librairie gnrale
de droit et de jurisprudence, Paris, 1947-1951 (1e dition 1942)
VON SAVIGNY, Friedrich Karl, System des heutigen rmischen
Rechts, Veit und comp., Berlin, 1840-49
SCHLESINGER, B. Rudolf Formation of Contracts - A Study of the
Common Core of Legal Systems, edited by SCHLESINGER, B. Rudolf,
Oceana Publications, Inc. - Stevens & Sons, New York - London, 1968
SCHLOSSMANN, Siegmund, Der Vertrag, Breitkopf und Hrtel, Leipzig, 1876
SCHLOSSMANN, Siegmund, Zur Lehre von der Causa obligatorischer Vertrge, F. W. Jungfer, Breslau, 1868
SCHMIDT, Joanna, Ngociation et conclusion de contrats, Dalloz,
Paris, 1982
SCHMIDT-RIMPLER, Walter, Die Gegenseitigkeit bei einseitig bedingten Vertrgen, insbesondere beim Versicherungsvertrag. Zugleich
ein Beitrag zur Lehre vom Synallagma, Enke, Stuttgart, 1968
SEFERIADES, Style, Etude critique sur la thorie de la cause, thse,
Paris, 1897
SIMPSON, Alfred William Brian, History of the Common Law of Contract
- The Rise of the Action of Assumpsit, Clarendon Press, Oxford, 1975
SLLNER, Alfred, Die Causa im Kondiktionen- und Vertragsrecht
des Mittelalters bei den Glossatoren, Kommentatoren und Kanonisten,
Dissertation, Frankfurt am Main, 1958
STAMPE, Ernst, Das Causa-problem des Civilrechts, eine rechtspolitische
Studie am [Paragraphen] 365 B.G.B., Julius Abel, Greifswald, 1904
STTTER, Viktor, Der einseitige, beiderseitige und gemeinsame Irrtum unter besonderer Bercksichtigung der Abgrnzung gegen die Lehre
von der mangelhaften Geschftsgrundlage, Dissertation, Freiburg im Breisgau, 1956
TARBOURIECH, Ernest, Contribution la thorie de la cause: dans
la cause dans les libralits, V. Giard et E. Brire, Paris, 1894
TERR, Franois, Linfluence de la volont individuelle sur les qualifications, Libraire gnrale de droit et de jurisprudence, Paris, 1957
THOMAS, Yan, Causa: sens et fonction d'un concept dans le langage
du droit romain, thse, Paris, 1976
429
TIMBAL, Joseph, De la cause dans les contrats et les obligations en

droit romain et en droit franais: tude critique, Impr. Douladoure-Privat, Toulouse, 1882
TREITEL, Guenter H., The Law of Contract, 12th edition, revised edition by PEEL, Edwin, Sweet & Maxwell, London, 2007 (1st edition 1962)
VENEZIAN, Giacorno, La causa nei contratti, Tipografia dellUnione
cooperative editrice, Roma, 1892
VOCI, Pasquale, La dottrina romana del contratto, A. Giuffr, Torino, 1946
VOIGT, Moritz, ber die condictiones ob causam und ber causa
und titulus im Allgemeinen, Voigt & Gnther, Lepizig, 1862
WEILL, Alex, TERR, Franois, Droit civil, les obligations, 4e dition, Dalloz, Paris, 1986, 5e dition TERR, Franois, 1993
WESTERMANN, Harm Peter, Die causa im franzsischen und deutschen Zivilrecht, de Gruyter, Berlin, 1967
WIEACKER, Franz, Privatrechtsgeschichte der Neuzeit. Unter besonderer Bercksichtigung der deutschen Entwicklung, 2. neubearbeitete
Auflage, Gttingen, Vandenhoeck u. Ruprecht, 1967 (1. Auflage 1952)
WINDSCHEID, Bernhard, Die Lehre des rmischen Rechts von der
Voraussetzung, J. Buddeus, Dsseldorf, 1850
WINDSCHEID, Bernhard, Lehrbuch des Pandektenrechts, 9. Auflage
unter vergleichender Darstellung des deutschen brgerlichen Rechts bearbeitet von KIPP, Theodor. Der Neubearbeitung zweite verbesserte und
vermehrte Auflage, Literarische Anstalt Rtten & Loening, Frankfurt am
Main, 1906 (1. Auflage 1862-70)
WOLF, Joseph Georg, Causa stipulationis, Bhlau, Kln-Wien, 1970
ZIMMERMANN, Reinhard, The Law of Obligations, Roman Foundations of the Civilian Tradition, University Press, Oxford, 1996
ZIMMERMANN, Reinhard, The New German Law of Obligations: Historical and Comparative Perspectives, Oxford University Press, Oxford-New
York, 2005
ZIMMERMANN, Reinhard, WHITTAKER, Simon, Good Faith in European Contract Law, Cambridge University Press, Cambridge, 2000
ZITELMANN, Ernst, Irrtum und Rechtsgeschft, eine psychologischjuristische Untersuchung, Duncker & Humblot, Leipzig, 1879
ZWEIGERT, Konrad, KTZ, Hein, Introduction to Comparative Law,
3rd revised edition, Clarendon Press, Oxford, 1998 (1st edition 1977)
lanci i rasprave u asopisima i zbornicima radova

AMES, James Barr, Parol contracts Prior to Assumpsit, Harvard
Law Review, vol. 8/1894, issue 5, p. 252-264
AMES, James Barr, The History of Assumpsit, Harvard Law Review,
vol. 2/1888, issue 2, p. 53-69
430
AMES, James Barr, Two Theories of Consideration, Harvard Law

Review, vol. 12/1899, issue 8, p. 515-531
APPLETON, C., Le fragment 16, D. , XII, 4, lobligation de transferr
la propriet dans la vente romaine et cause dterminante dans les contrats, Revue generale du droit de la legislature et de la jurisprudence, vol.
36/1912, p. 481
ARGIROFFI, Carlo, Causa ed effetti reali del contratto, p. 427 in: Causa e contratto nella prospettiva storico-comparatistica, II Congresso Internazionale ARISTEC, Palermo, 7-8 giugno 1995 (a cura di L. Vacca),
Torino, 1997
ATIYAH, Patrick S., Judicial techniques and the English Law of
Contract, Ottava Law Review, vol. 2/1968, issue 2, p. 337-362
BALLANTINE, Henry Winthrop, Mutuality and Consideration, Harvard Law Review, vol. 28/1914, issue 2, p. 121-134
BARTON, John L., Causa Promissionis Again, Tijdschrift voor
Rechtsgeschiedenis - The Legal History Review, vol. 34/1966, p. 41-73
BASSANI, Vittoria, MINCKE, Wolfgang, Europa sine causa?, Zeitschrift fr Europisches Privatrecht, No. 3/1997, s. 599-614
BECK-MANNAGETTA, Margarethe, Die clausula rebus sic stantibus
und die Geschftsgrundlage in der Dogmengeschichte, s. 1263-1276 in:
La formazione Storica del Diritto Moderno in Europa, vol III, Olschki,
Firenze, 1977
BECK-MANNAGETTA, Margarethe, Geschaftsgrundlage, Voraussetzung und Causa, Index, No. 3/1972, s. 514-524
BETTI, Emilio, Causa del negozio giuridico, in NND1. 3, Torino, 1959,
p. 32
BONFANTE, Pietro, Il contratto e la causa del contratto, Rivista di
diritto commerciale, VI, 1908, p. 115-125 (=ID., Scritti giuridici varii, III,
Obbligazioni, comunione e possesso, Torino 1926)
BOYER, Benjamin F., Promissory Estoppel: Principle from Precedents, Michigan Law Review, vol. 50/1952, issue 5, p. 639-674
BOYER, Benjamin F., Promissory Estoppel: Requirements and Limitations of the Doctrine, University of Pensilvania Law Review, vol.
98/1950, issue 4, p. 459-498
BINET, Jean-Ren, De la fausse cause, Revue trimestrielle de droit
civil, No. 4/2004, p. 655-672
CANNATA, Carlo Augusto, Contratto e causa, p. 59 in: Causa e contratto
nella prospettiva storico-comparatistica, II Congresso Internazionale ARISTEC, Palermo, 7-8 giugno 1995 (a cura di L. Vacca), Torino, 1997
CHAPPUIS, Christine, Le renoncement la cause et la consideration
dans lavant-projet dActe uniforme OHADA sur le droit des contrats, Revue
de droit uniforme Uniform Law Review, No. 1-2/2008, p. 253-291
431
CHAZAL, Jean-Pascal, Thorie de la cause et justice contractuelle,

propos de l'arrt Chronopost, Juris-Classeur priodique (Semaine Juridique) 1998. I. 152.
CHLOROS, Aleck G., The Doctrine of Consideration and the Reform
of the Law of Contract, International and Comparative Law Quaterly, vol.
17/1968, p. 137-166
COHEN, Morris R., The Basis of Contract, Harvard Law Review,
vol. 46/1933, issue 4, p. 553-592
COING, Helmut, English Equity and the Denunciatio Evangelica of
the Canon Law, Law Quarterly Review, vol. 71/1955, p.223-241
DAVID, Ren, Cause et considration, p. 111-137 in: Mlanges offerts Jacques Maury, vol. II, Dalloz, Paris, 1960
DESGUE, Danielle, Essai sur la cause en matire de rupture du contrat en priode d'essai, La Gazette du Palais, n 149-51/2000, p. 6-13
DENNING, Alfred Thompson, Recent Developments in the Doctrine
of Consideration, Modern Law Review, vol. 15/1952, issue 1, p. 1-10
DIAZ BIALET, Augustin, La causa en el derecho romano como
principio de la ciencia del derecho , in Studi in onore di Edoardo Volterra, vol. 1, A. Giuffr, Milano 1971
DIENER, Peter, A propos d'une prtendue absence de cause, P., D
1994, Chr. p. 347
DRAKE, Joseph H., Consideration v. Causa in Roman-American
Law, Michigan Law Review, vol. 4/1905, Issue 1, p. 19-40
EHMANN, Horst, Zur Causa-Lehre, Juristen Zeitung, No. 14/2003., s. 702-714
EISENBERG, Melvin Aron, Bargain Principle and Its Limits, Harvard Law Review, vol. 95/1982, issue 4, 741-801
EISENBERG, Melvin Aron, Donative Promises, University of Chigao
EISENBERG, Melvin Aron, The Principles of Consideration, Cornell
FARNSWORTH, Allan E., Parables about Promises: Religious Ethics
and Contract Enforceability, Fordham Law Review, vol. 71/2002, issue 3,
p. 695-708
FARNSWORTH, Allan E., The Past of Promise: An Historical Introduction
to Contract, Columbia Law Review, vol. 69/1969, issue 4, p. 576-607
FERRI, Giovanni Battista, La causa nella teoria del contratto p. 249
in: Causa e contratto nella prospettiva storico-comparatistica, II Congresso Internazionale ARISTEC, Palermo, 7-8 giugno 1995 (a cura di L. Vacca), Torino, 1997
FLUME, Werner, Rechtsgeschft und Privatautonomie, in: 100 Jahre
Deutsches Rechtsleben, Festschrift fr Deutscher Juristentag, Band I, C.
F. Mller, Karlsruhe, 1960
432
FULLER, Lon L., Consideration and Form, Columbia Law Review,

vol. 41/1941, issue 5, p. 799-824
GANNAGE, L, D, La licit de la cause doit elle s'apprcier lors de
la formation du contrat, 2000, J, p. 442
GAULY, Essai d'une dfinition de la cause dans les obligations, Revue critique de legislation et du jurisprudence, 1886, p. 44
GHESTIN, Jacques, Dans un contrat synallagmatique, la fausset
partielle de la cause ne peut entraner la rduction de l'obligation, Recueil Dalloz 2007, p. 2574. Tekst lanka je dostupan na:
GILLI, Jean Paul, La cause juridique de la demande en justice, Librairie gnrale de droit et de jurisprudence, Paris, 1962
GIORGIANNI, Michele, Causa del negozio giuridico, p. 547-576 in:
Enciclopedia del diritto, Giuffr, 1960
GLASER, Abram, The Doctrine of Consideration and the Civil Law Principle of Cause, Dickinson Law Review, vol. 46/1941, issue 1, p. 12-25
GORDON, James D. III, A Dialogue About the Doctrine of Consideration, Cornell Law Review, vol. 75/1989-1990, issue 5, p. 986-1005
GOUBEAUX, Gilles, Leon de cause. A propos de l'ouvrage de
Jacques Ghestin: cause de l'engagement et validit du contrat, Revue
trimestrielle de droit civil, n 1/2007, p. 47-56
GUEGUEN, Jean-Marie, Le renouveau de la cause en tant quinstrument de justice contractuelle, Recueil Dalloz, vol. 33/1999, p. 352-358
GUZMN BRITO, Alejandro, Causa del contrato y causa de la obligacin en la dogmtica de los juristas romanos, medievales y modernos y
en la Codificacin europea y americana, Revista Roma e America, vol.
12/2001, p. 167-320 = Revista de Estudios Histrico-Jurdicos 23/2001,
p. 209-367
HAMSON, Charles John, The Reform of Consideration, Law Quaterly
Review, vol. 54/1938, p. 233-234
HANARD, G., La cause dans les contrats: donnes romaines et codes
civils franais et allemand, in Droit romain et identit europenne. Actes
du colloque organis les 12, 13 et 14 mai 1992, Revue internationale des
droits de lAntiquit, Supplment au Tome XLI, 1994, p. 103-119
HAYS, Paul R., Formal Contracts and Consideration: A Legislative
Program, Columbia Law Review, vol. 41/1941, issue 5, p. 849-862
HENDERSON, Stanley D., Promissory Estoppel and Traditional Contract Doctrine, Yale Law Journal, vol. 78/1969, issue 3, p. 343-387
HORWITZ, Morton J., The Historical Foundations of Modern Contract Law, Harvard Law Review, vol. 87/1974, issue 5, p. 917-956
IRETON, Robert E., Consideration: What Is It?, Brooklin Law Review, vol. 8/1939, issue 3, p. 303-319
KEGEL, Gerhard, Empfielt es sich, den Einfluss Grundlegender Vernderungen des Wirtschaftslebens auf Vertrge gesetzlich zu regeln und
433
in welchem Sinn? (Geschftsgrundlage, Vertragshilfe, Leistungsweigerungsrecht) s. 139-235 in: Verhandlungen des 40. Deutschen Juristentages, Band I, Mohr (Siebeck), Tbingen, 1953
KESSLER, Friedrich, Der Schutz des Vertrauens bei Vertragsverhandlungen in der neueren amerikanischen Rechstsprechung, s. 873-890, in
Festschrift fr Ernst von Caemmerer zum 70. Geburtstag, Mohr, Tbingen, 1978
KESSLER, Friedrich, Einige Betrachtungen zur Lehre von der Consideration, s. 251-277, in Festschrift fr Ernst Rabel: Rechtsvergleichung
und Internationales Privatrecht, Band I, Mohr, Tbingen, 1954
LANGE, Heinrich Carl, Ausgangspunkte, Wege und Mittel zur Bercksichtigung der Geschftsgrundlage. s. 21-58 in: Festschrift fr Paul
Gieseke zum 70. Geburtstag, C. F. Mller Verlag, Karlsruhe, 1958
LENEL, Otto, Die Lehre von der Voraussetzung, Archiv fr die civilistische Praxis, No. 74/1889, s. 213-239
LENEL, Otto, Nochmals die Lehre von der Voraussetzung, Archiv
fr die civilistische Praxis, No. 79/1892, s. 49-107
LLEWELYN, Karl N., Common-Law Reform of Consideration: Are
There Measures?, Columbia Law Review, vol. 41/1941, issue 5, p. 863876
LLEWELYN, Karl N., On the Complexity of Consideration: a
Foreword, Columbia Law Review, vol. 41/1941, issue 5, p. 777-782
LOCHER, Eugen, Geschftsgrundlage und Geschftszweck, Archiv
fr die civilistische Praxis, No. 121/1923, s. 1-111
LORENTZ, Werner, Entgeltliche und unentgeltliche Geschfte, eine
vergleichende Betrachtung des deutschen und anglo-amerikanischer Rechts, s. 547-568 in: Ius privatum gentium: Festschrift fr Max Rheinstein
zum 70. Geburtstag, Mohr [Siebeck], Tbingen, 1969
LORENTZEN, Ernest Gustav, Causa and Consideration in the Law of
Contracts, Yale Law Journal vol 28/1919, issue 7, p. 621-646
MARKESINIS, Basil, Cause and Consideration: A Study in Parallel,
Cambridge Law Journal, vol. 37/1978, issue 1, p. 53-75
MARKESINIS, Basil, La notion de consideration dans la common
law, Revue international de droit compar, vol. 35/1983, p. 737-766
MASON, Malcolm S., Utility of Consideration-A Comparative View,
Columbia Law Review, vol. 41/1941, issue 5, p. 825-848
MAURY, Jacques, De lerreur sur la substance dans les contrats titre onreux, p. 491-499 in: tudes de droit civil la mmoire de Henri
Capitant, Dalloz, Paris, 1939
MAURY, Jacques, Le concept et le rle de la cause des obligations
dans la jurisprudence, Revue internationale de droit compar, 1951, p.
485-502
434

VON MEHREN, Arthur T., Civil-Law Analogues to Consideration: An
Exercise in Comparative Analysis, Harvard Law Review, vol. 72/1959,
issue 6, p. 1009-1078
NEWMAN, Harold, The Doctrine of Cause or Consideration in the
Civil Law, Canadian Bar Review, vol. 30/1952, issue 7, p. 662
NIKI, Saa, Kauza obveze i srodni instituti u poredbenom pravu,
Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu, vol. 56, br. 4/2006, str. 1057-1102
NIKI, Saa, Utjecaj razloga za preuzimanje obveze na valjanost
pravnih poslova, Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu, vol. 56, br. 6/2006, str. 1809-1846
ONIDA, Pietro Paolo, La causa della societas fra diritto romano e
diritto europeo, Rivista Diritto e storia, No. 5/2006. Tekst lanka je dostupan na http://www.dirittoestoria.it/5/Memorie/Onida-Causa-societasdiritto-romano-diritto-europeo.htm
PALMA, Anatonio, Note critiche sul concetto di causa, Revista Roma e America, vol. 12/2001, p. 322
PALMA, Antonio, Vicende della res e permanenza della causa in Sodalitas-Scritti in onore di Antonio Guarino, III, Napoli, 1984, p. 14891504
PATTERSON, Edwin W., An Apology for Consideration, Columbia
PENTA, Margherita, La causa come elemento negoziale nel diritto
romano, Rivista della Scuola Superiore dell'economia e delle finanze, anno III, 2006, Numero 3, p. 9-24
PETERSON, Samuel, The Evolution of Causa in the Contractual Relations of the Civil Law, Bulletin of the University of Texas, No. 46, p. X7
POUND, Roscoe, Promise or Bargain, Tulane Law Review, vol.
33/1958, issue 3, p. 455-472
REIGN, Philippe, De l'absence de cause la cause impossible, Recueil Dalloz, 1997 p. 500
ROCHFELD, Judith , Notion et sanction de la fausse cause. Note sous
Cass. civ. 1re, 11 mars 2003 , JCP ed. entr. 2003
ROUAST, Andr, A propos dune livre sur la cause des obligations,
Revue trimestrielle de droit civil, 1923
SANTORO, R., La causa nelle convenzioni atipiche, p. 85 in: Causa e
contratto nella prospettiva storico-comparatistica, II Congresso Internazionale ARISTEC, Palermo, 7-8 giugno 1995 (a cura di L. Vacca), Torino,
1997
SCHMIDT-RIMPLER, Walter, Zum Problem der Geschftsgrundlage,
s. 1-30 in: Festschrift fr Hans Carl Nipperdey, Beck, Mnchen, 1955
SEAVEY, Warren A., Reliance upon Gratuitous Promises or Other
Conduct, Harvard Law Review, vol. 64/1951, issue 6, p. 913-928
435
SHARP, Malcolm P., Pacta Sunt Servanda, Columbia Law Review,

vol. 41/1941, issue 5, p. 783-798
SHILLER, The Counterpart of Consideration in Foreign Legal
Systems, New York Law Review Commission, 2nd Annual Report, 1936,
p. 107-158
SIMPSON, Alfred William Brian, The Horwitz Thesis and the History
of Contracts, University of Chicago Law Review, vol. 46/1979, issue 3, p.
533-601
STTTER, Viktor, Die Voraussetzungen des Wegfalls der Geschftsgrundlage, Juristenzeitung, No. 5-6/1967, s. 147-150
STTTER, Viktor, Zur rechtssystematischen Einordnung des 779
BGB und des gemeinsamen Motivirrtums, Juristenzeitung, No. 4/1963, s.
123-127
SZALMA, Jzsef, Ajndkozsi szerzds - klns tekintettel az eurpai polgri jogi kodifikcikra, valamint a magyar Ptk j Koncepcijra, Jogtudomnyi Kzlny, Budapest, 2004/. sz., 169-180. old.
SZALMA, Jzsef, A jogcm, Jogtudomnyi Kzlny, Budapest,
1984/3 sz., 161165. old.
SZALMA, Jzsef, Causa (Rechtsgrundlage) bei den Obligationsvertrgen, Annales Universitatis Scientiarum Budapestiensis de Rolando
Etvs Nominatae, Sectio Juridica, Tomus XLVIII, Budapest, 2007, p.
257-282
ULMER, Peter, Wirtschaftslenkung und Vertragserfllung. Zur Bedeutung staatlicher Lenkungsmanahmen fr die vertragliche Geschftsgrundlage, Archiv fr civilistische Praxis, No. 174/1974, s. 167-201
DE VILLIERS, Mellius, Consideration in the Roman Law of Contract,
Journal of Comparative Legislation and International Law, vol. 6/1924,
part 1, p. 120-124
VIVANT, M., Le fondement juridique des obligations abstraites, D.
1978, Chr. 39.
WALTON, Frederic Parker, Cause and Consideration in Contracts,
Law Quarterly Review, vol. 41/1925, p. 306
WILLIAMS, Glanville L., Partial Performance of Entire Contracts,
Law Quarterly Review, vol. 57/1941, p. 373-382
WRIGHT, Lord, Ought the Doctrine of Consideration to be abolished
from the Common Law?, Harvard Law Review, vol. 49/1936, issue 8, p.
1225-1253
436
Attila Duds, LL.M., Assistant

A Survey of the Relevant Literature on the Purpose

of Obligations Arising from a Contract in Civil (causa)
and Common Law (consideration)
Abstract
The purpose of contractual obligations, the reason why one obliges
him/herself in a contract is one of the central issues of law of contract.
There is no legal system that is or should be indifferent towards the reasons why parties conclude a contract, why they oblige themselves to the
other party to tender performance of an obligation. However, the legal relevancy that this question may have in a given legal system differs from
one system to another. In Civil Law this question is elaborated within the
notion of cause (causa) of contract, while in Common Law it becomes relevant within the framework of a legal institution called the consideration.
The author has been led to write the present paper by the idea to publish a survey of relevant Serbian and foreign literature on the notion of causa and consideration, respectively, in order to enhance further researches
related to this topic.
Key words: causa, consideration
437
438

2009-3 Zbornik Pravnog Fakulteta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2009-3 Zbornik Pravnog Fakulteta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRAVNI FAKULTET U NOVOM SADU

NOVI SAD FACULTY OF LAW

NOVI SAD, 2009.

PRAVNI FAKULTET U NOVOM SADU

Dr Rodoljub Etinski, redovni profesor

Dr Predrag Jovanovi, redovni profesor

Dr Milo Bokovi, redovni profesor

Dr Magdolna Si, vanredni profesor

Dr Slobodan Orlovi, docent

Rodoljub Etinski, Ph.D., Full Professor

Predrag Jovanovi, Ph.D., Full Professor

Milo Bokovi, Ph.D., Full Professor

Bernadet Borda, Ph.D., Full Professor

Marija Salma, Ph.D., Full Professor

Slobodan Orlovi, Ph.D., Assistant Professor

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2009

Originalni nauni rad

Dr Joef Salma, redovni profesor

ODGOVORNOST ZA TETE OD DEJSTVA STVARI

Dr Joef Salma, Odgovornost za tete od dejstva stvari (str. 731)

kojim bi drugome prouzrokovao tetu). Za razliku od toga u savremenom

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2009

Dr Joef Salma, Odgovornost za tete od dejstva stvari (str. 731)

I kod sluaja, tzv. casus minor-a, se sa polja ekskulpacionih razloga

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2009

radnja, za ije tetne posledice odgovara onaj koji je tu radnju preduzeo, a

V. Npr. o tome: Molnr Imre, A Rmai magnjog, Jzsef Attila

Dr Joef Salma, Odgovornost za tete od dejstva stvari (str. 731)

(delikti) bile uestalije. U tim okolnostima novinu donosi lex Aquilia

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2009

Odgovornost sudije koji je povredio svoje obaveze. On je odgovoran za

V. Fldi Andrs s Hamza Gbor (Brsz Rbert s Play Elemr tanknyvnek

Dr Joef Salma, Odgovornost za tete od dejstva stvari (str. 731)

V. Req. 6. mars 1928, DP 1928, 1. 28, Note Josserand. U pogledu primene l.

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2009

Dr Joef Salma, Odgovornost za tete od dejstva stvari (str. 731)

l. 1382 Cc-a govori o teti koja je prouzrokovana pukim delovanjem

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2009

civanja iz zgrade ili pada neke stvari sa zgrade ne podrazumeva se nuno

V. Welser, op. cit., str. 366.

Dr Joef Salma, Odgovornost za tete od dejstva stvari (str. 731)

di, Zakon o mineralnim sirovinama, Zakon o genetskim tehnologija36

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2009

govornost za ruenje graevine), 837 (odgovornost imaoca zgrade) i

Dr Joef Salma, Odgovornost za tete od dejstva stvari (str. 731)

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2009

Dr Joef Salma, Odgovornost za tete od dejstva stvari (str. 731)

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2009

nje, ali teta ne proistie iz prirode tipinog reagovanja ivotinje, ve

V. Bren, op.cit., str. 250.

Dr Joef Salma, Odgovornost za tete od dejstva stvari (str. 731)

obavezno na zahtevanu panju radi spreavanja prouzrokovanja tete.

BGE 115 II 245.

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2009

BGE 122 III 229.

Dr Joef Salma, Odgovornost za tete od dejstva stvari (str. 731)

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2009

nastala usled nedostatka. Ova odredba Skice je u celini preneta u Zakon

Dr Joef Salma, Odgovornost za tete od dejstva stvari (str. 731)

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2009

priinjene od strane lovostajem zatiene divljai, ukoliko mere vlasnika

V. Presudu Okrunog suda u Valjevu, G. 750 od 25.10.2007. g.

Dr Joef Salma, Odgovornost za tete od dejstva stvari (str. 731)