2009-2 Zbornik Pravnog Fakulteta

PRAVNI FAKULTET U NOVOM SADU
NOVI SAD FACULTY OF LAW

(SERBIA)
ZBORNIK RADOVA
COLLECTED PAPERS
XLIII 2 (2009)
NOVI SAD, 2009.

ZRPFNS, Godina XLIII Novi Sad, br. 2 (2009)
UDK 3
1
PRAVNI FAKULTET U NOVOM SADU

Dosadanji glavni urednici:
Prof. dr Vladimir Kapor (1966), prof. dr Nikola Vorgi (19671968),
prof. dr Milo Stevanov (19691973), prof. dr Borivoje Pupi (19741976),
prof. dr Milijan Popovi (19771983), prof. dr Stanko Pihler (19841988),
prof. dr Momilo Gruba (19891991), prof. dr Jovan Munan (19921997),
prof. dr Milijan Popovi (19982003), prof. dr Rodoljub Etinski (20042007).
Za izdavaa
Prof. dr Ranko Kea
dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu
Upravnik Centra za izdavaku delatnost
Prof. dr Ljubomir Staji
Glavni i odgovorni urednik
Doc. dr Dragia Draki
lanovi Urednitva:
Prof. dr Ljubomir Staji, prof. dr Damjan Koroec (Slovenija),
prof. dr Wilhelm Brauneder (Austrija); prof. dr Tams Prugberger (Maarska),
doc. dr Branislav Ristivojevi, mr Radmila Dabanovi, Marko Kneevi
Menader asopisa
Stefan Samardi
Sekretarijat Urednitva
mr Dragana ori, mr Vladimir Marjanski, mr Bojan Tubi,
Marko Kneevi, Milana Pisari, Nataa Raji, Uro Stankovi,
Sandra Josi, Luka Baturan, Cvjetana Cvjetkovi
Od aprila 2008. godine Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu
pod nazivom Proceedings of Novi Sad Faculty of Law je u punom tekstu
dostupan u EBSCO bazi Academic Search Complete.
Kompjuterska obrada teksta
Goran Hajzler
tampa:
KriMel Budisava
Tira: 300 primeraka
SADRAJ
Dr Marijana Pajvani, redovni profesor
Povreda zabrane diskriminacije po polu kao osnov ogranienja
ljudskih prava ..........................................................................................................
Dr Stevan ogorov, redovni profesor

Postupak i pravne posledice povlaenja i ponitenja udela u drutvu
s ogranienom odgovornou ............................................................................. 21
Dr Joef Salma, redovni profesor
Obligacionopravna zatita ivotne sredine ........................................................
Dr Zoran Arsi, redovni profesor
Pravo glasa akcionara osnovni principi ..........................................................
33
55
Dr Olga Cveji-Jani, redovni profesor

Brak i razvod izmeu prolosti i budunosti ...................................................... 63
Dr Dragan Milkov, redovni profesor
Odnos uprave i sudova ....................................................................................... 89
Dr Predrag Jovanovi, redovni profesor
Radnopravni standardi u vezi kolektivnog pregovaranja ................................... 101
Dr Milo Bokovi, redovni profesor
Kriminoloka obeleja krivinih dela protiv polnih sloboda ............................. 121
Dr Milo Marjanovi, redovni profesor
Predmet sociologije prava i njen odnos sa srodnim disciplinama ..................... 143
Dr Gordana Kovaek-Stani, redovni profesor
Uticaj multikulturalnosti na sklapanje i razvod braka ....................................... 163
Dr Danica Popov, redovni profesor
Zaloga na pokretnim stvarima upisanim u registar u pravu
Republike Srbije ................................................................................................. 201
Dr Ljubomir Staji, redovni profesor
Strategija nacionalne bezbednosti u funkciji bezbednosti
Republike Srbije ................................................................................................. 221
Dr Itvan Feje, redovni profesor
Constitutio criminalis theresiana Sistem kazni .............................................. 237
Dr Magdolna Si, vanredni profesor

Cessio bonorum Rimskog prava ........................................................................ 259
Dr Marija Salma, vanredni profesor
Zabrana zloupotrebe procesnih ovlaenja ........................................................ 281
Dr Senad Jaarevi, vanredni profesor
Zatita linih podataka zaposlnih u srpskom i evropskom pravu ...................... 293
Dr Sneana Brki, vanredni profesor
Krivinoprocesna reforma u Srbiji 2009. godine i ustanova
zatite svedoka ................................................................................................... 311
Dr Zoran Lonar, docent
Nastanak i razvoj ideje o regionalizaciji Srbije ................................................. 333
Dr Branislav Ristivojevi, docent
Upotreba metoda tumaenja u krivinom pravu ................................................ 345
Dr Tatjana Luki, docent
Oduzimanje imovine steene krivinim delima znaaj
finansijske istrage ............................................................................................... 381
Dr Nataa Dereti, docent
Kratak osvrt na reavanje demografskih problema u Rimskoj dravi .................... 413
Mr Aleksandar Martinovi, asistent
Prava graana u upravnom postupku u kontekstu reforme dravne
uprave u Republici Srbiji ................................................................................... 435
Mr Petar undi, asistent
Harmonizacija pravila o odgovornosti proizvoaa u dravama
lanicama EU i najvanije odredbe Direktive o odgovornosti za
proizvode sa nedostatkom (85/385/EEC) .......................................................... 457
Mr Bojan Tubi, asistent
Pravilo o iskorienosti lokalnih pravnih lekova u praksi
Komiteta za ljudska prava .................................................................................. 475
Mr Marko Kneevi, asistent
Ugovor o injeninom stanju zakljuen u postupku posredovanja .................... 499
Milana Pisari, saradnik u nastavi
Elektronski zapisi kao dokazi u krivinom postupku ........................................ 519
Luka Baturan, saradnik u nastavi
Nastanak i razvoj zajednike politike ribarstva Evropske unije
do reformi 2002. godine ..................................................................................... 537
ODELJAK ZA INOSTRANE AUTORE
Dr aba Fenjvei, docent
Suoenje u svetlu meunarodnih dokumenata i u odlukama Evropskog
suda za ljudska prava ......................................................................................... 561
TABLE OF CONTENTS
Marijana Pajvani Ph.D., Full Professor
Violation of prohibition of discrimination based on sex as a form of human
rights restriction .......................................................................................................
Stevan ogorov Ph.D., Full Professor

Procedure and legal consequences of withdrawal and annulment of private
company shares .................................................................................................. 21
Jszef Szalma, Ph.D., Full professor
Civil law protection of the environment ............................................................
33
Zoran Arsi, Ph. D., Full professor

Shareholders right to vote basic principles .................................................... 55
Olga Cveji Jani, Ph.D., Full Professor
Marriage and divorce between the past and the future ......................................
63
Dragan Milkov, Ph.D., Full Professor

Relation Between Administration And Courts ..................................................
89
Predrag Jovanovi, Ph.D., Full Professor

Labour-legal standards regarding collective bargaining .................................... 101
Milo Bokovi, Full Professor
Criminological characteristics of crimes against sexual freedom ...................... 121
Milo Marjanovi, Ph.D., Full Professor
The subject of sociology of law and its relations to the other disciplines ......... 143
Gorana Kovaek-Stani, Ph.D., Full Professor
Multiculturalism: Influences on the Formation and Dissolution of Marriage ... 163
Danica Popov, Ph.D., Full Professor
Registrated pledge in Serbian Law .................................................................... 201
Ljubomir Staji, Ph.D., Full Professor
National Security Strategies In The Function Of The Security
Of The Republic Of Serbia ............................................................................... 221
Itvan Feje, Ph.D., Full Professor
Constitutio Criminalis Theresiana ..................................................................... 237
Magdolna Si, Ph.D., Associate Professor

Cessio Bonorum of Roman Law ........................................................................ 259
Marija Salma, Ph.D., Associate Professor
Prohibition Of Abuse Of Procedural Powers ..................................................... 281
Senad Jaaravi, Ph.D., Associate Professor
Protection of personal data of employees in the Serbian and European legislation .. 293
Sneana Brki, Ph.D, Associate Professor
Reform of criminal procedure in Serbia from 2009. and witness protection ..... 311
Zoran Lonar, Ph.D., Assistant Professor
Creation and development of the idea od regionalization of Serbia .................. 333
Branislav Ristivojevi, Ph.D., Assistant Profesor
The use of Interpretation Methods in the Criminal Law .................................... 345
Tatjana Luki, Assistant professor
Confiscation of Proceeds from Crime ................................................................ 381
Nataa Dereti, Ph.D., Associate Professor
Short view on solving demographic problems in the Roman state .................... 413
Aleksandar Martinovi, LL.M., Assistant
Reform of the state administration in the process of states political
and economic transition ..................................................................................... 435
Petar undi, LL.M. Assistant
Harmonization of Rules on Product Liability in EU Member tates
and the Most Important Provisions of European Product Liability
Directive (85/374/EEC) ..................................................................................... 457
Bojan Tubi, LL.M., Assistant
The Exhaustion of Local Remedies Rule in the Jurisprudence of
the Human Rights Committee ............................................................................ 475
Marko Kneevi, LL.M., Assistant
Agreement on the Facts of the Case Concluded in Mediation ........................... 499
Milana Pisari, Junior Assistant
Electronic Records As Digital Evidence ............................................................ 519
Luka Baturan, Junior Assistant
The birth and development of the common fisheries policy
Until reforms 2002 ............................................................................................. 537
ODELJAK ZA INOSTRANE AUTORE
Csaba Fenyvesi, Ph.D., Assistant Professor
The confrontation in the mirror of international documents and
the European Court of Human Rights ................................................................ 561
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 2/2009
Originalni nauni rad
342.7-055.1/.2
Dr Marijana Pajvani, redovni profesor

Pravnog fakulteta u Novom Sadu
POVREDA ZABRANE DISKRIMINACIJE

PO POLU KAO OSNOV OGRANIENJA
1
LJUDSKIH PRAVA
Saetak: U radu se razmatraju ograniernja odreenih individualnih prava garantovanih Ustavom, kada je razlog za njihovo ogranienje
krenje ustavne zabrane diskriminacije po polu. To je i vid neposredne
ustavne zatite prava na ravnopravnost polova i sankcija za njegovu povredu. Ogranienja individualnih prava zbog povrede zabrane diskriminacije po polu analiziraju se na primerima slobode savesti i veroispovesti, slobode medija, slobode misli, slobode udruivanja. Predmet panje
su i ogranienja kojima podleu mere odstupanja od ljudskih prava u ratu i vanrednom stanju zbog diskriminacije.
Kljune rei: ustav, diskriminacija, ljudska prava, ravnopravnost
polova, ogranienje ljudskih prava.
U ovom prilogu predmet panje je povreda ustavne zabrane diskriminacije po polu kao osnov i razlog za ogranienje ljudskih prava garantovanih Ustavom. Smisao Ustavom propisane zabrane diskriminacije po
osnovu pola je da zatiti pravo na ravnopravnost polova kao vrednost koju Ustav garantuje i koja uiva zatitu u ustavnom sistemu. Zato je povreda zabrane diskriminacije po polu sankcionisana u ustavnom sistemu izmeu ostalog i tako to ona predstavlja ustavni osnov za ogranienje nekih drugih individaulnih prava. Na primerima njudskih prava koja podleu ogranienju zbog povrede ustavne zabrane diskriminacije bie poseb-
Rad je pripremljen u okviru projekta Harmonizacija prava Republike Srbije i

prava Evropske Unije- teorijskopravni, sociolokopravni, istorijskopravni, pozitivnopravni i ekonomski razvoj koji se realizacije na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.
Dr Marijana Pajvani, Povreda zabrane diskriminacije po polu kao osnov... (str. 720)
no analizirana samo ogranienja iji je osnov u krenju zabrane diskriminacije po polu.
1. Diskriminacija na osnovu pola - pojam

2
Pojam diskriminacije zasnovane na polu potrebno je na samom poetku blie odrediti ukljuiv i osnovne oblike u kojima se ona javlja.
Najoptije odreivanje sadraja koji ukljuuje pojam diskriminacije kao i propisivanje zabrane diskriminacije nalazimo u osnovnim
meunarodnim dokumentima o ljudskim pravima. Kada se radi o diskriminaciji po polu to je posebna meunarodna konvencija - Konven3
cija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena. U ovoj Konvenciji
blie se definiu posebno: osnov diskriminacije po polu, oblici diskriminacije, pozitivna diskriminacija (posebne mere, afirmativna akciju),
politika jednakih mogunosti i pravni okvir za regulisanje ovih pitanja
u unutranjem pravu.
4
Diskriminaciju po polu Konvencija definie kao: pravno ili fiziko, neposredno ili posredno razlikovanje, privilegovanje, iskljuivanje
ili ograniavanje iji cilj ili posledica se ogledaju u oteavanju, ugroavanju, onemoguavanju ili negiranju priznavanja, uivanja ili ostvarivanja ljudskih prava zbog pripadnosti odreenom polu. Ova definicija ukljuuje ne samo diskriminaciju po polu, ve i druge oblike diskriminacije ije karakteristike, sadraj i svojstva se mogu dovesti u vezu
sa pripadnou odreenom polu. Meu drugim oblicima diskriminacije navodi se vie linih svojstava ili statusa koji ukljuuju pojam diskriminacije po polu i neposredo su sa njim povezani. To su: brani
status, porodini status, trudnoa i materinstvo, roditeljstvo i polna
5
orijentacija. U irem smislu ovi oblici diskriminacije smatraju se diskriminacijom po polu.
Discrimination, u Zborniku Ombudsperson against double Discrimination of Women Novi Sad, 2008, str. 13 18.
3
Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women
(CEDAW), usvojena 18. decembra u Njujorku, na sednici Generalne skuptine UN. Ona
se danas primenjuje u 186 drava sveta. SFRJ je ratifikovala Konvenciju Zakonom o ratifikaciji konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, ("Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori", br. 11/81); Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije
ena kratak osvrt na sadraj, u Zborniku Izvetavanje po konvenciji o eliminisanju svih
oblika diskriminacije nad enama, Novi Sad, 2007, str. 10 - 16.
4
lan 1 Konvencije o spreavanju svih oblika diskriminacije ena.
5
lan 1 i Aneks A i Aneks E - opte preporuke 1 24 Komiteta za eliminaciju diskriminacije ena uz Konvenciju o spreavanju svih oblika diskriminacije ena
S obzirom na pojavni oblik Konvencija razlikuje neposrednu i posrednu diskriminaciju. Neposrednom diskriminacijom se smatra svaki vid
nepovoljnijeg postupanja prema licu odreenog pola nego to se postupa,
ili bi se postupalo, ili bi se moglo postupati u odnosu na lice drugog pola
6
koje se nalazi u istoj ili slinoj situaciji. Pojam neposredne diskriminacije je iroko definisan kao i postupanje koje se smatra diskriminatornim.
Konvencija koristi termin svaki vid nepovoljnijeg postupanja. To ostavlja mogunost da se razliita postupanja (delovanje i neinjenje) i razliite forme (pravni propisi i faktiko ponaanje) mogu podvesti pod pojam
neposredne diskriminacije. Pored toga, neposredna diskriminacija postoji
ne samo kada se prema nekome postupa nepovoljnije zbog njegovog pola
ve se sankcionie i potencijalna pretnja diskriminacijom zbog pripadnosti odreenom polu.
Posredna diskriminacija se odreuje kao pozivanje na prividno neutralnu normu jednaku za sve ili na kriterijum jednak za sve odnosno
praksu jednaku za sve koji dovode u nepovoljan poloaj lice jednog po7
la u poreenju sa licem drugog pola, a zbog pripadnosti odreenom polu .
Posredna diskriminacija ima vie oblika. Iako razliiti povezuju ih zajednike karakteristike - pozivanje na prividno neutralno pravilo, prividno neutralni kriterijum ili prividno jednaku praksu. Tri su osnovna vida posredne diskriminacije. Prvi je situacija u kojoj se (pravno ili faktiki; institucionalno ili vaninstitucionalno) nekom licu neopravdano postavljaju zahtevi ili uslovi koje diskriminisani ne moe da ispuni ili ih moe
ispuniti uz znatne tekoe. Drugi, kada se neopravdano (pravno ili faktiki; institucionalno ili vaninstitucionalno) lica jednog pola dovode u povoljniji poloaj (ili im se daje prednost) u odnosu na lica drugog pola.
Trei vid predstavlja oigledno poniavajue postupanje prema diskriminisanom licu zbog njegovog pola.
8
U unutranjem pravu , meu naelnim odredbama o ljudskim i manjinskim pravima Ustava Republike Srbije sistematizovana je i generalna
9
ustavna zabrana diskriminacije . Zabranjen je svaki vid diskriminacije, a
Komentari uz lan 1 Konvencije o spreavanju svih oblika diskriminacije ena u

Ocenjivanje poloaja ena, Kancelarija Visokog komesara za ljudska prava Misije u Srbiji
i Crnoj Gori, Ujedinjene nacije, 2003. str. 14.
7
Isto, str. 14.
8
O ustavnom okviru ravnopravnosti polova vie: The Constitution and Gender
Equality u Zborniku The Constitution and Gender Equality, Podgorica, 2007, str. 25 56;
The New Constitution of Serbia and Gender Equality, u Globalizacija.com, br. 1 2005, str.
181 197; Constitutional Warranties for Gender Equality - Case Studies of Serbia and
Montenegro, U: ai-ilovi, D., (ed.): Women in Politics : stocktaking in South Easten
Europe, Budapest, Ljubljana, Tallinn: CEE Network for Gender Issues, 2007, str. 31- 41.
9
lan 21 Ustava Republike Srbije.
izriito su navedeni neposredna i posredna diskriminacija. Smisao zabrane diskriminacije je da se u ustavnom sistemu ustanove osnovne i minimalne pretpostavke ostvarivanja svih ljudskih prava pod jednakim uslovi10
ma, kao i da pol, izmeu ostalih linih svojstava , ne sme biti povod razliitog postupanja prema bilo kojoj osobi.
Sa ustavnom zabranom neposredne i posredne diskriminacije neposredno su povezane odredbe koje garantuju ravnopravnost ena i muka11
raca; obaveza drave da, kao sastavni deo garancija ravnopravnosti ena
12
13
i mukaraca vodi politiku jednakih mogunosti i usvaja posebne mere
u cilju promene okolnosti koje ometaju postizanje ravnopravnosti lica ili
grupe lica koja su u nejednakom poloaju sa ostalim graanima; nediskri14
minatorni karakter posebnih mera, a zbog znaaja koji formalna jednakost ima za status pojedinca u dravi jer je osnov jednakopravnosti, posebno se garantuje jednakost svih pred ustavom i zakonom kao i pravo
15
svakog na jednaku zakonsku zatitu bez diskriminacije .
2. Opti ustavni okvir odstupanja i ogranienja ljudskih prava

Za status i ustavnu zatitu prava na ravnopravnost polova kao i za
sankcionisanje povrede zabrane diskriminacije po osnovu pola posebno
su znaajni reimi ogranienja prava, odstupanja od ustavnih jemstava
ljudskih prava i apsolutno zatiena prava. O znaaju ovih pitanja za status ljudskih prava u ustavnoj dravi govore injenice da su reimi odstupanja, ogranienja i apsolutno zatienih prava regulisani meunarodnim
16
dokumentima o ljudskim pravima, dok su unutranjem pravu regulisani
17
ustavom .
10
Kao lina svojstva koja ne smeju biti povod za diskriminaciju u Ustavu se navode: rasa, pol, nacionalna pripadnost, drutveno poreklo, roenje, veroispovest, politiko ili
drugo uverenje, imovno stanje, kultura, jezik, starost, psihiki ili fiziki invaliditet, a na
opti nain ovim svojstvima se prikljuuju i sva druga diskriminacija po bilo kom osnovu (lan 21 stav 3 Ustava Republike Srbije).
11
12
13
lan 21 stav 3 Ustava Republike Srbije.
14
15
lan 21 stavovi 1 i 2 i lan 36 stav 1 Ustava Republike Srbije
16
lan 4 Pakta o graanskim i politikim pravima.
17
Vie kod: Reim sloboda i prava graana u vanrednim prilikama, u Zborniku
ore Tasi i prava oveka, Novi Sad, 1993, str. 73 78; Ustavnost vanrednog stanja, u
Zborniku Ustavnost i vladavina prava, Beograd, 2000, str. 435 - 457. Vukadinovi, G.,
Legal state, the constitution and the state of emergency an example of Serbia, Pravni ivot, br. 14/2007, tom IV, str. 307 325.
10
Reimi odstupanja i ogranienja ljudskih prava doputeni su samo pod

18
uslovima koje regulie Ustav . O tome se odluuje po Ustavom propisanom
19
postupku . Granice doputenog obima ogranienja ili odstupanja su: svrha
koja se nastoji postii ogranienjem i procena organa koji o tome odluuje da
20
li se ista svrha mogla postii i sa manjim ogranienjem prava . Ova ustavna
pravila definiu osnov, okvir i granicu postupanja prilikom odluivanja o
ogranienju ili odstupanju od ustavom garantovanih ljudskih prava.
U skladu sa meunarodnim standardima ljudskih prava, Ustav propisuje da mere odstupanja od ljudskih prava, ak i kada se odnose na prava
koja podleu ogranienju i od kojih je doputeno odstupanje, kada su preduzete na osnovu Ustava i po ustavom propisanom postupku i kada je obim
odstupanja usklaen sa svrhom zbog koje je odstupanje propisano, ne smeju biti dikriminatorne niti dovoditi do razlikovanja na osnovu rase, pola, je21
zika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili drutvenog porekla . Meu
vrednostima koje Ustav titi i tako to zabranjuje da mere ogranienja ili
odstupanja od ljudskih prava dovedu do neravnopravnosti izmeu ena i
mukaraca je i ravnopravnost ena i mukaraca. Moe se zapaziti da sva
lina svojstva i drugi osnovi diskriminacije navedeni u optoj zabrani diskriminacije nisu vrednosti koje uivaju ovu vrstu zatite. Ustav ne zabranjuje da mere odstupanja ili ogranienja ljudskih prava dovedu do razlikovanja po osnovu politikog ili drugog uverenja, roenja, imovnog stanja,
22
kulture, jezika, starosti, psihikog ili fizikog invaliditeta.
23
Neka prava koja operacionalizuju Ustavom naelno garantovano pravo na ravnopravnost polova, su apsolutno zatiena prava. Ona su izuzeta iz
reima ogranienja. Odstupanje od njihovog sadraja nije doputeno.
3. Ogranienje pojedinih ljudskih prava - sankcija za krenje

zabrane diskriminacije po polu
Krenje ustavne zabrane diskriminacije, ukljuiv i zabranu diskriminacije po polu sankcionisano je ogranienjem odreenih individualnih
prava, a Ustav propisuje koja prava podleu ovim ogranienjima i koji od
18

20
21
lan 4 stav 1 Pakta o graanskim i politikim pravima. Identinu odredbu sadri
i Ustav Republike Srbije u lanu 202 stav 2.
22
Uporediti lan 21 stav 3 i lan 202 stav 2 Ustava Republike Srbije.
23
Meu apsolutno zatienim pravima je i zabrana bilo kog vida izazivanja i
podsticanja rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti
(lan 48).
19
11
osnova za zabranu diskriminacije su zatieni ogranienjem prava ili slobode ijim se ostvarivanjem kri ustavna zabrana diskriminacije, posebno
zabrana diskriminacije po polu.
3.1. Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Jednu od najznaajnijih duhovnih sloboda - slobodu misli, savesti i
24
veroispovesti Ustav garantuje opta ustavna norma . Ustav dodatno titi
pravo pojedinca da izabere svoj pogled na svet i propisuje da niko nije
25
duan da se izjanjava o svojim verskim ili drugim uverenjima ; izriito
zabranjuje izazivanje i podsticanje verske mrnje i netrpeljivosti i propi26
suje kanjivost takvog ponaanja a podstie razumevanje, uvaavanje i
potovanju razlika zasnovanih, izmeu ostalog, i na verskim uverenjima
27
graana . Osim naelne odredbe koja garantuje slobodu misli i savesti
Ustav ne regulie blie sadraj ovih sloboda. Sadraj ustavnih garancija
se najveim delom odnosi na slobodu veroispovesti i sa njom povezane
slobode: slobodu izbora uverenja ili veroispovesti ukljuiv i pravo da se
oni promene slobodno i po sopstvenom izboru; slobodu ispoljavanja vere
ili ubeenja; slobodu obavljanja verskih obreda; slobodu pohaanja verske nastave i verske slube pojedinano ili u zajednici sa drugima i slobo28
du privatnog i javnog iznoenja verskih uverenja .
Ogranienju podleu samo ispoljavanje slobode uverenja i veroispo29
vesti iz razloga i pod uslovima koje propisuje Ustav . Razlozi za ogranienje navode se taksativno o odnose se na zatitu: ivota i zdravlja; morala demokratskog drutva; sloboda i prava graana zajemenih Ustavom;
javne bezbednosti i javnog reda kao i na spreavanje izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mrnje. Meu razlozima ogranienja
povezanim sa krenjem ustavne zabrane diskriminacije navode se samo
tri osnova diskriminacije (vera, rasa i nacionalna pripadnost). Sva druga
lina svojstva i osnovi zabrane diskriminacije su izostavljeni. Sloboda ispoljavanja uverenja i veroispovesti po osnovu krenja zabrane diskriminacije moe biti ograniena samo radi spreavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mrnje, ali ne i zbog krenja zabrane diskriminacije po drugim osnovama (kultura, politika i druga uverenja, dru-
24

26
27
28
29
25
12
tveno poreklo, imovno stanje) ili linim svojstvima (jezik, starost, psihiki ili fiziki invaliditet) ukljuiv i pripadnost odreenom polu. Svi
osnovi zabrane diskriminacije ne uivaju istovrsnu ustavnu zatitu, jer se
krenje zabrane diskriminacije sankcionie zavisno od toga koji osnov
diskriminacije je povreen. Zabrana diskriminacije po osnovu pola iji je
smisao zatita prava na ravnopravnost polova ne bi mogla biti osnov
ogranienja slobode ispoljavanje slobode uverenja i veroispovesti.
Meu razlozima koji doputaju mogunost ogranienja ispoljavanja
slobode uverenja i veroispovesti je i jedan iji sadraj ukljuuje zatitu
svih individualnih sloboda i prava od povreda. Krenje sloboda i prava
graana zajemenih Ustavom je jedan od osnova ogranienja ispoljavanja
slobode uverenja i veroispovesti. Kako Ustav u osnovnim odredbama
30
eksplicitno garantuje ravnopravnost ena i mukaraca krenje prava na
ravnopravnost polova bilo bi osnov za sankcionisanje i ogranienje slobode ispoljavanja uverenja i veroispovesti. Ravnopravnost polova zatiena
je kao ustavna vrednost i samo kao individualno pravo ali ne i kada se kri Ustavom propisana zabrana diskriminacije.
3.2 Sloboda organizovanja i delovanja verskih zajednica

Sloboda organizovanja i delovanja verskih zajednica garantovana je
31
Ustavom kao i mogunost da se zabrani delovanje verske zajednice.
Verska zajednica moe biti zabranjena ukoliko njeno delovanje ugroava:
pravo na ivot, pravo na fiziko i psihiko zdravlje, prava deteta, pravo
na lini i porodini integritet, pravo na imovinu; javnu bezbednost i javni
red kao i ukoliko verska zajednica svojim delovanjem izaziva i podstie
32
versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost .
Osnovi za zabranu delovanja verske zajednice, za razliku od slobode
ispoljavanja uverenja i veroispovesti, regulisani su restriktivno. Samo ne33
ka individualna prava zatiena su od povreda sankcijom koja ukljuuje
zabranu delovanja verske zajednice kao vid ogranienja slobode osnivanja i delovanja verskih zajednica. Pravo na ravnopravnost ena i mukaraca, kao ni brojna druga prava, nije u katalogu prava ija se povreda
sankcionie ogranienjem slobode organizovanja i delovanja verskih zajednica. Sloboda ispoljavanja veroispovesti ili uverenja pak moe se
30

32
33
Pravo na ivot, pravo na fiziko i psihiko zdravlje, prava deteta, pravo na lini i
porodini integritet, pravo na imovinu (lan 44 stav 3 Ustava Republike Srbije).
31
13
34
ograniiti zbog povrede bilo kog ljudskog prava . Izostaje argumentacija

kojim motivima su se rukovodili ustavotvorci da, kada se radi o slobodi
organizovanja i delovanja verskih zajednica, sankcioniu povredu samo
nekih individualnih prava zabranom delovanja verske zajednice?
Pored toga, jednako kao i kod ogranienja slobode ispljovanja veroispovesti i uverenja zbog krenja zabrane diskriminacije, samo neka lina
35
svojstva (vera, rasa i nacionalna pripadnost) su zatiena. Povreda zabrane diskriminacije zasnovane na veri, rasi ili nacionalnoj pripadnosti
moe biti povod za ogranienje i razlog za zabranu delovanja verske zajednice ukoliko ona u svom delovanju izaziva i podstie netrpeljivost u
odnosu na pomenuta lina svojstva pojedinca. Lina svojstva pojedinca
ije ugroavanje moe biti osnov za zabranu delovanja verske zajednice
navedena su taksativno, to iskljuuje mogunost da se i neka druga lina
svojstva zatite ukoliko budu ugroena. Sa kataloga zatienih prava izostavnjeno je pravo na ravnopravnost polova, a povreda zabrane diskriminacije po polu ne sankcionie se ogranienjem prava.
Takvo reenje nije u skladu sa Ustavom koji izriito zabranjuje ne
36
samo svaki oblik diskriminacije ve zabranjuje i propisuje kanjivost
svakog vida izazivanja i podsticanja ne samo rasne, verske i nacionalne
37
ve i svake druge neravnopravnosti, netrpeljivosti i mrnje .
3.3. Sloboda medija

38
Sloboda medija koja ukljuuje pravo na irenje informacija i ideja

putem sredstava javnog obavetavanja garantovana je Ustavom.
Ustav doputa ogranienje ove slobode, propisuje uslove pod kojima je
ogranienje doputeno, navodi razloge za ogranienje i organ koji o tome
39
odluuje .
40
Meu razlozima za ogranienje slobode medija je, pored ostalog i
spreavanje zagovaranja rasne, nacionalne i verske mrnje, kojim se podstie na diskriminaciju, nasilje ili neprijateljstvo. Analiza razloga za ogra-
34

Uporediti lan 43 stav 4 i lan 44 stav 3 Ustava Republike Srbije.
36
37
38
39
40
Meu razlozima ogranienja slobode medija su jo i spreavanje: pozivanja na
nasilno ruenje Ustavom utvrenog poretka; naruavanja teritorijalnog integriteta Republike Srbije; propagiranja rata; podstrekavanje na neposredno nasilje (lan 50 stav 3 Ustava Republike Srbije.).
35
14
nienje slobode medija pokazuje da su neki vani razlozi, meu kojima i

ugroavanje ljudskih ili manjinskih prava kao i krenje zabrane diskriminacija po svim drugim osnovama izuzev rase, nacionalne pripadnosti i vere. Pravo na ravnopravnost polova i u ovom slulaju ne uiva posebnu
ustavnu zatitu kao to ni krenje zabrane diskriminacije po osnovu pola
nije sankcionisano ograniavanjem slobode medija.
O neusklaenost ustavnih reenja govori i poreenje razloga za
ogranienje dve po srodne i sadrinski povezane slobode: slobode milje41
nja i izraavanja i slobode irenje informacija i ideja putem sredstava
42
javnog obavetavanja . Iako su u pitanju slobode koje su tesno povezane
43
razlozi za njihovo ogranienje se razlikuju.
Zatita prava na ravnopravnost polova kao i povreda zabrane diskriminacije po bilo kom osnovu ukljuiv i po osnovu pola nisu na listi razloga koji doputaju ogranienje slobode miljenja i izraavanja. Na listi razloga za ogranienje slobode irenja informacija nema prava na ravnopravnost polova niti bilo kog drugog ljudskog prava kao ni krenja zabrane
diskriminacije. Izuzetak je krenje zabrane diskriminacije po osnovu rase,
veroispovesti i nacionalne pripadnosti. Podsticanje na diskriminaciju, nasilje i neprijateljstvo kao i zagovaranje rasne, nacionalne ili verske mrnje
moe biti povod i osnov za sankciju koja ukljuuje ogranienje slobode
irenja informacija.
3.4. Sloboda udruivanja

44
Slobodu udruivanja graana Ustav garantuje optom odredbom , a

zbog znaaja slobode politikog i sindikalnog udruivanja posebno se i
45
izriito garantuju pravo na politiko i pravo na sindikalno udruivanje ,
kao i pravo pojedinca da ne koristi pravo na udruivanje i da ostane izvan
bilo kakvog udruenja.
41
Sloboda izraavanja podlee ogranienju iz sledeih razloga: zatite prava i ugleda drugih; uvanja autoriteta i nepristrasnosti suda; zatite javnog zdravlja; zatite morala
demokratskog drutva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije (lan 46 stav 2 Ustava
Republike Srbije).
42
Razlozi za ogranienje slobode irenja informacija su: pozivanje na nasilno ruenje Ustavom utvrenog poretka; naruavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije;
propagiranje rata; podstrekavanje na neposredno nasilje; zagovaranje rasne, nacionalne ili
verske mrnje, kojim se podstie na diskriminaciju, nasilje ili neprijateljstvo (lan 50 stav
3 Ustava Republike Srbije).
43
44
45
15
46
o kojima odluuje
Sloboda udruivanja podlee ogranienjima
47
Ustavni sud . Kao razlozi za zabranu delovanja udruenja, politike i sindikalne organizacije navode se: nasilno ruenje ustavnog poretka; krenje
ljudskih i manjinskih prava i izazivanje rasne, nacionalne i verske mr48
49
nje . Zabranjena su tajna i paravojna udruenja , a sudijama, sudijama
Ustavnog suda, javnim tuiocima, Zatitniku graana kao i pripadnicima
vojske i policije zabranjeno je lanstvo u politikim strankama pa je u
ovom sluaju pravo na udruivanje ogranieno samo s obzirom na subjekte koji, na osnovu Ustava ne uivaju ova prava.
Povreda prava na ravnopravnost polova, budui da je to jedno u nizu
ljudskih prava, moe biti osnov za ogranienje slobode udruivanja, ali
krenje zabrane diskriminacije po polu nee biti sankcionisano ogranienjem slobode udruivanja, jer Ustav izriito i taksativno navodi samo tri
lina svojstva (nacionalnost, rasu i veru) koja titi i iju povredu sankcionie, a izostavlja sve druga lina svojstva i osnove koja ukljuuje zabrana
50
diskriminacije .
3.5. Pravo na utoite i zatita stranaca od proterivanja

51
Pored prava koja Ustav garantuje svim graanima stranci u Srbiji

52
uivaju i jedno posebno pravo - pravo utoita . Uslove pod kojima stranac moe stei pravo azila propisuje Ustav. Jedan od osnova za sticanje
53
prava azila je i osnovano strahovanje od progona zbog pola . Pored toga,
iako doputa mogunost da stranac, pod uslovima koje propisuje Ustav,
54
bude proteran iz Srbije, Ustav zabranjuje proterivanje stranca ukoliko bi
55
mu, u zemlji u koju se proteruje, pretio progon zbog pola .
46
lan 55 stavovi 2, 3 i 4 Ustava Republike Srbije.

Nadlenost Ustavnog suda nije precizno regulisana. To se posebno odnosi na
njen obim sadraj i kvalitet. Pitanje je da li Ustavni sud odluuje o zabrani udruenja, politike stranke ili sindikata (lan 55 stav 4) ili odluuje samo o zabrani njihovog rada (lan
167 stav 3)? U prvom sluaju posledica bi bila brisanje iz registra, u drugom odluka bi se
odnosila na zabranu njihovog delovanja.
48
49
50
51
52
53
Osnovi za sticanje prava azila ukljuuju jo i strahovanje od progona zbog rase,
jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti, pripadnosti odreenoj grupi ili zbog polikih
uverenja.
54
55
Pored toga, navode se i drugi razlozi koji iskljuuju progon stranca, meu kojima rasa,
dravljanstvo, vera, nacionalna pripadnost, pripadnost odreenoj grupi, politiko uverenje.
47
16
U ovom sluaju pravo na ravnopravnost polova uiva zatitu kao individualno ljudsko pravo i kao potencijalni osnov zatite stranaca od progona kao i garantovanja prava azila.
3.6. Zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mrnje

i netrpeljivosti
Ustav izriito zabranjuje svaki vid izazivanja i podsticanja rasne, nacionalne verske kao i svake druge neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivo56
sti . Dela i postupci koji izazivaju ili podstiu neravnopravnost, mrnju
ili netrpeljivost s obzirom na rasu, beru, nacionalnu pripadnost ali i bilo
koji drugi osnov neravnopravnosti kanjivi su na osnovu samog Ustava.
Ova ustavna zabrana i vrednosti koje titi pripada apsolutno zatienim
pravima iji status u ustavnom sistemu ne podlee ogranienjima niti od57
stupanju ni u vreme rata ili vanrednog stanja .
Pomenutu ustavnu odredbu trebalo bi dovesti u vezu i sa drugim ustavnim normama sa kojima je tesno je povezana (npr. ustavna zabrana
58
59
diskriminacije , razlozi ograniavanja slobode veroispovesti i delovanja
60
61
62
verskih zajednica , slobode miljenja i izraavanja , slobode medija
63
kao i slobode udruivanja ). Ako se njeno dejstvo analizira u kontekstu
ogranienja kojima su pomenute slobode potencijalno izloene zbog
sankcionisanja krenja zabrane diskriminacije po polu, mogue je upravo
u ovoj odredbi nai ustavni osnov za zatitu prava na ravnopravnost polova i oslonac za sankcionisanje krenja zabrane diskriminacije po polu, koji nedostaju u normama koje reguliu konkretna prava i slobode.
Iako i ova ustavna garancija u prvi plan istie zatitu samo tri vrednosti, a tri lina svojstva (rasa, vera i nacionalna pripadnost) imaju poseban status, opta odredba koja zabranjuje izazivanje bilo koje druge neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti obuhvata sadraj dovoljno irok da
ukljui sve osnove diskriminacije koje Ustav propisuje, pa i diskriminaciju po polu.
56

58
59
60
61
62
63
57
17
3.7. Obaveza drave da podstie uvaavanje razlika

64
Ustav propisuje obavezu Republike Srbije da podstie duh tolerancije i meukulturnog dijaloga kao i da preduzima efikasne mere za unapreenje uzajamnog potovanja, razumevanja i saradnje meu svim ljudima koji ive na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov etniki, kulturni, jeziki ili verski identitet. Ove obaveze drave posebno se odnose na oblasti obrazovanja, kulture i informisanja.
I u ovim odredbama samo neka lina svojstva i osnovi zabrane diskriminacije izdvojeni su kao vrednosti koje se posebno tite. U oblastima
koje Usgav eksplicitno i taksativno navodi (obrazovanje, kultura, informisanje) posebno se tite etniki, kulturni, jeziki ili verski identitet pojedinca. Na listi zatienih vrednosti nema prava na ravnopravnost polova,
niti je propisana obaveza drave da podstie duh tolerancije i da preduzima mere za unapreenje uzajamnog potovanja i razumevanja i kada se
radi o polnom identitetu pojedinca i njegovoj zatiti. Izostaje u ovom
kontektu i bilo kakva naelna odredba ijim tumaenjem bi se lista taksativno navedenih zatienih linih svojstvava mogla proiriti i na druge
line osobine pojedinca (npr. starost, psihiki ili fiziki invaliditet i dr.) i
druga svojstva koja odreuju njegov identitet (npr. politika uverenja,
drutveno poreklo i dr.) koje Ustav navodi propisujui optu zabranu diskriminacije meu kojima i pol.
*
* *
Ravnopravnost polova i zabrana diskriminacije po osnovu pola kao
vrednosti koje Ustav garantuje i titi od povreda ne uivaju u ustavnom
sistemu istovrsni vid zatite koju Ustav garantuje titei neke druge
vrednosti meu kojima se posebno izdvajaju rasa, vera i nacionalna pripadnost. Diskriminacija po osnovu vere, nacionalne pripadnosti i rase
su uvek zatiene ustavne vrednosti pa se krenje zabrane diskriminacije po ovim osnovama sankcionie ogranienjem prava. Za razliku od toga sa zabranom diskrimacije po polu to nije sluaj. Ustavni osnov zatite prava na ravnopravnost polova, i ogranienje pojedinih prava kao
sankcija iji je povod krenje ustavne zabrane diskriminacije po polu
retko se eksplicitno formulie u Ustavu (npr. u vezi sa pravima stranaca). Najee je ustavno pravni oslonac zatite prava na ravnopravnost
polova i sankcioniosanje krenja zabrane diskriminacije po polu u na-
64
lan 48 Ustava Republike Srbije. Odredbu sline sadrine ponavlja i u odeljku

koji regulie prava pripadnika nacionalnih manjina (lan 81 Ustava Republike Srbije).
18
elnim odredbama poput odredbi kao to su: drugi vidovi neravnopravnosti ili bilo koji vid diskriminacije ili povreda ljudskih prava garantovanih Ustavom.
Rezime
U sreditu panje su ograniernja odreenih individualnih prava u
sluaju kada je osnov za njihovo ogranienje krenje ustavne zabrane diskriminacije po polu. Ogranienje prava je oblik neposredne ustavne zatite prava na ravnopravnost polova i sankcija za krenje zabrane diskriminacije zasnovane na polu. Ogranienja individualnih prava zbog povrede
zabrane diskriminacije po polu analiziraju se na primerima slobode savesti i veroispovesti, slobode organizovanja i delovanja verskih zajednica,
slobode medija, slobode misli, slobode udruivanja. Predmet panje su i
ogranienja mera odstupanja od ljudskih prava u ratu i vanrednom stanju
zbog krenja zabrane diskriminacije po polu.
Autorka zakljuuje da ravnopravnost polova i zabrana diskriminacije
po osnovu pola kao vrednosti koje Ustav garantuje ne uivaju u ustavnom
sistemu istovrsni vid zatite koju Ustav garantuje titei neke druge vrednosti meu kojima se izdvajaju rasa, vera i nacionalna pripadnost. Diskriminacija po osnovu vere, nacionalne pripadnosti i rase su uvek zatiene ustavne vrednosti pa se krenje zabrane diskriminacije po ovim osnovama
sankcionie ogranienjem prava. Sa zabranom diskrimacije po polu to nije
sluaj. Ustavni osnov zatite prava na ravnopravnost polova, i ogranienje
pojedinih prava kao sankcija za krenje zabrane diskriminacije po polu retko se eksplicitno formulie u Ustavu (npr. u vezi sa pravima stranaca). Najee je pravni oslonac zatite prava na ravnopravnost polova i sankcioniosanje krenja zabrane diskriminacije po polu u naelnim odredbama poput
odredbi kao to su: drugi vidovi neravnopravnosti ili bilo koji vid diskriminacije ili povreda ljudskih prava garantovanih Ustavom.
19
Marijana Pajvani Ph.D., Full Professor

Novi Sad School of Law
Violation of prohibition of discrimination based on sex

as a form of human rights restriction
Abstract
In the focus there are limits of certain individual rights, in case when
the basis for this restriction is violation of the constitutional prohibition of
gender based discrimination. The restriction of rights is the form of the
direct constitutional protection of the gender equality rights and the sanction for violating the prohibition of discrimination based on the sex. The
restrictions of individual rights due to the violation of the prohibition of
gender based discrimination may be analyzed comparing with examples
of the freedom of conscience or religion, freedom of organizing or practicing within the religious communities, freedom of media, freedom of ideas, freedom of associations and coalitions. The object of attention is the
restriction of human rights in the state of war or emergency concerning
the violation of gender based discrimination.
The author concludes that gender equality and the gender based discrimination as the values guaranteed by the Constitution do not enjoy the
same quality of protection in the constitutional system as some other protected values among which is the race, religious and national status.
Discrimination based on religious or national status, as well as the
race, is always protected constitutional value, so the violation of the prohibition of discrimination based on them is sanctioned by the restriction
of rights. That is not the case with the prohibition of gender based discrimination. The constitutional basis for the protection of gender equality
rights or the restriction of certain rights as the sanction for the violation of
the prohibition of the gender based discrimination is seldom explicitly
formulated in the Constitution (for example, related to the rights of foreigners). The most common legal support to the protection of gender equality rights and the sanctioning of the violation of the prohibition of gender
based discrimination are in the principal dispositions, such as other aspects of inequality or any other of aspect discrimination or the violation
of human rights guaranteed by the Constitution.
Key words: Constitution, discrimination, human rights, gender equality, restrictiopns of human rights.
20
347.724
Dr Stevan ogorov, redovni profesor

POSTUPAK I PRAVNE POSLEDICE POVLAENJA

I PONITENJA UDELA U DRUTVU
S OGRANIENOM ODGOVORNOU
Saetak: Povlaenje i ponitenje udela je institut poznat kako u uporednom tako i u naem pravu. Ciljevi povlaenja udela su veoma razliiti,
najee se na taj nain spreava namirenje poverilaca nekog lana na
njegovom udelu u drutvu. Povlaenje i ponitenje udela je u Zakonu o privrednim drutvima predvieno samo kao mogunost, ali do toga moe doi
samo ako se aktom o osnivanju ili ugovorom lanova drutva utvrde osnovi
za povlaenje. Ovim aktima bi trebalo tada predvideti i postupak povlaenja, a ako se on ne uredi, moraju se primeniti opta pravila koja vae u
drutvus ogranienom odgovornou. Skuptina je nadlean organ za donoenje odluke o povlaenju i ponitenju udela, ako se ovim aktima ne
predvidi nadlenost drugog organa, pre svega upravnog odbora i direktora. Za odluku nije potrebna saglasnost vlasnika udela, osim ako se tako
predvidi tim aktima. Odluka mora imati zakonom propisanu sadrinu i mora se upisati u knjigu odluka, odnosno knjigu udela. Povlaenjem udeo prestaje da postoji, dotadanjem vlasniku udela prestaju prava i obaveze po
osnovu udela. Ukoliko se odlukom o povlaenju drugaije ne utvrdi, vrednost osnovnog kapitala drutva ostaje ista.
Klune rei: drutvo s ogranienom odgovornou, udeo, povlaenje i ponitenje, postupak, pravne posledice
1. UVODNE NAPOMENE
U pravu drutava s ogranienom odgovornou postoji institut povlaenja i ponitenja udela. Povlaenjem udeo prestaje, gase se prava i
21
Dr Stevan ogorov, Postupak i pravne posledice povlaenja i ponitenja... (str. 2131)

1
obaveze koje je lan drutva po osnovu udela imao. To istovremeno znai i prestanak lanskog odnosa za lana o ijem je udelu re. lanski udeo
kao takav prestaje da postoji, on je amortizovan, ali se time, naelno, ne
dira u osnovni kapital drutva. Ako doe do povlaenja udela, odlukom
skuptine drutva kojom se udeo povlai, odreuje se i dejstvo povlaenja
na osnovni kapital. Ukoliko se tom odlukom drugaije ne utvrdi, vrednost
osnovnog kapitala drutva ostaje ista.
Ciljevi koje drutvo eli postii povlaenjem mogu biti veoma razliiti. Najee do povlaenja dolazi u sluaju insolventnosti lana, da
bi se spreilo prinudno namirenje poverilaca na njegovom udelu u drutvu. Isto tako do povlaenja u praksi dolazi kada nastupe odreene
okolnosti u vezi sa linou lana (napr. zabrana vrenja odreenih privrednih delatnosti i sl.). Primenom ovog instituta se mogu ostvariri i
znaajni ekonomski ciljevi, kao to su poveanje rentabiliteta ostalih
2
udela u drutvu, pojaava se samofinansiranje drutva i sl. Povlaenje
udela se javlja i kao instrument spreavanja ulaska u drutvo nepoeljnih lica po osnovu nasleivanja, poklona i sl. ali i po osnovu prodaje
udela u sluaju da lanovi drutva, i samo drutvo, nisu zainteresovani
za njegovu kupovinu.
lanski udeo u drutvu s ogranienom odgovornou se u naem pravu moe povui i ponititi (amortizovati), ako je to predvieno ugovorom o
3
osnivanju drutva ili ugovorom lanova drutva. Ovim aktima se odreuju
i osnovi i postupak povlaenja. Ako se ovim aktima ne utvrde sluajevi u
kojima se lanski udeo moe povui, tada povlaenje i ponitenje nije mogue. Zakon, dakle, nije osnov za povlaenje i ponitenje, jedini pravni
osnov za to mogu dati ugovor o osnivanju i ugovor lanova drutva.
Zbog naina na koji je u naem pravu ureena mogunost povlaenja i ponitenja udela u drutvu s ogranienom odgovornou, ureivanje
postupka i pravnih posledica povlaenja i ponitenja udela aktom o osnivanju ili ugovorom lanova drutva ima izuzetan znaaj.
2. POSTUPAK
Odreenost postupka za povlaenje pretpostavlja ureenost svih pitanja od znaaja za voenje postupka, kao to su pitanja postupka donoe-
l. 124 st. 5 Zakona oprivrednim drutvima (ZPD).

Sudhoff, Der Gesellschaftsvertrag der GmbH, Zweite, neubearbeitete Auflage,
Mnchen, 1969. s 332.
3
l. 124 st.1 ZPD.
2
22
nja odluke, nadlenosti organa, postupka obavetavanja lana i postupka

davanja njegove saglasnosti i dr.
Zakonom su, meutim, samo delimino ureena vana pitanja postupka povlaenja udela. Tako je zakonom odreen organ koji je nadlean za
donoenje odluke o povlaenju udela, kao i osnovna sadrina te odluke. Pored toga, zakonom je dodatno predvieno samo jo i to da se ova odluka
4
obavezno unosi u knjigu odluka drutva ogranienom odgovornou.
Zbog znaaja postupka, trebalo bi sva vanija pitanja koja su u vezi
s njim urediti ugovorom o osnivanju ili ugovorom lanova drutva. Ukoliko se to ne uini, a osnovi za povlaenje udela su predvieni tim aktima,
postupak povlaenja i ponitenja udela se moe sprovodinti samo primenom optih pravila o donoenju odluka skuptine drutva, odnosno drgugog nadlenog organa drutva.
Nadleni organ
Ako je aktom o osnivanju ili ugovorom lanova drutva predviena
mogunost povlaenja i ponitenja udela, tada je zakonska pretpostavka
da je nadleni organ za donoenje odluke o tome skuptina drutva s
ogranienom odgovornou. Prema odgovarajuoj zakonskoj normi odluku o povlaenju i ponitenju udela donosi skuptina lanova drutva s
ogranienom odgovornou, ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova
5
drutva nije drukije odreeno. Ova naelna norma konretizovana je normom koja u okviru opte nadlenosti skuptine drutva utvruje da skuptina odluuje o poveanju i smanjenju osnovnog kapitala drutva, sticanju sopstvenih udela i povlaenju i ponitenju udela, kao i o emisiji harti6
ja od vrednosti
S obzirom na ovakvu zakonsku pretpostavku, skupina drutva s
ogranienom odgovornou je nadlean organ za donoenje odluke o povlaenju i ponitenju udela ne samo onda kada je to ugovorom o osnivanju ili ugovorom lanova drutva to predvieno,ve i kada nije.
Ovakvo reenje je u skladu sa odgovarajuim reenjima u uporednom
pravu. Naime, zbog znaaja instituta povlaenja udela, nadleni organ za do7
noenje odluke o povlaenju je i u uporednom pravu skuptina drutva.
V. l. 124 st. 2, 3 i 4 ZPD.

V. l. 124 st. 2 ZPD.
6
V. l 137 t. 6 ZPD.
7
Za nemako pravo videti par. 46 st. 1 Zakona o drutvima sa ogranienom odgovornou, za vajcarsko pravo videti Steiger, Die Gesellschft mit beschrnkter Haftung, u:
Kommentar zum Schweizerischen Zivilgesetzbuch, V Band, Das Obligationenrecht, Zrich,
1965, s. 395.
5
23
Do donoenja Zakona o privrednim drutvima u naem pravu situacija u pogledu nadlenog organa za povlaenje i ponitenje udela nije bila
sasvim jasna. Naime, mada je bilo logino da nadlean organ bude skuptina, dileme je unosila i inae sporna, a u praksi razliito tumaena, odredba u Zakonu o preduzeima po kojoj upravni odbor odluuje o raspolaganju akcijama i udelima preduzea, ako statutom nije drukije odree8
no. Ako se pod akcijama i udelima preduzea razumeju akcije i udeli
kojima preduzee raspolae, tj. akcije i udeli u drugim privrednim drutvima (kao i sopstvene akcije i udeli) tada bi odluke o povlaenju udela u
drutvu sa ogranienom odgovornou trebalo da donosi skuptina drutva, jer je povlaenje udela po pravilu (ali ne i nuno) skopano sa smanjenjem osnovnog kapitala, to je u nadlenosti skuptine. Isto tako, povlaenje udela je nuno dovodilo do izmene ugovora o osnivanju drutva,
o emu je takoe odluivala skuptina. Konano, skuptina je bila nadle9
na i za donoenje odluke o iskljuenju lana drutva, to je pravni institut najblii povlaenju udela, pa se i po analogiji mogao izvesti zakljuak
o nadlenosti skuptine.
Ugovorom o osnivanju i ugovorom lanova drutva se, meutim,
moe predvideti da e neki drugi organ, a ne skuptina, biti nadlean za
donoenje odluka o povlaenju udela. U uporednom pravu se smatra da
se kao nadlean organ moe predvideti ne samo uprava ve i nadzorni od10
bor, direktor, posebna komisija, ak i arbitraa. Nema zapreka da se slian stav ne prihvati i u naem pravu. Ipak, s obzirom na specifinosti naeg prava privrednih drutava, posebno organa upravljanja u drutvu s
ogranienom odgovornou, realno bi bilo da se pri odreivanju alternativnog organa nadlenog za donoenje odluke o povlaenju i ponitenju
udela u naem pravu pre svega predvidi inokosna ili kolegijalana uprava
drutva. To konkretno znai da e se ugovorom o osnivanju ili ugovorom
lanova drutva
Donoenje odluke
Za povlaenje udela neophodno je da nadleni organ donese odluku
o tome. Automatsko povlaenje, bez donoenja odluke, smatra se u uporednom pravu nedoputenim, ak i ako je predvieno u ugovoru o osniva11
nju drutva.
V. l. 62 t. 11 ZOP-aV. l. 388 st. 1 ZOP-a.

10
Upor. Rowedder, Gesetz betreffend die Gesellschaften mit beschrnkter Haftung
(GmbHG), Kommentar, Mnchen, 3. neubearbeitete Auflage, 1997. Par. 34. Rd 10.
11
Upor. Rowedder, op. cit. Par. 34, Rd 11.
9
24
Ako je za donoenje odluke nadlena skuptina, tada za postupak

njenog donoenja vae opta pravila koja vae za donoenje skuptinskih
odluka uopte.
Pre svega, odluka o povlaenju i ponitenju udela se moe doneti
kako na redovnoj tako i na vanrednoj sednici skuptine drutva. Da bi
skuptina mogla da donese takvu odluku neophodno je da na sednici
skuptine postoji kvorum. Taj kvorum je veina od ukupnog broja glasova lanova drutva, ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva
nije odreen vei broj glasova,budui da je to opte zakonsko pravilo o
12
kvorumu. Ako skuptina pri prvom sazivanju nije imala kvoruma, kvorum za odravanje ponovljene skuptine ini treina od ukupnog broja
glasova lanova drutva s ogranienom odgovornou, ako osnivakim
13
aktom ili ugovorom lanova drutva nije odreen vei broj glasova.
U pogledu samog odluivanja, vai opte pravilo da skuptina odluuje prostom veinom broja glasova od kvoruma, ako osnivakim aktom
ili ugovorom lanova drutva nije odreeno da se odluke donose veinom
14
glasova svih lanova.
Specijalno zakonsko pravilo o tome da je za donoenje odreenih
odluka potrebna saglasnost svih lanova drutva ne bi se mogla primeniti
na odluku o povlaenju i ponitenju udela, osim ako tako nije predvieno
ugovorom o osnivanju ili ugovorom lanova drutva. Naime, po tom specijalnom zakonskom pravilu skuptina lanova drutva s ogranienom
odgovornou odluuje saglasnou svih lanova drutva, osim ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije odreeno da se odluuje
veinom glasova, ali ne manjom veinom od ukupnog broja glasova o: izmenama i dopunama osnivakog akta i ugovora lanova drutva; poveanju i smanjenju osnovnog kapitala osim dodatnih uloga lanova u skladu
sa osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva; statusnim promenama; promeni pravne forme i prestanku drutva; raspodeli dobiti lanovima drutva; sticanju sopstvenih udela drutva; kao i raspolaganju imovi15
nom drutva velike vrednosti. Kako, meutim, povlaenje i ponitenje
udela ne znai istovremeno i smanjenje osnovnog kapitala drutva, to ovo
specijalno zakonsko pravilo nee vaiti za donoenje skuptinske odluke
o povlaenju i ponitenju udela, osim ako nije izriito predvieno osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva.
12
V. l. 144. st 1 ZPD.
l. 144 st. 3 ZPD.
14
l. 146 st. 1 ZPD.
15
l. 146 st.2 ZPD.
13
25
Osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva moe se,meutim,

predvideti da nadleni organ za donoenje odluke o povlaeju i ponitenjuudela ne bude skuptina ve neki drugiorgan, pre svega upravn odbor
ili direktor drutva. U tom sluaju ovi organi donose odluku na nain kako to inae ine po drugim pitanjima.
Sadrina odluke
Kada odluku o povlaenju i ponitenju udela donosi skuptina drutva, zakonom je utvrena njena obavezna sadrina. Zakonom je tako
predvieno da odluka sadri:
osnov povlaenja i ponitenja,
iznos koji se plaa lanu povuenog i ponitenog udela i
16
dejstvo ponitenja na osnovni kapital drutva.
Ugovorom o osnivanju ili ugovorom lanova drutva moe se predvideti dodatna obavezna sadrina odluke.
Slabost je zakona to je predvideo obaveznu sadrinu samo odluke o
povlaenju i ponitenju udela koju donosi skuptina drutva, a ne i bilo
koji drugi nadleni organ. Ipak, mislimo da bi se na osnovu analogije moglo zakljuiti da elementi obavezne sadrine propisani za skuptinsku odluku treba da vae i za takvu odluku koju bi doneo drugi nadleni organ.
Povlaenje uz saglasnost lana

Poto se povlaenjem udela naruava pravo lana da svoj udeo zadri, osnovno je pravilo da se ono sprovodi uz njegov pristanak (saglasnost). To je pravilo prisutno praktino u svim pravima koja poznaju
institut povlaenja udela. I u naem ranijem pravu vailo je isto pravilo
- zakonska je bila pretpostavka da se povlaenje udela moe sprovesti
17
samo ako se lan sa time saglasi. U sadanjem pravu, meutim, zakonska je pretpostavka da povlaenje udela ima prinudni karakter, odnosno da za njega nije potrebna saglasnost vlasnika udela. Suprotno se,
meutim, moe predvideti ugovorom o osnivanju ili ugovorom lanova
drutva.
Do ovakvog zakljuka dolazimo analizom zakonske norme o donoenju skuptinske odluke uz saglanost lana. Naime, zakonsko je pravilo da se
odluke koje umanjuju prava jednog ili vie lanova drutva s ogranienom
odgovornou u odnosu na prava bilo kog drugog lana drutva donose samo uz saglasnost lana ili lanova drutva na koje se odluka odnosi, ako za-
16
17
26
l. 124 st 3 ZPD.
V. l. 362 st 3 Zakona o preduzeima iz 1996 godine (ZOP).

18
konom nije drukije ureeno. Odluka o povlaenju i ponitenju udela nije,

meutim, takva da umanjuje prava vlasnika udela u odnosu na prava bilo
kog drugog lana, njemu e biti isplaena pripadajua naknada vrednosti
udela, kao to bi bila ili e moda biti isplaena i svakom drugom lanu drutva iji udeo bude povuen i poniten. Ovakve odluke nemaju, dakle diskriminatoran karakter. Suprotno tumaenje navedene zakonske norme, prema
kojem bi se povlaenjem i ponitenjem udela umanjivala prava vlasnika
udela, nije prihvatljivo. Takvo tumaenje bi vodilo zakljuku da je u naem
pravu mogue samo povlaenje udela samo uz saglasnost lana to bi protivreilo optoj normi iz l. 124 st. 1 i 2 ZPD. Osim toga, sline norme o
glasanju uz saglasnost lana nema kada odluku donosi direktor ili upravni
odbor drutva (ako su oni osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva
odreeni kao nadleni organ za donoenje odluke o povlaenju i ponitenju
udela) zbog ega se za nae pravo mora izvesti zakljuak da je povlaenje i
ponitenje udela mogue samo ako je predvieno osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva, ali ako se predvidi, ono je po zakonskoj pretpostavci prinudno, osim ako je tim aktima predvieno da se moe doneti samo uz
saglasnsot lana iji se udeo povlai i ponitava.
Dakle, za povlaenje udela u drutvu potrebna je saglasnost lana,
ukoliko je to predvieno aktom o osnivanju drutva ili ugovorom lanova
drutva. U tom sluaju udeo se ne moe povui, bez obzira to su mogunost povlaenja, osnovi i postupak za povlaenje utvreni ugovorom o
osnivanju, odnosno ugovorom lanova drutva, ako lan o ijem udelu se
radi ne da saglasnost za povlaenje.
Ugovorom o osnivanju drutva odn ugovorom lanova drutva je,
meutim, mogue predvideti da e se udeo moi povui i bez saglasnosti
lana. Ista situacija e postojati i kada se aktom o osnivanju ili ugovorom
lanova drutva samo predvidi mogunost povlaenja udela, jer e po optoj zakonskoj pretpostavci to biti prinudno povlaenje. Prirodno bi bilo
da se prinudno povlaenje, ako se predvidi, vee za odreene osnove i
postupak, da bi lanovi drutva, prihvatanjem ugovora o osnivanju, jasnije mogli da sagledaju rizik povlaenja udela protiv njihove volje. Pa ipak,
ugovorom o osnivanju drutva (odn.ugovorom lanova drutva) je mogue predvideti prinudno povlaenje i bez navoenja osnova, kao i bez odreivanja postupka za povlaenje. U takvoj situaciji bi se smatralo da se
prinudno moe povui udeo iz bilo kog razloga, a po optim pravilima
postupka za donoenje odluke skuptine ili drugog nadlenog organa.
Ukoliko je ugovorom o osnivanju odn. ugovorom lanova drutva
predvieno da je potrebna saglasnost lana za povlaenje udela, takva sa-
18
l. 146 st. 3 ZPD.
27
glasnost bi bi trebala biti data na nain koji je tim aktima predvien. Tako
se za saglasnost lana moe predvideti da e biti punovana samo ako se
da u pismenoj ili drugoj formi (napr. izjavom datoj na zapisnik pred odreenim ovlaenim licem ili organom drutva i sl.). Ako se ugovorom o
osnivanju (odn. ugovorom lanova drutva) ne predvidi nikakva forma,
saglasnost se moe dati i usmeno, a moe biti izraena i konkludentnom
radnjom (napr. prijemom naknade za udeo i sl.).
Saglasnost lana moe biti data pre ili posle donoenja donoenja
19
odluke o povlaenju udela.
Obavetavanje o povlaenju i upis odluke

Kada se od strane nadlenog organa donese punovana odluka o po20
vlaenju udela, ona se mora uputiti lanu iji se udeo povlai. Dok lan
ne dobije obavetenje o povlaenju, odluka ima karakter jednostranog ak21
ta drutva i za lana ne proizvodi pravne posledice.
Odluka o povlaenju i ponitenju udela se obavezno unosi u knjigu
22
odluka drutva odnosno u knjigu udela. Upis nije konstitutivnog karaktera za samu odluku o povlaenju i ponitenju udela, ali je po zakonu
obavezan, i za tanost unosa odgovaraju direktor odnosno lanovi uprav23
nog odbora drutva. Meutim, upis u knjigu udela je vaan za svaku
promenu koja se tie udela (pa tako i za udeo koji se povlai) budui da
u odnosu na drutvo s ogranienom odgovornou, lan drutva je lice
koje je kao takvo upisano u knjigu udela, a u odnosu na trea lica lan
24
drutva je lice koje je kao takvo registrovano.
3. PRAVNE POSLEDICE
Povlaenjem udeo prestaje da postoji, za dotadanjeg lana prestaju
25
prava i obaveze po osnovu njega odnosno lan drutva s ogranienom
19
Za isto pravilo u uporednom pravu vidi napr.; Baumbach-Hueck,GmbH Gesetz,

13. neubearbeitete Auflage, Mnchen, 1970. s. 153;Rowedder, op. cit. Par. 34 Rd 9.
20
Schmidt, Gesellschaftsrecht, 2. vllig neu bearbeitete und erweiterte Auflage,
Kln, Berlin, Bonn, Mnchen, 1991. s. 881.
21
Baumbach-Hueck, op. cit. s. 154.; Rowedder, op. cit. Par. 34 Rd 12.
22
l. 124 st. 4 ZPD.
23
l. 119 st. 5 ZPD.
24
l. 120 st. 1 ZPD.
25
Upor. Baumbach-Hueck, ibidem.
28
odgovornou iji je udeo povuen i poniten gubi prava i obaveze koje

26
je imao po osnovu tog udela.
Tim aktom prestaju i prava treih lica na udelu, napr. pravo zaloge
ili pravo uivanja.
Meutim, ako su obaveze lana u trenutku povlaenja udela ve dospele, one dotadanjeg lana i dalje obavezuju jer su to obaveze obligacionog karaktera, bez obzira to su proizale iz lanstva. Isto to vai i za
prava. Ako su neka prava lana pre povlaenja udela dobila karakter obligacionog potraivanja, ona mu pripadaju i nakon povlaenja udela (napr.
potraivanja dividende ako je ve doneta odluka skuptine drutva o njenoj isplati).
Povlaenjem udela lanu prestaje lanstvo

Prava i obaveze dotadanjeg lana prelaze na ostale lanove, srazmerno vrednosti njihovih udela. Njihove kvote uea u podeli dobiti ili
likvidacionog ostatka se na taj nain poveavaju, ali se isto tako poveavaju i njihove obaveze (napr. obaveza dodatne uplate i obaveza proizala
27
iz odgovornosti lana).
Povlaenjem udela se ne dira u osnovni kapital drutva. Zakonske
odredbe o povlaenju udela ne iskljuuju primenu njegovih odredaba o
28
smanjenju i ouvanju osnovnog kapitala drutva. Naknada za povueni
udeo se plaa iz sredstava rezervi ili drugih sredstava drutva (napr. iz nerasporeene dobiti i dr.) ali ne i na teret osnovnog kapitala drutva. Za
eventualno plaanje naknade na teret osnovnog kapitala neophodno je
istovemeno sprovesti postupak smanjenja osnovnog kapitala drutva, u
skladu sa zakonom i osnivakim aktom drutva.
REZIME
Udeo u drutvu sa ogranienom odgovornou se moe povui samo
ako je to predvieno ugovorom o osnivanju drutva. Tim ugovorom se
ureuju i osnovi i postupak za povlaenje. Zakonski osnovi za povlaenje
udela ne postoje. Pravilo je u uporednom pravu da se udeo moe povui
samo uz saglasnost lana iji se udeo povlai, ako se ugovorom o osnivanju drutva drugaije ne predvidi. U naem aktuelnom pravu pravilo je
26
l. 124 st. 5 ZPD.

Za nemako pravo upor. napr. Sudhoff, op. cit. s. 347.
28
V. l. 362 s. 5 ZOP-a.
27
29
obrnuto - udeo se moe povui i bez saglasnosti lana, osim ako se aktom
o osnivanju ili ugovorom lanova drutva da je ta saglasnost neophodna.
Odluku o povlaenju donosi skuptina drutva, ali se moe predvideti
nadlenost i drugog organa drutva.
Povlaenje ima za posledicu prestanak udela. lanu drutva prestaje
lanstvo, njegova lanska prava i obaveze prelaze na ostale lanove drutva, srazmerno vrednosti njihovih udela. Povlaenje udela ne utie na visinu odnovnog kapitala, osim ako se istovremeno ne povede postupak
njegovog smanjenja.
30
Stevan ogorov Ph.D., Full Professor

Procedure and legal consequences of withdrawal and

annulment of private company shares
Abstract
Private company share may be withdrawn only if it is provided for
in formation contract. Formation contract regulates grounds and procedure for withdrawal. There are no grounds for withdrawal in Act. In comparative law as a rule, share may be withdrawn only with consent of the
member. Until formation contract provides otherwise. There is opposite
rule in domestic law - share may be withdrawn without consent, except
formation contract or members contract stipulates that consent is necessary. Resolution of withdrawal is passed by shareholders meeting, but it
may be provided for resolution of other body.
As a consequence of withdrawal share ceases to exist. Membership
ceases to exist for the member, his rights and duties are transferred to other members in proportion to worth of their shares. Withdrawal has no
impact on the amount of basic capital, except in the case of its simultaneous reduction.
Key words: private company, share, withdrawal and annulment, procedure, legal consequences
31
32
347.426.6:502/504
Dr Joef Salma, redovni profesor

OBLIGACIONOPRAVNA ZATITA
IVOTNE SREDINE
tuba radi otklanjanja izvora opasnosti za nastanak
ekoloke tete i tuba radi naknade ekoloke tete
Saetak: U ovom radu autor razmatra odtetnopravni aspekt graanskopravne zatite ivotne sredine, tj. odgovornost za otklanjanje izvora opasnosti, kada opasnost od tete preti neodreenom krugu lica uz
pravo na tubu potencijalno ugroenih ili bilo kog drugog zainteresovanog lica (actio popularis) kao i pravo na naknadu tete kada je ekoloka teta nastupila u vidu povrede imovine i zdravlja. Izvreno je razgranienje prema klasinim imisijama u domenu susedskog imisionog
prava. Klasine imisije faktiki deluju kao ugroavanje ili povrede prava ili pravnih interesa suseda (buka, potresi, dim, senka i sl.), dok nove,
moderne imisije u faktikom dejstvu povreuju prava i pravom zatiene interese ireg, neodreenog kruga, izvan domena susedskih nepokretnosti (npr. jonizirajua zraenja, atomske havarije, opasne i tetne
hemikalije isputene u vazduh, vodu i zemljite, pesticidi i dr.). Tuba za
otklanjanje izvora opasnosti ima za cilj da sud obavee imitenta na otklanjanje izvora opasnosti od tete, primenom odgovarajue mere, na
troak imitenta (npr. da primeni filtere pre isputanja opasnih ili tetnih
materijala), ime se ostvaruje naelo prevencije, a kada je dolo do realizacije ekoloke tete - preko tolerisanih granica propisanih adminstrativnim pravom, u vidu povrede imovine i zdravlja,- sledi mogunost
podnoenja klasine tube za naknadu tete, ime se ostvaruje naelo
restitucije.
lanak je nastao kao rezultat rada na projektu Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Harmonizacija prava Republike Srbije i prava Evropske unije, u okviru individualne teme: Harmonizacija pravila u oblasti ugovorne i vanugovorne odgovornosti.
33
Dr Joef Salma, Obligacionopravna zatita ivotne sredine (str. 3353)
Kljune rei: ekoloke tete, klasine i moderne imisije, tuba za zabranu daljeg smetanja u domenu susedskih imisija, tuba za otklanjanje
izvora opasnosti, tube za naknadu tete kada je dolo do realizacije tete
I.
Pojam obligacionopravne zatite i razgranienje
obligacionopravne zatite od drugih vrsta graanskopravne
zatite ivotne sredine
Obligacionopravna zatita ivotne sredine tei otklanjanju izvora
opasnosti od ekolokih teta, otklanjanju teta putem naknade tete odnosno, uopte, pravnoj zatiti od naruavanja ivotne sredine. Praktino,
prua zatitu od tetnih ekolokih imisija. Obligacionopravna zatita je po
svom pravnom karakteru dvojaka: a) preventivna, b) posledino-restitutivna.
Naravno, danas se u evropskom i nacionalnim pravima, obligaciono1
pravna zatita ostvaruje ne samo putevima graanskog deliktnog prava ,
ve i putem ugovornog prava, pre svega, putem osiguranja od odgovor2
nosti za realizaciju ekolokih rizika. Za sada je osiguranje od ekolokih
rizika, u uporednom pravu, fakultativno. U oblasti deliktnih imisija, stoga
V. paragraf 823. nemakog Graanskog zakonika (BGB) i komentar u pogledu

deliktnopravne odgovornosti za ekoloke tete u: Hans Prtting, Gerhard Wegen, Gerd
Weinreich, BGB Kommentar, 2, Auflage, Luchterhand,2007, str. 1574. U posebnom zakonodavstvu, v. naroito, Gesetz zum Schutz vor schdlichen Umwelteinwirkunghen durch
Luftverunreinigungen, Gerusche, Erschtterungen und nliche Vorgnge/ Bundes-Isimmissions-Schutzgesetz - Zakon o zatiti od tetnih ekolokih teta putem zagaenja vazduha, putem buke, potresa i slinih pojava od 14. maja 1990 (BGBl Bundesgesetzblatt I S
880, sa izmenama i dopunama od 23. novembra 1994, BGBl I S. 3486), u delu: Gesetztexte, Umweltgesetze, Herausgegeben von INTER NATIONES, Bonn, 1995, str. 36-62; Gesetz zum Schutz vor gefhrlichen Stoffen Zakon o zatiti od opasnih materijala, od 25.
jula i 27. septembra 1994, BGBl I S. 1703 i I S. 2705, ibid, str. 63-84; Kreislaufwirtschaftsgesetz und Abfallgesetz - Zakon o privreivanju i upravljanju otpadnim materijalima, BGBl. I S 2705, ibid, str. 21. Zakon o odgovornosti za ekoloke tete SR Nemake
(Umvelthaftungsgesetz) iz 1990. godine uvodi objektivnu odtetnopravnu (graansku deliktnu) odgovornost za ekoloke tete prouzrokovanih dejstvom opasnih postrojenja. Ibid,
str. 13.
2
V. npr. Z. Stojanovi, R. Etinski, J. Salma, D. urev, Pravna zatita ivotne sredine, Nauna knjiga, Beograd, 1991, str. 153.; - u ovoj publikciji autor je napisao poglavlje o
Graanskopravnoj zatiti ivotne sredine, sa oblicima graanskopravne zatite (str. 51-90);
J. Salma, Obligaciono pravo, esto/sedmo ponovljeno izdanje, Univerzitet u Novom Sadu,
Pravni fakultet u Novom Sadu, Centar za izdavaku delatnost Pravnog fakulteta u Novom
Sadu, Novi Sad, 2007, str. 472-477 (Opasnost od tete, povreda ivotne sredine). Dalju domau i inostranu literaturu v. u istom delu u bel. br. 1548 i 1549.
34
to su ekoloki rizici po pravilu opasne stvari ili delatnosti. Postoji objektivna odgovornost za nastale ekoloke tete, na teret nosioca opasne delatnosti ili imaoca tetnih ili opasnih materijala. U nekim zemljama, kao to
3
4
su npr. Austrija i Nemaka , je na osnovu posebnog zakonodavstva (Zakona o atomskim tetama), uvedena tzv. apsolutna odgovornost, za ekoloke posledice havarija atomskih postrojenja, posebno posledice u pogledu oteenja zdravlja graana ili za sluaj smrti, pri emu je zakon za
svaku vrstu od ovih teta predvideo fiksnu naknadu, za svakog oteenog.
Apsolutna odgovornost je takva odgovornost kod koje ni via sila nije
razlog iskljuenja odgovornosti. Poznato je da kod obine objektivne
odgovornosti, tj odgovornosti bez obzira na krivicu, ako je teta nastala
usled dejstva vie sile, nema odgovornosti imaoca opasne stvari ili nosioca opasne delatnosti.
U obligacionom pravu princip prevencije se ostvaruje putem tube
za otklanjanje izvora opasnosti od tete (ekoloka tuba actio popularis). To znai da se ova tuba moe podneti i pre nastupanja tete ako
opasnost od nastupanja tete preti neodreenom (irem) krugu lica. Ne
radi se o obinom riziku, kao kod tipinih sluajeva objektivne odgovornosti, ve o riziku na putu realizacije. (Npr. medicinska istraivanja su
pokazala da trajno atomsko zraenje sigurno negativno utie na zdravlje,
ali posledice nastupaju tek posle proteka dueg vremena). Uslov je preventivne tube da tetna ekoloka posledica do podnoenja tube, nije nastupila. Actio popularis, preventivna tuba (l. 156 ZOO) se moe podneti od strane bilo kog lica kome preti teta, pa ak i od strane lica kome ne
preti teta.
V. Bundesgesetz vom 29. April 1964 ber die Haftung fr nukleare Schden
(Atomhaftpflichtgesetz), BGBl 1964/117, 2 BGBl 1991/628 (EO-Nov 1991), BGBl I
1997/140 (WGN 1997). V. in: Kodex des sterreichischen Rechtes, 19. Auflage, Orac,
Wien 1998, 27. AtomHG. Odgovornost nastaje u sluaju nuklearne havarije (par. 1). Potrebno je da teta potie od nuklearnog postrojenja ili od nuklearnog materijala. Odgovornost nastaje ako je usled nuklearne havarije dolo do smrti, telesne povrede ljudi ili oteenja ili unitenja imovine. Odgovornost snosi subjekt koji privreuje postrojenjem (par.
3). Nitave su ugovorne klauzule o iskljuenju odgovornosti za sluaj nuklearne havarije
sa posledicom smrti, telesne povrede ljudi (par. 8). Odgovornost se iskljuuje samo ako je
do nuklearne havarije dolo usled dejstva rata (par. 9).
4
Prema par. 4. Zakona o odgovornosti za ekoloke tete SR Nemake (Umwelthaftungsgesetz vom 10 Dezemeber 1990, BGBl. I S. 2634, BGBl III. 400-9), (v. in: Zivilrecht, Wirtschaftsrecht, 10 Auflage, Nomos, Baden-Baden,2001, UmweltHG 7) odgovornost za ekoloke tete se iskljuuje ako je ona nastala usled uticaja vie sile. Po par. 5
ovog zakona ako je postrojenje funkcionisalo propisno, odgovornost za tetu na stvarima
se ograniava ako su tete neznatne. Po par. 6 pretpostavlja se uzronost za tete nastale
usled dejstva imisionog postrojenja.
35
Restitutivni, odtetni princip se ostvaruje tubom radi naknade nastale (ekoloke) tete. Uslov je ove tube da je pretnja ekolokom tetom
realizovana, tj. da je teta nastupila. (Npr. da je atomsko zraenje dovelo
do tetnih zdravstvenih posledica, tj. do oboljenja). Ovu tubu moe podneti samo lice iji je fiziki (zdravstveni), odn. imovinski integritet povreen imisionom radnjom ili proputanjem dunih aktivnosti, tj. lice koje je
pretrpelo imovinsku ili neimovinsku tetu. Tueno lice je imitent koji je
neposredno doprineo svojom radnjom ili proputanjem nastanku tete.
Dalji je uslov ove tube, da je teta preko normalne /dozvoljene/ granice.
Ako bi npr. buka bila dozvoljena do 50 decibela, teta nastala do te granice ne bi se nadoknaivala, ve samo ona koja je nastupila usled dejstva
buke preko dozvoljene (tolerisane) granice. Takoe, mora se dokazati
uzrona veza izmeu radnje i posledice.
5
Obe tube su predviene l. 156. Zakona o obligacionim odnosima.
Pojam imisija. Imisija je bilo kakvo tetno zadiranje u elemente ivotne sredine (vodu, vazduh, zemljite, ljudsko zdravlje, floru i faunu), uz
trajno ili privremeno naruavanje njenog ranijeg stanja.
Susedske, prekosusedske i prekogranine imisije. Susedske imisije su takve povrede ivotne sredine koje se ne prostiru preko susedske nepokretnosti. To su tzv. klasine imisije, obino regulisane odredbama
6
7
tradicionalnih kodeksa (npr. AOGZ ) u poglavljima o susedskom pravu.
U naem pravu su ove imisije regulisane l. 5. Zakona o osnovama svo8
jinskopravnih odnosa. Po tipologiji, radi se o buci, o potresima, o dimu,
V. Slubeni list SFRJ, br. 29/1978, stupio na snagu 1. oktobra 1978. god., sa izmenama i dopunama objavljenim u Sl. listu SFRJ br. 39/1985, 45/ 1989, 57/1989 i u Slubenom listu SRJ br. 31/1993.g.
6
V. par. 364 st. 2 AOGZ (npr. in: Allgemeines Brgerliches Geseztbuch, bearbeitet von Dr. Franz Mohr, Taschen Kodex, LexisNexis ARD Orac, Wien, 2003, str. 80) u
kome se odreuje da vlasnik nepokretnosti moe zabraniti susedu da sa svoje nepokretnosti isputa otpadne vode, dim, gasove, toplotu, mirise, potrese i sl., ukoliko ova dejstva prelaze uobiajenu meru, prema mesnim obiajima. U par. 364, pak, odreeno je
da ako ovi uticaji na susedsku nepokretnost prelaze uobiajenu meru, pored zabrane
moe se traiti i naknada tete.
7
V. Koziol-Welser, Bgerliches Recht, Band I., Allegemeiner Teil, Sachenrecht,
Familienrecht, str. 253, (Nachbarrecht, Immissionen). Gimpel-Hintenegger, Grundfragen
der Umwelthaftung, 1994. Rummel-Kerschner, Umwelthaftung im Privatrecht, 1991.
8
V. Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa, Slubeni list SFRJ, br. 6/1980 i
36/1990, Slubeni list SRJ br. 29/1996 i Slubeni glasnik RS br. 115/2005. Po l. 5 ovog
Zakona (1) Vlasnik nepokretnosti duan je da se pri korienju nepokretnosti uzdrava od
radnji i da otklanja uzroke koji potiu od njegove nepokretnosti, kojima se oteava korienje drugih nepokretnosti (prenoenje dima, neprijatnih mirisa, toplote, ai, potresa,
buke, oticanja otpadnih voda i sl.), preko mere koja je uobiajena s obzirom na prirodu i
36
o senci i sl. Otklanjanje ovih teta je slino obligacionopravnoj zatiti, ali

se unekoliko i razlikuje. I u ovim sluajevima se moe traiti zabrana daljeg ugroavanja (tetnog uznemiravanja) susedske nepokretnosti. Takoe, ako je nastupila u klasinom smislu shvaena materijalna ili nematerijalna teta (umanjenje tue imovine, tueg fizikog ili psihikog integriteta, posebno zdravlja), moe se traiti odgovarajua naknada tete u parninom postupku.
Prekosusedske imisije su po svom faktikom tetnom ekolokom dejstvu ire od prostora susedske nepokretnosti, koje ugroavaju iri (neodreeni) krug fizikih lica, njihov fiziki, zdravstveni odn. psihiki integritet,
odnosno, prirodom i ljudskim radom i kulturnim stvaralatvom (npr. graevine od kulturnog ili istorijskog znaaja) stvorene vrednosti, ukljuiv, naravno, ekoloki kvalitet vodotoka, zemljita odn. ugroavanje flore ili faune
nekog podruja. Za takve imisije ustanovljena je ekoloka tuba, tuba radi
otklanjanja izvora opasnosti od tete.
Prekogranine imisije su takve, kod kojih je izvor opasnosti nastao
u jednoj zemlji, a posledice, tete su nastupile u drugoj. Na njih se, u zavisnosti od javnopravnog ili privatnopravnog svojstva tetnika primenjuju
ili pravila meunarodnog javnog prava ili pravila odtetnog prava po pravilima meunarodnog privatnog prava.
Od smetanja dravine (poseda), povodom koje se vodi posedovna
9
parnica (parnica zbog smetanja dravine) susedske imisije se razlikuju
po injeninom osnovu, po tome, to kod susedske imisije nema direktnog zadiranja u tui posed niti se radi o oduzimanju tueg poseda (kao
to je to sluaj kod smetanja poseda), ve se radi o dejstvima na susedsku
nepokretnost na nain koji ometa svrsishodno odn. namensko korienje
ometane nepokretnosti. Sama pravna zatita se kod susedske imisije i kod
posedovne parnice bitno razlikuje, poto se rezultat posedovne parnice ispoljava u povraaju u prethodno posedovno stanje, tj. u stanje koje je postojalo pre smetanja. Naravno, bez analize pravnih pitanja, osim ako je
pre smetanja tuilac sam, vi clam i praecario (tj. silom, potajno ili prevarno) oduzeo posed stvarnom vlasniku, a vlasnik pre posedovne parnice
vratio stvar od tuioca. Pored kondemnatorne tube (tube radi osude na
inidbu), parnicu zbog smetanja poseda tuilac moe da vodi i putem deklaratorne tube, iji je cilj da se utvrdi injenica smetanja. Za razliku od
namenu nepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzrokuje materijalna teta. (2)
Bez posebnog pravnog osnova zabranjeno je vrenje smetnji iz st. (1) ovog lana posebnim ureajima.
9
V. Zakon o parninom postupku, Slubeni glasnik RS, br. 125/2004, glava XXXI,
Postupak u parnicama zbog smetanja dravine, l. 446-452.
37
posedovne (dravinske) parnice, kao posebnog parninog postupka, imisiona susedska parnica se vodi u optem parninom postupku, sa ciljem
da se zabrani dalje imisiono smetanje (buka, potresi i sl.), odnosno da tueni (smetalac, tetnik), isplati vlasniku nepokretnosti (oteeni, tuilac)
ija je nesmetana, svrsishodna upotreba usled dejstva susedske imisije
ograniena, odgovarajuu odtetu.
Pojam ekoloke tete (objekt obligacionopravne zatite). O irem smislu, naravno, i obligacionopravna (graanskopravna) zatita ivotne sredine se prostire na sve elemente ivotne sredine, na zemljite,
vode, vazduh kao i na ivi svet. Tuba radi otklanjanja izvora opasnosti
od teta u pravu ima iroki spektar objekata zatite. Ekoloke tete, su
meutim, iri pojam od tete shvaene u smislu klasinog graanskog
prava. Ekoloke tete, naime, nekada i nisu tete u smislu klasinog odtetnog prava, protivpravnog umanjenja tue imovine ili povrede tueg
psihikog ili fizikog integriteta. Naprosto nisu merljive merilima graanskog prava, jer su nekada enormne, novano neizrazive, a esto se
ne mogu vezati samo za imovinu nekog konkretnog pravnog subjekta,
ak, nekada i ne mogu da se tretiraju kao javna dobra, vezana za odreeni dravni suverenitet u klasinom smislu rei. One se u svojoj ukupnosti pojavljuju globalno (npr. globalno poveanje temperature usled
efekta staklene bate prouzrokovano raznim imisijama, izmeu ostalih,
imisijama ugljen dioksida, poveanog ultravioletnog zraenja sunca
usled smanjenja ozonskog sloja, omotaa atmosfere, itd.). Globalne
ekoloke tete se teko mogu otkloniti samo graanskopravnim sredstvima zatite. Potrebne su kompleksne mere kako na domaem tako i
na meunarodnom planu. Ekoloke tete u uem smislu su imovinski
merljive, odnose se na imovinu nekog odreenog fizikog ili pravnog
lica. Od obinih teta se razlikuju po tome to im je inicijalni uzrok u
10
nekoj imisiji. (Npr. uniten fond riba na delu vodotoka usled isputanja tetnih i opasnih hemijskih odn. industrijskih nuz-produkata u vodotok). Ove tete se mogu otkloniti sredstvima klasinog odtetnog
prava (npr. u gornjem primeru restitucijom fonda riba, novanom naknadom materijalne tete). No, lokalni pristup i sudska zatita od mesno nastupelih imisionih teta, u smislu prevencije tubom za otklanjanje izvora opasnosti od teta i putem zahteva za naknadu tete i uspostave preanjeg stanja o troku imitenta, moe znaajno doprineti i
smanjenju globalnog i spreavanju novih zagaenja, ak i ako je to samo kap u moru.
10
V. prof. dr J. Salma, Odgovornost za opasnost od tete, Kopaonika kola prirodnog prava, Pravni ivot, Beograd, tom I/1988, str. 476-487, i Pravni ivot, Beograd, tematski broj, 1/1989. str. 27-39.
38
Proirenje graanskopravne zatite se zapaa kako na prirodno stvorenim vrednostima (vode, vodotoci, zemljite itd.), tako i na ljudskim ra11
dom stvorenim vrednostima , kao to su naselja, kulturno (graevinsko)
naslee, istorijsko naslee i dr.
Poev od 90-ih godina XX veka uvodi se posebno zakonodavstvo o
odgovornosti za ekoloku tetu. Posebnu panju posveujemo nemakom
12
Zakonu o odgovornosti za ekoloku tetu od 1990. godine. Po ovom zakonu, ako je dejstvom nekog industrijskog postrojenja dolo do neije
smrti, povrede tela ili zdravlja kao i do povrede ili unitenja neije stvari,
imalac (Inhaber) postrojenja duan je da oteenom naknadi tako nastalu
13
tetu. Zakon nabraja oblike imisione tete zbog kojih se daje naknada.
To su povreda fizikog i zdravstvenog integriteta linosti, kao i umanjenje imovine. Odgovornost je objektivna, tj. nastaje bez obzira na krivicu
imaoca. Imalac nedovrenog postrojenja odgovara za tetu i ako je do tete dolo pre dovretka izgradnje postrojenja a opasna svojstva su nastupila nakon dovretka izgradnje postrojenja (tj. ona jo nisu postojala u vre14
me nastupanja tete). Pod ekolokim tetama zakon podrazumeva takvu
tetu koja nastaje usled uticaja na ivotnu sredinu koji se ispoljava u vidu
isputanja nekog materijala, nastanka potresa, mirisa, pritiska, zraenja,
gasa, toplote i drugih pojava, koje su se proirile u zemljite, vazduh ili
vode. Pod postrojenjima (Anlage) se podrazumevaju maine, aparati, mo15
torna vozila i sline tehnike naprave. Nema obaveze naknade tete, ako
16
je teta nastala usled dejstva vie sile. Za razliku od ekolokih teta
11
Pod zatitom prirode se u literaturi podrazumevaju sve aktivne i pasivne ljudske

mere i radnje koje su podobne za zatitu prirode, vode, naselja sa njihovom kulturnom batinom, odnosno za zatitu biodiverziteta. V. Fodor Lszl, Krnyezetjog eladsok, Predavanja o pravu zatite ivotne sredine, Bbor Kiad, Miskolc, 2003, str. 184. U Maarskoj na zatienim podrujima organi uprave, na osnovu Zakona o zatiti ivotne sredine iz 1996 (izmene: 2001. godine), mogu odrediti nain obavljanja privredne delatnosti
(lovstvo, ribarenje, i dr.). Neke privredne delatnosti na zatienim podrujima mogu da se
obavljaju samo uz dozvolu nadlenog organa. V. Fodor Lszl, Krnyezetjog eladsok, Predavanja o pravu zatite ivotne sredine, Bbor Kiad, Miskolc, 2003, str. 188.
12
V. Umwelthaftungsgesetz (UmweltHG) od 10. decembra 1990, Bundesgesetzblatt
(BGBl), I S 2634, BGBl. III. 400-9.V. in: Zivilrecht, Wirtschaftsrecht, Nomos, Baden-Baden, 10. Auflage, 2001/2, UmweltHG,7. V. i Prof. Dr. Hein Ktz, Prof. Dr. Gerhard Wagner, Deliktsrecht, zehnte neubearbeitete Auflage, Luchterhand, Wolters Kluwer, Mnchen, 2006, str. 200, ta. 517. (Gefrdungshaftung odgovornost za opasnost od tete, odnosno, za opasne stvari).
13
V. paragraf 1. nemakog UmweltHG-a.
14
V. paragraf 2. UmweltHG-a.
15
V. paragraf 3. st.1-3 UmweltHG-a.
16
V. paragraf 4. UmweltHG-a.
39
usled dejstva ili havarija atomskih postrojenja, gde imalac, prema nemakom i austrijskom zakonu o atomskim tetama (Atomhaftungsgesetz) od17
govara za tetu ako je teta nastala usled dejstva vie sile.
Uopte o ekolokoj parnici. Parnica radi otklanjanja izvora opasnosti od tete kao i parnica radi naknade tete od imisionih dejstava je
procesna forma ostvarivanja naknade ekolokih teta. Tuilac, aktivno
legitimisani subjekt kod actio popularis-a je svako zainteresovano lice,
posebno onaj kome preti teta, ili kod odtetne parnice, onaj koji je
usled imisionog dejstva pretrpeo tetu. Ali, tuilac moe biti i bilo koje
drugo zainteresovano lice, ako se pretnja tetom prostire na iri, neodreeni krug lica. Tueni, pasivno legitimisani je imalac (po pravilu vlasnik, ali moe biti i zakupac) opasne stvari ili postrojenja, odnosno vrilac ekoloki opasne delatnosti. Materijalnopravno gledano, mora da postoji uzrona veza izmeu ekoloki opasne stvari ili delatnosti pretee
ili nastale tete. Prema naem pravu, odnosno, sudskoj praksi, ekoloka
parnica nije poseban parnini postupak, spada u opti parnini postupak,
zasnovan na naelu kontradiktornosti. Meutim, u naoj procesnoj literaturi ima opravdanih stanovita, prema kojima ekoloka parnica treba
da bude poseban parnini postupak, izmeu ostalog, zbog hitnosti, i
drugih posebnosti, izraenih kod ekolokih pretnji, kod kojih jo nije
nastupila teta i kod kojih sud, izricanjem opravdanih mera radi otklanjanja izvora opasnosti, moe spreiti realizaciju ekoloke tete. Sud, u
zavisnosti od petita tubenog zahteva, moe doneti (kondemnatornu)
odluku o naknadi tete, u vidu novane naknade, ili u vidu obavezivanja
imitenta, ako je to mogue, na povraaj naruenog ekolokog stanja u
preanje stanje. Ako do tete jo nije dolo, sud moe doneti opravdanu meru, u smislu obavezivanja imitenta na otklanjanje izvora opasnosti na troak imitenta. Npr. ako se radi o isputanju tetnih materijala u
vodotok, sud moe da obavee imitenta da o svom troku primeni tehnoloki filter. Ako se radi o zagaenju vazduha, sud moe da zabrani
imisije u vreme kada se graani uestalo i u veem broju zadravaju na
otvorenom gradskom prostoru. Sud, saglasno pravilima ZPP i ZIP moe
18
i pre okonanja ekoloke parnice da odredi privremene mere ako to
nalau okolnosti sluaja, tj. ako to zahtevaju razlozi spreavanja nastupanja irih ekolokih posledica.
17
V.paragraf 25. nemakog Atomhaftungsgesetz-a, v. npr. in: Ktz-Wagner, Deliktsrecht, 10. izdanje, Luchterhand, Kluwer, Mnchen, 2005, str. 202, ta. 523.
18
V. Zakon o izvrnom postupku, Slubeni glasnik RS, br. 125/2004, Glava V, Privremene mere, l. 291-298, l. 302-303, posebno l. 303, st.1, ta 9.
40
Osnov odgovornosti za ekoloku tetu (kada je dolo do prekolimitne tete) je u naem pravu (po l. 156 ZOO ) objektivna odgovornost, nezavisno od krivice imitenta. Tako je to i u uporednom pravu,
npr. u nemakom vodnom pravu za tete od isputanja opasnih materija19
la u vodotok.
U procesnoj literaturi su isticane kritike povodom actio popularis-a
iz l. 156. ZOO. Primedbe su se odnosile na to da se tuba moe podneti i
ako nije dolo do tete, tj. do povrede subjektivnih prava. Ali, dati su i
odgovori (i materijalnopravne i procesne prirode) u prilog odbrane reenja iz l. 156. Naime, kod tuivosti subjektivnih prava opte usvojena
procesna literatura smatra da je procesna pretpostavka tuivosti ispunjena
ako postoji tvrdnja tuioca da je njegovo subjektivno pravo povreeno ili
ugroeno, to je upravo, po pravilu, sluaj i kod ekoloke parnice.
II.
Blia pravila o ekolokoj tubi (actio popularis - tubi radi
otklanjanja izvora opasnosti od tete) i tubi radi naknade
pravom priznate ekoloke tete
I tuba radi otklanjanja izvora opasnosti od nastupanja tete (ekoloka tuba actio popularis) i tuba radi naknade ve nastupele ekoloke
tete se podnose u parninom postupku, pred mesno nadlenim optinskim sudom odreenim po mestu nastupanja tete, odnosno pred sudom
prebivalita ili sedita imitenta-tetnika.
A. Materijalnopravni uslovi podnoenja tube radi otklanjanja
izvora opasnosti od tete. a) Postojanje opasnosti od nastupanja tete
od nekog izvora opasnosti od tete. Potrebno je da postoji neki izvor koji preti nastupanjem tete. To moe biti, po sudskoj praksi, visokonaponska elektrina mrea neposredno iznad graevinskog objekta na brdskim prostorima, sa intenzivnim i uestalim meteorolokim neprilikama, tetno poveano zraenje iz atomskog postrojenja, isputanje tetnih ili opasnih materijala u vodotok ili na poljoprivredno zemljite, davanje stimulativnih materijala za rast ivotinjama neposredno pre kori-
19
Po l. 22 Wasserhaushaltsgesetz-a, Zakona o vodama Nemake, uvodi se objektivna odgovornost imitenta za tete od isputanja materijala sa opasnim dejstvima u vodotok. Za tetu je odgovoran onaj koji je tetnu materiju neposredno ispustio u vodotok. Nema pravnog znaaja injenica, da li je imitent znao da isputeni materijal ima tetno dejstvo. V. o tome, Gnter Hager, Haftung fr Umweltschaden, in: Czechowski-Hendler
(Hrsg.), Warschauer Gesprche zum Umweltrecht, Umweltrecht in Mittel- und Osteuropa,
Richard Boorberg Verlag, Stuttgart, Mnchen, Hannover, Berlin, 1992, str. 139 (Haftungsgrund).
41
enja mesa i mesnih proizvoda za ishranu ljudi, isputanje tetnih materijala u vazduh koji predstavljaju opasnost za zdravlje graana, itd. b)
Izvor opasnosti treba da preti nastupanjem tete na imovini ili zdravlju
neodreenog, ireg kruga lica. Potrebno je dakle da se radi o pretnji tetom prema veem broju subjekata. g) Da teta u vreme podnoenja tube jo nije nastupila, ali je rizik na izvesnom putu realizacije. Npr. postoji intenzivno tetno jonizirajue zraenje, ali zdravstvene posledice
jo nisu nastupile. Potrebno je da izmeu izvora opasnosti i pretee tete
postoji hipotetina ali dokaziva kauzalna veza. Krivica nije uslov odgovornosti, poto se radi o objektivnoj odgovornosti, usled toga to se kod
izvora opasnosti od tete irih razmera obino radi o opasnoj stvari ili
delatnosti za koje ZOO predvia objektivnu odgovornost.
Procesni elementi actio popularis-a. I. Tuba. a) Tuilac. Tuilac
moe biti svako zainteresovano lice, i onaj kome preti teta, i onaj koji nije neposredno ugroen, ali uverljivo tvrdi da postoji pretnja tetom od nekog odreenog izvora opasnosti od tete. Otuda i izraz popularne ekoloke tube, poto tubu moe podneti i lice ije pravo ili pravni interes nije neposredno ugroen odn. povreen. U drugim parninim postupcima
tuilac moe biti samo lice koje tvrdi da mu je (da je njemu, a ne drugome) ugroeno ili povreeno pravo.
b) Petit tubenog zahteva. Petit tubenog zahteva treba da se odnosi
na traenje odgovarajuih sudskih mera podobnih za otklanjanje izvora
opasnosti. Te mere zavise od prirode imisije. Npr. ako je tetna imisija
prodrla u vazduh, moe se traiti da se zabrani isputanje u vreme kada se
na datom ugroenom prostoru zadrava vei broj ljudi. Moe se traiti da
se o troku imitenta izgradi odgovarajui zatitni filter, i dr. Osim ovih
osuujuih petita, tuba moe biti usmerena i na traenje zabrane daljeg
vrenja imisija, kao i na deklaraciju o ugroavanju. Ako je pored postojanja ugroavanja, deo pretee tete ve nastupio, uz zahtev radi otklanjanja
izvora opasnosti moe se traiti i naknada tete. Ali, potonji zahtev moe
podneti u istoj ili u samostalnoj parnici samo ono lice koje je pretrpelo
tetu. v) Tueni. Tueno lice u ekolokoj parnici je imalac postrojenja ili
materijala koji ugroava ivotnu sredinu, odnosno ija delatnost dovodi
do opasnosti od nastupanja tete irih razmera.
II. De lege ferenda gledano, dokazni postupak, naroito ako okolnosti ukazuju na to da neposredno preti nastupanje tete, treba da je hitan.
Sud moe izvesti i dokaz koji nije predloen, ali je neophodan da bi se
uverio da je pretnja tetom stvarna.
III. Presuda. Kao i petit tubenog zahteva i presuda moe biti deklaratornog ili kondemnatornog (osuujueg) karaktera. Sud e opravda42
nu meru izrei u granicama predloga saglasno dispozicionom naelu koje

dominira u parninom postupku: ne eat iudex ultra et extra petitum partium). Ali, sud u sluaju neposredno pretee tete, po naem miljenju, moe odrediti i sam potrebnu meru nezavisno od predloga tuioca. ta vie,
moe odrediti i privremenu (izvrnu) meru, pre okonanja ekoloke parnice, prema pravilima prethodnog izvrnog postupka, ako bi bez te hitne
izvrne mere jo u toku parnice, dolo do nastupanja vee tete za iri
krug lica. Ako je deo pretee tete ve nastupio, te je tubu podnelo lice
koje je pretrpelo tetu, odluka suda se odnosi i na odtetni deo petita. Procesni trokovi i trokovi opravdanih sudskih mera radi otklanjanja izvora
opasnosti terete imitenta, tj. tuenog koji je svojom radnjom ili proputanjem doveo do ugroavanja.
B. Tuba radi naknade ekoloke tete. Ova parnica se razlikuje
od prethodne po tome to je izvor opasnosti od tete realizovan usled
dejstva protivpravne imisione radnje ili proputanja, tj. kada je ekoloka
teta ve nastupila. Ovu tubu, za razliku od prethodne, moe podneti
samo lice ija je imovina, telesni ili zdravstveni integritet povreen imisionom radnjom nosioca izvora opasnosti od tete. Potrebno je da se radi o materijalnoj ili nematerijalnoj teti saglasno optim pravilima ZOO
o vrstama tete.
III.
Razgranienje obligacionopravne (graanskopravne, privatnopravne) zatite od javnopravne (upravnopravne, krivinopravne)
zatite ivotne sredine
Civilnopravna, dakle i obligacionopravna zatita ivotne sredine se
ne moe u potpunosti odvojiti od javnopravne zatite, barem zbog zajednikih ciljeva, prevencije i restitucije. U evropskoj literaturi i smernicama (Richtlinien) Evropske unije odavno se govori o integralnoj za20
titi ivotne sredine , o koordinaciji i saradnji (izmeu razliitih orga-
20
IPPC Integrated Pollution Prevention and controll. V. Uvodne odredbe Smernice EZ (Evropske Zajednice) br. 96/61. One govore o zatiti ivotne sredine kao celine, o prevenciji od novih zagaenja i o smanjenju postojeih zagaenja, kao i o podizanju odluivanja o merama zatite ivotne sredine na najvie mogue nivoe. Kod angaovanja novih industrijskih postrojenja zemlje lanice EU treba da uvedu specijalne postupke davanja dozvole kojima prethodi prethodna ekoloka analiza. Ta analiza se prostire na prethodnu procenu uticaja planiranog novog proizvodnog, industrijskog privrednog aglomerata na sve elemente ivotne sredine, na vodu, vazduh, zemljite. Postoji posebna Smernica EZ br. 86/278 koja se odnosi na zatitu zemljita od akumulacije
tekih metala. V. npr., Fodor Lszl, Krnyezetjog eladsok, - Predavanja o pravu za-
43

21
22
na vlasti- upravnih i pravosudnih) , o prevenciji i o restituciji,
23
jav-
tite ivotne sredine, Bbor Kiad, Miskolc, 2003, str. 102. Na prostoru Evrope se naroita normativna i aplikativna panja se posveivala problemu upravljanja (odlaganja) i
privreivanja (reciklaa) industrijskih i potroakih otpadnih materijala. Opta pravila
su sadrana u Smernici o otpadnim materijalima br. 91/56 EZ, kojim se menja Smernica EZ br. 75/442. (V. npr. Fodor, L., op. cit, str. 165). Ove nove instrukcije se odnose
na sve vrste otpadnih materijala, na opte zadatke vezane za otpadne materijale, opta
pravila radi sprovoenja tih zadataka, proceduralne norme vezane za upravljanje otpadnim materijalima. Norme slue kao norme orijentiri za izradu nacionalnih normi. Ciljevi su da lanice EZ preventuju nastanak novih otpada i da preduzmu mere za smanjenje
postojeih otpada, a posebno da smanje njihovo tetno dejstvo. Stimuliu se tzv. iste
tehnologije, bez tetnih dejstava po okolinu, zatim, tehnologije radi razgraivanja (detoksikaciju) otpadnih materijala, kao i proizvodi koji ne sadre tetne materijale. (V.
Fodor, op.cit., str. 165.)
21
O koordinacionom principu, u austrijskom pravu, v. npr. Manfried Welan, Zum
Stand des Umweltrechts in sterreich, in: Czechowski/Hendler (Hrsg.), Warschauer
Gesprche zum Umweltrecht, Umwelt in Mittel- und Osteuropa, Boorberg Verlag, Stuttgart, Mnchen, Hannover, Berlin, 1992. str. 90 i dalje. Autor navodi da u Austriji ne postoji katastar zagaivaa. Op. cit., str. 91. Ukazuje se na ogromne koliine industrijskog i
saobraajnog zagaenja 1990. godine. Tada se planiralo da se emisije do 2000. godine
smanje na 70% dotadanjih vrednosti. A da bi do toga dolo, potrebna je saradnja svih
drutvenih snaga. U pogledu politike zatite vazduha ukazuje se da je jedna treina uma
ugroena novim imisijama. Austrijska Akademija nauka predlae sniavanje granica, donjih limita doputenih zagaenja. U industriji i u javnom sektoru se vre velika ulaganja u
cilju izgradnje katalizatora. U pogledu upotrebljivih zemljita za agrarnu proizvodnju, jedna petina je ugroena zemljinim imisijama, posebno agrohemikalijama, neorganskim i
organskim tetnim i opasnim materijalima. V. Welan, op. cit., str. 90-94. Ukupna koliina
otpadnih materijala (indsurijskog i graanskog porekla) iznosi 2,45 miliona tona godinje.
Tri etvrtine austrijanaca u to doba, u devedesetim godinama, su smatrala da se ne ini
dovoljno na planu zatite ivotne sredine. U maarskom pravu v. Fodor Lszl- Prugberger Tams, A krnyezetjog rendszere, elmleti s gyakorlati krdsei (Sistem ekolokog
prava, teorijska i praktina pitanja), Budapest, NEOTIPP Bt, 1997, str. 12. Istie se potreba za kritikim sagledavanjem apsolutno liberalnog trgovinskog pristupa, koji u potpunosti vlada pod firmom autonomije, privrednim ivotom u oblasti proizvodnje i pruanja
usluga. Ponekada, bez obzira na ivotnu sredinu. To utie i na druge oblasti ivota. Potreban je vei upliv upravnog prava. Sa druge strane, istie se kontrola uprave od strane pravosua. Akademik Prof. Dr. Slyom Lszl, u delu: Krnyezetvdelem s polgri jog (Zatita ivotne sredine i graansko pravo), Akadmiai Kiad, Budapest, 1980, str. 117, pledira za afirmisanje upravnog sudovanja, radi kontrole administrativnih odluka na planu ivotne sredine. Naime, te (administrativne) odluke su nekada suvie liberalne, te doputaju i ono to se ekoloki ne da opravdati. V. i Fodor Lszl, Krnyezetjog eladsok
(predavanja o pravu ivotne sredine), Bbor Kiad, Miskolc, 2003, str. 58. Po Fodoru,
princip saradnje znai da su drava, odnosno organi vlasti, graani, organizacije graana,
subjekti koji koriste elemente ivotne sredine duni da sarauju. Dravni organi jedne vrste (npr. uprava) duni su da sarauju sa organima druge vrste (npr. pravosue). O pravnom regulisanju ekolokopravnih principa u Evropskoj uniji v. Bndi Gyula, Krnyezetjog Ekoloko pravo, Osiris Kiad, Budapest, IV. kiads, 2004, str. 257-329, posebno,
str. 21-59.
44

24
nosti kao i o metaprincipima svih grana prava (kako javnog i privatnog, tako i unutranjeg i meunarodnog prava), potrebnih radi pravnog
- zakonskog regulisanja, kojima se doprinosi efikasnijoj zatiti ivotne
25
sredine. Imisije su postale, ak iako imaju lokalan izvor, prekogranine sa globalnim posledicama, otuda se ekoloko pravo ne moe posmatrati niti samo kao ekoloko privatno, niti samo kao ekoloko javno (i
meunarodno) pravo. Na globalne izazove treba odgovoriti koncepcijski. Mora se uvaiti metodoloka meta-naelna celina, bez obzira na
pravno-tehnike, teorijske i metodoloke tekoe. Ali, pri tome se ne
mogu suspendovati ni specijalne metode regulisanja pravne zatite ivotne sredine ustanovljene u pojedinim granama prava. Kodifikacioni
problem predstavlja i sam sistem ekolokog prava. Ima vie koncepata.
Prema prirodi pravnih normi, razlikuje se ustavno ekoloko pravo, upravno ekoloko pravo, ekoloko pravo otpadnih materijala, ekoloko
krivino pravo, ekoloko privatno pravo (susedskopravna zatita od imisija i naknada tete od imisija), kao i meunarodno ekoloko pravo.
Drugi pogled na sistem ima za kriterijum objekat zatite, a to su vazduh,
vode, zemljite, i dr. Taj koncept je rezultirao (u Evropi) u partikularnom zakonodavstvu, kao to je Zakon o zatiti vazduha, Zakon o gazdovanju elektricitetom, Zakon o iskoriavanju zemljita, zakon o voda26
ma, Zakon o upotrebi motornih vozila, Zakon o alarmu od smoga , itd.
Slian partikularni koncept je zastupljen i u Srbiji.
22
V. npr. Fodor Lszl, Krnyezetjog eladsok (predavanja o pravu ivotne sredine), Bbor Kiad, Miskolc, 2003, str. 27, 52. Naelo prevencije je naroito naglaeno poev od tokholmske konferencije od 1972. godine posveene zatiti ivotne sredine. Postoje dva aspekta prevencije, prvi je da pravne mere ne utiu na privrednu strukturu, drugi
je onaj, koji utie na privrednu strukturu, npr. destimulie tehnologije i proizvode koji negativno utiu na ivotnu sredinu. V. Fodor, op.cit., str. 27. in fine.
23
V. npr. Fodor Lszl, Krnyezetjog eladsok (predavanja o pravu ivotne sredine), Bbor Kiad, Miskolc, 2003, str.55.
24
V. npr. Fodor Lszl, Krnyezetjog eladsok (predavanja o pravu ivotne sredine), Bbor Kiad, Miskolc, 2003, str. 59. Javnost znai da sve pojave i podaci vezi sa stanjem ivotne sredine treba da budu dostupni graanima, odnosno javnim sredstvima informisanja.
25
J. Salma, The law of ecology - principles and system, Yugoslav Law / Droit
Yougoslave, 40 years of the Institute of comparative law - Institut de droit compar, Belgrad, 1996/1-3. str. 189-204. J. Salma, Naela i sistem ekolokog prava (referat na IX naunom savetovanju Kopaonike kole prirodnog prava), objavljeno in: Pravni ivot (poseban broj posveen referatima sa savetovanja), Beograd, br. 1995/9, tom I, str. 267-280.
26
Manfried Welan, Zum Stand des Umweltrechts in sterreich, in: Czechowski/Hendler (Hrsg.), Warschauer Gesprche zum Umweltrecht, Umwelt in Mittel- und
Osteuropa, Boorberg Verlag, Stuttgart, Mnchen, Hannover, Berlin, 1992. str. 91-94.
45
Nije sluajno, da su u Evropi 90-ih godina ustanovljeni kodeksi ivotne sredine, koji su pravno subordinirali dotadanji koncept prava
zatite ivotne sredine tradicionalnim metodama pojedinih grana prava
(npr, upravnopravna zatita: metod subordinacije; graanskopravna zatita: metod koordinacije i ravnopravnosti, itd.). U njima su se morali nai
zajedniki, meta principi, naela koja nisu subordinirana, metodima zatite pojedinih grana prava, ali koja su podobni da koordiniraju pravnu zatitu. Oni su usvojeni u kodeksima ivotne sredine. Problemi kodeksa su
se stvorili na raskoraku izmeu dve tenje, mehanike i koncepcijske inkorporacije: (a) Najpre se radilo o prostoj inkorporaciji postojeih ekolokih normi, u raznim kodeksima civilnog i javnog prava, to je moglo rezultirati u pukom pravno-tehnikom kodeksu. Pokazalo se, da takav kodeks ne donosi nita novo u odnosu na dotadanju partikularnu regulativu, razasutu zakonima iz pojedinim grana prava, kao to su graansko
pravo, krivino pravo, itd., odnosno u zakonima koji su po prirodi stvari
voeni razliitim metodima regulisanja i sankcionisanja, posebno u pogledu potrebe za poveanom pravnom zatitom. (b) Zatim, nastojanja su
ila ka koordiniranom, kompleksnom kodeksu, voenom meta-pravnim
principima.
Prema tome, mehanika inkorporacija partikularnih odredaba po27
jedinih grana prava u oblasti zatite ivotne sredine, je znaila unoenje
u kodeks o ivotnoj sredini ono to su pojedine grane prava ve ranije sadravale, ali bez promene originernih metoda regulisanja karakteristinih
za datu grana prava. Drugi pristup je bio voen principom koordinacije
svih grana prava. On je znaio uvoenje zajednikih optih naela i potre28
bu da se njima prilagode metode zatite pojedinih grana prava. Ali, uvoenje meta-principa nije bilo nimalo jednostavno (naravno, ne samo na
pravno-logikom planu), iz razloga, to se npr. civilno-pravni metod regulisanja ispoljava u vidu primene principa ravnopravnosti stranaka, a
27
Nacionalni zakoni o zatiti ivotne sredine, u smislu i po metodu legislativne integracije iz svih grana prava u jednom zakonskom aktu, nastali su u 70-tim godina, ali
gledano po kodifikacionom metodu, norme inkorporisanih odredaba krivinog, graanskog i upravnog prava jo nisu subordinirane zajednikim principima reguslisanja, otuda
se ovi zakoni ne mog smatrati kodeksima. Legislacija o ivotnoj sredini je ipak
na vrlo visokom nivou u Danskoj (1973), vedskoj (1969), vajcarskoj (1985) i drugim
zemljama.
28
Metaprincipe prihvata Holandski kodeks o zatiti ivotne sredine od 1993, tako
da se on smatra jednim od pravih kodeksa, dakle zakonodavstva koje ne sadri samo mehaniki zbir inkorporisanih zakonskih odredaba razliitih grana prava, koje ureuju i ivotnu sredinu. V. npr. Fodor Lszl, Krnyezetjog eladsok (predavanja o pravu ivotne
sredine), Bbor Kiad, Miskolc, 2003, str. 28.
46
dominantni upravno-pravni metod se pojavljuje u vidu principa subordinacije. U takvoj kontrarnoj metodologiji regulisanja gotovo je nemogue
uspostaviti pravno koristan i efikasan metajuristiki princip.
Reenje je naeno na treem polju, tj. na polju koje ne negira specifine metode regulisanja po pojedinim granama, zadrava ih, ali ih ujedno usmerava na glavne koordinacione aspekte, na prevenciju i na restituciju.
U 90-tim godinama evropsko pravo, pod uticajem vidnih globalnih
zagaenja, prilikom stvaranja nacionalnih kodeksa o ivotnoj sredini, se
odrie principa solidarnosti (tj. da je svako duan da jednako snosi teret
razvoja, poto i sam doprinosi zagaenju ivotne sredine). Odricanje od
solidarnosti je usledilo zbog toga to je po naelu solidarnosti nepravedno, jednako rasporeivan teret rizika zagaenja izmeu onih koji zagaenju vidno doprinose i onih koji tome nesrazmerno manje doprinose, i to
na teret potonjih. Uvodi se umesto principa solidarnosti novi princip da
29
sam zagaiva i samo on odgovara za tetu koju je prouzrokovao. Pri
tome, u naelu, zagaiva odgovara za tetu, te nema razloga za primenu
socijalizacije odgovornosti za ekoloku tetu, tj. domenu odgovornosti ne
participiraju oni koji nisu odluno doprineli teti.
Kod tzv. skupnih imisionih teta, sa stanovita konstrukcije nosioca
odgovornosti za tetu, pojavila se alternativa izmeu pasivne solidarne
odgovornosti i podeljene odgovornosti izmeu svih subjekata koji potencijalno ili stvarno doprinose, u manjoj ili veoj meri, zagaenju ivotne
sredine. Skupne imisije su takve kod kojih u prouzrokovanju ima vie
uesnika, ali kod kojih pojedinani imitent, samo svojom imisijom ne doprinosi (konanoj) teti, tako da se pojedinano moe ekskulpirati od odgovornosti, dokazom da njegova imisija nije dovela do tetne ekoloke
posledice, odnosno da je njegova imisija, u izolovanim uslovima, bez sadejstva drugih imisija, ne dovodi do tete. Npr. hipotetino, isputanje
tehnolokih voda iz pivare u vodotok po sebi ne doprinosi redukciji ribnog fonda. Ekskulpacija (osloboenje od odgovornosti) izolovanog imitenta se u praksi ostvaruje dokazivanjem, da su imisije u (administrativno) dozvoljenim granicama. Kod skupnih imisija teta nastupa usled sadejstva svih imisija. Podeljena odgovornost bi bila srazmerna doprinosu
u prouzrokovanju, a solidarna bi bila takva da se bilo koji imitent od vie
imitenata moe obavezati na snoenje celine tete, pri emu bi tueni solidarni sadunik, isplatilac, mogao u regresnoj parnici tuiti ostale, u prvobitnoj parnici netuene solidarne sadunike. Drugim reima, da u inicijal-
29
V. o tome, u doktrini, npr. u austrijskom ekolokom pravu, Bernhard Raschauer,

Umweltrecht.
47
noj parnici tueni i osueni isplatilac, po isplati tete, u svojstvu tuioca

pokrene parnicu protiv ostalih solidarnih sadunika, radi konane podele odtete, srazmerno doprinosu svakog od njih. Oba puta, naina utvrivanja odgovornosti su problematini, zbog pojedinanih ekskulpacionih
razloga (razloga osloboenja od odgovornosti), tj. zbog mogunosti dokazivanja da pojedinani imitent, izolovano, sa svojom imisjom, nije doprineo teti. Reenje (prevencionog) problema od skupnih imisija se moe
traiti i izvan civilnog (graanskog) prava, u smislu administrativne evidencije strukture imisija, pri emu se prilikom izdavanja novih dozvola
moe sagledati i dejstvo novog potencijalnog zagaivaa u ukupnom hemijskom dejstvu.
Poveanju individualne, umesto podeljene, solidarne i solidarizacione (socializirane) odgovornosti, sluilo je i afirmisanje jednog od
novih osnovnih principa evropskog prava o odrivom razvoju. Ne radi
se o tendenciji koenja razvoja. Pre se radi o tome da sam razvoj, tj.
nosioci razvoja, moraju, i iz sopstvenih interesnih (ekonomskih) razloga, uloiti ne samo u profitne tehnoloke inovacije, ve i u ekoloke
prevencije. Imajui u vidu da su tehnoloke inovacije poev od sredine
XX veka, gotovo do poslednje decenije tog veka, esto bile bez prethodne ekoloke analize, u smislu, da li primena date inovacije doprinosi
poveanju (mesnih, regionalnih, zemaljskih ili preko-graninih, odnosno globalnih), tj. nisu bile dovoljno tehnoloki preventivne od nastupa30
nja ekolokih rizika (npr. energetska atomska postrojenja). Naime, ako
nema ekolokih ulaganja poveavaju se ekonomske obaveze na planu
odtete.
Pored nacionalnih kodeksa o ivotnoj sredini, esto voenih i zajednikim pravom Evrope (gemeines Recht, aquis communautaire) donoene
su i smernice i uredbe Evropskog Saveta i Evropskog parlamenta koje su
sluile kao orijentiri za harmonizaciju unutranjeg, nacionalnog ekolokog prava, odnosno radi direktne primene od strane nacionalnih sudo31
va. Smernice (Richtlinien) meutim, nisu subordinacione, ve koordina-
30
Pomenimo samo havarijsko zagaenje cele srednjo-istone Evrope usled pucanja

ernobiljskog atomskog energetskog postrojenju 1983. godine, havarijskog problema u
Bugarskoj na atomskom energetskom postrojenja krajem 80-tih godina u Kozloduju.
31
V. npr. Smernicu Evropskog saveta (Richtlinie des Rates) br. 87/337 EEZ (Evropske ekonomske zajednice) koja se odnosi na analizu ekolokih dejstava u domenu zemljita, voda, vazduha, biljnog i ivotinjskog sveta, kulturnih dobara i uzajamna dejstva
razliitih ekolokih uticaja. Tu je i Uredba Evropskog saveta br. 1836/93 EZ o ekolokom
menadmentu i audiciji u pogledu zemljita, voda, vazduha i o meusobnom uticaju, kao i
o ekolokom sistemu. Postoji i uredba Saveta br. 1980/2000 EZ vezana za zemljite, vode,
vazduh, ozonski omota i bioloku diverzibilnost. V. npr. Fodor, Lszl, Krnyezetjog
eladsok (predavanja o pravu ivotne sredine), Bbor Kiad, Miskolc, 2003, str. 18-19.
48
cione, usmerene na doprinosu evropskog prava harmonizaciji ututranjeg

(nacionalnog) ekolokog prava, sve u cilju smanjenja ekolokih teta, na
regionalnom, nacionalnom i globalnom planu. One nemaju direktnu primenu (osim odreenih izuzetaka), poto su pre svega ustanovljeni, kao
zajedniki orijentiri za nacionalno zakonodavstvo. Uredbe Saveta odn.
Parlamenta (Die Verordnungen), meutim, imaju obavezno i direktno
dejstvo, oni se bez akta ratifikacije primenjuju kao deo zajednikog prava
32
od strane nacionalnih sudova i drugih organa vlasti.
Upravnopravna zatita je najee preventivna. Pravni instrumenti
upravnog prava su (1) katastar zagaivaa, (2) izdavanje dozvole za korienje javnih dobara (kao to su prirodni vodotoci i vodni recipijenti), (3)
u sluaju nepotovanja uslova iz dozvole, ukidanje dozvole, na osnovu
rezultata inspekcijskog nadzora, (4) prethodna ekoloka analiza projekata
novih industrijskih aglomerata (saglasno naelnim pravilima EU), (5)
propisivanje dozvoljenih limita zagaenja. Ovi instrumenti administrativnog prava imaju pravne veze sa obligaciono-pravnom odgovornou za
imisione ete na planu meusobnog odnosa graanskopravne protivpravnosti (opte zabrane prouzrokovanja tete) i administrativnopravne doputenosti (koncesioniranosti), odn. na planu odgovornosti za tete preko
administrativnih limita.
Ad 1-2. U naem pravu katastar zagaivaa je najpre uveo Zakon o
33
34
vodama. Katastar, po zakonu vode javna vodoprivredna preduzea.
Uloga katastra je preventivna i slui radi evidencije stvarnih zagaivaa i
predstavlja podlogu za izdavanje novih vodoprivrednih dozvola radi (posebnog) privrednog iskoriavanja voda. Privredna eksploatacija voda
(peska, ljunka, mineralnih sirovina) se ostvaruje na osnovu vodoprivredne dozvole, uz naknadu koju korisnik plaa imaocu (nosiocu prava upravljanja) na koncesioniranom javnom dobru (npr. dravi ili lokalnoj samoupravi). Ona se ne sme vriti na nain kojim se menja dotadanji reim
voda (pravac i tok) kao i pravo na optu upotrebu vlasnika nieleeeg
32
V. npr. Dr. Jeney Petra, Dr. Kende Tams, Dr. Lvenberg Viktria, Eurpai Kzssgi jog (Komunitarno pravo Evropske unije), Novissima Kiad, Budapest, 2005, str.
13; Kecsks Lszl, EU-jog s jogharmonizci (Pravo Evropske unije i pravna harmonizacija), HVG Orac, Budapest, 2003, str. 12-431; Fischer/Kck, Europarecht,
einschlielich des Rechtes supranationaler Organisationen, Prugg Verlag Eisenstadt,
1986, str. 84 (vezano za Konvenciju o ljudskim i graanskim pravima).
33
Zakon o vodama RS, Slubeni Glasnik RS br. 46/1991, 53/1993, 67/1993,
48/1994, 54/1996 i 101/2005.
34
V. l. 82 st. 1 Zakona o vodama RS, gde se izmeu ostalog odreuju delatnosti
javnih vodoprivrednih preduzea, ukljuiv i voenje vodoprivrednog informacionog sistema i dokumentacije o vodama.
49
zemljita voda. Opta upotreba javnih voda je pravo na egzistencionalnu

(voda za pie i za elementarno navodnjavanje, bez naroitih naprava, pribrenog zemljita) i komunikacionu upotrebu (saobraaj na plovnim i
splavnim) vodotocima. Opta upotreba je jednaka i besplatna za sva fizika lica. Ostvaruje se direktno na osnovu zakona, bez posredovanja administrativne dozvole ili saglasnosti.
35
Ad 3. Vodoprivredna dozvola za privrednu upotrebu voda se moe
36
izdati uz odreene uslove u pogledu koliine i naina iskoriavanja. U
sluaju nepotovanja tih uslova, konstatovanih u postupku inspekcijske
kontrole, jednom izdata dozvola se moe ukinuti. Takoe, u sluaju prekoraenja uslova dozvole moe se traiti od strane davaoca koncesije (drave ili lokalne samouprave) naknada tete na teret korisnika koncesije u
vidu uspostave preanjeg stanja (reima voda), na teret trokova korisnika koncesije.
Ad 4. Od toga se (proceduralno) razlikuje tzv. prethodna ekoloka
analiza novih industrijskih postrojenja, prema smernicama Evropske unije koje vae na podrujima punopravnih lanica EU. Institut prethodne
analize ekolokog dejstva novih planiranih industrijskih postrojenja koje
potencijalno ugroavaju ivotnu sredinu predvia Smernica (Richtlinie)
br. 85/337 Saveta. Pojam prethodne analize ekolokog dejstva regulie l.
3 Smernice. Prethodna analiza se odnosi na (potencijalna) ekoloka dejstva novog planiranog industrijskog aglomerata na sve elemente ivotne
sredine, na ljudsko zdravlje, na floru i faunu, na zemljite, na vode, na
materijalna dobra, na kulturno naslee, kao i na meusobna sadejstva pojedinanih ekolokih pojava. Radi se o analizi neposrednih i posrednih
dejstava. Cilj Smernice je da se uz odgovarajue proceduralne garancije
obezbedi podloga za odluivanje nadlenih organa koji daju dozvolu za
novu izgradnju. Postupak prethodne analize se moe integrisati u druge
procedure nacionalnog prava, kao to je postupak za izdavanje graevinske dozvole, vodoprivredne dozvole i sl. Najvei broj punopravnih lanica EU (npr. Francuska, Velika Britanija, Nemaka, Danska, Irska i dr.) je
postupio na taj nain. Naime, prethodnu ekoloku analizu su ugradili u
37
postojee procedure izdavanja dozvola.
Ad 5. Odreivanje doputenih limita imisija (npr. kod buke 50 decibela), tzv. tolerisanih ekolokih dejstava, je uloga administrativnog
(upravnog) prava. Iako imisije do tolerisanih granica takoe mogu dovesti
35
V. l. 18-22 Zakona o vodama RS.

V. l. 14 Zakona o vodama RS.
37
V. Fodor Lszl, Krnyezetjog eladsok (predavanja o pravu ivotne sredine),
Bbor Kiad, Miskolc, 2003, str. 75-82.
36
50
do tete, do tih granica nema administrativne odgovornosti, odnosno upravnopravnih posledica. Ali, sa stanovita graanskog prava, pomalo de lege
ferenda posmatrano, administrativna doputenost imisija ne znai uvek i civilnopravnu doputenost, odnosno iskljuenje obligacionopravne odgovornosti za nastalu tetu usled imisionih dejstva ispod graninih imisija. Razlog nalazimo u odredbama ZOO o optoj zabrani prouzrokovanja tete. Takoe i zbog toga, to su administrativno doputeni (tolerantni) limiti esto
visoko odmereni, tako da njihovo potovanje ne iskljuuje nastanak teta,
posebno u uslovima skupnih imisija. Istina, de lege lata, sam ZOO u l. 156
predvia, da se odgovara samo za tete preko tolerisanih granica. Mislimo
da je ova odredba ZOO-a donekle problematina, poto se govori o tetama
preko doputenih granica.
Krivinopravna i prekrajnopravna zatita ivotne sredine je posledina. Krivinopravna odgovornost sankcionie ekoloku povredu tek
ako je nastupila inkriminisana posledica. Uslov je da je ekoloka povreda
tano propisana posebnim delom krivinog (odn. prekrajnog) prava. U
protivnom nema krivine odgovornosti. Dok je graanskopravna odgovornost za imisije zasnovana u osnovi na optoj inkriminaciji (opta zabrana prouzrokovanja tete drugom), dotle krivinopravna odgovornost
nastupa tek na osnovu specijalne ekoloke inkriminacije. Odgovornost za
ekoloku tetu je objektivna, a kod krivino-pravne odgovornosti za ekoloke posledice je subjektivna, zasnovana na neijoj krivici. Istina, ima u
naem pravu i shvatanja, kao i normativnih reenja, koja za ekoloku tetu predviaju objektivnu krivinu odgovornost. To je, meutim, protivno optoj konstrukciji krivinopravne odgovornosti koja je inae uvek subjektivna. Krivina sankcija za ekoloku povredu moe biti novana kazna koja se plaa fiscus-u, dok novana naknada ekoloke tete (npr. u
sluaju povrede zdravlja fizikih lica) pripada oteeniku, odn. oteenim
licima.
IV
Zakljuna razmatranja
U ovom radu autor razmatra odtetnopravni aspekt graanskopravne
zatite ivotne sredine, tj. odgovornost za otklanjanje izvora opasnosti,
kada opasnost od tete preti neodreenom krugu lica uz pravo na tubu
potencijalno ugroenih ili bilo kog drugog zainteresovanog lica (actio popularis) kao i pravo na naknadu tete kada je ekoloka teta nastupila u
vidu povrede imovine i zdravlja. Izvreno je razgranienje modernih imisija prema klasinim imisijama, pre svega, u pogledu klasinih imisija, u
51
domenu susedskog imisionog prava. Klasine imisije faktiki deluju kao

ugroavanje ili povrede prava ili pravnih interesa suseda (buka, potresi,
dim, senka i sl.). Za razliku od njih, nove, moderne imisije u faktikom
dejstvu ugroavaju ili povreuju prava ili pravom zatiene interese ireg,
neodreenog kruga subjekata, izvan domena susedskih nepokretnosti
(npr. jonizirajua zraenja, atomske havarije, opasne i tetne hemikalije
isputene u vazduh, vodu i zemljite, pesticidi i dr.). Tuba za otklanjanje
izvora opasnosti koja se podnosi u fazi pretnje nastupanja tete, tj. pre
njene realizacije, kada je rizik od tete na putu realizacije, - ima za cilj da
sud obavee imitenta (nosioca izvora opasnosti od tete) na preduzimanje
mera radi otklanjanja izvora opasnosti od tete, primenom odgovarajue
mere, i to na troak imitenta (npr. da primeni filtere pre isputanja opasnih ili tetnih materijala), ime se ostvaruje naelo prevencije. Kada je
meutim, ve dolo do realizacije ekoloke tete - preko tolerantnih granica propisanih adminstrativnim pravom, u vidu povrede imovine i zdravlja graana, - sledi mogunost podnoenja klasine tube za naknadu
tete, ime se ostvaruje naelo restitucije. Potrebno je dokazati uzronu
vezu izmeu imisione delatnosti i tetne posledice. Poto su ekoloke tete obino rezultat dejstva opasnih stvari i delatnosti, primenjuje se pravilo
o objektivnoj odgovornosti, odgovornosti bez krivice.
Autor je izvrio uporednopravnu analizu graanskopravne odgovornosti za imisione tete (s pogledom na pojedina nacionalna zakonodavstva, (Nemaka, Austrija, Maarska), kao i na smernice i uredbe Evropske Unije koje se odnose na ekoloko pravo.
Autor je u ovom radu diferencirao graanskopravnu od krivinopravne zatite ivotne sredine, sa linijom razgranienja po osnovnim principima, kao preventivnu i posledinu zatitu.
Ukazao je i na znaaj upravnopravne zatite, i to u preventivnom aspektu, u domenu evidencije potencijalnih izvora zagaenja i u smislu ukidanja dozvola kada je dolo do prekoraenja limita administrativnih dozvola konstatovanog povodom kontrole. Autor ukazuje i na evropska pravila o tzv. prethodnoj ekolokoj proceni u sluaju novih industrijskih
aglomerata. Ukazao je i na komunitarna pravila Evropske unije i na pravila nacionalnih zakonodavstva (npr. Nemaka, Austrija i Maarska) u
domenu zatite ivotne sredine. Posebno je istaknuo tzv. apsolutnu (objektivnu) odgovornost za tete nastale usled havarija atomskih postrojenja,
gde nema iskljuenja odgovornosti za nastale tete (ivot, zdravlje, imovina) ni u sluaju dejstva vie sile.
52
Jszef Szalma, Ph.D., Full professor

Civil law protection of the environment

Abstract
- Injunction for removal of source of potential environmental damage
and action for environmental damages In the present paper the author analyzes the compensatory aspect of
the civil law regarding the protection of the environment. This includes,
on one hand, civil law liability for removal of source of potential environmental damage, threatening to incur to an indeterminate number of persons, giving a class action (actio popularis) to subjects threatened by the
source of damages or any other who can demonstrate legal interest to have the source removed. On the other hand, once the environmental damage is realized, in the form of damage to property or deterioration of health, the injured can file an action for damages.
In the paper a distinction is carried out in relation to neighboring
rights in respect of the law of emissions. The classic notion of emissions covers factual situations of endangering or infringing rights and interests of
neighbors (noise, vibrations, fume, shadow, etc.), while the new forms of
emissions in their factual effect mean infringement of rights and legally
protected interests of a wider group, indeterminate number of people,
beyond the vicinity of neighboring realties (for instance ionization, nuclear
accident, emission of dangerous and harmful chemicals to air, water or
soil, pesticides, etc.). The injunction for the removal of the source of hazard
of environmental damage has the aim to oblige the pollutant to remove the
source of hazard, by applying appropriate means to his/her own cost (for
example, to equip the production facilities with certain filters before the
hazardous or harmful material is released). The injunction serves preventive purposes. Once the environmental damage has occurred - above the tolerable limits of harm prescribed by administrative regulations in a form
of damage to property or deterioration of health, the injured may file an
action for damages, which serves the purpose of restitution.
Keywords: environmental damage, classical and new forms of emission, injunction for trespassing in emissions within the notion of neighboring rights, injunction for the removal of source of potential environmental damage, action for environmental damages
53
54
347.725
Dr Zoran Arsi, redovni profesor

PRAVO GLASA AKCIONARA

OSNOVNI PRINCIPI
Saetak: Osnovno upravljako pravo akcionara je pravo glasa u
skuptini akcionarskog drutva gde se formira volja drutva kao pravnog
lica. Osnovni principi prava glasa su proporcionalnost, jedinstvo akcije i
jedinstveno glasanje. Proporcionalnost znai da svaka obina akcija daje
glasaku snagu proporcionalnu njenoj nominalnoj vrednosti. Jedinstvo
akcije znai dase pravo glasa ne moe prenositi odvojeno, nego samo kao
deo akcije. Jedinstveno glasanje obavezuje akcionara da sve glasove koji
pripadaju jednoj akciji koristi na isti nain.
Kljune rei: akcionarsko drutvo, akcionar, akcija, pravo glasa
Uvodne napomene
Pravo glasa je pravo da se izjavom volje uestvuje u nastanku skup1
tinske odluke. Ono pripada grupi upravljaih prava i ocenjuje se kao
2
najvanije upravljako pravo akcionara. Pravo glasa je sastavni deo lanstva i ne moe biti odvojeno od njega. U tom smislu se govori o nedeljivosti akcije, odnosno o zabrani njenog deljenja, koje bi ogledalo u odvojenom prenosu prava glasa. Samo akcija obezbedjuje pravo glasa i nije
3
mogue postojanje prava glasa bez lanstva. Naelno posmatrano svaka
Bezzenberger Tilman, Vorzugsaktien ohne Stummrecht, Kln, Berlin, Bonn,

Mnchen 1991, str. 87; Slino Hffer Uwe, Aktiengesetz, Mnchen 1999, str.48.
2
Ziemons Hildegard u Schmidt Karsten, Lutter Marcus, Aktiengesetz, Kln 2008, str. 226
3
Ibidem
55
Dr Zoran Arsi, Pravo glasa akcionara osnovni principi (str. 5562)
akcija daje pravo glasa. U tom ogledu ustanovljen je jedan izuzetak akcije bez prava glasa. Negativno odreenje nema prava glasa bez akcije
vai bez izuzetka. Nije, zato, mogue izvriti prenos samo prava glasa
na lice koje nije steklo akciju.Od toga treba razlikovati ugovorno obavezivanje na vrenje prava glasa na odreeni nain, to je, naelno, doputeno i o emu e docnije biti vie rei.
S obzirom na, u literaturi spominjanu, slinost izmeu dravne organizacije i akcionarskog drutva, ukazujemo na odnos izmeu prava glasa
4
akcionara i politikog prava glasa. Na prvom mestu ukazuje se na nemogunost prometa politikog prava glasa, nasuprot postojanju prometa glasova akcionara, zajedno sa ostalim pravima koje imaju. Nadalje, sa nekim
izuzecima, ne postoji konflikt interesa izmeu akcionara, kao titularima
5
prava glasa. Ova istovetnost interesa akcionara je ono to otro razlikuje
politiku korporacije od politike drave.
1. Glasaka snaga
Zakonom o preduzeima je bio predvien, kao osnovni princip, proporcionalni sistem prava glasa - svaka akcija je davala pravo glasa srazmerno nominalnoj vrednosti. Osnovni razlog za iroku rasprostranjenost proporcionalnog sistema (esto se naziva jedna akcija -jedan glas) lei u tome da se mogunost uticaja na donoenja odluka vezuje za meru investicio6
nog interesa pojedinog akcionara. Nasuprot tome, kao sredstvo za spreavanje preuzimanja kontrole nad drutvom, dolo je do pojave neproporcionalnog sistema, koji prestavlja izuzetak i izaziva teoretske i praktine kon7
traverze. Zakonom o preduzeima je bila predviena i izriita zabrana neproporcionalnog sistema - zabranjeno je bilo izdavanje akcija koje bi uz isti
nominalni iznos davale razliit broj glasova. Isti udeo, dakle, ne moe biti
praen razliitim brojem glasova. Potrebno je ukazati na pitanje postojanja
akcija sa razliitim nominalnim iznosima. U takvim situacijama akcija sa
najmanjim nominalnim iznosom treba da ima jedan glas. Tako na pr. ako
postoje akcije sa nominalama od 300 i 1000, akcija sa nominalom vrednou od 300 imae jedan glas, a akcija sa nominalom od 1000 imae 3 i 1/3
glasa. Mogue je i da akcija sa nominalom 300 ima tri glasa, kada e akcija
Manne Henry, Some Theoretical Aspects of Share Voting, Columbia Law Review
8/1964, str. 1429 i dalje.
5
Ovo ne vai za sluaj postojanja vie klasa akcija.
6
Cheung C.S., Gia C.J., Controlling Opportunistic Behaviour in Corporate Governance, The Role of Disproportinate Voting Shares and Coat-Tail Provisions, Journal of
Institutional and Theoretical Economies 3/1989,str. 438-439
7
Ibidem
56

8
sa nominalom 1000 imati 10 glasova. Vano je, dakle, da odnosi odgovaraju nominalnim iznosima. Svakako je preporuljivo, u sluaju akcija sa
razliitim nominalnim iznosima, utvrditi takve nominale koje pojednostavljuju postupak ako akcija nominale 100 ima jedan glas, akcija sa nominalom 200 trebala bi da ima dva glasa.
Zakonom o privrednim drutvima je zadran proporcionalni sistem i
to u pojednostavljenoj verziji, to se moe oceniti kao poboljanje. Sve
akcije sa pravom glasa moraju imati istu nominalu i daju pravo na jedan
glas. Na taj nain se izbegava potreba utvrivanja srazmere broja glasova,
o kojoj je bilo rei. Treba, ipak, imati u vidu da nije u potpunosti izveden
princip jedna akcija jedan glas, budui da prioritetne akcije, naelno,
ne omoguavaju vrenje prava glasa.
2. Neodvojivost od akcije (nedeljivost akcije)

Neodvojivost prva glasa od akcije je ve spomenuta u uvodnim izlaganjima. Pravo glasa se ne moe prenositi odvojeno od akcije i uvek je
vezano za lanstvo, to je posledica principa nedeljivosti akcije. Ovo vai
i u sluaju zaloge akcije, kada pravo glasa vri akcionar kao zalogodavac
(l.298 st.1 Zakona o privrednim drutvima). S obzirom na nepostojanje
akcija na donosioca u domaem pravu i formu akcije kao elektronskog
zapisa, gube na aktuelnosti dileme koje su postojale u pogledu akcija
dnosioca i mogunosti vrenje prava glasa od strane akcionara. One su bile uzrokovane tretmanom akcijskih isprava na donosioca kao telesnih pokretnih stvari i neophodnosti njihove predaje zalonom poveriocu. S
aspekta pravne sigurnosti se odbacuje i mogunost da se pravo glasa prenosi na zalonog poverioca u sluaju kada je to neophodno za vrenje za9
lonog prava. Istie se da postojanje zaloge nije prepreka da akcionara
10
da punomoje za vrenje prava glasa zalonom poveriocu. Mogunost
davanja punomoja (posebnog ovlaenja) je bila izriito predviena
Zakonom o preduzeima (l. 258 st. 5), ali smatramo da nije sporna ni u
pogledu spomenutog reenja iz Zakona o privrednim drutvima. Kada je
u pitanju plodouivanje situacija je sloenija. Plodouivalac ima zahtev u
pogledu dividende, ali ne i u pogledu likvidacionog ostatka, kao i dobiti
11
ostvarene prodajom akcije. Pravo na prioritetni upis akcija nove emisije
Primer naveden prema Schmidt Walter, Meyer Landrut Joachim u Gadow, Aktiengesetz, Berlin 1961, str. 792
9
Schmidt W., Meyer Landrut J., op.cit., str. 790
10
Ibidem.
11
Veil Rdiger u Schmidt Karsten, Lutter Marcus, Aktiengesetz, Kln 2008, str.330
57

12
13
pripada akcionaru. Pravo glasa i ostala upravljaka prava su sporna. S

jedne strane glasanje je mera upravljanja akcijom kao predmetom plodouivanja i to ne protivrei mogunosti da pravo glasa pripada plodouivaocu. Pravila o plodouivanju ukazuju da je teko sprovodljivo odvajanje
upravljanja od poseda i prava korienja. Plodouivalac je zainteresovan
samo za dividendu i njegovo vrenje prava glasa bi bilo usmereno u pravcu predloga koji bi omoguili kratkoronu korist, bez voenja rauna o
14
interesima akcionarskog drutva. Ovo je prihvatljivo , kako s aspekta
optih pravila o plodouivanju, tako i s aspekta pravila akcijskog prava,
budui da je vrenje prava glasa, naelno, slobodno. S druge strane, odluke skuptine ne odnose se samo na dividendu, ve imaju neposredan zna15
aj za celokupno pravo udela u drutvu , kao predmeta plodouivanja.
Kao posledica toga javila su se razlita shvatanja u pogledu vrenja prava
glasa u sluaju plodouivanje na akciji. Tako se javilo miljenje prema
kojem bi pravo glasa trebalo zajedniki da vre akcionar i plodouivalac,
to se odbacuje zbog razloga pravne sigurnosti. Kao neprihvatljivo se
ocenjuje i gledite prema kojem bi pravo glasa trebali da vre akcionar i
plodouivalac preko zajednikog punomonika, sa pozivom na normu o
zajednikom punomoniku. Razlog za kritiku ovog stava lei u tome to
je norma o zajednikom punomoniku vezana za akciju sa vie vlasnika (
u domaem pravu l.214 Zakona o privrednim drutvima). Posledino,
prema vladajuem miljenju u teoriji, pravo glasa u sluaju plodouivanja
16
na akciji ima akcionar. Pitanje, medutim, ostaje sporno s obzirom na Direktivu 2004/109/EC (Transparency Directive) i nacionalne propise o
hartijama od vrednosti donetim u skladu s njom. Radi se obavezi obave17
tavanja o promenama u glasakoj snazi pojedinog akcionara. U l. 10
Direktive je predvieno da obaveza obavetavanja postoji i u pogledu
glasova po osnovu akcija na kojima lice ima plodouivanje. Ipak, u literatiri se ukazuje da pitanje kome pripada pravo glasa u sluaju plodouiva18
nja na akciji jo nije reeno . Ovo vai i za domae pravo, s obzirom da
Zakon o privrednim drutvima ne sadri odgovarajuu normu, za razliku
12
Veil R.op.cit., str. 1988; Hffer U., op.cit., str. 830

Veil R.,op.cit., str.330
14
Stranjicki Milorad, Tuma Trgovakog zakona od 28 listopada 1937, Zagreb
1939, str. 257
15
Schmidt W., Meyer Landrut J., op.cit., str.790
16
Hffer U., op.cit., str. 64; Schmidt W., Meyer Landrut J., op.cit., str.790
17
Obaveza obavetavanja postoji i u domaem pravu prema Zakonu o tritu hartija
od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (l. 68)
18
Veil R., op.cit., str.330.
13
58
od ranije vaeeg Zakona o preduzeima u kojem je bilo predvieno da

pravo glasa pripada akcionaru (l.258 st.5), uz mogunost davanja posebnog ovlaenja plodouivaocu.
U pogledu nedeljivosti akcije, odnosno nemogunosti odvajanja prava glasa od lanstva, postoji znaajan izuzetak. U uporednom pravu sve
vie mesta zazuzima institut dana akcionara, to je prihvaeno i u domaem pravu. U tom pogledu od znaaja je l.286 Zakona o privrednim drutvima, kojim se regulie dan utvrivanja sastava skuptine, odnosno dan
utvrivanja akcionara. Ovo je znaajno zato to registracija prenosa akcija posle tog datuma nije od znaaja za tu skuptinu. Danom utvrivanja
akcionara se ustanovljava apsolutna pretpostavka prema kojoj drutvo
kao akcionara, u svrhu odvijanja skuptine, smatra lice koje je na odreeni dan registrovano u Centralnom registru kao akcionar. Ova pretpostavka vai, kako smo ukazali, u pogledu odravanja skuptine, odnosno vrenja prava iz l. 275 st.2., to ukljuuje i pravo glasa. Osim ovih prava, ne
moe se, zbog neprisustvovanja skupitni ni glasati protiv predloga odlu19
ke i, zbog toga, ni vriti pravo pobijanja skuptinske odluke. Druga prava akcionara nisu vezana za dan akcionara kada je na pr. dividenda u
pitanju od znaaja je dan dividende (l. 218). Ovakav pristup omoguava
da u skuptini glasa, lino ili preko punomonika, lice koje u trenutku davanja glasake izjave nije akcionar. U ekstremnom sluaju mogue je da
u skuptini uestvuju i glasaju lica od kojih nijedno nije akcionar u tom
trenutku.
3. Jedinstveno vrenje prava glasa

Posebno pitanje predstavlja mogunost nejedinstvenog vrenja prava
glasa od strane akcionara koji ima vie akcija. Prema starijem shvatanju,
zastupljenom u sudskoj praksi (nemakoj), razumno ponaanje akcionara
sa vie akcija pretpostavlja i jedinstveno vrenje prava glasa po svim akcijama koje ima i u tom smislu se davala sudska zatita odgovarajuim
20
odredbama statuta. Jedinstveno glasanje se videlo kao posledica postupanja u skladu sa zabranom venire contra factum proprium, a broj akcija
u rukama jednog akcionara se tretiralo samo kao faktor snage njegovog
prava glasa. Pravo je, prema tim shvatanjima, jedno, kao i pripadajui interes, i razliito glasanje ne moe nita doprineti njegovoj zatiti. U skladu s tim, u delu teorije se ukazivalo da nejedinstveno glasanje predstavlja
19
20
Analogno Ziemons H., op.cit., str. 1369.

Prema Schmidt W., Meyer Landrut J., op.cit., str. 793
59

21
neozbiljno ponaanje akcionara (igranje i inat). Ovakvo stanovite je

otvaralo probleme koji su ga dovodili u pitanje. Tako se postavilo pitanje
akcionara koji je zakljuio ugovor o glasanju i obavezao se da deo svojih
glasova da prema uputstvima druge ugovorne strane da li i ostale svoje
glasove treba da ostvari na isti nain zbog zahteva za jedinstvenim glasanje, ime bi se proirilo dejstvo njegove ugovorne obaveze. Kakav je poloaj akcionara koji se slae samo sa idejom podnetog predloga da li on
moe da, doziranim glasanjem protiv, sprei utvrdjivanje ubedljive veine za donoenje odluke.
Nasuprot tome, prema novijoj koncepciji, koja se danas smatra vladajuom, akcionar ima pravo da nejedinstveno vri pravo glasa po razliitim akcijama koje ima. Nejedinstveno glasanje se zasniva na tome da ovo
pravo nije vezano za linost, nego za prenosivo lanstvo. Sloboda prenosivosti pretpostavlja da svako od njih predstavlja samostalno lansko me22
sto vie lanstava se ne povezuju usled toga to je njihov subjekt isti.
U pogledu prigovora koji se odnose na ozbiljnost takvog ponaanja ukazivalo se da ne postoji akcijskopravni princip koji bi akcionaru zabranjivao da ispadne smean. Neobinim se ocenjuje shvatanje prema kojem
se, i pored zahteva za jedinstvenim glasanjem, doputa delimino uzdravanje akcionara. Tako na pr. ako akcionar da pet glasova za i uzdri se u
pogledu preostalih dvadeset glasova, on ima isti uticaj na donoenje odluke kao da je dao petnaest glasova za i deset glasova protiv, u situaciji ka23
da se veina utvruje s obzirom na broj datih glasova.
Konano deo teorije je ukazivao i na pitanje sankcije zbog postupanja suprotno principu venire contra factum proprium. S tim u vezi ukazuje se da je posedica nejedinstvenog glasanja u tome da akcionar na taj nain umanjuje svoj uticaj na donoenje skuptinske odluke. Predloena
sankcija nitavosti je nesrazmerna posledici koja ne proizovi tetu po
24
pravni poredak.
U pogledu sluaja da akcionar ima jednu akciju sa vie glasova istie se da nema razloga razliito tretirati akcionara sa jednom akcijom nominale 2000, koja daje pravo na dva glasa, od akcionara sa dve akcije no25
minale 1000 koje svaka daje pravo na jedan glas. Ipak, smatramo da treba imati u vidu da se u drugom sluaju radi o dva lanska odnosa, dok u
21
Bckli Peter, Das Aktienstimmrecht und seine Ausbung durch Stellvetreter, Basel 1961, str. 26 -27
22
Bckli P. op.cit., str.28 -29
23
Bckli P. op.cit., str.29
24
Bckli P. op.cit., str.30
25
Schmidt W., Meyer Landrut J., op.cit., str. 794
60
prvom sluaju postoji samo jedan. Tim pre, to ostaje mogunost da akcionar trai podelu akcije dve akcije sa nominalom od 1000, ako eli da
nejedinstveno vri pravo glasa. U tom smislu se i istie da akcionar sa
26
jednom akcijom ne moe da glasa drugaije nego jedinstveno. To znai
da on sve glasove po toj akciji mora da koristi na jedinstven nain - za
glasanje za ili za glasanje protiv, ili da bude uzdran. Nije, dakle, mogue
ni da akcionar koristi samo deo glasova po jednoj akciji, budui da bi i tako nejedinstveno glasao. U ovom delu razmatranja nisu od znaaja za domae pravo zbog postojanja samo jednog glasa po svakoj obinoj akciji.
Nejednako glasanje ne postoji u sluaju kada punomonik reliito
vri pravo glasa za vie akcionara. Ovo zato to u tom sluaju postoje razliiti mandati i na osnovu njih nalozi u skladu sa kojima punomonik mo27
ra da postupa.
26
27
Bckli P., op.cit., str.27; Ziemons H., op.cit., str. 1369

Spindler G., op.cit., str.1523
61
Zoran Arsi, Ph. D., Full professor

Shareholders right to vote - basic principles

Abstract
The shareholders main nonpecuniary right is that of voting at shareholders meeting, where the will of the company as legal entity is formed.
Basic principles of voting right are proportionality, unity of shares and uniform voting.
Principle of proportionality means that each share, except non voting share, carries voting right in proportion to its nominal value. Concept
of unity of share is based on understanding that rights and duties of shareholder as member of the company constitute a bundle. Therefore right to
vote can not be transferred separately, but only as a part of share. Uniform voting means that shareholder can cast all votes belonging to one
share in the same way.
Key words: company, shareholder, share, voting right
62
347.623/.627:340.5
Dr Olga Cveji-Jani, redovni profesor

BRAK I RAZVOD IZMEU PROLOSTI

1
I BUDUNOSTI
Saetak: U radu se govori o braku i razvodu kroz istoriju Srbije i u
savremenom domaem pravu i pravu evropskih zemalja. U tom pogledu
postoji velika razlika izmeu perioda pre i posle Drugog svetskog rata. U
periodu pre rata crkvena forma braka je u naoj zemlji bila obavezna forma sklapanja braka, izuzev u Vojvodini, gde je od 1895. g. graanska
forma braka bila jedina priznata forma braka, dok je crkveni brak bio dozvoljen ali nije proizvodio pravna dejstva.
to se tie crkvene forme braka versko pravo razliitih religija se
primenjivalo na pripadnike odgovarajuih tj. razliitih vera. Za Srbe, od
kojih su veina bili su pripadnici pravoslavne hrianske crkve, vaio je
Brani pravilnik Srpske pravoslavne crkve iz 1933. g., koji je Srpski graanski zakonik iz 1844.g. priznavao kao legalni izvor prava za pripadnike
pravoslavne hrianske vernike.
U Vojvodini je i posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
1918. g. pa sve do Drugog svetskog rata vailo maarsko pravo tj. Zakon o
braku iz 1894. g. (stupio na snagu 1895.), koji je predviao obavezni graanski brak a koji je vaio u onim delovima tadanje Vojvodine koji su pre
ujedinjenja pripadali Ugarskoj, dok je u pojedinim delovima dananje Vojvodine, kao to je Srem i Vojna granica, vaio Austrijski graanski zako2
nik, gde je crkvena forma braka bila jedina priznata forma braka.
Rad je predstavljen na Meunarodnoj konferenciji Porodino pravo u multikulturalnom okruenju: Graansko i versko pravo u porodinim strvarima, koja je odrana u
junu 2009. u Izraelu, i u slinoj, engleskoj verziji predato za objavljivanje asopisu Jour
nalofLawandFamilyStudies.
2
Vie u O. Cveji Jani, Porodino pravo (2009), Novi Sad, str. 24-26.
63
Dr Olga Cveji-Jani, Brak i razvod izmeu prolosti i budunosti (str. 6387)
Posle rata crkveni brak je postao privatna, lina stvar pojedinaca,

bez ikakvog pravnog znaaja.
Razvod braka je bio dozvoljen i pre i posle Drugog svetskog rata,
ali su se uzroci za razvod kao i drutveni znaaj razvoda braka veoma
razlikovali. Iako razvod pre rata nije bio zabranjen, on nije bio drutveno
prihvaen ve bi se pre moglo rei da je je bio stigmatizovan. Situacija se
posle rata polako menjala tako da se broj razvednih brakova u poslednjim dekadama znatno poveavao i postao vrlo rasprostranjen. Autor u
radu daje produbljenu analizu predratnog verskog i posleratnog porodinog prava u pogledu braka i razvoda, kao i komparativnu analizu razvoda braka u savremenim porodinim pravima evropskih zemalja.
Kljune rei: brak, razvod, nepopravljiv neuspeh braka, sporazumni
razvod, brakorazvodni uzroci, evropske i meunarodne konvencije o braku i razvodu, uporedno pravo o razvodu.
Porodino pravo u multikulturalnom okruenju Graansko i

versko pravo u oblasti braka i razvoda
Pitanje braka i razvoda je oduvek bilo od posebnog interesa i za crkvu i za dravu i tokom dugog perioda ljudske istorije mnogobrojni sukobi izmeu njih su izbijali zbog borbe za prevlast u toj oblasti porodinog
3
ivota. U naoj zemlji brak je dobio verski karakter u 13. veku, kada je
hrianstvo i hriansko crkveno zakonodavstvo bilo potpuno usvojeno.
Glavni izvor verskog prava do 1933. g. (kada je donet Brani pravilnik
Srpske pravoslavne crkve) je bila Krmija, prva tampana slovenska zbir4
ka kanona. Ta situacija je trajala do sredine dvadesetog veka tj. do kraja
Drugog svetskog rata. Meutim, u drugim evropskim zemljama, pod uticajem Reformacije, filozofije u periodu od 16. do 18. veka (skolastike i
kole prirodnog prava) kao i Francuske revolucije, brak gubi verski karakter mnogo ranije nego to je to bio sluaj sa naom zemljom. Graanski brak je uveden u Francuskoj 1791. g. kada francuski Ustav proglaava
u lanu 7 da zakon smatra brak graanskim ugovorom. Posle Francuske
se graanski brak uvodi i u drugim evropskim zemljama , i to u Holandiji
1795. g, u Belgiji 1796. g, u Rumuniji 1864, u vajcarskoj 1874, u Ne-
Lazar Markovi, Porodino pravo (1920), Beograd, str. 6-7 i Dejan Mickovik, Od
Justinijan do Napoleon: Reguliranjeto na razvodot na brak vo Corpus iuris civilis i vo Code Civil, u Savremenoto pravo, pravnata nauka i Justinijanovata kodifikacija, Skopje,
2004. Mickovik naglaava da je izmeu 16. i 18. veka u velikom broju zapadnoevropskih
zemalja katolika crkva izgubila nadlenost u oblasti braka, str. 419.
4
L. Markovi, op. cit. Str., 8-9.
64
makoj 1875, u Maarskoj 1894. (ukljuujui i Vojvodinu), U Portugaliji

1910, u Sovjetskom Savezu 1917, u vedskoj 1920, u Albaniji 1929. g.
5
itd.
U naoj zemlji sekularizacija porodinog prava je definitivno ostvarena tek posle Drugog svetskog rata, kada je dolo do odvajanje crkve od
drave. Zbog tadanjeg socijalistiko/komunistikog reima ispoljavanje
verskog oseanja i praenje verskih obreda je bilo apsolutno nepoeljno.
Dananja situacija je potpuno drugaija. Religiozne slobode i tolerancija
6
su vrlo iroko garantovane Ustavom Srbije. Religija je privatna stvar
svakog pojedinca koji moe zakljuiti crkveni brak ili dobiti crkveni razvod, ali to nema nikakve pravne posledice. Jedina priznata forma braka
kod nas je graanski brak i shodno tome i sudski razvod braka. Meutim,
u polsednjih 15-20 godina, posle pada komunistikog reima, broj crkvenih brakova je znatno povean. Prema nekim nezvaninim procenama poveanje broja brakova zakljuenih u crkvi se kree i do 80% u odnosu na
7
period komunistikog reima. Svakako da je diskutabilno da li je do toga
dolo zbog poveane religioznosti ili zbog neke vrste mode, ili zahvaljujui i jednom i drugom. U svakom sluaju, moemo rei da taj porast broja brakova sklopljenih u crkvi nije doveo vee stabilnosti braka, jer je,
kao to e se videti u daljem tekstu, broj razvedenih brakova jo uvek vrlo visok.
Dominantna religija u Srbiji je pravoslavno hrianstvo. Prema censusu od 2002. g. 95 % stanovnitva u Srbiji se izjasnilo kao religiozno, a
8
meu njima 84,98% se izjanilo da pripada pravoslavnoj crkvi. Meutim,
V. Baki, Porodino pravo u SFRJ, Beograd, 1982, str. 73.

U l. 44 Ustava (2006) se kae: Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od drave.
Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno ureuju svoju unutranju organizaciju, verske poslove, da javno vre verske obrede, da osnivaju verske kole, socijalne
i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.
Ustavni sud moe zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje ugroava
pravo na ivot, pravo na psihiko i fiziko zdravlje, prava dece, pravo na lini i porodini
integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstie versku,
nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.
7
Glas javnosti od 15. 02.2005. g., tekst pod nazivom Crkva razume kada se mu i
ena mrze. elimo isto tako da napomenemo da smo u vie navrata pokuavali da dobijemo relevantne podatke o broju sklopljenih i razvednih brakova u postkomunistikom periodu od Srpske pravoslavne crkve u Novom Sadu, ali, na nae veliko iznenaenje, nismo
naili na razumevanje, tako da neke pouzdanije podatke nismo mogli da dobijemo.
8
Dr Slobodan Markovi (2005), Crkva i politika, Vera znanje mir, Beogradska otvorena kola, internet prezentacija: http://www.nspm.org.yu/Debate/2005_CP_slmarkovic_
klerika.htm, konsultovano aprila 2009. g.
6
65
u stvarnosti, socioloko istraivanje sprovedeno 1991. g. na uzorku od

4.804 Srba iz bive Jugoslavije pokazuje da se samo 8,5% intervjuisanih
izjasnilo da su istinski (uvereni) vernici koji prihvataju tj. slede sva verska pravila, 16,2% su vernici pravoslavne crkve koji ne prihvataju sve to
vera ui, dok se 47,3% izjasnilo da nisu religiozni, ali da nemaju nita
9
protiv religije.
Ostale tradicionalne crkve u Srbiji pored Srpske pravoslavne crkve su Islamska zajednica, Katolika crkva, Slovaka Evangelika crkva a.v., Jevrejska zajednica, Reformatska hrianska crkva i Evange10
lika hrianska crkva a.v. I druge crkve i religiozne zajednice vre
slobodno svoje verske dunosti u skladu sa svojim verskim pravilima i
ritualima.
Opta karakteristika svih ovih religija je da one tite brak, i, nezavisno od toga da li zabranjuju ili dozvoljavaju razvod, nisu naklonjene slobodi razvoda, jer se razvod braka smatra kao krajnje sredstvo za razreenje branih i porodinih konflikata. Na primer, u Koranu, koji dozvoljava
repudijaciju, prorok Muhamed kae da je od svih stvari dozvoljenih Ko11
ranom repudijacija stavar koju Bog najvie mrzi. Protestantska crkva
(kao i pravoslavna) isto tako dozvoljava razvod braka, ali svetenik e
uvek pre razvoda vrlo uporno savetovati vernike da se ne razvedu i pokuati da pomiri zavaene brane drugove, posebno ukoliko uzroci za raz12
vod nisu preljuba ili porodino nasilje. Brak je u prolosti mnogo vie
respektovan nego to je sluaj u savremenom svetu, i iako ni tada nije bio
zabranjen, procenat razvedenih brakova je bio nekoliko puta manji nego
to je danas.
Pre Drugog svetskog rata u Srbiji, izuzev Vojvodine, sklapanje braka je bilo u nadlenosti crkve a razvod u nadlenosti crkvenih sudova. U
Vojvodini (koja je do 1918 g. bila deo Austro-Ugarske) je jo od stupanja
na snagu Maarskog zakona o braku1895. g. brak bio u nadlenosti drave a razvod u nadenosti dravnih sudova (sem Srema i Vojne granice
Ibid.
Uredba o organizovanju i ostvarivanju verske nastave alternativnog predmeta u
osnovnoj i srednjoj koli, Slubeni glasnik RS", br. 46/2001
11
M. Begovi (1964), erijatsko brano pravo, Beograd, str. 107.
12
I intervjuu obavljenim sa g-dinom mr Vladimirom Obustom, vikarom Slovake
luteranske crkve u Novom Sadu u januaru 2009. g. istaknuto je da njihova crkva dozvoljava razvod, jer se brak ne smatra svetom tajnom (sakramentom) ali ako je mogue ouvati brak, uvek je bolje uporno pokuavati sa pomirenjem branih drugova. G-dinu
Obustu i ovim putem najlepe zahvaljujemo na svesrdnoj i drgocenoj pomoi koju nam je ukazao pri izradi ovog rada.
10
66

13
gde je vaio Austrijski graanski zakonik). Specifinost Vojvodine je

bila u tome to su u njoj u to vreme iveli pripadnici razliitih naroda i
sledbenici razliitih veroispovesti. Poto je Vojvodina bila (i jo uvek je)
tipina multikuturalna, multietnika, multireligiozna i multinacionalna
zajednica sklapanje braka izmeu pripadnika razliitih vera ili sa ateistima je predstavljala znaajan problem. Zbog toga, da bi se olakalo sklapanje braka, uveden je graanski brak kao obavezna forma braka. Razlika
u veri je ukinuta kao brana smetnja i preputeno verenicima da odlue
da li e pored graanskog zakljuiti i brak u crkvi.
Brak je smatran osnovom porodice i njenim najznaajnijim stubom.
Prema Branom pravilniku Srpske pravoslavne crkve (BPSPC) pravoslavni brak je sveta tajna po kojoj se dva lica raznoga pola, na nain propisan Crkvom ( 2) , vezuju doivotnom duhovnom i telesnom vezom,
radi potpune ivotne zajednice i raanja i vaspitanja dece (par. 1). Razvod nije poeljan, ali ako su porodini odnosi veoma poremeeni, bio je
dozvoljen na osnovu uzroka predvienih pomenutim Branim pravilnikom. Sa druge strane, pitanje braka i razvoda bilo je regulisano i Srpskim
graanskim zakonikom (1844.g.) koji je priznavao nadlenost crkve za
sklapanje braka (l. 60 SGZ) i crkvenih sudova za prestanak braka ukljuujui i razvod (l. 99 SGZ).
Uzroci za razvod su bili uglavnom bazirani na krivici za prekraj
branih dunosti, i bili su slini i prema SGZ i BPSPC, a pre toga u Krmiji. Prema SGZ uzrociza razvod su bili: 1. preljuba; 2. raenje o glavi
14
branom drugu ; 3. osuda na robiju ili zatoenitvo due od 8 godina; 4.
naputanje hrianske vere i prihvatanje nehrianske ; 5. zlonamerno i
15
neizvesno odustvo branog druga od 3 do 6 godina.
Pored razloga za razvod predvienih SGZ, Brani pravilnik je predviao jo nekoliko drugih, kao to je namerni pobaaj, telesna ili duevna
bolest branog druga, moralna pokvarenost i otpadnitvo od pravoslavne
vere.
Ni SGZ ni Brani pravilnik ne predviaju razvod braka na osnovu
16
sporazuma branih drugova. Iako je razvod za vernike ostao u nadleno-
13
Vie o tome u O. Cveji Jani, Porodino pravo, Novi Sad (2009), str. 25, kao i
Brano pravo u Vojvodini izmeu dva svetska rata, Zbornik za drutvene nauke Matice
srpske br. 125/2008, str. 33-52.
14
Treba naglasiti da Brani pravilnik Srpske pravoslavne crkve koristi izraz
'brani drug a ne suprunik.
15
l. 94 i 95 SGZ.
16
L. Markovi napominje da je na osnovu l. 218 Zakona o crkvenim vlastima nemogunost zajednikog ivota (zbog antipatije, mrnje ili drugog neprihvatljivog pona-
67
sti crkvenih sudova i posle Drugog svetskog rata, ali bez ikakvog pravnog
znaaja, nakon stupanja na snagu Osnovnog zakona o braku iz 1946. g.
crkveni sud je mogao da postupa tek nakon to je graanski razvod po17
stao pravnosnaan. Crkveni razvod je oigledno bio (i jo uvek je) od
odreenog znaaja za vernike iako razvod braka pred dravnim sudom
jo uvek je jedini pravno priznati nain prestanka punovanog braka za
18
ivota branih drugova, i prema tome nema potrebe da se trai (i dobije)
i crkveni razvod, pored tj. posle graanskog razvoda. Meutim, ako pravoslavni vernik eli da sklopi drugi, trei ili ak i etvrti brak u crkvi, potrebno je da njegov brak prethodno bude razveden i u crkvi. Prethodna tri
braka su predstvljala otklonjivu branu smetnju za sklapanje novog crkvenog braka. Sklapanje etvrtog braka je bilo mogue samo uz dozvolu
crkve, ukoliko prethodna dva braka nisu bila razvedena zbog krivice tog
branog druga. Ako je pak prvi i drugi brak jednog lica razveden njegovom krivicom, on prema crkvenom pravu ne moe stupiti u trei brak
(par. 113/2 BPSPC) . Meutim, Sveti arhijerejski sinod je ublaio par.
113/2 Branog pravilnika SPC na sledei nain: Lice ija su dva braka
bila razvedena zbog njegove krivice, moe stupiti u novi brak s dozvolom
nadlenog eparhijskog Arhijereja uz uslov da izdri epitimiju, koju e mu
19
isti odrediti (ASBr. 4/Zap. 18 iz 1951.).
I pored injenice da razvod braka nije bio zabranjen, kao to je bio i
jo uvek je sluaj sa dogmama katolike crkve, statistika pokazuje da procenat razvoda pre Drugog svetskog rata nije bio velik. Naime, 1921. g. je
bilo svega 5,1% razvoda na 100 zakljuenih brakova, 1925. g. je bilo
5,3% razvedenih na 100 zakljuenih, 1930. g. je bilo 5,0%, 1935.g. je bi20
lo 6,1% , 1935. g. 6,1%, 1940. g. 7,1%, a tek posle Drugog svetskog rata procenat razvoda je znatno porastao, tako da nikada vie nije pao ispod
11-12%, dok se u poslednjoj deceniji kree oko 20% razvoda na 100 za-
anja drugog branog druga) takoe bila razlog za razvod braka i da je na taj nain opti,
neskrivljeni brakorazvodni uzrok bio uveden u srpsko pravo, op. cit. str. 91-92.
17
Dimo Peri (1997), Crkveno pravo, Beograd, str. 277.
18
Ponitaj braka je drugi nain prestanka braka za ivota branih drugova, ali tu se
radi o nevaeem a ne o punovanom braku, a izmeu razvoda i ponitaja braka ima
znatnih razlika. Vie u O. Cveji Jani, Porodino pravo (2009), Novi Sad, str. 161-162 i
177-178.
19
Dimo Peri, op. cit. stzr. 265 i 266.
20
Podaci su uzeti iz Statistikog godinjaka Srbije i Crne Gore iz 2005. g. , detaljnije u O. Cveji. Jancic, Summary and analysis of the current law regulating marital and
quasi-marital relationships in the new Serbian Family Law (2008), in Marriage and
Quasi-marital Relationships in Central and Eastern Europe, ed. by L. D. Wardle and A.
S. Loveless, BYU Academic Publishing, Brigham Young University, 2008, p. 85.
68

21
kljuenih brakova. Ima vie razloga za to. Uticaj vere je bio samo jedan od mnogih drugih faktora, kao to je patrijarhalna struktura porodice, ekonomska zavisnost ene, koja je retko bila zaposlena van porodice
(a za ta joj je bilo potrebno odobrenje mua), zatim mnogo vea stopa
raanja itd.
Posle rata se politiki, drutveni i ekonomski sistem znaajno promenio to je imalo velikog uticaja i na porodini ivot, brak, razvod a posebno na poloaj crkve i vernika. Komunistika ideologija je bila da je
religija opijum za narod zbog ega je bila proskribovana za lanove komunistike partije, dok su ostali (nelanovi partije) morali da kriju svoja
religiozna oseanja jer bi bili stigmatizovani kao rekacionarni. Meutim,
neki od najvernijih sledbenika crkve su uspeli da odre svoju veru do dananjih dana kada se drutvena i politika klima promenila i demokratija i
tolerancija prevladali u odnosu na nasilje i netoleranciju.
Najvanije promene su se dogodile u porodinom ivotu. Graanski
brak je postao jedino priznata forma braka za sve graane. Princip jednakosti izmeu mukaraca i ena je proklamovan naim prvim posleratnim
ustavom iz 1946. g. i sve vie i vie ena poinje da se zapoljva van porodice. ena i mukarac dobijaju jednaka prava i dunosti u porodici a
muevljeva vlast nad enom i oinska vlast nad decom je ukinuta. Veliina porodice se smanjuje. Porodina zadruga , u kojoj vie generacija
srodnika ivi i radi zajedno nestaje i nuklearna porodica preovlauje.
Brak i razvod su regulisani Osnovnim zakonom o braku iz 1946. g. koji je
predstavljao jedinstveni savezni zakon za svih est tadanjih republika i
obe autonomne pokrajine (Vojvodinu i Kosovo). Prema Osnovnom zakonu o braku razlikovali su se skrivljeni i neskrivljeni brakorazvodni uzroci.
Jedan od neskrivljenih brakorazvodnih uzroka je bio i poremeaj branih
odnosa i nepodnoljivost zajednikog ivota, koji postaje najrasprostranjeniji uzrok za razvod.
Meutim, ukoliko je jedan brani drug bio iskljuivo kriv za razvod
nije imao pravo da trai razvod braka. Na pr. ako je jedan brani drug napustio drugog, samo nevini brani drug je imao pravo da trai razvod.
Usled toga se u naoj posleratnoj sudskoj praksi javljaju tzv. mrtvi brakovi. Mrtvi brak znai da su brani drugovi iveli odvojeno dui vremenski period ali njihov brak nije mogao da se razvede sve dok nevini
brani drug ne bi na to pristao. Iskljuivo krivi brani drug, koji je eleo
razvod, nije na to imao pravo bez obzira to njihov brak godinama nije
21
1945. g. je na pr. bilo 12,9 % razvedena braka na 100 zakljuenih, 1950. g. je bilo 11,7 % , 1955. g. 15,3 % a 2002. g. broj razvedenih brakova je porastao na 22,9 % na
100 zakljuenih. Slina situacija je i u 2006-toj (20,6 %) i u 2007-moj godini (20,98 %).
69

22
imao nikakvu branu sadrinu (prazna koljka ). Iskljuivo krivi brani drug je najee, nakon prekida zajednice ivota sa branim drugom,
iveo vanbrano sa drugim licem suprotnog pola i zasnivao vanbranu
porodicu, ali pravno nije u bio u mogunosti da legalizuje njihov status
niti status vanbrane dece. Naime, ukoliko bi zajedniki ivot postao nepodnoljiv, niko nije mogao prisiliti jednog branog druga da ostane sa
drugim branim drugom niti ga je mogao spreiti ga napusti porodino
domainstvo i zasnuje novo, sa novim partnerom van braka.
Naa sudska praksa je nala reenje za mrtve brakove na taj nain
to je posle dugogodinjeg odvojenog ivota priznala pravo na razvod
braka i iskljuivo krivom branom drugu, polazei od toga da je prvobitna iskljuiva krivica tokom vremena prerasla u obinu krivicu, koja nije
bila smetnja za priznavanje prava na razvod braka. U poetku se zahtevalo da odvojeni ivot traje najmanje tri godine, a docnije je to vreme svedeno na jednu godinu. Na taj nain je pravni znaaj iskljuive krivice za
razvod bitno umanjen, to je dovelo do tendencije smanjenja znaaja krivice uopte. Kao posledica toga novi Zakon o braku i porodinim odnosima iz 1980. g. uopte ne predvia vie skrivljene brakorazvodne uzroke.
Tim zakonom su bila predviena samo dva brakorazvodna uzroka, i to
ozbiljan i trajan poremeaj branih odnosa (l. 83 ZBPO) i razvod po
sporazumu branih drugova (l. 84 ZBPO). U vreme njegovog vaenja
krivica za razvod braka je bila relevantna jedino za ostvarivanje prava na
supruansko izdravanje. Naime, zakon je predviao da sud moe odbiti
zahtev za izdravanje ako izdravanje trai brani drug koji se bez ozbiljnog povoda od strane drugog branog druga grubo ili nedolino ponaao
u branoj zajednici ili ako bi njegov zahtev predstavljao oiglednu nepravdu za drugog branog druga (l. 288/4 ZBPO). Iako je krivica za razvod braka bitno umanjena, brak je jo uivao odreenu zatitu. Na pr.
bivi ZBPO je predviao obavezu uzajamne vrenosti branih drugova, to
novi zakon ne predvia. Brani drugovi vie nemaju tu dunost jer se to
smatra delom njihovog privatnog ivota. Od 1980. g. preljuba nije vie
poseban brakorazvodni uzrok ali moe biti relevantna ako dovede do
ozbiljnog i trajnog poremeeja branih odnosa (l. 83 ZBPO i l. 41 Po23
rodinog zakona).
22
Izraz je upotrebljen u engleskoj pravnoj teoriji (videti u Jonathan Herring, Family

Law, Oxford, Pearson-Longman, 2007, p. 122).
23
Neki autori su isticali da je ZBPO ustvari predviao tri brakorazvodna uzroka. Trei je bio nemogunost ostvarivanja svrhe braka iz drugih razloga, kao to
je nestalost ili duevna bolest jednog branog druga ili slini razlozi (M. Draki,
Porodino pravo, Beograd 1998, str. 132-135). Ustvari, l. 83 ZBPO je to p-
70
Novi Porodini zakon iz 2005. g. zadrava iste brakorazvodne uzroke tj. ozbiljan i trajan poremeaj branih odnosa (l. 41) i razvod po sporazumu (l. 40), iako ima izvesnih razlika u definisanju i uslovima za razvod. Meutim, i pored toga to su 2000.-te godine definitivno nastale
krupne demokratske promene u naem drutvu, crkvena forma braka nije
uvedena. Ustvari, kod nas uopte nije ni bilo zahteva za takvim promenama. Ni crkve ni nevladine organizacije nisu imale pretenzije da se za to
zalau. Poloaj Srpske pravoslavne crkve, koja okuplja najvei broj vernika u naoj zemlji, je bio i jo uvek je slab i bez autoriteta kakav ima na
pr. Katolika crkva u Hrvatskoj, Poljskoj ili Litvaniji. Ni u ovim zemljama crkvena forma braka nije bila priznata za vreme dugotrajne vladavine
posleratnog socijalistiko-komunistikog reima, ali danas je verska forma braka izjednaena sa graanskom.
Najoigledniji neuspeh Srpska pravoslavna crkva je doivela nedavno, kada je Predlog zakona o zabrani diskriminacije bio podnet Narodnoj
skuptini na usvajanje. Sve tradicionalne crkve i verske zajednice u naoj
zemlji su potpisale peticiju protiv usvajanja pojedinih odredbi ovog Predloga. One su se uglavnom protivile zabrani diskriminacije prema polnoj
orijentaciji ( l. 21 Predloga) kao i navodnom organiavanju poloaja i
sloboda crkvi (l. 18 Predloga). Dok su primedbe koje su se odnosile na
crkve usvojene i tekst pomenute odredbe usaglaen sa zahtevima crkvi,
24
primedba koja se odnosila na seksualnu orijentaciju je odbaena. Ustvari, ureenje pitanja seksualne orijentacije i zatite svih graana od bilo
kakve diskriminacije je stvar drave a ne crkve. Crkve mogu i treba da
zadre i da brane svoja uverenja po tom pitanju, ali je stvar drave da regulie sva sekularna, svetovna pitanja bez uplitanja crkve. Ono to su crkve propustile posle demokratskih promena u naem drutvu to je da trae priznavanje nadlenosti za sklapanje crkvenog braka za svoje vernike,
koji bi bio legalno priznata forma braka. Takvi zahtevi crkava bi bili razumljivi i u skladu sa pravima vernika da zahtevaju da njihova verska
ubeenja budu priznata i po tom pitanju. Do sada slinih zahteva od strane crkvi nije bilo.
U Hrvatskoj i Poljskoj crkvena forma braka postoji od 1998. g. U
Hrvatskoj je crkvena forma braka prvobitno bila priznata samo katolici-
redviao in fine, ali moe se rei da su to samo posebne okolnosti koje u krajnjem
sluaju vode do ozbiljnog i trajnog poremeaja branih odnosa., jer je oigledno da
ozbiljan i trajan poremeaj branih odnosa nastaje kada jedan brani drug nestane
ili duevno oboli, ali naravno mogue je te razloge uzeti i kao posebne brakorazvodne uzroke.
24
Novine Politika od 26.marta 2009. g.
71
ma, ali ubrzo posle toga hrvatska vlada je zakljuila sline sporazume i
sa Srpskom pravoslavnom crkvom, Hrvatskom islamskom zajednicom,
Evangelistikim crkvom u Hrvatskoj i Reformatorskom hrianskom cr25
kvom u Hrvatskoj. Prema Meunarodnom izvetaju o potovanju verskih sloboda za 2005. godinu, koji je objavio Hrvatski ured za demokratiju, ljudska prava i rad, do 2005. g. drava je zakljuila sporazume sa
ukupno 15 crkava i verskih zajednica u Hrvatskoj. To znai da su crkveni
brakovi zakljueni pred verskim vlastima ovih crkava i verskih zajednica
26
pravno validni.
U Poljskoj je Zakon o porodici i starateljstvu bio izmenjen 1998. g.
Na osnovu Konkordata zakljuenog izmeu Svete apostolske stolice i
27
Poljske, sklapanje crkvenog braka je bilo dozvoljeno.
U Litvaniji je Ustavom iz 1992. g. predvieno bezuslovno prizavanje crkvenog braka , ali takva radikalna promena je dovela do velike
28
pravne nesigurnosti. Naime, nedostajali su propisi o efikasnoj razmeni
podataka o zakljuenim brakovima izmeu razliitih crkava kao i podataka izmeu crkvi i dravnih matiara. To je izazvalo pravnu nesigurnost
po pitanju pridravanja materijalnih uslova za sklapanje braka. Reenje je
naeno u Graanskom zakoniku iz 2000. g. koji je predvideo uslove koji
moraju biti ispunjeni da bi se braku sklopljenom u crkvi priznala ista dej29
stva kao i graanskom braku. Prema tome, pored graanskog braka, crkveni brak kao legalna forma braka uveden je u sve tri zemlje po prvi put
posle Drugog svetskog rata.
Evropski i meunarodni pristup problemu braka i razvoda

Kakav je pristup pitanju braka i razvoda u komparativnom pravu i
evropskim i meunarodnim pravnim intrumentima? Prvi utisak je da su
promene oigledne. Brak se vie ne smatra glavnim stubom porodice, ko-
25
D. Hrabar, The protection of weaker family members: The Ombudsman for children, Same-sex unions, Family violence and Family Law, The International Survey of
Family Law, General Editor Dr. A. Bainham, Jordan Publishing Limited, 2004, p. 119.
26
Videti na: http://zagreb.usembassy.gov/root/pdfs/rrights_report_2005_hr.pdf, poslednja poseta sajtu maja 2009.
27
Vie u: A. Maczynski, The influence of European Family Law on the Family Law of
countries acceding to the EU, Perspectives for the Unification and Harmonisation of Family
Law in Europe, Ed. Katharina Boele-Woelki, Antwerp Oxford-New York, 2003, str. 245.
28
Vie u: S. Keserauskas, Moving in the same Direction? Presentation of Family
Law Reforms in Lithuania, The International Survey of Family Law, Gen. Editor Dr. A.
Bainham, Jordan Publishing Limited, 2004, str. 322 i 233.
29
Ibidem.
72
ji takoe moe biti i vanbrana zajednica mukarca i ene kao i zajednica

lica istog pola. Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osovnih sloboda iz 1950. g. ne sadri definiciju porodice ve garantuje zatitu privatnog i porodinog ivota (l. 8). Koncept privatnog i porodinog ivota je
mnogo iri nego pojam braka i obuhvata i razliite oblike porodinih odnosa. On ne podrazumeva samo brane odnose i odnose izmeu branih
roditelja i dece, ve i odnose izmeu vanbranih partnera i vanbranih roditelja i dece, kao i homoseksualne i transeksualne odnose itd. (na pr. zatita prava na line kontakte izmeu deteta i lica sa kojim su ostvareni bliski emotivni odnosi). Pomenuta Konvencija titi pravo na brak i zasnivanje porodice u skladu sa nacionalnim pravom koje regulie ostvarivanje
tog prava (l. 12) ali se izriito naglaava da se pravo na sklapanje braka i
zasnovanje porodice garantuje mukarcima i enama koji su dostigli odgovarajui uzrast tj. garantuje se licima razliitog pola. Meutim, sudska
praksa Evropskog suda za prava oveka ne titi samo tradicionalnu porodicu i porodine veze, ve u skladu sa teorijom ljudskih prava i osnovnih
sloboda titi i druge privatne i porodine veze. Koncept braka i porodice
je znaajno proiren.
I Povelja o osnovnim pravima u Evropskoj uniji (2007) predvia slina pravila o zatiti privatnog i porodinog ivota (l. 7), prava na brak i
prava na zasnivanje porodice (l. 9) kao i Evropska konvencija. Nijedna
od njih ne sadri definiciju porodice niti tite brak kao jedini osnov porodice. Meutim, Povelja EU izriito zabranjuje diskriminaciju zasnovanu,
izmeu ostalog, i na polnoj orijentaciji (l. 21), koja se ne pominje u
Evropskoj konvenciji. Zabranu diskriminacije koja je bazirana na religiji
(l. 14 Evropske konvencije) ili veri (l. 21/1 Evropske povelje) garantuju
oba instrumenta.To znai da drave lanice Saveta Evrope (njih 47) i
Evroske unije (njih 27) treba da obezbede jednaki tretman svih lica na
svim poljima druvenog, verskog, porodinog, politikog, ekonomskog
ivota itd.
ta vie, veoma je vano naglasiti, radi boljeg razumevanja sutine
Povelje, da je razvojni princip vodei princip u Evropskoj uniji. To je izraeno u Preambuli Povelje na sledei nain: U tom cilju, neophodno je
jaati zatitu osnovnih sloboda u svetlu promena u drutvu, drutvenog
progresa i naunog i tehnolokog razvoja, doprinosei da ta prava budu
to vidljivija u Povelji (Preambula, alineja IV).
to se tie razvoda, moe se rei da danas glavno pitanje nije da li
treba dozvoliti razvod ve uglavnom koje brakorazvodne uzroke treba
predvideti, do kog stepena brakorazvodni postupak treba pootriti ili
ublaiti i kako u to veoj meri harmonizovati brakorazvodno pravo razli73
itih nacionalnih zakonodavstava. Razvod je danas priznat u svim evropskim zemljama izuzev na Malti, koja jo uvek zabranjuje razvod. Pitanje
je naravno koliko dugo e to jo moi da opstane, jer je suprotno ljudskoj
prirodi prisiljavati nekoga da ostane u braku sa drugim licem celog ivota, ak i kada je oigledno da je brak propao, da je nepopravljivo naruen
i da supruzi godinama ive odvojeno. Sem toga, to nije u skladu ni sa teorijom o ljudskim pravima, jer koncept nerazreivosti braka vodi stvaranju
mrtvih brakova. Dakle i nakon sudskog,kao i nakon faktiki odvojenog
ivota izmeu branih drugoa ostaje samo mrtvi brak, prazna koljka
to nije u interesu nijednog branog druga.
Posle 1970. g. kada je Italija, koja je inae dugo bila smatrana snanim braniocem nerazreivosti braka, uvela razvod, i mnoge katolike zemlje su izmenile svoja zakonodavstva i dozvolile razvod. Prvo, to je bio
sluaj sa panijom, koja je uvela razvod braka 1982. g. , zatim sa Argentinom, koja uvodi razvod braka 1987. g. zatim ga uvodi Irska na osnovu
Ustava iz 1996.g. i Zakona o porodici iz 1996. g. , ile 2004. g. i Peru
2008.g. Ko to je reeno, jedina preostala zemlja u Evropi koja jo uvek
30
ne dozvoljava razvod je Malta, i Filipini u Aziji. Severna i Juna Amerika, Azija (sem Filipina), Afrika i Australija nisu vie suoene sa izazovom razvoda. Razvod je nunost modernog doba a potvrdu te oajnike
nunosti razvoda vidimo i u tome to se na pr. U ileu, nakon to je uveden razvod braka, preko 3,600.000 brakorazvodnih sluajeva nalo u po31
stupku pred ileanskim pravosuem. Imajui u vidu da Peru ima oko
29.180.900 stanovnika, to znai da je tamo 2008.g. bilo 123,3 razvoda na
1000 stanovnika.
U dananje vreme su neki drugi problemi koji se tiu razvoda mnogo znaajniji od jednostavnog pitanja da li dozvoliti razvod. Imajui u vidu da je svet danas mnogo bolje povezan nego ikada ranije i da je unutar
30
Filipinsko pravo, generalno, ne dozvoljava razvod braka na Filipinima. Jedini

izuzetak je napravljen u odnosu na muslimane, kojima je, pod odreenim okolnostima,
doputen razvod. Za nemuslimane, zakon dozvoljava ponitaj braka i rastavu od stola i
postelje (zakonska separacija). Ponitajem, brak legalno prestaje, to nije sluaj sa rastavom. Meutim, l. 26 Porodinog zakona predvia da brakovi koji su zakljueni van Filipina, u skladu sa vaeim pravom zemlje u kojoj su zakljueni, i koji su u toj zemlji
vaei, bie vaei i na Filipinima, sem onih koji su zaranjeni l. 35(1), (4), (5) i (6), 36, 37 i 38 (17a).Ovi lanovi se odnose na brane smetnje koje dovode do ponitaja braka.
Ako je brak izmeu Filipinca i stranca punovano zakljuen u inostranstvu, a potom brani drug stranac dobije tamo i punovaan razvod koji mu daje pravo da sklopi novi brak,
onda i brani drug Filipinski dravljanin stie pravo da ponovo zakljui brak prema filipinskom pravu (Izvrna naredba 227).
31
Videti na: http://www.livinginperu.com/news-6342-politics-perus-congresspasses-speedy-divorce-law, poslednja poseta sajtu maja 2009.
74
Evropske unije zagarantovano slobodno kretanje ljudi, dobara, usluga i ka32

pitala, ako i sloboda preduzetnitva, sutinski problem je kako harmonizovati brakorazvodno pravo razliitih zemalja. Razlike izmeu pojedinih
zemalja su znaajne, kako one koje se tiu uzroka za razvod tako i posledice razvoda itd. Neke zemlje imaju liberalniji brakorazvodni reim dok druge imaju restriktivniji reim i zahtevaju mnoge dodatne uslove za dobijanje
razvoda. Mi emo se uglavnom skoncentrisati na evropske zemlje.
Razvod po sporazumu branih drugova

Glavna tendencija u brakorazvodnom pravu je olakavanje razvoda i
ublaavanje posledica krivice za razvod. Jednom reju, moderno pravo ne
treba da dozvoli da sukob izmeu branih drugova eskalira i da netolerancija i nesporazumi izmeu njih preovladaju tokom postupka za razvod.
Zbog toga skoro sve evropske zemlje dozvoljavaju razvod po sporazumu
branih drugova, omoguavajui branim drugovima da sporazumno urede meusobne line i imovinske odnose, kao i odnose koje se tiu maloletne dece ili punoletne dece koja nisu sposobna se sama staraju o sebi i
svojim pravima i interesima. Razvod zbog nepopravljivog poremeaja
branih odnosa je drugi brakorazvodni uzrok koji krivicu za razvod braka
ne smatra bitnom za razvod. Sa druge strane, posredovanje, mirenje i period za razmiljanje pre razvoda takoe slue tome da pomogne branim
drugovima da izbegnu razvod ili ublae posledice ogorenja i stresa zbog
razvoda, i da im omogui da se razvedu mirno i prijateljski koliko god je
to mogue.
Mnoge evropske zemlje ak i ne predviaju vie skrivljene brakorazvodne uzroke. To je sluaj sa Bugarskom, ekom, Engleskom i Velsom, Finskom, Nemakom, Maarskom, Italijom, Irskom, Holandijom,
Poljskom, Rusijom, panijom, vedskom, vajcarskom, Srbijom, Crnom
33
Gorom, Bosnom i Hercegovinom (u oba entiteta) Hrvatskom, Slovenijom i Bivom jugoslovenskom republikom Makedonijom.
32
Preambula, alineja 3 Povelje o osnovnim pravima u EU: Unija dorinosi ouvanju i razvoju tih zajednikih vrednosti potujui pri tome raznovrsnost kultura i tradicija
naroda Evrope kao i nacionalne identitete drava lanica i organizaciju njihovih javnih
vlasti na nacionalnim, regionalnim i lokalnim nivoima; ona podstie izbalansiran i odriv
razvoj i obezbeuje slobodno kretanje ljudi, dobara, usluga i kapitala i slobodu preduzetnitva
33
Ranije jedna od est federalnih jedinica Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, Bosna i Hercegovina je stekla nezavisnost posle referenduma odranog 28.
februara i 1. marta 1992. g. Zemlja je politiki decentralizovana i obuhvata dva entiteta,
Federaciju Bosnu i Hercegovinu i Republiku Srpsku, kao i distrikt Brko, kao de facto
trei entitet.
75
Najrasprostranjeniji model brakorazvodnih uzroka je razvod po sporazumu branih drugova ili razvod po tubi jednog branog druga koja je
prihvaena od strane drugog branog druga. Brak moe prestati na osnovu sporazuma branih drugova u Austriji (odeljak 55a Zakona o porodi34
35
36
ci), Belgiji (l. 233 Belgijskog GZ), Bugarskoj, Hrvatskoj (l. 42 i
43 Obiteljkog zakona), Federaciji Bosni i Hercegovini (l. 44), Francu37
38
39
40
skoj, Nemakoj, Holandiji, Grke (l. 1441 Grkog GZ), Crnoj Go41
42
ri, Republici Srpskoj (l. 54,55), Srbiji (l. 40), Bivoj jugoslovnskoj
43
44
republici Makedoniji (l.42), Sloveniji (l. 64) itd.
Izmeu pomenutih zakona postoje razlike u pogledu uslova pod kojima razvod moe biti odobren. Najznaajniji zahtevi se uglavnom odnose na sporazum o deci i o uzajmnim odnosima izmeu branih drugova,
kao na pr. o supruanskom izdravanju posle razvoda, o deobi zajednike
imovine, o porodinom domu, upotrebi prezimena i slinim pitanjima. Na
taj nain savremena prava nastoje da doprinesu ublaavanju dramatizovanja razvoda braka i zacelenju prethodnih konflikata. Za brane drugove, a
posebno za decu, uvek je bolje dozvoliti im da sami urede svoje (sporne)
odnose. Ukoliko oni uspeju da postignu sporazum o bitnim posledicama
razvoda braka, to u najmanju ruku znai da su saglasni i oko toga da njihov zajedniki ivot zaista vie ne moe da se odri i da zarad sopstvene
budunosti i budunosti zajednike dece treba da ostave po strani meusobne brane nesuglasice i netrpeljivost.
Preduslovi za sporzumni razvod u Austriji su dosta strogi. Brani
drugovi treba da postignu sporazum o prebivalitu dece i vrenju roditeljskog prava, o kontaktima sa decom i o izdravanju dece koja nisu sposob-
34
Marianna Roth, European Family Law in Action, Volume I: Grounds for Divorce, eds. K. Boele-Woelki, B. Braat, I. Sumner, Intersentia, CEFL 2003, str.71.
35
Walter Pintens, op. cit. supra.
36
Velina Todorova, op. cit. supra.
37
Hugues Fulchiron, The New French Divorce Law, The International Survey of
Family Law (2005), Gen. ed. Andrew Bainham, str.. 243.
38
O.Cvejic Jancic, Razvod braka u nasem i stranom pravu (1987), Dnevnik, Novi
Sad, str. 114-115.
39
Ibidem, str.116.
40
Achilles g. Koutsouradis, European Family Law in Action, Volume I: Grounds
for Divorce, eds. K. Boele-Woelki, B. Braat, I. Sumner, Intersentia, CEFL 2003, str. 84.
41
Porodini zakon Crne Gore, Slubeni list Crne Gore br. 1/2007.
42
Porodini zakon Srbije, Slubeni glasnik RS br. 18/2005.
43
Zakon za semejstvoto Sluben vesnik na Republika Makedonija" br. 83 /2004 .
44
Zakon o zakonski zvezi in druzinskih razmerjih, Uraden list RS 15/1976, 16/2004.
76
na da se staraju sama o sebi, zatim o branoj imovini (na pr. o stanovanju,

kolima), o uteevini branih drugova i najzad o odricanju od uzajamnih
45
zahteva za izdravanje. U sudskoj praksi Austrije u 2000. g. veina brakova je bila razvedena po sporazumu branih drugova odnosno od ukup46
no 19.552 razvoda, 17.420 braka je razvedeno sporazmno, to iznosi
89,09%, iako su uslovi za razvod vrlo strogi. To znai da brani drugovi
uspevaju da postignu sporazum, ukoliko im je ta mogunost priznata zakonom, ak i kada to nije tako lako postii.
U Bugarskoj preduslovi za sporazumni razvod ukljuuju sporazum
branih drugova o svim posledicama razvoda, kao to su vrenje roditeljskog prava, pravo na pristup deci i izdravanje dece, deoba imovine, korienje porodinog doma, plaanje izdravanja i upotreba porodinog ime47
na (l. 101 Bugarskog Porodinog zakona). Ukoliko sporazumom branih drugova interesi dece nisu zadovoljeni, sud moe da im ostavi dodatni
rok kako bi popravili svoj sporazum. Sudska praksa u Bugarskoj pokazuje da broj razvedenih brakova zbog nepopravljivog sloma braka blago
48
premauje broj sporazumnih razvoda. Ipak, treba naglasiti da je i u toj
zemlji broj sporazumnih razvoda vrlo visok (oko50%).
U Nemakoj sporazumi razvod moe biti odobren samo ukoliko su
brani drugovi iveli odvojeno najmanje jednu godinu (l. 1566 I Nemakog GZ) i ako su se sporazumeli o sledeim posledicama: o supruanskom izdravanju i izdravanju zajednike dece, o porodinom domu i o
pitanjima koja se tiu domainstva, (par. 630 I, 3 Zakonika o graanskom
49
postupku). Brani drugovi isto tako treba da izjave da su postigli sporazum o roditeljskom pravu i o kontaktima sa njihovom decom, i da nee
traiti sudsku odluku povodom toga, ili ako budu traili da e to uini za50
jedniki. Odredbe Francuskog GZ koje se odnose na razvod su izmenje51
ne 2004. g. u cilju ublaavanja posledica razvoda. Uslov za sporazumni
razvod je da su brani drugovi uredili posledice razvoda braka svojim
sporazumom. Sudija treba da ohrabri brane drugova da postignu takav
45
M. Roth, op. cit. str. 29.

M. Roth, op. cit. str. 99.
47
V. Todorova, op. cit. stp. 312.
48
Tako je na pr. 1998. g. bilo 55% razvoda zbog propasti braka, 1999.g. 56%,
2000. g. 57% i 2001. g. 51% , nasuprot 45%, 44%, 43% i 49% razvoda po sporazumu
tokom pomenutih godina, V. Todorova, op. cit. stp. 100.
49
Dieter Martiny, European Family Law in Action, Volume I: Grounds for Divorce,
eds. K. Boele-Woelki, B. Braat, I. Sumner, Intersentia, CEFL 2003, stp. 242.
50
Ibidem.
51
H. Fulchiron, op. cit. stp. 247.
46
77
sporazum van suda. Sporazum moe da obuhvati sve ili neke posledica
razvoda. Njihov sporazum podlee odobrenju od strane suda, koji treba
da verifikuje da je zadovoljen test pravinosti i da su interesi oba brana
52
druga i dece zatieni (l.268 st. 2). Slian tome je i razvod zasnovan
na l. 373-2-3, koji predvia da se brani drugovi obraaju sudu nadlenom za brane stvari radi potvrde sporazuma kojim ureuju nain vrenja roditeljske vlasti i odreuju njihove doprinose za izdravanje i obra53
zovanje dece.
to se tie sporazumnog razvoda, Porodini zakon Srbije u l. 40 predvia da suprunici imaju pravo na razvod braka ako zakljue pismeni sporazum o razvodu, koji treba obavezno da sadri i pismeni sporazum o vrenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajednike imovine.
Sporazum o vrenju roditeljskog prava moe imati oblik sporazuma o zajednikom vrenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vrenju
roditeljskog prava. Sporazumni razvod ne zavisi ni od duine trajanja braka, niti je uslovljen prethodnim protekom roka za razmiljanje niti bilo kojim drugim uslovima kao na pr. prethodni odvojeni ivot, minimalni broj
godina branih drugova, obavezno mirenje, posredovanje i sl. Ni sporazum
o supruanskom izdravanju nije preduslov za razvod. Slino reenje je
usvojeno i u Porodinom zakonu Crne Gore (l. 57) koji pored toga predvia jo da mu nema pravo da trai razvod braka za vreme trudnoe ene i
dok njihovo dete ne dostigne godinu dana ivota, osim ako ena pristane na
razvod (l. 58 PZ CG). U Federaciji Bosne i Hercegovine brani drugovi
mogu traiti sporazumni razvod braka tek po proteku est meseci od njegovog zakljuenja i ukoliko u postupku posredovanja postignu sporazum o
vrenju roditeljskog prava, o izdravanju deteta, o uslovima i nainu odravanja linih odnosa i neposrednih kontakata deteta sa roditeljem koji ne
ostvaruje roditeljsko staranje i o supruanskom izdravanju (l. 44 PZ BF).
Sud e odbiti zahtev za razvod po sporazumu ako sporazum koji se odnosi
na decu nije u njihovom interesu. Mu nema pravo da trai razvod za vreme trudnoe ene i dok dete na napuni tri godine ivota, to znai da tokom
tog perioda on moe traiti razvod samo ako se ena saglasi sa razvodom
ili ako zajedniki podnesu zahtev za razvod (l. 43 PZ BF). Posredovanje
je obavezno ako brani drugovi imaju decu nad kojom vre roditeljsko staranje (l. 45 PZ BF).
Prema Obiteljskom zakonu Hrvatske oba brana druga mogu podneti sporuzumni zahtev za razvod (l. 42/1). Brani drug nema pravo na tu-
52
53
78
Ibidem.
Ibidem.
bu za razvod za vreme trudnoe ene ili dok njihovo dete ne navri godinu dana ivota (l. 42/2). Bosanski Porodini zakon regulie ovo pitanje
mnogo jasnije jer se kae da mu nema pravo... umesto brani drug.
Postupak posredovanja je uvek obavezan ako brani drugovi imaju maloletnu zajedniku ili usvojenu decu ili punoletnu decu nad kojom vre roditeljsko pravo, bez obzira da li se radi o razvodu po tubi ili o sporazumnom razvodu (l. 44). ta vie, ako brani drugovi imaju maloletnu decu
ili punoletnu decu nad kojom vre roditeljsko pravo postupak posredovanja je obavezan ak iako jedan ili oba brana druga ive u inostranstvu,
ako sud proceni da nema veih tekoa da brani drugovi uestvuju u postupku posredovanja (l. 45/4). Drugi preduslovi za sporazumni razvod
nisu predvieni. Sud e ispitati brane drugove da li su postigli sporazum
o tome sa kojim e roditeljem dete iveti, o njegovim susretima i druenju s drugim roditeljem odnosno o smetaju deteta tokom trajanja parnice
za razvod (l. 46/2).
U Sloveniji brani drugovi treba da postignu sporazum o svim posledicama razvoda braka koje se odnose na zajedniku decu (uvanje, podizanje, izdravanje, kontakti) i na brane drugove (deoba zajednike
imovine, ko e nastaviti da koristi stan po osnovu zakupa i o izdravanju
neobezbeenog branog druga). Sporazum o posledicama razvoda koji se
odnosi na brane drugove treba da bude sainjen u formi izvrnog notarskog zapisa (l. 64 Zakona o braku i porodinim odnosima). Sud treba da
utvrdi da li su interesi dece zatieni sporazumom roditelja i u tom cilju
treba da pribavi miljenje centra za socijalni rad. Pre razvoda braka sud
e uputiti brane drugove u centar za socjalni rad na savetodavni razgovor i ukoliko se brani drugovi ne odazovu pozivu smatrae se da je njihov predlog za sporazumni razvod povuen (l. 71 ZBPO).
lan 1441 Grkog GZ predvia da brani drugovi mogu sporazumno da trae razvod braka ako je brak trajao najmanje godinu dana. Razlog
za to odlaganje je izbegavanje lakomislenih i prenagljenih razvoda, tako
da se branim drugovima ostavlja vreme od godinu dana da razmotre svoju branu situaciju. Oni zatim moraju da se saine pismeni sporazum o
razvodu braka i o maloletnoj deci (o vrenju roditeljskog prava i pravu na
posete). Taj sporazum treba da bude potvren od suda i ostae na snazi
54
do pravnosnanosti presude o razvodu.
Uslovi za sporazumni razvod braka su prema maarskom pravu dosta strogi. Potrebno je da se brani drugovi sporazumeju o deci (vrenju
roditeljskog prava, izdravanju, pravu na kontakte deteta i roditelja sa ko-
54
Achilles G. Koutsouradis, in European Family Law in Action, Volume I: Grounds dfor

Divorce, eds. K. Boele-Woelki, B. Braat, I. Sumner, Intersentia, CEFL 2003, stp. 290 i 314.
79
jim dete ne ivi), o supruanskom izdravanju, pravu na korienje porodinog doma posle razvoda i o deobi zajednike imovine, iskljuujui ne55
pokretnu imovinu. Njihov sporazum predstavlja dovoljan dokaz da su
brani odnosi neporavljivo poremeeni. Sporazum treba da bude potvren
od strane sudije. Ukoliko je razvod po sporazumu zasnovan na prethodnom odvojenom ivotu branih drugova u trajanju od najmanje tri godine
brani drugovi treba tokom brakorazvodog postupka da dokau da su postigli sporazum o roditeljskom pravu i izdravanju dece, kojim su interesi
deteta na odgovrajui nain zatieni. U Maarskoj je tokom 2000.g. bilo
ukupno 23.968 razvedenih brakova od kojih je 18.440 brakova (ili
56
76,94%) razvedeno po sporazumu branih drugova.
Nepopravljiv poremeaj branih odnosa

Prema znaaju i zastupljenosti nepopravljiv poremeaj branih odnosa
je drugi po redu brakorazvodni uzrok. U SAD na pr. do 1998. g. 48 drava
i distrikt Kolumbija su izriito usvojili neki od 'modernih neskrivljenih uzroka za razvod' meu kojima je u dvadeset amerikih drava razvod dozvoljen
samo na osnovu modernih, neskrivljenih brakorazvodnih uzroka (nepopra57
vljiv poremeaj braka ili nepomirljive razlike izmeu branih drugova). U
treini ostalih drava zakonodavac je dodao bar jedan neskrivljeni brakora58
zvodni uzrok kao alternativa skrivljenim uzrocima.
U evropskim zemljama nepopravljiv poremeaj braka je isto tako iroko prihvaen, izriito ili preutno. On je predvien u svih est bivih jugoslovenskih republika (sada nezavisnih drava), u Austriji, Belgiji, Bugarskoj, ekoj, Danskoj, Nemakoj, Engleskoj i Velsu, Italiji, paniji,
Finskoj, Francuskoj, Grkoj, Maarskoj, Holandiji, Potugaliji, Rusiji,
Norvekoj i drugim dravama. Iako meu njima ima razlika u pogledu toga kako je taj uzrok regulisan u nacionalnim zakonodavstvima, opta karakteristika ovog brakorazvodnog uzroka je da je to neskrivljeni brakorazvodni uzrok i da je insistiranje na krivici branih drugova za razvod
59
naputeno.
55
Emila Weiss, Orsolya Szeibert, in European Family Law in Action, Volume I: Grounds
for Divorce, eds. K. Boele-Woelki, B. Braat, I. Sumner, Intersentia, CEFL 2003,stp. 243.
56
Ibidem, str. 106. Isti autori navode da u ostalim sluajevima razvoda statistika ne
sadri podatke o injenicama na kojima je zasnovan potpuni i nepopravljiv poremeaj
braka
57
L. Wardle, L. Nolan, op. cit. p. 651
58
Ibidem.
59
U literaturi se vrlo iroko navode razlozi za i protiv skrivljenih odnosno neskrivljenih brakorazvodnih uzroka. Videtii vie u Jonathan Herring, Family Law, Pearson-
80
U Porodinom zakonu Srbije neskrivljeni brakorazvodni uzrok je iroko liberalizovan i osloboen bilo kakvih subjektivnih elemenata. Naime, za dobijanje razvoda je dovoljno da jedan brani drug ne eli vie da
ivi zajedno sa drugim branim drugom. l. 14 PZ predvia da svaki suprunik ima pravo na razvod braka ako su brani odnosi ozbiljno i trajno
poremeeni ili ako se objektivno ne moe ostvarivati zajednica ivota suprunika. Brak se uvek smatra ozbiljno i trajno poremeenim ako jedan
brani drug to tvrdi i ako je bar za njega brak neodriv. Postupak za razvod je hitan ako brani drugovi imaju decu i treba da bude okonan na
najvie dva roita (l. 204). Izjava jednog branog druga je dovoljan dokaz ozbiljnog i trajnog poremeaja branih odnosa. ak i ukoliko drugi
brani drug ne eli razvod, on nema efikasno sredstvo kojim se moe usprotiviti razvodu. Smatra se da bezuslovno pravo na razvod postoji i u
sluaju kada se objektivno ne moe ostvarivati zajednica ivota suprunika. To bi bio sluaj na pr. ako je jedan brani drug duevno bolestan ili
ako nestane.
Sudija nije ovlaen da trai od branih drugova da navedu razloge
zbog koji se trai razvod niti su brani drugovi duni da se o tome izjasne. Najznaajnija uloga suda je da obezbedi zatitu najboljeg interesa deteta. Posredovanje je predvieno kao deo brakorazvodnog postupka, ali
nije obavezno. Period za razmiljanje pre razvoda braka nae pravo ne
predvia. Krajnje retko se deava da sud odbije zahtev za razvod. Toga
zapravo vie nema u naoj sudskoj praksi.
Mnogobrojne odredbe novog Porodinog zakona obezbeuju mnogo
vei stepen privatizacije nego to je to bio sluaj sa prethodnim zakonom.
ta vie, na novi Ustav (2006) predvia da svako ima pravo da slobodno
60
odlui o zakljuenju i raskidanju braka (l. 62/1). Zaista se moe rei da je
stvar samih brani drugova da se staraju o ouvanju svoga braka i zdravih
branih odnosa, i da nije stvar drave da im zabrani razvod ako jedan ili oba
ele da se razvedu. Naglasak ne treba da bude stavljen na to kako spreiti razvod ve kako osigurati njegovo to uspenije funkcionisanje uprkos svih izazova i iskuenja savremenog ivota. Meutim, moda je neka predostronost mogla biti predviena kako bi se predupredili lakomisleni, nedovoljno promiljeni
razvodi, kao na pr. odreeni period za razmiljanje pre razvoda ili prethodni
odvojeni ivot branih drugova, i to samo u sluaju da brani drugovi imaju
decu o kojoj su duni da s staraju.
Longman, 2007, pp. 118-122, Lynn D. Wardle, Laurence C. Nolan, Fundamental Principles of Family Law, Buffalo, New York, 2006, pp. 646-658.
60
l. 62/1 Ustava Srbije iz 2006. g. (Sl. Glasnik RS br. 83/2006).
81
Ovaj brakorazvodni uzrok je na isti nain relulisan i u Porodinom

zakonu Crne Gore (l. 56, 317, 330) kao to je u pravu Srbije , dok je u
ostalim zemljama bive Jugoslavije regulisan na slian nain. U Sloveniji
uzrok za razvod postoji ako je brani ivot iz bilo kojih razloga postao
nepodnoljiv (l. 65). U tom sluaju svaki brani drug ima pravo da trai
razvod braka. Uee branih drugova u savetodavnom razgovoru pred
centrom za socijalni rad je obavezno. Ako se tuilac ne odazove pozivu
na razgovor smatra se da je tuba za razvod povuena. Sud meutim moe, ako postoje opravdani razlozi, nastaviti postupak za razvod bez obzira
na neodazivanje pozivu za uee u savetodavnom razgovoru (l. 71/1,2
Zakona o braku u porodinim odnosima Slovenije). U Hrvatskoj e sud
razvesti brak ako utvrdi da su brani odnosi teko i trajno poremeeni ili
ako je od prestanka brane zajednice prolo godinu dana (l. 43 Obiteljskog zakona Hrvatske). Postupak posredovanja se sprovodi i kod sporazumnog razvoda i razvoda po tubi ukoliko brani drugovi imaju maloletnu zajedniku ili usvojenu decu ili decu nad kojom roditelji vre roditelj61
sko pravo i posle punoletstva (l. 44 OZH). Ako se pozivu za posredovanje neopravdano ne odazove tuilac ili oba brana druga kod sporazumnog razvoda, smatrae se da su tuba odnosno sporazumni zahtev za
razvod povueni (l. 47 OZH).
Prema Porodinom zakonu Federacije Bosne i Hercegovine do razvoda moe doi ako su brani odnosi teko i trajno poremeeni (l. 41) a
postupak posredovanja je obavezna prethodna faza za razvod braka ukoliko brani partneri (izraz koji koristi PZBiH) imaju decu nad kojom ostvaruju roditeljsko pravo. Brani partner nije duan da podnese zahtev za posredovanje ako je boravite drugog branog partnera nepoznato due od 6
meseci ili ako mu je oduzeta poslovna sposobnost (l. 45/4). Meutim,
interesantna je odredba l. 49 koja predvia da ako se brani partneri ne
odazovu pozivu za posredovanje a docnije podnesu tubu ili sporazmni
zahtev za razvod braka , sud e tubu odnosno zahtev za sprazumni razvod odbaciti. To praktino znai da ako tueni ne eli da se razvede moe
vrlo lako da blokira brakorazvodni postupak tako to nee uestvovati u
postupku posredovanja, jer e to imati za posledicu da e docnije podneta
tuba biti odbaena. Nije teko pretpostaviti da to moe ponovo dovesti
61
Od toga postoje izuzeci predvieni u l. 45 kada se posredovanje ne sprovodi:

ukoliko su jedan ili oba brana druga lieni poslovne sposobnosti (osim ako sud utvrdi da
su sposobni da shvate znaaj braka i obaveza koja iz njega proizilaze), ako branim drugovima (jednom ili obojici) a nije poznato prebivalite najmanje 6 meseci i ako jedan ili
oba ive u inostranstvu, sem ako sud oceni da nema veih tekoa da uestvuju u postupku posredovanja.
82
do nastajanja tzv. mrtvih brakova. Zakon je napravio samo jedan izuzetak od ovoga i to ako se brani partner koji se nasilniki ponaa prema
drugom branom partneru ne odazove pozivu za posredovanje (l. 49/2),
jer to neodazivanje pozivu nee imati za posledicu obustavljanje postupka
posredovanja ni docnije odbacivanje tube za razvod.
Prema Porodinom zakonu Republike Srpske brani suprunik moe
traiti razvod braka ako su brani odnosi teko i trajno poremeeni te je
usled toga zajedniki ivot postao nepodnoljiv (l. 52/1). Mu nema pravo na razvod za vreme trudnoe ene i dok njihovo dete ne navri godinu
dana ivota. Neskrivljeni brakorazvodni uzrok predvien ovim Zakonom
je i nestalost branog suprunika o kome nema nikavih vesti najmanje
dve godine (l. 53). Brani suprunici su obavezni da se odazovu pozivu
za pokuaj mirenja, a ukoliko to ne uini suprunik koji posle namerava
da podnese tubu za razvod braka ili oboje kod sporazumnog razvoda,
sud e odbaciti docnije podnetu tubu odnosno zajedniki predlog za razvod (l. 60).
U Engleskoj i Velsu jedini uzrok za razvod je neporavljiv neuspeh
(propast) braka (irretrievable breakdown of marriage) predvien Zako62
nom o razvodu braka iz 1973 (ZRB). Razvod nije dozvoljen u prvoj
godini nakon sklapanja braka. Da bi dobio razvod braka tuilac mora da
dokae jednu ili vie injenica (od ukupno pet) predvienih ZRB . To su
sledee injenice: 1. da je tueni izvrio preljubu i da tuilac smatra dalji ivot sa tuenim nepodnoljivim; 2. da se tueni ponaao na takav
nain da nije razumno oekivati da tuilac moe da ivi sa njim; 3. da je
tueni napustio tuioca i da je to trajalo najmanje dve godina neprekidno sve do podnoenja tube za razvod; 4. da su suprunici iveli odvojeno najmanje dve godine pre razvoda i da se tueni saglasi sa razvodom;
5. da su suprunici iveli odvojeno najmanje 5 godina neprekidno sve
do podnoenja zahteva za razvod. Kao to je to istaknuto u engleskoj
63
pravnoj teoriji tri od pet pomenutih razloga su zasnovani na krivici,
dok su svih pet prilino zahtevni razlozi. Zakon o razvodu braka je kriti64
kovan i 1996. g. je donet novi Porodini zakon. Meutim, novi zakon
se pokazao suvie kontrverznim i plan da se on primeni je zvanino naputen. Kao posledica toga nezadovoljavajui zakon o razvodu braka iz
65
1973. g. se i dalje primenjuje.
62 62
Nigel Lowe, in European Family Law in Action, Volume I: Grounds for Divorce, eds.
K. Boele-Woelki, B. Braat, I. Sumner, Intersentia, CEFL 2003, p. 78, J. Herring, op. cit. p. 102.
63
N. Lowe, op. cit. p. 168-171.
64
See J. Herring, op.cit. pp. 107-110.
65
N. Lowe, op. cit. p. 58.
83
U Nemakoj brak moe biti razveden ukoliko je propao. Prema Nemakom graanskom zakoniku (l. 1565) smatra se da je takav slom braka nastao ukoliko zajednica branih drugova vie ne postoji ako se ne
66
moe oekivati da e biti ponovo uspostavljena. lan 1566 GZ predvia
dve odluujue pretpostavke sloma braka: prva postoji ako su brani drugovi iveli odvojeno najmanje godinu dana i oba podnesu sporazumni
predlog za razvod braka ili ako drugi pristane na razvod koji je pokrenuo
tuilac. Druga pretpostvka neuspeha braka postoji ako su brani drugovi
iveli odvojeno tri godine.
Od ovog pravila postoje tri izuzetka (na osnovu takozvane klauzula
surovosti) ali, kao to istiu nemaki autori, oni ne igraju znaajniju ulo67
gu u praksi. Krivica za razvod moe biti od izvesnog znaaja, na pr. da
bi se spreili preuranjeni i brzopleti razvodi (ako je odvojeni ivot branih drugova trajao manje od godinu dana) i u sluaju primene klauzule
surovosti, ali su sudovi vrlo oprezni u njihovoj primeni.
U Austriji pored razvoda baziranog na krivici i razvoda po sporazumu
branih drugova austrijski Zakon o braku predvia i razvod na osnovu nepopravljivog neuspeha braka (l. 50-55). Nepopravljiv neuspeh braka treba
da bude potkrepljen nekim od razloga predvienih zakonom. Takvi razlozi
68
su mentalni poremeaj (deo 50 ABZ), duevna bolest (deo 51 AZB), zarazna ili odvratna bolest (deo 52 AZB) i prekid porodine zajednice (deo
55 AZB). Poslednji razlog znai da porodina zajednica treba da je bila
prekinuta najmanje tri godine i da je brak nepopravljivo propao.
69
U Rusiji neporavljiv slom braka je jedini formalni uzrok za razvod.
Meusobni sporazum o razvodu se ne smatra posebnim brakorazvodnim
uzrokom iako se smatra da je brak nepopravljivo propao ukoliko se oba
brana druga saglase sa razvodom. Ruski Porodini zakon (RPZ) predvia dve vrste brakorazvodnog postupka: sudski i upravni. Upravni postupak se moe primeniti pod dva uslova: da brani drugovi nemaju zajedniku maloletnu decu i da su se saglasili sa razvodom (l.19/1 RPZ).
Odelenje za evidentiranje graanskih akata e izdati potvrdu o razvodu
braka nakon isteka mesec dana od podnoenja zahteva za razvod. Sudski
postupak se znatno razlikuje zavisno od toga da li je u pitanju parnini ili
vanparnini postupak, ali u oba sluaja supruzi nisu obavezni da otkriju
66
D. Martiny , op. cit. p. 172

Ibidem, p. 265.
68
U Austrijskoj sudskoj praksi kao primeri mentalnog poremeaja se navode histerija, naklonjenost upotrebi droga, depresija, zbunjenost (confusion) i sl. videti M. Roth,
op. cit. p. 395.
69
Ruski Porodini zakon iz 1995. g. stupio na snagu 1. marta 1996. g.
67
84
razloge za razvod. Moe se rei da je ovaj rakorazvodni uzrok jasno neskrivljeni uzrok. Novi PZ odbacuje paternalistiki stav da sudija treba bolje nego brani drugovi da rasuuje o razlozima koji su dovoljni za raz70
vod. ta vie, novi Zakonik umanjuje to je vie mogue intervenciju
drave u privatni ivot branih drugova. Krivica nema vie uticaja na razvod braka ali moe imati znaaja za na pr. kod priznavanja prava na izdr71
avanje.
U Norvekoj nepopravljiv neuspeh braka ne postoji kao poseban
brakorazvodni uzrok. Umesto toga, svaki brani drug moe traiti razvod
posle nekog perioda (najee nakon jedne godine legalne separacije ili
dve godine faktiki odvojenog ivota) bez potrebe da postoji saglasnost
72
branih drugova i bez ispunjenja bilo kakvih drugih uslova. Nadleni
organ nema pravo da odbije ili odloi razvod braka. Svaki brani drug
moe traiti razvod braka bez otkrivanja razloga za razvod. Pristanak drugog branog druga ili bilo koga drugog nije potreban. Razvod je u nadlenosti upravnika okruga i suda. Veina razvoda se odobrava u upravnom
postupku, od strane upravnika okruga a samo u malom broju sluajeva o
razvodu odluuje na sudu. 2000-te godine procenat razvoda nakon separacije branih drugova je iznosi 93,8% a posle faktiki odvojenog ivota
4,3%. Svega 0,3% brakova je razvedeno zbog zlostavljanja, u 1,6% slua73
jeva razlozi za razvod su nepoznati.
Slina je situacija u pogledu skrivljenih brakorazvodnih uzroka je i u
veini drugih Evropskih zemalja, koji su manje znaajni nego neskrivljeni brakorazvodni uzroci.
ZAKLJUAK
Kada govorimo o dananjem stanju u pogledu braka i razvoda treba rei da su nekada tradicionalna, partijarhalna porodica i brak znaili
za pojedinca sve i bez porodice (a posebno ena bez mua) su bili u
drutveno loijem poloaju dok danas situacija u tom pogledu nije vie
ni priblino ista. Teorija ljudskih prava naglasak stavlja na pojedinca,
na njegovo lino usavravanje i afirmaciju vie nego na robovanje pre-
70
Vie u: Masha Antokolskaia, European Family Law in Action, Volume I: Grounds for Divorce, eds. K. Boele-Woelki, B. Braat, I. Sumner, Intersentia, CEFL 2003, p.
183-185.
71
Ibidem.
72
Tone Sverdrup, in European Family Law in Action, Volume I: Grounds for Divorce, eds. K. Boele-Woelki, B. Braat, I. Sumner, Intersentia, CEFL 2003, p. 403-414.
73
T. Sverdrup . Op. cit.at, str. 135 i 108.
85
vazienim pravilima iz prolosti. Drutvena realnost je da je prostor za

line slobode, aspiracije, ambicije i nastojanja mnogo iri i stimulativniji nego to je to bio sluaj pre Drugog svetskog rata, posebno u odnosu
na porodicu i drutveni poloaj ene i dece. Tradicionalni (patrijarhalni)
brak i porodica su izgubili svoj znaaj u vrednovanju linog statusa jer i
mnogi drugi oblici zajednikog ivota dobijaju zakonsku zatitu i znaaj. To ne znai da brak i porodica nemaju vie nikakav znaaj, Naprotiv, za ogromnu veinu brak i porodica su i dalje vrlo znaajne svete
ustanove. Meutim, njihovi oblici su se promenili. Pravila o razvodu
braka treba da budu u skladu sa novim drutvenim znaajem braka i porodice. Vrlo je verovatno da brakorazvodni reim u budunosti nee biti
stroiji nego to je sada sluaj u najveem delu modernog sveta. Moe
se oekivati da e on ak biti ublaen i da e drava intervenisati uglavnom na takav nain da doprinese stvaranju porodinog, drutvenog i
pravnog ambijenta koji bi ozbezbedio zatitu najboljeg interesa deteta.
Naravno, najbolji interes deteta bi svakako bio da njegovi roditenji ive
zajedno u harmoninoj porodinoj zajednici bez ozbiljnijih sukoba i potresa, ali to e jo dugo ostati samo model idelane porodine zajednice i
porodinog ivota. Vrlo mali broj porodica, ako ih uopte ima, uspevaju
da dostignu takav ideal. Zbog toga napore (zakonske i ostale) treba
usmeriti na zatitu dobrobiti dece koja su pod roditeljskim staranjem i
na pravino regulisanje posledica razvoda, sa vrstim ohrabrivanjem
meusobnog sporazua branih drugova o tim pitanjima.
86
Olga Cveji Jani, Ph.D., Full Professor

Marriage and divorce between the past and the future

Abstract
When discussing the present-day status of marriage and divorce, it
might be said that the once traditional, patriarchal family and marriage meant
all to a person who, if without family (and particularly a woman without a
husband), was stigmatized and considered less worthy - is nowadays not the
same any more. The theory of human rights has been putting an emphasis on
the individual, his or her personal improvement and affirmation rather than to
the servility and to obsolete rules of the past. The social reality is that the space for personal freedom, aspirations, ambitions and endeavors of individuals
is more ample and stimulating than before the Second World War, especially
regarding the familial and social status of women and children. The traditional (patriarchal) marriage and family have lost their legal pre-eminence for
determining personal status, whereas many other forms of living together
or cohabitation enjoy legal protection. This does not mean that marriage and
family do not have any importance at all. On the contrary, for a large number
of people marriage and family are very important, sacred institutions. However, their forms have changed. Divorce law should be in accordance with
the new social meanings of marriage and family. It is quite probable that future divorce regimes will not be more severe than in most of the modern
world. One may expect that it will even be lightened so that the state would
intervene mostly to contribute to the creation of such family, social and legal
ambiences that the best interest of the child is safeguarded. Admittedly, the
best interest of the child would be that his or her parents live together in harmonic relations without serious conflicts and disturbance, but it is bound to
remain only as an ideal pattern of family life. A small number of families, if
any, ever reach such an ideal. If that is so, the grounds for divorce and divorce proceedings should not be aggravated, because nobody could force the
spouses to stay together if only one of them does not want it. Therefore, focus should instead be on the protection of the wellbeing of dependent children and on the fair adjustment of the consequences of divorce, with a firm
encouragement of mutual agreements of spouses.
Key words: Marriage, divorce, irretrievsable breakdown of marriage, divorce by consent, grounds for divorce, European and international
conventions on marriage and divorce, comparative law on divorce.
87
88
35.075:347.99
Dr Dragan Milkov, redovni profesor

ODNOS UPRAVE I SUDOVA
Saetak: Sudstvo i uprava predstavljaju dve odvojene dravne vlasti,

sa odvojenom nadlenou, bez mogunosti uticaja jednih na druge u pogledu obavljanju osnovne delatnosti. Uprava ima odreena ovlaenja u
okviru poslova koji se nazivaju pravosudnom upravom, dok sudovi mogu
da kontroliu zakonitost rada uprave. Najvanija kontrola je ona koja se
vri u upravnom sporu, gde je predmet kontrole zakonitost konanih
upravnih akata.
Kljune rei: odnos uprave i sudova, poloaj uprave, poloaj sudova, pravosudna uprava, kontrola uprave, sudska kontrola uprave.
1. Uvodne napomene
Organi uprave predstavljaju posebne dravne organe koji su osnova2
ni da vre upravnu delatnost kao svoju osnovnu delatnost. S druge strane, osnovna delatnost sudova je vrenje pravosudne funkcije. U tom smislu, ve na osnovu ove razlike u osnovnoj delatnosti vidi se organi uprave
i sudovi predstavljaju dve vrste potpuno odvojenih dravnih organa.
Ovaj rad je pripremljen kao autorov prilog u okviru projekta Ministarstva za

nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije Pravo Srbije u evropskoj perspektivi br.
149042
2
Budui da se pojam organa uprave direktno vezuje za upravnu delatnost ili, kako
se jo u teoriji govori, na pojam upravne funkcije, potrebno je rei da se pod upravnom
delatnou (funkcijom) podrazumeva autoritativno istupanje u pojedinanim situacijama
koje se manifestuje kroz donoenje upravnih akata, izdavanje javnih isprava, vrenje
upravnog nadzora i vrenje upravnih radnji. Sudska delatnost je takoe vrenje vlasti u
pojedinanim sluajevima, ali se ona izraava kroz donoenje sudskih akata, kojima se
razreava neka sporna pravna situacija ili pretenzija.
89
Dr Dragan Milkov, Odnos uprave i sudova (str. 89100)
Odvojenost sudskih organa i organa dravne uprave ne znai da se

izmeu njih ne uspostavljaju nikakvi odnosi. Naprotiv, izmeu njih se
mogu uspostavljati odreeni meusobni odnosi, ali je znaajno da pri tome ne moe doi do uticaja na obavljanje osnovne delatnosti.
Organi uprave i sudovi imaju potpuno odvojenu nadlenost i jedni
drugima ne smeju zadirati u prava i obaveze. Ta odvojena nadlenost
podrazumeva da svaki od ovih subjekata moe da obavlja samo svoju
osnovnu delatnost, a da ne moe obavljati zadatke i poslove koji spadaju
u nadlenost drugog organa. Osnovna delatnost sudova je vezana za obavljanje sudske funkcije, a organi uprave vre upravnu delatnost. tavie,
ukoliko bi i dolo do zadiranja uprave u sudsku nadlenost, to bi predstavljalo jednu od najteih povreda zakonitosti, zbog koje bi takav akt bio
nitav. Naime, u sluaju da organ uprave donese reenje u stvari koja spada u nadlenost suda, takvo reenje je nitavo i moe se u svako doba po3
vui iz pravnog poretka, sa svim posledicama koje je do tada proizvelo.
Sukobe nadlenosti izmeu organa uprave i sudova reava Ustavni sud.
Zbog potpuno odvojene nadlenosti, izmeu organa uprave i sudova
ne postoji obaveza pruanja pravne pomoi. Obaveza pruanja pravne pomoi postoji izmeu organa uprave meusobno, ako to postoji i izmeu
sudova. Meutim, izmeu uprave i sudova to nije predvieno kao pravilo.
Razlog za nepostojanje obaveze pruanja pravne pomoi takoe je vezana
za razlike u pogledu prirode osnovne delatnosti uprave i sudova. Izuzetak
od ovog pravila o nepostojanju obaveze pruanja pravne pomoi izmeu
sudova i uprave moe postojati u onim situacijama kada je to izriito normirano. Naime, organi uprave od sudova mogu traiti pravnu pomo samo ako je to predvieno posebnim propisima. Izuzetno se od sudova moe traiti dostavljanje spisa koji su neophodni za voenje upravnog postupka, ali su oni duni da ih dostave samo pod uslovom da se time ne
ometa sudski postupak. To znai da je dostavljanje spisa doborovoljno,
ne i obavezno i da zavisi od procene suda o uticaju dostavljanja spisa na
normalno odvijanje sudskog postupka. Ako sud smatra da dostavljanje
spisa organu uprave moe da ometa postupak pred sudom, on e organu
uprave uskratiti dostavljanje spisa.
Izmeu sudova i uprave postoji obaveza uzajamnog priznavanja
akata. To znai da sudovi moraju priznavati upravne akte i, obrnuto, organi uprave moraju priznavati sudske akte. Do takve situacije, u kojoj
moe nastupiti obaveza uzajamnog priznavanja akata, dolazi kada se u
upravnom ili sudskom postupku kao prethodno pitanje pojavi neto o e-
Zakon o optem upravnom postupku, Slubeni list SRJ, broj 33 od 11. VII
1997, 31 od 27. VI 2001., lan 257, stav 1, taka 1.
90
mu je ve odlueno sudskim, odnosno upravnim aktom. Tada sud uzima

kao reeno ono to je odlueno upravnim aktom i, obrnuto, organ uprave
ono to je odlueno sudskom presudom. Samo u jednom sluaju organ
uprave nije vezan sudskom presudom kada se kao prethodno pitanje pojavi postojanje krivinog dela i pitanje krivine odgovornosti odreenog
optuenog lica. To se odnosi na presude kojima je optueni osloboen
krivice. Naime, prema Zakonu o optem upravnom postupku, organ
uprave je vezan samo onom presudom kojom je optueni pravnosnano
4
oglaen krivim. To znai da se argumentom a contrario moe zakljuiti
da vezanost ne postoji u odnosu na oslobaajuu presudu. Tada organ
uprave moe, nezavisno od presude, raspraviti u upravnom postupku i o
neijoj krivinoj odgovornosti, s tim da je dejstvo takve odluke vezano
samo za konkretan upravni postupak (npr. moe se neija odgovornost
pojaviti kao bitna za odluivanje o dozvoli za oruje nekog lica ili o oduzimanju izdate dozvole). U takvim sluajevima se odluka organa uprave o prethodnom pitanju unosi u obrazloenje reenja, a ne u dispozitiv
i ona nikada ne stie pravnosnanost.
2. Poloaj uprave i sudova

Pod poloajem dravnih organa se podrazumeva mesto koje imaju u
politikom sistemu, a ono je opredeljeno odnosima sa drugim dravnim
organima. Za oznaavanje poloaja sudova i uprave se koriste termini:
nezavisnost i samostalnost.
5
Sudovima se, ne samo u naoj zemlji, garantuje nezavisnost. No, u
okviru Ustava iz 2006. godine je u ovom pogledu izvrena terminoloka
promena, tako da se govori ne samo o nezavisnosti, nego u pojedinim la6
novima i o samostalnosti sudova. Naime, pored naelne oznake za poloaj
sudske vlasti date u okviru naela Ustava (nezavisnost), u ustavnim normama koje su posveene sudovima, u naelima sudstva se predvia da su
sudovi samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata, kada je to predvieno zakonom, opteprihvaenih
7
pravila meunarodnog prava i potvrenih meunarodnih ugovora.
Zakon o optem upravnom postupku, lan 134, stav 3.

Ustavom iz 2006. godine je nezavisnost sudstva formulisana kao nezavisnost sudske vlasti (lan 4, stav 4), ali je posebno naglaena i nezavisnost sudija (Sudija je u
vrenju sudijske funkcije nezavisan i potinjen samo Ustavu i zakonu. Svaki uticaj na
sudiju u vrenju sudijske funkcije je zabranjen lan 149).
6
Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbeuje i garantuje
nezavisnost i samostalnost sudova i sudija (lan 153, stav 1).
7
Ustav, lan 142, stav 2.
5
91
Do sada je razlika u poloaju sudova i uprave bila u tome to se sudovima garantovala nezavisnost, a upravi samostalnost. Ovakvim novim
odredbama se unosi izvesna, potpuno nepotrebna, terminoloka konfuzija. Nezavisnost je meunarodno ustaljena i prihvaena oznaka za poloaj
sudova, koja podrazumeva da se na njih u obavljanju sudske funkcije ne
moe vriti apsolutno nikakav uticaj. Termin nezavisnost u svakom sluaju je iri od samostalnosti i u sebi obuhvata i samostalnost. Logiki je
nemogue zamisliti nekoga ko je nezavisan, a nije samostalan. Obrnuto
je, naravno, mogue. U tom smislu su i najnovije formulacije iz Ustava o
nezavisnosti i samostalnosti sudova potpuno suvine i nepotrebne. Za poloaj sudova je dovoljno rei da sudovi uivaju nezavisnost.
S druge strane, oznaka za poloaj organa uprave nikada i ni ujednoj
8
zemlji nije nezavisnost, ve samostalnost. Prema Ustavu Republike Srbije, u okviru odredbi o poloaju dravne uprave, predvieno je da je dravna uprava samostalna, vezana Ustavom i zakonom, a za svoj rad od9
govorna je Vladi. Uprava nikada nema takav poloaj da se na nju ne
moe vriti nikakav uticaj, kao to je to sa sudstvom. U tom smislu, samostalnost je jedno od osnovnih naela upravnog postupka. Naelo samostalnosti u reavanju je posledica opteg poloaja uprave u naem politikom sistemu.
Opti smisao samostalnosti podrazumeva, naelno posmatrano, pravno obezbeenu mogunost donoenja odluka bez iijeg uticaja. Primenjeno na upravni postupak, naelo samostalnosti znai da se organima
uprave garantuje mogunost donoenja reenja bez iijeg uticaja i ono,
prema Zakonu o optem upravnom postupku, obuhvata dva elementa. Garantuje se samostalnost organu uprave kao celini, a samostalnost se garantuje i konkretnom slubenom licu u okviru jednog organa.
Najpre je predvieno da organ samostalno vodi postupak i donosi
reenje u okviru ovlaenja utvrenog zakonom, odnosno drugim propi10
som. To znai da se organu kao celini obezbeuje spoljna samostalnost
u odnosu na druge subjekte (u odnosu na druge dravne organe i nedravne subjekte) i da na organ koji reava niko ne moe vriti uticaj kako da
vodi postupak i kakvo e reenje doneti.
Drugo, predvieno je da ovlaeno slubeno lice organa nadlenog
za voenje postupka samostalno utvruje injenice i okolnosti i na podlo-
O razlici izmeu nezavisnosti sudova i samostalnosti uprave detaljnije D. Milkov,

Samostalnost uprave i nezavisnost sudova, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom
Sadu, broj 1/1981.
9
Ustav, lan 136, stav 1.
10
Zakon o optem upravnom postupku, lan 11, stav1.
92
zi utvrenih injenica i okolnosti primenjuje propise na konkretan slu11

aj. Ovo podrazumeva da se pored spoljne samostalnosti organa, samostalnost garantuje i konkretnom slubenom licu u okviru jednog organa.
Na njega, takoe, niko ne moe da vri uticaj, kako izvan organa, tako ni
unutar samog organa.
Povreda naela samostalnosti predstavlja bitnu povredu pravila upravnog postupka, zbog koje se protiv takvog akta mogu koristiti odgovarajua pravna sredstva, a ako bi reenje bilo doneto kao posledica prinude, ucene, pritiska (to predstavlja najgrublji vid povrede samostalnosti), moglo bi se ponititi po osnovu slubenog nadzora. Naime, jedan
od razloga za upotrebu vanrednog pravnog sredstva ponitavanje i ukidanje po osnovu slubenog nadzora, odnosi se na situaciju kada je reenje doneto kao posledica prinude, iznude, ucene, pritiska ili druge ne12
dozvoljene radnje.
Meutim, za razliku od sudova, na upravu se moe vriti uticaj
na opti nain. Nezavisnost sudova je ira od samostalnosti uprave, jer
na sudove ne moe da se utie ni na opti nain, dok to nije sluaj sa
upravom. Takav uticaj na upravu kao celinu moe da vri Vlada. Vlada je nadlena da usmerava i usklauje rad ministarstava i posebnih
organizacija. U tom smislu, Vlada zakljucima usmerava organe dravne uprave u sprovoenju politike i izvravanju zakona i drugih optih akata, usklauje njihov rad i ministarstvima i posebnim organizacijama odreuje rokove za donoenje propisa ako nisu odreeni zako13
nom ili optim aktom Vlade. Pored toga, Vlada moe zakljukom naloiti organu dravne uprave da proui neko pitanje ili preduzme neki
posao i da joj o tome pripremi poseban izvetaj. S druge strane, organi
uprave su ovlaeni da od Vlade trae zauzimanje naelnih stavova o
odreenim pitanjima, a Vlada je duna da na zahtev organa dravne
14
uprave zakljukom zauzme stav o pitanju iz njegovog delokruga.
Ovakvi odnosi izmeu sudova i vlade su nezamislivi. Na sudove se ne
moe vriti nikakav uticaj.
Vlada ima posebna ovlaenja radi usmeravanja i koordiniranja rada
vie razliitih ministarstava u obavljanju pojedinih aktivnosti. Naime,
Vlada moe da osniva koordinaciona tela radi usmeravanja pojedinih poslova iz delokruga vie organa dravne uprave. Pri tome, Vlada odreuje i
11
Isto, stav 2.
Zakon o optem upravnom postupku, lan 253, stav 1, taka 5.
13
Zakon o dravnoj upravi, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 79/2005 i
101/2007., lan 61, stav 1.
14
Isto, stav 2.
12
93
zadatke koordinacionog tela, rukovoenje koordinacionim telom i sva

15
druga pitanja vezana za rad koordinacionog tela.
Vlada ima ovlaenje i da nadzire rad organa dravne uprave i to kako zakonitost optih pravnih akata uprave (podzakonskih propisa), tako i
zakonitost upravnih akata. U sluaju da utvrdi da su propisi uprave u suprotnosti sa zakonom ili njenim propisom Vlada moe da ih poniti ili
ukine. U odnosu na upravne akte, Vlada je ovlaena da upotrebni vanredno pravno sredstvo ponitavanje i ukidanje po osnovu slubenog nadzora. Vlada ima generalno ovlaenje da upotrebi ovo pravno sredstvo
kada nema drugostepenog organa uprave, a to je sluaj sa upravnim aktima republikih ministarstava i drugih samostalnih organa dravne uprave.
U odnosu na njih nema vieg organa uprave.
Pored toga, unutar sistema uprave postoji mogunost da centralni organi dravne uprave vre uticaj na organe pokrajinske uprave i organe lokalne samouprave kada su im povereni poslovi dravne uprave. Oni mogu da zahtevaju izvetaje i podatke o radu, da utvrde stanje izvravanja
poslova, upozore na uoene nepravilnosti i odrede mere i rok za njihovo
otklanjanje. Isto tako centralni organ je ovlaen da izdaje instrukcije, da
naloi preduzimanje posla koji smatra potrebnim, da pokrene postupak za
utvrivanje odgovornosti, kao i da neposredno izvri neki posao ako oceni da se drukije ne moe izvriti zakon ili drugi opti akt.
3. Meusobni odnosi uprave i sudova

Odnosi izmeu organa uprave i sudova se mogu posmatrati, s jedne
strane, kao odnosi ravnopravnih subjekata, koji uspostavljaju odnose u
onim sferama i u onim sluajevima u kojima za to imaju meusobno izraen interes. Tada govorimo da se izmeu njih mogu uspostavljati odnosi
saradnje, uzajamnog obavetavanja, razmene podataka i sl. S druge strane, izmeu ove dve vrste dravnih organa se uspostavljaju i odreeni odnosi koji ne poivaju na principu dobrovoljnosti, ve su posebno ureeni
pravnim propisima.
Posebni odnosi, regulisani pravnim propisima, izmeu organa uprave i sudova uspostavljaju se u dve oblasti. S jedne strane, postoje odnosi
u kojima su organi uprave, uslovno reeno, aktivni, a sudovi pasivni
16
subjekti. To je oblast pravosudne uprave. S druge strane, postoje obrnuti
odnosi, a to je oblast sudske kontrole uprave.
15
Isto, lan 62.

Termine aktivnii pasivni subjekti ne treba doslovno i suvie usko shvatiti.
Re je samo o tome da u nekim sluajevima za organe dravne uprave iz pravnih propisa
16
94
3.1 Pravosudna uprava

Sudovi obavljaju sudsku funkciju, kao svoju osnovnu funkciju. Meutim, da bi se obezbedilo nesmetano obavljanje sudske funkcije, mora se
vriti itav niz razliitih unutranje organizacionih poslova, kao to se o
tome staraju i odreeni organi uprave. Prva grupa poslova , koji su povezani sa unutranjim organizacionim poslovima, naziva se poslovima sudske uprave, a druga, koja se tie ovlaenja organa uprave prema sudovima, naziva se pravosudnom upravom.
Pod sudskom upravom se podrazumevaju svi poslovi koji se obavljaju u okviru sudova, a koji se sastoje u obezbeivanju uslova za rad i
poslovanje suda.
U Zakonu o ureenju sudova predvieno je da se pod poslovima
sudske uprave smatraju poslovi koji slue vrenju sudske vlasti, pre svega: ureivanje unutranjeg poslovanja u sudu; pozivanje i rasporeivanje
sudija porotnika; poslovi vezani za stalne sudske vetake i tumae; razmatranje pritubi i predstavki; voenje statistika i izrada izvetaja; izvrenje krivinih i prekrajnih sankcija; finansijsko i materijalno poslovanje
17
suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu.
Poslovi sudske uprave se blie ureuju Sudskim poslovnikom, koji
donosi ministar nadlean za poslove pravosua (po starom Zakonu uz saglasnost predsednika Vrhovnog suda, a po novom e biti od 1. januara
2010. godine uz prethodno pribavljeno miljenje predsednika Vrhovnog
kasacionog suda).
Poslove sudske uprave obavlja predsednik suda. On obezbeuje zakonitost, red i tanost u sudu, nalae otklanjanje nepravilnosti i spreava
odugovlaenje u radu, odreuje branioce po slubenoj dunosti po azbunom redu sa liste advokata koje dostavlja advokatska komora, stara se o
odravanju nezavisnosti sudija i ugledu suda i vri druge poslove odreene zakonom i Sudskim poslovnikom.
proizlaze odreena ovlaenja prema sudovima. Tada govorimo o tome da je uprava u

ovakvim odnosima aktivan subjekat. S druge strane, uprava je pasivna u onim situacijama
kada sudovi kontroliu njen rad.
17
Do 31. decembra 2010. godine formalno-pravno se primenjuje Zakon o ureenju
sudova iji je poetni tekst iz 2001. godine sa izmenama i dopunama (Slubeni glasnik
Republike Srbije, br. 63/2001, 42/2002, 27/2003, 29/2004, 101/2005, 46/2006). S druge
strane, decembra 2008. godine je donet novi Zakon o ureenju sudova (Slubeni glasnik
Republike Srbije broj 116 od 22. decembra 2008. godine), ali e se ovaj propis primenjivati od 1. januara 2010. godine. Budui da su norme koje se tiu odnosa uprave i sudova
veoma sline, a da se blii primena novog Zakona, ovde e biti prikazana reenja predviena u novom Zakonu.
95
Pravosudna uprava predstavlja aktivnost organa uprave koja se sastoji u organizovanju i praenju rada sudova. Pod poslovima pravosudne
uprave se podrazumeva staranje o sprovoenju zakona i drugih propisa u
vezi sa ureenjem i radom sudova.
Poslove pravosudne uprave obavlja ministarstvo nadleno za poslove pravosua, a po novom Zakonu e jedan deo poslova pravosudne uprave obavljati i Visoki savet sudstva (utvrivanje optih smernica za unutranje ureenje sudova; voenje linih listova sudija; sudija porotnika i
sudskog osoblja; predlaganje dela budeta za rad sudova za tekue rashode i raspodela ovih sredstava; vrenje nadzora nad namenskim korienjem budetskih sredstava i vrenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova).
Poslovi koje e obavljati samo ministarstvo nadleno za pravosue
(do 1. januara 2010. godine sve poslove pravosudne uprave obavlja Ministarstvo) su sledei: praenje rada sudova; prikupljanje statistikih i drugih podataka; davanje saglasnosti na pravilnik o unutranjoj organizaciji i
sistematizaciji radnih mesta u sudu; nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritubama i predstavkama;
predlaganje dela budeta za investicije, projekte i druge programe za rad
pravosudnih organa; staranje o smetajnim uslovima, opremanju i obezbeenju sudova; nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokog saveta sudstva; ureenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema; ureenje, razvoj i odravanje baze pravnih propisa; razvoj i
sprovoenje kapitalnih projekata i drugih programa za pravosudne orga18
ne; postavljanje i razreenje sudskih vetaka i tumaa.
U okviru sudskog poslovnika, koje donosi ministarstvo nadleno za
pravosue, propisuju se unutranje ureenje i rad suda, pre svega: ureenje i rad odeljenja i ostalih unutranjih jedinica suda; rad zajednike sednice odeljenja i sednice svih sudija; obavetavanje javnosti o radu sudova; voenje postupka i dostavljanje odluka na jezicima nacionalnih manjina; pruanje pravne pomoi i odravanje sudskih dana; pruanje meunarodne pravne pomoi; evidentiranje, pozivanje i rasporeivanje sudija
porotnika; odreivanje obaveze predsednika suda pri dostavljanju podataka potrebnih za voenje linih listova; pripravnika praksa; postupanje
sudskog osoblja sa strankama; voenje upisnika i pomonih knjiga; postupanje sa spisima; postupanje po predstavkama i pritubama; voenje
statistika i izrada izvetaja o radu; naplata novanih kazni, trokova krivinog postupka i oduzete imovinske koristi; postupanje sa sudskim de-
18
Zakon o ureenju sudova, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 116/2008.,

lan 70, stav 3.
96
pozitima; uvoenje zajednikih slubi u mestima s vie sudova i drugih

pravosudnih organa; odevanje sudija, sudskog osoblja, stranaka, drugih
uesnika u sudskom postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu,
19
kao i druga pitanja ureenja i rada suda.
Sudovi su duni da primenjuju odredbe sudskog poslovnika, a
nadzor nad primenom vri ministarstvo nadleno za poslove pravosua.
Ako se utvrdi da postoji povreda sudskog poslovnika, o tome se sastavlja zapisnik koji se dostavlja predsedniku suda u kojem je vren nadzor, predsedniku neposredno vieg suda i ministru nadlenom za poslove pravosua pravde, a po novom Zakonu i predsedniku Vrhovnog kasacionog suda.
Poslovi pravosudne uprave se nikada ne mogu odnositi na samo vrenje pravosudne funkcije (na presuivanje), ve jedino na obezbeivanje
uslova za njeno nesmetano obavljanje. Izriito je propisano da Ministarstva pravde i lokalne samouprave u vrenju nadzora ne smeju preduzimati
radnje kojima se utie na odluivanje suda u pojedinim sudskim predmetima. Svaki pojedinani akt pravosudne uprave, kojim se dira u samostalnost i nezavisnost suda i sudija je nitav, a to utvruje sud nadlean za
20
voenje upravnih sporova. To bi predstavljalo povredu naela nezavisnosti sudova.
3.2 Sudska kontrola uprave

Za razliku od uprave, koja se nikada ne moe meati u obavljanje
osnovne delatnosti sudova, u pravosudnu funkciju, sudovi imaju mogunost da kontroliu vrenje upravne delatnosti, odnosno da kontroliu zakonitost upravnih akata i upravnih radnji. Sudovi su ovlaeni da kontroliu zakonitost konanih upravnih akata i oni tu kontrolu vre u jednom
posebnom sudskom postupku koji se zove upravni spor. Odluke sudova u
upravnim stvarima su definitivne i u takvim stvarima se vie ne mogu donositi novi upravni akti sa drugaijom sadrinom. Tek nakon to sud odlui o zakonitosti i donese svoju presudu, upravni akti stiu svojstvo pravnosnanosti.
Pored toga, posmatrano u irem smislu, upravu mogu da kontroliu i
drugi sudovi, u drugim pravnim postupcima, pri emu ova kontrola nije
tipina samo za upravu, kao to njen predmet nije sama upravna delatnost. U pitanju je kontrola koju vre sudovi opte nadlenosti i Ustavni
sud.
19
20
Isto, lan 74.

Isto, lan 71.
97
Sudovi opte nadlenosti reavaju o krivinoj odgovornosti slubenih lica organa uprave, za dela uinjena u vrenju slubene dunosti, kao
i o odgovornosti za tetu uinjenu pojedincima ili pravnim licima. Meutim, ni prvi ni drugi vid kontrole koju sudovi u ovim sluajevima vre nije specifian samo za upravu. Naime, sudovi su inae nadleni da odluuju o krivinoj odgovornosti svih izvrilaca krivinih dela, pa tako i slubenih lica organa uprave. Jedino u emu moe postojati razlika, tie se
mogunosti za kvalifikovanu krivinu odgovornost, ukoliko je delo izvreno kao zloupotreba slubenog poloaja. Isto tako, i o materijalnoj odgovornosti sudovi inae odluuju, ali je ovde re o materijalnoj odgovornosti za tetu koja je prouzrokovana nekim upravnim aktom ili upravnom
radnjom. Pri tome, kada je u pitanju materijalna odgovornost uprave, onda postoji i objektivna odgovornost za tetu koju uprava nije izazvala
svojom delatnou.
Predmet kontrole koju vri Ustavni sud je ustavnost i zakonitost optih pravnih akata uprave (propisa). Ustavni sud inae kontrolie ustavnost i zakonitost svih optih pravnih akata, pa tako moe da kontrolie i
podzakonske propise koje donose organi uprave.
Pored toga, Ustavni sud reava i u postupku po ustavnoj albi. Ustavna alba se moe izjaviti protiv pojedinanog akta ili radnje dravnog
organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlaenje, a kojima se
povreuju ili uskrauju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemene
Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva ili je
21
zakonom iskljueno pravo na njihovu sudsku zatitu.
UMESTO ZAKLJUKA
Organi dravne uprave i sudovi su naelno odvojeni organi, koji se
jedni drugima ne mogu meati u obavljanje osnovne delatnosti. Pri tome,
ova ocena u potpunosti i bez izuzetka vai za ovlaenja uprave prema
sudovima. Jedina ovlaenja koja uprava ima u odnosu sudove, vezana su
za unutranja pitanja koja se odnose na staranje o sprovoenju zakona i
drugih propisa u vezi sa ureenjem i radom sudova. To su zadaci i poslovi koji se nazivaju pravosudnom upravom, a u okviru kojih nadleno ministarstvo nikada ne moe da utie na obavljanje osnovne delatnosti suda
sudske funkcije.
21
Zakon o Ustavnom sudu, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 109 od 28.
novembra 2007. godine, lan 82, stav 1.
98
S druge strane, sudovi imaju pravo da kontroliu zakonitost obavljanja osnovne delatnosti uprave, zakonitost konanih upravnih akata. No,
samostalnost uprave ne podrazumeva njenu slobodu da donosi nezakonite
upravne akte, niti se kontrola zakonitosti moe smatrati uticajem. Ako se
i moe rei da postoji neki uticaj, onda je to uticaj na upravu da radi zakonito. Pored toga, sudovi jo odluuju i o krivinoj i materijalnoj odgovornosti slubenih lica organa uprave, a Ustavni sud kontrolie ustavnost
i zakonitost optih pravnih akata uprave i odluuje po ustavnoj albi.
REZIME
Organi dravne uprave i sudovi predstavljaju dve vrste dravnih organa koji su potpuno odvojeni i jedni drugima ne mogu za zadiru u obavljanje osnovne delatnosti. Izmeu njih se uspostavljaju, s jedne strane,
na dobrovoljnoj osnovi odnosi saradnje, uzajamnog obavetavanja, razmene podataka i sl. S druge strane, izmeu ovih subjekata se ponekad uspostavljaju i odnosi koji su ureeni pravnim propisima.
Posebni odnosi, regulisani pravnim propisima, izmeu organa uprave i sudova uspostavljaju se u dve oblasti. S jedne strane, to je oblast pravosudne uprave, a s druge strane je oblast sudske kontrole uprave. U prvom sluaju uprava ima odreena ovlaenja prema sudovima, a u drugom sud proverava rad uprave.
U okviru poslova pravosudne uprave ministarstvo nadleno za poslove pravosua se stara o sprovoenju zakona i drugih propisa u vezi sa ureenjem i radom sudova. To iskljuuje bilo kakvu mogunost meanja u
osnovnu delatnost sudova sudsku funkciju. S druge strane, sudovi mogu
kontroliu zakonitost konanih upravnih akata i oni tu kontrolu vre u jednom posebnom sudskom postupku koji se zove upravni spor. Pored toga,
upravu mogu da kontroliu i sudovi koji odluuju o krivinoj odgovornosti
slubenih lica uprave, kao i sudovi koji odluuju o naknadi tete izazvane
nezakonitim ili nepravilnim radom uprave. Konano, dravnu upravu moe
da kontrolie i Ustavni sud i to kako u pogledu zakonitosti optih pravnih
akata uprave podzakonskih propisa, tako i kada je u pitanju ustavna alba
protiv pojedinanog akta ili radnje uprave.
99
Dragan Milkov, Ph.D., Full Professor

Relation Between Administration And Courts

Abstract
Bodies of state administration and courts are two kinds of separate
and independent government bodies that cannot interfere into each others scope of work. However, on one side, these two bodies are voluntarily establishing ties of cooperation and exchange of information and data. On the other side, the relationship between these two entities is governed by legal regulations.
Particular relations between administration and courts that are governed by legal regulations are established in two areas, i.e. in the sphere
of jurisdictional administration and in the sphere where administration is
controlled by the court. In the first instance, the administration has certain
authority over the courts and in the latter, the courts exercise control over
administration. Within the scope of work of jurisdictional administration,
the ministry in charge of implementation of justice follows the observance of laws and other acts related to organization and functioning of courts. This, however, excludes any interference in the main function of courts the judicial function. On the other hand, courts can control the legality of final acts of administration through the procedure called a judicial
review. In addition, the administration can be controlled by courts judging the criminal accountability of administration officials, as well as by
those courts which bring decisions on the issue of reimbursement for damages caused by illegal or irregular acts performed by the administration.
Finally, state administration can be controlled by the Constitutional court
with respect to the legality of general legal documents brought by the administration by-laws, as well as in case of constitutional complaints
against any particular act or action by the administration.
100
331.106.24:006
Dr Predrag Jovanovi, redovni profesor

RADNOPRAVNI STANDARDI U VEZI

1
KOLEKTIVNOG PREGOVARANJA
Saetak: Radnopravni standardi u vezi kolektivnog pregovaranja
sadrani su u meunarodnom pravu i unutranjem pravu Srbije. U radu
su izloena najvanija pravila po kojima se ostvaruje pravo na kolektivno pregovaranje zaposlenih i poslodavaca, zakljuivanje kolektivnih
ugovora o radu i reavanje kolektivnih radnih sporova u vezi sa tim.
Kritika analiza pojedinih pravila je izvedena na osnovu uopreivanja
reenja sadranih u odgovarajuim meunarodnim i domaim pravnim
izvorima. Osnovni zakljuak je da je unutranje pravo Srbije u dobroj
meri prilagoeno meunarodnim radnopravnim standardima, ali uz
ukazivanje na postojanje potrebe (kod odgovarajuih pitanja) dalje dogradnje naih propisa.
Kljune rei: Kolektivno pregovaranje, kolektivni ugovori o radu,
kolektivni radni sporovi, reavanje sporova, mirenje, arbitraa, trajk,
lok aut.
1. Pravo na kolektivno pregovaranje i zakljuivanje kolektivnih
ugovora o radu je kolektivno pravo, koje se ostvaruje u funkciji zatite
kolektivnih interesa zaposlenih i poslodavaca. Subjekti tog kolektivnog prava su, po pravilu, reprezentativni predstavnici zaposlenih (sindikati) i reprezentativni predstavnici poslodavaca (udruenja poslodavaca).
Rad je posveen projeku Pravo Srbije u evropskoj perspektivi br. 149042 koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.
101
Dr Predrag Jovanovi, Radnopravni standardi u vezi kolektivnog ... (str. 101119)
Kolektivno pregovaranje je proces u kome reprezentativni sindikat

i reprezentativno udruenje poslodavaca zastupajui interese svog lanstva, uz odgovarajuu argumentaciju ali i toleranciju i spremnost na poputanje i nagodbu, pokuavaju u dobroj veri (bona fides) da utvrde sadraj, postignu saglasnost volja u vezi sadraja i potpiu (zakljue) kolektivni ugovor.
Sa gledita meunarodnog radnog prava, obino se uzima definicija kolektivnog ugovora koju sadri Preporuka br.91 MOR-a iz 1951.
godine, a po kojoj je kolektivni ugovor pismeni sporazum koji se odnosi na uslove rada i zaposlenja izmeu, s jedne strane, poslodavca,
grupe poslodavaca ili jedne ili vie organizacije poslodavaca, i sa druge strane jedne ili vie reprezentativnih organizacija radnika, ili (u odsustvu takvih organizacija) predstavnika zainteresovanih radnika, pravovaljano izabranih i opunomoenih od strane ovih poslednjih, saobrazno nacionalnim propisima.
Pozitivno pravo Srbije ne definie kolektivne ugovore o radu. Meutim, u pravu Srbije ( u Zakon o radu ) kolektivni ugovor se tretira kao
autonomni pisani opti akt kojim se, u skladu sa zakonom i drugim propisima, ureuju pitanja u vezi poloaja zaposlenih i poslodavaca u radnom
odnosu i povodom rada, kao i meusobna prava i obaveze potpisnika kolektivnog ugovora.
2. Predmet kolektivnog ugovora je opredeljen, u principu, odnosom
snaga radnikih i poslodavakih organizacija. Od jaine i organizovanosti
jednih i drugih zavisi koja pitanja e se ukljuiti u dnevni red pregovara2
nja i u sadrinu kolektivnog ugovora. Prema izvetajima MOR-a , glavna
pitanja na kojima se ve tradicionalno prelamaju interesi zaposlenih i poslodavaca u Evropi su: ekonomski razvoj i nezaposlenost, zarade, raspored, korienje radnog vremena i odmori, zatita na radu, korienje kapaciteta i vikovi zaposlenih itd. U sutini, uesnici kolektivnog pregovaranja su slobodni pri odreivanju predmeta i sadrine kolektivnog ugovora.
Meutim, moe se ugovoriti samo ono to je u skladu sa zakonom i dobrim obiajima.
U pravu Srbije, okvirno su odreeni predmet i sadrina kolektivnog
ugovora i precizno definisan odnos kolektivnog ugovora prema zakonu i
meusobni odnos pojedinih vrsta kolektivnih ugovora.
Prema l.240. Zakona o radu, kolektivnim ugovorom, u skladu sa
zakonom i drugim propisima, ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz
102
Social and Labour Bullten, br.1/1987, ILO, Geneva.
radnog odnosa, postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora, meusobni odnosi uesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od znaaja za
zaposlene i poslodavce. Dakle, u okviru predmeta kolektivnog ugovora
mogu se razlikovati dva dela: (a) normativni deo; i (b) obligacioni deo.
Normativni deo se odnosi na prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, i on deluje kao norma erga omnes na nivou na kome je zakljuen
kolektivni ugovor. Obligacioni deo odnosi se na pitanja, odnosno prava i
obaveze u vezi vaenja i otkazivanja kolektivnog ugovora, postupka izmena i dopuna kolektivnog ugovora, meusobnog odnosa uesnika kolektivnog ugovora, i on deluje inter partes, kao i svaki obligacioni akt,
tj. obavezuje samo potpisnike kolektivnog ugovora.
3. Odnos izmeu kolektivnog ugovora i zakona je zasnovan na principu favor laborem, tj. kolektivnim ugovorom mogu da se utvrde vea prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrena zakonom (osim ako takva prava ne doputa zakon). Ukoliko kolektivni ugovor sadri manja prava i nepovoljnije uslove
rada u odnosu na zakon, nee se primenjivati taj ugovor ve zakon.
Odnos izmeu pojedinih vrsta kolektivnih ugovora (razliitih po
pravnoj snazi), takoe je zasnovan na principu favor laborem. Opti kolektivni ugovor ima najjau pravnu snagu i vai za sve zaposlene i sve
poslodavce na itavoj teritoriji Republike. Svi ostali kolektivni ugovori
moraju biti u skladu sa optim kolektivnim ugovorom. Naime, posebnim
kolektivnim ugovorom ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji
uslovi rada zaposlenih od prava i uslova utvrenih optim kolektivnim
ugovorom koji obavezuje poslodavce koji su lanovi udruenja poslodavaca koje zakljuuje taj posebni kolektivni ugovor. Kolektivnim ugovorom na nivou poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji
uslovi rada zaposlenima od prava i uslova utvrenih optim, odnosno posebnim kolektivnim ugovorom koji obavezuje tog poslodavca. Dakle,
obim i kvalitet prava i uslova rada zaposlenih, sadranih u pojedinim vrstama kolektivnih ugovora, obrnuto je proporcionalan hijerarhijskim pozicijama koje te vrste zauzimaju u sistemu kolektivnih ugovora (najnepovoljniji je opti kolektivni ugovor, a najpovoljniji je kolektivni ugovor na
nivou poslodavca). Ukoliko su kolektivnim ugovorom nie pravne snage
utvrena manja prava i nepovoljniji uslovi rada, u odnosu na kolektivni
ugovor vie pravne snage primenjuje se kolektivni ugovor zakljuen na
viem nivou.
4. U pravu i praksi Srbije postoje sledee vrste kolektivnih ugovora:
(a) opti kolektivni ugovor; (b) posebni kolektivni ugovori; i (c) kolektivni
ugovor kod poslodavca.
103
Opti kolektivni ugovor zakljuuje se za teritoriju republike Srbije.

Posebni kolektivni ugovori zakljuuju se: (a) za odreenu granu,
grupu, podgrupu ili delatnost, na nivou Republike; (b) za odreenu teritoriju u okviru teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, za sve grane
i delatnosti koje na toj teritoriji postoje; (c) za pojedine grupe lica (umetnici, sportisti, treneri itd.), na razliitim teritorijalnim nivoima; i (d) za
javna preduzea i javne slube.
Kolektivni ugovor kod poslodavca zakljuuje se na nivou poslodavca kao pravnog ili fizikog lica (preduzetnika) koje ima zaposlene.
5. Uesnici u zakljuivanju kolektivnih ugovora su reprezentativni
sindikat zaposlenih i reprezentativno udruenje poslodavaca, na odreenoj teritoriji, odnosno u odreenoj oblasti rada, zavisno od vrste kolektivnog ugovora. Kada je u pitanju kolektivni ugovor kod poslodavca, u zakljuivanju tog kolektivnog ugovora uestvuju reprezentativni sindikat
kod tog poslodavca i sam poslodavac.
6. Sporazum o udruivanju radi ispunjenja uslova reprezentativnosti zakljuuje se u sluaju kada nijedan od sindikata, odnosno nijedno od udruenja poslodavaca, zasebno ne ispunjava uslove reprezentativnosti. Svrha zakljuivanja ovog sporazuma je da se putem
udruivanja zajedniki obezbede uslovi reprezentativnosti, kako bi se
moglo uestvovati u pregovaranju i zakljuivanju kolektivnog ugovora. Sporazum je strogo namenski (ispunjenje uslova reprezentativnosti), i ne tie se pitanja statusa i pravnog subjektiviteta onih koji se
udruuju.
7. Voenje pregovora u postupku zakljuivanja kolektivnog ugovora je proces u kome se istovremeno ostvaruju i dunost i pravo uesnika
tog procesa da sporazumno urede interese koje zastupaju. Prema Zakonu
o radu (l.254. stav 1.) uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora duni su da pregovaraju. Ali to ne znai da su duni da zakljue kolektivni
ugovor. Kolektivni ugovor, kao i svaki drugi ugovor, podrazumeva saglasnost volja u pogledu predmeta ugovora. Dakle, uesnici kolektivnog pregovaranja duni su da zaponu proces pregovaranja, u kome e ili ostvariti svoje pravo da sporazumno urede interese koje zastupaju (ako zakljue kolektivni ugovor), ili to pravo nee ostvariti ako izostane saglasnost
volja u pogledu predmeta pregovaranja.
Ako u zakljuivanju kolektivnog ugovora: (a) uestvuje vie reprezentativnih sindikata ili reprezentativnih udruenja poslodavaca;
(b) odnosno ako uestvuje vie sindikata ili udruenja poslodavaca koji
su zakljuili sporazum o udruivanju, obrazuje se odbor za pregovore.
lanove odbora odreuju sindikati, odnosno udruenja poslodavaca, sra104
zmerno broju lanova (sindikati, odnosno udruenja poslodavaca sa veim brojem lanova imaju veu zastupljenost u odboru).
Ako u zakljuivanju kolektivnog ugovora uestvuje jedan reprezentativni sindikat i jedno reprezentativno udruenje poslodavaca, pregovore
vode predstavnici sindikata i udruenja poslodavaca. Predstavnici koji
uestvuju u pregovorima za zakljuivanje kolektivnog ugovora moraju
imati ovlaenje svojih organa ( nadlenog organa sindikata, odnosno
udruenja poslodavaca).
U postupku pregovaranja radi zakljuivanja kolektivnog ugovora
kod poslodavca, reprezentativni sindikat je duan da sarauje sa sindikatom koji nije reprezentativan, ali pod uslovom da je u taj sindikat ulanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca, radi izraavanja interesa
zaposlenih koji su ulanjeni u taj sindikat. Takva saradnja nije predviena
kod zakljuivanja kolektivnih ugovora na viim nivoima.
8. Reavanje spornih pitanja u toku kolektivnog pregovaranja (interesni kolektivni radni sporovi), regulisano je sa vie propisa (Zakon o
radu, Zakon o parninom postupku, Zakon o mirnom reavanju radnih
sporova).
Prema Zakonu o radu (l.254. stav 2.), ako se u toku pregovora ne
postigne saglasnost za zakljuivanje kolektivnog ugovora u roku od 45
dana od dana zapoinjanja pregovora, uesnici mogu da obrazuju arbitrau za reavanje spornih pitanja (spor povodom regulisanja interesa interesni kolektivni radni spor). Taj isti spor i nain njegovog reavanja je
mogu i u postupku izmena i dopuna postojeeg kolektivnog ugovora, jer
i u ovom sluaju se radi o sukobu interesa u toku pregovaranja za zakljuivanje aneksa kolektivnog ugovora.
U svakom sluaju, arbitraa povodom zakljuivanja kolektivnog
ugovora je deo filozofije kolektivnog pregovaranja. Zato, sastav, nain rada i dejstvo odluke arbitrae uesnici kolektivnog pregovaranja ureuju
sporazumno (posebni pismeni sporazum koji se zakljuuje na poetku pregovaranja, ili nakon nastalog spora). Takoe, preporuljivo je da se u svaki
kolektivni ugovor unesu i odredbe koje govore o reavanju sporova koji
mogu nastati u vezi sa eventualnim izmenama i dopunama tog ugovora.
Rok za donoenje odluke ne moe biti dui od 15 dana od dana obrazovanja arbitrae.
Pored toga, prema l.265. stav 3. Zakona o radu, uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora mogu pred nadlenim sudom da ostvare zatitu prava utvrenih kolektivnim ugovorom. Ova odredba Zakona o radu je
neuobiajena iz dva razloga. Prvo, sudska zatita je svojstvena sporovima povodom primene, tumaenja postojeeg prava, tj sporovima koji
105
nastaju kod primene kolektivnih ugovora (pravni kolektivni radni sporovi), a nije svojstvena interesnim sporovima tj. sporovima koji se javljaju
prilikom zakljuivanja kolektivnih ugovora prilikom stvaranja prava
(sud ne stvara, ve tumai i primenjuje pravo). Sudska odluka obavezuje
strane u sporu, to znai da e sudska odluka, koja se mora izjasniti i o sadrini pravne norme koja je bila sporna, postati sastavni deo kolektivnog
ugovora koji se zakljuuje. To odudara od pravila da sadrinu kolektivnog ugovora odreuju sporazumno uesnici kolektivnog pregovaranja.
Drugo, sama odredba Zakona o radu nije dovoljno jasna, jer govori o
sudskoj zatiti prava utvrenih kolektivnim ugovorom, to znai da se ovde ipak radi o pravnom sporu. Ako se radi o pravnom sporu, onda se ne
moe govoriti o uesnicima u zakljuivanju kolektivnom ugovoru ve o
potpisnicima kolektivnog ugovora. Meutim, moda je zakonodavac ovde mislio na spor meu uesnicima u zakljuivanju kolektivnog ugovora
povodom dalje razrade ve steenih prava iz nekog zakljuenog kolektivnog ugovora koji obavezuje te uesnike. U svakom sluaju, ovu odredbu
Zakona o radu treba jasnije formulisati.
Reavanje interesnih kolektivnih radnih sporova pred sudom je retkost. U tim sporovima se primenjuju pravila postupka u parnicama povodom kolektivnih ugovora iz Zakona o parninom postupku. Prema ovom
Zakonu (l.441.), u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora
uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora ostvaruju zatitu prava
utvrenih kolektivnim ugovorom kad nastane spor u postupku zakljuivanja, odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora, ukoliko spor nije reen mirnim putem ili putem arbitrae koju su obrazovali uesnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona. U ovim sporovima jedna od strana je uvek reprezentativni sindikat, jer se on javlja kao
uesnik kolektivnog pregovaranja kod svih vrsta kolektivnih ugovora.
Naravno, i uee reprezentativnog udruenja poslodavaca je neophodno,
ali povodom onih sporova koji se javljaju prilikom zakljuivanja kolektivnih ugovora gde je to udruenje uesnik (nije uesnik kod zakljuivanja kolektivnog ugovora na nivou poslodavca). U ovim sporovima sud
obraa naroitu panju na potrebu njihovog hitnog reavanja. Dozvoljena
je alba, kao redovni pravni lek, i revizija, kao vanredni pravni lek.
Zakon o mirnom reavanju radnih sporova, predvia dva naina
za mirno prevazilaenje interesnih kolektivnih radnih sporova: (a) uee miritelja u kolektivnom pregovaranju, u smislu prevencije da do
spora ne doe; i (b) ako do spora doe reavanje spora pred Odborom
za mirenje.
Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora mogu da podnesu
predlog Republikoj agenciji za mirno reavanje radnih sporova za ue106
e miritelja u kolektivnom pregovaranju u cilju pruanja pomoi i spreavanja nastanka spora. Miritelj u postupku kolektivnog pregovaranja: (a)
prisustvuje pregovorima; (b) ukazuje uesnicima na predloge koji nisu u
skladu sa zakonom i drugim propisom; (v) prua strunu i drugu pomo
uesnicima. Miritelj je duan da bude nepristrasan u toku pregovora.
Kada doe do spora u zakljuivanju, ili kod izmene i dopune kolektivnog ugovora, strane u sporu mogu da podnesu predlog, zajedniki ili
pojedinano, Republikoj agenciji za mirno reavanje radnih sporova.
Ako su u pitanju sporovi u zakljuivanju, izmeni i dopuni kolektivnih
ugovora u delatnostima od opteg interesa (elektroprivreda, vodoprivreda, saobraaj, zdravstvena zatita, prosveta itd.), strane u sporu su dune
da pristupe mirnom reavanju spora, podnoenjem zajednikog predloga
Republikoj agenciji za mirno reavanje radnih sporova. Ako strane u
sporu ne podnesu zajedniki predlog, dune su da o tome obaveste Agenciju, a direktor Agencije e po slubenoj dunosti pokrenuti postupak mirenja i odrediti miritelja.
Postupak mirenja u kolektivnom sporu vodi se pred Odborom za mirenje. Odbor ine miritelj i po jedan predstavnik strana u sporu (strane u
sporu su dune da odrede svog predstavnika u Odboru i da o tome obaveste miritelja). Miritelj je predsedavajui Odbora. Odbor daje preporuku za
reenje spora, sa obrazloenjem. Preporuka ne obavezuje strane u sporu,
ali ako je strane prihvate, zakljuuju sporazum o reenju spora. Sporazum
postaje sastavni deo kolektivnog ugovora. Ako se, na ovaj nain, spor ne
rei u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave pred Odborom, miritelj
rasputa Odbor i nastavlja postupak mirenja neposrednim kontaktom sa
stranama u sporu (prua pomo stranama u sporu da se sastanu, raspravljaju o predmetu spora i zakljue sporazum o reenju spora).
9. Registracija zakljuenih kolektivnih ugovora, osim kolektivnog
ugovora kod poslodavca, je obavezna. Dakle, opti i posebni kolektivni
ugovori se registruju kod ministarstva za rad. Takoe, registruju se izmene, dopune i produenje vaenja ovih kolektivnih ugovora.
Sadrinu i postupak registracije kolektivnih ugovora propisuje mini3
star za rad. Registracija kolektivnih ugovora nije samo puko evidentiranje zakljuenih kolektivnih ugovora. U postupku registracije ministarstvo
moe naloiti, ako nae da pojedini delovi kolektivnog ugovora nisu u
skladu sa zakonom, da se kolektivni ugovor usaglasi sa zakonom. U sluaju da strane u kolektivnom ugovoru ne postupe po nalogu ministarstva,
ministarstvo e taj kolektivni ugovor ipak registrovati uz istovremeno po-
Pravilnik o registraciji kolektivnih ugovora, Slubeni glasnik Republike Srbije,

br.50/2005.
107
kretanje postupka pred Ustavnim sudom radi ocene zakonitosti tog kolektivnog ugovora.
10. Objavljivanje kolektivnih ugovora je uslov njihovog pravno dejstva. Kolektivni ugovor, kao i svaki drugi opti pravni akt, mora biti objavljen da bi mogao proizvoditi pravno dejstvo. Opti i posebni kolektivni
ugovori objavljuju se u Slubenom glasniku Republike Srbije. Kolektivni ugovor kod poslodavca objavljuju se na nain predvien tim kolektivnim ugovorom (na oglasnoj tabli poslodavca, u fabrikom listu, biltenu
itd.).
11. Primena kolektivnih ugovora je mogua po razliitim kriterijumima, zavisno od vrste kolektivnog ugovora. Ali, svi kolektivni ugovori
mogu se primenjivati tek nakon stupanja na snagu. Kolektivni ugovor,
kao opti pravni akt, stupa na snagu protokom odreenog vremena nakon
objavljivanja (vacatio legis).
Opti i posebni kolektivni ugovori neposredno se primenjuju i obavezuju: (a) sve poslodavce koji su u vreme zakljuivanja kolektivnog
ugovora lanovi udruenja poslodavaca koje je uesnik kolektivnog ugovora (obavezuje ih od dana stupanja na snagu); (b) poslodavce koji su naknadno postali lanovi tog udruenja poslodavaca uesnika kolektivnog
ugovora (obavezuje ih od dana pristupanja udruenju). Ove poslodavce,
navedeni kolektivni ugovori obavezuju i u periodu od est meseci nakon
njihovog istupanja iz udruenja poslodavaca uesnika kolektivnog ugovora. Svi ostali poslodavci nisu obavezni da primenjuju navedene kolektivne ugovore.
Meutim, primena opteg i posebnog kolektivnog ugovora moe se
proiriti (nametnuti) i prema svim ostalim poslodavcima ( na nivou na
kome je kolektivni ugovor zakljuen) koji nisu lanovi udruenja poslodavaca uesnika kolektivnog ugovora (oktroisani kolektivni ugovor).
U principu, proirena primena kolektivnog ugovora je dozvoljena iz razloga socijalno-ekonomske prirode koji se tiu i zaposlenih i poslodavaca. Sa jedne strane, svrha je u ujednaavanju uslova rada, pre svega zarada i ukupnog socijalno-ekonomskog poloaja zaposlenih, a sa druge
strane tim ujednaavanjem se neutraliu mogunosti nelojalne konkurencije meu poslodavcima. U svakom sluaju, proirena primena kolektivnih ugovora je vezana za sprovoenje odgovarajue socijalne i
ekonomske politike, na nivou republike ili u pojedinim granama i delatnostima rada. Poto su za sprovoenje odgovarajue (aktuelne) socijalne i ekonomske politike odgovorni nadleni dravni organi, to i o proirenom dejstvu kolektivnih ugovora odluuje ministar za rad. Ministar
moe odluiti o proirenom dejstvu kolektivnog ugovora u celini, ili o
108
proirenom dejstvu pojedinih odredaba kolektivnog ugovora, pod uslovima predvienim Zakonom o radu.
Proirenje dejstva kolektivnog ugovora deluje prema svim poslodavcima na nivou na kome je taj ugovor zakljuen. Meutim, od proirenog dejstva kolektivnog ugovora, u pogledu odredaba koje se odnose
na zarade i naknade zarade, mogu se izuzeti pojedini poslodavci. Odluku o izuzeu donosi ministar za rad, na obrazloeni zahtev poslodavca
ili udruenja poslodavaca i po pribavljenom miljenju Socijalno-ekonomskog saveta. Ako je zahtev podneo jedan poslodavac, odluka o izuzeu se donosi na tog poslodavca. Ako je zahtev podnelo udruenje poslodavaca, odluka o izuzeu se odnosi na sve poslodavce koji su ulanjeni u to udruenje. Zahtev za izuzee se moe podneti ako zbog finansijsko-poslovnih rezultata poslodavci nisu u mogunosti da primene kolektivni ugovor.
Ministar moe staviti van snage (ukinuti) odluku o proirenju dejstva kolektivnog ugovora i odluku o izuzimanju od proirene primene kolektivnog ugovora, ako prestanu da postoje razlozi zbog kojih su te odluke donesene. Naravno, ove odluke e prestati da vae kad prestane da vai sam kolektivni ugovor, odnosno pojedine njegove odredbe, ije je dejstvo proireno, odnosno izuzeto.
Kolektivni ugovor kod poslodavca primenjuje se na sve zaposlene
kod tog poslodavca, bez obzira da li su lanovi sindikata - potpisnika kolektivnog ugovora, ili su lanovi drugog sindikata kod poslodavca koji
nije potpisnik kolektivnog ugovora, ili nisu lanovi nijednog sindikata.
12. Reavanje spornih pitanja u primeni kolektivnih ugovora (pravni kolektivni radni sporovi) je mogue na tri naina: (a) putem mirenja;
(b) putem arbitrae; i (v) putem suda.
Mirenje kao nain reavanja pravnih kolektivnih radnih sporova je
predvieno Zakonom o mirnom reavanju radnih sporova. Postupak mirenja odvija se u okviru i preko Republike agencije za mirno reavanje
radnih sporova. Postupak se vodi pred Odborom za mirenje, na nain kako je to prikazano u vezi reavanja sporova koji nastaju u toku kolektivnog pregovaranja. Meutim, kod pravnih kolektivnih radnih sporova,
sporazum o reenju spora, koji strane u sporu zakljuuju na osnovu preporuke miritelja, ima snagu sudskog poravnanja (l.26. stav.4. Zakona o
mirnom reavanju radnih sporova). Znai, sporazum o reenju spora, sa
snagom sudskog poravnanja, ima karakter izvrne isprave, tj. moe se izvriti prinudnim putem.
Arbitraa kao nain reavanja pravnih kolektivnih radnih sporova
predviena je Zakonom o radu. Prema ovom Zakonu, sporna pitanja u
109
primeni kolektivnih ugovora moe da reava arbitraa koju obrazuju

uesnici kolektivnog ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora. Sastav i nain rada arbitrae ureuju uesnici kolektivnog ugovora
samim kolektivnim ugovorom. Po pravilu, arbitraa treba da ima neparan broj lanova (radi lakeg donoenja odluke) i da su u njoj jednako
zastupljeni predstavnici strana u sporu. Predsednika arbitrae biraju
sporazumno strane u sporu. Predsednik treba da bude strunjak u oblasti za koju je vezan predmet spora i nepristrasan. Zakonom o radu je
predvieno da odluka arbitrae o spornim pitanjima obavezuje strane u
sporu.
Sudsko reavanje pravnih kolektivnih radnih sporova je primereno
prirodi tih sporova (za razliku od sudskog reavanja interesnih kolektivnih radnih sporova), jer radi se o sporu povodom primene prava. Prema
Zakonu o ureenju sudova iz 2001. godine (l.22. stav 1. taka 6. i l.23.
stav 1.) sporove povodom kolektivnih ugovora u prvom stepenu reava
okruni sud, ako spor nije reen pred arbitraom, a u drugom stepenu
Apelacioni sud. Meutim, ova odredbe se jo uvek ne primenjuju, odnosno u pogledu nadlenosti sudova u radnim sporovima primenjuju se odredbe Zakona o sudovima iz 1991. godine. Prema Zakonu o sudovima
(l.12. stav . 1.taka 3. pod b), optinski sud u prvom stepenu sudi sporove u primeni kolektivnih ugovora, a u drugom stepenu, po albi protiv
odluka optinskih sudova, odluuje okruni sud (l.14. Zakona).
Sam postupak pred sudom vodi se po optim pravilima parninog
postupka. Naime, Zakonom o parninom postupku je predvieno
(l.440.), da ukoliko tim Zakonom nisu predviene posebne odredbe u
parnicama povodom kolektivnih ugovora primenjivae se ostale odredbe
ovog zakona, to znai opta pravila parnikog postupka. Meutim, kod
sudskog reavanja interesnih kolektivnih radnih sporova, Zakon o parninom postupku predvia posebna pravila za reavanje tih sporova (l.441445.). Ovakvo razlikovanje postupka sudskog reavanja interesnih i pravnih kolektivnih radnih sporova, nema opravdanja, jer su ti sporovi podjednako znaajni u ostvarivanju prava na kolektivno pregovaranje.
13. Vaenje kolektivnog ugovora je vezano za rok. Maksimalno vaenje kolektivnog ugovora je tri godine. Po isteku ovog roka kolektivni
ugovor prestaje da vai, ako se uesnici kolektivnog ugovora drugaije ne
sporazumeju. Uesnici kolektivnog ugovora mogu se sporazumeti o produenju vaenja tog ugovora, najkasnije 30 dana pre isteka roka na koji je
ugovor zakljuen.
14. Prestanak vaenja kolektivnog ugovora pre isteka roka za koji
je zakljuen mogu je na dva naina: (a) sporazumom potpisnika,; i (b)
otkazom.
110
Sporazumni prestanak vaenja kolektivnog ugovora (kao i zakljuivanje kolektivnog ugovora) je rezultat saglasnosti volja svih njegovih
uesnika. Sporazum ( kao i kolektivni ugovor) mora biti sainjen u pisanoj formi.
Otkaz kolektivnog ugovora moe dati svaki potpisnik tog ugovora.
Otkaz, sa odgovarajuim obrazloenjem, mora biti sainjen u pisanoj formi i dostavljen svim uesnicima, tj. potpisnicima kolektivnog ugovora.
U sluaju otkaza, kolektivni ugovor se primenjuje najdue jo est
meseci od dana podnoenja otkaza (otkazni rok). Tano trajanje otkaznog roka treba predvideti samim kolektivnim ugovorom. U toku otkaznog roka, a najkasnije 15 dana od dana podnoenja otkaza, uesnici
kolektivnog ugovora su duni da zaponu postupak pregovaranja, sa ciljem zakljuivanja novog kolektivnog ugovora, ili produenja vaenja
postojeeg. Naravno, i u ovom sluaju obaveza pregovaranja ne mora
rezultirati novim kolektivnim ugovorom ili produenjem vaenja postojeeg. Istekom otkaznog roka prestaje da vai kolektivni ugovor koji je
otkazan, ali odmah nastaje obaveza njegovih uesnika, u smislu l.254.
stav 1. Zakona o radu, da dalje pregovaraju u cilju zakljuivanja novog
kolektivnog ugovora.
15. trajk je nain reavanja kolektivnih radnih sporova putem pritiska. trajk se obino definie kao kolektivni prekid rada od strane radnika
sa ciljem da se poslodavac prinudi da prihvati zahteve radnika u vezi
4
spornih pitanja.
Po pravilu, trajk bi trebalo da bude poslednje sredstvo borbe sindikata i zaposlenih u zatiti njihovih interesa. U velikom broju zemalja (u
Srbiji to nije sluaj) predvieno je da se procedure pomirenja i posredovanja moraju iscrpiti, pre organizovanja trajka.
Pravo na trajk je danas izriito priznato u ustavima i/ili zakonima
velikog broja zemalja.
trajk je tekovina borbe radnika za poboljanje njihovog poloaja na
radu. Ta tekovina se, moemo rei, izgraivala intenzivno nakon priznavanja sindikalnih sloboda i prava zaposlenih sredinom XIX veka. Od tada
pa nadalje karakteristina je tesna povezanost prava na sindikalno organizovanje i prava na trajk. Jer, tek sa pojavom sindikata pojavila se i mogunost kolektivnog pregovaranja, a u vezi sa kolektivnim pregovaranjem
i kolektivnim ugovorima, kao to smo videli, dolazi do kolektivnih radnih
sporova (interesnih i pravnih sporova). U tom smislu, Meunarodna organizacija rada je, preko Komiteta eksperata za primenu konvencija i prepo-
Budimir Kouti, Kolektivni ugovori, pravo na trajk i lock-out u savremenim kapitalistikim zemljama, Beograd, 1987, str.83
111
ruka, zauzela stav da se zatita od antisindikalnih akata diskriminacije

5
odnosi i na zatitu povodom uea u zakonitom trajku.
U smislu reenog, moglo bi se rei da je pravo na trajk zapravo izvedeno pravo iz prava na sindikalno organizovanje. Jer, i pravo na trajk
podrazumeva udruivanje i zajedniko delovanje vie zaposlenih u cilju
zadovoljenja njihovih socijalno-ekonomskih interesa.
O trajku se posredno ili neposredno govori i u aktima pojedinih
meunarodnih organizacija. U okviru OUN, prema Meunarodnom paktu
6
o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. godine (l.8.),
drave lanice se obavezuju da svojim nacionalnim zakonodavstvima
obezbede pravo na trajk. Drava moe ovo pravo da ogranii samo zakonom i to u onoj meri koja odgovara prirodi ovog prava i iskljuivo u cilju
unapreenja opteg blagostanja u demokratskom drutvu.
MOR je donela nekoliko konvencija i preporuka koje se odnose na
sindikalne slobode i prava, a po osnovu kojih se izvodi pravo na trajk.
Naime, mora se imati u vidu da je pravo na preuzimanje industrijske akcije, posebno pravo na trajk, osnovni aksiom prava na organizovanje. To
posebno proizilazi iz Konvencije MOR-a br. 87 o sindikalni slobodama i
zatiti sindikalnih prava iz 1948. godine, u duhu koje su nadzorna tela
MOR-a priznala pravo na preduzimanje akcije trajka kao sutinski rezultat prava na organizovanje. Meutim, od kritine vanosti je da se uspostavi pravilna ravnotea izmeu interesa za reavanje sporova na miran
nain (mirenje, arbitraa) i potovanja slobode zaposlenih na preduzimanje industrijske akcije trajka koja e podrati njihove ekonomske i socijalne interese. Pored toga, od strana u sporu moe se traiti da najpre pokuaju reiti svoje sporove putem pomirenja, to moe biti uslov za korui7
enje njihovog prava na preduzimanje industrijske akcije. Zakonitost
industrijske akcije bi onda zavisila od toga da li su strane uinile navedeni pokuaj.
Sem toga, na regionalnoj Konferenciji MOR-a, odranoj u Lagosu
1960. godine, doneta je rezolucija kojom se ini apel zemljama lanicama
da priznaju radnicima pravio na trajk, radi zatite njihovih ekonomskih i
socijalnih interesa, ako su prethodno iscrpljene sve mogunosti pomirenja
predviene zakonom ili priznate u praksi odreene zemlje. U onim delat-
55
J. Hodges-Aeberhard and A. Odero de Dios, Principles of the Committee on Freedom of Association concerning strikes, International Labour Review, Vol.126, September-October 1987, p.544.
6
Slubeni list SFRJ, br.7/1971.
7
Meunarodna organizacija rada, Smernice o radnom zakonodavstvu, eneva,
2002, str. 199.
112
nostima gde je uskraeno pravo na trajk, shodno postojeim meunarodnim standardima, afirmie se princip nepristrasnog i brzog reavanja sporova mirnim putem (posebno putem arbitrae). U ovom sluaju odluka arbitrae je obavezujua za strane u sporu i te odluke se brzo i efikasno
8
sprovode.
Evropskom socijalnom poveljom iz 1961. godine (l.6.), zahteva se
od drava ugovornica da obezbede sindikalna prava, formalizuju modele
kolektivnog pregovaranja i da u sluaju sukoba interesa definiu institute
mirenja, arbitrae i sudske zatite. Drave ugovornioce mogu da ogranie
slobodu u izboru metoda reavanja kolektivnih radnih sporova i da ogranie slobodu opteg trajka. U tom smislu, drave ugovornice mogu zakonom da odrede delatnosti od javnog interesa, odnosno delatnosti iji bi
prekid rada, zbog prirode posla, mogao da ugrozi ivot i zdravlje ljudi, i
da u njima ogranie odreena kolektivna prava zaposlenih, te i pravo na
trajk.
U Evropskoj konvenciji za zatitu ljudskih prava iz 1950. godine, ne
pominje se izriito pravo na trajk, ali l.11. Konvencije (koji govori o
slobodi okupljanja i udruivanja), u praksi Evropskog suda za ljudska
prava, tumai se u kontekstu prava na trajk.
U Srbiji, shodno navedenim meunarodnim standardima, Ustavom
je predvieno pravo zaposlenih na trajk (l.6l.), koje se ostvaruje u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, a samo zakonom moe biti ogranieno, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.
Pitanje trajka je regulisano posebnim zakonom Zakonom o
trajku iz 1996. godine. U smislu ovog Zakona, trajk se tretira kao kolektivno pravo zaposlenih, kako u pogledu njegovog organizovanja, tako i u pogledu njegovog sprovoenja. Naime, trajk moe organizovati i
voditi ili sindikat ili veina zaposlenih kod poslodavca. Ipak, pri ostvarivanju prava na trajk, kao kolektivne akcije, svaki radnik zasebno
ostvaruje svoje pojedinano pravo na trajk. Zato postoji pravilo u Zakonu o trajku (l.1. stav 2.) da svaki zaposleni slobodno odluuje o
svom ueu u trajku, to znai da zaposlenog ne obavezuje odluka
9
sindikata ili veine zaposlenih o stupanju u trajk. Uee u trajku zaposlenog kao pojedinca iskljuivo zavisi od njegove volje. Prema tome,
organizovanje trajka je stvar kolektivne odluke, a uee u trajku je
stvar slobodno izraene volje.
J. Hodges-Aberhard and A. Odero de Dios, navedeno delo. str.550.

Eventualno se moe postaviti pitanje disciplinske odgovornosti zbog neuestvovanja u trajku onog zaposlenog koji je lan sindikata koji je organizovao trajk, shodno statutarnim pravilima tog sindikata.
9
113
trajk je prekid rada koji zaposleni organizuju radi zatite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada. Dakle, kada je re o
trajku u pitanju je zatita odgovarajuih interesa, povodom ega i nastaje
spor (interesni spor). Zato se moe rei da se obino trajkuje povodom interesnih kolektivnih radnih sporova, jer ukoliko se ovi sporovi ne ree mirnim putem (mirenje, posredovanje, arbitraa), onda nita drugo ne preostaje nego direktna industrijska akcija trajk. Ovo zbog toga, jer kod interesnih kolektivnih radnih sporova nije uobiajeno sudsko reavanje tih sporova. Meutim, kada su u pitanju pravni kolektivni radni sporovi (sporovi u
tumaenju i primeni prava), sudsko reavanje tih sporova je pravilo ( to je
logino i uobiajeno), a trajk bi trebalo da bude izuzetak. Naravno i ovde
su mogui postupci mirnog reavanja spora.
Vrste trajka su predviene Zakonom o trajku. Postoje tri vrste
trajka: (a) trajk kod poslodavca; (b) trajk u grani ili delatnosti; i (v) generalni trajk. Svakom od navedenih trajkova moe da prethodi trajk
upozorenja.
trajk upozorenja je kratki prekid rada ( moe trajati najdue jedan
sat), sa ciljem da se poslodavac (ili poslodavci na odreenom nivou) opomenu da zaposleni nisu zadovoljni odreenim ekonomskim i socijalnim
stanjem. Na taj nain se vri pritisak na poslodavca (ili poslodavce) da se
ree sporna pitanja, uz upozorenje da e uslediti potpuna obustava rada ako
se sporna pitanja ne ree. trajk upozorenja svoju opravdanost nalazi u mogunosti da se na najbri i ekonominiji nain ree sporna pitanja: poslodavac moe da izbegne potpunu obustavu rada i ekonomske gubitke usled toga; zaposleni ostvaruju brzu zatitu svojih interesa bez gubitka zarade (zarada izostaje kod trajka kao potpune obustave rada).
trajk kod poslodavca moe biti organizovan kao: (a) trajk kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, odnosno u delu pravnog lica; i (b)
trajk kod poslodavca kao fizikog lica preduzetnika.
trajk u grani ili delatnosti obuhvata zaposlene u okviru odreene
privredne ili van privredne delatnosti, odnosno u okviru ovih delatnosti
na nivou pojedinih grana, grupa, podgrupa (saobraaj: drumski, elezniki, vodeni, vazduni).
Generalni trajk obuhvata sve zaposlene i u svim granama i delatnostima na nacionalnom nivou.
Bez obzira na vrstu trajka postoje odreena pravila, predviena zakonom, po kojima se moe trajk organizovati i voditi. Zakonit je onaj
trajk koji se vodi u skladu sa predvienim pravilima. Postoje dve grupe
pravila: (a) pravila unutar opteg reima trajka; i (b) pravila unutar posebnog reima trajka. Opti reim trajka ine pravila u vezi organizova114
nja i voenja trajka u svim granama i delatnostima. Posebni reim trajka ine pravila u vezi organizovanja i voenja trajka: (a) u delatnostima
od javnog interesa (saobraaj, elektroprivreda, vodoprivreda, komunalne
delatnosti, zdravstvo, prosveta itd.); ili (b) u delatnostima iji bi prekid rada
zbog prirode posla mogao da ugrozi ivot i zdravlje ljudi ili nanese tetu
velikih razmera (hemijska industrija, industrija elika, crna i obojena metalurgija). Posebni reim ostvarivanja prava na trajk karakterie naroito
sledee: (a) obezbeivanje minimuma procesa rada i zaposlenih koji e raditi za vreme trajka; (b) mogunost uea dravnih organa, odnosno organa lokalne samouprave u obezbeivanju uslova za ostvarivanje trajka;
(c) dui rok za najavu trajka; (c) upoznavanje javnosti sa predlogom za reenje spornih pitanja.
Prestanak trajka je mogu: (a) sporazumom strana u sporu (postignutim neposredno ili posredstvom miritelja); ili (b) odlukom sindikata
(organa sindikata koji je doneo odluku o stupanju u trajk), odnosno odlukom veine zaposlenih (ako je na taj nain donesena odluka o stupanju u
trajk).
Sporazum strana kod interesnih kolektivnih radnih sporova ini sastavni deo kolektivnog ugovora. Sporazum kod pravnih kolektivnih radnih sporova ima karakter sudskog poravnanja.
Odluku o prestanku trajka nadleni organi mogu doneti u sluajevima: (a) kada se ne moe postii sporazumno reenje spora; (b) kada je ipak
delimino ostvarena svrha trajka; (v) kada je reenje spora mogue u perspektivi; (g) kada to nalau drugi razlozi socijalno-ekonomske prirode.
Za svaki novi trajk uesnici u trajku duni su da donesu novu odluku o trajku.
Poloaj uesnika u trajku i obaveze poslodavca za vreme trajka
jesu predmet regulisanja Zakona o trajku. Zakonit trajk, odnosno organizovanje i uee u trajku u skladu sa pravilima vezanim za opti i posebni reim trajka, ne predstavlja povredu radne obaveze. Drugim reima, uesnici u zakonitom trajku uivaju zatitu koja se ogleda u sledeem: (a) protiv uesnika se ne moe pokrenuti postupak utvrivanja disciplinske i materijalne odgovornosti; i (b) uee u trajku ne moe za
posledicu imati prestanak radnog odnosa zaposlenog. Nezakonit trajk
postoji onda kada se organizuje, vodi i kada se u njemu uestvuje uz krenje pravila vezanih za opti i posebni reim trajka. Uesnici u nezakonitom trajku ne uivaju pomenutu zatitu. Sem toga, Zakonom o trajku
posebno je predvieno da se smatra povredom radne dunosti, zbog koje
se moe izrei mera prestanka radnog odnosa ili dati otkaz ugovora o radu, ako lan trajkakog odbora ili uesnik koji trajk organizuje i vodi:
(a) ugroava bezbednost lica i imovine ili zdarvlje ljudi; (b) spreava za115
poslene koji ne uestvuju u trajku da rade; (v) onemoguava nastavak rada po okonanju trajka; (g) spreava poslodavca da koristi sredstva i raspolae sredstvima kojima poslodavac obavlja delatnost.
Zaposleni koji uestvuje u trajku ostvaruje osnovna prava iz radnog
odnosa, osim prava na zaradu, a prava iz socijalnog osiguranja u skladu
sa propisima o socijalnom osiguranju.
U toku zakonitog trajka, poslodavac ne moe zapoljavati nova lica
koja bi zamenila uesnike u trajku. Ova zabrana zapoljavanja nee vaiti ako su usled trajka: (a) ugroeni bezbednost lica i imovine;
(b) ako je onemogueno odravanje minimuma procesa rada; i (c) ako je
ugroeno izvravanje meunarodnih obaveza.
Poslodavac ne sme: (a) da sprei zaposlenog da uestvuje u trajku;
(b) da upotrebljava mere prinude radi okonanja trajka; (v) da po osnovu
neuestvovanja u trajku predvidi povoljniju zaradu ili druge povoljnije
uslove rada za zaposlene koji ne uestvuju u trajku.
Zabrana trajka je predviena za lica koja su zaposlena u dravnom organu i profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije. Ovim licima
prestaje radni odnos ako se utvrdi da su organizovala trajk ili uestvovala u trajku. Takoe, vaeim Zakonom o trajku iz 1996. godine (l.
18. stav 1.) predviena je zabrana trajka i za pripadnike policije. Me10
utim, Zakonom o policiji (l.135.) iz 2005. godine predvieno je da
zaposleni u policiji imaju pravo da organizuju i sprovode trajk, u skladu sa optim propisima o trajku, a to znai u skladu sa Zakonom o
trajku. Dakle, u vezi sa pitanjem trajka, Zakon o policiji je lex specialis u odnosu na Zakon o trajku, te on derogira predvienu zabranu
trajka iz Zakona o trajku.
Ipak, i za vreme trajka ovlaeno slubeno lice duno je da primenjuje policijska ovlaenja, ako je to potrebno radi: (a) zatite ivota i
bezbednosti ljudi; (b) hvatanja i privoenja nadlenom organu lica zateenog u vrenju krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti; (v)
spreavanja uinioca i otkrivanja uinioca krivinog dela za koje se goni
po slubenoj dunosti.
Apsolutna zabrana trajka za policijske slubenike postoji: (a) u
sluaju ratnog stanja ili stanja neposredne ratne opasnosti ili vanrednog
stanja; (b) u sluaju oruane pobune, ustanka i drugih oblika nasilnog
ugroavanja demokratskog i ustavnog poretka republike Srbije ili osnovnih sloboda i prava; (v) u sluaju proglaenja elementarne nepogode ili
neposredne opasnosti od njenog nastanka; (g) u sluaju drugih nepogoda i
10
116
Zakon o policiji, Slubeni glasnik republike Srbije, br.101/2005.
nesrea koje ometaju normalno odvijanje ivota i ugroavaju bezbednost

ljudi i imovine; (d) u sluaju opasnosti od ugroavanja javnog reda u veem obimu.
Blia pravila o organizovanju i sprovoenju trajka policijskih slubenika predviena su Uredbom o trajku policijskih slubenika iz 2007.
11
godine.
16. Drugi metodi pritiska u reavanju kolektivnih radnih sporova
nisu predvieni zakonodavstvom Srbije koje regulie radne i industrijske
odnose. Meutim, odreene organizovane akcije zaposlenih su mogue i
doputene po osnovu ustavom zajemenog prava na trajk i zajemenih
sloboda okupljanja i izraavanja.
Prema Ustavu Srbije (l.54.), mirno okupljanje graana je slobodno.
Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podlee odobrenju, ni prijavljivanju. Zborovi, demonstracije i druga okupljanja graana na otvorenom
12
prostoru prijavljuje se dravnom organu, u skladu sa zakonom. Sloboda
okupljanja moe se zakonom ograniiti samo ako je to neophodno radi
zatite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike
Srbije. lanom 46. Ustava Srbije jami se sloboda miljenja i izraavanja,
kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi nain trae,
primaju i ire obavetenja i ideje.
U uporednom pravu i praksi pojedinih zemalja dozvoljena su mirna
okupljanja zaposlenih povezanih sa trajkom ili obustavom rada. Takva
okupljanja nazivaju se piketing (picketing). Preciznije reeno, piketing je
okupljanje zaposlenih za vreme trajka ispred poslovnih prostorija poslodavca, u cilju odvraanja zaposlenih od rada za raun poslodavca. Zabrana piketinga opravdana je samo onda ako trajk izgubi mirni karakter (ne
sme sdrati elemente prinude). U suprotnom, ako uesnici trajka i piketinga ine povrede ili sputavaju zaposlene koji ne trajkuju da rade, onda
je to akt prisile koji treba da spree nadleni organi i podlee kanjavanju
13
pa i krivino.
Sem toga, mogua su i druga, uglavnom posredna, sredstva pritiska
na poslodavca. Ali, sva ta sredstva da bi bila zatiena moraju biti posebno zakonom predviena ili vezana za neku zakonom priznatu industrijsku
akciju. Ukoliko to nije sluaj mogu se smatrati nezakonitim akcijama zaposlenih. Mogue su razliite akcije sindikata i zaposlenih sa ciljem sma-
11
Uredba o trajku policijskih slubenika, Slubeni glasnik Republike Srbije,

br.70/2007.
12
Zakon o okupljanju graana, Slubeni glasnik Republike Srbije, br.51/1992.
13
Borivoje M . underi, Pravo Meunarodne organizacije rada, Beograd, 2001,
str.207.
117
njenja ekonomske aktivnosti poslodavca (usporavanje ili opstrukcija rada,

work-to-rule, pasivna rezistencija i slino). Da bi te akcije bile doputene moraju biti obuhvaene definicijom trajka, ukoliko nisu posebno
14
predviene zakonom. Nadzorna tela MOR-a smatraju da pravna ogranienja ovih oblika akcija mogu biti opravdana samo ako te akciju prestanu
biti miroljubive.
Pored reenog, u praksi sindikalnog delovanja, davno su poznata
kao posredna sredstva pritiska: bojkot, label, sabotaa itd. Kod bojkota
sindikat nastoji da sprei ili otea prodaju ili korienje usluga odreenog
ili odreenih poslodavaca. Za uspeh bojkota presudna je dobra organizacija i njegova masovnost (angaovati ne samo lanove sindikata, nego i
ostale zaposlene i potroae, odnosno korisnike odreenih proizvoda ili
usluga). Bojkot se retko koristi kao samostalni oblik pritiska, ve se obino koristi uz trajk, ako je dozvoljen, ili druge mere. Label je sindikalna
kontrolna marka lozinka za promet robe. Na proizvode odreenog poslodavca stavlja se kontrolna marka sindikata, ili se koriste druga sredstva
preporuke i obavetenja, na osnovu kojih lanovi sindikata, drugi zaposleni i potroai odluuju o kupovini robe. Sindikati koriste label prema
onim poslodavcima sa kojima su u dobrim odnosima, pomaui tako u
prodaji njihovih proizvoda. Kod sabotae, zaposleni ne naputaju posao,
ali rade sa smanjenim kapacitetom nanosei tako postepeno tetu poslodavcu.
17. Lock-out se definie kao privremeno zatvaranje preduzea ili zabrana, od strane poslodavca, svim radnicima ili veem broju radnika da
obavljaju rad u preduzeu u cilju prinuivanja radnika ili njihovog sindikata da odustanu od svojih zahteva ili da prihvate zahteve poslodavca u
15
vezi sa predmetom spora.
O lock-outu se ne govori u propisima Srbije. U industrijski razvijenim zemljama, logika uravnoteenja instrumenata klasne borbe na tritu
radne snage i kapitala je rezultirala injenicom da se lock-out ili priznaje
kao legitimna protivtea prava na trajk, ili kao sredstvo zatite poslodavca od nezakonitih trajkova. U uslovima privatizacije u Srbiji javljaju se i
prve obustave rada od strane poslodavaca, to e vremenom verovatno
stvoriti potrebu zakonskog regulisanja tog pitanja
14
Na primer, prema Zakonu o radnim odnosima June Afrike (l.213) iz 1995. godine trajk je delimino ili potpuno organizovano odbijanje obavljanja rada ili usporavanje ili opstrukcija rada, od strane lica koja jesu ili su bila zaposlena kod poslodavca, u svrhu reavanja sporova u odnosu na bilo koje pitanje od zajednikog interesa izmeu poslodavca i radnika. Vidi: Smernice o radnom zakonodavstvu, Meunarodna organizacija rada, eneva, 2001, str.204.
15
Budimir Kouti, cit. delo, str.130.
118
Predrag Jovanovi, Ph.D., Full Professor

Labour-legal standards regarding collective bargaining

Abstract
Labour legal standards regarding collective bargaining are included
in the international law and Serbian internal law. The most important rules by which one gains a right to collective bargaining of the employees
and employers are elaborated in this paper, as well as concluding collective agreements, therefore settling collective labour disputes. Critical
analysis of particular rules is derived based on the comparison of decisions included in appropriate international and domestic legal sources. The
main conclusion is that the internal law of Serbia is adjusted to international labour legal standards in fair degree, but it should be pointed out there
is a need to further supplement our regulations.
Key words: collective bargaining, collective agreements, collective labour disputes, settling disputes, reconciliations, arbitration, strike, lock-out.
119
120
343.541
Dr Milo Bokovi, redovni profesor

KRIMINOLOKA OBELEJA KRIVINIH DELA

PROTIV POLNIH SLOBODA
Kljune rei: seksualni delikt, silovanje, seksualno zlostavljanje,
incest.
1. Pojam i opte karakteristike delikata protiv polnih sloboda

Ljudska seksualnost je deo ovekove prirode. Ona nije prost akt polnog optenja i zadovoljavanja seksualne poude, nego i njegova bioloka
i psiholoka potreba, uslovljena odreenim socijalnim obrascima kulturom, obiajima, moralom itd. Seksualna delinkvencija je pojava koja prevazilazi okvire objanjenja samo uslovima prirodnosti i dobrovoljnosti
partnera u seksualnom odnosu. To je kompleksna pojava ija sutina proistie iz posebnog ponaanja uinioca delikta i odnosa rtve.
Istorija seksualnosti i seksualne izopaenosti i razliitih oblika drutvene reakcije na njih stari su koliko i samo drutvo. Krivina dela protiv
slobode odluivanja u polnim odnosima uvek su predstavljala pojavu s
ozbiljnim drutvenim reakcijama, samim tim i problem u krivinopravnim sistemima. Pristup ovom pitanju razlikuje se od zemlje do zemlje i
kree se od vrlo rigoroznih pristupa (kastracije i sterilizacije delinkvenata, kazni zatvora i smrtnih kazni), do potpunog izostavljanja pravnog ureenja i inkriminacija polnih odnosa, izuzev u sluajevima fizike prinude
od strane izvrioca i incesta.
U optem smislu, seksualni delikti su specifini po stepenu moralne
izopaenosti, visokom procentu tzv. tamne brojke, izraenom recidivizmu
i osobenostima uzroka.
Moralni kriterijumi vrednovanja ove vrste delikta imaju istorijsku i
univerzalnu dimenziju. Naime, seksualni delikt spada u najstariju vrstu
ponaanja koji je u moralnom, pa i obiajnom, smislu tretiran kao nepri121
Dr Milo Bokovi, Kriminoloka obeleja krivinih dela protiv ... (str. 121141)
rodan i nedozvoljen in. On je, s izvesnim odstupanjima, vezanim za

kulture i tradicije, nastao i opstao kao univerzalni problem mnogih drutava, pa su, shodno tome, i drutvene reakcije na razne oblike njegovog
ispoljavanja. Lavaser (G. Lavasseur) je miljenja da je seksualni moral
ono to je ustanovljeno naslednim obiajima grupe, koja ak i u najintimnijoj oblasti namee pojedincu izvesne obaveze, u stvari ograniava
slobodu njegovog ponaanja. On to podvodi pod pojam drutvenog seksualnog morala to usmerava oveka da se vlada u skladu s filozofskom
1
etikom.
U ovoj oblasti delinkvencije najizraenija je takozvana tamna broj2
ka kriminaliteta. Tome pogoduje vie razloga. Poev od pitanja ta su
seksualni delikti, do poimanja njegovog najteeg oblika silovanja. O
tome svedoe i injenice da ova vrsta spada u inkriminacije i dekriminacije najdinaminijih promena u evoluciji razvoja ljudskog drutva. Sam
delikt silovanja, iako kanjiv u svim dravama sveta, po osnovnim obelejima nainu izvravanja, moguim rtvama (negde su to i mukarci
i ene, negde samo ene, a negde samo ene izvan braka) na razne naine se tretira. Razliiti pristupi posledica su i shvatanja u pojedinim kulturama, jer se u veini zemalja sveta oni posmatraju kao prestup protiv
obiaja i morala sredine, a ne kao krivina dela protiv prava i slobode
linosti i napad na telesni integritet. Osim toga, rtve imaju problema sa
dokazivanjem silovanja ukoliko im poinilac nije naneo tee fizike po3
vrede ili ako nisu poznavale poinioca , kod delikata statusne zavisnosti
zbog moguih posledica reakcije izvrilaca na prijave rtava, a kod seksualnih nastranosti zbog neizdiferenciranih shvatanja o inkriminatornim
obelejima.
Na kraju, seksualni delikti, pored imovinskih delikata, spadaju u
vrstu prestupnitva s najveim procentom recidivizma. Meutim, izmeu tih dvaju oblika kriminaliteta, u vezi s izraenom pojavom povrata,
treba imati u vidu da je on kod imovinskih delikata posledica profesionalne orijentacije i koristoljubive sklonosti, a kod seksualnih delikata
G. Lavasseur, Les infractions contre famille et la moralit sexuale en France,

Revue intrenationale de droit pnal, 34, 1964, str. 758.
2
Krivino delo silovanje u pravosudnoj evidenciji sigurno ne odgovara stvarnim
injenicama, pa se ni broj koji govori o ovoj pojavi ne moe uzeti kao merodavan. esto
se u statistikama koriste podaci koje su rtve prijavile policiji. Studija koja je provedena u
Kanadi, na Novom Zelandu, u Velikoj Britaniji, SAD-u i Junoj Koreji pokazala je da 8
15% ena bude silovano jo u mladosti. Ukoliko se u to jo uraunaju pokuaji silovanja
broj se poveava do 2027%.
3
U Pakistanu ene moraju imati ak etiri muka svedoka koji e potvrditi silovanje, inae im preti kazna zbog prevare u braku.
122
uzronosti, pre svega, psihopatoloke strukture linosti. Zato se i smatra

da je recidivizam u ovoj oblasti samo posledica, jer realno ne postoje
svrsishodni, adekvatni pravni mehanizmi za njihovo spreavanje i suzbijanje.
Specifinosti faktora ove vrste delinkvencije jesu, dakle, u tome
to, za razliku od svih drugih oblika, u njoj dominiraju subjektivni inioci, pre svega uzroci vezani za linost izvrioca, dok se socijalni faktori
pojavljuju samo u izboru pogodnih uslova da se realizuju motivi i ciljevi njihove moralne izopaenosti. Seksualna delinkvencija je preteno
urbani fenomen. Takvi stavovi nalaze osnova i u statistikim podacima
na regionalnim nivoima analize delikata u seoskim i gradskim, kao i u
tradicionalno patrijarhalnim i graanskim sredinama. Naime, u seoskim
i patrijarhalnim sredinama drutvena reakcija nije samo pravna, nego i
obiajna, jer je prisutna snana moralna osuda kako sredine, tako i porodice izvrioca, ali i ozbiljna potencijalna osvetnika reakcija porodice
rtve.
2. Vrste seksualnih delikata

Savremena shvatanja ovu pojavu tretiraju kao zadovoljavanje poude na nain kojom seksualnu delinkvenciju moemo razvrstati na: sadistike delikte silovanja, delikte statusne uslovljenosti seksualno zlostavljanje i delikte seksualnih nastranosti. Svakako da je ovakva klasifikacija uslovna, jer se mnogi elementi jedne, druge ili tree vrste proimaju slinou karakteristika.
2.1. Sadistiki delikti silovanje

Primarno obeleje ove vrste delinkvencije je seksualno nasilje. Primena fizike sile i drugih vidova prinude u seksualnim odnosima, najee se ostvaruje kroz agresivni in zadovoljavanja u savlaivanju otpora i
na patnjama rtve silovanjem.
Nasilje u seksualnim deliktima ispoljava se u vie dimenzija obljube
nad nemonim i maloletnim licima i raznim oblicima; u zloupotrebi dece
i nezatienih mlaih osoba; traumatskoj primeni sile; zloupotrebi nadmoi i pozicije zavisnosti; primeni nasilja u grupi, sa fizikim povredama
ili liavanjem ivota rtve. U uem krivino pravnom smislu, seksualno
nasilje obuhvata delikte silovanja.
Silovanje je seksualni akt protiv volje i prinudom drugog lica na obljubu upotrebom grube sile ili ozbiljnom pretnjom da e sila biti upotrebljena. U nekim zakonodavstvima silovanjem se smatra samo nasilni polni akt protiv lica sa kojim se ne ivi u branoj zajednici, incest i seksualni
123
odnos sa maloletnim osobama. Kriminoloka istraivanja ono najee

vri u veernjim ili kasnim nonim asovima, u stanovima uinioca ili rtve, u zatvorenim prostorima zgrada, automobilima i ree na otvorenom
prostoru. U polovini sluajeva izvrilac krivinog dela i rtva su se poznavali pre kriminalnog dogaaja. U literaturi su prisutni razliiti pristupi
objanjenju uzroka pojave. Neka shvatanja polaze od toga da je re o patolokom poremeaju polnih nagona, druga da je re o rasnim predrasudama i predispozicijima, trea da su uzroci u seksualnoj agresivnosti, sve
do miljenja da je pojava izraz socijalne dimenzije, a ne bolesti ili poremeaja linosti.
Kao psiholoki fenomen silovanje se objanjava na razliite naine.
Prema nekim shvatanjima re je o frustracionom aktu besa, mrnje i brutalnog izliva emocija, ispoljen kao kompenzacioni faktor kompleksa izvrioca koji agresiju iskaljuje nasiljem na rtvi. Psihoanalitiari, polazei od
motiva koji je za izvrioca podsvesna radnja zadovoljavanja biolokog
nagona, silovanje objanjavaju kao formu dokazivanja moi i odranja
kontrole nad silovanom osobom. Seksualni in je vie forma, a zadovoljeni motiv dominacije sutina. Patoloko ispoljavanje seksualnih nagona i
potreba primenom sile na drugoj strani posledica je egoistikih pobuda,
jer su iz seksualnog akta iskljuene emocije prema drugome, a dominira
sebini motiv linog zadovoljavanja.
Posledice silovanja su mnogobrojne: fizike, psihike i socijalne. Fizike se ispoljavaju u razmerama od neeljene trudnoe, prenoenja zaraznih bolesti, nanoenja telesnih povreda, do ak i smrtnih ishoda. Psihike posledice su najtrajnije. One se ogledaju u raznim oblicima trauma u
vidu neurotinih poremeaja (apatija i depresija), oseanja straha, poremeaji sna i ishrane, frigidnosti, nedovoljnog samopotovanja, sklonost
pojavama socijalne patologije (samoubistvu, alkoholizam, narkomanija).
Socijalne posledice, takoe, mogu biti viestruke, od nekih oblika
invalidnosti, odsustva porodine i socijalne komunikacije, izolacije i stigmatizacije od strane sredine.
4
Silovanje je pojava, manje-vie karakteristina za sve zemlje sveta.
To je, preteno, pojedinani akt nasilnika a ree grupe koju ine dva, tri
ili vie lica. U praksi se silovanja u najveem broju sluajeva deavaju u
poznatoj socijalnoj okolini. Akti nasilja ove vrste od strane nepoznate
osobe i na ulici su retki, te zato izazivaju najvie straha kod potencijalnih
rtava ena. Mnoga silovanja predstavljaju akt grupnog iivljavanja nad
rtvom. U tim sluajevima obino su u pitanju osobe nesigurne u sebe,
U Srbiji i Crnoj Gori se proseno godinje prijavi oko 450 seksualnih delikata, od
ega polovinu ine silovanja.
124
kao i delikti koji imaju karakter u osvetnikim motivima, kakvi su sluajevi u ratnim uslovima ili rasne, nacionalne ili etnike netrpeljivosti.
Najteim oblicima silovanja kako po vrsti i intenzitetu nasilja, tako i po
posledicama za rtvu imaju grupna silovanja koja izvre bande; kontinuirana silovanja u izbeglikim ili zarobljenikim logorima, kao i silovanja u
porodici.
2.2. Seksualno zlostavljanje i uznemiravanje

Neki oblici seksualne delinkvencije vezani su za podreenost i nemo rtve, koja nije fizike prirode, da prui otpor. Naime, odreeni statusni poloaj u drutvu (hijerarhijska lestvica funkcija) ili nekoj sredini
(porodina) po svojoj prirodi odnosa meu lanovima socijalne zajednice
ili drugog ambijenta koji stavlja ljude u poloaj nadreenosti i potinjenosti, dominacije i zavisnosti, fizike nadmoi ili nemoi. Svaki od njih
stvara objektivno stanje superiornosti snage i moi vladanja jednih nad
drugima koji imaju oseanja inferiornosti.
Socioloki posmatrano, u feministikom pristupu, svi oblici seksualne delinkvencije se smatraju kao akt muke dominacije, in superiornosti izvrioca nad rtvom, delikt koji po pravilu i ne mora da prati fizika prinuda. Ovaj odnos izveden je iz tradicionalnog statusa i poloaja
mukarca i ene u patrijarhalnom drutvu. Takva drutvena ili socijalna
pozicija predstavlja objektivni faktor uslova za sva tri mogua oblika
seksualnih delikata: seksualnog zlostavljanja, seksualnog uznemiravanja i incesta.
Seksualno zlostavljanje. Opti kriminoloki pojam kojim se mogu
obuhvatiti svi sluajevi polnog optenja obljube i nedozvoljenih polnih
radnji (izuzev silovanja) u kojima je iskorien poloaj zavisnosti ili nemoi rtve u odnosu na izvrioca krivinog dela jeste seksualno zlostavljanje. Sluajevi mogu biti razliiti: iskoriavanje slubenog poloaja
rukovodioca prema podreenom; vaspitaa i staraoca nad maloletnicima
ili decom koja su im poverena na vaspitanje i negu (u naem krivinom
zakonodavstvu: krivino delo obljuba zloupotrebom slubenog poloaja);
iskoriavanje stanja fizike i psihike nedozrelosti rtava (u naem krivinom zakonodavstvu krivina dela: obljuba nad detetom i obljuba nad
nemonim licem).
Najteim oblicima ove vrste seksualnih delikata smatraju se i u
praksi najeim sluajevima seksualno zlostavljanje dece i delikti
incesta.
125
Seksualno zlostavljanje deteta predstavljaju deliktni akti iskoriavanja dece od strane krivino odgovornih lica za seksualno zadovoljavanje. U krivinopravnom smislu to su svi oblici polnog optenja (obljube i
nedozvoljenih polnih radnji) s detetom, bez pristanka deteta ili, ak, i uz
njegov pristanak, ako je mlae od 14 godina, a radi postizanja seksualnog
zadovoljstva. U konkretnim radnjama obuhvaeno je razliito ponaanje
koje podrazumeva: verbalnu zloupotrebu, bez fizike grubosti, ili itav
niz ponaanja, kao sto je dodirivanje, gledanje, pregledanje tela deteta,
sa fizikim kontaktom ili bez fizikog njega, do silovanja, sa prinudom na
razliite oblike polnog akta (oralni snoaj ili pokuaj, vaginalni ili analni
5
snoaj ili pokuaj snoaja) . Pojava je u svetu veoma rairena, ak i u zemljama koje vae za civilizovana drutva, a tim je opasnija, jer je seksu6
alno nasilje kombinovano sa fizikim u 20% sluajeva. Prema procenama Svetske akademije za pravo i mentalno zdravlje (International Academy of Law and Mental Health) sa seditem u Kanadi, danas je evidentna i alarmantna injenica u svetu da je 1015% deje populacije seksual7
no zloupotrebljavano na neki od moguih naina.
Pored silovanja, najteim oblikom seksualne delinkvencije smatra se incest (u naem krivinom zakonodavstvu krivino delo rodoskrvljenje). Incest podrazumeva polno optenje sa bliskim krvnim
srodnikom, zabrana rodoskrvnog braka. Bliskim srodnikom se smatra
srodstvo po pravoj liniji, bez obzira na stepen srodstva i po pobonoj
izmeu brata i sestre, oca i erke. Najtei oblik incesta je odnos izmeu majke i sina, oca i erke. Smatra se oblau sankcionisanom
Prema nekim podacima Incest Trauma Centra iz Beograda, za est godina, slika
tih dela izgleda ovako: od etiri osobe koje su zlostavljane u detinjstvu, tri su devojice;
od pet poinilaca seksualnih delikata zlostavljanja, etvorica su mukarci; u 96% sluajeva seksualnog zlostavljanja dece bile su im poznate osobe, a u 92% sluajeva to je bio
lan porodice; prosean uzrast zlostavljanih osoba u incestu je 7 godina i jedanaest meseci; trajanje rodoskrvljenja je u 40% sluajeva viemeseno, od ega 60% viegodinje;
petina od zlostavljaa koristi pri izvrenju dela i fiziku prinudu; treina zlostavljanih koji
su se obraali za bilo kakvu pomo imala je negativno iskustvo. D. Popadi, Seksualno
zlostavljanje od tabua do fenomena, Glas javnosti, 15. januar, 2000.
6
Prema pretenim istraivanjima u svetu jedna od tri do etiri devojice i jedan od
etiri do sedam deaka doivi seksualnu zloupotrebu pre 18. godine. Oko 90% poinilaca
je poznato detetu. Seksualna zloupotreba deteta deava se u svim etnikim, rasnim i
religioznim grupama i na svim drutveno-ekonomskim nivoima. Osoba koja je preivela
seksualno zlostavljanje u detinjstvu/incest najee je bivala zlostavljana od strane jednog
poinioca (76,67%), zatim dva poinioca (13,33%) i tri poinioca (10%).
7
L. Kron, Pravo i nauke koje se bave mentalnim zdravljem; Neki problemi, podruja interakcije i socijalna profilaksa, Jugoslovenska revija za meunarodno pravo, br.
12/1994, str.160.
126

8
najstarijom moralnom i pravnom normom. Postoji osnovno uverenje

da je pojava mnogo rasprostranjenija nego to statistiki podaci
pokazuju.
Porodina patologija incestnog tipa uzrono se objanjava s psihoanalitikog, antropolokog, istorijskog i feministikog stanovita. Incest
otac-erka, na primer, esto se opisuje kao simptom disfunkcionalnog porodinog sistema u koji su ukljueni svi lanovi porodice. Uzroci te vrste
seksualnog iskoriavanja objanjavaju se seksualnim stresovima, nedostatkom normalnih seksualnih odnosa, ili branim konfliktom. Uloga
majke, prema nekim istraivanjima, izuzetno je vana: ona se smatra odgovornom zato to su ona i erka promenile uloge i zato to je navela
mua da trai zadovoljenje na drugom mestu, jer se uzdravala od seksa i
izbegavala vaspitanje deteta. Nasilnika crta incestnog seksualnog interesovanja koje otac ima za decu, implicitno se ignorie, ili eksplicitno pobija uprkos injenici da mnogobrojne studije pokazuju da jedna treina,
ili polovina oeva koji su poinili incest ponavlja svoje prekraje na vie
od jednog deteta.
Ono to u novije vreme postaje ozbiljna tendencija jeste tolerantno
9
gledanje na takve odnose i skoro izvesna dekriminacija rodoskrvljenja.
Uzroci incesta su brojni, ali se od vanijih istiu porodini alkoholizam u
sticaju s mentalnim poremeajima; neurozama, psihozama, psihopatijom,
oligofrenijom, klimakterinim fazama, poremeenost branih i porodinih odnosa i slino.
Seksualno uznemiravanje. U nekim zemljama inkriminisani su, a u
kriminoloku literaturu i tipologiju uvedeni, i neto blai oblici seksualnih delikata, poznatih pod pojmom seksualno uznemiravanje. Re je o
optem pojmu za delikte protiv seksualne slobode linosti. Pod tim se
podrazumeva neeljeno, neisprovocirano i neuzvraeno ponaanje seksualne motivacije.
To su, najee, verbalni, fiziki ili kombinovani pritisci kojima se
vrea, plai ili ucenjuje ena sa tetnim posledicama po njeno psihiko i
fiziko zdravlje i reputaciju. Manifestuje se, praktino, u uvredljivim
opaskama, napadnim grafitima, podmetanjem pornografskih slika i sa-
Rimsko pravo nije kanjavalo obljubu meu srodnicima po krvi ve samo branu
vezu meu njima. Kanonsko pravo iri zabranu i na obljubu, a u doba feudalizma incest je
kanjavan veoma strogo, ak i smru. Institut zabrane rodoskrvnog braka odrao se u
svim savremenim zakonodavstvima, i kao moralna i kao eugenika mera. U nekim zakonodavstvima incest se inkriminie kao delikt silovanja.
9
Incest, ako je dobrovoljan, nije kanjiv u veini latinoamerikih i zapadnoevropskih zemalja, u Francuskoj, Belgiji, Portugaliji, Turskoj, Argentini, Brazilu i drugim
zemljama.
127
draja, opscenim alama na raun seksa i ene, neprikladnim zavodnitvom, seksualnim podmiivanjem, seksualnim ucenama. Oni obuhvataju, dalje, verbalne izraze u vidu komentara o erotskom izgledu osobe,
uvredljive ili poniavajue primedbe i ponude; neeljeno udvaranje,
ucene ili pretnje radi iznude seksualnih odnosa, potkupljivanje obeanima za uslove rada ili napredovanje, neeljene oblike dodira tela, milovanje, grljenje i slino.
U tradicionalnom znaenju pojava je oznaavana kao blud, ali u socijalno patolokom smislu to je vrsta napada na seksualnu slobodu linosti, nedoputen polni odnos, razvratna radnja liena smislenosti i humanog odnosa prema partneru. Re je o vulgarnom zadovoljavanju polnog
nagona lienim svake humanosti i oseajnog odnosa prema partneru, odnosno prema sopstvenoj polnosti. U pitanju je negativna pojava u polnom ivotu jer spreava oveka da u toj oblasti svoje delatnosti doivi
10
emocionalno zadovoljstvo i punu afirmaciju svojih prirodnih potreba.
U krivinom pravu postoji deliktni akt u vidu protivprirodnog naina seksualnog odnosa, kada se na perverzan, bestidan i nepristojan nain koristi
telo druge osobe, nasilno ili nemo lica sa kojim nije u branoj zajednici,
radi seksualnog uzbuivanja bez namere obljube.
U naem krivinom zakonodavstvu inkriminisana je kao krivino
delo Nedozvoljene polne radnje.
3. Tipologija seksualnih delinkvenata

Uzroci seksualnih nastranosti nisu dovoljno istraeni, niti postoje jedinstveni pristupi tom pitanju. Za razliku od drugih oblika kriminaliteta,
smatra se da su seksualni delikti i nasilje u njima prvenstveno uzrokovani
strukturom linosti. Postoji vie pokuaja odreivanja faktora seksualnog
nasilja. Prema nekima, uzrok je takozvani osvetniki recidiv osobe (izvrioca dela) koja je u detinjstvu bila rtva seksualnog nasilja; prema drugima, razlozi su u krizi treeg doba; dok trei ovu pojavu objanjavaju posledicama stresnog ivota, ekonomskom nesigurnou, ispraznim ivotom, automatizacijom procesa rada i slino.
Veoma je duga i bogata istorija opisa seksualnih delinkvenata, posebno izvrilaca krivinih dela silovanja. Prema Lombrozovoj (Cesare
Lombrosso) teoriji seksualni delinkvent je linost fiziki degenerativnih
osobina. To je osoba koja se odlikuje dugim uima, spljotenom lobanjom, kosim i jako priblienim oima, spljotenog nosa i iroke brade.
Svojevremeno, krajem 18. veka u nauci su bile prisutne teorije po kojima
10
128
Enciklopedija Nauka o seksualnosti, Interpres, Beograd, 1971, str. 46.
je seksualni delinkvent specifinih konstitutivnih obeleja. Takva koncepcija tumaenja seksualnih devijacija u nauci je dugo opstajala. Tako je
Dela Porta (Della Porta J. Baptiste) smatrao da se radi o osobama blede
boje koe, dugake i ravne kose, zatubastog nosa. esto se u starijoj literaturi navodi da su uzroci u abnormalnosti ljudi, to asocira na duevne
bolesnike, kako je, inae, pojavu oznaavao i Feri. Meutim, u to vreme
ovaj pojam je oznaavao ne samo psihopatoloke poremeaje nego i defekte u karakternoj i intelektualnoj sferi.
Iako u literaturi seksualni delinkvent izvrilac krivinog dela silovanja retko ini i neku drugu vrstu delikta, ukoliko se izuzmu akti nasilja
u savlaivanju otpora rtve, ipak postoje neka uverenja da je re o izvriocu viestrukih kriminalnih sklonosti. Takva uverenja se formiraju, i ona
su priblino tana, na osnovu jedne dosta retke pojave kada se imaju u vidu tzv. serijska ubistva. Neki autori (Levin i Fox) ukazuju na to da su meu serijskim ubicama najbrojnije tzv. serijske ubice seksualno motivisane, tj. da je svaki trei seksualni manijak ubica.
Kraft-Ebing (R. Karfft-Ebing) u svom delu na ovu temu (Psychopathia sexualis, 1886) na seksualne nastranosti gleda kao na bolest, a ne kao
na moralni prestup. Po njemu seksualne nastranosti su posledica duevnih
poremeaja linosti, dok psihoanalitiari smatraju da su uzroci takvih patolokih stanja u poremeajima iz ranog doba seksualnog razvoja. Tako
G. Kelens za seksualnog delinkventa smatra da je re o osobi koja je i sama u nekom ranijem periodu razvoja linosti bila rtva seksualnog traumatizma ili agresije.
esto se, u psihologiji, za neposredne uzronike ovih pojava uzimaju faktori strogog vaspitanja, kanjavanja i zabrana u porodici u periodu
detinjstva i adolescencije. Smatrajui da u toj oblasti primarni znaaj imaju bioloke predispozicije aberantnog nagona, Frojd (S. Freud) pojavu tumai kao posledicu pogrenog vaspitanja, ali i strahom od kastracije u periodu ranog razvoja u detinjstvu.
Socioloke teorije faktore uzronosti izvode iz optih teorija o devijantnosti: njihovim svoenjem na poremeaje interpersonalnih odnosa;
adaptacione faktore i kulturne inioce (H. S. Saliven [Sullivan]).
Gutmather (Guttmatcher) je u jednoj svojoj studiji opisao tri tipa seksualnih delinkvenata: autentini tip iji je motiv silovanja primarno seksualan; sadistiki tip iji je motiv seksualnog zadovoljstva u fizikom nasilju prema rtvi i agresivni tip klasinog kriminalca, antisocijalnog naina ivota. Kohen (Cohen) i saradnici su 1971. godine u jednoj studiji definisali su etiri takva tipa: pomereno agresivni kod koga je bes prema
poznatoj rtvi pomeren na seksualni akt; kompenzatorski tip, prestupnik
129
koji svoju nesposobnost u normalnim oblicima seksualnog zadovoljava

nadoknauje silovanjem; difuzni tip, prestupnik kod koga su fuzionisani
oblici seksualne i agresivne energije i impulsivni tip, situacioni prestup11
nik, silovatelj bez posebnog plana.
MekKaldon (McCaldon) ih deli na tri grupe: a) viestruke povratnike osuivane za razna krivina dela; b) psihopate, hronino asocijalne linosti i c) osobe s psihikim poremeajima iji se mentalni defekti pretvaraju u agresivno ponaanje prema rtvi. R. Slovenko seksualne delinkvente razlikuje na: one kod kojih je silovanje produkt priguenih seksualnih
impulsa, i na sadiste i agresivne linosti, koji vre i druga dela nasilja.
Amidon (H. Amidon) i Vagner (T. A. Wagner) ih dele: a) agresivne uinioce kojima je rtva zamena za osobu na koju ne moe iskaliti svoju
agresivnost; b) uinioce motivisane preteno seksualnom eljom i c) seksualne manijake, sposobne da rtvi nanesu i najvee psihike traume i fizike patnje.
Savremena istraivanja i pokuaji tipologije orijentisani su, prvo
da dokau da seksualni delinkvent nije bolesnik u psihopatolokom smislu, da odrede izvesne patogene crte psiholokih poremeaja i karakternih osobina, i na kraju da daju izvesni socijalni portret. Skoro sva istraivanja seksualne delinkvencije ukazuju na to da mnogobrojne predrasude i mit o seksualnom delinkventu koji postoje uvreeni u javnosti,
nemaju naunu osnovu, a, posebno, da je delinkvent motivisan na nedozvoljeni seksualni akt nekontrolisanim seksualnim porivima, te da su takvim aktima sklonije osobe s ruba socijalne margine i mentalno poremeene individue. Stvarna socijalna slika i psiholoki profil ni izbliza
nisu takvi. Kada se imaju u vidu socijalna obeleja, sva istraivanja
ukazuju da su pojave seksualnih nastranosti daleko izraenije kod mukog nego kod enskog pola, vie kod starije nego mlae populacije.
Najoiglednija odlika seksualnih delinkvenata, sa dijagnostike take
gledita, jeste da izgledaju normalno. Najveem broju njih ne moe se
pripisati nijedna psihijatrijska dijagnoza. Kako nisu uspeli da demonstriraju oiglednu psihopatoloku, ili patogenetsku istoriju kod veine
delinkvenata, mnogi kliniari su odustali od nezahvalnog i tekog ispitivanja samog delinkventa, da bi se koncentrisali na pristupanije podatke
o njegovoj porodici i socijalnom okruenju. Kod mnogih psihopatolokih objanjenja ponaanja seksualnog delinkventa, gubi se sam delinkvent, pa se navode osobine njegovih roditelja, ene, ili rtve.
11
Pored ovih postoje jo neke tipologije, ali se one manje-vie prepliu sa prethodnim, kao to je Grotova studija iz 1979. godine, kao i Skalijeva i Marolijeva (Scally,
Marolla) studija iz 1985. godine.
130
Seksualni delinkvent je u klasifikaciji prestupnika sklonih vrenju

krivinih dela protiv polne slobode, uslovno reeno, poseban tip kriminalne linosti. U literaturi nije izdiferenciran opti tip seksualnog delinkventa, ali su, na osnovu klinikih ispitivanja, selektirani razni profili
njihove psihostrukture i socijalnih obeleja. U pitanju je vrlo heterogena
struktura osoba, razliite psihostrukture, poremeaja linosti, socijalnih
obeleja i motivacionih osnova. Veliki broj seksualnih delinkvenata je s
negativnim iskustvima iz linog razvoja, koji su imali odraza na psihiku strukturu linosti, usvojen sistem vrednosti, moralna shvatanja i
adaptaciju u socijalnu sredinu. Mnogi od uzroka takvog stanja linosti
potiu iz porodinih, linih, ire socijalnih ali i biolokih faktora. Na to
upuuju istraivanja koja kod seksualnih delinkvenata ukazuju na veoma visok procenat emocionalne nezrelosti (ak 80%), nepouzdanja i nestabilnosti, neurotinosti, kao i ispodprosenosti koeficijenta inteligencije. Incestualni delinkventi, prema istraivanjima, iskazuju pored svojstva emocionalne ravnodunosti u veini sluajeva nizak stepen inteligencije (ispod 70 IQ).
Za razliku od seksualno normalnih osoba seksualni delinkventi su
socijalno neprilagoene linosti, s nedovoljnom sigrnou u sebe. Oni
ispoljavaju u istraivanjima znaajne razlike u seksualnim stavovima,
ali prema mnogim istraivanjima nemaju bitne razlike u osobinama linosti nego to je to sluaj sa normalnom populacijom. Neka odstupanja
javljaju se u vidu neuspenosti stvaranja normalnih seksualnih kontakata, nii stepen zadovoljstva i nivo frustracione tolerancije. Takoe izvesna odstupanja pojavljuju se i u sferi impulsivnosti, nasilnikog ponaanja i besa.
Najee su u pitanju osobe sa psihopatskom karakternom
strukturom linosti, s naglaenim agresivnim i egoistinim svojstvima. Seksualni nasilnik, za razliku od drugih nasilnih delinkvenata
(ubica i razbojnika) razlikuje se po nekim psihopatolokim obelejima: visokoj incidenci poremeaja linosti, visokoj bazinoj agresivnosti i antisocijalnim ponaanjem, visokoj uestalosti alkoholisanosti
u deliktu, retkim motivacijama psiholoke prirode koje se ne bi mo12
gle kontrolisati.
Psihopatije, koje su karakteristika seksualnih delinkvenata, su uroeni poremeaji u strukturi, ponaanju i emocionalnom razvoju linosti,
naroito sloenijih komponenti, tzv. socijalnih emocija, oseanja i volje.
Kod njih ne postoje, ili su veoma ogranieni, moralni obziri i norme, evi-
12
M. Bokovi, Zbornik Matice srpske, Seksualna agresija, 1995, str. 6265.
131
dentno je odsustvo svesti o univerzalnim vrednostima, dakle nema oseanja krivice i greha. nestabilnost, prkosno i agresivno ponaanje, asocijalnost i nastranost.
Psihopata je osobenjak, linost asocijalnih sklonosti i ponaanja, nastrana, neuravnoteena osoba. Takva linost ne smatra se duevno bolesnom, iako tako u sredini odaje utisak, ali je evidentno izopaenih moralnih i karakternih svojstava. U sutini psihopate su poremeene linosti u
smislu karaktera, jer ne poseduju norme civilizovanog ponaanja. U savremenoj psihijatrijskoj literaturi njima se smatraju osobe s patolokom
seksualnou i afektivnou, amoralnim i asocijalnim sklonostima. Sa
krivino pravnog aspekta, spadaju u uraunljive, ili eventualno u osobe
smanjene uraunjivosti, tj. smatraju se licima odgovornim za svoje postupke i samo povremeno mogu dospeti u stanja slinim kao kod duevnih bolesnika, odnosno u stanje neuraunjivosti. S kriminolokog aspekta
klasifikacije psihopata interesantniji za prouavanje su hladni izoidni tipovi, bezoseajne osobe, koje su u svojim postupcima nagonski brutalne i
ine krivina dela hladno i s umiljajem, kao i asocijalne i antisocijalne
psihopate.
To je delinkvent kod koga je doivljaj seksualnog uzbuenja uslovljen muenjem rtve. Kod njih postoji patoloka potreba elja za posedovanjem rtve ili gospodarenje situacijom. rtva je svedena na objekt
bez ikakvog smisla, sem da zadovolji njegove elje. Pri tom je vrsta dela
u rasponu od klasinih vidova silovanja do seksualnog zlostavljanja dece,
razni oblici seksualnih perverzija i inverzija, sve do seksualno motivisanih ubistava. Karakteristian je intenzitet primene sila psihopata u seksualnim deliktima, koji se iskazuje u veoj meri primene sile prema rtvi
nego to je to sama potreba zadovoljavanja seksualne poude, to posredno ukazuje na sadistiku prirodu samog akta seksualnog nasilnika psihopate.
U stvari, kod takvih tipova linosti brutalnost, kao sredstvo i nain u zadovoljavanju seksualne potrebe, uzrokovana je projekcijom
sopstvenih frustracija, neuspeha i stresova, koje oni iskaljuju na rtvi.
Ovaj tip je malobrojniji u strukturi seksualnih delinkvenata. Njihovo
ponaanje stimuliu nereeni unutranji konflikti, disharmonija u komunikaciji i socijalna izolovanost. Takve osobe su izrazitih agresivnih
crta linosti s psiholokim poremeajima, to u izvesnim trenucima
uzrokuje gubljenje samokontrole i stvara sklonost ka pranjenju kroz
seksualno nasilje. Neka istraivanja ukazuju na to da su u pitanju linosti s negativnim iskustvom zadovoljavanja u normalnim seksualnim
odnosima, da potiu iz devijantnih porodica, bez ljubavi i panje rodi132
telja. Rezultati klinikih ispitivanja seksualnih delinkvenata, pod psihijatrijskim tretmanom ukazuju na to da se njihov agresivni karakter
tumai posledicom ispoljavanja mentalnih poremeaja i patoloke
(psihotine) strukture linosti.
4. Krivino pravna regulacija seksualnih delikata

U naem krivinom zakonodavstvu inkriminisano je vie oblika seksualne delinkvencije koji su u kriminolokom smislu napred opisani.
Pre svega to su krivina dela protiv polne slobode: silovanje (l.
178. KZ), obljuba nad nemonim licem (l. 179. KZ), obljuba nad detetom (l. 180 KZ), obljuba zloupotrebom slubenog poloaja (l. 181.
KZ), nedozvoljene polne radnje (l. 182. KZ); krivino delo rodoskrvnjenje (l. 197. KZ) i trgovina ljudima (l. 388. KZ).
4.1. Silovanje
Delo je propisano u osnovnom, jednom posebnom i dva tea oblika.
Osnovni oblik se sastoji u alternativnim radnjama obljube ili sa
njom izjednaenim inom putem prinude, korienjem sile prema pasivnom subjektu - rtvi ili pretnje istom da e neposredno napasti na ivot ili
telo tog ili njemu bliskog lica.
Radnja obljube podrazumeva prodiranje mukog polnog organa u
enski (potpuno ili delimino). U ostalim sluajevima sve bi predstavljalo
pokuaj krivinog dela. Pokuaj silovanja prema tome obuhvata primenu
sile i prinude bez penetracije, kao i radnju primena sile i prinude za stvaranje uslova sa namerom silovanja. Donekle je sporan pojam sa obljubom izjednaen in, kako u sudskoj praksi tako i u teoriji, ali se pretpostavlja da je zakonodavac podrazumevao raniji pojam protivprirodni blud,
tj. analni ili oralni koitus.
Pojam prinude se shvata kao apsolutna ili kompulzivna sila i kvalifikovana pretnja neposrednog napada na ivot i telo.
U sudskoj praksi kod ovog krivinog dela problematian je oblik i
intenzitet prinude od strane izvrioca, odnosno otpora pasivnog subjekta,
tj. da li otpor mora biti izraen samo fiziki ili je dovoljan i izriit verbalni pristanak na seksualni in obljube, a takoe i koja mera fizike prinude
izvrioca se smatra inkriminatornom.
Prema tome, kljuno pitanje za razgranienje je obljuba protiv volje
rtve i obljuba uz njen pristanak. Da bi postojalo delo obljube bitno su
obljuba ili s njome izjednaen in izvreni primenom sile ili pretnje. Kriterijum pruanja otpora rtve vrednuje se vrstom i intenzitetom sile ko133
jom je savladan, to znai da treba da je ozbiljan, vrst i stalan. Meutim,

ovakvo tretiranje otpora ima i svoju relativnost kriterijuma, pa je u svakom konkretnom sluaju potrebna ocena suda da li je rtva u konkretnim
okolnostima i mogla pruiti takav otpor.
Poseban problem ini dvoumljenje, nedovoljna odlunost pasivnog
subjekta ili njegov prethodni pristanak na neke seksualne predigre. Od
znaaja je i stanovite sudske prakse da pristanak pre i u toku obljube iskljuuje krivino delo, iako je pre toga primenjen neki oblik prinude.
Pasivni subjekt s obzirom na to da je uveden i pojam izjednaavanja
drugih seksualnih radnji s aktom obljube, moe biti svako lice, bez obzira
na odnos sa izvriocem. Za postojanje krivinog dela nebitno je da li su
osobe u braku ili ne, ili da li su pre toga odravali seksualne odnose, ili da
li se rtva, pre izvrenja krivinog dela nad njom, bavila prostitucijom ili
pruanjem bilo kakvih seksualnih usluga.
Izvrilac moe biti i muko i ensko lice, odnosno delo moe biti
poinjeno u razliitim kombinacijama izvrioca i rtve; odnosno to moe
biti mukarac nad enskim licem, mukarac nad mukim licem i ensko
lice nad mukarcem. Jedino je iskljueno da ovo delo poini ensko lice
nad drugom enom, jer u sluaju primene sile na neke seksualne radnje
od strane ene nad enom radilo bi se o nekom drugom krivinom delu a
ne o silovanu. Kao oblik krivice predvien je umiljaj i svest uinioca da
se obljuba ili s njom izjednaen in vri protiv volje pasivnog subjekta.
Sankcija za ovaj oblik krivinog dela je kazna zatvora od dve do deset godina.
Posebni oblik ovog krivinog dela postoji ako je delo iz osnovnog
oblika uinjeno ucenom, odnosno pretnjom da e se za lice prema kome
je radnja usmerena ili njemu bliskom licu otkriti neto to bi kodilo njegovoj asti ili ugledu ili pretnjom drugim tekim zlom.
U ovom sluaju uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Tei oblik ini osnovni oblik i odreene alternativne kvalifikatorne
okolnosti, odnosno ako je: a) nastupila teka telesna povreda lica prema
kojem je delo izvreno; b) ako je delo izvreno od strane vie lica; c) ako
je delo poinjeno na naroito svirep nain; d) ako je izvreno na naroito
poniavajui nain; e) ako je poinjeno prema maloletniku; i f) ako je delo imalo za posledicu trudnou.
Za ovaj oblik uinilac e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
Najtei oblik propisan je za sluaj kada je, izvrenjem dela iz osnovnog oblika, nastupila smrt lica nad kojim je delo izvreno, pri emu posledica treba da je nehatna, ili je delo uinjeno prema detetu.
Za ovaj oblik zapreena je kazna zatvorom od pet do osamnaest
godina.
134
4.2. Obljuba nad nemonim licem

Delo je propisano u jednom osnovnom i dva tea oblika.
Radnja osnovnog oblika je u istovetnom sadraju kao i kod krivinog dela silovanja, s razlikom u tome to se u ovom sluaju izvrilac koristi okolnost da je rtva u nemoi pruanja ozbiljnog otpora zbog odreenog, zdravstvenog, mentalnog ili psihikog stanja. Pasivni subjekt je nemono ensko ili nemono muko lice.
Uinilac u ovom sluaju ini krivino delo obljube iskoristivi duevno oboljenje, zaostali duevni razvoj, ili drugu duevnu poremeenost
rtve. Iz ovog razloga, od strane rtve ne mora postojati aktivni otpor da
bi se stekli svi elementi dela, dovoljno je i bilo kakvo verbalno ili konkludentno protivljenje. Dovoljan je uslov da lice, zbog fizike nemoi, ne
moe pruiti otpor, ili zbog psihikog stanja ne shvata znaaj seksualnog
akta.
Za delo je potrebna umiljajna radnja i svest poinioca da vri delo
nad takvim licem. U izvesnim sluajevima postoji i mogunost stvarne
zablude poinioca, ako se on i rtva nisu ranije poznavali.
Za ovaj oblik krivinog dela zapreena je kazna zatvorom od jedne
do deset godina.
Kvalifikovani oblici vezani su za iste okolnosti kao i kod krivinog
dela silovanja.
Tei oblik postoji ako je izvrenjem osnovnog oblika dela nastupila
teka telesna povreda nemonog lica, ili ako je delo izvreno od strane vie lica ili na naroito svirep ili naroito poniavajui nain ili je uinjeno
prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnou.
U sluaju da poini ovaj oblik dela uinilac e se kazniti zatvorom
od dve do dvanaest godina.
Najtei oblik uslovljen je posledicom kada je zbog radnje iz osnovnog oblika nastupila smrt rtve, pri emu je posledica nehatna, ili je po
sredi delo izvreno prema detetu.
Kod ovog oblika zapreena je kazna zatvorom od pet do osamnaest
godina.
4.3. Obljuba sa detetom

Smisao inkriminacije za ovo delo je zatita lica koja nisu dostigla
potreban stepen zrelosti. S odreenim procenama polazi se od stava da
osobe do etrnaest godina nemaju polnu, bioloku, a ni potrebnu intelektualnu i socijalnu zrelost. Delo je propisano u osnovnom i dva tea
oblika.
135
Osnovni oblik ini obljuba, ili s njom izjednaen in, koji je izvren
uz pristanak pasivnog subjekta. Dakle, u radnji dela ne smeju postojati
elementi prinude. U protivnom, re je o najteem obliku krivinog dela
silovanja.
Kao oblik krivice je umiljajna radnja i svest o tome da je pasivni
subjekt dete. U izvesnim sluajevima mogu je i oblik otklonjive stvarne
zablude.
Uinilac ovog oblika kaznie se zatvorom od jedne do deset godina.
Meutim, postoji i jedan izuzetak kod kanjavanja za ovaj oblik dela. Naime, zakon propisuje da se uinilac nee kazniti, ako izmeu njega i deteta ne postoji znaajnija razlika u njihovoj duevnoj i telesnoj zrelosti.
Tei oblik postoji ako je osnovni oblik izvren od strane vie lica, ili
je delo imalo za posledicu trudnou.
Sankcija za tei oblik je kazna zatvorom od dve do dvanaest godina.
Najtei oblik vezan je za nehatnu posledicu krivinog dela, odnosno
ako je zbog radnje dela iz osnovnog oblika nastupila smrt deteta.
Propisana sankcija kazna zatvorom od pet do osamnaest godina.
4.4. Obljuba zloupotrebom poloaja

Spada, takoe, u krivina dela protiv polne slobode, a predviene
oblike moe da uini fiziko lice koje ima svojstvo slubenog lica.
Osnovni oblik dela ini lice koje zloupotrebom svog poloaja navede na obljubu, ili sa njom izjednaen in, lice koje se prema njemu nalazi
u odnosu kakve podreenosti ili zavisnosti. Propisana kazna je zatvor od
tri meseca do tri godine.
Tei oblik dela moe da uini nastavnik, vaspita, staralac, usvojilac, roditelj, ouh, maeha ili drugo lice koje zloupotrebom svog poloaja
ili ovlaenja uini obljubu, ili sa njom izjednaen in, sa maloletnikom
koji mu je poveren radi uenja, vaspitavanja, staranja ili nege. Za ovaj oblik predviena je kazna zatvorom od jedne do deset godina, a ukoliko je
delo uinjeno prema detetu uinilac e se kazniti zatvorom od dve do
dvanaest godina.
Posebni oblik dela postoji ukoliko je delo iz osnovnog ili teeg oblika imalo za posledicu trudnou. U tom sluaju, za delo s posledicom
trudnoe iz osnovnog oblika, uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina, a za tei oblik dela zatvorom od dve do dvanaest godina, a za delo uinjeno prema detetu zatvorom od tri do petnaest godina.
Ukoliko bi kao posledica dela nastupila smrt deteta uinilac e se kazniti
zatvorom od pet do osamnaest godina.
136
4.5. Nedozvoljene polne radnje

U osnovnom obliku, ovo delo postoji ako je, izuzev silovanja, izvrena neka druga polna radnja pod uslovima koji su propisani za osnovni
i posebni oblik kod krivinog dela silovanja, osnovni oblik kod krivinog dela obljube nad nemonim licem, osnovni oblik obljube nad detetom, kao i osnovni i dva tea oblika obljube zloupotrebom slubenog
poloaja.
Radnja izvrenja nije zakonom odreena, pa otuda spornost sadraja
pojma nedozvoljena polna radnja. Nema sumnje, radi se o delu koje je
usmereno protiv polnog morala, odnosno u zadovoljavanju seksualne pohote na neprirodan nain, prema pasivnim subjektima o kojima je bilo rei kod predhodnih krivinih dela iz ove oblasti.
Sudska praksa, ima u vidu radnje koje su u ranijem krivinom zakonu bile inkriminisane kao krivino delo bludne radnje, odnosno:uzbuivanja ili zadovoljavanja seksualnog nagona suprotno normama seksualnog morala (bestidne, perverzne i koje prelaze granice normalnosti);
prinuivanje na skidanje, grljenje, ljubljenje dodirivanje delova tela iz
oblasti genitalne sfere bez pristanka partnera, prema nemonim licima,
decom, ili prinuivanje drugoga da ini bludne radnje nad sobom ili
prema drugome.
Propisana sankcija je novana kazna ili zatvor do tri godine.
Tei oblik ovog dela postoji ako je usled izvrenja dela iz osnovnog
oblika nastupila teka telesna povreda lica prema kojem je delo izvreno,
ili ako je delo izvreno od strane vie lica ili na naroito svirep ili naroito poniavajui nain,
Za ovaj oblik uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset
godina.
Najtei oblik propisan je za sluaj kada je kao posledica dela nastupila smrt lica prema kojem je delo izvreno,
Za delo je zapreena kazna zatvorom od tri do petnaest godina.
4.6. Rodoskrvnjenje
Krivino delo je propisano u dela protiv braka i porodice. Zakonska
formulacija ovog dela glasi Punoletno lice koje izvri obljubu ili sa njom
izjednaen polni in sa maloletnim srodnikom po krvi u pravoj liniji ili sa
maloletnim bratom, odnosno sestrom kaznie se zatvorom do tri godine.
Izvrilac dela moe biti samo punoletno lice, a pasivni subjekt maloletni
srodnik. Za krivicu je potreban umiljaj, a radnja zasnovana na dobrovoljnosti u protivnom radilo bi se o krivinom delu silovanja.
137
4.7. Trgovina ljudima

Neposredni povod za propisivanje ove inkriminacije proistekao je iz
injenice to je naa zemlja ratifikovala Konvenciju Ujedinjenih nacija o
borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala iz 2000. godine.
Radnja izvrenja ovog krivinog dela propisana je alternativno i moe se manifestovati u:vrbovanju; prevoenju; prebacivanju; predaji; prodaji;kupovini; posredovanju u predaji ili prodaji; sakrivanju; ili dranju
drugog lica.Vrbovanje podrazumeva podstrekivanje pasivnog subjekta
koje moe biti ostvareno bilo kojom radnjom koja je podobna da kod njega stvori ili uvrsti odgovarajuu odluku. Samo vrbovanje se ostvaruje isticanjem navodnih dobrih strana prebacivanja u drugu zemlju i bavljenja
prostitucijom, ili navoenjem na druge radnje koje e dovesti odreeno lice do toga da postane pasivni subjekt krivinog dela trgovine ljudima.
Prevoenje predstavlja samo transportovanje pasivnog subjekta odreenim prevoznim sredstvom sa jednog na drugo prostorno udaljeno mesto.
Prebacivanje ovde podrazumeva omoguavanje ili obezbeenje ilegalnog
ulaenja u neku zemlju ili izlaenje iz neke zemlje, u sutini obezbeenje
ili omoguavanje ilegalnog prelaenja dravne granice. Predaja predstavlja preduzimanje odreenih aktivnosti kojima se omoguuje stavljanje
pasivnog subjekta na raspolaganje nekom drugom licu. Pojam prodaje
ovde podrazumeva otuenje pasivnog subjekta uz odreenu novanu ili
neku drugu naknadu. Kupovina je sticanje prava svojine nad pasivnim subjektom uz odreenu naknadu. Pod pojmom posredovanja podrazumeva
se omoguavanje ostvarivanja veze izmeu lica, znai dovoenje u vezu
lica koja su na odreeni nain ukljuena u predaju ili prodaju pasivnog
subjekta.
Kada je re o navedenim oblicima radnje izvrenja, bitno je navesti
da se u sluaju prodaje, kupovine i posredovanja u predaji ili prodaji radi o zasnivanju odreenog ugovornog odnosa iji je predmet iskljuen
iz pravnog prometa, tako da on nema pravno dejstvo u smislu zasnivanja odreenih prava i obaveza. Sakrivanje, koje moe biti izvreno na
razliite naine, predstavlja smetaj i kamufliranje pasivnog subjekta na
odreenom za to pogodnom mestu, koje je nepoznato irem krugu ljudi.
Dranje drugog lica faktiki predstavlja njegovo protivpravno lienje
slobode, ili bolje reeno, oduzimanje slobode kretanja pasivnom subjektu, to znai da mu se onemoguava da promeni mesto gde se nalazi po
svojoj volji.
Prema tome, za postojanje ovog krivinog dela potrebno je da je
radnja izvrenja preduzeta na jedan od sledeih naina: silom ili pretnjom; dovoenjem u zabludu ili odravanjem u zabludi; zloupotrebom
138
ovlaenja; zloupotrebom poverenja; zloupotrebom odnosa zavisnosti;

zloupotrebom tekih prilika drugog. Ove pojmove treba razumeti na
uobiajeni nain kako su definisani optim pravnim institutima. Izvrilac ovog krivinog dela moe biti svako lice, a ukoliko se radnja izvrenja ostvaruje zloupotrebom ovlaenja, poverenja ili odnosa zavisnosti, onda takvu radnju moe izvriti jedino lice koje poseduje odgovarajua ovlaenja, ili sa kojim pasivni subjekt ima odnos poverenja,
ili u odnosu na koga se pasivni subjekt nalazi u odnosu zavisnosti. Za
krivinu odgovornost uinioca potreban je umiljaj i to direktni i postojanje odgovarajue namere, koja se ogleda u tenji da se preduzimanjem odreene radnje izvrenja postigne neki ili vie od alternativno formulisanih ciljeva, kao to je sticanje neke koristi, eksploatacija
rada pasivnog subjekta i sl. Za osnovni oblik propisana je kazna zatvora u trajanu od dve do deset godina (KZ RS), odnosno jedne do deset
godina (KZ RCG). Ista kazna propisana je i za sluaj da je delo preduzeto prema maloletnom licu bez sile i pretnje.
Tei oblici krivinog dela postoje u nekoliko kvalifikatornih okolnosti: a) ako je delo iz osnovnog oblika izvreno prema maloletnom licu
(kazna zatvorom najmanje tri godine) b) ako je kao posledica nastupila
teka telesna povreda pasivnog subjekta ( kazna zatvorom od tri do petnaest godina KZ RS, odnosno od jedne do dvanaest godina KZ RCG) c)
ako je kao posledica dela nastupila smrt jednog ili vie lica , ili ako se poinilac bavi vrenjem krivinog dela iz osnovnog oblika (kazna zatvorom
najmanje deset godina) d) ako je delo izvreno na organizovan nain (kazna zatvorom najmanje pet godina).
REZIME
Seksualni odnosi su, u osnovi, odreeni civilizacijom, kulturom, tradicijom i obiajima datog drutva. Meutim, nezavisno od toga, u obiajima raznih sredina, pa samim tim i u literaturi, postoji izdiferenciran niz
oblika zadovoljavanja seksualne poude koji se smatraju u moralnom i
obiajnom smislu neprihvatljivim, a u pravnom nedozvoljenim, odnosno
kanjivim.
U najtipinije oblike seksualnih delikata spadaju oni vidovi polnog
optenja koji su plod prisile mukarca ili podavanja ene bez ljubavi, pa
makar oni bili izvedeni i na najprirodniji nain. Iako su seksualni delikti u
shvatanjima raznih kultura razliiti, ipak se neki oblici krivinopravne
prirode smatraju relativno univerzalnim i inkriminatornim, a to su, pre
139
svega delikti fizike i druge prisile, seksualnog zlostavljanja i seksualnog

uznemiravanja.
Seksualni delinkvent je linost posebne psihostrukture i patologije
linosti, kakva se retko sree u drugim vidovima kriminaliteta. Re je, prvenstveno, o osobama sa psihopatskom prirodom karaktera, i s naglaenim agresivnim i egoistinim svojstvima linosti.
U naem krivinom zakonodavstvu su na odgovarajui nain, primeren moralnim i obiajnim shvatanjima, propisana odgovarajua krivina
dela kojima su sankcionisana seksualno neprimerena, neprirodna i nedozvoljena ponaanja i odnosi.
140
Milo Bokovi, Full Professor

Criminological characteristics of crimes against

sexual freedom
Abstract
Sexual relations are essentially shaped by the civilization, culture,
tradition and customs of the society. However, regardless of that, in the
practices of different communities, as well as in the literature, various
forms of satisfying the sexual desire are differentiated, that are considered
as unacceptable in moral and customary terms, and as illegal and punishable in legal terms.
The most typical forms of sexual offenses are those types of sexual
communication that are the result of the physical coercion of man or woman sexually communicating without love, even if they are conducted in
the most natural way. Although the views of sexual offenses are different
in various cultures, some forms of criminal nature are considered relatively universal primarily those forms followed by physical coercion, sexual abuse and sexual harassment.
Sexual delinquent is a person of special personality structure and
personality pathology, primarily with psychopathic nature of the character, with aggressive and egotistical characteristics of personality.
In our criminal legislation there are criminal acts, which in way appropriate with the moral and customary conceptions, specify and sanction
sexually inappropriate, unnatural and illegal behavior and relationships.
Key words: sexual offenses, rape, sexual abuse, incest.
141
142
316.334.4
Dr Milo Marjanovi, redovni profesor

PREDMET SOCIOLOGIJE PRAVA I NJEN

ODNOS SA SRODNIM DISCIPLINAMA
Saetak: Sociologija prava je relativno nova nauna disciplina,
premda drutveno istraivanje prava ima dugu tradiciju. Analiziraju se
razlozi otpora njenom konstituisanju i veoma irok dijapazon odreenja
predmeta to ukazuje na poetnu fazu konstituisanja. Sistematizovane su
osnovne oblasti njenog prouavanja i njeni glavni zadaci. Preciznijem
razgranienju predmeta treba da doprinese i analiza odnosa sociologije
prava sa srodnim disciplinama, ukljuujui filozofiju prava i psihologiju
prava. Naroito je razmotren odnos prema pravnoj antropologiji i pravnoj etnologiji.
Kljune rei: konstituisanje i sistematika sociologije prava, sociocentrina i pravnocentrina orijentacija, filozofija prava, psihologija
prava, drutvene nauke.
1) Predmet sociologije prava

Sociologija prava je relativno novija nauna disciplina. Njenim osnivaem se smatra austrijski pravnik Eugen Erlih koji je u svom delu Osnovi sociologije prava (1913) prvi upotrebio ovaj naziv u naslovu jedne
knjige. Meutim, istorija nastanka opte sociologije (1839.) i mnogo starija istorija pravne nauke pokazuju da razvoj drutvene analize prava ima
1
dugu tradiciju. Dakle, teorijsko i empirijsko izuavanje prava kao drutvene pojave postojalo je mnogo ranije pa se, zato, moe govoriti i o preteama sociologije prava.
E. Pusi, Drutvena regulacija, Zagreb, 1978, s. 6 -9; G. Vukadinovi R. Stepanov, Teorija prava I, Petrovaradin, 2001, s. 97; A. Molnar, Drutvo i pravo, knj. 2, Novi sad, 1994, s. 447.
143
Dr Milo Marjanovi, Predmet sociologije prava i njen odnos sa ... (str. 143161)
Ovu tesnu povezanost drutva i prava uoili su jo rimski pravnici

koji su govorili da gde je drutvo, tu je i pravo (ubi societas, ibi ius).
Za Rimljane je pravo umee dobrog i pravednog (ars boni et aequi) a
ovo jednostavno odreenje dalekoseno ukazuje na sutinu drutvene
analize prava. Naime, pravo kao instrument drutvene regulacije ili
kontrole treba da obezbedi balans ili ravnoteu mnotva najrazliitijih
interesa a taj sklad u svakom pojedinanom drutvu treba da se doivi
kao dobar i pravian. Pravo kao umee ili vetina je, zapravo, podruje praktinih znanja, koje se u razvoju zapadne civilizacije, osamostalilo od religije, morala i politike i postalo autonomni i u modernom
drutvu dominantni oblik regulacije, i na istini utemeljenog i verifikovanog znanja, to je omoguilo postojanje pravne nauke. Pravo je mono sredstvo drutvene integracije time to regulie i kontrolie aktuelne
ali i potencijalne sukobe u drutvu sa stanovita pravde. Odnos prava i
pravde, ali i drugih pravnih i drutvenih vrednosti kao i problem efikasnosti pravnih normi i njihov odnos prema drugim sistemima normativne regulacije, konstantan je predmet interesovanja u drutvenim istrai2
vanjima prava.
I pored tako davno uoenog znaaja i mnogostrukosti veza drutva i
prava, sociologija prava se pojavila relativno kasno a u njenom razvoju
bilo je i zastoja i diskontinuiteta. To tim vie udi to je poetni razvoj sociologije bio tesno povezan sa tadanjom pravnom naukom. Pravna nauka
je dugo batinila glavna nauna znanja o drutvu a do duboko u 20. veku
pravne studije su bile glavne studije za nauku o drutvu. ak i onda kada
se sociologija institucionalizovala kao predmet na univerzitetskim studijama, sociologija se najee pojavljivala u nastavnim planovima pravnih
fakulteta. Utemeljivai sociologije, a to su u isto vreme i glavna imena
drutvene analize 19. veka, su bili tesno povezani sa studijama prava.
Marks je studirao pravo, Veber je bio pravnik a Dirkem filozof po osnovnom obrazovanju, ali se ovaj poslednji neizostavno pominje meu utemeljivaima i sociologije prava jer su kod njega, u sreditu panje, religija,
moral i pravo kao glavni oblici drutvene regulacije i izvori drutvene in3
tegracije. Moemo rei da je i kod nas sociologija bila najtenje povezana upravo sa pravnim i filozofskim studijama.
Sociologija prava kao da je u svom razvoju bila stenjena i ignorisana svojim velikim susedima, pravnom i sociolokom naukom, a otpor
prema njoj se pojavio u krugovima i pravnika i sociologa. Pravna nauka
E. Pusi, nav. delo, s. 6; D. Vrban, Sociologija prava, Zagreb, 2006, s. 7; J. Stankovi, Osnovi opte sociologije prava, knj. III, Beograd, 2000, s. 236.
3
E. Pusi, nav. delo, s. 8.
144
je vekovima bila glavna drutvena nauka a u njenim najviim dometima

jasno je uoena uloga prava kao drutvenog integratora ali i kao instru4
menta drutvene promene, pri emu je uoeno da je unutranja logika
razvoja prava tesno povezana sa logikom drutvenog razvoja. Isto tako,
pojedine grane prava su, svaka na svoj nain, razvile svoju specifinu socioloku problematiku. Tako je, na primer, kriminologija, koliko pravna,
toliko i socioloka disciplina, porodino pravo sa sociologijom porodice
je bio naziv nastavnog predmeta na Pravnom fakultetu u Beogradu dok ga
je predavao prof. dr Marko Mladenovi itd. Kada je socioloka problematika sazrela i razgranala se, pa su se poele pojavljivati posebne socioloke
discipline, to je u nekim krugovima pravnika doekano kao nepotrebna novotarija pa se isticalo kako su odnosne pravne discipline ve uveliko i uspeno primenjivale socioloki metod analize.
Sociolozi su, pak, smatrali da je njihov legitimni delokrug prouavanja svaka ili bilo koja vrsta drutvenih pojava u odnosu na druge vrste, a
u kontekstu drutva kao celine. Pri tome se nastojalo da se neke starije
drutvene nauke eliminiu kao suparnika konkurencija zato to primenjuju deskriptivne, dogmatske, deduktivne, aksioloke, normativne, primenjene metode ili se, naprosto, gube u proizvoljnim i neproverenim spekulacijama. One se ne slue rigoroznom metodologijom empirijskih istraivanja pa ni ne mogu dospeti do objektivnih povezanosti pravnih i dru5
gih drutvenih pojava.
Ovome valja dodati da se otpor pravnika prema sociologiji prava
oslanjao na sva teorijski znaajna tradicionalna shvatanja prava, u kojima je dominirala idealna, vrednosna, normativna, subjektivna, formalna
dimenzija prava. Za sociologe, pravna nauka je u prvom redu logika i
normativna analiza a stvaranje i primena prava tehnika i vetina, sa kojima egzaktno (tano) utvrivanje injenica i kauzalno-eksplikativna
(uzrono-objanjavajua) nauka nema mnogo zajednikog. Ovakva ekstremna gledita dovodila su do netrpeljivosti izmeu pravnika i sociologa i stava da ne treba povezivati i sintetisati pravna i socioloka istraivanja ve da jedni treba da se bave normativnim a drugi sociolokim iz6
uavanjem prava.
Da bi se ovi otpori i zanemarivanja bolje osvetlili, osvrnuemo se na
jednu paralelu o odnosu jezika i prava kao drutvenih pojava. Naime, u
prolosti je pravna nauka gotovo prednjaila u razumevanju jezika kao
Isto, s. 9 - 10.
Isto, s. 10.
6
J. Stankovi, nav. delo, s. 236 -237.
5
145
drutvene pojave. Tome je izuzetno pogodovalo postojanje mnotva pisanih pravnih akata, od kojih se neki ubrajaju u najstarije jezike spomenika. Iako je imala bogatu tradiciju u klasinom prouavanju jezika, pravna
nauka je kasno i sporo reagovala na novu lingvistiku paradigmu, a prodor jezike analize se, uglavnom, odvijao samo u optoj teoriji prava ali
ne i u pravnoj dogmatici, odnosno posebnim pravim disciplinama. Tek u
novije vreme jezika analiza je postala intenzivnija i razgranatija. Meu
razlozima ovog zaostajanja navode se i uzajamna zatvorenost lingvistike
i pravne nauke kao i nedovoljna pripremljenost lingvista za prouavanje
7
pravnog jezika ali i pravnika za jezika prouavanja.
Izgledalo je malo verovatno da e se pravna i socioloka nauka udruiti u zajednikom prouavanju prava. Pravnike, u krajnjoj liniji, uvek
interesuje quid iuris: ispravan smisao, podruje i pravilan postupak primene identifikovane pravne norme na postojeu ili zamiljenu situaciju.
Sociologe, pak, zanima quid facti: da li iza pravnih propisa i njihovih
drutvenih reperkusija stoje neke objektivne pravilnosti koje se mogu
8
uzrono-posledino objasniti.
Meutim, razvojem i sociologije i jurisprudencije, prevaziena je
ova iskljuivost i potpuno razdvajanje. Poeli su da se grade mostovi saradnje. Moris Oriu, francuski pravnik i sociolog, je primetio da neto
malo sociologije odvodi od prava, ali mnogo sociologije vodi natrag ka
njemu. or Gurvi je ovo precizirao dodatkom da malo prava odvodi
9
od sociologije ali i da mnogo prava vodi natrag ka njoj. I ore Tasi je
primetio da se onaj ko hoe da bude iskljuivo pravnik vrlo brzo saplie u
protivrenosti zbog kojih e morati da postane sociolog. Obuzdavanje sociolokog imperijalizma, prodor sociolokog metoda ali i potreba da pravo odgovori na izazove drutvenih promena i razvoja, uinili su saradnju
10
neizbenom.
Sve se vie shvata da je upravo sociologija prava ona nuna veza izmeu pravne i socioloke nauke. Sociologija prava treba da omogui da
se izbegnu ogranienja isto pravno-dogmatske ili normativne analize ali
i da obezbedi da se pravo kao drutvena regulacija ne marginalizuje i ne
11
rastvori u sociolokoj analizi.
N. Viskovi, Jezik prava, Zagreb, 1989, s. 8 -15.

. Gurvi, Sociologija prava, Podgorica, 1997, s. 17; E. Pusi, nav. delo, s. 13.
9
. Gurvi, nav. delo, s. 18.
10
J. Stankovi, nav. delo, s. 237 -238.
11
T. okrevski, Sociologija na pravoto, Skopje, 2001, s. IX; D. Vrban, nav. delo,
8
s. 10.
146
Meutim, i kad se postigne saglasnost o potrebi postojanja sociologije prava, ostaju jo mnoge kontroverze o njenom statusu, delokrugu, sadraju, sistematici, problematici, glavnim oblastima, zadacima, pa ak i
nazivu.
Postavilo se pitanje da li je sociologija prava, naprosto, deo sociologije ili pomona disciplina u prouavanju prava? Pristalice sociologije
prava smatraju da je svojstvo naunosti njena privilegija. Tako je, ve po
Erlihu, sociologija prava, zapravo, nauno uenje o pravu. Neki teoretiari prava, pak, smatraju da je sociologija prava uzurpatorska pravna teorija a ovakva karakterizacija se odnosila ak i na Dirkemovo shvatanje
prava. Mnogo je prihvatljivije Rebinderovo miljenje po kome filozofija
prava prouava idealnu, pravna dogmatika normativnu a sociologija prava injeninu stranu prava. Pri tome, sociologija prava moe biti genetika (ako prouava pravo kao rezultat drutvenih procesa) i operacionalna (
12
u kojoj je pravo regulator drutvenih akcija). Postoje i miljenja po kojima je sociologija prava granina oblast socioloke i pravne nauke ali i da
je to njihov zajedniki deo, dok neki autori insistiraju na njenoj interdisci13
plinarnosti pa, ak, i postdisciplinarnosti. Oigledno je da definisanje,
omeavanje i razgraniavanje sociologije prava, kao konstitutivni problem jedne autonomne naune discipline, jo nisu reeni na zadovoljavajui i iroko prihvaen nain.
Po Kojderu, poljskom sociologu prava mlae generacije, u sociologiji
prava se javljaju dve orijentacije socioloka i pravnika (ili sociocentrika i pravnocentrika) orijentacija. Ove dve orijentacije se ne razlikuju samo
po profesionalnom obrazovanju svojih predstavnika nego i po problemskoj
14
i pojmovnoj interpretaciji. Italijanski sociolog prava Tamelo smatra da se
pravna sociologija odnosi na socioloka istraivanja pravnika a sociologija prava na istraivanja sociologa o pravnim pojavama. Meutim, za
razliku od njega, Karbonije, francuski sociolog prava, smatra da pravna sociologija ima ire znaenje i odnosi se i na sekundarne pravne pojave, odnosno na pravnu stranu svake drutvene pojave, dok se sociologija prava
bavi samo primarnim pravnim pojavama a to su pravna pravila i institucije.
12
M. Rehbinder, Sociology of Law. A Trend Report and Bibliography, Current

Sociology, 3/1972, p. 13 14; E. Pusi, nav. delo, s. 10.
13
V. Radomirovi T. Podgorac E. Maksimovi, Sociologija sa sociologijom
prava, Kragujevac, 2000,
175; D. Vrban, nav. delo, s. 8.
14
V. Radomirovi T. Podgorac E. Maksimovi, nav. delo. s. 176; M. Marjanovi, Sistematika sociologije prava u istono evropskim zemljama, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2005, s. 429 449.
147
Ipak, autor prihvata konvenciju po kojoj se pravna sociologija i sociologija

15
prava mogu koristiti kao sinonimi.
Za Jugoslava Stankovia, sociologija prava je socioloka teorija i
metod primenjeni na prouavanje prava. Otuda je prethodno ili prvo pitanje svake sociologije prava ta podrazumevamo pod pravom. Oko ovog
pitanja jo postoje sporenja iako se o njemu raspravlja hiljadama godi16
na. Meutim, po Rosko Paundu, najznaajnijem predstavniku amerike
socioloke jurisprudencije, sva odreenja prava se mogu svesti na tri znaenja: pravni poredak, pravne norme (pravni propisi) i sudski i upravni
postupak. Njihovo sintetiko objedinjavanje je moguno izvesti preko
ideje o drutvenoj kontroli jer je pravo njen najspecijalizovaniji i najorganizovaniji oblik. U sociologiji prava se ovaj pojam, uglavnom, upotre17
bljava u znaenju poretka.
Po Eugenu Pusiu, u relevantnoj literaturi o predmetu i sadraju sociologije prava, nailazi se na zbunjujue arenilo. Mi bismo rekli da je to
jasan znak njene nedovoljne konstituisanosti. Pa ipak, ovaj autor razvrstava sva ta gledita u est kategorija:
1. Funkcionisanje prava i pravnih institucija, donoenje pravnih odluka.
2. Uloga pravnike profesije.
3. Miljenja ljudi i javni stavovi o pravu, drutveni odjek pravnih
propisa i njihov uticaj na ljude.
4. Razgraniavanje pravnih i drugih drutvenih normi.
5. Drutvena funkcija prava, posebno u odnosu na pojedine drutvene probleme.
6. Odnos pravne norme i drutvene stvarnosti.
Autor smatra da ovo poslednje odreenje, odnos norme i stvarnosti,
na neki nain sadri u sebi ostalih pet odreenja. Ali u ovim odreenjima
kao da je vidljiva pravnocentrina orijentacija drutvena funkcija prava
je posebno izdvojena ali ne i drutveni uticaj na pravo. Karbonije, pak,
misli da je ta sredinja, najira kategorija pravne sociologije pravna pojava, kao jedna vrsta drutvene pojave. Za Podgureckog, sociologija prava
se bavi prouavanjem meuzavisnosti jednog pravnog i nekog inioca
18
druge vrste u drutvu.
15
. Karbonije, Pravna sociologija, Sremski Karlovci Novi Sad Titograd, 1992, s. 6 -8.
J. Stankovi, nav. delo, s. 238; Uz prvi stav uporedi i: A. Igliar, Sociologija prava, Ljubljana, 2004, s. 14.
17
R. Paund, Jurisprudencija, knj. I, Beograd Podgorica, 2000, s. 11 13.
18
E. Pusi, nav. delo, s. 11 -12; . Karbonije, nav. delo, s. 7 -8, 12; V. Radomirovi
T. Podgorac E. Maksimovi, nav. delo. s. 176 -177.
16
148
Bez obzira na razliita shvatanja predmeta sociologije prava, Jugo19

slav Stankovi izdvaja est glavnih oblasti njene problematike i kljunih
zadataka:
1. Odreenje sociolokog pojma prava i pravne pojave kao drutvene pojave, to podrazumeva i njihov odnos sa drugim vrstama drutvene
regulacije.
2. Uticaj drutva na proces stvaranja prava (drutveni kontekst prava, drutvo u pravu).
3. Proces primene prava.
4. Uticaj prava na drutvo (delovanje prava, pravo u drutvu).
5. Zakonitosti razvoja prava.
6. Uloga pravne profesije (sa osloncem na sociologiju profesija).
Ovoj listi problema bismo mogli dodati istorijski razvoj sociologije
prava, a u okviru razvoja prava, da posebnu panju u savremenom drutvu treba obratiti na uticaje procesa globalizacije i tranzicije na pravo.
Proces primene prava i njegov uticaj na drutvo moglo bi da predstavlja
jednu oblast (efikasnost i efektivnost prava) kao to su, u ovoj klasifikaciji, spojeni drutveni uticaji na pravo i proces stvaranja prava.
Na kraju, moemo rei da se mogu razlikovati opta sociologija prava, u kojoj se njen predmet obrauje pojmovima velikih teorija, i posebne
20
sociologije prava, koje ove pojmove prenose u razliite oblasti prava.
Takoe se razlikuju teorijska i empirijska sociologija prava, a razvila se i
primenjena sociologija prava, koja je povezana sa pravnom politikom, a
naziva se i sociologija u pravu. Sve se vie uvia znaaj sociologije prava
21
za edukaciju pravnika, ali i za pravnu kulturu.
2) Odnos sociologije prava i srodnih disciplina

Interdisciplinarna uzajamna razmena rezultata karakterie odnos sociologije prava sa sociolokim i pravnim, ali i nekim drugim drutvenim
naukama, kao i sa psihologijom i filozofijom, pa i umetnou.
Videli smo da je legitimni predmet sociolokog prouavanja prava
odnos pravne i neke druge drutvene pojave. Tako se u likovnim umetnostima mogu nai prikazi raznih pravnih simbola (na primer, lik boginje
pravde koji je, kao simbol pravosua, ukraavao mnoge sudske zgrade).
U savremenoj antropologiji se sudske i administrativne procedure posma-
19
J. Stankovi, nav. delo, s. 239 246.

. Karbonije, nav. delo , s. 5.
21
V. Radomirovi T. Podgorac E. Maksimovi, nav. delo. s. 176 -177; T. okrevski, nav. delo, s. X XI.
20
149
traju kao drutveni rituali i ceremonijali. Otkriveno je da ti drutveni obredi imaju katarzine (rastereujue) efekte, da se u njima iznova reafirmie autoritet dravnih organa, oseanje zajednitva, mitskog jedinstva sa
prolou, ali i da se odvijaju po teaterskim pravilima. Proceduralnost i
formalizam u pravu doprinose proizvoenju dramskih situacija, pa je ve
odavno primeeno da suenje kao drutveni proces ima obeleja antike
22
drame.
Sve do nedavno nije dovoljno uoena veza izmeu prava i knjievnih dela, iako je pravo kao kulturna i drutvena pojava odavno zastupljeno u knjievnosti. Pravo se pojavljuje u antikoj knjievnosti (Sofokle), kod ekspira (Mletaki trgovac), realistikoj knjievnosti 19. veka
(Balzak, Flober, Dostojevski, Dikens, kod nas Glii). Kod Dostojevskog (Zloin i kazna) se presuda krivcu prikazuje kao ostvarenje verskog i svetovnog morala, dok se u socijalnoj literaturi, ne tako retko,
pravo pojavljuje i kao izraz drutvene nepravde (kod nas Petar Koi).
U Brai Karamazovima Dostojevskog, stie se utisak o besmislenosti
ljudske patnje i nemogunosti dostizanja slobode i popravljanja drutva.
U Kamijevom Strancu se osea egzistencijalna nemo i izgubljenost pojedinca u susretu sa institucijama, a kod Kafke (Proces, Dvorac) i Orvela (1984.) predoseaj nastupanja totalitarne vladavine. U SAD je u novije vreme postao vrlo popularan pokret prava i knjievnosti (law and
literature movement), u kome se na interdisciplinaran nain istrauje
odnos izmeu knjievnih dela i pravne teorije i prakse kao, na primer,
pravne teme u delima klasika knjievnosti, ljudske sudbine i pravosue,
politika represija. Na mnogim univerzitetima ve postoje i kursevi u
nastavi na te teme, u kojima uestvuju specijalisti za knjievnost ali i
23
pravni strunjaci.
Pravo se sve ee prouava kao kulturna pojava. Uspon lingvistike,
a naroito sociolingvistike, nije mogao ostati bez odjeka u pravnoj sociologiji. Jezik i pravo su kulturne, ali i drutvene pojave. Obe su sredstva
komuniciranja, nose u sebi snagu prinude i izrazito su normativne prirode. A upravo ta normativnost, koja povezuje jezik i pravo, razlikuje oveka od ivotinje. Jezikom se moe opisati i ono to nije prisutno, a to je bilo neophodno za uzlet prava. Trenutna fizika kazna je mogla da se zameni apstraktnim pravilom kao nareenjem koje vai za bezbroj sluajeva.
Jezik je omoguio i da se akumulira pravna tradicija, da se produi trajanje radnje. U najjednostavnijem vidu uticaj lingvistike se osetio u proua-
22
23
150
D. Vrban, nav. delo, s. 16.

Isto, s. 16 17.
vanju komunikativnosti pravnog jezika. U sloenijem obliku, poela se

primenjivati strukturalna analiza na zakone i presude, a formulisane su i
velike teorijske hipoteze o korelacijama izmeu struktura jezika i duha
24
zakona.
Normativna dimenzija kulture je, naroito, izraena i u religiji i moralu kao oblicima drutvene regulacije koje prouavaju sociologija religije i sociologija morala, a na spekulativan nain i filozofija religije i filozofija morala (etika). U novije vreme se snano razvila i pravna etika.
Obiaje, pa i pravne, kao vrstu tradicionalne drutvene regulacije, prouavaju etnologija i antropologija a sa pravnog aspekta etnologija prava i antropologija prava. U sociologiji prava se, razume se, koriste rezultati istraivanja ovih disciplina.
Vrednosnu dimenziju kulture naroito prouava aksiologija kao filozofska disciplina o vrednostima, a tu idealnu, vrednosnu dimenziju prava,
filozofija prava. Veze pravne nauke sa politikom i moralnom filozofi25
jom, koje su ranije bile veoma snane, jo se odravaju. Od posebnog
znaaja za sociologiju prava su naini proimanja vrednosne i normativne
dimenzije kulture. Po Karbonijeu, u obrazovanju ali i u istraivanju, sociologija se, uglavnom, konstituisala izdvajanjem iz filozofije. I pravna sociologija je bila samo jedan deo filozofije prava ali se specijalizacijom i
stvaranjem novih metoda istraivanja nuno iz nje izdvajala i stekla svoju
autonomiju. I u nae vreme, postoji meu sociolozima prava jedna znaajna struja koja je vie teorijska nego empirijska. Ova preteno teorijska
26
sociologija prava predstavlja jednu vrstu filozofije pravne sociologije.
Mi bismo dodali da ukoliko se pojedini stavovi teorijske sociologije blie
iskustvenom proveravanju utoliko vie pripadaju sociologiji prava, a ukoliko su spekulativniji, time vie pripadaju filozofiji prava. Posle drugog
svetskog rata, kod ora Gurvia je veoma vidljiva tendencija da se sociologija prava oslobodi spekulativne filozofije i da se pozitivistiki i op27
tesocioloki zasnuje.
Pravna antropologija, kao deo filozofske antropologije, veoma je
stara i nastala je jo u kosmolokom, predsokratovskom periodu helen28
ske filozofije. Kao nauna disciplina, u sklopu socijalne i kulturne an-
24
. Karbonije, nav. delo, s. 23.

D. Vrban, nav. delo, s. 7, 17 -18; G. Vukadinovi R. Stepanov, nav. deo,
s.40 - 76.
26
. Karbonije, nav. delo s. 14 15.
27
Uporedi: M. Marjanovi, Socioloka jururisprudencija i sociologija prava Paund versus Gurvi, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2008, s. 97-98.
28
G. Vukadinovi R. Stepanov, nav. delo, s. 77 - 96.
25
151
tropologije, pravna antropologija nastaje kad i sociologija prava u poslednjim decenijama 19. veka. U poecima svoga razvoja, obe discipline sagledavaju pravo u uporedno-istorijskoj perspektivi, prema tada dominirajuim evolucionistikim shvatanjima. Antropologija prouava generiku ili rodnu sutinu ljudske prirode, oveka u celini, pa je njena
najmanja jedinica ljudska individua. Sociologija prouava drutvo u celini, pa je njena najmanja jedinica drutveni odnos ili drutveni sistem.
Predmet sociologije prava je pravo kao segment strukture ljudskog drutva i drutveno, kao segment strukture prava. Predmet pravne antropologije je pravo, kao segment strukture oveka, i ljudsko, kao segment
29
strukture prava. Antropoloka perspektiva moe da prui znaajne korekcije sociolokim uoptavanjima, pa i onima o pravu, ali ni antropologija nije dovoljno iskoristila potencijale pravne antropologije. Naime,
po Karbonijeu, pravna antropologija je nauka o homo iuridicusu, o oveku koji je po prirodi podloan pravu. ovek je pravno bie sposoban
da daje i prima norme, moe da podnosi konflikte, da izrie i trpi presude. Potencijalna ovekova pravnost, mentalni mehanizmi koji su u njenoj osnovi, apstraktna sposobnost za norme i presude, je ono to ini
predmet pravne antropologije. To bi mogao da bude njen znaajan doprinos sociologiji prava u objanjavanju geneze pravnih pojava. Pravnost kao ljudska osobenost je nedovoljno iskoriena ideja i u samoj an30
tropologiji. Ovome emo dodati da su norme kod oveka postale ono
to su instinkti kod ivotinja.
Novovekovna terenska antropologija nastala je iz izvetaja administratora i hrianskih misionara u kolonizovanim zemljama. Pojavile
su se zbirke obiajnog prava a odluujuu ulogu u njenom transformisanju od kolekcionarstva egzotinih obiaja divljih naroda u nauku
31
odigrali su pravnici. Kao kamen mea nastanka pravne antropologije
kao nove naune discipline uzima se 1861. godina kada su se pojavile
dve vane knjige pravnih istoriara Drevno pravo Henrija Samnera
Mejna i Bahofenovo Pravo matrijarhata. Uz ve afirmisane orijentalne
studije civilizovanih drutava, kasnije su se antropoloka istraivanja
sve vie odnosila na crnaku Afriku, obe Amerike i Pacifik, dok je u
Nemakoj Post objavio Etnoloku jurisprudenciju (1893.). U toj uporedno-evolucionistikoj orijentaciji dolo je do preteranog oslanjanja
na drutvenu kontrolu tzv. primitivnih naroda jer se smatralo da e embriologija prava objasniti i sutinu i kasniji razvoj prava. Preokret u
29
Isto, 88 -89; D. Vrban, nav. delo, s. 95 i 98.

. Karbonije, nav. delo s. 38 39, 43.
31
V. Radomirovi T. Podgorac E. Maksimovi, nav. delo. s. 209.
30
152
razvoju pravne antropologije i etnologije prava nastupa poetkom 20.

veka, kada nastaju detaljne terenske studije koje se bave i pravom. Posebno je bilo uticajno delo Zloin i obiaj u divljakom drutvu (1926.)
Bronislava Malinovskog, engleskog antropologa poljskog porekla, koje
je najee citirano u radovima pravnika i sociologa. On je razvio funkcionalistiki pristup u antropologiji u kome se pravo smeta u okvire
drutvene kontrole konkretne, posmatrane zajednice. Iz funkcionalistikog ugla te su zajednice (jo kod Dirkema) izgledale beskonfliktno,
harmonino integrisane. Zato vanu korekciju predstavlja konfliktna
perspektiva u izuavanju prava u arhajskim drutvima koju su razvili
Ljuelin i Hebel (1941.), zastupnici amerikog pravnog realizma. Sledbenici ove perspektive su pokazali da su i ova drutva dinamina jer u
njima preovlauju napetosti, vieznanost uloga, saradnja ali i sukobi,
koji su proireni u mnogim takvim drutvima i koji se odvijaju u obliku
32
drutvene drame.
U upotrebi termina antropologija i etnologija, pa i antropologija
prava i etnologija prava, u domaoj, ali i stranoj literaturi, vlada prava
zbrka. Treba rei da se u Engleskoj odomaio izraz socijalna antropologija (koja se orijentie na prouavanje organizacije inorodnih arhainih drutava), kulturna antropologija u SAD (gde su u prvom planu
materijalna i duhovna kultura), strukturalna antropologija (koju u
Francuskoj afirmie Klod-Levi Stros), dok su u evropskim kontinentalnim zemljama ee u upotrebi izrazi etnografija i etnologija. Za etnografiju je neosporno da je opisna, empirijska disciplina ali se ona,
preteno, odnosi na prolost vlastitog naroda. Za neke autore (na primer, Vrban) etnologija je izrazito teorijski orijentisana, ali ujedno i
uporedna i empirijska disciplina, pa se upotrebljava i izraz etnoantropologija, za teorijsku disciplinu koja poiva i na empirijskim istraiva33
njima etnografije. Za pojedine autore pravna etnologija je relativno
nezavisna disciplina na tromei prava, sociologije i etnologije, dok je
34
za druge pravna etnologija i antropoloka i socioloka disciplina. Po
Karbonijeu, ona je rezultat rascepa u pravnoj sociologiji. I jedna i druga prouavaju pravne pojave ali iz razliitog ugla etnologija prava iz
perspektive arhainog, a sociologija prava iz perspektive savremenog
drutva. Pravna etnologija se bavi prvobitnim, arhainim pravima, u
drutvima bez pisma i istorije, u kojima dominira obiajno pravo (ta-
32
D. Vrban, nav. delo, s. 92 -101; R. Paund, nav. delo, s. 162 - 163, 395 - 397.
D. Vrban, nav. delo, s. 96 97.
34
V. Radomirovi T. Podgorac E. Maksimovi, nav. delo. s. 209; G. Vukadinovi R. Stepanov, nav. delo, s. 90
33
153
nije bi bilo rei pravni obiaji). Iako arhaina prava nisu ni prostija ni
stroija, a esto imaju i zadivljujuu suptilnost, u njima preovlauje
prelogiki, mistiki, magijski, primitivni pravni mentalitet, sa puno
iracionalnih elemenata. Meutim, pokazalo se da racionalni element
(shvatanje prava kao tehnike) itekako postoji i u primitivnim drutvima, a da se deo primitivnog mentaliteta susree i u najrazvijenijim
drutvima, pa se na njih primenjuje pojam potkulture, ili pravnog folklora, kao preivljavanje ili ponovno raanje arhainog prava u narodnoj sredini. Za ovog autora, etnologija prava prouava kulturne raznolikosti i pravni pluralizam koji je pokrivao suvie opti pojam primitivnog prava, ali iz jedne arhajske perspektive, sociologija prava prouava drutvene raznolikosti u pravu ali iz perspektive savremenog drutva dok antropologija prava vie prouava univerzalne ovekove
pravne potencijale, u napred navedenom smislu. Za njega je pravna
sociologija centar nedogmatskog istraivanja prava. Dodavanjem dodataka antropologiji (socijalna, kulturna, politika) sugerie se pribliavanje drutvu i sociologiji pa bi, onda, antropologija bila samo jedna sociologija dubokih slojeva socijalizacije, a pravna antropologija
35
sociologija dubokih slojeva juridizacije.
Moemo dodati da se danas pravna antropologija proiruje i na
moderna drutva, u kojima se prouavaju kulturna dimenzija pravnih
situacija, jezik prava, drutvena mo i hijerarhija, a u radovima o postkolonijalnim drutvima dominiraju ideja pravnog pluralizma i istorij36
ska dimenzija. Antropologija se od prouavanja plemenskih izolata
okree prouavanju novog, savremenog, moderniteta, savre37
menog drutva.
Po Karbonijeu, i psihologija se, kao i sociologija, odvojila od filozofije teei naunoj strogosti ali se pravna psihologija kasnije izdvojila i
manje je elaborirana. Razvile su se pravna psihologija naroda, socijalna
psihologija prava i individualna pravna psihologija, a od posebnih vrsta
pravne psihologije pravna psihoanaliza, pravna psihopatologija i sudska
38
psihologija, a mogla bi se dodati i psihologija kriminalnog ponaanja.
Danas socijalna psihologija zauzima znaajno mesto kako u filozofskoj
39
tako i u sociolokoj jurisprudenciji (Rosko Paund). Ovaj autor istie da
35
. Karbonije, nav. delo s. 34 -43, 51.

D. Vrban, nav. delo, s. 102.
37
M. Marjanovi, Neka metodoloka iskustva u prouavanju drutvenih i kulturnih promena na selu, Glasnik Etnografskog instituta SANU, XXXIL, 1985, s. 12.
38
39
R. Paund, nav. delo, s. 173.
36
154
je u psiholokoj fazi razvoja socioloke jurisprudencije posebno znaajan

doprinos dao nemaki pravnik Girke, ija su prouavanja grupne linosti i
grupne volje dovela do psiholokog pokreta u drutvenim naukama (obino je bilo obrnuto) a njegovo delo je uticalo i na socijalno - psiholoko
40
usmeravanje teorije o sankcijama koju je postavio Jelinek. U vezi sa individualnom pravnom psihologijom, postavilo se pitanje da li je pojmljiva pravna psihologija koja ne bi bila socijalna jer je pravo nepojmljivo iz41
van drutva. U sociolokoj nauci, pa i u sociologiji prava, neprestano se
skree panja na drutvenu dimenziju ljudske psihe, pa i pravne svesti i
pravnog ponaanja, ime one utiu na psiholoku nauku, pa i na psihologiju prava. Ali psihologija, koja se osobito u 20 veku razgranala i razvila
veliki broj istraivakih tehnika, izvrila je snaan uticaj na gotovo sve
drutvene nauke, a posebno na sociologiju. Psihologizam je veoma prisutan u sociologiji (individualno psiholoke, kolektivno psiholoke i socijalno psiholoke teorije) a mnoge istraivake tehnike su bile pogodne
42
i za socioloka istraivanja. Moglo bi se rei da psihologija prava prouava sloenu i slojevitu povezanost prava i ljudske psihe. U centru njene
panje je pravni oseaj - oseaj za pravdu, pravna svest a, moglo bi se dodati, u bihejviorizmu i pravno ponaanje. Dok pravna antropologija prouava samu pravednost oveka kao egzistencijalnu povezanost oveka i
prava, sociologija prava prouava drutvene strukture prava, pravne sve43
sti i pravnog ponaanja.
Posle sociolokih i pravnih, politike nauke su prvi najblii sused sociologiji prava. Dok jedni stavljaju pravo iznad, drugi ga stavljaju ispod politike, pri emu prvi misle na pozitivno, a drugi na prirodno pravo. Po jednom shvatanju, pravo je instrument ili nain realizacije neke politike, a po
drugom, politika je drutvena delatnost preko koje se realizuje pravo kao
socijalni program. U svakom sluaju pravo i politika su dva naina delovanja vlasti u prvom sluaju se razliiti, pa i protivreni i sukobljeni interesi, razreavaju pravnom regulacijom, a u drugom tekuim politikim ivotom. U moderno organizovanim politikim sistemima drava je centralna,
globalna institucija, a njeni zakonodavni organi su glavni proizvoai prava. Uz oslonac na sociologiju politike, sociolog prava je zainteresovan za
dravu, politike teorije, drutvenu mo, vladavinu prava i civilno drutvo,
ljudska prava i slobode, a to ini politiku u uem smislu. Ako se, pak, politika shvati u irem smislu, kao svako usmeravanje drutvenih delatnosti,
40
Isto, 167 -173.

. Karbonije, nav. delo s. 45.
42
T. okrevski, nav. delo, s. 48 -49.
43
G. Vukadinovi R. Stepanov, nav. delo, s. 86 87.
41
155
onda se pojavljuju teme kao to su: pravna politika, zakonodavna politika,

kaznena politika itd. Karbonije skree panju da je teorijska pravna sociologija dugo bila vezana za politike doktrine i da je, esto, bila samo filozofija drave i doktrinarno rasuivanje o zakonima i slobodama, dok su se
pravne injenice pre povezivale sa obiajima ili ekonomijom nego sa poli44
tikim varijablama.
Kada je re o odnosu prava i ekonomije kao drutvenih pojava kao i
ekonomske sociologije i ekonomske analize prava, moemo rei da je odnos pravo ekonomija kljuno pitanje razvitka ili stagnacije drutva a da
je pravac ekonomija i pravo jedan od najaktivnijih u drutvenim naukama. Ako postoji ekonomska dimenzija prava onda se ekonomisti pre moraju obratiti sociologiji prava da bi dobili pravne podatke, nego dogmatskom pravu jer njih interesuje efikasnost a ne formalni vid normi i institucija. Sve vie preovlauje stav da, uprkos rastuoj komercijalizaciji, ekonomsko delovanje ne moemo objasniti izvan konteksta drutvene i kulturne uslovljenosti, a u te inioce spada i pravo. Odnosi izmeu prava i
ekonomije su sloeni i reciproni. U razvoju sociologije i ekonomije
uoene su tri tendencije meusobnog odnosa. Najpre je ekonomija bila
podreena sociologiji i politikologiji, a sociolozi su joj pridavali veliku
panju, krajem 19. veka ekonomija se povlai u sferu autonomnosti i iste nauke (neoklasicistika teorija), dok se u poslednje vreme ekonomska istraivanja sve vie povezuju sa socijalno - psiholokim i istorijsko antropolokim. Do povezivanja ekonomske i pravnosocioloke analize
naroito dolazi u Americi, u okviru institucionalne i neoinstitucionalne
kole kao i u okviru ikake kole, kako pre, tako i posle Drugog svetskog rata. Prva kola je isticala meuzavisnost ili interakciju drutveno kulturnog konteksta i ekonomske raunice, a druga je doprinela boljem
uvidu u racionalnost zakonodavstva i sudskog odluivanja u oblastima
koja su bliska ekonomiji, kao to su sporovi o tetama, zatita vlasnikih
45
prava i trgovako pravo.
Odnos sa istorijom se moe razmotriti, kako prema optoj istoriji,
tako i prema istoriji prava. U klasinom odreenju istorija i sociologija
se po predmetu smatraju optim drutvenim naukama jer prouavaju
drutvo u njegovoj celini (ekonomske, pravnopolitike i kulturne pojave) ali su im metode suprotne istorija pojedinjava, a sociologija uoptava. Meutim, mora se imati u vidu da se to pre odnosi na istoriografi46
ju dok istorijske sinteze itekako sadre teorijska uoptavanja. S druge
44
. Karbonije, nav. delo s. 20 -25; T. okrevski, nav. delo, s. 36 -37.

46
M. Marjanovi, nav. delo, s. 10.
45
156
strane, sociologija prava mora da specifikuje opta socioloka saznanja

ili teorije na pravo kao oblast svoga prouavanja. Istoriju prava vie interesuju hronologija razvoja prava ili pravni sistemi kao celine, dok sociologiju prava vie interesuje odnos pravnih sistema sa tipovima globalnih drutava, njihovih struktura i sistema, na emu je naroito insisti47
rao Gurvi. Karbonije istie da su dobro uspostavljeni odnosi izmeu
opte sociologije i istorije drutvenih pojava omoguili razvoj istorijske
sociologije prava. Ona traga u drutvenim injenicama za uzrocima i
posledicama pravnih institucija, nastoji da ih shvati kroz pravne doku48
mente i da na taj nain stekne optu sliku drutva.
U Vrbanovoj Sociologiji prava razmatraju se pojam i razvoj istorijske sociologije kao interdisciplinarnog, pa i postdisciplinarnog podruja.
Iznose se zanimljivi i znaajni podaci o francuskoj koli analista (posebno o Brodelu). Takoe se analiziraju i britanska kola drutvene istorije
i kulturna istorija iz 1970-ih i 1980-ih godina ali se ovi pravci ne razra49
uju u odnosu na sociologiju prava. Za kolu analista moemo rei da je
i socioloki, ali pre svega interdisciplinarno orijentisana. Njihov glavni
asopis Annales, ima podnaslov ekonomija, drutvo, civilizacija. Brodel
razlikuje dogaajni, sistemski i strukturalni nivo istorijske analize, to za
socioloko, pa i sociolokopravno prouavanje promena moe biti veoma
podsticajno.
Razlika izmeu dogmatskog prava i sociologije prava nije u predmetu nego u metodu, u smislu ugla posmatranja. Jedan isti predmet se
u dogmatskom pravu tumai iznutra, a u sociologiji prava posmatra
spolja. I ba zato to ga gleda spolja sociolog prava ga vidi kao pojavu, ne ulazei u njegov unutranji sadraj, ontoloku dubinu i sutinu.
Njega interesuju povezanosti tog prava sa drugim pojavama u konkretnom drutvu kao celini. Ta spoljanja pozicija u odnosu na dogmatsko
ili pozitivno pravo je zajednika karakteristika istorije prava, uporednog prava i sociologije prava, svejedno da li je re o prolim ili inostranim pravnim porecima. Ve su se formirale i prelazne zone soci50
oloka istorija prava, socioloko uporedno pravo. Jo je Dirkem primetio da uporedni metod nije jedan od metoda sociologije, nego je
sam socioloki metod. Pri tome je imao u vidu njegovu nezamenljivu
ulogu u otkrivanju uzronih odnosa u drutvu i to na nivou jednog glo-
47
T. okrevski, nav. delo, s. 33 - 34.

. Karbonije, nav. delo s. 18.
49
50
48
157
balnog drutva, razliitih globalnih drutava istog istorijskog tipa i

svih istorijski poznatih tipova drutva.
Postojala je i ideja da se naspram nauke isto dogmatskog prava,
konstituie nova, egzaktna pravna nauka koju bi inile pomenute tri discipline (istorija prava, uporedno pravo i sociologija prava) a koja bi se definisala kao primena komparativne metode na pravne pojave, ali ova ideja
nije prihvaena. Karbonije misli da je za sociologa prava bolje da, umesto
prouavanja prolih ili inostranih dogmatskih oblika, koncentrie svoja is51
traivanja na dosezanje prikrivene drutvene stvarnosti. Ili, kako bi se
reklo jezikom funkcionalistike sociologije, da se ispod manifestnih traga
za latentnim funkcijama prava.
Sa optom naukom o pravu (teorija drave i prava, uvod u pravo, ranije enciklopedija prava) sociologija prava ima mnogo dodirnih taaka ali
ove dve samosvojne nauke imaju svoje specifine predmete. Danas su
prevaziena ekstremna gledita koja negiraju samostalnost sociologije
prava ili je, pak, smatraju zamenom za teoriju prava. Sociologija istrauje
pravo kao poseban entitet u sklopu drutvenog sistema i drutvenih zakonitosti. Teorija prava, pak, prouava opta naela i zakonitosti prava kao
celine naspram brojnih grana prava, nastalih usaglaavanjem drutvenog
razvoja i prateom naunom specijalizacijom. Teorija prava analizira pravo kao zatvoren logiki sistem i zato je statinija i nuno pravno normativna, dok sociologija prava istrauje drutvene procese koji ga stvaraju
ili na koje se primenjuje odnosno kao faktor ili posledicu drutvene dina52
mike.
Sociologija prava preuzima iz opte sociologije teorijska shvatanja i
zajedniku pojmovni i metodsku aparaturu koju specifikuje i prilagoava
svom predmetu (nekom vrstom teorije srednjeg obima) dok sociologija
prava prua optoj sociologiji iskustvenu grau koja ona teorijski uoptava i sistematizuje. Meutim, neka saznanja iz posebnih sociologija mogu
biti paradigmatina i za optu sociologiju i druge njene grane, pa ak i za
druge drutvene nauke.
Teorijski ili opti deo sociologije prava povezan je sa optim disciplinama pravne nauke filozofijom prava, teorijom prava, uporednim
pravom i istorijom prava, koje pravo prouavaju u celini. Njen empirijski ili poseban deo prouava posebne grane prava, koje su praene posebnim pravnim, ali i posebnim sociolokim disciplinama. Tako se sociologija prava nalazi u sendviu izmeu radnog prava i sociologije rada, porodinog prava i sociologije porodice itd. Vano je pri tome uoiti
51
52
158
Isto, s. 16.
T. okrevski, nav. delo, s. 34 -35.
da posebne pravne discipline prouavaju unutranju stranu te grane prava i to dogmatskom ili normativnom metodom tumaenja, dok odgovarajue posebne socioloke discipline prouavaju spoljanje veze te grane prava sa drugim drutvenim pojavama u globalnom drutvu kao konkretnoj celini i to globalnom metodom. Moglo bi se rei da je u prvom
sluaju re o anatomskom a u drugom o fiziolokom prouavanju.
S druge strane, dok odnosne posebne sociologije (rada, porodice) prouavaju uticaje drutva na (rad, porodicu) i njihove drutvene posledice,
pri emu su pravni elementi samo jedan od aspekata (na primer zakon o
radu, o braku), sociologija prava u sredite stavlja ba pravne aspekte,
povezane sa drugim aspektima (rada, porodice) i to, opet, iz pomenute
dve perspektive globalnosti drutvene uslovljenosti pravnih pojava i
njihovih drutvenih funkcija.
Sociologiju prava interesuju i istorijska i kulturna tradicija u nekoj
grani normativne pravne regulacije, posledice po drutvo ali i grupe i pojedince a, u novije vreme, sve vie i akteri pravnih procesa i to, kako ma53
nifestni, tako i skriveni. U pojedinim granama prava sociologija prava
nailazi i na posebno konstituisane nauke ili tipove istraivanja kao to je,
u sluaju upravnog prava, nauka o upravi, organizaciona teorija, organizacione studije, pa i sociologija organizacije. Sudei po broju radova, ovo
je jedno od najaktivnijih podruja drutvenih nauka uopte. Karbonije istie da je na lepezi graanskog prava, sociologija porodice najbolje utemeljena posebna sociologija. Navodi jedan problem koji je posebno privlaio panju sociologa prava od sredine 20. veka neprilagoenost prava obiajima. Za njega, glavna osa sociolokopravnog istraivanja treba
da bude graansko pravo. U poreenju sa javnim i krivinim pravom, za
graansko pravo je najkasnije uspostavljena posebna sociologija, a ona
54
zahteva najvie istraivanja. Ako se ima u vidu i odnos graanskog drutva i politike drave, odnosno civilnog drutva i vladavine prava, sa
ovim miljenjem se moemo sloiti.
Svakako najrazuenija posebna socioloka istraivanja prava nalaze
se u domenu kriminologije i socijalne patologije. Zato im Vrban u svojoj
Sociologiji prava posveuje posebne glave. Jedna glava je posveena odnosu kriminologije i sociologije prema pravu. Po jednom gleditu kriminologija je deo sociologije prava, a po drugom u njoj se osim sociologije
primenjuju i antropoloki i psiholoki ugao gledanja, ali ona ostaje vezana za kazneno pravo. Analizuju se tri velike kole u kriminologiji: klasina (Bekarija), pozitivistika (Lombrozo, Feri, Garofalo) i moderna (sinte-
53
54
Isto, s. 35.
. Karbonije, nav. delo, s. 13,25,29,31,52.
159
za antropolokog i sociolokog pristupa). Jedna glava je posveena i devijantnim i socijalnim problemima. Meu teorijama koje objanjavaju uzroke devijantnosti navode se ili kratko analizuju Mertonova teorija anomije,
subkulturna teorija (Miler, Maca), Bekerova teorija etiketiranja i Gofmanova teorija o drutvenoj stigmatizaciji. Amerika sociologija je usredsreena na socijalne probleme kao to su: alkoholizam, narkomanija, kriminalitet, nasilniko ponaanje, beskunitvo, loi stambeni uslovi, zdravstveno stanje siromanog stanovnitva, zagaivanje okoline, rasna i etnika diskriminacija. U Evropi se posebno izuava nasilniko ponaanje
55
sportskih, a naroito fudbalskih navijaa.
Moemo zakljuiti da se sociologija prava pojavila relativno kasno
(krajem 19. veka, ime dobila 1913.), iako je drutveno istraivanje prava
veoma staro, a glavni drutveni analitiari pomenutog veka su bili povezani sa studijama prava. Otpori njenom konstituisanju postojali su i meu
pravnicima i meu sociolozima. ak i kad je postignuta saglasnost o potrebi postojanja sociologije prava, ostale su jo mnoge kontroverze o njenom statusu, delokrugu, sadraju, sistematici, problematici, glavnim oblastima, zadacima, pa ak i nazivu. Razmotren je odnos sociologije prava
sa sociolokim i pravnim ali i nekim drugim drutvenim naukama, kao i
sa psihologijom i filozofijom, pa i umetnou. Raznolikost u odreenju
predmeta i odnosa sa srodnim disciplinama pokazuju da je proces njenog
konstituisanja jo u toku.
55
160
D. Vrban, nav. delo, s. 112 -124.
Milo Marjanovi, Ph.D., Full Professor

he subject of sociology of law and its relations

to the other disciplines
Abstract
The sociology of law is relatively recent scientific discipline, although the social research of law has a long tradition. The author analyses
the raisons of resistance to its constitution and very large diapason of subject definitions that indicate initial stage of the constitution. He systematizes the main issues and tasks of this discipline. The analyses of its relations to the other related disciplines, including the philosophy of law,
should be a contribution to a more precise fixing the bounders. The relation to the legal anthropology and legal ethnology is special discussed.
Key words: constitution and systematization of the sociology of law,
sociological and legal orientations, philosophy of law, psychology of law,
social sciences.
161
162
347.623/.627:316.7
Dr Gordana Kovaek-Stani, redovni profesor

UTICAJ MULTIKULTURALNOSTI NA
SKLAPANJE I RAZVOD BRAKA
Saetak: Rad se sastoji iz dve celine. Prvi deo rada je teorijskog karaktera i obuhvata studiju o uslovima za sklapanje braka i brakorazvodnim uzrocima u domaem pravu, uporednom porodinom pravu evropskih zemalja, principe o razvodu braka Komisije za evropsko porodino
pravo, te verskog prava dominantnih konfesija u Vojvodini (pravoslavne i
katolike crkve). Drugi deo rada predstavlja rezultate istraivanja o stopama sklapanja braka i razvoda braka meu stanovnitvom koje ivi u
Vojvodini, prema sledim kriterijumima: stanovnitvo prema nacionalnoj
pripadnosti, stanovnitvo prema verskoj pripadnosti, gradsko i seosko
stanovnitvo. Stope su takoe posmatrane u periodu od osamdesetih godina XX veka do danas.
Kljune rei: multikulturalnost, brak, razvod braka, uporedno porodino pravo, evropsko porodino pravo, Vojvodina
U Vojvodini kao Autonomnoj pokrajini u Republici Srbiji, stanovnitvo je multinacionalno i pripada razliitim konfesijama. Religiozno srpsko stanovnitvo u najveoj meri pripada pravoslavnoj veroispovesti, dok
religiozno maarsko stanovnitvo, koje ini najbrojniju nacionalnu manjinu u Vojvodini, pripada katolikoj veroispovesti. U Vojvodini ivi znaajan broj drugih nacionalnosti, kao to su Hrvati, Slovaci, Crnogorci, Rumuni, Rusini, Romsko stanovnitvo itd. Popis stanovnitva iz 2002. godine obuhvatio je dvadeset nacionalnosti. U sprovedenom istraivanju autor
je imao za cilj da utvrdi da li danas u Vojvodini i u kojoj meri multikulturalnost, odnosno multikonfesionalnost imaju uticaja na nupcijalitet i divorcijalitet, te da li razlike u dozvoljenosti razvoda braka koje postoje u
163
Dr Gordana Kovaek-Stani, Uticaj multikulturalnosti na ... (str. 163200)
pravoslavnoj i katolikoj veropispovesti, kao preovlaujuim meu stanovnitvom u Vojvodini, imaju uticaj na uestalost razvoda braka.
Pravo koje regulie razvod braka u evropskim zemljama, kada se radi o sklapanju i razvodu braka je svetovno pravo, uslovi za sklapanje braka su liberalni, a mogunost razvoda braka postoji u skoro svim evropskim zemljama. Uticaj multikulturalnosti na sklapanje i razvod braka u
evropskim zemljama moe se posmatrati u smislu postojanja slinosti i
razlika u uslovima z sklapanje braka i uzrocima za razvod braka.
I UPOREDNO I DOMAE EVROPSKO PRAVO O SKLAPANJU

I RAZVODU BRAKA
1. Sklapanje braka
1.1. Materijalni uslovi za sklapanje braka

Savremena tendencija porodinog prava je smanjivanje prepreka za
sklapanje braka, a to dovodi do liberalizacije i olakanja sklapanja braka.
1
Prema Porodinom zakonu Srbije materijalni uslovi su: razliitost
polova, izjava volje za sklapanje braka, ostvarenje zajednice ivota i nepostojanje branih smetnji (branost, nesposobnost za rasuivanje, srodstvo krvno, adoptivno i tazbinsko, starateljstvo, maloletstvo i nedostaci
2
volje), l. 15-24 PZS.
Osnovni uslov za punovanost braka je razliitost polova. Brak mogu sklopiti samo mukarac i ena. U domaem pravu, uslov je sadran,
osim u l. 3 koji definie brak, i u l. 15 PZS, a u kome se odreuje da
brak sklapaju lica razliitog pola. I drugi zakoni imaju izriitu odredbu
koja propisuje da brak mogu sklopiti samo ena i mukarac (Poljska, Portugalija, Engleska), neki nemaju izriitu odredbu, ali se razliitost polova
spominje u drugim odredbama zakona (Bugarska, eka, Rusija), dok se
u nekim zemljama u pravnoj nauci i praksi izraava miljenje da se ovaj
uslov ne moe mimoii. Razliitost polova je uslov koji je do devedesetih
godina ovog veka bio univerzalno prihvaen i nesporan. Meutim, u poslednje vreme, mogunost zasnivanja istopolnih zajednica i, u nekim pra-
U daljem tekstu PZS, Slubeni glasnik Srbije 18/05. Imala sam privilegiju da saraujem u izradi ovog zakona ueem u Komisiji za njegovu izradu, predsednik Komisije je
bila prof. dr Marija Draki.
2
O branom pravu vie u: Olga Cveji Jani, Porodino pravo (1. izd.) Novi Sad,
Pravni fakultet, Centar za izdavaku delatnost, 2009.
Gordana Kovaek Stani, Porodino pravo partnersko, deje i starateljsko pravo
(3. izd.), Novi Sad, Pravni fakultet, Centar za izdavaku delatnost, 2009.
164
vima, mogunost zasnivanja istopolnih brakova (npr. Holandija, panija,

vedska), dovodi u pitanje uslov razliitosti polova i samu ustanovu braka, vekovima rezervisanu za lica razliitog pola.
U najveem broju sluajeva uslov razliitosti polova je nesporan. Matiar utvruje pol buduih suprunika na osnovu izvoda iz
matine knjige roenih, te vizuelnom konstatacijom. Ipak, ovaj uslov
moe biti sporan u izuzetnim ivotnim situacijama, koje uglavnom
proistiu iz biolokih karakteristika odreenog lica. Radi se o pojavama hermafroditizma, te kastrata (lica bez pola). U savremenim
uslovima pojava transseksualiteta, odnosno promena pola ima uticaja
na sklapanje braka.
Transseksualitet je pojava nesaglasnosti izmeu psiholokog shvatanja koje jedno lice ima o svom polu i biolokih (morfolokih, genetskih, hromozomskih) osobina tog lica. Naime, lice na osnovu biolokih
analiza pripada jednom polu, ali se njegova slika o samom sebi razlikuje, to moe biti do te mere izraeno da lice ve od najranijeg detinjstva sebe smatra pripadnikom suprotnog pola od onog kome bioloki
pripada, a to izaziva nepremostive psiholoke posledice. U medicini je
u takvim sluajevima najee jedini izlaz promena pola, ime se usklauju morfoloke osobine sa psiholokim shvatanjem pola. Savremena medicina nema odgovor na pitanje zato dolazi do ovakve neusklaenosti, pa zbog toga poremeaj, za sada, ne moe sutinski da se otkloni. Do promene pola se dolazi hirurkim operacijama kojima prethode hormonski tretmani. Medicinska promena pola izaziva veliki broj
pravnih pitanja. Zemlje koje se bave ovim pitanjem, reavaju ga na dva
osnovna naina, jedna grupa donosei specijalno zakonodavstvo tj. zakone koji reguliu ovu materiju, i druga koja ovo pitanje reava bez
3
specijalnog zakonodavstva. Specijalno zakonodavstvo imaju: vedska,
4
Nemaka, Italija, Holandija, Turska. U specijalnim zakonima izdvajaju se dve vrste pretpostavki za promenu pola, medicinske i pravne. Medicinske su: real life test (ponaanje lica kao pripadnika suprotnog
pola u odreenom vremenskom intervalu), ovaj uslov je potreban u
O tome u Marija Draki, Transseksualitet i brak, 1995.

vedska Zakon o utvrivanju pola u pojedinim sluajevima iz 1972. godine,
Nemaka Zakon o promeni imena i utvrivanju pripadnosti polu u posebnim sluajevima (Zakon o transseksualcima) iz 1980. godine, Italija Zakon iz 1982. godine koji
sadri norme u materiji ispravljanja pola, Holandija Zakon o bliim odredbama za
transseksualce s obzirom na promenu prijave pola u dokumentu o roenju iz 1985. godine, Turska Zakon kojim su izmenjene odgovarajue odredbe Graanskog zakonika iz
1988. godine. Ibidem.
4
165
vedskoj i Nemakoj, sterilitet (potreban u vedskoj, Nemakoj i Holandiji), hirurka intervencija (eksplicitan uslov samo u Nemakoj). Hirurka intervencija odnosi se na intervenciju na spoljanjim organima,
s obzirom da je sterilizacijom izvrena hirurka intervencija na unutranjim polnim organima. Zanimljivo je primetiti da hirurka intervencija
na spoljanjim polnim organima nije u svim zemljama conditio sine
qua non promene pola. Posmatrano laiki i na prvi pogled, promena
pola se upravo vezuje za hirurku intervenciju na spoljanjim polnim
organima, a kako se vidi, ovaj medicinski uslov ipak nije univerzalan
uslov za promenu pola. Pravne pretpostavke obuhvataju pitanje da li se
radi o promeni imena ili/i pravu na promenu pola, odreivanje minimalne starosti za promenu graanskog statusa, uslov dravljanstva i
odreeno brano stanje. Nemaka ima dva reenja: malo reenje
(promena imena) u sluajevima kada nije izvrena hirurka intervencija
i veliko reenje (promena i pola i imena). Minimalna starost za promenu graanskog statusa predviena je samo u vedskoj i to 18 godina, ranije je bilo 25 godina. U Nemakoj je ovaj uslov ukinut kao protivustavan. Dravljanstvo je potreban uslov u vedskoj i Nemakoj.
Vezano za brani status postoje tri reenja: lice koje eli da promeni
pol ne sme biti u braku (vedska, Holandija, Nemaka), brak prestaje
automatski danom pravosnanosti odluke o promeni pola (Turska),
promena pola je brakorazvodni uzrok (Italija). Dejstvo promene pola je
ex nunc, od trenutka upisa, to znai da nema retroaktivno dejstvo (Holandija, Nemaka, Italija). U izvodu iz matinih knjiga upisan je samo
novi pol, izuzetak je deklarativna odluka u oblasti srodstva. Srodstvo
ostaje kao pre promene, pravni odnosi transseksualca sa roditeljima i
potomcima ostaju nedirnuti. Zemlje bez specijalnog zakonodavstva prihvataju model sudske prakse (vajcarska, Francuska), ili model odluke
upravnog organa (Austrija) ili model nespecifinog zakonodavstva (neke od zemalja SAD, zakoni o uslovima za izmenu podataka u javnim
registrima graanskih stanja). U porodinom pravu je od izuzetnog
znaaja pitanje da li lice koje je promenilo pol ima pravo da sklopi
brak. Zemlje koje dozvoljavaju pravnu promenu pola uglavnom omoguuju i sklapanje braka. Tako u Holandiji transseksualci mogu zasnovati brak i to na osnovu sudske odluke, a posle promene pola u potvrdi
o roenju (na primer transseksualac koji je postao ena, iako se rodio
5
kao mukarac, moe sklopiti brak sa mukarcem i obrnuto).
A.V.M. Struycken, W.C.E. Hammerstein-Schoonderwoerd, Family Law in Netherlands, Family Law in Europe, 1995, str. 305.
166
Praksa Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u postupcima

vezanim za transseksualitet je veoma bogata. U jednom sluaju u kojem
se vodio spor o paternitetu, doneta je negativna odluka. Engleski dravljanin, lice koje je promenilo pol iz enskog u muki, tuio je dravu
Veliku Britaniju pred Evropskim sudom, zbog toga to nije mogao da
ostvari paternitetski odnos prema detetu. Radilo se o licu koje je nakon
promene pola zasnovalo vanbranu zajednicu sa enom, par je zajedniki
pristupio vetakoj oplodnji, meutim, nakon roenja deteta lice nije moglo da ostvari svoju elju da se pravno smatra ocem deteta. Na suprot tome, Evropski sud nije naao da je ovim povreen lan 8 Konvencije o
6
ljudskim pravima, koji se odnosi na porodini ivot. Evropski sud je
2002. godine u sluaju Kristin Gudvin protiv Ujedinjenog Kraljevstva
(Christine Goodwin v. The United Kingdom) prvi put doneo odluku da je
Velika Britanija prekrila odredbe Konvencije o ljudskim pravima, a vezano za sluaj transseksualca koji je promenio pol iz mukog u enski.
Radi se o povredi lana 8 o potovanju privatnog ivota, odnosno propustu drave da udovolji pozitivnoj obavezi da obezbedi pravo tuioca na
potovanje privatnog ivota. Konkretna prava koja su povreena su iz
oblasti penzija i penzionih godina. lan 12, koji se odnosi na pravo na
sklapanje braka i formiranje porodice je takoe povreen, jer tuilac ne
moe da sklopi brak sa mukarcem sa kojim ivi. Sud je naao da nema
opravdanja da se transseksualcu zabrani uivanje prava da sklopi brak
pod bilo kojim okolnostima. Sud je naao i da je povreen lan 14 koji se
odnosi na uivanje prava i sloboda koji su regulisani Konvencijom, a bez
diskriminacije, na osnovu toga to u ovom sluaju nije priznata promena
7
pola postoperativnog transseksualca.
Sledei uslov za sklapanje braka je volja buduih suprunika. Volja
je znaajna ne samo kao uslov izjave volje, nego i kao brana smetnja nesposobnost za rasuivanje i kao brana smetnja nedostaci volje. Volja buduih suprunika za sklapanje braka jedan je od najvanijih uslova koji
moraju biti ispunjeni da bi mogao nastati punovaan brak. Brak se sklapa
na osnovu slobodnog pristanka buduih suprunika (l. 3/2 PZS), a koji
predstavlja potvrdnu izjavu volje. U porodinopravnoj teoriji se smatra da
volje buduih suprunika moraju biti izjavljene ozbiljno, jasno, bez uslo-
Sluaj X,Y and Z V. United Kingdom, European Court of Human Rights

(75/1995/581/667), presuda od aprila 1997. Odluka je doneta veinom glasova, sa izdvojenim miljenjima.
7
Tuba no. 28957/95, presuda doneta 11. jula 2002, o postojanju povreda l. 8, 12,
14 odluka je doneta jednoglasno. Drava je obavezana da isplati tuitelju iznos od 39 000
evra.
167
va i rokova, istovremeno, odnosno, sukcesivno, dakle, jedna za drugom.

Pravilo je da se volja izjavljuje usmeno i lino. Meutim, od ovoga mogu
postojati izuzeci u sluajevima kada lice zbog odreenih nedostataka nije
u stanju da svoju volju izjavi usmeno (na primer gluvonema lica), kada to
moe uiniti pismeno ili znacima uz pomo tumaa. Izjavljivanje volje uz
pomo tumaa je solucija i u sluaju kada brak sklapa lice koje ne zna jezik organa pred kojim se sklapa brak. Izuzetno, volja ne mora biti izjavljena lino, nego se izjavljuje preko punomonika.
Zajednica ivota, kao sveukupnost branih odnosa, predstavlja osnovni motiv stupanja u brak i samu sutinu braka. Ukoliko se brak sklapa
u nekom drugom cilju (sticanje dravljanstva, radnih ili drugih pogodnosti, prebivalita, redovnog boravita, ostvarivanja naslea, stambenih prava ili drugih imovinskih prava), radi se o fiktivnom braku koji nije punovaan. Jedna od komponenata zajednice ivota ima poseban znaaj. Radi
se o seksualnim odnosima izmeu suprunika. U nekim zakonima odreeno je da brak ini zajednica u kojoj je mogue ostvarivanje najmanje
8
minimuma seksualnih odnosa (Engleska). Za punovanost braka takoe
je potrebno da brak bude konzumiran. U sluaju da ne doe do konzumacije braka (po engleskom pravu konzumacija braka pretpostavlja normalan, kompletan, a ne delimian i imperfektan, seksualni odnos), brak nee
biti punovaan. U pravu Engleske, brak e biti nitav ako nije konzumiran zbog nesposobnosti jedne od strana. Drugi razlog je svesno odbijanje
9
konzumacije braka. Kada se radi o braku in extremis, braku koji se sklapa pred kraj ivota jednog lica, u teoriji se smatra da u svakom konkretnom sluaju treba utvrditi da li se brak sklapa radi ostvarivanja zajednice
ivota suprunika, te od toga zavisi i njegova punovanost.
Nesposobnost za rasuivanje je u domaem pravu brana smetnja
(l. 18 PZS). Nesposobnost za rasuivanje moe biti posledica duevne
bolesti ili duevnog poremeaja, zaostalog duevnog razvoja; ali i drugih
okolnosti, dejstva alkohola, opojnih droga ili nekog afektivnog stanja, koje, po pravilu, dovode do privremene nesposobnosti za rasuivanje. U teoriji prava se pod nesposobnou za rasuivanje podrazumeva nemogunost lica da shvati znaaj i posledice zakljuenja pravnog posla. Nesposobnost za rasuivanje uvedena je kao smetnja za sklapanje braka iz razloga drutvene i razloga bioloke, odnosno eugenine prirode. Primeuje
se da su razlozi drutvene prirode znaajniji. U fokusu zatite je lice koje
je nesposobno za rasuivanje. Znai, tek ako lice ne moe da shvati po-
John Dewar, Law and the Family, London, Dublin, Edinburgh, Butterworths, 1992,
str. 38.
168
Matrimonial Causes Act 1973, s 12 ibidem str. 48-50.
sledice zakljuenja braka, njegova dejstva i smisao, brak se ne moe zakljuiti. Na ovaj nain titi se i drugi, zdrav suprnik, od ulaska u brani
odnos koji ne bi mogao biti ostvaren. Eugenini razlog, raanje zdravog
potomstva, znaajan je je zbog nasledne prirode odreenih duevnih bolesti. PZS je kao smetnju za zakljuenje braka odredio nesposobnost za rasuivanje, izostavljajui razlog koji je doveo do nesposobnosti (duevnu
bolest) i na taj nain dao primat nastupeloj posledici. Ranije se kao brana smetnja smatrala duevna bolest i nesposobnost za rasuivanje. Posmatrano komparativno, reformom porodinog prava vajcarske iz 1998.
godine, na primer, naputen je uslov duevnog zdravlja za sklapanje braka. Razlog za naputanje je eugenina konotacija ovog uslova. Ipak, trajna i privremena nesposobnost za rasuivanje su ostali kao razlozi za poni10
taj braka. U nekim zakonima je eksplicitno predvieno da duevno bolesna lica ne mogu da sklope brak. Tako, na primer, u Rusiji brak ne mogu zakljuiti lica koja su liena poslovne sposobnosti zbog psihikog ra11
strojstva. U Holandiji, lica koja su mentalno bolesna ne mogu sklopiti
brak i to ako je u pitanju ozbiljna psihika bolest koja utie na sposobnost
12
da se shvate posledice zakljuenja braka. U engleskom pravu brak je nitav ako je jedna od strana u vreme sklapanja braka patila od mentalnog
13
poremeaja takve vrste ili u takvom obimu da je nesposobna za brak. U
grkom pravu se trai da obe strane imaju sposobnost za zakljuenje
pravnog posla. Deca ispod 10 godina, lica poremeenog uma, koja nisu
svesna onoga to rade ili su zbog duevne bolesti nesposobna za rasuivanje i kojima je sud postavio zabranu, ne mogu punovano da zakljue
14
brak. Iako je univerzalno prihvaeno da lica koja nemaju potrebne psihike sposobnosti ne mogu da sklope brak, postoji i druga strana ovog
problema. Postavlja se pitanje da li restrikcije zbog fizikih ili mentalnih
nesposobnosti u smislu nemogunosti sklapanja braka dovode do povrede
prava individue na sklapanje braka. U Finskoj se institucija braka smatra
vie individualnom, a manje ekskluzivnom ustanovom, pa lica pod starateljstvom mogu da sklope brak ako se sa tim saglasi staratelj, a ako je sa-
10
Olivier Guillod, A New Divorce Law for the New Millenium, The International
Survey of Family Law, A. Bainham (ed.), 2000, str. 358-359.
11
lan 14 Porodinog zakonika iz 1995. godine, Semen kodeks i bran dogovor, Socialna zaita, vpusk 5/1996.
12
Wendy M. Schrama, Registered Partnership in the Netherlands, International Journal of
Law, Policy and the Family 13, (1999), str. 315-327, l. 1:32 Graanskog zakonika.
13
Matrimonial Causes Act 1973, s 12, Caroline Hamilton, Kate Standley, Family
Law in England and Wales, Family Law in Europe, 1995, str. 70.
14
Effie Kounougeri-Manoledaki, Family Law in Greece, Family Law in Europe, 1995,
str. 201-202.
169

15
glasnost odbijena, dozvolu za sklapanje braka moe dati sud. U Grkoj lica kojima je od strane suda zabranjeno da sklapaju pravne poslove (zbog nesposobnosti da se staraju o sebi ili svojoj imovini zbog trajnih duevnih ili fizikih nedostatka, naroito slepa, gluva ili gluvonema lica) mogu da sklope
brak, ako se njihov supervizor ili sud sa tim saglase. Prema Obiteljskom zakonu Hrvatske iz 2003. godine, sud moe dozvoliti sklapanje braka licu koje
je lieno poslovne sposobnosti ili nesposobno za rasuivanje za koje se utvrdi da je sposobno da shvati znaenje braka i obaveza koje iz njega proistiu i
ako je brak u njegovom interesu (l. 27/2).
Brak je punovano sklopljen ako je izjavljena volja slobodna, dakle,
bez prinude ili zablude, radi se o branoj smetnji nedostaci volje. Prinuda
postoji kada je drugi suprunik ili neko trei silom ili pretnjom izazvao
opravdan strah kod suprunika i kada je on zbog toga pristao na sklapanje
braka. Strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je ugroen
ivot, telo ili drugo znaajno dobro jednog ili drugog suprunika odnosno
treeg lica (l. 38/2,3 PZS). Prema PZS zabluda se moe ispoljiti kao zabluda o linosti i kao zabluda o bitnim osobinama branog druga. Zabluda
o linosti moe biti zabluda o fizikoj linosti i zabluda o graanskoj linosti. Zabluda o fizikoj linosti postoji kada je suprunik mislio da sklapa
brak sa jednim licem, a sklopio je brak sa drugim licem (npr. kada se radi o
jednojajnim blizancima, sklapanju braka preko punomonika, ranije kada
je bilo dozvoljeno prekrivanje lica deavalo se da se podmetne starija sestra
umesto mlae). Zabluda o graanskoj linosti postoji kada je sklopljen brak
sa licem sa kojim se elelo, ali to lice nije ono za koje se izdavalo (element
graanske linosti koji je od znaaja za sklapanje braka je posebno datum
roenja, ostali elementi graanske linosti su jo i lino ime, prebivalite,
dravljanstvo). U savremenim uslovima, zabluda o bitnoj osobini moe biti
aktuelna u praksi u odnosu na postojanje infekcije virusom HIV ili bolesti
16
AIDS (SIDA). I u uporednom pravu brak nee biti punovaan ako volja
za sklapanje braka nije bila slobodna. Tako, u pravu Engleske, brak se smatra nitavim ako se jedna od strana nije punovano saglasila sa sklapanjem
braka zbog prinude, zablude, umne nesposobnosti ili drugog razloga, a bremenitost ene od drugog mukarca i zarazna, polna bolest su u svakom slu17
aju razlozi za ponitenje braka. U pravu Francuske, brak je nevaei ako
15
David Bradley, Politics, Culture and Family Law in Finland: Comparative Approaches to the Institution of Marriage, International Journal of Law, Policy and the Family
12, (1998), 288-306. (izmene iz 1987. godine, Zakon o braku).
16
Tako je u Rusiji, gde se izriito predvia da je ovakva zaraenost razlog za ponitaj braka i to ako je suprunik znao za svoju zaraenost, ali je to sakrio.
17
Matrimonial Causes Act 1973, s 12, op. cit. Family Law in Europe, str. 70.
170
nedostaje slobodan pristanak stranaka, na primer, zbog straha, prinude ili

18
zablude. U grkom pravu brak je nitav ako jedna od strana nije dala punovaan pristanak, zbog zablude o identitetu druge strane, ili pretnje. Zabluda o bogatstvu lica ili eninoj nevinosti ne dovodi do nevanosti braka.
Pretnja ima pravne posledice samo ako je nelegalna ili protivna moralu.
Brak se ne moe ponititi ako rtva posle otkrivanja zablude ili prestanka
19
pretnje prihvati brak. U nemakom pravu, po Zakonu o braku iz 1998. godine zabluda vie nije predviena kao brana smetnja, tako da se ova okolnost moe uzeti u obzir samo vezano za razvod. Ipak, u sluaju u kom je
suprunik umiljajno drukije prikazao okolnosti koje bi spreile drugog da
20
sklopi brak, brak se moe ponititi.
Branost predstavlja branu smetnju koja je izraz naela monogamije. S obzirom da je branost privremena smetnja, ako brak prestane, bilo
smru, razvodom ili ponitajem, bivi suprunici mogu nesmetamo da
sklope novi brak.
Sledei uslov od izuzetne vanosti za sklapanje braka je brana zrelost, odnosno starosna dob lica u kojoj se stie sposobnost za stupanje u
brak (brana smetnja maloletstvo). U domaem pravu brana zrelost se
stie sa 18 godina, jednako i za enu i za mukarca (l. 23 PZS), dakle,
istovremeno sa poslovnom sposobnou. Meutim, sud moe, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navrilo
16. godinu ivota, a dostiglo je telesnu i duevnu zrelost potrebnu za vrenje prava i dunosti u braku. Davanje dozvole predstavlja nain na koji
se otklanja dejstvo brane smetnje (dispenzacija). Uzrast od 18 godina
uveden je Zakonom o braku iz 1946. godine, do tada je uzrast bio razliit
za mukarca i enu.
Posmatrano komparativno, u veini prava brana zrelost se, kao i
kod nas, poklapa sa punoletstvom.. Uzrast koji se najee sree u savremenim pravima za sticanje poslovne i brane sposobnosti je 18 godina, s
tim to su mnoge zapadnoevropske zemlje ovu granicu uvele tek sedamdesetih godina XX veka. vajcarska je tek 1996. godine snizila granicu
na 18 godina, do tada je granica bila razliita za mukarca i enu, za mukarca je bila 20 godina, a za enu 18. Francusko pravo jo uvek pravi
razliku izmeu enskih i mukih lica kada se radi o uzrastu u kome je dozvoljeno sklapanje braka, s obzirom da je minimalan uzrast za enu 15
18
Nicole Guimezanes, Family Law in France, Family Law in Europe, 1995, str. 129.
Op. cit. Kounougeri-Manoledaki, str. 204.
20
Rainer Frank, Parentage Law Reformed, The International Survey of Family Law, A.
Bainham (ed.), The Hague, Boston, London, Martinus Nijhoff Publishers, 1997, str. 177.
19
171

21
godina, a za mukarca 18. Isti uzrast predvia i pravo Belgije. Dejstvo

maloletstva kao brane smetnje se moe otkloniti dobijanjem dozvole
nadlenog organa, tako da je mogue sklapanje maloletnikih brakova i u
uporednom pravu. Mogunost se u veini zakona vezuje za uzrast od 16
godina, kao i u domaem pravu, a potrebno je da se sa sklapanjem braka
saglase odreena lica i (ili) nadleni organ. Po nekim pravima potrebno je
da za sklapanje maloletnikog braka postoje posebni razlozi. S obzirom
na postojanje znaajnog broja maloletnikih brakova, neke federalne drave SAD su predvidele obavezno predbrano savetovanje za maloletnike. Ovaj uslov je uveden zbog toga to su maloletniki brakovi esto neuspeni i kratkotrajni.U Francuskoj dozvolu za sklapanje maloletnikog
braka daju roditelji, a u odreenim sluajevima javni (dravni) tuilac
(procurer de la Republique). Saglasnost oba roditelja ne moe biti zamenjena sudskom odlukom, tako da od volje roditelja zavisi da li e maloletno lice moi da zasnuje brak (u drugim pravima postoji mogunost zamene saglasnosti roditelja saglasnou nadlenog organa, tako da je je francusko reenje najstroe). U sluaju nesuglasice izmeu roditelja, smatra
se da saglasnost postoji. Ako se radi o enskom licu mlaem od 15 godina i mukom mlaem od 18, dispenzaciju daje javni (dravni) tuilac
(procurer de la Republique) i to ako postoje vani razlozi, na primer trud22
noa ene. U Nemakoj je dispenzacija mogua za lica koja su napunila
16 godina, odobrenje daje starateljski sud, uz uslov je da je drugi brani
drug punoletan. Dakle, ne bi bio mogu maloletniki brak u sluaju da su
oba budua brana druga maloletna. Potrebna je i saglasnost roditelja, a
ako roditelji bez opravdanog razloga odbijaju da daju saglasnost, ona mo23
e biti zamenjena saglasnou suda, na zahtev maloletnika. U Velikoj
Britaniji, takoe, maloletnici sa 16 godina mogu sklopiti brak, a saglasnost se trai od roditelja odnosno lica koja imaju roditeljsku odgovor24
nost. Ako se ne dobije saglasnost, sud moe dozvoliti sklapanje braka.
U Holandiji je za sklapanje braka lica mlaih od 18 godina potrebna do25
zvola ministra pravde i roditelja. U Rusiji se brani uzrast stie sa 18
21
Jill Hughes, Francoise Moreau, Family Law in Belgium, Family Law in Europe,
1995, str. 4.
22
Op. cit. Family Law in Europe, str. 129-130. l. 144, 145, 148 Code civil, Dalloz
1986-87.
23
Eugen Dietrich Graue, Family Law in Germany, Family Law in Europe, 1995, str. 168.
24
Carolyn Hamilton, Kate Standley, Family Law in England and Wales, Family Law
in Europe, 1995, str. 68, Marriage Act 1949, s.2, Children Act 1989, s. 12, par. 5.
25
Wendy M Schrama, Registered Partnership in the Netherlands, International Journal of Law, Policy and the Family 13, 1999, Oxford, str. 315-327.
172
godina. Sklapanje braka se moe dozvoliti i licima koja su navrila 16 godina, iz naroito opravdanih razloga. Dozvolu daju organi lokalne samouprave prema mestu dravne registracije zakljuenja braka, na zahtev lica
koja ele da zakljue brak. Zakonom nisu propisane okolnosti pod kojima
se daje dozvola, ali se u literaturi navode: postojanje faktikih branih odnosa, trudnoa, roenje deteta, udaljeno slubeno putovanje. Postupak i
uslovi pri kojima stupanje u brak moe biti dozvoljeno pre navrenja 16
26
godina, mogu biti propisani zakonima lanica Ruske Federacije.
Srodstvo je brana smetnja i to kako krvno, tako i adoptivno, te tazbinsko. U domaem zakonodavstvu krvni srodnici do etvrtog stepena
ne mogu meusobno da zakljue brak, odnosno preciznije, svi srodnici do
treeg, a u etvrtom deca roene brae i sestara i deca polubrae i polusestara (l. 19 PZS). U uporednom parvu drugi stepen krvnog srodstva (roena braa i sestre) je univerzalno prihvaen kao neotklonjiva smetnja,
sem u vedskoj, gde polubraa i polusestre mogu dobiti dozvolu vlade,
27
odnosno tela koje odredi vlada. Smetnja u veem broju zakona postoji i
u treem stepenu (stricsinovica, ujaksestriina, tetkabratanac, sestri),
ali u nekim zakonima postoji mogunost dispenzacije (na primer u Francuskoj). Najiri krug srodnika izmeu kojih postoji smetnja predvien je
u Grkoj (u pravoj liniji bez obzira na stepen, a u pobonoj do etvrtog
28
stepena). I druge vrste srodstva predstavljaju smetnju. U domaem pravu adoptivno srodstvo, srodstvo koje nastaje zasnivanjem usvojenja,
predstavlja smetnju za sklapanje braka na isti nain kao i krvno srodstvo
(l. 20 PZS). U domaem pravu brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici
u prvom stepenu prave linije, a to su: svekar i snaha, zet i tata, ouh i pastorka te maeha i pastorak. Ova smetnja je otklonjiva, sud moe, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka izmeu tazbinskih srodnika u
prvom stepenu srodstva (l. 21 PZS). Sud na pogodan nain treba da ispita opravdanost predloga vodei rauna o ostvarivanju ciljeva braka i o za29
titi porodice (l. 82/5 Zakona o vanparninom postupku). Meutim,
postoje i takvi pravni sistemi u kojima srodnici po tazbini mogu nesmetano da sklope brak (na primer vedska, Finska, Nemaka, Rusija, Sloveni-
26
Op. cit. Porodini zakonik, l. 13.

Namera je da dispenzacija bude data samo ako postoje posebni razlozi, izmeu
ostalog, stranke moraju biti odgajane u razliitim porodicama, a dozvola je data samo u
malom broju sluajeva Ch. 2, sec. 3 Zakona o braku (SFS 1987:230, sa amandmanima
1988:1452), izdanje Ministarstva pravde, 1989.
28
Op. cit. Kounougeri-Manoledaki str. 202.
29
Zakon o vanparninom postupku, Slubeni glasnikRepublike Srbije 25/82, 48/88,
46/95.
27
173

30
ja, Hrvatska). Postoje primeri da se tazbinsko srodstvo smatra smetnjom

samo u odreenim situacijama, na primer ako je bivi suprunik u ivotu
ili ako je mlaa strana bila dete porodice u odnosu na drugu stranu (Velika Britanija, amandmanima iz 1986. godine), odnosno smetnja postoji u
pravoj liniji tazbinskog srodstva, ali se moe dobiti dispenzacija, ako postoje vani razlozi i ako je brak prestao smru (Francuska). Zakonodavstvo Grke, meutim, pridaje veliki znaaj tazbinskom srodstvu i danas
(tazbinsko srodstvo je smetnja u pravoj liniji bez obzira na stepen, a u po31
bonom do treeg stepena).
Starateljstvo je brana smetnja jer se radi o odnosu koji je inkopatibilan branom odnosu. Staratelj ima obavezu da se stara o tieniku, a
njegova prava i dunosti mogu se porediti sa roditeljskim pravima i dunostima. Starateljstvo je odnos koje je raskidiv, tako da ako staratelj i
tienik ele da sklope brak, potrebno je da se raskine odnos starateljstva
i tada se nesmetano moe sklopiti brak, (l. 22 PZS).
1.1.1. Materijalni uslovi za sklapanje braka prema verskom pravu

Prema Branom pravilniku Srpske pravoslavne crkve uslovi za sklapanje braka su: razliitost polova, punovana izjava volje (par. 11), nepostojanje branih smetnji i branih zabrana. Brak kod kojeg postoji brana
smetnja je nitavan (par. 5), ali ako se radi o otklonjivoj smetnji brak se
moe osnaiti. Ako postoji brana zabrana brak je valjan, ali nedozvoljen
i povlai crkvenu kaznu (par. 5/3). Brane zabrane se odnose na nedostat32
ke u formi sklapanja braka.
Brane smetnje se dele na neotklonjive (par. 12) i otklonjive (par. 13).
Srodstvo je neotklonjiva smetnja u sledeim sluajevima: krvno srodstvo u
pravoj liniji bez obzira na stepen, u pobonoj do etvrtog stepena, dvorodno (koje moe biti tazbinsko - izmeu jednog branog druga i krvnih srod-
30
U Finskoj je tazbinko srodstvo kao smetnja naputeno Zakonom iz 1987, i za vedsku

op. cit. Bradley str. 298; u Nemakoj 1998. Zakonom o braku, op. cit. Frank str. 177; Rusija:
Porodini kodeks 1995, Hrvatska: M. Alini, D. Hrabar, D. Jakovac-Lozi, A. Kora
Graovac, Obiteljsko pravo, Narodne novine, 2007.
31
John Dewar, Law and the Family, London, Dublin, Edinburgh, Butterworths,
1992, str. 45-46. Marriage (Prohibited Degrees of Relationship) Act 1986. For France:
Nicole Guimezanes, Family Law in France, Family Law in Europe, London, Dublin,
Edinburgh, Butterworths, 1995, pp. 130, articles 161, 164 SS, for Greece op. cit.. Kounougeri-Manoledaki str. 202.
32
Brane zabrane su se odnosile i na neke materijalne uslove, ali se ovo ne primenjuje od 1961, ASBr. 12/Zap. 37 iz 1961 (npr. zabrana eni da sklopi brak u roku od 10
meseci od prestanka prethodnog).
174
nika drugog i prijateljstvo - izmeu krvnih srodnika jednog i krvnih srodnika drugog) i to do treeg stepena, duhovno srodstvo (srodstvo koje nastaje
krtenjem deteta) i adoptivno do drugog stepena, srodstvo iz vanbranog
roenja bez obzira na stepen, u pobonoj do treeg stepena. Srodstvo je otklonjiva brana smetnja u sledeim sluajevima: u pobonoj liniji krvnog
srodstva od petog do sedmog stepena, dvorodno od etvrtog do estog ste33
pena srodstva i izmeu dva brata i dve sestre , trorodno srodstvo do treeg
stepena, duhovno i adoptivno srodstvo od treeg do sedmog stepena.
Neotklonjivu smetnju predstavlja postojei brak. Osim smetnje branosti, smetnju predstavlja postojanje odreenog broja ranijih brakova
(ranija etiri braka istog lica, a ranija tri braka ine otklonjivu smetnju
(par. 12/8, 13/7), a dalji nisu dozvoljeni. Moe se rei da se prema ovim
propisima vodi rauna i o sukcesivnoj poligamiji, koja danas nema pravni
znaaj. Osim toga, prema Branom pravilniku Srpske pravoslavne crkve
lice ija su dva braka bila razvedena njegovom krivicom ne moe vie da
stupi u novi brak (par. 114).
Razlika vere je neotklonjiva smetnja, ali je meovit brak ipak dozvoljen pod odreenim uslovima. Lice druge veroispovesti mora potpisati pismenu izjavu da nee odvraati svog branog druga od pravoslavnog ispovedanja vere, te da e decu krtavati i vaspitavati u pravoslavnoj veri,
dok pravoslavno lice ima ... sveano obeati da e stalno, lepim nainom
nastojati da svoga budueg branog druga privoli pravoslavnoj veri (par.
115). Neotklonjive smetnje su jo: konano iskljuenje iz crkvene zajednice, sveteniki i monaki zavet i doivotna zabrana stupanja u brak na
osnovu zakona ili pravosnane presude.
Otklonjiva smetnja je preljuba izmeu lica koja ele da stupe u
brak, izvrena za vreme dok je preljubnik iveo neodvojeno od svog branog druga, zajedniko raenje o glavi branom drugu od lica koja ele
stupiti u brak, te starost preko 70 godina za muko lice i 60 za ensko,
34
kao i razlika u godinama preko 15.
Kada se radi o branoj zrelosti, lina smetnja je nenavrena esnaesta godina za muko i etrnaesta za ensko (par. 12/1), a uklonjiva
osamnaesta za muko i esnaesta za ensko (par. 13/1). Brane zabrane
su ranije bile: stupanje u brak eni iji je brak prestao, razveden ili poniten u roku od deset meseci od prestanka (tempus lugendi), razvoda ili
ponitenja ranijeg braka, stupanje u brak lica pod oinskom vlau, tutor-
33
Otklonjiva od 1948. godine, ASBr. 20/zap. 15 iz 1948, op. cit. str. 7.

Ova smetnja nije postojala po Branom pravilniku iz 1933. godine, uveo ju je
Sveti arhijerejski sinod 1937. godine. Sin. br. 2410/Zap. 586 iz 1937, op. cit. Brana
pravila 1994, str. 8.
34
175
stvom ili starateljstvom, bez pristanka oca, odnosno majke, tutora ili sta35
raoca ili tutorske ili staralake vlasti (par. 37/1 ta. 1-4). Ako je brak
36
prestao smru, ovaj rok se zove udovika crnina.
Prema pravu Katolike crkve postoje tri konstitutivna elementa za
37
sklapanje braka: pristanak, sposobnost stranaka i kanonski oblik. Pristanak mogu dati samo lica razliitog pola. Smetnje za sklapanje braka
su (kan. 1083-1094): odreena starosna dob (prema Zakoniku za mukarca 16 godina, a za enu 14, biskupska konferencija moe odrediti
viu dob, to je i uinila Biskupska konferencija Jugoslavije odredivi
18 godina), polna nemo, postojei brak, razlika vere, sveti red, redovniki javni doivotni zavet istoe, otmica, zloin ubistva, krvno srodstvo, tazbinsko srodstvo, javna udorednost, zakonsko srodstvo (srodstvo po usvojenju). Krvno srodstvo je smetnja u pravoj liniji bez obzira
na stepen, a u pobonoj do etvrtog stepena, bez obzira da li je srodstvo
punorodno ili polurodno. Dispenzacija je mogua poevi od treeg stepena srodstva. Tazbinsko srodstvo je smetnja u pravoj liniji, ali se moe
dobiti dispenzacija. Smetnja javno udoree postoji izmeu mukarca/ene i srodnika u pravoj liniji ene/mukarca nakon uspostavljanja
zajednikog ivota, ako brak nije punovaan. Zakonsko srodstvo je
smetnja kada se radi o usvojenju i postoji u pravoj liniji i u drugom stepenu pobone linije, mogua je dispenzacija. Otmica ene kao smetnja
ima svrhu da se obezbedi slobodan pristanak. Zloin je smetnja ako se
radi o ubistvu sopstvenog ili suprunika onog lica sa kojim se sklapa
brak. Novi Zakonik odbacuje brakolomstvo kao smetnju za sklapanje
braka, a kod zloina kao smetnje ne trai da se radi i o brakolomstvu.
Razlika vere postoji ako je jedno lice krteno u katolikoj crkvi, a drugo
lice nije krteno. Meoviti brakovi se mogu sklapati ako se radi o braku
katolika i pripadnika drugih hrianskih veroispovesti, uz dozvolu. Uslov za dobijanje dozvole je da se lice katolike veroispovesti obavee da
e uiniti sve to je u njegovoj moi da se sva deca krste i odgajaju u
katolikoj crkvi, te da se na vreme o tome obavesti drugi budui suprunik i to tako da to lice bude svesno ovakvog obeanja i obaveze, obe
strane se moraju pouiti o bitnim ciljevima i osobinama braka, koji nijedna strana ne sme iskljuiti (kan. 1124-1129).
35
Sveti arhijerejski sinod je ove zabrane ukinuo 1946, odnosno 1961, Sin. br. 1006
iz 1946. i ASBr. 12/Zap. 37 iz 1961, op. cit. Brana pravila 1994, str.15.
36
O tome u Dimo Peri, Crkveno pravo, Beograd, Pravni fakultet Centar za publikacije, Dosije, 1999, str. 289. Po Duanovom zakoniku plaevnoje vremja.
37
Viktor B. Nui, Ope pravo katolike crkve, Kranska sadanjost, 1985, Zagreb,
str. 351.
176
1.2. Forma sklapanja braka

U savremenom porodinom pravu evropskih zemalja postoji dva sistema koji se odnose na formu sklapanja braka. Jedan je sistem obaveznog graanskog braka, koji ne iskljuuje mogunost sklapanja i verskog
braka. Graanski brak je danas obavezan u veem broju zemalja (Nema38
koj, Francuskoj, Belgiji, Holandiji, vajcarskoj , Rusiji, Srbiji itd). U
Vojvodini je graanski brak obavezan od 1894. godine, na osnovu ugarskog Zakonskog lanka o branom pravu, koji se primenjivao na tada39
njoj teritoriji Vojvodine.
Drugi sistem je sistem dualizma, odnosno jednake vanosti graanske i verske forme braka, tako da se budui suprunici odluuju za jednu
ili drugu formu. Dualizam formi je takoe prihvaen u veem broju zemalja na primer: u Velikoj Britaniji, skandinavskim zemljama, Grkoj.
Dualizam formi uveden je i u neke od istonoevropskih zemalja. Tako je
u ekoj verski brak dozvoljen Zakonom iz 1992. godine (br. 234). Slino je u Poljskoj, prema Konkordatu sa Vatikanom. Obiteljskim zakonom
iz 1998. godine u Hrvatskoj je uvedena verska forma kao alternativna
graanskoj, a tako je i po vaeem Obiteljskom zakonu iz 2003. godine
(l. 6, 8). U ovim zemljama se veliki broj brakova sklapa u verskoj formi
(u Velikoj Britaniji se preko 2/3 prvih brakova sklapa u verskoj formi).
Obavezan verski brak je forma koja ima samo istorijski znaaj u evropskim zemljama. Meutim, van Evrope postoje primeri zakonodavstava
u kojima je obavezan verski brak, bez postojanja mogunosti zakljuenja
braka u svetovnoj formi (npr. Izrael).
U domaem pravu graanska forma braka kao obavezna, obuhvata
predbrani postupak, ceremoniju sklapanja braka i registraciju braka.
40
Nadlean organ za sklapanje braka u pravu Srbije je matiar. Ako se radi o dravljanima Srbije koji se nalaze u inostranstvu, brak se moe sklopiti pred diplomatsko-konzularnim predstavnikom. Predbrane formalnosti na prvom mestu obuhvataju prijavu namere da se sklopi brak (l. 292304 PZS). Matiar proverava da li su ispunjeni uslovi za punovanost
braka, pa ako utvrdi da jesu odreuje se dan sklapanja braka (l. 294
PZS). Posle toga, matiar sa buduim suprunicima obavlja razgovor bez
38
U vajcarskoj je posle debate u Parlamentu, u okviru izmena donetih 1998. godine, ipak zadrana zabrana zakljuenja verskog braka pre graanskog. Op. cit. Guillod
2000, str. 359 (novi lan 97/3 Graanskog zakonika koji odgovara lanu 118/2).
39
U par. 29/1 se kae: Brak se mora sklopiti pred graanskim inovnikom.
40
Do izmena ranijeg Zakona o braku i porodinim odnosima iz 1993. godine nadlean organ bio je predsednik ili delegat skuptine optine, dok je matiar bio pomoni organ. Nadlenost je, dakle, preneta sa izabranog predstavnika na struno lice.
177
prisustva javnosti u kojem je duan da ih upozna sa pravnim posledicama

koje nastupaju sklapanjem braka (l. 295 PZS). Osim toga, matiar treba
da preporui buduim suprunicima da se uzajamno obaveste o stanju
zdravlja, a po potrebi i da posete odgovarajuu medicinsku ustanovu, kako bi dobili potpunu informaciju o svim podacima koji se tiu njihovog
zdravlja, dijagnoze i prognoze bolesti, leenju i rezultatima leenja. Matiar preporuuje buduim suprunicima da se upoznaju sa mogunostima i
prednostima planiranja porodice, te da posete brano ili porodino savetovalite i da se upoznaju sa vanou odravanja skladnih branih i porodinih odnosa i da se sporazumeju o prezimenu (l. 296, 297 PZS).
Sam in sklapanja braka je javan, svean, odvija se, po pravilu, u
prostoriji posebno predvienoj za tu namenu (l. 299/1 PZS). Sklapanju
braka prisustvuju budui suprunici, dva svedoka i matiar. Svedoci mogu biti sva poslovno sposobna lica, bez ikakvih ogranienja. Izuzetno se
moe dozvoliti da se brak sklopi u prisustvu jednog budueg suprunika i
punomonika drugog budueg suprunika ako za to postoje naroito
opravdani razlozi (l. 301 PZS). U okviru ina sklapanja braka matiar
upoznaje budue suprunike sa pravima i dunostima u braku, a zatim
budui suprunici daju potvrdne izjave volje o sklapanju braka (l. 302
PZS). Radnja koja sledi je registracija braka, odnosno upisivanje braka u
matine knjige venanih (l. 303 PZS).
Zakljuenje crkvenog braka pre graanskog predstavljalo je krivino
delo do 1994. godine kada je ovo krivino delo izostavljeno iz Krivinog
zakona Srbije. U pozitivnim propisima nije precizirano u kojoj verskoj
formi se moe zakljuiti brak, ali s obzirom na ustavne odredbe o zabrani
diskriminacije, koja ukljuuje i zabranu diskriminacije prema veroispovesti, brak bi se mogao sklopiti prema pravilima svih priznatih veroispovesti kojima pripadaju suprunici.
Kada se radi o pravoslavnoj crkvi, za sklapanje braka nadlean je
paroh one parohije kojoj pripadaju mladenci kao lanovi, a ako su mladenci lanovi razliitih parohija, nadlean je paroh one parohije kojoj pripada verenik (par. 55 Branog pravilnika Srpske pravoslavne crkve).
Brak se sklapa, po pravilu, u hramu, pre podne, u dane kada to crkva do41
zvoljava. Venanje se vri po obredu propisanom u Trebniku (par. 66 st.
1). Lica koja ele da sklope brak moraju biti prisutna inu venanja, a takoe i svedoci, koji moraju biti punoletni, krteni i pravoslavne vere, ako
41
Dani kada se ne moe izvriti venanje su: sreda i petak svake sedmice; od poetka boinjeg posta do 7/20 januara; od poetka siropusne do Tomine nedelje; za vreme
petrovskog i gospojinskog posta; na dan Usekovanja glave Sv. Jovana Krstitelja i na Krstovdan (par. 64, 65).
178
su u braku moraju biti u crkvenom braku. Sklapanju braka prethodi predbrani ispit i oglaenje braka. Predbrani ispit podrazumeva ispitivanje
volje za sklapanje braka, da li volja postoji i da li je slobodna, te da li postoji ranije uinjeno obeanje drugom licu da e se sklopiti brak (par. 6162). Oglaenje stupanja u brak ima za cilj da se utvrdi da li postoje smetnje ili zabrane za sklapanje braka, na taj nain to se pozivaju vernici da
prijave njihovo postojanje ako za njih znaju. Oglaenje vri nadleni paroh u hramu svoje parohije, u tri nedeljna ili praznina dana koji uzastopce dolaze, nakon zavretka liturgije, pred sakupljenim vernicima (par. 63,
st. 2).
Kada se radi o katolikoj crkvi brak se sklapa pred ovlaenim asistentom i dva svedoka. Po pravilima katolike crkve, vezano za svedoke
se ne trae nikakva posebna svojstva, pa ak ni da budu krteni. Brak se
sklapa u upi u kojoj jedna od stranaka ima prebivalite ili boravite, ako
imaju razliita prebivalita ili boravita zarunici mogu slobodno da izaberu mesto. Ranije je prednost imao upnik prema prebivalitu ili boravitu zarunice. Obred sklapanja braka je propisan u liturgijskim knjigama,
ali biskupska konferencija moe da saini sopstveni obred koji odgovara
obiajima mesta i naroda prilagoenim hrianskom duhu. Po Bakom
zakoniku se predvia da venanju prethode zaruke, zaruniki ispit i pouka o enidbi (Pogl. VII). Zaruke se oglaavaju u tri uzastopne nedelje ili
praznika. Za razliku od Zakonika kanonskog prava po Bakom zakoniku
se trai da svedoci budu katolike vere, ali Ordinarij moe dati dozvolu
da svedoci budu lica koja to nisu.
2. Razvod braka
Pravo koje regulie razvod braka u evropskim zemljama je svetovnog karaktera. Razvod braka je u skoro svim dravama dozvoljen. Jedna
od drava koja je meu poslednjim uvela razvod braka je Irska u kojoj se
stanovnitvo na referendumu izjasnilo za uvoenje razvoda braka tek
1996. godine (na prethodnih nekoliko referenduma stanovnitvo se izjasnilo protiv uvoenja razvoda braka). Danas je Malta jedna od poslednjih
drava koja ne poznaje razvod braka.
2.1. Razvod braka u domaem pravu

Porodini zakon Srbije predvia dva naina razvoda braka. Jedan je
razvod po sporazumu (l. 40), a drugi je razvod po tubi. Razvod po tubi
je razvod na osnovu poremeaja branih odnosa, odnosno objektivne nemogunosti ostvarenja zajednice ivota suprunika (l. 41). Brakorazvodni uzroci su opti i neskrivljeni.
179
Razvod po sporazumu je Porodinim zakonom Srbije reformisan,

uslovi za sporazumni razvod su pootreni. Suprunici treba da se sporazumeju o samom razvodu, o vrenju roditeljskog prava, te o deobi zajednike imovine (l. 40). Sporazum o razvodu mora biti u pisanom obliku. Po
ranijevaeem Zakonu o braku i porodinim odnosima iz 1980. godine
uslov za sporazumni razvod braka bio je sporazum o posledicama vezanim za decu, odnosno o vrenju roditeljskog prava, dok sporazum o podeli zajednike imovine nije bio uslov za sporazumni razvod. U sudskoj
praksi su bili esti sluajevi razvoda braka po sporazumu posle koga su
voene dugotrajne i iscrpljujue parnice o imovinskim pitanjima. Pootravanje ulova za sporazumni razvod ima za cilj da sporazumni razvod
sutinski to i bude, jer se zahteva sporazum o svim najvanijim posledicama razvoda braka. Imovina se deli na osnovu sporazuma i na taj nain se
izbegavaju dugotrajne parnice. Sporazumni razvod je regulisan u svom
istom obliku, naime, ako postoji sporazum o razvodu sud ne ispituje
okolnosti koje su dovele do razvoda braka. Sud jedino ima obavezu da
proceni da li je sporazum suprunika o vrenju roditeljskog prava u najboljem interesu deteta.
Brakorazvodni uzrok poremeaj branih odnosa, odnosno objektivna nemogunost ostvarenja zajednice ivota suprunika, postoji ako je
poremeaj branih odnosa ozbiljan i trajan, odnosno ako je nemogunost ostvarivanja zajednice ivota suprunika objektivna. (l. 41). Poremeaj branih odnosa kao brakorazvodni uzrok evoluirao je iz uzroka
nepodnoljivost zajednikog ivota koji je bio regulisan Osnovnim zakonom o braku iz 1946. godine. Ovaj opti uzrok je pretpostavljao utvrenje poetnog uzroka koji je doveo do posledice poremeaja branih
odnosa u tolikoj meri da je zajedniki ivot za brane drugove postao
nepodnoljiv. Poremeaj branih odnosa po svojoj prirodi predstavlja
objektivnu posledicu, a nepodnoljivost zajednikog ivota subjektivnu.
Poetni uzroci su bili navedeni primerice, i to kao: nesaglasnost naravi,
trajni nesporazum, neuklonjivo neprijateljstvo, a poetni uzrok je mogao biti i ma koji drugi uzrok. Danas se utvruje samo objektivna posledica, postojanje poremeaja branih odnosa ili nemogunost ostvarenja
zajednice ivota suprunika.
U okviru brakorazvodnog postupka sprovodi se postupak posredovanja, koji se sastoji od dve faze, postupka mirenja i nagodbe (l. 229246). Svrha mirenja je da se poremeeni odnos suprunika razrei bez
konflikta i bez razvoda braka (l. 234), a svrha nagodbe je da se poremeeni odnos suprunika razrei bez konflikta nakon ponitavanja ili razvoda braka (l. 241/1). Posredovanje se redovno sprovodi uz postupak u
180
branom sporu koji je pokrenut tubom, a ne sprovodi se ako jedan od suprunika ne pristane na posredovanje, ako je jedan od suprunika nesposoban za rasuivanje, ako je boravite jednog od suprunika nepoznato i
ako jedan ili oba suprunika ive u inostranstvu (l. 230). ivot u inostranstvu, kao razlog da se posredovanje ne sprovede, nije bilo potrebno
eksplicitno navoditi. Naime, ukoliko suprunici ne mogu da dou, oni
jednostavno nee pristati na sprovoenje posredovanja. Suprunici koji
ive u inostranstvu, a ele da se ukljue u postupak posredovanja su u to42
me bezrazlono onemogueni. Posredovanje se ne sprovodi kada se radi
o sporazumnom razvodu, jer je uslov za sporazumni razvod da su se suprunici ve sporazumeli o najvanijim pitanjima, a to su pitanja vezana
za decu i podelu zajednike imovine. Naravno, suprunici nisu spreeni
da se ukljue u postupak posredovanja, naprotiv, preporuuje se da se
obrate branom ili porodinom savetovalitu pre nego to se odlue za
razvod, tako da bi se ovakvo posredovanje sprovodilo po privatnoj inicijativi suprunika. U okviru brakorazvodnog postupka, sud, odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja, nastojae da suprunici postignu sporazum o vrenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajednike imovine (l. 241/2 PZS). Porodini zakon, osim toga, uvodi jo jednu znaajnu mogunost, a to je proirenje ustanova koje mogu da sprovode postupak posredovanja. Osim suda i organa starateljstva, to su i brana
ili porodina savetovalita, te druge ustanove koje su specijalizovane za
posredovanje u porodinim odnosima. Uslov da se posredovanje poveri
organu starateljstva, branom ili porodinom savetovalitu, odnosno drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodinim odnosima je pristanak suprunika na psiho-socijalno savetovanje, tako da sud
na predlog suprunika, ili uz njihovu saglasnost, moe poveriti posredovanje navedenim ustanovama (l. 232 PZS). Proirenje kruga ustanova
koje su ovlaene za sprovoenje postupka posredovanja trebalo bi da doprinese kvalitetnijem i efikasnijem sprovoenju ovog postupka. Ako suprunici postignu sporazum o najvanijim pitanjima, sud takav soporazum procenjuje, pa ako proceni da je sainjen u skladu sa najboljim interesom deteta, unosi ga u izreku presude o razvodu braka (l. 75/2 i l.
225/1). Poverljivost, kao jedna od znaajnih karakteristika posredovanja,
obezbeena je zabranom da sudija koji je rukovodio posredovanjem uestvuje u donoenju odluke u nekoj kasnijoj fazi postupka, osim ako je posredovanje uspelo (l. 231/3 PZS). Dakle, sudija koji je u toku posredovanja saznao poverljive injenice iz ivota suprunika, ne uestvuje u da-
42
Ovim je izmenjeno reenje koje je predloeno u Nacrtu PZS, a koje nije predvialo ivot u inostranstvu kao razlog da se posredovanje ne sprovede.
181
ljem postupku i tako nema mogunost da ove injnice obelodani. Mirenju

ne mogu da prisustvuju punomonici stranaka, za razliku od faze nagodbe
gde je njihovo prisustvo dozvoljeno.
Kada se radi o posledicama razvoda na decu, suprunici mogu zakljuiti sporazum o zajednikom ili o samostalnom vrenju roditeljskog
43
prava. Porodini zakon Srbije prvi put uvodi mogunost zajednikog
vrenja roditeljskog prava i kada roditelji ne ive zajedno (l. 75/2).
Sporazumom o zajednikom vrenju roditeljskog prava roditelji deteta
pismeno se saglaavaju da e roditeljska prava i dunosti obavljati zajedniki, meusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta. Sastavni deo sporazuma o zajednikom vrenju roditeljskog prava jeste i sporazum o tome ta e se smatrati prebivalitem deteta, (lan 76/2 PZS). Ovakva formulacija sadrine sporazuma ostavlja
roditeljima veliku slobodu, jer im omoguava da se dogovore o pitanjima vezanim za dete na nain koji najvie odgovara njihovoj, sasvim
konkretnoj situaciji. Jedino postavljeno ogranienje je obaveza roditelja
da postignu sporazum o tome ta e se smatrati prebivalitem deteta.
Radi se o tome da se u cilju pravne sigurnosti, a prvenstveno omoguavanja nesmetanog pravnog prometa (dostavljanje pravnih dokumenata,
obavetavanje roditelja itd) odredi prebivalite, a koje prati adresa deteta. Po miljenju Komisije koja je sainila Nacrt Porodinog zakona, ovo
ogranienje ne spreava roditelje da se dogovore o tzv. faktikom zajednikom staranju. Faktiko zajedniko staranje podrazumeva da dete ivi
sa oba roditelja i ono predstavlja jednu od komponenata zajednikog
staranja u uporednom pravu. Dakle, bilo bi mogue da dete ima podeljeno boravite (i kod majke i kod oca). Zajedniko vrenje roditeljskog
prava se uvodi kao oblik staranja i u situacijama u kojima je tradicionalni oblik staranja bilo samostalno vrenje roditeljskog prava jednog roditelja. Na taj nain roditeljsko staranje svoj osnov ne nalazi u statusu roditelja, niti njihovim meusobnim odnosima, nego prvenstveno u biolokim, odnosno pravnim roditeljskim odnosima. Ovaj koncept pokuava
da razdvoji roditeljske odnose od odnosa izmeu suprunika, na taj nain to, posmatrano sa pravnog stanovita, odnose roditelja i deteta zadrava istim ili slinim i u sluajevima promene u branim odnosima,
potujui injenicu da roditeljstvo ne prestaje razvodom braka, te da su
detetu u njegovom razvoju, po pravilu, potrebna oba roditelja. Zajedniko roditeljsko staranje je pravni izraz shvatanja po kome se smatra poeljnim da se odnosi izmeu oba roditelja i deteta odre uprkos situaci-
43
O tome vie u: Gordana Kovaek-Stani, Zajedniko vrenje roditeljskog prava,

Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 2006, No. 1-2, str. 32- 45.
182
jama poremeenih odnosa roditelja kao suprunika, koji su rezultirali

razvodom braka. To se nastoji postii izjednaavanjem pravnog poloaja roditelja na osnovu zajednikog pravnog staranja, a moe se proiriti
pravom na zajedniko faktiko staranje o detetu, odnosno odlukom o
stanovanju kod oba roditelja. Osim sporazuma da staranje o deci bude
zajedniko, roditelji mogu da se sporazumeju da se jedan od njih samostalno stara o detetu. Sporazum o samostalnom vrenju roditeljskog prava obuhvata sporazum roditelja o poveravanju zajednikog deteta jednom roditelju, sporazum o visini doprinosa za izdravanje deteta od
drugog roditelja i sporazum o nainu odravanja linih odnosa deteta sa
drugim roditeljem. (l. 78/1,2 PZS). PZS ne obavezuje suprunike da se
sporazumeju o supruanskom izdravanju, ali ih ni ne ograniava u tome.Sporazum po PZS mora biti u pisanoj formi, kao to je predvieno i
u Principima.
2.2. Razvod braka u uporednom pravu

U Francuskoj je razvod braka reformisan 2004. godine, a pre toga
sedamdesetih godina XX veka, kada je uveden meovit sistem brakorazvodnih uzroka i sporazumni razvod, dok je poloaj dece posle razvoda
44
braka revidiran i 1993. godine. Zakonom o razvodu braka Francuske iz
2004. godine, lanom 1 (a koji je novi lan 29 Code civil) su regulisani
brakorazvodni uzroci. Kao i do tada postoji etiri uzroka. To su: zajedniki pristanak (razvod po sporazumu), prihvatanje sloma braka, trajno naruavanje brane veze i razvod po osnovu krivice. Suprotno predlozima da
se napusti krivica kao brakorazvodni uzrok, u oba doma Parlamenta je
odlueno da se ovaj uzrok zadri, na osnovu stava da bi naputanje krivice bilo protivno koncepciji i percepciji razvoda u francuskom drutvu.
Odluka da se zadri ovaj uzrok je, po optem miljenju, u skladu sa obavezama i dunostima koje postoje u braku. Meutim, l. 5 (II) Zakona iz
2004. godine ograniava polje primene ovog uzroka na najozbiljnije sluajeve povrede obaveza i dunosti branog ivota inei ga nepodnoljivim, naroito zbog porodinog nasilja. Osim toga, lan 23 naputa lan
243 Code civil , koji je dozvoljavao jednom od suprunika da trai razvod
na osnovu toga to je drugi proglaen krivim za krivino delo. Razvod po
44
Zakon o razvodu braka je usvojen 26. maja 2004. godine, a primenjuje se od 1.

januara 2005. Official Journal of the French Republic nr 122, od 27. maja 2004, Christain
Dadomo, The Current Reform of French Law of Divorce, International Family Law, December 2004. Jacqueline Rubellin-Devichi, How Matters Stand Now in Relation to Family Law Reform, The International Survey of Family Law, A. Bainham (ed.), 2000, str.
154-158.
183
zajednikom pristanku je pojednostavljen po lanu 2 novog Zakona (kojim se menja lan 230 i 232 Code civil). Predvieno je da suprunici kada
postignu sporazum o principima separacije i njenim posledicama, mogu
da podnesu zajedniki zahtev kojem se pripaja sporazum o separaciji i
kojim se uvruje njihova nagodba o razvodu. Sporazum treba da obuhvati sve posledice razvoda braka. Posle samo jedne rasprave, sud e prihvatiti sporazum ako utvrdi da su suprunici dali slobodan pristanak i da
njihov sporazum, efikasno i uravnoteeno, titi interese oba suprunika i
dece. Drugi oblik razvoda po zajednikom pristanku koji je postojao po
Zakonu iz 1975. godine (sluaj u kome tueni prihvata jednostrani zahtev
tuioca) zamenjen je novim uzrokom: prihvatanje sloma braka, koji se jo
naziva i divorce-rsignation (razvod na osnovu prihvatanja). Prema lanu
13 (koji menja lan 233 i 234 Code civil), razvod mogu traiti jedan ili
oba suprunika i bie dosuen po osnovu toga to oboje prihvataju da je
njihov odnos nepopravljivo slomljen. Najznaajnija novina ovog zakona
je supstitucija uzroka rupture de vie commune (prekid zajednikog ivota) uzrokom altration definitive du lien conjugal (trajno naruavanje
brane veze) lanom 4 koji menja lanove 237 i 239 Code civil. Po novom l. 238 Code civil, razvod se moe dobiti na osnovu odvojenog ivota suprunika u kontinuiranom periodu od najmanje 2 godine, tako da je
naputen raniji zahtev da postoji separacija 6 godina pre pokretanja brakorazvodnog postupka. Osim toga, naputen je uzrok za razvod koji je
podrazumevao pogoranje mentalnog zdravlja tuenog. Nadalje, novi l.
246 Code civil predvia da ako oba suprunika trae razvod braka, jedan na osnovu krivice, a drugi na osnovu trajnog naruenja brane veze,
sud moe dosuditi razvod po drugom osnovu, odbacujui tubu koja se
bazira na krivici. U ovom sluaju, sud moe doi do oitog zakljuka da
je brak nepovratno naruen poto su oba suprunika traila njegov prestanak. Zakon afirmie princip potpune slobode razvoda znaajno reformiui razvod zbog sloma odnosa i zamenjui ga razvodom zbog trajnog naruenja brane veze posle dve godine separacije. U teoriji se
smatra da e nova odredba sigurno imati efekt podsticanja razvoda po
ovom osnovu, pogotovu to saglasnost druge strane nije potrebna. Meutim, to se tie uzroka za razvod, u teoriji se istie da je za aljenje
to zakonodavac nije iskoristio mogunost da zameni krivicu objektivnim uzrokom za razvod.
Reforma razvoda braka u Nemakoj je izvrena 1976. godine, kada
je pravo o razvodu vraeno u Graanski zakonik. Zakon o reformi poinje reima: Brak se zakljuuje tako da traje doivotno. Ova uvodna odredba, po reima autora Meri En Glendon, optimistina i na neki nain izuzetna, uneta je da bi se dobila podrka Hriansko-demokratske stran184

45
ke. U nemakom pravu postoji jedan neskrivljen brakorazvodni uzrok

neuspeh braka, te razvod po sporazumu. Neskrivljen uzrok za razvod braka
je zamenio pojedinane uzroke. Taj uzrok se zove Scheitern, figurativno
neuspeh braka. Neuspeh braka se bazira prvenstveno na odvojenom ivotu.
Pretpostavlja se da je brak pretrpeo neuspeh ako su suprunici iveli odvojeno jednu godinu, a nastavak braka bi predstavljao nepremostivu tekou
za tuioca iz razloga koji se nalaze u linosti drugog suprunika (par.
1565). Neoborivo se pretpostavlja da je brak pretrpeo neuspeh ako su suprunici iveli odvojeno jednu godinu, a oba suprunika trae razvod, ili se
tueni saglasio sa razvodom, ili ako su suprunici iveli odvojeno tri godine (par. 1566). Smatra se da suprunici ive odvojeno ako izmeu njih ne
postoji zajedniko domainstvo i ako jedan od suprunika odbija ponovno
uspostavljanje zajednice, odbijajui zajedniki brani ivot. Zajedniko domainstvo ne mora da postoji ak ni u sluaju kada suprunici ive pod
istim krovom (l. 1567). Brak se ne moe razvesti, bez obzira to je dolo
do njegovog sloma, ako i sve dok je opstanak braka posebno neophodan iz
izuzetnih razloga koji su u interesu maloletnog deteta roenog u tom braku.
Osim toga, brak se ne moe razvesti ako i sve dok bi razvod za tuenog koji se protivi razvodu izazvao izuzetne tekoe zbog posebnih okolnosti, u
tolikoj meri da se opstanak braka ini izuzetno potrebnim imajui u vidu i
interes tuioca (l. 1568).Ova odredba se u poetku nije primenjivala u sluaju odvojenog ivota suprunika u trajanju duem od pet godina, ali je to
proglaeno protivustavnim 1980. godine i izostavljeno 1986. godine, tako
da suprunik ima mogunost da pokua da dokae da bi razvod braka izazvao izuzetne tekoe i u sluaju da je zajednica ivota bila prekinuta due
od pet godina. Protivustavnost se bazirala na odredbi koja predvia da su
brak i porodica pod posebnom zatitom drave. Nemako pravo nije zadralo skrivljene uzroke. Meutim, Meri En Glendon smatra da se otvaraju
vrata dokazivanju krivice u situaciji razvoda u kojoj nije dolo do prekida
zajednice ivota due od jedne godine, s obzirom da se utvruje ponaanje
suprunika. Naime, tada se brak moe razvesti ako je dolo do njegovog
sloma, pod uslovom da bi opstanak braka za suprunika koji trai razvod
izazvao nepremostive tekoe iz razloga koji postoje na strani drugog suprunika. Razvod po sporazumu u Nemakoj nije poseban brakorazvodni
uzrok, ali pretstavlja dokaz o slomu braka, te ako postoji zajedniki predlog, ili saglasnost tuenog sa predlogom tuioca da se brak razvede, te ako
su stranke ivele odvojeno jednu godinu, pretpostavka o propasti braka je
konana i sud mora dosuditi razvod na osnovu paragrafa 1566(1). Prema
45
Mary Ann Glendon,: The Transformation of Family Law, Chicago, London, The
University of Chicago Press, 1996.
185
Zakonu o graanskom postupku, stranke koje trae sporazumni razvod moraju prikazati sudu detaljan sporazum o svim posledicama razvoda, kao to
je pitanje stana i predmeta domainstva, izdravanja dece i suprunika, podele brane imovine i penzija, staranja o deci i poseta, a brak se ne moe
razvesti dok se ne ree sva ova pitanja.
vajcarsko pravo o razvodu je do reforme iz 1998. godine bilo najstari46
je u Evropi (datiralo je iz 1907. godine). Reforma prava o razvodu obuhvata sledee take: liberalizaciju (uzroci za razvod su manje restriktivni, a izostavljene su zakonske prepreke koje su onemoguavale da se dobije razvod),
privatizaciju (sudija vie ne ulazi u privatni ivot stranaka, zajedniki sporazum stranaka je postao osnovni uzrok za razvod), dekriminalizaciju (krivica
je naputena i kao razlog za dobijanje ili nedobijanje razvoda, i vezano za alimentaciju), simplifikaciju (iako je zadran sudski postupak, reforma je vodila
rauna o novoj prirodi razvoda baziranom na zajednikom sporazumu suprunika i postupak za razvod nainila manje glomaznim), solidarnost posle razvoda (odnosi se na mogunost supruanskog izdravanja), uravnoteenje
ekonomske situacije suprunika (odnosi se na deobu brane imovine i obavezan sistem podele penzija), razdvajanje brane i roditeljske uloge (odnosi se
na mogunost zadravanja zajednike roditeljske vlasti u odnosu na decu),
zatitu dece (najbolji interes deteta je osnovni princip) i pravo deteta da bude
sasluano pred sudom (sa mogunou da bude zastupano od strane kuratora). Prema reformisanom pravu, osnovni uzrok za razvod je sporazum suprunika. Razvod se moe traiti i u sluaju da su suprunici iveli odvojeno vie od etiri godine ili ako ozbiljni razlozi koji nisu vezani za tuioca ine za47
jedniki ivot nepodnoljivim.
U vedskoj je razvod braka reformisan sedamdesetih godina XX
veka, to je zadrano i u pozitivnim propisima (Zakonu o braku iz 1987.
48
godine). U Finskoj je Zakon o braku donet takoe 1987. godine, kada je
49
kao novina ukinuta mogunost separacije. Po oba zakona krivica za razvod je izgubila znaaj, ukinuti su posebni brakorazvodni uzroci, a uveden
je razvod po sporazumu. Drugi oblik razvoda je razvod na osnovu odvojenog ivota (potrebno je da odvojen ivot traje najmanje dve godine, bez
prethodnog perioda za razmiljanje). Za skandinavska prava je karakteristino da ne poznaju ustanovu ponitaja braka, tako da je razvod braka
46
Op. cit. Guillod 1995, str. 489-490; op. cit. Guillod 2000, str. 357-363.
U parlamentarnoj debati je ovaj poslednji oblik razvoda nazvan nescaf (instant) razvod, ibidem.
48
The Marriage Code (SFS 1987:230) sa amandmanima, ukljuujui i SFS
1988:1452, Ministry of Justice, 1989.
49
Op. cit. Bradley, str. 288-306.
47
186
sankcija za nepotovanje uslova prilikom zakljuenja braka. Radi se o postojanju srodstva, u pravoj liniji i izmeu roenog brata i sestre, i ranije
postojeem braku. Iz toga proistie da postupak za razvod mogu pokrenuti ne samo suprunici, kako je uobiajeno, nego i javni tuilac. Razvod se
ne trai ako se radi o smetnji za koju se moe dobiti dispenzacija. Razlika
izmeu vedskog i finskog reenja je u tome to u vedskoj pokretanje
postupka zavisi od diskrecije javnog tuioca, dok je u Finskoj javni tuilac obavezan da pokrene postupak, tako da je vedsko reenje znatno liberalnije. U Finskoj je novina uvoenje registracionog postupka za razvod braka. U ovom postupku suprunici ne moraju lino da uestvuju, a
sudija samo stavlja peat na razvod.
50
U Grkoj je pravo o razvodu braka revidirano 1983. godine. Uveden je
razvod braka koji se ne bazira na krivici i razvod po sporazumu. Razvod se
smatra lekom koji je na raspolaganju suprunicima u sluaju nepopravljivog
sloma braka, za razliku od ranijeg shvatanja razvoda kao kazne za suprunika
koji je poinio branu povredu. Postoje dve vrste uzroka za razvod braka, razvod bez sporazuma, odnosno sa protivljenjem i sporazumni ili bez protivljenja.
U prvoj grupi nalaze se sledei uzroci: nepopravljiv slom braka, odvojen ivot
i nestalost. Nepopravljiv slom braka moe biti skrivljen i neskrivljen. U grkom pravu predviene su konkretne injenice ije postojanje ukazuje na krivicu tuenog i na osnovu kojih se pretpostavlja da je dolo do nepopravljivog
sloma braka. To su: bigamija, preljuba, naputanje i napad na ivot suprunika.
Brak se moe razvesti i na osnovu odvojenog ivota u trajanju od etiri godine,
to ukazuje da je nastao nepopravljiv slom braka. Pravo na tubu ima i onaj suprunik zbog koga je dolo do prekida zajednikog ivota. Brak se moe razvesti i na osnovu nestalosti, kada odluka o nestalosti daje pravo na razvod.Tueni se moe protiviti razvodu na osnovu tvrdnje da e razvod braka proizvesti
izuzetno velike imovinske ili druge tekoe u odnosu na njega, te da je interes
tuioca za prestankom braka slabiji od interesa tuenoga da brak opstane. Razvod moe biti odbijen ako se proceni da e nastati velike tekoe u konkretnom
sluaju, a test za procenu ovih okolnosti je standard razumnog oveka.
2.3. Principi evropskog porodinog prava o razvodu braka

Komisija za evropsko porodino pravo je objavila Principe evropskog porodinog prava vezane za razvod braka i izdravanje izmeu biv51
ih suprunika 2004. godine. Principi koji se odnose na razvod braka su
50
Op. cit. Kounougeri Manoledaki, str. 210.

Principles of European Family Law Regarding Divorce and Maintenance Between Former Spouses, Intersentia, Antwerp-Oxford, 2004, u daljem tekstu Principi.
51
187
podeljeni u tri grupe: opti principi, razvod po sporazumu i razvod bez saglasnosti jednog od suprunika.
Opti principi su sledei: dozvoljenost razvoda; zakonski postupak i
nadlean organ; vrste razvoda. Princip dozvoljenost razvoda obuhvata
stav da razvod treba da bude pravno dozvoljen, te da nije potrebno propisivati odreeno trajanje braka kao uslov. Princip zakonski postupak i
nadlean organ obuhvata stav da brakorazvodni postupak treba da bude
regulisan zakonom, a da nadlean organ koji odluuje o razvodu moe biti sud ili administrativni organ. Princip vrste razvoda odereuje da pravo treba da predvidi razvod po sporazumu suprunika i razvod bez saglasnosti jednog od suprunika.
Principi koji se odnose na razvod braka po sporazumu su sledei:
sporazum; period za razmiljanje; sadraj i forma sporazuma; odreivanje posledica. Princip sporazum odreuje da razvod treba da bude dozvoljen na osnovu sporazuma suprunika, te da nije potrebno propisivati faktiku separaciju kao uslov; sporazum treba shvatiti kao sporazum
izmeu suprunika o razvodu njihovog braka; sporazum moe biti izjavljen kao zajedniki predlog suprunika ili kao predlog jednog suprunika uz prihvatanje drugog. Princip period za razmiljanje pretpostavlja da treba predvideti period za razmiljanje i to od est meseci ako
suprunici imaju decu ispod 16 godina i ako su se dogovorili o svim posledicama razvoda. Ako suprunici nemaju decu ispod 16 godina i ako
su se dogovorili o svim posledicama razvoda nije potrebno predvideti
period za razmiljanje, a ako se nisu dogovorili o svim posledicama razvoda tada treba predvideti period za razmiljanje od tri meseca. Period
za razmiljanje nije potreban ako su pre pokretanja brakorazvodnog postupka suprunici bili faktiki razdvojeni est meseci. Princip sadraj i
forma sporazuma odreuje o kojim posledicama razvoda sprunici treba da se sporazumeju, a to su: njihova roditeljska odgovornost, ako je
potrebno, ukljuujui odreivanje boravita deteta i ureenje kontakta
deteta i roditelja; deje izdravanje, ako je potrebno; podela imovine;
supruansko izdravanje. Sporazim mora biti u pisanoj formi. Princip
odreivanje posledica obuhvata stav da nadlean organ treba da regulie posledice vezane za decu, uzimajui u obzir svaki doputen sporazum suprunika ako je u skladu sa najboljim interesom deteta. Kada se
radi o posledicama koje se odnose na suprunike, nadlean organ treba
da, kao najmanje, paljivo pregleda sporazum suprunika, a ako suprunici nisu postigli sporazum ili su postigli delimian sporazum, tada
nadlean organ regulie te posledice.
Principi koji se odnose na razvod bez saglasnosti jednog od suprunika su sledei: faktika separacija, izuzetna tekoa za tuioca, odrei188
vanje posledica. Princip faktika separacija odreuje da razvod bez saglasnosti jednog od suprunika treba da bude doputen ako su suprunici
bili faktiki razdvojeni jednu godinu. Princip izuzetna tekoa za tuioca odreuje da u sluajevima izuzetne tekoe za tuioca nadlean organ
moe dosuditi razvod i ako suprunici nisu bili faktiki razdvojeni jednu
godinu. Princip odreivanje posledica obuhvata stav da nadlean organ
treba da, ako je potrebno, odlui o roditeljskoj odgovornosti, ukljuujui
odreivanje boravita deteta i ureenje kontakta deteta i roditelja i deje
izdravanje, uzimajui u obzir svaki doputen sporazum suprunika ako
je u skladu sa najboljim interesom deteta. Kada se radi o posledicama koje se odnose na suprunike, nadlean organ moe da odredi imovinske
posledice vezane za suprunike, uzimajui u obzir svaki doputen sporazum izmeu suprunika.
Odredbe Porodinog zakona Srbije o razvodu braka su u skladu sa
optim principima Komisije za evropsko porodino pravo vezane za razvod. U domaem pravu razvod je dozvoljen, ne predvia se odreeno trajanje braka kao uslov za razvod braka. Brakorazvodni postupak je regulisan zakonom, a nadlean organ koji odluuje o razvodu je sud. Pravo Srbije poznaje sporazumni razvod i razvod po tubi na osnovu poremeaja
branih odnosa, odnosno objektivne nemogunosti ostvarenja zajednice
ivota suprunika, razvod po tubi odgovara razvodu bez saglasnosti jednog od suprunika, tako da je i u odnosu na vrste brakorazvodnih uzroka
brano pravo Srbije u potpunosti u skladu sa Principima.
Kada se radi o sporazumnom razvodu PZS ne propisuje faktiku
separaciju kao uslov, slino preporuci u Principima. Sporazum ima
formu zajednikog predloga suprunika, ali se ne predvia mogunost
sporazum bude u formi predloga jednog suprunika uz prihvatanje
drugog. PZS ne predvia period za razmiljanje, za razliku od predloga u Principima, a s obzirom da se spredlog za sporazumni razvod
podnosi uz sporazum o svim najvanijim posledicama razvoda. Postignut sporazum o svim posledicama razvoda govori da je namera suprunika da se njihov brak razvede definitivna i vrsta, te da period za
razmiljanje ne bi uticao na njihov stav o razvodu braka, tako da bi period za razmiljanje mogao biti imati negativnu posledicu koja bi se
ispoljila kao odugovlaenje postupka. Kada se radi o posledicama razvoda o kojima sprunici treba da se sporazumeju, posledice su sline
posledicama koje predviaju principi: vrenje roditeljskog prava (roditeljska odgovornost kao termin koji se koristi u Principima) i podela
zajednike imovine. PZS ne obavezuje suprunike da se sporazumeju
o supruanskom izdravanju, ali ih ni ne ograniava u tome. Za razliku od Principa, PZS ne predvia mogunost da sud regulie posledice
189
kod sporazumnog razvoda, prihvatajui stav da suprunici imaju obavezu da se dogovore o svim posledicama razvoda to ini sastavni deo
sporazuma o razvodu. Prema reenju usvojenom u PZS, sud je ovlaen da procenjuje sporazum o vrenju roditenjskog prava, pa ako proceni da je sporazum u najboljem interesu deteta unosi ga u izreku presude o razvodu braka (l. 225/1 PZS).
Principima se odreuje da razvod bez saglasnosti jednog od suprunika treba da bude doputen ako su suprunici bili faktiki razdvojeni jednu godinu, osim u sluajevima izuzetne tekoe za tuioca,
kada se uslov faktike separacije moe mimoii. Komisija objanjava
da je ideja na osnovu koje je definisan ovaj princip bila u tome da se
pronae jednostavan, objektivan test. Eliminacija pozivanja na krivicu
ili na nepopravljiv slom braka dovodi do toga da se izbegava nepoeljno ispitivanje stanja braka od strane nadlenog organa i vie potuje
lini integritet i autonomija suprunika. lanovi ekspertske grupe su
kritiki procenjivali prvi nacrt Principa koji je sadrao nepopravljiv
slom braka kao brakorazvodni uzrok. Faktika separacija suprunika
moe se smatrati dovoljnim osnovom za razvod, a utvrivanje nepopravljivog sloma braka smatra se dodatnom preprekom koja nema
opravdanja. Komisija navodi da je posle temeljne diskusije postalo jasno da u ovom sluaju ne treba slediti zajedniko jezgro. (Misli se na
zajednike elemente u konsultovanim pravima - common core). Na
osnovu toga, ovaj princip se bazira na pristupu boljeg prava, umesto
na pristupu zajednikog jezgra. Princip nije dao definiciju faktike
separacije, ali kada se uzme u obzir veina prouavanih evropskih zakonodavstava, pojam obuhvata ideju da brani ivot izmeu suprunika vie ne postoji. To, meutim ne znau da suprunici moraju da ive
u odvojenim kuama i obrnuto, ivot u odvojenim kuama ne mora da
znai da je brani ivot prestao. Da bi se smatralo da separacija postoji, mora postojati namera u smislu da bar jedan od suprunika veruje
52
da je brak propao.
Porodini zakon Srbije ne predvia uslov faktike razdvojenosti kada se radi o razvodu po tubi jednog suprunika. Brakorazvodni uzrok
pretstavlja poremeaj branih odnosa, odnosno objektivna nemogunost
ostvarenja zajednice ivota suprunika. Veina evropskih zakonodavstava
takoe predvia slian uzrok koji je u mnogim pravima odreen kao nepopravljiv slom braka.
Princip odreivanje posledica obuhvata stav da nadlean organ
treba da, ako je potrebno, odlui o roditeljskoj odgovornosti, ukljuujui
52
190
Op. cit. Principi str. 55-56.
odreivanje boravita deteta i ureenje kontakta deteta i roditelja i deje

izdravanje, uzimajui u obzir svaki doputen sporazum suprunika ako
je u skladu sa najboljim interesom deteta. Kada se radi o posledicama koje se odnose na suprunike, nadlean organ moe da odredi imovinske
posledice vezane za suprunike, uzimajui u obzir svaki doputen sporazum izmeu suprunika. Po pravu Srbije sud ureuje posledice razvoda
braka po tubi, ali se favorizuje sporazum roditelja o posledicama razvoda, naroito kroz fazu nagodbe, kao jednu od faza posredovanja. Svrha
nagodbe je da se poremeeni odnos suprunika razrei bez konflikta nakon razvoda braka, tako da sud ili ustanova koja sprovodi nagodbu nastoji da suprunici postignu sporazum o vrenju roditeljskog prava i o deobi
zajednike imovine (l. 241PZS).
II UTICAJ MULTIKULTURALNOSTI, SVETOVNOG I VERSKOG

BRANOG PRAVA NA NUPCIJALITET I DIVORCIJALITET
U VOJVODINI53
U Vojvodini u dananjim uslovima znaajan broj parova sklapa
brak, osim u graanskoj formi i u verskoj formi. Postavlja se pitanje da li
postoji uticaj verskog prava, ne samo u smislu sklapanja braka, nego i u
smislu prestanka braka razvodom.
U Vojvodini postoji duga tradicija mogunosti ravoda braka. Pre II
svetskog rata u tadanjoj Vojvodini razvod braka je bio regulisan Zakonom o braku (Zakonski lanak XXXI:1894) ugarskog prava. Brakorazvodni uzroci su bili: brakolomstvo ili protivprirodni blud, sklapanje novog braka znajui da prethodni brak postoji; naputanje due od est meseci ili nepoznato mesto prebivanja najmanje jednu godinu; raenje o glavi, ili teko zlostavljanje; osuda na smrt ili bar pet godina robije ili tamnice. Osim ovih pojedinanih uzroka, postojali su i uzroci koji mogu dovesti do razvoda samo ako sudija utvrdi da je dalji zajedniki ivot postao
nepodnoljiv (par. 80). To su: teka povreda supruanske dunosti; navoenje deteta na krivino delo ili nemoralan ivot; nemoralan ivot suprunika; osuda na robiju ili tamnicu ispod pet godina ili na zatvor zbog prestupa poinjenog iz koristoljublja. U ovom sluaju sud je prvo morao da
53
Rad pod naslovom Multicultural Vojvodina: Influences on Formation and Dissolution of Marriage (Multikulturalna Vojvodina: uticaj na sklapanje i prestanak braka) prezentovan je na Regionalnoj konferenciji Meunarodnog udruenja za porodino pravo u
Tel Avivu, Izreal, 8. juna 2009. godine i predat je za tampu. Ovaj deo lanka je preuzet iz
tog rada i preveden na srpski jezik.
191
odredi odvojen ivot (u trajanju od pola godine do jedne godine, ili due,
po zahtevu stranaka). Razvod braka zasnivao se na krivici.
Versko pravo u Vojvodini ima razliit stav prema razvodu braka. Tako, Srpska pravoslavna crkva poznaje razvod braka, za razliku
od katolike. Razvod braka je danas u nadlenosti drave. Ipak, injenica da li versko pravo poznaje ili ne poznaje razvod braka moe
biti od znaaja u populaciji stanovnitva koje se deklarie kao vernici u smislu donoenja individualnih odluka o tome da li da se brak
razvede ili ne.
Prema Branom pravilniku Srpske pravoslavne crkve uzroci za
razvod braka su: preljuba, raenje o glavi branom drugu, hotimian
pobaaj, zlobno naputanje branog druga, nestanak branog druga,
telesna i duevna bolest, moralna pokvarenost, otpadnitvo od pravoslavne vere (par. 88-107). Radi se o pojedinanim brakorazvodnim
uzrocima, koji se baziraju na krivici. Iskljuivo kriv brani drug nije
imao pravo da pokrene brakorazvodni postupak (par. 86). U okviru
postupka za razvod braka po pravoslavnim propisima se sprovodilo
mirenje. Mirenje se sprovodilo na sledei nain: Svetenik vri pokuaj mirenja meu zavaenim branim drugovima oinski i blago,
kao svoju pastirsku dunost. Pri vrenju ove slube imae svetenik u
vidu jedino svetinju i vanost braka i nee se rukovoditi nikakvim
drugim obzirima. Naroito e se kloniti svega to bi razmiricu izmeu
branih drugova moglo zaotriti ili bi se moglo izazvati utisak da on u
toj razmirici staje na stranu one stranke koja pomirenje odbija. Pokuaj mirenja ima se voditi tako da se iz njega jasno vidi kako Crkva eli meusobno pratanje i oekuje pomirenje branih drugova, radi viih hrianskih ciljeva. Ako u braku ima dece, svetenik e od zavaenih traiti izmirenje i za ljubav njihove dece, koja bi nevino stradala (par. 192).
Prema popisu stanovnitva iz 2002. godine u Vojvodini ivi oko 1
710 000 stanovnika starog 15 i vie godina. Prema nacionalnoj pripadnosti ima 65% Srba, dok najbrojinju nacionalnu manjinu ine Maari
(15%). Osim Srba i Maara, kao najbrojnijih, popis je obuhvatio 20 razliitih nacionalnih zajednica. Sledei po brojnosti su Hrvati i Slovaci kojih
ima oko 3%, zatim Jugosloveni, Crnogorci, Rumuni kojih ima oko 2%,
slede Romi i Rusini sa oko 1%, dok pripadnika ostalih nacionalnih zajed54
nica ima ispod 10 000.
54
Popis stanovnitva, domainstva i stanova u 2002, Stanovnitvo, 12, Republiki

zavod za statistiku, Beograd 2003, str. 112 226, 227, 302, 303.
192

Tabela I
Stanovnitvo prema nacionalnoj pripadnosti u Vojvodini
Srbi
Maari
Broj stanovnika
% od celokupnog
broja stanovnika
1.110.000
64,9%
252.000
14,7%
Hrvati
50.000
2,9%
Slovaci
49.000
2,8%
Jugosloveni
41.000
2,4%
Crnogorci
30.000
1,7%
Rumuni
26.000
1,5%
Romi
20.000
1,2%
Rusini
14.000
0,8%
10
Ukupno
1.709.778
Prema verskoj pripadnosti, 69% stanovnitva pripada pravoslavnoj

veroispovesti, 20% katolikoj, 0,7% stanovnitva su su izjasnili da nisu
vernici, dok se 4,7% nisu izjasnili u smislu verske pripadnosti. ostalo stanovnitvo pripada drugim veroispovestima, na primer protestantskoj, Isla55
mu, Judaizmu, orijentalnim kultovima.
Tabela II
Stanovnitvo prema verskoj pripadnosti u Vojvodini
1
Pravoslavna veroispovest
1.173.937
68,7%
Katolika veroispovest
336.870
19,7%
Protestantska veroispovest
62.219
3,6%
Islamska veroispovest
5.993
0,4%
Judaistika veroispovest
305
0,01%
Proorijentalni kultovi
149
0,01%
Pripada veroispovesti koja nije

navedena
4.123
0,2%
Nisu vernici
11.711
0,7%
Nisu se izjasnili
80.727
4,7%
10
Nepoznato
33.744
2,0%
11
Ukupan broj stanovnika
1.709.778
100,0%
55
Op. cit. Popis str. 112 226, 227, 302, 303.
193
Prema branom stanju, oenjenih/udataih stanovnika Vojvodine

ima 59%, neoenjenih/neudatih 25%, te razvedenih 4,4%. Oenjenih/udatih stanovnika srpske nacionalne pripadnosti ima 59%, neoenjenih/neudatih 26%, a razvedenih 4%. Oenjenih/udataih stanovnika maarske nacionalne pripadnosti ima 59%, neoenjenih/neudatih 21%, a
56
razvedenih 5,4%.
Tabela III
R.br
Brano stanje stanovnitva u Vojvodini

Nacionalna pripadnost
Celokupno stanovnitvo starije od 15

godina
Oenjen/udata
(%)
Neoenjen/neudata (%)
Razvedeni
(%)
59
25
4,4
Srbi
59
26
4,0
Maari
59
21
5,4
Oenjenih/udatih stanovnika pravoslavne veropispovesti ima 59%,

neoenjenih/neudatih 26%, a razvedenih 4%. Oenjenih/udataih stanovnika katolike veropispovesti ima ima 59%, neoenjenih/neudatih 21%, a
razvedenih 5,4%. U populaciji stanovnika koji su se izjasnili da nisu vernici ima oenjenih/udatih 59%, neoenjenih/neudatih 27%, a razvedenih
6,7%. U populaciji stanovnika koji se nisu izjasnili u smislu verske pri57
padnosti ima 52%, neoenjenih/neudatih 33%, a razvedenih 5,5%. Znaajna razlika u pogledu branog stanja postoji izmeu stanovnika koji su
se izjasnili da nisu vernici (ateisti) u odnosu na stanovnitvo koje pripada
odreenoj veroispovesti. Tako, je procenat razvoda braka u kategoriji ateista 6,7 dok je kod pravoslavnog stanovnitava procenat razvoda 4, a kod
katolikig 5,4. Polazna ideja ovog rada bila je da se ustanovi da li razlike
u verskoj pripadnosti, naroito razlike koje postoje u stavu prema razvodu
braka u pojedinim verkim pravima, utiu na ponaanje pripadnika tih veroispovesti u smislu odluivanja na razvod braka. Kako je ve objanjeno, pravoslavna crkva dozvoljava razvod braka, za razliku od katolike.
Uporeujui statistike podatke, moe se zakljuiti da uticaj odreene religijske pripadnosti nije izraen, jer, kako se vidi, u okviru stanovnitva
koje se izjasnilo kao katoliko stopa razvoda braka je via u odnosu na
stanovnitvo koje se izjasnilo kao pravoslavno. injenica da li se radi o
vernicima ili ateistima je od veeg znaaja, s obzirom da je u populaciji
56
57
194
Do 100% su udovci/udovice, te odreen broj nepoznatih po branom stanju.

Do 100% su udovci/udovice, te odreen broj nepoznatih po branom stanju.
ateista stopa razvoda znatno vea nego u populaciji vernika, to govori o

tome da postoji uticaj verskog prava na individualne odluke o razvodu
braka, imajui u vidu religijske stavove o ustanovi braka. Naime, iako
pravoslavna crkva doputa razvod, brak se smatra ustanovom koja je trajna, tako da razvod braka treba da bude izuzetna pojava. Katoliki vernici,
moe se zakljuiti, slede svetovno porodino pravo, a manje versko pravo. Ova pojava moe biti posledica vrlo dugog vaenja svetovnog prava u
Vojvodini koje poznaje ustanovu razvoda braka jo od XIX veka (ugarski
Zakon o braku iz 1894. godine Zakonski lanak XXXI), pa sve do danas, kada je razvod postavljen vrlo liberalno.
Tabela IV
R.br
Brano stanje stanovnitva u Vojvodini

Verska pripadnsot
Oenjen/udata
(%)
Razvedeni
(%)

godina
59
16
4,4
Pravoslavci
59
26
4,0
Katolici
59
21
5,4
Nisu vernici
59
27
6,7
Nisu se izjasnili
52
33
5,5
Kada se posmatra stanovnitvo prema branom stanju po tipu naselja, u gradskim sredinama, u kojima ivi 57% stanovnika Vojvodine,
ima oenjenih/udataih stanovnika 57%, neoenjenih/neudatih 26%, a
razvedenih 5,3%. U seoskim sredinama u kojima ivi 43% stanovnika
Vojvodine ima oenjenih/udatih stanovnika 60%, neoenjenih/neudatih
58
24%, a razvedenih 3,2%. Uoava se da postoji znatan uticaj tipa naselja u kojem stanovnitvo ivi na njihovo ponaanje u odnosu na sklapanje i razvod braka. Ovaj uticaj je vei uporeenju sa uticajem koji ima
nacionalna i verska pripadnost. Objanjenje ove pojave moglo bi biti u
pretpostavci da je seosko stanovnitvo zadralo patrijarhalniji model
porodinih odnosa od gradskog stanovnitva, tako da je u okviru seoskog stanovnitva vei procenat stanovnika koji ivi u braku, manji procenat razvoda, te manji procenat stanovnika koji nisu udati/oenjeni u
odnosu na gradsko stanovnitvo.
58
Do 100% su udovci/udovice, te odreen broj nepoznatih po branom stanju. U

gradskim sredinama ivi oko 974 000, a u ostalim 735 000, ukupan broj stanovnika u Vojvodini je oko 1 710 000, op. cit. Popis str. 112.
195

Tabela V
R.br Brano stanje stanovnitva u Vojvodini
Gradsko/seosko
Oenjen/udata
(%)
Razvedeni
(%)

godina
59
16
4,4
Gradsko stanovnitvo
57
26
5,3
Seosko stanovnitvo
60
24
3,2
Stopa sklopljenih brakova (nupcijalitet) i stopa razvedenih brakova

(divorcijalitet) posmatrana je u periodu od nekoliko decenija u Vojvodini
(Srbiji). Stopa sklopljenih brakova belei pad. U 1981. godini stopa sklopljenih brakova bila je u Vojvodini 7,6 (slino u Srbiji 7,5), dok je posle
59
25 godina smanjena na 5,2 (slino u Srbiji 5,4). U evropskim zemljama
stopa je sledea: u Danskoj i Portugaliji preko 6, kao jedna od najviih, u
60
Velikoj Britaniji oko 5, a najnia je u vedskoj ispod 4. U 2005. godini
je u Vojvodini 23,4% (oko 4 500) dece je roeno van braka, u Srbiji
61
22,5% (oko 16 000).
Kako se vidi, stopa razvedenih brakova na 1000 stanovnika je nia
2006. godine nego 1981. godine, meutim stopa razvedenih brakova na
1000 sklopljenih brakova je via 2006. godine u odnosu na 1981. godinu.
Odnos sklopljenih i razvedenih brakova pokazuje da je razvod u novije
vreme ei nego ranije. U Vojvodini se svaki peti brak razvodio pre 25
godina, dok se svaki etvrti razvodi u novije vreme. Razlika je vea u Srbiji: svaki sedmi brak se razvodio pre 25 godina, dok se svaki peti razvodi u novije vreme. Stopa razvedenih brakova je u Vojvodini u 2006. godini 1,1, dok je u nekim evropskim zemljama zemljama stopa razvednih
brakova mnogo via, npr. u Velikoj Britaniji je 3.
59
Op. cit. Statistiki godinjak 2006, str. 79.

Op. cit. Lowe, Douglas, str. 22, podaci iz Social Trends 1998, str. 41.
61
Op. cit. Statistiki godinjak 2006, str. 79, 90; Statistiki godinjak Srbije 2007,
str. 83, 94.
Poslednjih godina se raa oko 20% vanbrane dece godinje, u 2002. je roeno
20,37% dece van braka u odnosu na 10,67% u 1985. i 16,45% u 1995. godini Statistiki
godinjak Srbije i Crne Gore 2004, str. 42. U 2004. godini u Srbiji je roeno 22,19% dece
van braka, a u Vojvodini 23,30, op. cit. Statistiki godinjak 2006, str. 90.
60
196

Tabela VI
Stopa sklopljenih brakova
(na 1000 stanovnika)
R.br
1
Godina
2
3
Stopa razvedenih brakova

(na 1000 stanovnika)
1981.
1990.
2000.
2006.
1981.
1990.
2000.
2006.
Vojvodina
7,6
6,0
5,9
5,2
1,6
1,30
1,1
1,1
Srbija
7,5
6,2
5,5
5,4
1,05
1,1
0,8
1,2
Tabela VII
Razvedeni brakovi na 1000 sklopljenih
1
Godina
1981.
1991.
2002.
2006.
Vojvodina
213
223
227
232
Srbija
141
145
238
206
III ZAKLJUAK
Porodino pravo Srbije, koje vai na celoj teritoriji Republike, pa tako i u Pokrajini Vojvodini, je moderno pravo koje se bazira na naelima
ravnopravnosti, nediskriminacije, ljudskih prava, posebno prava deteta. U
branom pravu, uslovi za sklapanje braka su liberalizovani, tako da prepreke za sklapanje braka postoje samo u smislu ostvarenja osnovnih naela, kao to je naelo monogamije, zabrane incesta, naelo slobodne volje stranaka. Graanska forma braka je obavezna. Razvod brka je regulisan liberalno, koncept krivice za razvod braka je naputen, tako da su brakorazvodni uzroci neskrivljeni i opti, krivica nema uticaja na sam razvod
braka, a ni na pravne posledice razvoda braka. Obavezna graanska forma braka i institucija razvoda braka imaju dugu tradiciju u Vojvodini, jo
od vremena vaenja ugarskog Zakona o braku iz 1894. godine. Iako u savremenoj Vojvodini verska forma braka ne proizvodi pravne posledice,
sklapanje braka u verskoj formi je danas esto, budui suprunici se odluuju da sklope brak osim u graanskoj formi i u verskoj. Savremeno svetovno brano pravo ne poznaje neke od uslova koji predvia versko pravo, npr. po pravoslavnom pravu etiri prethodna braka predstavljaju branu smetnju, razlika u veri, razlika u godinama, starosna dob, tempus lugendi, srodstvo je postavljeno ire nego danas.
Odredbe Porodinog zakona Srbije o razvodu braka su u skladu sa
optim principima Komisije za evropsko porodino pravo vezanim za
197
razvod. U domaem pravu razvod je dozvoljen, ne predvia se odreeno

trajanje braka kao uslov za razvod braka. Brakorazvodni postupak je regulisan zakonom, a nadlean organ koji odluuje o razvodu je sud. Pravo
Srbije poznaje sporazumni razvod i razvod po tubi na osnovu poremeaja branih odnosa, odnosno objektivne nemogunosti ostvarenja zajednice ivota suprunika, a koji odgovara razvodu bez saglasnosti jednog od
suprunika, tako da je i u odnosu na vrste brakorazvodnih uzroka u potpunosti u skladu sa Principima. Ideja koja je predloena u Principima da
se kao uzrok predviditi faktika separacija, a napuste drugi uzroci kao to
je nepopravljiv slom braka i za domae pravo se ini prihvatljiva. Naputanje uzroka odreenog kao poremeaj branih odnosa, odnosno objektivna nemogunost ostvarenja zajednice ivota suprunika, i njegova zamena postojanjem faktike separacije u odreenom trajanju bila bi prihvatljiva, imajui u vidu da domai sudovi u sutini ne ulaze u utvrivanje da li zaista postoji poremeaj branih odnosa. Nemogunost ostvarenja zajednice ivota suprunika sama po sebi pretpostavlja faktiku separaciju, tako da bi, ako bi se uveo razvod na osnovu faktike separacije suprunika, ovaj uzrok postao nepotreban.
Vojvodina je multikulturalna, multinacionalna i multireligiozna sredina. Istraivanje je pokazalo da indikatori branih odnosa, statistiki podaci o stopi sklopljenih i stopi razvedenih brakova, ne pokazuju velike
razlike u razliitim grupama stanovnika. Moe se zakljuiti da razlike u
nacionalnosti i verskoj pripadnosti kao faktorima koji su prouavani, nemaju znaajan uticaj na brane odnose. Ipak, razlike u stopi razvoda uoljive su kada se porede dve grupe stanovnika, vernici i oni koji su se izjasnili da nisu vernici, uestalost razvoda braka je vea u kategoriji stanovnika koji su se izjasnili da nisu vernici, injenica da li se radi o vernicima
ili ateistima je od veeg znaaja, s obzirom da je u populaciji ateista stopa
razvoda znatno vea nego u populaciji vernika, to govori o tome da postoji uticaj verskog prava na individualne odluke o razvodu braka, imajui u vidu religijske stavove o ustanovi braka. Naime, iako pravoslavna crkva doputa razvod, brak se smatra ustanovom koja je trajna, tako da razvod braka treba da bude izuzetna pojava. Katoliki vernici, moe se zakljuiti, sledi svetovno porodino pravo, a manje versko pravo. Ova pojava moe biti posledica vrlo dugog vaenja svetovnog prava u Vojvodini
koje poznaje ustanovu razvoda braka jo od XIX veka (ugarski Zakon o
braku iz 1894. godine - Zakonski lanak XXXI), pa sve do danas, kada je
razvod postavljen vrlo liberalno.
Iako postoji razlika izmeu verskog prava pravoslavne i katolike
crkve u odnosu na dozvoljenost razvoda braka, primeuje se da ova inje198
nica nema uticaja na razvod braka kod pravoslavnog, odnosno katolikog

stanovnitva. Naprotiv, razvod je uestaliji kod katolikog u odnosu na
pravoslavno stanovnitvo u Vojvodini. Ova pojava se moe objasniti dugim obaveznim vaenjem svetovnog porodinog prava u Vojvodini, te injenicom da znaajan broj vernika ne ine aktivni, istinski vernici, tako
da se iako vernici, odluuju da slede svetovno, a manje versko pravo u
branim odnosima. Osim toga, primeeno je da tip naselja u kojem stanovnitvo ivi, odnosno da li se radi o urbanom ili ruralnom stanovnitvu,
predstavlja faktor koji je znaajan u porodinim odnosima. Stopa razvoda
je znaajno via meu urbanim stanovnitvom. Ova pojava bi se mogla
objasniti zadravanjem patrijarhalnog modela porodinih odnosa u ruralnim sredinama i danas u XXI veku.
199
Gorana Kovaek-Stani, Ph.D., Full Professor

Multiculturalism: Influences on the Formation

and Dissolution of Marriage
Abstract
Vojvodina is a multicultural, multiethnic and multi-religious environment. As a matter of fact, the indicators of marriage relations statistical data on marriage and divorce rate, do not show much differences in
different population groups. The influence of nationally and religion as
examined factors is not significant in marriage relations. However, difference in divorce rates might be seen in comparison between two population groups, one, declared themselves as believers and on the other hand
the atheists. The frequency of divorce is higher among the atheists. This
indicates that influence of religious law actually exists as a factor in individual decision on getting the divorce or not, having in mind that the Orthodox church does allow divorce, but sees marriage as the permanent,
long-lasting institution and divorce as exceptional phenomenon. Although there is a distinction comparing Orthodox and Catholic religion regarding permissibility of divorce, since Catholic rules do not allow divorce; it is noticeable that this fact does not make the difference in the frequency of divorce among Orthodox and Catholic believers. On the contrary,
divorce is more frequent in the Catholic population than in the Orthodox.
This phenomenon may be the consequence of the long mandatory application of the secular family law in Vojvodina which recognized the institution of divorce and probably the fact that a significant number of believers are not active, genuine believers, so they follow secular family law
rules in the marriage relations rather than religious rules. It might be noticed that the type of area where population live urban or rural has a
significant influence on family relations in Vojvodina. The divorce rate is
considerably higher among urban population than among rural, probably
due to a more patriarchal model of the family relations accepted among
rural population even today in the XXI century.
Key words: Multiculturalism, Marriage, Divorce, Comparative Family Law, European Family Law, Vojvodina.
200
347.28:347.3
Dr Danica Popov, redovni profesor

ZALOGA NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM

U REGISTAR U PRAVU REPUBLIKE SRBIJE
Saetak: Zakonom o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, iz 2003.godine, regulie se jedan od naina zalaganja pokretnih stvari radi obezbeenja potraivanja zalonog poverioca bez predaje pokretnih stvari i prava koje su predmet zalonog prava u dravinu
poveriocu. Za razliku od klasinog zalonog prava na pokretnim stvarima (runa zaloga), za koju se zahteva predaja zaloene stvari u dravinu zalonom poveriocu, u sluaju zaloge na pokretnim stvarima upisanim
u registar, poverilac stie zalono pravo upisom u Registar zaloge, a
stvar i dalje ostaje u dravini zalonog dunika. Za ovu vrstu zaloge, se u
pravnoj teoriji, koriste izrazi: registrovana ili registarska zaloga, bezdravinska zaloga ili mobilijarna hipoteka. U radu se koristi izraz registrovana zaloga. Registrovana zaloga predstavlja pogodno sredstvo obezbeenja potraivanja kako za zalonog dunika, jer nije lien dravine stvari, tako i za zalonog poverioca jer se zaloga jednostavnije realizuje.
Predmet ovog rada su pored pojma ovog instituta, slinosti i razlike u odnosu na klasini pojam rune zaloge, objekti registrovanog zalonog prava, prava i obaveze ugovornih strana iz ugovora o registrovanoj zalozi,
namirenje zalonog poverioca, nain namirenja i prestanak registrovane
zaloge.
Kljune rei: zaloga na pokretnim stvarima upisanim u registar, zaloni dunik, zaloni poverilac, Registar zaloge, namirenje zalonog poverioca, redosled zalonih prava, prestanak registrovane zaloge
Zaloga na pokretnim stvarima upisanim u registar (registrovana zaloga, registarska zaloga, bezdravinska zaloga, mobilijarna hipoteka),
201
Dr Danica Popov, Zaloga na pokretnim stvarima upisanim u ... (str. 201219)
predstavlja zalono pravo na pokretnim stvarima koje se konstituie upisom prava u poseban registar, bez predaje pokretne stvari u dravinu zalonom poveriocu. Prednosti zaloge na pokretnim stvarima upisanim u
registar u odnosu na klasian pojam zaloge rimskog prava (pignus) su
znaajne kako za zalonog dunika tako i za zalonog poverioca. Dunik,
s obzirom da nije lien dravine stvari, jer pokretnu stvar ne predaje u dravinu poveriocu, u dalje moe da koristi stvar koja je predmet zaloge ime mu se olakava otplata duga, naroito ako su u pitanju stvari koje mu
slue za obavljanje privredne delatnosti. S druge strane, i sam in predaje
stvari u dravinu poveriocu moe da bude praen trokovima koje dodatno optereuju dunika. Zaloga na pokretnim stvarima upisanim u registar,
je korisna i za poverioca jer mu se stvar ne predaje u dravinu, ime je lien trokova u pogledu uvanja stvari.
Za razliku od klasinog pojma zaloge na pokretnim stvarima, koje je
favorizovalo poverioca jer je dobijao zaloenu stvar u dravinu, za zalonog dunika ona je predstavljala neopravdani teret jer je bio lien dravine na zaloenoj stvari i onemoguen u korienju stvari. U sluaju rune
zaloge poverilac je faktiki dobijao vie nego to mu je za obezbeenje
potraivanja bilo potrebno, ali i vee trokove oko uvanja stvari. Stoga
je zaloga na pokretnim stvarima upisanim u registar pouzdana i korisna
kako za dunika tako i za poverioca.
Naela zalonog prava na pokretnim stvarima upisanim u registar su
pretrpela odreene modifikacije u odnosu na klasina naela zalonog
prava na pokretnim stvarima. Dok za runu zalogu vai naelo specijalnosti, prema kome se mogu zalagati samo pojedinane, individualno odreene, nepotrone stvari, ali ne i deo ili cela imovina, predmet zaloge na
pokretnim stvarima upisanim u registar, mogu biti i stvari odreene po
rodu, zbir pokretnih stvari, kao to su roba na skladitu ili prodavnici, inventar koji slui za obavljanje privredne delatnosti i sl.
Naelo oficijelnosti, u sluaju rune zaloge, prema kome se zaloni
poverilac moe namiriti iz vrednosti zaloene stvari putem suda, takoe
ne vai za registrovanu zalogu, jer se namirenje moe ostvariti i vansudskom prodajom, javnom prodajom putem nadmetanja, prodajom po trinoj ili berzanskoj vrednosti ili neposrednom pogodbom.
Naelo publiciteta naroito dolazi do izraaja u sluaju zaloge na
pokretnim stvarima upisanim u registar. Publicitet registarske zaloge vri
se upisom u poseban, Registar zaloge, koji je javan i dostupan svim licima, a kod rune zaloge predajom stvari u dravinu poverioca, to nije dovoljno pouzdano, naroito za trea lica.
Jedan od oblika zaloge na pokretnim stvarima upisanim u registar, u
srpskom pravu nastao je pre drugog svetskog rata, zalaganjem stoke. Po202
red rune zaloge postojala je mogunost zalaganja stoke uz zadravanje

dravine zalogodavca na njoj, a ugovor o zalozi se upisivao u poseban registar. Korisnik ove zaloge mogle su biti samo specijalizovane kreditne
ustanove koje su imale dozvolu od nadlenog dravnog organa. Ovom vrstom zaloge trebalo je omoguiti kreditiranje stoarstva koje je tada pred1
stavljalo jednu od najznaajnijih grana privrede.
Zakonom o obligacionim odnosima iz 1978 godine, regulie se poseban oblik obezbeenja potraivanja u vidu zaravanja prava svojine i
posle predaje stvari kupcu u dravinu sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti (pactum reservati domini). Prema l. 540, stav 3. predviena je
mogunost da se na pokretnim stvarima o kojima se vode posebne javne
knjige moe zadrati pravo svojine samo ako je to predvieno propisima
o ureenju i voenju tih knjiga.
Zaloga na pokretnim stvarima upisanim u registar je u pravu Republike Srbije mogla je, nastati, a i danas postoji u sluaju zalaganja brodova i vazduhoplova kao i ostalih pokretnih stvari upisom u posebne regi2
stre (registrovana zaloga).
U pravnoj praksi znaajnu ulogu bezdravinskog sredstva obezbeenja potraivanja ima institut fiducijarnog prenosa prava svojine. Fiducijarni prenos prava svojine nastaje na osnovu ugovora, a publicitet ostvaruje upisom u odgovarajui registar. Ugovorom o fiducijarnom prenosu
prava svojine na pokretnoj stvari dunik ili neko trei prenosi pravo svojine na poverioca radi obezbeenja naplate potraivanja, a poverilac se
obavezuje da po namirenju svog potraivanja omogui duniku nesmetano vrenje prava svojine. Ugovor o fiducijarnom prenosu prava svojine
upisuje se u poseban registar.
3
Zakonom o izvrnom postupku iz 1990. godine, ustanovljava se institut zalonog prava na osnovu sporazuma stranaka pred sudom. Sporazumom stranaka pred sudom, mogla je da se konstituie dobrovoljna bezdravinska zaloga na pokretnim stvarima. Ova zaloga je posebna po tome
jer se za njen nastanak nije zahtevala predaja zaloene pokretne stvari u
dravinu zalonom poveriocu nego plenidbeni popis stvari. Osnovni cilj
ovog instituta je ubrzanje realizacije prava zalonog poverioca. Sporazum
stranaka pred sudom bez obzira da li je stvar pokretna ili nepokretna imao
je formu sudskog poravnanja i kao takav bio izvrni naslov. Pored niza
M.Konstantinovi, Hipoteka na stoci, Spomenica IV Kongresa pravnika Beograd 1931. str, 245.
2
Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi Sl. Glasnik R.Srbije br.85/2005,
l.216. Zakon o vazdunom saobraaju,Sl. Glasnik R.Srbije br.101/2005,l.54.
3
Zakon o izvrnom postupku, S.list SFRJ 27/90,35/91 lan 251a-251f
203
pozitivnih reenja (ubrzanje realizacije prava zalonog poverioca, izostavljanje parninog postupka itd.), ovaj oblik zaloge imao je i niz nedostataka.Osnovni nedostatak je nepostojanje odgovarajueg publiciteta jer se
ono nije upisivalo u poseban registar. Sporazum stranaka u formi sudskog
poravnanja ne ini od ovog instituta posebno sredstvo osiguranja u materijalnopravnom smislu, nego samo u procesnopravnom smislu olakava
realizaciju zalonog prava. Uloga suda u nastanku ovog sporazuma umanjila je znaaj sporazumnog nastanka ovog vida zaloge i stvorila privid da
se radi o posebnom sredstvu obezbeenja potraivanja, a u stvari se radilo
o nainu pribavljanja izvrnog naslova. Naelo dispozicije stranaka, poti4
skuje naelo oficijelnosti.
Zakonom o izvrnom postupku Republike Srbije iz 2004 godine, i
dalje postoji mogunost ustanovljavanja zalonog prava na pokretnim
5
stvarima sporazumom stranaka.
Pojam zaloge na pokretnim stvarima upisanim u registar

Zaloga na pokretnim stvarima upisanim u registar (registrovana zaloga, registarska zaloga, bezdravinska zaloga, mobilijarna hipoteka), je
zalono pravo na pokretnim stvarima i pravima kojim se ovlauje zaloni poverilac da u sluaju nemogunosti dunika da obavezu ispuni o dospelosti, zahteva prodaju zaloene stvari radi namirenja potraivanja iz
njene vrednosti bez obzira u ijoj se svojini i dravini stvar nalazi. Poverioevo pravo na stvari nastaje upisom zalonog prava u poseban registar
za zalaganje pokretnih stvari.
Zalono pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar bez prenosa dravine, se u pravnoj teoriji javlja pod razliitim nazivima. Neki auto6
7
ri nazivaju je mobilijarna hipoteka , drugi bezdravinska zaloga iako je
8
moda najprikladniji naziv registrovana zaloga ili registarska zaloga .
Svaki od ovih naziva je adekvatan, ali imajui u vidu injenicu da je uslov nastanka zaloge na pokretnim stvarima upis u registar zaloge, koji
predstavlja nain sticanja (modus acquirendi) i proizvodi konstitutivno
dejstvo koristiemo izraz registrovana zaloga.
M.Povlavi,Stvarnopravna srredstva osiguranja na pokretnim stvarima u zemljama naslednicama bive SFRJ, Budimpetanaski simpozijum , Doprinos reformi stvarnog
prava u zemljama jugoistone Evrope, Budimpeta 2003. str.224.
5
Zakon o izvrnom postupku,Sl. Glasnik Republike Srbije,br 125/2004. lan 261.
6
M. Konstantinovi, B. Vlaji, I. Matijevi, Hipoteka na stoci, op. cit, str.248.
7
D. Stojanovi, Bezdravinska zaloga, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Niu,
1971, str.43.
8
M.Lazi,Prava realnog obezbeenja,Ni, 2009. str.83.
204
Ovom vrstom zalonog prava moe da se obezbedi novano potraivanje iji je iznos odreen u domaoj ili stranoj valuti. Zalonim pravom
obezbeuje se odreen iznos glavnog potraivanja, duna kamata i trokovi ostvarenja naplate potraivanja.
Zalonim pravom mogu se obezbediti i budua, kao i uslovna potraivanja. U ovakvim sluajevima u Registar zaloge, upisuje se najvii iznos glavnog potraivanja do kojeg zalono pravo obezbeuje uslovna ili
9
budua potraivanja. U odgovarajuem Zakonu Republike Srpske, precizira se da se registrovanom zalogom mogu osigurati novana potraivanja
domaih i stranih fizikih i pravnih lica, izraenih u domaoj ili stranoj
valuti, ako potiu iz ugovora o kreditu ili drugih bankarskih poslova, ugovora o kupovini na primarnom tritu kapitala poverilakih vrednosnih
10
papira i ugovora u privredi (trgovinski ugovori).
Subjekti registrovane zaloge su zaloni poverilac i zaloni dunik. Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, za zalonog dunika, koristi termin zalogodavac to nije adekvatno jer asocira na
zalogodavca iz rune zaloge koji prenosi dravinu na zalogodavca. S druge
strane zaloni dunik i zalogodavac ne moraju da budu ista lica.
Zaloni poverilac je lice koje je steklo zalono pravo upisom prava
u Registar zaloge. Zaloni poverilac ili vie njih mogu da odrede jednog
ili vie njih da preduzima pravne radnje radi zatite i namirenja zaloenog
potraivanja. U ovakvim sluajevima tree lice ima prava zalonog poverioca u odnosu na zalonog dunika. U Registar zaloge upisae se ime
treeg lica umesto zalonih poverilaca. Zaloni dunik je ono lice koje
ima pravo svojine na pokretnoj stvari koju zalae ili ima je titular nekog
prava kojim moe slobodno raspolagati. Zaloni poverilac moe biti i tree lice koje prua obezbeenje za tui dug.
Registrovana zaloga nastaje zakljuenjem ugovora o zalozi koji da
bi proizvodio pravno dejstvo mora biti zakljuen u pismenoj formi. Bitan
element ugovora su oznaenje zalonog dunika i zalonog poverioca,
predmet zaloge i pravni osnov i visina glavnog potraivanja.Ako u ugovoru o zalozi nije drugaije odreeno i upisano u registar zaloga, registrovanom zalogom su osigurana i potraivanja ugovornih i zakonskih kamata i trokovi nastali u vezi sa zasnivanjem i naplatom glavnog potarivanja. Ugovor o zalozi moe biti zakljuen i kao sporedni ugovor uz ugovor
o zasnivanju glavnog potraivanja.
Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar Sl glasnik R.

Srbijebr.57/2003,61/2005,64/2006,l.7.
10
Zakon o registrovanim zalogama na pokretnim stvarima i lanskim udelima,Sl.
Glasnik R. Srpske br.16/2000,52/2001. l.2.
205
Registrovana zaloga proizvodi pravno dejstvo prema treim licima

upisom zaloge u poseban registar. Zaloni poverilac stie zalono pravo
upisom u Registar zaloge, osim ako zakonom nije drugaije odreeno. Iz
ove formulacija Zakona o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, evidentno je da se radi o dispozitivnoj normi. Upis u Registar zaloge ne proizvodi pravno dejstvo, ako je zaloni dunik zaloio
stvar na kojoj nema pravo svojine ili ako ugovor nije punovaan iz drugih
11
razloga
Predmet zalonog prava na pokretnim stvarima

upisanim u registar
Predmet zalonog prava mogu biti individualno odreene stvari,
kojima zalogodavac moe slobodno raspolagati. Mogu se zaloiti i pokretne stvari odreene po rodu ako je ugovorom o zalozi odreena koliina ili broj i nain na koji se mogu razlikovati od drugih stvari iste
vrste. Predmet zalonog prava moe biti i zbir pokretnih stvari, koje
ine ekonomsku celinu, kao to je roba u odreenom skladitu ili prodavnici, inventar koji slui za obavljanje privredne delatnosti i drugo u
skladu sa ugovorom o zalozi. Sastavni deo ugovora o zalozi u ovom
sluaju ini popisni list pojedinih vrsta pokretnih stvari i njihova vred12
nost.
Ako zaloena individualno odreena pokretna stvar prestane da postoji tako to se redovnom upotrebom pripoji drugoj pokretnoj stvari zalonog dunika, registrovana zaloga zasniva se na novoj pokretnoj stvari i
delu koji je srazmeran vrednosti preostale stvari u momentu prisvajanja.
Ukoliko redovnom upotrebom zaloena individualno odreena pokretna
stvar postane sastavni deo ili prirataj nepokretne stvari zalonog dunika, zaloni poverilac moe zahtevati upis hipoteke na nepokretnosti radi
osiguranja potraivanja do visine vrednosti pokretne stvari u momentu
13
pripajanja.
Predmet zalonog prava moe biti i pravo potraivanja zalogodavca
prema duniku i u sluaju da je zaloni poverilac, dunik zalogodavca,
osim potraivanja iji je prenos zabranjen zakonom i onih koja su vezana
za linost ili se ne mogu prenositi na drugog. Predmet zalonog prava
11
Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, l. 4.

Zakon o registrovanim zalogama na pokretnim stvarima i lanskim udelima, Sl.
Glasnik R. Srpske br 16/2000 ,52/2001, l.4 st.5.
13
Zakon o registrovanim zalogama na pokretnim stvarima i lanskim udelima, l.
17,18.
12
206
mogu biti i druga imovinska prava kojima njihov imalac moe slobodno
14
raspolagati.
Predmet registrovane zaloge moe biti suvlasniki udeo pokretne
stvari i zbira pokretne stvari. Mogu se zalagati i idealni deo imovinskih
prava. Suvlasniki udeo moe se zaloiti bez saglasnosti ostalih suvlasnika. U pravnoj teoriji ima miljenja da je zalaganje suvlasnikog udela u
suprotnosti sa naelom nedeljivosti zalonog prava, ali se ovakav stav ne
moe prihvatiti jer savremene forme zalaganja zahtevaju da se dejstvo
15
ovog naela svede na razumnu meru.
Registrovana zaloga moe se ustanoviti na buduim stvarima ili pravima. Ovo pravo moe da se konstituie uslovno. Zalono prava na buduim stvarima ili pravima nastaje kada zalogodavac stekne pravo svojine
na stvari, pravo potraivanja ili drugo imovinsko pravo. Poverilac ima
pravo da trai da se u Registar zaloge upie zalono pravo na buduoj
stvari.
Za razliku od klasinog zalonog prava na pokretnim stvarima, registrovana zaloga moe se ustanovljavati na mnotvu stvari. Po prvi put se
moe konstutuisati zaloga na robnom lageru, ali i na obrtnim sredstvima
privrednih subjekata, inventaru privrednog drutva i sl. Predmet registrovane zaloge su obino stvari vee vrednosti.
U uporednom pravu u pogledu objekta koji moe biti predmet registrovane zaloge najiru definiciju sadri Jednoobrazni trgovaki zakonik
SAD iz 1962. godine preme kome se moe zaloiti kako celokupna imovina dunika, pokretne i nepokretne stvari,telesne i bestelesne stvari. Klasifikacija dobara na kojima se moe konstituisati zaloga se prema nameni
deli na: potrona dobra (consumer goods), oprema preduzea (equipment), poljoprivredni proizvodi (farm products) i robni lager (inven16
tory).
U italijanskom pravu mobilijarna hipoteka moe se zasnovati na automobilima,brodovima i vazduhoplovima koji se upisuju u javne registre,
kao i na dravnim vrednosnim papirima koji se upisuju u knjigu javnih
17
dugova.
Poljsko pravo predvia da objekt registrovane zaloge moe biti svaka pokretna stvar ili imovinsko pravo koje je prenosivo izuzev pomorskih
plovila registrovanih u pomorskom registru, kao i stvari i prava koje dunik tek treba da stekne u budunosti. Specifine su odredbe zakona koji-
14
Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, lan 9-10.

D. Medi,Zalono pravo, Banja Luka 2002, str. 170.
16
Jednoobrazni trgovaki zakonik SAD, l. 9-109.
17
Z.Kompanjet,Stvarnopravni aspekti broda u gradnji, Beograd,1969,str.96.
15
207
ma se predvia konstituisanje zaloge na preduzeu, jer se doputa mogunost zalaganja preduzea u celini (nepokretnosti, pokretne stvari, inventar, obrtna sredstva potrazivanja i dugovi preduzea kao i ostale obave18
ze).
Zakonodavstvo Republike BIH, u oba entiteta, predvia da predmet
registrovane zaloge mogu biti i lanski udeli ili deo lanskog udela u
pravnom licu (npr. udeo u drutvu sa ogranienom odgovornou i sl.)
pod uslovom da zakonom nije predvieno da se za njega izdaje hartija od
19
vrednosti.
Pravna dejstva ugovora o registrovanoj zalozi

Zaloni dunik je duan po zakljuenju ugovora o zalozi uva stvar
koje je predmet zalonog prava sa panjom dobrog domaina, odnosno
dobrog privrednika ako je u pitanju privredni subjekt. Njegova obaveza je
i odravanje predmeta zalonog prava u ispravnom stanju i popravke na
stvari koje su neophodne za ouvanje sutine stvari. Zaloni dunik je
ovlaen da upotrebljava stvar prema njenoj uobiajenoj nameni. Osiguranje stvari nije obavezno ali ugovorom o registrovanoj zalozi moe se
predvideti obaveza zalonog dunika da osigura stvar koja je predmet zalonog prava.Osiguranje stvari vri se od uobiajenih rizika ako ugovorom nije drugaije predvieno. U sluaju oteenje ili gubitka predmeta
osiguranja tokom trajanja zaloge, poverilac stie zalogu na osiguranoj sumi, odnosno, naknadi za koju ima pravo zaloni dunik. Zaloni poverilac ima pravo da kontrolie kako se koristi predmet zaloge. Sud koji bi
bio nadlean za izvrenje ne predmetu zaloge, duan je da na zahtev po20
verioca, osigura ovo pravo, ako ga ometa zaloni dunik.
Zaloni dunik i posle upisa zalonog prava u Registar zaloge ima
pravo da dri predmet zalonog prava. Zaloni dunik gubi dravinu na
stvari koja je predmet zalonog prava ako o dospelosti ne izmiri obavezu
prema zalonom poveriocu.
Ako stvar koja je predmet zalonog prava daje plodove, zaloni dunik ima pravo da ih pribira u punom obimu. Ugovorom o registrovanoj
zalozi moe se predvideti da umesto zalonog dunika, zaloni poverilac
ima pravo da pribira plodove koje daje plodonosna stvar koje je predmet
zalonog prava.
18
Zakon o registrovanim zalogama i registru zaloga Poljske,iz 1998. l.55.

Zakon o registrovanim zalogama na pokretnim stvarima i lanskim udelima, lan 6.
20
Zakon o registrovanim zalogama na pokretnim stvarima i lanskim udelima
,op.cit. l.13.stav 3.
19
208
Zaloni dunik ima pravo da predmet zalonog prava izda u zakup,

kao i da zakljuuje duge ugovore kojima se predmet zalonog prava daje
na upotrebu i pribiranje plodova treim licima, osim ako ugovorom nije
drugaije predvieno. Ugovorom o registrovanoj zalozi moe se iskljuiti
pravo zalonog dunika da predmet zaloge daje na iskoriavanje treim
licima. Ovo ogranienje deluje prema treim licima od asa upisa u Registar zaloga. Ugovori o iskoriavanju predmeta zaloge zakljueni izmeu
zalonog dunika i treeg lica posle dana upisa ogranienja u registar zaloga nitavi su i ne proizvode nikakvo pravno dejstvo.
Zaloni dunik ima pravo da otui stvar i prenese pravo svojine na
tree lice. Mogu se preneti i prava koja su predmet registrovane zaloge
ako zakonom nije predvieno neto drugo. On je duan, da bez odlaganja
podnese zahtev za upis zaloenog prava u Registar zaloge na teret novog
vlasnika. Ovu obavezu ima i novi vlasnik. Nakon upisa zaloge u Registar
zaloge, pribavilac registrovane zaloge stupa u prava i obaveze zalonog
dunika. Zaloni dunik i novi vlasnik predmeta zalonog prava solidarno odgovaraju zalonom poveriocu za tetu koja moe nastati zbog njihovog propusta da u Registar zaloge upiu zalono pravo na teret novog
vlasnika. Pribavilac stie pravo svojine optereeno upisanim zalonim
pravom.
U sluaju da zaloni dunik predmet zalonog prava prodaje u okviru svoje redovne delatnosti, kupac stie pravo svojine bez tereta.
Pravo zalonog dunika da raspolae predmetom zalonog prava tako to e ga preneti na drugo lice, moe se ugovorom o zalozi ograniiti
ili iskljuiti. Ukoliko se ugovorom o registrovanoj zalozi zalonom duniku zabrani ili ogranii da otuuje i dalje zalae individualno odreene
pokretne stvari, ova zabrana ili ogranienje deluje prema treim licima od
dana upisa u Registar zaloge. Nitav je ugovor protivan ovim zabranama i
ogranienjima, ako je zakljuen nakon njihovog upisa u Registar zaloge.
Ugovorom o registrovanoj zalozi moe se ograniiti upotreba predmeta
zalonog prava i odrediti nain na koji zaloni dunik moe ubudue da
ga upotrebljava. Ugovorom o zalozi mogu se iskljuiti odreeni naini
upotrebe predmeta zalonog prava.
Zaloni dunik kod kojeg se zaloena stvar i dalje nalazi u dravini
moe ponovo zaloiti predmet zalonog prava, osim u sluajevima kada
je to ugovorom drugaije predvieno.
Zaloni poverilac ima pravo da se iz predmeta registrovane zaloge
namiri pre svih poverilaca zalonog dunika ija potraivanja nisu obezbeene zalogom (hirograferni, poverioci), kao i pre svih poverilaca, koji
su zalono pravo stekli posle dana sticanja registrovane zaloge, ak i ako
209
je steena po osnovu sudske odluke ili sporazuma stranaka zakljuenog

pred sudom (naelo prior tempore potior iure).
Poverilac registrovane zaloge ima pravo prvenstvenog namirenja i u
odnosu na zalone poverioce koji se pozivaju na ranije steenu neregistrovanu zalogu, osim ako se ona zasniva na sudskoj odluci o uspostavljanju prinudnog zalonog prava donetoj u izvrnom postupku pre dana upi21
sa registrovane zaloge u Registar zaloga.
Postupak namirenja zalonog poverioca

Ako dunik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, zaloni poverilac
registrovane zaloge stie pravo na dravinu na osnovu zakona, ex lege.
U trenutku dospelosti, zaloni poverilac stie pravo da iz vrednosti stvari koja je predmet zalonog prava namiri svoje glavno potraivanje, dunu kamatu, i trokove oko ostvarenja naplate potraivanja.
Viak cene dobijen prodajom iznad iznosa potraivanja, zaloni poverilac duan je da isplati zalonom duniku bez odlaganja. Ako zaloni
poverilac u roku od osam dana ne isplati zalonom duniku viak cene
dobijen prodajom iznad iznosa potraivanja, plaa zalogodavcu propi22
sanu zateznu kamatu.
Po dospelosti potraivanja, zaloni poverilac je u obavezi da, preporuenim pismom, obavesti zalonog dunika i zalogodavca ukoliko
nisu ista lica, i tree lice kod koga se stvar nalazi o nameri da svoje
dospelo potraivanje namiri iz vrednosti predmeta zalonog prava. Postupak namirenja poinje kada zaloni poverilac dostavi obavetenje
preporuenim pismom zalonom duniku i zalogodavcu, ukoliko nisu
ista lica, o nameri da svoje dospelo potraivanje namiri iz vrednosti
predmeta na kojem je zalono pravo konstituisano. Zaloni poverilac
je duan da zatrai da se u Registar zaloge upie injenica da je postupak namirenja zapoeo.
Zaloni dunik duan je da sarauje sa zalonim poveriocem u
postupku namirenja poverioevog potraivanja iz predmeta zalonog
prava od trenutka kada mu je dostavljeno poverioevo obavetenje.
Zaloni dunik kao i zalogodavac, kada to nije isto lice, je duan da
zalonom poveriocu prui potrebna obavetenja radi sprovoenja namirenja. U sluaju da zaloni poverilac zbog neispunjenja ove obaveze
pretrpi tetu zaloni dunik ili zalogodavac ako nisu ista lica duan je
da mu je naknadi.
21
22
210
Zakon o registrovanim zalogama, op. cit. lan 11. st.2.

Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar l.35.
Od dana dostavljanja obavetenja o zapoinjanju postupka namirenja zalogodavac je duan da trpi posledice namirenja iz predmeta zalonog prava.
Zalogodavac je duan da predmet zalonog prava ili odgovarajuu
ispravu koja je neophodna za sticanje dravine na predmetu zaloge preda
zalonom poveriocu na njegov zahtev. Do predaje predmeta zalonog
prava u dravinu zalonom poveriocu, zaloni dunik ili zalogodavac duan je da se uzdrava od radnji kojima se moe umanjiti vrednost predmeta zalonog prava. Zalogodavac je duan da preduzme i druge radnje
koje su neophodne da bi zaloni poverilac mogao da namiri svoje potraivanje. U sluaju da zaloni dunik ili zalogodavac ukoliko nisu isto lice,
prekri neku od navedenih obaveza u obavezi su naknade tetu koju je zaloni poverilac zbog toga pretrpeo.
Zaloni poverilac stie pravo na dravinu na predmetu zaloge posle
dostavljanja obavetenja o postupku namirenja, zalonom duniku, i zalogodavcu kada to nije isto lice i tree lice kod koga se stvar nalazi.
Po dostavljanju obavetenja zalonog poverioca o otpoinjanju postupka namirenja, zalogodavac ne moe pravno raspolagati predmetom
zalonog prava bez dozvole zalonog poverioca. Zabrana otuenja ne
proizvodi pravno dejstvo prema treem savesnom pribaviocu, koji stie
pravo svojine bez tereta, ako zalogodavac prodaje predmet zalonog prava u okviru svoje redovne delatnosti.
U izvesnim sluajevima predvienih Zakonom o zalonom pravu na
pokretnim stvarima upisanim u registar, predvia se poseban postupak
namirenja.
Ako zalogodavac svoju obavezu predaje predmeta zalonog prava
zalonom poveriocu ne izvri dobrovoljno, zaloni poverilac moe sudu
podneti zahtev za donoenje reenja o oduzimanju predmeta zalonog
prava od zalogodavca ili lica u ijoj se dravini predmet zalonog prava
nalazi i zahtevati da mu se predmet zalonog prava preda u dravinu. Zaloni poverilac uz ovaj zahtev sudu podnosi i overeni izvod iz Registra
zaloge kao i ugovor o zalozi. Izvod iz Registra zaloge ima sve osobine izvrne isprave.
Sud je obavezan da u roku od tri dana od dana podnoenja zahteva
odlui o zahtevu zalonog poverioca da na predmetu zaloge koju zalogodavac nije hteo dobrovoljno da preda uspostavi dravinu.
Postupak oduzimanja predmeta zalonog prava sprovodi se u roku
od tri dana od dana donoenja reenja kojim se usvaja poverioev zahtev.
Ako je predmet zalonog prava, zbog svoje prirode, nepodoban za
prenos u dravinu zalonog poverioca ili ako je to u njegovom interesu,
211
sud, na predlog zalonog poverioca, odreuje administratora koji se stara

o predmetu zalonog prava do trenutka namirenja potraivanja obezbeenog zalogom.
Zalogodavac ili lice u ijoj se dravini nalazi predmet zalonog prava,
moe u roku od tri dana po prijemu reenja o oduzimanju predmeta zalonog
prava, uloiti prigovor da je poverioevo potraivanje ili zalono pravo ne
postoji, ili da je dug isplaen, obaveza namirena, o emu mora podneti pismene dokaze. Prigovor na ovo reenje ne odlae izvrenje.
O prigovoru na reenje kojim se zahteva oduzimanje predmeta zalonog prava, odluuje sud, u izvrnom postupku prema pravilima Zakona
23
o izvrnom postupku.
Nain namirenja zalonog poverioca

Nain namirenja zalonog poverioca zavisi od toga da li je zaloni
poverilac privredni subjekt ili fiziko lice.
Ako zalogodavac ima svojstvo privrednog subjekta, tj. profesionalno se bavi privrednom delatnou (preduzee, privredno drutvo, imalac
radnje ili drugo fiziko lice koje se u vidu zanimanja bavi privrednom
delatnou), ugovorom o zalozi moe se predvideti da zaloni poverilac
ima pravo da predmet zalonog prava proda na vansudskoj javnoj prodaji, ako njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti. Ako
predmet zalonog prava ima trinu ili berzansku cenu, ugovorom o zalozi moe se predvideti da zaloni poverilac ima pravo da ga proda po
toj ceni ili da ga po toj ceni zadri za sebe. Sa privrednim subjektima se
prema Zakonu o zalozi na pokretnim stvarima upisanim u registar, izjednaavaju i druga pravna lica privatnog i javnog prava u postupku namirenja potraivanja.
Ako je zalogodavac fiziko lice, koje ugovor o zalozi zakljuuje izvan okvira privredne delatnosti, ugovorom o zalozi ne moe se predvideti
da e predmet zalonog prava prei u svojinu zalonog poverioca, ako
njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti. Za razliku od sluaja kada je zalogodavac fiziko lice koje u vidu zanimanja obavlja privrednu delatnost, kada se ugovorom o zalozi moe ugovoriti lex commisoria,
u sluaju kada fiziko lice nema svojstvo privrednika, ugovaranje klauzule, lex commisoria, je zabranjeno na osnovu Zakona.
Ugovorom o zalozi u sluaju zalogodavca koje je fiziko lice koje
ugovor o zalozi zakljuuje izvan okvira privredne delatnosti, ne moe se
predvideti da zaloni poverilac, moe, ako njegovo potraivanje ne bude
23
212
Zakon o zalonom pravu na pokretnimim stvarima upisanim u registar, l.36- 41.
namireno o dospelosti, predmet zalonog prava prodati po unapred odreenoj ceni ili ga zadrati za sebe. Pored zabrane ugovorne klauzule koje
ima znaaj lex commisoria, iz formulacije lana. 28. stav 2. Zakona o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, zabranjeno je
ugovaranje i marcijanskog pakta (patto Marciano).
Ono to se ugovorom o zalozi moe predvideti, je da e predmet zalonog prava prei u dravinu zalonog poverioca, ako njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti.
Zaloni poverilac i zaloni dunik se mogu sporazumeti da u trenutku dospelosti potraivanja, predmet zalonog prava pree u svojinu zalonog poverioca umesto isplate duga ili da e zaloni poverilac moi da ga
proda po odreenoj ceni ili da ga po toj ceni zadri za sebe. Po dospelosti
potraivanja, ugovaranje klauzule, lex commisoria i marcijanskog pakta
je dozvoljeno. Doputanje ugovaranja ovih klauzula po dospelosti potraivanja je znaajno jer se realizacija zalonog prava uproava, postupak
realizacije ubrzava, to umanjuje trokove oko realizacije i poveava efikasnost zaloge.
Viak vrednosti koja se ostvari namirenjem zalonog poverioca iznad iznosa njegovog potraivanja, zaloni poverilac je duan da vrati za24
lonom duniku bez odlaganja.
Zakonom o registrovanim zalogama na pokretnim stvarima i lanskim udelima, ugovaranje klauzule lex commisoria je dozvoljeno. Zaloni
poverilac moe, ako je to ugovorom o zalozi predvieno i upisano u registar zaloga da se namiri, prenoenjem prava svojine na predmetu zaloge,
sa zalonog dunika odnosno treeg lica na koje je zaloni dunik preneo
svojinu posle upisa registrovane zaloge,pod uslovom da je vrednost pred25
mete zaloge ugovorom odrena i u registar zaloga upisana.
Prodaja predmeta zalonog prava moe biti: sudska, vansudska, javna prodaja putem nadmetanja, prodaja po trinoj ili berzanskoj ceni, ili
neposrednom pogodbom od strane zalonog poverioca na nain kako bi
to uinio razuman i paljiv ovek vodei rauna o interesima zalonog
dunika i poverioca.
1.Sudska prodaja
Zaloni poverilac moe, nakon izvrenog upisa poetka namirenja u
Registar zaloge, zahtevati od suda da donese odluku da se stvar koja je
predmet zalonog prava proda na javnoj prodaji ili po tekuoj ceni kada
24
Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, lan 28.

Zakon o registrovanim zalogama na pokretnim stvarima i lanskim udelima, op.
cit, lan 26.
25
213
stvar ima trinu ili berzansku cenu. Ako bi trokovi javne prodaje bili
nesrazmerno veliki u odnosu na vrednost predmeta zalonog prava, sud
moe odluiti da poverilac stvar proda neposrednom pogodbom, po ceni
utvrenoj vetaenjem strunjaka, ili da je, ako hoe, zadri za sebe po toj
ceni.
2. Vansudska prodaja
Zaloni poverilac moe pristupiti vansudskoj prodaji predmeta zalonog prava po isteku roka od 30 dana od upisa poetka namiranja u Registar
zaloge, osim ako dunik nije isplatio dug pre prodaje. Dunik moe da ispuni
svoju obavezu plaanja duga, u bilo koje vreme pre prodaje predmeta zalonog prava. U gore navedenom roku zalogodavac moe, iako nije duan, da
ispuni svoju obavezu prema poveriocu. Zaloni dunik i zaloni poverilac se
po dostavljanju obavetenja zalogodavcu o poetku postupka namirenja poverioca, mogu sporazumeti da se zakonski zok od 30 dana skrati.
3. Javna prodaja putem nadmetanja

Zaloni poverilac moe pristupiti vansudskoj javnoj prodaji putem
nadmetanja ako je takav nain predvien ugovorom o zalozi. Izuzetno,
ako je zalogodavac fiziko lice koje ugovor o zalozi zakljuuje izvan
okvira privredna delatnosti, zaloni poverilac moe pristupiti vansudskoj
prodaji putem nadmetanja, ako su se zaloni poverilac i zaloni dunik o
tome sporazumeli u trenutku dospelosti potraivanja. U ovom sluaju zaloni poverilac moe poveriti sprovoenje javne prodaje strunom licu
koje se redovno bavi takvom delatnou.
4. Prodaja po trinoj ili berzanskoj ceni

Ugovorom o zalozi moe se predvideti da zaloni poverilac ima pravo da predmet zalonog prava moe prodati po trinoj ili berzanskoj ceni. Izuzetno, kada je zalogodavac fiziko lice koje ugovor o zalozi zakljuuje izvan okvira privredne delatnosti, prodaja po trinoj ili berzanskoj
ceni, mogua je ako su se strane o tome sporazumele u trenutku dospelosti poverioevog potraivanja.
Trina cena je ona po kojoj se iste ili sline stvari redovno prodaju
pod uobiajenim okolnostima na mestu i u vreme prodaje predmeta zalonog prava.
Ako u mestu i u vreme prodaje predmeta zalonog prava, stvar nema
trinu cenu, uzima se u obzir cena na najbliem tritu.
Berzanska cena je ona po kojoj se iste ili sline stvari prodaju na
najblioj berzi.
214
5. Ako predmet zalonog prava nema trinu ili berzansku cenu, zaloni poverilac ga moe prodati na nain kako bi to uinio razuman i paljiv ovek, uvajui interese dunika i zalogodavca.
6. Zaloni poverilac moe poveriti licu koje se davanjem zajmova
uz zalogu kao zanimanjem ili licu koje se bavi prodajom takvih stvari kao
zanimanjem, da u njegovo ime i za njegov raun proda predmet zalonog
prava. Zaloni poverilac i lice kome je poverena prodaja predmeta zalonog prava solidarno su odgovorni zalogodavcu ako mu prouzrokuju te26
tu prilikom prodaje.
Savesno lice koje predmet zaloge, kupi na sudskoj ili vansudskoj javnoj prodaji ili u postupku namiranja kada je stvar kupilo po trinoj ili
berzanskoj ceni ili po ceni po kojoj bi ga prodao razuman i pazljiv ovek
uvajui interese dunika i zalogodavca, stie pravo svojine bez tereta.
Pravo svojine savesnog sticaoca, steeno na ovaj nain ne moe se osporavati zbog eventualnih propusta u postupku prodaje.
Zaloni poverilac duan je da obavesti dunika i zalogodavca kada
to nije isto lice, i tree lice kod koga se stvar nalazi, o mestu i vremenu
odravanja prodaje. U sluaju da je prodaja izvrena bez prisustva ovih lica, zaloni poverilac je duan da bez odlaganja svakog od njih (zalonog
dunika, zalogodavca , ako on nije i zaloni dunik ili tree lice kod kojeg se zaloena stvar nalazi), obavesti o okolnostima koje mogu biti od
znaaja, a naroito o izvrenoj prodaji, nainu na koji je prodaja izvrena,
postignutoj ceni i trokovima.
Redosled zalonih prava

Zaloni poverilac ima pravo da iz cene postignute prodajom predmeta zalonog prava naplati svoje potraivanje pre ostalih poverilaca zalonog dunika osim u sluajevima koje Zakon drugaije ureuje. Zakonom o zalonom pravu na pokretnim stvarima Republike Srbije predviena su sledea pravila.
1. Ako je isti predmet zalonog prava upisanog u Registar zaloge,
zaloen veem broju poverilaca, redosled isplate njihovih potraivanja iz
vrednosti dobijene prodajom predmeta zaloge odreuje se prema vremenu (dan, as i minut), prijema zahteva za upis zalonog prava u Agenciji
27
za privredne registre, po naelu prior tempore potior iure.
26
Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, lan 47.

U pravu koje vai u Republici Srpskoj, Registar zaloga vodi Ministarstvo pravde
Republike Srpske, l.35. Zakona o registrovanim zalogma na pokretnim stvarima i lanskim udelima.
27
215
2. U sluaju konkurencije dva zalona prava od kojih je jedno, upisano u Registar zaloge, a drugo, nastalo predajom zaloene stravi u dravinu poveriocu bez uisa u Registar zaloge, prioritet u naplati, odreuje se
prema vremenu nastanka odgovarajueg zalonog prava.
3. Zalono pravo steeno predajom u dravinu uiva prvenstvo u odnosu na docnije zalono pravo upisano u Registar zaloge, ako se zasniva
na ugovoru o zalozi koji je zakljuen u pismenoj formi i overen u sudu ili
drugom organu ovlaenom za overavanje potpisa.
Poverilac koji tvrdi da mu je stvar bila predata u dravinu pre nego
to ja izvran upis u Registar zaloge u korist drugog poverioca, duan je
28
da dokae da je do predaje u dravinu dolo pre upisa u Registar zaloge.
U odnosu na ugovorno zakonsko zalono pravo upisano u Registar
zaloge, prvenstvo u naplati ima zakonsko zalono pravo koje je nastalo iz
ugovora u privredi kao i zakonsko zalono pravo drave prema zalonom
duniku.
Zakonsko zalono pravo ustanovljeno u korist prevozioca, komisionara, otpremnika, i skladitara, nastalo u vezi sa otpremom ili prevozom stvari koje su predmet zalonog prava, prema Zakonu o obligacionim odnosima, ima prvenstvo u odnosu na zalono pravo upisano u Registar zaloge.
Zakonsko zalono pravo poslenika, nastalo na osnovu ugovora o
delu, za potraivanje nagrade za rad, naknade za utroeni materijal i
ostala potraivanja u vezi sa njegovim radom ima prvenstvo u odnosu
na registrovanu zalogu u skladu sa, Zakonom o obligacionim odnosima.
Za potraivanje poreza i drugih dabina prvenstveni red u naplati potra29
ivanja odreuje se prema vremenu njihovog upisa u Registar zaloge.
Prestanak registrovane zaloge

Zalono pravo prestaje ukoliko zaloni dunik ispuni svoju obavezu
prema zalonom poveriocu, s tim to je pored ovog materijalnopravnog
uslova, potrebno i da se ispuni i jedan formalnopravni uslov, a to je, brisanje zalonog prava iz Registra zaloga. Ovo brisanje iz Registra zaloga
izvrie se na zahtev zalonog poverioca, zalonog dunika ili zalogodavca ukoliko nisu ista lica.
Zalono pravo prestaje okonanjem postupka javne prodaje ili drugog naina prodaje predmeta zalonog prava, izvrene radi namirenja po-
28
29
216
Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, l.31-32.

Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, l.33-34.
traivanja zalonog poverioca. Po pravosnanosti sudske odluke o namirenju sud e reenjem odrediti da se zalono pravo brie iz Registra zaloge. U sluaju vansudske prodaje, zaloni poverilac je duan da izda ispravu na osnovu koje zalogodavac moe zahtevati brisanje zalonog prava.
Zahtev upuen zalonom poveriocu da izda ovakvu ispravu ima i kupac
koji je predmet zalonog prava pribavio na vansudskoj prodaji.
Odricanje zalonog poverioca od zalonog prava je razlog za prestanak zaloge. Izjava o odricanju da bi bila pravno valjana mora da bude data u pismenoj formi.
Zalono pravo prestaje i brie se iz registra zaloge ukoliko predmet
zalonog prava propadne. Ako je predmet zalonog prava koji je propao
bio osiguran, zalono pravo se ex lege uspostavlja na potraivanju iznosa
ili naknade iz osiguranja.
Zalono pravo prestaje u sluajevima kada se svojstvo zalonog dunika i zalonog poverioca steknu u istom licu (konfuzija), kao i u sluaju
kada zaloni poverilac stekne pravo svojine na predmetu zalonog prava
(konsolidacija).
Registrovana zaloga prestaje brisanjem iz Registra zaloge.
Registar zaloge
Registar zaloge je javni registar zalonih prava na stvarima fizikih i
pravnih lica, kao i drugih podataka koji se upisuju na osnovu Zakona o
zalozi na pokretnim stvarima upisanim u registar, a koji se vodi u Agenciji za privredne registre Republike Srbije.
Registar zaloge je jedinstvena elektronska baza podataka, na osnovu
centralne baze podataka u kojoj se uvaju svi podaci uneti u Registar zaloge. Centralna baza podataka Registra zaloge, dostupna je svim lokalnim
jedinicama Registra zaloge na teritoriji Republike Srbije.
Registar zaloge dostupan je svim licima bez ogranienja. Podaci
evidentirani u Registru zaloge su javni. Svako lice moe bez dokazivanja pravnog interesa da zahteva pristup podacima iz Registra zaloge i
da zahteva overeni izvod o podacima iz Registra. S obzirom da su podaci
iz Registra javni, niko se ne moe pozivati na okolnost da mu oni nisu bili
poznati. Ova neoboriva pravna pretpostavka o poznavanju svih podataka
upisanim u Registar vai za sva lica bez izuzetka.
U Registar zaloge se evidentiraju:
1. podaci o zalonom duniku i zalogodavcu kada to nisu ista lica,
kao i zalonom poveriocu
2. podaci o predmetu zalonog prava, bilo da je u pitanju stvar ili
pravo, koji se moraju precizno odrediti.
217
3.
,
4.
( )
5.
( ).
,
.
218
Danica Popov, Ph.D., Full Professor

Registrated pledge in Serbian Law

Abstract
Registrated pledge is right on item of goods, transferred by the debitor
(owner of the property who is either a real loan recipient or third party),
who is entitled to get compensation of the claim from the pledged property,
only in case that the fails to settle this obligation on time. The solutions
adopted in Registrated pledge Law, in Serbia, should be for the benefit of
all parties involved in contract of registrated pledge. The pledger keeps the
pledged movable property in his possession and that fact enables him a
constant and productive use of that, as well as to achieve a financial benefit
to settle his obligations on time. He can give the security his entire property. The pledgee has got all efficient available means for achieving this
rights in case of the debitors failure to meet his obligation on time, because the pledge is registrated in Pledge register. Existance of the central Pledge register should help obtaining a safe and reliable information, in order to
prevent many abuses and to contribute to a greater safety of the creditor.
219
220
351.74/.78(497.11)
Dr Ljubomir Staji, redovni profesor

STRATEGIJA NACIONALNE BEZBEDNOSTI U

FUNKCIJI BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE
Saetak: Savremeni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje posledica
su nastalih drutvenih, geopolitikih, geostrategijskih, vojnih, politikih
i ekonomskih promena u poslednjih dvadeset godina kako na mikro tako
i na makro planu. Iako oekivane, te promene su zatekle nespremne
skoro sve drave i njihove sisteme bezbednosti. Glomazni, neefikasni i
organizovani po principima da ugroavanje dolazi od drugih drava,
nisu u stanju da odgovore opasnostima koje sada dolaze od nedravnih
subjekata u vidu teroristikih mrea i organizovanih kriminalnih transnacionalnih grupa koje ne moraju da brinu o potovanju suvereniteta
drugih drava, meunarodnim pravnim normama potovanja ljudskih
prava niti o birokratskim procedurama u saradnji i razmeni bezbednosnih informacija.
Sistemi bezbednosti svojom organizacijom, efikasnou i efektivnou uz primenu sofisticiranih sredstava i mera nove generacije tek treba
da daju odgovor na nove izazove rizike i pretnje.
U radu je dat prikaz uticaja savremenih bezbednosnih izazova rizika
i pretnji, na izradu strategije nacionalne bezbednosti R Srbije i reformu
njenog sistema bezbednosti, a sve sa aspekta savremenog shvatanja pojma bezbednosti.
Kljune rei: bezbednost, strategija nacionalne bezbednosti, sistem
bezbednosti, bezbednosni problemi.
1. Uvod
Ve skoro dvadeset godina u svetu se deava nekoliko vanih procesa. Paralelno, odvijaju se procesi kao to su globalizacija, novi svetski poredak, tranzicija, nova pravila meunarodnih odnosa, novo shvatanje bez221
Dr Ljubomir Staji, Strategija nacionalne bezbednosti u funkciji ... (str. 221236)
bednosti i drugi. Svaki od njih, sam za sebe, ali i svi zajedno podrazumevaju traumatske promene u sferi razvoja veine drava u svetu. oveanstvo, a u okviru njega drave, postaje sve zavisnije od odnosa koji vladaju
u okviru navedenih procesa. To nam ukazuje da je danas teko zamisliti
dravu, koja ivi van ovih tokova. Jednostavno reeno, ako nisi uklopljen
u svetski sistem, ne moe opstati. Meutim, problem nastaje upravo
zbog toga to u izgradnji tog novog sistema postoje strukturni problemi
ije se jedinstveno reenje ne nazire pa se oni reavaju od sluaja do sluaja po principu ko je jai.
Razvojem drava, njihovom demokratizacijom, novim oblicima organizacije, novim zadacima u zatiti ljudskih prava i sloboda iri se obim
i shvatanje pojma bezbednosti pa samim tim i obaveza u zatiti te nove
bezbednosti koju danas nazivamo integralnom bezbednou. U tom smislu postavlja se nekoliko krucijalnih pitanja odnosa i shvatanja bezbednosti i ciljeva i zadataka definisanih u strategiji nacionalne bezbednosti kao
to su na primer:
1. Kako shvatanje pojma nacionalna bezbednost utie na razvoj i
shvatanje pojmova meunarodna i globalna bezbednost;
2. U kakvom su odnosu bezbednost koju ostvaruje drava preko
svog sistema nacionalne bezbednosti i meunarodna bezbednost koju
ostvaruju specijalizovane meunarodne organizacije, asocijacije i savezi;
3. Kakva je finkcija drave u formulisanju, izgradnji i implementaciji strategije nacionalne;
4. Koji su savremeni izazovi, rizici i pretnje po bezbednost drave i
u kakvom su odnosu sa ciljevima strategije nacionalne bezbednosti;
5. Da li je sistem nacionalne bezbednosti u stanju da odgovori svim
izazovima i pretnjama u skladu sa zahtevima strategije nacionalne bezbednosti:
6. Koji faktori mogu uticati na naispunjavanje zadataka sistema bezbednosti definisanih u strategiji nacionalne bezbednosti;
Da bi se odgovorilo na postavljena pitanja potrebno je, sem istorijskog osvrta, dati i prikaz bezbednosne slike danas i savremenog shvatanja
pojma bezbednost u svetlu strategije nacionalne bezbednosti iz ega emo
videti i deo odgovora na postavljena pitanja.
2. Odnos pojma bezbednosti i strategije nacionalne bezbednosti

Bezbednost je u razliitim istorijskim periodima i u razliitim drutvenim ureenjima i okolnostima razliito shvatana. To shvatanje je najee polazilo od toga ko definie ta je bezbednost i koje se vrednosti
moraju tititi sistemom bezbednosti. Tako, u nekim drutvima vrednost
222
koja se mora tititi je vlast vlastodraca, u drugim je to drava, u treim

klasa na vlasti, u etvrtim monarhija, u petim privatna imovina, u estim
poneto od svega toga itd. Oigledno je da bi popis istorijskih vrednosti
koje se tite bio dug, a samim tim je i definicija bezbednosti bilo mnogo.
Praktino, koliko autora toliko i definicija. Razvojem drave, meunarodnog prava i ljudskih prava i sloboda dolazi do standardizacije vrednosti
koje se moraju tititi u svim drutvima pa time i do pribliavanja u definisanju pojma bezbednosti. Generalno gledano, polazilo se od toga da je
bezbednost funkcija drave i organa, zatim da je to organizacija posebnih
dravnih subjekata ili stanje kao zamiljeni standard bezbednosti koji se
eli postii.
Bezbednost je nastala kada i ivi svet odnosno ovek. Svako ivo
bie ima svoju osnovnu preokupaciju, a to je kako opstati (preiveti),
kako se razvijati i kako obezbediti nastavak svoje vrste. Tek mnogo hiljada godina kasnije bezbednost se proirila na zatitu bezbednosti itave drutvene zajednice odnosno drave da bi danas bila mnogo iri pojam i od toga.
Bezbednost treba shvatiti kao uslov opstanka i razvoja (drave, drutva, nacije, ljudi, ivog sveta na planeti). Ona sama po sebi nita na stvara (naroito ne materijalna dobra) ve samo omoguava mnogo toga (ivot, zdravlje, slobodu i sl.) pa i stvaranje materijalnih dobara.
Dakle, bezbednost ima svoju pozitivnu sadrinu, pri emu se ta sadrina izraava kao zbir (ali ne prosti) pojava, stanja i odnosa u drutvenoj, pravnoj, tehnikoj, psihikoj, moralnoj i prirodnoj sferi koji se nalaze na suprotnoj strani u odnosu na iste pojave, stanja i odnose u oblasti ugroavanja. Bezbednost je jedna, jedina i nedeljiva (integralna) bilo
da je shvatamo kao stanje, funkciju, organizaciju, politiku ili filozofiju.
Za razliku od bezbednosti, ugroavanje je raznovrsno i raznorodno kako
po vremenu i prostoru tako i po intezitetu, oblicima i nosiocima. Na
osnovu navedenog zakljuujemo da je bezbednost svojstvo nekog realnog drutvenog, prirodnog ili tehnikog subjeka (bia, tvorevine ili
stvari) ispoljeno kao uspstavljeno, odrano i unapreeno stanje i(li)
vrednost, a koja se izraava kroz ispunjenost minimuma bezbednosnih
standarda svojstvenih tom subjektu, a to mu omoguava realnu osnovu
za opstanak, rast i razvoj bez obzira na nosioce, oblike, vreme i mesto
1
ugroavanja .
Nacionalna bezbednost je pojam koji se ee nego drugi objanjava
u literaturi. Pod njim se podrazumeva eljeno stanje zatienosti drave
Videti ire, Staji LJ; Osnovi sistema bezbednosti sa metodologijom istraivanja

bezbednosnih pojava, Pravni fakultet Novi Sad, 2008.
223
koje se postie eliminisanjem pretnji i rizika po vitalne vrednosti drave.

Ona podrazumeva stanje u kojoj drava smatra da joj ne preti vojni napad, politiki pritisak ili ekonomsko ugroavanje spolja kao ni ekstremni
politiki, ekonomski, ideoloki, verski ili kulturni atak iznutra tako da drava moe normalno da se razvija samostalno ili u zajednici sa drugim
2
dravama.
Za ostvarivanje nacionalne bezbednosti potrebna su dva elementa.
1. Dravni cilj u vidu nacionalnih vrednosti izraen u najviim dokumentima drave (Ustav) odnosno strategiji nacionalne bezbednosti i
2. Struktura elemenata, snaga, aktivnosti i funkcija usmerenih na ostvarivanje cilja (strategija nacionalne bezbednosti)
Iz svega navedenog se vidi da se strategija nacionalne bezbednosti
javlja kao uslov, osnov, usmeravajui i korektivni dokument jedne drave (drutva) nastao kao izraz uvaavanja opteprihvaenih standarda
bezbednosnog organizovanja savremenih drava. Ona je ujedno i dokument projekcije razvoja i funkcionisanja sistema bezbednosti u budunosti. To je otvoren i dinamian programski i delimino doktrinarni sadraj u koga ulaze stavovi drutva o najoptijem dravnom cilju na
zatiti sopstvenih vrednosti drutva, njegovom opstanku, rastu i razvoju,
a izlaze stavovi o aktivnostima i merama na preventivnom i represivnom planu usmerenih na ostvarivanje bezbednosti kao parekselans dravne funkcije. Strategija nacionalne bezbednosti je ujedno i poruka
drugim meunarodnim i unutranjim iniocima ta to drava smatra
svojim vitalnim vrednostima naophodnim za svoj opstanak, rast i razvoj, a koje e braniti svojom ukupnom moi, iji je sistem bezbednosti
najznaajniji deo. Drukije reeno, u strategiji nacionalne bezbednosti
nalazi se crvena linija ispod koje drava nee i ne moe ii u odbrani
svojih interesa.
3. Bezbednosne promene kao element strategije

nacionalne bezbednosti
Nastanak novih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji vezuje se za
prestanak Hladnog rata i nestanak bipolarne podele sveta izmeu dva
najznaajnija svetska bloka. Dominantna bezbednosna pretnja tokom vie od pet decenija trajanja stanja ni rata ni mira dolazila je od strane su-
Sam pojam nacionalna bezbednost nalazi se u upotrebi od 1943. godine, kada je

Valter Lipman (Walter Lipman) u svom delu U.S. Foreign Policy prvi put upotrebio
ovaj termin. Posle Drugog svetskog rata ovaj pojam je naao iroku primenu u politikom
reniku savremenih drava. U tom kontekstu on je upotrebljavan da oznai unutranju i
spoljnu bezbednost drave u odnosu na spoljne i unutranje oblike ugroavanja.
224
protstavljenog bloka i velikih sila i bila je izraena kao nuklearna pretnja sa mogunou kataklizmikog unitenja ne samo suprtotstavljene
strane ve i itavog oveanstva. Osnovna karakteristika pomenutog perioda je to da je bezbednost shvatana kao zbir bezbednosti pojedinih drava ili zasebnih blokova potpomognuta deliminim uticajem sistema
meunarodne bezbednosti olienom u OUN. Bez obzira na ekstremnu
suprotstavljenost najmonijih suparnika u smislu proklamovanih ciljeva
i ideologija pomenuti period karakteristian je i po tome to je bezbednost toga doba ugroavao "poznati neprijatelj" (suprotstavljeni blok, suprotstavljeni sistem, nuklearna pretnja, suprotstavljena ideologija i sl.),
to su bili jasno postavljeni i razgranieni ciljevi (pobediti i Hladnom
ratu) i na kraju to je umnogome postojala mogunost predvianja reakcije suprotstavljene strane. Jednom reju, neprijatelj je bio ideoloki suprotstavljen blok drava sa odreenom uglavnom poznatom silom i moi. Upravo u ovoj injenici vidimo i osnovnu razliku u odnosu na dananje, savremene, bezbednosne pretnje koje uglavnom dolaze od strane
nedravnih subjekata (aktera). Naime, bei broj znaajnih opasnosti po
dravu ali i sisteme bezbednosti danas preteno ne dolaze od strane jedne ili vie suprotstavljenih drava ve od nedravnih, vie-manje, nekontrolisanih subjekata koji su se na ovaj ili onaj nain domogli oruja,
a kao sredstvo borbe za ostvarivanje svojih ciljeva izabrali su, recimo,
terorizam u svakom njegovom obliku od klasinog preko sajberterorizma do nuklearnog, hemijskog ili biolokog terorizma.
Zbog intezivnih migracija, revolucije u komunikacijama, mogunosti brzog putovanja, slobodnog protoka tehnologija, vee poroznosti
granica, velikog jaza izmeu razliitih kultura, vera i ideologija, bezbednosni izazovi rizici i pretnje po drave nisu samo prosti zbir inova
(akata) ugroavanja. One danas iako imaju isti naziv i isti cilj kao ranije
sa sobom nose potpuno novu energiju ugroavanja koja svojom snagom
prevazilazi opasnosti koje su do sada bile poznate. To se najbolje vidi
na primeru terorizma. Liberalni terorizam sedamdesetih godina dvadesetog veka i dananji terorizam imaju samo ime i cilj zajedniko, dok
se njegovi dometi, destruktivnost, brutalnost i rtve koje nose razlikuju
u vrednostima koje se mnoe indeksom i vie stotina puta. Time dolazimo do novog pojma koji je ve zaiveo u bezbednosnoj terminologiji, a
to je pojam transnacionalne pretnje kojom nisu ugroene samo drave,
meunarodna zajednica ve i svaki njen deo pri emu su suverenitet,
ekonomija i ljudska prava u sreditu udara modernog terorizma. Naravno ovde treba napomenuti i nove do skoro nepoznate ili samo sporadine oblike ugroavanja bezbednosti pojedinih drava kao to su transnacionalni organizovani kriminal, industrijska pijunaa, kompjuterski
225
kriminal, korupcija, destruktivno delovanje sekti i brojni drugi. Praktino, ne postoji drava koja za sebe moe rei da je direktno ili indirektno
van uticaja tih pretnji.
Sledea karakteristika savremenih bezbednosnih promena vezana
je za same slube i sisteme bezbednosti drava gde je u toku prilagoavanje (transformisanje) snaga, slubi i sistema bezbednosti novim bezbednosnim izazovima rizicima i pretnjama. Svedoci smo sve eeg priznanja najodgovornijih ljudi u vodeim zemljama sveta da je nova situacija zatekla, donekle, nespremne slube bezbednosti i da su kao takve
doivele brojna iznenaenja i uinila propuste jer je njihova organizacija, metod i sredstva rada bila usmerena na drugaije protivnike, a neprijatelj se pojavio u potpuno novom obliku. Naravno, da je to zahtevalo hitne i korenite promene i taj proces je u toku. Proces modernizaci3
je i usvajanja novih strategija nacionalne bezbednosti mnogih drava
usmeren je upravo na stvaranje preduslova za drugaiji pristup navedenom problemu. Redefinisanje bezbednosnih izazova, rizika i pretnji je
polazna osnova tog procesa i polazna taka svih nacionalnih i nadnacionalnih strategija bezbednosti.
4. Sistem bezbednosti u strategiji nacionalne bezbednosti

Sistem bezbednosti je slika i odraz drutva i jedan od njegovih
najvanijih podsistema. Kao subjekt primene organizovane dravne sile
kojom se reguliu drutveni odnosi u ostvarivanju harmonije nepotpune harmonine zajednice koju nazivamo dravom (S. Jovanovi) organizovan je u skladu sa drutvenim tenjama (ciljem) sa jedne strane i
drutvenim mogunostima sa druge strane. Drutvene tenje se, uglav4
nom, odnose na zatitu vitalnih vrednosti drutva gde bezbednost (lina, nacionalna, dravna, regionalna, meunarodna) ima najznaajnije
mesto upravo zbog toga to su sve druge vrednosti ugraene u bezbednost, a bezbednost se javlja kao vezivno tkivo i uslov opstanka i ispunjenja svih drugih drutvenih vrednosti koje drava i meunarodna zajednica definiu i koje tite aparatom prisile iji je ekvivalent sistem
bezbednosti.
Mnoge drave usvajaju nove strategije na svakih deset do dvadeset godina, a redefiniu ih na svakih etiri do pet godina.
4
Pod vrednostima podrazumevamo idealno svojstvo izvesnih standardan normi, pojava, stanja i sadraja svesti, koje im ljudi pridaju, a koje se sastoji u tome da te vrednosti
ini poeljnim za ljude. Tako je drutvena vrednost svaka vrednost koja ima veliki znaaj
za pojedinca, grupu, dravu ili meunarodnu zajednicu. Drutvene vrednosti nisu iste za
sva drutva.
226
Drutvene mogunosti ogledaju se u moi jedne drave (drutva) da

svoje tenje ostvare preko organizovanog sistema bezbednosti koji, iako
egzistira samostalno, deo svojih funkcija realizuje sa susednim, regionalnim, nadnacionalnim i meunarodnim univerzalnim sistemima. Tu se pre
svega misli na zatitu i ouvanje i unapreenje kolektivnih i meunarodnih vrednosti. U tom smislu mo drave ogleda se kao mo znanja, ekonomska mo i mo sile (vojska i policija) dok su determinante te moi:
vojnobezbednosne, morfoloke, demografske, organizacione i ekonomske
pretpostavke kao i spoljna integracija.
Naravno, mo neke drave znaajno se uveava ako je njena mo
ukonporirana u mo nekih irih zajednica osnovanih zajednikim interesima u ostvarivanju bezbednosti.
5
Slobodan Jovanovi je u svojim radovima, davno, definisao da drava ima osnovnu funkciju da: 1) iznae dravni interes (cilj) i 2) pronae stedstva za ostvarivanje cilja. Dakle, bezbednost u smislu opstanka i
razvoja je najoptiji cilj svake drave i u tom smislu sve drave sveta
preduzimaju niz politikih, pravnih, organizacionih, sistemskih, ekonomskih, diplomatskih, bezbednosnih preventivnih i represivnih mera na
ostvarenju svog najoptijeg cilja, a to je ostvarivanje bezbednosti u najoptijem i najkonkretinjem smislu tog pojma.
Nekada se ini da je mnogo lake iznai cilj nego pronai sredstva
za ostvarivanje tog cilja. To, pomalo, lii na sledee. Lako emo se dogovoriti da odletimo u kosmos samo je pitanje kako emo i ime tamo stii.
Srpski narod, ini se, u svojoj istoriji imao je problem i sa jednim i
sa drugim elementom funkcije drave. Vrlo esto je menjao istorijske ciljeve, a za njihovo ostvarenje ponekad se borio pogrenim sredstvima i
metodama. Trenutno R Srbija je pred istim istorijskim zadatkom.
Za realizaciju cilja u svim dravama pa i u naoj uvek postoji vie subjekata, unutranjih, politikih, vojnih, bezbednosnih, spoljnopolitikih i
drugih to je neminovnost ali i prednost. Problem nastaje usled toga to je
neophodan jedinstven cilj ka kome svi tee, a radi ostvarenja funkcije drave. Dakle, cilj je taj koji je kohezioni i korektivni faktor svih subjekata koji
uestvuju u zatiti bezbednosti i ostvarenju osnovne funkcije drave. To
podrazumeva visok stepen organizovanosti, koordinacije i kontrole izvrnih, zakonodavnih i sudskih stubova drave kako bi svi profesionalni subjekti svoju funkciju ostvarivali na ciljno koordinisan nain pri emu dravni aparat ima odgovornost za tu koordinaciju. Osnov te koordinacije
svakako je strategija nacionalne bezbednosti koja je polazite za sve funkcije od planiranja do kontrole.
Jovanovi S.: O dravi, Geca Kon, Beograd, 1922.
227
Iako navedeno, na papiru, izgleda jasno, postavlja se pitanje zato to

veini zemalja ne uspeva, odnosno zato u tome (nekad delimino) uspeva samo nekoliko istorijski uspenih drava koje imaju najznaajniju
ulogu u drutvenim dogaajima na itavom svetu. Drukije reeno, bezbroj puta se dogodilo da drave bez nacionalne strategije bezbednosti koja bi obuhvatala sve inioce i sve metode, zatite nestaju sa politike scene ili pak trpe katastrofalne posledice po narod i dravu pogotovo u velikim svetskim gibanjima.
Problem nastaje zbog toga to svet nije statina kategorija ve ga karakterie veliki broj znaajnih i dinaminih promena koje zavise od bezbroj dogaaja od kojih su neki nekontrolisani dok su drugi kontrolisani
(dirigovani) i to od strane monih i velikih. Upravo ta injenica, da mogu
da izazivaju upravljaju dogaajima, daje velikim i uspenim dravama
mogunost da predvide sve elemente svojih nacionalnih bezbednosnih
strategija to iste odmah ini ispravnim i ostvarljivim dok male zemlje ne
znajui za glavne ciljeve, planove i strategije velikih (radi se o tajnama)
lutaju u pronalaenju svog mesta i uloge i esto dobijaju ulogu koja je
van njihovog vitalnog interesa to se kasnije znaajno reflektuje i na bezbednost istih.
Dakle, pravilno odmeren i ciljno opredeljen strateki koncept bezbednosti uslov je ostvarivanja bezbednosti, a time i opstanka malih drava. U tom smislu nema mesta subjektivnom pristupu politikih aktera jer
sam termin strategija sugerie na dugotrajnost, a to znai da trenutnim politikim interesima tu nema mesta.
Kada se dravni (bezbednosni) cilj iznae (S. Jovanovi) drava
mora da formira jaku, efikasnu i efektivnu strukturu sastavljenu od profesionalnih dravnih, privatnih i suplementarnih subjekata koji e iznaeni
cilj prvo ostvariti, zatim ouvati i unaprediti. Iz toga proistie da sistem
nacionalne bezbednosti predstavlja normativno ureenu hijerarhijsku
strukturu organizovanih i usmerenih elemenata (opremljenih, obuenih i
voljnih) prema jedinstvenom cilju, a radi zatite svih vitalnih nacionalnih
vrednosti. Elementi sistema bezbednosti su: aktivnosti, mere, poslovi, su6
bjekti i snage .
U pristupu definisanja sistema nacionalne bezbednosti postoje dve
mogunosti: prvo, da se sistem nacionalne bezbednosti definie u najirem smislu; i drugo da se definiu samo ui (osnovni) elementi sistema
nacionalne bezbednosti. S obzirom da se radi o stratekom dokumentu
obavezujuem za sve (ostale) subjekte drutva i drave smatramo da je
izabrani prvi model i ispravniji put.
228
Videti ire: Staji LJ. op. cit. str.39-44
Izgradnja sistema nacionalne bezbednosti, svakakao podrazumeva

vie stvari. Meu prvima je definisanje strategije nacionalne bezbednosti
kao osnovnog politiko-bezbednosnog dokumenta koji oslikava postulate
spoljne i unutrae politike na polju bezbednosti, odnosno njenu opredeljenost da sopstvenim sistemom bezbednosti izgraenom na nacionalnim
potencijalima u saradnji sa drugim sistemima i meunarodnim bezbednosnim organizacijama ostvari i ouva nacionalnu bezbednost drave shvaenu u najirem smislu tog pojma.
Pogreno bi bilo, meutim, zakljuiti da se radi o izolovanom sistemu. Sistem bezbednosti je deo drutva, dakle drutveni podsistem koji je
odraz drutva (kada ga posmatramo iznutra) sa jakim vezama i uticajima
koje trpi i daje prema svom okruenju kao i meunarodnom sistemu bezbednosti iji je deo. Sistem bezbednosti teko moe da egzistira bez saradnje sa drugim sistemima i meunarodnim organizacijama ak i u situaciji kada su im interesi trenutno suprotstavljeni.
5. Savremeni bezbednosni problemi i pretnje R Srbiji

Bezbednost kao atribut i funkcija sistema bezbednosti drave je stalna delatnost i jo nije dostigla potreban nivo ujednaenog razvoja u svim
zemljama i svim bezbednosnim sistemima. Naravno, postoje sistemi koji
su u primeni naunih principa i prakse bezbednosti otile mnogo dalje
dok postoje i oni koje to rade na osnovu prakse koju su nasledili iz prolih vremena. Poto se radi o potpuno novoj globalnoj bezbednosnoj situaciji, a u okolnostima brzih promena i stalnog razmiljanja kako ostvariti
optimalan nivo pojedinane, zajednike i meunarodne bezbednosti jasno
je da se radi o specifinim potrebama, nainima i sredstvima zatite sa
kojima se drave danas sreu. Time dolazimo do novog naina upravljanja dravama pri emu sektor bezbednosti ima posebno mesto. Promene u
organizacionim, sistemskim, pravnim i obrazovnim aktivnostima bezbednost dovode u situaciju intezivnih i stalnih promena.
U tom smislu novi (izraeniji) problemi bezbednosti drave u obavljanju delatnosti mogu se svesti na :
1. Nove okolnosti u kojim se zatita bezbednosti odvija (novi su
geopolitiki procesi i uslovi, novi su politiki odnosi na meunarodnom
i regionalnom planu, novi su uslovi i potrebe povezivanja bezbednosnih
subjekata, novi su standardi bezbednosti, nove su potrebe za bezbednou i sl.
2. Nova odgovornost koja podrazumeva njenu individualnost i nemogunost sakrivanja iza drugih dravnih subjekata. Odgovornost za organizaciju, za ciljeve, za sredstva, za ljude, za ouvanje sopstvenih interesa ali i
229
interesa drugih, odgovornost prema dravi, drutvu i meunarodnoj zajednici. Tu treba dodati jo i etiku i socijalnu odgovornost kao novi vid kulture odnosa kako unutar tako i van bezbednosnih organizacija.
3. Internacionalizacija i globalizacija odnosa, uslova, potreba komunikacije, propisa, ideja. Sve navedeno govori da bezbednost nije sama za sebe, niti je sebi cilj, ve se mora posmatrati mnogo ire. Danas
Istok mora gledati ta radi Zapad i obrnuto. Ideje, procesi i tendencije
na zapadu, danas su isto to na istoku ve sutra i obrnuto. Potrebe i zahtevi prema bezbednosti kreu se brzinom kojom to omoguavaju savremena sredstva komunikacije - dakle trenutno. Bilo kakvo zakanjenje ili
propust se kasnije multiplicira i moe dravu dovesti do naglog i znaajnog ugroavanja.
4. Stalna reorganizacija je problem koji sistemima bezbednosti ne
dozvoljava nikakvo oputanje. Promena broja organizacionih jedinica,
njihova disperzija u daleke regione sa drugaijim pravnim i ekonomskim
uslovima, ljudskim resursima, drugaijim sistemom obrazovanja i shvatanja bezbednosti, zahteva od sistema meunarodne bezbednosti da stalno
menja svoju organizacionu strukturu, metode i sredstva rada, da poveava
fluktaciju ljudi u sistemu kako bi se zadovoljile nove, bitno narasle, potrebe. Ako tome dodamo i injenicu koju smo naveli ranije a to je da se
pojavljuju i novi intezivniji oblici ugroavanja, onda ovaj problem postaje jo tei i zahteva povean napor za njegovo reavanje.
5. Novi standardi. Bezbednost je moda poslednja od oblasti u koju
se uvode meunarodni standardi. Razlog lei u injenici da se bezbednost
uvek smatrala ekskluzivnom brigom uskog kruga ljudi i drava po principu samo za sebe to je otealo bitniji prodor u ovoj oblasti. Danas postoji potreba da isti bezbednosni uslovi i standardi vae kako na Istoku tako i na Zapadu i to je injenica koja e ubrzati rad na uvoenju meunarodnih standarda u ovoj oblasti.
Tana je konstatacija da su ljudi uopte, drave i meunarodna zajednica danas ugroeniji nego ranije zbog dubokih promena tokom poslednjih nekoliko godina to se naroito odnosi na drave u tranziciji i na
tzv. drave mlade demokratije, a na koje su uticale nove okolnosti u
kojima se odvijaju bezbednosni dogaaji. Ovoj injenici treba dodati i porast broja organizacija, grupa i pojedinaca koji imaju interes da ugroze
opstanak, rast i razvoj nekih drava i vlada bilo da su to ekonomski, politiki, ideoloki ili verski protivnici kao i metoda i sredstava ugroavanja
to sveukupno ini zadatak slubi zaduenih za bezbednost sve teim.
Oseaj mogunosti ugroavanja u svim drutvima postaje sve jai iako
smo svesni injenice da nikada nije bilo vie snaga bezbednosti, nikada
230
nije bilo toliko i takvih sredstava u funkciji zatite bezbednosti i nikada se

nije brinulo o tome kao danas.
Tradicionalno shvatanje da su samo vojska i policija odgovorni za
bezbednost uveliko se naputa to otvara polje jednoj novoj filozofiji bezbednosti. Policija danas sve vie dobija ulogu subjekta koji selektivno deluje, usredsreujui se na odreene (najopasnije) oblike ugroavanja,
dok je drutvu i drugim subjektima (privatna bezbednost) ostavljeno da se
staraju o onim, drugim, manje opasnim ugroavanjima. Naravno, nije
re o zasebnim, razdvojenim i nepovezanim elementima i njihovim jednokratnim akcijama, ve naprotiv o sistemu koji kroz kontinuirani proces realizuje funkciju bezbednosti. Time se stvara jedna nova bezbednost
koju nazivamo integralna bezbednost u kojoj uestvuju svi subjekti jednog drutva.
Meutim, neretko se deava da podcenjivanje nosilaca ugroavanja, predrasude, prepotentnost, iluzije o strunosti, zanemarivanje mogunosti ugroavanja upravo dovode do ugroavanja bezbednosti drava. Iskustvo koje se stvara posle dugogodinjeg rada najee dovodi do
rutinskog, ablonskog obavljanja poslova pri emu se zaboravlja da nema dve apsolutno iste ugroavajue pojave. Bezbednosna kultura nas
ui da se u svakoj situaciji pristupa krajnje oprezno, uz oslanjanje na
sopstveno ali i tue iskustvo, uz maksimalno uvaavanje principa teorije bezbednosnih nauka.
Svaki pokuaj da se napravi konaan spisak izazova i pretnji bezbednosti savremenih drava pa i R Srbije zavravao se neuspehom ili sa veom
ili manjom manjkavostima. Kao problem uvek su se pojavljivali kriterijumi
klasifikacije koji zahtevaju odreeni vrst metodoloki pristup. Ti kriterijumi se se ne mogu uvek primeniti zbog nestalnosti bezbednosnih pretnji i
izazova, odnosno njihovog vieznaja pa njihovo svrstavanje zavisi od
autora do autora odnosno pristupa teoriji bezbednosti. Osnovni metodoloki problem nauke bezbednosti u klasifikaciji izvora i pretnji ovde ima puni
znaaj. Naime, injenica da u bezbednosti ne postoji apsolutna ponovljivost
bezbednosnih dogaaja stvara nepremostivu prepreku konanom reenju
problema klasifikacije izazova i pretnji bezbednosti. Zato se esto deava
da tri razliita autora u jednoj studiji na osnovu slinih kriterijuma svrstavaju razliite pretnje bezbednosti.
Strategija mora da odgovori na dva osnovna pitanja: 1) od koga i
od ega treba da se titimo i 2) na koji nain i kojim sredstvima emo to
uiniti.
R Srbija se suoava sa mnotvom sloenih i isprepletanih izazova i
pretnji bezbednosti koji ostvaruju uticaj na nas ali i na globalnu (meunarodnu) bezbednost. Osim onih izazova i opretnji koji dolaze spolja kao
231
transnacionalne pretnje (meunarodni terorizam, transnacionalni organizovani kriminalitet, korupcija meunarodnih razmera i drugo, R Srbija se
suoava i sa problemima sopstvene bezbednosti koji druge dotiu samo
posredno (Hag, Kosovo i Metohoja, Kopnena zona bezbednosti, ekonomski problemi tranzicije, posleratne posledice, siromatvo, izbeglitvo,
7
tranzicija drutva (politika-ekonomska i slino).
6. Karakteristike strategije nacionalne bezbednosti

Mitar Kova strategiju nacionalne bezbednosti definie kao skup
iskaza u formi opredeljenja, pravila, principa i normi, koje se koriste u
domenu dugoronih upravljakih akcija u sistemu bezbednosti drave.
Dalje, isti autor navodi da sintagma strategija nacionalne bezbednosti ne
odreuje njen karakter nego implicitno, ukazuje na cilj tog najvieg i najoptijeg dokumenta u oblasti bezbednosti i zatite najviih nacionalnih
vrednosti. Strategija nacionalne bezbednosti, esto se izjednaava sa poj8
mom strategija drave . U tom duhu kao osnovne karakteristike svih pa i
nae strategije nacionalne bezbednosti navodimo:
1. Strategija nacionalne bezbednosti je optiji dokument vieg nivoa u odnosu na druge dravne strategije (vojnu, ekonomsku, spoljnopolitiku);
2. Izraena je na jedinstvenoj istorijsko-politikoj i nacionalnoj
osnovi na osnovu koje nastaju kompatibilni i suplementarni profesionalni i privatni subjekti ije funkcionisanje na osnovu jedinstvenog cilja
treba da obezbedi efikasnu i efektivnu zatienost vitalnih vrednosti
drutva i drave;
3. Njome se definiu dravni i nacionalni ciljevi, preciziraju bezbednosni interesi, snage , metode i aktivnosti na ostvarivanju tih interesa i
ciljeva;
4. Ona je osnov dravne politike, programski okvir za delovanje
svih dravnih organa vlasti u ostvarivanju funkcije bezbednosti i uputstvo
za delovanje svih ostalih institucija, organa i pojedinaca u zatiti bezbednosti;
5. Zasnovana je na nauci, ugraena u teoriju, a treba da oblikuje
praksu sistema bezbednosti u najirem znaenju tog pojma;
Videti ire: Bajagi M.: Reforma obavetajno-bezbednosnog sitema R Srbije u uslovima novih izazova i pretnji; Srbija-bezbednosni i institucionalni izazovi, Zbornik radova, Institut za politike studije, Beograd, 2009
8
Videti ire: Kova M.: Osnovne teorijske postavke strategije nacionalne bezbednosti i njene refleksije na sistem odbrane; Srbija-bezbednosni i institucionalni izazovi,
Zbornik radova, Institut za politike studije, Beograd, 2009
232
6. Ona je i poruka meunarodnoj i domaoj javnosti nastala kao izraz uvaavanja opteprihvaenih standarda bezbednosnog organizovanja i
delovanja u zatiti vitalnih vrednosti naeg drutva;
7. Ona uspostavlja veze izmeu svih subjekata na jedinstvenom, ciljnom, efikasnom i efektivnom delovanju u zatitit bezbednosti drutva;
8. Ona daje odgovore na mnoga sutinska pitanja opstanka, rasta i
razvoja bia drutva kojima se ojaava nacionalna bezbednost;
9. Ona je osnov demokratske reforme sistema bezbednosti i njegovog inkorporiranja u meunarodni bezbednosni sistem;
10. Ona proizvodi pozitivan uticaj na meunarodni poloaj i bezbednost zemlje na nain da je dimenzionirana tako da je u skladu sa meunarodnim standardima i vrednostima i da je ostvariva u praksi delovanjem samostalno ili u zajednitu sa drugima;
11. Ona ujedno daje osnov i obavezu reagovanja na izazove i pretnje
u skladu sa meunarodnim pravom;
12. Ona je osnov i granica upravljanja i upotrebe sistema bezbednosti;
13. Ona je faktor odvraanja za mnoge izazove i pretnje;
14. Ona je osnov irenja bezbednosne funkcije na itavo drtvo i
15. Ona ne sme biti dogma ali se i ne menja i tumai iz asa u as
prema trenutnim dnevno politikim interesima.
7. Zakljuak
Savremeni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje po drave, naroito one u tranziciji, posledica su nastalih drutvenih, geopolitikih, geostrategijskih, vojnih, politikih i ekonomskih promena u poslednjih
petnaest godina kako na mikro tako i na makro planu. Iako oekivane,
te promene su zatekle nespremne skoro sve sisteme bezbednosti pa i
one najmonije. Glomazni, neefikasni i organizovani po principima da
ugroavanje dolazi od drugih drava, nisu u stanju da odgovore opasnostima koje sada dolaze od nedravnih subjekata u vidu teroristikih
mrea i organizovanih kriminalnih transnacionalnih grupa koje ne moraju da brinu o potovanju suvereniteta drugih drava, meunarodnim
pravnim normama potovanja ljudskih prava niti o birokratskim procedurama u saradnji i razmeni informacija. Ako tome dodamo i novi
kvalitet u smislu nove i prilagoene strukture kriminalnih organizacija
i subjekata u tehniko-tehnolokom i organizacionom smislu onda ne
udi prednost koju su stekle u odnosu na stare sisteme bezbednosti.
Kao takve, nosioci su sve brojnijih i destruktivnijih oblika ugroavanja sa viestruko opasnijim posledicama po bezbednost drava. ta vi233
e, izgleda da se pribliavamo ugroavajuim scenarijima sa kataklizminim prognozama. Destruktivnost koja se nekada nije mogla ni zamisliti danas sve vie postaje predmet rasprave meu ekspertima. Sistemi bezbednosti svojom organizacijom, efikasnou i efektivnou
uz primenu sofistiranih sredstava i mera nove generacije tek treba da
daju odgovor na nove izazove rizike i pretnje.
Novo shvatanja bezbednosti koje se javlja kao element integralnog sistema bezbednosti ima svoje posebno mesto i znaaj. Vaan faktor u ostvarivanju bezbednosti po novom obrascu predstavlja strategija
nacionalne bezbednosti. Shvaena kao faktor prevencije i proaktivnog
delovanja nazaobilazna je u ostvarivanju bezbednosti. Jasno je i laicima da drutva i drave sa pravilno odmerenom i na nauci zasnovanoj
strategiji nacionalne bezbednosti ostvaruju vei stepen zatienosti
sopstvene bezbednosti ime, svakako, potpomau i bolje stanje meunarodne ili globalne bezbednosti. Najvea uloga i znaaj strategije nacionalne bezbednosti ogleda se u redefinisanju izazova, rizika i pretnji, definisanju dravnih ciljeva u oblasti bezbednosti, izgradnji savremenog sistema bezbednosti, poveanju njegove efikasnosti i efektivnosti i poveanju stepena njegove kontrole. Osim navedenog strategija
nacionalne bezbednosti omoguava odvraanje, spreavanje ili predupreenje mnogih izazova, rizika i pretnji. Polazei od navedenog sva
drutva i drave imaju obavezu da povremeno redefiniu strategiju nacionalne bezbednosti ime ne samo da e ostvariti bolju bezbednost
ve e ostvariti i znaajne drutvene i ekonomske efekte. Naime, poznato je da je mnogo isplativije spreiti da neko ugroavanje nastane
nego otklanjati posledice.
8. Literatura
1. Bokovi, Milo: Kriminoloki leksikon, Matica srpska, Novi Sad, 1999.
2. Bajagi M.: Reforma obavetajno-bezbednosnog sitema R Srbije u uslovima novih izazova i pretnji; Srbija-bezbednosni i institucionalni izazovi, Zbornik radova, Institut za politike studije, Beograd, 2009
3. Kova M.: Osnovne teorijske postavke strategije nacionalne bezbednosti
i njene refleksije na sistem odbrane; Srbija-bezbednosni i institucionalni izazovi,
Zbornik radova, Institut za politike studije, Beograd, 2009
4. Milainovi, P.; Milainovi, S.: Uvod u teorije konflikata, Fakultet civilne odbrane, Beograd, 2005.
5. Savi, A.: Od tradicionalnog ka postmodernom terorizmu, Bezbednost,
br. 5, Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije, Beograd, 2004.
6. Staji, LJ.; Mijalkovi, S.: Bezbednosni aspekti transnacionalnog organizovanog kriminala, Zbornik radova 2003, Fakultet civilne odbrane, Beograd,
2004.
234
7. , .; , .; , .: ,
, , 2004.
8. , .; , .; , .: - , , , 2006.
9. , .: , , 2008.
10. , . ,
, 2007.
235
Ljubomir Staji, Ph.D., Full Professor

National Security Strategies In The Function

Of The Security Of The Republic Of Serbia
Abstract
Modern security challenges, risks and threats are a consequence of
social, geopolitical, geo-strategic, military, political and economical
changes that have become evident during last fifteen years on both micro and macro levels. Although they had been expected, such changes
caught in surprise almost all the states and their systems of security.
Having been inefficient, unwieldy and organized by principles that implied that imperilment comes from other states, they are not capable of
giving response to the imperilments coming from non-state subjects in
way of terrorist networks and organized criminal trans-national groups
who don 't have to care about the respect of sovereignty of other states,
international legal norms of the respect of human rights, nor about bureaucratic procedures within cooperation and exchange of security information. Security systems, with their organization, efficiency and effectiveness, through implementation of sophisticated tools and measures of
new generations are yet to give appropriate answer to new challenges,
risks and threats.
Key words: security, national security strategies, systems of security, security problems
236
343.2:340.134(436)17
Dr Itvan Feje, redovni profesor

CONSTITUTIO CRIMINALIS THERESIANA1

SISTEM KAZNI
Saetak: O Kaznenom sudskom redu Marije Terezije se veoma malo
zna, iako je znaajan pravni spomenik. Kodifikacija je obimna. U ovom
radu e biti rei samo relativno malom,ali veoma vanom delu kodifikacije: o pojmu i podeli krivinih dela i sistemu kazni.
Kljune rei: Theresiana, krivino delo, sistem kazni
I UVOD
1. Naziv kodifikacije
Kodeks Marije Terezije se razliito naziva u naoj literaturi. Pun
naziv je: CONSTITUTIO CRIMINALIS THERESIANA oder der
Rmisch-Kaiserl.zu Hungarn und Bheim u.u.Knigl Apost. Majestaet
Mariae Theresaiae Erzherzogin zu Oesterreich,u.u. peinliche Gerichtsordnung. Autori koji ga pominju imaju razliit pristup. Neki prevode naslov na razne naine: Opi krivini sudski red carice Marije Tere2
3
zije , Krivini zakonik Marije Terezije ili ga i ne prevode ve kori-
Prikazan je na osnovu izdanja: CONSTITUTIO CRIMINALIS THERESIANA

oder der Rmisch-Kaiserl.zu Hungarn und Bheim u.u.Knigl Apost. Majestaet Mariae
Theresaiae Erzherzogin zu Oesterreich , u.u. peinliche Gerichtsordnung . Izd. Johan Thomas Edlen von Trattern, Wien, 1769. U daljem tekstu citiraemo kao CCT, rimski broj
oznaava glavu a arapski broj, paragraf,
2
Ogorelica, Nikola, Kazneno procesualno pravo,Zagreb,1899,str.55.
3
Srzenti-Staji-Lazarevi, Krivino pravo, Beograd, 1978,str.38.
237
Dr Itvan Feje, Constitutio criminalis theresiana Sistem kazni (str. 237257)

4
ste latinski naziv ili izraz Terezijana , ili zakon Marije Terezije .
Adekvatan prevod nemakog naziva je Kazneni sudski red Marije Te6
rezije . Preciziranje naziva je vano, jer se iz naslova vidi da se ne radi
samo o krivinom zakoniku niti o zakoniku o krivinom postupku ve
da je obuhvaena celokupna krivina materija. Ukljuena su, dodue na
rudimentarnom nivou, i brojna pravila koja imaju kriminalistiki i sudsko-psiholoki karakter Ovakav pristup nije rezultat svesnog opredeljenja zakonodavca, ve posledica neizdiferenciranosti ovih oblasti u pravnoj nauci i legislativi tog vremena.
U ovom radu osvrnuemo se samo na jedan manji, ali vrlo vaan segment CCT: na pojam i podelu krivinih dela i sistem kazni.
2. Donoenje CCT
2.1.Krivinopravna misao u vreme donoenja CCT

Tokom XVII i XVIII veka ideje naprednih mislilaca, filozofa i pravnika, odraavaju nova drutveno-ekonomska kretanja, jaanje buroaske klase
i trine ekonomije.Francuskoj buroaskoj revoluciji je prethodila filozofska
revolucija koje je interese narastajueg graanskog stalea predstavljala kao
opti interes. Svih, osim privilegovanih feudalnih struktura.Time je uspela
obezbediti sveoptu podrku javnosti u borbi protiv feudalizma.Osnovna ideja i nastojanje tih mislilaca je uspostavljanje razumnih ljudskih odnosa u drutvu u celini,naroito u pravosuu,da se na tim osnovima,na nov nain konstituiu odnosi izmeu drave i pojedinca, tako ,da ovek sa svojim prirodnim pravima bude u centru svega. Zalagali su se da se obezbedi vrst pravni
status svakog graanina.U tom kontekstu su i poznati zahtevi za slobodom i
jednakou.Te postavke neminovno dovode do odbacivanja srednjevekovnog mranjatva, crkvenih dogmi, misticizma i uspostavljanje vere u oveka
i njegove vrednosti. Ova nastojanja obeleavaju taj istorijski period nazvan
doba prosvetiteljstva.
Iz ove filozofske orijentacije logino sledi zahtev da se temeljno revidira celokupno krivino pravo i pravosue.Osnovne karakteristike srednjevekovnog krivinog prava arbitrernost, okrutnost, mranjatvo, religiozni misticizam, nejednakost, zasnovanost na ideji terora i zastraivanja
su bile u dijametralnoj suprotnosti sa idejom prosvetiteljske filozofije. Fe-
Tako Markovi, Boidar, Udbenik krivinog sudskog postupka,Beograd, 1930,

str. 20. i 694.
5
Dolenc, Metod, teorija sudskog krivinog postupka za Kraljevinu Jugoslaviju,Beograd, 1933, str. 8.
6
Isto Bajer, Vladimir, Kazneno postupovno pravo, Zagreb, 1943, str. 125.
238
udalno krivino pravo i pravosue se nikako nisu mogli uklopiti u drutvo

zasnovano na novim idejama. Zato, kroz itav period prosvetiteljstva napredni mislioci sa svojom racionalistikom filozofijom otro kritukuju tadanje stanje i trae radikalnu reformu krivinog prava i pravosua. Trae
da se iz njih odstrani religiozni misticizam i da se ponu smatrati ljudskom, drutvenom institucijom, instrumentom drave stvorenom na bazi
drutvenog ugovora. Odbacuju arbitrernost, surove kazne, odmazdu i zastraivanje .Umesto toga krivino pravo treba da ima razumne i korisne
ciljeve: popravljanje uinioca i obezbeenje pravnog poretka .
Misli i tenje svog vremena u odnosu na krivino pravo i pravosue
jasno i sistematski je izloio 1764. g. Cezare Beccaria u svom poznatom
delu Dei delitti et della pene.
Nove ideje, zahtevi bili su u skladu sa sa zahtevima i potrebama tadanjeg vremena tako, da su te ideje stvarno bile objektivna snaga prikladna da savlada i rui zaostalost, predrasude i druge mane krivinog
7
prava i pravosua .Osnovni smisao svih novih ideja o krivinom pravu
jeste zatev, da se odbaci sve to je bilo karakteristino za srednejvekovno
krivino pravosue i da se krivino pravo laicizira i liberalizuje. U tom
smislu osnovni zahtjevi u krivinom pravu tog vremena bili su sledei: zakonitost, vezanost suca za zakon, potovanje sloboda graana i zatita od
samovolje suda,jednakost svih pred zakonom;otklanjanje vjerskog uticaja,potiskivanje i ograniavanje krivinih djela vjerske prirode,afirmacija
shvatanja da krivino djelo nije grijeh ve in usmjeren protiv javnog poretka; u pogledu kazne naputanje teolokih shvatanja o cilju kazne i isticanje kao primarnih drutvenih ciljeva, u smislu nunosti i korisnosti kazne,usmjeravanje krivinog prava i kazne prema preventivnim ciljevima(istina vie u teoriji negoli u praksi ,gde jo uvek dominiraju odmazda
i zastarivanje);otuda i ublaavanje kazni i ogranienje smtrne kazne te
jaanje kazni lienja slobode,uz ukidanje tjelesnih kazni;zahtjev za raz8
mernou djela i kazne .
Ovo su bili glavni idejni tokovi krivinog prava u vreme vladavine
Marije Terezije i donoenja CCT.
2.2.Neke tendencije u Austriji koje su uticale

na donoenje CCT
Poetkom 18. veka u Habsburkoj Monarhiji, naroito u prvim decenijama vladavine Marije Terezije, sve snanije se javlja tendencija centralizaci-
7
8
Bai,Franjo, Krivino pravo,Zagreb,1980,str.50.

Bai, Franjo cit.delo, str.51.
239
je, tenja za izgradnjom apsolutistike vladavine radi ouvanja feudalnog poretka i zadovoljenja sve veih materijalnih potreba drave, u prvom redu finansiranje stajae vojske i birokratskog aparata, kao dva najvanija oslonca
vladara. Feudalni partikularizam je predstavljao ozbiljan ograniavajui faktor ovim tendencijama. Granice koje su nametale institucije starog srednjevekovnog stalekog poretka bile su nepremostiva prepreka za realizaciju centralizovane apsolutistike vlasti. Zato je bilo neophodno da apsolutistika dr9
ava stvori novo pravo (apsulutistiko pravo ) koje e vaiti na teritoriji cele drave i bie pravni okvir za novu dravnu upravu podreenu iskljuivo
volji apsolutistikog vladara.
Sve je vea bila i ekonomska potreba za stvaranjem jedinstvenog trita i ukidanje pravnog partiluarizma unutar drave zbog prelaska sa naturalne na robno-novano privreivanje.
Sa druge strane, pravosudnom sistemu su upuivane teke kritike
zbog sporosti i skupoe (koja je dobrim delom poticala od pravnog partikularizma) i u krajnjoj liniji, neodrivosti starog sistema.U doba prosvetitelstva i u Habsburkoj Monarhiji se sve vie ire ideje prosvetiteljstva sa
otrom kritikom svih feudalnih pravnih instituta naroito krivinog prava
i postupka
Stari sistem je dakle bio izloen pritiscima raznih boja i intenziteta.
Oni su imali samo jednu zajedniku crtu: zahtev za reformom krivino
sudskog sistema. Ovi faktori u sklopu sa sveukupnim drutvenim odnosima konano su i doveli do donoenja CCT.
2 .3. Pravni pratikularizam

U vreme zapoinjanja kodifikatorskog rada u austrijskom delu imperije vladalo je veliko arenilo krivinopravnih propisa.Oni se donose kra10
jem XV i XVI veka i stajali su pod uticajem Caroline i Benedikta Karp11
zova. U Tirolu je vaio Landgerichtsordnung iz 1499; u tajerskoj, Krivini sudski red Karla II iz 1577.g.; u Donjoj Austriji, Zemaljski kazneni
sudski red Ferdidanda III (ili Praxis Criminalis, zvan jo i Ferdinandea) iz
1656.g.; u Gornjoj Austriji, zakonik Leopolda I (ili Leopoldina )iz
1675.g.; u ekoj i Moravskoj, Krivini sudski red Josipa I ( ili Josephina) od 1707.g. U nekim pokrajinama vaili su stari satuti i kodifikovano
U tom smislu Roxin,Claus, Strafverfahrensrecht, Mnchen, 1989. str. 10

Constitutio Criminalis Carolina, 1532. g..
11
Njegovo uveno delo Practica nova Imperialis Saxonica rerum Criminalium,iz
1635.g. ,stjee ugled zakonika i ostaje takovo kroz cijeli vijek (Ogorelica,cit.delo,str.28.)
10
240
obiajno pravo, a ponegde se primenjivalo jo i rimsko pravo. Ovakav

pravni partikularizam je bio nespojiv sa tendencijama centralizacije drave. Ometala je i ograniavala apsolutnu vlast vladara i se nije se mogao
trajno odrati.U Patentu o proglaavanju carica Marija Terezija kao glavni razlog donoenja CCT i sama istie potrebu da se ujednai krivino postupanje i ukazuje na tekoe kontrole rada niih sudova (a time i sprovoenja njene volje): tako velika raznolikost....dovodi nas i na dvor u situaciju da po svakoj albi upuenu na dvor pri odluivanju imamo u vidu
12
drugaije pravo u zavisnosti odakle je upueno . Nasuprot tome ne
moe biti nita prirodnije,jeftinije i redovnije i pogodnije za krivino pravosue, nego da u pobratimljenim naslednim zemljama pod istim vlada13
rem, bude uvedeno isto pravo
2.4. Osnivanje i rad kodifikacione komisije

Na dvoru je 1749.g osnovano posebno telo Oberste Justizstelle (OJ)
iji je glavni zadatak bio upravljanje i nadgledanje rada sudova.U partikularnom sistemu teko je vrio svoju funkciju. Na jednoj sednici 1752. g.
predsednik OJ je informisao lanove da je Carica nezadovoljna blagom
kaznenom politikom i uopte radom pravosua. Osnovana je posebna komisija, iji je sastav i Carica odobrila, za izradu predloga za prevazilaenje situacije. lanovi kimisije su svi bili sudije i savetnici OJ ,konzervativno usmereni, to je imalo znaajne posledice na kodifikaciju kada je
ova komisija prerasla u kodifikatorsku komisiju.Na osnovu izvetaja ove
komisije, u kome je predloeno donoenje jedinstvene krivinopravne kodifikacije, Carica je odredila i budue zadatke. Komisije je trebala da saini kompilaciju 3 najznaajnija vaea zakonika Josephine, Leopolodine
i Ferdinadee ...da otkloni nedostatke i odabere najprirodnija i najjeftini14
ja reenja. Komisija je upuena da otklanjanem protivrenosti njihovih
odredaba i popunjavanjem praznina saini nov zakonik. Osnov rada je
trebala biti zapravo Josephina ali je trebalo uzeti u obzir i druge vaee
pravne akte (u prvom redu ve pomenute Leopoldinu i Ferdinadeu).
12
Patent o proglaenju , str.3 .U daljem tekstu se ukazuje na neophodnost donoenja

jedinstvenog kodeksa i zbog toga ,da bi sudije i drugi inovnici mogli biti premetani prema
potrebama centralne vlasti iz jedne pokrajine u drugu jer ne bi morali sa velikim naporom
nauiti pravo, koje vai u novom mestu slubovanja.Tako bi birokratski aparat mogao biti
popunjavan prema potrebama i kadrovima iz drugih pokrajina. To je bilo u funkciji jaanja
centralne vlasti.Ne radi se dakle o majinskoj brizi o sudijama njihovoj zatiti od velikih
napora ve o jaanju apsulutistike vlasti Marije Terezije.
13
Patent o proglaenju, str.4.
14
Patent o proglaenju, str.4.
241
Komisija je mehaniki prila radu shodno instrukcijama. Nije kritiki

pristupila kodeksima koji su sluili kao osnov rada. Zbog toga su ostala
brojna reenja koje je vreme ve pregazilo. Rad je bio oteen i injenicom
da ovi zakonici i drugi propisi koje je trebalo uskladiti, imaju oigledne
nedostatke u pogledu delova glavne materije koja je neophodna za svare15
no funkcionisanje jednog krivinog pravosua . Nijedan nije sadravao
npr.opte principe ni materijalnog ni procesnog prava. Zbog toga je pored
kompilatroskog rada bilo neophodno i stvaranje savim novih normi.
Rad je sporo odvijao, a izmeu 1756. i 1759.g. aktivnosti su potpuno i prestale. Sa radom je nastavljeno po izriitom nalogu same Carice.
Komisija je pojaana novim lanovima ali posao je i dalje tekao sporim
tempom. Prvi deo Nacrta CCT je napokon zavren 1766. g. a drugi
1767.g.
Carica je 31.12.1768.g. potpisala Patent o proglaavanju CCT,
koji je na brzinu odtampan i razaslat, a primena je poela nakon godinu dana.
3. Struktura CCT
Kodeks se sastoji od priblino 2 jednaka dela.
Prvi deo ima 54 glave i 609 pragrafa i ima takoe dva dela:
U prvom delu, u prvih 17 glava (155 paragrafa), propisuje se ,pojam krivinog dela, cilj kazne,sistem kazni i sl. Drugim reima, sadri
materiju opteg dela krivinog prava.
Drugi deo,daljih 37 glava (554 paragrafa), sadri opta pravila postupka.Neka posebna pravila postupanja bila su predviena jo i uz svako
propisano krivino delo.
Drugi deo CCT ima 50 glava i 381 paragrafa i tu su propisana bia
pojedinih krivinih dela. Uz svako propisano kriv delo se do detalja navode i posebna pravila postupanja: okolnosti koje su neophodne za zapoinjanje istrage,koji su indicije neophodne za hapenje koji su uslovi odreivanje torture ,itd.Uz svaki lan se daju i obavezna uputstva u kojima se
ogledaju dotadanja kriminalististika iskustva: koja pitanja treba postaviti prilikom ispitivanja,koje injenice utvrditi,na koji nain itd. Zbog toga
16
je tekst pojedinih lanova veoma opiran .
15
Patent o proglaavanju, str. 3. Od njih je najpoznatiji prilog o muenja okrivljenog sa detaljnim uputstvima sa crteima(npr.tabla 26. o muenju paljenjem grudi rastezanog okrivljenika
16
Tako o krai se raspravlja na 4,5 strana A4 formata,CCT XCIV,str.256-261
242
Kodeks je uzevi u celini vrlo obiman, opiran i verovatno bio teak

17
za praktinu primenu: Ima ukupno 104 glava i 1090 lanova. . Meutim, i
18
pored opirnosti tekst je na mnogim mestima nejasan, nedoreen.
Ova obimnost je razumljiva, imajui u vidu nizak obrazovni nivo nieg sudskog kadra.Naime, na niim nivoima dravne strukture sudska i
upravna funkcija jo nisu bile razdvojene, tako, da su sudsku funkciju na
niim nivoima(od pokrajinskog ili zemaljskog suda nanie) vrili pravno
neobrazovani slubenici,kojima su realno gledano i bila potrebna objanjenja uneta u zakonske tekstove.
U brojnim lanovima su navedeni i primeri za lake razumevanje
propisa (npr. u CCT III/1; IV/10 itd.). Neki propisi su formulisani u formi
pitanja i odgovora (npr.CCT IV/ 9-10). Lakem snalaenju u obimnom
tekstu trebao je doprineti sadraj na poetku glave i kratak sie na latinskom jeziku na margini pored svakog lana teksta.Ove tehnike su sasvim
neubiajene za dananje zakonodavstvo. Zbog ove naglaene didaktike
crte Kodeksu je pridodato jo preko 50 priloga koji su sadravala detaljna
uputstva sa crteima od naina voenja zapisnika pa sve do izvrenja
19
smrtne kazne.
II POJAM I PODELA KRIVINIH DELA

1. Pojam krivinog dela
Zakonski tekst poinje odreivanjem pojma krivinog dela:
Krivino delo je ako neko svesno i slobodnom voljom preduzme zakonom zabranjenu radnju ili propusti zakonom naloenu radnju. U ovom
prvom delu zakonskog odreivanja opteg pojma krivinog dela ono je dakle definisano objektivno- subjektivno, ali zatim odmah sledi i objanjenje:
Prema tome krivino delo nije nita drugo do protivzakonita radnja ili
proputanje koje je sledstveno tome uinjeno radnjom izvrenja ili propu20
tanjem. Odredba nije jasna.U prvom delu definicije su prisutni i objektivni i subjektivni element a u objanjenju je naveden samo objektivni
17
Zakonski tekst bez priloga ima 277 strana A4 formata

Ogorelica kae odlikuje se sobitom opirnou, cit.delo ,str.55.
19
Od njih je najpoznatiji prilog o muenja okrivljenog sa detaljnim uputstvima sa
crteima (npr.tabla 26. o muenju paljenjem grudi rastezanog okrivljenika).
20
Ein Verbrechen ist, wenn von Jemanden wissentlich und freiwillig entweder
,was durch die Gesetze, unternommen, oder was durch die Gesetze geboten ist,unterlassen
wird.Es ist demnach ein verbrechen nichts anderes,als ein gesetzwidriges Thun,oder Lasse, so folgsam durch Tathandlung,oder Unterlassung begangen wird. (Gl.1.par.1)
18
243
element opteg pojma protivzakonitost radnje,bez subjektivnih elementa.

Imajui u vidu neke druge odredbe CCT (mogunost izvrenja kazne na leu, ivotinji i sl.) izgleda da je pojam krivinog dela prema potrebi, u sluaju naroito teih krivinih dela, shvatan i isto objektivno, to je inae u saglasnosti sa srednjovekovnom tradicijom.
Na prvi pogled se ini, da je ovom definicijom zakonodavac prihvatio moderan princip nullum crimen sine lege, ali nije tako. Glava CIV izriito dozvoljava kanjavanje primenom analogije i uinilaca takvih dela
koja CCT ne propisuje kao krivino delo ali koje ugroavaju drutveni
21
poredak i javni red jer su u Zakoniku navedena samo najea krivina dela. Zbog toga u krajnjoj liniji i nije bilo vana precizno definisanje
pojma krivinog dela.
Nejasno definisanje opteg pojma krivinog dela u sprezi sa izuzetno irokim ovlaenjima sudije pruao je iroke mogunosti za zloupotrebe i samovolju suda u sprovoenju volje apsolutistikog suverena.
2. Podela krivinih dela

CCT u pogledu podele krivinih dela sledi u sutini rimsku tradiciju
i razlikuje
javna krivina dela, (crimen) ako je radnja uprena protiv javnog
interesa,
privatna krivina dela (delictum),ako je delo upreno protiv privatnog interesa, ali uvodi i treu kategoriju
meovita krvina dela ,koja vreaju i javni i privatni interes.( CCT
I/2-5).
Samo se javna i meovita krivin dela sude u krivinom postupku i
izriu javne kazne ( CCT I/1.).
Krivine dela se dele i prema teini na
vrlo teka koje povlae kvalifikovanu smrtnu kaznu(odsecanje
udova,dranje koe i sl. pre pogubljenja). To su dela za koje je zakonodavac smatrao da najvie ugroavaju interese vladajueg poretka. Znaajan
deo propisanih dela je kvalifikovan kao naroito teak.Meu njima se
mogu nai i dela koje je prosveeniji deo Evrope ve smatrao reliktom
prolosti kao to su jeretizam, bogohuljenje ,vraanje, vetiarenje i sl.
teka za koja se izrie smrtna kazna sa brim nainom umiranja, kao to je oma ili odrubljivanje glave, bez pootravanja ...,
ostala krivina dela ( CCT II/1-3)
21
244
slinu odredbu ima i CCT V/13,(videti dalje)
Teina dela je determinisala i veliinu kazne.Karakteristino je da

sankcije najee propisivane po vrsti (npr. kaznie se telesnom kaznom) a samo ponekad i po meri ali i tada bez raspona (npr. propisana
kazna za krau do odreene vrednosti je 1 god. zatvora, za sledeu veu
vrednost 2 god. zatvora itd za vrednost preko 150 forinti smrtna kazna).
Mudra procena suda skoro niim nije bila ograniena, naroito ako je
kaznu trebalo pootriti .
III. CILJ I PODELA KAZNI

1. Cilj kazne
CCT poznaje izuzetno irok spektar kazni .Dominantne su surove
srednjevekovne kazne: razni oblici smrtne kazne (koja se faktiki mogla
izrei za svako krivino delo) i telesne kazne. Pored propisanih, mogle su
se izricati i vanredne i samovlasne kazne koje CCT ni primera radi ne navodi. Njihova vrsta i mera je zavisila iskljuivo od volje sudija i mesnih
obiaja.
Kazna ima vie deklarisanih ciljeva:
popravljanje osuenog
odmazda( da se prui zadovoljtina povreenoj dravi) i
odvraanje naroda od izvrenja slinih dela tj. zastraivanje
Bar po slovu zakona, kod smrtne kazne, naglasak je na odmazdi i
odvraanju, a kod ostalih lakih dela, na popravljanju.(CCT IV/2). Meutim, sudei po brojnim drugim odredbama, popravljanje krivca je u sasvim drugom planu, a naglasak je zapravo na osveti i zastraivanju. Na
deklarativnost vaspitnog cilja kazne upuuju npr. odredbe o mogunosti
izvrenja kazne na leu, zajedniko ivo spaljivanje uinilaca sodomijeoveka i ivotinje, izuzetno surove smrtne kazne, telesne kazne (npr.sakaenje) i sl. O nekim vaspitnim efektima ovakvih kazni teko da se moe
govoriti.
Deklarativo, usvaja i princip poena tenet solum delinquentem(kazna
22
treba da pogodi samo krivca) to je bilo jedno od zahteva prosvetitelja.Meutim, druge odredbe to negiraju. Porodica uinioca zapravo uopte nije zatiena .Tako, u glavi IX je odreeno da se konfiskacija imovine moe izrei samo ako to Zakonik propisuje ili ako Mi (tj. vladarI.F.)tako naredimo.Egzistencija porodice okrivljenog zavisi dakle od volje vladara. Porodica uinioca moe puno trpeti i zbog obaveze prijavlji-
22
CCT IV/4
245
vanja krivinih dela,gde, nisu predvieni nikakvi izuzeci,ak ni u pogledu

lanova porodice.Tako su i deca su mogla biti osuena na teku kaznu
ako su znala za krivino delo svojih roditelja i to nisu prijavila.Razne telesne kazne, kazne osramoenja i obeaenja , teko su pogaale egzistenciju porodice osuenog a time i porodice,a da ne pominjemo smrtnu
kaznu.
Kazne su odreene Kodeksom za pojedina krivina dela kao redovne ili kao vanredne preputene samovlasti sudije i pogaaju telo,i ivot,ast i imovinu (CCT IV/ 3).
Kazne se moraju odmeravati bez ublaavanja ili pootravanja uz
teku odgovornost sudije onako kako ih zakon predvia.Samo u sluaju
gde postoji zakoniti osnov za smanjenje ili pootravanje kazne moe sudija uz mudru ocenu(nach vernnftige Ermessen) smanjiti ili pootriti kaznu u saglasnosti sa okolnostima. U CCT IV/11 su nabrojani sluajevi kad se vanredna kazna moe osetno pootriti. Npr. ako je krivac zloin ee ponavljao ali nikad nije kanjen: ako je dodue uhvaen ali ga
je sud protivpravno otpustio: ili je kanjen sasvim drugaijom manjom
kaznom na primer umesto telesnom kaznom kanjen novano itd. Ove
odredbe su teko pogaale okrivljenog i pruale iroke mogunosti za
zloupotrebe od strane sudije. U posebnom delu, kod svakog propisanog
krivinog dela sudiji se daju iroka ovlaenja naroito za dodatno pootravanje.
Feudalna shvatanja o kazni i popravljanju i duh zakonika dobro odrava CCT IV 13, u kome se kae da kazne odreena za kapitalna dela,
mogu izricati samo za to odreeni sudovi. Ipak, da bi sudovi koja nemaju
to ovlaenje, a to su po pravilu nii sudovi mogli odrati,diciplinu, moral, red i pokornost na svojoj teritoriji, i da bi u sluaju izvrenje krivinih dela i prekraja nenavedenih u zakonu (kurziv I.F.), svoje graane
mogli usmeriti na pravi put, mogu pozatvarati ljude u apsane, mogu ih
kratko vreme drati na mravoj hrani, hlebu i vodi, mogu ih liiti slubenog zvanja, mogu im izrei male novane kazne, pod odreenim okolnostima mogu narediti bievanje okorelih, nepokornih osoba (ako nisu stanovnici grada) a maloletnike ibati da bi ih disciplinovali kao to to predviaju mesni obiaji kanjavanja
U sluaju kad je izreena novana kazna, a osueni nema sredstava,
na se pretvara u telesnu kaznu da zloin ne bi ostao nekanjen
(CCT.IV/7).
U formi pitanja i odgovora je regulisano kako sudija ima postupiti
ako CCT predvidi alternativno vie kazni za neko krivino delo i sudija
ima mogunost izbora. Ako je uinilac ist delo ponovio vie puta stepenasto tako, da bi za prvo delo trebalo izrei manju kaznu, za drugi tei
246
oblik,teu, a trei put najtei za koju je odreena smrtna kazna, okrivljeni

nije imao nikakve pogodnosti u smislu izricanja ukupne kazne u sticaju:u takvom sluaju se ne moe prei sa kaanjavanjem na dalji stepen
pre nego to se kazna izreena za prethodni stepen stvarno i zakonito ne
izvri(CCT IV 9-10).
2. Vrste kazni
CCT poznaje est vrsta kazni:
prosta i kvalifikovana smrtna kazna
telesne kazne
novana kazna
obesastee kazne
konfiskacija imovine
vanredne (samovlasne) kazne
2.1.Smrtna kazna
CCT predvia iroku skalu najtee kazne( CCT V/1).
Smrtna kazna je mogla biti kvalifikovana ili prosta.
Kvalifikovana smrtna kazna je bila predviena za najtea krivina
dela. Izvravala se
spaljivanje ivog osuenika ili ako postoje neke ublaavajue
okolnosti, prvo da mu se odrubi glava
ereenje na etiri dela
stavljanje na toak u dva oblika: lomljenje kostiju od gore na dole
ili od dole na gore
Pri tome je zakonik upozorava da se u sluaju osude na ivo spaljivanja ili stavljanja na toak i lomljenja kostiju od dole prema gore,pre izvrenja ,mora traiti odluka vieg suda o mogunosti ublaavanja da bi
se otklonilo oajanje jadnog grenika (CCT V/3).
U sluaju oteavajuih okolnosti, jadnom greniku kako CCT ovde doslovno naziva osuenika, bol se moe dodatno poveati primenom
jednog ili vie od sledeih mera:
vuenje do stratia,
upanje usijanim kletima,
dranjem koe sa lea,
upanjem jezika i
23
istezanje vrata .
23
Osuenik visi obeen o vilicu
247
Meu kvalifikovane vrste smrtne kazne spada u obina smrtna kazna ako se zbog teine okolnosti pootrava sa jednim ili vie gore pomenutim vidovima muenja ili spaljivanjem ili nabijanjem na kolac mrtvog
tela, lomljenje na toku ako je mukarac,sa ili bez tu nametene male ome,odsecanje ruke sa ili bez naticanja glave ili i glave i ruke ili samo ruke
na toak ili kolac ili prikivanje ruke na stub srama(CCT V/4).
Uticaj prosvetitljskih ideja o humanizmu sveo se na zabranu nekih
naroito surovih oblika smrtne kazne:.. zabranjuju se zadavljenje u vodi,ivo sahranjivanje i nabijanje na kolac ivog osuenika, kao i stavljanje na toak i ereenje na 4 dela ako su ene u pitanju jer u tim zemlja24
ma(tj, gde vai CCT-I.F.) nisu oubiajene, isto vai iz a nabijanje koje
treba zadrati samo za pobunu i ustanak.Nema dakle ni rei o humanizmu.Ove krajnje teke kazne se ne zabranjuju zbog njihove nehumansti i
surovosti ve iz razloga to nisu oubiajeni.Drugim reima zabrana je
deklarativne prirode jer te vrlo surove kazne i inae nisu primenjivane u
praksi,osim nabijanja(Spiessen ) koje je meutim i dalje zadrano
za kanjavanje pobune i izdaje.
Obina smrtna kazna se izvrava odrubljivanje glave maem ili omom (osim za ene), bez dodatnog pootravanja.
Osueni je mogao izbei pogubljenje carskim pomilovanjem i pretvaranje smrtne kazne u veitu robiju (CCT V/6-7).
2.2.Telesne kazne
Telesne kazne zauzimaju znaajno mestu u sistemu kazni CCT.Detaljno je obraena u glavi VI ak 15 paragrafa .
Naziv telesna kazna je zapravo zbirni pojam pod kojim su obuhvaene razne vrste kanjavanja koje nanose telesni bol.Dele se na
kazne koje izazivaju neposredan telesni bol
prinudni rad
izlaganje javnom sramoenju
lienje ili ogranienje slobode.(CCT VI/1)
2.2.1.Kazne koje izazivaju neposredni telesni bol su:

ibanje
igosanje usijanim gvoem
sakaenje udova
24
Radi se o nekom vidu nabijanja na kolac,doslovni prevod bi bio nabijanje na raanj,ali osuenik nije peen posle toga. Prilog 51. precizno u detalje opisuje naine i
sredstva izvrenja navedenih vidova smrtne kazne
248
bievanje
batinanje
Osim odsecanja i igosanja udova, svaki od ovih kazni mogao je da
se izrekne i ako CCT to nije izriito propisao, kao vanredna kazna,ali samo u odnosu na opasne i bezobzirne ljude .Ko se smatrao takvim,zavisilo je od procene sudije.
Kao opte pravilo odmeravanja propisano je da za vrednost od jednog ilinga sleduje 30 udaraca,za pola ilinga 15.
Zakonodavac upozorava Na tap se ne sme zaboraviti ni ako se takva kazna pootrava drugim merama niti ako delat po sopstvenom nahoenju presudu eli pootriti (CCT VI/ 2-3).
igosanje se moe samo osuenik koji je prognan iz jedne ili svih
naslednih zemalja Krune.Cilj kazne je da se lake moe otkriti nedozvoljen povratak takvih lica.ig se pekao na lea osuenog.igosanje lica i
ela nije dozvoljeno.Zakonodavac je mislio i na mogunost zlonamernog
oteenja belega, pa nareuje da se igosani osuenik mora drati u zatvoru najmanje 8 dana dok rana ne zaraste i da se celo vreme posipa prakomverovatno radi breg zarastanja.Propisane su ak i skraenice za
svaku pokrajinu (njih 20) koje treba da se zapeku na lea osuenika.Nema igosanja ako je osueni proteran samo iz odreenog mestazbog brige za budunost osuenog(CCT VI/4)zakonodavac je mislio je prema
tome i na sitne detalje i na budunost okrivljenog.
U pogledu sakaenja zakonodavac se brine o osuenom i istie da to
ne sme biti kao kod kvalifikovane smrtne kazne.Tu se sakatizloinac koji treba da ostane u ivotu pa sakaenje kao kod kvalifikovane smrtne
kazne ne bi ostavarilo zakonski cilj kazne a to je popravljanje osuenog
ve suprotno, imalo bi za posledicu novo zlodelo.(CCT VI /5). Prema tome ovo sakaenje je trebalo da bude u funkciji popravljanja krivca!
Za bievanje i batinanje je predvieno da po pravilu budu vanredne
kazne, a izricanje i mera zavise od ocene suda. U pogledu mere, nema nikakvog ogranienja ve samo nekoliko uoptenih uputstava:
U lakim sluajevima,krivcu se daje fino upozorenje putem nekoliko udaraca pre ili prilikom otputanja iz zatvora.Moe se koristiti i za
diciplinovanje okrivljenog koji nee da odgovara na sudskom sasluanju ili je prema sudiji ili u zatvoru prkosan i nepristojan.Moe se izrei i u vidu zasluene dodatne kazne licu koje se prima odnosno otputa
na, odnosno, sa mesta izvrenja kazne za dobrodolicu ili za oprotaj
ali moe se narediti i za vreme zatvaranja i javno izvriiti na bini ili tajno.(CCT VI/ 6).
249
2.2.2. Prinudni rad

Prinudan rad je takoe svrstan meu telesne kazne sa obrazloenjem da nanosi fiziku bol telu.Ova argumentacija je sasvim umesna jer
se mora uvek izvravati tako da je osuenik vezan ili u okovima (CCT
VI/7).Ovakvo izvravanje je propisano,verovatno iz bojazni od bekstva i
da bi se nanosili bolovi,patnje i ponienje osueniku.Posebno je pitanje
ta i kako su osuenici mogli raditi u ovakvom stanju.
Prinudni rad se izvrava
kopanjem anaca oko utvrenja u naslednim zemljama ili u maarskoj vojnoj krajini
predionici ili apsani
radom na anevima oko gradova
na drugom uobiajenom mestu ili
kod samog suda ili nekog vlastelina.
Prinudni rad u rudnicima ili veslanje na galijama se velikoduno zabranjuje (CCT VI/7).
Kodeks izriito nareuje sudu da mora tano navesti oblik prinudnog
rada.CCT (VI/7) primera radi , navodi da to moe biti i ienje ulica ili negovanje bolesnika u bolnicama(drugo je pitanje kako bi to osuenik mogao
raditi vezan ili u okovima).Ako takvo preciziranje prinudnog rada ipak izostane,vii sud treba da odredi otprilike slian ali nipoto tei oblik rada koji e osuenik obavljati.Ako je pak neko samo uopteno osuen na prinudni
rad i to je bilo mogue uprkos striktnoj odredbi o preciziranju oblika prinudnog rada-tada organi vlasti ili rukovodilac izvrenja oblik rada odreuje
po svojoj volji imajui u vidu opti interes i uzimajui u obzir u razumnoj
meri, zloin i snagu kanjenika.
Prinudni rad je ogranien na trajanje od 1 do 10 godina.Mogua je i
osuda na doivotni prinudni rad ali je neophodno da pre izricanja presude
ovakvu kaznu odobri sam car(CCT VI/7).
2.2.3. Kazne javnog osramoenja

CCT ove kazne svrstava meu telesne kazne. Ima logike u tome, jer
se one izvravaju nekom radnjom koja je upravljena na telo osuenika, a
posledica toga je javno osramoenje. Mogu se izrei samo kao sporedne
kazne i mogu biti:
zatvaranje u klade na stratitu ili ispred crkve,
postavljanje na binu ili klupu srama,
vezivanje za stub srama sa ukradnim predmetom ili bez,sa ili bez
table sa naznaenim zloinom i izreenom kaznom.
zatvaranje u duevnu bolnicu
250
Zatvaranje duevno zdrave osobe u duevnu bolnicu je vrlo perfida i

surova kazna.Svrstavanje meu telesne kazne ukazuje da je osuenik verovatno podvrgavan i tadanjem medicinskom tretmanu duevnih bolesnika. Naprave i metodi koje se u to vreme koriene u tu svrhu su zapravo
sofisticirane sprave i postupci za muenje nesrenih pacijenata. Trajanje
ove teke kazne zakonom nije ogranieno.
Kazna osramoenja je mogla biti izreena u zakonom odreenim
sluajevima ili bilo kad, po slobodnoj oceni suda
U sluaju manjih zloina, javno izlaganje uinioca samo radi osramoenja, izrugivanja , ismevanja i slinih mera, koje bi znaajno uticale
na ast krivca, zabranjuju se, zbog opasnosti za njegovu egzistenciju
osim,ako za to postoje znaajni razlozi (CCT VI/8).
2.2.4. Kazna lienja slobode

Kazne lienja slobode su kazne kojima se oduzima sloboda izbora
mesta boravka. Mogu biti vremenske ili trajne i ima sledee oblike:
zatvor
proganjanja iz odreenog mesta
proganjanje iz svih naslednih zemalja
proganjanja iz jedne nasledne zemlje
prinudni boravak u odreenom mestu
2.2.4.1. Kazna zatvora

CCT se iznenaujue malo bavi ovom kaznom. Svega jedan kratak
paragraf (6 redova). Moe biti vremenska, a prema V/ 7 u zamenu za
smrtnu kaznu, po naredbi cara, moe biti i doivotna.
Izvrava se u zatvorima u zamkovima, tvravama, gradskim zatvorima, kunom zatvoru ili u objektima na otvorenom prostoru. Mogu se izrei razne mere za oteavanje izdravanja: da osuenik bude okovan, odreenim danima bude na hlebu i vodi, da bude na postu, a mogue su i
druge mere (CCT VI /9-10), npr. povremeno bievanje i sl. prema nahoenju sudije.
2.2.4.2.Proganjanje
Nasuprot zatvora, razni oblici proganjanja su vrlo detaljno obraeni
(VI/11-15). Izgleda da je sve vei broj prosjaka, lutalica, beskunika i sirotninje bez izvora prihoda, koji su lutali od mesta do mesta, postajao sve
tei problem za vlast. Oni su se masovno regrutovali iz redova seljaka koji su ostajali bez zemlje u sve intenzivnijem procesu prvobitne akumula251
cije kapitala. Razni oblici proganje su se inili efikasnim sredstvom za reenje tog problema.
Proganjanje iz jedne ili svih naslednih zemalja moglo se izrei samo
u pogledu okorelih lica, kada se za izvreno krivino delo ne moe kazniti
smrtnom kaznom. Ova kazna se izricala zajedno sa igosanjem. Lica koja
su 10 godina pre izricanja presude ivela na teritoriji suda, nisu mogla biti
kanjena ovom kaznom.
Proganjanje iz odreenog mesta moglo se izrei i kad relegat nije
uinio nikakvo krivino delo nakon to je izdrao kaznu za ranije krivino
delo,ali je njegovo prisustvo u naselju gde je izvrio to delo, iz raznih razloga nepoeljno (CCT VI/11).
2.3. Novana kazna

Novana kazna u svim kaznenim sistemima zauzima znaajno mesto
Nije izuzetak ni CCT, jer su trokovi izdravanja dravnog aparata bili
ogromni i drava je bila veoma zainteresovana za svaki prihod. Zbog toga
je i relativno detaljno obraen (CTT VIII/1-8).
Novana kazna je mogla biti propisana zakonom u odreenom iznosu a mogla biti izrena i kao samovlasna kazna.
Bilo je i nekih ogranienja.,da ne bi fiskalni momenti doli u prvi
plan u pravosuu.Kazna propisana za odr.kriv.delo nije mogla biti zamenjena novanom kaznom niti je pored te propisane kazne bilo mogue izrei i novanu kaznu.
Ako se izrie kao vanredna kazna treba zadrati razboritu meru i
ako se radi o tekom delu koje je imalo odjeka u javnosti i koje zahteva
odvraanje zastarivanjem ne izrie se novana ve telesna kazna.
Kod odmeravanja novane kazne(ako u zakonu nije propisan iznos)
sudija treba da uzme u obzir teinu i materijalne prilike okrivljenog.
Kod podanika bez sredstava,kod kojih bi plaanja novane kazne i
bilo negativno po enu,i decu,novanu kaznu treba pretvoriti u telesnu
kaznu.
Novana kazna se moe izrei uz manje teke kazne kao to je zatvor,otputanje iz slube, gubitak asti, da bi se tako dobila odgovarajua zadovoljtina za uinjeno delo.
2.4. Lienje asti

Lienjem asti osuenik postaje nepodoban za vrenje nekih poslova
ili ne moe koristiti neka svoja prava. Obavezno se izrie za sva najtea
krivina dela ili ako je zakon (CCT ili zakon pokrajine) izriito propisao
za izvreno krivino delo, u ostalim sluajevima zavisno od procene sudi252
je. U svakom sluaju kazna je morala biti obuhvaena izreenom presudom.(CCT X/1-5).
Lienje asti je imala sledee zakonske posledice:
ako je pogubljen ili je umro nakon osude na kaznu lienja asti,umro je kao besastan i ime mu je brisano iz matinih knjiga i zemljinih knjiga,
ako je ostao iv nakon osude, lien je poasnih zvanja, slubi ili
graanskih prava ili ih nije mogao stei, nije mogao da bude lan, udruenja asnih ljudi (npr. lan ceha), nije mogao ostaviti testament niti je
mogao nasleivati, nije mogao svedoiti na sudu (CCT X/ 7)
Izgubljena ast se mogla povratiti na dva naina
milou cara, putem specijalnog pisma asti (Ehrenbrief) ili
optim nainom sticanjem asti
Pismo asti je bilo neophodno da osuenik ponovo bude podoban
za poasna zvanja, slube i sl. koja su navedena u CCT X/7.
Opti nain sticanja asti je nastupao zapravo po sili zakona nakon
izdrane kazne (osim kod proterivanja iz zemlje) o emu je sud bio obavezan da izda potvrdu.Ono je imalo dejstvo da se osuenik nakon izdrane kazne mogao vratiti u svoju zajednicu, poslovima i sl.bez prebacivanja
za ivreno delo.(CCT X/11).
Gore reeno se odnosilo na lienje asti koje je propisano zakonom
u vidu kazne. Besasnost je mogla proizai i iz samog dela,kada zakon
inae ne propisuje gubitak asti kao sankciju, ali po shvatanju uglednih i
asnih ljudi izvreno delo je loe, tetno a ko takvo delo izvri da je tetna
osoba. Ali ova vrsta besaa proistie iz proste samovolje i nesigurnim
sudovima i pretpostavkama i niko se bez zakonite osude ne moe smatrati
besasnim (CCT X/ 14).
2.5.Konfiskacija imovine
Konfiskacijom je mogla biti obuhvaena cela imovina ili samo deo.
Izricanje konfiskacije celokupne imovine bilo je mogue samo ako
je CCT to izriito propisao ili ako se dogodi neko vanredno zloinstvo
prema teini okolnosti sam car naredi.
Konfiskacija obuhvata samo sopstvenu imovinu osuenog, ne i feudakni posed (len) i njemu poverenu imovinu (fideikomis). Ali,ako izaziva
pobunu koju bi trebala uguiti vojska, tada se oduzima i njegova sopstvena imovina i sve to je u njegovom posedu, bez obzira da li je titular poseda ceo rod ili porodica.
Deliminom konfiskacijom se oduzima samo deo imovine.
Pomilovanje osuenika nije podrazumevalo automatski i povraaj imovine. Za to je bila potrebna izriita naredba u aktu milosti.(CCT IX 1-6).
253
2.6. Vanredne i samovlasne kazne

Redovne kazne su one koje zakon izriito propisuje za taj zloin,
vanredne i samovlasne kazne mogu biti propisane kazne ali udrugaijoj
meri od propisane ili u CCT-u nenavedene kazne mesnog obiajnog prava ili proste samovolje sudije.
One zauzimaju znaajno mesto u sistemu kazni.,uprkos tome malo
odredaba se bavi njima,svega pet paragrafa( CCT VII/ 1-5). Sutina je
da sudija dobija praktino odreene ruke u kanjavanju okrivljenih podrazumevajui i smrtnu kaznu. Zakonodavac upozorava da ovako priznata samovlast ne znai prostu svojevoljnost sudije. On ne moe na
osnovu toga stvarnog krivca ostaviti nekanjenog niti zakljuiti sa njim
blag dogovor,jo manje da zakonom propisanu kaznu bez zakonskog
osnova ublaava ili pootrava ili ak oprosti,nego u svim sluajevima
kada izrie samovlasnu kaznu, odmeravanje vri mora biti razborito, tako, da uzimajui u obzir sve oteavajue i olakavajue okolnosti kazna
bude odgovarajua i uravnoteena,zato ne sme biti ni prestrog ni preblag. Pri tome treba imati u vidu prvo:da u sluaju manje tekih dela ili
sumnjivih sluajeva,blagost ima prednost u odnosu na strogost;drugo:smrtna kazna se ne moe izrei samovljno,osim,ako ovo pravo nije
zakonom izriito priznato sudiji kod pojedinih krivinih dela... .Zakonodavac ipak ispoljava i humanost: u takvim sluajavima se smrtna
moe izvriti samo odrubljivanjem glave kao najblaom vrstom smrtne
kazne (CCT VII/3).
Samovolasne i vanredne kazne koje zavise od sudijinog odmeravanja su raznolike. Imajui u vidu gore navedena pravila mogu se izrei sve
uobiajene kazne u datoj pokrajini (CCT VII/4).
Samovlasne i vanredne kazne se mogu izrei dva naina:
Jedan od naina je kada zakon za taj zloin ne propisuje kaznu koju
treba izrei, ve izriito ili preutno preputa sudiji nain kanjavanja.
Sudija tada izrie kaznu kakvu smatra pogodnom (CCT VII/1).
CCT ni primera radi ne navodi vanredne kazne. Njihovo odreenje
u potpunosti preputa sudu. odnosno mesnim obiajima.Ti mesni obiaji
su formirani tokom srednjeg veka i nisu bili ni najmanje proeti idealima prosvetiteljstva. Zakonodavac je propisao samo jedno ogranienje:
Davanje u vojsku nije mogla biti kazna. Meutim , poto je vojska kola koja vaspitava na poslunost, rad i trud, mladi, poteni i podobni
mukarci koji su izvrili neko lake krivino delomogu se dati u vojsku bez iricanja presude. To nije radi kanjavanja ve radi dobrobiti i
korist zajednice i krivca ... jer e biti vaspitan u korisnog lana drave (CCT VII/ 5). Ironija je u tome da je sluba u feudalnoj vojsci traja254
la praktino doivotno ili do invaliditeta vojnika. Stvarnog vaspitnog

efekta nije ni moglo biti Navedeni mladi, podobni i poteni mukarci
koji su skrivili laki delikt, su zapravo zauvek odstranjeni iz svojih domova i porodice.
Drugi nain izricanja vanrednih kazni je kada je zakon dodue propisuje odreenu kaznu ali sud moe izei tu kaznu u drugaijem obimu,
radi pravednosti, imajui u vidu oteavajue i olakavajue okolnosti .
Sudija ve i na osnovu gore reenog faktiki ima neogranieno
vlast, koja je poveane jo i time da CCT kod nekih krivini dela ne propisuje ni vrstu sankcije ve sve preputa razumnoj oceni sudije. Mogao
je izrei teu ili blau kaznu od propisane ili ak i takve koje uopte nisu
bile ni propisane.U sprezi sa analogijom to je davalo izuzetno velike mogunoti za zloupotrebe. Pored toga zakon prua mogunost sudiji da neogranieno pootrava kaznu ako interesi drutva i okolnosti dela.Mogue
je i ogranieno ublaavanje ali ne sme ni jedan zloinac ostati nekanjen.
IV ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Vrednost CCT treba ceniti s obzirom na tadanja merila. A vreme
donoenja, druga polovina XVIII, je doba u kojoj je Evropa ve uveliko
proeta idejama prosvetiteljstva. Meutim, one nisu nale put i do tvoraca
ovog kodeksa. CCT nije proizvod prosveenog doba, ve nastavlja tada
ve uveliko anakronistikih srednjevekovnih tradicija. On je jedan od
25
najkarakteristinijih proizvoda feudalnog apsolutizma . Najsaetije,
CCT bi mogli opisati kao kodifikovanu samovolju sudije, produene ruke
apsolutistikog vladara.. Da je donet 200 godina ranije, tada bi bio u duhu
svog vremena. To se naroito moe istai u pogledu sistema kazni koji je
dostojan reprezentant srednjevekovne samovolje i surovosti. I sam kancelar Kaunitz se protivio stupanju na snagu CCT, jer nije odraavao duh
26
vremena.
CCT je odmah nakon donoenja bio estoko kritikovan. Vaio je tek
neto due nego to su trajale pripreme njegovog donoenja, do 1788.g.,
25
Hajdu,Lajos,A Habsburg Birodalomban 1752-1769 kztt vgrehajtott bntetjogi kodifikc jogtrtneti rtkelse,Acta facultatis politico-iuridicae universitatis scientiarum budapestensis de Rolando Etvs nominatae,Tomus V,fasciculus I.,Budapest,1963.str.92.
26
Navodi Massburg ,M.F.,Zur Enstehungsgeschichte der Theresianische Halsgerichtsordnung ,Wien,1880,str.59,cit.kod Hajdu ,nav.delo str.84.Kasnije je Kaunitz izjavio da
je imao primedbe zbog nesporazuma.
255

27
mada je na nekim podrujima jo dugo ostao u primeni. Torturu koju je

predviao CCT, sama Marija Terzija je ukinula ve 1776.
Uprkos krupnim nedostacima CCT je imao neke pozitivne strane. U
velikom delu Imperije gde je vai, otklonjen je feudalni pravni partikularizam u krivinom pravosuu, bar u principu, jer je njegova primena na
28
terenu nailazila na tekoe. Meutim, partikularizam na nivou Imperije
29
je ipak ostao, jer je CCT vaio samo za habsburke nasledne zemlje .
Ipak je to bio vaan korak u stvaranju savremene drave u velikom delu
Srednje Evrope.
27
Tako Ogorelica,cit.delo str. 56, navodi da je u Hrvatsko Slavonskoj Vojnoj krajini ostao u primeni do 1872.g.
28
Dolenc,cit.delo kae da su seljaki zborovi sudili mirno dalje jo i posle zakona
Marije Terezije.
29
Nije vaio npr.u zemljama Ugarske Krune
256
Itvan Feje, Ph.D., Full Professor

Constitutio Criminalis Theresiana

Abstract
Constitutio Criminalis Theresiana is very little known about, although it is a significant legal monument. The Codification is very extensive.
In this paper will be considered only a relatively small but very important
part of codification: of the notion and of the division of the criminal offenses and the system of penalties
Key words: Constitutio Criminalis Theresiana, criminal offenses,
system of penalties
257
258
347.427(37)
Dr Magdolna Si, vanredni profesor

CESSIO BONORUM RIMSKOG PRAVA

na temu linog bankrota savremenog prava1
Th. Mommsen: Lex Iulia de bonis cedendis je ustanovio ona prava dunika na kojima se zasnivaju sva naa
moderna pravila steaja (Hist. Rome. /2/ 5, 401)
Saetak: Cessio bonorum kao nain naplate potraivanja putem

dobrovoljnog prenosa imovine prezaduenog dunika na svoje poverioce uz beneficium competentiae, jedan je od zagonetnih instituta rimskog
prava. Ovom prilikom elimo da ukaemo na razloge njegovog uvoenja, na funkciju i na pravila, kao i na promene koje je ovaj institut pretrpeo u toku rimske istorije. Posebno razmatramo pitanje pod kojim
uslovima je po rimskom pravu omogueno duniku da pribegne ovom
nainu izvrenja, a pre svega: da li je prema izvorima rimskog prava jedan od uslova odobravanja cessio bonorum bila okolnost, da je dunikova imovina stradala usled vie sile?
Imajui u vidu, da je cessio bonorum kao nain naplate potraivanja
poverilaca ponovo prisutan u savremenom pravu u vidu takozvanog linog bankrota, a njegovo uvoenje se planira i u Srbiji, smatramo, da razmatranje navedenih pitanja moe da bude korisno i pri regulisanju i primeni instituta linog bankrota savremenog prava.
Kljune rei: cessio bonorum, cessio rei, lini bankrot, naplata potraivanja, beneficium competentiae
Rad je objavljen u okviru naunoistraivakog projekta HARMONIZACIJA

PRAVA REPUBLIKE SRBIJE I PRAVA EVROPSKE UNIJE (teorijskopravni, sociolokopravni, istorijskopravni, pozitivnopravni i ekonomski aspekti).
259
Dr Magdolna Si, Cessio bonorum Rimskog prava (str. 259279)
VREME I RAZLOZI UVOENJA CESSIO BONORUM U RIMU

Postoje nerazjanjena pitanja kako u pogledu vremena uvoenja, regulisanja tako i primene ovog instituta. To je uzrokovano s jedne strane
tim da lex Iulia de bonis cedendis, zakon spomenut u izvorima kojim je
2
najverovatnije bio detaljno regulisan , nije sauvan, a s druge strane injenicom da je ovaj institut tokom vekova pretrpeo bitne promene.
U klasinom periodu cessio bonorum je sluio poboljanju poloaja
dunika dajui mu mogunost da izbegne personalnu egzekuciju, ili da izbegne infamiju (infamia) koja je pratila izvrenje presude prodajom celo3
kupne njegove imovine (venditio bonorum) . Infamija je bila osuda na
gubitak graanske asti. Infamno lice gubilo bi poverenje rimske zajednice i pored toga to nije imao vie pravo da obavlja odreene pravne poslove bio bi iskljuen i iz politikog ivota, gubio bi politika prava tj.
mogunost da obavlja javne funkcije.
Smatra se, da je cessio bonorum uveden ba iz razloga da dunika
uglednog rimskog graanina oslobodi sramote izvrenja presude nad nje4
govom linou ili gubitka graanske asti koji je po samom pravu (ipso
5
iure) pratio steajni postupak (venditio bonorum). Iz istog razloga Frederiksen smatra da je cessio bonorum kao nain izvrenja presude u smislu
tzv. dobrovoljnog bankrota uveden u nesigurnim vremenima graanskih
6
ratova, proskripcija i inflacije krajem perioda republike za vreme Cezara
Ovaj zakon se spominje u Gai. Inst. 3, 78: ...item eorum qui ex lege Iulia bonis
cedunt...; C. Th. 4, 20: Qui bonis ex lege Iulia cedere possunt; C. J. 7, 71, 4: ...legis
Iuliae de bonis cedendis beneficium...
3
Detaljnije u: S. Segura, La cessio bonorum, Etude compare de droit romain et de droit
suisse, Schulthess Zurich, 2005,str. 46 i dalje; N. Lewis, The Humane Legislation of Septimius
Severus, Zeitschrift fr Alte Geschichte, Vol. 45, No. 1 (1st Qtr., 1996), str. 104-113, http://www.jstor.org/stable/4436409; F. de Zulueta (prikaz): L. Guenoun, La Cessio Bonorum,
u The Classical Review, Vol. 35, No. 7/8 (Nov. - Dec., 1921), p. 176, http://www.jstor.org/stable/697364.
4
Personalna egzekucija, po Zakonu XII tablica, za osuenog dunika koji sam ili
umesto njega neko drugo lice nije platio dug, je pravo izvrenje presude nad njegovom
linou (postupak legis actio per manus iniectionem). Dunik je mogao biti ubijen ili
prodat u ropstvo sve do donoenja lex Poetelia Papiria 326. godine s. e. kojim su ovi naini izvrenja zabranjeni. Kasnije manus iniectio znaio je odradu duga u privremenom
ropstvu poverioca (mancipium).
5
Realna egzekucija, izvrenje presudne nad imovinom dunika, javnom prodajom
celokupne njegove imovine bez obzira na novanu vrednost presude, uveden je pretorskim pravom u II veku s. e. ali je uporedo zadrana i personalna egzekucija.
6
M. W. Frederiksen, Caesar, Cicero and the Problem of Debt, The Journal of Roman Studies, Vol. 56, Parts 1 and 2. (1966), 128-141 str, takoe, V. Giuffr, La C.D. Lex
260
(I vek s. e.). Po njemu, u ovim nesigurnim vremenima mogunosti naglog

bogaenja jednih i osiromaenja drugih, dobrovoljni bankrot je omoguio
uglednim graanima da u sluaju prezaduenosti sauvaju svoj poloaj i
ast. Prema preovlaujuem miljenju, meutim, imajui u vidu pre sve7
ga Avgustove reforme pravosua , smatra se da je ovaj institut uveden tek
8
u vreme Avgusta. Na osnovu izvora kojima sada raspolaemo nijedno od
ovih miljenja ne moe da se potvrdi. Mada se ini, da je bio vie razloga
za njegovo uvoenje u Cezarovo vreme, razlozi, prvenstveno oni politiki, nisu nedostajali ni u mirnije doba koje je nastupilo Avgustovim principatom. Pored toga to je sloj senatora u principatu bio izuzet od redovnog
9
sudskog postupka , nije neverovatno da je car putem cessio bonorum nastojao da zatiti sloj koji ga je podravao i iz ijih redova su postavljeni
senatori i najvii inovnici. Naime, usled infamije koja je pratila redovan
izvrni postupak lanovi ovih organa bi izgubili svoju slubu ili poloaj a
car bi time izgubio barem deo podrke svoje vlasti. injenica jeste, da
jednom uvedena, cesija dobara (imovine) primenjivana je jo i u Justinijanovo vreme. Prema tome, nije moglo biti nikako rei o jednoj meri koja
10
je uvedena radi reavanja samo trenutnih kriznih situacija . Ova mera je
11
bila trajna i vremenom je proirena i na provincije.
Iulia de bonis cedendis, Labeo, 18/1972 str. 183 i dalje. Kritika ovog miljenja u: A. Saccoccio, Un provvedimento di Cesare del 49 A.C. in material di debiti, in Lusura ieri ed
oggi, Convegno su: Lusura ieri ed oggi, Foggia, 7 8 aprile 1995, a cura di S. Tafaro,
Cacucci editore, Bari, 1997, p. 143 144.
7
Imajui u vidu Avgustove zakone: Lex Iulia iudiciorum publicorum i lex Iulia iudiciorum privatorum.
8
Tako izmeu ostalih: M. Wlassak, Cessio bonorum, Pauly-Wissowa, Raelencyclopaedie, vol. III, Stuttgart 1899,p. 1995; R. Monier, elementaire de droit romain, Tom
I, Scientia Verlag Aalen, 1977 str. 171 i not. 3; F. Schulz, Classical Roman Law, Oxford,
1951, str. 214. Imajui u vidu da se Ulpijan poziva u jednom tekstu na Sabina (D. 42, 3, 4,
1) S. Segura (nav. delo str. 4) smatra da je uveden u drugoj polovini prvog veka s. e.
9
U principatu u krivinim stvarima senatorima je sudio poseban sud sastavljen od
senatora, a kasnije princepsov savet, videti, J. Zlinszky, Rmai bntetjog, Budapest, 1995, str. 57.
10
U vreme Cezara dunici su zbog inflacije zahtevali otpis svih svojih dugova (tabulae novae), a poverioci pak naplatu svojih potraivanja u celini.. Cezar je ovaj problem monetarne i ekonomske krize reio naplatom dunikovih dugova prenosom dunikove nepokretnosti (a ne celokupne imovine) na poverioca po posebnoj proceni.
Videti o tome: M. W. Frederiksen, nav. delo, str. 139 i dalje; A. Saccoccio, nav. delo,
str. 174 175.
11
Najverovatnije da je van Rima prva primena ovog instituta bila u Egiptu (Edikt
Tiberija Julija Aleksandra iz 68 god. n. e /Girard, Senn, str. 39 - 40/), a tek kasnije u
drugim provincijama (C.J. 7, 71, 4). Takoe, Meyer ZSS 44 (1924), 617; B. Biondi,
Cessio bonorum, Novissimo Digesto Italiano, 3, Turin, 1959, str. 137.
261
2. OSNOVNA PRAVILA REGULISANJA

Prema pravilima klasinog prava cessio bonorum je bio jedan od naina dobrovoljnog linog bankrota prezaduenog dunika. Mogao je biti
12
sproveden kako u toku, tako i van sprovedenog sudskog postupka .
Dunik je povodom cessio bonorum u posebnom postupku ustupio
13
celokupnu svoju imovinu svojim poveriocima . Sam postupak je sastojao iz sledeih osnovnih faza: prenos dravine dobara (missio in bona)
na jednog od poverilaca koji je imao zadatak da pozove i ostale poveri14
oce prezaduene imovine ; izbor upravnika drabe (magister bonorum)
15
koji e organizovati prodaju imovine ; zatim bi usledila prodaja dunikove celokupne imovine (aktive i pasive) kupcu prezaduene imovine
(bonorum emptor), tj. licu koje je na licitaciji ponudio da e u najveem
procentu namiriti potraivanja poverilaca (uz zadravanje odreenog
procenta za sebe). Carevi Dioklecijan i Maksimijan izriito su zabranili
da poverioci meu sobom podele dunikova dobra i da ih zadre u svo16
17
jini . Pri naplati potraivanja svi poverioci su imali isti poloaj . U izvorima nije predviena mogunost prvenstvene naplate potraivanja
privilegovanih poverilaca (kao to bi bila ena u pogledu miraznih dobara ili drugi titulari zalonog prava). U ovom prvom stepenu, smatra
se, da se postupak odvijao po pravilima redovnog steajnog postupka
18
(venditio bonorum) . Ova prva cesija nije oslobodila dunika isplate
12
Marcianus, D. 42, 3, 9: Bonis cedi non tantum in iure, sed etiam extra ius potest.
Et sufficit, et nuntium, vel epistulam id declarari. (Dobra se mogu cedirati ne samo na
sudu, nego i van postupka. Dovoljno je to i putem glasnika ili pisma obznaniti.)
13
Videti, S. Segura, nav. delo, str. 40. Najverovatnije, mada o tome izvori nita ne kazuju, dunik je mogao da zadri osnovna sredstva domainstva potrebnih za svakodnevni ivot.
14
Gaius, Inst. 3, 78 79. Paulus, D. 42, 5, 12 pr; Ulpianus, D. 4, 8, 17.
15
Gaius, Inst. 3, 79.
16
C.J. 7, 71, 4: Imperatores Diocletianus, Maximianus . Legis Iuliae de bonis cedendis beneficium constitutionibus divorum nostrorum parentium ad provincias porrectum esse, ut cessio bonorum admittatur, notum est: non tamen creditoribus sua auctoritate dividere haec bona et iure dominii tenere, sed venditionis remedio, quatenus substantia patitur,
indemnitati suae consulere permissum est. (Poznato je, da je dozvola korienja beneficije
cessio bonorum predviene u Lex Julia, na osnovu konstitucija naih boanskih predaka bila
proirene i na provincije: meutim, poveriocima nije dozvoljeno da po sopstvenom ovlaenju ova dobra meu sobom podele i da ih dre po osnovu prava svojine, nego pak da se
putem prodaje obetete iz dobara u meri koju im ovaj postupak omoguuje.)
17
S. Segura, nav. delo, str. 41. Prema Justinijanovoj konstituciji (C.J. 7, 71, 8) poverioci su bili ravnopravni i pri odluivanju o tome da li e duniku dati rok od 5 godina
da isplati dugove ili e pribei cesiji.
18
Gaius, Inst. 3, 78 79. Videti takoe literaturu u S. Segura, nav. delo, str. 60, not. 355.
262

19
ostatka duga . Dunik bi dobio samo odreeno dodatno vreme za finansijski oporavak, da bi stekao mogunost isplate zaostalog duga. U drugom stepenu naplate potraivanja nije prodata dunikova celokupna imovina, nego mu je data mogunost da zadri deo dobara neophodnih za izdravanje svoje porodice (imao je pravo na beneficium competentiae), to
jest, da isplati poverioce u onoj meri u kojoj to moe da uini bez ugroa20
vanja egzistencije svoje porodice (id quod facere potest) . Ova beneficija
je bila trajna, to znai da cedent nije mogao biti pozvan da plati eventu21
alni ostatak duga posle zavretka ovog drugog stepena postupka. Po nekim miljenjima, po Justinijanovom pravu, pravo da zadri za svoju porodicu dobra neophodna za ivot, dunik je imao ve i u prvom stepenu po22
stupka, pri samom ustupanju svoje imovine poveriocima.
Sve do uvoenja izvrenja presude prodajom pojedinanih dunikovih
23
stvari, do koje je dolo tek u postklasinom periodu (distractio bonorum) ,
cessio bonorum se u izvorima pominje kao pogodnost, beneficija data u du24
nikovu korist . Razlozi za to bili su sledei:
19
C. J. 7.71.1 (iz 223. god. n. e.) Imperator Alexander Severus: Qui bonis cesserint, nisi solidum creditor receperit, non sint liberati. In eo enim tantum hoc beneficium eis
prodest, ne iudicati detrahantur in carcerem. (Oni koji cediraju dobra, osim ako je poverilac primio naplatu potraivanja u celini, nisu osloboeni obaveze. Jedina im je pogodnost
iz ovoga u tome, da ako bi bili osueni /zbog duga/ ne bi mogli biti odvedeni u zatvor.)
20
D. 42.3.4: Ulpianus libro 59 ad edictum, pr. Is qui bonis cessit si quid postea
adquisierit, in quantum facere potest convenitur. (Od onih dobara koje bi steklo lice posle cesije dobara, moe biti tereen na toliko koliko moe da ini /plati/). Prema D. 42.3.6 (Ulpianus libro 64 ad edictum), ono to dunik moe da zadri zavisi od koliine steenih dobara. Iz toga trebalo bi odrediti sumu po mesenoj ili godinjoj potrebi izdravanja i po drugi put ne treba prodati dunikovu imovinu da mu ne bi bila uskraena
dobra za svakodnevni ivot. (Et putem ex quantitate id aestimandum esse eius quod quaesiit, dummodo illud sciamus, si quid misericordiae causa ei fuerit relictum, puta menstruum vel annuum alimentorum nomine, non oportere propter hoc bona eius iterato venundari: nec enim fraudandus est alimentis cottidianis.); Just. Inst. 4, 6, 40. Eum quoque, qui creditoribus suis bonis cessit, si postea aliquid adquisierit, quod ideoneum
emolumentum habeat, ex integro in id quod facere potest creditores cum eo experiuntur:
inhumanum enim erat spoliatum fortunis suis in solidum damnari. (Ako onaj, koji je
cedirao svoja dobra na poverioce, kasnije pribavi neto to je prikladne vrednosti, poverioci ponovno mogu da ga tue samo za ono to moe da uini: jer bi bilo nehumano osuditi
onog ko je izgubio imovinu na isplatu celog /duga/.) Videti takoe, J. Gildemeister, Das
beneficium competentiae im klassischen rmischen Recht, Gttingen, 1986, str. 3 i dalje.
21
Just. Inst. 4, 6, 40.
22
A. Fldi G. Hamza, A rmai jog trtnete s institcii, Budapest, 1996, str. 191.
23
Za slavne linosti (clarae personae) koja su pre svega pripadnici senatorskom redu, smatra se, da je distractio bonorum, koji takoe nije praen infamijom, bio uveden jednom senatskom odlukom ve mnogo ranije, u toku klasinog prava (M. Kaser/K.
Hackl, Das Rmische Zivilprozessrecht, 2. izd. Minhen, 60 II 2)
24
M. W. Frederiksen, nav. delo, str. 135 i not. 56.
263
Mada se prodaja dunikove imovine odvijala po istoj proceduri kao i

u sluaju redovnog steajnog postupka (venditio bonorum), prodaja u po25
stupku cessio bonorum nije povlaila osudu dunika na infamiju.
Posle izvrene prodaje imovine dunik je imao na raspolaganju odreeno vreme za finansijski oporavak. U ovom periodu ako bi bio tuen
od strane nekog od poverilaca mogao je da se brani sa prigovorom o izvrenoj cesiji. Ovaj prigovor je u Justinijanovim Institucijama formulisan u
smislu exceptio nisi bonis cesserit (da sudija treba da osudi dunika po
26
tubi poverioca osim ako je cedirao svoju imovinu)
Posle izvrene cesije imovine dunik nije vie mogao biti podvrgnut
27
ni izvrenju nad njegovom linou , zatvaranjem ili odradom duga, niti
28
je mogao biti telesno kanjavan.
3. USLOVI ODOBRENJA POSTUPKA CESSIO BONORUM

U romanistici je uglavnom zastupljeno miljenje, da je primena cesi29
je dobara (imovine) bila ograniena , pri emu se navode dva osnovna
uslova: da dunik ima odreeni minimum dobara (imovinu) za cediranje i
da postoje opravdani razlozi za njegovo izuzimanje od redovne procedure
izvrenja.
3.1. Minimum dobara

Mada o tome izvori posebno nita jasno ne kazuju, u romanistikoj
doktrini prihvaeno je jedino logino miljenje, da insolventan dunik ko-
25
Mada S. Segura (nav. delo, str. 46 48) to smatra spornim, mi ipak prihvatamo
miljenje da je ova osuda izostala u sluaju cesije dobara.
26
Just. Inst. 4, 14, 4.
27
C. J. 7, 71, 1 iz 223 povezano sa C.J. 2, 11 (12) 11. Postavlja se pitanje, da li je i
dunik nad kojim je zapoeto izvrenje presude njegovim zatvaranjem mogao takoe da
ponudi poveriocima cessio bonorum. Prema preovlaujuem miljenju to je bilo mogue
samo izuzetno (M. W. Frederiksen, nav. delo, str. 136). Po naem miljenju, u postklasinom periodu to vie nipoto nije bilo dozvoljeno. U postklasinom periodu nije
bilo mogue menjati nain izvrenja presude, ne samo po zapoetom izvrnom postupku,
nego ni posle izreene presude: P.S. 1, 1, 5a: Post rem iudicatam pactum, nisi donationis
causa interponatur, servari non potest.(Posle pravosnane presude ne moe se uvaiti naknadni sporazum, izuzev ako se to ini u cilju darovanja). Detaljnije o ovom pitanju u: J.
A. Goddard, Los pactos en las. Sentencias de Paulo (Analisis del tilulo 1 del libro
primero), www.bibliojuridica.org/libros/4/1855/7.pdf str. 24 26.
28
C. J. 7, 71, 8.
29
Videti literaturu o tome u, S. Segura, nav. delo, str. 34. not. 192.
264

30
ji nema dobra za cediranje ne moe da koristi ovaj postupak . Imajui u

vidu, meutim, da su i poverioci bili zainteresovani da svoje potraivanje
naplate putem cessio bonorum, jer dunik ovim nainom nije mogao da
izbegne isplatu duga, u praksi su najverovatnije koristili razne naine
obezbeenja minimuma potrebnog za cesiju. To se dogodilo pre svega
ponovnim zaduivanjem dunika, to jest, dunik bi uzeo novac na zajam
31
da bi ostvario ovaj uslov.
Na mogunost cessio bonorum lica bez imovine ukazuje samo jedan
32
tekst i to iz poznih, Justinijanovih vremena .
U ovom sluaju, meutim, re je o sinu ili erci paterfamilijasa i o
njihovom pekulijumu ili buduem nasleu (o bonis viventis dobrima
ivih).
Mada se u klasinom periodu raspolaganje buduim nasleem za ivota budueg ostavioca smatralo nemoralnim i stoga je bio i zabranjen, u
postklasinom periodu ekonomske krize to je postalo dozvoljeno uz sa33
glasnost budueg ostavioca (pretka) . U ovom sluaju Justinijan dozvoljava cesiju budueg naslea iz razloga, da lanovi porodice, koji e pre
ili kasnije ova dobra imati u sopstvenom cenzu (imovini), ne bi zbog neplaenog duga trpeli neopravdani strah zbog pritiska poverilaca.
3. 2. Opravdani razlog za cessio bonorum

Prema tekstovima Digesta i Kodeksa cesija dobara (imovine) je bi34
la pristupana dunicima, bez posebnih ogranienja . U doktrini ipak
30
M. W. Frederiksen, nav. delo, str. 135; F. Woss, Peronalexekution und cessio bonorum im rmischen Reichsrecht, ZSS 43 (1922), str. 520.
31
Videti o tome, S. Segura, nav. delo, str. 22 24. Prema Pakteru, meutim, ako bi
dunik iz ovog razloga uzeo novi zajam postavilo bi se pitanje izigravanja interesa poverilaca (W. Pakter, The Mystery of Cessio Bonorum, Index, 22/1994 str. 335.
32
C. J. 7, 71, 7 (iz 531. god. n. e.): Imperator Justinianus . Cum et filii familias possint habere substantias, quae patribus adquiri vetitae sunt, nec non peculium vel castrense vel quod patre volente possident, quare cessio bonorum eis deneganda sit?....cum apertissimi iuris est et inter patres familias et alieno iuri subiectos, si quid postea eis pinguius accesserit, hoc iterum usque ad modum debiti posse a creditoribus legitimo modo
avelli. (Imajui u vidu da i sinovi pod vlau mogu da imaju imovinu, koju je ocu zabranjeno prisvojiti, kao to je peculium, ne samo castrense ve i ono to na osnovu njegove (oeve) saglasnosti mogu da poseduju, zato bi im trebalo onemoguiti cessio bonorum? Tome slui ono potpuno jasno pravilo poznato i paterfamilijasu i njemu podinjenim
licima, da bi kasnije /kad postanu svojevlasna lica/ ova dobra njima pripala, iz istog razloga do visine duga poverioci mogu ova dobra na zakonit nain oduzeti.)
33
U novije vreme je budua imovina, pa i budue nasledstvo, takoe moe da bude
predmet raznih pravnih poslova, a pre svega ulaganja.
34
D. 42, 3: De cessione bonorum; C.J. 7, 71: Qui bonis cedere possunt.
265
preovlauje miljenje, da je njena primena bila ograniena, pre svega

zahtevom da je dunik postao insolventan bez svoje krivice. Pri tome
neskrivljenu propast dunikove imovine podvode pod razne okolnosti
35
vie sile . Prema ovom miljenju okolnosti vie sile iskljuuju dunikove fraudolozne radnje koje bi eventualno bile preduzete radi izigravanja
36
interesa poverilaca (fraus creditorum) i ini ga podobnim da pribegne
beneficiji cessio bonorum. Slaemo se sa miljenjem Paktera da je cessio bonorum bio zasnovan na savesnim i potenim odnosima dunika i
poverioca i prema tome, svaka prevarna radnja je protivna njegovoj svrsi, ali, kako i sam tvrdi to ipak ne znai da je ovaj institut mogao da koristi samo onaj dunik ija je imovina propala usled neke od okolnosti
37
vie sile . Lice ija je celokupna imovina propala usled vie sile nije
imalo minimum dobara za cediranje. Prema tome, inicirajui postupak
isplate dugova ovim nainom i samo bi postupilo prevarno. S druge
strane, ako bi dunik fraudolozno otuio celokupnu aktivu svoje imovine ne bi ispunio uslov postojanja minimuma dobara potrebnih za cessio
bonorum i to bi bio razlog da mu se ovaj postupak ne odobri. Inae, o
dunikovim fraudoloznim raspolaganjima vodili su rauna zainteresovani poverioci. Zahtev onog dunika da pribegne cesiji, za kojeg bi se saznalo da je pre nego to bi podneo zahtev, raznim fraudoloznim raspolaganjima otetio svoje poverioce, bio bi odbijen. O takvom sluaju sve38
doi odluka prefekta Munacija Feliksa sauvana na papirusu iz Egipta .
Ako bi izigravanje interesa poverilaca bilo otkriveno tek kasnije o povraaju otuenih dobara vodio bi rauna i kupac steajne mase (bonorum emptor) koji je preuzeo na sebe obavezu da e do odreenog procenta isplatiti poverioce.
Romanisti koji smatraju da je cesija dobara bila pristupana samo
duniku ija je imovina propala usled neskrivljene propasti tj. vie sile
39
(vis maior) , kao dokaz za to navode samo dva izvora: jedan fragment
Seneke, De Beneficiis 7, 16, 3 sa poetka prvog veka n. e. i Gracijanovu
konstituciju, C. Th. 4, 20, 1 (379) koja je izdata skoro etiri veka kasnije.
35
Posebno, M. Wlassak, Cessio bonorum, Pauly-Wissowa, Raelencyclopaedie, vol.

III, Stuttgart 1899,p. 1996.
36
Isplatom duga pogodovanom poveriocu pre dospelosti (D. 42, 8, 17, 2), ili otuenjem dobara radi umanjenja postojee aktive (D. 42, 8 /9/ 25, 7; D. 42, 3, 4, 1)
37
W. Pakter, nav. delo, str. 328 i 335.
38
P. Ryl. II, 75.
39
Glavni zastupnik ove teze je M. Wlassak (Cessio bonorum, Pauly-Wissowa,
Raelencyclopaedie, vol. III, Stuttgart 1899 str. 1996). Ovo miljenje je prihvaeno i u
udbenicima rimskog prava.
266
Meutim, oba ova teksta su sporna u pogledu dokazanosti neophodnosti

ovog uslova.
Neki od romanista smatraju da fragment Seneke (Seneca, De Bene40
ficiis 7, 16, 3) ukazuje na to da su samo oni dunici mogli da cediraju
svoju imovinu na osnovu lex Iulia de bonis cedendis ija imovina je incendio aut latrocinio aut aliquo casu tristiore aliena cum suis perdidit
(zajedno sa tuom propala usled poara, razbojnitva ili druge tunije nezgode). Slaemo se sa kritikom, da se ovaj fragment ne odnosi uopte na
lex Iulia ve samo uopteno ukazuje na osnovanost ili neosnovanost zah41
teva dunika za beneficije sa aspekta moralnosti. Ova je samo jedna od
mnogobrojnih Senekinih kritika nemoralnog ponaanja aristokratskih slojeva vremena u kojem je i sam iveo.
U pogledu odgovora na pitanje: da li je neskrivljena propast dunikove imovine usled vie sile bila uslov za cessio bonorum, od posebnog
je znaajna konstitucija Gracijana.
C. Th. 4, 20, 1= Brev. C. Th. 4, 18, 1 (379): Imppp. Gratianus, Valentinianus et Theodosius aaa. ad Basilium comitem sacrarum largitionum. Ne quis omnino vel fisci debitor vel alieni rei in auro atque argento diversisque mobilibus retentator ac debitor bonorum faciens cessionem liberum a repetitione plenissima nomen effugiat, sed ad redhibitionem debitae quantitatis congrua atque dignissima suppliciorum acerbitate cogatur: nisi forte propriorum dilapidationem bonorum aut latrociniis
abrogatam aut fortasse naufragiis incendioque conflatam vel quolibet
maior inpetus infortunio atque dispendio docuerit adflictam. pp. Romae
prid. id. oct., Ausonio et Olybrio coss. (Niko, bilo da je re o duniku fiska, ili o licu koje zadrava tue stvari u zlatu, srebru ili u razliitim pokretnim stvarima, niti dunik, da ne ini cesiju dobara radi izbegavanja
povraaja duga u celini, ali na isplatu iznosa /koliine/ duga primorava se
strogou prikladne i najdostojnije kazne: osim ako bi moda mogao da
40
Seneca, De Beneficiis 7, 16, 3: Tu tam inprudentes iudicas maiores nostros fuisse ut non intellegerent iniquisimum esse eodem loco haberi eum qui pecuniam quam a
creditori acceperat libidine aut alea absumpsit, et eum, qui incendio aut latrocinio aut aliquo casu tristiore aliena cum suis perdidit? Nullam excusationem receperunt ut homines scirent fidem utique praestandam. Satius enim erat a paucis etiam iustam excusationem non
accipi quam ab omnibus aliquam temptari. (Da li ti smatra da su nai stari bili takve
neznalice, da nisu shvatili da je najnepravednije da se izjednai onaj koji je potroio novac
uzet od poverioca na zadovoljavanje svoje strasti ili kocku, sa onim ija je imovina zajedno sa tuom propala usled poara, razbojnitva ili druge tunije nezgode? Njima ne bi trebalo oprostiti, da bi shvatili da treba da postupaju asno; bolje je stoga ponekad ne
prihvatiti ak ni dobar razlog, nego dozvoliti svakome da pokua da dobije oprotaj.) Videti, M. W. Frederiksen, nav. delo, str. 137.
41
S. Segura, nav. delo, str. 35 36.
267
dokae da su njegova dobra stradala usled otimanja razbojnika, moda, u

brodolomu ili su izgorela u poaru, ili je teta nastala usled nasrtaja neke
vee nesree.)
Interpretatio. Nullus, qui aut fiscali debito aut privato probatur obnoxius, si aurum, argentum vel mobile quodcumque debuerit, ob hoc se credat
a debito excusandum, quod dicat, de rebus suis se facere cessionem, sed poenis afflictus, quaecumque debuerit, cogatur exsolvere: nisi forte eiusmodi
persona sit, quae se probet omnem substantiam suam aut naufragio aut latrocinio aut incendio aut cuiuslibet maioris violentiae impetu perdidisse.
(Niko, za koga bi bilo dokazano da duguje fiskalni ili privatni dug, ako duguje zlato, srebro ili bilo koje pokretne stvari, da ne misli da moe da izbegne
isplatu duga, govorei, da o svojim stvarima ini cesiju, ali podvrgnut kazni,
prinuen je ispuniti sve to bi dugovao: izuzev moda ako bi bilo rei o takvom licu, koje je dokazalo da je sva svoja dobra izgubilo (propala) ili u brodolomu, ili u razbojnitvu ili u poaru ili nasrtajem neke vie sile.)
Ova konstitucija zabranjuje dunicima, posebno dunicima carske
blagajne, kao i licima koja kao osiguranje (kauciju ili zalogu) zadravaju
vredne pokretne stvari dunika (zlato ili srebro) da ine cessio bonorum, da na ovaj nain ne bi izbegli isplatu duga u celini (ovde se misli
na fiskalni dug). Ovoj konstituciji dodat je deo ...nisi forte propriorum
dilapidationem bonorum aut latrociniis abrogatam aut fortasse naufragiis incendioque conflatam vel quolibet maior inpetus infortunio atque dispendio docuerit adflictam. (osim ako bi moda mogao da dokae da su
njegova dobra stradala usled otimanja razbojnika, moda u brodolomu ili
su izgorela u poaru ili je teta nastala usled nasrtaja neke vee nesree.)
Upravo ovaj deo konstitucije se koristi kao potvrda da dunik moe da
pribegne pogodnostima cessio bonorum, samo onda ako je njegova imo42
vina propala usled vie sile (vis maior). .
Posmatrajui isto tekstualno nije nemogue ukljuiti vis maior u uslove odobrenja cessio bonorum, ali na osnovu detaljnije analize videemo
da se okolnosti vie sile ne odnose direktno na cessio bonorum, nego na
obavezu isplate duga. Inae, tekstualnu i tzv. dogmatsku analizu postklasinih tekstova nije lako izvesti, jer ovi tekstovi nisu redigovani radi reavanja
pravno-tehnikih pitanja instituta u okviru klasinog sistema prava zaokvirenog principom dobrog i pravinog, ve su nastali radi reavanja konkretnih problema drutva u ozbiljnoj krizi, a radi ostvarivanja interesa carstva
(utilitas publica). U ovom sluaju interes carstva jeste da naplati fiskalni
dug u celini i da sprei razliite naine koriene koji bi u praksi doveli do
manjka u carskoj blagajni izbegavanjem plaanja dugova.
42
268
Videti, S. Segua, nav. delo, str. 38.
Imajui u vidu napred navedeno, analiziraemo tekst konstitucije u

okolnostima postklasinog drutva.
Ova konstitucija upuena je ministru finansija (comes sacrarum largitionum). Ova injenica, kao i formulacija konstitucije ukazuje na to da
se radi o javnom (fiskalnom) dugu, kao i na to da ovaj zakon titi opti interes (utilitas publica) za naplatom fiskalnog duga, pre svega poreza. Carevi ukazuju na to da dunici prenosei svoju imovinu na svoje poverioce
(bonorum faciens cessionem) misle da su osloboeni isplate duga (pa i fiskalnog) u potpunosti. Stoga ovaj zakon odreuje da su dunici pod pretnjom stroge kazne prinueni da plate dug u celini.
Formulacija konstitucije otvara nekoliko pitanja:
1. Da li se tekst konstitucije odnosi na cessio bonorum (dobara, imovine) u pravom, klasinom smislu rei, ili na cessio rei (stvari)?
2. Pored dunika fiska konstitucija se odnosi i na druge dunike. Posebno se spominju lica koja zadravaju tue pokretne stvari, prvenstveno
zlato i srebro. Ovo daje povoda miljenju da se zabrana cesije odnosila i
43
na dunike koji bi dugovali privatnim licima . To potvruje i interpretacija navodei pored dunika koji duguju javni i one koji duguju privatni
dug (aut fiscali debito aut privato probatur obnoxius). Imajui u vidu,
meutim, da je interpretacija nastala nekoliko decenija kasnije (oko 450.
godine) od izdavanja same konstitucije, postavlja se pitanje, da li se u
ovom sluaju zabranjuje da lica koja dre tue vredne pokretne stvari ove
cediraju na trea lica, ili se zabrana odnosi na dunika da ove stvari cedira na svog poverioca?
3. Na ta se odnosi sporna reenica: o okolnostima vie sile da li
se ona odnosi na jedan od uslova zapoinjanja postupka cessio bonorum
ili na otpust zaostalog duga (moda i duga u celini) u drugom stepenu naplate potraivanja? tj. da li je propast dunikove imovine usled vie sile
uslov za beneficium competentiae?
Na osnovu analize izvora u okolnostima postklasinog drutva na
ova pitanja moemo dati sledee odgovore.
3. 2. 1. Cessio bonorum ili cessio rei

U Teodosijevom kodeksu ova konstitucija smetena je pod naslov:
44
Qui bonis ex lege Iulia cedere possunt , ipak je sporno, da li se ona od-
43
Glavni zastupnik ove teze je M. Wlassak, nav. delo, str. 1996. Po drugim autorima (W. W. Buckland, A textbook of Roman Law from Augustus to Justinian, 3.izd. str. 640, W. Pakter, nav. delo, 331), meutim, ova teza nije dokazana izvorima.
44
C. Th. 4, 20.
269
nosi zaista na cessio bonorum u klasinom smislu rei, jer pod istim naslovom nalaze se i konstitucije o cesiji i o cesiji stvari (cessio rei).
U konstituciji C. Th. 4, 20, 3 iz 386. god. n. e. spominje se samo re cessio:
In omni cessione professio sola quaerenda est. IDEM D(IXIT): In omni cessione sufficit voluntatis sola professio. (U svakoj cesiji zahteva se sama potvrda izjave. U svakoj cesiji dovoljna je potvrda izjave same volje.)
Interpretacija ove konstitucije koristi izraze cessio rei.
Int. C. Th. 4, 20, 3: Queacumque aliquis alteri cesserit, profiteatur
se tantum rem cessisse vel causam (potraivanje), hoc est aut gestis aut
scriptura aut testibus et sola voluntatis illius professio pro omni firmitate
sufficiat. (Ako bilo ko cedira neto drugome, treba da izjavi koliinu
(vrednost) cediranih stvari ili potraivanja, i to ili u javne registre, ili putem pisane isprave ili svedoka i sama izjava njegove volje dovoljna je za
punovanost /cesije/).
U Justinijanov kodeks ova konstitucija je preuzeta sa dodatkom rei
45
bonorum (In omni cessione bonorum) . To je najverovatnije uinjeno
radi usaglaavanja teksta konstitucije sa tekstovima klasinih pravnika
unetih u Digesta, imajui u vidu Justinijanovo nastojanje da obnovi i po46
novo primeni pravila klasinog prava.
Sledea konstitucija koja je sauvana i uvrtena u Teodosijev ko47
deks preko Lex Romana Burgundionum govori o cessio rei.
C. Th. 4, 20, 4: Cessionis ita firmitatem subsistere, si cuius rei per
evidentem professionem voluntaria et evidens cessio teneatur, hoc est, ut
cessionis nomine scriptura cuiuslibet rei cedentis voluntaria professione
et subscriptione firmetur. Quod si de vi et metu is qui cessit queri voluerit, intra annum similiter institutam peragat actionem (Cesija zadrava svoju valjanost, ako se neije stvari dre na osnovu dokazane izjave
dobrovoljne i potvrene cesije, to jest, ako je pismeno o cesiji bilo koje
stvari potvreno dobrovoljnom izjavom i potpisom cedenta. Ali ako bi
onaj koji je cedirao eleo da se ali na primenu sile ili pretnje moe da
45
C. J. 7, 71, 6: In omni cessione bonorum ex qualibet causa facienda scrupulositate priorum legum explosa professio sola quaerenda est (Pri svakoj cesiji dobara
bez obzira iz kojih razloga je injena, ukinuvi strogost prethodnog zakona, zahteva se samo potvrena izjava.)
46
O Justinijanovom tzv. klasicizmu videti, F. Schulz, History of Roman Legal Science, Oxford, 1967, 278 285.
47
Lex Romana Burgundionum 38.4: Cessionis vero ita firmitatem subsistere, si cuius rei
per evidentem professionem voluntaria et evidens cessio teneatur, hoc est: ut cessionis nomine
scriptura cuiuslibet rei cedentis voluntaria professione et subscriptione firmetur. Quod si de vi et metu is quis cessit queri voluerit, intra annum similiter institutam peragat actionem, secundum Theudosiani leges libro iv, sub titulo: qui lege iulia bonis cedere possunt.
270
pokrene postupak, slinom tubom (za sluaj primene sile i pretnje) u roku od godinu dana.)
U interpretaciji citirane Gracijanove konstitucije re je takoe o cessio rei:
Int. C. Th. 4, 20, 1: de rebus suis se facere cessionem, ... (o svojim
stvarima initi cesiju).
O cesiji svari govori i Izidor u Etimologiji.
Isid. Etym. V, 25, 32: Cessio est propriae rei concessio... (Cessio
je ustupanje sopstvenih stvari...).
Na osnovu ovih tekstova da se izvesti zakljuak, da u postklasinom
periodu sve do Justinijana nije pravljena jasna razlika izmeu in iure cessio, cessio bonorum, cessio rei i cesije potraivanja.
Prema naem miljenju, promena da se umesto ustupanja imovine
(cessio bonorum) u postklasinim dojustinijanskim izvorima govori o ustupanju stvari (cessio rei), bila je posledica, pre svega, promene u izvrnom
postupku. Poznato je, da je u postklasinom periodu izvrenje presude nad
celokupnom imovinom osuenog lica, osim u izuzetnim sluajevima, zamenilo izvrenje presude nad dunikovim pojedinim stvarima, naravno, uz
zadravanje izvrenja i nad dunikovom linou (njegovim zatvaranjem i
48
odradom duga). Cesija stvari je upravo posledica ove promene . Ona se
primenjivala pri vansudskoj naplati potraivanja ili u toku postupka pre do49
noenja presude (tzv. transactio) . Posle donoenja presude postklasini
izvori samo izuzetno dozvoljavaju sporazume o drugim nainima namirenja potraivanja i to samo u sluaju ako bi pobednik u sporu (poverilac) e50
leo da ini osuenom licu poklon, odnosno otpust dela duga.
Dok je u klasinom periodu namera dunika da izvri cesiju dobara
mogla da bude najavljena neformalno putem glasnika ili pisma (Marcia-
48
A moda i uticaja narodnog (nepravnikog) shvatanja, po kom, imovina nije nita

drugo od ukupnosti stvari koje pripadaju jednom licu. Na alost, i nai pravnici praktiari
su skloni da pravni pojam imovine (ukupnost prava /aktive/ i obaveza /pasive/ izraenih u
novcu, odreenog lica u datom vremenu), zamene sa laikim shvatanjem i ne razlikujui
stvar od imovine govore o pokretnoj- ili nepokretnoj imovini.
49
J. A. Goddard, nav. delo, str. 24 26.
50
P. S. 1, 1, 3: De rebus litigiosis et convenire et transigere possumus. (U pogledu predmeta spora dozvoljeno je kako sporazumevati se tako i putem transakcija gasiti
spor). P.S. 1, 1, 5a: Post rem iudicatam pactum, nisi donationis causa interponatur, servari non potest.(Posle presuene stvari ne moe se uvaiti naknadni sporazum, izuzev ako
se to ini u cilju darovanja). Int. Post rem iudicatam pactio inter eos, qui litigaverunt, tunc obtinet firmitatem, si de summa, quam iudicio constat adictam, ab eo, qui vicit,
aliquid concedatur. (Posle presuene stvari, izmeu onih koji su se sporili, samo utoliko
moe da bude valjan sporazum, ako od sume koja je u sporu dosuena, od strane onog ko
je pobedio, neto bude otputeno.)
271
nus, D. 42, 3, 9: sufficit, et nuntium, vel epistulam id declarari. -dovoljno je to objaviti i preko glasnika ili putem pisma), u postklasinom periodu je volja dunika morala biti posebno potvrena. Izvori ne ukazuju na
tano odreenu formu u kojoj je volja dunika trebala da bude verifikovana. Justinijanova konstitucija C. J. 7, 71, 6 (koja je modifikovana verzija
C. Th. 4, 20, 3 iz 386): spominju neka stroga pravila prethodnog perioda
scrupulositate priorum legum, koja su ukinuta ve za vreme Teodosija
II, meutim, ova pravila nam nisu sauvana. Posle ove konstitucije prihvaeno je pravilo da volja cedenta mora da bude nedvosmisleno potvrena i pri tome forma nije precizirana: In omni cessione bonorum ex qualibet causa facienda scrupulositate priorum legum explosa professio sola quaerenda est Ovo pravilo bilo je prihvaeno u praksi na Zapadu i
pre Justinijana, jer u interpretaci navedene konstitucije koja potie iz perioda oko sredine petog veka nove ere potvrda dunikove volje o cesiji objanjena je na sledei nain:
Int. C. Th. 4, 20, 3: Queacumque aliquis alteri cesserit, profiteatur
se tantum rem cessisse vel causam (potraivanje), hoc est aut gestis aut
scriptura aut testibus et sola voluntatis illius professio pro omni firmitate
sufficiat. (Ako bilo ko cedira neto drugome, treba da izjavi koliinu
(vrednost) cediranih stvari ili potraivanja, i to ili u javne registre, ili putem pisane isprave ili svedoka i sama izjava njegove volje dovoljna je za
punovanost (cesije).
Nedvosmislena potvrda dunikove volje da eli da ustupi svoja dobra/stvari, bio je osnovni zahtev, meutim, ova potvrda je mogla biti i iznuena primenom sile ili pretnje. U tom sluaju prema C. Th. 4, 20, 4 daje se mogunost duniku cedentu da pokrene postupak u roku od godinu
dana.
O zabrani i sankcionisanju iznuenih cesija od strane silnika (potentiores) koji su koristili pored svog bogatstva i svoju posebnu vojsku radi vrenja pritiska na dunike kako bi naplatili svoja ili za nisku cenu kupljena tua potraivanja svedoe sledee konstitucije:
C. Th. 3, 1, 9 (415): 'Venditiones, donationes, transactiones, que per
potentiam extortae sunt praecipimus infirmari. (Prodaje, poklone, transakcije, koje su iznuene od strane silnika nareujemo ponititi.)
Putem par godina kasnije izdatog zakona (C. Th. 2, 13, 1 (iz 422.
god.), nastojei da spree poverioce da svoja potraivanja prenose radi
naplate na silnike, carevi su propisali da e poverilac u tom sluaju biti
51
kanjen gubitkom svog potraivanja.
51
C. Th. 2, 13, 1: Impp. Honor. et Theodos. aa. Ioanni pf. p. post alia: si cuiuscumque modi cautiones ad potentum fuerint delatae personas, debiti creditores iactura mulc-
272

52
U kasnijem zakonu sa poetka estog veka, da bi silnici, pribavioci

spornih i teko naplativih potraivanja gubili interes da putem cesije stiu
takva potraivanja, odreeno je, da e silnik prodajom pribavljenog potraivanja moi da naplati samo onu sumu koju je i sam platio cedentu, kao i
eventualne kamate, ali ne i vrednost potraivanja u celini.
Imajui u vidu praksu iznuivanja cesija (dobara, stvari ili potraivanja) od strane silnika (potentiores) i tetnost ovih cesija za imperiju,
najverovatnije, da je potvrda dunikove volje da je dobrovoljno pristupio cediranju morala biti javna i lako dokaziva. Iznuenim cesijama potentiores su mogli da ostvare veu dobit od onog to su platili za kupljeno potraivanje ili ispravu o dugu, to bi dovelo do osiromaenja i propadanja sitnih posednika i bogaenja veleposednika, a samim tim, do
slabljenja carske vlasti pogotovo u zapadnom delu imperije. Osiromaeni sitni posednici postali bi koloni veleposednika (koji nisu neposredni
poreski obveznici carstva), a veleposednici su izbegavali plaanje poreza prvo zahtevima za privilegijama, a kasnije i upotrebom sopstvene sile (pa i vojne).
Razlog zabrane cessio (bonorum, rei) je da se obezbedi naplata fiskalnog duga (pre svega poreza) u celini. Posle Dioklecijanove poreske
reforme, kada je uveden jedinstveni porez na teritoriji cele imperije, cessio (bonorum, rei) ugroavao je interese carstva, jer su od tada svi podanici imperije bili prvenstveno dunici carske blagajne (fiska). Naime fisk
je imao na celokupnoj sadanjoj i buduoj imovini podanika preutno za53
kljuenu (tacite contrahitur) zalogu . Cesijom svojih dobara na korumpirane carske slubenike ili na veleposednike (potentiores) siromani sitni
posednici ne bi bili u stanju da plaaju poreze.
3. 2. 2. Opti interes (utilitas publica) carstva za naplatu poreza
Pored dunika carske blagajne (fiska), u Gracijanovoj konstituciji posebno se spominju lica koja zadravaju tue pokretne stvari pre svega zlato
i srebro. Nije reeno da su ove vredne stvari zadrane od strane poverioca
kao zaloga, tekst konstitucije, meutim, aludira na to da je re o cesiji stvari koje se nalaze kod poverioca ili koje su optereene u njegovu korist zbog
duga odnosno da dunik cesijom prenosi odreene pokretne stvari na
tentur. .. (Ako bi bilo koja isprava o dugu bila preneta na silnike, poverioci e biti kanjeni gubitkom duga /nemogunou naplate duga/...).
52
C. J. 4, 35, 22, 1 iz 506. god.
53
D. 49, 14, 46 par. 3 Fiscus /semper/ habet ius pignoris. (Carska blagajna ima
(uvek) pravo zaloge.), takoe: Fragmentum de iure fisci (2-3 vek. n. e.?) Fol. I, 5; C. J. 8,
14 (15), 1 iz 213 n. e.; C. J. 8, 14 (15), 2 iz 214 n. e.
273
svog poverioca i time smatra da je platio dug pa i fiskalni. Naime, poreski

obveznici u nemogunosti isplate poreza optereivali bi svoja dobra zalogom u korist poreskih izvrilaca, koji su im obeavali odlaganje naplate.
Korumpirani sakupljai poreza bi ove stvari prisvojili za sebe, a u poreskim
registrima ne bi konstatovali da je obaveza obveznika izmirena na drugi nain, tj. da su vredne dunikove stvari prenete na njih, sakupljae poreza na
ime poreskog duga. O ovom problemu kazuje na primer Salvijan ukazujui
na sluajeve da su poreznici zahtevali naplatu poreskih dugova za zemlju
54
koju je njihov predak ve odavno izgubio. .
Prema tome, zabrana licu koje ima dokaz o dugu da vri cesiju potraivanja ili koje zadrava dunikove pokretne stvari kao zalogu da cesijom stekne ove stvari u svojinu, pre se odnosi na problem prakse pretvaranja fiskalnog duga u privatni uz izigravanje interesa fiska, nego na zabranu cesije ovih stvari od strane poverilaca na trea lica. To potvruje i
55
Isidor u svojoj Etimologiji kada pie da: ustupiti (cedirati) moemo samo svoje stvari, tue stvari se ne cediraju nego se vraaju ('Cedo iure
propinquitatis.' Cedere enim dicimus quasi concedere, id est, quae propria sunt; nam aliena restituimus, non cedimus.)
U postklasinom periodu krize i neizvesnosti postojala je mogunosti lakog bogaenja carskih slubenika iskoriavanjem siromatva sitnih
posednika. Prema naem miljenju, to je esto ilo na tetu fiska. U carskim konstitucijama postoje podaci o tome da je fiskalni dug pretvaran u
privatni na tetu fiska.
Tako na primer, Marcijanova novela ukazuje na razne naine pretvaranja javnog (fiskalnog) duga u privatni.
Nov. Marc. 2, 2 (450) in privatum contractum vel in cautionem
debitum publicum transiisse vel novatum esse dicatur, aut si quis curialis
exactor vel cohortalis compulsor pro obnoxio se intulisse commemoret
(ako bi bilo reeno da je javni /fiskalni/ dug pretvoren u privatni ugovor, ili u ispravu o dugu, ili je izvrena novacija, ili ako bi se kurijal ili
slubenik u svojstvu poreskih izvrilaca pozivao na to da je sami platio
56
porez za obveznika).
3. 2. 3 Vis maior i beneficium competentiae

Slaemo se sa miljenjem da okolnosti vie sile iskljuuju sumnju u
dunikove fraudolozne radnje preduzete radi umanjenja aktive njegove
54
Salvianus, De Gub. Dei, 268; 269; 284.

Isid. Etym. V, 25, 32.
56
Na ove naine izigravanja interesa fiska ukazuju i sledee konstitucije: C. Th. 11,
3, 1 (319); C. Th. 5, 15, 15 iz 364. god.
55
274
imovine. Meutim, ne bi trebalo ispustiti iz vida, da vis maior dovodi i

inae do gaenja obligacija iji je predmet individualno odreena stvar, a
i nekim sluajevima usled ovih okolnosti dunik bi bio osloboen isplate
57
i novane obaveze ve po klasinom pravu .
Prema naem miljenju, deo konstitucije kojim se smatra potvrenim
da dunik moe da ini cesiju dobara samo onda ako je njegova imovina
stradala usled neke okolnosti vie sile, ne odnosi na mogunost zapoinjanja postupka cessio bonorum, nego na njegovu obavezu isplate duga u celini. Smatramo da se i u ovom sluaju primenjivalo opte pravilo o oslobaanju dunika isplate usled okolnosti vie sile (vis maior). Prema tome, propast dobara ili nemogunost isplate duga u celini usled vie sile ne moe da
se shvati kao uslov odobrenja postupka cessio bonorum, nego na otpust zaostalog duga radi omoguavanja opstanka dunika i njegove porodice. Meutim, imajui u vidu da su okolnosti vie sile mogle biti lano predstavlja58
ne ili simulovane posle navedene konstitucije, Gracijan je ubrzo izdao i
jednu drugu o zabrani cesije radi izbegavanja isplate fiskalnog duga. U
ovoj konstituciji nedostaje sporna reenica o pogodnostima koje bi dunik
uivao ako bi dokazao da je dobra izgubio usled vie sile.
C. Th. 10, 16, 4 (385): Imppp. Gratianus, Valentinianus et Theodosius aaa. Florentio proconsuli Palaestinae. Nemo susceptor vel exactor vel
debitor fisci dumtaxat cessionem bonorum faciens intentionem publicae necessitatis evadat, sed omnes omnino, quos fisci nostri esse constiterit debitores, ad solutionem ea severitate, quam vigor iudiciarius postulat, urgeantur. Dat. VIII kal. sept. Constantinopoli Arcadio a. I et Bautone conss. (Ni
poreznik niti izvrilac kao ni dunik carske blagajne nipoto da ne ine cesiju dobara radi izbegavanja onog (poreza) to je neophodno za optu stvar,
ve su svi, za koje bude utvreno da su dunici nae blagajne, sa strogou
koju sila zakona zahteva, svakako primorani na isplatu (duga blagajni).
Ova konstitucija se nalazi pod naslovom: De fisci debitoribus (O
dunicima fiska), to u sutini znai da se konstitucija odnosi na svakog
dunika, jer su u postklasinom periodu svi podanici carstva bili dunici
fiska. Carevi ele da kau da initi cesiju nije korisno za dunike, jer
57
W. nav. delo, str.. 323 i dalje; D. 17, 2, 52, 3; D. 21, 1, 17, 3; D. 35, 2, 30. O sluaju umanjenja zakupnine usled okolnosti vie sile za zakup zemlje koja je u svojini carstva, videti, A. Trisciuoglio, Bona fides e locazioni pubbliche nelle Opiniones di Ulpiano, in: Il ruolo della buona fede oggettiva nellesperienza giuridica storica e contemporanea, Atti del Convegno internazionale di studi in onore di Alberto Burdese, vol. IV, Milano, 2003, str. 313 330.
58
Kao na primer, namerno potapanje starog broda sa bezvrednim teretom, uz tvrdnju da je brod stradao u brodolomu.
275
ostaju dunici fiska. S duge strane cesija injena radi izigravanja fiskalnih interesa carstva je suprotna optem interesu (utilitas publica) i prema tome je i zabranjena. Moramo takoe konstatovati da imajui u vidu
da je u postklasinom periodu celokupno stanovnitvo imperije bilo permanentni dunik fiska, u ovom periodu (iz kojeg potie sporna Gracijanova konstitucija) cessio bonorum (rei) ne moe vie da se shvati kao
pogodnost data duniku. Justinijan potrebu graana da pribegnu cesiji
dobara smatra alosnom ad miserabilis cessionis bonorum homines ve59
niant.
Stav careva o plaanju dugova, a pre svaga fiskalnih bio je jasan:
dugovi se moraju isplatiti u celini. Da li e dati dunicima oprost zaostalih dugova zbog nemogunosti isplate usled nastupele okolnosti vie sile,
nije zavisilo od toga da li dunik moe da dokae da su nastupile okolnosti vie sile. O tome su mogli da odluuju samo carevi. Imajui u vidu teke uslove ivota u carstvu u periodu opte dekadencije, ratova, nemira i
nematine, carevi su u opravdanim sluajevima putem posebno izdatih
zakona opratali zaostale poreske dugove. Na primer, zakonom iz 418.
godine za Kampaniju porez je bio smanjen na jednu devetinu uz obrazloenje: da je njena teritorija ranije bila optereena veim porezom, a ka60
snije je bila opustoena upadom neprijatelja.
Prema tome, otpust zaostalih poreskih dugova (beneficium competentiae) u postklasinom dojustinijanskom periodu nije usledio ako bi poreski obveznik dokazao da je pretrpeo gubitak dobara usled vie sile, nego samo onda ako su o tome carevi odluili posebnim zakonom.
4. ZAKLJUAK
U ovom lanku eleli smo da ukaemo na razloge uvoenja cessio
bonorum, na njegovu funkciju i na osnovna pravila regulisanja, kao i na
promene koje je ovaj institut pretrpeo u toku rimske istorije. Posebno
skreemo panju italaca na pravilo rimskog prava, da je poveriocima bilo zabranjeno da stiu svojinu na cediranim dunikovim dobrima.
Naplata potraivanja poverilaca se odvijala u dva stepena. U prvom
stepenu dunik bi preneo celokupnu svoju imovinu na svoje poverioce radi
naplate barem dela njihovih potraivanja putem javne prodaje njegove imo-
59
C. J. 7, 71, 8.
C. Th. 11, 28, 12 (418):quam et vetustatis gravior onerat adscriptio et post hostium vastavit incursio, per aequatis territoriiis nonam partem tantummodo praeteriti assis
publicarum toleret functionum.
60
276
vine (venditio bonorum) po pravilima redovnog steajnog postupka, pri emu se primenjivala i pravila o izigravanju interesa poverilaca (fraus creditorum). U drugom stepenu postupka naplate potraivanja, duniku je data
mogunost da zaostali dug isplati u meri u kojoj to moe da ini bez ugroavanja egzistencije svoje porodice (beneficium competentiae).
Sa posebnom panjom smo razmatrali pitanje uslova potrebnih po
rimskom pravu za odobrenje cessio bonorum: postojanje minimuma dobara i opravdanih razloga dunika da pribegne ovom nainu izvrenja.
Suprotno jo uvek preovlaujuem miljenju, da meu opravdane
razloge odobrenja cessio bonorum spada i injenica da je dunik postao
insolventan bez svoje krivice (usled okolnosti vie sile), smatramo, da izvori rimskog prava (Senekin fragment, De Beneficiis 7, 16 i Gracijanova
konstitucija, C. Th. 4, 20, 1 iz 379. god. n. e.) to ne potvruju.
Na osnovu analize Gracijanove konstitucije (koja zabranjuje cesiju
dobara koja bi dovela do nemogunosti isplate fiskalnog duga u celini) u
okolnostima postklasinog drutva, moemo zakljuiti, da neskrivljena
propast dunikove imovine nije bio uslov zapoinjavanja postupka cessio
bonorum, ve je bio uslov da dunik zadri dobra neophodna za izdravanje svoje porodice (beneficium competentiae) u drugom stepenu naplate
potraivanja.
Imajui u vidu, meutim, da su u postklasinom periodu, svi podanici rimske imperije bili dunici carske blagajne u pogledu plaanja poreza,
kao i to da su okolnosti vie sile mogle biti lane ili simulovane, o otpustu
zaostalih fiskalnih dugova (indulgentiae reliquorum u funkciji beneficium
competentiae) mogli su da odluuju samo carevi.
Ako interesi carstva (utilitas publica) nisu bili ugroeni cesijom dobara, tada je od volje poverilaca zavisilo da li e prihvatiti ovaj nain naplate potraivanja i omoguiti duniku beneficium competentiae.
Imajui u vidu da je cessio bonorum kao nain naplate potraivanja
poverilaca ponovo prisutan u savremenom pravu u vidu takozvanog li61
nog bankrota, a njegovo uvoenje se planira i u Srbiji , smatramo da u
ovom radu razmatrana pitanja mogu da budu korisna i pri regulisanju i
primeni instituta linog bankrota savremenog prava.
61
Portal nedelja, 30. avgust .2009. I Srbi e uskoro moi da objavljuju lini bankrot
http://petarj.blogspot.com/2009/08/i-srbi-ce-uskoro-moci-da-objavljuju.html; O pravilima
ovog instituta u pravu vajcarske, videti, S. Segua, nav. delo, str. 67 201; : O linom
bankrotu sa aspekta ztitte potroaa, videti i: : A. Fejs, Potroa u uslovima drutvenoekonomske krize, problem prezaduenosti korisnika kredita sa posebnim osvrtom na
prevenciju prezaduenosti, u Pojedinac, porodica i preduzee u uslovima drutvenoekonomske krize: stanje i mogunost prevazilaenja, Zbornik radova, Fakultet za pravne
i poslovne studije, Novi Sad, 2009, str. 219-238.
277
Magdolna Si, Ph.D., Associate Professor

Cessio Bonorum of Roman Law

contribution to the contemporarys institution
of personal bankruptcy
Abstract
Th. Mommsen: Lex Iulia de bonis cedendis
created the rights of a debtor upon which all our modern bankruptcy regulations are based. (Hist. Rome.
/2/ 5, 401)
Cessio bonorum, as a kind of debt reimbursement of the insolvent

debtors creditors by a voluntary transfer of property together with beneficium competentiae, is one of the mysterious institutions of Roman law.
In this paper the author shows onto the reasons for cessio bonorum,
on its function, regulation and on the changes which this institution underwent during the Roman history. The author particularly emphasizes,
the Roman law rule according to which it was prohibited for the creditors
to acquire ownership on the debtors transferred goods (by cessio bonorum.) The reimbursement of debtors was done by public sale of the debtors property (venditio bonorum) in a regular bankruptcy procedure and
including the rules on fraus creditorum.
The paper gives special attention to the existence of minimum goods
and justified reasons of the debtor as necessary preconditions for the approval of cessio bonorum. Despite the prevailing opinion that among justified reasons for cessio bonorum lies also the fact that the debtor became insolvent without his fault (i.e. that his property perished by an occasion of vis maior), according to the author, is not confirmed by the sources (Seneca, De Beneficiis 7, 16 and C. Th. 4, 20, 1 from 379 A.D.).
Analyzing the text of the constitution of Gratianus (C. Th. 4, 20, 1
about the prohibition of cessio bonorum, which would ultimately make
the reimbursement of fiscal debts impossible in their entirety) in the circumstances of the postclassical society, the author arrives to the conclu278
sion that the debtors innocence for his insolvency was not a condition for
the approval of cessio bonorum, but was a condition for keeping the necessary goods for supporting the family (beneficium competentiae) in the
second instance of a debt settlement.
However, having in mind that in the postclassical period, in terms of
tax payment, the entire population of the Roman Empire was permanently
a debtor of the imperial treasury, and that the circumstances of vis maior
could been false or simulated, the decision about the remission of fiscal
debts (indulgentiae reliquorum in function of beneficium competentiae)
was solely in the hands of the emperors. If the interests of the Empire
(utilitas publica) were not imperiled by cession bonorum, than it depended only on the will of creditor whether he would accept this way of debt
settlement, giving thereby a possibility of beneficium competentiae to the
debtor.
Taking into consideration that some kind of cessio bonorum as a
way of debt settlement is again present in contemporary legislations as
the so called personal bankruptcy, and its introduction is planning also in
Serbia, according to the author, the questions discussed in this paper could be useful regarding the regulation and application of contemporary
personal bankruptcy as well.
Key words: cessio bonorum, cessio rei, personal bankruptcy, debt
settlement, beneficium competentiae
279
280
347.91/.95:34.01
Dr Marija Salma, vanredni profesor

ZABRANA ZLOUPOTREBE PROCESNIH
OVLAENJA
Saetak: U ovom radu se obrauje najpre materijalnopravni, a zatim i procesnopravni aspekt zabrane izigravanja prava. Izigravanje prava
se shvata kao indirektna protivpravnost, odnosno ponaanje koje je protivno smislu pravne norme. Izigrati se mogu samo imperativni propisi, ali
se izigravanjem smatraju i ponaanja koja su suprotna zakonom zatienim interesima druge strane u materijalno pravnom odnosno, procesno
pravnom odnosu. Iako nema jedinstvenu optu sankciju, poto se primenjuju sankcije zaobienog pravnog propisa, ona je koristan institut jer
doprinosi ostvarivanju zakonitosti, kao i savesnom vrenju procesnih
ovlaenja.
Kljune rei: Zloupotreba procesnih ovlaenja, zaobilaenje prava, pravne posledice zaobilaenja u parninom postupku
1. UOPTE O ZLOUPOTREBI PRAVA

Vrenje prava mora da bude saglasno doslovnom tekstu zakonske
norme kao i smislu (cilju) kome slui pravna norma. Najee se zloupotreba prava shvata kao indirektna protivpravnost, budui da je radnja izigravanja kojom se ostvaruje zloupotreba prava saglasna doslovnom tekstu norme, a protivna je cilju kome je ona ustanovljena.
Postoje razliite pravne sintagme koje su u principu sinonimi, kojima se izigravanje oznaava: 1. Zaobilaenje prava (Umgehung des Geset-
Rad je posveen projektu Pravo Srbije u evropskoj perspektivi, br. 149042 koji
finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.
281
Dr Marija Salma, Zabrana zloupotrebe procesnih ovlaenja (str. 281291)
zes). Izraz zaobilaznog ponaanja je poreklom iz nemaki literature, a ko1

risti se i u domaoj literaturi. Smisao te sintagme upuuje na to da stranka radnjom zaobilaenja eli da izbegne primenu za nju nepovoljne pravne norme. Npr. u ugovoru simuluje niu cenu, nego to je stvarna ugovorena cena, ili simuluje poklon umesto stvarne disimulovane kupoprodaje,
sve u nameri da izbegne vei porez. Naravno, simulacija ili fingiranje
2
ugovora nije jedini oblik izigravanja. 2. Fraudolozno ponaanje, postupanje je drugi oblik. Potonje ima dve varijante: a) Izigravanje zakona (agere
in fraudem legis), b) izigravanje zakonom zatienih interesa stranke
(agere in fraudem partis). Podela je izvrena obzirom na subjektivni elemenat izigravanja, nameri za izigravanjem. Prva pod varijanta podrazumeva da je ova namera protivna smislu neke imperativne zakonske norme, a druga upuuje na to da je ta namera protivna privatnim interesima
druge strane u pravnom odnosu.
U teoriji je prisutno shvatanje da je izraz izigravanje i zloupotreba
prava sa razliitim pravnim znaenjem.
Postoji objektivno i subjektivno shvatanje zloupotrebe prava ve u
zavisnosti od toga da li je potreban subjektivni elemenat. Po objektivnom
shvatanju dovoljna je po sebi radnja izigravanja, a po subjektivnoj doktrini uz objektivan elemenat, potrebna je namera izigravanja.
O elementima izigravanja. 1. Izigravati se mogu samo imperativne
pravne norme, a ne i dispozitivne, budui da potonje norme doputaju i
drugaije ponaanje. Tada, drugaije ponaanje, ne povlai pravnu posledicu izigravanja. Norma koja se izigrava, moe biti bilo koja norma, norma civilnog (privatnog) prava ili norma javnog prava. 2. Drugi element je
radnja izigravanja. Nju ini bilo koje ljudsko ponaanje koje je objektivno protivno smislu neke imperativne norme. Radnje izigravanja su vrlo
razliite. to god je rigorozniji pravni poredak tim su ea izigravanja. 3.
Trei elemenat je subjektivni i sastoji se u nameri izigravanja, kako je
3
ve gore izneto.
Sankcije izigravanja su nesamostalne, vrlo razliite, poto se primenjuju one pravne posledice koje su inkorporisane u izigranoj normi. Npr.
kod simulacije poklona i disimulacije kupoprodaje, u hipotezi da je poreski zakon blai za dobroine poslove, kada se otkrije disimulacija, primenie se poreska stopa za kupoprodaju a ne za poklon.
V. Prof. dr Joef Salma, Simulovani ugovori, Institut za uporedno pravo-Savremena administracija, Beograd, 1988.
2
V. l. 66 Zakona o obligacionim odnosima.
3
V. blie o elementima izigravanja, Prof. dr Joef Salma, Obligaciono pravo, 7. reprint izdanje, Izdavaki centar Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad, 2007. g., str.
163-165.
282
Postoje shvatanja koja negiraju karakter samostalnog instituta izigravanja, budui da nema samostalnu sankciju. Ima i autora koji negiraju i dispoziciju, tj naelo zabrane izigravanja, tvrdei da je to zabrana zabrane, tj.
dozvola. Naime u svakoj zabrani postoji i doslovna zabrana i zabrana ponaanja protivno cilju pravne norme, te ne treba jo jedna zabrana kojom se
zasebno zabranjuje ponaanje protivno cilju, smislu norme jer to formalno
logiki dovodi do suprotnog efekta nego to je smisao instituta. (Takvo stanovite zastupa vajcarski autor Maday Denis). Otuda vei broj klasinih
graanskih zakonika (Code civil, BGB, ABGB) ne sadre posebnu zabranu
izigravanja u svojim osnovnim naelima. Istina, ovi zakonici trae savesno
ponaanje (naelo savesnosti i potenja Treu und Glauben). Imperativ savesnosti proima ceo poredak civilnog prava i materijalnog i procesnog. Izigravanje nije nita drugo do kontrarijum u odnosu na to oekivanje, predstavlja oblik nesavesnosti.
2. O ZABRANI ZLOUPOTREBE POCESNIH OVLAENJA

U PARNINOM POSTUPKU
Ono to vredi u materijalnom pravu, mutandis, vai i za graansko
procesno pravo. ZPP sadri naelo zabrane zloupotrebe procesnih ovla4
enja. To znai da se stranke, ostvarujui svoja procesna ovlaenja,
preduzimajui parnine radnje, moraju tim ovlaenjima sluiti tako, da
ona budu u skladu sa zakonom predvienom svrhom tih ovlaenja. Tim
radnjama stranka ne sme da vrea imperativne propise, javni poredak i
pravila morala. Ne sme da odugovlai parnicu (npr. irelevantnim dokaznim predlozima), ne sme da vrea procesnim propisima predviena prava druge strane. Parnica je po svojoj svrsi postupak razreenja nastalog
spora i slui utvrivanju istine. Iako parnicom vlada princip slobodne dispozicije stranaka, procesne radnje treba da su preduzete savesno. Poto je
zabrana izigravanja procesnih ovlaenja po sebi imperativan propis, sud
bi pravne posledice zloupotrebe procesnih ovlaenja mogao izrei ne samo na inicijativu stranke, ve i po slubenoj dunosti. Opta posledica,
ako zakon to drugo ne propie, jeste nitavost fraudolozno preduzete
procesne radnje.
Stranke su dune da savesno koriste svoja procesna ovlaenja. Zadatak je suda pak, da onemogui svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku. Suzbijanje zloupotrebe sud postie putem radnji upra-
V. l. 9 ZPP-a.
283
vljanja postupkom. Tako npr., odlaganje rasprave sud dozvoljava samo

ako postoje opravdani razlozi. O opravdanosti razloga sud vodi rauna i
5
kad odluuje o povraaju u preanje stanje. Povraaj se dozvoljava ako
proputanje ima za posledicu prekluziju, ako je razlog za proputanje opravdan i ako je zahtev za povraaj stavljen u roku. Skraeni su rokovi za
povraaj u preanje stanje. Subjektivni rok iznosi osam dana a objektivni
ezdeset dana. Sud e odbaciti kao neuredan predlog za vraanje u preanje stanje ako stranka uz predlog ne podnese dokaz koji bi sud trebalo da
izvede. O predlogu se po pravilu odluuje bez rasprave. Zabrani zloupotrebe procesnih ovlaenja slue i pravila o ogranienju iznoenja novih injenica u albi. Naime, iznoenje novih injenica prvi put u albi je mogue
samo izuzetno, odnosno ako stranka dokae da ih ranije iz objektivnih raz6
loga nije mogla izneti (pravilo o benefitium novorum-u) Da bi spreio
zloupotrebu procesnih ovlaenja zakonodavac je predvideo da je svrsis7
hodna delegacija nadlenosti nedoputena ako stranka ponovo podnese
istovetan predlog za promenu mesne nadlenosti. Da bi se spreile zloupotrebe zakonodavac je predvideo posledice izostanka stranke kako sa pri8
9
premnog roita. Tako, i sa roita za glavnu raspravu. Ako na pripremno
roite ne doe tuilac, a uredno je pozvan, smatrae se da je tuba povuena, osim ako tueni ne zahteva da se roite odri. Ako sa glavne rasprave
izostane jedna od stranaka, sud raspravlja sa prisutnom strankom. Ako izostanu obe stranke, smatrae se da je tuilac povukao tubu. Spreavanju
zloupotrebe procesnih ovlaenja doprinose i odredbe koje se odnose na
10
postavljanje zahteva za iskljuenje i izuzee sudije. Naime, do zloupotrebe moe dovesti ne samo radnja stranke ve i radnja odn. (subjektivno ili
pristrasno) ponaanje suda. Stranka je duna da podnese zahtev za iskljuenje ili izuzee im sazna za razloge a najdocnije do dovrenja raspravljanja
pred prvostepenim sudom, a ako nije bilo raspravljanja, do donoenja odluke. Stranka moe da trai iskljuenje ili izuzee samo sudije koji postupa u
odreenom predmetu. Ona mora obrazloiti svoj zahtev i navesti okolnosti
na kojim zasniva zahtev. Zahtev za iskljuenje ili izuzee se moe u toku
postupka postaviti samo jedanput. Odredbe o iskljuenju ili izuzeu se
11
shodno primenjuju i na predsednika suda, sudiju porotnika i zapisniara.
V. l. 111 ZPP-a.
V. l. 359 ZPP-a.
7
V. l. 62 ZPP-a.
8
V. l. 289 ZPP-a.
9
V. l. 296 st. 2. ZPP-a.
10
V. l. 68 i 69 ZPP-a.
11
V. l. 72 ZPP-a.
6
284
3. O SANKCIJAMA POVREDE ZABRANE ZLOUPOTREBE

PROCESIH OVLAENJA
(U DOMAEM I UPOREDNOM PRAVU)
Posledice su vrlo razliite i zavise od toga na koji nain je izvrena
zloupotreba.
Kada se radi o zloupotrebi procesnih ovlaenja od strane stranke,
najvanija sankcija je da sud nee uvaiti procesne radnje stranke, i to
ako sud nae da su te radnje u suprotnosti sa prinudnim propisima, jav12
nim poretkom i pravilima morala.
Sankcija za zloupotrebu procesnih ovlaenja moe biti i odbacivanje zahteva, kao nedozvoljenog, npr. zbog nedostatka pravnog interesa
za albu (npr. stranke koja je u celosti uspela u sporu).
Tee oblike zloupotrebe procesnih ovlaenja sud sankcionie izricanjem novane kazne. Sud moe novano kazniti fiziko lice kaznom u
iznosu do 30.000 dinara, a pravno do 100.000 dinara. Kaznu moe izrei
stranki, umeau, zakonskom zastupniku, punomoniku ili vetaku. Reenje o izreenoj novanoj kazni se sprovodi po slubenoj dunosti, po pra13
vilima izvrnog postupka.
Pored novane kazne sud moe da izrekne i osudu na plaanje parninih trokova koji su izazvani radnjom preduzetom zloupotrebom pro14
cesnih ovlaenja, nezavisno od ishoda parnice.
Stranka koja je zbog zloupotrebe procesnih ovlaenja pretrpela tetu, moe postaviti sudu zahtev za naknadu tako nastale tete. Sud e povodom postavljenog zahteva, iz razloga celishodnosti, o tom zahtevu
odvojeno raspravljati.Tekua parnica nije jedino mesto za postavljanje
zahteva za naknadu tete izazvane zloupotrebom procesnih ovlaenja.
15
Svoj zahtev stranka moe da postavi i u novoj parnici.
U sudskoj praksi su poznate razne vrste zloupotrebe procesnih ovlaenja i to povodom priznanja tubenog zahteva, nedostatka pravnog interesa za albu kod stranke koja je u celosti uspela u sporu ili se ne dozvoljava revizija stranki koja je uspela u sporu.
16
(1) Tako je u sporu povodom priznanja zahteva VS BIH (1988. g.)
odluio da prvostepeni sud u ponovljenom postupku mora da utvrdi da li
se tueni priznajui tubeni zahtev i u delu o zateznim kamatama ponaao
protivno principima morala u nameri da tuiocu onemogui da preinai
12
V. l. 3 st. 3 ZPP-a.
V. l. 181 ZPP-a.
14
V. l. 151 ZPP-a.
15
V. l. 182 ZPP-a.
16
V. VS BIH P 376/88 od 17. februara 1989. godine.
13
285
tubeni zahtev u delu o tim kamatama saglasno pozitivnim propisima i tako zloupotrebio procesna ovlaenja.(Tuilac ne bi mogao u posebnoj
parnici zahtevati razliku zateznih kamata preko dosuene stope.) Ako bi
utvrdio da je izjava o priznanju tubenog zahteva u delu o zateznim kamatama, ovakvog karaktera, prvostepeni sud je ovlaen u smislu l. 3. st.
3. ZPP-a, da u ovom delu ne uvai raspolaganje tuenog, te da nastavi postupak po preinaenoj tubi i donese meritornu odluku.
Oigledno je da je izjava o priznanju tuenog u pravcu prihvatanja preterane zatezne kamate, data, znajui da sud ne moe uvaiti priznanje koje je u
suprotnosti sa imperativnim propisima, da bi spreila tuioca da preinai tubeni zahtev i da dobije kamatu koja je u skladu sa tada vaeim propisima.
(2) Prema reenju Vieg privrednog suda u Beogradu iz 1993. godi17
ne tuilac koji je u potpunosti uspeo u sporu u albi je, pobijajui odluku u celini, tubu preinaio (!?) tako to je zateznu kamatu na odreeni
novani iznos zahtevao od 3. jula 1992. g. iako je do zakljuenja glavne
rasprave kamatu na ovaj iznos traio od 20. avgusta 1993. g. Kako je u
pobijenoj presudi u celosti usvojen tubeni zahtev, a tuba se moe preinaiti samo do zakljuenja glavne rasprave, dakle, ne i u albi, to i tuiocu manjka pravni interes za podnoenje albe, pa je Vii privredni sud
albu kao nedozvoljenu odbacio.
18
(3) Presudom Vrhovnog suda Srbije iz 1992. godine je odbaena
revizija stranke kao nedozvoljena zbog nedostatka pravnog interesa, poto je podneta od strane stranke koja je uspela u sporu.
U domaem i u uporednom pravu kao oblici zloupotrebe procesnih
ovlaenja pominju se radnje koje (1) neosnovano odugovlae spor. Takav
je sluaj npr., ako je stranka pozvana da da neku izjavu a tu izjavu da sa prevelikim zakanjenjem, ili ako se izjava ne da ni po pozivu za davanje izjave.
Nadalje, takve su radnje koje drugoj strani nameu (2) nepotrebne trokove,
kao i radnje koje dovode do (3) tete drugoj strani. Tu spadaju i (4) procesne
lai. (a) Aktivna procesna la postoji ako u pogledu predmeta spora stranka
daje takvu injeninu tvrdnju, za koju se kasnije utvrdi da je bila netana.
Aktivna je i ona parnina la koja se sastoji u tome da je stranka negirala
postojanje neke injenice vezane za spor, za koju se kasnije utvrdi da je istinita, tj. da postoji. (b) Pasivna je procesna la po sredi, kada je stranka pre19
utala injenicu za koju je znala ili bila duna da zna.
17
V. Vii privredni sud u Beogradu, Re. P. 5608/93 od 30. decembra 1993. godine.
V. Vrhovni sud Srbije Rev. 4969/92 od 28. januara 1993. godine.
19
V. npr., Cserba Lajos, Gyekiczky Tams, Kormos Erzsbet, Nagy Adrienn, nagy
Andrea, Wopera Zsuzsa, Polgri perjog, ltalnos rsz, (Graansko procesno pravo, Opti deo) Complex Wolters Kluwer csoport, Budapest, 2008., str. 111.
18
286
Inae, na slian nain kao u srpskom pravu, u maarskom pravu Zakon o parninom postupku predvia obavezu stranaka da spor vode u
skladu sa naelom savesnosti, tj. da svoja procesna ovlaenja koriste sa20
glasnu svrsi i da izau u susret svojim procesnim obavezama. Prema
pravilima ZPP Maarske, radi obezbeenja savesnog voenja spora, sud
je obavezan da preventuje, sprei svaku radnju, postupak strane koji je u
suprotnosti sa zahtevima savesnog vrenja prava, ali ako je fraudolozna
radnja ostvarena, sud je duan da je sankcionie. Najpre, sud je duan da
upozori stranke na vrenje prava saglasno naelu savesnog voenja spora,
21
kao i na pravne posledice nesavesnog parnienja. Upozorenje suda moe biti neformalno, usmeno, ali se ono mora formulisati i u vidu procesnog reenja, ako je sud odredio novanu kaznu za fraudoloznu radnju, ili
ako je obavezao stranku na naknadu prouzrokovanih suvinih procesnih
22
trokova. Novanoj kazni nema mesta, ako sud prethodno nije upozorio
23
stranku na pravne posledice propusta stranke. Osnovna sankcija za fraudolozno voenje spora u maarskom parninom postupku je novana
24
kazna, iji najvii iznos moe biti 500.000 forinti (oko 1700 EUR-a). Izricanje novane kazne za fraudolozno voenje spora zavisi od slobodne
sudijske procene, sud e po okolnostima odluiti da li e izrei novanu
kaznu stranci, ili nee, odnosno ako se odlui za takvu sankciju po slobodnoj oceni e odrediti iznos procesne novane kazne. Ako je novanu
kaznu za fraudolozno ponaanje stranke sud odredio putem reenja, pro25
tiv tog reenja stranka moe izjaviti albu viestepenom sudu.
26
27
U novijoj austrijskoj i nemakoj literaturi govori se o obavezi
savesnog ponaanja stranaka u sporu odnosno o pravu stranaka na fer,
pravino i korektno suenje (Gebot des fairen Verfahrens, fair postu28
pak). Osim toga, po austrijskom pravu stranke mogu da zatrae od
20
V. st. (1) patagrafa 8 Zakona o parninom postupku Maarske.

V. st. (2) paragrafa Zakona o parninom postupku Maarske.
22
V. Gsprdy Lszl, Alapvet elvek (Osnovna procesna naela), in: Polgri eljrsjog Kommentr a gyakorlat szmra, HVG Orac Kiad, Budapest, 1994 A/1, str. 23.
23
V. Paragraf 5 Zakona o parninom postupku Maarske, kao i odluku Vrhovnog
suda Maarske, BH (Brsgi Hatrozatok, Budapest), 1992., 468.
24
V. paragraf 120. ZPP Maarske.
25
V. st. (3) paragrafa 233 ZPP Maarske.
26
V.,Dr.Walter Rechberger, Dr. Daphne-Ariane Simotta, Grundriss des
sterreichischen Zivilprozessrechts, Wien, Manz Verlag, 2003, str. 174.
27
V.Thomas - Putzo, ZPO - Zivilprozessordnung, Kommentar, 27. Auflage, Verlag
C.H. Beck, Mnchen, 2005, str. 5. ta. 27.
28
Po Zakonu o organizaciji sudova Austrije, par. 91, Gerichtsorganisationsgesetz
RGBl 1896/217.Upor. Dr.Walter Rechberger, Dr. Daphne-Ariane Simotta, Grundriss des
sterreichischen Zivilprozessrechts, Wien, Manz Verlag, 2003, str. 181. ta.288.
21
287
suda da neku radnju sud preduzme u odreenom roku koji stranka

predloi, u sluaju proputanja niestepenog suda, da se obrati viestepenom sudu. U nemakom pravu, fer suenje se vezuje izmeu ostalog
za propust stranke da preduzme neku parninu radnju. To po sebi ne
29
znai, da e se oteati njen procesni poloaj. Stranke su dune da
preduzimaju razumne parnine radnje, obzirom na ukupno trajanje
30
parnice. Prema vaeem Zakonu o parninom postupku Nemake,
ako su ispunjeni uslovi za donoenje presude zbog izostanka (koje vie nema u naem pravu, osim u postupcima povodom sporova male
vrednosti), proputanja (to je zadrano u naem pravu), ili priznanja,
presuda se donosi u skraenoj formi, u tom smislu da ona ne mora da
31
sadri ni navoenje injeninog stanja, niti obrazloenje. I vaei
austrijski Zakon o parninom postupku je zadrao presudu zbog izostanka, presudu zbog proputanja i presudu na osnovu priznanja. Ako
je tuilac propustio da podnese dokaze koji potkrepljuju zahtev tube,
na predlog tuenog sud moe doneti presudu zbog proputanja kojim
32
e odbiti zahtev tuioca. Po istom pravu, ako tueni na usmenoj raspravi prizna tubeni zahtev, na predlog tuioca sud donosi presudu na
33
osnovu priznanja shodno sadraju priznanja. Ako izostane blagovremeni odgovor tuenog na tubu, na predlog tuioca, sud donosi presudu zbog proputanja. Sud e tada sve injenine navode tuioca vezane za predmet spora uzeti kao istinite, osim ako su u protivreju sa
34
podnetim dokazima, te e po tom osnovu tubeni zahtev usvojiti.
Zapravo, presuda zbog proputanja je u oba prava shvaena kao posledica neaktivnosti, neaurnosti, nesavesnosti, neispunjavanja procesnih
obaveza tuene strane. Polazi se od pretpostavke da ako tueni ne
ospori tubeni zahtev, onda se on slae sa petitom zahteva koji je postavio tuilac.
29
V. Thomas- Putzo, ZPO - Zivilprozessordnung, Kommentar, 27. Auflage, Verlag

C.H. Beck, Mnchen, 2005, str. 5. ta. 27.
30
Bundessozialgericht (Savezni Socijalni sud), Neue Juristische Wochenschrift, 96,167.
31
V. Paragraf 313 b Zivilprozessordnung-a SR Nemake, in: Thomas- Putzo, ZPO- Zivilprozessordnung, Kommentar, 27. Auflage, Verlag C.H. Beck, Mnchen, 2005, str. 498.
32
V. Par. 394 st. 1. Zakona o parninom postupku Austrije - Zivilprozessordnung
(ZPO ), in: Codex des sterreichischen Rechts, Zivilgerichtliches Verfahren, 23. Auflage, Lexis Nexis ARD Orac, Wien, 2006, str.129.
33
V. par. 395 Zakona o parninom postupku Austrije, (ZPO ), in: Codex des
sterreichischen Rechts, Zivilgerichtliches Verfahren, 23. Auflage, Lexis Nexis ARD
Orac, Wien, 2006, str.130.
34
V. st. (1) paragrafa 396 Zakona o parninom postupku Austrije (ZPO ), in: Codex des sterreichischen Rechts, Zivilgerichtliches Verfahren, 23. Auflage, Lexis Nexis
ARD Orac, Wien, 2006, str. 130.
288
4. ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Teorijska analiza, kao i analiza domaeg i uporednog prava pokazuje, da se kao u materijalnom pravu, i u procesnom pravu zloupotreba prava (odn, zloupotreba procesnih ovlaenja) pojavljuje u vrlo raznovrsnim
formama. Kree se od procesnih radnji stranaka koje imaju za cilj nerazumno odugovlaenja spora, preko prouzrokovanja enormnih procesnih
trokova, povrede imperativnih pravnih normi i raspolaganja protivno
javnom poretku i moralu, do nanoenja tete drugoj strani, sve do pasivnog dranja tunog u sporu. Razumljivo je da su u zavisnosti od vrste nesavesnosti i sankcije razliite, poev od nitavosti parnine radnje i uspostave ranijeg stanja u sporu, kao da radnje nije bilo. Zatim, sankcija se
moe sastojati u tome da e sud obavezati fraudoloznu stranku da snosi
nepotrebne parnine trokove nezavisno od ishoda spora. Sud takoe,
moe da donese odluku o izricanju procesne kazne. Ako je fraudolozna
radnja prouzrokovala tetu drugoj parninoj strani, na poseban zahtev
oteenog, u istoj ili u zasebnoj parnici sud moe da obavee fraudoloznog parniara da drugoj savesnoj strani naknadi nastalu tetu. Ako je tuena strana pasivna, npr. ne odgovori u roku na tubu, u analiziranim
pravnim porecima, sud e doneti presudu zbog proputanja, saglasno
predlogu tuenog, osim ako predlog nije suprotan podnetim dokazima.
Ako je po sredi presuda na osnovu priznanja, sud e doneti presudu saglasno zahtevu tube, odnosno sadraju priznanja, osim ako se to protivi prinudnim propisima i granicama dozvoljenog raspolaganja (javni poredak i
moral).Takoe sud moe odbaciti pravni lek stranke koja je dobila spor,
zbog nedostatka procesne pretpostavke o pravnom interesu.
Stranke su dune da se svojim procesnim ovlaenjima slue saglasno njihovom cilju, svrsi zbog kojih su ta ovlaenja ustanovljena.
Sud je duan da preventuje procesne radnje koje su fraudolozne, tj.
da stranke blagovremeno upozori na to da se radi o nesavesnom postupanju, a ako je dolo do realizacije radnje, da izrekne zakonom propisane
sankcije. U sluaju da je sam sud preduzeo nesavesne radnje, ili ako je
zbog subjektivnosti nepodoban da spor rei na nepristrasan nain, u najveem broju prava, stranke imaju pravo da trae izuzee ili iskljuenje
suda, preko viestepenog suda.
289
Marija Salma, Ph.D., Associate Professor

Prohibition Of Abuse Of Procedural Powers

Abstract
The theoretical analysis as well as the analysis of the national and
comparative laws demonstrates that, like in the substantive law, the abuse
of powers in the procedural law (i.e. abuse of procedural powers) appears
in various forms. It ranges from the procedural acts of the parties intended to unreasonably delay some dispute, through causing of the enormous
procedural costs and expenses, violations of mandatory legal provisions
and disposals contrary to the public order and moral, up to the inflicting
of damage to another party and to the passive behaviour of the respondent
in the dispute. It is understandable that the sanctions are different depending on the type of the mala fide attitude, starting from the nullity of a
procedural act and the restoration of the previous situation in the dispute,
as if the act had not existed at all. Then, the sanction may involve that the
court will impose an obligation on the fraudulent party to bear unnecessary procedural costs and expenses notwithstanding the outcome of the
dispute. The court can also make a decision to pronounce a procedural
sanction. If a fraudulent act caused some damage to another litigation
party, upon special request of the injured party, the court can impose an
obligation on the fraudulent party to compensate the ensuing damage to
the other bona fide party in the same or another special litigation. If the
respondent party is passive, e.g. fails to respond timely to the statement of
claim, in the analysed legal orders, the court will render a default judgment, in accordance with the respondents motion, except if such motion
is contrary to the adduced evidence. If the matter concerns a confessionbased judgment, the court will render a judgment in accordance with the
statement of claims, i.e. the content of such confession, save if it shall be
contrary to the mandatory rules and limits of permitted disposals (public
order and moral). Also, the court can set aside a remedy lodged by the
party who has won the dispute due to the lack of the procedural assumption of the legal interest.
290
The parties have an obligation to use their procedural powers in accordance with their aim and the purpose because of which such powers
have been established.
The court shall have an obligation to prevent the procedural powers
which are fraudulent, i.e. to timely warn the parties that the issue is about
the mala fide behaviour, and if the act has already occurred, to pronounce
the sanctions envisaged by law. In the case that the court itself has taken
mala fide steps, or if it is not appropriate to resolve the dispute in the impartial manner due to its subjective approach, in the major part of legal
systems, the parties are entitled to claim an exemption or an exclusion of
the court via a higher ranking court.
Key words: abuse of procedural powers, abuse of rights, legal consequences of abusing procedural powers in litigation
291
292
331.105.2:061.1EU
Dr Senad Jaarevi, vanredni profesor

ZATITA LINIH PODATAKA ZAPOSLNIH

U SRPSKOM I EVROPSKOM PRAVU1
Saetak: U radu se govori o zatiti linih podataka uopte i u vezi
sa radnim odnosima u regulativi Saveta Evrope, Evropske unije i Srbije. Uestalost razmene informacija o linosti u modernoj ekonomiji vodi
mnogobrojnim povredama koje predstavljaju naruavanje privatnosti
zaposlenih. Zato se mora uspostaviti odgovarajui balans izmeu interesa drutva, poslodavca i pojedinca kada se radi o pravu na informisanje o linosti. U Zakonu o radu Srbije od 2005. utvruje se da zaposleni
ima pravo uvida u dokumente koji sadre line podatke kod poslodavca
i pravo da zahteva brisanje i ispravljanje podataka koji nisu od neposrednog znaaja za poslove koje obavlja. Prole godine donet je prvi
srpski Zakon o zatiti podataka o linosti koji prua zatitu u ovoj oblasti u skladu sa evropskim standardima, ali praksa na tom planu znatno
zaostaje.
Kljune rei: podaci o linosti, pravo na privatnost, dostojanstvo na
radu.
1) Uvod
Moderno druto i ekonomija nameu potrebu este upotrebe razmene i
informacija o linosti u svim oblastima ivota, pa i domenu radnog odnosa.
Uestalost razmene informacija o linosti prate i mnogobrojne povrede, zbog
ega se u poslednjih dvadesetak godina intenzivno razvija regulativa o zatiti
linih podataka u svetu. Takva legislativa obuhvata i polje radnih odnosa,
Ovaj tekst rezultat je rada na projektu Pravnog fakulteta u Novom Sadu "Harmonizacija prava Republike Srbije i prava Evropske unije", u okviru invididualne teme:
Harmonizacija radnog i socijalnog prava Republike Srbije i prava Evropske unije
293
Dr Senad Jaarevi, Zatita linih podataka zaposlnih u ... (str. 293310)
gde su este zloupotreba linih podataka. Povrede najee vre poslodavci,

javne vlasti, mediji, ali i drugi zaposleni. Zloupotrebe mogu biti najrazliitije,
budui da su informacije o pojedincima veoma heterogene. Najvie se zlonamerno koriste podaci o zdravstvenom stanju, seksualnom opredeljenju, privatnom ponaanju, kanjavanju, stavovima i opredeljenjima zaposlenih. Cilj
zloupotrebe moe da bude pritisak na zaposlenog, diskreditovanje, navoenje
na dobrovoljni otkaz, mobing, suzbijanje trajka, a ponekad dolazi do tet2
nih posledica i bez zle namere.
Zloupotrebom informacija o zaposlenom naruava se njegova pri3
vatnost, odnosno dostojanstvo. Dostojanstvo na radu podrazumeva korektno i u granicama neophodnog, raspolaganje linim podacima o licima
4
koja rade. Pri tome se mora uspostaviti odgovarajui balans izmeu interesa drutva i pojedinca kada se radi o pravu na informisanje, odnosno
treba pomiriti pravo na slobodu informisanja sa ostalim fundamentalnim
5
ljudskim pravima. Naime, upravo u ovoj oblasti mogu i sukob ljudskih
prava, kada prenaglaavanje jednog prava dovodi do ugroavanja drugog. Takav je sluaj sa pravom na informisanje i pravom na privatnost,
koja su meusobno korelativna. Zloupotrebe prava na informisanje mogu
da dovedu do naruavanja privatnosti pojedinca i njegove porodice, usled
neodgovarajueg ili nesavesnog saoptavanja linih informacija.
2) Evropska regulativa o zatiti linih podataka (SE, EU)

Savet Evrope i Evropska unija prednjaili su u svetu, kao i u
mnogim drugim oblastima, u razvoju pravne zatite linih podataka. U
skladu sa tim opredeljenjem zemlje lanice ovih integracija donele su
O povredama u vezi sa linim podacima u domenu radnih odnosa u svetu i Evropskoj uniji videti vie: Tehniki vodi za zatitu podataka, Zastupnik za zatitu informacija,
UK (Internet: http://www.ico.gov.uk/upload/documents/library/data_protection/ detailed_specialist_guides/personal_data_flowchart_v1_with_preface001.pdf/), str. 6, 8, 9, 14,
16; D. Senur Peek, Zatita linosti radnika, privatnosti i dostojanstva u radnom zakonodavstvu Republike Slovenije, Radno i socijalno pravo, Beograd, 2009, br. 1, str. 99; B.
Lubarda, Evropsko radno pravo, Podgorica, 2004, str. 269; E. Korpi-Horvat.
3
Prema definicijji Saveta Evrope od 1970. godine (Rezolucija br. 428), pravo na privatnost je pravo iveti sopstveni ivot sa to manje uticaja spolja, a obuhvata ceo niz oblasti
privatnosti. Videti vie i u: E. Korpi-Horvat, D. Senur Peek, op. cit, str. 95.
4
Uporediti: B. Lubarda, op. cit, str. 268. i E. Szysczczak, EC Labour Law, Longman, 2000, str. 141.
5
O neophodnosti uspostavljanja ovakve ravnotee videti vie brouri: Human
Rights, Freedom of Information and Data Protection, 2008, str. 1, dostupno na adresi:
http://www.civilservant.org.uk/c23.pdf/ i ta. 37. preambule Direktive EU o zatiti linih podataka o kojoj emo detaljnije kasnije govoriti.
294
poslednjih godina niz propisa i prateih dokumenata o zatiti linih

podataka (Austrija, Nemaka, Bugarska, Kipar, Grka, Italija, Velika
Britanija, Francuska, Finska, panija, vedska, vajcarska i jo mnoge
6
druge zemlje). Ustanovljene su i specijalizovane slube za zatitu po7
dataka.
Kao organizacija uspostavljena radi unapreivanja ljudskih prava,
Savet Evrope je bio prvo telo koje se ozbiljnije pozabavilo problematikom zatite linih podataka. Jo 1981. godine Savet donosi Konvenciju
o zatiti lica u odnosu na automatsku zatitu linih podataka, koja e
kasnije posluiti Evropskoj uniji kao uzor za donoenje sline legislative. Pored toga, Savet je doneo: Konvenciju o informacijama i pravnoj
saradnji u vezi sa Slubama drutvenog informisanja, 2001. godine,
Rezoluciju
(73) 22 o zatiti privatnosti pojedinaca u vezi sa
elektronskim bankama podataka u privatnom sektoru - od 1973;
Rezoluciju (74) 29 o zatiti privatnosti pojedinaca u vezi sa elektronskim bankama podataka u javnom sektoru - 1974; Preporuku (81)1 o pristupu informacijama koje vode javne vlasti - 1981, Preporuku (85) 20 o
zatiti linih podataka u svrhu direktnog marketinga - 1985; Preporuku
(86) 1 o zatiti linih podataka koji se koriste u svrhe socijalne
sigurnosti (1986); Preporuku (91) 10 o komunikaciji sa treim stranama
o linim podacima koje vode javne slube - 1991; ; Preporuku (97) 18 o
zatiti linih podataka prikupljenih i procesiranih u statistike svrhe 1997; Preporuku (2002)2 o pristupu slubenim dokumentima 2002.
Formiran je i Komitet eksperata za zatitu podataka. Takoe, Evropski
sud za ljudska prava u Strazburu doneo je nekoliko znaajnih odluka u
8
vezi sa tumaenjem ove problematike.
Na Internetu se mogu nai mnogi nacionalni zakoni, npr. Zakon o zatiti linih
podataka Velike Britanije iz 1998. godine (http://www.opsi.gov.uk/Acts/Acts1998/ ukpga_19980029_en_1), Zakon o zatiti podataka Latve iz 2000 (http://www.dvi.gov.lv/eng/
legislation/pdp/); zakoni o zatiti podataka o linosti Estonije iz 2003
(http://www.legaltext.ee/text/en/X70030.htm) i Litvanije iz iste godine (http://www.dvi.
gov.lv/eng/legislation/pdp/), Holandije iz 1999 (http://www.dutchdpa.nl/downloads
_wetten/wbp.pdf); Poljske iz 1997. godine sa izmenama (http://www.giodo.gov.pl/data/
filemanager_en/61.doc), Bosne i Hercegovine iz 2001 (Sl. glasnik BiH, br. 32/2001,
Zakon je takoe dostupan na Internetu); Bugarske iz 2002 (http://www.giodo.gov.pl/data/
filemanager_en/61.doc); Slovenije iz 2004 (http://www.ip-rs.si/index.php?id=339); vedske iz 1998 (http://www.dataprotection.eu/pmwiki/pmwiki.php?n=Main.SE),.
7
O slubama koje se u pojedinim evropskim zemljama bave zatitom linih podataka, kao i u jo nekim regionalnim organizacijama (OEBS) videti vie na Internet adresi:
http://www.dataguidance.com/features.asp?id=dgeu_sourc/
8
Radi se o osam odluka, koje su, zajedno sa gore navedenim dokumentima dostupne na Internet adresi: http://www.legislationline.org/?jid=60&less=false&tid=219/
295
Pravo na zatitu linih podataka izvodi se inae iz Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, iz 1950. godine (koju smo
9
ratifikovali nakon stupanja u SE, 2003. godine). Prema l. 8. te konvencije, Pravo na potovanje privatnog i porodinog ivota podrazumeva
sledee: 1. Svako ima pravo na potovanje svog privatnog i porodinog
ivota, doma i prepiske. 2. Javne vlasti nee se meati u vrenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom
drutvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi spreavanja nereda ili kriminala, zatite zdravlja ili morala, ili radi zatite prava i sloboda drugih.
Naa zemlja ratifikovala je 1992. godine Konvenciju o zatiti lica u
odnosu na automatsku zatitu linih podataka, zajedno sa kasnijim
10
amandmanima. Cilj Konvencije je (prema l. 1), da se na teritoriji svake strane ugovornice garantuje svakom fizikom licu, bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost ili na mesto stanovanja, potovanje prava
na privatnost kada je re o automatskoj obradi linih podataka. Konvencija se odnosi na sve vidove upotrebe linih podataka, pa i u vezi sa radnim odnosima.
U pravu EU zatita linih podataka je izuzetno aktuelna u poslednje
vreme. Po ugledu na dokumente SE, godine 1995. donosi se Direktiva br.
95/46/ o zatiti lica u pogledu korienja njihovih linih podataka i o slo11
bodnom kretanju takvih podataka. Poto je bilo nedoumica u pogledu
pojedinih pojmova u Direktivi, kao to su npr. znaenje informacija, oblasti i subjekti na koje se zatita protee, sainjeno je Tumaenje o konceptu
12
linih podataka od 2007. godine - br. 01248 (dalje: Tumaenje). Pored
toga uvojene su i: Direktiva o korienju linih podataka i zatiti privat13
nosti u sektoru elektronskih komunikacija (br. 2002/58/ES), Standardne
ugovorne klazuzle za transfer linih podataka u tree zemlje (br.
Ratifikacija je objavljena u Sl. listu SCG, br. 6/2003.

Konvencija je objavljena u: Sl. listu SRJ Meunarodni ugovori, br. 1/1992, Sl. listu SCG Meunarodni ugovori, br. 11/2005. i Sl. glasniku RS Meunarodni ugovori,
br. 98/2008.
11
Obj. u: Official Journal (dalje: OJ) L 281, 23/11/1995, izmene u dok. 32003/R/1882, od 20. 11. 2003.
12
Sline dokumente, uz zakone, donele su jo neke zemlje (npr. Velika Britanija, Nemaka). Tumaenje dostupno na: http://ec.europa.eu/justice_home/fsj/privacy/docs/wpdocs/
2007/wp136_en.pdf/; za Britaniju pomenuti Tehniki vodi za zatitu podataka, a za Nemaku: Izvetaj Ad-hok grupe za zatitu podataka o zaposlenima 2007, Nemaka
(http://info.ethicspoint.com/files/PDF/whitepapers/German_Rule_(English).pdf/).
13
OJ L 201, 31. 7. 2002.
10
296

14
2004/915/ ES), Pravilo o zatiti pojedinaca u pogledu korienja linih

podataka od strane kominitarnih institucija i tela i o slobodnom protoku
15
takvih podataka (br. 45/2001/ ES).
Da bi se obezbedilo efikasno sprovoenje komunitarne regulative,
osnovana je Evropska komisija za zatitu podataka (EDPS), kao nezavisno telo sa zadatkom da vri nadzor nad obradom linih podataka u EU,
da organizuje savetovanje o politikama i zakonodavstvu koje utiu na pri16
vatnost, saradnju sa slinim telima. Sudsku zatitu u ovoj oblasti vri
Evropski sud pravde u Luksemburgu, koji je svojim tumaenjima dao
17
znaajan doprinos unapreenju zatite linih podataka u Uniji.
Nekoliko uvodnih rei o pomenutoj Direktivi iz 1995, kao bazinom
dokumentu koji emo kasnije analizirati. Motiv donoenja Direktive, prema njenoj preambuli, je zatita ljudskih prava i prava na privatnost od
zloupotreba prava na informacije. Istaknuto je da bi sistemi pruanja podataka prvenstveno trebalo da slue graanima (taka. 2. Preambule). Direktiva inae vue korene iz nemakih propisa s kraja pedesetih godina
prolog veka, koji su bili doneti kao reakcija na zloupotrebe iz perioda
18
vladavine nacista.
Direktiva prua zatitu svim ljudskim biima, ne samo dravljanima
lanica EU. Zatita se protee i na umrla lica, neroenu decu, a donekle i
19
na pravna lica - preko direktora i drugih odgovornih lica kompanija. titi i zaposlene, budui da je Komisija EZ dola do zakljuka da je ova vrsta intervencije neophodna u oblasti radnog prava, odnosno da se poslodavci i trea lica moraju kontrolisati kada se radi o upotrebi linih podata20
ka u svrhu radnog odnosa.
14
OJ L 385, 29.12.2004, Direktiva iz 2001. obj. u: OJ L 181, 04.07.2001.

Official Journal L8, 12.01.2001.
16
O radu Komisije videti vie na Internet adresi: [www.edps.europa.eu], a na naem jeziku: http://www.eeg.org.yu/institucije_eu_srp_detail.php?id=17&id_m=3&id_s=1&id_j=1
17
Videti vie u: J. Klosek, Evropski sud ustanovio ire tumaenje prava o zatiti privatnosti podataka, Internet: http://library.findlaw.com/2004/Mar/19/133351.html (2008).
18
Iz: Human Rights, Freedom of Information and Data Protection, 2008,
http://www.civilservant.org.uk/c23.pdf/str. 4. Inae, kada se govori o Nemakoj, u Politici
je 5. 7. 2009. objavljen tekst (Lini podaci nee biti samo lini, autor: S. Filipovi), kako je nakon niza zloupotreba i u ovoj zemlji odlueno da se donese novi zakon o zatiti linih podataka, jer stari datira iz 1978. godine, kada nije bilo modernih vidova povezivanja, interneta i mobilnih telefona. Povod je bio kada je bivi radnik jednog pozivnog
centra 2008. godine prosledio kompakt disk sa vie hiljada imena, adresa i bankovnih
rauna i time izazvao skandal.
19
O ovome videti vie na str. 22. i 23. pomenutog Tumaenja.
20
Videti vie: E. Szysczczak, op. cit, str. 142 (prema dokumentu: Komunikacija
Komisije o socijalnim i radnim trinim dimenzijama informacionog drutva, COM (97),
390 final).
15
297
3) Zatiti linih podataka u Srbiji

U Srbiji je zatita linih podataka prilino nerazvijena, mada propisi
o tome postoje ve desetak godina.
Novi Ustav Srbije u delu o ljudskim pravima, l. 42, predvia pravo
-Zatita podataka o linosti, koje glasi: (1) Zajemena je zatita podataka o linosti. (2) Prikupljanje, dranje, obrada i korienje podataka o
linosti ureuju se zakonom. (3) Zabranjena je i kanjiva upotreba podataka o linosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom,
osim za potrebe voenja krivinog postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien zakonom. (4) Svako ima pravo da bude
obaveten o prikupljenim podacima o svojoj linosti, u skladu sa zako21
nom, i pravo na sudsku zatitu zbog njihove zloupotrebe. Od ovog, kao
i od drugih ljudskih i manjinskih prava, prema l. 202. Ustava, moe se
odstupiti jedino u vanrednom stanju i to samo u obimu u kojem je to neophodno. Mere odstupanja ne smeju da dovedu do neposnovanog razlikovanja (diskriminacije) na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili drutvenog porekla.
22
Zakon o radu od 2005, uveo je u nae radno zakonodavstvo institut
-Zatita linih podataka. l. 83. Zakona utvruje se da zaposleni ima
pravo uvida u dokumente koji sadre line podatke koji se uvaju kod poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog
znaaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje netanih podataka.
Lini podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni treem licu, osim u sluajevima i pod uslovima utvrenim zakonom ili ako
je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom. Podatke moe da prikuplja, obrauje, koristi i dostavlja treim licima iskljuivo zaposleni ovlaen za to od strane direktora.
Zatitu u ovom pogledu Zakon o radu prua i prilikom zasnivanja
radnog odnosa. Prema l. 26. Zakona (st. 2), poslodavac ne moe od kandidata da zahteva podatke o porodinom, odnosno branom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu
od neposrednog znaaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos. Takoe, poslodavac ne moe da uslovljava zasnivanje radnog odnosa
testom trudnoe, osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan
rizik za zdravlje ene i deteta utvren od strane nadlenog zdravstvenog
organa (st. 3. istog lana).
21
22
298
Sl. glasnik RS, br. 98/2006.

Sl. glasnik RS, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009.
Zakon o radu nije u sluaju zloupotrebe informacija, u skladu sa l. 26. i

83. predvideo prekrajnu sankciju za protivpravno ponaanje prema zaposlenom, to ukazuje da zatita podataka ipak ima drugorazredan tretman u odnosu na ostala prava zaposlenih, odnosno da je vie deklarativnog karaktera.
Zatita je ipak mogua, u parnici za naknadu tete ako je iznoenjem
nastala teta, kao i prema krivinom pravu. Krivini zakonik RS,iz 2005.
godine u l. 146. predvia krivino delo - Neovlaeno prikupljanje linih
podataka: (1) Ko podatke o linosti koji se prikupljaju, obrauju i koriste
na osnovu zakona neovlaeno pribavi, saopti drugom ili upotrebi u svrhu
za koju nisu namenjeni, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko protivno zakonu prikuplja podatke o linosti graana ili tako prikupljene podatke koristi. (3) Ako delo iz stava 1. ovog lana uini slubeno lice u vrenju slube,
23
kaznie se zatvorom do tri godine. Takoe, lanom 102 (podnaslov: Sadraj i davanje podataka iz kaznene evidencije), predvia se u st. 3: Podaci iz kaznene evidencije mogu se, na obrazloen zahtev, dati i dravnom
organu, preduzeu, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako jo traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu. Izmenama zakona od ove godine (l. 24) zabranjeno je davanje podataka o brisanoj osudi.
Prole godine donet je i prvi srpski Zakon o zatiti podataka o lino24
sti. Njime je stavljen van snage raniji savezni Zakon o zatiti podataka o
25
linosti, iz 1998. godine, koji nije bio zaiveo u praksi. Uz Zakon su doneti Pravilnik o nainu prethodne provere radnji obrade podataka o linosti i Pravilnik o obrascu legitimacije ovlaenog lica za vrenje nadzora
26
po Zakonu o zatiti podataka o linosti. Celinu sa ovim propisima ini i
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, 2004. go27
dine, na osnovu kojeg se imenuje (prema l. 30) Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, iji je zadatak da vri
28
nadzor i zatitu u ovoj oblasti. Poverenik vodi Centralni registar zbirki
podataka.
23
Sl. glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009.

Sl. glasnik RS, br. 97/2008.
25
Savezni Zakon se u velikoj meri bazirao na ranije izloenoj Konvenciji SE. Objavljnjn je u Slubenom listu SRJ, br. 24/1998, 26/1998.
26
Oba pravilnika objavljena su u Sl. Glasniku RS, br. 35/2009.
27
Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007.
28
Donoenjem novog Zakona ovo lice je promenilo naziv, ali ostaje na funkciji. Videti: Odluka o izboru Poverenika za informacije od javnog znaaja, Sl. gl. RS, br. 61/2007. i l. 59. Zakona o zatiti podataka o linosti.
24
299
Za zatitu linih podataka svih lica, pa i zaposlenih, moe da bude

29
znaajan i Zakon o javnom informisanju Srbije, od 2003. godine, kojim
se u l. 43. zabranjuje objavljivanje informacija iz privatnog ivota, linih
pisanih zapisa (pismo, dnevnik, zabeleka, digitalni zapis i slino), zapisa
lika (fotografski, crtani, filmski, video, digitalni i slino) i zapisa glasa
(magnetofonski, gramofonski, digitalni i slino), bez pristanka lica ijeg
se privatnog ivota informacija tie, odnosno lica ije rei, lik odnosno
30
glas sadri, ako se pri objavljivanju moe zakljuiti koje je to lice. Pomenute informacije i zapisi ne mogu se objaviti ni bez pristanka onoga
kome su namenjeni, odnosno onoga na koga se odnose, ako bi objavljivanjem bilo povreeno pravo na privatnost ili koje drugo pravo tog lica. Pristanak dat za jedno objavljivanje, za odreeni nain objavljivanja, odnosno za objavljivanje u odreenom cilju, ne smatra se pristankom za ponovljeno objavljivanje, za objavljivanje na drugi nain ili za objavljivanje za
druge ciljeve.
U sluaju povrede prava na zatitu informacija iz linog ivota i linih informacija prema Zakonu o javnom informisanju, lice moe tubom
protiv odgovornog urednika javnog glasila zahtevati: 1) proputanje objavljivanja informacije; 2) predaju zapisa, uklanjanje ili unitenje objavljenog zapisa; 3) naknadu materijalne i nematerijalne tete; 4) objavljivanje
presude (l. 46). Takoe, moe traiti i deo dobiti ostvarene objavljivanjem. Ako teta nastane objavljivanjem neistinite ili nepotpune informacije od strane dravnog organa, Zakon o javnom informisanju predvia
objektivnu odgovornost drave, bez obzira na krivicu, (l. 84). Postupak
je u ovim sluajevima hitan.
4) Zakon Srbije i evropski standardi

Uz pomenute odredbe Zakona o radu o zatiti linih podataka, koje
su relativno uoptene, za zatitu informacija o zaposlenima kljuan je Zakon o zatiti podataka o linosti. Analiziraemo njegove najvanije odredbe u svetlu pomenutih evropskih standarda, u onoj meri u kojoj se njihova sadrina podudara.
Prema l. 1. Zakona, njime se ureuju uslovi za prikupljanje i obradu podataka o linosti, prava lica i zatita prava lica iji se podaci prikupljaju i obrauju, ogranienja zatite podataka o linosti, postupak pred
nadlenim organom za zatitu podataka o linosti, obezbeenje podataka,
29
Sl. glasnik RS", br. 43/2003, 61/2005, 71/2009.

Za umrlo lice pristanak mogu dati i srodnici (l. 44). U odreenim situacijama
saglasnost nije potrebna (l. 45).
30
300
evidencija, iznoenje podataka iz Republike Srbije i nadzor nad izvravanjem zakona.

Kao u pomenutoj Direktivi EU o zatiti lica u pogledu korienja
njihovih linih podataka i o slobodnom kretanju takvih podataka (dalje:
Direktiva), zatita se ne odnosi samo na dravljane Srbije, ve na sva lica.
Prema l. 1. st. 2: Zatita podataka o linosti obezbeuje se svakom fizikom licu, bez obzira na dravljanstvo i prebivalite, rasu, godine ivota, pol, jezik, veroispovest, politiko i drugo uverenje, nacionalnu pripadnost, socijalno poreklo i status, imovinsko stanje, roenje, obrazovanje,
drutveni poloaj ili druga lina svojstva.
Podatkom o linosti smatra se, prema l. 3. Zakona, svaka informacija
koja se odnosi na fiziko lice, bez obzira na oblik u kome je izraena i na
nosa informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl.), po ijem nalogu, u ije ime, odnosno za iji raun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, nain saznavanja informacije (neposredno, putem sluanja, gledanja i sl, odnosno posredno,
putem uvida u dokument u kojem je informacija sadrana i sl.), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije. Fiziko lice se u istom lanu odreuje
kao ovek na koga se odnosi podatak, iji je identitet odreen ili odrediv na
osnovu linog imena, jedinstvenog matinog broja graana, adresnog koda
ili drugog obeleja njegovog fizikog, psiholokog, duhovnog, ekonomskog, kulturnog ili drutvenog identiteta.
U Konvenciji o zatiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka
Saveta Evrope (dalje: Konvencija), lini podaci su jednostavnije definisani nego u naem Zakonu: predstavljaju svaku informaciju u vezi sa identifikovanim fizikim licem ili licem koje se moe identifikovati (l. 2). Kasnije je ovo znaenje proireno, tako da prema l. 1. al. b) Amandmana uz
Konvenciju, od 1999. godine, zatita moe da obuhvata (ako se drava
lanica o tome izjasni) i podatke koji se odnose na grupe lica, udruenja,
fondacije, kompanije, korporacije i druga pravna lica koja se direktno ili
indirektno sastoje od pojedinaca bez obzira da li ista imaju pravni subjektivitet. Na zakonodavac nije ukljuio i ovaj aspekt zatite linih podataka, te je personalna obuhvatvatnost naeg Zakona ua je od one u Konvenciji.
Prema l. 2. Direktive, lini podaci su bilo koja informacija vezana za odreeno ili (direktno ili posredno) odredivo fiziko lice, koja se
odnosi na njen fiziki, fizioloki, mentalni, ekonomski, kulturni ili socijalni identitet. Prema Tumaenju EU radi se o objektivnim informacijama (npr. biometriski podaci) i podacima subjektivne prirode (npr. o odnosu sa lanovima porodice, stavovima). Po pravilu to su tzv. osetljive in301
formacije, ali ne moraju to biti. Potrebno je da u datim okolnostima saoptavanje takvih informacija moe ugroziti privatan ivot i poziciju poje31
dinca (kao primer navode se profesionalne navike i praksa). Podaci se
moraju odnositi na tano odreenu osobu ili se ta osoba moe lako utvrditi kombinacijom podataka (primer su fragmentarne informacije u tampi,
32
korienje lanih pseudonima).
Obrada podataka prema Zakonu (isto l. 3) je svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao to su: prikupljanje, beleenje, prepisivanje,
umnoavanje, kopiranje, prenoenje, pretraivanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrtanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menjanje, obezbeivanje, korienje, stavljanje na uvid, otkrivanje, objavljivanje, irenje, snimanje, organizovanje, uvanje, prilagoavanje, otkrivanje
putem prenosa ili na drugi nain injenje dostupnim, prikrivanje, izmetanje i na drugi nain injenje nedostupnim, kao i sprovoenje drugih radnji
u vezi sa navedenim podacima, bez obzira da li se vri automatski, poluautomatski ili na drugi nain. Zbirka podataka je skup podataka koji se
automatizovano ili neautomatizovano vode i dostupni su po linom, predmetnom ili drugom osnovu, nezavisno od naina na koji su pohranjeni i
mesta gde se uvaju (isto l. 3. Zakona). Prema l. 4. Zakona, njegove odredbe primenjuju se na svaku automatizovanu obradu, kao i na obradu sadranu u zbirci podatka koja se ne vodi automatizovano.
U Konvenciji se utvruje (l. 3), da strane ugovornice preuzimaju
obavezu da primenjuju Konvenciju na zbirke i automatske obrade linih
podataka u javnom i privatnom sektoru. Amandamanima (l. 1 c) na
Konvenciju, zatita je proirena i na datoteke sa linim podacima koji nisu automatski obraeni.
Direktiva na slian nain odreuje obradu podataka kao na Zakon
i oigledno je u tome, kao i mnogim drugim detaljima o kojima emo govoriti, posluila kao inspiracija naem zakonodavcu. Prema l. 2. obrada
podataka podrazumeva bilo koju operaciju ili grupu operacija u vezi sa
linim podacima, koja se ini automatskim ili drugim putem, kao to je
prikupljanje, snimanje, organizovanje, skladitenje, prilagoavanje ili
menjanje, obnova, konsultovanje, upotreba, saoptavanje prenosom, ras-
31
Evropski sud pravde doneo je nekoliko presuda o ovoj problematici: Judgement

of the European Court of Human Rights in the case Amann v Switzerland of 16.2.2000;
the Niemietz v. Germany judgment of 16 December 1992, Series A no. 251-B, pp. 33-34,
29, and the Halford judgment cited above, pp. 1015-16, 42; zdrueni postupci - Cases
C-465/00, C-138/01 and C-139/01 - od 23. 5. 2003. Videti na: http://curia.europa.eu/en; i
u Tumaenju, str. 7.
32
Videti vie na strani 4, 6. i 13. Tumaenja.
302
turanje ili na drugi nain injenje dostupnim, dovoenje u vezu ili kombinovanje, blokiranje, brisanje ili unitavanje podataka. Direktiva se primarno odnosi na zatitu u sluaju prenosa linih podataka automatskim
putem, ali i na druge naine voenja evidencija i baza podataka (l. 3),
odnosno saoptavanja podataka. Tako npr. u pomenutom Tumaenju o
konceptu linih podataka navodi se da se javno saoptavanje podataka
33
moe uiniti i putem grafita.
Zakon se ne primenjuje na obradu: 1) podataka koji su dostupni svakome i objavljeni u javnim glasilima i publikacijama ili pristupani u arhivama, muzejima i drugim slinim organizacijama; 2) podataka koji se
obrauju za porodine i druge line potrebe i nisu dostupni treim licima;
3) podataka koji se o lanovima politikih stranaka, udruenja, sindikata,
kao i drugih oblika udruivanja obrauju od strane tih organizacija, pod
uslovom da lan da pismenu izjavu da odreene odredbe ovog zakona ne
vae za obradu podataka o njemu za odreeno vreme, ali ne due od vremena trajanja njegovog lanstva; 4) podataka koje je lice, sposobno da se
samo stara o svojim interesima, objavilo o sebi, osim ako u tom sluaju
oigledno preteu suprotni interesi lica.
Podaci prikupljeni i obraivani u druge svrhe mogu da se obrauju
iskljuivo u istorijske, statistike ili naunoistraivake svrhe pod uslovom da ne slue donoenju odluka ili preduzimanju mera prema odreenom licu, uz obezbeivanje odgovarajuih mera zatite (l. 6. Zakona).
Ovaj lan Zakona oslanja se na l. 6. Direktive, al. b). kao i l. 9. st. 3.
Konvencije, koji dozvoljava ogranienja u vezi sa ostvarivanjem prava
naznaenih u Konvenciji za automatizovane zbirke sa linim podacima
koje se koriste u statistici ili u naunoistraivakom radu, kad rizik od povreivanja privatnosti zainteresovanog lica oigledno ne postoji.
Poseban tretman u Zakonu imaju naroito osetljivi podaci, u koje
spadaju: podaci koji se odnose na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik,
veroispovest, pripadnost politikoj stranci, sindikalno lanstvo, zdravstveno
stanje (to se odnosi i na radnu sposobnost), primanje socijalne pomoi, rtvu nasilja, osudu za krivino delo i seksualni ivot. Oni se mogu obraivati na osnovu slobodno datog pristanka lica, osim kada zakonom nije dozvoljena obrada ni uz pristanak. Izuzetno, podaci koji se odnose na pripadnost
politikoj stranci, zdravstveno stanje i primanje socijalne pomoi, mogu se
obraivati bez pristanka lica, samo ako je to zakonom propisano.
Prema Konvenciji (l. 6), lini podaci u vezi sa rasnim poreklom,
politikim opredeljenjem, verskim ubeenjem ili nekom drugom vrstom
33
Videti vie na str. 17. Tumaenja EU.
303
ubeenja, kao i lini podaci u vezi sa zdravstvenim stanjem ili seksualnim

ivotom mogu se automatski obraivati samo u sluaju da domae zakonodavstvo za to predvia odgovarajue garancije. Isti je sluaj i sa linim
podacima iz kaznene evidencije.
Slinu odredbu ima i Direktiva (l. 8). Ne smeju se bez izriite zaglasnosti lica odavati informacije koji se odnose na rasno ili etniko poreklo, politiko miljenje, religijska ili filozofska verovanja, sindikalnu
pripadnost, o zdravstvenom stanju i seksualnom ivotu. Meu izuzecima od ovog pravila su davanje podataka uz izriitu saglasnost subjekta,
prikupljanje informacija koje su neophodne radi ispunjavanja obaveza u
oblasti radnog prava, upotreba u svrhu javnog interesa ili legitimnih aktivnosti fondacija, udruenja ili drugih neprofitnih organizacija sa politikim, filozofskim, religijskim, sindikalnim ciljevima (st. 2, sl. a, b, d.
l. 8).
lanom 8. Zakona, utvruje se da obrada podataka nije dozvoljena
ako: 1) fiziko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada
vri bez zakonskog ovlaenja; 2) se vri u svrhu razliitu od one za koju
je odreena, bez obzira da li se vri na osnovu pristanka lica ili zakonskog ovlaenja za obradu bez pristanka; 3) svrha obrade nije jasno odreena, ako je izmenjena, nedozvoljena ili ve ostvarena; 4) je lice na koje
se podaci odnose odreeno ili odredivo i nakon to se ostvari svrha obrade; 5) je nain obrade nedozvoljen; 6) je podatak koji se obrauje nepotreban ili nepodesan za ostvarenje svrhe obrade; 7) su broj ili vrsta podataka koji se obrauju nesrazmerni svrsi obrade; 8) je podatak neistinit i
nepotpun, odnosno kada nije zasnovan na verodostojnom izvoru ili je zastareo.
U Konvenciji se neto slino regulie u l. 5. koji ima naslov Kvalitet podataka. Oekuje se da se lini podaci: (a) lojalno i zakonito dobijaju i obrauju; (b) unose za tano utvrene i legitimne svrhe i ne koriste
nenamenski; (c) da su adekvatni, relevantni i odgovarajueg obima u odnosu na svrhu za koju su i uneti; (d) briljivo su sloeni i, kada je potrebno, blagovremeni; (d) pohranjeni su u obliku koji omoguuje identifikaciju zainteresovanih lica u periodu koji ne premauje onaj neophodan period za svrhe za koje su i pohranjeni.
Prema pomenutoj Direktivi EU (l. 6), od drava se oekuje da
obezbede: da se podaci koriste korektno i zakonito; da se prikupljaju u
posebne, tano odreene i legalne svrhe i da se ne prenose dalje suprotno
tim ciljevima; da informacije budu adekvatne, relevantne i umerene (ne
detaljnije nego to je to potrebno); da podaci budu precizni i aktuelni; da
se informacije uvaju samo onoliko koliko je neophodno.
304
Na Zakon predvia i da se podaci prikupljaju po pravili uz pristanak lica na koje se odnosi, a bez pristanka je to mogue: 1) da bi se ostvarili ili zatitili ivotno vani interesi lica ili drugog lica, a posebno ivot,
zdravlje i fiziki integritet; 2) u svrhu izvrenja obaveza odreenih zakonom, aktom donetim u skladu sa zakonom ili ugovorom zakljuenim izmeu lica i rukovaoca, kao i radi pripreme zakljuenja ugovora; 3) u drugim sluajevima odreenim ovim zakonom ili drugim propisom donetim
u skladu sa ovim zakonom, radi ostvarenja pretenog opravdanog interesa
lica, rukovaoca ili korisnika (l. 12).
Prikupljanje podataka vri se od lica na koje se odnosi ili organa
uprave koji su zakonom ovlaeni na njihovo prikupljanje. Podaci se
mogu prikupljati i od drugog lica, ako: 1) je to predvieno ugovorom
zakljuenim sa licem na koje se podaci odnose; 2) je to propisano zakonom ili drugim propisom donetim u skladu sa zakonom; 3) je to neophodno s obzirom na prirodu posla; 4) prikupljanje podataka od samog
lica na koje se odnose zahteva prekomerni utroak vremena i sredstava;
5) se prikupljaju podaci radi ostvarenja ili zatite ivotno vanih interesa lica na koje se odnose, posebno ivota, zdravlja i fizikog integriteta
(l. 14. Zakona).
Pristanak za obradu naroito osetljivih podataka daje se u pismenom
obliku (l. 16. i 17. Zakona). Organ vlasti moe da obrauje podatke bez
pristanka lica, ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz svoje
nadlenosti odreenih zakonom ili drugim propisom u cilju ostvarivanja
interesa nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, spreavanja,
otkrivanja, istrage i gonjenja za krivina dela, ekonomskih, odnosno finansijskih interesa drave, zatite zdravlja i morala, zatite prava i sloboda i drugog javnog interesa, a u drugim sluajevima na osnovu pismenog
pristanka lica (l. 13).
Prema Direktivi (l. 7), kriterijumi da bi se prenos podataka smatrao legitimnim su: (a) da je subjekt nedvosmisleno dao svoju saglasnost, (b) da je saoptavanje neophodno da bi se izvrile ugovorne obaveze ili zasnovao ugovorni odnos (npr. ugovor o radu), (c) upotreba je
neophodna radi ispunjavanja zakonskih obaveza subjekta koji kontrolie
informacije, (d) upotreba je nuna radi zatite vitalnih interesa subjekta
podataka, (e) da je upotreba podataka neophodna radi izvrenja zadataka od javnog interesa ili vrenje slubenih ovlaenja, (f) upotreba podataka je potrebna u svrhu zakonitih interesa subjekta koji vodi informacije ili treih strana.
U Konvenciji, odstupanje od pravila o saglasnosti lica, odnosno drugih pravila o prenosu i saoptavanju podataka mogue je samo kada je takvo odstupanje, predvieno zakonom odnosne strane ugovornice, pred305
stavlja neophodnu meru u demokratskom drutvu: (a) za zatitu bezbednosti jedne drave, za javnu bezbednost, za monetarne interese drave ili
za suzbijanje krivinih dela; (b) za zatitu subjekta podataka i prava i sloboda drugih. Slino je i u Direktivi (l. 3, st. 2), ona se ne primenjuje na
obradu linih podataka u vezi sa javnom sigurnou, odbranom, dravnom sigurnou (ukljuujui i ekonomsko blagostanje), kao i kada su u
pitanju aktivnosti u oblasti krivinog prava.
Zanimljiv je lan 9. Zakona koji ima naslov: Odluka pomou automatizovane obrade, u kojem se predvia da odluka koja proizvodi pravne posledice za lice ili pogorava njegov poloaj, ne moe biti iskljuivo
zasnovana na podacima koji se obrauju automatizovano i koji slue oceni nekog njegovog svojstva (radne sposobnosti, pouzdanosti, kreditne
sposobnosti i sl.). Radi se takoe o reenju preuzetom iz Direktive (l.
15), gde se ak pominju i identini primeri (ukljuujui i ponaanje,
koje Zakon ne navodi).
Sem toga Zakon predvia da je rukovalac zbirke pre prikupljanja
podataka duan da upozna lice sa svojim identitetom, svrhom prikupljanja, nainom korienja podataka, pravima u sluaju nedozvoljene obrade
itd (l. 15). Tu su i druga prava lica: pravo na obavetenje o obradi (l.
19), pravo na uvid (l. 20), pravo na kopiju (l. 21), pravo na ispravku,
dopunu, auriranje, brisanje podataka, prekid i privremenu obustavu obrade (l. 22).
Zahtev za obavetenje uvid i kopiju podnosi se rukovaocu. Rukovalac je duan da obavetenje o podnetom zahtevu izda bez odlaganja, a
najkasnije u roku od 15 dana od dana podnoenja, i to po pravilu u pismenom obliku. Nakon toga, u roku od 30 dana rukovalac je duan da podnosiocu omogui uvid ili preda kopiju. Podatak se podnosiocu mora uiniti
dostupnim u razumljivom obliku i ne moe se usloviti plaanjem naknade
(l. 27). Ako ne odgovori na zahtev u navedenim rokovima ili odbije zahtev (reenjem), podnosilac moe izjaviti albu Povereniku (l. 25). Poverenik donosi odluku o albi u roku od 30 dana (l. 39), a ako lice nije zadovoljno odlukom, moe pokrenuti upravni spor pred sudom (l. 43).
Direktivom su takoe posebno ureena prava subjekta informacija
(l. 12). On ima pravo da bez prepreka i u razumnim intervalima, bez nepotrebnih odlaganja, sazna: da li su i koje informacije o njemu saoptavane drugim licima, da zahteva ispravku, brisanje ili zaustavljanje upotrebe
podataka (posebno ako se to ini na nepotpun i netaan nain), da dobije
podatke kome su informacije saoptavane. Izuzeci su dozvoljeni radi zatite interesa subjekta informacije i prava i sloboda drugih graana (l.
13). Subjekt informacije mora da ima pravo na odgovarajue pravno
306
sredstvo, odnosno albu (l. 14), kao i na direktnu sudsku zatitu bez
uslovljavanja drugim prethodnim postupkom (l. 22), naknadu tete (l.
23).
Konvencijom se zahteva (l. 8), da svako lice bude u mogunosti:
(a) da bude obaveteno o postojanju automatizovane zbirke sa linim podacima, njenoj osnovnoj svrsi, kao i o identitetu i stalnoj adresi ili pak
adresi sedita firme u kojoj je zaposlen rukovalac zbirke; (b) da dobija u
razumnim intervalima i bez preteranih rokova ili trokova potvrdu o postojanju ili ne, u automatizovanoj zbirci linih podataka koji se na njega
odnose, kao i da mu se ti podaci dostave u razumljivom obliku; (c) da se,
prema potrebi, izbori za ispravku tih podataka ili za njihovo brisanje kad
su obraeni protivno odredbama domaeg zakonodavstva u skladu sa
Konvencijom; (d) da moe podneti albu u sluaju da nije dobio odgovor
na zahtev da mu se potvrdi ili, po potrebi, dostavi, ispravi ili izbrie neki
podatak. Radi zatite bezbednosti podataka, Konvencijom se nalae da se
preduzimaju se odgovarajue bezbednosne mere za zatitu linih podataka pohranjenih u automatizovanim zbirkama od sluajnog ili neodobrenog unitenja ili od sluajnog gubitka, kao i od neodobrenog korienja,
unoenja izmena ili difuzije (l. 7).
Da bi se u praksi olakala zatita linih podataka, lanom 28. Direktive predvia se obaveza drava lanica da uspostave jednu ili vie javnih
institucija koje bi nadzirale na njihovoj teritoriji primenu direktive (l.
28). Ova tela bi trebalo da imaju istrana ovlaenja, pristup informacijama, mogunost efikasnog intervenisanja (pravo objavljivanja miljenja,
nareivanje zaustavljanja davanja, brisanja ili unitavanja podataka), kao
i pravo da uestvuju u sudskoj proceduri.
Analogno ovome, naim Zakonom se predvia Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti. U Zakonu se detaljno ureuju i prava i obaveze Poverenika (na pristup i uvid u zbirke podataka i dokumentaciju, obaveza uvanja tajne i dr). Kao to smo rekli,
Poverenik odluuje o albi u vezi sa ostvarivanjem prava na obavetenje,
uvid ili kopiju linog podatka. Poverenik takoe preko svojih ovlaenih
lica vri nadzor nad sprovoenjem i izvravanjem Zakona (l. 54-56). On
uspostavlja i vodi Centralni registar zbirki podataka, koji sadri registar
zbirki podataka i kataloga zbirki podataka (l. 52).
Zakonom je posebno ureena oblast obrade podataka za delatnost
javnih glasila (l. 29-31), poto se radi o delikatnoj oblasti u kojoj esto
dolazi do povrede podataka o linosti. U sutini za obradu od strane novinara i drugih medijskih poslenika vae osnovna pravila iz Zakona. Uz izvesne izuzetke utvrene lanom 31. Zakona (zatita izvora informacije,
307
ako bi se time bitno omelo obavetavanje javnosti o informacijama od

javnog znaaja), lice ije je pravo ili interes povreeno objavljivanjem
podatka u javnom glasilu i publikaciji moe od urednika i izdavaa da
trai obavetenje o podacima koji se o njemu obrauju, uvid u podatke i
kopiju. Prema l. 9. Direktive, prenos linih podataka u urnalistike svrhe ili za svrhu umetnikog ili literarnog izraavanja moe da bude ogranien ili podloan izuzecima samo ako je to neophodno da bi se pomirilo
pravo na privatnost sa slobodom izraavanja.
Zakonom se takoe regulie iznoenje podataka iz Republike Srbije.
To je mogue samo u zemlju potpisnicu Konvencije SE ili druge zemlje u
kojima je obezbeen stepen zatite podataka u skladu sa konvencijom (l.
53). Inae, ovo pitanje se ve nametalo u praksi prilikom stranih ulaganja,
kada su potencijalni kupci zahtevali transfer u inostranstvo odreenih podataka zaposlenih od poslodavca. Ove odredbe Zakona su inspirisane delom 4. Direktive (Transfer linih podataka u tree zemlje), gde se kae da
je taj transfer dozvoljen samo ako trea zemlja garantuje odgovarajui nivo zatite linih podataka.
Prema l. 10. Konvencije svaka strana ugovornica preuzima obavezu da ustanovi odgovarajue sankcije i pravna sredstva protiv krenja odredaba iz internog prava kojima se primenjuju osnovna naela zatite podataka. I u Direktivi se predvia sankcionisanje subjekta koji je povredio
pravila o zatiti linih podataka (l. 24). Shodno ovome, za povrede Zakona o zatiti podataka o linosti predviene su novane kazne od 50.000
do 1.000.000 dinara kojima e se za prekraj sankcionisati rukovalac, obraiva ili korisnik sa svojstvom pravnom lica. Takoe, utvrene su i neto nie kazne za preduzetnika i fiziko lice odnosno odgovorno lice u
pravnom licu, dravnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave (l. 58).
Kao to se iz izloenog vidi, nae zakonodavstvo prihvatilo je reenja iz pravnih standarda SE i EU u oblasti zatite podataka o linosti. Meutim, praksa prilino zaostaje za zakonodavnim reenjima. Graani
uglavnom nisu upoznati sa time da njihovi podaci ne mogu da se objavljuju bez njihove saglasnosti, a mnogi dravni organi nisu svesni da line podatke ne mogu uvek objavljivati bez ispunjenja odreenih uslova.
Kao aktuelni primeri takvih povreda navode se da je Agencija za privatizaciju objavila vie desetina hiljada matinih brojeva graana, da banke
zloupotrebljavaju podatke klijenata ili kako je medicinska dokumentacija
34
u domovima zdravlja svima dostupna. Lini podaci se dosta zloupotre-
34
Poverenik za informacije od javnog znaaja izjavio je u maju ove godine da Srbija u oblasti podataka o linosti ozbiljno zaostaje za evropskim standardima. Videti vie u
308
bljavaju i u oblasti radnih odnosa. Poslednjih godina registrovan je niz

zloupotreba podataka o linosti u vezi sa zapoljavanjem, u cilju lakeg
35
otputanja ili navoenja na dobrovoljni otkaz, radi zlostavljanja na radu (mobinga), u cilju ometanja sindikalnih i trajkakih aktivnosti, u vidu
nekorektnog nadmetanja prilikom privatizacije preduzea, u politike svrhe (obraunavanje sa neistomiljenicima). Nije retkost da se obelodanjuju
polutani ili izmiljeni, pa ak i tani - ali tetni, podaci o zdravstvenim i
36
porodinim okolnostima zaposlenih, (neistinitim) privatnim aferama,
dugovanjima, aktivnostima lanova porodice, krivinim delima i postupcima, o osuivanosti, politikom delovanju i stavovima.
5) Zakljuak
Nae pravo je poslednjih godina u velikoj meri usklaeno sa najvanijim evropskim standardima koji se odnose na zatitu podataka o linosti. Meutim, kao i u mnogim drugim oblastima, praksa zaostaje za zakonodavnim reenjima. Kod graana, poslodavaca, dravnih organa i institucija jo uvek nedostaje svest o potrebi potovanja privatnosti drugih, tako to se nee javno iznositi ili na drugi nain zloupotrebljavati osetljivi
lini podaci. Zbog toga bi trebalo intenzivno raditi na popularizaciji zakonskih reenja o zatiti podataka o linosti, a sa druge strane u praksi
odluno sankcionisati povrede.
tekstu radija Slobodna Evropa, od 5. 10. 2009, sa regionalne konferencije Zatita podataka o linosti, odrane u Beogradu: Srbija - Zatita linih podataka na niskom nivou,
www.slobodna evropa.org/content/licni podaci zastita/1735095.html/ i u tekstu u vestima
B-92, Zatita linih podataka, od 20. Maja 2009, http://www.b92.net/info/vesti/ index.php?yyyy=2009&mm=05&dd=20&nav_id=361534.
35
Navodi se primer kako je Gradsko saobraajno preduzee Beograd isplatilo je po
pravosnanim presudama naknade nematerijalne tete pojedinim radnicima koji su otputeni iz neopravdanih razloga davne 1997. godine. Jedan od razloga zbog kojih je presueno u korist radnika je i injenica da su fotografije radnika neovlaeno uzimane iz kadrovskih dosijea, umnoavane i deljene sa ciljem da se sprei ulaz otputenih radnika u
krug preduzea. Videti na Internetu: http://www.advokatsavic.com/ index.php?option
=com_content&view=article&id=55:zatita-linih-podataka-zaposlenih&catid=34: pravnisaveti&Itemid=55
36
U vezi sa potencijalnom zloupotrebom zdravstvenih podataka videti tekst: Medicina rada u zatiti zdravlja zaposlenih, dnevni list Politika online, 21. 2. 2008, Internet: http://www.politika.co.yu/rubrike/Posao/Medicina-rada-u-zashtiti-zdravlja-zaposlenih
.sr.html/
309
Senad Jaaravi, Ph.D., Associate Professor

Protection of personal data of employees in the Serbian

and European legislation
Abstract
The article is giving short presentation of the Serbian and european
(CE, EU) legal standards on the protection of individuals with regard to the
processing of personal data. The objective of this legislative is encouraging
free movement of personal data. But in the same tame, data-processing
systems must respect fundamental human right to privacy. If the processing
of data is to be fair, the data subject must be in a position to learn of the
existence of a processing operation and, where data are collected from him,
must be given accurate and full information. Any person must be able to
exercise the right of access to data relating to him which are being processed, in order to verify in particular the accuracy of the data and the lawfulness of the processing. State must provide that the supervisory authority
check such processing. If the controller fails to respect the rights of data subjects, national legislation must provide for a judicial remedy.
Serbian legislation has been harmonized to the large extent with the
most important European standards related to the protection of personal
data. However, as in many other areas, application of new practices legs
behind the new legislation.
Key words: personal data;right to privacy;dignity of employees.
310
343.143(497.11)
Dr Sneana Brki, vanredni profesor

KRIVINOPROCESNA REFORMA U SRBIJI 2009.

1
GODINE I USTANOVA ZATITE SVEDOKA
Saetak: U radu se analiziraju odredbe o zatiti svedoka u Zakoniku
o krivinom postupku Srbije nakon njegovih izmena i dopuna iz 2009. godine. Pri tome se povlae paralele sa odredbama o zatiti svedoka u ZKP
iz 2006. godine, koje su se primenjivale do 11.09.2009. godine. Autor
uoava itav niz poboljanja vaeeg zakonskog teksta u ovoj oblasti u
odnosu na raniju regulativu. S druge strane, autor se kritiki osvre na
nova reenja i ukazuje na one odredbe koje bi trebalo korigovati iz kriminalnopolitikih, procesnopravnih ili normativnotehnikih razloga.
Kljune rei: svedok, zatita svedoka, krivini postupak, zakonik o
krivinom postupku
Donoenjem Zakona o potvrivanju Konvencije UN protiv transna2
cionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola, naa zemlja
je prihvatila i obavezu preduzimanja odgovarajuih mera, u okviru svojih
mogunosti, radi pruanja delotvorne zatite od mogue odmazde ili zastraivanja svedoka u krivinom postupku ili njemu bliskih lica. U l. 24.
Konvencije pominju se dve grupe takvih mera: a) utvrivanje procedure
za fiziku zatitu takvih lica, kao to je njihovo preseljenje i dozvola da
informacije o njihovom identitetu i mestu gde se trenutno nalaze ne budu
otkrivene ili da otkrivanje takvih informacija bude ogranieno; b) donoenje pravila o dokaznom postupku koja dozvoljavaju da svedoenje bude
Rad je posveen projektu Pravo Srbije u evropskoj perspektivi br. 149042 koji
2
Sl. list SRJ Meunarodni ugovori 6/01.
311
Dr Sneana Brki, Krivinoprocesna reforma u Srbiji 2009. ... (str. 311332)
dato korienjem komunikacione tehnologije kao to su video linkovi i

druga adekvatna sredstva.
U skladu sa preuzetim obavezama, u naoj zemlji se u poslednjih pet
godina intenzivno radilo na regulisanju materije zatite svedoka. Inicijalni
korak u tom smislu predstavlja Zakonik o krivinom postupku iz 2001.
3
godine, kojim je samo nagovetena mogunost posebne zatite svedoka
od zastraivanja, koja uopte nije bila razraena. Zakonom o programu
4
zatite uesnika u krivinom postupku pokriven je samo prvi oblik zatite svedoka, poznatiji kao programska ili fiziko-tehnika zatita svedoka.
Tzv. procesna zatita svedoka je i dalje ostala neregulisana. Neophodne
5
intervencije u tom smislu mogle su se preduzeti posebnim zakonom ili
samim Zakonikom o krivinom postupku, pri emu je ovo poslednje reenje logiki ispravnije i svrsishodnije. Treba teiti da se sve odredbe procesnog karaktera nau u jednom aktu, naroito ako on, s obzirom na svoj
naziv, pretenduje na sveobuhvatnost. Osim toga, treba imati u vidu da
koncentracija procesnih odredaba u jednom aktu znaajno olakava posao
suda. U skladu sa tim stanovitem, Komisija za reformu pravosua Vlade
Republike Srbije je 2004. godine imenovala radnu grupu za izradu Nacrta
Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku, iji je
zadatak bio da razradi procesne odredbe o zatiti svedoka. Radna grupa je
6
predala Ministarstvu pravde dve radne verzije Nacrta zakona, koje, meutim, nikada nisu bile stavljene na dnevni red Vlade radi utvrivanja
predloga zakona. To se moe objasniti iznenadnom promenom koncepcije Vlade u pogledu naina regulisanja materije krivinog postupka: umesto do tada planiranih parcijalnih izmena i dopuna ZKP, pristupilo se pripremanju potpuno novog ZKP.
7
Novi ZKP, koji je usvojen maja 2006. godine, prvi put je obuhvatno
regulisao procesnu zatitu svedoka. Iako je poetak primene tog zakonika
u nekoliko navrata odlagan, odredbe o procesnoj zatiti svedoka su se primenjivale odmah po njegovom stupanju na snagu. Kako je sudbina tog
ZKP svo vreme bila neizvesna, u Ministarstvu pravde se tokom 2008. go-
Sl. gl. SRJ 70/01.

Sl. gl. RS 85/05.
5
Takav je npr. sluaj u Bosni i Hercegovini.
6
Predsednica te radne grupe, dr Sneana Brki, predstavila je rezultate njenog rada
na redovnom godinjem savetovanju Udruenja za krivino pravo i kriminologiju Srbije i
Crne Gore (Zlatibor, 2004). Predloena reenja nisu izazvala nikakve kritike. Ta reenja i
najvanije dileme radne grupe izloeni su u radu S. Brki: Zatita svedoka u zakonodavstvu Srbije i perspektive razvoja, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu
1/2005.
7
Sl. gl. RS 46/06.
4
312
dine radilo na usklaivanju ZKP iz 2001. godine sa novim Ustavom Srbije. Pripremljene izmene i dopune obuhvatale su i odredbe o zatiti svedoka, ali one nikada nisu stavljene na dnevni red Narodne skuptine. Tokom
2009. godine, trea radna grupa se ponovo bavila izmenama i dopunama
8
ZKP iz 2001. godine, koje su usvojene 03.09.2009. godine. Njihovim
stupanjem na snagu, ZKP iz 2006. godine je prestao da vai, a time i njegove odredbe o procesnoj zatiti svedoka. Tom prilikom u tekst ZKP iz
2001. godine inkorporisane su nove odredbe o zatiti svedoka u krivinom postupku. U ovom radu kritiki emo se osvrnuti na te odredbe, uporediti ih sa odredbama ZKP iz 2006. godine i ukazati na sve ono to bi po
naem miljenju valjalo korigovati iz kriminalnopolitikih, procesnopravnih ili normativnotehnikih razloga.
1. Sistematizacija zakonskih odredaba o zatiti svedoka

Zatita svedoka u krivinom postupku regulisana je tako to su u
ZKP posle l. 109. dodati novi l. 109a do 109. S obzirom na znaaj i
kompleksnost procesne zatite svedoka, ta bi ustanova zasluivala posebno mesto u zakonskoj sistematici. Nju bi trebalo zadrati u okviru
glave VII rubrum 4. Sasluanje svedoka, nakon lana 108, ali umesto
prostog linearnog nizanja tih odredaba, mogao bi se obezbediti poseban
podnaslov. Kako nomotehniki razlozi iziskuju izdvajanje najmanje dve
klasifikacione jedinice u okviru istog naslova, ova problematika bi se
mogla podeliti na dve celine i dva podnaslova. a) zatita svedoka od zastraivanja i b) zatita posebno osetljivih svedoka, za ije uvoenje se
zalaemo.
Iako je ZKP iz 2006. godine regulisao obe vrste zatite svedoka, njegove odredbe nisu bile adekvatno sistematizovane. One su bile razdvojene: posebno osetljivi svedoci su bili regulisani u l. 110. ZKP, posle optih pravila o nainu sasluanja svedoka, dok je zatita svedoka od zastraivanja bila ureena u l. 116 122. ZKP. Iako se ne moe porei da se
kod posebno osetljivih svedoka radi o posebnom nainu sasluanja, tano
je i to da to predstavlja vid njihove zatite. Kako je ovo poslednje cilj, a
ovo prvo samo sredstvo za njegovo postizanje, ini nam se da je principijelnije povoditi se za ciljem i izloiti tu problematiku odmah iza zatite
svedoka od zastraivanja.
Trei vid zatite svedoka je zatita dece i maloletnika, koji predstavljaju zasebnu vrstu posebno osetljivih svedoka. U toj oblasti sada
imamo dve grupe razliitih odredaba smetenih u dva razliita akta.
Sl. gl. RS 72/09.
313
Tako Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj

9
zatiti maloletnih lica (ZOM) regulie iskljuivo oteena maloletna
lica odreenim vrstama krivinih dela, dok se ZKP bavi svim maloletnim svedocima. Meu tim odredbama nema kolizije, jer svaka ima
svoj domen primene, ali ima neprincipijelnosti i oteane manipulacije
zakonima od strane sudija. S tim u vezi postavljaju se dva pitanja: a)
da li je opravdano praviti takvu razliku izmeu maloletnih svedoka
koji jesu i koji nisu oteeni krivinim delom?; b) ako su potrebne razlike u stepenu njihove zatite, da li ih treba ustanovljavati razliitim
zakonskim aktima?
Svakako da su oteena lica dodatno traumatizovana, ali i sama injenica maloletstva podrazumeva posebno osetljivo psihiko stanje koje
krivina procedura ne bi trebala da ugroava. Iz principiojelnih razloga,
ZOM kao akt koji pretenduje da objedini svekolike odredbe o maloletnicima, trebao bi da regulie i poloaj maloletnih svedoka koji nisu oteeni
krivinim delom. Zbog toga bi bilo celishodno preneti u ZOM sve odredbe ZKP o maloletnim svedocima i dodati im neke nove. Neke oblike zatite, sada rezervisane samo za maloletna oteena lica, trebalo bi proiriti
10
na sve maloletne svedoke.
Najzad, treba imati u vidu da je sa uvoenjem optih odredaba o zatiti svedoka, prestala potreba za postojanjem odredbe l. 15m Zakona o
organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog
11
kriminala, korupcije i drugih posebno tekih krivinih dela, kao i odredbe l. 15 Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u postupku
12
za ratne zloine. Zbog toga je trebalo odrediti da ti lanovi prestaju da
vae.
2. Mere posebne zatite

Naem zakonodavcu bi se mogla prigovoriti izvesna terminoloka
neujednaenost. Dok se u l. 109. st. 3. ZKP govori o posebnim merama
zatite svedoka, u novouvedenim lanovima koristi se izraz mere posebne zatite svedoka. U tom pogledu postoji i razlika u odnosu na ZKP iz
2006. godine, koji je koristio termin posebne mere zatite. U daljem tekstu prokomentarisaemo neke od tih mera.
Sl. gl. RS 85/05.

Vid. predloge S. Brki: Zatita svedoka u krivinom postupku, Novi Sad, 2005,
str. 242.
11
Sl. gl. RS 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04, 45/05, 61/05, 72/09.
12
Sl. gl. RS 67/03, 135/04, 61/05, 101/07.
10
314
2.1. Nepostojanje mera zatite posebno osetljivih svedoka

Prilikom poslednje procesne reforme regulisana je iskljuivo zatita
svedoka od zastraivanja. Ona je rezultat sazrevanja svesti o potrebi efikasnijeg suzbijanja savremenih oblika kriminaliteta. Meutim, izostala je
zatita posebno osetljivih svedoka. Radi se o jednoj novoj kategoriji, koja
se sve vie probija u nacionalnim zakonodavstvima u skladu sa odgovara13
juim evropskim preporukama. Posebna pravila o sasluanju takvih lica
motivisana su, pre svega, potrebom njihove dodatne zatite takvih lica u
cilju spreavanja sekundarne viktimizacije. S druge strane, treba imati u
vidu da e i kvalitet svedokog iskaza takvih lica verovatno biti smanjen,
pa su posebne odredbe o njihovom sasluanju potrebne i zbog podizanja
tog kvaliteta, u cilju dobijanja spontanog, potpunog, koherentnog i tanog
iskaza. Ovako sagledani ciljevi specifine regulative posebno osetljivih
svedoka govore o opravdanosti ove ustanove. Zbog toga se proputanje
zakonodavca (sluajno ili namerno) da regulie ovo pitanje ne moe sma14
trati dobrim reenjem. Kategorija posebno osetljivih svedoka je kratko
vreme postojala u naem krivinoprocesnom zakonodavstvu. Ona je bila
predviena lanom 110. ZKP iz 2006. godine, koji se primenjivao odmah
po stupanju na snagu tog Zakonika. Smatramo da je tu regulativu jednostavno trebalo preuzeti. Njoj bi smo dodali samo jo jednu odredbu, po
kojoj bi posebno osetljiv svedok koji je rtva seksualnog nasilja imao pravo da postupak vodi sudija istog pola, ako to omoguava kadrovski sastav
suda. Takoe, trebalo je zadrati i odredbu l. 107. ZKP iz 2006. godine o
pitanjima koja se ne smeju postavljati oteenom ili svedoku.
Mere fizikog obezbeenja svedoka

Prilikom poslednjih izmena ZKP nije dirano u postojei l. 109.
ZKP. Tako se u zakonskom tekstu zadrala odredba po kojoj predsednik suda ili javni tuilac, na predlog istranog sudije ili predsednika vea, moe zahtevati da organi unutranjih poslova preduzmu posebne
mere zatite svedoka i oteenog. Ta je odredba u vreme donoenja
ZKP iz 2001. godine imala smisla, jer je po prvi put u optem postupku
otvarala mogunost policijske zatite svedoka. Njena nerazraenost
(npr. u pogledu procedure, vrste i trajanja mera zatite, organa njihovog izricanja i sprovoenja, itd) nije bila posledica neznanja ili kratko-
13
Recommendation No. R (97) 13 concerning intimidation of witnesses and the

rights of the defence.
14
Za uvoenje posebno osetljivih svedoka pledirala je S. Brki, Zatita svedoka u
krivinom postupku, Novi Sad, 2005, str. 237.
315
vidosti zakonodavca, ve principijelnog stava da ta pitanja nisu procesnopravnog karaktera i da treba da budu predmet regulisanja nekog
drugog zakona, a ne ZKP. Tu smo regulativu dobili Zakonom o progra15
mu zatite uesnika u krivinom postupku (ZPZ). Ali, sve do njegovog stupanja na snagu, rudimentarna odredba l. 109. st. 3. ZKP je
imala dalekosean znaaj jer je pruala pravno pokrie za preduzimanje ad hoc mera zatite u praksi.
Odredba l. 109. st. 3. ZKP sada samo unosi konfuziju. Ako se ona
odnosi na policijsku zatitu ureenu ZPZ-om, u suprotnosti je sa njegovom odredbom l. 25, koja ve ureuje krug subjekata koji mogu inicirati
postupak pruanja te zatite, meu kojima se ne pominje i predsednik suda. Ako se ne misli na zatitu regulisanu ZPZ-om, onda je otvoreno pitanje koje su to druge policijske mere i da li je postavljeni zahtev obavezujui za organ unutranjih poslova. U tom sluaju, ova odredba i dalje pati
od sindroma nerazraenosti.
Zadravanje odredbe l. 109. st. 3. ZKP u uslovima uvoenja nove
odredbe l. 109a st. 2. ZKP unosi dodatnu konfuziju. Prema l. 109a st. 2.
ZKP, mere posebne zatite svedoka obuhvataju ispitivanje svedoka pod
uslovima i na nain koji obezbeuju da se ne otkrije njegova istovetnost i
mere fizikog obezbeenja svedoka u toku postupka. Svakako da ova odredba prua vii stepen zatite svedoka u odnosu na odredbu l. 117. st. 1.
ZKP iz 2006. godine, koja nije predviala mere fizikog obezbeenja
svedoka. Meutim, odredba l. 109a st. 2. ZKP postaje nejasna kada se
dovede u vezu sa ostalim odredbama o zatiti svedoka. S jedne strane,
status zatienog svedoka se stie reenjem o odreivanju mera posebne
zatite, a one obuhvataju i mere fizikog obezbeenja svedoka. Zakonikom je ureena procedura donoenja tog reenja, koja je jedinstvena bez
obzira na vrstu zatitnih mera. Sastavni deo te procedure su i pravila o
iniciranju reenja, kao i o funkcionalnoj nadlenosti suda za njegovo donoenje. To reenje donosi istrani sudija odnosno vee (pretresno vee
odnosno vee iz l. 24. st. 6. ZKP) po slubenoj dunosti ili na zahtev
stranaka ili samog svedoka. S druge strane, iz l. 109v st. 3. ZKP proizilazi da se reenjem o merama posebne zatite svedoka sud uopte ne izjanjava o merama fizikog obezbeenja svedoka, zbog ega se moe postaviti pitanje ko, kojim aktom i po kojoj proceduri odluuje o primeni
mera fizikog obezbeenja svedoka u toku postupka. Sa tree strane, jo
uvek imamo odredbu l. 109. st. 3. ZKP, koja pominje sasvim drugi krug
subjekata u vezi sa policijskom zatitom.
15
316
Sl. gl. RS 85/05.
Nama se ini da bi najbolje bilo kada se o merama fizikog obezbeenja svedoka ne bi odluivalo u jednom tako formalizovanom postupku
i na nain predvien u l. 109b ZKP. Prvo, potreba za fizikim obezbeenjem svedoka u toku postupka moe nastati nezavisno od potrebe skrivanja njegove istovetnosti. Drugo, mere fizikog obezbeenja svedoka uopte ne naruavaju postojeu koncepciju krivinog postupka, ne dovode u
pitanje vaea procesna naela, niti odbrambena prava okrivljenog. Zbog
toga o njima treba da odluuje predsednik suda na predlog javnog tuioca, istranog sudije, predsednika vea ili samog svedoka. Utoliko bi trebalo izmeniti sadanji l. 109. st. 3. ZKP, a mere fizikog obezbeenja
svedoka brisati iz l. 109a st. 2. ZKP. Drugo mogue reenje bi bilo brisanje l. 109. st. 3. ZKP i dopuna odredbe l. 80. Zakona o ureenju sudo16
va, ime bi se pravo rukovodioca pravosudnog organa da od ministarstva unutranjih poslova trai pruanje posebne zatite sudijama i javnim
tuiocima, proirilo i na svedoke.
Mere skrivanja istovetnosti svedoka

Prema l. 109a st. 2. ZKP, mere posebne zatite svedoka obuhvata17
ju, pre svega, ispitivanje svedoka pod uslovima i na nain koji obezbeuju da se ne otkrije njegova istovetnost. U vezi sa merama skrivanja
istovetnosti svedoka daemo nekoliko napomena:
Mere zatite i nain ispitivanja svedoka

Odreivanje posebnog naina ispitivanja svedoka zaista jeste dominantan nain obezbeivanja njegove procesne zatite, ali se ona ne iscrpljuje samo u tome. To se najbolje vidi iz l. 109v st. 3. ZKP, po kome
reenje o merama posebne zatite sadri i naredbu za brisanje iz spisa
imena i drugih podataka pomou kojih se moe utvrditi istovetnost svedoka i mere koje je potrebno preduzeti da bi se spreilo otkrivanje istovetnosti, prebivalita i mesta boravka svedoka ili njemu bliskih lica. Navedene mere se ne bi mogle podvesti pod (na)in ispitivanja svedoka.
2.3.2. Termin istovetnost ili identitet

Statusom zatienog svedoka treba obezbediti da se ne otkrije njegova istovetnost. Ovim je naputena terminologija ZKP iz 2006. godine, ko-
16
Sl. gl. RS 116/08.

Usklaujui se sa odgovarjuim ustavnim odredbama, zakonodavac je napustio
termin sasluanje svedoka i umesto njega vratio se na termin ispitivanje svedoka, koji
se u naim procesnim zakonima koristio do ZKP iz 2001. godine.
17
317

18
ji je u ovom kontekstu upotrebljavao izraz identitet. Prelazak na novi

termin se moe pozdraviti. Re identitet potie od novolatinske rei iden19
titas, to znai istovetnost. Dakle, identitet i istovetnost su sinonimi odnosno pojmovi sa istim sadrajem i opsegom. Rei istovetnost ipak treba
dati prednost i to iz dva razloga: a) radi ujednaavanja sa ve postojeom
terminologijom u ZKP, u kojoj je re istovetnost ve ukorenjena, kako za
20
21
oznaavanje predmeta, tako i za oznaavanje lica; b) zato to je korienje stranih rei u zakonskoj terminologiji opravdano samo u nedostatku odgovarajue domae rei, a mi je imamo. S druge strane, ostaje nejasno zato je na zakonodavac zadrao termin identitet u nekim drugim
22
odredbama, odnosno zato ga je prilikom ove iste reforme uveo u nekim
23
novim odredbama.
2.3.3. ta se podrazumeva pod istovetnou svedoka

Dalje, zakonodavac je u toj uvodnoj odredbi ostao nedoreen, jer je
ostavio mesta dilemi ta se ima smatrati pod istovetnou svedoka i od
koga nju treba kriti. Prema formalnologikom principu identiteta ili istovetnosti, svaki pojam je identian samom sebi odnosno jeste ono to jeste
i simboliki se izraava kao A = A. Po najeoj definiciji, istovetnost je
kvalitativno obeleje jedne stvari, tj. jedinstvo onih bitnih osobina po kojima je neka stvar ono to jeste, a ne neto drugo. Utvrivanje istovetnosti
nekog lica ili predmeta podrazumeva podvoenje dve stvari pod isti pojam. Sa stanovita zatite svedoka treba istai dve komponente istovetnosti: line podatke i lik i glas svedoka. Teko da bi se moglo unapred rei
18
Takav termin se mogao kritikovati ne samo zbog preuzimanja jedne strane rei,
ve i zbog nedoslednog korienja terminologije. Dok se u vezi sa zatienim svedokom
upotrebljavao izraz identitet, u drugim zakonskim odredbama koristio se izraz istovetnost
(l. 82. st. 6; 206. st. 4; 255. st. 2 i 5; 517. st. 1. taka 6; 518. st. 3. take 1 i 3; 519. st. 4;
520. st. 1; 530. st. 2 i 544. st.1. ZKP). Izraz identitet figurirao je i u radnim verzijama izmena i dopuna ZKP iz 2004. godine. Upotrebu tog izraza kritikovala je S. Brki i predlagala njegovu zamenu reju istovetnost (S. Brki: Poseban nain sasluanja svedoka u krivinom postupku radi spreavanja njegovog zastraivanja u: Novo krivino zakonodavstvo Srbije, Kopaonik, 2005, str. 150). Istu greku je napravio i hrvatski Zakon o kaznenom postupku iz 2008. godine, koji istovremeno koristi i izraz identitet i izraz istovjetnost.
19
Vid. M. Vujaklija, Leksikon stranih rei i izrza, Beograd, 1980, str. 320.
20
Vid. l. 82 st. 6; 175 st. 4 i 225 st. 2 ZKP.
21
Vid. l.. 142 st. 1 taka 1; 142 st. 2; 231 st. 2; 316 st.3; 317 st. 1; 436 st. 1 taka
1; 567 st. 1 ZKP.
22
l. 124 st. 2; 228 st. 1 i 231 st. 2 ZKP.
23
l. 504z st. 1 i 3; 504j st. 2; 504l st. 7; 504m st. 8; 504n st. 3; 504 nj st. 1 ZKP.
318

24
ta sve spada u line podatke. Svakako da je osnovni lini podatak za

utvrivanje istovetnosti lino ime, ali se istovetnost linosti ne iscrpljuje
u njemu. U teoriji se pominje sedam oblika znanja istovetnosti: lino ime;
lokacija; pseudonim koji se moe povezati sa linim imenom i/ili lokacijom; pseudonim koji se ne moe povezati sa drugim oblicima znanja istovetnosti; znanje oinstva; socijalna kategorizacija i simboli (ne)kvalifiko25
vanosti. Neka zakonodavstva eksplicitno odreuju da identifikacija linosti oznaava svaku pojedinost koja je odvojeno ili zajedno u stanju da
26
individualizuje neko lice, tako da se razlikuje od drugih lica.
2.3.4. Od koga se skriva istovetnost svedoka

Prikrivanje istovetnosti svedoka od opte javnosti ima smisla ako
ugroavanje line sigurnosti svedoka dolazi odatle. Treba, meutim,
imati u vidu da svedoku najee najvea opasnost preti od samog okrivljenog i njegove ue okoline. Zbog toga je umesno razmotriti mogunost prikrivanja istovetnosti svedoka i od samog okrivljenog i njegovog
branioca. Iz l. 109a st. 2 ZKP se ne vidi odmah da li su mere prikrivanja istovetnosti usmerene prema optoj javnosti (publici i medijima), ili
i prema odbrani. O tome tek posredno zakljuujemo iz daljih odredaba.
Tako, prema l. 109g st. 2. ZKP, svedok se pre poetka ispitivanja obavetava da se njegova istovetnost nee nikome otkriti osim sudijama koje odluuju u predmetu, a mesec dana pre poetka glavnog pretresa
strankama i braniocu. Dakle, u novoj regulativi zatite svedoka u krivinom postupku, jednako kao i u regulativi ZKP iz 2006. godine, nema
tzv. anonimnog svedoenja. Anonimni svedoci su oni iji identitet osta-
24
Prema l. 3. Zakona o zatiti podataka o linosti (Sl. gl. RS 97/2008), podatak o

linosti je svaka informacija koja se odnosi na fiziko lice, bez obzira na oblik u kome je
izraena i na nosa informacije, po ijem nalogu, u ije ime odnosno za iji raun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, nain
saznavanja informacije ili bez obzira na druga svojstva informacije. Prema istom zakonu,
fiziko lice je ovek na koga se odnosi podatak, iji je identitet odreen ili odrediv na
osnovu linog imena, jedinstvenog matinog broja graana, adresnog koda ili drugih obeleja njegovog fizikog, psiholokog, duhovnog, ekonomskog, kulturnog ili drutvenog
identiteta.
25
G. Marx, What,s in a name? Some reflections on the Sociology of Anonimity
(1999) 15:2 The Information Society 99, naved. prema P. Carmichael Keen, Anonimity
and the Supreme Court,s Model of Expression: How Should Anonimity be Analysed Under Section 2(b) of the Charter?, http://cjlt.dal.ca/vol 2_no3/index.html, dostupno 17.04.2005.
26
Tako l. 2. Act no. 93/99 governing the enforcement of measures on the protection of witnesses in criminal proceedings (Portugalija).
319

27
je potpuno nepoznat okrivljenom. Potpuna i trajna anonimnost svedoka prema okrivljenom kosila bi se sa okrivljenikovim pravom na odbranu, pa bi bila dopustiva samo u izuzetnim sluajevima i pod veoma re28
striktivnim uslovima. Na zakonodavac se te mogunosti odrekao i zatitu svedoka zasnovao pre svega, na neotkrivanju njihove istovetnosti
optoj javnosti. Prikrivanje istovetnosti svedoka od okrivljenog i njegovog branioca je postavljeno samo kao mera privremenog karaktera. U
tom pogledu, mogu se uoiti izvesne razlike u vaeem ZKP i u ZKP iz
2006. godine. Prema vaeem ZKP, strankama i braniocu se istovetnost
zatienog svedoka privremeno prikriva automatski, po samom zakonu.
Prema l. 119 st. 5. ZKP iz 2006. godine, to je bila privremena mera koja se nareivala samo izuzetno u naroito opravdanim sluajevima, ako
organ koji vodi postupak oceni da su ozbiljno ugroeni ivot, zdravlje
ili sloboda svedoka, a da je svedok uverljiv. Prema vaeem Zakoniku,
istovetnost svedoka se mora otkriti strankama i braniocu mesec dana
pre poetka glavnog pretresa. Prema ZKP iz 2006. godine, okrivljenom
i braniocu su se mogli uskratiti svi ili neki podaci o identitetu zatienog svedoka najkasnije do zakazivanja glavnog pretresa. Dakle, stav ranijeg zakonodavstva po ovom pitanju je bio neto restriktivniji. Nova
regulativa, meutim, nije nespojiva sa meunarodnim pravnim standardima. Izuzetan karakter ove privremene mere postuliran u ZKP iz 2006.
godine, zapravo predstavlja obavezujui standard u sluajevima potpune
29
i trajne anonimnosti svedoka. Nacionalna zakonodavstva ne moraju
svoje privremene mere vezivati za tako stroge uslove. Preporuka R (97)
13 predvia otkrivanje istovetnosti svedoka u to je mogue kasnijoj fazi postupka i/ili otkrivanje samo izabranih detalja, ne vezujui to za dodatne uslove. S druge strane, novo reenje vie titi interese stranaka jer
unekoliko pomera vremensku granicu obaveznog otkrivanja istovetnosti
svedoka strankama i braniocu, ime se stvaraju realnije osnove za efikasno pripremanje odbrane na glavnom pretresu.
Treba pomenuti da i prema vaeem i prema ranijem zakoniku istovetnost svedoka mora biti poznata sudu. Bez toga, sudija bi teko mogao odgovorno da izvri svoju obavezu ocene verodostojnosti svedokog iskaza.
27
Takvu definiciju anonimnosti daje i Recommendation No. R (97) 13 concerning

intimidation of witnesses and the rights of the defence.
28
Vie o tome, S. Brki: Zatita svedoka u krivinom postupku, Novi Sad, 2005,
str. 68.
29
Recommendation No. R (97) 13 concerning intimidation of witnesses and the
rights of the defence.
320
2.3.5. Nemogunost zasnivanja presude samo na izjavi

zatienog svedoka
Kao to je to ve reeno, zatieni svedok u naem pravu ne svedoi
anonimno, ve se njegova istovetnost trajno prikriva od opte javnosti a
samo privremeno od stranaka i branioca. Ova ustanova ne dovodi u pitanje odbrambena prava okrivljenog u onoj fazi postupka u kojoj se meritorno sudi. Zbog toga je bilo nepotrebno uvoditi odredbu l. 109d ZKP,
po kojoj se presuda ne moe zasnivati samo na izjavi zatienog svedoka.
Time se nepotrebno ograniava mogunost suda da utvrdi relevantno injenino stanje. Ukidanje tog ogranienja ne bi bilo nespojivo sa meunarodnim standardima. Oni predviaju nemogunost zasnivanja osude jedi30
no na dokazu anonimnog svedoka.
Zatita prikrivenog islednika kao svedoka

Prikriveni islednik predstavlja posebnu kategoriju zatienog svedoka,
koja je kod nas prvi put uvedena prilikom novelacije ZKP u decembru 2002.
godine. Tada je bilo predvieno da se prikriveni islednik sasluava kao svedok u krivinom postupku i to tako da se ne otkrije njegov identitet. Istovremeno je bilo propisano da podaci o identitetu prikrivenog islednika predstavljaju slubenu tajnu (l. 504nj st. 4 ZKP). Iako u Zakoniku nije bilo eksplicitno reeno od koga se skriva identitet prikrivenog islednika, smatralo se da
31
smo time dobili potpuno anonimnog svedoka.
ZKP iz 2006. godine je u osnovi preuzeo tu regulativu. Iz njegove
formulacije je proizilazilo da je sasluanje prikrivenog islednika u svojstvu svedoka samo mogunost a ne neto to se redovno deava po automatizmu (l. 153. st. 5 ZKP). Meutim, redakcija tog lana je unela novu
konfuziju. Ostala je stara reenica da e se sasluanje prikrivenog islednika obaviti tako da se ne otkrije njegov identitet, ne kazujui kome. Meutim, dodata je nova reenica koja upuuje na shodnu primenu drugih pravila o sasluanju zatienog svedoka (l. 117 do 121 ZKP). Poto ta pravila nisu poznavala ustanovu anonimnog svedoenja, mogao je uslediti
32
zakljuak da ni prikriveni islednik ne moe anonimno svedoiti. Meu-
30
Tako taka 13. Recommendation No. R (97) 13 concerning intimidation of witnesses and the rights of the defence.
31
Tako S. Brki: Zatita svedoka u krivinom postupku, Novi Sad, 2005, str.
175; N. Pekovi: Zatieni svedok i svedok saradnik u: D. Radovanovi: Teki oblici
kriminala, Beograd, 2004, str. 204.
32
Meutim, neki autori u ovome nisu videli nikakav problem i prikrivene islednike
su podvodili pod anonimne svedoke (M. kuli: Komentar Zakonika o krivinom postupku, Beograd, 2007, str. 514).
321
tim, takav odnos prema njemu mogao je da ugrozi ne samo njegov ivot i
slobodu, ve i njegov potencijalni rad u budunosti. Sa druge strane, ako
prikriveni islednik nije anonimni svedok, onda izgleda udna i nepotrebna odredba l. 153. st. 6 ZKP, po kojoj se sudska odluka ne moe zasnivati samo na iskazu prikrivenog islednika sasluanog kao svedoka. Najzad, u tom Zakoniku je bila jo jedna protivrenost: identitet prikrivenog
islednika kao svedoka se po samom zakoniku ne otkriva, a istovremeno
se shodno primenjuju i pravila iz l. 118. ZKP, koja govore o podnoenju
zahteva i donoenju reenja o odreivanju statusa zatienog svedoka!
Ako je zakonodavac eleo potpunu anonimnost prikrivenog islednika kao
svedoka, trebao je biti eksplicitniji, a ako to nije eleo, nije ni bilo potrebe da se ta pitanja reguliu na navedeni nain u l. 153. st. 5. ZKP. Stvar
se mogla jednostavno reiti njegovim pominjanjem u l. 122. Zakonodavac je time jo jednom pokazao kako nekritiko preuzimanje postojeih
odredaba u novoj konstelaciji moe biti pogreno. Ne treba zaboraviti da
2002. godine, kada je prvi put uneta odredba o statusu prikrivenog islednika kao svedoka u l. 504nj ZKP, u ZKP nije bilo nikakvih optih odredaba o procesnoj zatiti svedoka.
Najnovijim izmenama i dopunama ZKP iz 2009. godine dobili smo
nove i jasne odredbe o prikrivenom isledniku. Sada je jo vie naglaeno
da je njegovo ispitivanje u krivinom postupku u svojstvu svedoka samo
izuzetna mogunost. Iz zakonskog teksta nedvosmisleno proizilazi da su
itav njegov rad, kao i kasnije eventualno svedoenje anonimni. Tako,
prema l. 504m st. 4. ZKP, prikrivenog islednika pod pseudonimom ili ifrom odreuje ministar nadlean za unutranje poslove, direktor Bezbednosno-informativne agencije ili Vojno-bezbednosne agencije ili lice koje
oni ovlaste. Radi zatite identiteta prikrivenog islednika, nadleni organi
mogu izmeniti podatke u bazama podataka, kao i izdati line isprave sa
izmenjenim podacima. Ti podaci predstavljaju slubenu tajnu. Prema l.
504nj st. 1. ZKP, prikriveni islednik se izuzetno moe ispitati kao svedok,
i to pod ifrom ili pseudonimom. Ispitivanje e se obaviti tako da se
strankama ne otkrije identitet prikrivenog islednika. Istovetnost prikrivenog islednika neposredno pre njegovog ispitivanja sud e utvrditi na osnovu izjave njegovog neposrednog stareine. Podaci o identitetu prikrivenog islednika koji se ispituje kao svedok predstavljaju slubenu tajnu. Ispitivanje prikrivenog islednika e se obaviti shodnom primenom pravila o
ispitivanju zatienih svedoka. Prikriveni islednik se poziva preko neposrednog stareine. Sudska odluka se ne moe zasnivati samo na iskazu
prikrivenog islednika.
Iz prikazanih zakonskih odredaba proizilazi da se prikrivenom isledniku u svakom sluaju garantuje anonimnost, koja osim toga, nije niim
322
uslovljena. To nije u skladu sa Preporukom R (97) 13, koja insistira na restriktivnom karakteru anonimnosti i obezbeenju prava okrivljenog. Prema pomenutoj Preporuci potpuna anonimnost je mogua samo kao izuzetna mera koja moe uslediti nakon verifikacione procedure radi postizanja pravednog balansa izmeu potreba krivinog postupka i prava na odbranu. Putem te procedure, odbrani treba dati priliku da preispita navodnu
potrebu za anonimnou svedoka, njegov kredibilitet i izvor njegovog saznanja. Osim toga, anonimnost je restriktivno postavljena jer moe biti
odobrena samo ako sud nakon sasluanja stranaka nae: a) da su ivot ili
sloboda datog lica ozbiljno ugroeni, ili u sluaju prikrivenog islednika,
da je ozbiljno ugroen njegov potencijalni rad u budunosti, b) da je dokaz verovatno znaajan i da to lice ima kredibilitet. Anonimne svedoke
tolerie i praksa Evropskog suda, s tim to insistira na obezbeenju alter33
nativnih metoda ispitivanja svedoka umesto unakrsnog ispitivanja. Zbog
svega navedenog, svedoenje prikrivenih islednika kao svedoka u naem
pravu nije potpuno legitimno. Odredbe o njemu trebalo bi uskladiti sa
zahtevima Preporuke R (97) 13. Najzad, ostaje nejasno zato zakonodavac u odredbama o prikrivenom isledniku nije zamenio termin identitet
izrazom istovetnost.
3. Krug krivinih dela kod kojih je mogua zatita svedoka

Nesporno je da zatitu od zastraivanja moramo obezbediti svedocima za krivina dela utvrena u skladu sa Konvencijom UN protiv
transnacionalnog organizovanog kriminala: uee u grupama za organizovani kriminal, pranje novca, korupciju, ometanje pravde, trgovinu
ljudima, krijumarenje migranata i druga teka krivina dela, pod uslovom da imaju transnacionalni i organizovani karakter. To bi bio obavezni minimum.
Naravno da nema nikakvih smetnji da se ta zatita proiri i na
druga krivina dela. tavie, ako poemo od teze da svaki svedok moe biti izloen ozbiljnoj pretnji a da su ivot, telo, zdravlje, sloboda ili
imovina pojedinca jednako vredni bez obzira na vrstu krivinog dela,
neemo biti daleko od zakljuka da treba otvoriti mogunost procesne
zatite svedoka za sva krivina dela. Takav primer ve pruaju i druga
zakonodavstva (npr. crnogorsko i hrvatsko). To je izvodljivo, za razliku od programske zatite, koja je i iz finansijskih razloga ue postavljena. U prilog neograniavanja procesne zatite svedoka na odreeni
krug krivinih dela govore i principijelni razlozi. lanom 2 i 5 Evrop-
33
Sluaj Kostovski protiv Holandije i Dorson protiv Holandije.
323
ske konvencije svakom je zagarantovano pravo na ivot, slobodu i sigurnost. Prema l. 14 te Konvencije, obezbeuje se uivanje sloboda i
prava predvienih u Konvenciji bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao to su pol, rasa, boja koe, jezik, veroispovest, politiko ili
drugo miljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, roenje ili drugi status. Izbegavanje
pruanja zatite svedocima moglo bi se tumaiti i kao akt diskriminacije prema njima. Nije moralno da zakonodavac nekome namee obavezu odazivanja sudskom pozivu i istinitog svedoenja pod pretnjom
disciplinske i krivine sankcije, a da zauzvrat ne preduzme mere zatite svakog svedoka koji bi svedoenjem bio izloen ozbiljnoj opasnosti. ini nam se da se ne bi trebali plaiti kontraproduktivnosti ovako
irokih odredaba, i da bi u uslovima strogih proceduralnih zahteva,
trebali imati vie poverenja u pravosue. Po naem miljenju, ograniavanje zatite svedoka na odreeni krug teih krivinih dela bi imalo
smisla samo u sluaju anonimnih svedoka.
Prema radnim verzijama nacrta Zakona o izmenama i dopunama
ZKP iz 2004. godine, mere procesne zatite svedoka su bile ograniene
na postupak za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora od etiri
godine ili tea kazna. Krug krivinih dela je bilo jedno od najspornijih
pitanja kojima se ta radna grupa vie puta vraala. Moglo bi se rei da je
u borbi izmeu dva ekstremna shvatanja pobedila navedena srednja va34
rijanta. Ova granica se u ZKP iz 2006. godine jo vie podigla, na krivina dela za koja je propisana kazna zatvora od deset godina ili tea
kazna. Dodue, izuzetno su se mogla javiti i krivina dela sa propisanom kaznom zatvora od etiri godine ili teom kaznom, ako su osobite
okolnosti ukazivale da za svedoka ili njemu bliska lica moe nastupiti
neka od navedenih opasnosti, a zatita svedoka na drugi nain nije mogua ili je znatno oteana (l. 117. st. 1 i 2 ZKP). U svetlu naih razmiljanja o neograniavanju procesne zatite svedoka s obzirom na teinu
ili vrstu krivinih dela, ovo reenje je bilo jo neprihvatljivije. to se tie postavljenog izuzetka, on je relativisan tako sroenim uslovima koji
bi trebali da budu prisutni u svakom sluaju odluivanja o procesnoj zatiti svedoka.
Najnovijim izmenama i dopunama ZKP iz 2009. godine ovo pitanje
je regulisano na zadovoljavajui nain. Nije postavljena nikakva donja
granica u pogledu teine krivinih dela kod kojih bi se mogao dobiti status zatienog svedoka. Samo je ukazano na naroit znaaj odreene vrste
34
Videti S. Brki: Zatita svedoka u zakonodavstvu Srbije i perspektive razvoja,

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu 1/2005.
324
krivinih dela pri obezbeivanju procesne zatite svedoka, a to su dela organizovanog kriminala, korupcije i druga izuzetno teka krivina dela (l.
109a st. 1 ZKP).
4. Krug lica na koja se primenjuju odredbe o zatienom svedoku

Prema odredbi l. 122 ZKP iz 2006. godine, odredbe o zatienom
svedoku shodno se primenjuju i na osumnjienog, okrivljenog i oteenog koji je istovremeno i svedok u krivinom postupku. U vaeem ZKP
takva odredba je izostala. Naime, potreba za zatitom osumnjienog lica
e biti retka, s obzirom na diskreciju koju omoguava pretkrivini postupak. Protezanje zatite na okrivljena lica moe izazvati neke praktine
probleme. U uporednom pravu je uobiajeno da se procesna zatita svedoka iri i na oteena lica. Na prvi pogled ini se da je to nepotrebno, s
obzirom da je teko zamisliti sluaj u kome oteeni nee istovremeno biti sasluan i u svojstvu svedoka, makar i na daleke okolnosti koje su prethodile izvrenju krivinog dela, ali se to barem teorijski moe desiti.
Osim toga, zbog tekog zdravstvenog stanja u kome se oteeni moe nalaziti nakon izvrenog krivinog dela, njegovo sasluanje do daljnjeg moe biti onemogueno. U tom sluaju, moda se moe nametnuti potreba
za nekom merom koja nema veze sa tehnikom njegovog sasluanja, npr.
iskljuenje javnosti sa glavnog pretresa ili naredba za brisanje iz spisa podataka o istovetnosti oteenog. Zahtev ZKP iz 2006. godine da oteeni
ima istovremeno i status svedoka, gubi iz vida ovakve situacije i istovremeno ini suvinom samu odredbu, jer bi to ionako sledilo.
5. Postupak donoenja reenja o merama posebne zatite
5.1. Nepostojanje obaveze obavetavanja o pravu na

zatitu svedoka
Iz subjektivnog prava svedoka na zatitu proizilazilo bi i ovlaenje
svedoka da bude obaveten o mogunostima zatite. Meutim, zakoni ret35
ko proklamuju to ovlaenje. Sistem zatite svedoka bie delotvorniji
ako potencijalni svedok zna pravne mogunosti svoje zatite. Mehanizmi
za zatitu ljudskih prava nisu delotvorni ako graani nisu obaveteni ni o
njihovom postojanju, ni o njihovom znaenju. Ovo je naroito vano u
onim zemljama u kojima sam svedok moe zahtevati zatitu. Postavlja se
pitanje. ko, kada i na koji nain treba da obavetava svedoka. Svakako da
35
Izuzetak je Bil o pravima za rtve i svedoke drave Utah, koji to izriito proklamuje (Bill of rights, www.livepublish.le.state.ut.us, dostupno 13.05.2005).
325
to treba uiniti to ranije, jer samo blagovremena zatita svedoka moe

ostvariti svoj cilj. Najbolje bi bilo kada bi potencijalni svedoci i pre formalno zapoetog krivinog postupka bili upoznati sa ovim svojim pravom. U nekim zemljama to se postie time to se u policijskim stanicama
na vidnom mestu istie obavetenje o zakonskim odredbama o zatiti svedoka. U skladu sa politikom ohrabrivanja na prijavljivanje krivinih dela i
svedoenje, u zakoniku bi trebalo predvideti dunost organa unutranjih
poslova i javnog tuioca da graane prilikom prikupljanja obavetenja
obaveste o pravu na posebnu zatitu. Nezavisno od ovog obavetavanja u
pretkrivinom postupku, i organi krivinog postupka bi bili duni da o
merama zatite poue potencijalnog svedoka i stranke, poto one imaju
pravo predlaganja dokaza. Nai propisi koji reguliu krivini i pretkrivini postupak nigde ne pominju obavezu obavetavanja o pravu na zatitu
svedoka.
5.2. Inicijativa za donoenje reenja o odreivanju

mera zatite
Reenje o merama posebne zatite svedoka prema l. 109b st. 1.
vaeeg Zakonika, sud moe doneti po slubenoj dunosti ili na zahtev stranaka ili samog svedoka. Iako e se po prirodi stvari zatieni
svedok najee javljati na strani optube, nije iskljueno da se u toj
ulozi javi i svedok odbrane. Zbog toga je dobro to iniciranje ovih mera nije ogranieno samo na javnog tuioca, kao to je to sluaj u nekim
pravima. Poto od titulara subjektivnog prava zavisi da li e se ono vriti ili ne, pravo svedoka na zatitu trebalo bi da ukljui i njegovo
36
ovlaenje da zahteva zatitu, kao i da je se odrekne. U tom smislu,
reenje ZKP iz 2006. godine je bilo loginije: zatita se uspostavljala
na zahtev svedoka ili uz njegov usaglasnost po slubenoj dunosti ili
na zahtev stranke (l. 118 st 1) Iako nisu nepoznata i takva subjektivna
prava ije vrenje za njihovog nosioca predstavlja ujedno pravnu obavezu, to nije sluaj sa pravom na zatitu svedoka. Uslovljavanje zatite
saglasnou samog svedoka u sluajevima kada je on ne trai, potrebno je, jer bi on, barem teorijski, mogao imati razloga da se protivi zatiti. To sledi iz principa da ustanova predviena u neiju korist ne bi
trebala da se pretvori u njegovu tetu. Pa ipak, retka su zakonodavstva
37
koja to izriito predviaju.
36
To je predvieno u l. 226a ZKP Holandije, l. 240a st. 2 ZKP Slovenije; l. 122

st. 1 ZKP Crne Gore; l. 97a st 1 ZKP Bugarske, itd.
37
Vid. npr. l. 97a st. 1 ZKP Bugarske.
326
5.3. Uskraivanje linih podataka i iskaza svedoka kao

pretpostavka postavljanja zahteva za zatitu
Efikasno vrenje prava na zatitu svedoka podrazumevalo bi i ovlaenje svedoka da nekanjeno uskrati davanje linih podataka, iskaza u
celini ili odgovora na pojedina pitanja do donoenja odluke suda o zahtevu za zatitu. To bi bila neka vrsta doputene samopomoi u krivinom
procesnom pravu. ZKP iz 2006. godine nije predviao takvo pravo svedoka. Ni postojea ustanova osloboenja od dunosti odgovaranja na pojedina pitanja nije omoguavala podvoenje pod nju takvih sluajeva.
Naime, svedok se po tom osnovu mogao osloboditi odgovora na pojedina
pitanja samo ako bi sebe ili bliska lica izloio tekoj sramoti, znatnoj materijalnoj teti ili krivinom gonjenju. Zapravo, po tom osnovu se mogao
zatititi samo onaj svedok kome se pretilo unitenjem ili oteenjem imovine veeg obima, dok je ostala nepokrivena veina sluajeva ugroavanja njegove line sigurnosti pretnjama da e napasti na njegov ivot,
zdravlje, telo, slobodu, itd.
Pa ipak, pomenuto ovlaenje proklamuje samo mali broj zakono38
davstava. Moda se prilikom nepredvianja ovog ovlaenja svedoka
nacionalna zakonodavstva rukovode injenicom da zatitu svedoka treba
obezbediti i pre nego to svedok pristupi sudu i bude pozvan da daje iskaz. Meutim, mislimo da treba biti fleksibilan i uvaiti mogunost da tek
u toku sasluanja postane jasno da svedok raspolae kljunim saznanjima
i s obzirom na njih pokae znake ugroenosti.
Vaei ZKP ovo pitanje reava tako to uvodi jo jedan, preutni
mehanizam iniciranja postupka za zatitu svedoka. Naime, Zakonik polazi od pretpostavke da je svedok koji je uskratio podatke o sebi ili sam iskaz, pozivom na ozbiljnu i stvarnu opasnost, podneo zahtev za pruanje
zatite. Ako oceni da je opasnost osnovana, istrani sudija ga nakon toga
poziva da u roku od tri dana podnese obrazloeni pismeni zahtev sa svim
podacima koji su inae za takve zahteve predvieni. U sluaju proputanja tog roka ili oigledno neosnovanog uskraivanja podataka, pravo na
uskraivanje iskaza se gubi i sud moe pribei izricanju predvienih kazni zbog neosnovanog uskraivanja svedokog iskaza.
5.4. Forma zahteva za odreivanje mera zatite

U odnosu na postavljeni zahtev neophodan je izvestan formalizam,
da bi se sudu dali elementi potrebni za odluivanje, kao i da bi se ouvala
38
Tako npr. l. 294. st. 1.ZKP Hrvatske; l.120. st. 1. ZKP Crne Gore; l. 81. ZKP
kantona Frajburg.
327
diskrecija. U tom smislu, sadrina zahteva je slino odreena u vaeem

Zakoniku (l. 109b), kao i u ZKP iz 2006. godine (l. 118 st. 2). Prema
vaeem ZKP, zahtev mora biti pismen. ZKP iz 2006. godine je u tom
pogledu bio malo fleksibilniji s obzirom da je doputao izuzetnu mogunost usmenog podnoenja zahteva od poetka glavnog pretresa, o emu se
sainjavao poseban zapisnik i nakon ega se iskljuivala javnost sa glavnog pretresa. Iskljuenje takve mogunosti u vaeem ZKP je verovatno
rezultat prirodnog oekivanja da se zatita svedoka vee za ranije faze postupka i da svedok koji se ve pojavio na glavnom pretresu teko moe
uspeno zatititi svoj identitet.
Takoe je propisano da se zahtev podnosi u zapeaenom omotu sa
naznakom zatita svedoka slubena tajna. Svakako da je takav nain
predaje zahteva dobar, jer spreava sluajno otkrivanje istovetnosti svedoka u periodu dok mu se ne prui zatita. Meutim, pravnotehniki nain na koji je ovo reenje uoblieno, nije imun od prigovora. Iz zakonske
formulacije proizilazi da svedok i stranke odreuju ta je slubena tajna.
Zbog toga bi bilo bolje kada bi se taj izraz zamenio oznakom strogo poverljivo. To bi bilo usklaenije sa Sudskim poslovnikom, koji u l. 250.
predvia poverljiv ili strogo poverljiv upisnik u koji se zavode poverljive
i strogo poverljive stvari sudske uprave i pismena koja su primljena od
39
poiljaoca oznaena kao Pov ili Str. Pov.
5.5. Funkcionalna nadlenost suda

Vaei ZKP sadri itav niz poboljanja u postupku odreivanja
zatite, jer daje odgovor na neka pitanja koja su u ZKP iz 2006. godine
bila otvorena. Tako je npr. precizirano kome se zahtev predaje: istranom sudiji u toku istrage, a nakon stupanja optunice na pravnu snagu,
predsedniku vea. Zatim, ispravljen je propust ZKP iz 2006. godine da
odredi funkcionalnu nadlenost suda za donoenje reenja o odreivanju
zatite. Ta nadlenost je sada odreena i to na nain koji obezbeuje
najveu moguu efikasnost: u toku istrage reenje donosi istrani sudija,
a nakon stupanja optunice na pravnu snagu, pretresno vee odnosno
vee iz l. 24. st. 6 ZKP, zavisno od toga da li je pretresno vee u zasedanju ili ne. Na ovom mestu ipak moramo ukazati na jednu neloginost:
poto istrani sudija donosi ovo reenje u toku istrage, a odgovarajue
vee nakon stupanja optunice na pravnu snagu, to znai da je zakonodavac propustio da odredi ko donosi ovo reenje u fazi stavljanja pod
optubu, koja traje od podizanja optube do njenog stupanja na pravnu
39
328
Sl .gl. RS 65/03, 115/05, 4/06, 50/06.
snagu. Ovaj problem bi se mogao reiti jednom malom ispravkom zakonskog teksta, tako to bi se u vezi sa istranim sudijom brisale rei u
toku istrage. Time bi se funkcionalna nadlennost istranog sudije pro40
tezala i posle zavretka istrage, sve do stupanja na snagu optunice.
Drugi modus bi bilo razgranienje nadlenosti izmeu istranog sudije i
odgovarajueg vea koje bi se vezivalo za momenat podizanja optunice, a ne njenog stupanja na snagu.
Vaeim ZKP je predviena jo jedna novina u odnosu na ZKP iz
2006. godine. Ona se ogleda u preuzimanju poznatog istranog modela o
razreavanju sukoba miljenja izmeu istranog sudije i javnog tuioca.
Naime, ako se istrani sudija ne saglasi sa zahtevom za odreivanje zatite, zatraie da o njemu odlui vee iz l. 24. st. 6 ZKP, koje je duno da
donese odluku u roku od tri dana od prijema spisa (l. 109v). Mislimo da
je prenoenje ovakvog modela odluivanja u oblast zatite svedoka nepotrebno. Primena tog modela usporava rad suda i odraava nepoverenje u
linost istranog sudije, koje se u dananjim uslovima vie ne bi trebalo
gajiti.
Novo ureenje zatite svedoka u krivinom postupku vie ne predvia
prethodno odravanje posebnog roita na kome bi prisustvovali svedok i
41
stranke (l. 118 st. 3 ZKP iz 2006. godine). Mislimo da je takvu mogunost trebalo zadrati, radi omoguavanja sudu da donese pravilniju odluku.
Naravno da bi pri tome trebalo iskljuiti zajedniko prisustvo svedoka i one
stranke kojoj se istovetnost svedoka privremeno ne obelodanjuje.
5.6. Pravo na albu

l. 13. Evropske konvencije proklamuje pravo na delotvoran pravni
lek pred nacionalnim vlastima svakome kome su povreena prava i slobode predvieni u Konvenciji, bez obzira jesu li povredu izvrila lica koja
su postupala u slubenom svojstvu. ZKP iz 2006. godine se uopte ne izjanjava o albi u vezi sa zatitom svedoka, ali u l. 119. st. 6. pominje
mogunost osporavanja opravdanosti mera zatite od strane okrivljenog i
njegovog branioca, ne kazujui na koji nain.
Vaei ZKP predvia mogunost izjavljivanja albe od strane stranke i svedoka protiv reenja o merama posebne zatite svedoka. O albi u
istrazi odluuje vee iz l. 24. st. 6., a nakon stupanja optunice na pravnu snagu drugostepeni sud. Vee je duno da donese odluku o albi u ro-
40
Takvo reenje je predlagala S. Brki: Zatita svedoka u krivinom postupku,

Novi Sad, 2005, str . 235.
41
Mogunost ali ne i obavezu odravanja tkvog roita za javnog tuioca i svedoka
predvia l. 122 st. 2 crnogorskog ZKP.
329
ku od tri dana, a drugostepeni sud u roku od osam dana od prijema spisa.

I na ovom mestu zakonodavcu se potkrala greka: ostalo je neizvesno ko
odluuje o albi u fazi stavljanja pod optubu. Problem se moe reiti na
slian nain kao kod funkcionalne nadlenosti suda za odluivanje o merama zatite. Rukovodei se funkcionalnom nadlenou suda za odreivanje mera zatite svedoka i optim pravilima o albi na reenje, sledilo
bi da je mogue izjaviti albu protiv svakog reenja koje po ovom pitanju
donese istrani sudija ili pretresno vee, u skladu sa l. 398 st. 1. ZKP.
Dalje, sledilo bi da prava na albu nema u sluaju primene l. 109v st. 2
ZKP, kada se povodom nesaglasnosti istranog sudije sa zahtevom za zatitu, trai odluka vea iz l. 24 st. 6 ZKP, poto protiv reenja vea donetog u toku istrage nije dozvoljena alba, osim ako je izriito drugaije odreeno (l. 398 st. 2 ZKP). Meutim, iz odredbi l. 109v st. 3 i 4 ZKP
proizilazi da je predviena mogunost albe samo na pozitivno, a ne i na
negativno reenje o zahtevu za pruanje zatite, i to samo ono koje je doneo istrani sudija i pretresno vee. Takvo reenje nije dobro ni sa stanovita stranke koja predlae sasluanje zatienog svedoka, ni sa stanovita
42
samog ugroenog svedoka.
6. Uticaj zastraivanja svedoka na ocenu dokaza

U skladu sa Preporukom R (97) 13, trebalo bi izriito predvideti da
e kod ocene nesaglasnih iskaza istog svedoka, sud ceniti i uticaj zastraivanja na promenu njegovog iskaza. Sud to i sada moe da ini primenom
principa slobodnog sudijskog uverenja prilikom ocene dokaza, a ovakvom formulacijom bi se to posebno istaklo i sud u takvom postupanju
ohrabrio.
7. Zakljuak
Najnovija regulativa procesne zatite svedoka u srpskom pravu pokazuje niz poboljanja u odnosu na dosadanja reenja u ZKP iz 2006.
godine, koja su se primenjivala do 11.09.2009. godine. U tom pogledu
mogu se pohvaliti napori naeg zakonodavca da ispravi neke ranije propuste i nejasnoe. S druge strane, i dalje postoji jedan broj zakonskih odredaba koje bi trebalo preispitati i korigovati. Tako bi npr. trebalo: bolje
reiti sistematizaciju zakonskih odredaba o zatiti svedoka; uvesti kategoriju posebno osetljivih svedoka; precizirati vrstu i postupak odreivanja
42
S. Brki se zalae za mogunopst izjavljivanja albe kako protiv reenja kojim se

odreuju mere zatite, tako i protiv reenja kojim se odbija zahtev za odreivanje mera
zatite (S. Brki: Zatita svedoka u krivinom postupku, Novi Sad, 2005, str. 235.
330
mera fizikog obezbeenja svedoka; dosledno koristiti termin istovetnost; precizirati ta obuhvata istovetnost i od koga se ona prikriva; brisati odredbu o nemogunosti zasnivanja presude samo na izjavi zatienog
svedoka, osim u sluaju prikrivenog islednika; uskladiti odredbe o prikrivenom isledniku sa Preporukom o zastraivanju i pravima odbrane R (97)
13 u pogledu anonimnih svedoka; odredbe o zatienom svedoku shodno
primenjivati i na oteenog; propisati obavezu obavetavanja o pravu na
zatitu svedoka u pretkrivinom i krivinom postupku; pruanje zatite
usloviti saglasnou svedoka; korigovati neke formalnosti u vezi sa zahtevom za pruanje zatite; precizirati funkcionalnu nadlenost suda u fazi
stavljanja pod optubu; predvideti odravanje posebnog roita pre donoenja reenja; ukinuti odluivanje vea iz l. 24 st. 6 ZKP u sluaju nesaglasnosti istranog sudije sa zahtevom; ustanoviti pravo na albu svedoka
i stranaka i u sluaju negativne odluke o zahtevu; izriito propisati obavezu suda da prilikom ocene verodostojnosti iskaza ceni i uticaj eventualnog zastraivanja svedoka na promenu njegovog iskaza.
331
Sneana Brki, Ph.D, Associate Professor

Reform of criminal procedure in Serbia from 2009.

and witness protection
Abstract
The article is dedicated to the new provisions about witness protection in Code of Criminal Procedure in Serbia, which went into effect
2009. The author draws a parallel between new and previous provisions
about witness protection in Code of Criminal Procedure from 2006. Generally, there are some better solutions in current regulations. On the other hand, the article presents critical comments of new provisions. Therefore, the author suggests the improvement of legal text.
Key words: witness, witness protection, criminal procedure, code of
criminal procedure
332
342.25/.26
Dr Zoran Lonar, docent

NASTANAK I RAZVOJ IDEJE O

REGIONALIZACIJI SRBIJE
Saetak: Ideja o regionalizacije Srbije nastala je kod nas poetkom
devedesetih godina prolog veka i bila je prisutna u javnosti u mnogo veoj meri nego to je to bio sluaj u ostalim dravama prvenstveno zbog
relativno estih promena dravno-pravnih sistema kroz koje smo prolazili
proteklih godina. Prilikom usvajanja Ustava regionalizacija meutim nije
prihvaena kao nain teritorijalne organizacije vlasti. Posle donoenja
Ustava o regionalizaciji se ponovo poelo govoriti prvenstveno usled potrebe obezbeenja uravnoteenog regionalnog razvoja.
Kljune rei: regionalizacija, ustav, teritorijalna organizacija vlasti, ravnomerni ekonomski razvoj.
Uvodne napomene
Regionalna drava predstavlja oblik sloene drave koji se teorijski
posmatrano nalazi izmeu unitarne drave, kakava je Srbija danas i federalno ureenje drave, kakva je nekada bila Jugoslavija. Danas u svetu
postoje samo Italija i panija kao primeri takvog tipa organizacije drave.
Od pojma regionalne drave treba razlikovati pojam regionalizacije, kao
jednog od moguih oblika decentralizacije vlasti. Sutina regionalizacije
je da se kroz proces prenoenja nadlenosti sa centralnog (dravnog) nivoa na nii regionalni nivo (regionalnu samoupravu) omogui bri i ravnomerniji razvoja svih delova teritorije jedne drave. Proces regionalizacije neke drave ne mora istovremeno da znai i obrazovanje regionalne
drave, odnosno stvaranje sloene strukture drave koja u tom sluaju ne
333
Dr Zoran Lonar, Nastanak i razvoj ideje o regionalizaciji Srbije (str. 333344)
bi bila jedinstvena, ve sastavljena od delova (autonomnih regija, pokrajina) koje bi imali znaajnu politiko-teritorijalnu autonomiju i koje bi mogli da uestvuju ak i u vrenju same centralne (dravne) vlasti, kroz dvodomi parlament, izvrnu vlast i sl.
U Srbiji je pitanje njene regionalizacije vie ili manje aktuelna tema ve poslednjih petnaest godina. Meutim, i pored ne malog interesovanja za regionalizaciju kao jedanog od moguih oblika teritorijalne
organizacije vlasti, kod nas danas jo uvek postoje putpuno opreni stavovi u pogledu ovog pitanja. Prema regionalizaciji se kod nas obino
odnosi ili sa velikim nepoverenjem i otporom, ili pak, sa prevelikim i
nerealnim oekivanjima, koja onda sama po sebi u velikoj meri i kom1
promituju itavu ideju. Tako se naprimer regionalizacija od strane
centralne dravne vlasti dosta esto doivljava kao atak na dravni suverenitet, a od strane predstavnika lokalne vlasti kao njihovo potencijalni konkurent. Isto tako, u nacionalno meovitim sredinama od procesa regionalizacije drave se oekuje da pripadnicima nacionalnih manjina obezbedi neki vid manjinske teritorijalne autonomije, dok pripadnici nacionalne veine regionalizaciju doivljavaju kao potencijalnu
2
opasnost za razbijanje njihove veinske dominacije. Ako se pri svemu
tome jo doda i velika uzdranost koja u pogledu regionalizacije sopstvene teritorije pokazuje i veliki broj drava u Evropi koje su neuporedivo vie od Srbije odmakle u procesu integracija, sve to govori da je
regionalizacija danas svakako jedno od najvanijih pitanja sa kojima se
3
suoava naa drava.
Primetno je da je dinamika interesovanja za regionalizaciju kod nas
do sada bila uslovljena politikim promenama. Sa pribliavanjem i uda-
Tako neki autori regionalizam vide kao nain zatvaranja, provincijalizam, ablji
pogled i perspektivu, idejno opravdanje tradicionalizma i konzervatizma (..) kojim se razbijaju suverene nacionalne drave ili svode na protektorate velikih sila () i sredstvo globalizacije koje treba da obezbedi vladavinu svetskog kapitala. M. Popovi, Region, regionalna drava i regionalizam, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br. 13, 2002, str. 66 i 68.
2
Znaajni razlozi za i protiv regionalizacije koji su vredni strune panje kod
nas se mogu pronai u studiji M. Joviia, Regionalna drava, str. 143-150; kao i D. Milkova, O regionalizaciji Srbije , referat na naunom skupu Ustavne promene odranom na Pravnom fakultetu u Beogradu, 21 i 22. aprila 2003. godine.
3
Kao veoma ilustrativan primer o svojevrsnoj uzdranosti koju prema procesu regionalizacije sopstvene teritoriji iskazuju evropske drave, govori podatak da je Kongres lokalnih i regionalnih organa vlasti Saveta Evrope jo 1997. godine utvrdio Predlog Evropske povelje o regionalnoj samoupravi koji ni do danas nije stupio na snagu, jer jo nije ispunjen uslov da je potpisalo najmanje pet drava, od ukupno 45 drava koliko trenutno
postoji u punopravnom lanstvu.
334
ljavanjem od ustavnih promena istovremeno se i interesovanje strune

javnosti za pitanje regionalizacije Srbije poveavalo ili smanjivalo. No,
bez obzira na relativno znaajno prisustvo ove teme u naoj strunoj javnosti, prilikom izrade Ustava regionalizacija Srbije nije bila znaajnija tema. Umesto regionalnog ureenja kao oblika teritorijalne organizacije
vlasti, u Ustavu smo dobili samo ravnomerni regionalni razvoj kao novu
ustavnu bavezu drave. Meutim, poto u protekle tri godine od donoenja Ustava uprkos preciznim rokovima koji su bili utvreni Ustavnim Zakonom za sprovoenje Ustava, nije izmeu ostalih zaiveo ni ravnomerni
regionalni razvoj, ponovo su poele da se javljaju odreene ideje o neophodnosti regionalizacije Srbije. Zbog toga nam je elja da u narednim redovima kroz prikaz nastanka i razvoja ideje o regionalizaciji kod nas damo doprinos novoj raspravi o neophodnosti regionalizacije Srbije.
Nastanak ideje o regionalizaciji

Regionalizacija Srbije kao jedno od moguih reenja za pitanje
njene teritorijalne organizacije vlasti, prisutna je kod nas jo od polovine devedestih godina prolog veka. Zaetnikom ove ideje kod nas se sa
punim pravom moe smatrati pokojni akademik Miodrag Jovii. Meu
4
njegovim brojnim radovima o pitanju regionalizacije, centralno mesto
5
svakako pripada monografiji Regionalna drava iz 1996. godine. Na
osnovu te studije ovaj autor je prvi kod nas uspeo da na jedan celovit
nain zaokrui koncept ustavnog preureenja Srbije kao regionalne dr6
ave i to u vidu trinaest regiona. Osnovna zamisao pokojnog Miodraga
Joviia nije bila da ponudi koncept regionalizacije iskljuivo Srbije,
ve da kroz regionalizaciju itave tadanje Jugoslavije, pa u okviru nje i
Srbije, da pokua da pronae mnogo bolji oblik ustavnog ureenja zajednike drave sa Crnom Gorom nego to je to bila u to vreme dvola-
Videti: Pledoaje za regionalnu dravu, Knjievne novine, 1. oktobar 1992, str.

849; Pet regiona umesto dve autonomne pokrajine, Knjievne novine, 15. jun 1993. godine, str. 866; Tri teorijska modela teritorijalne organizacije vlasti, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 1-2, 1993, str. 127-135; Reformisati postojeu federaciju (SR Jugoslaviju) ili srpsko-crnogorsku zajednicu postaviti na nove dravnopravne temelje, Arhiv za pravne i drutvene nauke, br. 4, 1993, str. 561-588; Problemi teritorijalne organizacije postojee jugoslovenske federacije, Arhiv za pravne i drutvene nauke, br. 2,
1994, str. 271-282; Kosovo i metohija danas i sutra, Pravda, 13. jul 1994.
godine.
5
M. Jovii, Regionalna drava, ustavnopravna studija, Izdavaka zajednica
Vajat, Beograd, 1996.
6
videti: M. Jovii, Nacrt Ustava regionalne drave ujedinjenih srpskih zemalja,
organizacija vlasti, Izdavaka zajednica Vajat, Beograd, 1996.
335
na federacija zasnovana na Ustavu SRJ od 1992. godine. Taj je rad meutim bio pionirskog karaktera i kasnije je podstakao mnoge druge
autore da reenje za pitanje teritorijalne organizacije vlasti u Srbiji trae
upravo u njenom regionalizovanju.
Popularizaciji ideje o regionalizaciji Srbije meu naim savremenim autorima, pored studije Miodraga Joviia, svako je pogodovala i
zvanina politike Evropske Unije i Saveta Evrope o potrebi regionalizacije evropskih drava. Ne samo da su Evropska Unija i Savet Evrope
svoju unutranju organizaciju u odreenoj meri prilagadila voenju ta7
kve politike, ve su i kroz niz veoma vanih dokumenata koji su donoeni tokom druge polovine devedesetih godina dali snaan podsticaj
procesu regionalizacije u Evropi. Meu njima najvei znaaj danas imaju Deklaracija o regionalizmu u Evropi koju je usvojila Skuptina
evropskih regiona o4. decembra 1996. godine i Predlog Evropske povelje o regionalnoj samoupravi koji je usvojio Kongres lokalnih i regionalnih organa vlasti Saveta Evrope 1997. godine. Meutim, sve do
kraja 2000. godine popularizacijom ideje o regionalizaciji Srbije kod
nas se bavio samo nevladin sektor.
Razvoj ideje o regionalizaciji

Razvoju ideje o regionalizaciji Srbije snano su doprinele izborne promene 2.000 godine. Nakon politikih promena koje su nastale
posle predsednikih i parlamentarnih izbora koji su odrani te godine, o pitanju regionalizacije Srbije se poelo govoriti i od strane
predstavnika zvaninih dravnih organa. Time je regionalizacija kod
nas postala i deo politikog ivota. U tom periodu primetno je da bez
obzira na to to su razliiti predstavnici dravne vlasti uvek upotrebljavali isti termin reginalizacija, veoma esto su pod njom podrazumevali potpuno razliite pojmove i to od obine teritorijalne autonomije u unitarno ureenoj dravi, preko regionalno ureene drave,
pa sve do federalizacije drave. U pogledu razvoja ideje o regionalizaciji od tada se bitno razlikuju dva perioda, pre i posle donoenja
Ustava od 2006. godine.
U okviru Evropske Unije obrazovan je Komitet regiona, kao konsultativno telo

Saveta ministara i Komisije Evropske Unije, koga ine predstavnici lokalnih i regionalnih
tela drava lanica Evropske Unije i u ijoj su nadlenosti pitanja u oblasti regionalne politike, socijalne politike, zdravstvene politike i kulture. Takoe, u okviru Saveta Evrope
kao stalno telo postoji Kongres evropskih lokalnih i regionalnih organa vlasti u ijem sastavu se nalazi i posebno Vee regiona, koga ine predstavnici regionalnih organa vlasti
drava lanica Saveta Evrope.
336
Razvoj ideje o regionalizaciji Srbije pre donoenja Ustava

Sa aktuelizovanjem pitanja regionalizacije u politikoj javnosti dolazi i do znaajnog interesovanja strune javnosti za pitanje regionalizacije
Srbije. U tom periodu javnosti je predstavljeno nekoliko, strune panje
vrednih teorijskih projekata novog Ustava Srbije. Meu njima su vredni
pomena svakako: Ustavna reenja za Ustav Srbije i Jugoslavije koji je
izradio Beogradski centar za ljudska prava 2001 godine, zatim Ustav
Kraljevine Srbije koji je izradio profesor Pavle Nikoli 2001. godine,
Ustav Srbije koji je izradio Forum juris iz Novog Sada 2002. godine,
kao i Regionalizacija Srbije koji je izradio Centar za liberalno-demo8
kratske studije 2003. godine. Interesantno je, da su svi teorijski koncepti
ustavnog preureenja Srbije sadrani u ovim studijama, u pogledu teritorijalne organizacije vlasti zasnovani iskljuivo na principu regionalizacije. Naalost, rasprave koje su bile odrane povodom prezentacije tih projekata, uglavnom su bile odravane u gotovo poluzatvorenom krugu
strunih i politikih istomiljenika. Kao posledicu takve injenice imali
smo situaciju da su u predveerje ustavnih promena postojali i u strunoj
i u politikoj javnosti potpuno opreni stavovi, ne samo o nainu, ve
uopte i o potrebu regionalizacije Srbije. Takva situacija se neminovno
morala odraziti i na rad same Ustavne komisije.
Na osnovu Zakona o nainu i postupku promene Ustava koji je do9
net 2003. godine, Narodna skuptina je 23. aprila te godina formirala
10
Ustavnu komisiju. Meutim, za punih pet meseci rada na pripremi Nacrta Ustava niti ta Komisija, a ni u okviru nje posebno obrazovana Potkomisija za teritorijalnu organizaciju vlasti, nije uspela da usaglasi koncept
teritorijalne organizacije vlasti. Politike, a na njime zasnovane i strune
rasprave u Ustavnoj komisiji i Potkomisiji su voene u okviru dva, u
osnovni potpuno protivrena ustavna koncepta teritorijalne organizacije
vlasti u Srbiji, teritorijalne autonomije u okviru unitarne drave i potpune
federalizacije drave. Izmeu njih, postojalo je nekoliko teorijski posmatrano veoma ne iznijansiranih zalaganja za regionalizacijom drave, koji
su se u veoj ili manjoj meri pribliavali jednom od dva osnovna koncep-
Ustavna reenja za Ustav Srbije i Jugoslavije, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2001; P. Nikoli, Ustav Kraljevine Srbije, Beograd, 2001; Ustav Srbije,
Forum juris, Novi Sad, 2002; Regionalizacija Srbije, Centar za liberalno-demokratske
studije, Beograd, 2003.
9
Zakon o nainu i postupku promene Ustava Republike Srbije, Slubeni glasnik
Republike Srbije, broj 39/2003.
10
Odluka o izboru lanova Ustavne komisije, Slubeni glasnik Republike Srbije,
broj 44/2003.
337
ta. Usled rasputanja Narodne skuptine i raspisivanja parlamentarnih izbora oktobra 2003. godine, a odmah zatim i odluke Ustavnog suda o neustavnosti Zakona o nainu i postupku promene Ustava, celokupan rad te
Ustavne komisije je ostao bez ikakvog pravnog znaaja.
Umesto Ustavne komisije, Narodnoj skuptini je 24. jula 2003. godine podnet Predlog ustava od strane 50 narodnih poslanika iz poslanikih
grupa Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije. U ovom Predlogu ustava
je u pogledu teritorijalne organizacije vlasti bilo predvieno da Srbija
ostane jedinstvena (unitarna) drava, ali da se zbog potrebe ravnomerinijeg i breg ekonomskog razvoja uvede regionalna samouprava u vidu est
simetrino ureenih regiona. U samom tekstu ovog Predloga su bile odreene samo mogue nadlenosti buduih regiona i njihova sedita, dok je
sva ostala pitanja trebalo urediti kasnije zakonom koji bi bio donet po
istom postupku kao i Ustav. Bez obzira na to to se o tekstu ovog Predloga Ustava nikada nije formalno raspravljalo zbog rasputanja Narodne
skuptine i raspisivanja parlamentarnih izbora, njegov znaaj se ogleda u
tome to on predstavlja jedini do sada akt koji se naao u zvaninoj proceduri i koji je bio zasnovan na konceptu regionalizacije Srbije. Sa Nacrtima Ustava koji je usvojila Vlada Republike Srbije 2. juna 2004. godine i
Predsednik Republike 14. januara 2005. godine, a koji su kasnije Ustavnoj komisiji posluili kao osnova za utvrivanje Predloga Ustava iz 2006.
goidne, to nije bio sluaj. Oba ova teksta Nacrta Ustava su u pogledu teritorijalne organizacije vlasti predviale Srbiju kao unitarnu dravu sa dve
autonomne pokrajine sa statusom samo autonomne teritorijalne zajednice.
Razvoj ideje o regionalizaciji Srbije nakon donoenja Ustava

Kada su Ustavnoj komisiji Narodne skuptine dostavljeni Nacrti
Ustava koji su usvojeni od strane Vlade i predsednika Republike koji
su bili takoe nosioci prava ustavne inicijative, bilo je odmah jasno da
budue ustavne odredbe o teritorijalnoj organizaciji vlasti nee moi
da budu zasnovane na regionalnom principu. U Ustavu Republike Srbije od 8. novembra 2006. godine Srbija je u pogledu teritorijalne organizacije vlasti odreena kao unitarna drava sa dve autonomne po11
krajine koje imaju status autonomnih teritorijalnih zajednica. Bez obzira na to to Ustav izriito odreuje da u Srbiji postoje samo dve
autonomne pokrajine koje ine Kosovo i Metohija i Vojvodina, on
11
Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom,

u kojima graani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. Ustav Republike Srbije,
lan 182, stav 1.
338
ipak nije u potpunosti zatvorio vrati za osnivanje i drugih autonomnih

pokrajina. Nove autonomne pokrajine bi takoe mogle da imaju isti
status autonomnih teritorijalnih zajednica kao i Kosovo i Metohija i
Vojvodina i da kao takve predstavljaju osnov za neku buduu regionalizaciju Srbije. Naime, na osnovu Ustava se mogu osnivati nove autonomne pokrajine, a ve osnovane ukidati ili spajati. Meutim, to se
moe initi iskljuivo samo po postupku predvienom za promenu
Ustava. Predlog za utvrivanje novih autonomnih pokrajina bi u tom
12
sluaju morali da utvrde graani na referendumu.
Umesto procesa regionalizacije kome su na ovaj nain samo otkrinuta vrata, Ustavom je radi prevazilaenja problema neravnomernog ekonomskog razvoja koji evidentno danas postoji i u Srbiji, predviena obaveza drave da vodi rauna o ravnomernom i odrivom regionalnom raz13
voju. Nakon vie od tri godine od donoenja Ustava meutim, osnovne
novine u pogledu decentralizacije vlasti i ravnomernog ekonomskog razvoja naalost jo uvek nisu zaivele, uprkos isteku svih ustavnih rokova
za to. Tako, danas graani koji ive u Vojvodini jo uvek nemaju priliku
da u potpunosti ostvare svoje pravo na pokrajinsku autonomiju garantovano lanom 12 Ustava. Bez obzira na to to je Narodna skuptina posle
punih jedanaest meseci zakanjenja konano uspela da usvoji Zakon o
utvrivanju nadlenosti AP Vojvodine i time stvorila pravne pretpostavke
da bude usvojen novi Statut AP Vojvodine, zbog jo uvek neregulisanih
pitanja pokrajinske imovine i naina finansiranja koji su kao ustavne kategorije ostavljeni da budu regulisani kasnije posebnim zakonima, osnovne ustavne novine u pogledu ekonomske autonomije Autonomne pokrajine Vojvodine jo uvek nisu uspostavljene.
Istovremeno, svim optinima i gradovima je zbog ne donoenja
Zakona o javnoj svojini uskraeno pravo na lokalnu imovinu garantovano lanom 190. Ustava, a ne donoenjem finansijskih zakona uskraeni
su im i sopstveni izvori prihoda garantovani lanom 188. Ustava. Pored
toga, drastinim smanjivanjem transfernih sredstava iz Republikog budeta koja su namenjena finansiranju poverenih poslova, koja su u veini lokalnih samouprava ove godine prepolovljeni uprkos izriitim odredbama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, danas je vie od
40 uglavnom manjih optina dovedeno do granice potpune nemogunosti funkcionisanja. Isto tako, planirano nametanje obaveze smanjenja
broja zaposlenih u lokalnim samoupravama bez prethodno paljivo ura-
12
Ustav Republike Srbije, lan 182, stav 3.

Republika Srbija stara se o ravnomernom i odrivom regionalnom ravzoju, u
skladu sa zakonom. Ustav Republike Srbije, lan 94.
13
339
ene funkcionalne analize i to za ukupno 5.500 slubenika do kraja decembra 2009. godine, kako je predvieno Predlogom zakona o odreivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji koji se
trenutno nalazi u skuptinskoj raspravi, predstavlja dodatno znaajno
smanjivanje ukupnih kapacitata lokalnih samouprava, a samim tim i njihovih razvojnih mogunosti. Zbog toga itav ekonomski razvoj optina
i gradova u Srbiji jo uvek u potpunosti zavisi iskljuivo od centralne
(republike) vlasti.
Uprkos novom Ustavu koji predvia obavezu drave da se stara o
ravnomernom regionalnom razvoju, u poslednje tri godine regionalne razlike su nastavile da se produbljuju, tako da danas Srbija spada u red dra14
va sa najveim regionalnim razlikama. Zvanini statistiki podaci u pogledu broja zaposlenih, kao i neki od osnovnih ekonomskih pokazatelja,
poput ostvarenog izvoza i uvoza kao parametara spoljnotrgovinske raz15
mene, to vie nego slikovato pokazuju. Oigledno da samo osnivanje
ministarstva koje je formalno zadueno za regionalni razvoj i nedavno
16
usvojeni Zakon o regionalnom razvoju, nisu dovoljna sredstva u borbi
za uravnoteeni ekonomski razvoj Srbije. Zakon o regionalnom razvoju
vie predstavlja plod nastojanja da se ispuni jedna od obaveza koje Srbija
ima u procesu evropskih integracija kako bi se formalno storila mogunost za pristup fondovima Evropske Unije u sluaju dobijanja statusa
kandidata za prijem u lanstvo EU, nego to predstavlja ispunjenje ustavne obaveze drave da se sistemskim merama obezbedi njen ravnomerni i
17
odrivi regionalni razvoj. tavie, zbog potovanja ustavne obaveze Re-
14
Razlike izmeu najrazvijenijeg i najnerazvijenijeg upravnog okruga kreu se i do

sedam puta, a razlike izmeu najrazvijenijih i najnerazvijenijih optina ak i do petnaest
puta.
15
Tako naprimer prema Godinjem izvetaju Zavoda za statistiku, samo u dva upravna okruga i to Beogradskom i Junobakom u kome se nalazi Grad Novi Sad, zaposleno je ukupno 833.000 stanovnika to predstavlja 41,6% ukupnog zaposlenih u Srbiji. Od
ukupno 6,4 milijarde dolara izvoza koliko je ostvareno u 2007. godine, izvoz iz Beograda
i Vojvodine je iznosio 3,5 milijardi dolara to predstavlja 68% ukupno ostvarenog izvoza
u Srbiji, dok je od ukupno 13,5 milijardi dolara koliko je iznosio uvoz itave Srbije, Beograd i Vojvodina su od toga ostvarili ukupno 10,2 milijarde dolara ili ak 77% ukupnog
uvoza.
16
17
Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 51/2009.
Zakonom o regionalnom razvoju je predvieno da se stvore samo statistiki regioni i to dva nivoa, vei NUTS 2 i manji NUTS 3, koji treba da poslue kao osnova za
izradu dokumenata neophodnih za realizaciju projekata koje bi trebalo da se finansiraju
iz strukturnih fondova EU. Takve statistike regione ne samo da poznaju sve drave
lanice EU, ve i neke druge drave poput danas Norveke, vajcarske, Turske, Hrvatske i Makedonije.
340
publike na izdvajanje dodatnih najmanje 7% sredstava za Vojvodinu kaja

je najrazvijeniji deo Srbije koja se redovno potuje u poslednje tri godine,
stvara se jo vea ekonomska nejednakost, a sa njom sasvim prirodno i
vei stepen nezadovoljstva kod veina graana Srbije koji ive van Vojvodine.
Stoga ni ne ude pojedine nove najave o neophdonosti regionalizacije Srbije. Tako je nedavno ak i sa najvieg dravnog nivoa izneta, pravno posmatrano potpuno zbunjujua ideja o potrebi regionalizacije Srbije,
za koju je reeno samo da e zahtevati promenu Ustava i da e za osnovu
imati Prostorni plan Republike. Naime, svaka promena teritorijalne organizacije vlasti koja bi zahtevala izmenu Ustava podrazumevala bi pretvaranje Srbije iz jedinstvene i nedeljive (unitarne) drave u sloenu dravu,
sastavljenu od delova (autonomnih regija, pokrajina). S druge strane, svaka izmena teritorijalne organizacije vlasti koja bi za osnovu imala prostorni plan Republike, po prirodi stvari ne zahteva nikakvu promenu postojeeg Ustava.
Iznoenje takvih ideja ak i sa najvieg dravnog nivoa bez obzira
na njihovu krajnju neodreenost i maglovitost, moda izgleda potpuno
prihvatljivo za veinu graana, pogotovo onih koji ive van Beograda i
Vojvodine. Meutim, zagovaranje nekih novih reenja za regionalni
razvoj Srbije koja bi zavisila od ni malo lake promene Ustava, a da pri
tom ve postoje brojne ustavne mogunosti za obezbeenje uravnoteenog ekonomskog razvoja koje se uprkos isteku svih ustavnih rokova jo
uvek ne koriste, sasvim opravdanim ini i postavljanje pitanja - postoji
li kod nas uopte stvarna politika volja za decentralizaciju i regionalizaciju Srbije.
Zakljune napomene
Ideja o regionalizaciji Srbije kao jedan od moguih oblika njene teritorijalne organizacije vlasti nastala je kod nas poetkom devedesetih godina prolog veka i bila je prisutna u javnosti u mnogo veoj meri nego
to je to bio sluaj u ostalim dravama, prvenstveno iz razloga relativno
estih promena dravno-pravnih sistema kroz koje je prolazila Srbija proteklih godina. Sa pribliavanjem i udaljavanjem od promena dravnih oblika u kojima smo iveli bivala je aktuelizovana i ideja o regionalizaciji
Srbije. Svakako da je znaajan uticaj na razvoj ideja o regionalizaciji i
kod nas imala zvanina politika o potrebi regionalizacije evropskih drava koju zastupa EU u ije lanstvo Srbija tei da ue i Savet Evrope iji
je punopravni lan Srbija postala od 2003. godine. Prilikom donoenja
341
Ustava od 2006. godine regionalizacija meutim nije prihvaena kao

princip za teritorijalnu organizaciju vlasti. Posle usvajanja Ustava o regionalizaciji se danas ponovo poelo govoriti, pre svega zbog potrebe obezbeenja uravnoteenog ekonomskog razvoja.
Nesporno je da je Srbiji danas preko potrebna veoma aktivna politika ravnomernog regionalnog razvoja. Meutim, pre bilo kakvog traganja
za nekim novim reenjima u pogledu eventualne regionalizacije Srbije
smatramo da je neophodno iskoristiti najpre sve mogunosti za obezbeenje uravnoteenog ekonomskog razvoja koje postojei ustavno-pravni sistem ve predvia ili bar omoguava. Pre svih smatramo da je neophodno
hitno donoenje Zakona o javnoj svojini i seta finansijskih propisa kojima
bi se svim optinama i gradovima, kao i AP Vojvodini, omoguilo ostvarivanje ustavom zagarantovanog prava na sopstvenu imovinu i izvorne
prihode. Time bi oni bili u prilici da sami finansiraju poslove iz sopstvene
nadlenosti i samim tim da preuzmu punu odgovornost za sopstveni ekonomski razvoj. Usled ustavne obaveze obezbeenja uravnoteenog ekonomskog razvoja, pored reenja sadranih u Zakonu o regionalnom razvoju iji su prvi vidljivi efekti mogui tek za nekoliko godina, smatramo
da postoji puno osnova za osnivanje posebnog dravnog fonda za ublaavanje posleledica neravnomernog regionalnog razvoja. Za to vreme neophodno bi bilo preduzeti i niz sistemskih mera u oblasti poreske politike,
politike zapoljavanja, investicionih olakica i drugih mera koje bi bile
prilagoene ustavnoj obavezi ravnomernog regionalnog razvoja drave.
Takoe, u cilju sistemskog pristupa problemu neujednaenog ekonomskog razvoja drave, neophodno bi bilo usaglasiti u tom pogledu potpuno
neusaglaene od strane Vlade Republike Srbije usvojene strategije o razvoju privrede, poljoprivrede, turizma, obrazovanja, zdravstva i drugih
oblasti bitnih za razvoj drave. Sa jaanjem procesa decentralizacije vlasti putem razvoja lokalnih samouprava, a posebno malih i nerazvijenih
optina, veoma brzo bi bili vidljivi i efekti ublaavanja neujednaenog
ekonomskog razvoja itave drave. Sa daljim razvojem i jaanjem centralnih dravnih institucija, takva decentralizacija vlasti ne bi predstavljala nikakvu potencijalnu opasnost za dravu, ve naprotiv pravi put za njenu sveoptu demokratizaciju i ubrzani razvoj.
U pogledu ideje o regionalizaciji Srbije smatramo da ona predstavlja
najbolji i najbri nain njenog razvoja. Meutim, ne bilo kakva regionalizacija, a pogotovo ne po svaku cenu i na brzinu sprovedena. Samo jedna
racionalna i uravnoteena regionalizacija koja bi u potpunosti uvaavala
sve specifinosti i potrebe Srbije da postane, ne samo moderno ureena,
ve pre svega efikasno organizovana i na razvijenim demokratskim institucijama zasnovana drava, mogla bi da donese vidan boljitak svima.
342
Zbog toga smatramo da se sa pitanjem regionalizacije Srbije mora postupati veoma obazrivo. Pre iznoenja u javnost bilo kakve inicijative o regionalizaciji morali bi prethodno da budu precizno odreeni ciljevi koji se
ele i mogu njome postii. Tek bi se u tom sluaju moglo na osnovu ozbiljne i argumentovane naune i strune rasprave koja svih prethodnih godina od strane drave ipak nije bila organizovana, pristupiti njenoj realizaciji. Smatramo da bi regionalizaciju trebalo ostvarivati prvenstveno putem svih postojeih sredstava predvienih Ustavom, a onda i drugim aktima koji e se u narednim godinama u primeni Ustava morati donositi.
Pri regionalizaciji Srbije smatramo da bi trebli da budu uvaeni ne
samo politiki, ve pre svega ekonomski, ali i istorijski, demografski, privredni, saobraajni i drugi inioci. Meutim, smatramo da bi prvenstveno
funkcionalnost morala da bude osnovni kriterijum o kome bi trebalo voditi rauna pri izboru modela koji bi u najveoj moguoj meri mogao da
doprinese ubrzanom uravnoteenju ekonomskog razvoja itave drave.
Prilikom osmiljavanja itavog koncepta regionalizacije morali bi
smo biti svesni, to do sada kod nas nije bio tako est sluaj, da ne moemo raunati unapred na neki univerzalni evropski model regionalizacije
18
koji bi nam posluio kao uzor, poto on ne postoji. Iskustva drugih drava koje u okviru sopstvenog pravnog sistema poznaju razliite oblike regionalizacije, mogli bi nam posluiti samo kao dragocen izvor saznanja o
dobrim i loim stranama regionalizacije i nita vie od toga. Svako doslovno preuzimanje nekog tueg modela bilo bi vetako i kao takvo bi
moglo da bude tetno za Srbiju. Isto tako i odredbe brojnih evropskih dokumenata o regionalizaciji mogu da nam poslue samo kao uputstvo za
iznalaenje najboljih reenja za nas, s obzirom na njihovu veoma iroko
postavljene okvire i raznovrsnost instrumenata koji se za regionalizaciju
predviaju.
18
O modelima regionalizacije u Evropi videti: N. Skenderovi-uk, Eropske koncepcije regionalizma pregled i analiza, u knjizi Ustavno-pravni okvir decentralizacije
Srbije i autonomije Vojvodine, Centar za regionalizam, Novi Sad, 2001, str. 163-184; D.
Lopandi, Regionalne inicijative u jugoistonoj Evropi, Institut za meunarodnu privredu
i politiku, Beograd, 2001.
343
Zoran Lonar, Ph.D., Assistant Professor

Creation and development of the idea od regionalization

of Serbia
Abstract
The idea of regionalization of Serbia emerged at the beginning of
the nineties and has been present in the professional public until today.
The main reason for this are very frequent changes in the constitutional
legal system through which Serbia passed during the past years. In adopting the Constitution, regionalization, nevertheless, wasnt accepted as a
way of territorial organization of government. Today, about the regionalization in Serbia it is generally spoken only as possible alternative for balanced economic development of Serbia, which is predicted by the Constitution as one of the most important obligation of the state, and that due
to not making a series of legal regulations, unfortunately, has not yet begun to be realized. Therefore, before any searching for some new solutions regarding the possible regionalization of Serbia, it is considered that
it is necessary first of all take advantage of possibilities provided by the
existing constitutional and legal system. In that sense are suggested a series of measures to be taken for the purpose of general decentralization of
government in Serbia, such as legal solution for the question of revenues
of Autonomous Province and units of local government, return of property to the Autonomous Province and local governments, tax, investment and other relief as part of state policy of encouraging the development of small and underdeveloped municipalities etc. All the proposed
measures as the end result should have accelerated economic development throughout the state and reduce the inconsistency in regional development that exists today in Serbia.
Key words: regionalization, the Constitution, the territorial organization of power, smooth economic development
344
340.132:343.2
Dr Branislav Ristivojevi, docent

UPOTREBA METODA TUMAENJA

1
U KRIVINOM PRAVU
Saetak: Cilj rada je da preispita postojee kanone tumaenja
kako bi proverio da li postoje posebna pravila ove faze primene krivinog prava. Budui da je tumaenje prava iskljuivo domen pravne
nauke u tom cilju je autor preispitao postojeu literaturu posveenu
ovoj problematici.
U prvom delu rada autor je dao opte znaenje tumaenja.
U drugom delu rada autor se osvrnuo na opta pitanja tumaenja
prava kao to su potreba za tumaenjem pravnih normi, postupak i pravila kojima tumaenje podlee kao i granice do kojih se u ovom postupku
moe kretati. Autor je ovde ukazao i na naelne razlike u tumaenju bilo
koje pravne norme i one koja pripada krivinom pravu.
U treem delu rada autor predstavlja podele tumaenja po vrstama i
izdvaja najznaajniju podelu tumaenja, a to je podela na tumaenje po
metodama odnosno sredstvima. U ovom delu rada autor se posebno zadrava na ciljnom tumaenju kao kljunom metodu tumaenja obzirom na
injenicu da ovaj metod daje konaan odgovor na pitanje o pravom smislu pravne norme. Tom prilikom autor preispituje postojee naune postavke po pitanju tumaenja krivinopravne norme. S jedne strane saglaava se sa stavom da ne postoje posebna upotreba metoda ili sredstava
tumaenja u polju krivinog prava, ali istovremeno dovodi u pitanje veinski stav u nauci o znaenju pojedinih naela krivinog prava kao merila prilikom vrenja ciljnog tumaenja.
Kljune rei: tumaenje, metode tumaenja, krivino pravo, norma,
pravna norma, funkcije krivinog prava, naela krivinog prava, naelo
zakonitosti, naelo o osnovu i granicama krivinopravne prinude.
Rad je posveen naunom projektu Pravo Srbije u evropskoj perspektivi br.

149042 koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije
345
Dr Branislav Ristivojevi, Upotreba metoda tumaenja u krivinom pravu (str. 345380)
UVOD
Sa pravljenjem zakona biva
pokatkad kao sa pravljenjem dugova,
2
jedna zakrpljena rupa otvara dve nove.
Pravo se stvara radi ispunjenja odreenog cilja, a to je ureenje odnosa u drutvu. Radi ispunjenja ovog cilja ono mora da bude delotvorno,
odnosno da se ostvari. Njegovim ostvarenjem odnosi u drutvu postaju
pravni odnosi. Pravni odnosi su oitovanje ostvarenja prava u drutvu.
Pravna norma, sama za sebe, je apstraktno zamiljen obrazac ponaanja koji tvorac norme eli da sprovede u drutvu. Da bi se njen cilj ispunio odnosno da bi se ona ostvarila, pravna norma mora da se primeni.
Da bi mogla da se primeni ona mora povee sa stvarnou, sa ivotom.
Ovo povezivanje pravne norme sa stvarnou vri svaki subjekt prava kada tumai normu. Tek nakon tumaenja mogue je da doe do primene
norme na sluaj iz stvarnosti. Tumaenje je, dakle, uslov za primenu prava. Tek tada se moe rei da je dolo do ostvarivanja prava, odnosno da
3
je ono delotvorno.
Bez pravilno saznate norme nema ni njene primene. Subjekt na kojeg se
odnosi norma ne moe da uskladi svoje ponaanje sa njom ako je ne poznaje,
ili jo gore, ako je ne poznaje pravilno. Tada e subjekt prekriti normu, iako
4
ima elju da svoje ponaanje uskladi sa zahtevom koji ona postavlja.
Za krivino pravo tumaenje pravne norme ima jo jedan dodatni
znaaj, ta vie kljuni znaaj. Samo slobodan ovek moe da bude kriv.
Ovo stoga to samo ovek koji ima slobodu jeste sposoban moe da obavi
izbor izmeu potovanja krivinopravne norme i njenog krenja. Kako e
obaviti ovaj izbor ako pogreno shvata normu ili je uopte na shvata?
Norma koja je shvaena na pogrean nain ima takvo dejstvo na mogueg
subjekta krivinog prava da ga ini neslobodnim i time potpuno ili delimino nesposobnim za krivicu.
Odreene razlike u tumaenju krivinog prava i tumaenju prava
uopte svakako postoje. Osnovno pitanje kojim e se baviti ovaj rad jeste
kakve su te razlike? Da li postoji posebna celina pravila tumaenja svojstvena samo krivinom pravu? Da li postoje posebne metode odnosno
Hans Fridrich Reichel, Gesetz und Richterspruch, Zurich, 1915, navedeno prema:
Dragoljub Aranelovi, Ehrenzweig-ova gledita o tumaenju i popunjavanju zakona,
Brani, Beograd, 1935, Br. 1, str 7.
3
Oleg Mandi, Sistem i interpretacija prava, Narodne novine, Zagreb, str. 127-128.
4
Radomir Luki, Tumaenje prava, Savremena administracija, Beograd, 1961, str.
18-19.
346
sredstva kojima se tumai krivino pravo ili ne? Ako su metode tumaenja iste da li se primenjuju na razliiti nain ili pod razliitim uslovima?
Da li su razlike u tumaenju, za koje smo na samom poetku zakljuili da
ih ima, takve da se tumaenje krivinog prava oznai kao posebna vrsta
tumaenja prava uopte ili ne?
Da bi se odgovorilo na postavljena pitanja rad e pruiti pregled optih kanona tumaenja u toku kojeg e se ukazati na razlike u primeni pojedinih pravila tumaea, a naroito na razlike u upotrebi metoda tumaenja, u oblasti krivinog prava. Na kraju rada e se izvesti zakljuak.
1. Opte znaenje tumaenja

Tumaenje je delatnost kojom se utvruje znaenje (smisao) neke
pojave koja se koristi kao sredstvo da bi se saoptio reeni smisao. Sredstvo koje se koristi da bi se saoptio smisao jeste znak. Znak se moe
predstaviti u razliitim pojavnim oblicima. On moe biti neka radnja,
5 6
stvar, postupak i tome slino.
Iz ovako shvaenog pojma tumaenja proizilazi da mora postojati
najmanje dva subjekta u postupku tumaenja. Prvi koja odailje znak i time pokuava da saopti neki sadraj svoje psihe, i drugi koja opaa znak i
7
pokuava da mu prida odreeno znaenje (smisao) tumaenjem.
Pri svemu ovome treba razlikovati obino posmatranje znakova i
poimanje njihove materije od tumaenja znakova i utvrivanja njihovog
smisla. U prvom sluaju onaj ko odailje znak ne pridaje mu nikakvo znaenje, pa samim tim ni onaj ko opaa znak nema mogunosti da ga rastumai. Izmeu njihovih psiha nema dodira. U drugom sluaju prva strana
eli da saopti neko stanje svog duha, a druga strana pokuava da ga utvr8
di i shvati. Njihove svesti jesu u dodiru.
Kako dolazi do toga da jedan naizgled jednostavan postupak kao to
je odailjanje znakova i njihovo poimanje moe da bude problem? Otuda
9
to je izraz jedno, a smisao drugo.
Radomir Luki, Tumaenje prava, Savremena administracija, Beograd, 1961, str. 5.

Tumaenje je mogue odrediti i na drugi nain: Najkrae reeno, tumaenje je intelektualna delatnost kojom se odreuju znaenja kulturnih pojava na nain da se ove stavljaju
u odnos sa njihovim drutvenim i individualnim kontekstima-s vaeim drutvenim kodovima, a objektima na koja se referiraju i sa situacijama subjekata koji su za te pojave vezani.:
Nikola Viskovi, Tumaenje u pravu, Pravni ivot, Beograd, 1988, br. 7-8, str. 999.
7
8
9
ore Tasi, Znaaj jezika pri tumaenju, Arhiv za pravne i drutvene nauke,
Beograd, mart 1938, Br. 3, str. 273.
6
347
Opti imovinski zakonik iz 1888. godine u lanu 994. postavio je kao

10
pravilo: to svak jednako razumije, tome tumaa ne treba. Oito da problemi nastaju kada se znakovi ne razumeju na jednak nain. Prvi uzrok nerazumevanja je jezik. Sigurno najvaniji sistem znakova koji ljudsko drutvo
11
danas koristi jeste jezik. On se belei putem zapisivanja znakova pismenima. Svako ko koristi makar i jedan jezik zna koliko on moe da bude nesavren, nedoreen ili neizgraen. Prirodno je da korienje jednog tako nesavrenog sredstva za saoptavanje znakova i njihovo razumevanje mora da ostavi traga na utvrivanju smisla koji se putem znakovi pridaje sadraju neke
psihe. Drugi uzrok nerazumevanja je poznavanje jezika. Vrlo lako je mogue
da, kako subjekat odailjanja znakova tako i subjekt koji ih tumai, jezik ne
12
poznaju dovoljno dobro. Trei uzrok nerazumevanja je znaajniji od prva
dva. esto e se desiti da odailjalac znakova nije potpuno siguran koje zna13
enje eli da prida znacima odnosno da ne zna ta hoe.
Postoje jo neki problemi u tumaenju koji su posebni za tumaenje
pravnih normi na koje e se ukazati posebno.
Stoga jasno utvrivanje pravila tumaenja znakova nedvosmisleno
ima svoju svrhu i opravdanje. Najbolje bi bilo kada bi se smisao koji odailjalac znakova pridaje znacima, znaenje koji znaci imaju u jeziku koji
je upotrebljen kao sredstvo i znaenje koje je primalac tumaenja utvrdio
u potpunosti poklapaju. To je i cilj saobraaja izmeu vie psiha odnosno
14
svesti. Usled prethodno pomenutih nedostataka jezika i njegovog poznavanja kod subjekata greke su mogue i este. Tuma tada pribegava drugim sredstvima za utvrivanje smisla znakova koja su po prirodi stvari
jo manje savrena nego jezik, jer da su savrenija onda ne bi bio kori15
en jezik za saoptavanje znakova ve ta druga sredstva.
Prema tome cilj tumaa je da putem znakova utvrdi sadraj svesti
odailjaoca znakova. Pri tome on mora proi, uglasnom, istim putem ko16
jim je proao odailjalac znakova, samo u obrnutom pravcu.
10
Valtazar Bogii, Opti imovinski zakonik za Knjaevinu Crnu Goru, lan 994,
Beograd-Podgorica, 1998, str, 275.
11
Zoran ii, Tumaenje ugovora, Pravni ivot, 1988, Br. 10-12, str. 1793.
12
13
Pravni propisi mogu prilikom primene pokazivati i razne nedostatke, kao to to
esto biva. Tako, na primer, moe biti dvojbeno da li neki propis ima onu pravnu snagu,
to je na prvi pogled pokazuje. Isto tako dogaa se da je neki propis i nejasan odnosno da
ima previe openit ili dvosmislen sadraj...: Mihajlo Vukovi, Interpretacija pravnih
propisa, kolska knjiga, Zagreb, str. 7.
14
15
16
348
2. Opta pitanja tumaenja pravne norme

Pre nego to se pree na pojedine metode tumaenja pravnih normi
treba dati osnovno odreenje pojma tumaenja pravnih normi i ukazati na
opta pitanja koja su od znaaja za radnju tumaenja pravnih normi uopte. Ovde bi trebalo ukazati i na odreena odstupanja od optih postavki
tumaenja pravnih normi u sluaju kada tumaena norma pripada krivinom pravu.
2.1. Tumaenje pravnih normi: odreenje

Drutvena organizacija pretpostavlja pravo koje ureuje odnose meu ljudima. Sa porastom broja drutvenih meuodnosa, do kojih neminovno dolazi sa ubrzanim razvojem drutva na svim poljima ivota raste i
iri se domaaj prava. Teoretski, sa irenjem domaaja prava sve vie bi
trebala da se smanji potreba i znaaj tumaenja, jer je sve vie ljudskih
17
ponaanja ureeno pravom. Pravo savremenog doba je, u najveoj meri
pisano pravo, a takvo pravo ima manju potrebu za tumaenjem nego obi18
ajno, nepisano pravo, kakvo je preovlaivalo nekada. Meutim, ova
pojava je izazvala sasvim suprotno dejstvo od oekivanog. Ma koliko
pravo bilo dobro, kao i svaka ljudska tvorevina ono je nesavreno i teko
19
je povezati ga u jednu neprotivrenu celinu:
Nemogue je doneti izvestan skup zakona, koji bi obuhvatao sve
mogue sluajeve i koji bi pri tome bio dostupan i najobinijem graa20
ninu.
to vie drutvenih odnosa pravna norma mora da obuhvati to je ona
uoptenija. to je norma uoptenija to se tee u njoj prepoznaje konkretan
21
sluaj. Tenja za poveanjem gipkosti prava je uslovila poveanje broja
17
Boidar Markovi, Problem i osnova interpretacije prava, Arhiv za pravne i drutvene nauke, Beograd, septembar 1931, Br. 3, str. 198-199.
18
U pravnoj nauci poslednjih nekoliko decenija posveena je velika panja pitanju
tumaenja prava upravo zahvaljujui injenici koji su teoretiari ponovo otkrili, a to je
injenica da je pravo danas uglavnom pisano: Natalie Stoljar, Interpretation, Indeterminacy and Authority: Some Recent Controversies in Philosophy of Law, The Journal of
Political Philosophy, Vol. 11, No. 4, 2003, p. 470.
19
ivan Spasojevi, Analogija i tumaenje: Prilog prouavanju metoda u privatnom
pravu, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1996, str. 15; ore Tasi, Uvod u
pravne nauke: Enciklopedija prava, NIU Slubeni list SRJ, Beograd, 1995, str. 345.
20
Fenet, Recueil complet des travaux preparatoires du code civil, t. I, p. 470-471,
navedeno prema: ivan Spasojevi, Analogija i tumaenje: Prilog prouavanju metoda
u privatnom pravu, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1996, str. 15.
21
Mihajlo Vukovi, Interpretacija pravnih propisa, kolska knjiga, Zagreb, str. 99.
349

22
23
pravnih normi. Otuda i potreba za tumaenjem pravnih normi. Tumaenje prave norme je jedna vrsta iroke pojave tumaenja uopte. To znai da se ono moe opisati kao utvrivanje tanog odnosno pravog smisla
24
tj. znaenja pravne norme. Pri ovome treba biti svestan da pravna nauka
nije dala konaan odgovor na pitanje ta znai pravi smisao norme i da
25
o tome postoje nekoliko razliitih shvatanja. U naoj nauci stavovi su
neujednaeni, ali se moe rei da postoji preovladavajue shvatanje koje
26
e se slediti u ovom radu.
22
Boidar Markovi, Problem i osnova interpretacije prava, Arhiv za pravne i drutvene nauke, Beograd, septembar 1931, Br. 3, str. 199.
23
Prema Viskoviu tumaenje je najsloeniji duhovni proces u pravu; Nikola Viskovi, Tumaenje u pravu, Pravni ivot, Beograd, 1988, br. 7-8, str. 999.
24
Radomir Luki, Tumaenje prava, Savremena administracija, Beograd, 1961,
str. 11; Ono to jedan zakon ini zakonom, po naem miljenju, to je smisao.: ore
Tasi, O prirodi interpretativnih zakona, Arhiv za pravne i drutvene nauke, Beograd,
1920, Br. 5, str. 363.
25
Najstarije shvatanje pod pravim smislom norme podrazumeva onaj smisao koji je
normi pridao njen tvorac. Pored ovakvog gledita o interpretaciji, koje nauka naziva subjektivnim, postoje i ona koja zanemaruju volju zakonodavca i koja se nazivaju objektivnim. Kod ovih shvatanja o tumaenju tuma treba da tumai normu na nain da ustanovi
koji je interes zatien normom i koji je cilj tvorac norme eleo da postigne. Postoje i prelazna shvatnja koja ine neku sredinu izmeu jednog i drugog. U nauci su nastala i krajnje
iskljuiva shvatanja tumaenja u okrilju tzv. kole slobodnog prava (Freirechtsschule) koja u pravnoj teoriji nastaje sa pojavom monopolskog kapitalizma. Ona smatra da sudija
treba da tumai zakon bez obzira na to ta je zakonodavac hteo kada je donosio zakon,
ve prema onome to bi zakonodavac normirao da je okolnosti konkretnog sluaja imao
pred sobom, navedeno prema: Dragan Babi, Pravo i moral, Centar za Idejno-teorijski
rad MOK SKH Osijek, Osijek, 1987. str. 127; Detaljno o teoretskim shvatanjima o tumaenju kod: Mihajlo Vukovi, Interpretacija pravnih propisa, kolska knjiga, Zagreb, str.
34-40; Takoe kod: ore Tasi, Uvod u pravne nauke: Enciklopedija prava, NIU Slubeni list SRJ, Beograd, 1995, str. 349-354.
26
Tasi i Vukovi se opredeljuje za objektivno shvatanje tumaenja: Pri obraivanju interpretacije treba se uglavnom odluiti za objektivistiko gledite...: Mihajlo Vukovi, Interpretacija pravnih propisa, kolska knjiga, Zagreb, str. 34-40; ore Tasi,
Uvod u pravne nauke: Enciklopedija prava, NIU Slubeni list SRJ, Beograd, 1995, str.
351; Viskovi za subjektivno: Od svih moguih znaenja pravne norme prednost, kao
pravom znaenju, treba dati onom znaenju koje je normi dao sam tvorac.: Nikola Viskovi, Tumaenje u pravu, Pravni ivot, Beograd, 1988, br. 7-8, str. 1011; Luki (preutno) i Mandi (izriito) opredeljuju se za srednja shvatanja: ...imeu subjektivnog i
objektivnog tumaenja treba izabrati objektivno kao ono koje prua pravo znaenje norme... ...to ne znai da treba potpuno odbaciti subjektivno tumaenje, naprotiv od njega treba uzeti ono to je dobro, a to ne protivrei objektivnom tumaenju.: Radomir Luki,
Tumaenje prava, Savremena administracija, Beograd, 1961, str. 95-96; Interpretacija
treba da vodi rauna isto tako o interesima i ciljevima grupa na vlasti, kao i o nainu kojim ih je zakonodavac formulirao izraavajui svoju volju.: Oleg Mandi, Sistem i inter-
350
Da li postoji naelna razlika u tumaenja izmeu krivinopravne i

normi ostalih grana prava?
2.2. Naelno o tumaenju krivinopravne norme

Pravni odnos jeste oitovanje ostvarivanja prava u drutvu. U pravilu, sluajevi iz ivota na koje se pravo primenjuje mogu se podeliti na
dogaaje i ljudske radnje. Ljudske radnje koje izazivaju primenu prava
su u pravilu radnje koje su u skladu sa dispozicijom pravnih normi. Meutim, meu ljudski radnjama koje izazivaju postoje i one kojima se
dispozicija kri. Tu lei osnovna razlika izmeu krivinopravne i ostalih
pravnih normi. U pitanju je tumaenje norme, kao neophodnog uslova
za njenu primenu, kod koje je, uvek, do pravnih posledica dolo, ne ponaanjem u skladu sa pravom - pravnim aktima, ve ponaanjem protiv27
no pravu - protivpravnim aktima - subjekta prava. U drugim granama
prava, na primer graanskom, vlada naelo autonomije volje. U graanskopravni odnos se, u pravilu, stupa autonomijom volje, ali jo je vani28
je, da se on se oblikuje tom autonomijom. I u krivinopravni odnos se
stupa autonomijom volje, sloboda je pretpostavka krivice. Meutim, tu
je uvek u pitanju autonomija volje koja ide za krenjem norme, dok je u
graanskom pravu, u pravilu, u pitanju autonomija volje koja ide za potovanjem norme.
Krivino pravo je pravna grana koja, za razliku od svih ostalih, mo29
e da dovede u pitanje najvanije ljudske vrednosti. Sledstveno, u pravnoj dravi krivino pravo nuno mora da ima zadatak da povue i obezbedi jasnu granicu izmeu slobode pojedinca i drave to je nemogue
pretacija prava, Narodne novine, Zagreb, str. 140; Ima u nauci i onih koji ne prave razliku izmeu volje zakonodavca i cilja zakona: Iznai volju zakonodavca znai iznai jednu
materijalizovanu ideju i njen cilj, znai shvatiti jednu zamisao onako kako je ona ula u
zakon, znai uzvisiti se stepena zakonodavca.: Atanasije Jakovljevi, lan 36. Zakona o
unutranjoj upravi, Policija, Beograd, 1935, Br. 7-8, str. 381; ini se da je najbolje reenje za ovu nedoumicu ponudio Aranelovi: ...jer namera zakonodaveva ponajpre proizilazi iz cilja radi kojega je zakon donesen...: Dragoljub Aranelovi, Ehrenzweig-ova
gledita o tumaenju i popunjavanju zakona, Brani, Beograd, 1935, Br. 1, str 8; Zanimljivo je stanovite Franka koji smatra da tumaenjem treba iznai ...volju zakona, a ne
nain kako je zakon postao tj. volju zakonodavca: Stanko Franka, Teorija kaznenog prava, kolaska knjiga, Zagreb, 1955, str. 74.
27
Oleg Mandi, Sistem i interpretacija prava, Narodne novine, Zagreb, str. 130.
28
Iz ovog razloga se u stara vremena smatralo da je omnis definitio in jure civili
periculosa est: Dragoljub Aranelovi, Ehrenzweig-ova gledita o tumaenju i popunjavanju zakona, Brani, Beograd, 1935, Br. 1, str 7.
29
Muhajlo ubinski, Nauni i praktini komentar Krivinog zakonika Kraljevine
Jugoslavije, Izdavaka knjiarnica Gece Kona, Beograd, 1930, str. 26-27.
351

30
bez, izmeu ostaloga, stroijih pravila tumaenja. Svakako da su, pre

stroijih pravila tumaenja, neophodna stroija pravila stvaranja krivinopravnih normi i odreivanja njihovog domaaja, to je uslovilo nastanak
31
naela zakonitosti. Ostvarivanju navedenog zadatka krivinog prava zadatka slui, gledano iz ugla istorijskog razvoja, i irenje kruga ponaanja
koja su ureena pravilima krivinog prava, to, barem u teoriji, vodi opa32
danju potrebe za tumaenjem i njenog znaaja. Javne grane prava, kao
to je krivino pravo, vie su vetake nego privatne i u njima je daleko
33
lake zastupati tezu o loginoj potpunosti prava. U njima se disciplina
vlasti i ogranienja autonomije volje jae uspostavljaju putem pravnog
poretka. Iz ovih razloga sloboda tumaenja je vea u privatnim, a manja u
34
javnim granama prava.
Da li uopte, i u kojoj meri, ove odlike pravnih normi razliitih grana prava ostavljaju razlike na polju tumaenja kao neophodnom uslovu za
primenu istih istraie se u nastavku rada.
2.3. Potreba tumaenja pravnih normi

Poto se danas pravne norme belee i saoptavaju jezikom, to se tumaenje prava u pravilu iscrpljuje u tumaenju jezika kojom je norma saoptena ili zabeleena. Ovom tumaenju pribegava svako ko saznaje
pravnu normu odnosno upoznaje sa sa njenim sadrajem, esto i da toga
35
nije svestan jer taj postupak nije uvek sloen. Daleko lake saznajemo
normu koja se odnosi na veliine, objektivne inenice ili na prirodne pojave, a daleko tee normu koja sadri moralne ili drutvene pojmove. Tek
kada se pojavi problem u saznavanju smisla pravne norme tuma postaje
36
svestan da obavlja tu posebnu delatnost. Stanje u kojem pravne norme
30
Dragoljub Aranelovi, Ehrenzweig-ova gledita o tumaenju i popunjavanju

zakona, Brani, Beograd, 1935, Br. 1, str 4.
31
Stanko Frank, Teorija kaznenog prava, kolska knjiga, Zagreb, 1955, str. 74.
32
Boidar Markovi, Problem i osnova interpretacije prava, Arhiv za pravne i drutvene nauke, Beograd, septembar 1931, Br. 3, str. 198-199.
33
Boidar Markovi, Problem i osnova interpretacije prava, Arhiv za pravne i drutvene nauke, Beograd, 1931, Br. 3, str. 202.
34
Nikola Viskovi, Tumaenje u pravu, Pravni ivot, Beograd, 1988, br. 7-8,
str. 1009.
35
Opte stanovite u pravnoj nauci jeste da svaka primena prava zahteva tumaenje: aklina Harai, Problem razgranienja lakih sluajeva (easy cases) i tekih sluajeva (hard cases), Zbornik Pravnog fakulteta Sveuilita u Zagrebu, 56 (1), 2006, str.
95; Oleg Mandi, Sistem i interpretacija prava, Narodne novine, Zagreb, str. 128.
36
11-12; U teoriji prava ima i drugaijih miljenja. Tumaenje je potrebno samo u spornim i
352
imaju neodreen smisao su neprirodne sa stanovita jednog ureenog

pravnog poretka. U takvom stanju se ispostavlja da, iako sa stanovita oblika postoji samo jedna pravna norma, sa stanovita sutine nema jedne
37
pravne norme, ve vie njih.
Postoje posebni problemi koji se pojavljuju kod tumaenja pravnih
normi i koji postoje dodatno na probleme u tumaenju uopte koji ve jesu opisani. Svi ovi problemi stvaraju potrebu da se pravne norme tumae
i da se postave odreena pravila u tumaenju. Problemi u tumaenju mogu se podeliti u dve skupine: objektivne i subjektivne. U svakom sluaju,
poveanje broja normi koje u primeni zahtevaju tumaenje govore o pro38
blemima pravnog poretka koji je u pitanju.
2.3.1 Objektivni razlozi

Objektivni razlozi koji nameu potrebu tumaenja tiu se same norme i proizilaze iz uoptenosti, stalnosti i ivotnosti pravnih normi kao i iz
nesavrenosti jezika kao sredstva kojim se belee pravne norme.
Cilj svake opte pravne norme jeste da vai za to vei broj pojedinanih sluajeva kako bi se to vei broj drutvenih odnosa povezao
u celinu. Da bi pravilo moglo da se odnosi na to vei broj sluajeva
njegov obuhvat mora biti irok. to je obuhvat iri to je pravilo uotenije i samim tim neodreenije. to je sadraj neodreeniji mogunost
39
greke u primeni je vea. Istovremeno, sloboda koja je data tumau
40
je vea.
tekim sluajevima, ili kako kae izreka interpretatio cessat in claris: Nikola Viskovi, Tumaenje u pravu, Pravni ivot, Beograd, 1988, br. 7-8, str. 1001. podnona napomena 5.
37
...to je zakon sam po sebi neodreen on se u praksi primenjuje razliito. To je
ve jedna bolesna situacija. U stvari umesto jednog zakona ima vie zakona.: ore Tasi, O prirodi interpretativnih zakona, Arhiv za pravne i drutvene nauke, Beograd, 1920,
Br. 5, str. 363-364.
38
Ignoriranje jednostavnih sluajeva izaziva uzrokuje veliku nesigurnost... ...Neposredna prikladnost norme da se odlui standardni sluaj nuan je temelj za funkcionisanje svakog pravnog sustava, pa je poveanje broja faktikih situacija koji uzrokuju sumnju i stoga potrebu za pravnom argumentacijom [tumaenjem] jedan od znakova da je neto krenulo loe u pravnom podruju.: Jerzy Wroblewski, Meaning and Truth in Judicial Decision, A-TIETO Oy, Helsinki, 1983, p. 34; navedeno prema: aklina Harai,
Problem razgranienja lakih sluajeva (easy cases) i tekih sluajeva (hard cases),
Zbornik Pravnog fakulteta Sveuilita u Zagrebu, 56 (1), 2006, str. 115.
39
Mihajlo Vukovi, Interpretacija pravnih propisa, kolska knjiga, Zagreb,
str. 1-2.
40
str. 1013.
353
Dalje, praznine su neizbene pri propisivanju zakona, posebno u oblasti velikih kodifikacija koje sadre beskonano mnogo reenja povodom
svake misli pisaca zakona koji se na njima nisu mogli dovoljno zadravati
41
da bi razjasnili sve pojedinosti. U krivinom pravu pravne praznine su
izuzetno retke. Tuma ni u kom sluaju ne sme da krene od pretpostavke
da su one ostavljenje sa namerom da mu se ostavi prostor za njihovo popunjavanje analogijom. Ako ih i ima u krivinom zakonu tuma treba da
poe od pretpostavke da je zakonodavac drutveni odnos koji nije udredio prepustio drutvenom samoregulisanju.
Pravne norme su stalne u primeni. Ovo stoga da bi se na sve sluajeve primenjivale podjednako. One se ne menjaju tokom vremena kako se
42
menjaju drutveni odnosi koje ureuju. Kako vreme protie tako one
poinju da prvo usporavaju a zatim i da koe drutvene odnose koje ure43
uju. Ljudska mo predvianja je ograniena. to je usporavanje ili ko44
enje jae time je jai pritisak da se pravne norme tumaenjem menjaju.
S druge strane:
Pravo je jedna sutinski iva stvar i... ...sastoji se u borbi radi stalnog prilagoavanja drutvenim zahtevima... ...Taj ivot i borba pretpostavljaju postojanje orua... ...koje se... ...mora nalaziti na dohvatu sudije,
kao i kabinetskog pravnika i koje je isto potrebno za reavanje praktinih
45
pitanja i za plodonosno sistematizovanje sudske prakse...
Neminovnost do kojeg dovodi sueljavanje stalnosti prava, s jedne
strane, i njegove ivotnosti, s druge strane, jeste stvaranje orua za prevazilaenje tog susreta. To orue je tumaenje. Nekada je nuno je da se
pravna norma tumaenjem dopuni u znaenju i da postoji skup pravila
kojima je tumaenje podvrgnuto podobnih da se taj cilj ostvari.
Jezik kojim se belee pravne norme moe da bude nesavren, neizgraen ili nedoreen to e svakako ostaviti traga u vidu nedovoljno ja-
41
ivan Spasojevi, Analogija i tumaenje: Prilog prouavanju metoda u privatnom pravu, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1996, str. 15.
42
Viskovi deli neodreenost normi na poetne, koje postoje u trenutku kada se
stvara norma, i naknadne, koje nastaju zbog promena u drutvenim i individualnim osnovama znaenja nakon upuivanja poruke. Ova prva bi odgovarala neodreenosti norme,
a druga njenoj stalnosti: Nikola Viskovi, Tumaenje u pravu, Pravni ivot, Beograd,
1988, br. 7-8, str. 1004.
43
ore Tasi, Uvod u pravne nauke: Enciklopedija prava, NIU Slubeni list
SRJ, Beograd, 1995, str. 345.
44
45
Geny, Methode dinterpretation et sources en droit prive positif, Essai critique,
1899, r. 7, navedeno prema: ivan Spasojevi, Analogija i tumaenje: Prilog prouavanju metoda u privatnom pravu, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1996,
str. 16.
354

46
snog znaenja pravne norme. Postoji mogunost da neki pravni sistem

ima vie slubenih jezika pa da se javlja potreba objavljivanja pravne norme na vie razliitih jezika to dodatno ini ovaj objektivni razlog koji
namee potrebu tumaenja sloenijim.
2.3.2 Subjektivni razlozi

Subjektivnim razlozi koji nameu potrebu tumaenja nazivamo one
razloge koji su vezani za tumaa ili tvorca norme. Oni su razliiti i mogu
se podeliti prema tome da li namera tumaa ili tvorca norme utie na postojanje te potrebe ili ne.
Tvorac norme, u nekim sluajevima, namerno pridaje svojim porukama
47
nejasna znaenja. S druge strane, on, esto, nezavisno od njegove elje u
48
tom pravcu, mora normi da prida nejasno znaenje. Norma je neizbeno nejasna ili neodreena ako njen tvorac eli da je uini optom, o emu je ve
reeno kod objektivnih razloga koji dovode do potrebe tumaenja.
Nedovoljno i nesavreno znanje o pravnom pravilu koje tvorac norme eli da postavi ili o drutvenom odnosu koji hoe da uredi moe da se
49
pojavi kao drugi subjektivni razlog koji stvara potrebu tumaenja. Ta50
kve slabosti duha su este u postupcima ljudske volje. S tim u vezi po51
stoji mogunost da tvorac izda protivustavnu ili nezakonitu normu. U
tom sluaju se pojavljuje problem kako tumaiti normu u cilju iznalaenja znaenja koje je u skladu sa voljom njenog tvorca kada je ta volja,
oito, manljiva.
46
SRJ, Beograd, 1995, str. 345; Prema Viskoviu nejasan jeziki izraz moe da bude ili vieznaan ili neodreen. Vieznaan je kada je odreen, ali ima vie znaenja koja su jasna. Neodreen je kada ima nejasan domaaj, odnosno kada nije jasno koje sve znaenja
jezikog izraza jesu mogua: : Nikola Viskovi, Tumaenje u pravu, Pravni ivot, Beograd, 1988, br. 7-8, str. 1002.
47
48
...poruke [su] redovito znaenjski porozne to nije samo ideologijska nesree,
nego i uvjet kreativnosti: Nenad Mievi, Kritike naznake uz Habermasovu teoriju jezika, Dometi, br. 9, 1975, navedeno prema: Nikola Viskovi, Tumaenje u pravu, Pravni
ivot, Beograd, 1988, br. 7-8, str. 1002-1003.
49
ljudi ne mogu da predvide sve, da tano i ne znaju uvek ta hoe i pred njih lako mogu da iskrsnu pitanja na koja nisu mislili ili kojih nisu bili svesni.: ore Tasi, Znaaj jezika
pri tumaenju, Arhiv za pravne i drutvene nauke, Beograd, mart 1938, Br. 3, str. 278.
50
51
355
Trei je sloenost i razni drugi nedostaci savremenog zakonodavnog

postupka koji esto imaju za posledicu da se prilikom ozakonjenja odustaje od razjanjenja izvesnih osetljivih pitanja. Tako, pravna norma koja
se na ta pitanja nedovoljno odreeno odnosi ne izraava u stvari nikakvu
52
jasno usklaenu volju njenog tvorca.
Nezavisno od volje subjekata tumaenja i tvorca norme moe da se
pojavi problem nedovoljnog poznavanje jezika kod pomenute dvojice.
Takvo stanje moe dovesti do razliite primene pravnih normi i u krajnjem ishodu do pravne nesigurnosti. Da bi se izbegle razlike u primeni
moraju se pravne norme tumaiti na jedinstven nain, a to se postie ustanovljavanjem pravila tumaenja.
2.4.Postupak tumaenja pravnih normi

Postupak tumaenja pravnih normi se moe podeliti na prethodni
postupak i na glavni postupak tumaenja ili postupak tumaenja u uem
smislu. Prethodnim postupkom tumaenja, koji se jo naziva i kritika,
utvruje se pravi tekst norme (vee je reeno da je pravo, u savremenom
dobu, u najveoj meri pisano), dok se glavnim postupkom utvruje pravo
53
znaenje teksta pravne norme. U prethodni postupak bi spadalo i utvrivanje omake odnosno greke koju nije primetio ni sam tvorac norme i
njeno ispravljanje. Ovde treba biti veoma paljiv jer ukoliko se pogreno
utvrdi da neto jeste greka tuma na sebe preuzima ulogu tvorca norme
to, jasno, ne sme da se desi. Poslednji zadatak u prethodnom postupku
54
tumaenja jeste utvrivanje pravne snage pravne norme.
U glavnom postupku tumaenja utvruje se pravo znaenje nor55
me. Utvrivanje pravog znaenje norme je u sutini utvrivanje smisla
52
Geny, Methode dinterpretation et sources en droit prive positif, Essai critique, 1899,
r. 262, navedeno prema: ivan Spasojevi, Analogija i tumaenje: Prilog prouavanju metoda u privatnom pravu, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1996, str. 16.
53
Prethodni postupak tumaenja, u kojem se jo uvek ne tumai norma, ve se samo utvruje njen taan tekst naziva se jo i kritika pravnih normi: Mihajlo Vukovi, Interpretacija pravnih propisa, kolska knjiga, Zagreb, str. 25; Radomir Luki, Tumaenje
prava, Savremena administracija, Beograd, 1961, str. 45.
54
str. 44-46.
55
str. 47; Viskovi kada govori o pravom znaenju norme koristi znake navoda. Ovo stoga
to primalac opte pravne norme, redovito, barem jednim manjim delom, sam konstruira
znaenje poruke, a ne samo prepoznaje znaenja koje poruci daje poiljalac: Nikola Viskovi, Tumaenje u pravu, Pravni ivot, Beograd, 1988, br. 7-8, str. 1007. Ovo stanovite je ispravno.
356

56
norme. Ono se prvo utvruje putem zakonika znaenja odnosno jezikog

znaenja obzirom da su norme u najveem broju sluajeva pisane. Zatim se
prelazi na utvrivanje pravog znaenja sa ciljem da se utvrdi da li se ova
dva znaenja razilaze ili poklapaju. Ako se poklapaju postupak tumaenja
je zavren. Ako se razilaze tada se pristupa ispravljanju jezikog znaenja
norme pravim znaenjem. Ovde postoje dve mogunosti. Prva je da jeziko
znaenje jeste jasno, ali se ne poklapa sa pravim znaenjem jer postoji
omaka. U tom sluaju e se jeziko znaenje ispraviti pravim. Druga je
mogunost da ni jeziko znaenje nije jasno, u kom sluaju e se ono do57
datno razjasniti pomou pravog znaenja.
Kao to se kritika pravne norme, kao postupak koji prethodi tumaenju, jasno razlikuje od njega, tako se i primena normi mora razlikovati od
58
tumaenja, kao postupak koji mu sledi.
Pravna nauka nije stvorila postupak tumaenja krivinog prava koji
se razlikuje od postupka tumaenja drugih grana prava.
2.5. Pravila tumaenja prava

Do ishoda tumaenja pravnih normi dolazi se primenom odreenih
59
metoda odnosno sredstava tumaenja. Ove metode stoje izvan granica
56
Mihajlo Vukovi, Interpretacija pravnih propisa, kolska knjiga, Zagreb, str. 18;
Oleg Mandi, Sistem i interpretacija prava, Narodne novine, Zagreb, str. 153.
57
str. 47.
58
Interpretaciju treba odvojiti od primjene propisa. Primjena se sastoji od operacije deduktivnog zakljuivanja s ciljem podvoenja izvjesnog konkretnog injeninog stanja pod propis, dok interpretacija ide samo za objanjenjem propisa, koje prethodi podvoenju.: Mihajlo Vukovi, Interpretacija pravnih propisa, kolska knjiga, Zagreb, str.
18; Ima miljenja prema kojim bi postupak tumaenja morao obuhvatiti kao svoj elemenat
i injenino stanje na koje e se primeniti norma i izbor norme koja ureuje dati sluaj:
Pravni propis se utvruje i pronalazi njegov smisao zavisno od injeninog stanja u konkretnom sluaju koji treba reavati.: Oleg Mandi, Sistem i interpretacija prava, Narodne novine, Zagreb, str. 153; ....ako se norma posmatra apstrktno, odvojeno od svoje primene na pojedine konkretne sluajeve, ona je neodreena, tj. ima vie jeziki podjednako
moguih znaenja... ...ako se u odnosu na pojedine konkretne sluajeve, onda se utvruje
da jedno od tih znaenja jeste pravo znaenje, za jedan, drugo za drugi sluaj. Norma dakle ima razliita znaenja u razliitim sluajevima.: Radomir Luki, Tumaenje prava,
Savremena administracija, Beograd, 1961, str. 58; Prema ovim shvatanjima predmet primene prava su sve one posledice to ih izaziva povezivanje prava s konkretnim sluajem., a primena prava prema obuhvata sve one objektivne posledice to ih izaziva interpretacija prava kada deluje u drutvenom ivotu.: Oleg Mandi, Sistem i interpretacija
prava, Narodne novine, Zagreb, str. 127-128.
59
Ima i drugaijih stavova. Prema Viskoviu na znaenje norme utiu drutveni kodovi (pod ovim on podrazumeva metode tumaenja), priroda objekta tumaenja i situacije
357

60
prava drugim reima nisu izvori prava. One nisu pravna pravila, ali i da61
lje jesu odreena pravila tumaenja. To znai da ona obavezuju tumaa
odnosno da ih on ne moe upotrebljavati proizvoljno. Ona svoju obave62
znost crpe iz injenice da ona jesu pravila ivota u drutvenoj zajednici.
Njihovo vaenje poiva na snazi njihove uverljivosti odnosno optem
63
drutvenom priznanju koje se oituje u saobraaju meu ljudima.
Sredstva tumaenja (odnosno izvori znaenja) su mnogobrojna, a
glavna meu njima su: jezik, logika, sistem i cilj norme. Tvorac norme,
dakle, upotrebljava pravila jezika, pravila logike, pravila morala, obiaja
politike, privrede koja vae u datom drutvu ili pravne norme koje ine
pravni sistem (ukljuujui pravila pravnikog jezika) i tako utiu na uobliavanje pravnih poruka i objekata na koje se one odnose. Tuma koristi
ista pravila da bi otkrio sva mogua jezika, logika, vrednosna ili prav64
nika znaenja norme. esto e se i skup radnji na primeni pojedinih od
ovih sredstava i sam nazivati tumaenjem pa otuda nazivi: jeziko tuma65
enje, logiko tumaenje i slino.
Pravna nauka nije stvorila posebna pravila tumaenja krivinopravne norme koja bi bila odvojena od pravila koja se koriste za tumaenja
pravnih normi uopte. Ista pravila se primenjuju bez razlike da li tumai66
mo krivine ili graanske zakone. Suprotni stavovi u nauci su usamlje-
tvorca i tumaa norme: Nikola Viskovi, Tumaenje u pravu, Pravni ivot, Beograd,
1988, br. 7-8, str. 1005.
60
Viskovi ih naziva izvorima znaenja: Nikola Viskovi, Tumaenje u pravu,
Pravni ivot, Beograd, 1988, br. 7-8, str. 1005. Istina on ih shvata neto ire od naeg
shvatanja metoda ili sredstava tumaenja. Izvori znaenja kod Viskovia su: drutveni kodovi, priroda objekta i situacije poiljalaca i primalaca. Drutveni kodovi odgovaraju onome to mi nazivamo metodama tumaenja.
61
Herbert Lionel Adolphus Hart, The Concept of Law, Clarendon Press, Oxford,
1961, p. 128, navedeno prema: aklina Harai, Problem razgranienja lakih sluajeva (easy cases) i tekih sluajeva (hard cases), Zbornik Pravnog fakulteta Sveuilita
u Zagrebu, 56 (1), 2006, str. 88.
62
...svi izvori znaenja su u veoj ili manjoj meri pod uticajem prisilnih juridikih
znaenja...: Nikola Viskovi, Tumaenje u pravu, Pravni ivot, Beograd, 1988, br.
7-8, str. 1005.
63
str. 52.
64
str. 1005-1006.
65
66
Toma ivanovi, Osnovi Krivinog prava: Opti deo, Knjiar izdava Geca Kon,
Beograd, 1910, str. 124; Muhajlo ubinski, Nauni i praktini komentar Krivinog zakonika Kraljevine Jugoslavije, Izdavaka knjiarnica Gece Kona, Beograd, 1930, str. 26-
358

67
ni. I u krivinom pravu treba slediti osnovne postavke tumaenja odno68

sno kretati se za objektivnim znaenjem normi.
2.6. Granice tumaenja pravnih normi

Poto su opte pravne norme stalne, kako je ve istaknuto, moraju
postojati granice do kojih se moe kretati tumaenjem.
Pravne norme koje obavezuju sudiju su one koje su date pravom, a u
sluaju krivinog prava one pravne norme koje su date krivinim zakonom, jer samo zakon moe biti izvor krivinog prava. Kao protivteu tom
obavezivanju one vezuju sudiju bez ogranienja dokle god zakon ne budu
zamenjen, pri emu treba imati u vidu da zakon svoju vrednost zasniva,
prema jednim shvatanjima, na volji zakonodavevoj i da ta volja predsta69
vlja granicu vaenja zakona. Iz ovoga sledi da je sudija u iznalaenju
smisla norme tumaenjem neogranien, dok se kree u okviru volje zako70
nodavaca. Prema drugim shvatanjima, koja preovlauju, ta granica je
71
data moguim jezikim znaenjima pravne norme. Istina je da su ta znaenja data od zakonodavca, ali budui da je nemogue iznai njegovu volju, vrei tumaenje tuma je prinuen da tvorca zamilja kao najpravi72
nijeg, najpotenijeg i najcelishodnijeg.
Prva pretpostavka koja odreuje granice tumaenja, a od koje se
mora krenuti u tumaenju svake opte pravne norme jeste sledea: tvorac
norme ima racionalnu volju. On nema volju da stvori besmislenu normu.
73
Svaka norma ima svoj smisao. Druga pretpostavka proizilazi iz prethod-
27; Milo Radovanovi, Krivino pravo SFRJ, Savremena administracija, Beograd, 1976,
str. 119.
67
Iako Frank naelno stoji na stanovitu da za ...tumaenje kaznenog prava vrijede
posebna pravila... on ne uspeva da pronae vie tih posebnih pravila od zabrane upotrebe
analogije i obiaja kao vrela kaznenog prava: Stanko Frank, Teorija kaznenog prava,
kolska knjiga, Zagreb, 1955, str. 74.
68
69
70
71
str. 105.
72
73
Mihajlo Vukovi, Interpretacija pravnih propisa, kolska knjiga, Zagreb, str.
20-21; ...tuma pretpostavlja da je tvorac norme racionalan...: Radomir Luki, Tumaenje prava, Savremena administracija, Beograd, 1961, str. 68.
359
ne. Tvorac norme ima volju da normi prida samo jedan smisao, a ne vie
njih koji su meusobno suprotni. Inae bi prva pretpostavka bila opovrgnuta, norma bi bila besmislena. I u sluaju da je mogue iznai vie od
jednog smisla norme tumaenjem, koji se meusobno iskljuuju, samo je74
dan smisao je pravi smisao. Trea pretpostavka je da i ako se meusobno iskljuuje vie razliitih ishoda tumaenja, vie razliitih metoda tumaenja se ne iskljuuju. Ovo stoga to se oni teko mogu nai suprotstavljeni jer izmeu njih postoji poredak vrednosti koji proizilazi iz njihovih
75
mogunosti. Drugim reima granice tumaenja su odreene i metodama
76
tumaenja.
U krivinom pravu postoji jedna osobenost u pogledu granica tumaenja. Ako je u drugim granama prava mogue otii i preko granica
77
teksta zakona, u krivinom pravu pravu je to nemogue. Sredstvo za
ovo kretanje je analogija, bilo zakonska, bilo pravna. Zahvaljujui postojanju naela zakonitosti upotreba zakonske ili pravne analogije je
78
zabranjena. Tumaenje koje bi se kretalo izvan granica teksta krivi79
nopravne norme utvrene zakonom bilo bi nedoputeno. U drugim
granama prava analogija kao sredstvo tumaenja za popunjavanje pravnih praznina je, ak, poeljno. U krivinom pravu, zahvaljujui naelu
zakonistosti, treba uvek poi od pretpostavke da praznina ni ne posto-
74
str. 21.
75
Viskovi pravila o odnosu izmeu pojedinih metoda tumaenja naziva sekundarnim pravilima tumaenja, za razliku od samih metoda tumaenja koja naziva primarnim
pravilima tumaenja. Koji e od metoda tumaenja imati prednost zavisi od ideologije koju e zastupati tuma: Nikola Viskovi, Jezik Prava, Naprijed, Zagreb, 1989, str 163-164.
76
str. 21-22.
77
Posebno u krivinom pravu, zakonski tekst predstavlja pravno-dravnu garanciju
i onaj smisao koji proizilazi iz rei zakonske norme ne moe se lako otkloniti i zameniti
nekim drugim. Potrebno je to vie potovati tekst zakona, to manje se udaljavati od njega: Franjo Bai, Krivino pravo-opi dio, Informator, Zagreb, 1980, str. 105;
78
Nekada se smatralo da ne samo analogija, ve ni proireno tumaenje nije primereno krivinom pravu: ore Tasi, O tumaenju krivinopravnih i finansiskih zakona,
Arhiv za pravne i drutvene nauke, Beograd, 1935, Br. 1-2, str. 3; Primer za ovu vrstu pristupa predstavlja svojevremeno stvoren naelan stav da se u krivinom pravu tumaenje
po obimu mora ograniiti u kvantitetu na taj nain to se uvek treba opredeliti za suavajue tumaenje. Ovaj stav je danas napusten: Vlado Kambovski, Kazneno pravo-Opt del,
2. Avgust S-tip, Skopje, 2006, str. 197.
79
Preko granica zakonskog teksta se moe prei samo kada je tehniki ili drutveni ivot razvio nove identine ekvivalente za one iz zakonskih bia.: Claus Roxin, lanak
objavljen u: Zeitschrift fur die gesamte Strftrechtswissenschaft, No 2, 1971, p. 378, navedeno prema: Franjo Bai, Krivino pravo-opi dio, Informator, Zagreb, 1980, str. 105.
360

80
ji. Ukoliko neto nije ureeno krivinopravnom normom ima se uzeti

da je zakonodavac taj odnos prepustio drutvenom samoregulisanju.
2.6.1. Tuma kao stvaralac

Pravne norme nemaju, uvek i u svim sluajevima, pravo znaenje
koja tuma samo treba da otkrije, ve se puno znaenje normi u takvim
sluajevima stvara na osnovu svih izvora znaenja (sredstava tumaenja)
81
od strane tumaa. injenica je da pravni pojmovi jesu neodreeni i relativni. Oni se odnose na gledita, stavove ili vrednosti razliitih ljudi. To
znai da nema jedne veite istine o znaenju nekog pojma, ve vie njih u
zavisnosti od toga ija merila za znaenje su uzeta kao merodavna i u odnosu na koji splet injenica se primenjena. Da bi se uskladio sa ovim i82
njenicama tuma mora da postupa celishodno. Tumai ovo mogu da
uine samo tako to e, u krajnjoj liniji, vrednovati suprotstavljene intere83
se u odnosu koji je normiran.
Situacije tvorca norme i tumaa su uvek stvaralake u pogledu
znaenja norme. Tvorac normi uvek daje znaenje, dok tuma utie na
spoznaju norme i izbor znaenja koje je normi dao tvorac i to, u prvom
redu, u srazmeri sa opadanjem prisile koju pravila tumaenja postavljaju
84
pred tumaa. U drugom redu tuma utie na spoznaju u srazmeri sa neodreenou pojmova koje norma upotrebljava. to je neodreenost vea
85
to je delovanje tumaa snanije.
Shvatajui neizbenost ovog stanja tvorac norme redovno prenose
ovlaenja za odreenu slobodu tumaenja putem putem pravnih standar86
da ili diskrecionih ovlaenja. Vei deo pravne nauke, danas, prihvata
tzv. evolutivno ili objektivno tumaenje:
priznajui ... ...primarnu ulogu drutvenih i aktualnih situacija primalaca kao izvorite dinamike znaenja i restruktuiranje u pravnom po87
retku kao otvorenom semiotikom sistemu.
80
Stojanovi smatra da se zbog naela zakonitosti mora uzeti da krivino pravo nema pravne praznine: Zoran Stojanovi, Krivino pravo-Oti deo, Pravna knjiga, Beograd,
2006, str.
63.
81
Nikola
Viskovi, Tumaenje u pravu, Pravni ivot, Beograd, 1988, br. 7-8, str. 1013.
82
SRJ, Beograd,
1995, str. 346.
83
84
85
ore Tasi, O tumaenju krivinopravnih i finansiskih zakona, Arhiv za pravne i drutvene nauke, Beograd, 1935, Br. 1-2, str. 4.
86
87
Nikola Viskovi, Tumaenje u pravu, Pravni ivot, Beograd, 1988, br. 7-8, str.
1004. Ovo shvatanje zahteva vie panje koja e mu biti posveena kasnije u ovom radu.
361
Pri svemu tome tuma mora voditi rauna da ne pree u stvaranje

prava koje je blisko evolutivnom tumaenju. Tumaenje ostaje tumaenje
samo dotle dok se zahvaljujui promenama zakonika znaenja norme norma moe tumaiti na razliite naine. Sam tuma ne sme da prida normi
novo znaenje, ve iskljuivo sme da izabere jedno od novih znaenja do
kojih je dolo sa promenom zakonika znaenja. Na primer, ako doe do
promena u znaenju rei u jeziku, a jezik jeste zakonik znaenja za jeziko tumaenje, onda tuma moe da kao pravo znaenje norme uzme ono
koje e uzeti u obzir to novo znaenje rei, i da spram tog novog znaenja
88
rastumai normu. U svakom sluaju, tuma ne sme otii dalje od jednog
89
od moguih jezikih znaenja. Samo tada e tumaenje prava da se za90
dri u granicama koje opravadavaju taj naziv.
U svakom sluaju postoje mehanizmi koji stvaralaki poloaj tumaa dre pod nadzorom i ine ga predvidljivim. Ti mehanizmi su niz obiajnih ili doktrinarnih pravila o tome koje se metode primenjuju u kojim
91
sluajevima, kojim redosledom i kako se reava sukob izmeu njih.
3. Vrste tumaenja
Tumaenje je mogue podeliti na nekoliko vrsta prema razliitim
merilima.
Prema subjektu koji tumai normu, tumaenje je mogue podeliti na
autoritativno i doktrinarno. Osnovni merilo za podelu obaveznost tumae-
88
str. 102.
89
str. 185.
90
Upravo u krivinom pravu su se svojevremeno javljala kretanja koja su pokuavala da preu ove granice. Izmeu dva rata su se javili zastupnici tzv. teorije vrednosti koji su stajali na stanovitu da se izmeu normativnih i deskriptivnih elemenata bia
dela moe napraviti razlika u tumaenju. Normativni, budui da su podloni vrednovanju, treba da budu tumaeni na bazi merila pravnih vrednosti. Starosne granice u krivinom zakonu, na primer, kao to je granica izmeu punoletstva i maloletstva, ne treba da
bude tumaene strogo jeziki, ve vrednosno. Tako 18 godina imaju sve osobe koje su
duevno i telesno nalaze na stepenu zrelosti prosenog 18-togodinjaka, a ne one koje
su stvarno napunile 18. godina: Toma ivanovi, Da li je preporuljivo da sudija moe
za jednu radnju koja izriito ne ulazi u zakonsku normu da kazni i da je smatra protivpravnom, Pravosue, 1938, Br. 3, str. 259-260. ivanovi ova shvatanja vidi kao krenje naela zakonitosti.
91
U Engleskoj postoji zakon koji se zove Interpretation act dok veina evropskih
graanskih zakonika i drugih zakona imaju uvodne norme o tumaenju i osnovnim ciljevima zakona: Nikola Viskovi, Tumaenje u pravu, Pravni ivot, Beograd, 1988, br. 7-8,
str. 1012.
362
nja obzirom na subjekt. Autoritarnim tumaenjem nazivaju se sva tumaenja dravnih organa obzirom da imaju odreenu pravnu snagu. Doktrinarnim tumaenjem se nazivaju sva tumaenja nedravnih subjekata poto ona nemaju pravnu snagu.
Prema tome da le je tuma obavezan jezikim znaenjem norme ili
ne, tumaenje se moe podeliti na vezano i slobodno. Oti je stav nauke
da slobodno tumaenje, po samoj svojoj odredbi nije tumaenje im neko
tumaenje nije ogranieno samom normom, onda je ono, nesumnjivo,
stvaranje prava.
Prema tome da li je za pravo znaenje norme bitna volja tvorca norme ili nije, tumaenje se moe podeliti na subjektivno i objektivno.
Prema predmetu koji se tumai, tumaenje je mogue podeliti na
ue i ire. Pod uim tumaenjem se podrazumeva tumaenje postojee
pravne norme, dok se pod tumaenjem u irem smislu podrazumeva tumaenje pravnih praznina. Poto u sluaju praznina nema pravne norme
koja bi se tumaila, onda se pribegava tumaenju celog pravnog sistema
odnosno svih normi.
Prema obimu (sadraju) moguih znaenja jeziki neodreenih normi, tumaenje je mogue podeliti na srednje, sueno i proireno.
Prema vremenu koje se uzima kao merodavno za utvrivanje smisla
pravne norme tumaenje moe se podeliti na statiko i evoluciono.
Prema metodu (sredstvu) mogue ga je podeliti na jeziko, logiko,
sistemsko, istorijsko i ciljno.
Ne postoji posebna podela tumaenja na vrste koja bi bila odlika samo krivinog prava.
3.1. Tumaenje po metodama (sredstvima)

Od svih podela tumaenja verovatno najznaajnija je podela prema
sredstvima odnosno metodama tumaenja. Sama radnja tumaenja u najuem smislu te rei se odnosi na primenu ovih sredstava. Otuda se i primena pojedinog od ovih sredstava i sama naziva tumaenjem, koje se vezuje
za to sredstvo. Tako se tumaenje pomou jezika naziva jeziko tumae92 93
nje, pomou logike logiko tumaenje itd.
92

185; Mihajlo Vukovi, Interpretacija pravnih propisa, kolska knjiga, Zagreb, str. 48.
93
52; Vukovi tumaenje po metodama naziva jo i tumaenje po izvanpravnim pravilima, suprotstavljajui ih tumaenju koje se sprovodi po pravilima koja nameu same pravne norme:
363
3.1.1 Jeziko tumaenje

Jeziko tumaenje je prvi zadatak tumaa i njime se utvruje jeziko
znaenje pravne norme. Metoda jezikog tumaenja se slui pravilima
kojima je podvrgnut jezik kao sredstvo izraavanja pravnih normi. Ta
pravila se nalaze u nauci o jeziku koja se moe podeliti na delove spram
elemenata jezika koji su predmet njihovog prouavanja. Tako su osnovni
elementi jezika rei, izrazi, reenice i znakovi interpunkcije. Spram toga
se i jeziko tumaenje moe podeliti na leksiko, gramatiko. sintaktiko
94
i interpunkcijsko tumaenje.
Svakako treba teiti tome da jezik pravne norme bude jasan i odre95
96
en. Ipak, jeziko znaenje prava je vrlo retko potpuno jasno i odreeno.
Glavni problemi u ovoj vrsti tumaenja su nesavrenost samog jezika i
97
upotreba nedovoljno odreenih pojmova za izraavanje pravnih normi.
Koliko god da je jezik savreno izraen i ostaje jedna injenica da su
98
misli uvek bogatije od jezika. Znaenja koja psiha pridaje svojim misli99
ma uvek su sloenija nego mogunosti jezika da ih izraze. Rei esto
nemaju jasno omeena znaenja ve se deava da jedna re ima vie zna100
enja (homonimi). Takoe, mogue je da vie rei ima ista znaenja
(sinonimi).
Neodreeni pojmovi su nunost pravnog izraavanja. Svaka opta
pravna norma mora da se sastoji iz optih pojmova. to je norma veeg
stepena optosti, to se moraju upotrebljavati pojmovi veeg stepena optosti, koji su opet u veem stepenu neodreeni. Drugim reima, obim
94
Jeringu se pripisuje misao da zakonodavac treba da je mudar kao filozof, a da govori kao seljak, navedeno prema: ore Tasi, Znaaj jezika pri tumaenju, Arhiv za
pravne i drutvene nauke, Beograd, mart 1938, Br. 3, str. 278.
96
Gramatiko ili jezikovno tumaenje [je]. Samo za sebe bez vrednosti...: Dragoljub Aranelovi, Ehrenzweig-ova gledita o tumaenju i popunjavanju zakona, Brani,
Beograd, 1935, Br. 1, str 7.
97
str. 56-57. Nedovoljno poznavanje pravila jezikog tumaenja od strane tumaa ili tvorca
norme svakako stvara probleme u tumaenju, ali je manjeg znaaja poredei ga sa prvonavedenim problemima.
98
Broj ideja u ljudskom duhu raste bre nego broj rei da ih opie. Tako dolazi do
upotrebe istih rei u vie znaenja: ore Tasi, Znaaj jezika pri tumaenju, Arhiv za
pravne i drutvene nauke, Beograd, mart 1938, Br. 3, str. 277.
99
100
Re operacija ima razliita znaenja u zavisnosti ko ju je upotrebio, hirurg,
matematiar, general, bankar ili umar: ore Tasi, Znaaj jezika pri tumaenju, Arhiv
za pravne i drutvene nauke, Beograd, mart 1938, Br. 3, str. 276.
95
364
znaenja pojmova koji su upotrebljeni u pravnoj normi raste sa stepenom

optosti same norme. Obim pojmova koji se koriste je neodreen sve dok
se pojam ne dovede u vezu sa konkretnim sluajem koji se tumai. Nor101
ma, dakle, ima razliito znaenje u razliitim sluajevima. Ova vrsta
problema se reava tumaenjem po obimu.
Jedna posebnost jezikog tumaenja u polju meunarodog krivinog
prava lei u injenici da se meunarodni ugovori kao izvori meunarodnog krivinog prava sastavljaju na vie jezika. U sluaju sumnje u jeziko
znaenje teksta moe se izvriti poreenje jezikog znaenja na vie razli102
itih jezika kako bi se dolo do pravog znaenja.
3.1.2. Logiko tumaenje

Logiko tumaenje jeste utvrivanje znaenja odnosno smisla pravne
103
norme upotrebom logike odnosno njenih naela. U prvom redu ono slui
104
za proveru znaenja dobijenog jezikim tumaenjem. Pri tome znaenje
dobijeno logikim metodom tumaenja slui za ispravljanje jezikog znae105
nja. Meutim, mogue ju je upotrebiti i za izvlaenje onog znaenja prav106
ne norme koje nije izraeno. Iako je stepen pouzdanosti ove dve vrste logikog tumaenja je razliit, on ne zavisi od vrste, ve od naela i pravila lo107
gike koja su upotrebljena za tumaenje. Postoje etiri osnovna naela logike koja se koriste u ovoj vrsti tumaenja: naelo istovetnosti, naelo pro108
tivrenosti, naelo iskljuenja treeg i naelo dovoljnog razloga. Zakljuci
101

str. 57-58.
102
Franjo Bai, Krivino pravo-opi dio, Informator, Zagreb, 1980, str. 108.
103
str. 107.
104
Oleg Mandi, Sistem i interpretacija prava, Narodne novine, Zagreb, str. 184;
Radomir Luki, Tumaenje prava, Savremena administracija, Beograd, 1961, str. 108;
Vukovi smatra da su ove dve vrste tumaenja toliko povezane da ih je teko, ali ne i nemogue, razdvojiti: Mihajlo Vukovi, Interpretacija pravnih propisa, kolska knjiga, Zagreb, str. 84.
105
85-86.
106
str. 107.
107
str. 109.
108
Mandi ih naziva glavnim zakonima logikog miljenja: Oleg Mandi, Sistem
i interpretacija prava, Narodne novine, Zagreb, str. 184; Vukovi ih naziva aksiomima
i navodi Schopenhauera koji ih naziva metalogikim istinama: Mihajlo Vukovi, Interpretacija pravnih propisa, kolska knjiga, Zagreb, str. 83.
365
dobijeni njima su potpuno pouzdani tako da se bez izuzetka mogu upotrebi109

ti, bez obzira koja vrsta logikog tumaenja je u pitanju. S druge strane
postoje i odreena pravila logike koja nisu toliko pouzdana kao sredstvo tu110
maenja i mogu se upotrebljavati samo uz veliku meru opreza. Ovde bi
spadali tzv. pravilo zakljuivanja po suprotnosti, pravilo zakljuivanja od
111
veeg ka manjem, pravilo zakljuivanja od manjeg ka veem itd.
3.1.3. Sistematsko tumaenje

Sistematsko tumaenje je utvrivanje znaenja pravne norme putem
112
njenog odnosa sa drugim normama sistema kojem pripada.
Svaki skup raznovrsnih pojedinosti ima potrebu da se uredi kako bi
se uinio preglednim i time olakalo saznavanje skupa. To sreivanja
ostvaruje se sistematizovanjem prema jednom merilu kako bi se stvorio
sistem. Ako bi se kojim sluajem upotrebilo vie od jednog merila, onda
sistem ne bi bio jedinstven, pa se ni ne bi mogao nazvati sistemom. Sistem koji je napravljen pravilno, odnosno na osnovu jednog merila, stvara
razliite odnose (jednakosti, slinosti, suprotnosti) izmeu pojedinosti koje ine deo sistema. Ti odnosi omoguavaju saznavanje delova sistema,
113
istina, samo do odreene mere.
Budui da su raznovrsne, pravne norme, takoe, tee da se sistematizuju. Nema krivinopravnog sistema koji ne tei logikoj zaokruenosti,
114
neprotivrenosti i usklaenog delovanja njegovih elemenata. Poto se
sistem pravnih normi ureuje, kao i drugi sistemi, jedinstvenim merilom,
109
str. 109.
110
Luki dovodi u pitanje i osporava i samu pripadnost ovih pravila logici: Radomir Luki, Tumaenje prava, Savremena administracija, Beograd, 1961, str. 110-115.
111
Za Aranelovia je tumaenje po suprotnosti nelogino, ...najvea smetnja za
dalje razumno objanjavanje prava i bedno: Dragoljub Aranelovi, Ehrenzweig-ova
gledita o tumaenju i popunjavanju zakona, Brani, Beograd, 1935, Br. 1, str 7, 12; Vukovi za zakljuivanje po suprotnosti kae da je najopasniji vid tumaenja pravnih normi: Mihajlo Vukovi, Interpretacija pravnih propisa, kolska knjiga, Zagreb, str. 92; Ima
i suprotnih stavova u nauci. Tako Kambovski svrstava zakljuivanje po suprotnosti u stroga formalno-logika pravila koja mogu da se koriste za bilo koje zakljuivanje i ija tanost moe da se dokae sa apodiktinou formalne logike: Vlado Kambovski, Kazneno pravo-Opt del, 2. Avgust S-tip, Skopje, 2006, str. 192-193.
112
str. 115.
113
119-120.
114
Vlado Kambovski, Kazneno pravo-Opt del, 2. Avgust S-tip, Skopje, 2006,
str. 194.
366
mogue je pronai smisaonu povezanost izmeu normi koje ine deo si115
stema. Smisaonim povezivanjem pravne norme meudeluju i time utiu
na sopstvena znaenja. Istovremeno, tvorac sistema odreujui normi me116
sto u sistemu i tako najneposrednije utie na njeno znaenje.
Posebnost ovog vida tumaenja u krivinom pravu lei u injenici
da su krivini zakoni, u pravilu, podeljeni na opti i posebni deo. Prilikom
upotrebe ovog sredstva tumaenja uvek treba imati na umu da odredbe
posebnog dela moraju biti u saglasnosti sa odredbama opteg dela, to
117
proizilazi iz njihovog odnosa.
Nauka poznaje miljenja da, uzevi u obzir naelo zakonitosti, jeziko i logiko tumaenje po pravilu dovoljna za tumaenje krivinopravne
118
norme i da je upotreba ovog sredstva tumaenja izuzetak. Ovakvim stanovitima se moe uputiti prigovor da je krivino pravo, za razliku od
drugih grana prava, naroito graanskog, pravna grana koju drave najee kodifikuju, bilo sistemskim zakonima, bilo zakonicima. U evropskoj
kontinentalnoj pravnoj celini je retkost pronai dravu sa kodifikovanim
graanskim pravom, kao to je retkost pronai dravu koja nije kodifikovala krivino pravo. Da bi se mogao upotrebiti sistem kao sredstvo tumaenja on mora da postoji. To naravno ne znai da pravne grane koje nisu
kodifikovane uopte nemaju sistem. Sistematizovanost neke pravne grane
se moe stepenovati. Sistem moe da bude izgraen u veoj ili manjoj
meri. Usled veeg stepena kodifikovanosti, sistem je u polju krivinog
prava izgraen u veoj meri, pa samim tim prua vee mogunosti da se
koristi kao sredstvo tumaenja.
3.1.4. Ciljno (teleoloko) tumaenje

Pravo ne postoji radi sebe samog, ono je sredstvo za ostvarivanje
119
odreenih drutvenih ciljeva. Ciljno tumaenje je, prema tome, odrei-
115
str. 120.
116
str. 115.
117
Zanimljivo je da Bai ovo sredstvu tumaenja ne vidi kao samostalno, ve kao

podvrstu logikog sredstva: Franjo Bai, Krivino pravo-opi dio, Informator, Zagreb,
1980, str. 108; Isto i Kambovski: Vlado Kambovski, Kazneno pravo-Opt del, 2. Avgust
S-tip, Skopje, 2006, str. 194.
118
Tahovi zastupa ovaj stav ali ga niim ne obrazlae: Janko Tahovi, Komentar
Krivinog zakonika, Savremena administracija, Beograd, 1962, str. 34.
119
Dragoljub Aranelovi, Ehrenzweig-ova gledita o tumaenju i popunjavanju
zakona, Brani, Beograd, 1935, Br. 1, str 8.
367
vanje smisla odnosno znaenja pravne norme obzirom na drutveni cilj

120
koji ona treba da ostvari.
Kljuno pitanje kod ove metode tumaenja je nain kako se utvruje cilj
pravne norme jer se tako utvruje njen pravi smisao odnosno pravo znaenje.
U nekim sluajevima, obino ozakonjenja neke pravne grane ili veih tzv. sistemskih zakona, sam zakon u uvodu ili prvom lanu odreuje
svoj cilj. Taj cilj moe da bude dat na opti nain, ili poseban. U prvom
sluaju on prevazilazi znaenje samo tog zakona u kojem je dat i vai za
deo pravnog poretka ili, u sluaju ozakonjenja neke pravne grane, za celu
pravnu granu. U drugom on se odnosi samo na pravnu normu u kojoj je
dat ili na akt u kojem se nalazi. Nekad e se desiti da je cilj odreen na
nezadovoljavajui nain u nekoj normi pa e on morati da se ustanovi po121
mou veze sa ciljem drugih srodnih normi ili akata.
Tea mogunost je kada norma ili akt ne govore izriito ili implicitno o svom cilju i kada e tuma morati da izvlai zakljuak o cilju norme
tumaei sadraj norme, akta, pravne grane koja je u pitanju ili celokupnog pravnog poretka. Na kraju e tuma morati da se osvrne na celokupno ureenje drutva ili organizaciju nekih podruja drutvenog ivota da
122
bi doao do zakljuka o cilju norme.
Kada se utvrdi cilj norme tada se prelazi na poreenje ishoda tumaenja ostalim metodama sa ciljem norme. Treba utvrditi koji od ishoda
tumaenja, do kojih se dolo ostalim metodama, na najbolji nain i u najveoj meri ostvaruje cilj norme. Ovde se vri vrednosno ocenjivanje isho123
da tumaenja sa drutvenog stanovita.
U svakom sluaju ovo je najsloeniji zadatak u tumaenju pranih normi i zahteva od tumaa veliko socioloko znanje, sposobnost politikog
vrednovanja interesa, poznavanje istorije kako bi se ostvarivali samo savremeni, a ne i prevazieni drutveni interesi. Na kraju potrebno je da tuma
ima sposobnost shvatanja celine i razmiljanja u sistemu, povezivanja slo124
enih pravnih i drutvenih inilaca u neprotivreno jedinstvo.
120
str. 97.
121
Mihajlo
str. 107-108.
122
Mihajlo
str. 108-109.
123
Mihajlo
str. 110.
124
Radomir
str. 133.
368
Vukovi, Interpretacija pravnih propisa, kolska knjiga, Zagreb,

Luki, Tumaenje prava, Savremena administracija, Beograd, 1961,
3.1.4.1. Ciljno tumaenje u krivinom pravu

U upotrebi ovog sredstva odnosno metoda tumaenja normi razliitih pravnih grana, po prirodi stvari, mora biti razlika. Razliite grane prava imaju razliite ciljeve, pa se i razliito tumae. Prilikom korienja
ciljnog metoda tumaenja krivinopravne norme treba voditi rauna da
one slue zatiti odreenih vrednosti. Te vrednosti se zovu zatitnim
objektima. Tuma uvek mora da poe od zatitnog objekta i obima njegove zatite. Ovo stoga to je prvenstvena svrha krivinog prava zatita odreenih vrednosti u drutvu odnosno ostvarivanje tzv. zatitne funkcije
krivinog prava. Kada je utvren zatitni objekt utvren je smisao-cilj
125
krivinopravne norme. .
Meutim, ovaj pristup u tumaenju nije dovoljan za tumaenje svih
krivinopravnih normi. Norme opteg dela krivinog prava, strogo uzevi, nemaju zatitni objekat i moe se rei da slue zatiti odreenih vrednosti na posredan nain. Usled toga se za pravilno tumaenje neke norme
opteg dela krivinog prava, a to znai tumaenje u svrhu ostvarivanja zatitne funkcije krivinog prava (a to je osnovna funkcija krivinog prava
u celini, bez obzira na pripadnost pojedine krivinopravne norme optem
ili posebnom delu krivinog prava) mora potraiti njena naroita svrha u
okviru ove opte svrhe.
Drava ne samo da titi graane krivinom pravom, ve ona mora da
ih zatiti i od krivinog prava. Upravo tu lei druga svrha krivinog prava, a to je ostvarivanje tzv. garantivne funkcije krivinog prava. Svrha
krivinog prava jeste i da zatiti vrednosti ljudi od samovoljnog, nepredvidljivog kanjavanja ili kanjavanja na osnovu neodreenog ili zakona
126
sa povratnim vremenskim delovanjem.
Ove dve najvanije svrhe krivinog prava, u skladu sa kojima treba
127
tumaiti krivinopravne norme imaju i svoje zakonsko odreenje. Zatitna funkcija ima svoje mesto u odredbi lana 3. KZ-a o osnovu i granicama krivinopravne prinude i odredbi stava 2. lana 4. KZ-a o optoj
svrsi krivinih sankcija. Garantivna funkcija ima svoje mesto u zakonu u
odredbi lana 1. KZ-a o naelu zakonitosti.
125
Bai smatra da je ovo naroita crta tumaenja u krivinom pravu: Franjo Bai,
Krivino pravo-opi dio, Informator, Zagreb, 1980, str. 106.
126
Zoran Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika, Slubeni glasnik, Beograd,
2007, str. 26.
127
Dve najvanije funkcije krivinog prava svoj izraaj u nauci krivinog prava dobile su u dvama krivinopravnim naelima. To su naelo legitimnosti i naelo zakonitosti.
Treba naglasiti da je obuhvat naela legitimnosti iri od same zatitne funkcije krivinog
prava, kao to je obuhvat naela zakonistosti iri od garantivne funkcije krivinog prava.
369
Ako se poe od nespornog stava da zatitna funkcija krivinog prava

jeste njegova prvenstvena funkcija onda bi logika nalagala da prvenstveni
znaaj u tumaenju krivinog prava ima ona odredba u kojoj se sadri
ova funkcija, a to je odredba o naelu o osnovu i granicama krivinopravne prinude. Drugorazredni znaaj bi trebalo da ima ona odredba u kojoj
se sadri garantivna funkcija, a to je odredba o naelo zakonitosti. Meutim, veinsko opredeljenje u naoj nauci stoji na upravo suprotnom stavu.
Istie se prvorazredni znaaj naela zakonitosti u tumaenju, a znaaj na128
ela o osnovu i granicama krivinopravne prinude se ne pominje ili je
129
ono stavljeno u drugi plan zajedno sa ostalim naelima krivinog prava.
Posebno su zanimljivi stavovi koji ne prave razliku u znaaju koji pojedi130
na naela krivinog prava imaju za tumaenja krivinopravnih normi.
Postoji objanjenje za ovakve stavove.
Jedan od razloga je jednostavnija i prostija upotreba mehanizama
naela zakonitosti u poreenju sa upotrebom mehanizama naela o osnovama i granicama krivinopravne prinude.
Naelo zakonitosti se koristi veoma jednostavno. Ono ne zavisi od
procena i vrednovanja ve od davanja odgovora na prosta pitanja. Da li je
krivinopravna norma pisana ili nepisana? Da li je krivinopravna norma
ima povratno dejstvo ili nema? Da li je stvorena od strane zakonodavaca
ili ju je stvorio tuma popunjavajui prazninu analogijom? Odgovori na
ova pitanja su jednostavni: ili da ili ne. Upotreba naela zakonitosti ne
zahteva naroito sloene misaone mehanizme.
S druge strane upotreba naela o osnovama i granicama krivinopravne prinude zahteva sloene misaone operacije koje ukljuuju vrednovanja i ocene kod kojih tuma norme procenjuje da li opta svrha krivinih sankcija ne zahteva izricanje krivine sankcije, ili uzima u obzir...
128
Prema Tahoviu u tumaenju krivinopravne norme mogu se koristiti opta

pravila o tumaenju zakona samo ako se ne protive naelu zakonitosti.: Janko Tahovi,
Komentar Krivinog zakonika, Savremena administracija, Beograd, 1962, str. 33; Prema
ejoviu pri tumaenju krivinih zakona uvek se mora voditi rauna o principu zakonitosti kao jednom od vodeih principa krivinog prava: Bora ejovi, Krivino pravo-Opti
deo, Jugoslovenski zavod za produktivnost rada, Beograd, 1985, str. 174-175.
129
Prema Baiu granice svakog tumaenja odreuje princip zakonitosti u svojoj
integralnosti ali se granice tumaenja odreuju i putem onih naela Ustava koja su poloena u temelje samog krivinog prava i tu svrstava sva ostala naela krivinog prava:
130
Kambovski zauzima zanimljiv stava prema kojem tumaenje kaznenopravne odredbe kao sredstva za ostvarivanje cilja ima ogradu koja se sastoji u osnovnim naelima
kaznenog prava i ljudskim pravima i slobodama koje su nuan unutranji korektiv ciljnom
tumaenju: Vlado Kambovski, Kazneno pravo-Opt del, 2. Avgust S-tip, Skopje, 2006,
str. 192.
370
...okolnosti koje pokazuju da je postignuta svrha kanjavanja. Tuma

odmerava kaznu imajui u vidu svrhu kanjavanja i uzimajui u obzir
sve okolnosti ili ocenjuje da se sa ublaenom kaznom moe postii svrha kaanjavanja.
Drugi razlog zbog kojeg u naoj nauci preovladava stava koji naglaava znaaj naela zakonitosti u tumaenju krivinopravnih normi, a zanemaruje ili umanjuje znaaj drugih naela lei u injenici da od ostvarivanja zahteva koje naelo zakonitosti postavlja pred tumaa zavisi da li
e uopte doi do primene krivinog prava. Ostvarivanje zahteva koje
ostala naela stavljaju pred tumaa, u dobrom broju sluajeva (ne uvek!),
ostavljaju samo izbor izmeu razliitih vrsta sankcija, ali e krivino pravo svakako biti primenjeno.
Moda najvaniji razlog je razlika u pretnji koju neostvarivanje pojedinih funkcija krivinog prava predstavlja za oveka kao subjekta prava
i sloboda.
Osnovna funkcija krivinog prava jeste zatitna funkcija odnosno
zatita odreenih vrednosti od povrede ili ugroavanja, bez obzira od koga dolaze. Te povrede i ugroavanja, u pravilu, dolaze od drugih ljudi. S
druge strane, garantivna funkcija krivinog prava, predstavlja zatitu od
samog krivinog prava. Ova funkcija bi trebalo da sprei povredu ili
ugroavanje prava i sloboda ljudi, ne od drugih ljudi, ve od dravnog
mehanizma sile jer jedino on moe da (zlo)upotrebljava krivino pravo.
Ne treba dokazivati koliko je ova pretnja pravima i slobodama ljudi bila
ozbiljnija i tea u vreme kada je stvoreno naelo zakonitosti nego pretnja
koju predstavljaju drugi ljudi.
Zakljuak je da je za primenu krivinog prava, s jedne strane, daleko
jednostavnije, jasnije dejstvo naela zakonitosti nego dejstvo naela o
osnovama i granicama krivinopravne prinude. S druge strane pretnja koju je predstavljalo neostvarivanje garantivne funkcije krivinog prava je
bila daleko tea po ljude nego pretnja neostvarivanja zatitne funkcije, pa
je normalno da je dugi niz godina u ii zanimanja pravne nauke bilo ono
naelo koje je sluilo za ostvarivanje te funkcije-naelo zakonitosti. Prirodna posledica toga je preovlaujui stav u nauci koji istie znaenje naela zakonitosti za tumaenje prava, a proputa da uoi puno znaenje naela o osnovama i granicama krivinopravne prinude.
Da li ovaj stav u potpunosti opravdan?
ini se da nije. Cilj krivinog prava je ostvarivanje zatitne funkcije odnosno zatita odreenih vrednosti od ponaanja koja ih povreuju ili ugroavaju. Ve je naglaeno da norme opteg dela krivinog prava nemaju svoje
zatitne objekte. One slue ostvarenju zatitne funkcije krivinog prava posredno, preko svojih naroitih svrha u okviru ove opte svrhe.
371
Nuna odbrana, na primer, ima svoju naroitu svrhu da prui zatitu

pravu kada se ono nae u sukobu sa nepravom. Jedan od uslova za njeno
postojanje je da je odbrana neophodno potrebna. Zakonodavac ne kae
nita oko toga koja je odbrana neophodno potrebna ve to kao faktiko
pitanje preputa tumau. Ovo je najsporniji uslov njenog postojanja i izaziva najvie tekoa u primeni. Odgovor na ovo pitanje u sutini odreuje
granice nune odbrane. Preovlaujui stav u naoj nauci kae da je neophodno potrebna ona odbrana kojom se mogao delotvorno odbiti napad uz
najmanju povredu napadaevih dobara. Ili obrnuto: potrebno je da se u
najveoj meri tede napadaeva dobra, a da se pri tome na ugrozi delotvornost odbrane. Osnov za ovakvo odreivanje pojma neophodno potrebne odbrane ne nalazi se u samom tekstu zakona ve proizilazi iz smi131
sla nune odbrane i njene socio-etike funkcije. To znai da e tuma
odrediti krajnje granice nune odbrane tumaei smisao nune odbrane i
njenu socio-etiku funkciju u svakom pojedinom sluaju. ini nam se da
on to tumaenje ne moe da obavi a da ne stavi smisao nune odrane i
njenu socio-etiku je u okruenje opte svrhe krivinog prava-zatite odreenih vrednosti. Na kraju krajeva i smisao nune odbrane je njena funkcija su postavljeni sa osvrtom na osnovnu funkciju krivinog prava-zatit132
nu funkciju. Nuna odbrana je u slubi te funkcije.
Ono to se esto zaboravlja jeste da prilikom tumaenja krivinopravne norme tuma mora da vodi rauna da je veliki broj pojmova u krivinom pravu, iako su jeziki i logiki stalni, vrednosno promenljivi. Ti
pojmovi su podloni oceni sa stanovita razliitih moralnih, socijalnih,
133
psiholokih ili pravnopolitikih stavova ili opredeljenja. Ova pojava naroito dolazi do izraaja kod sankcionisanja na nain koji je delimino
opisan. U savremenom krivinom pravu zakonodavac stavlja sve vie tereta, pa sledstveno tome i vie odgovornosti, na lea sudije putem instituta odmeravanja kazne. Ovaj institut stvara velike mogunosti sudijama da
134
putem tumaenja odreuju smisao pravnih normi. Veliki broj odredbi
KZ-a dozvoljavaju sudijama da odmeravajui kazne ili druge sankcije sami odrede cilj krivinopravne norme u svakom pojedinom sluaju. U pi-
131
Zoran Stojanovi, Krivino pravo-Oti deo, Pravna knjiga, Beograd, 2006,
str. 145.
132
ore Tasi, O tumaenju krivinopravnih i finansiskih zakona, Arhiv za pravne i drutvene nauke, Beograd, 1935, Br. 1-2, str. 4.
134
Tasi u originalu koristi izraz individualizacija kazne: ore Tasi, O tumaenju krivinopravnih i finansiskih zakona, Arhiv za pravne i drutvene nauke, Beograd,
1935, Br. 1-2, str. 4.
133
372
tanju su odredbe koje daju slobodu sudijama da pri odluivanju uzmu u

obzir, imaju u vidu ili vode rauna o svrsi kanjavanja ili svrsi drugih sankcija. Tu bi bile i sve odredbe koje ima daju mogunost da ocene postizanje svrhe kanjavanja.
Ovaj zakljuak nikako ne znai da su samo pojmovi koji se nalaze u
odrebama posveenim sankcionisanju vrednosno promenljivi. Upravo objanjen pojam neophodno potrebne odbrane je samo jedan od takvih
primera. Osim shvatanja o socio-etikoj funkciji nune odbrane nauka je
svojevremeno poznavala i shvatanje o individualistikoj funkciji nune
odbrane. Ukoliko se prihvati shvatanje o socio-etikoj funkciji nune odbrane onda nije doputeno tumaenje pojma neophodno potrebne odbrane
na taj nain da on dozvoljava veliku nesrazmeru izmeu dobara koja su
ugroena napadom i onih koja se povreuju pri odbrani, naroito u sluaju kada se ova dobra ni po znaaju ni po vrednosti ne mogu uporeiva135
ti. Ukoliko se prihvati shvatanje o individualistikoj funkciji nune odbrane onda jeste doputeno ovo tumaenje. Pri svemu ovome nema promene samog pojma nepohodno potrebne odbrane, ve, obzirom na injenicu da je on vrednosno promenljiv, dolazi samo do promene njegovog tumaenja spram drugog vrednosnog stanovita.
Veliki broj instituta opteg dela krivinog prava imaju pojmove koji
su vrednosno promenljivi na nain koji je ovde opisan. ini se da to govori da je u naoj nauci dolo do neopravdanog zanemarivanja naela o
osnovu i granicama krivinopravne prinude koje predstavlja zakonski izraz osnovne funkcije krivinog prava, a to je njegova zatitna funkcija. U
daleko veem broju sluajeva tuma e imati praktinu potrebu da primeni naelo o osnovu i granicama krivinopravne prinude nego naelo zakonitosti, a u isto vreme primena prvopomenutog naela, kako smo pokazali
na primeru nune odbrane, pred njega stavlja daleko vee i zahtevnije zadatake i napore. Obaveze koje naelo zakonitosti postavlja pred tumaa
su relativno jednostavne. Tuma ne sme da primenjuje nepisanu normu i
onu sa povratnim dejstvom. Takoe ne sme da se postavi u ulogu zakonodavca i da popunjava praznine analogijom. Ovo su toliko dobro utemeljeni i nesporni zahtevi koje naelo zakonitosti postavlja pred tumaa da ih
ne treba ni pominjati. Koji jo zakonodavac u Evropskoj kontinentalnoj
pravnoj celini nema pisano krivino pravo ili stvara norme sa povratnim
pravnim dejstvom? Odgovor je jasan-nijedan. ak i kada bi neko pokuao
135
Shvatanje o socio-etikoj funkciji nune odbrane ne dozvoljava ni veliku nesrazmeru izmeu dobara koje je mogue koliinski uporeivati: Nikola Srzenti, Aleksandar
Staji, Ljubia Lazarevi, Krivino pravo Jugoslavije, Savremena administracija, Beograd, 1996, str. 183.
373
to da uradi, primena naela zakonitosti na ovakve sluajeve bi bila jednostavna da jednostavnija teko moe da bude. Razlog za ovo je injenica
da je naelo zakonitosti odgovor jednog vremena, druge polovine XVIII
veka, i jedne epohe u razvoju ljudske civilizacije kada se krivino pravo
zloupotrebljavalo na naine koje naelo zakonitosti sasvim jasno i nesporno zabranjuje i ograniava. Danas se ono toliko dobro utemeljilo i toliko je nesporno kao vrednost da praktina potreba za njegovom prime136
nom u krivinom postupku jedva da postoji.
Ne treba, na kraju, zaboraviti da isticanje principa zakonitosti u
krivinom kodeksu ne znai da su ve samim tim i stvarno osigurane
osobne slobode i prava ovjeka. Povijest nam nudi dosta primjera da je
ovo naelo, i kada je bilo istaknutoi u ustavu i u krivinom zakonu, bilo
samo pravni ukras, mrtvo slovo. Tano je da ima malo nedemokratskih
zakona, ali da ima dosta nedemokratske prakse. Stvarni izvori zakonitosti su u itavom karakteru drutvenog i pravnog poretka, u intencijama
politikih i dravnih organa i njihovim koncepcijama o demokraciji, o
mjestu i poloaju graana u drutvu; znaenje tih momenata koji su izvan krivinog prava, te ope demokratske klime, za princip zakonitosti
toliko je vee to se samo u ogranienoj meri moe provesti naelo odreenosti zakonskih bia i to se primjena zakona ostvaruje uz iroka
ovlaenja suda, to ukljuuje iroke ekstenzivne i teleoloke metode
137
tumaenja.
Ono to danas otvara prave i sutinske mogunost kao sredstvo za
zloupotrebu krivinog prava jeste njegova vrednosno promenljiva dimenzija koja dolazi do izraaja upravo kada se ono teleoloki odnosno ciljno
tumai. A to znai kada se tumai u skladu sa njegovom osnovnom funkcijom-zatitom odreenih vrednosti odnosno kada se (zlo)upotrebljava
naelo o osnovama i ogranienju krivinopravne prinude kao zakonski izraz ove funkcije.
Kao zakljuak moe se istai da su mogunosti koje tuma ima da oblikuje krivinopravnu prinudu (zlo)upotrebljavajui naelo o osnovama i
granicama krivinopravne prinude danas daleko vee nego kada (zlo)upotrebljava naelo zakonitosti. Stoga se i u nauci krivinog prava mora pokloniti duna panja ovim promenama u krivinom pravu, koje se slobodno
mogu nazvati istorijskim, na taj nain da se istakne znaaj naela o osnovama i granicama krivinopravne prinude kao kljunog i rukovodeeg u tu-
136
Vea opasnost po princip zakonitosti prijeti od nedovoljno preciznih zakonskih

opisa nego od analogije, koja se dosta retko primenjuje.: Franjo Bai, Krivino pravoopi dio, Informator, Zagreb, 1980, str. 101.
137
Franjo Bai, Krivino pravo-opi dio, Informator, Zagreb, 1980, str. 101-102.
374
maenju krivinopravnih normi. Cilj ove ideje nije da se stvori stanje koje
tumau skree panju na mogunosti zloupotrebe koje pred njega postavlja
ovo naelo, ve da se ukazivanjem na posledice njegove neodgovarajue
primene povea stepen odgovornosti nosilaca tumaenja.
3.2. Meusobni odnos metoda (sredstava) tumaenja

Svi oblici tumaenja o metodi nalaze se u meureagovanju, delujui
jedni na druge i oplemenjujui se. Svaki od metoda primenjen sam za sebe, teko moe da da zadovoljavajui ishod u postupku tumaenja, stoga
138
se u pravilu upotrebljavaju zajedniki. Tuma mora da povezuje ishode
139
dobijene pojedinim sredstvima tumaenja u jednu loginu celinu. Izmeu ostaloga, ovo je posledica injenice da metode tumaenja ulaze jedna
u drugu odnosno da nisu vrsto i jasno razgranienje Ovo oteava poku140
aj razgranienja metoda na podvrste.
Pri tome je najvaniji odnos jezikog sa ostalim sredstvima tumaenja obzirom da je ono glavno sredstvo tumaenja. Ono je glavno u smislu
141
da se od njega se uvek polazi, ono je prvo sredstvo u tumaenju. Ostala
sredstva slue samo ispravljanju jezikog znaenja kada se ono ne pokla142
pa sa pravim znaenjem.
Tu se ne sme zapasti u greku i pomisliti da ako jezik jeste glavno
sredstvo tumaenja, odnosno polazite, da onda ono jeste i prvenstveno
sredstvo tumaenja. Polazni poloaj za istraivanje tumaenja prava jeste
tumaenje teksta uopte-jeziko tumaenje. Obzirom da je jeziko tumaenje esto neodreeno, niim ogranieno i nema odgovor na pitanje koje
138
Oleg Mandi, Sistem i interpretacija prava, Narodne novine, Zagreb, str. 210;
Nikola Viskovi, Jezik Prava, Naprijed, Zagreb, 1989, str 163.
139
140
I pored ovog naelnog stava Vukovi deli metode tumaenja na: jeziko, logiko i ostale metode gde spada sistemsko, istorijsko i ciljno tumaenje: Mihajlo Vukovi,
Interpretacija pravnih propisa, kolska knjiga, Zagreb, str. 41; Luki deli metode na jeziku, grupu metoda koje su logike i gde svrstava logiki i sistemski metod i grupu metoda koje su socioloke gde svrstava istorijsko i sistemsko tumaenje: Radomir Luki, Tumaenje prava, Savremena administracija, Beograd, 1961, str. 49; Mandi deli metode na
analitike gde svrstava jeziku i logiku metodu i sintetike gde svrstava istorisku, sistemsku i ciljnu meodu tumaenja: Oleg Mandi, Sistem i interpretacija prava, Narodne novine, Zagreb, str. 178. Svi pisci se slau da su jezika i logika metoda tumaenja vrsto povezane.
141
Janko Tahovi, Komentar Krivinog zakonika, Savremena administracija, Beograd, 1962, str. 33.
142
str. 49.
375
od moguih ishoda tumaenje je ispravno odnosno koje tumaenje je pravo tumaenje, pravna nauka je stvorila pomenuta sredstva kojim se preva143
zilazi ovaj problem. Upravo ovo poslednje govori da ta druga sredstva
jesu prvenstvena jer e se na kraju postupka tumaenja pravo znaenje
pravne norme utvrditi ostalim sredstvima, a ne jezikom, iako e jeziko
144
tumaenje dati okvir u kome e se kretati tuma.
Mogunosti za iznalaenje pravog smisla norme su razliite u zavisnosti od primenjene metode. Najmanje su mogunosti jezikog tumaenja, logiko tumaenje ima neto vee mogunosti, a najdalje se moe
otii ciljnom metodom tumaenja pravne norme. Ve je istaknuto da je
svrha pravnih normi ostvarivanje nekog drutvenog cilja. To znai da svi
metodi tumaenja koji ne uzimaju cilj norme u obzir moraju biti podree145
ni onom metodu kod kojeg je on kljuan. Iz ovog razloga se vie razliitih ishoda tumaenja do kojih se dolazi upotrebom vie razliitih metoda tumaenja ne iskljuuju ve ograniavaju. Jezika metoda je ogranie146 147
na logikom, a logika je ograniena ciljnom.
143
Natalie Stoljar, Interpretation, Indeterminacy and Authority: Some Recent

Controversies in Philosophy of Law, The Journal of Political Philosophy, Vol. 11, No. 4,
2003, p. 471.
144
Nauka poznaje i drugaija miljenja kod kojih se ne pravi ova otra razlika u postupku tumaenja izmeu jezikog, kao poetnog, i ostalih metoda. Tako Mandi smatra
da treba imati na umu injenicu da se u svakom sluaju radi o jednom jedinstvenom procesu interpretacije u kome se prepliu metode tumaenja upotpunjujui jedna drugu:
Oleg Mandi, Sistem i interpretacija prava, Narodne novine, Zagreb, str. 154; Vukovi
pie da mnoge od metoda tumaenja ulaze jedna u drugu pa njihovo potpuno sistemsko
razgranienje nije mogue: Mihajlo Vukovi, Interpretacija pravnih propisa, kolska
knjiga, Zagreb, str. 41.
145
146
Cilju shodna metoda je vladajua...: Dragoljub Aranelovi, Ehrenzweig-ova
gledita o tumaenju i popunjavanju zakona, Brani, Beograd, 1935, Br. 1, str 7; Ono
[ciljno tumaenje] je merodavno u sluaju kolizije rezultata do kojih se dolazi primenom
pojedinih metoda tumaenja.: Zoran Stojanovi, Krivino pravo-Opti deo, Pravna knjiga, Beograd, 2006, str. 59; ...osobito pomou ciljnog tumaenja utvruje se pravo znaenje norme.: Radomir Luki, Tumaenje prava, Savremena administracija, Beograd,
1961, str. 49. Viskovi ima neto drugaije miljenje. Prema njemu najvanije je sistemski
metod tumaenja koji on naziva normativnopravni kod ili sistem opih pravnih normi i
pravnih principa: Nikola Viskovi, Tumaenje u pravu, Pravni ivot, Beograd, 1988, br.
7-8, str. 1007-1008. Vie o ovom metodu tumaenja kod istog pisca na strani 1012.
147
Viskovi smatra da e sistemsko tumaenje biti ono koje ...posreduje i hijerarhijski rasporeuje ostale metode tumaenja. Pored toga to se prinudnim obraanjem tumaa opim normama dolazi do vladajuih vrednostim i ciljeva i do definiranih pravnikih termina koji su integrirani u pravniuki sistem, sistemskom metodom se jo i semantiki i logiki povezuju pravne odredbe radi sastavljanja potpunih pravnih normi, a pove-
376
Ipak, ne treba smetnuti s uma da je upravo tu lei najvea mana postupka tumaenja. Ve je reeno da se problemi tumaenja prevazilaze
stvaranjem jedinstvenih pravila tumaenja. Na pravom mestu, ta pravila
ne moraju uvek imati potpuno ista znaenja kod oba subjekta tumaenja.
Na drugom mestu, ishodi tumaenja dobijeni razliitim pravilima mogu
imati nespojiva znaenja. I kao najvanije tuma moe, prema svojim interesima ili sposobnostima koristiti neka znaenja dobijena pravilima ciljnog tumaenja koja nije koristio tvorac norme:
Ova trea tekoa javlja se nadasve pri upotrebi vrijednosno-idejnih
kodova koji su stjecite suprotstavljenih skupnih interesa i ideologija (kolektivnih vrijednosnih svijesti, religijskih uverenja, politikih programa,
ekonomskih doktrina itd.), nose najnejasnija znaenja i najmanje su homogenizirani, tj. plularistiki su i meusobno konfliktni. Na taj nain se enkodiranje i dekodiranje poruke mogu ne podudarati, pa izmeu poiljaoca i
primaoca moe doi do neslaganja, ne samo u pogledu pravog ili najadekvatnijeg znaenja poruke, nego i u pogledu nizova njenih moguih znaenja. To pak znai da primalac poruke, a i ope pravne norme, redovito, barem jednim manjim delom, sam konstruira znaenja poruke - a ne samo
148
prepoznaje znaenja koja je poruci dao poiljalac
Ciljni metod tumaenja, koji bi trebao da bude kljuan i odluujui u
sluaju suprotstavljenih ishoda tumaenja dobijenih upotrebom razliitih
metoda je upravo onaj koji ostavlja slobodan prostor za proizvoljnost i ar149
bitrernost u tumaenju.
U polju krivinog prava funkciju ovih jedinstvenih pravila tumaenja bi trebalo da bude poverena naelima krivinog prava, ne kao sredstvima tumaenja, nego kao sredstvima za ograniavanje mogunosti za
zloupotrebu koji ciljni metod prua tumaima. Iz razloga koji su objanje-
zuju se same pravne norme i pravni principi radi cjelovitog razumijevanja svakog od
njih.: Nikola Viskovi, Jezik Prava, Naprijed, Zagreb, 1989, str 163.
148
149
Wroblewski smatra da je ovaj metod tumaenja najsloeniji i istovremeno najneprecizniji. Usled toga u svim pravnim celinama postoji stroga socijalna selekcija i nadzor nad moralno-politikom podobnou nosilaca tumaenja, naroito sudija, ime se postie homogenizovanje vrednosno-idejnih kodova izmeu tvoraca norme i njenih tumaa:
Jerzy Wroblewski, Una base semantica per la teoria dell`interpretazione giuridica, Diritto e analisi del linguaggio, Milano, 1976. p. 368, navedeno prema: Nikola Viskovi,
Tumaenje u pravu, Pravni ivot, Beograd, 1988, br. 7-8, str. 1007, podnona napomena
13; Tarello pie da postoji organska homogenost ekonomsko-politike moi i sudstva, Giovanni Tarello, Diritto, enunciati, usi, Bologna, 1974, p. 482, navedeno prema: Nikola
Viskovi, Tumaenje u pravu, Pravni ivot, Beograd, 1988, br. 7-8, str. 1007, podnona
napomena 13.
377
ni prvenstveni poloaj meu ovim sredstvima treba dati naelu o osnova150

ma i granicama krivinopravne prinude, a zatim i ostalim naelima.
ZAKLJUAK
Za razliku od anglosaksonske porodice pravnih sistema gde postoje i
zakoni koji ureuju pravila tumaenja, u naoj porodici pravnih sistema
tumaenje prava je skoro iskljuivo tema za pravnu nauku.
Istraivanje posveeno problematici upotrebe metoda tumaenja u krivinom pravu u naoj nauci obavezno se susree oskudicom naunih radova napisanih na ovu temu. Ne postoji sistemsko nauno delo o tumaenju
krivinopravnih normi u poslednjih 8 ili 9 decenija. ta vie, teko e se
pronai bilo kakav nauni rad u vezi sa problematikom tumaenja krivinog prava. Pisac je nuno upuen na radove sistemske prirode posveene
tumaenju prava iz oblasti teorije drave i prava i na odabrana poglavlja u
udbenicima krivinog prava. Sve ostalo je izuzetno mali broj radova koji
dotiu pojedine uske teme u tumaenju krivinog prava.
Iz ove uske i ograniene literature teko se moe izvui preovlaujui nauni stav kada je u pitanju upotreba metoda tumaenja krivinopravne norme. Veina u nauci se slae da se ova pravila iscrpljuju, s jedne
strane u zabrani upotrebe zakonske ili pravne analogije kao sredstva tumaenja za popunjavanje pravnih praznina, i s druge strane u stroijoj
upotrebi metoda tumaenja obzirom na granu prava koja je u pitanju. Meutim, zakljuci izvedeni iz ovih pravilno utvrenih injenica su razliiti.
Jedan deo nauke se slae oko stava da postoje posebna pravila koja vae
za tumaenje krivinopravne norme, dok drugi stoji na upravo suprotnom
stanovitu. Ono to treba izneti kao nesunjivo veinski stav nauke jeste
kljuni znaaj naela zakonitosti kao poslednje granice u tumaenju krivinopravne norme, jer iz njega, izmeu ostaloga, i proizilazi zabrana
upotrebe analogije.
Kada se izvri analiza svih radova teko e se pronai neke posebne
odlike tumaenja krivinopravne norme, sa izuzetkom navedenih. Pravna
150
Prema Kambovskom tumaenje kaznenopravne odredbe kao sredstva za ostvarivanje cilja krivinog prava ima ogradu koja se sastoji u osnovnim naelima kaznenog
prava i ljudskim pravima i slobodama koje su nuan unutranji korektiv ciljnom tumaenju: Vlado Kambovski, Kazneno pravo-Opt del, 2. Avgust S-tip, Skopje, 2006, str.
192; Prema Baiu granice svakog tumaenja odreuje princip zakonitosti u svojoj integralnosti ali se granice tumaenja odreuju i putem onih naela Ustava koja su poloena
u temelje samog krivinog prava i tu svrstava sva ostala naela krivinog prava: Franjo
Bai, Krivino pravo-opi dio, Informator, Zagreb, 1980, str. 105.
378
nauka nije uspela da ustanovi neku posebnu potrebu za tumaenjem krivinopravne norme niti poseban postupak u kojem bi ova izvrila. Ona nije stvorila posebna pravila tumaenja krivinopravne norme koja bi bila
odvojena od pravila koja se koriste za tumaenja pravnih normi uopte. Ne
postoji posebna podela tumaenja na vrste koja bi bila odlika samo krivinog prava. Zakljuak je da se treba prikloniti onim stanovitima u nauci koja ne vide neke posebne odlike upotrebe metoda tumaenja krivinopravne
norme koje bi bile svojstvene samo reenoj pravnoj grani.
Prilikom upotrebe pojedinih metoda tumaenja odnosno sredstava
treba voditi rauna da se merila koje se koristi kod pojedinih metoda razlikuju u zavisnosti od pravne grane. Ovo naroito dolazi do izraaja kod
ciljnog metoda tumaenja obzirom da su ciljevi razliitih pravnih grana
razliiti. Za razliku od pravila ili postupka tumaenja koja nisu deo zakonodavstva u naoj porodici pravnih sistema, ciljevi pojednih pravnih grana to veoma esto jesu. Prvenstveni cilj krivinog prava je ostvarivanje
njegove zatitne funkcije odnosno zatita odreenih vednosti od ponaanja kojima se ona napadaju ili ugroavaju. Drugostepeni cilj jeste ostvarivanje njegove garantivne funkcije. Ovi ciljevi imaju svoje zakonske izraze u dvama naelima krivinog prava: prvi u naelu o osnovama i granicama krivinopravne prinude, a drugi u naelu zakonitosti. Budui da je
ciljni metod tumaenja ishodite za iznalaenje pravog smisla svake pravne norme, pa tako i krivinopravne, onda bi ono krivinopravno naelo
koje je zakonski izraz prvenstvene funkcije krivinog prava trebalo da
bude kljuno za tumaenje krivinopravne norme, a to je naelo o osnovama i granicama krivinopravne prinude. Ovaj zakljuak rada se neposredno suprotstavlja onom koji smo ve oznaili kao veinski u nauci krivinog prava.
379
Branislav Ristivojevi, Ph.D., Assistant Profesor

The use of Interpretation Methods in the Criminal Law

Abstract
The goal of this paper is to review the existing interpretation canons
in order to examine whether there are special rules at this phase of the criminal law application. Since the interpretation of the law is exclusively in
the domain of the legal science, the author has examined, with that particular goal, the existing literature related to this issue.
In the first part of the paper, the author has explained a general meaning of interpretation.
In the second part of the paper, the author has tackled general issues
of the interpretation of the law, such as the need for interpretation of legal
norms, procedure and rules that apply to the interpretation, and boundaries which shall be obeyed in this procedure. The author here draws attention to the main differences between interpretation of any legal norm and
legal norm pertaining to the criminal law.
In the third part of the paper, the author has presented the classification of the interpretation per type and he has outlined the most significant
classification of interpretation, and that is classification of interpretation per
methods or means of interpretation. In this part of the paper, the author puts
special emphasis on the targeted interpretation as a key method of interpretation due to the fact that this method provides a final answer to the question related to the real meaning of the legal norm. While doing that, the author reviews the existing scientific postulates related to the issue of interpretation of the criminal law norm. On one hand, he agrees with the opinion
that there is no special use of the method or means of interpretation in the
field of the criminal law, but at the same time he questions the opinion of
the majority in the science about the meaning of certain principles of the
criminal law as criteria while performing the targeted interpretation.
Key words: interpretation, methods of interpretation, criminal law,
norm, legal norm, functions of the criminal law, principles of the criminal
law, principle of legality, principle related to the basis and limitations of
the criminal compulsion.
380
343.272
Dr Tatjana Luki docent

ODUZIMANJE IMOVINE STEENE KRIVINIM

DELIMA ZNAAJ FINANSIJSKE ISTRAGE
Saetak: Oduzimanje imovine steene krivinim delom je specifina krivinopravna mera iji cilj je da se ni u kom sluaju ne dozvoli da
se izvrilac krivinog dela obogati izvrenjem tog dela. Zbog toga se
ova mera izrie po slubenoj dunosti, obavezno, i u korist drutvene
zajednice. Do donoenja Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz
krivinog dela u naem zakonodavstvu oduzimanje imovinske koristi
moglo se izvriti samo u sudskom postupku i samo sudskom odlukom
kojom je okrivljeni oglaen krivim za izvrenje krivinog dela. Prema
novom zakonu omogueno je i oduzimanje ne samo imovinske koristi iz
krivinog dela za koje je odreeno lice pravnosnano osueno, ve i
imovine proistekle iz krivinog dela to je iri pojam. Da bi se oduzela
imovinska korist steena krivinim delom prvo joj se mora ui u trag, a
to se postie finansijskom istragom koja ide paralelno sa krivinom istragom i njen cilj je da otkrije i identifikuje takvu imovinu, to se postie posebnim metodama i knjigovodstvenim tehnikama kojima je u ovom
radu posveena posebna panja.
Kljune rei: oduzimanje imovine, kriminalitet, finansijska istraga,
pranje novca, metod iste vrednosti, metod rashoda, knjigovodstvene tehnike
Uvodna razmatranja
Najznaajniji pomak u strategiji kontrole kriminaliteta poslednjih
decenija je ulaenje u trag i oduzimanje (konfiskacija) prihoda steenih
kriminalnim aktivnostima. Ovaj koncept potie iz priznavanja injenice
381
Dr Tatjana Luki,Oduzimanje imovine steene krivinim delima ... (str. 381411)
da tradicionalne metode sprovoenja zakona kroz gonjenje, proglaavanje

krivim i donoenje presude ne obeshrabruju uinioce onih oblika kriminaliteta koji dovode do ekonomske dobiti, ukoliko tu dobit moe da zadri
kriminalac ili njegovi saradnici, uprkos naporima uinjenim u pravosudnom sistemu.
1
Oduzimanje imovinske koristi je specifina krivinopravna mera.
Ona je specifina jer ne ulazi u sistem krivinih sankcija, ona je krivinopravna jer je vezana za izvrenje krivinog dela i izrie se u krivinom
2
postupku. Kriminalnopolitiki znaaj ove mere je nesumnjiv. Cilj ove
mere je da se ni u kom sluaju ne dozvoli da se uinilac krivinog dela
obogati izvrenjem tog dela. Zbog svog cilja, mera se izrie po slubenoj
dunosti, obavezno, i u korist drutvene zajednice. Ali, oduzimanje imovinske koristi ne ide ispred imovinskopravnog zahteva oteenog, ako je
zahtev postavljen, odnosno ako bude postavljen. Ova mera deluje u pravcu generalne, ali, istovremeno i u pravcu specijalne prevencije. Iako oduzimanje koristi nije krivina sankcija, ovom merom se na specifian nain
doprinosi ostvarenju iste svrhe koju imaju i krivine sankcije. Mera oduzimanja imovinske koristi je van sistema krivinih sankcija, i dok se svaka krivina sankcija i mera bezbednosti izrie samo uiniocu krivinog
dela, oduzimanje imovinske koristi se moe primeniti i prema treim licima na koje je preneta imovinska korist. Prema lanu 91. stavu 2. Krivi3
nog zakonika Srbije propisano je da e imovinska korist pribavljena krivinim delom biti oduzeta i od lica na koja je preneta bez naknade ili uz
naknadu koja oigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti.
U imovinsku korist se ubrajaju novac, predmeti od vrednosti i svaka
druga imovinska korist koja je pribavljena krivinim delom, a ako oduzimanje nije mogue, uinilac e se obavezati da plati novani iznos koji
odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi. Takva je protivvrednost, ustvari, slobodnom sudskom ocenom utvrena visina protivpravne imovinske
Mera oduzimanja imovinske koristi kao samostalan institut krivinog prava prvi
put se javlja u Optem krivinom zakoniku Norveke od 22. maja 1902. godine. U nae
krivino zakonodavstvo mera oduzimanja imovinske koristi, kao samostalan institut krivinog prava je uvedena 2. jula 1959. godine.
2
D.Krapac smatra da oduzimanje imovinske koristi predstavlja jednu od glavnih
mera kod krivinih dela organizovanog kriminala, ime ona gubi svoj primarni cilj uspostavljanja moralnog poretka naruenog izvrenjem krivinog dela i ponovo, kroz ideju o
prevenciji kroz represiju, dobija smisao mere bezbednosti. O ovome vie videti: D.Krapac, Pogled na neke vanije odredbe novoga hrvatskog kaznenog zakonodavstva o organiziranom kriminalitetu i pitanja njihove praktine primjene, HLJKPP 2/1998, 520.
3
Krivini zakonik RS, Slubeni glasnik RS br.85/2005, 88/2005 ispr., 107/2005
ispr. i 72/2009.
382
koristi, pa se u tom sluaju nikako ne sme dozvoliti da se na ovakav nain

oduzeta imovinska korist pretvori u imovinsku kaznu.
Imovinsku korist ini prometna vrednost prisvojenog predmeta u vreme prisvajanja, nezavisno od toga kakvu je korist okrivljeni postigao kasni4
jim disponiranjem prisvojenih predmeta . U sluaju kada se radi o krivinim delima organizovanog kriminala u imovinsku korist spada i plata (dohodak) koju je okrivljeni primao na osnovu lanstva u kriminalnoj organizaciji. Okrivljeni moe da uniti ili da pokloni predmet, ali, ako je okrivljeni daljim raspolaganjem stekao korist veu od one koja je postojala u momentu prisvajanja, oduzee mu se taj iznos. Konvencija o pranju, traenju,
5
zapleni i konfiskaciji prihoda steenih kriminalom odreuje pojam nezakonitog prihoda kao svaku ekonomsku korist od krivinih dela koja moe
da se sastoji od bilo koje imovine, a pod imovinom se podrazumeva imovina bilo kakvog opisa, materijalna ili nematerijalna , pokretna ili nepokretna, kao i pravni dokumenti ili instrumenti kojima se dokazuje vlasnitvo ili
interes u odnosu na takvu imovinu (lan1.).
Osnov oduzimanja imovinske koristi je svaka sudska odluka kojom je utvreno da je izvreno krivino delo i da oteenom nije u krivinom postupku dosuen imovinskopravni zahtev koji u celini pokriva
visinu imovinske koristi. Kada su ova dva uslova ispunjena sud je obavezan da odlukom kojom je utvrdio izvrenje krivinog dela izrekne i
oduzimanje imovinske koristi koja je tim krivinim delom pribavljena.
Pribavljena imovinska korist mora biti protivpravna, a nije dovoljno da
je samo nain pribavljanja protivpravan. Oduzimanje imovinske koristi
sud moe izrei u presudi kojom se okrivljeni oglaava krivim, u reenju o sudskoj opomeni, u reenju o primeni neke od vaspitnih mera, a
takoe i kada je licu koje je uinilo krivino delo u stanju neurainljivosti izreena mera bezbednosti. Postupak za oduzimanje imovinske kori6
sti je propisan u Zakoniku o krivinom postupku (lan 513.-520.). U
optem krivinom postupku, imovinska korist se ne moe oduzeti privremeno i unapred, ve samo kao mera bezbednosti sudskom presudom
na kraju postupka, ali su zato mogue privremene mere obezbeenja
(lan 516. ZKP-a).
T.Vasiljevi M.Gruba, Komentar Zakonika o krivinom postupku deveto izdanje, Slubeni glasnik, Beograd 2003, 927.
5
Zakon o potvrivanju Konvencije o pranju, traenju, zapleni i konfiskaciji prihoda
steenih kriminalom sainjena u Strazburu 8.novembra 1990. godine, Slubeni list SRJ br.
7 od 3.07.2002.
6
Zakonik o krivinom postupku RS, Slubeni list SRJ 70/2001, 68/2002. i Slubeni
glasnik RS 58/2004, 85/2005, 115/2005, 46/2006, 49/2007, 122/2007, 20/2009 i 72/2009.
383
Zbog mone karakteristike organizovanog kriminala da brzo transferuje dobit ostvarenu kriminalnim aktivnostima, postoji stalna opasnost
da e uinilac ili organizacija prenosom imovine kasnije onemoguiti oduzimanje nezakonito ostavarene dobiti. Zbog toga je u odreenim krivinopravnim sistemima, u cilju spreavanja ostvarenja dobiti, mogue i pri7
vremeno oduzimanje imovine ili predmeta tokom krivinog postupka .
Iako se cilj mere privremenog oduzimanja imovine u naem zakonodavstvu sastoji u obezbeenju istoimene mere bezbednosti ako bude izreena, ona svakako slui i kao mera za spreavanje daljeg ulaganja ovako
ostvarene imovinske koristi u legalne tokove i samim tim onemoguavanja oduzimanja iste tokom krivinog postupka.
Do donoenja Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivi8
nog dela u naem zakonodavstvu, oduzimanje imovinske koristi moglo
se izvriti samo u sudskom postupku i samo sudskom odlukom kojom je
okrivljeni oglaen krivim za izvrenje krivinog dela. Meutim, novine u
primeni ove mere su ve nastupile umetanjem sveze i u lan 91. stav 2.
Krivinog zakonika koji predvia da se imovinska korist ima oduzeti pod
uslovima predvienim zakonom i sudskom odlukom kojom je utvreno
izvrenje krivinog dela. Ratio legis takvog zakonskog reenja je primena
mere oduzimanja imovinske koristi i u sluajevima kada ne bude doneta
sudska odluka kojom se uinilac oglaava krivim (npr. umre ili trajno duevno oboli u toku krivinog postupka), jer i tada neko stie imovinsku
9
korist uinjenim krivinim delom. Problem se u osnovi svodi na to kako
predvideti mogunosti samostalne primene ove mere, pri emu bi osnov
za njenu primenu bila injenica da je neko stekao imovinsku korist izvrenjem protivpravnog dela u zakonu predvienog kao krivinog dela, ko10
je ne mora nuno biti i krivino delo.
Prema Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela
omogueno je i oduzimanje ne samo imovinske koristi iz krivinog dela
za koje je odreeno lice pravnosnano osueno, ve i imovine proistekle
iz krivinog dela to je iri pojam. Pod imovinom proisteklom iz krivinog dela smatra se imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca
koja je u oiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima. Oduzimanje imovine se vri od vlasnika imovine proistekle iz krivinog dela.
Oduzimanje moe biti privremeno (lan 21. 27.) ili trajno (lan 28.
Mera privremenog zamrzavanja imovine uinioca krivinog dela je predviena

u Austriji, Nemakoj i SAD-u.
8
Slubeni glasnik RS br.97/2008.
9
Stojanovi Z., Komentar Krivinog zakonika RS, Beograd 2006., str. 281.
10
Op.cit., str.281. i 282.
384
36.). Oduzimanje imovine se moe primeniti samo u sluaju krivinih dela odreenih Zakonom o oduzimanju imovine priistekle iz krivinog dela
(lan 2.).
Radi ostvarenja navedenog cilja, pravosudnim i policijskim organima su data posebna ovlaenja i tehnike radi realizacije potrebnih
mera. Tako javni tuilac moe narediti bankarskoj ili drugoj finansijskoj organizaciji da Jedinici za finansijske istrage dostavi podatke o
stanju poslovnih i linih rauna i sefova vlasnika. Takoe, naredbom
javni tuilac moe odobriti Jedinici za finansijske istrage da vri automatsku obradu podataka o stanju poslovnih i linih rauna i sefova
vlasnika (lan 20. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela).
Nae krivinoprocesno zakonodavstvo predvia mogunost kontrole
poslovanja lica za koje postoje osnovi sumnje da je uinilo krivino delo
za koje je zakonom propisana kazna zatvora od najmanje etiri godine.
Ovu kontrolu moe zahtevati javni tuilac od nadlenih dravnih organa,
bankarskih ili drugih finansijskih organizacija. Ova dokumentacija i podaci mogu da mu poslue kao dokaz o krivinom delu ili imovini pribavljenoj krivinim delom (lan 234. ZKP-a). Ova naredba predstavlja u sutini osnov za osloboenje od dunosti uvanja poslovne tajne slubenih i
odgovornih lica u bankarskim, finansijskim i drugim slinim organizacijama, na ije su uvanje inae duni prema propisima o tim organizacijama. Ukoliko se utvrdi da navedeni podaci nisu potrebni za voenje postupka, ili ako javni tuilac izjavi da protiv osumnjienog nee zahtevati
voenje postupka u roku od est meseci od dana kada se javni tuilac
upoznao sa navedenim podacima primanom mere o kojoj je re, svi dostavljeni podaci e se unititi pod nadzorom istranog sudije, o emu e
istrani sudija sainiti zapisnik.
Znaajan pozitivan pomak ovog zakonskog reenja, predvien izmenama i dopunama ZKP-a iz 2009. godine, predstavlja mogunost privremene obustave odreene finansijke transakcije, isplate, odnosno izdavanja sumnjivog novca, vrednsonih papira ili predmeta za koje postoje
osnovi sumnje da potiu od krivinog dela ili dobiti steene krivinim delom, ili su namenjeni izvrenju, odnosno prikrivanju krivinog dela., i sve
to na osnovu reenja istranog sudije.
Ovakvo reenje je neophodno dopuniti sa odredbom kojom bi se ova
mogunost kontrole poslovanja dozvolilo i prema drugim licima, a ne samo osumnjienom, ako postoje osnovi sumnje da se na bankovnim raunima nalaze sredstva pribavljena uestvovanjem u krivinim delima koja
su izvrena u okviru grupe ili zloinake organizacije.
385
1. Oduzimanje prihoda steenih krivinim delom i integrisana

finansijska istraga
Finansijske istrage su privredno - kriminalistika ispitivanja, uz
ukljuivanje prethodnih okolnosti i sredine. Ova istraga u osnovi podrazumeva preduzimanje istranih mera i radnji pronalaenja i identifikovanja nezakonito steene imovine, sredstava pranja novca, druge imovine prema kojoj treba preduzeti mere osiguranja sa ciljem oduzimanja
imovinske koristi steene krivinim delom i naplate protivvrednosti. Finansisjke istrage su po prirodi stvari dugotrajni postupci i mogi trajati i
po nekoliko godina, pa samim tim iziskuju izrazito velike kadrovske i
novane uloge.
Finansijska istraga je deo koji se vodi istovremeno sa krivinom
istragom i cilj joj je da se otkrije prihod steen krivinim delom, utvrdi imovina koja se moe oduzeti i privremeno osigura (privremeno
oduzme) imovina kako bi se omoguilo kasnije konano oduzimanje.
Dok je cilj krivine istrage da otkrije krivino delo i uinioca i da prikupi dokaze za krivini postupak, cilj paralelne finansijske istrage je
da oduzme prihod steen krivinim delom. Stoga je vano da finansijska istraga pone u ranoj fazi krivine istrage, jer rezultat obe istrage
moe biti znaajan u ostvarivanju oba cilja. Uspenim otkrivanjem i
privremenim oduzimanjem imovine spreava se njeno prikrivanje i
raspolaganje i omoguava efikasno konano oduzimanje na kraju krivinog postupka.
Da bi jedna finansijska istraga bila uspena, ona kao prvo mora
biti standardni postupak koji se primenjuje kad se istrauje krivino
delo kojim je ostvaren prihod, posebni organi moraju biti specijalizovani za finansijsku istragu i mora postojati tesna saradnja sa istranim
organima u krivinom postupku. Privremeno oduzimanje imovine kao
hitna istrana mera zahteva tesnu i direktnu saradnju policije, tuilatva i (istranog) sudije koji izdaje nalog za privremeno oduzimanje.
Specijalizacija krivinih istraitelja i tuilaca neophodna je za finansijsku istragu.
Organizacioni pristupi mogu biti razliiti, od osnivanja specijalizovane jedinice za finansijsku istragu u sastavu policije ili tuilatva,
do uspostavljanja mree specijalizovanih i osposobljenih istraitelja
koji sprovode finansijske istrage u okviru svoje nadlenosti. U svakom
sluaju, specijalizovana obuka potrebna je i tuiocima i (istranim) sudijama.
Zakonom o oduzimanju imovine steene krivinim delom u Srbiji je
prvi put uvedena specijalizovana organizaciona jedinica nadlena za fi386
nansijsku istragu u okviru Ministarstva unutranjih poslova (lan 6. i 7.),

a sam postupak finansijske istrage je regulisan odredbama lana 15. 20.
pomenutog zakona.
Ne ulazei u analizu pozitivnopravnih reenja u naem zakonodavstvu, na ovom mestu u radu bie vie rei o samoj finansijskoj istrazi
uopte, sa posebnim osvrtom na iskustva zemalja koja se istom bave ve
vie decenija, odnosno njihove dobre prakse.
2. Elementi finansijske istrage
2.a. Otkrivanje krivinog dela i uinioca - krivina istraga

Prilikom istraivanja krivinog dela (organizovanog, privrednog ili
klasinog kriminala) i prikupljanja dokaza o elementima krivinog dela,
uiniocu i sauesnicima, neophodno je sprovesti paralelnu finansijsku istragu u sluajevima kada krivino delo ima za posledicu ostvarenu imovinsku korist.
S obzirom da je svrha finansijske istrage omoguavanje oduzimanja
prihoda, ista treba da pone dovoljno rano kako bi se spreilo da uinilac
krivinog dela proda ili drugaije raspolae imovinom. Pravo vreme bi,
dakle, bilo odmsh nakon otkrivanja osumnjienog ili vie njih, a pre sprovoenja mere kojom se uinilac obavetava da se protiv njega vodi istraga (npr. pretres stana). Finansijskom istragom i analizom transakcija moe se proiriti krug osumnjienih lica, a kod prikupljanja dokaza takoe je
potrebno voditi rauna o cilju finansijske istrage (npr. prislukivanje, oduzimanje dokumentacije, itd.).
2.b. Utvrivanje prihoda steenog krivinim delom

Prihod je dokaz da je izvreno krivino delo. Otkrivanjem prihoda
koji je nastao od krivinog dela (npr. novac kojim je plaena droga, ukradeno umetniko delo ili korist steena prevarom) i istragom tog prihoda,
mogu se otkriti sauesnici ili ak organizatori krivinog dela, kao i trea
lica od kojih se moe oduzeti prihod.
Standardno, prihod koji je steen odreenim krivinim delom koji je
predmet istrage ili za koje je uinilac osuen predstavlja jedinu imovinu
koja se moe oduzeti. Veza izmeu konkretnog krivinog dela i visine
(prikrivenog) prihoda je do odreene mere oslabljena u sluaju krivinog
dela pranja novca. S druge strane, postoje pravni sistemi u kojima se primenjuje proireno oduzimanje i prebacivanje tereta dokazivanja porekla
imovine. Pored oduzimanja prihoda koji je steen odreenim krivinim
delom, ti sistemi omoguavaju oduzimanje dodatne imovine, za koju se
pod odreenim uslovima pretpostavlja da potie od krivinog dela.
387
Ako uinilac krivinog dela izvri prenos prihoda na drugo lice

koje je svesno da je to posledica krivinog dela, to lice moe odgovarati kao prikrivalac, i prihod se oduzima. Osim toga, mogue je oduzeti imovinu i od treih lica koja su stekla imovinsku korist po netrinoj
ceni i trebala su, ili su mogla znati da bi taj predmet mogao biti nezakonitog porekla, kao i od bliskih srodnika uinioca krivinog dela.
Prihod mora biti predmet oduzimanja ak i u sluaju kada je prenet na
pravno lice.
Naini za utvrivanje visine i vrste nezakonitog prihoda su razliiti.
Ponekad je to jasno iz tube oteene strane (npr. kraa, prevara, razbojnitvo). U takvim sluajevima procena tete moe biti korisna, ali ne mora biti jednaka visini nezakonitog prihoda. Kod organizovanog kriminala,
visina i vrsta prihoda utvruje se i pomou tajnih istranih radnji, prislukivanjem, tajnim praenjem i drugim posebnim merama. Na primer, u
prikupljanju dokaza o nezakonitom prometu drogama, utvruje se koliko
droge je prodato, po kojoj ceni i kome. Na osnovu tih podataka, priprema
se procena visine prihoda. U sluaju privrednog kriminala, teta ili nezakoniti prihod se utvruju ispitivanjem poslovne dokumentaicje, u saradnji
sa poreskim organom.
Prilikom utvrivanja prihoda, bitni su i podaci o finansijskim transakcijama koje su izvrili osumnjieni i druga lica. Po pravilu, pristup
bankovnim podacima je mogu samo sa sudskim nalogom i za njega moraju postojati odreeni standardni dokazi. Analizom uplata i isplata i novanih naloga utvruje se finansijski tok uinioca krivinog dela i ostalih
lica. Prilikom analiziranja finansijskog toka, esto je potrebno dobiti podatke iz inostranstva. Kada su za istragu bitni podati o transakcijama na
odreenom bankovnom raunu, nalog za praenje je znaajna mera kojom se takoe omoguava da se odmah sprei da se izvri nalog za prenos
sredstava na drugi raun, posebno u inostranstvu. U takvim sluajevima
od posebnog je znaaja imati dobru i brzu saradnju sa sudom koji izdaje
te naloge i finansijskom institucijom koja ih sprovodi.
Oduzimaju se i direktni i indirektni prihod steen krivinim delom
(npr. uinilac je prodao ukradenu sliku i za taj novac kupio vrednosne papire ija vrednost na tritu deonica poraste).
Po pravilu se rauna bruto prihod i ne oduzimaju trokovi koje je
uinilac imao da uini krivino delo (npr. prepravka vozila za ilegalni
prevoz preko dravne granice).
Utvrivanje prihoda od konkretnog krivinog dela predstavlja znaajnu osnovu i za sprovoenje privremenih mera i za sudski nalog za konano oduzimanje. U pojedinim zakonodavstvima sud odluuje o visini
388
oduzetog prihoda, ak i prema vlastitom nahoenju kada se taj iznos ne

moe precizno utvrditi. Meutim, takva odluka mora biti obrazloena,
proporcionalna i zasnovana na nalazima i ocenama finansijske istrage.
Kada se direktni prihod ne moe oduzeti (npr. ukradeno vozilo), moe se oduzeti (zakonita) imovina ija vrednost odgovara visini tog prihoda. U sistemima zasnovanim na tzv. oduzimanju vrednosti (value based
confiscation), to nije uvek preduslov. Zamrzavanje (privremeno oduzimanje) uvek je mogue na celokupnoj imovini okrivljenog.
2.v. Utvrivanje prihoda koji se moe oduzeti

Uinioci krivinog dela obino prikrivaju direktni prihod steen krivinim delom, jer on predstavlja dokaz. Osim toga, oni skrivaju i svoju
imovinu. Naime, kada se direktni prihod od krivinog dela ne moe oduzeti (pronai), mogue je oduzimanje (zakonite) imovine koja odgovara
vrednosti nezakonitog prihoda. Znaajni deo finansijske istrage je, dakle,
utvrditi imovinu u vlasnitvu uinioca ili lica od kojih se moe oduzeti
imovina.
2.v.1. Novac
Podaci o gotovini mogu se dobiti informativnim razgovorom ili
pretresom stana (tajna mesta, sefovi, klju sefa u banci, itd.). Da bi
se dobili podaci o raunu u banci, obino je neophodan sudski nalog.
Pristup podacima o tome koje bankovne raune ima osumnjieni takoe je bitan. Podaci o imaocima bankovnih rauna mogu se nai u
glavnoj evidenciji centralne banke, u suprotnom je potrebno proveriti
11
podatke sa svim bankama i finansijskim institucijama. Podaci se
mogu dobiti i iz poreza na prihod ili poreskih prijava, bilansa uspeha, bankovnih kartica ili bankovnih izvoda s rauna koji se mogu nai u pretesu stana. esti nalozi za prenos sredstava sa jednog na drugi raun (u stranoj banci) mogu takoe izazvati sumnju. Prilikom
analize bankovnih podataka, potrebno je obratiti panju i na razliite
tehnike pranja novca. Ali, iako je novac vrsta imovine koju je najlake privremeno osigurati i pohraniti, treba utvrditi i drugu imovinu
koju ima osumnjieni.
11
Uobiajeno je da se uine napori da se otkriju bankovni rauni osumnjienog tokom istrage. Ukoliko se u tome ne uspe, obaveza dostavljanja informacija o bankarskim
raunima kriminalca je meunarodni standard (videti l. 7. i 17. Konvencije iz 2005. i Poglavlja 2.3 i 2.5.1). U nekim dravama sudska praksa trenutno ne doputa takve, cirkularne, zahteve.
389
2.v.2. Vrednosni papiri

Glavnu evidenciju imalaca vrednosnih papira obino vodi agencija koja se bavi poslovima kliringa i depozita. Uslovi za pristup tim
podacima zavise od domaih propisa. Podaci o vlasnitvu nad preduzeima koja nisu nabrojana na berzi, vidljivi su iz registra pravnih lica (u sudu), poreskih prijava ili bilansa uspeha. Vrsta registracije,
podaci i evidencije ureeni su propisima o preduzeima i poreskim
propisima.
2.v.3. Pokretna imovina

Podaci o vozilima obino su u nadlenosti Ministarstva unutranjih
poslova. Panju treba posvetiti i vozilima koje osumnjieni koristi iako
zvanino nisu njegova imovina. Potrebno je ispitati okolnosti tog korienja (lizing, zvanino u vlasnitvu prijatelja, partnera itd.). to se tie plovila i letelica, obino se vodi centralni registar tih vozila.
Podaci o vlasnitvu pokretne imovine vee vrednosti (npr. umetnike slike) mogu se dobiti od osiguravajuih kompanija kod kojih je ta imovina osigurana.
Pored toga, posed i vlasnitvo nad pokretnom imovinom mogu se
utvrditi u pretresu stana ili kue.
2.v.4. Nekretnine
Izvor ovih informacija su zemljine knjige. Ako se zemljina knjiga
ne sastoji od aurirane centralne kompjuterske baze podataka, pribavljanje podataka moe biti tee. Ako zemljinu knjigu vode lokalni sudovi,
podaci se mogu proveriti u njima. Podaci o vlasnitvu obino se mogu
dobiti i od poreskog organa (porez na promet nekretninama, porez na nekretnine, itd.)
2.v.5. Imovina u inostranstvu

Uinilac krivinog dela moe sakrivati (imati) imovinu i u inostranstvu. Posebno je u istrazi krivinih dela koja su uinile meunarodne kriminalne grupe potrebno proveriti da li uinioci imaju imovinu u inostranstvu. U tom sluaju vrlo je znaajna meunarodna saradnja policije ili tuilatva. Lice zadueno za kontakt u policijskom organu druge drave
moe dati informacije o tome koji se podaci o imovini mogu dobiti iz javnih izvora, putem policijske saradnje ili na osnovu zamolnice. Na osnovu
takvih informacija pribavljanje podataka moe biti znatno lake i bre.
390
Meu-agencijska mrea CARIN, zajedno sa EUROPOL-om kao njegovim

sekretarijatom, predstavlja primer takve saradnje.
Podaci o linom prihodu i imovini mogu se dobiti iz poreske prijave
(za fizika lica) ili poreske prijave ili bilansa uspeha (za preduzea). Iz
tog razloga je vano postojanje dobre saradnje sa poreskim organima
(kao i dobra zakonska osnova) kako bi se ostvario pristup evidencijama
kojima oni raspolau.
Finansijskom istragom moe se otkriti i nesrazmera izmeu zakonite
(prijavljene) imovine osumnjienog i njegove stvarne imovine. Ovo je
znaajno u pravnim sistemima u kojima je mogue proireno oduzimanje
i gde uinilac krivinog dela mora dokazati zakonito poreklo svoje imovine, a u suprotnom mu imovina moe biti oduzeta.
Za sprovoenje finansijske istrage potrebno je interdisciplinarodno
znanje i znanje iz irokog sprektra pravnih oblasti (graanskog prava,
bankarskih i poreskih propisa, oblasti vrednosnih papira, privrednog i trgovinskog prava). Postojee evidencije i pristup podacima zavise od domaeg zakonodavstva svake drave, a prethodno nabrojani naini utvrivanja imovine predstavljaju samo primer. Finansijska istraga je laka i bra ako postoje neophodne evidencije i registri, ako se redovno auriraju i
ako je mogu brz pristup podacima, to podrazumeva dobru saradnju sa
razliitim institucijama.
Poznavanje pravila o pristupu podacima i licima zaduenim za kontakt u odgovarajuim institucijama je, stoga, od velikog znaaja za finansijske istraitelje.
3. Proces identifikovanja imovine za oduzimanje

Cilj sprovoenja finansijskih istraga je identifikovanje i pronalaenje svih pojavnih oblika imovinske koristi steene krivinim delima, ili
koja vodi poreklo od imovine steene vrenjem krivinih dela. U tom
pravcu, finansijske istrage se ne sprovode radi utvrivanja iznosa materijalne koristi iskazane samo kroz novac, ve i kroz druge pojavne oblike
materijalne koristi koja je kao takva steena krivinim delom. Prema tome, pojavni oblici materijalne koristi mogu biti:
Novac, novani supstituti (gotovi novac, novac na raunu, menice,
ekovi...);
Hartije od vrednosti (akcije, obveznice...);
Dragocenosti (nakit, predmeti umetnike vrednosti...);
Pravna lica (preduzea sa svojim kapitalom);
Pokretna imovina (vozila, plovila, avioni..);
Nepokretna imovina (sve vrste nekretnina).
391
Proces identifikovanja pojavnih oblika imovine vri se kroz dve

faze:
A Kroz fazu operativnog rada U ovoj fazi policija u toku
pretkrivinog postupka vri identifikaciju imovine steenih kriminalom, kao i identifikaciju lica imaoca ovih imovinskih oblika. U odreenom broju sluajeva, imaoci su ujedno i poinioci krivinih dela,
dok u veem broju sluajeva, imaoci su trea lica (roaci, prijatelji,
poslovni partneri, saizvrioci krivinih dela, itd). Da bi ova imovina
mogla biti predmet oduzimanja, moraju se izvriti provere i pribaviti
dokazi koji e dovesti u direktnu vezu identifikovanu imovinu, i poinioca krivinog dela iz kojeg je imovina potekla, ili dovesti u vezu tree lice imaoca imovine za koju je utvreno da potie iz kriminala, i lice poinioca krivinog dela koje mu je tu imovinu prenelo (sa ili bez
naknade). U tu svrhu koriste se: podaci iz policijskih evidencija; podaci iz operativnog rada; podaci iz primena istranih policijskih mera i
radnji; podaci iz primena specijalnih istranih mera i radnji; podaci
dobijeni opretivnim putem od drugih dravnih institucija; operativni
podaci dobijeni od inostranih policijskih slubi.
B Kroz fazu provera preko drugih institucija U ovoj fazi policija u saradnji sa tuilatvom i sudom vri direktne provere imovine u registrima imovine nadlenih dravnih organa u zemlji i inostranstvu.
4. Faze u sprovoenju finansijskih istraga

Finansijske istrage sprovode se u vie faza:
I FAZA U sklopu kriminalistike istrage, paralelno se sprovode
finansijske istrage, a rezultati primenjenih mera i radnji kriminalike istrage, koriste se radi identifikovanja konkretne imovinske koristi iz konkretnog krivinog dela.
II FAZA U cilju utvrivanja da li je lice, koje je predmet finansijskih istraga, ujedno i osniva i/ili odgovorno lice u nekom preduzeu, vre se provere preko Privrednog suda.
III FAZA Radi sveobuhvatnog identifikovanja imovine steene
vrenjem krivinog dela, vre se dalje provere preko nadlenih dravnih organa koji vode evidenciju o vlasnitvu nad pojedinim oblicima
imovine, i to preko: Uprave za spreavanje pranja novca; Poreske
uprave; Uprave za upravne poslove MUP-a; Uprave carina; sekretarijata.
Bitno je napomenuti da izvrioci krivinih dela uvek pokuavaju da
imovinsku korist steenu krivinim delima registruju na trea lica, kako
bi izbegli njeno eventualno oduzimanje tokom krivinog postupka. Iz tog
392
razloga, u ovoj fazi, vrlo je bitno da policija izvri provere podataka dobijenih kroz I fazu, a koji mogu upuivati na injenicu da lica koja su predmet finansijskih istraga, imaju registrovanu imovinu na trea lica. Ostaje
da se proveri imovina koju poseduju pravna lica (preduzea) iji su vlasnici ili odgovorna lica lica koja su predmet finansijskih istraga. Ove
provere se vre u sledeoj fazi, na osnovu podataka dobijenih od privrednog suda.
Bitno je napomenuti, da se postupci finansijskih istraga u sve tri
navedene faze moraju sprovesti u maksimalnoj konspirativnosti, i po
hitnom postupku. Ovo iz razloga da se izbegne mogunost da lice koje
je predmet finansijskih istraga, sazna da je njegova imovina, koja je
steena vrenjem krivinog dela, identifikovana, kako bi se preduhitrila mogunost da tu imovinu alocira, ili joj promeni oblik i vlasnika, a
sve u cilju izbegavanja njenog oduzimanja. Zato je sa navedenim institucija, a od kojih se dobijaju podaci o imovini, postignut usmeni sporazum da se po zahtevima policije za proveru imovine, postupa hitno i
konspirativno. Iz tog razloga, sva slubena policijska akta koja se u
ovu svrhu prosleuju, nose oznaku Strogo poverljivo, i Hitno. U
planu je da se ova saradnja izmeu policije i dravnih institucija, po
pitanju sprovoenja finansijskih istraga, uredi kroz pisane sporazume
o saradnji.
IV FAZA U ovoj fazi vre se provere imovine koju predmetno
preduzee poseduje. Ove provere vre se u knjigovodstvu preduzea. U
skopu kontrole knjigovodstva preduzea, vri se kontrola bilansa stanja
preduzea, tj. njegove pasive kapitala, vrednosti i strukture kapitala,
kao i datumu i nainu sticanja kapitala. Na ovaj nain dolazi se do podataka o vrednosti kapitala, kako je i kada kapital steen (u cilju provera da li je imovina steena vrenjem krivinog dela, uneta u kapital
preduzea). Takoe se vri provera bilansa uspeha preduzea, kako bi se
utvrdio nivo dobiti iz legalnog poslovanja preduzea, te nain raspodele
te dobiti.
Kroz ovu fazu se vre provere i iznosa linih primanja za lica koja
su predmet finansijskih istraga. Ovi podaci su bitni u cilju identifikacije
svih legalnih prihoda za lica koja su predmet finansijske istrage, i ti podaci se kasnije koriste u fazi analize.
Bitno je napomenuti da se sve prethodno navedene faze sprovode i
za tzv. trea lica, ukoliko se tokom kriminalistikih i finansijskih istraga
utvrdi da je poinilac krivinog dela, imovinsku korist (sa ili bez naknade) preneo na ta lica. Tu se uglavnom radi o lanovima porodice, bliim
roacima, prijateljima, ili saizvriocima u krivinim delima.
393
V FAZA Tokom ove faze vri se analiza svih prikupljenih podataka u prethodnim fazama. Naime, nakon izvrenih provera vezanih za
imovinu koju odreeno lice poseduje (kao i nakon identifikacije i provera
treih lica na koja je imovina steena kriminalnom aktivnou preneta),
vri se analiza sprovodenih finansijskih istraga.
U okviru te analize vri se razdavajanje celokupne identifikovane
imovine na:
imovinu legalnog porekla,
imovinu steenu vrenjem konkretnog krivinog dela,
imovinu sumnjivog (ilegalnog) porekla.
Imovina legalnog porekla je sva ona imovina za koju je u postupku
finansijskih istraga utvreno da ima legalno poreklo, tj. da se bazira na legalnim tokovima i prihodima.
Imovina steena vrenjem konkretnog krivinog dela je sva ona
imovina za koju je nedvosmisleno utvreno da potie iz krivinog dela
koje je predmet kriminalistike i finansijske istrage.
Imovina sumnjivog porekla je sva ona imovina za koju u postupku
sprovedenih finansijskih istraga nije bilo mogue utvrditi legalno poreklo,
tj. koja nije mogla nastati iz legalno prikazanih prihoda.
Shodno navedenoj podeli imovine, vri se uporeivanje strukture i
vrednosti imovine za koju u pretkrivinom postupku postoji osnovana
sumnja da je steena vrenjem krivinog dela, sa imovinom utvenom
sprovedenim finansijskim istragama.
12
Navodimo primer kako se moe izvriti analiza imovine:
VI FAZA Dostavljanje izvetaja nadlenom tuilatvu. Nakon
sprovedene finansijske istrage, i uraene analize identifikovane imovine,
izvetaj se dostavlja nadlenom tuilatvu, istovremeno sa krivinom prijavom. Znai, rezultati sprovedenih kriminalistikih i finansijskih istraga
se nadlenom tuilatvu dostavljaju zajedno.
Izvetaj o analizi finansijske istrage moe, ali ne mora da sadri i
inicijativu za pokretanje daljih mera kod nadlenog suda, radi donoenja
mera obezbeenja imovine. Bitno je da sadri detaljnu i preglednu analizu, koja e tuiocu dati jasnu sliku, koja imovina treba da bude predmet
privremenog oduzimanja ili konfiskovanja.
VII FAZA U ovoj fazi nadleni tuilac preuzima izvetaj finansijske
istrage, i sprovodi dalje radnje u pogledu podnoenja predloga nadlenom sudu, za privremeno oduzimanje imovine steene vrenjem krivinog dela, shodno odredbama Krivinog zakonika, i Zakonika o krivinom postupku.
12
Preuzeto iz: R.Golobinek, Financial Investigations and Confiscation of Proceeds

from Crime, CARDS Regional programme 2002/03, Strazbur 2006.
394

Identifikovana imovina
(imovina
Legalni prihodi i imovina
Odstupanja
(prihodi i imovina koji su steeni

na zakonit nain)
(imovina bez legalnog

porekla)
datum
sticanja
oblik i iznos prihoda i

imovine
datum
sticanja
oblik i vrednost imovine
Datum
kada je
imovina
steena
Legalni prihodi (lina

primanja, pokloni, nasledstva, dohodak fizikih lica, dobit od
poslovanja preduzeaa...), iz kojih navedena imovina potie
Datum
kada su
i/ili
imovina
steeni
Vrednost, oblik i
struktura imovine iji
nastanak nema utemeljenje u identifikovanim legalnim prihodima i imovini
Datum
kada je
imovina
steena

Datum
kada su
i/ili
imovina
steeni
Vrednost, oblik i
Datum
kada je
imovina
steena

Datum
kada su
i/ili
imovina
steeni
Vrednost, oblik i
Datum
kada je
imovina
steena

Datum
kada su
i/ili
imovina
steeni
Vrednost, oblik i
Datum
kada je
imovina
steena

Datum
kada su
i/ili
imovina
steeni
Vrednost, oblik i
pronaena tokom finansijskih istraga)

oblik i vrednost
imovine
Novac na raunima, gotov novac,
dragocenosti,
predmeti od
umetnike vrednosti..
Nepokretna imovina (zemljite,

stambeni objekti,
poslovni prostori, itd)
Pokretna imovina (motorna vozila, plovila, avioni...)
Hartije od vrednosti (akcije

preduzea, obveznice, menice
itd.)
Kapital preduzea (osnovna i

obrtna sredstva
preduzea)
395
VIII FAZA Nakon pozitivne odluke suda po pitanju privremenog

oduzimanja imovine, pristupa se njenom oduzimanju. Postupak oduzimanja imovine je razliit, zavisno od oblika imovine koja je predmet oduzimanja:
Gotov novac i druge dragocenosti, pokretna imovina, fiziki se po
nalogu suda oduzimaju od lica poinioca krivinih dela, ili od treih lica
kojima je ta imovina preneta ili predata.
Novac na raunu se blokira kod poslovne banke kod koje je pronaen, po naredbi suda.
Nepokretnosti se po naredbi suda takoe blokiraju, tako to se
kod Uprave za nekretnine stavlja zabrana otuenja. Takoe se moe izvriti i zabrana raspolaganja imovinom (u tom sluaju se vri zabrana licima koja koriste predmetnu nekretninu, da borave u njoj, ili da njenim korienjem stiu prihode (po osnovu izdavanja, i sl.)).
Hartije od vrednosti se obezbeuju tako to se u Centralnoj depozitarnoj agenciji, po naredbi suda, stavlja zabrana raspolaganja, otuenja
i prometa tih hartija.
Kapital pravnog lica (osnovna i obrtna sredstva) se od osnivaa,
po naredbi suda, fiziki oduzima.
IX FAZA Predaja oduzete imovine na uvanje. Gotovi novac se
predaje trezoru Centralne banke. Ostala imovina koja je fiziki oduzeta,
trebalo bi biti predata instituciji koja se stara o oduzetoj imovini. Ovakvoj
institutciji bi bila predata sva oduzeta imovina, kao to je: pokretna imovina (motorna vozila putnika i teretna, plovila, avioni, predmeti umetnike vrednosti, dragocenosti), deo obrtnih sredstava preduzea (kao to
je proizvodna i trgovaka roba, oprema, i sl.).
5. Metode finansijske istrage

U sprovoenju finansijske istrage koriste se dva metoda i to: metod
iste vrednosti i metod rashoda. Najvie iskustva u primeni ovih metoda
su nesumnjivo imale Sjedinjene Amerike Drave.
5.a. Metod iste vrednosti

Unutranja poreska sluba SAD-a je prva poela da koristi metod iste vrednosti. Svaki poreski obveznik je duan da prijavi sve oporezive
prihode. Zbog onih koji su obavezni da plate porez, a ne prijave sav svoj
prihod koji moe biti oporezovan, unutranja poreska sluba razvila je
metodu iste vrednosti da bi utvrdila iznos neprijavljenog prihoda koji
moe biti oporezovan. Ovaj metod se pokazao kao jako dobar u sluajevi396
ma gde platilac poreza zadrava veliku koliinu materijalnih sretstava, a

nije koristan u sluajevima gde platilac poreza ima malo, ili nita materijalnih sredstava (imovine) i troi sav svoj prihod na rasipniki-lagodan
ivot. Kada je Kongres prihvatio RICO zakon 1970., proirio je korienje metode iste vrednosti u sluajevima organizovanog kriminala.
Metod iste vrednosti je korien jo davne 1931. protiv Kapone Alfonzoa (2 USTC 786) u korist IRS-a (unutranje poreske slube). Metod
iste vrednosti nije raunovotstveni metod, ve je dokazni metod, indirektan ili dokaz na temelju indicija. Unutranja poreska sluba pokuava da
utemelji, utvrdi poetnu istu vrednost koja je definisana kao aktiva
manje pasiva. Ona tada dokazuje poveanja iste vrednosti kod platilaca
poreza za svaku uspenu godinu tokom perioda ispitivanja. Neizvodivi
lini rashod platioca poreza manje neoporezivi prihod dodati su porastu
iste vrednosti u svakoj godini. Ovo se poredi sa prihodom koji je prijavljen i svaka razlika se smatra neprijavljenim prihodom.
Gore navedena teorija povezana je sa poreskim ciljevima. Primena u
RICO i drugim krivinim (ekonomskim) sluajevima zahteva razliiti
skup principa i drugaiju prezentaciju. Osnovna teorija u RICO metodi
iste vrednosti slina je poreskoj metodi. Osnovni cilj je razliit. U RICO
metodi iste vrednosti, cilj je odreivanje iznosa ilegalnog prihoda. Kao
poreska metoda iste vrednosti, RICO metoda iste vrednosti je definisana kao aktiva manje pasiva. To dokazuje poveanja u istoj vrednosti za
svaku uspenu godinu (godinu u usponu). Lini rashodi lica dodati su
svakom porastu uspene godine u istoj vrednosti. Ovo daje konaan prihod. Legalni prihod je odbijen (oduzet) da bi se odredio iznos ilegalnog
prihoda.
Prvi sluaj iste vrednosti bio je Alfonzo Kapone protiv Sjedinjenih
Drava (2 USTC 786). Pred Vrhovnim sudom Sjedinjenih Drava prezentovan je prvi sluaj iste vrednosti 1943. sa Sjedinjenim Dravama
protiv Donsona (43-1 USTC 9470). U sluaju Donson, Vrhovni sud
odobrio je njegovo korienje kao monog oruja u utvrivanju prihoda
koje je mogue oporezovati iz tajnih, neobjavljenih izvora, kada su svi
drugi pokuaji propali. Od tada je metod iste vrednosti rasprostranjen.
Opasnosti na koje se mora obratiti panja da bi se osigurala adekvatna procena injenica u individualnim sluajevima ukljuuju:
a. Skrivena zaliha gotovine - Omiljena odbrana je postojanje solidne koliine gotovine na raspolaganju (zaliha gotovine). Odbrana se bazira
na tome da je gotovina stvorena tokom mnogih godina tednje koja je, iz
mnogih razloga, bila skrivana i nije troena do postupka. Ovo moe biti
prevazieno kada otkrivanje skrivenih uteevina otkrije prevaru kod kre397
ditora poreskog obveznika. Takoe, poreski obveznici povremeno otkrivajui izvesne izvore svojih gotovinskih skladita.
b. Pretpostavke - Metoda zahteva pretpostavke meu kojima je ravnotea tj. izjednaenje neobjanjenih porasta iste vrednosti sa neprijavljenim prihodima koje je mogue oporezovati. To mogu biti pokloni, naslea, pozajmice i verovatno raun za novosteeno bogatstvo.
c. Slaba memorija ili poslovni sud - Poreski obveznik moe biti poten ili iskren, ali opet, moe imati problem ili nemogunost prikazivanja
svoje finansijske istorije. Metod iste vrednosti moe teiti da prebaci teret odgovornosti oporezivanja sa dravnih organa na poreskog obveznika.
Poreski obveznik bi tada bio prisiljen da istupi sa dokazima koji bi mogli
ii u prilog tuiocu, prikazujui nemarne poslovne metode ili oiglednu
neodreenost.
d. Knjigovotstvo i zapisnici - Kada Vlada koristi metodu iste vrednosti, i knjige i zapisnici poreskog platioca ine se ispravnim na prvi pogle. Izvodjenje namernog (svojevoljnog) poreskog izbegavanja moe biti
zakljueno, to moe biti neopravdano, kada su uslovi koji okruuju deficit jednako dosledni, u skladu sa nevinim grekama kao i sa namernim
prekrajima. U drugu ruku, taj isti neuspeh knjiga i zapisa da iznese na videlo dokazani manjak, deficit, moe sadrati promiljeno dokazivanje neispravnosti.
e. Izjave poreskih platilaca. Sudski postupak se, u mnogim sluajevima, oslanja na izjave poreskih platilaca sastavljene da bi dale prihod
agentima u smeru njihove istrage. Kada se agenti prihoda suoe sa platiocima poreza, sa oiglednim deficitom (manjkom), agent prihoda se moe
pre zadovoljiti brzom nagodbom nego potenom potragom za istinom.
Tuitelj moe traiti i birati od poreskih platilaca izjave koje se odnose na
korisne delove i odbacivati one koje ne brane poloaj platioca poreza. Istraga ne sme samo priznavati okrivljujue dokaze, ve i dokaze koji oslobadjaju od optube.
f. Vremenski periodi. Statut definie prestupe individualnih godina.
Dok je Vlada u mogunosti da dokae sa razumnom (razlonom) preciznou (porast) iste vrednosti tokom perioda od nekoliko godina, esto
ima problem, tj. velikih tekoa u povezivanju tog prihoda dovoljno sa bilo kojom bitnom godinom tube. Ukoliko se porast (poveanje) razumno
moe dodeliti prikladnoj poreskoj godini, platilac takse moe biti osudjen
po takama optube po kojim je nevin.
U krivinim sluajevima, metoda iste vrednosti koristi se da prikae koliinu finansijskog dobitka iz neke ilegalne aktivnosti. Metoda
iste vrednosti prua tuiocima tana znaenja za odreivanje ilegal398
nih dobiti i, u isto vreme, identifikuje imovinsko stanje i rashode. Da

bi tuioci utvrdili dvostruku bruto zaradu, treba prvo utvrditi iznos
bruto zarade. Metoda iste zarade, sa take gledita raunovoe, prua
kompletno i brzo vienje finansijskih afera lica tokom odreenog vremenskog perioda.
Metoda iste vrednosti bi trebalo biti koriena u poreskim sluajevima kada jedan ili vie od sledeih uslova preovladava:
a) Lice ne vodi knjigovodstvene papire i zapise (izvetaje).
b) Knjigovodstveni papiri i zapisi lica nisu dostupni.
c) Knjigovodstveni papiri i zapisi lica nisu adekvatni.
d) Lice odbija (zadrava) knjigovodstvene papire i zapise.
uvanje urednih i preciznih (ispravnih) izvetaja poreskog obveznika ne spreava korienje metode iste vrednosti. Vlada i dalje moe da
koristi metodu da bi ili potvrdila ili demantirala deklaracije platioca poreza. Moe biti koriena i za organizovani kriminal i ilegalne aktivnosti ili
u sluajevima prevara. Metoda iste vrednosti moe se koristiti kao primarno sredstvo za dokazivanje prihoda koji su oporezivi ili moe biti koriena da potvrdi ili proveri ispravnost prijavljenih prihoda koji su oporezivi.
Metoda iste vrednosti bi trebala biti koriena u sluajevima organizovanog kriminala kada jedan ili vie od sledeih uslova preovladava:
a) Cilj zahteva veliki iznos osnovnih sredstava.
b) Lice troi preko svojih finansijskih mogunosti.
c) Osumnjieni je trgovac drogom visokog nivoa gde je veina, ako
ne i svi svedoci protiv njega, njegovi distributeri droge.
d) Ilegalni prihod treba odrediti da bi se odredio iznos konfiskacije.
Kao generalno pravilo za potrebe postupaka za dela organizovanog kriminala metode iste vrednosti, treba primeniti izvor i korienje osnove fonda. Treba koristiti samo iznos troka. Trine vrednosti se ne mogu koristiti osim ako su povezane, direktno ili indirektno,
sa izvorom i korienjem fondova. Ne smeju se koristiti nikakvi lani iznosi. Lani iznosi (fantomski iznosi) su definisani kao raunski
unosi za amortizaciju, otpisnu vrednost i ispranjene doplate (naknade). Ovi iznosi ne utiu na korienje fondova i zbog toga ne mogu
biti korieni.
Sve gore navedene informacije su neophodne da bi se ustanovila
trajnost i pouzdanost izjava platioca poreza. Obino nikakav direktan dokaz o raspoloivoj gotovini nije dostupan, ali izjave date o izvorima, iznosima i korienju fondova mogu biti potvrene ili opovrgnute posrednim dokazima.
399
Primeri dokaza, koji mogu da poreknu postojanje zalihe gotovine,

sadre:
a) Pisana ili usmena priznanja poreskih obveznika, data istranim organima, koja se tiu malih iznosa gotovine na raspolaganju tj. u zalihama.
b) Pripremljene finansijske izjave poreskog obveznika koja pokazuju nisku istu (neto) vrednost i/ili gotovinu na raspolaganju.
c) Kompromisi isteklih dugova platioca poreza.
d) Postupak iskljuenja poreskog obveznika.
e) Skupljanje akcija protiv poreskog obveznika.
f) Povraaj poreza (ili bez povratka), svedoi malo ili nimalo prihoda iz prethodnih godina.
g) Zapisi o pozajmicama.
h) Stalno korienje izvoda i tednih rauna.
Mogue je rekonstruisati gotovinsko raspolaganje platioca poreza
iz prethodnih izvoda o zaradi. Ako raspoloiva gotovina za prethodni
period moe biti razumno utvrena, prihod zaraen iz tog perioda do
poetne take moe biti korien za utvrivanje maksimalne dostupne
gotovine na raspolaganju. Problem za gotovinu na raspolaganju ili gotovinsku zalihu je jednak i za metodu iste vrednosti kod organizovanog kriminala, kao i za poreske ciljeve metode iste vrednosti. Meutim, za poreske potrebe, agent e pre obaviti informativni razgovor sa
poreskim obveznikom, dok za potrebe postupka za dela organizovanog
kriminala, istraitelj ili nee hteti da obavi informativni razgovor ili
nee biti u mogunosti to da uini zbog nekih pravnih ili bezbednosnih
razloga.
5.b. Metod rashoda

Metoda rashoda je poeo da se primenjuje ranih 1940-tih godina. Od
tada, korien je ee od metode iste vrednosti. Postoje razni razlozi za
ovo. Kao prvo, mnogo se lake koristi. Kao drugo, mnogo se lake objanjava poroti na suenju. Metoda rashoda je nastala tj. potekla od metode
iste vrednosti. Bilo koji raunovoa moe uzeti proraun iste vrednosti
i transformisati ga u proraun rashoda i obratno.
Moe biti koriena da prikae da knjige poreskog obveznika ne odraavaju pravi, istiniti prihod, ili da potvrdi specifina prilagoavanja.
Poreski organi ponekad koriste metodu rashoda koristei brojke sa poreskog povraaja, ak i pre poetka svojih istraivanja ili kontakta sa poreskim obveznikom. Poreski agenti nazivaju ovu metodu rashoda T obraun. Metoda T obrauna je ustvari metoda rashoda u kom su izvori prihoda prikazani na levoj strani tablinog prorauna. Rashodi su prikazani
400
na desnoj strani istog tablinog prorauna. Ako je desna strana tablice (tablinog prorauna), strana rashoda, vea od leve strane, strane prihoda,
onda e poreski agent posumnjati da platilac poreza nije prijavio oporezivi prihod.
Metoda rashoda, kao i metoda iste vrednosti, moe biti koriena u postupcima za dela organizovanog kriminala i dilera droge.
Primarno korienje protiv organizovanog kriminala i dilera droge
slui da prikae iznos ilegalnih prihoda. Kada je ilegalni prihod odreen metodom rashoda, tuilatvo moe da predloi kaznu. Za razliku od metode iste vrednosti, metoda rashoda ne otkriva vrednosti
koje je optueni kupio. Ona samo otkriva vrednosti steene u bilo
kojoj odreenoj godini. To ne znai da optueni jo uvek ima te vrednosti. Metoda rashoda moe da otkrije prodaje i rasporeivanje
vrednosti, ali samo u godini rasporeivanja tj. dispozicije. Vrednosti
mogu biti unitene ili naputene, a istraitelj to ne mora odmah saznati. Dodatno, vrednosti mogu biti prodate (rasprodate) nakon godina pod istragom i ispitivanjem.
Metoda rashoda bi trebalo biti koriena u poreskim sluajevima kada preovladava jedan ili vie od sledeih uslova:
a. Poreski obveznik ne vodi knjige i dokumente(zapise).
b. Knjige i dokumenti poreskog obveznika nisu dostupni.
c. Knjige i dokumenti poreskog obveznika nisu adekvatni.
d. Poreski obveznik odbija da da knjige i dokumente na uvid.
e. Poreski obveznik nema vidnih ili aktiva koje se mogu identifikovati.
Metoda rashoda bi trebalo biti koritena u sluajevima organizovanog kriminala kada preovladava jedan ili vie od sledeih uslova:
a. ini se da lice ne stie dobitak (aktivu).
b. Lice troi izvan svojih mogunosti (rasipniki nain ivljenja).
c. Osumnjieno lice je velika zverka (diler droge) visokog nivoa
gde su veina svedoka, ako ne i svi svedoci, osueni kriminalci.
d. Ilegalni prihod bi trebao biti odreen da bi se odredila kazna.
6. Knjigovodstvene i obraunske tehnike

Organizovane kriminalne grupe koriste timove advokata i knjigovoa da bi legalizovali svoje ilegalne prihode (takozvano pranje novca).Ovakvo korienje profesionalaca zahteva sofisticirane knjigovodstvene tehnike da bi se razotkrile eme i ulo u trag prihodima steenim
krivinim delima. Ovo, ponekad, zahteva puno vremena, finansijskih
401
sredstava i veliki broj ljudi. Takoe, i sami pojedinci, a ne samo grupe,

mogu da razviju visoko sofisticirane eme prevara.
U radu su iznete metode iste vrednosti i metode rashoda, ali u vezi
svega to se tie njihove pripreme i prezentacije na sudu. Sudski knjigovoa bi takoe trebao znati kada da ih koristi.Ove metode su veoma mona orua u krivinim sluajevima i najbolje se mogu primeniti kada je ivotni stil okrivljenog mnogo vii od uobiajenog ili moguih izvora
prihoda. Ekstreman primer bi bilo lice koje ivi u kui vrednoj 100.000
eura i vozi skup automobil, a radi u restoranu brze hrane gde zarauje minimalnu platu, ili uopte ne radi. Ove metode su posebno primenljive za
lica organizovanog kriminala, vercere droge i druge tv. gangsterske aktivnosti (reketake aktivnosti). U ovim sluajevima, najvei broj svedoka protiv lidera (vodja) su najee osuivani kriminalci. esto je najbolja odbrana napad na kredibilitet ovih svedoka, i deava se da, odbrana
dobije oslobaajuu presudu zbog nedostatka dokaza. Metode rashoda i
iste vrednosti pomau u dokazivanju, odnosno potvrivanju svedoenja i
izjava svedoka iji kredibilitet moe biti opovrgnut prikazivanjem prihoda koji su platili liderima.
a) Knjigovodstvena tehnika ulaenje u trag

Knjigovodstvena tehnika - ulaenje u trag ukljuuje tok fondova. Ona prikazuje tok fondova od banke do banke, od entiteta do
entiteta, od lica do lica, ili kombinaciju svake. Ova tehnika moe biti
koriena u sluajevima vezanim za organizovani kriminal. Njen primarni cilj je da identifikuje tj. otkrije ilegalne fondove i ue im u
trag do iznoenja u krivinom postupku. Ova raunovodstvena tehnika je veoma korisna u sluajevima pranja novca, bez obzira na ilegalnu aktivnost.
b) Knjigovodstvena tehnika ekovni oglasi - objave

ekovni oglas je raunovodstvena tehnika koja bi se trebala koristiti
kada lice koristi ekovne raune. U sudskom postupku, korienje ekovnih oglasa je drugaije nego kod normalne knjigovodstvene prakse. Knjigovoa mora imati sledee informacije da bi napravio ekovni oglas:
1. Datum (Datum eka mora biti zaveden. Datum kada je ek ispraznio banku nije neophodan. Glavni cilj je da se odredi namera lica, to bi
bio datum kada je lice ispisalo ek.);
2. Primalac vrednosti (Ime primaoca eka mora biti prikazano. Ovo
identifikuje (otkriva) fiziko ili pravno lice koje bi trebalo da primi sredstva.);
402
3. ekovni broj (broj eka) (Broj eka identifikuje (otkriva) instrument (dokument) koji plaa primaocu vrednosnog papira. Koristan je i
zbog toga to moe otkriti odreenu izvrenu uplatu. Prikazuje numerolokim redom izvrene uplate bilo kom fizikom ili pravnom licu. Slui
kao dobro obavetenje, kratak pregled, za identifikaciju odreenih transakcija.);
4. Iznos (Ovo prikazuje iznos korienih fondova ili datih nekom fizikom ili pravnom licu. Ovo slui kao dokaz u prikazivanju troka kupovine, bilo aktive, izdatka ili redukcije u pasivi.);
5. Banka-od (iz) (Cilj ovoga je da se prikae sa kog bankovnog rauna je nainjen ovaj rashod. Lice bi moglo imati vie od jednog bankovnog rauna i obino ima. Ovo otkriva koji bankovni raun lice koristi.
Ovo bi mogao biti odreeni broj bankovnog rauna ili kod koji otkriva
bankovni raun popisan (uvrten u spisak) bilo gde tj. na nekom drugom
mestu);
6. Banka-za. (Ovo bi trebalo da prikae bankovni raun gde je ek
deponovan-drugim reima, krajnji bankovni raun primaoca. Ovo moe
prikazati odreeni broj bankovnog rauna ili kod koji otkriva bankovni
raun. Ovo polje je uglavnom korieno za isplate nainjene za druge
bankovne raune ili entitete koji su kontrolisani od strane lica (subjekta).);
7. Prvo odobrenje (Prvo lice, fiziko ili pravno, koje odobri ek bi
trebalo biti prikazano. Mogue je, a ponekad i uobiajeno, da lice kome je
ek namenjen za isplatu nije lice koje prima ek. ek bi mogao biti namenjen za isplatu Petru Petroviu, ali ek odlazi na raun pod imenom
ABC Korporacija sa potpisom Vase Vasia. Takoe, ek bi mogao biti
unoven od strane nekog ko nije Petar Petrovi. Zbog toga lice koje odobrava ek moe biti veoma vano.);
8. Drugo odobrenje (Primalac ili prvo lice koje prima ek moe
ga dati drugom licu koje e odobriti ek. Panja bi trebala biti usmerena na drugo odobrenje. Ovo bi mogao biti povratni udarac ili diverzija
fondova. Konani primalac fondova bi trebao biti u potpunosti identifikovan to se tie bilo kakvih odnosa sa kompanijom ili licem koja obezbeuje fondove.);
9. Obraun (Svrha ove oblasti je da grupie sline transakcije.
Moe biti korien da grupie transakcije za odreene tipove rashoda
ili da grupie za odreenu svrhu tj. cilj. Obraun podrazumeva nameru,
cilj. Za prezentaciju na sudu, sudski (pravniki) obraun moe koristiti
nameru, cilj kao naslov da bi sudije to mogle razumeti, a naroito sudije porotnici.);
403
10. Izvetaj (beleka) (Ova oblast se koristi da bi prikazala bilo kakve podsetnike ili beleke prikazane na eku. Takoe moe biti korien
da zabelei bilo kakvu specifinost sa eka, kao to su drugaiji (razliiti)
iznosi izmeu brojanog iznosa i pisanog iznosa.);
11. Prvi potpisnik (Ova oblast bi trebala da prikae lice koje je prvi
potpisnik eka. Ovo bi moglo biti vano u konstatovanju (ustanovljivanju) ko ima kontrolu nad bankovnim raunom.);
12. Drugi potpisnik (Ova oblast bi trebala da prikae drugo lice koje
ima zajedniki potpisniki autoritet tj. punomo nad ekovnim raunom.
Ovo lice ima neki stepen kontrole nad bankovnim raunom.).
Ako istraitelj ili analitiar zabelei ovu informaciju u kompjuter
koristei bazu podataka, tada mogu biti proizvedeni razni ispisi tj. tampani tekstovi. ekovni oglas moe biti sortiran po gore navedenim oblastima. Ovo e prikazati obrasce (modele) aktivnosti. ekovni oglasi, takoe, mogu pruiti vie tragova koji e biti potrebni za dalju istragu. Isto
tako, oni pruaju podatke koji e biti korieni za tabele (rasporede) iste
vrednosti i rashoda.
v) Knjigovodstvena tehnika depozit oglasi

Ovo je raunovodstvena metoda koja bi trebala biti koriena kada
lice koristi ekovne raune. Ovde se radi o prihodima tj. potvrdama o
uplati na ekovni raun. Korienje depozit oglasa je drugaije od drugih
raunovodstvenih praksi. Sudski raunovoa bi trebao da ima sledee informacije u depozit oglasu:
1. Datum (Ovde je zabeleen datum depozita. Datum prikazuje vremenski period kada je banka primila fondove.);
2. Izvor (Izvor prikazuje od koga su fondovi primljeni. Za gotovinske depozite, izvor nee biti poznat osim ako je lice uvalo druge beleke
da prikae ko je platio fondove licu.);
3. Iznos (Ovo prikazuje iznos fondova primljenih od strane fizikog
ili pravnog lica. Ovaj iznos bi trebao da prikae samo depozitovani deo
ali ne i celokupni.);
4. Banka (Ovde je cilj da se prikae na kom bankovnom raunu je
nainjen depozit. Lice moe imati vie od jednog bankovnog rauna i
obino ima. Ovo otkriva na koji bankovni raun je lice napravilo depozit.
Ovo moe biti odreeni broj bankovnog rauna ili kod koji otkriva bankovni raun zaveden na nekom drugom mestu.);
5. Obraun (Svrha ove oblasti je da grupie sline transakcije. Moe
biti korien da grupie transakcije za odreene vrste depozita ili za specifine ciljeve. Obraun znai cilj.);
404
6. Preporuka (obavetenje) (Ova oblast bi trebala da napravi spisak

broja depozitovanih jedinica (delova), obino ekovni broj eka ili menicu koja je depozitovna.);
7. Broj jedinica (delova) (Mnogo puta depoziti sadre vie od jedne
depozitovane jedinice (dela). Svaka jedinica (deo) depozita bi trebala biti
zabeleena odvojeno. U svrhu povezivanja svih jedinica u depozitu, ova
oblast e dati celokupan broj (zbir) jedinica u depozitu. Datum e biti isti
za svaku jedinicu u depozitu.);
8. Izvetaj (beleka) (Ova oblast bi trebala biti koriena kao
podsetnik. Podsetnik moe zabeleiti ono to je naznaeno u depozitovanoj jedinici ili moe biti korieno da zabelei neobine stvari o jedinici.).
Ako istraitelj ili analitiar koristi kompjuter, tada mogu nastati razni ispisi (tampani tekstovi). Depozit oglas moe biti sortiran po gore
navedenim oblastima. Sortiranje (sreivanje) depozitovanih jedinica uz
pomo bilo koje od gore navedenih oblasti e otkriti obrazac (model) i
pruiti vie tragova koji e trebati da se istrae. Takoe, one pruaju podatke tj. informacije koje e biti koritene u rasporedima (tabelama) iste
vrednosti ili rashoda.
g) Knjigovodstvena tehnika - oglasi (objave) kreditne kartice

Oglasi kreditne kartice bi trebali biti korieni kada lice esto koristi
kreditne kartice. U dananje vreme se sve vie i ee koriste kreditne
kartice. Neki kriminalci koriste kradene kreditne kartice da bi kupovali
(kradene) stvari koje se kasnije skladite. Drugi kriminalci koriste kreditne kartice legalno. U oba sluaja, transakcije kreditnih kartica bi trebale
biti analizirane tj. istraene. One su takoe bitne zbog toga to prikazuju
gde se lice geografski nalazilo. Istraitelj prevare bi trebao da pripremi
oglas kreditne kartice koristei sledee podatke:
1. Datum (Datum bi trebao biti datum transakcije a ne datum kada
je transakcija kreditne kartice obraena.);
2. Trgovac (prodavac) (Trgovac (prodavac) je kompanija koja je
prodala robu ili pruila uslugu vlasniku kreditne kartice. Trgovac moe
biti bitan svedok u istrazi, posebno ako je u pitanju velika transakcija.);
3. Broj kreditne kartice (Ova oblast bi trebala da prikae broj rauna kreditne kartice ili kod koji e otkriti poseban raun kreditne kartice na
odvojenom popisu (listingu).);
4. Iznos (Ova oblast prikazuje iznos trokova (izdataka).);
405
5. Broj obavetenja (pregleda) (Broj obavetenja bi trebao biti broj

izdatog troka. Ovo se nalazi i na obraunu kreditne kartice i na izvetaju
o troku.);
6. Potpisnik (Ovo bi trebalo da registruje lice koje je zaista potpisalo
izvetaj o troku. Postoje sluajevi gde se vie lica moe potpisati na kreditnu karticu. Ponekad nema potpisa, samo izvetaj sa izjavom u arhivi.
Ovo je esta pojava kod porudbina mejlom. U krivinim sluajevima,
arhivirani izvetaj bi trebao biti dobijen od trgovca (prodavca) da se potvrdi da je lice potpisalo za kupovinu.);
7. Obraun (Svrha tj. cilj ove oblasti je da grupie sline transakcije.
Moe biti korien da grupie transakcije po tipu ili svrsi tj. cilju.);
8. Beleka (Ova oblast se koristi da bi se zabeleila bilo kakva neobina karakteristika transakcija.).
Pristup kompjuteru moe biti veoma koristan i od pomoi.Podaci
kreditnih kartica mogu biti sortirani po gore navedenim oblastima.Ovo e
prikazati obrasce (modele) u transakcijama i moe pruiti tragove koji se
mogu pratiti.Transakcije kreditnih kartica su korisne u prikazivanju mesta
boravka subjekta (lica) tokom vremenskog perioda ako esto koristi kreditnu karticu.Podaci sa transakcija kreditnih kartica se mogu koristiti u
rasporedima (tabelama) iste vrednosti i rashoda.
Analiza (ispitivanje) bruto profita

Raunovodstvena tehnika koja je korisna u sluajevima pranja novca ili prevara je analiza bruto profita. Lice e dobiti legalan posao. Normalno, ovaj posao e biti onaj koji donosi novac. Kod prevara lice e
odvajati novac iz posla. Fondovi nee stii do poslovnog bankovnog rauna, nego e biti preusmereni za linu upotrebu. U operaciji pranja novca, ilegalni fondovi e biti dodati zakonitim fondovima i provueni poslovnim bankovnim raunom. Iznos fondova koji su, ili skinuti ili dodati,
moe biti ustanovljen pronalaenjem vrednosti (cene) kupljene robe i normalnim prodajnim cenama ili bruto profita. Sledei koraci bi trebali biti
korieni da bi se odredio iznos fondova koji su, ili oduzeti ili oprani kroz
biznis tj. posao:
1. normalni bruto profiti ili prodajne cene bi trebale biti odredjene.
Ako postoji vie nego jedan proizvod sa drugaijim (razliitim) bruto profitom, tada bi morao biti odreen bruto profit svakog proizvoda;
2. sledei korak je da se odredi iznos kupljene robe za svaki period
pod istragom, a proizvodni asortiman (program) bi trebao biti odvojen tj.
podeljen prema razliitim (cenama) iznosima bruto profita;
406
3. iznos bruto profita za svaki proizvod je povezan sa trokovima

proizvoda, a ovo e dati bruto prihod (dobitak) koji bi trebao biti proizveden (stvoren) od prodaje proizvoda;
4. jednom kada su bruto prodaje odreene za sve proizvode za odreeni period, tada je izvreno poreenje sa depozitovanim fondovima na
poslovnim bankovnim raunima i ako su prodajni iznosi vei od bankovnih depozita, tada razlika ukazuje na iznos fondova skinutih tj. oduzetih
od posla, a ukoliko su prodajni iznosi manji od bankovnih depozita, tada
bi ovo ukazivalo na iznos fondova opranih kroz posao.
Knjigovodstvena tehnika bankovnog depozita

Jo jedna indirektna metoda odreivanja prihoda, bilo poreska ili
tzv.RICO, naziva se metoda bankovnog depozita. U poreskim sluajevima, ovo se odnosi na metodu bankovnog depozit rashoda koji je prikladniji. Ova tehnika podrazumeva da lice u velikoj meri koristi bankovne raune i veoma korisna za lice koje vodi samo jedan posao, iji jedini izvor
prihoda, ini se, jeste jedan izvor, i iji je biznis tj. posao gotovinski tip
biznisa, gde se prihodi primaju u gotovini tj. keu.
Pod metodom bankovnog depozita, bruto prihodi su odreeni dodavanjem celokupnih bankovnih depozita, poslovnih trokova plaenih u
keu (gotovini), kapitalnih jedinica kupljenih u keu, linih trokova plaenih u keu, i nedepozitovan ke skupljen na bilo kom bankovnom raunu. Za poreske ciljeve, ovo je uporeeno sa bruto prihodom prijavljenim
na poreskim povraajima. Za RICO ciljeve, ovo je uporeeno sa poznatim prihodom. Razlika (neslaganje) je iznos neprijavljenih oporezivih prihoda ili ilegalnih prihoda. Kada se koristi ova tehnika, svaka jedinica prihoda i troka mora biti istraena u vezi sa izvorom fondova i njihovom
kasnijom upotrebom.
Dijagrami tokova (odvijanja procesa)

Postoje mnoge vrste dijagrama tokova koje istraitelj prevara moe
koristiti. U mnogim sluajevima, istraitelj prevare e verovatno koristiti
razne vrste dijagrama toka u istom sluaju. Dijagrami toka najee koriteni od strane istraitelja prevare su: 1. organizacioni; 2. hronoloki; 3.
matrica ili 4. operativni.
Knjigovodstvena tehnika komisiona (procentualna tehnika

Procentualna metoda raunanja prihoda se koristi prvenstveno u sluajevima sportskog profesionalnog klaenja. Njen krajnji cilj je da odredi
407
prihod (bruto primanja) steen ilegalno. Obino je nazivaju tzv. vig

tehnikom (vigorish).
Zakljuna razmatranja
Osnovni i jedini cilj sprovoenja finansijskih istraga je utvrivanje
vrednosti i strukture imovinske koristi steene vrenjem krivinih dela,
kako bi ista, za vreme trajanja pretkrivinog i krivinog postupka bila privremeno oduzeta, a nakon eventualne osuujue presude, i trajno zaplenjena. Na taj nain se obesmiljava budua kriminalna aktivnost poinioca krivinih dela, u smislu sticanja imovinske koristi.
Drugi, i ne manje bitan cilj finansijskih istraga je da, ukoliko se kroz
pretkrivini postupak ne dokae krivino delo iz kojeg je proistekla imovinska korist, da se na osnovu sprovedenih finansijskih istraga, imovina
koja nema poreklo, shodno Zakonu o PDV-u, oporezuje kao neprijavljeni
prihod na dohodak fizikih lica, ili kao neprijavljena dobit iz poslovanja
pravnih lica, ime se opet ostvaruje korist za dravu i njen budet. Znai,
svrha i korist od sprovoenja finansijskih istraga je vie nego oigledna, i
kao takva nezaobilazna u policijskom i tuilakom poslu.
Integrisana finansijska istraga je neophodan element strategije usredsreene na prihod steen krivinim delom.
Kriminalna policija i tuilatvo igraju kljunu ulogu u sprovoenju
finansijske istrage u praksi. Identifikacija i ulaenje u trag prihodu steenom krivinim delom i osiguravanje imovine za konano oduzimanje
predstavlja zahtevan zadatak koji treba ostvarivati istovremeno sa istragom krivinog dela kojim je pribavljena imovinska korist. Za to je potrebna intenzivna saradnja specijalizovanih policijskih snaga (i drugih
agencija/slui za sprovoenje zakona) i tuioca, to se trenutno ne deava
uvek.
Nema drugog naina da se stekne neophodno iskustvo nego voenjem finansijskih istraga. Prvi pokuaj pokazae da ima mnogo problema, nedostataka i otvorenih pitanja, ali e razvoj prakse i strunog znanja
dovesti do jedne nove faze.
Raunovoa bi trebao da koristi to je vie mogue ovih raunovodstvenih tehnika, bilo da su one koriene na sudu ili nisu. ekovni i depozit oglasi su osnovna orua bilo kog sudskog raunovoe ili istraitelja
prevare. Oni su poetna taka istraivanja i kamen temeljac za dostizanje
konanog tj. krajnjeg pregleda (sutine). Oglas kreditne kartice je jo jedan kamen temeljac u tim sluajevima gde lice koristi kreditne kartice.
Ove raunovodstvene tehnike takoe pruaju tj. obezbedjuju tragove do
drugih finansijskih informacija i uspostavljaju veze sa drugim ljudima i
408
entitetima. Konekcije tj. veze lica su klju (reenje) za bilo koji sluaj
prevare. One su osnov za indirektne metode, metode rashoda i iste vrednosti.
Raunovoa ima razna orua koja se mogu koristiti, u zavisnosti od
okolnosti svakog sluaja. Neka orua moda nee biti potrebna. Ako subjekat nema bankovne raune, tada ekovni i depozit oglasi nee biti neophodni. Ukratko, moemo da rezimiramo da su najvanija orua knjigovoe sledea:
1. Raspored praenja;
2. ekovni oglas;
3. Depozit oglas;
4. Oglas kreditne kartice;
5. Analiza bruto profita;
6. Lista svedoka;
7. Metoda bankovnog depozita;
8. Telefonske mree;
9. Organizacioni plan (ema);
10. Operativni dijagram toka;
11. Komisiona/procentualna metoda (korienje samo za kladioniare).
REZIME
Najznaajniji pomak u strategiji kontrole kriminaliteta poslednjih decenija je ulaenje u trag i oduzimanje (konfiskacija) prihoda steenih kriminalnim aktivnostima. Oduzimanje imovine steene krivinim delom je specifina krivinopravna mera iji cilj je da se ni u kom sluaju ne dozvoli da
se izvrilac krivinog dela obogati izvrenjem tog dela. Zbog toga se ova
mera izrie po slubenoj dunosti, obavezno, i u korist drutvene zajednice.
U optem krivinom postupku, imovinska korist se ne moe oduzeti privremeno i unapred, ve samo kao mera bezbednosti sudskom presudom na
kraju postupka. Mera privremenog oduzimanja predmeta ili imovinske koristi za krivina dela organizovanog kriminala, predstavlja privremenu meru u krivinom postupku, jer se ista odreuje, odnosno moe da se odredi u
svim fazama krivinog postupka, tj. pre donoenja prvostepene presude.
Cilj privremenog oduzimanja imovinske koristi se sastoji u obezbeenju
istoimene mere bezbednosti ako bude izreena.
Do donoenja Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela u naem zakonodavstvu, oduzimanje imovinske koristi moglo se
izvriti samo u sudskom postupku i samo sudskom odlukom kojom je
409
okrivljeni oglaen krivim za izvrenje krivinog dela. Meutim, prema

novom zakonu omogueno je i oduzimanje ne samo imovinske koristi iz
krivinog dela za koje je odreeno lice pravnosnano osueno, ve i imovine proistekle iz prvobitne koristi ostvarene krivinim delom, to je iri
pojam.
Da bi se oduzela imovinska korist steena krivinim delom prvo joj
se mora ui u trag, a to se postie finansijskom istragom koja ide paralelno sa krivinom istragom i njen cilj je da otkrije i identifikuje takvu imovinu. To se postie posebnim metodama i knjigovodstvenim tehnikama
kojima je u ovom radu posveena posebna panja. Autor je posebnu panju posvetio metodama iste vrednosti i metodi rashoda u ijoj primeni
najvie iskustva imaju Sjedinjene Amerike Drave.
410
Tatjana Luki, Assistant professor

Confiscation of Proceeds from Crime

Abstract
The most important step forward in combating crime in the last few
decades is Confiscation of Proceeds from Crime. This is very specific criminal measure which aim is to not let criminals to retain benefits from
criminal activity. That is why this measure is imposed ex officio by authorities in favor in social community. The proceeds of crime can not be
confiscated in advence or temporarely in regular criminal prcedure, but
only at the of criminal procedure based on condemnatory verdict. In the
criminal procedure regarding organized crime, confiscation of proceeds
from crime can be imposed temporarely and in advance, in each phase of
procedure even before first degree verdict. The main purpose of this measure is to secure the object of confiscation from from free disposition of
third parties until the firs degree verdict.
The new Code of confiscation of proceeds from crime in Serbian legislation enable the possibility to confiscate not only the origin proceeds
from convicted criminal act, but also the proceeds from benefits from origin proceeds.
In order to confiscate the proceeds from crime, financial investigation must be realised. The aim of financial investigation is to discover and
identify the proceeds from crime by special methods and accounting techniques. In this article the author delas with Net Worth method an Expenditure method in which the USA has the most field work experience.
411
412
314(37)
Dr Nataa Dereti, docent

KRATAK OSVRT NA REAVANJE

DEMOGRAFSKIH PROBLEMA
U RIMSKOJ DRAVI
Saetak: Pitanje nedovoljnog broja roene dece za svaki narod je
jedno od fundamentalnih pitanja, ako ne najznaajnije pitanje. Demografski problem poznaju i antika prava i savremena pozitivna prava.
oveanstvo oduvek trai odgovor na problem nedovoljnog raanja dece
jer ono vodi smanjenju stanovnitva i prekomernom starenju stanovnitva. Raanje dece kao pozitivna prirodna komponenta svakog drutva,
povlai za sobom i pitanje opstanka braka i porodice, a time i itavog
drutva.
Za Rimljane, raanje dece nije bilo, kao danas teka odluka, koja se
izbegava iz mnogobrojnih razloga: zbog odsustva elje da se s nekim zajedniki ivi, zbog materijalnih nevolja i nekih drugih savremenih razloga (nezaposlenosti, stambenog problema i dr.). Rimljani su, kao praktian narod, tokom svog hiljadugodiljeg postojanja vodili rauna o prirodnom prirataju. U rimskom drutvu, dugo vremena nije bilo doputeno nikome da se odrekne iskonske obaveze da se oeni i ima decu. Na to
se gledalo kao na nedostatak patriotizma, bezbonost ak i na neku vrstu
zloinakog egoizma. U raanju dece i njihovom podizanju Rimljani
su videli temelj materijalne i moralne trajnosti drave. U svakom detetu,
video se budui korisni lan ne samo uske porodine grupe nego i ire,
itave zajednice. Tom cilju je sve podreeno jer je bilo u skladu sa virtus, onim samopregorom na koji se gledalo kao na najbitniji osnov rimskog morala u stvaranju rimske imperije. I dok su u prvim danima stupanja Rimljana na istorijsku pozornicu, odnosi u porodici privatna stvar
svake porodice ponaosob, vremenom, drava poinje da se mea u porodine odnose pojedinaca. Iako bi to, sa dananjeg poimanja stvari bilo
klasino zadiranje u subjektivna prava pojedinaca, drava se nije na to
413
Dr Nataa Dereti, Kratak osvrt na reavanje demografskih ... (str. 413434)
obazirala, ve je propisivala pravila ponaanja u vezi sa zakljuenjem

braka i raanjem dece u tim legitimno zakljuenim brakovima. Tako, iz
izvora znamo za porez na neenje, kao i za praksu da su cenzori dugo
zahtevali od graana koji su se prijavljivali za popis, zakletvu, da e se
1
oeniti, s namerom da u tom braku imaju decu. Pri tome se insistira na
raanju to veeg broja dece u kojima se vide ne samo budui ratnici
ve i da bi se veom populacijom uticalo na produktivnost rada u uslovima sve razvijenije robne proizvodnje i razmene. Takvo ponaanje je omoguilo Rimljanima da od malog broja na poetku - negujui brak i raa2
jui decu, brojano nadmae sve tadanje narode. Rimljani su znali i za
jedno posebno pravao - ius liberorum (pravo preko dece) koje je omoguavalo licima koja imaju decu (roenu ili usvojenu) da po tom osnovu
ostvare neko pravo tj. neku privilegiju.
Kljune rei: raanje dece kao lanani proces; moralni preporod
drutva, odluka o raanju potomstva, sudbina roene dece, pravo preko
dece ( ius liberorum), svest o roditeljstvu.
%
Rimsko drutvo je u svom hiljadugodinjem postojanju doivelo korenite promene i veoma dinamine preobraaje ne samo u ekonomskoj
ve i u iroj drutvenoj strukturi, to je izmeu ostalog, imalo za posledicu i promenjene odnose u porodici i braku. Zahvaljujui sauvanim izvorima, mogue je pratiti u rimskom drutvu sudbinu roene dece, odnosno
meusobni odnos roditelja i dece s jedne strane i drutva s druge strane,
poev od primitivnih normi koje su regulisale ovo pitanje s poetka republike, do posebnih zakona i senatskih odluka iz vremena principata i dominata. Porodica je posebno u ekonomskoj sferi doivela znatne promene, a u biolokoj sferi, neznatne: raanje potomstva je bio i ostao prevashodni cilj svake rimske porodice. Kako se na ovom naem podneblju
odavno shvatilo da je sav na istorijski ivot protekao u klasinoj doktrini Rimskoga prava i da smo to se tie pravnih ideja, jednako iveli pod
Dieter Norr, The irich jurist: The matrimonial Legislation of Augustus: an early
instance of social engineering, Dablin, 1981, str. 350.
2
Rim je bio brojano, prvi pravi velegrad u istoriji i nijedan drugi grad zadugo nije
mogao da mu konkurie (osim Konstantinoplja koji je proizvod iste civilizacje). Rim je u
vreme posle graanskih ratova (kraj II i poetak I veka pre n.e.), u tzv. vreme rimskog
mira (pax romana) imao preko milion stanovnika. London e tek 1811 godine imati
milion i trista hiljada stanovnika. Navedeno prema: O, Stanojevi, Rimsko pravo, Beograd, 2000., str. 57.
414

3
uticajem i upravo pod gospodovanjem Rimskoga prava - nije na odmet

jo jednom se podsetiti na neka reenja, koja su Rimljani praktikovali od
najranijih dana u voenju populacione politike. Unapred svesni da ovom
radu moe biti zamereno da uporeuje neto to se ne da uporediti, ipak
smatramo da se i ovog puta, na ovom problemu treba uiti na prolosti jer
kako neko davno ree: da nema prolosti nebi bilo ni budunosti.
Imajui u vidu Morganovu konstataciju da su Rimljani postali pre4
dmet istorije na viem stepenu varvarstva i blizu praga civilizacije - jasno je da i Rimljani znaju za rod, pleme (gens), kao i svi stari narodi na
poetku svog razvitka. U takvim primitivnim oblicima ivljenja prenaseljenost je nosila pretnju gladi i stvarala je pritisak za emigracijama, a nenaseljenost je iziskivala vojnu slabost i izumiranje itavih familija i poro5
dinih grupa . Kada rodovsko ureenje postaje prevazien oblik drutvenog ivota i gens poinje da gubi na vanosti, kolektivna svojina ustupa
mesto privatnoj svojini nad sredstvima za proizvodnju. Na istorijsku scenu stupa patrijahalna porodica kao proizvodna jedinica koja ima svoju
imovinu. Imovina je svetinja koju je trebalo sauvati i prenositi sa kolena na koleno. Svest ljudi je jo uvek primitivna i bilo je uvreeno pagansko verovanje da je velika nesrea za jednu porodicu ukoliko ne bi obezbedila potomke i izumrla. S toga je trebalo obezbediti subjekat koji e
produiti ime porodice i sauvati njenu imovinu. Pri tome je od najranijih dana u rimskom drutvu praktikovano da se nedostatak prirodne regeneracije jedne porodice, kojoj preti izumiranje, nadoknauje vetakom
regeneracijom - usvojenjem. Koliki je znaaj tome pridavan, jasno proizilazi iz prakse da je o tome odluivala ira drutvena zajednica (skuptina), a ne sama ugroena porodica. ira drutvena zajednica je konsultovana po pitanju usvojenja u tom smislu, to je usvojenje dozvoljavano samo
onome ko nije imao branih potomaka i ko ih s obzorom na godine starosti verovatno nije vie mogao ni dobiti.
Ukoliko bi se prihvatila neka skoranja istraivanjima demografije
starog Rima, prihvaena bi bila i teza da su poslednja dva veka Republike obeleena znaajnom stagnacijom cele rimske populacije, uprkos tome to tadanji rimski popis stanovnitva pokazuje oiglednu tendenciju
rasta populacije; to e pre biti zbog naturalizacija (priroenja) i usvojenja koja su samo doprinela porastu nerimskog elementa u okviru rimskog graanstva s obzirom da se zna da je Rim rado primao doseljenike
S.Novakovi, Srednjevekovna Srbija i Rimsko pravo, Arhiv, br.3, 1906, str. 15.
L. Morgan: Drevno drutvo, Beograd, 1981., str. 257
5
D. Norr, nav. delo, str. 350
4
415
iz drugih zajednica i da je bio velikoduan i u davanju graanskih prava

6
(ali bez prava glasa) na celoj teritoriji Italije . Od pokorenih naroda na
tlu Italije za uzvrat je uzimao kao danak odreeni broj vojnika; kada bi
ovi vojnici zavrili vojnu slubu naseljavali su ih u kolonije, ije je
ustrojstvo ostajalo vojniko i zadatak im je bio da garantuju bezbednost
na toj teritotiji. Obanjenje za navedenu stagnaciju u stagnaciji populacije, ta nova istraivanja vide u sledeem: neprekidni ratovi, porast kolonizacije, smanjenje zakljuenja brakova (zapaeno ak i meu niim
staleima) i poslednji, ali nikako najmanje znaajan, koncept tzv. planiranja porodice to je evidentno upotrebom abortusa, kao i naputa7
njem novoroenadi .
Kada se privatna svojina nad sredstvima za proizvodnju uvrstila,
kada je patrijrhalna porodica ojaala, a time i vlast efa porodica poprimila ono tradicionalno obeleje ius vitae ac necis (pravo ivota i smrti)
nad linou lanova porodice - jedino je ocu porodice (pater familias-u)
bilo doputeno da odlui o sudbini svoje porodice. Odnosi u porodici su
van domaaja javne vlasti i porodini ivot je bio uslovljen neogranienim pravima efa porodice. Eventualni problemi su se reavali u okviru
same porodice; reavali su ih otac porodice, sam ili uz pomo srodnika
pridravajui se obiaja, religije i tada vaeeg morala. Vreme u rimskom
drutvu kada vlast efa porodice ima klasine odlike ius vitae ac necis
prema lanovima svoje porodice, najbolje odslikavaju rei Katona Starijeg koji kae: Mu je sidija svojoj eni i njegova vlast nema granica; on
moe ta hoe: ako je uinila neku pogreku, on je kanjava; ako je pila
8
vino, on je osuuje; ako je uinila preljubu, on je ubija. Da je mu, odnosno otac, sudija i da njegova vlast nije imala granica, takoe se odnosilo i na decu, kako njegovu, tako i ostalih mukih lanova koji su ulazili u
porodicu pater familias - a.
U izvorima se esto navode kraljevski zakoni ( leges regiae ) kao
vaan prava iz prvog perida razvoja rimske drave kada je po legendi vladalo sedam kraljeva. I pored kontraverzi u pogledu vremena nastanka i
karakteru kraljevskih zakona, oni su nezaobilazan dokaz da je u najstarijem dobu rimskog drutva porodini ivot bio uslovljen neograninim
pravima oca. Tako, Dionisije, iznosei Romulove zakone kae: "Romul je
ocu predao potpunu vlast nad sinom i to doivotno; bilo mu je doputeno
da sina baci u tamnicu, da ga izbatina, da ga vezanog prinudi na poljo-
D. Norr, nav. delo, str. 350.

D. Norr, isto.
8
Navedeno prema: M.Mladenovi, Razvod braka, Beograd, 1964. str. 37.
7
416
privredne radove, ili da ga ubije... Takoe je ocu bilo doputeno da proda sina... ta vie, otac je sve do tree prodaje sticao sve ono to bi sin
9
zaradio... posle tree prodaje sin se oslobaa oca". Pre nego to bi otac
izrekao smrtnu kaznu svom detetu morao je da konsultuje bliske roake
(consilium propinquorum), iako ga njihovo miljenje nije obavezivalo.
Jedna odredba iz kraljevskih zakona koja se takoe, pripisuje Romulu, a
tie se prihvatanja i izlaganja tek roene dece, govori o tome kako je otac
po svom nahoenju odluivao da li e priznati decu koju mu njegova ena rodi ili e ih izloiti van kue, preputajui ih onome ko eli da ih
uzme. Pri tome je Romul odredio da je otac bio duan prihvatiti svu mu10
ku novoroenad i prvoroenu ker, izuzev nakazne dece. ivot enskog deteta, izuzev prvoroenog, potpuno je bio preputen volji pater familias-a. To je dalje znailo da ih je izlaui van kue osuivao na smrt
11
ili u najboljem sluaju na ropstvo.
Kao dokaz da su jo stari narodi znali da raanje dece moe znaajno da pogora ekonomski, a time i drutveni poloaj porodica sa decom pripisuje se kralju Tul Hostiliju koji je odredio da e se onome kome se
rode tri sina blizanca iz javnih sredstava izdvajati hranarina sve do pu12
noletstva dece. Drava je najverovatnije bila vie zainteresovana za
muko potomstvo gledajui u njima ratnike.
Iskljuiva i dominantna uloga pater familias-a prema svim lanovima svoje porodice, pa i deci, u vreme Carstva je najpre ograniena, da bi
u etvrtom veku (pod Valentijanom I) ovo ovlaenje bilo sasvim ukinuto. Jedan vid zatite oveka (rimskog graanina) jo dok je u majinoj
utrobi nalazimo u Zakonu 12 tablica koji je propisivao kaznu za onoga
ko sahrani enu u poodmakloj trudnoi, ako pre toga ne izvadi dete i pro13
veri da li je sposobno za ivot tj. da li die, plae i da li ima ljudski oblik. Kasnije dokaze da je rimska drava ograniila roditeljsko pravo
nalazimo u okolnosti da se praktikovalo da ukoliko bi otac zloupotrebio
svoje pravo ivota i smrti, mogao je zaraditi cenzorsku beleku (nota
censorria); cenzor bi u cenzorskom spisku stavljanjem ove note pored
Dionisysius, Antiquitates Romane II , 26,27. Deo ovog zakona sadran je u rekonstrukcijama Zakona XII tablica, IV, 2.
10
11
Dionysius, nav. delo, II, 15, 2.

P. Grimal, Rimska civilizacija, Beograd, 1969., str. 109.
12
Dionysius, nav. delo, 3. 22, 10: Lex lata est iubens si cui trigemini nascerentur filii, ei de publico alimenta ad pubertatem usque suppeditari; navedeno prema: A. Romac, Izvori rimskog prava, Zagreb, 1973., str. 14.
13
Navedeno prema: A. Malenica, Rimsko pravo, Novi Sad, 2008., str, 189.
417
konkretnog imena, proglaavao takvog oca infamnim, neasnim, to je

imalo ozbiljne posledice.
Pred kraj republike dolazi do slabljenja porodine kohezije, do ublaavanja strogosti morala, bogaenja pojedinaca preko noi raznim novanim transakcijama i finansijskim malverzacijama, to dovodi do potpunog sloma porodice. Kada se vlast efa porodice svela na ravnopravan,
tolerantan i iznad svega moralan odnos, zaivelo je jedno specifino pravo - rimsko ius liberorum (pravo preko dece). Upravo tada, kada se deavaju znaajne promene u drutvenoj strukturi i kada je sve razvijenija
robna proizvodnja i razmena, posebno se insistira na raanju to veeg
broja dece. Taj imperativ Rimljani slede ne samo da bi imali to vie ratnika ve i da bi veom populacijom uticali na produktivnost rada. U vreme ekonomske krize koja je zahvatila rimsko drutvo i zbog velikih gubitaka u ljudstvu koje je ginulo u ratovima koje je vodila rimska drava
osvajajui svet i postajui velesila zbog nedovoljnog raanja dece, drava je bila primorana da intervenie na planu zakljuenja braka i raanja
legitimnih potomaka.
Da su Rimljani dugo vremena sutinu braka videli u potomstvu proizilazi iz reenice: "Uxorem ne liberorum procreandorum habes" (enim
se da bih imao dece) to je bio odgovor rimskog graanina na pitanje
cenzora pri zakljuenju braka; tek nakon dobijanja potvrdnog odgovora,
14
cenzor je priznavao brak kao matrimonium iustum. Na stranu, to su kaznene mere za one koji se nebi pridravali obeanog, tj. koji ne bi ispotovali datu zakletvu, bile minimalne, pa se angaovanje cenzora na zakljuenju brakova i raanju dece u njima pokazalo uzaludnim.
Situacija je bila drugaija za vreme vladavine imperatora Avgusta.
Njegov pristup reformama u dravi i drutvu bio je voen eljom za ponovnim uspostavljanjem onih dobrih obiaja za koje se verovalo da su
postojali u prolosti. Sam Avgust kae: Sa mojim zakonima, donetim na
moju inicijativu, ponovo sam uspostavio mnoge uzorne obiaje naih predaka, koji su u nae doba pali u zaborav i uspostavio sam ak i za kasnije
15
godine, uzorne standarde na mnogim poljima, . Avgust je kao mudar
vladar dobro znao, da je porodica sa decom stub svakog drutva. Slutei
do ega e dovesti rastui nemoral u drutvu, odluio je da preduzme neke mere u cilju uvrivanja braka i porodice. Teei da obnovi rimske
tradicionalne vrline, odnosno da uvrsti novi poredak, donosi itav niz
zakona kojima propisuje znaajne obaveze line prirode za rimske graa-
14
15
418
Svetonije, Julije Cezar, 52.

D. Norr, nav. delo, str. 351.
ne. Iako svojim linim primerom nije do kraja ostao dosledan svom zako16
nodavstvu, smatrao je da treba nai naina, pa ako treba i naterati pojedince, da neto uine za optu stvar - za ouvanje i prosperitet rimske drave. Posebno je bio ugroen opstanak najbogatijih Rimljana, slobodno
roenih koji su bili najraskalaniji i koji su, plaei se za svoje bogatstvo, nerado zakljuivali brakove i tako ostajali bez legitimnih naslednika. Kako je iz tih viih slojeva rimskog stanovnitva, regrutovan vladajui kadar u magistratima, provincijama itd., pomou kojeg je imperator
Avgust obezbeivao dominaciju "istokrvnih" Rimljana nad konglomeratom razliitih naroda koji su uli u sastav Rimskog carstva - upravo toj
Avgustovskoj uzdanici pretilo je izumiranje. Avgust je izdvojivi Rim i
17
Italiju kao centar tadanjeg sveta, a provincije kao imanja rimskog na18
roda - bio ubeen da su samo istorkrvni Rimljani, dostojni da vladaju Rimom, odnosno da samo oni mogu da budu vladari sveta.
Period neposredno pre i u vreme vladavine imperatora Avgusta (27.
14. god n.e.) u literaturi se uobiajeno opisuje kao period u kome rimska
drava, od republike postaje najpre prikrivena, a potom otvorena monarhija uz duu fazu unutranjeg mira i prosperiteta nakon dugogodnjih
graanskih ratova. Rimsko stanovntvo je u vreme Avgusta skoro prepolovljeno, ne samo zbog minulog graanskog rata ve i zbog svakodnevne
16
Kako to obino biva u ivotu, izmeu Avgustovog linog ivota i njegovog zakonodavstva koje se odnosilo na brak i porodicu, postojao je nesklad. Iz dragocenih podatka i ocena o Avgustu koje pruaju: Vergilije (Georgica), Horacije (Odae, Satire, Epistulae), Apijan (De bello civile) , Plutarh (Vitae paralelae) , Svetonije (De vita cesarum),
Tacit (Anales), Beken (Imperator Avgust) proizilazi da je on imao veoma problematinu porodinu situaciju. Uzalud je on tvrdio da eli svojim zakonima da uvrsti porodini
moral i da vrati obiaje predaka on je svojim linim primerom radio suprotno. Tri puta je
zakljuivao brak. Sa prvom enom Klodijom se razveo. Sa drugom enom Skribonijom
iveo je dok je bila tua ena (i time pokazao da preljuba i nije neki zloin, ako je izvre
pripadnici vladajue klase. Liviju je oteo od mua (Nerona) kao trudnicu pred poroajem... Svetonije opisuje Avgusta kao hladnog raundiju kome nije bilo nita sveto; tako
na primer da bi ispitao namere svojih protivnika nije prezao da se upusti u veze sa njihovim enama...Takvi i slini postupci su bacali senku na Zakon o preljubi, iji je on tvorac.
U izvorima skoro da niko ne spori njegov uspeh u javnom i politikom ivotu ali se skoro
svi slau da u privatnom ivotu nije imao puno sree; posebno u pogledu potomaka koji
bi ga nasledili, sudbina mu nije bila nakloljena. Iz braka sa Skribonijom koji je kratko trajao imao je ker Juliju, a iz braka sa Livijom imao je sina Druza koji mu umire u 23.oj
godini i vie Avgust sa enom Livijom (s kojom je ostao do kraja ivota) nije imao dece.
Nasledio ga pastorak Tiberije.
17
D. Beken: Imperator Avgust, prevod: LJ.Popovi, Subotica-Beograd, 1969,
str. 199
18
Rostovcev: The social and economic and economic historyof dhe Roman Empire,
str. 148.
419
opasnosti po goli ivot od progona vladara (u vreme proskripcija), usled

ega niiji ivot nije bio bezbedan, posebno onih najimunijih (uskog
kruga aristokratije o kojima Avgust posebno brine).
Posle uasa graanskih ratova, pripadnici vladajueg sloja uivaju u miru koji im je Avgust omoguio (mir je trajao skoro 40 godina).
Oni su svojim raskalanim i raspusnim ivotom uticali i na obine ljude da menjaju stare obiaje ivljenja. Dolazi do sveukupnog slabljenja
stabilnosti porodine zajednice oliene u vlasti efa porodice. U stroge
moralne kodekse patrijarhalne porodice uvlai se sve slobodniji nain
ivota. Na to je najvie uticaja imalo ogromno bogastvo koje se gomilalo u rukama pojedinaca i veliki broj robinja. Nita vie nije sveto, ni
brak ni porodica. Stari obiaji bivaju zamenjeni novim koji poivaju
19
na razvratu, nemoralu i prostituciji. Elementi patrijarhalnog naina
ivota u braku i porodici gube svoje znaenje u sveoptem moralnom
rasulu; vrednosti su poremeene i ljudi elei da to vie ugrabe od ivota najmanje razmiljaju o braku koji se u ovom periodu nerado zakljuuju jer su ljudi okrueni jatom kurtizana zaboravljali na svoju
prirodnu obavezu da zasnuju porodicu i da sa svojim potomstvom doprinesu sveoptem cilju jakoj i stabilnoj dravi. Izbegavani su novi
brakovi (jer su isti stvarali obaveze, decu i brige), ali su i oni ve zakljueni brakovi nestabilni jer su preljube i razvodi svakodnevna pojava. Slabljenje ugleda braka i porodice imalo je za posledicu smanjenje
stanovnitva rimske imperije u celini.
Predstavnici dravnih organa ne mogavi vie da ravnoduno posmatraju opadanje broja stanovnika - dre govori i apeluju na neenje i
usedelice da pod hitno zakljuuju brakove i raaju decu. U tim aktivnostima se posebno istie Cecilije Mecela, cenzor, koji nakon javnih tribina
(na kojima prekoreva neenje to se ne ene, mada priznaje da su ene
nuno zlo) prelazi na radikalnije mere tako to poinje da izbacuje nee20
nje iz Senata.
Imperator Avgust, poistovetivi se sa dravom, zadire u prava pojedinaca i nareuje im da neto urade zarad optih (viih) ciljeva. Donosi
poznate kadukarne zakone koje ine: Lex Iulia de adulteriis, - Zakon o
preljubi, Lex Iulia maritandis orddinibus (iz 18. godine pre n.e.) i Lex
Papia Poppaea iz (9. godine posle n.e.) - Zakon o zakljuenju braka i raanju potomstva. Krajnji cilj ovih kadukarnih zakona je demografski i
19
M.Mladenovi, nav. delo, str. 41.

O drutvenoj atmosferi koja je pratila donoenje kadukarnih zakona veoma iscrpno govori M.Jovanovi u svojoj doktorskoj disertaciji Avgustovo brano zakonodavstvo (Kadukarni zakoni), Beograd, 1944., str. 41-47.
20
420
isti je trebao da se realizuje raanjem dece u braku sklopljenom na zakonit nain. Kao i zakoni o oslobaanju robova i ovi su zakoni bazirani ne samo na demografskim ve i na socijalno-politikim ciljevima,
jer ele da italsko demografsko jezgro, koje je stvorilo rimsko carstvo,
odre zdravim i jakim, naroiti gornje slojeve gde se javlja pojava manjeg broja sklopljenih brakova i manjeg broja dece roene u legitimnim
21
brakovima.
Kako se donoenjem navedenih zakona prevashodno elelo podizanje ugleda i dostojanstva braka, proglaeno je zakljuenje braka za
primarnu obavezu svakog Rimljanina. Kako je postizanje tog cilja
zahtevalo niz normi koje zalaze u brojne domene prava i ivota, Avgust je s jedne strane, uskom krugu aristokratije propisao niz novih
22
branih smetnji koje nisu smele da postoje pri zakljuenju braka, a s
druge strane, zakonskim putem sankcionisao celibat (neenjstvo) i
brakove bez dece (orbi), koji su sve vie postajali masovna pojava.
Ilo se dotle da se smatralo da javne poslove ne mogu dostojanstveno
obavljati moralno propala i okaljana lica, a takva su on lica koja se
23
nisu mogla nazvati neijim muem ili ocem. eleo se moralni preporod drutva, ali "rimskoj, moralno propaloj i telesno degradiranoj
24
naciji vie nije bilo leka".
Imperator Avgust, pored navedenih mera, izvlai iz zaborava i jedno
specifino pravo - rimsko ius liberorum - pravo preko dece, (koje sreemo jo na poetku rimske istorije) i nalazi mu mesto u svojim kadukarnim zakonima. To pravo je omoguavalo licima koja su imala decu
(roenu ili usvojenu) da po tom osnovu ostvare ili ne ostvare neko pravo.
Kadukarni zakoni su predviali privilegije za udate ene sa odreenim
brojem dece, a matorim momcima i usedelicama su uskraivali pravo
21
M. Kaser Romisches Privatrecht, Minhen, 1986., str. 262

Izmeu ostalog, dugo je bilo zabraljeno lanovima senatskog reda da zakljuuju
brakove sa osloboenicama (lex Papia Popea). Razlog za takvu zabranu treba traiti u tenji da se sauva rimsko-latinski elemenat u viim slojevima drutva, tj. da graane sauva od priliva tue ropske krvi. Zabranjen je bio brak izmeu aktera preljube jer se u
vreme Avgusta na preljubu gleda kao na javni delikt (zloin) za koji je izricana kazna progonstva. Konstantin je kasnije za taj delikt predvideo smrtnu kaznu, a Justinijan je preljubnicu zatavarao u manastir, odakle bi je mu, ako bi joj oprostio, mogao osloboditi, ali
tek nakon dve godine koje bio ona provela u manastiru. I u vreme Avgusta, a i kasnije,
dugo je bio zabranjen brak sa enama koje vode neastan ivot ili se bave neasnim zanimanje (prostitutke i glumice, robinje, krmarice)
23
G.Geri, Sistem rimskoga privatnoga prava, Beograd, 1882. god., str. 214
24
D. Aranelovi, Rasprave iz privatnog prava Jedan rimski zakon protiv matorih momaka, Beograd, 1913., str. 159.
22
421

25
nasleivanja po testamentu Matorim momcima su smatrani oni mukarci koji ne bi zakljuili brak u starosnoj dobi od 25-60 godina, a usedelicama su smatrane ene koje ne bi zakljuile brak od 20-50-te godine
ivota. To se odnosilo i na udovce, udovice i razvedene u tom uzrastu koji su morali da se ponovo udaju i ene. Oni koji su eleli da se razvedu
mogli su to da urade tek kada dokau da e zakljuiti novi brak. Od ove
obaveze oslobaani su snagom ius liberorum-a mukarci koji dobiju naj26
manje troje brane dece, kao i ene, koje su najmanje tri puta raale.
Iako bi to sa dananjeg poimanja stvari bilo klasino ograniavanje linih sloboda pojedinaca, prvi put se tada u ljudskoj istoriji, u interesu
odravanja drutva, zakonskim merama radi na poveanju nataliteta.
Od tada pa tokom trajanja rimske imperije prisutna je ideja da brak, porodica i deca nisu privatna stvar graana, ve politiko i socijalno pitanje za
koje je prvenstveno zainteresovana drava. Romanisti se uglavnom slau
da je pravo po osnovu dece prvi put jasno definisano kroz takozvano
"kadukarno zakonodavstvo" imperatora Avgusta, ali da korene ovog prava nalazimo mnogo ranije, jo u prvim danima stupanja Rimljana na istorijsku pozornicu.
U vreme Avgusta i pored okolnosti da su vanbrana deca retko mogla uticati na status roditelja, izuzetno su majci mogla koristiti vanbrana
deca, u vezi sa njenim statusom, ukoliko je na primer bilo rei o asnoj libertinki (osloboenici), koja je bila konkubina patrona; osloboenik Latin
je mogao da stekne rimsko graanstvo, ukoliko bi, uz druge uslove dokazao da se oenio radi dece i dokae pred patronom ili upravnikom provin27
cije da ima dete od godine dana starosti.
U rimskom drutvu u vreme imperatora Avgusta lica koja uopte ne
bi zakljuila brak u navedenom ivotnom dobu, nazivana su posebnim
imenom persona incapax. Sustizale su ih sankcije imovinske prirode: liavana su prava testamentalnog nasleivanja, odnosno, neoenjeni su pot28
puno liavani sposobnosti sticanja po osnovu testamenta. Njima su se
deavale paradoksalne stvari jer bi najpre bili imenovani za naslednike,
ali ostavtinu nisu mogli stei; ostavljan im je rok od 100 dana da zakljue brak. Snalaljivi su u takvoj situaciji pribegavali zakljuenju fiktivnih brakova ne zbog naslednika ve zbog nasledstva. Pored sankcija
imovinske prirode neoenjene su stizale i sankcije line prirode. One su
25
O.Stanojevi, Rimsko pravo, Beograd, 2000., str. 63.

M.Kaser, nav. delo str. 262-263.
27
Gaj Institucije, I, 29; Ulpijan, Regule, 3, 3.
28
Gai, Inst. 2.144; 2.286; Ulpiani Reg. 13; 14, 1; 16,3; 17,1; 22,3.
26
422
se sastojale u zabrani uestvovanja u oblasti javnog ivota; tako na primer

lica koja ne bi zakljuila brak u navedenom ivotnom dobu, nisu imala
pravo da budu birana na neku od visokih funkcija (konzul, upravnik provincije itd.) i nisu mogla da uestvuju na razliitim svetovnim i teligij29
skim sveanostima.
Brana deca su donosila Rimljanima mnogobrojne pogodnosti i privilsgije. Pravo preko dece (ius liberorum) se u rimskoj dravi moglo stei
ali je moglo biti i dodeljeno zaslunim pojedincima, od strane senata ili
imperatora; prvi sluajevi su praktikovani u vreme vladavine Avgusta, a
drugi nakon njegove vladavine.
Sticanje i dodela ius lierorum-a je predstavljalo izuzetno veliku privilegiju iz razloga to su prava koja su se sticala po osnovu roditeljstva,
odnosno po osnovu potomstva, imala odraz na nekoliko oblasti: U oblasti
enskog tutorstva kadukarni zakonini imeratora Avgusta uneli su velike
promene. S obzirom da je ena nakon punoletstva i dalje bila pod tutorstvom (tutela mulierum), da bi bila osloboena od tutorstva svog biveg
30
patrona ili njegovih sinova morala je da ima decu. Da bi stekla ovu
privilegiju slobodno roena ena (ingenua) morala je da rodi troje dece, a
osloboenica - ropkinja (libertina) etvoro dece, jer je tako nalagalo ius
31
liberorum.
U oblasti nasleivanja - kao nagradu za oenjene ljude i za oeve familija, Lex Iulia et Papia Poppea je odredio da sve to je u jednom testamentu zavetano neoenjenim i neudatim licima pripada u testamentu
spomenutim naslednicima ili legatarima koji imaju decu; a ako takvih ne32
ma, onda dravi. Po odredbama navedenih kadukarnih zakona, svaki
ovek mora da ima najmanje jedno zakonito dete, neslobodna ena - troje
dece, osloboena robinja etvoro (ius quattuor liberorum). U sluaju
neispunjenja ovih uslova, krivci su liavani delimino ili potpuno prava
testamentalnog raspolaganja i prava da budu naslednici. Ljudi bez dece
(caelibes) ili ene sa manje od troje odnosno etvoro dece, nisu mogli da
raspolau sa polovinom svoje imovine. Neenje su bile potpuno liene
ovog prava. Brani parovi bez dece ne mogu initi meusobna raspolaganja. Obrnuto, oni koji imaju decu mogu prilikom nasleivanja primiti deo
naslea onih naslednika bez dece, koji oni ne mogu primiti. To iz razloga
to se smatralo da je njihov deo naslea zastareo i otpada (caduca) na
29
Ulpiani, Reg. 15.

Gaj, Institucije, I, 145.
31
Paul, Sentencie, 4,9,1.
32
D.Aranelovi, nav. dlo, str. 157.
30
423
druge naslednike testamenta ili vlasnike legata (ukoliko imaju najmanje

jedno dete). U pogledu meusobnog nasleivanja suprunika, Ulpijan u
Regulama navodi da je jedno zajedniko dete bilo dovoljno suprunicima
33
za sticanje pune capacitas u meusobnim odnosima. Suprunici koji nisu
imali dece mogli su da naslede samo polovinu naslea.
U oblasti obavljanja dravnih funkcija ius liberorum je bio od
znaaja jer je omoguavao mukarcima zauzimanje najviih javnih funkcija. Ko e biti konzul ili guverner provincije, nije zavisilo toga ko je
stariji ili uveniji po poreklu, ve od toga da li spada u kategoriju patres; da li je potencijalni pretendent na tu visoku funkciju oenjen sa
branom decom. Mnogi rimski pisci, meu kojima i Svetonije, pruaju
dokaze o tome da je Avgust, oeve porodica esto hvalio i novano na34
graivao. Pri tome su prednost imali oni sa vie dece nad kandidatima
sa manjim brojem dece; odnosno, prednost je imao onaj sa jednim dete35
tom nad onim ko nema dece. Ipak, da se nije uvek zahtevao vei broj
dece potvruje esto citirana Gajeva reenica da nije bez dece (sine li36
beris) onaj ko jednog sina ili ker ima. Rimljani nisu bili naivni kada
su u odabiru ko e im voditi zemlju i titititi rimske interese, vodili rauna i o navedenom kriterijumu.
Otac sa ius liberorum se po Avgustovom porodinom zakonodavstvu, mogao osloboditi jo nekih javnih obaveza (excusatio), ukljuivi i
obavljanje tutorstva. To iz razloga to je biti tutor predstavljalo teret za
oeve porodica koji su morali da brinu i o vlastitoj deci. Da bi se neko
oslobodio te obaveze morao je imati legitimnu, branu decu. Tako je rimski graanin koji je iveo u Rimu, ukoliko je imao troje dece oslobaan
od takozvane, munera publica (javne dunosti da bude tutor), a ako je iveo u Italiji ili provinciji - tada se oslobaao navedenih dunosti ukoliko
37
je imao etvoro dece.
U rimskoj dravi nije samo od roditelja zavisilo da li e stei ius liberorum. U nekim (retkim) sluajevima ius liberorum, kao skup privilegija steenih preko roene dece mogao se stei i dodeljivanjem istog od
strane najpre senata, a potom i imperatora. Tako je pomenuto pravo mogao imati i neko ko nema dece ili ih nema u dovoljnom broju (troje, od-
33
Ulpijan, Regule, 16, 1a.

Svetonije, O ivotu careva, Avgust, 46.
35
Gaj Plinije Mlai: Pisma, prevod: A. Vilhaar, 1982, 1982., VII, 16.
36
Gaj, Digesta, 59, 16, 148.
37
A.Romac, A.Romac, Renik rimskog prava, Zagreb, 1975., str. 507.
34
424

38
nosno etvoro). Sa praksom dodele ius liberorum-a poelo se ve u doba Avgusta. Prva osoba kojoj je bilo dodeljeno to pravo pretpostavlja se
39
da je bila upravo Avgustova supruga Livija. Senat joj je dodelio pomenuto pravo ne samo zbog toga to su je uvaavali ve moda i iz elje da
se dodvore Avgustu.
elja imperatora Avgusta da svojim zakonodavstvom izvri demografsku reformu rimskog drutva kroz poboljanje porodinih i branih
odnosa, nije urodila plodom. Da skoro sve ostane samo na pokuaju, doprinele su mnoge okolnosti. Meu njima, veoma bitan razlog bila je Avgustova nedoslednost jer on linim primerom nije ostao veran svojim reformatorskim idejama. Sa svojom nesrenom i nesreenom porodinom
sudbinom zadao je teak udarac svom zakonodavstvu: udavao je svoju jedinu kerku i unuku po vlastitom planu i ne pitajui ih za miljenje. One
su mu vraale istom merom: zbog svog raskalanog ivota sam Avgust je
bio primoran da ih osudi na progonstvo. To to je vie bio zauzet javnim
poslovima i bio vetiji u kontrolisanju javnog ivota od privatnog ivota
40
svoje porodice, vratilo mu se kao bumerang. Nita bolje nije proao i
njegov pokuaj da ogranii priliv tue i ropske krvi kako bi izvrio duhovni i moralni preobraaj rimskog naroda. Njegovi naslednici na prestolu u toku prvog veka nove ere, predstavljali su ogavni primer neverovatnoh poroka i polnih nastranosti, pa se s pravom smatra da je to najmraniji period u razvoju rimskog drutva jer je ispunjen surovim obraunim,
41
raznim izopaenostima i monstruoznim ljudima i enama.
38
Dion Cassius, Hist. Rom. 55,2,5-6, prua podatke iz kojih proizilazi da se ius liberorum mogao dodeliti mukarcima i enama, pojedinom licu ili grupi lica, trajno ili privremeno milou (in via gratiosa) senata, odnosno imperatora.
39
Livija je imala dva sina iz prethodnog braka. Sa Avgustom nije imala dece, ako
se izuzme njihovo zajedniko dete koje je umrlo prerano. Avgust je imao samo jedno dete
Juliju (iz prethodnog braka sa Skribonijom), koju je udavao tri puta i usvojio je unuke.
Tako je uz roenu ker imao i dva usvojenika Gaja i Lucija (decu Julije i Agripe). Time je
bio ispinjen uslov da ima troje dece, to i nije bilo od velikog znaaja s obzirom da je imperator bio iznad zakona. Navedeno prema: Svetonije, Avgust, 63.
40
D. Beken, nav. delo, str. 85.
41
Posle Avgusta nastupio je period monsruoznih udovita u liku nekih poznatih
ena, od kojih su se naroito isticale Mesalina i Julija Agripina. Mesalina je primer najveeg seksualnog sadiste u istoriji; njena pohota je nosila u sebi rizik smrti i ostalo je zabeleeno da je naputala presto carice da bi poseivala javne kue. Agripina je ivela u incestu
sa svojim bratom Kaligulom. Ovo monstruozno ponaanje nije prekidano ni dilaskom na
vlast Nerona iji je porodini ivot takoe bio natopljen krvlju. Istorija ga pamti po ubistvu majke Agripine Mlae koja je sina dovela na presto nakon to je otrovala mua Klaudija. On joj je pokazao zahvalnost za to tako to joj je osudio na smrt jer se suprostavila
njegovom braku sa ljubavnicom Popejom Sabinom. Svoju prvu enu Oktaviju je prognao
425
Tiberije (14. - 37. god. n. e.), po tvrenju Tacita prekida sa Avgustovom praksom pomaganja oeva sa vie dece, koji su mu se obraali za
42
pomo. Takoe Tiberije nareuje da se za novac ne sme prodavati nijedna ena iji je ded, otac ili suprug bio rimski plemi ili je to trenutno.
Meu ostalim Avgustovim naslednicicima, kao primer da je imperator
dodeljivao ius liberorum, u izvorima se navodi Klaudijevo (41.- 54 god.
n.e.) nagraivanje ena koje su gradile brodove; njima je dodeljivano po43
menuto pravo nezavisno od toga da li su udate ili ne. Nakon vladavine
Klaudija i dolaska Nerona na vlast ( 54. 68. god. n.e.) nema pouzdanih
podataka o individualnom dodeljivanju ius liberorum-a. U "Pismima"
(Epistulae) Plinija Mlaeg, nalaze se podaci o dodeli ius liberorum-a u
doba vladavine Trajana (98 -17. god. n. e.). Privilegiju prava roditelja sa
troje dece (koja je bila osnov za dodeljivanje visokih dravnih funkcija)
car Trajan je dodelio Pliniju Mlaem i Svetoniju Trankvilu; obojica su
44
zauzimala visoke poloaje u dravi.
U periodu principata majke kojima je bilo priznato ius lieberorum,
nisu samo oslobaane tutorstva ve su sticale i mogunost da naslede
svoju decu. To je omoguila jedna konstitucija iz vremena vladavine Hadrijana (117-138.) - Senatus Consultum Tartulianum, koja predstavlja nastavak reformi ius liberorum-a. Tom konstitucijom je izmenjeno dotadanje pravilo (iz Zakona 12 tablica) da je majka mogla naslediti svoju decu
samo ako je izmeu njih postojala agnatska veza, tj. ako su bili podreeni
jednoj oinskoj vlasti. Ovom konstitucijom, naime, ena koja nije bila in
manu sticala je civilna naslednopravna ovlaenja prema svojoj deci, uz
pretpostavku da je imala ius liberorum tj. ako je slobodna ena bar tri puta rodila; ako njen sin nema kao naslednika ni svoga (suus ) oca ni brata po ocu; ako pak postoji sestra po ocu, odreeno je da obema (tj. majci i
45
sestri) pripadne nasledstvo. Justinijan je na kraju ukinuo uslov da majka
mora da ima ius liberorum da bi nasledila svoju decu. Paul u vezi sa ovim
iz Rima pod lanom optubom za preljubu, a potom naredio da joj se odrubi glava. Za treu enu odabrao je uvenu Statiliju Mesalinu nakon 'to je naterao njenog mua da izvri
samoubistvo; njegovo paljenje Rima je posebna pria.... Videti: M.Mladenovi, nav. delo, str. 43.
42
Tacit, Anali, III, 28.
43
Svetonije, Klaudije, 19.
44
Plinije Mlai, Pisma, 2,13,8.
45
M. Kaser, nav. delo, str. 307; Ulpijan, Epitome, 26,8. Intestati filii hereditas ad
matrem ex lege duodecim tabularum non pertinet: sed si ius liberorum habeat ingenua
trium () legitima heres fit ex senatus consulto Tertulliano, si tamen ei filio neque suus
heres sit ( ) neque pater () neque frater consanguineus: quod si soror consanguinea
sit, ad utrasque pertinere iubetur hereditas.
426
sentatskim miljenjem kae da ius liberorum ima majka koja troje dece
ima ili ih je imala, kao i ona koja niti ih je imala niti ih ima; ima ih ako su
deca iva, nema ih ako ih je izgubila; a nema ih niti ih je imala ona koja
46
je carskom milou ius liberorum stekla.
Sa Konstantinom otpoinje period uvrivnja braka i porodice s
hodno hrianskoj doktrini. Hrianstvo iz vremena kada jo nije postalo
priznata religija, nije priznavalo realistiki cilj zakljuenja braka, svojstven rimskom i antikom braku koji insistiraju na raanju dece u to veem broju. Stara hrianska crkva propagira idealistiko, a ne realistiko
gledite o cilju zakljuenja braka; brak treba zakljuivati radi zajednikog
ivota i duhovnog jedinstva dvoje ljudi; raanje dece ne sme biti moranje.
Misao o tome da je raanjs dece nezavisno od oveka, da predstavlja produenje boje tvorevine i da su deca dar boji - u Bibliji se moe sresti na
47
vie mesta.
Dolaskom na vlast, prvi hrianski car Konstantin generalno ukida
sankcije za neoenjene i suprunike bez dece i svim licima priznaje ius liberorum, bez obzira na status koji su ta lica zauzimala u drutvu i bez ob48
zira na broj dece. Time, meutim, nije konano reeno pitanje ius liberorum-a, s obzirom da se u izvorima mogu sresti podaci koji govore o to-
46
Paul, Sentencie, 4,9,9.

Onog momenta kada je hrianstvo postalo jedina dozvoljena religija u Rimskom carstvu (380. godine), crkva js zaboravila na poetni zadatak hrianstva - da podigne izopaeni moral i navede ljude da ive u monogamnom braku gde su mu i ena
jedno bie i gde se brak zakljuuje njihovim pristankom i obostranom ljubavlju. Apastol Pavle u Poslanici Kornianima, Gl. VII,2. kae: Za oveka je dobro da se ne dotakne ene...brak je nisko stanje; dobro je eniti se a jo bolje ne oeniti se. Novo kanonsko pravo slavi celibat jer poiva na shavatanju daje brak "nuno zlo koje treba tolerisati i po mogustvu smanjiti njegovo zakljuenje" (A. Boi, Poloaj ene u privatnom pravu, Beograd, 1939., str. 48). Jedino zbog raanja dece su dozvoljeni polni odnosi meu suprunicima. Kada je 1054. godine izvrena podela na Zapadnu (katoliku)
i Istonu (pravoslavnu) crkvu, uz neke dijametralno suprotne demagoke razlike izmeu ove dve crkve, na videlo su izbile i razlike koje su se ticale raanja dece. U vezi s
tim katolika crkva je zadrala raealistiki cilj braka, insistirajui na raanju to veeg
broja dece, dok se pravoslavna crkva priklonila idealistikom cilju braka: brak se zakljuuje radi zajednikog ivota, radi stremljenja ka savrenstvu i punoi ivota: shodno tome raanje dece je dar boji.
48
Posebnom konstitucijom iz 320. godine n.e. (C. Th. 8,16,1: De infirmandis celibatus et orbitatus ) bilo je predvieno da oni kojima je po starom pravu, kao neoenjenima, zakon pretio kaznama, da budu slobodni i da tako ive i da se pomognu ubrajanjem u
one koji su brak sklopili, te da svi jednako steknu poloaj kakav zasluuju. Ovu konstituciju kojom se formalno oslobaaju sankcija neoenjeni i oni bez dece kasnije preuzima i
Justinijan i nalazi joj mesto u Kodeksu (C Th. 8.16.1 - C 8, 57 (58), 1).
47
427
me kako su imperatoru i nakon 320. godine upuivane molbe za dodelu

49
ius liberorum-a.
Po ugledu na svoje prethodnike i Justinijan u svom bogatom zakonodavnom radu formalno oslobaa sankcija neoenjene i one bez dece.
Nakon to je najpre izvrio vane promene u porodinim odnosima ( agnatsko srodstvo je zamenjeno kognatskim) usredsredio se na efa porodice kome je oduzeo ono uveno pravo ivota i smrti prema novoroenetu; morao je da prihvati svu novoroenu decu u svojoj porodici. Ukinuo je veinu branih smetnji; za razliku od Avgusta koji je tolerisao
konkubinat (smatrajui ga niom vrstom braka i tolerisao vanbranu
decu roenu u tim vezama), Justinijan je pogorao poloaj vanbranih
partnera i vanbrane dece iz tih veza.
%
I danas, svako drutvo koje tei da poiva na zdravim osnovama,
treba da posveuje dunu panju raanju potomstva: dobro se zna da
deca su ta koja jednu dravu obnavaljaju, podmlauju i odravaju. I ako
se zna da je reprodukcija stanovnitva od velikog znaaja za demografski razvoj jedne zemlje, danas se u Srbiji ne obezbeuje ni prosta reprodukcija stanovnitva. Olako se prelazi preko injenice da od nivoa i kretanja reprodukcije stanovnitva, zavisi u prvom redu veliina i dinamika
prirodnog priraataja i ukupnog porasta stanovnitva. Poraavajua je
injenica da Srbija svake godine ima manje stanovnika za trideset hiljada, jer toliko ljudi umre godinje. Stopa fertiliteta (broj ivo roene dece) daleko je ispod stope mortaliteta i tu se zadugo nee moi nita znaajno izmeniti s obzirom da problem nedovoljno roene dece traje suvie dugo, bez da su se preduzimale adekvatne mere od strane drave.
Plaei se da se ne zadire u subjektivna prava pojedinaca, kojima je
ostavljeno na volju da li e ili nee imati dece, najvei broj naselja je
osuen na bioloko izumiranje.
I po pitanju populacione politike i reavanja demografske krize,
treba se ugledati na Rimljane. U dananjoj sveoptoj krizi (politikoj,
49
Tako su Arkadije i Honorije 396. godine doneli konstituciju kojom su eleli da

olakaju sticanje pomenutog prava ( C.Th. 8,17,1.); Honorije i Teodosije su 410. godine
doneli konstituciju De iure liberorum kojom su izmeu ostalog i ukinuli ius liberorum u
formi kao da ga svima dodeljuju ( C.Th. 8, 17, 3); I ovu je konstituciju kasnije Justinijan
pruzeo ( C. 8, 58, (59), 1,2.) U Justinijanovo doba koje je pod uticajem hrianstva, ustanove neenja i lica bez dece nemaju nikakvog znaaja. Sada se na celibat ne gleda
kao na neko ogreenje o pravne i moralne norme ve se ono pod uticajem hrianstva favorizuje i istie se ednost kao jedna od najviih vrlina.
428
ekonomskoj, moralnoj) ne treba samo roditeljima prepustiti brigu o potomstvu; drava treba iz javnih sredstava da izdvaja za tu namenu onako
kako su to Rimljani radili. Istrajavanje na idealistikom cilju zakljuenja braka, po kome su deca dar boji, ne moe dovesti do savrenstva
i punoe ivota. Onda kada ne pomognu argumenti treba ii snagom zakona. Zakonskim putem treba ograniiti slobodu izbora pojedinca zarad vieg cilja demografske reforme. Naravno, uloga drave je tu nezaobilazna jer ona svojim merama treba da olaka reavanje demografske krize koja je zahvatila dananje drutvo. Pri tome, neodstatak prirodne regeneracije jedne porodice, treba nadomestiti vetakom regeneracijom - usvojenjem. Pri tome treba olakati potencijalnim usvojiteljima taj esto mukotrpan posao i osloboditi ih nepotrebne papirologije
koja se zahteva u postupku usvojenja.
Uzroci dananjeg problema smanjenja stanovnitva (depopulacije)
na naim prostorima su mnogobrojni. Da ne poseemo u dugu prolost
postojanja srpskog naroda, pomenuemo da je u XIX veku Srbija imala
najviu stopu sklopljenih brakova u Evropi, gde se raalo petoro i vie
dece, da bi doivela da XX vek bude u znaku prepolovljenog broja stanovnika gde se brakovi sve ree zakljuuju, a i kada se zakljue u njima
jedva da ima jedno ili dvoje dece. Razlog tome su prvenstveno prethodni
50
ratovi koji su prepolovili najreproduktivniji deo srpske populacije, za-
50
Ratovi (Balkanski 1912 i 1913., Prvi svetski rat od 1914-1918. i Drugi svetski rat
koji je otpoeo u Jugoslaviji 1941. i trajao do 1945, i poslednji graanski rat, devedesetih
godina XX veka koji je sa istorijske pozornice uklonio nekadanju Jugoslaviju) su prepolovili srpsko stanovnitvo jer su okonani sa ogromnim ljudskim gubicima koji se nikada
nee pouzdano znati. Ginuli su i vojnici i civili; na stranu ranjeni i onesposobljeni za ivot
i deca koja su ostala bez hranitelja. Samo nakon Balkanskih ratova i posle zavretka Prvog svetskog koji je bio jedan od najveih oruanih sukoba u istoriji, Srbija je izgubila
55% mukaraca starosne dobi od 17 do 60 godina ivota, to je iznosilo ak 26% od ukupnog broja mobilisanih ljudi. Osim vojniika, ivot je izgubilo oko milion civila, to je bilo
vie od etvrtine ukupnog broja stanovnika. Pored pobijenih, Srbija je kraj tog Prvog svetskog rata doekala sa 114.000 vojnih invalida i 500. 000 dece koja su ostala bez hranitelja. Tokom Drugog svetskog rata svet e proi kroz estogodinji pakao, najvei u svojoj
dotadanjoj istoriji. Ovaj rat po svojim razmerama i surovosti u istoriji nema sebi premca.
U rat je bilo uvuena 61 drava, odnosno etiri petine stanovnitva zemaljske kugle. Tadanja Kraljevina Jugoslavija je podelila sudbinu ostalih poraenih zemalja, bila je podeljena na okupacione zone nemaku i italijansku. rtava je bilo mnogo ali njihov broj ni
do danas nije pouzdano utvren. Obino se navodi da je u Drugom svetskom ratu ivot izgubilo oko 50 miliona ljudi, od toga 19 miliona vojnika i 31. milion civila. Posle Rusije
koja je tada izgubila 26 miliona stanovnika, sa prostora nekadanje Jugoslavije izginulo je
1,7 miliona ljudi. U poslednjem graanskom ratu koji se vodio na ovim prostorima, bombardovana od Velikih sila i unitena od bratoubilakog rata, Jugoslavija vojno pobeena i
429
tim nematina i sveopta kriza koja je zahvatila Srbiju. Zapoeto nisko raanje u XX veku nastavljeno je u XXI veku; rezultat toga je raanje ispod nivoa proste reprodukcije gde je svaka naredna generacija malobrojnija od prethodne.
Situacija po ovom pitanju u Republiki Srbiji je je ve due vreme
alarmantna jer se odlikuje krupnim poremeajima u demografskom razvitku, s obzirom da je raanje dece daleko ispod potreba prostog obnavljanja stanovnitva. Pitanje smanjenja stanovnitva i intezivnog starenja
stanovnitva, preti da ozbiljno ugrozi opti drutveni i ekonomski razvoj
sadanjih i buduih generacija. Po najnovijim istraivanjima danas je Srbija na etvrtom mestu liste najstarijih populacija u svetu, jer preko 15 %
stanovnika je starije od 65 godina, a od 161 optine u 62 je broj umrlih
dva puta vei od broja roenih. injenica, da je danas nivo raanja u Republici Srbiji ak 30 % ispod potreba prostog obnavljanja stanovnitva,
znai da e sledea generacija ena biti za gotovo jednu treinu manja po
broju u odnosu na sadanju. Prema rezultatima popisa iz 2002. godine, vie od 900.000 lica u centralnoj Srbiji i oko 300.000 lica u AP Vojvodini,
odnosno, estina stanovnitva obe populacije, stara je 65 i vie godina, to
svrstava Republiku Srbiju meu najstarije zemlje na svetu. Oti cilj odrivog demografskog razvoja Republike Srbije je, naalost, tzv. stacionarno
stanovnitvo, tj. stanovnitvo u kome e sledee generacije biti iste veliine kao i postojee. Drava, odnosno njeni nadleni organi su konano
shvatili problem koji je ve dugo prisutan, pa je 2008 godine donela posebnu Strategiju podsticanja raanja u kojoj su sadrane razne mere koje
treba da podstaknu raanje potomstva: ublaavanjem ekonomske cene
podizanja deteta, usklaivanjem rada i roditeljstva, promocijom reproduktivnog zdravlja adolescenata, sniavanje psiholoke cene roditeljstva
(tj. stvaranje pogodne klime za odluku o raanju i vei broj dece), bor51
bom protiv neplodnosti ...
Ideju Tula Hostilija s poetka rimske istorije, koji je znao da raanje
dece itekao moe da pogora ekonomski a time i drutvenei poloaj porodica sa decom nadivela je vekove. Slinu odredbu, ali bez polne diferencijacije (troje muke dece), sreemo i danas u pomenutoj Strategija u
Republici Srbiji, gde se kao jedan od posebnih ciljeva koji vodi dostizanju opteg cilja odrivog demografskog razvoja Republike Srbije - navodi ublaavanje ekonomske cene podizanja deteta. Za realizaciju tog
posebnog cilja angauje se drava koja preuzma na sebe deo trokova ra-
razbijena, nestala sa politike karte Evrope. rtava je bilo na sve strane; pouzdano se nezna taan broj jer se naalost cifra ubijenih esto koristi u politike svrhe.
51
Videti opirnije: Strategiju podsticanja raanja, Sl. Glasnik, br. 13/2008.
430
anja dece i njihovog izdravanja i kolovanja (roditeljski dodatak, naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi posebne nege deteta.)
Bilo je pokuaja da se i u Srbiji donese zakon koji bi bio slian kadukarnim zakonima imperatora Avgusta i kojim je trebalo naterati mlade ljude da pre nego dobiju epitet matorih momaka i usedelica zakljue brak i u njima imaju decu roenu ili usvojenu. Razvila se silna
diskusija i sve se svelo na to da je to zadiranje u luna prava pojedinaca
i da tu drava nema ta da trai. Ideja ideja da neoenjeni i neudati plaaju porez dravi kao kaznu to nisu zasnovali porodicu i u njoj imali potomke nebi ni mogla da se realizuje jer veina tih mladih ljudi, zbog
sveopte krize, najbolje reproduktivne godine (20 -50) provede traei
posao kako bi sebi obezbedili najosnovnije uslove za preivljavanje; o raanju dece ni ne razmiljaju. Poseban problem ove drave je to ne ini
dovoljno da zaustavi migracije radno sposobnog stanovnitva u velike
gradove, gde se moe lake obezbediti egzistencija; pri tome ekonomski
nerazvijena podruja iz kojih odlaze mladi ljudi, osuena su na bioloko
izumiranje.
Po ugledu na rimsku dravu, koja je ograniila svojim merama roditeljsko pravo - oca, ukoliko bi zloupotrebio svoje roditeljsko pravo,
proglaavajui ga infamnim (neasnim) - sreemo i danas ali u izmenjenom obliku. I dananja pozitivna zakonodavstva svih zemalja koje
pretenduju da budu demokratska, znaju za zakonska reenja za roditelje
koji prekorae svoja ovlaenja. Pri tome treba podsetiti da i u ovom
novom sistemu vrednosti biti roditelj je na ceni ali je sutina roditeljstva
izmenjena. Danas posebno u glavama mladih ljudi treba na vreme usaditi
svest o roditeljstvu kao odgovornoj i vanoj funkciji i da je u ivotu svakog pojedica roditeljstvo izrazito odgovoran i sloen zadatak. Biti dobar
roditelj je zahtev i obaveza koju moraju da podele oba roditelja ravnopravno. Kao nikada do sada treba uskladiti rad i roditeljstvo i promeniti
ulogu mukarca u porodici. Mukarca treba ravnopravno ukljuiti u roditeljstvo, a eni omoguiti da moe i da radi i da raa decu.
Za razliku od rimske civilizacije, danas su neke druge vrednosti na
ceni. U osnovi savremenog reproduktivnog ponaanja ljudi su neki drugi
bitni faktori: na jednoj strani su emancipacija ene i individualizam,
nuklearna porodica i izmenjen poloaj ene i dece u njoj, insistiranje na
kvalitetu sopstvenog ivota i dr., a na drugoj strani materijalna svest sa
potroakim mentalitetom i lini ivot. Roditeljstvo oduvek ima dve medalje: jedna strana te medalje je satisfakcija koju roditeljstvo donosi, a
druga strana roditeljstva je cena deteta: s obzirom da deca kotaju. Pored novca za podizanje deteta (ekonomska cena roditeljstva) vana je i
431
tzv. psiholoka cena deteta pod kojom se podrazumeva subjektivni doivljaj kotanja, ulaganja, izgubljeni dobici i nerealizovani planovi zbog
obaveza u procesu podizanja deteta. Odluka o raanju prvog deteta pripada roditeljima, ali kod odluke o drugom ili treem detetu uloga drave je
velika; ona svojim merama treba da kreira pogodnu klimu za odluku o raanju narednog deteta i time snizi tzv. psiholoku cenu roditeljstva. Tako rade ozbiljna drutva: one koji ele da raaju decu treba svim moguim merama podrati.
Rimsko drutvo nije znalo za tzv. strukturne prepreke za raanje
veeg broja dece, kao to su: nezaposlenost, nereeno stambeno pitanje,
probleme uvanja dece, nezadovoljavajui ekonomski standard i druge
faktore nedovoljnog raanja dece. Kao to je imperator Avgust uradio,
moda bi i danas trebalo izvui iz zaborava rimsko ius liberorum
pravo po osnovu dece i putem njega omoguiti roditeljima sa decom
znatne privilegije i olakice.
432
Nataa Dereti, Ph.D., Associate Professor

Short view on solving demographic problems in

the Roman state
Abstract
The question of insufficient number of the newly born children is
for each population the fundamental and the most important question.
Mankind has always been searching for the answer of the problem of insufficient number of the newly born children, because it leads to the reduction of the number of population, as well as the getting older of the
population. Bearing the children is a positive component of each society
and it leads to the question of marriage and family survival, as well as of
the whole society.
For the Romans, bearing the children was not a hard decision as it is
today, which is avoided because of the many modern reasons which
were strange to the Romans (unemployment, housing problem, absence
of the wish to live with someone, etc.). In the Roman society it was not
allowed someone for a long time to deny the duty to get married and to
have children (born or adopted). It was explained as the lack of patriotism
and godlessness. The Romans saw in descendants the foundation of material and moral lasting of the state. In the period of demographic crisis of
the Roman society (because of the constant wars, the rise of colonization,
reduction of marriages and other factors), the Roman state didnt allow
individuals to decide by themselves if they were going to have children or
not, but by legal forms imposed the obligation of legally contracted marriages and bearing legitimate descendants. The personal rights of the individuals were restricted by the law because of the higher goal demographic reform. Apart, it wasnt forgotten one right known as ius liberorum
the right on the basis of children that allowed persons who had children (born or adopted) to get some rights. That right that appeared in the
beginning of Roman history was kept by the emperor August and found it
place in his well-known caducarn laws. Those laws gave some privile433
ges to married women who had children, and to the old bachelors and old
maids restricted rights on inheritance according to the will. The emperor
August was criticized for his demographic measures because he didnt
keep in mind middle class, but only the members of the higher classes.
With his measures he wanted to strengthen the aristocracy and the poor
citizens couldnt pay the punishment of a million sestercias.
While the Romans insisted on bearing children who would be future
warriors and the actors of the greater work productivity, in the modern
system of the value the essence of the parents has been changed: a child
is born in order to fulfill psychological and emotional needs of the parents that can be realized with one or two children. These facts cause that
the level of birth of a child doesnt fulfill needs of a simple regeneration
of the population and in that way demographic crisis is actual nowadays,
as well.
Key words: birth of children as a chain process,moral renaissance of
society, decision on giving birth to ancestry, the destiny of born children,
ius liberorum, conciousness of parenthood
434
35.077.3(497.11)
Mr Aleksandar Martinovi, asistent

PRAVA GRAANA U UPRAVNOM POSTUPKU

U KONTEKSTU REFORME DRAVNE UPRAVE
U REPUBLICI SRBIJI1
Saetak: U upravnom postupku graani, u svojstvu razliitih procesnih uesnika, imaju odgovarajua prava. Smisao svih tih prava, kao i itavog upravnog postupka, jeste donoenje zakonitog i pravilnog reenja.
Realizacija ovog cilja, pak, u velikoj meri zavisi od toga kako se dravna
uprava u Republici Srbiji oblikuje u procesu sveobuhvatnih promena (reformi) kojima je izloena ve nekoliko godina. Reforma dravne uprave u
Republici Srbiji otpoela je donoenjem Ustava Republike Srbije od
1990. i Zakona o dravnoj upravi od 1992. Promene su nastavljene nakon
2000, najvie na planu organizacije dravne uprave. Strategija reforme
dravne uprave u Republici Srbiji od 2004. prvi je programski dokument
kojim se definiu osnovni ciljevi i pravci reforme srpske dravne uprave.
Tokom 2005. donet je niz reformskih propisa, od kojih je najznaajniji
Zakon o dravnoj upravi. Koncepcijski sve, Zakon o dravnoj upravi sadri odredbe koje predstavljaju krupan korak napred u odnosu na dosadanja reenja, ali i odredbe iji pravni kvalitet i praktina vrednost nisu
sasvim neupitni.
Kljune rei: dravna uprava, prava graana, upravni postupak, reforma, kadrovska i finansijska racionalizacija dravne uprave, Strategija
reforme dravne uprave u Republici Srbiji, Zakon o dravnoj upravi.
Rad je posveen projeku Pravo Srbije u evropskoj perspektivi br. 149042 koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.
435
Mr Aleksandar Martinovi, Prava graana u upravnom postupku ... (str. 435455)
Uvodne napomene
U upravnom postupku, kao i u svakom drugom pravnom postupku
(krivinom, parninom, prekrajnom i sl.), graani, u svojstvu razliitih
procesnih uesnika, imaju odgovarajua prava. Teleoloki posmatrano,
smisao svih tih prava, ali i itavog upravnog postupka, jeste donoenje
zakonitog i pravilnog reenja. Za realizaciju ovog cilja, meutim, nije dovoljan samo kvalitet procesnih normi; u velikoj meri on zavisi i od toga u
kakvom je stanju dravna uprava koja te procesne norme treba da primeni
u konkretnim situacijama. Stoga se pokazuje opravdanim da se pitanje
prava graana u upravnom postupku posmatra u kontekstu sveobuhvatnih
promena kojima je sistem dravne uprave u Republici Srbiji podvrgnut
ve nekoliko godina.
Ako se zadrimo na izvornom znaenju termina reforma promena, menjanje prva stvar koja se uoava, kada je re o dravnoj upravi,
jeste stalan proces njenog preoblikovanja: institucionalnog, funkcionalnog i kadrovskog. Teko da se moe pronai i jedan pravni fenomen koji je u tolikoj meri dinamian, kao to je to sluaj sa dravnom upravom.
Ve i letimian pogled na istoriju dravne uprave u Jugoslaviji i Srbiji,
samo u periodu posle Drugog svetskog rata, otkrie nam obilje raznolikih normativnih koncepata o pojmu dravne uprave, koje je u stopu praeno i razliitim, ponekad i dijametralno suprotnim, teorijskim razmatranjima. Najbolju ilustraciju za to prua ona uvena reenica prof. Laze
M. Kostia o tome da definicija uprave ima gotovo onoliko koliko i pi2
saca koji su se ovim problemom bavili , kao i podatak da je samo do
1960-tih godina konstruisano vie od tri stotine odreenja pojma uprav3
ne funkcije.
Imperativ vremena u kojem ivimo ukljuivanje Republike Srbije
i dravne zajednice Srbija i Crna Gora u evropske i svetske integracione
procese nametnuo je kao jedan od osnovnih prioriteta i reformu dravne
uprave, u skladu sa standardima OUN, Evropske unije i razvijenih demokratskih drava, ali i uslovima koje propisuju meunarodne finansijske
institucije, u prvom redu Meunarodni monetarni fond, koje pokazuju veliko interesovanje za racionalizaciju dravne uprave u Republici Srbiji,
naroito na ekonomskom i finansijskom planu. Cilj reforme je jasan:
stvoriti strunu, efikasnu i depolitizovanu dravnu upravu, finansijski racionalno organizovanu, kompatibilnu u svim aspektima sa dravnim
Lazo M. Kosti: Administrativno pravo Kraljevine Jugoslavije, prva knjiga, ustrojstvo uprave, Beograd, 2000, str. 13.
3
Pavle Dimitrijevi: Javna uprava, Ni, 1964, str. 14.
436
upravama u zemljama evropskog Zapada. Navedena formula jasno pokazuje da reforma dravne uprave u Republici Srbiji nema samo pravnu,
ve i izraenu politiku i ekonomsku dimenziju. Drugim reima, odgovor
na pitanje hoe li se srpska dravna uprava reformisati na nain koji e
omoguiti integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, ne zavisi samo
od kvaliteta legislativnih reenja nego i od stabilnosti politikih prilika i
spremnosti politikih aktera da poseduju minimum zajednikih ciljeva,
kao i od odgovarajue ekonomske politike.
Poetak reforme dravne uprave u Republici Srbiji

Proces sveobuhvatnog prekomponovanja dravne uprave u Republici
Srbiji obino se vezuje za politike promene koje su usledile posle 5. oktobra 2000. Istina je, meutim, drugaija. Reforma srpske dravne uprave zapoela je jo 1990, donoenjem vaeeg Ustava Republike Srbije.
Taj Ustav oznaio je raskid sa brojnim utopistikim i anahronim
postulatima Ustava SFRJ od 1974. (samoupravljanjem, dogovornom
ekonomijom, delegatskim sistemom, kooperativnim federalizmom,
komunalnim ureenjem optina kao osnovnih drutveno-politikih zajednica i sl.), kao i sa njegovom koncepcijom dravne uprave, razraenom u Zakonu o osnovama sistema dravne uprave, Saveznom izvrnom veu i saveznim organima uprave od 1978. Prema Ustavu SFRJ
od 1974. (l. 149) i Zakonu o osnovama sistema dravne uprave, SIV-u
i saveznim organima uprave (l. 26) poslovi dravne uprave definisani
su kao: a) sprovoenje utvrene politike i izvravanje zakona, drugih
propisa i optih akata skuptina i njihovih izvrnih organa; b) sprovoenje skuptinskih smernica; v) odgovornost za stanje u oblastima za
koje su osnovani pojedini organi uprave; g) praenje stanja u odreenim oblastima i davanje inicijative za reavanje pitanja u tim oblastima; d) reavanje u upravnim stvarima; ) vrenje upravnog nadzora; e)
pripremanje propisa i drugih optih akata i obavljanje drugih strunih
poslova za skuptine drutveno-politikih zajednica i njihove izvrne
organe; ) obavljanje zadataka i poslova koji za organe uprave proistiu iz njihove saradnje sa drugim dravnim organima, kao i sa samoupravnim organizacijama i zajednicama i graanima. Drastina organizaciona i funkcionalna nekompatibilnost dravne uprave u SFRJ i SR
Srbiji politikim i ekonomskim izazovima modernog post-industrijskog
doba, koji su prouzrokovani padom komunistikih reima u Istonoj
Evropi, uslovila je renesansu klasinih principa organizacije i poslova
dravne uprave u Republici Srbiji. Normativni osnov te renesanse
predstavljao je upravo Ustav od 1990. U organizacionom pogledu, nji437
me je u pravnom sistemu Republike Srbije inaugurisan klasian oblik

dravne uprave ministarstvo umesto sekretarijata, komiteta, uprava,
zavoda, komisija i saveta, koji su predstavljali relikt socijalistike or4
ganizacije uprave u dravi koja odumire. Institucionalno vaskrsavanje ministarstva znailo je da se Republika Srbija vraa svojoj bogatoj dravno-pravnoj tradiciji, nasilno prekinutoj posle Drugog svetskog rata, iji se koreni nalaze u zakonodavstvu kneza Mihaila i legi5
slativi Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije. Takoe, Ustav je
propisao da se u sastavu ministarstava obrazuju i drugi organi uprave,
za obavljanje odreenih (dakle, ne svih) poslova dravne uprave, dok
6
se za vrenje strunih poslova obrazuju posebne organizacije. Kada je
re o poslovima dravne uprave, oni su Ustavom definisani u duhu proverenih normativnih i teorijskih naela i odreeni su kao: a) primenjivanje zakona i drugih propisa i optih akata Narodne skuptine i Vlade,
kao i optih akata predsednika Republike; b) reavanje u upravnim
stvarima; v) vrenje upravnog nadzora; i g) obavljanje drugih upravnih
7
poslova utvrenih zakonom.
Detaljnu razradu ustavnih principa o organizaciji i poslovima dravne uprave u Republici Srbiji sadravao je jo jedan reformski akt 8
Zakon o dravnoj upravi. Stupanjem na snagu ovog zakona (u aprilu
1992) prestali su da vae republiki Zakon o dravnoj upravi od 1989,
Zakon o dravnoj upravi AP Vojvodine od 1981. i Zakon o dravnoj
upravi AP Kosovo od 1980. Zakon o dravnoj upravi usvojio je, Ustavom propisanu, tripartitnu institucionalnu deobu dravne uprave na ministarstva, organe uprave u sastavu ministarstava i posebne organizaci9
je. U funkcionalnom smislu, Zakon o dravnoj upravi regulisao je poslove dravne uprave u Republici Srbiji na gotovo identian nain kao i
Ustav, s tim to je ustavnoj enumeraciji poslova dravne uprave dodao
10
jo jedan elemenat: pripremanje zakona, drugih propisa i optih akata.
st. 1.
Poslove dravne uprave obavljaju ministarstva, Ustav Republike Srbije, l. 94.
Mihailovim Zakonom o ustrojstvu centralne dravne uprave od 1862. umesto dotadanjih popeiteljstava obrazovana su ministarstva, a stvoren je, po prvi put u pravnoj
istoriji Srbije, i Ministarski savet, odnosno vlada. Inae, ovaj zakon ostae upamen i po
svom dugakom ivotu vaio je, sa odgovarajuim izmenama i dopunama, sve do 1929.
6
Ustav Republike Srbije, l. 94. st. 4.
7
Ustav Republike Srbije, l. 94. st. 2.
8
Slubeni glasnik RS, br. 20/92, 6/93, 48/93, 53/93, 67/93, 48/94 i 49/99.
9
Zakon o dravnoj upravi, l. 1.
10
Zakon o dravnoj upravi, l. 8. st. 1. t. 4.
438
Zakon o dravnoj upravi od 1992. novelirao je upravni sistem Republike Srbije jo jednim vanim principom inokosnim stareinstvom u organima dravne uprave, za koji princip je jo Maks Veber konstatovao
11
da je, sa tehnikog aspekta, najefikasniji i najracionalniji. Kada je re
o ministarstvima, kao primarnim organima uprave u Republici Srbiji,
inokosno stareinstvo, utemeljeno zakonom, manifestovalo se u vidu
klasine hijerarhijski strukturisane piramide. Na vrhu piramide nalazio
se ministar, ispod njega su zamenici i pomonici ministra, odnosno sekretar ministarstva, a na dnu piramide su zaposlena lica, koja mogu biti
sa odgovarajuim zvanjem ili bez zvanja. U sutini, istovetan sistem
stareinstva u ministarstvima usvojen je i u vaeem Zakonu o dravnoj
12
upravi , pri emu je zamenik ministra samo preimenovan, ini se bez
dovoljno opravdanja, u dravnog sekretara.
Demokratski sistem politikog pluralizma, koji je u Republici Srbiji
obnovljen 1990, podrazumevao je i depolitizaciju dravne uprave. Razume se, u demokratskoj dravi uprava moe biti samo relativno depolitizovana, ali ne i apsolutno. Naime, logika demokratskog sistema, u ijem su
sreditu politike partije koje se bore za osvajanje vlasti, zahteva da se na
vrhu dravne uprave, po pravilu, nalazi politika linost ministar, budui da je svaki ministar, po reima Orijua, politiar koji je imenovan za
13
inovnika. Od ministra se, stoga, i ne moe traiti da bude politiki neutralan, iako, s druge strane, ne bi bilo u skladu sa demokratskom politikom kulturom da se ministar ponaa kao partijski fanatik i sekta, odnosno, kako se nekad govorilo, kao partizan. Recipirajui premisu parlamentarizma da su ministri, zapravo, politiari Zakon o dravnoj upravi od 1992. ustanovio je naelo relativne depolitizacije dravne uprave
odredbom po kojoj su sva lica u ministarstvu, izuzev samog ministra, duna da svoje poslove obavljaju savesno i nepristrasno, bez prava da se
rukovode svojim politikim ubeenjima, da ih izraavaju i zastupaju. Takoe, zakon je izrekom zabranio da se u organima uprave osnivaju poli14
tike partije ili njihovi unutranji organizacioni oblici. Na taj nain je u
organima dravne uprave u Republici Srbiji i formalno okonan poluvekovni ideoloki i kadrovski monopol jedine dozvoljene dravne partije
Saveza komunista Jugoslavije - koja je u januaru 1990. faktiki i prestala da postoji.
11
Maks Veber: Privreda i drutvo I, Beograd, 1976, str. 175.

Slubeni glasnik RS, br. 79/2005.
13
v. Mihailo Ili: Administrativno pravo i drugi radovi, Beograd, 1998, str. 32.
14
Zakon o dravnoj upravi, l. 6.
12
439
Organizaciono prekomponovanje dravne uprave u

Republici Srbiji posle 2000.
Politike promene u Republici Srbiji, izvrene u oktobru 2000, zatekle su srpsku dravnu upravu sa prilino jednostavnom strukturom. Osnovni organizacioni oblik dravne uprave bilo je ministarstvo. to se tie
posebnih organizacija, one su se obrazovale u formi sekretarijata, zavoda,
direkcija, uprava i sl. Trei vid dravne uprave organi uprave u sastavu
ministarstava gotovo da uopte nije bio zastupljen. Iako Ustav sadri
odredbu koja propisuje da se u sastavu ministarstava obrazuju organi
uprave za obavljanje odreenih poslova dravne uprave (l. 94. st. 4),
do 2000. obrazovan je samo jedan takav organ, i to u sastavu Ministarstva
pravde: Uprava za izvrenje zavodskih sankcija, formirana 1997. Zako15
nom o izvrenju krivinih sankcija.
Posle 2000. broj organa uprave u sastavu ministarstava rapidno se
poveava. Ve poetkom 2001, Zakonom o izmenama i dopunama Za16
kona o ministarstvima , obrazovane su dva nova organa uprave u sastavu odgovarajuih ministarstava: Uprava za sport (u sastavu Ministarstva
prosvete i sporta) i Uprava za zatitu ivotne sredine (u sastavu Ministarstva zdravlja i zatite ivotne sredine). Novim Zakonom o ministar17
stvima obrazovano je ak est nesamostalnih organa uprave: dve direkcije (Republika direkcija za vode i Republika direkcija za robne
rezerve), dva zavoda (Zavod za prostorno planiranje i urbanizam i Zavod za informatiku i internet) i dve uprave (Uprava za sport i Uprava za
{ume). Trend poveanja broja organa uprave u sastavu ministarstava
18
nastavljen je i kasnije. Prema vaeem Zakonu o ministarstvima , pored 17 ministarstava, u Republici Srbiji postoji osam organa uprave u
sastavu odgovarajuih ministarstava: dve direkcije (Republika direkcija za vode i Republika direkcija za robne rezerve) i est uprava (Uprava carina, Uprava za veterinu, Uprava za zatitu bilja, Uprava za ume,
Uprava za zatitu ivotne sredine i Uprava za sport). Pored toga, posebnim zakonima obrazovano je jo est nesamostalnih organa uprave: Po19
reska uprava (u sastavu Ministarstva finansija) , Uprava za trezor (u sa20
stavu Ministarstva finansija) , Uprava za igre na sreu (u sastavu Mini-
15

17
18
Slubeni glasnik RS, br. 19/2004 i 84/2004.
19
v. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Slubeni glasnik RS,
br. 80/2002, l. 1. st. 2.
20
v. Zakon o budetskom sistemu, Slubeni glasnik RS, br. 9/2002, l. 1. st. 3.
16
440

21
starstva finansija) , Uprava za javni dug (u sastavu Ministarstva finan22

sija) , Uprava za bezbednost i zdravlje na radu (u sastavu Ministarstva
23
rada, zapoljavanja i socijalne politike) i Uprava za duvan (u sastavu
24
Ministarstva finansija). Ako se ovom broju doda i Uprava za izvrenje
zavodskih sankcija, obrazovana jo 1997, dolazi se do zakljuka da u
Republici Srbiji trenutno postoji ak 15 organa uprave u sastavu odgovarajuih ministarstava. Taj podatak dovoljno uverljivo pokazuje dramatian organizacioni, odnosno institucionalni porast srpske dravne
uprave, koji odudara od zvanino proklamovane politike racionalizacije
dravne uprave.
Posebnu karakteristiku razvoja dravne uprave u Republici Srbiji
posle 2000. predstavlja osnivanje velikog broja agencija. Snabdevene
nizom javnih ovlaenja, agencije se mogu razvrstati u tri pravne kategorije: agencije kao javne slube, agencije kao posebne organizacije i
25
agencije kao javne agencije, u smislu Zakona o javnim agencijama.
Kada je re o agencijama kao posebnim organizacijama, takvih agencija trenutno ima est. Od tog broja, dve agencije obrazovane su vaeim Zakonom o ministarstvima od 2004. (Agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza), dok su etiri agencije obrazovane posebnim zakonima:
Agencija za reciklau (obrazovana Zakonom o postupanju sa otpadnim
26
materijama ), Bezbednosno-informativna agencija (obrazovana Zako27
nom o Bezbednosno-informativnoj agenciji ), Agencija za energetsku
28
efikasnost (obrazovana Zakonom o energetici ) i Republika agencija
za mirno reavanje radnih sporova (obrazovana Zakonom o mirnom
29
reavanju radnih sporova ). Formiranje agencija nije uvek praeno i
jasnom koncepcijom o njihovoj pravnoj prirodi. kolski primer za to
je Agencija za zatitu ivotne sredine. Prema odredbi l. 14. st. 3. Zakona o ministarstvima, Agencija za zatitu ivotne sredine je organ u
sastavu Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine, sa svojstvom
21
v. Zakon o igrama na sreu, Slubeni glasnik RS, br. 84/2004, l. 11.

v. Zakon o javnom dugu, Slubeni glasnik RS, br. 61/2005, l. 42. st. 1.
23
v. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Slubeni glasnik RS, br. 101/2005,
l. 1. st. 2.
24
v. Zakon o duvanu, Slubeni glasnik RS, br. 101/2005, l. 3.
25
26
27
28
29
22
441
pravnog lica, a obrazovana je radi obavljanja odreenih strunih poslova u oblasti zatite ivotne sredine. Izvesno je da ova agencija nije
posebna organizacija. Ali, pribegnemo li doslovnom jezikom tumaenju, nije ni organ uprave, poto je zakonodavac izbegao da je tako
kvalifikuje. Proizlazi, dakle, da ona uopte ne pripada institucionalnom sistemu dravne uprave Republike Srbije, budui da Ustav ne poznaje nikakav drugi organizacioni oblik dravne uprave sem ministarstava, organa uprave u njihovom sastavu i posebnih organizacija. Postavlja se, stoga, pitanje zbog ega se odredba o Agenciji za zatitu ivotne sredine uopte nala u Zakonu o ministarstvima, pogotovo ako
se zna da u sastavu Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine postoji
kao organ uprave Uprava za zatitu ivotne sredine. Paralelizam
institucija istog dravno-pravnog i politikog nivoa (od kojih je za
jednu mnogo lake rei ta ona nije nego ta jeste) nije racionalan, ni
sa pravnog ni sa ekonomsko-finansijskog aspekta.
Dodatne promene u organizaciji i poslovima dravne uprave u
Republici Srbiji izazvane su 2003, pravno-politikom transformacijom
Savezne Republike Jugoslavije u dravnu zajednicu Srbija i Crna Gora. Na osnovu Zakona za sprovoenje Ustavne povelje dravne zajed30
nice Srbija i Crna Gora , Zakona o ministarstvima i Odluke o prihvatanju sporazuma drava lanica o definisanju konanog statusa organa
i organizacija iz lana 15 Zakona za sprovoenje Ustavne povelje dr31
avne zajednice Srbija i Crna Gora , republiki karakter stekle su sledee savezne institucije: Narodna banka Jugoslavije (preimenovana u
Narodnu banku Srbije Zakonom o Narodnoj banci Srbije, Slubeni
glasnik RS, br. 72/2003), Agencija za osiguranje depozita, sanaciju,
32
steaj i likvidaciju banaka, Komisija za hartije od vrednosti , Plov-put
Beograd, Jugoslovenski registar brodova Beograd i Muzej istorije Jugoslavije. Takoe, najvei deo poslova dravne uprave koji je bio u
nadlenosti nekadanjih saveznih miistarstava, drugih saveznih organa
i organizacija preao je u nadlenost republike uprave u Srbiji, odnosno Crnoj Gori (carine i sistem javnih finansija, savezna policija, celokupan federalni sistem inspekcijskog nadzora i dr.).
30
Slubeni list SCG, br. 1/2003.

32
Zanimljivo je da se u l. 13. t. 7. Zakona za sprovoenje Ustavne povelje dravne
zajednice Srbija i Crna Gora koristi stari naziv ove nekadanje savezne organizacije: Savezna komisija za hartije od vrednosti i finansijsko trite, iako je taj naziv promenjen jo
u novembru 2002. Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (Slubeni list SRJ, br. 65/2002).
31
442
Strategija reforme dravne uprave u Republici Srbiji od 2004.

Sve do kraja 2004. reforma dravne uprave u Republici Srbiji izvoena je bez jasnog pravno-politikog i programskog koncepta. Naprotiv,
brojne promene u dravnoj upravi, posebno u sferi njene organizacije,
bile su motivisane ne toliko realnim potrebama drave, koliko eljom da
se realizuju izvesni dnevno-politiki interesi, prouzrokovani injenicom
da je vladajua koalicija u Srbiji (DOS) brojala veliki broj politikih
partija, na poetku ak 18. Potreba da politiki lideri i ljudi iz njihovog
okruenja postanu, po svaku cenu, dravni funkcioneri, dovela je do
stvaranja ne samo velikog broja organa uprave u sastavu ministarstava,
ve i itavog niza agencija, od kojih su neke obrazovane ak i Vladinim
uredbama. Takvi potezi, umesto da srpsku dravnu upravu uine efikasnijom i finansijski racionalnijom, doveli su do njenog kadrovskog, organizacionog i finansijskog hipertrofiranja. Prema podacima Ministarstva za dravnu upravu i lokalnu samoupravu, na dan 31. avgusta 2001.
u republikim organima uprave (ministarstvima, izuzev MUP-a, i posebnim organizacijama) i srodnim institucijama (Generalnom sekretarijatu i slubama Vlade i Upravi za zajednike poslove republikih organa) radilo je 8099 lica, od toga 171 postavljeno lice i 7928 zaposlenih.
Nepune tri godine kasnije, na dan 31. marta 2004. dravna uprava u Republici Srbiji kadrovski je uveana za neto vie od tri puta: broj lica
(postavljenih lica, pripravnika i zaposlenih na neodreeno i odreeno
vreme) koja su radila u centralnoj upravi (bez MUP-a) iznosio je 27238.
Ako se ovi podaci uporede sa podacima Svetske banke o broju zaposlenih u pojedinim evropskim dravama u periodu od 1999. do 2001. dolazi se do zakljuka da je srpska dravna uprava kadrovski predimenzionirana, odnosno da je broj lica koja rade u dravnoj upravi iznad evropskog proseka. Tako na primer, broj zaposlenih u dravnoj upravi u Republici Srbiji manji je nego u Irskoj, Grkoj i Austriji, ali je zato vei
nego u Finskoj, ekoj, Maarskoj i Poljskoj, koje su i same, sa izuzetkom Finske, drave u tranziciji. Kadrovska prenapregnutost srpske dravne uprave ima i svoje finansijske posledice. Uporedni podaci o ueu fonda zarada zaposlenih i funkcionera u dravnoj upravi u Republici
Srbiji i dravama Centralne i Istone Evrope u ukupnom obimu javne
potronje takoe su nepovoljni po Republiku Srbiju. U Republici Srbiji
tokom 2004. zabeleeno je vee uee fonda zarada u ukupnom obimu
javne potronje nego u Albaniji, Austriji, Bugarskoj, Rumuniji i Slovakoj. Vei procenat od Republike Srbije imale su samo Grka, Hrvatska i
Slovenija.
443
U nameri da stane na put nekoherentnim i nedovoljno isplaniranim

promenama dravne uprave u Republici Srbiji, Vlada Republike Srbije
usvojila je krajem 2004. veoma znaajan programski dokument Strategiju reforme dravne uprave u Republici Srbiji. Osmiljena kao teorijski i
konceptualni okvir reformi, Strategija je, s jedne strane, zauzela kritiki
stav prema aktuelnom stanju u dravnoj upravi, dok je, s druge strane, postulirala osnovne ciljeve i principe reforme srpske dravne uprave.
U odnosu na zateeno stanje, kritiki pristup zasnovan je na stavu da
je donoenjem Ustava od 1990. dolo do naputanja tradicionalnih vrednosti srpske uprave, to se manifestovalo u centralizmu, politikom voluntarizmu i konstantnom potcenjivanju znaaja i uloge dravne uprave
izraenom u ekonomskom osiromaenju dravnih slubenika. Stoga su
33
politike promene 2000, prema autorima Strategije , dravnu upravu zatekle u vrlo loem stanju: na jednoj strani, bio je uoljiv deficit strunih i
iskusnih kadrova, naroito mladih koji bi bili motivisani da rade u dravnoj upravi, a na drugoj strani, stvorena je slika o upravi kao drutvenom
parazitu, bez ikakvog ugleda i kvaliteta, koji samo troi a ne stvara nacio34
nalni dohodak. Osnovni ciljevi reforme dravne uprave definisani su u
dva pravca: u pravcu izgradnje demokratske drave zasnovane na vladavini prava, odgovornosti, javnosti, ekonominosti i efikasnosti i u pravcu
izgradnje dravne uprave usmerene ka graanima, sposobne da graanima i privatnom sektoru prui visok kvalitet usluga uz razumne trokove.
Strategijom su opredeljeni i osnovni principi ija realizacija treba da dovede do ostvarenja navedenih ciljeva. To su: princip decentralizacije,
princip depolitizacije, princip profesionalizacije, princip racionalizacije i
35
princip modernizacije.
Ovi principi nali su svoj normativni izraz u novom javno-pravnom
zakonodavstvu Republike Srbije, usvojenom tokom 2005: Zakonu o jav36
37
38
nim agencijama , Zakonu o Vladi , Zakonu o dravnoj upravi , Zakonu
39
40
o dravnim slubenicima i Zakonu o zatitniku graana , kao i u Uredbi
33
Predlog Strategije pripremilo je Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samou-
pravu.
34
Strategija reforme dravne uprave u Republici Srbiji, Beograd, 2004, str. 4.

Strategija reforme dravne uprave u Republici Srbiji, str. 11.
36
37
38
39
Slubeni glasnik RS, br. 79/2005. Inae, ovaj zakon stupa na snagu 1. jula
2006, izuzev nekolicine odredaba koje su stupile na snagu 24. septembra 2005.
40
35
444
o izmeni i dopuni Uredbe o naelima za unutranju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i slu41
bama Vlade.
Kadrovska racionalizacija dravne uprave u Republici Srbiji

Ve je istaknuto da je kadrovska predimenzioniranost dravne uprave u Republici Srbiji ozbiljan problem, kako sa stanovita njene efikasnosti i kvaliteta rada tako i sa stanovita finansijske opravdanosti. Iako su
politiari iz vladajue koalicije u Srbiji (DOS), nakon oktobarskih promena 2000, najavljivali znatno smanjenje dravne administracije, u praksi se
odvijao sasvim suprotan proces: broj dravnih slubenika je neprestano
rastao, pri emu u velikom broju sluajeva uopte nije voeno rauna o
njihovim strunim sposobnostima i radnom iskustvu. Deavalo se, ak, da
se u radni odnos u organima dravne uprave primaju lica koja ne ispunjavaju elementarne uslove iz Zakona o dravnoj upravi od 1992. i Zakona o
radnim odnosima u dravnim organima od 1991. U tom smislu, karakteristian je sluaj Ministarstva prosvete i sporta u kojem je, pored 400 lica
koja su ve radila u tom Ministarstvu, posle 2000. primljeno jo 200 lica,
tako da je poetkom 2004, u vreme stupanja na dunost nove republike
Vlade, ovo Ministarstvo brojalo itavih 600 inovnika. Neto slino se
desilo i u Ministarstvu pravde: u januaru 2004. broj zaposlenih povean
je za 20%. Inspekcijski nadzor u pojedinim ministarstvima pokazao je da
su u dravnoj upravi radno angaovana i lica koja nisu imala poloen
struni ispit za rad u organima uprave. Samo u Ministarstvu prosvete i
42
sporta tokom 2004. otkrivena su ak 122 takva lica. Preglomazna dravna uprava zahtevala je i enormne budetske izdatke, pa je u budetu Republike Srbije za 2005. izdvojeno itavih 84,5 milijardi dinara za finansiranje dravne uprave i javnih slubi.
Stoga je jedan od prioritetnih zadataka Vlade Republike Srbije u
2005. bilo kadrovsko racionalizovanje srpske dravne uprave. Izmeu
ostalih mera, to se postiglo i odgovarajuim izmenama i dopunama naela
o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u ministarstvima i
posebnim organizacijama. Prema l. 1. Uredbe o izmeni i dopuni Uredbe
o naelima za unutranju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u
ministarstvima, posebnim organizacijama i slubama Vlade, funkcioner
organa uprave duan je da prilikom izrade dokumentacione osnove odredi
41
42

Podaci su navedeni prema: www.pogledi.co.yu dnevne vesti za 3. decembar
2004.
445
okviran broj zaposlenih za ijim je radom prestala potreba i da ustanovi

broj zaposlenih koji su pismeno izjavili da nisu zainteresovani da posle
donoenja pravilnika o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih
mesta u odnosnom organu uprave budu rasporeeni ni na jedno radno
mesto u bilo kom dravnom organu. Nakon to primi pismene izjave zaposlenih koji nisu zainteresovani da posle donoenja pravilnika budu rasporeeni ni na jedno radno mesto u bilo kom dravnom organu, funkcioner u dokumentacionoj osnovi utvruje konaan broj zaposlenih za ijim
je radom prestala potreba, pri emu taj broj ne moe biti manji od okvirnog broja zaposlenih za ijim je radom prestala potreba. U l. 2. pomenute Uredbe odreeni su kratki rokovi za realizaciju Vladinih intencija:
funkcioner je duan da u roku od 10 dana od dana stupanja na snagu ove
43
Uredbe odredi okviran broj zaposlenih za ijim je radom prestala potreba, da u roku od 20 dana od dana stupanja na snagu ove Uredbe utvrdi
konaan broj zaposlenih za ijim je radom prestala potreba i da u roku od
30 dana od dana stupanja na snagu ove Uredbe donese nov pravilnik o
unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Krajem 2004. procene Ministarstva finansija o smanjenju broja zaposlenih u dravnoj upravi kretale su se na nivou od 10%, dok je u budetu Republike Srbije za
2005. izdvojeno skoro 5 milijardi dinara za otpremnine radnika koji e
postati viak u dravnoj upravi i javnim slubama.
Dravna uprava kao socijalna funkcija i javni servis

Vanu kariku u lancu reformi dravne uprave u Republici Srbiji
predstavlja sistemski propis za ovu oblast Zakon o dravnoj upravi od
2005, koji sadri znatno drugaiju koncepciju dravne uprave u odnosu
na onu koja je bila zastupljena u Zakonu o dravnoj upravi od 1992.
Za razliku od etatistikog modela dravne uprave uprave kao funkcije dravne vlasti novi Zakon insistira na tzv. socijalnoj funkciji uprave. U emu se sastoji socijalna funkcija uprave? Kako je navedeno u
predlogu novog Zakona o dravnoj upravi, upravna delatnost se ne moe
svesti samo na vrenje jednog vida dravne vlasti; naprotiv, upravna delatnost podrazumeva, pre svega, vrenje javnih usluga, kao aktivnosti
kojima se stvaraju i omoguuju uslovi za svakodnevan ivot i rad graana
i koje doprinose optem razvoju drutva kao celine. Uprava prestaje da
bude puki instrument dravne vlasti i postaje prvenstveno regulator dru-
43
Uredba o izmeni i dopuni Uredbe o naelima za unutranju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i slubama Vlade stupila je na snagu 7. maja 2005.
446
tvenih procesa, a njene funkcije bivaju sve brojnije i sloenije, dok

atributi vlasti, iako nisu nestali, vie nisu osnovna sadrina upravne delatnosti drave.
Koncepcija o dravnoj upravi kao socijalnoj funkciji dola je do izraaja prilikom definisanja osnovnih poslova i zadataka dravne uprave u
Republici Srbiji. Prema Zakonu o dravnoj upravi od 2005. (l. 12-21),
poslovi dravne uprave definisani su kao: a) uestvovanje u oblikovanju
politike Vlade, koje se sastoji u pripremanju nacrta zakona, drugih propisa i optih akata za Vladu i u predlaganju Vladi strategije razvoja i drugih
mera kojima se oblikuje politika Vlade; b) praenje stanja, koje se manifestuje kao praenje i utvrivanje stanja u oblastima iz delokruga organa
dravne uprave, prouavanje posledica utvrenog stanja i preduzimanje
mera, odnosno predlaganje Vladi donoenja propisa i preduzimanje mera
na koje Vlada ovlaena; v) izvravanje zakona, drugih propisa i optih
akata Narodne skuptine i Vlade donoenjem propisa, reavanjem u
upravnim stvarima, voenjem evidencija, izdavanjem javnih isprava i
preduzimanjem upravnih radnji; g) inspekcijski nadzor, u kojem organi
dravne uprave ispituju sprovoenje zakona i drugih propisa neposrednim
uvidom u poslovanje i postupanje fizikih i pravnih lica i, zavisno od rezultata nadzora, izriu mere na koje su ovlaeni; d) staranje o zakonitom
radu javnih slubi; ) razvojni poslovi, koji se sastoje u podsticanju i
usmeravanju razvoja u oblastima iz delokruga organa dravne uprave, u
skladu sa politikom Vlade i; e) ostali struni poslovi prikupljanje i prouavanje podataka u oblastima iz delokruga organa dravne uprave, izrada analiza, izvetaja, informacija i drugih materijala i vrenje drugih strunih poslova kojima organi dravne uprave doprinose razvoju oblasti iz
svog delokruga. Zakonom o dravnoj upravi je predvieno da se pojedini
poslovi dravne uprave mogu poveriti, u formi zakona, subjektima koje
zakonodavac naziva imaocima javnih ovlaenja: autonomnim pokrajinama, optinama, gradovima i gradu Beogradu, javnim preduzeima,
ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama (l. 4), s tim to
poslovi dravne uprave vezani za oblikovanje politike Vlade ne mogu biti
nikom povereni (l. 54. st. 1), dok poslovi inspekcijskog nadzora mogu
biti povereni jedino organima autonomne pokrajine, optine, grada i grada Beograda (l. 54. st. 2).
Vana novina Zakona o dravnoj upravi sastoji se i u tome to se
njime po prvi put u naem pravnom sistemu postuliraju temeljna naela
rada dravne uprave: naelo samostalnosti i zakonitosti, naelo strunosti,
nepristrasnosti i politike neutralnosti, naelo delotvornosti u ostvarivanju prava stranaka, naelo srazmernosti i potovanja stranaka i naelo
javnosti rada (l. 7-11).
447
U tenji da depolitizuje rad ministarstava, kao osnovnih organizacionih oblika dravne uprave, Zakon o dravnoj upravi uvodi distinkciju izmeu politikih funkcionera u ministarstvu i dravnih slubenika sa
odgovarajuim stareinskim ovlaenjima. Prema Zakonu o dravnoj
upravi (l. 24), jedini politiki funkcioner u ministarstvu, pored ministra, jeste dravni sekretar. Dravni sekretar je funkcioner koga postavlja i razreava Vlada na predlog ministra i njegova dunost prestaje s
prestankom dunosti ministra. On pomae ministru u okviru ovlaenja
koja mu ministar odredi, s tim to ministar ne moe ovlastiti dravnog
sekretara za donoenje propisa niti za glasanje na sednicama Vlade. Kad
u ministarstvu ima vie dravnih sekretara, ministar pismeno ovlauje
jednog od njih da ga zamenjuje dok je odsutan ili spreen. to se tie
pomonika ministara i sekretara ministarstava, oni su prestali da budu
funkcioneri. Sada su to dravni slubenici koje, dodue, postavlja Vlada, ali prema zakonu kojim se ureuje poloaj dravnih slubenika (l.
25-26). U politiku strukturu ministarstva ulaze i posebni savetnici ministra, kojih moe biti najvie tri i koji pripremaju predloge, sainjavaju
miljenja i vre druge poslove za ministra. Posebni savetnici ne zasnivaju radni odnos u ministarstvu i vezani su za mandat ministra. S njima se
zakljuuje ugovor, prema optim pravilima graanskog prava, a naknada za rad im pripada prema merilima koje odredi Vlada (l. 27). Najzad,
dravni slubenici postali su i direktori organa uprave u sastavu ministarstava (l. 30), kao i direktori posebnih organizacija (l. 35).
Novim Zakonom precizno je ureeno i vrenje poslova dravne uprave izvan sedita organa dravne uprave, u tzv. upravnim okruzima koje
obrazuje Vlada uredbom (l. 38-42). U upravnom okrugu organi dravne
uprave mogu, po sopstvenoj odluci, da vre jedan ili vie sledeih poslova
dravne uprave: da reavaju u upravnim stvarima u prvom stepenu odnosno
o albi kad su u prvom stepenu reavali imaoci javnih ovlaenja, da vre
nadzor nad radom imalaca javnih ovlaenja i da vre inspekcijski nadzor.
Stareina upravnog okruga je naelnik, koga postavlja Vlada na pet godina
na predlog ministra za dravnu upravu i lokalnu samoupravu i koji ima poloaj dravnog slubenika. Pored naelnika, u upravnom okrugu postoji
struna sluba upravnog okruga, zaduena za strunu i tehniku podrku
naelniku i za poslove zajednike svim okrunim podrunim jedinicama
organa dravne uprave, kao i Savet upravnog okruga, koji usklauje odnose okrunih podrunih jedinica organa dravne uprave i optina i gradova
sa podruja upravnog okruga i daje predloge za poboljanje rada upravnog
okruga i okrunih i drugih podrunih jedinica koje organi dravne uprave
imaju na podruju upravnog okruga.
448
Zakonom o dravnoj upravi definisan je i tzv. unutranji nadzor, koji

organi dravne uprave vre nad drugim organima dravne uprave i imaocima javnih ovlaenja u vrenju poverenih poslova dravne uprave (l. 4550). Unutranji nadzor sastoji se od nadzora nad radom - koji ima dva oblika: nadzor nad zakonitou rada i nadzor nad svrsishodnou rada, od inspekcijskog nadzora preko upravne inspekcije i od drugih oblika nadzora
ureenih posebnim zakonom. Ministarstvo ne moe vriti nadzor nad radom drugog ministarstva, ali zato vri nadzor nad radom organa u sastavu i
to predstavlja jo jednu novinu nadzor nad radom posebne organizacije. Takoe, nadleni organ dravne uprave vri nadzor nad radom imalaca
javnih ovlaenja u vrenju poverenih poslova dravne uprave. Pri tome,
nadleni organ dravne uprave raspolae optim i posebnim nadzornim
ovlaenjima, ukljuujui tu i nadzorna ovlaenja u odnosu na zakonitost
propisa imalaca javnih ovlaenja (l. 55-57).
Znatna panja u novom Zakonu posveena je i javnosti rada i odnosima organa dravne uprave sa graanima (l. 76-83). Javnost rada organa dravne uprave obezbeuje se na dva osnovna naina: tanim i blagovremenim obavetavanjem javnosti o radu organa dravne uprave i javnom raspravom u pripremi zakona, ako se predlogom zakona bitno menja
pravni reim u jednoj oblasti ili ako se predlog zakona odnosi na pitanja
koja posebno zanimaju javnost. Organi dravne uprave duni su da na
primeren nain, ukljuujui tu telefon i druga komunikacijska sredstva
kojima su opremljeni, obavetavaju stranke o njihovim pravima i obavezama i nainu ostvarivanja prava i obaveza, o svom delokrugu, o organu
dravne uprave koji nadzire njihov rad i nainu kontakta s tim organom,
kao i o svim drugim pitanjima bitnim za javnost rada i odnose sa strankama. Fizika i pravna lica imaju pravo da od organa dravne uprave trae
miljenja o primeni odredaba zakona i drugih optih akata, a ovi su duni
da svoje miljenje, koje nije obavezujue, daju u roku od 30 dana. Organi
dravne uprave duni su da graanima i pravnim licima omogue da na
prikladan nain podnose pritube na njihov rad i na nepravilan odnos zaposlenih. Ako podnosilac pritube zahteva odgovor, organ dravne uprave je duan da na pritubu odgovori u roku od 15 dana od dana prijema
pritube. Sa strankama organi dravne uprave moraju ostvariti primeren
odnos i primati ih u toku radnog vremena.
Kritiki pogled na pojedina reenja Zakona o dravnoj upravi

Nesumnjivo je da je Zakon o dravnoj upravi od 2005. reformski zakon. U pravnom ivotu, meutim, nije svaka reforma istovremeno i pomak na bolje. Naprotiv, este su i promene na loije (reformatio in peius),
449
a neke od tih loih promena sadri i ovaj Zakon, koji je bremenit izvesnim jezikim i koncepcijsko-teorijskim manjkavostima.
Najpre neto o slabostima jezike prirode. Pre svega, sintagma
imaoci javnih ovlaenja nije odgovarajua. U Ustavu Republike Srbi44
je, naime, govori se o upravnim a ne o javnim ovlaenjima . Pojam javnih ovlaenja iri je od pojma upravnih ovlaenja: javna ovlaenja mogu, izmeu ostalog, da znae i pravo na donoenje zakona ili izricanje
presuda od strane nedravnih subjekata, poto se i u donoenju zakona i u
izricanju presuda nalazi odreeni kvantum javne vlasti; dati nekome javna ovlaenja znai dopustiti da dravnu vlast vri neko drugi, a ne sama
drava odnosno njeni organi. Dravna vlast, pak, sastoji se ne samo u vrenju upravne funkcije, nego i u zakonodavstvu i u sudovanju. Poto se
ovde radi o delegiranju upravne vlasti od strane drave nedravnim subjektima, onda je mnogo primerenije koristiti izraz upravna ovlaenja.
To je izraz za koga plediraju i neki nai poznati teoretiari upravnog pra45
va (npr. prof. dr Dragan Milkov ). S druge strane, termin imalac ima
imovinsko-pravnu dimenziju i vie je karakteristian za privatno nego za
javno pravo.
Problematian je i termin upravni okrug. Stavljanje prefiksa upravni ispred rei okrug podrazumeva to da u Republici Srbiji postoje i
neki drugi okruzi a ne samo upravni, npr. sudski okruzi ili kolski okruzi
(koji u nekim dravama zaista postoje). Kako u naem pravnom sistemu
postoji samo jedna kategorija okruga, nema potrebe posebno ih oznaavati kao upravne.
Nije sasvim jasno zato se u Zakonu o dravnoj upravi zamenik ministra pretvorio u dravnog sekretara. Ne samo to je taj termin stran
naim ostalim pozitivno-pravnim propisima, nego odstupa i od nae javno-pravne tradicije. Samo su u jednom periodu jugoslovenske socijalistike ustavnosti (od 1953. do 1971) postojali dravni sekretarijati kao savezni organi uprave, a na njihovom elu nalazili su se dravni sekretari. I
nikada pre i nikada posle! Izraz dravni sekretar karakteristian je za
anglosaksonsko javno pravo: u SAD dravni sekretar je, zapravo, ministar inostranih poslova, a u Velikoj Britaniji prvi ovek u ministarstvu posle ministra. To to se taj termin koristi u SAD i Velikoj Britaniji ne znai
da on mora nekritiki da bude prihvaen i u pozitivnom pravu Republike
Srbije.
44
Odreena upravna ovlaenja zakonom se mogu poveriti preduzeima i drugim

organizacijama, Ustav Republike Srbije, l. 94. st. 6.
45
D. Milkov: Upravno pravo I uvodna i organizaciona pitanja, Novi Sad, 2001,
str. 100.
450
Odreene jezike slabosti u Zakonu o dravnoj upravi su toliko oigledne da ih ne treba posebno komentarisati: npr. ta znai utvrivati
stanje u odreenoj oblasti (l. 13) ili kako shvatiti odredbu po kojoj Ministarstvo ima pomonike ministra (l. 25. st. 1)? Ovaj dravni slubenik
je, naime, pomonik ministra, kao to mu i sam naziv kae, a ne pomonik ministarstva. Neke jezike konstrukcije su dvosmislene: npr. podnaslov Usmerenja Vlade (iznad l. 61) moe da znai da Vlada usmerava
organe dravne uprave, ali i da ti organi usmeravaju Vladu.
Kada je re o koncepcijsko-teorijskim slabostima Zakona o dravnoj
upravi, one su jasno vidljive iz obrazloenja predloga ovog Zakona. U
njemu se uloga dravne uprave potpuno mistifikuje i zamagljuje se njena
sutina. Nijedan ozbiljan javno-pravni pisac ne spori da dravna uprava
vri i odreene javne usluge kojima se stvaraju i omoguuju uslovi za
svakodnevni ivot i rad graana i koje doprinose optem razvoju drutva
kao celine. Ali to je sekundarna uloga uprave; njen primarni zadatak je
da vri jednu od funkcija dravne vlasti upravnu funkciju, koja se sastoji u autoritativnom istupanju u pojedinanim sluajevima (donoenjem
upravnih akata, vrenjem upravnog nadzora i sl.). Teko se, stoga, moe
opravdati enumeracija poslova dravne uprave sadrana u novom Zakonu, u kojoj se ispred odredaba o autoritativnom istupanju organa dravne
uprave nalaze odredbe o uestvovanju uprave u oblikovanju politike
Vlade ili o praenju stanja u odreenim oblastima (uzgred: praenje
stanja je jedna od kardeljevskih fraza, koja je bila rado koriena u periodu socijalistike ustavnosti: Ustavu SFRJ od 1963, Ustavu SFRJ od
1974. i Zakonu o osnovama sistema dravne uprave, SIV-u i saveznim
organima uprave od 1978.).
Nelogine su i odredbe o unutranjem nadzoru. Iz Zakona o dravnoj upravi proizlazi da tu vrstu nadzora moe vriti ministarstvo nad
organom u sastavu i nad posebnom organizacijom, kao i to da se meusobno mogu nadzirati organi u sastavu i posebne organizacije. Postavlja
se, meutim, pitanje kako se moe tvrditi da jedan organ u sastavu ministarstva moe da proceni da li neki drugi takav organ postupa zakonito i
celishodno ili ne? Moe li, primera radi, Uprava za sport da nadzire zakonitost i celishodnost rada Poreske uprave i obrnuto? Nama se ini da je takvo reenje apsurdno i u praksi nesprovodivo.
ini se da su odredbe o nadzoru organa dravne uprave nad zakonitou rada nedravnih subjekata (imalaca javnih ovlaenja) telegrafski
kratke i da ih je trebalo dopuniti. Isto vai i za odredbe o neizvravanju
propisa autonomne pokrajine donetih u oblastima iz izvornog delokruga
autonomne pokrajine koji se odnose na slobode, prava i dunosti oveka i
graanina.
451
Najazad, u novom Zakonu nema odredaba o sredstvima za rad organa dravne uprave, kao ni odredaba o pravu graana na naknadu trokova
u situacijama kada se odreene slubene radnje, i bez njihove krivice, nisu mogle obaviti.
Zakljuak
Reforma dravne uprave u Republici Srbiji nesumnjivo je otpoela.
Veliki broj reformskih zakona, donetih tokom 2005, o tome jasno svedoe. Ostaje da se vidi kakve e rezultate u praksi ti zakoni da proizvedu.
Treba se setiti onoga to je rekao Slobodan Jovanovi zakoni, ma kako
dobri bili, ipak nisu nita drugo do pravni sistem, a kakve e posledice
jedan pravni sistem imati u praksi, to ne zavisi samo od njega, ve i od
politikih prilika one posebne zemlje u kojoj se primenjuje ... Prema to46
me, ne treba precenjivati znaaj nijednog pravnog sistema. Recipiranje
stranih reenja u domae zakonodavstvo do izvesne mere je nuno i neophodno. Pa ipak, preterivanje u novotarijama u krajnjoj liniji ima samo negativan uinak. U tom smislu, izgleda da je prilikom koncipiranja novog
Zakona o dravnoj upravi trebalo mnogo vie voditi rauna ne samo o
tradiciji srpske dravne uprave, za koju i pojedine priznate meunarodne
47
institucije tvrde da je izuzetno bogata i inspirativna , ve i o odredbama
Ustava Republike Srbije koje se odnose na dravnu upravu. I u pitanju reforme dravne uprave u Republici Srbiji pokazuju se duboko istinitim rei vladike Nikolaja da je za male narode dobro i potrebno, veoma potrebno, pratiti ivot velikih naroda, znati sve odlike istih, zapaziti svako
talasanje u ivotu njihovom, no ne sve bez procene primiti i usvojiti, bez
procene svojih prilika u odnosu prema tome ta se prima i usvaja. Nijedna reforma, pa ni reforma dravne uprave, ne sme biti sama sebi cilj. Naprotiv, reforme su samo sredstvo i nain da stvar koja se menja bude bolja nego to je bila. Stoga svagda treba teiti ne bilo kakvim promenama u
dravnoj upravi i ne promenama po svaku cenu, ve samo takvim promenama koje e za svoj krajnji rezultat imati efikasnije i ekonominije ostvarivanje prava graana, kao i javnog interesa.
46
47
452
S. Jovanovi: Ustavno pitanje, Srpski glas, br. 24, 25. april 1940.
Strategija reforme dravne uprave u Republici Srbiji, str. 4.
REZIME
Sveobuhvatne promene u dravnoj upravi Republike Srbije organizacione, funkcionalne i kadrovske otpoele su jo poetkom 1990-tih,
donoenjem Ustava Republike Srbije od 1990. i Zakona o dravnoj upravi od 1992. Promene su nastavljene nakon 2000, pre svega na planu organizacije dravne uprave. Dolo je do obrazovanja velikog broja organa
uprave u sastavu odgovarajuih ministarstava, ali i velikog broja agencija
ija pravna priroda nije uvek do kraja jasno odreena. Krajem 2004. Vlada Republike Srbije usvojila je vaan programski dokument Strategiju
reforme dravne uprave u Republici Srbiji. Tim dokumentom definisane
su osnovne slabosti aktuelnog sistema dravne uprave i postulirani glavni
ciljevi i pravci reforme uprave. Na podlozi ovih stratekih opredeljenja,
tokom 2005. donet je niz reformskih zakona u oblasti dravne uprave:
Zakon o javnim agencijama, Zakon o Vladi, Zakon o dravnoj upravi,
Zakon o dravnim slubenicima i Zakon o zatitniku prava graana, kao i
Uredba o izmeni i dopuni Uredbe o naelima za unutranju organizaciju i
sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i
slubama Vlade. Dok je glavna intencija pomenute Uredbe kadrovska i
finansijska racionalizacija srpske dravne uprave, Zakon o dravnoj upravi ustanovljava potpuno novu koncepciju dravne uprave uprave kao
socijalne funkcije i javnog servisa. Pojedine novine iz ovog Zakona
nesumnjivo su korisne (npr. odredbe koje garantuju depolitizaciju dravne uprave u veoj meri nego to je to do sada bio sluaj). S druge strane,
utisak je da neka reenja nisu utemeljena ni u naoj javno-pravnoj tradiciji niti u vaeem Ustavu Republike Srbije. To se posebno odnosi na zakonsku enumeraciju poslova dravne uprave, u kojoj se ono to je sutinsko za dravnu upravu autoritativno istupanje u pojedinanim sluajevima potiskuje u drugi plan, dok se primarni znaaj daje izvesnim neautoritativnim aktivnostima uprave. Najzad, pojedine odredbe Zakona o dravnoj upravi od 2005. predstavljaju restauraciju reenja koja su bila karakteristina za socijalistike propise o dravnoj upravi, a za koja se u
praksi pokazalo da su besmislena i prevaziena (npr. praenje i utvrivanje stanja od strane organa dravne uprave). ivot e pokazati da li e i
kada nastupiti potreba za noveliranjem ovog Zakona.
453
Aleksandar Martinovi, LL.M., Assistant

Reform of the state administration in the process of state's

political and economic transition
Abstract
Institutional changes in the administration of Republic Serbia, that
included all areas-organizational, functional, and personal, have started in
the beginning of 1990s, with The Constitution of Republic of Serbia in
1990 and The Law on state administration in 1992. Those changes were
continued even after 2000. especially in the area of organization of state
administration. A large number of administrative bodies was formed, but
also a large number of different agencies, which legal nature haven't been
specified in many cases.
In the end of 2004, the governmnet of the Republic of Serbia has
adopted a very important document- The Strategy of reform of the state's
adminstration in the Republic of Serbia.This document defined the basic
weaknesses of present system of state administration and directions of administration's reform. On the basis of those strategic orientations, during
2005 were adopted several important amended laws: Law on Public
Agencies, Law on Government, Law on State Administration, Law on
State Officials, Law on Ombudsman, and also Regulation on changes and
addition of the regulation on principles of internal organization and classification of positions in ministries, special organizations and government
services.
The main intention of above mentioned regulation was to racionalize personally and financially serbian state administration. At the same time, The Law on the State Administration established entirely new conception of the state administration - administration understood as social
function and public service. Certain novelties from this law are undoubtelly rather useful,(for example, provisions that guarantee depolitization of the state administration even more than it was present so far). On
the other side, one can get an expression that some solutions from this
454
law aren't established in our tradition of public law nor in still valid Constitution of the Republic of Serbia. It is specially related to the enumeration of activities of state administration, in which the activity which is
crucial for the state administration -authoritative activity in individual situations is placed in the background, as far as to some unauthoritative
activities were given primary importance.
At last, certain provisions of The Law on state administration from
2005. are kind of restauration of some solutions whcih characterised socialistic laws on state administration, which were by pactice have shown as
absurd and surpassed (for example, attendance and fortification of activities from the state bodies). Only the life will show, whether and when
should be this law in the future amended.
Key words: State administration, citizens rights, administrative procedure, reform, personnel and financial rationalization of state administration, strategy of reform of the states administration in the Republic of
Serbia, Law on State Administration
455
456
347.56:338.3]:061.1EU
Mr Petar undi, asistent

HARMONIZACIJA PRAVILA O ODGOVORNOSTI

PROIZVOAA U DRAVAMA LANICAMA
EU I NAJVANIJE ODREDBE DIREKTIVE
O ODGOVORNOSTI ZA PROIZVODE
SA NEDOSTATKOM (85/385/EEC)
Saetak: Direktiva o odgovornosti za proizvode sa nedostatkom je
usvojena pre gotovo etvrt veka. Meutim, teorijske rasprave i praktini
problemi u vezi sa tumaenjem pojedinih odredbi se javljaju i danas nesmanjenim intenzitetom. Cilj tvoraca Direktive bio je da se njome u najveoj moguoj meri priblie supstancijalna pravila o odgovornosti proizvoaa prisutna u nacionalnim zakonodavstvima drava lanica EU. Primarni cilj ovog rada je da ispita stepen harmonizacije koji je zaista postignut primenom odredaba Direktive u ovim dravama. Autor posebno
istie pravila Direktive koja ostavljaju prostor za usvajanje razliitih reenja u nacionalnim pravima, to stvara mogunost sukoba zakona razliite sadrine i ini potrebnim postojanje kolizione norme za odgovornost
proizvoaa koja e odrediti merodavno nacionalno pravo. U radu su takoe razmotreni najvaniji i najkontroverzniji pojmovi i pravila iz Direktive, kao i pogledi koji su u vezi sa njima prisutni u pravnoj doktrini i
sudskoj praksi. Budui da je srpski Zakon o odgovornosti proizvoaa
stvari sa nedostatkom (2005) zasnovan na pravilima iz Direktive, analiza
preduzeta u ovom radu na indirektan nain pokazuje u kojoj meri je srpsko zakonodavstvo u navedenoj materiji harmonizovano sa pravima drava lanica EU.
Kljune rei: Direktiva, odgovornost proizvoaa, nedostatak, harmonizacija, proizvod, teta.
457
Mr Petar undi, Harmonizacija pravila o odgovornosti proizvoaa ... (str. 457473)
Pravila o odgovornosti proizvoaa ureuju odgovornost ovih subjekata za tetu prouzrokovanu upotrebom proizvoda koji sadri nedostatak.
Glavni drutveni cilj takvih pravila jeste da izvre distribuciju rizika koji
je inherentan masovnoj proizvodnji potroake robe. Ona zapravo odreuju da li teta koja je prouzrokovana u konanom ishodu pada na teret
1
oteenog, drave ili proizvoaa.
U stvarima sa prekograninim elementom, kada je proizvod proizveden na teritoriji jedne drave, a zbog neadekvatnog kvaliteta ili proputanja da se potroai upozore na njegova svojstva, prouzrokuje tetu na teritoriji druge drave, neminovno se javlja problem sukoba zakona. Mogunost da oteeni na odgovarajui nain bude obeteen za prouzrokovanu
tetu zavisi od toga koja e nacionalna pravila o odgovornosti proizvoaa biti primenjena u konkretnom sluaju. Jedan od naina da se sukob zakona i problemi koje on izaziva eliminie je ujednaavanje supstancijalnih pravila na snazi u razliitim dravama. Kada je materija odgovornosti
proizvoaa u pitanju, nesporno najuspeniji pokuaj harmonizacije na tlu
Evrope je donoenje Direktive o odgovornosti za proizvode sa nedostat2
kom, 1985. godine (u daljem tekstu: Direktiva). O znaaju ovog akta
svedoi i injenica da je posluio kao osnova zakonodavnih reenja u gotovo 40 drava, ne samo u dravama lanicama EU koje on i formalno
obavezuje, ve i u drugim evropskim dravama koje tee integraciji u
3
Evropsku uniju, pa i u Australiji, zemljama Azije i June Amerike. Tokom 2005. godine, i u Srbiji je donet Zakon o odgovornosti proizvoaa
stvari sa nedostatkom koji takoe preuzima reenja iz Direktive (u daljem
4
tekstu: Zakon).
Rad koji sledi ima za cilj da ispita stepen harmonizacije nacionalnih
prava drava lanica EU postignut Direktivom i uticaj te harmonizacije
na znaaj kolizionog metoda u ovoj materiji. Posredno, on daje odgovor i
na pitanje u kojoj meri je danas srpsko zakonodavstvo o odgovornosti
proizvoaa usklaeno sa nacionalnim pravima drava lanica EU, a kao
posledica donoenja Zakona iz 2005. godine. Odgovori na ova pitanja nu-
Vidi, D. Fairgrieve, L. Gonzlez Vaqu, uvodni deo u knjizi: D. Fairgrieve (ed.),

Product Liability in Comparative Perspective, Cambridge, 2005, str. 1.
2
Council Directive 85/374/EEC of 25 July 1985 on the approximation of the laws,
regulations and administrative provisions of the Member States concerning liability for
defective products, SL L 210, 7.8.1985, str. 29.
3
Vidi, H. C. Taschner, Product liability: basic problems in a comparative law perspective, u knjizi: D. Fairgrieve (ed.), Product Liability in Comparative Perspective, Cambridge, 2005, str. 155.
4
458
no podrazumevaju potrebu da se objasni znaenje osnovnih pojmova

5
upotrebljenih u Direktivi i sagleda njihovo tumaenje u sudskoj praksi.
Osnov i svrha donoenja Direktive

Ovlaenje za donoenje Direktive je pronaeno u nekadanjem
lanu 100. (sada 94) Ugovora o osnivanju EZ, koji je predviao da Savet ima nadlenost da donosi uputstva sa ciljem unifikacije prava drava lanica, kada se odredbe nacionalnih prava direktno tiu uspostavljanja i funkcionisanja zajednikog trita. U uvodnom delu Direktive se
istie da je njeno donoenje potrebno zbog toga to postojee razlike u
nacionalnim pravima drava lanica, koje se tiu odgovornosti za proizvode sa nedostatkom, mogu dovesti do poremeaja odnosa konkurencije
i negativno uticati na slobodno kretanje roba na zajednikom tritu. Direktiva je neophodna, takoe, da bi se osigurala jednaka zatita potroaa u sluaju tete prouzrokovane njihovom zdravlju ili imovini. Naime,
razlike u nacionalnim pravima drava lanica dovode do toga da proizvoai iz razliitih drava lanica nose razliit ekonomski teret poslovanja na zajednikom tritu. Dobru ilustraciju navedenog problema nudi
nemaki autor Taner (Taschner), inae tvorac teksta Direktive. Autor
navodi da su, pre nego to je usledila harmonizacija nacionalnih prava,
industrije Francuske i Italije bile u bitno razliitim pozicijama kada je u
pitanju odgovornost za proizvode sa nedostatkom. U Francuskoj je ekonomski gubitak nastao usled tete koju je prouzrokovao proizvod sa nedostatkom snosio, po pravilu, proizvoa. Ovo zbog injenice da je
francuska sudska praksa odavno razvila teoriju o ugovornoj odgovornosti proizvoaa, bez obzira na krivicu. Sa druge strane, italijansko pravo
je oteenom omoguavalo da ostvari pravo na naknadu tete samo ako
uspe da dokae postojanje krivice kod tuenog. Ove razlike su uticale i
na visinu iznosa koje su proizvoai iz ovih zemalja plaali, ne samo
kao naknadu za tetu prouzrokovanu drugim licima, ve i u pogledu
premija osiguranja od odgovornosti. Italijanskoj industriji ovo osiguranje nije ni bilo neophodno. Na opisani nain dolazi do poremeaja od6
nosa konkurencije.
O ovoj temi u domaoj pravnoj literaturi vidi kod: M. Stanivukovi, Zatita potroaa u pravu Evropske unije, u knjizi: Pravo Evropske unije Zbornik radova (prireivai: Dobrosav M. Mitrovi, Obrad Rai), Beograd, 1996, str. 339-352. Takoe, M. Karaniki, Odgovornost za tetu od proizvoda (u pravu Evropske unije i Sjedinjenih Amerikih Drava), Pravni ivot, tom II,br. 10/2003, 711-737.
6
Vidi, H. C. Taschner, Harmonization of Products Liability Law in the European
Community, Texsas International Law Journal, 34/1999, str. 22.
459
Najvea promena do koje je dovelo donoenje Direktive jeste uvoenje odgovornosti proizvoaa bez obzira na krivicu. U vreme donoenja ovog akta, uvoenje pomenutog oblika odgovornosti je predstavljalo temeljnu promenu, budui da odgovornost proizvoaa nije mogla biti
utvrena bez postojanja dokaza o njegovoj krivici u vie od polovine ta7
danjih drava lanica EU. U lanu 1. Direktive je predvieno da je proizvoa odgovoran za tetu nastalu od proizvoda sa nedostatkom. Prema
tome, od oteenog se ne zahteva da dokae da tueni nije postupao sa
dunom panjom ili nije uskladio svoje ponaanje sa nekim propisom koji se tie procesa proizvodnje. U uvodnom delu Direktive se istie da je
odgovornost proizvoae bez obzira na krivicu jedini nain adekvatnog
reavanja problema koji se tie pravine raspodele rizika, karakteristinog
za modernu proizvodnju. Odgovornost proizvoaa ipak nije apsolutna.
Naime, da bi uspeo da ostvari pravo na naknadu tete, oteeni mora dokazati postojanje tete, nedostatka i postojanje kauzalne veze izmeu ne8
dostatka kod proizvoda i tete koju je pretrpeo. Pojmovi kao to su ,,proizvod, ,,proizvoa, ,,teta, koji su kljuni za primenu Direktive, definisani su u drugim lanovima.
Najvaniji pojmovi i njihovo tumaenje

Pojam proizvoda je utvren vrlo iroko. Naime, prema lanu 2,
proizvodom se smatra svaka pokretna stvar, ak i ako je ugraena u nepokretnu stvar. Takoe, pod proizvodom se podrazumeva i deo pokretne
stvari. Elektrina energija je izriito ukljuena u spisak proizvoda na koje
se odnosi Direktiva. Iz kruga proizvoda su prvobitno bili iskljueni osnovni poljoprivredni proizvodi, kojim se smatraju proizvodi dobijeni iz zemljita, stoarstva i ribarstva, ali samo pod uslovom da nisu bili podvrgnuti inicijalnoj preradi. Prema tome, odgovornost poljoprivrednog proizvoaa koji prodaje zaraeno ivotinjsko meso nije mogla biti utvrena
na osnovu Direktive, osim ako ono nije prolo bar poetni stepen industrijske prerade. Dravama lanicama je bila data mogunost da u svom
unutranjem zakonodavstvu odstupe od ovog dela lana 2, odnosno da
predvide da se pod proizvodima podrazumevaju i osnovni poljoprivredni
proizvodi (lan 15. stav 1. pod a). Ovu mogunost su iskoristile, na pri9
mer, Grka, Finska, Luksemburg, vedska. Meutim, od 1999. godine
A. Turner, The EC Product Liability Directive, u knjizi: P. Kelly, R. Attree, European Product Liability, London, Dublin, Edinburgh, Munich, 1992, str. 4.
8
lan 4. Direktive.
9
Vidi, C. von Bar, The Common European Law of Torts, Munich, 1998, I tom, str. 406.
460
kada je izmenjen tekst Direktive pod uticajem straha koji je u Evropi iza10
zvala epidemija bolesti ludih krava, vie ne postoji mogunost da se iz
kruga proizvoda iskljue poljoprivredni proizvodi. Novi lan 2. Direktive
jednostavno definie proizvod kao: svaku pokretnu stvar, ak i ako je
ugraena u drugu pokretnu ili nepokretnu stvar. Interesantno je primetiti
da je srpski zakonodavac odluio da ignorie navedene promene. Naime,
prema stavu 3. lana 3. Zakona, osnovni poljoprivredni proizvodi ne
predstavljaju proizvod u smislu Zakona, i to bez obzira da li su proli odreeni stepen obrade. Time je pojam proizvoda u Zakonu znaajno suen
11
u odnosu na lan 2. Direktive.
Pojam proizvoaa je odreen u lanu 3. Direktive. Proizvoa je lice koje proizvodi finalni proizvod, sirovine ili delove finalnog proizvoda.
Takoe, poloaj proizvoaa u smislu lana 3. imaju i ona lica koja se
predstavljaju kao proizvoai, putem stavljanja svog imena, zatitnog znaka ili drugog znaka raspoznavanja na odreeni proizvod. Proizvoaem se
smatra i lice koje je uvezlo proizvod na teritoriju Zajednice. Da bi postojala
odgovornost proizvoaa delova proizvoda ili sirovina, sirovine ili delovi
moraju po sebi sadrati nedostatak. Ne postoji odgovornost uvoznika, u
12
sluaju uvoza proizvoda iz jedne drave ugovornice u drugu. Prema stavu
3. lana 3, prodavci proizvoda odgovaraju samo supsidijarno, u dva sluaja. Ako nije mogue identifikovati proizvoaa ili uvoznika proizvoda,
oteeni moe podneti tubu protiv prodavca. Meutim, ovo lice se ipak
moe osloboditi odgovornosti ako, u razumnom roku, obavesti oteenog o
identitetu prodavca, uvoznika ili lica od kojeg je pribavilo proizvod. U Direktivi se nigde ne pominje mogunost podnoenje direktne tube protiv
osiguravaa tetnika. Po svemu sudei, o doputenosti ovakve tube se mora odluivati na osnovu unutranjeg prava drave lanice koje se primenju13
je u konkretnom sluaju.
10
Directive 1999/34/EC of the European Parliament and of the Council of 10 May

1999 amending Council Directive 85/374/EEC on the approximation of the laws, regulations and administrative provisions of the Member States concerning liability for defective
products, SL L 141, 4.6.1999, str. 20.
11
Sa druge strane, domai zakonodavac pokazuje ambiciju da pojam proizvoda nekada tretira i ire nego to je to sluaj sa Direktivom. Direktiva izriito navodi da se proivodom smatra i elektrina struja. U stavu 2. lana 3. Zakona se, meutim, navodi: Proizvodom se smatra i svaka proizvedena ili sakupljena energija za davanje svetlosti, toplote
ili kretanja.
12
H. C. Taschner, Harmonization of Products Liability Law in the European Community, str. 30.
13
J. J. Fawcett, Products Liability in Private International Law: A European Perspective, Recueil des Cours, vol. 238, 1993/I, str. 33.
461
Jedna od najvanijih, ali svakako i najkontroverznijih odredaba Direktive je lan 6. koji sadri pojam nedostatka. Prema toj odredbi, proizvod
sadri nedostatak kada ne obezbeuje sigurnost koja se sa pravom oekuje,
uzimajui u obzir sve okolnosti, ukljuujui tu i reklamiranje proizvoda i
svrhu za koju se razumno moglo oekivati da e proizvod biti korien i
vreme stavljanja proizvoda u promet. U kojim sluajevima proizvod ne
obezbeuje sigurnost koju jedna osoba ima pravo da oekuje? Ovakva defi14
nicija nedostatka je esto kritikovana zbog svoje neodreenosti, kao i
zbog injenice da zamenjuje nauku procenama koje ine pitanje postojanja
15
odgovornosti zavisnim od emocija i kulture. Oekivanja potroaa u pogledu bezbednosti proizvoda su nuno uslovljena stavovima drutvenog
16
okruenja. Znaenje pojedinih pojmova koji se koriste u ovom lanu nije
precizirano. Na primer, lan 6. ne navodi u kom trenutku e se smatrati da
je proizvod puten u promet. Ne navodi se da li se misli na prodaju proizvoda od strane proizvoaa drugom subjektu u trgovinskom lancu ili na
prodaju proizvoda od strane prodavca neposredno oteenom licu. Francuski zakonodavac je precizirao da je proizvod puten u promet u trenutku
17
kada ga je proizvoa dobrovoljno pustio iz svoje kontrole. Ovde je u pitanju jo jedan od pojmova ije je preciziranje faktiki preputeno nacionalnim zakonodavcima, to moe predstavljati rizik posmatrano sa aspekta
harmonizacije prava drava lanica.
to se tie naina na koji se procenjuje da li je bezbednost proizvoda
u skladu sa oekivanjima, dominira shvatanje prema kojem je relevantno
oekivanje opte javnosti, a ne oteenog ili bilo kog drugog konkret18
nog potroaa. Pri tome, sudija je taj koji odreuje oekivanja javnosti u
svakom konkretnom sluaju, tj. istupa kao zastupnik javnosti. Pojam nedostatka se ne odnosi na pitanje da li se proizvod moe upotrebljavati u
svrhu za koju je namenjen ili ne, ve da li je proizvod bezbedan, odnosno
19
da li je rizik koji njegova upotreba nosi sa sobom drutveno prihvatljiv.
14
Vidi, J. Stapleton, Bugs in Anglo American products liability, u knjizi: D. Fairgrieve (ed.), Product Liability in Comparative Perspective, Cambridge, 2005, str. 303.
15
G. Howells, M. Mildred, Is European Products Liability More Protective than the
Restatement (Third) of Torts: Products Liability?, Tennessee Law Review, 65/1997-1998,
str. 995.
16
Ibidem.
17
lan 1386-5 Graanskog zakonika. Odredba precizira da proizvod moe biti puten u promet samo jednom.
18
Vidi, G. Howells, Product liability a history of harmonization, u knjizi: D. Fairgrieve (ed.), Product Liability in Comparative Perspective, Cambridge, 2005, str. 214.
19
H. C. Taschner, Product liability: basic problems in a comparative law perspective, str. 159.
462
Ovakvo shvatanje za loginu posledicu ima injenicu da oekivanje javnosti u pogledu bezbednosti proizvoda varira, s obzirom na njegovu vrstu. Na primer, proizvodnja vrata aviona sa nebezbednim sistemom zatvaranja predstavlja drutveno neprihvatljiv kvalitet ovog proizvoda, dok alkoholna pia sa visokim procentom alkohola ili duvanski proizvodi imaju
tetne karakteristike, ali su ovi rizici drutveno prihvatljivi te se proizvodi
20
ne mogu smatrati proizvodima sa nedostatkom.
Odredba lana 6. je u bliskoj vezi sa pitanjem tereta dokazivanja.
Naime, lan 4. Direktive predvia da je teret dokazivanja da nedostatak postoji na oteenom. U literaturi se navode pojedine sudske odluke u kojima
se u vezi sa pitanjem pojma nedostatka javilo i pitanje dokazivanja njegovog postojanja. Jedan engleski autor pominje dva sluaja iz francuske sudske prakse, u kojima su sudovi doli do zakljuka da je sama injenica da
je proizvod prouzrokovao tetu na nain koji nije bio oekivan, dovoljna
za zakljuak da proizvod sadri nedostatak, bez potrebe da se to doka21
zuje. Re je o odlukama koje, prema miljenju autora, ilustruju da je prihvaeno tumaenje pojma nedostatka koje je dato u poznatoj odluci engle22
skog suda, u sluaju A & Others v. National Blood Authority. Ovo tumaenje polazi od toga da proizvod sadri nedostatak uvek kada nije u skladu
sa standardima sigurnosti koje javnost moe legitimno oekivati, i pri tome
nije neophodno utvrivati zbog ega proizvod nije ispunio oekivanja u pogledu sigurnosti. Proputanje da se ispune ova oekivanja nije samo dokaz
23
da proizvod ima nedostatak, ve je ovo proputanje nedostatak po sebi.
Ovakvo tumaenje pojma nedostatka proizvoda je vrlo blisko objektivnoj
odgovornosti i znailo bi da odgovornost proizvoaa uvek postoji kada je
nastupila teta, a sigurnost proizvoda nije bila u skladu sa onim to se objektivno moe oekivati od proizvoda te vrste. Meutim, tueni se u odree24
nim sluajevima moe osloboditi odgovornosti.
Za odredbu lana 6. Direktive je karakteristino da ne pravi bilo kakvu razliku izmeu tri vrste nedostataka kod proizvoda. Po tome se sistem odgovornosti proizvoaa uspostavljen Direktivom razlikuje od
onog koji je u SAD promovisan donoenjem Treeg Ristejtmenta delika-
20
Ibidem, str. 160.

Vidi, G. Howells, Defect in English law lessons for the harmonization of European product liability, u knjizi: D. Fairgrieve (ed.), Product Liability in Comparative Perspective, Cambridge, 2005, str. 148, 149.
22
(2001) 3 All ER 289.
23
G. Howells, Defect in English law lessons for the harmonization of European
product liability, str. 143.
24
Vidi lan 7. i 8. stav (2) Direktive.
21
463
ta, koji je Ameriki pravni institut usvojio 1998. godine, a koji posebno
govori o odgovornosti za proizvode sa nedostatkom. Razlika je u tome
to Ristejtment predvia odgovornost proizvoaa bez obzira na krivicu
samo kod nedostataka koji su nastali u procesu proizvodnje, dok se kod
nedostataka koji se vezuju za dizajn proizvoda ili nedostatak upozorenja
zahteva da je rizik bio predvidiv za proizvoaa, te da je mogao biti izbegnut usvajanjem alternativnog dizajna ili pruanjem valjanih instrukcija ili upozorenja, ime se za ove dve vrste nedostataka praktino ponovo
25
uvodi odgovornost zasnovana na krivici.
Prilikom ocenjivanja da li nedostatak kod proizvoda postoji, sud drave lanice bi trebalo da uzme u obzir sve okolnosti, ali lan 6. posebno
navodi one koje se odnose na reklamiranje proizvoda, oekivani nain
upotrebe i trenutak kada je proizvod stavljen u promet. Svi ovi uslovi mogu delovati u korist tuenog, u konkretnom sluaju. Na primer, ako tueni
uspe da dokae da je proizvod korien na nain koji nije oekivan, uspe26
e da se oslobodi odgovornosti. Isto tako, stav 2. lana 6. Direktive navodi da se ne moe smatrati da jedan proizvod sadri nedostatak samo
zbog toga to je nakon njega bolji proizvod puten u promet. Ova odredba
je u tesnoj vezi sa stavom 1, uprkos donekle nejasnom jeziku koji je upotrebljen. Naime, oekivanja javnosti, personifikovane kroz sud koji postupa, u pogledu sigurnosti jednog proizvoda se cene prema standardima koji su postojali u vreme njegovog stavljanja u promet. Ako prema preovlaujuem shvatanju, u vreme putanja proizvoda u promet, jedan proizvod
nije sadrao nedostatak (ispunjavao je oekivanja u pogledu bezbednosti),
nee se smatrati da je nedostatak naknadno nastao zbog toga to su u me27
uvremenu oekivanja javnosti porasla, tj. zbog toga to je u promet puten bolji proizvod. Ako potroa koristi proizvod koji je zastareo, to ini
28
na sopstveni rizik.
teta je definisana u lanu 9. Direktive. Pod tetom se podrazumeva
smrt ili telesna povreda naneta fizikom licu, kao i svako oteenje imovine, pod uslovom da nije u pitanju teta prouzrokovana samom proizvo-
25
Vidi, G. Howells, M. Mildred, op. cit., str. 1022.

Vidi, C. von Bar, op. cit., II tom, str. 423. Autor navodi presudu Kasacionog suda
Italije, od 29. septembra 1995. godine (10274), kojom je sud utvrdio da ne postoji odgovornost proizvoaa ljuljake sa koje je deak pao, povredivi ruku. Sud je utvrdio da proizvod ne sadri nedostatak (nepostojanje zatitne ograde), s obzirom da je povreeni prilikom pada stajao, to nije nain upotrebe proizvoda koji je bilo mogue predvideti.
27
Vidi, H. C. Taschner, Product liability: basic problems in a comparative law perspective , str. 163.
28
Ibidem.
26
464
du. Odredbe Direktive e se primenjivati samo ako je prouzrokovana teta u iznosu od najmanje 500 evra, kao i pod uslovom, kada je teta nastupila na stvari koja ini imovinu oteenog, da se oteena stvar obino
koristi u privatne svrhe, kao i da ju je oteeni i koristio u ove svrhe. Prema tome, teta prouzrokovana na imovini oteenog koju ovo lice
upotrebljava za obavljanje svoje profesije nije obuhvaena Direktivom. lan 9. se odnosi iskljuivo na materijalnu tetu. Pitanje mogunosti ostvarivanja naknade nematerijalne tete je ostavljeno nacionalnim
pravima drava lanica. Prema stavu 2. ovog lana, njegova primena ne
utie na primenu nacionalnih odredaba o nematerijalnoj teti. Ova odredba znai da e, pod uslovom da je tuba u sporu sa inostranim elementom
podneta na osnovu sistema uspostavljenog Direktivom, mogunost da se
dosudi naknada nematerijalne tete zavisiti od merodavnog supstancijalnog prava, to je jo jedan dokaz vanosti koje kolizione norme zadravaju u sistemu odgovornosti koji je uspostavljen Direktivom.
U sluajevima kada je oteenom prouzrokovana teta delovanjem
29
vie lica, tetnici odgovaraju solidarno. Prema istoj odredbi, jednako
kao i kada je u pitanju nematerijalna teta, mogunost podnoenja regresnih tubi izmeu tetnika zavisi ponovo od toga da li to doputa unutranje pravo drave lanice. Odgovornost proizvoaa se ne moe umanjiti
na osnovu injenice da je nastupanju tete, proizvoda sa nedostatkom, do30
prineo i akt ili proputanje nekog treeg lica. Ponovo, odgovor na pitanje da li proizvoa moe da podnese tubu protiv ovog treeg lica, uz
zahtev da se utvrdi njegov udeo u prouzrokovanoj teti je u nadlenosti
prava drave lanice koje se primenjuje u konkretnom sluaju.
Osnovi iskljuenja ili umanjenja odgovornosti proizvoaa

Ve je reeno da odgovornost proizvoaa koja se uspostavlja Direktivom nije odgovornost koja bi postojala na osnovu same injenice nastanka tete, budui da je tuenom ostavljena ograniena mogunost odbrane. Tueni moe izbei da bude proglaen odgovornim za nastupelu
tetu ako uspe da dokae postojanje neke od okolnosti koje su navedene u
lanu 7. Naime, proizvoa se moe pozivati na to: (a) da nije stavio proizvod u pitanju u promet, (b) da, imajui u vidu sve okolnosti, nedostatak
koji je izazvao tetu verovatno nije postojao u vreme kada je stavio proizvod u promet ili je nastao posle toga, (v) da on nije proizveo proizvod namenjen za prodaju ili bilo koji drugi oblik distribucije ili da proizvod nije
29
30
lan 5. Direktive.
lan 8. stav 1. Direktive.
465
proizveo u okviru svoje redovne delatnosti, (g) da je nedostatak kod proizvoda rezultat potovanja imperativnih propisa, (d) da stanje naunog i
tehnolokog znanja u vreme kada je proizvod stavljen u promet nije bilo
takvo da bi omoguilo da postojanje nedostatka bude otkriveno i () kada
je u pitanju proizvoa dela proizvoda, da se nedostatak moe pripisati
dizajnu proizvoda u koji je deo ugraen ili uputstvima dobijenim od strane proizvoaa finalnog proizvoda. Prema tome, u svim ovim sluajevima teret dokazivanja se nalazi na proizvoau.
Jedan od osnova umanjenja ili potpunog iskljuenja odgovornosti
proizvoaa je sadran u lanu 8. stav 2. Direktive. Naime, do umanjenja
ili potpunog oslobaanja tuenog od odgovornosti moe doi ako je teta,
uzimajui u obzir sve okolnosti, rezultat zajednikog delovanja nedostatka koji sadri proizvod i krivice oteenog ili lica za koje je oteeni odgovoran.
to se tie osnova za osloboenje od odgovornosti iz lana 7, najvaniji je onaj koji je ovde naveden pod (d). U pitanju je tzv. odbrana
razvojnog rizika (eng. development risk defence), tj. odbrana koja se zasniva na tome da je kod proizvoda postojao nedostatak, ali da taj nedostatak nije mogao biti identifikovan u procesu proizvodnje, budui da u
31
to vreme nije postojalo odgovarajue tehnoloko i nauno znanje. lan
15. stav 1(b) Direktive daje mogunost dravama lanicama da predvide
u svom zakonodavstvu odstupanje od ove odredbe, odnosno da predvide
odgovornost proizvoaa i u ovakvim sluajevima. To su, na primer,
32
uinili Luksemburg i Finska . Srpski Zakon preuzima odbranu razvojnog rizika, odnosno, uvodi je u domae zakonodavstvo o odgovornosti
proizvoaa na osnovu lana 8. Time se zapravo ublaava reim odgovornosti proizvoaa koji je ustanovljen lanom 179. Zakona o obligacionim odnosima. Pomenuta odredba, naime, ne dozvoljava da se proizvoa oslobodi odgovornosti za tetu na osnovu injenice da nije mogao
33
da uoi nedostatak.
Razliita tumaenja ovog osnova iskljuenja odgovornosti su dala
povoda brojnim doktrinarnim raspravama, ali i postupku koji je Komisija
EZ povela pred Evropskim sudom pravde protiv Velike Britanije, zbog
tvrdnje da je ova drava prilikom implementacije pomenute odredbe Di-
31
Ovakva odredba je uneta i u lan 8. stav 1. srpskog Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom.
32
Vidi, C. von Bar, op. cit., I tom, str. 406. Od zemalja van EU navedena je jo i
Norveka.
33
Vidi o tome, M. Karaniki, Odgovornost za razvojne rizike, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, LIII, br. 2/2005, str. 161-195.
466
rektive u unutranje zakonodavstvo povredila svoje obaveze iz Ugovora o

34
osnivanju EZ. Sporna je bila odredba Zakona o zatiti potroaa, od
1987. godine, prema kojoj proizvoa nije odgovoran ako dokae da stanje naunog i tehnolokog znanja u relevantnom trenutku nije bilo takvo
da bi se od proizvoaa proizvoda istog opisa kao to je proizvod u pita35
nju moglo oekivati da otkrije nedostatak. Prema shvatanju Komisije,
ovakva zakonska odredba bitno proiruje mogunost da se proizvoa
oslobodi od odgovornosti, budui da se poziva na saznanje o stanju nauke
i tehnologije koje se moe oekivati od savesnog proizvoaa, kada je
re o konkretnoj vrsti proizvoda. Nasuprot tome, podnosilac tube je
smatrao da je odredba Direktive objektivna, u smislu da se poziva na stanje znanja koje je postojee, a ne na sposobnost odreenog lica ili pripadnika odreene grupe lica da stekne nauno ili tehnoloko znanje. Drugim reima, Direktiva zahteva od proizvoaa, da bi se oslobodio od odgovornosti, da dokae da postojanje nedostatka kod proizvoda u vreme
njegovog stavljanja u promet nije bilo mogue otkriti, a ne verovatnou
da lice koje se nalazilo u istom ili slinom poloaju kao on ne bi otkrilo
ovaj nedostatak. Sa druge strane, prema britanskom Zakonu, postojanje
dokaza o tome da je proizvoa preduzeo oekivane ili razumne korake
usmerene na otkrivanje nedostatka, znailo bi i oslobaanje od odgovornosti. Na ovaj nain bi de facto dolo do ponovnog uvoenja odgovornosti proizvoaa zasnovanoj na krivici, s tim to bi teret dokazivanja nje36
nog nepostojanja bio na tuenom.
Evropski sud pravde je u ovom sluaju doneo odluku u korist Velike
Britanije, tj. Sud je naao da problematina odredba Zakona o zatiti potroaa ne predstavlja povredu obaveza iz Direktive i osnivakog ugovora. Jedan od glavnih argumenata na kojem je odluka zasnovana je to to
je Komisija propustila da navede sluajeve iz prakse britanskih sudova
koji bi i zaista pokazali da sudovi ove drave tumae konkretnu odredbu
na nain koji bi bio suprotan svrsi Direktive. Meutim, znaajno je obrazloenje ove odluke koje, u odreenoj meri, pojanjava znaenje odredbe
Direktive o kojoj je re. Sud je ukazao na razliku izmeu dva elementa
ove odbrane. Prvo, pod stanjem naunog i tehnolokog znanja se ne
podrazumeva znanje koje je konkretni proizvoa posedovao ili mogao
da poseduje, ve objektivno stanje u nauci i tehnologiji, ukljuujui tu i
34
Case C-300/95, Commission of the European Communities v United Kingdom of

Great Britain and Northern Ireland, presuda, 29.5.1997..
35
lan 4 stav (1) taka (e) britanskog Zakona.
36
M. Mildred, The development risk defence, u knjizi: D. Fairgrieve (ed.), Product
Liability in Comparative Perspective, Cambridge, 2005, str. 174.
467
najnapredniji nivo znanja. Prema tome, od proizvoaa se oekuje da

ustanovi postojanje nedostatka kod proizvoda, koristei sva objektivno
postojea nauna i tehnoloka saznanja. Meutim, drugi element tumaenja ide u korist poboljanja poloaja proizvoaa. Sud je doao do zakljuka da postojee nauno saznanje mora biti dostupno proizvoau, u vreme stavljanja proizvoda u promet, pri emu nije definisano ta se
smatra dostupnou, odnosno kada e se smatrati da su ova saznanja dostupna. U doktrini se javljaju miljenja da je odluka Suda rezultat pogrenog shvatanja relevantne odredbe Direktive, odnosno da je smisao odredbe upravo u tome da nauno i tehnoloko znanje potrebno za otkrivanje nedostatka nije postojalo u vreme proizvodnje, pa nije moglo ni biti
37
dostupno. Svako drugaije tumaenje bi vodilo shvatanju da se odgovornost proizvoaa sastoji u proputanju da se ponaa savesno, to je
38
uvoenje odgovornosti na osnovu krivice.
Sud je u sluaju Commission v. UK propustio da se izjasni o znaenju
niza pojmova koji su vani za primenu odbrane razvojnog rizika, kao to su
pojmovi prihvaenog stanja naunog i tehnolokog znanja (da li svaka ideja, bez obzira koliko usamljena i nepotkrepljena dokazima moe uspostaviti standard ponaanja?), pojam dostupnosti (da li se svaka nauna hipoteza
koja je objavljena smatra dostupnom?), pojam znanja (da li je dovoljno da
se nauna ideja javi u vidu hipoteze ili mora biti izneta u obliku nedvosmi39
slene tvrdnje?) itd. Nakon donoenja ove odluke, pred nacionalnim sudovima drava lanica su se javila jo neka pitanja u vezi sa tumaenjem
sporne odredbe. Jedno od tih pitanje je i da li se proizvoa moe pozivati
na nemogunost da utvrdi postojanje nedostatka kada se on javlja u samom
procesu proizvodnje, kada ne postoji mogunost pouzdanog ispitivanja proizvoda, ali je i proizvoau jasno da je prisutan rizik pojave nedostatka.
Ovo je naroito vano pitanje za farmaceutske proizvode, kod kojih postoji
mogunost pojave nedostataka koji se ne mogu detektovati. Vodei po
40
ovom pitanju je engleski sluaj A & Others v National Blood Authority, u
kojem su tubu podnela 122 lica zaraena virusom hepatitisa c, putem transfuzije. Tueni se pozivao na injenicu da u relevantno vreme nije postojala
mogunost sprovoenja potpuno pouzdanog testiranja zaraene krvi, ali je,
kako tuenom, tako i medicinskim strunjacima bila poznata generalna mogunost pojave zaraene krvi. Sud je zakljuio da, od trenutka kada proiz-
37
H. C. Taschner, Harmonization of Products Liability Law in the European Community, str. 34.
38
Ibidem.
39
M. Mildred, op. cit., 184-189.
40
(2001) 3 All ER 289.
468
voa postane svestan mogunosti pojave nedostatka, ne moe izbei odgovornost za tetu bez obzira na to to mu postojei nivo znanja ne omoguava da precizno identifikuje nedostatak. Proizvoa je duan da se uzdri
od putanja ovakvih proizvoda u promet. Potrebno je ukazati i na presudu
41
Saveznog suda Nemake, od 9. maja 1995. godine, prema kojoj odbrana
zasnovana na postojeem stepenu razvoja naunog i tehnolokog znanja
moe biti efikasna samo u sluajevima kada se nedostatak tie dizajna proizvoda. Ako je re o nedostatku koji je nastao u procesu proizvodnje u
42
uem smislu, proizvoa ne moe izbei odgovornost pozivajui se na
stanje naunog i tehnolokog znanja, budui da je odavno poznato da u
procesu proizvodnje nastaju proizvodi sa nedostatkom, bez obzira to nije
43
mogue utvrditi koji su tano proizvodi koji sadre nedostatak.
Rokovi zastarelosti potraivanja su utvreni u lanu 10. Direktive.
Odredba predvia da se pravo na naknadu tete moe ostvariti pokretanjem postupka u roku od tri godine od dana kada je oteeni saznao ili je
razumno trebalo da sazna za tetu, nedostatak kod proizvoda i identitet
proizvoaa. to se tie prekida roka zastarelosti, prema stavu 2, na ovo
pitanje se primenjuje nacionalno pravo drava lanica, to moe ugroziti
interes harmonizacije prava u okviru EU. Takoe, Direktivom je predvien i objektivni rok zastarelosti (lan 11), koji iznosi deset godina od dana kada je proizvoa stavio u promet proizvod koji sadri nedostatak.
Ovde se jo jednom javlja tekoa zbog injenica da se Direktiva ne izjanjava u pogledu toga koji se trenutak smatra trenutkom stavljanja proizvoda u promet. Ako bi to bio trenutak kada je proizvoa prodao proizvod trgovcu, rok bi mogao protei i pre nego to je proizvod doao do
44
oteenog, odnosno krajnjeg korisnika.
Za pitanje postizanja harmonizacije nacionalnih prava drava lanica u pogledu odgovornosti za proizvode sa nedostatkom, vano je istai
da postoji jo jedna odredba ovog akta koja dravama omoguava da je
unesu u unutranje zakonodavstvo ili da se odlue za njeno izostavljanje.
Naime, lan 16. stav 1. omoguava dravama da predvide novani limit
naknade tete, kada su u pitanju smrt ili telesna povreda. Ogranienje sa
41
BGH 9. 5. 1995, BGHZ 129, 353.

U pitanju su proizvodi koji ne odgovaraju ni standardima proizvoaa i ija je
pojava neminovna u procesu proizvodnje. U nemakoj doktrini se za ovu vrstu proizvoda
koristi izraz ausreisser, to bi se moglo prevesti kao odbegli proizvod.
43
Vidi o ovome W. van Gerven, The Emergence of a Common European Tort
Law: The EU Contribution, One Among Others, u knjizi: Mlanges offerts Marcel Fontaine, Bruxelles, 2003, str. 547.
44
A. Turner, op. cit., str. 11.
42
469
tie ukupne naknade tete koju moe isplatiti jedan proizvoa za tetu
prouzrokovanu postojanjem identinog nedostatka kod vie jedinica proizvoda. Novana granica ne moe biti postavljena ispod 70 miliona evra.
Mogunost propisivanja ogranienja je prvo iskoristio portugalski zako45
46
47
nodavac, zatim nemaki i panski. Srpski zakonodavac se nije odluio da propie bilo kakvo ogranienje.
Stepen harmonizacije nacionalnih prava postignut

primenom Direktive
Posmatrano sa aspekta meunarodnog privatnog prava, nivo harmonizacije uspostavljen Direktivom nije ni blizu takav da bi uinio nevanim
pitanje odreivanja merodavnog prava, u sporovima koji sadre inostrani
element. Pre svega, razloge za ovo treba traiti u tome to sama Direktiva,
izriito ili preutno, izostavlja regulisanje pojedinih pitanja, ostavljajui njihovo reavanje zakonodavcima drava lanica. Pitanja kao to su: mogunost ostvarivanja prava na naknadu nematerijalne tete, doputenost podnoenja regresne tube izmeu odgovornih lica, doputenost podnoenja direktne tube protiv osiguravaa, uslovi za prekid roka zastarelosti potraivanja, bie regulisana drugim odredbama merodavnog prava. Naravno, postizanju harmonizacije ne pomae ni injenica da Direktiva ostavlja pravo
dravama lanicama da odlue da li e uneti pojedine njegove odredbe u
unutranje zakonodavstvo. Na poloaj stranaka moe da znaajno utie i
pitanje da li je u konkretnom sluaju merodavno pravo, na primer, Finske,
koje predvia da se proizvoa ne moe pozivati na to da mu opte stanje
naunog znanja nije doputalo da otkrije nedostatak, ili pravo Engleske, koje dozvoljava ovakvu odbranu, itd.
Odredba koja je najinteresantnija u kontekstu sukoba zakona je odredba lana 13. Direktive. lan 13. predvia da Direktiva ne utie na
prava koja oteenom pripadaju na osnovu pravila o ugovornoj ili
vanugovornoj odgovornosti, odnosno na osnovu specijalnog sistema
odgovornosti uspostavljenog u pravima drava lanica. To znai da
sistem odgovornosti proizvoaa koji je uspostavljen donoenjem Direktive nema za cilj da zameni postojee nacionalne norme o odgovornosti
za proizvode sa nedostatkom, bilo da se one zasnivaju na ugovornoj ili
48
deliktnoj odgovornosti, ve samo da dopuni postojee sisteme zatite. U
srpski Zakon ova odredba je preuzeta stavom 2. lana 11.
45
lan 9. Dekreta 383/89 (1989).

lan 10. Zakona o odgovornosti za proizvode sa nedostatkom (1989).
47
lan 11. Zakona o odgovornosti za proizvode sa nedostatkom (1994).
48
A. Turner, op. cit., str. 4.
46
470
Tumaenje lana 13. Direktive je bilo predmet rasprave u dva vana

sluaja pred Evropskim sudom pravde, o kojima je potrebno rei neto vi49
e. Prvi od tih sluajeva je sluaj Commission v. France, pokrenut zbog
tvrdnje Komisije da je Francuska pogreno izvrila implementaciju Di50
rektive. Naime, u odgovarajue odredbe Graanskog zakonika Francuske su unete odredbe koje predviaju vii nivo zatite oteenog, u odno51
su na onaj predvien Direktivom. Sud se prvo osvrnuo na pitanje da li je
cilj Direktive potpuna ili minimalna harmonizacija prava drava lanica,
pri emu je jasno stavio do znanja da favorizuje prvo gledite. Prema tome, cilj Direktive nije da utvrdi minimalne standarde zatite lica koja su
oteena upotrebom proizvoda sa nedostatkom koji bi kasnije mogli biti
proirivani odlukom nacionalnih zakonodavaca, ve je nivo zatite uspostavljen Direktivom obavezujui za sve drave lanice. Sud se posebno
bavio tumaenjem lana 13, i utvrdio da ova odredba ne znai da lanice
mogu zadrati opti sistem odgovornosti za proizvode sa nedostatkom
koji bi se razlikovao od onog uspostavljenog Direktivom. Prema tumaenju Suda, lan 13. znai da ove drave mogu nastaviti da primenjuju samo one nacionalne norme koje se tiu ugovorne ili vanugovorne odgovornosti proizvoaa, pod uslovom da se one zasnivaju na nekom drugom osnovu odgovornosti (na povredi garancije kod ugovora, odnosno
na krivici tetnika kod delikata). Isto tako, dravama je dozvoljeno da
predvide posebne norme o odgovornosti za pojedine, specifine vrste pro52
izvoda. Identino tumaenje lana 13, Evropski sud pravde je dao u jo
jednoj odluci iz 2002. godine. U sluaju Gonzlez Snchez v Medicina
53
Asturiana SA, radilo se o predlogu panskog suda za donoenje odluke o
49
Case C-52/00 (2002), Commission of the European Communities v French Republic, presuda, 15. 06. 2002.
50
Inae, Francuska je poslednja od tadanjih 15 drava lanica izvrila obavezu
unoenja odredaba ovog akta u nacionalni pravni sistem. To je uinjeno tek 18. maja
1998. godine, izmenom postojeih i unoenjem novih odredaba u Graanski zakonik. Rok
za izvrenje ovo obaveze je istekao itavih deset godina ranije, 25. jula 1988. godine (lan
19. Direktive).
51
Na primer, lan 1386-2 Graanskog zakonika je predviao da oteeni moe ostvariti pravo na naknadu svake imovinske tete, pa i one koja iznosi manje od 500 evra.
lan 9. Direktive, meutim, predvia da teta na imovini manja od ovog iznosa nije obuhvaena Direktivom. Vidi detaljnije D. Fairgrieve, Lexception franaise? The French
law of product liability, u knjizi: D. Fairgrieve (ed.), Products Liability in Comparative
Perspective, Cambridge, 2005, str. 94-96.
52
Na primer, u Nemakoj je jo uvek na snazi Zakon o farmaceutskim proizvodima, od 1976. godine koji predvia poseban reim odgovornosti proizvoaa lekova. Zakon je izmenjen 2002. godine.
53
Case C-183/00, (2002), Mara Victoria Gonzlez Snchez v Medicina Asturiana
SA,, presuda, 27. 07. 2002.
471
prethodnom pitanju. Pitanje je bilo da li tuiteljka moe podneti tubu zasnovanu na panskom zakonu o zatiti potroaa i korisnika usluga, donetom 1984. godine, a koji je takoe predviao odgovornost proizvoaa
bez obzira na krivicu. Pitanje je postavljeno zbog toga to je 1994. godine
u paniji donet zakon kojim je implementirana Direktiva, a koji je, u konkretnom sluaju, sadrao odredbe manje povoljne za tuiteljku. Sud je
odgovorio negativno, koristei istu argumentaciju kao i u sluaju Commission v. France. Iako Srbija nije imala formalnu obavezu da implementira odredbe Direktive u sopstveno zakonodavstvo i iako njeni sudovi nisu vezani odlukama Evropskog suda pravde, praksa Suda moe u budunosti predstavljati znaajan putokaz za domae sudove koji e se neminovno suoiti sa pitanjem konkurencije u primeni izmeu Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom i lana 179. Zakona o obligacionim odnosima.
Ostavljajui po strani ugovornu odgovornost proizvoaa za tetu
prouzrokovanu proizvodom sa nedostatkom, kada je u pitanju deliktna
odgovornost ovih subjekata, u EU danas postoje dva opta sistema odgovornosti. Jedan od ovih sistema je zasnovan na odgovornosti proizvoaa
bez obzira na krivicu, i u okviru njega je izvrena delimina harmonizacija prava drava lanica, putem Direktive o kojoj je bilo rei. Drugi sistem
je zasnovan na normama o vanugovornoj odgovornosti u pravima drava
lanica, tj. na deliktnoj odgovornosti koja postoji na osnovu krivice proizvoaa (tetnika). Imajui u vidu takvo stanje stvari, u sporovima sa inostranim elementom koji se vode pred sudovima drava lanica, pitanje
odreivanja merodavnog prava je i dalje kljuno za ishod spora. Takvo
stanovite je prihvaeno i od strane tvoraca Uredbe o pravu koje se pri54
menjuje na vanugovornu odgovornost (Rim II), koja sadri specijalnu
kolizionu normu za odgovornost proizvoaa. Ova koliziona norma odreuju merodavno pravo i u sluajevima kada je tubeni zahtev zasnovan
na normama o vanugovornoj odgovornosti na osnovu krivice (u pitanju je
materija u kojoj tek predstoji posao harmonizacije na evropskom nivou),
ali i u sluaju podnoenja tube na osnovu odredaba Direktive, kada je
merodavno pravo pozvano da regulie sva pitanja koja su iz nje izostavljena. Pored toga, u sluajevima koji ulaze u polje primene Direktive,
ako se u nacionalnim pravima drava lanica javljaju razlike u pogledu
implementacije pojedinih njenih odredaba, koliziona norma e odrediti
koji e nacionalni propis biti primenjen.
54
Regulation (EC) No. 864/2007 of the European Parliament and of the Councile
of 11 July 2007 on the law applicable to non-contractual obligations (Rome II), SL L
199/40.
472
Petar undi, LL.M. Assistant

Harmonization of Rules on Product Liability in EU Member

States and the Most Important Provisions of European
Product Liability Directive (85/374/EEC)
Abstract
European Product Liability Directive was adopted almost a quarter
of a century ago. However, theoretical discussions and practical problems
raised by some of its provisions continue to appear with the same intensity to this day. The aim of the Directives creators was to bring close together, to the highest extent possible, substantial rules on product liability
contained in national legislations of EU member states. Primary goal of
this article is to determine the real level of harmonization achieved by the
implementation of the Directive. The author particularly underlines the
rules of the Directive which leave legislators with a certain space to adopt
different solutions in national laws, which raises the possibility of conflict
between those laws and emphasizes a need for a choice of law rule for
product liability. Likewise, the article discusses the most important and
the most controversial notions and provisions of the Directive, as well as
views of the legal doctrine and the judicial practice with regard to their
interpretation. Since Serbian Law on liability of the producer of a defective product (2005) is also based on rules envisaged by the Directive, the
analysis conducted indirectly shows the level of harmonization achieved
between the domestic legislation on product liability and the legislation in
force in EU member states.
Key words: Directive, product liability, defect, harmonization, product, damage.
473
474
341.123.04
Mr Bojan Tubi, asistent

PRAVILO O ISKORIENOSTI LOKALNIH

PRAVNIH LEKOVA U PRAKSI KOMITETA
ZA LJUDSKA PRAVA1
Saetak: Predmet ovog rada je analiza jednog od uslova doputenosti tube pojedinaca Komitetu za ljudska prava. Komitet je osnovan
kao telo koje se stara o potovanju Meunarodnog pakta o graanskim
i politikim pravima i izmeu ostalog ima nadlenost da razmatra pojedinane predstavke protiv onih drava koje su prihvatile Opcioni protokol uz ovaj Pakt. Jedan od uslova da bi se pojedinac mogao obratiti Komitetu jeste da je prethodno iskoristio sva pravna sredstva u dravi protiv koje pokree postupak. Na taj nain se dravi prua mogunost da
sama rei spor i da izbegne pojavljivanje pred Komitetom. Pojedinac
mora iskoristiti sve pravne lekove sudske, upravne, redovne i vanredne kako bi zatitio neko svoje pravo. On mora iskoristiti sva ona sredstva koja mu pruaju realan izgled na uspeh pred domaim sudovima. U
svojoj praksi Komitet je izrazio svoje shvatanje da iskoritavanje lokalnih pravnih lekova moe biti traeno samo do mere u kojoj su oni efikasni i dostupni. Ova obaveza ne mora biti ispunjena u sluajevima kada
su postupci u dravi neopravdano odugovlaeni. Teret dokazivanja je
prvo na tuiocu da dokae da je iskoristio sve pravne lekove u dravi
protiv koje pokree postupak, ili da su oni bili nedostupni odnosno da bi
bili neefikasni. Tada se teret dokazivanja prebacuje na dravu koja mora da dokae koji bi pravni lekovi bili efikasni za tuioca u konkretnom
sluaju. Pravilo o iskorienosti lokalnih pravnih lekova nije u praksi
Komiteta strogo tumaeno, ali postoje odreeni standardi koji se moraju moraju ispuniti kako bi se ovo pravilo ispotovalo.
Rad je posveen projektu Pravo Srbije u evropskoj perspektivi br. 149042 koji
475
Mr Bojan Tubi, Pravilo o iskorienosti lokalnih pravnih ... (str. 475497)
Kljune rei: Komitet za ljudska prava, lokalni pravni lekovi, teret

dokazivanja, doputenost tube.
Uvod
2
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima i Opcioni

3
protokol usvojila je, 16. decembra 1966. godine, Generalna skuptina
Ujedinjenih nacija Rezolucijom 2200A (XXI) i dana 19. decembra iste
godine, u Njujorku, otvorila za potpisivanje i ratifikaciju. U skladu sa lanom 49 Pakta i lanom 9 Protokola, stupili su na snagu 23. marta 1976.
godine. Na osnovu lana 28 Pakta osnovan je glavni meunarodni organ
za primenu ovog dokumenta, Komitet za ljudska prava, koji se sastoji od
18 lanova, dravljana drava ugovornica Pakta, koji deluju u privatnom
svojstvu. Komitet nije organ Ujedinjenih nacija nego samostalno telo, ko4
je su stvorile strane ugovornice Pakta.
5
Komitet moe da raspravlja meudravne tube, kao i tube pojedinaca. Jedna od funkcija Komiteta, na osnovu Protokola jeste ispitivanje
doputenosti tube. U lanu 5(2,b) Opcionog protokola navodi se da Komitet nee razmatrati tubu nekog pojedinca, ukoliko nije potvreno da je
on iskoristio sve dostupne domae pravne lekove. U istom lanu se navodi da se ovo pravilo nee primenjivati ukoliko se sa korienjem pravnih
6
lekova neopravdano odugovlailo. Osnovi pod kojima se neka tuba mo-
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, 1966. godine, Slubeni

list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 7/71
3
Opcioni protokol uz Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, Slubeni list SCG Meunarodni ugovori, br. 04/01
4
Matthew Lippman, Human Rights Revisted: The Protection of Human Rights under the International Covenant on Civil and Political Rights, California Western International Law Journal, vol. 10, 1980, str. 450-513.
5
Svaka drava ugovornica ovog Pakta moe na osnovu ovog lana, izjaviti u svako doba da priznaje nadlenost Komiteta da prima i razmatra saoptenja u kojima jedna
drava ugovornica tvrdi da druga drava ugovornica ne ispunjava svoje obaveze prema
ovom Paktu. Saoptenja podneta na osnovu ovog lana mogu se priznati i razmatrati samo
ako ih je podnela drava ugovornica koja je dala izjavu o priznanju nadlenosti Komiteta
u odnosu na sebe. Komitet nee primiti nikakvo saoptenje ako se ono tie drave ugovornice koja nije dala takvu izjavu. U pogledu saoptenja primljenih shodno ovom lanu, primenie se sledei postupak: ... c) Komitet moe da raspravlja o stvari koja mu je podneta
samo poto se bude uverio da su bili upotrebljeni i iscrpeni svi unutranji pravni lekovi u
skladu sa opte priznatim naelima meunarodnog prava. Ovo pravilo se ne primenjuje u
sluajevima kada se postupak po pravnim lekovima bezrazlono odugovlai. lan 41(c)
Meunarodnog pakta, op.cit.
6
Komitet nee razmatrati nijednu predstavku pojedinaca, ako se nije uverio ... b)
da je pojedinac iscrpeo sva raspoloiva unutranja pravna sredstva. Ovo se pravilo ne pri-
476
e proglasiti nedoputenom navedeni su i u lanu 90 Pravila postupka

Komiteta za ljudska prava. Pravilo 90(f) navodi da pojedinac mora da is7
koristi sve dostupne domae pravne lekove.
Pravilo o iskoritavanju lokalnih pravnih lekova bilo je predmet intenzivne debate tokom sastavljanja i Meunarodnog pakta o graanskim
i politikim pravima i Opcionog protokola, i to u odnosu i na meudravne i individualne tube. Ova rasprava je nastavljena i u okviru Komiteta za ljudska prava, koji je izjavio da je svrha lana 5, paragrafa
2(b) Opcionog protokola, izmeu ostalog, da uputi potencijalne rtve
krenja odredaba Pakta da trae, na prvom mestu zadovoljenje od nadlenih organa drava ugovornica i, u isto vreme, da omogui dravama
lanicama da ispitaju, na osnovu individualnih albi, primenu odredaba
Pakta, u okviru njihove teritorije i od strane njihovih organa i, ukoliko
je neophodno, ispravi krenja koja se dogaaju, pre nego to Komitet
8
raspravi ovo pitanje.
Opcioni protokol ne govori izriito da e se pravilo o lokalnim pravnim lekovima primeniti u skladu sa opteprihvaenim pravilima meuna9
rodnog prava, kao to to, na primer, navodi lan 35 Evropske konvencije
10
za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ipak, Komitet za ljudska
prava je izjavio da smatra da ova odredba treba da bude tumaena i primenjena u skladu sa opteprihvaenim principima meunarodnog prava u
pogledu iskorienosti lokalnih pravnih lekova, kao to je primenjeno u
11
oblasti ljudskih prava. Povodom ovakvog stava, najrazvijenija jurisprudencija jeste ona pod okriljem Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Posebno u ranijoj praksi Komisije pronalaene su
vrlo esto odrednice prema opteprihvaenim pravilima meunarodnog
prava. Ipak, poto se praksa Komisije po ovom pitanju razvila brzo, odrednica u lanu 35 je postala skoro beskorisna, jer je najznaajniji doprinos meunarodnoj evoluciji doktrine o lokalnim pravnim lekovima dala
menjuje, ako je postupak po albi produen preko razumnog roka. lan 5(2b) Opcionog
protokola, op.cit.
7
Kako bi doneo odluku o doputenosti tube, Komitet, ili radna grupa, formirana
na osnovu lana 89, stav1, utvrdie ... F) da je pojedinac iskoristio sve dostupne domae
pravne lekove". lan 90(f) Pravila postupka Komiteta za ljudska prava, Rules of Procedure of the Human Rights Committee, 24/04/2001. CCPR/C/3/Rev.6, http://www.unhchr.ch/
tbs/doc.nsf/(Symbol)/CCPR.C.3.Rev.6.En?Opendocument
8
T.K v. France, Doc A/ 45/ 40, Apx, pr. 8.3.
9
lan 41 (1) Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima, 1966
10
Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Slubeni list
SCG-Meunarodni ugovori, br. 9/2003
11
Committee Report, UN GAOR, 33rd Session, Suppl. 40, UN Doc. A/ 33/ 40, 101
477

12
sama Komisija. U jednoj svojoj odluci, u sluaju X protiv Kanade, Komitet za ljudska prava se izriito pozvao na opteprihvaena pravila meunarodnog prava u vezi sa domaim pravnim lekovima. On se pozvao
na posebne okolnosti koje su, u skladu sa ovim principom oslobodile tu13
ioca od obaveze iskoritavanja domaih pravnih lekova.
Uslovi za primenu pravila o iskorienosti lokalnih

pravnih lekova
Opcioni protokol ne sadri neke vremenske granice u okviru kojih
tuba mora biti podneta posle iskoritavanja lokalnih pravnih lekova. Termin dostupni u Protokolu moe da bude korien da ublai neke stroge
efekte striktne primene neiskorienosti lokalnih pravnih lekova kao
osnova doputenosti. O takvoj vremenskoj granici je raspravljano tokom
stvaranja nacrta Pakta, ali nije usvojena. Komitet je, takoe, raspravljao
da li da ukljui vremensko ogranienje u svoja pravila postupka, ali na
kraju takvo pravilo nije usvojeno.
Osnova ovog pravila jeste da tuilac mora da koristi sva sudska i up14
ravna sredstva koja mu pruaju realan izgled na uspeh. Sledei ovu logiku, u sluaju Collins protiv Jamajke Komitet je izjavio da domai pravni
lekovi ne moraju da budu iskorieni ukoliko postoje ozbiljni razlozi da
15
se veruje da oni nemaju razuman izgled na uspeh. Takoe, u sluaju
T.K. protiv Francuske, Komitet je izjavio da se ovo pravilo nee primenjivati kada je podnosilac tube uverljivo pokazao da domai pravni lekovi
16
nisu efikasni, tj. da nemaju izgleda na uspeh. U sluaju Barzhig protiv
Francuske Komitet je, takoe, stao na stanovite da domai pravni lekovi
ne moraju biti iskorieni ukoliko, objektivno, nemaju izgleda na uspeh,
na primer u sluaju kada bi na osnovu primenljivih domaih zakona, zahtev bio sigurno odbaen, ili kada bi ustanovljena jurisprudencija najviih
17
domaih sudova spreila pozitivan rezultat. Takoe, kada najvia domaa sudska instanca u jednoj zemlji odlui o nekom konkretnom pitanju i
time iskljui pravo albe nekom drugom domaem sudu, tuilac je udo-
12
Dominic McGoldrick, The Human Rights Committee Its Role in the

Development of the International Covenant on Civil and Political Rights, Clarendon
Press, Oxford, 1991, p. 188.
13
X v. Canada, SD, p. 19.
14
Patino v. Panama, Committee Report, vol. II, UN Doc. A/50/40,
CCPR/C/52/D/437/1990.
15
Collins v. Jamaica, Committee Report, vol. II, UN Doc. A/48/40, 85
16
T.K. v. France, UN Doc. A/ 45/ 40, 118.
17
Barzhig v. France, Committee Report, UN doc. A/46/40, 262.
478
voljio obavezi iskoritavanja lokalnih pravnih lekova u smislu Protoko18

la. U sluaju Faurisson protiv Francuske, tuilac nije bio u obavezi da
se ali na svoju osudu Kasacionom sudu, nakon to je njegov saoptueni
19
bezuspeno iskoristio svoje pravo na albu.
Slian princip se primenjuje u sluajevima ustavnih albi. U sluaju Tae Hoon Park protiv Republike Koreje, Komitet je primetio da je
drava ugovornica isticala da je pitanje ustavnosti lana 7 Zakona o dravnoj bezbednosti i dalje bilo raspravljano pred Ustavnim sudom. Komitet je, takoe, primetio da je tuilac tvrdio da je tuba Ustavnom sudu
beskorisna, poto je taj sud ve odluio, nekoliko godina ranije i nakon
toga jo nekoliko puta, da je lan 7 tog zakona u saglasnosti sa Ustavom
Koreje. U skladu sa ovim, Komitet nije smatrao da su tuiocu jo uvek
dostupni neki efikasni pravni lekovi, u znaenju lana 5(2,b) Opcionog
20
protokola.
U sluaju Williams protiv Jamajke, tuena drava je tvrdila da je tuba nedoputena, zbog neiskorienosti lokalnih pravnih lekova, jer je tuilac propustio da podnese zahtev Sudskom komitetu Saveta, kako bi dobio posebnu mogunost da podnese albu. Komitet je zakljuio da je nesporno da je vodei savetnik u ovom sluaju savetovao tuioca da podnesak Sudskom komitetu ne bi imao izgleda na uspeh. Komitet je doneo odluku da, u okolnostima datog sluaja, takav zahtev ne predstavlja pravni
21
lek koji je dostupan i efikasan. U sluaju Deidrick protiv Jamajke, tuena drava je ponovo prigovorila da je tuba nedoputena, jer je tuilac
propustio da se obrati istom Sudskom savetu. Komitet je istakao da, ukoliko tuilac eli da podnese zahtev tom telu, zahtev mora da bude propraen izjavom u njegovu korist, kao i potvrdom Saveta da tuilac ima razumne osnove za albu. Tuilac se nije obratio Savetu, zbog negativnog
miljenja njegovog pravnog savetnika. U ovim okolnostima, alba Savetu
ne moe se smatrati efikasnim pravnim lekom i ne mora biti iskoriena u
22
smislu lana 5, stav 2 Opcionog protokola. U sluaju Maille protiv
Francuske, Komitet je zakljuio da, kao rezultat sudskih precedenata, koji
su obavezujui za Kasacioni sud, alba tom sudu ne bi imala izgleda na
23
uspeh i, s obzirom na to, takav pravni lek ne mora da bude korien.
18
Ilmari Lansman et al. v. Finland, CCPR/C/52/D/511/1990

Communication No 550/1993 : Faurisson v. France.
CCPR/C/58/D/550/1993.
20
Tae Hoon Park v. Republic of Korea, UN Doc. A/46/40, 262
21
Williams v. Jamaica, UN Doc. A/ 53/ 40, 63
22
Deidrick v. Jamaica, UN Doc. A/ 53/ 40, 87
23
Maille v. France, UN Doc. A/ 55/ 40, CCPR/ C/ 69/ D/ 689/ 1996
19
16/12/96.
479
Opcioni protokol se odnosi na iskorienost dostupnih pravnih lekova, a ne navodi se posebna odrednica koja bi ukazivala na domae sudske
i upravne pravne lekove. Ovo je trebalo da ukae da mogu postojati lekovi koji nisu ni sudski ni upravni. Prema lanu 2(3) Meunarodnog pakta o
graanskim i politikim pravima, navodi se, pak, da svaka drava ugovornica preuzima na sebe da razvije mogunost za postojanje sudskog pravnog leka. Komitet za ljudska prava je, kroz svoju praksu, razjasnio ovaj
zahtev iz Protokola. On je ustanovio da Pakt obezbeuje da pravni lek
bude odobren kad god postoji krenje nekog od prava garantovanih njima, pa shodno tome, on, generalno, ne propisuje preventivnu zatitu, ali
24
zahteva efikasnu zatitu ex post facto. Na osnovu injenica ovog sluaja protiv Kanade, Komitet je izrazio svoje stanovite da krajnja presuda
ipak moe predstavljati, u principu, efikasan pravni lek u znaenju lana
25
2, stav 3, Pakta i lana 5, stav 2(b) Opcionog protokola. Komitet je rekao, u drugim sluajevima, da pravni lekovi ija dostupnost nije jasno vidljiva ne mogu biti korieni protiv tuilaca u postupcima na osnovu Opcionog protokola.
Efikasnost i dostupnost pravnih lekova

Komitet je izrazio svoje shvatanje da iskoritavanje lokalnih pravnih
lekova moe biti traeno samo do mere u kojoj su oni efikasni i dostupni.
Ovo shvatanje efikasnosti, je usvojeno tokom rasprave u okviru Komiteta
o pravilu o domaim pravnim lekovima. U jednom broju postupaka, Urugvaj je obezbedio listu lokalnih pravnih lekova, koji su navodno bili do26
stupni i tvrdio je da su tuioci propustili da iskoriste te pravne lekove.
Komitet je obavestio Urugvaj da tuba nee biti smatrana nedoputenom
to se tie iskorienosti lokalnih pravnih lekova, ukoliko drava ugovornica ne prui detalje o pravnim lekovima za koje je tvrdila da su dostupni
tuiocu u okolnostima njegovog sluaja, zajedno sa dokazima da bi bilo
27
razumno oekivati da takve mere budu efikasne. U odgovoru na ovo,
Urugvaj je podneo opti opis obezbeenih pravnih lekova bez navoenja
koji su od njih bili dostupni u konkretnim okolnostima. Tuioci u jednom
postupku su tvrdili da je lista pravnih lekova samo reprodukcija u svakom
pojedinanom sluaju, bez obzira na potpuno drugaije okolnosti u sva-
24
C.F. et al. v. Canada, doc. A/ 40/ 40 p. 217.

ibid.
26
Ramirez v. Uruguay, Doc. A/ 35/40, p. 121, Sequeira v. Uruguay, Doc. A/ 35/
40, p. 127
27
Ramirez v. Uruguay, Doc. A/ 35/40, p. 121
25
480
kom od njih. Prema njima, u praksi, pravni lekovi ne mogu da funkcioniu zbog restriktivne interpretacije koju dobijaju i oni smatraju da se ta po28
java ne moe promeniti serijom citata iz pravnih dokumenata. Komitet
je odbio takve spiskove kao nedovoljne. Zakljuio je da lan 5(2,b) Protokola nije spreio Komitet da razmatra predstavku primljenu po osnovu
Opcionog protokola, gde sami navodi pokreu pitanja koja se tiu dostupnosti ili efikasnosti domaih pravnih lekova, a drava ugovornica (iako
Komitet od nje izriito trai da to uini) ne obezbedi detalje o dostupnosti
29
ili efikasnosti domaih pravnih lekova u sluaju koji se razmatra.
Obaveza iskoritavanja lokalnih pravnih lekova se ne primenjuje u
sluajevima kada su postupci u dravi neopravdano odugovlaeni. Komitet je smatrao da su takvi pravni lekovi neefikasni, u sluaju nekoliko po30
stupaka pred vojnim tribunalima u Urugvaju. Takoe, i u sluaju Barroso protiv Paname Komitet je smatrao da odlaganje u trajanju od preko tri
ipo godine, izmeu hapenja i suenja, potvruje zakljuak da je korienje domaih pravnih lekova neopravdano produeno, u okviru znaenja
31
lana 5, stav 2b Opcionog protokola. Ovaj princip je od posebne vanosti u sluajevima starateljstva nad decom. U sluaju Balaguer Santacana
protiv panije, Komitet je smatrao nerazumnim da se oekuje od tuioca
da i dalje eka konanu odluku o starateljstvu i da je odlaganje od preko
32
pet godina, u starateljskim postupcima preterano. U sluaju Fei protiv
Kolumbije Komitet je izriito rekao da bi u starateljskim sporovima i sporovima oko prava na vianje dece, nakon razvoda braka , sudski pravni
33
lekovi trebalo da funkcioniu brzo. Sa druge strane, u sluaju S.H.B.
protiv Kanade, tuilac, koji se borio za starateljstvo nad svojim sinom,
koje mu je bilo uskraeno posle razvoda, morao je da iskoristi albu Vrhovnom sudu Kanade, uprkos njegovoj tvrdnji da e do trenutka kada od34
luka tog suda bude doneta, njegov sin napuniti 14 godina. Slino ovome, Komitet je proglasio tubu protiv Francuske nedoputenom zbog neiskorienosti lokalnih pravnih lekova, iako su postupci pred Tribunalom visoke instance trajali vie od 6 godina. On je opravdao svoju odlu-
28
UN Doc CCPR/C/FS/R.8/ Add. 5 prs. 3 and 4

Ramirez v. Uruguay, Doc. A/ 35/40, p. 121
30
Violeta Setelich v. Uruguay, Communication No. 63/1979, U.N. Doc.
CCPR/C/OP/1 at 101 (1985), Ana Mara Teti Izquierdo v. Uruguay, Communication No.
73/1980, U.N. Doc. CCPR/C/OP/1 at 132 (1985)
31
Barroso v. Panama, No. 473/1991
32
Balaguer Santacana v. Spain, No. 417/1990
33
Fei v. Colombia, No. 514/1992
34
S.H.B. v. Canada, No. 192/1985
29
481
ku argumentom da je odlaganje u velikoj meri prouzrokovao sam tui35

lac. Komitet je i u drugim sluajevima naglasio da strah u pogledu duine trajanja postupaka ne oslobaa tuioca od obaveze da uini barem ra36
zuman napor da iskoristi domae pravne lekove.
Pristup Komiteta nije da se pravilo o domaim pravnim lekovima ne
primenjuje kao uslov doputenosti kada same optube pokreu pitanja koja se tiu dostupnosti i efikasnosti tih lekova. Odluka je ograniena na
efekte proputanja drave ugovornice da obezbedi detalje u vezi sa dostupnou i efikasnou pravnih lekova u konkretnom sluaju. Praksa Komiteta koja je usledila zadrala je ovakav pristup.
Trenutak korienja lokalnih pravnih lekova

Ukoliko se neko pitanje aktivno razmatra u okviru domaeg pravnog sistema, tada pravni lekovi nisu iskorieni. Na primer u sluaju
J.S. protiv Kanade, to lice se uspeno obratilo Vrhovnom sudu Ontarija
za sudsku reviziju odluke Odbora za pravnu pomo Ontarija, koji je dravni organ za pravnu pomo u ovoj kanadskoj pokrajini. Vrhovni sud
je stavio odluku ovog tela van snage i naredio da se tuba lica J.S. ponovo razmotri. Odbor je nagovestio da e se obratiti albom Apelacionom sudu. Komitet je primetio da je konkretno pitanje jo uvek u fazi
sudskog ispitivanja i da, zbog toga, domai pravni lekovi nisu bili isko37
rieni. U sluaju A and S.N. protiv Norveke, jedna od tubi koje su
proglaene nedoputenim na osnovu lana 5 (2,b) Opcionog protokola
na osnovu injenice da tuilac nije iskoristio pravo na albu Savetu.
Shodno ovome, Komitet je proglasio dve tube doputenim na osnovu
38
toga to alba tom Savetu nije bila efikasan pravni lek. Tuioci su naveli krenje lanova 18 i 26 Pakta, pri primeni norvekog Zakona o centrima za brigu o deci iz 1975. godine, koji je obezbeivao da e ti dnevni centri pomoi u odgajanju dece u skladu sa osnovnim hrianskim
vrednostima. Tuioci su tvrdili da ne trebaju da iskoriste lokalne pravne
lekove, jer su to bili neefikasni pravni lekovi zbog toga to bi njihovo
dete napustilo centar do trenutka donoenja domae odluke i zbog toga
to su sumnjali da li e norveki sudovi primeniti Pakt na ovo domae
35
Communication No. 184/1984 : France. 10/04/86. CCPR/C/27/D/184/1984.

Communication No. 224/1987, Norway. 12/07/88. CCPR/C/33/D/224/1987;
Communication No. 358/1989, Canada. 28/11/90. CCPR/C/43/D/358/1989.
37
J. S. V. Canada, Doc. A/38/40, p. 243; Similarly F.G.G. v. Netherlands, Doc.
A/42/40, p.180.
38
A and S.N. v. Norway, Doc A/43/40, p.246
36
482
pitanje. Komitet je prihvatio tvrdnje drave ugovornice da bi Pakt bio

izvor od znaajne vanosti u tumaenju sutine klauzule o hrianskim
ciljevima i da bi tuioci imali realnu ansu da ispitaju klauzulu i preovlaujuu praksu u pogledu pitanja usaglaenosti tih ciljeva sa Paktom,
da su pokrenuli postupak pred norvekim sudovima. Komitet je, takoe,
primetio da je postojala mogunost da se sluaj tuilaca brzo rei pred
domaim sudovima. U skladu sa tim, Komitet je izrazio stanovite da
pokretanje tuioevog sluaja pred norvekim sudovima ne moe a priori biti proglaeno beskorisnim i da sumnje tuilaca u efikasnost domaih lekova nisu ih oslobaale od obaveze da ih iskoriste i, stoga, zahtevi
39
lana 5(2,b) Opcionog protokola nisu bili ispunjeni.
Shodno ovome to je izneto, ukoliko domai pravni lekovi nisu vie
otvoreni za navodne rtve, pravilo o domaim pravnim lekovima e biti zadovoljeno. Slino, ako je navodnoj rtvi uskraeno pravo na albu, kao u
sluaju Z.Z. protiv Kanade. Naime, tuba je proglaena nedoputenom na
osnovu toga da detaljno ispitivanje dosijea koje je podneo tuilac, a koje
je sproveo Komitet, nije otkrilo ni jednu injenicu koja bi potkrepila njegove navode i utvreno je da je tuba stoga oigledno liena neke injenice
koja bi traila dalje razmatranje. Drava ugovornica je tvrdila da, dok je
doktrina presedana opte primenljiva, ona moe da se iskljui ukoliko je
prethodna odluka dola per incuriam. Komitet je izrazio stanovite da pravilo o lokalnim pravnim lekovima ne zahteva pribegavanje albi koja,
objektivno gledano, nema izgleda na uspeh. Ovo je dobro ustanovljen prin40
cip meunarodnog prava i jurisprudencije Komiteta.
U praksi se pokazalo da je dovoljno da su domai pravni lekovi is41
korieni, dok je Komitet razmatrao tubu.
Identinost zahteva
Posebno pitanje je da li se tuilac u domaim postupcima mora izriito pozvati na odredbe Pakta, kako bi mogao kasnije da tvrdi da su domai pravni lekovi iskorieni. Ovo je pokrenula tuena drava u sluaju
Croes protiv Holandije, koja je tvrdila da je tuilac propustio da se pozo42
ve na samoizvrne odredbe Pakta, pred domaim sudovima. Ponovo, u
sluaju B.d.B. et al. protiv iste drave, Holandija je navela da nije jasno
da li su tuioci iskoristili sve domae pravne lekove, poto se nisu izriito
39
ibid.
Communication No. 17/1977 : Canada. 18/07/78. CCPR/C/4/D/17/1977.
41
Pietraroia v. Uruguay, Doc. A/36/40, p. 153
42
Croes v. The Netherlands, UN Doc. A/ 44/ 40, 259
40
483
pozvali na neku odredbu Pakta, tokom domaih postupaka. Komitet je

odluio da tuioci moraju da se pozovu na materijalna prava sadrana u
Paktu, ali da, prema Opcionom protokolu, nisu obavezni da to urade pozi43
vanjem na posebne lanove Pakta. U sluaju Sara et al. protiv Finske,
postavilo se pitanje da li je propust da se postavi zahtev pred domaim
sudovima, zasnovan na lanu 27 Pakta, doprinosi propustu da se iskoriste
domai pravni lekovi u znaenju lana 5, stav 2 Opcionog protokola, jer
se na odredbe Pakta tuilac moe pozivati kao na deo unutranjeg prava
Finske. Komitet je primetio da su neki finski sudovi, posebno Vrhovni
upravni sud i sve vie Vrhovni sud, prihvatali zahteve zasnovane na lanu
27 Pakta i da su sudske vlasti u toj zemlji pokazale svest o vanosti meunarodnih standarda iz oblasti ljudskih prava, ukljuujui i prava predviena Paktom. Iz ovog razloga, sumnje tuilaca u spremnost sudova da
prihvate zahteve zasnovane na lanu 27 Pakta, ne opravdavaju njihov
propust da koriste taj domai pravni lek, za koji je tuena drava tvrdila
da je dostupan i efikasan. Stoga, upravna tuba, zasnovana na lanu 27 ne
bi bila a priori beskorisna i zahtevi lana 5 stav 2,b Opcionog protokola
44
nisu bili ispunjeni. U sluaju Triboulet protiv Francuske Komitet je ponovo potvrdio da tube ne moraju da se pozovu na odredbe Pakta za koje
veruju da su bile prekrene, nego moraju da, pred domaim sudovima, iznesu sutinu zahteva koji e kasnije biti iznet pred Komitet. Poto tuilac
nije pokrenuo neka od ovih pitanja pred domaim sudovima, ona su bila
proglaena nedoputenim, na osnovu lana 5, stav 2,b Protokola. Ovde je
Komitet jo jednom potvrdio svoju ustaljenu praksu da sumnja u efikasnost nekog dostupnog pravnog leka ne oslobaa tuioca obaveze da ga
45
iskoristi.
Ukoliko ne postoje efikasni domai pravni lekovi, naravno da ne
postoji vie osnov za primenu ovog pravila. U sluaju Baboeram et al.
protiv Surinama, svi tuioci su tvrdili da nisu iskoristili lokalne pravne
lekove, jer je jasno da u politikoj situaciji koja postoji u toj dravi, ne
postoje efikasni pravni lekovi. Oni su kao potvrdu ovih svojih tvrdnji
podneli neke dokaze, ukljuujui i izvetaj o poseti Meunarodne komisije pravnika Surinamu, koji je potvrdio njihove tvrdnje da efikasni
pravni lekovi ne postoje u toj dravi. Tuena drava nije osporavala ove
46
tvrdnje tuilaca.
43
B.d.B. et al. v. The Netherlands, UN Doc. A/ 44/ 40, 259

Sara et al. v. Finland, UN Doc. A/ 49/ 40, 257
45
Triboulet v. France, UN Doc. A/ 52/ 40, CCPR/ C/ 60/ D/ 661/ 1995.
46
Baboeram et al. v. Surinam, UN Doc. A/40/40, 187.
44
484
Vrste pravnih lekova

Osnovni principi, vezani za korienje lokalnih pravnih lekova navedeni su u sluaju R.T. protiv Francuske. Komitet je naveo da tuilac
nije koristio domae pravne lekove, iako je koristio neke postupke upravne prirode. Tuilac je tvrdio da nije eleo da bude uvuen u beskoristan legislativni i sudski krug, jer bi korienje takvih pravnih lekova
bilo beskorisno i da je u datim okolnostima sluaja za njega bilo razumnije da trai vansudsku zatitu podnoenjem zahteva za reviziju organima uprave. Komitet je zauzeo stav da se lan 5, stav 2 Opcionog proto47
kola primenjuje prvenstveno na sudske pravne lekove. ak i ako bi se
prihvatila tuioeva tvrdnja da upravni tribunali nisu mogli da narede
obrazovnim vlastima da mu dodele mesto nastavnika bretonskog jezika,
ostala je injenica da je odluka koju je tuilac osporavao mogla biti ponitena. Tuilac nije pokazao da nije mogao da koristi sudske pravne lekove za koje je drava tvrdila da su mu dostupni, ili da bi njihova upotreba bila a priori beskorisna. Komitet je primetio da je tuilac spomenuo da nije iskljuio mogunost da podnese sluaj administrativnom tribunalu. On je naao da tuioca, u okolnostima ovog sluaja, njegove
sumnje u pogledu efikasnosti domaih pravnih lekova ne oslobaaju
48
obaveze da ih iskoristi. Ovaj sluaj ilustruje vanost koju Komitet pridaje primatu korienja sudskih pravnih lekova, u odnosu na vansudska
sredstva zatite, u sluajevima kada su obe vrste pravnih lekova dostupne. Takoe, Komitet je naglasio da teret dokazivanja beskorisnosti korienja konkretnog pravnog leka lei na tuiocu.
U sluaju J.V.Villafae Chaparro et al. protiv Kolumbije, koji se
ticao tube koju je podnelo pet lanova jedne domorodake zajednice u
toj dravi. Komitet je zakljuio da je Kolumbija odgovorna za muenje
i nelegalno zatvaranje dvojice mukaraca i muenje i ubistvo oca trojice
drugih mukaraca. Jedno od pitanja je bilo i da li se disciplinski i administrativni postupci koje je zapoela drava protiv navodnih poinilaca
mogu smatrati efikasnim pravnim lekom u smislu lana 5, stav 2 Opcionog protokola. U svojoj odluci o doputenosti, Komitet je smatrao da
efikasnost pravnog leka zavisi i od prirode navodne povrede. Ukoliko je
navodni prekraj naroito ozbiljan, kao u sluaju krenja osnovnih ljudskih prava, pravni lekovi koji su isto administrativni i disciplinski, ne
mogu biti smatrani adekvatnim i efikasnim. Ovo se posebno odnosi na
situacije koje su sline ovom sluaju, u kojima rtve ili njihove porodi-
47
48
R.T. v. France, UN Doc. A/44/40, 281

Ibid.
485
ce ne mogu da budu stranka, niti mogu da interveniu u postupcima

pred vojnim sudovima, to ih spreava da dobiju zadovoljenje pred
49
ovim sudovima.
Praksa Komiteta povodom vanrednih pravnih lekova nije dovoljno
jasna. Ipak, praksa Komiteta je pokazala da se termin domai pravni lekovi odnosi i na vanredne pravne lekove i to, na primer: albu ustavnom
50
sudu, ukoliko je ona efikasna , zahtev za habeas corpus, zahtev za restituciju i tuba za utvrivanje javne odgovornosti i to sve pod uslovom
da su oni efikasni u datom sluaju i de facto dostupni tuiocu. Tuilac
nije obavezan da koristi zahteve za amnestiju ili pomilovanje, parlamentarne peticije, kontrolne tube, albe ombudsmanu ili odeljenju za
ispravke, kao i druge pravne lekove koji su, u okolnostima datog sluaja
neefikasni i bez razumnog izgleda na uspeh. U jednom sluaju, Komitet
je izjavio da vanredni pravni lek, kao to je zahtev za ponitaj odluke
Ministarstva pravde, ne ini efikasan pravni lek u okviru znaenja lana
51
5 (2) Opcionog protokola. Ova odluka predstavlja samo jedan stav Komiteta po pitanju iskoritavanja ove vrste pravnih lekova u konkretnim
okolnostima jednog sluaja. Moe se desiti da se dokae da postoje vanredni pravni lekovi u drugim pravnim sistemima, u odnosu na koje e
Komitet zauzeti stanovite da je njihovo korienje potrebno. Komitet
je primenio relativno stroge standarde u sluaju tube koju su podneli
kanadski zatvorenici zbog toga to im je bilo uskraeno pravo glasa i u
sluaju tube biveg lidera pokreta za nezavisnost u Arubi, protiv Holandije. U sluaju C.F. protiv Kanade, Komitet je stavio van snage svoju prvobitnu odluku i proglasio tubu nedoputenom, u skladu sa lanom 93(4) Pravila postupka, jer je tuilac zaboravio da trai deklaratornu presudu o nezakonitom ponaanju glavnog dravnog advokata. Komitet je ignorisao tuioeve navode da bi takva presuda mogla biti dobijena tek nakon izbornog dana i bilo je sporno da li bi to bilo obavezuju52
e za dravne vlasti koje su dosudile pritvor. U sluaju Croes protiv
Holandije, tuilac je pretrpeo kritine rane vatrenim orujem od strane
policajaca, tokom protesta za nezavisnost Arube. Komitet je zanemario
svoju odluku o doputenosti, u skladu sa lanom 93(4) Pravila postupka
49
J.V.Villafae Chaparro et al. v. Colombia, UN Doc. A/ 52/ 40, CCPR/ C/ 60/ D/

612/ 1995
50
Na Jamajci, na primer, nedostupnost pravne pomoi za ustavne podneske, moe
biti razlog da se alba ustavnom sudu ne smatra dostupnim i efikasnim pravnim lekom, u
smislu lana 5(2,b) Opcionog protokola.
51
Doc. A/39/40, pr. 584
52
C.F. v. Canada, No. 113/1981.
486
i konano proglasio tubu nedoputenom, poto je tuilac navodno pro53

pustio da pokrene graanski postupak za naknadu tete, protiv drave.
Moe se rei da je, u oba ova sluaja, zahtev da domai pravni lekovi
budu korieni u potpunosti, bio interpretiran previe iroko.
Oslobaanje od obaveze iskoritavanja lokalnih pravnih lekova

Meunarodno obiajno pravo pridaje veliki znaaj izuzetku od ovog
pravila, u odnosu na povreenu stranu koja dokae beskorisnost iscrplji54
vanja domaih pravnih lekova. Komitet je imao jedan broj sluajeva u
kojima je razmatrao da li da primeni ovaj izuzetak. U prvoj objavljenoj
odluci Komiteta, o doputenosti, tuioci su tvrdili da u situaciji koja je
vladala u Urugvaju nisu postojali domai pravni lekovi. Komitet je prihvatio da tamo nije bilo efikasnih pravnih lekova i dalje ukazao da e u
tubi koja se odnosi i na situaciju navodnog krenja prava pojedinaca, sa55
mo ovo drugo biti razmatrano.
Ukoliko su navodne povrede ljudskih prava naroito ozbiljne, kao
na primer u sluajevima torture, nezakonitih ubistava ili nasilnih nestanaka, isto administrativni i disciplinski pravni lekovi ne mogu se smatrati
56
adekvatnim i efikasnim.
Komitet je prihvatio da posebni sigurnosni sistemi mogu uiniti lokalni pravni lek neefikasnim. Na primer, u sluaju Santullo (Valcada)
protiv Urugvaja, ova drava je obavestila Komitet da pravni lek habeas
corpus nije primenljiv u reimu sigurnosnih mera, koji je do tada bio
57
na snazi. Slino, Komitet moe prihvatiti da je navedeni pravni lek bio
faktiki nedostupan u konkretnom sluaju navodne rtve. Tuilac ne mora da iskoristi pravne lekove koji mogu imati za rezultat njegovu osudu.
U sluaju Phillip protiv Trinidada i Tobaga, Komitet je prihvatio tuioev
razlog da ga je strah od zatvorskih uvara spreio da se ali na nehumane
58
uslove pritvora.
U sluaju Bleir protiv Urugvaja, Komitet je prihvatio tvrdnju da
su sve garancije koje bi mogle da budu ukljuene u krivini postupak
bile irelevantne, jer se on nikada nije pojavio pred bilo kojim sudom, ni-
53
Croes v. The Netherlands, No. 164/1984.

The Ambatielos Case (Greece v. UK) 12 UNRIAA, p. 83
55
R. 1/1 (1976-8), Doc. CCPR/C/FS/R.1/Add. 1
56
Arhuaco v. Colombia, No. 612/1995, Rodriguez v. Uruguay, No. 32/1988,
Laureano v. Peru, No. 540/1993.
57
Santullo (Valcada) v. Uruguay, Doc. A/35/40, p. 107, SD, p. 43
58
Phillip v. Trinidad and Tobago, No. 594/1994
54
487

59
ti je ikada bio formalno obaveten o razlozima za njegovo hapenje. U

jo jednom sluaju protiv ove drave, G.Brabato protiv Urugvaja, ova
drava je izjavila da to lice nije iskoristilo lokalne pravne lekove koji su
mu bili dostupni. Ipak, nisu bili dati nikakvi detalji o pravnim lekovima
koji bi mogli biti korieni u konkretnim okolnostima sluaja i nije bilo
odreeno protiv kojeg od krenja bi se mogao koristiti efikasan pravni
lek u okviru ustanovljenog vojnog sudskog procesa. Komitet je stao na
stanovite da nije u mogunosti da zakljui da su postojali lekovi do60
stupni tom licu, koje je on trebao da koristi. Iz ovog razloga, tuba je
proglaena doputenom, nakon ega je drava izmenila svoj podnesak i
navela sedam pravnih lekova koji su navodno dostupni. Tuilac, je odbacio navode drave ugovornice i njegov podnesak se bavio sa svakim
od navedenih lekova i pokazala da svaki od njih je ili neprimenljiv ili
61
u potpunosti teoretski i totalno neefikasan ili neodgovarajui. Tuilac se osvrnuo i na argument da poto se neki od ovih lekova mogu
primeniti u kasnijoj fazi, na njih se moe gledati kao na pravne lekove
koji nisu bili iskorieni. On je tvrdio da je neophodno posmatrati ceo
postupak i primetio je da je lice bilo zadrano 20 meseci i da bi prolo
mnogo vremena, pre nego to bi bila doneta odluka u prvom stepenu. U
skladu sa tim, on je izjavio da tvrditi da postupci moraju biti zavreni
da bi se pokrenuli i iskoristili pravni lekovi koji su teoretski mogui,
znailo bi odlaganje akcije Komiteta na neprihvatljivo dug vremenski
period, posebno poto je proputanje da se donese odluka u razumnom
roku jedno od krenja koja su bila prijavljena i jedan od najoiglednijih
razloga onoga to se dogodilo. Drugim reima, mogunost pokretanja
neprihvatljivo dugih postupaka, to je po sebi krenje Pakta, navelo bi
vladu da pomisli da nije podvrgnuta nadlenosti Komiteta. To bi se te62
ko moglo nazvati namerom Pakta
U svojoj odluci, Komitet je izrazio gledite da: pravni lekovi, koje
je navela drava da nisu iskorieni ne mogu biti smatrani dostupnim navodnoj rtvi, u okolnostima ovog sluaja. Oni su, ili neprimenljivi de jure
ili de facto i ne predstavljaju efikasan pravni lek, u okviru znaenja lana
2(3) Pakta, za pitanja na koja se ali. Stoga, ne postoje osnovi da se promeni zakljuak do koga se dolo u odluci Komiteta da tuba nije nedo63
putena prema lanu 5(2,b) Opcionog protokola. Ova odluka je od po-
59
Bleir v. Uruguay, Doc A/34/40, p. 130, SD p. 109

G. Brabato v. Uruguay, Doc. A/38/40, p. 124.
61
Ibid.
62
ibid.
63
ibid.
60
488
sebnog znaaja, jer se direktno odnosi na obaveze drava ugovornica prema Paktu, da obezbede efikasan pravni lek svakoj osobi koja tvrdi da su
64
joj prava ili slobode propisane paktom bile prekrene. Stvaraoci Pakta
predvideli su pravilo o lokalnim pravnim lekovima kao ono koje je direktno povezano sa dunou drave da obezbedi efikasne lokalne pravne
lekove.
Postoje sluajevi u kojima da bi lekovi bili efikasni, navodnoj rtvi
je potrebna pravna pomo. Na primer, u sluaju Lanza and Perdoma protiv Urugvaja, Komitet je primetio da habeas corpus nije primenljiv i da
drava ugovornica nije pokazala da postoje pravni lekovi dostupni u konkretnim okolnostima ovog sluaja. Komitet je tada stao na stanovite da
pojedinci nisu imali efikasan kontakt sa advokatima koji bi ih posaveto65
vali o njihovim pravima ili bi im pomogli u njihovom korienju. Ovo
ukazuje da Komitet moe, kada proputanje da se iskoriste dostupni lekovi moe biti pripisano propustu drave, da dozvoli ili obezbedi, ako je
neophodno, pravnu pomo koja e stvoriti posebnu okolnost koja oslobaa od obaveze iskoritavanja domaih pravnih lekova. U sluaju Simones
protiv Urugvaja, koji se tie propusta zastupnika kojeg je postavio sud da
upozna navodnu rtvu sa navedenim posebnim domaim pravnim lekovima, Komitet je primetio da su oni bili posebni po svom karakteru i da ih
branilac po slubenoj dunosti nije koristio u ime tuioca, iako je prolo
vie od jedne godine od kako je Vrhovni vojni sud doneo presudu protiv
nje. Oni, zbog toga, ne mogu biti posmatrani kao dostupni u smislu lana
66
5(2,b) Opcionog protokola.
Komitet je u sluaju Gilboa protiv Urugvaja stao na stanovite da zahtev za efikasnou i dostupnou domaih pravnih lekova povlai sa sobom
da procesne garancije za potenim i javnim suenjem od strane nadlenog,
67
nezavisnog i nepristrasnog suda moraju biti paljivo posmatrane. Takoe,
izjavio je da ovo ne bi trebalo itati tako iroko, pa pretpostaviti da svi domai pravni lekovi moraju udovoljiti zahtevima iz lana 14. Ovaj lan Pakta garantuje pravo na pravino suenje i predstavlja materijalni deo Pakta i
mora se posmatrati odvojeno od obaveze iskoritavanja pravnih lekova,
kao procesnog uslova doputenosti tube.
U sluaju C.A. protiv Italije, ovo lice se opredelilo za poseban upravni postupak, umesto redovnog sudskog postupka. Ovaj izbor je iskljuio
64
lan 2(3) Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima, op. cit.

Lanza and Perdoma v. Uruguay, Doc. A/35/40, p. 111
66
Simones v. Uruguay, Doc. A/37/40, p.174
67
Gilboa v. Uruguay, Doc. A/41/40, p. 128, pr. 7.2.
65
489
sudski postupak. Navedeno je da se na osnovu ovih injenica, drava

ugovornica ne moe osloniti na pravilo o domaim pravnim lekovima.
Meutim, samim tim to je tuilac pokrenuo poseban postupak, on se odrekao garancije iz lana 14(1). Iz ovog razloga, tuba je proglaena nedo68
putenom.
Komitet je u svojoj dosadanjoj praksi usvojio pravilo da dostupni
pravni lekovi moraju biti pravilno iskorieni. Ovo je vano, jer rezultat u
takvim sluajevima nema samo suspenzivno dejstvo, ve spreava doputenost tube. U sluaju N.S. protiv Kanade, Komitet je zauzeo stav da
sumnje tuioca u efikasnost konkretnog domaeg pravnog leka nisu nikakva garancija i ne oslobaaju ga obaveze da ih iskoristi prema lanu
69
5(2,b) Opcionog protokola. Naime, tuba se ticala otputanja tuioca sa
posla, navodno zbog njegove rase i vere. On je eleo da se ali kanadskom Federalnom apelacionom sudu, na odluku Odbora za odnose sa javnim slubenicima. Meutim, vreme za podnoenje albe je prolo, pa se
tuilac obratio sudu za produenje roka, ali je taj zahtev bio odbijen. On
je tvrdio da je iskoristio sve domae pravne lekove. Komitet je odbacio
ovu njegovu tvrdnju, jer je primetio da je on sam propustio da koristi ovaj
pravni lek na vreme. Tuba nije ukazala na postojanje neke posebne okolnosti, koja bi mogla osloboditi tuioca obaveze korienja domaih pravnih lekova, u skladu sa opte prihvaenim pravilima meunarodnog prava. Iz tog razloga, ne moe se smtrati da je N.S. iskoristio pravne lekove,
njemu dostupne prema kanadskom pravu i tuba je proglaena nedopute70
nom.
U sluaju J.R.T. protiv Western Guard Party, Komitet je zauzeo
stav da u svetlu spornih vremenskih granica, navedenih u zakonima u
pitanju, razuman napor je, zaista uinjen da bi se iskoristili domai
pravni lekovi po ovom pitanju i stoga Komitet ne smatra da, u vezi sa
ovim sluajem, tubu treba proglasiti nedoputenom prema lanu 5(2,b)
71
Opcionog protokola. Tuba je, inae, proglaena nedoputenom po
drugim osnovama.
Ukoliko Komitet bude pratio ovaj pristup, tuilac mora da obezbedi
da je pravilno iskoristio dostupne domae pravne lekove. Ovo zahteva
potovanje vremenskih granica, odgovarajue postupke i formalnosti u
nacionalnom pravu, koji u potpunosti koriste prednosti dostupnih lekova,
68
C.A. v. Italy, Doc. A/38/40, p. 237

N.S. v. Canada, SD, p. 19
70
ibid.
71
J.R.T. v. Western Guard Party, Doc. A/38/40, p. 231
69
490
iznoenjem vanih navoda, pozivanjem neophodnih svedoka i ulaganjem

odgovarajuih prigovora. Takoe, Komitet moe da promeni odluku o neiskorienosti lokalnih pravnih lekova u svetlu naknadnih informacija,
72
ako na primer u sluaju C.F. i ostali protiv Kanade.
Izuzeci od pravila iskorienosti lokalnih pravnih lekova

lan 5(2,b) Opcionog protokola sadri jedan izuzetak od pravila o
iskorienosti lokalnih pravnih lekova i to kada je postupanje po pravnim
73
lekovima odlagano bez opravdanog razloga. Komitet se izriito pozvao
74
na ovaj izuzetak u sluaju Pietroroia protiv Urugvaja. Osvrui se na
dva pravna leka posebne prirode, Komitet je primetio da nije uveren da
su primenljivi u konkretnom sluaju i traenje njihovog korienja bi
75
neopravdano produilo korienje lokalnih pravnih lekova. U sluaju
Hammel protiv Madagaskara, sudska odluka u toj dravi je doneta dok je
Komitet razmatrao tubu u meritumu. Komitet je odluio da, poto su postupci trajali preko etiri godine, pravni lek je bio neopravdano odlagan, u
76
smislu lana 5(2,b) Opcionog protokola. U sluaju H.S. protiv Francuske, koji se ticao odlaganja u trajanju od 6,5 godina, pri donoenju odluke
kojom se tuilac liava francuskog dravljanstva. Komitet je zauzeo stav
da su odlaganja u postupcima u 1984. i 1985. godini izazvana od strane
samog tuioca. Iz tog razloga, Komitet ne moe da zakljui da su domai
pravni lekovi, koji su, po navodima obe strane, i dalje u toku, bili neopravdano produeni na nain koji bi tuioca oslobodio obaveze da ih is77
koristi na osnovu lana 5(2,b) Protokola. U skladu sa ovim, tuilac nije
zadovoljio uslov da se iskoriste domai pravni lekovi, u vreme podnoenja tube, a ni kasnije. Iz ovog razloga, tuba je bila proglaena nedoputenom.
Odricanje od pravila iskorienosti lokalnih pravnih lekova

U nekoliko sluajeva, Komitet je razmatrao koji su efekti odricanja
tuene drave od prava da osporava doputenost tube. U sluaju McLeod protiv Jamajke, Komitet je primetio da je odbacivanjem tuioevog
zahteva za podnoenjem albe, koje je uinio Sudski komitet saveta, tu-
72
C.F. et al. v. Canada Doc. A/40/40, p. 217

lan 5(2,b) Opcionog protokola
74
Pietroroia v. Uruguay, Doc. A/39/40, p. 153
75
ibid.
76
Hammel v. Madagascar, Doc. A/42/40, p. 130
77
H.s. v. France, Doc. A/41/40, p. 169
73
491
ilac iskoristio domae pravne lekove u smislu Opcionog protokola.

Komitet je primetio da se drava ugovornica odrekla svog prava da pokrene pitanje doputenosti tube i upustila se u meritum sluaja. Komitet je ponavljao zahtev iz lana 4, stav 2 Opcionog protokola da drava
ugovornica mora podneti svoje miljenje o meritornim pitanjima iz tube, u roku od 6 meseci, ali da ovaj period moe biti skraen u interesu
pravde, ukoliko drava ugovornica to eli. Komitet je primetio i da se
pravni savetnik tuioca sloio sa ispitivanjem merituma u ovoj fazi, tako da nisu postojale prepreke doputenosti tube i odmah se nastavilo sa
78
ispitivanjem merituma.
Slian proces odluivanja i rezultat u odnosu na ovo pitanje odricanja tuene drave od prava da osporava doputenost zahteva, Komitet je
uinio u jo jednom sluaju protiv Jamajke. On je odbacio razliite zahteve na osnovu uslova nedoputenosti, osim iskorienosti lokalnih pravnih
lekova, u skladu sa pravilom 87 Pravila postupka Komiteta, prema kojem
79
Komitet mora da odlui da li je tuba doputena na osnovu Protokola.
Meutim, u neto ranijoj odluci od ove prethodne, u sluaju Perkins protiv Jamajke, Komitet je primetio da drava nije istakla nikakav prigovor
nedoputenosti tube. Ipak, bila je dunost Komiteta da utvrdi da li su svi
uslovi doputenosti iz Opcionog protokola ispunjeni. Nakon to je odbio
nekoliko delova zahteva zbog uslova nedoputenosti, koji nisu bili iskoritavanje lokalnih pravnih lekova, Komitet je primetio da je tuena drava
svoje komentare prenela u meritum tube, kako bi ubrzala reavanje ovog
80
sluaja. U sluaju Daley protiv Jamajke, nakon to je naglasio da mora
da odlui u skladu sa pravilom 87 Pravila postupka Komiteta, da li je tuba doputena, Komitet je primetio da je tuena drava odmah prela na
osporavanje merituma sluaja i da nije osporavala doputenost tube. U
skladu sa tim, Komitet je proglasio tubu doputenom i nastavio sa ispiti81
vanjem sluaja u meritumu.
Teret dokazivanja
Stavljanje tereta dokazivanja u pogledu iskorienosti lokalnih
pravnih lekova je pitanje koje je od velike vanosti za efikasnost svih
sistema koji predviaju individualne podneske. On prua izbor izmeu
striktne primene pravila, praenog tekim teretom dokazivanja na strani
78
McLeod v. Jamaica, UN Doc. A/ 53/ 40, 213

McTaggart v. Jamaica, UN Doc. A/ 53/ 40, 213
80
Perkins v. Jamaica, UN Doc. A/ 53/ 40, 213
81
Daley v. Jamaica, UN Doc. A/ 53/ 40, 213
79
492
zainteresovanog pojedinca, ili podeljenog tereta dokazivanja koji uzima

u obzir faktiku procesnu nejednakost pojedinca i drave. Opte meunarodno pravo obezbeuje snaan i dovoljan dokaz u korist deljenja ili
distribucije tereta dokazivanja izmeu strana u meudravnim sporovima. Ovaj pristup bi trebalo primeniti i u odnosu na pojedinane tube,
poto pravilo o lokalnim pravnim lekovima per se ve favorizuje jau
82
stranu suverenu dravu. Ovakvo deljenje tereta dokazivanja bilo je
praksa Evropske komisije za ljudska prava, od perioda ranih 1960-ih
godina. Relativno mala koliina prakse Komiteta ne osvetljava najjasnije ovo pitanje. Komitet je, ipak, preuzeo individualno orjentisani pristup, ili u najmanju ruku, barem ne pristup koji u centar stavlja dravu.
Izbegnuto je stavljanje tekog tereta dokazivanja na pojedinca, ve je teret dokazivanja da su pravni lekovi dostupni i efikasni stavljen na tuenu dravu. Ovakav pristup je u velikoj meri u saglasnosti sa onim koji
imaju Evropski sud za ljudska prava, Interamerika komisija i Interameriki sud za ljudska prava. On predstavlja razuman i praktian pristup
koji priznaje faktiku procesnu nejednakost koja e normalno postojati
izmeu pojedinca i konkretne drave ugovornice Pakta i uzima u obzir
komplementarno ponaanje drava ugovornica prema lanu 2(3) Pakta,
da obezbede efikasne pravne lekove.
Teko je utvrditi da li je poetni teret dokazivanja na tuiocu da
prui dokaze da je udovoljio pravilu o iskorienosti lokalnih pravnih
lekova, ili na dravi ugovornici da dokae da su domai pravni lekovi
dostupni i efikasni. Reeno je da, u principu, poetni teret mora da lei
na tuiocu. Pravilo 90(1) zahteva od tuioca da dokae, u svojoj tubi,
da je iskoristio sve domae pravne lekove. Ukoliko odreeni pravni lekovi nisu dostupni, ili su, po njihovom miljenju neefikasni ili beskorisni, ili bi se sa njima neopravdano odugovlailo, tada tuilac mora ponuditi dokaze koji potkrepljuju ove tvrdnje. lan 5(2b) je opte pravilo
koje se primenjuje ukoliko pravni lekovi nisu odlagani bez nekog opravdanog razloga, ili ako tuilac nije dovoljno ubedljivo pokazao da domai pravni lekovi nisu efikasni, odnosno da nemaju bilo kakav izgled
83
na uspeh. Kada su ove tvrdnje adekvatno potkrepljene, teret dokazivanja se premeta na tuenu dravu, koja mora da dokae da postoje drugi
efikasni pravni lekovi koje tuioci nisu koristili. Ako ona tada obezbedi
dokaz postojanja dostupnih i efikasnih pravnih lekova, teret dokazivanja
82
Dominic McGoldrick, The Human Rights Committee Its Role in the

Development of the International Covenant on Civil and Political Rights, Clarendon
Press, Oxford, 1991, p. 196.
83
T.K. v. France, UN Doc. A/ 45/ 40, Apx., pr. 8.2.
493
se tada moe ponovo vratiti na tuioca da dokae nedostupnost, neefikasnost ili neke posebne okolnosti. Komitet je stajao na stanovitu, naroito u sluajevima protiv Urugvaja i Jamajke, da vlada tuene drave mora detaljno da opie koji su to pravni lekovi bili dostupni u datom sluaju. Opti opis prava i dostupnih pravnih lekova Komitet je smatrao ne84
dovoljnim. Ukoliko vlada propusti da podnese dokaze o pravnim lekovima koji nisu korieni, tuba nee biti proglaena nedoputenom, na
osnovu lana 5(2,b) Opcionog protokola.
U nizu sluajeva, Urugvaj je tvrdio da su podnosioci zahteva propustili da iskoriste domae pravne lekove i da je teret dokazivanja u pogledu
85
iskorienosti pravnih lekova u potpunosti na podnosiocima zahteva.
Ovaj argument je bio zasnovan na pretpostavci da, u skladu sa krivinim
pravom, koje datira jo od doba rimskog prava, teret dokazivanja u svim
sluajevima stoji na tuiocima, jer bi za stranu protiv koje se podie optunica, promena tereta dokazivanja znailo da je to nemogue da se uradi
(probatio diabolica). Komitet za ljudska prava je doneo odluku da ne prihvata prigovor Urugvaja na doputenost zahteva, u odsustvu posebnih
informacija o lokalnim pravnim lekovima, koje su dostupne tuiocima u
86
posebnim okolnostima njihovog sluaja. Opti pristup Komiteta je bio
da tuba nee biti smatrana doputenom zbog propusta da se iskoriste lokalni pravni lekovi, ukoliko drava ugovornica nije dala detalje o posebnim lekovima dostupnim u konkretnom sluaju, zajedno sa razumnim
87
predvianjem da bi takve mere bile efikasne. Na dravi ugovornici je da
dokae efikasnost pravnog leka za koji tvrdi da nije iskorien i dostup88
nost navedenog pravnog leka mora biti oigledna. Na one pravne lekove
koji ne ispunjavaju ove uslove, ne moe se pozivati drava ugovornica na
tetu tuioca.
Na osnovu do sada iznetog, moe se rei da je teret dokazivanja na
dravi ugovornici da dokae da su lokalni pravni lekovi dostupni i efikasni. Ipak, postoji i teret na strani tuioca da dokae da je iskoristio svaki
navodno dostupan pravni lek, da konkretni pravni lek nije efikasan ili da
su postojale posebne okolnosti koje su ga oslobodile od obaveze iskoritavanja lokalnih pravnih lekova.
84
Jorge Landinelli Silva et al. v. Uruguay, Communication No. 4/1977 (8 April

1981), U.N. Doc. CCPR/C/OP/1 at 49(1984).
85
Lanza and Perdoma v. Uruguay, Doc. A/ 35/ 40, p. 111
86
Ramirez v. Uruguay, Doc. A/ 35/ 40, p. 121
87
ibid.
88
C. F. Et al. v. Canada, Doc. A/ 44/ 40, p. 259.
494
Mogunost revizije odluke o doputenosti

Komitet je izjavio da njegova odluka o doputenosti moe biti revidirana u svetlu nekih novih injenica koje tuena drava moe naknadno
podneti, dajui detalje o nekom domaem pravnom leku za koji tvrdi da
je bio dostupan tuiocu u okolnostima datog sluaja, zajedno sa dokazom
89
da bi postojao razuman izgled da bi takav pravni lek bio efikasan. Ovo
pravilo odraava potrebu Komiteta da izgleda kao da deluje nepristrasno i
da prua tuenoj dravi svaku mogunost da podnese dokaze o primeni
domaih pravnih lekova, ak i u kasnijoj fazi postupka. Takoe, pravilo
93, stav 4 Pravila postupka Komiteta za ljudska prava izriito kae da u
toku razmatranja sluaja u meritumu Komitet moe da revidira odluku da
je tuba doputena, u svetlu nekog objanjenja ili izjave koju je podnela
90
drava ugovornica, u skladu sa ovim pravilom. U sluaju C.F. et al.
protiv Kanade on je promenio svoju prethodnu odluku zbog novih dokaza
i doneo odluku o nedoputenosti, jer su na osnovu nove informacije koju
je obezbedila tuena drava, tuioci mogli da dobiju zadovoljenje za krenje na koje su se alili, traenjem deklaratorne presude. Komitet je izjavio
da vlada ne moe da se pozove na pravne lekove ija dostupnost nije oigledna. Meutim, na osnovu detaljnog objanjenja u podnesku drave, situacija je dovoljno jasna u smislu da je poseban pravni lek za dobijanje
deklaratorne presude bio dostupan i da je bio zatraen bio bi efikasan
pravni lek protiv odgovarajueg dravnog organa. Pri donoenju ove odluke, Komitet je uzeo u obzir i injenicu da je tuioce zastupao pravni za91
stupnik.
Zakljuak
Praksa Komiteta za ljudska prava u pogledu iskorienosti lokalnih
pravnih lekova je, moe se rei, ujednaena i jednoobrazna. On se u svom
radu ugledao pre svega na evropski sistem zatite ljudskih prava, ali u
svojim odlukama ne citira odluke Evropskog suda za ljudska prava. Naravno, Komitet uvek mora da koncepte koje preuzima razradi u okviru
potpuno drugog sistema ljudskih prava, koji ima meunarodni, a ne regionalni karakter Uslov da se iskoriste svi lokalni pravni lekovi ne mora biti ispunjen u sluajevima kada su oni neopravdano odlagani. Pre nego to
se obrati Komitetu, pojedinac mora da iskoristi sve lokalne pravne lekove, sudske i upravne, redovne i vanredne, koji mogu da dovedu do zatite
89
Grille Motta v. Uruguay, UN Doc. A/ 35/ 40, 132, 134

Pravilo 93(4), Rules of Procedure of the Human Rights Committee, op. cit
91
C.F. et al. v. Canada, UN Doc. A/ 40/ 40, 217.
90
495
nekog njegovog prava ili ostvarenja nekog interesa. Teret dokazivanja je

prvo na tuiocu da dokae da je iskoristio sve pravne lekove u dravi protiv koje pokree postupak, ili da su oni bili nedostupni odnosno da bi bili
neefikasni. Tada se teret dokazivanja prebacuje na dravu koja mora da
dokae koji bi pravni lekovi bili efikasni za tuioca u konkretnom sluaju. Moe se rei da je Komitet u svojoj dosadanjoj praksi bio naklonjen
tome da se tuiocu prui svaka mogunost da njegova tuba bude razmatrana u meritumu.
496
Bojan Tubi, LL.M., Assistant

The Exhaustion of Local Remedies Rule in the

Jurisprudence of the Human Rights Committee
Abstract
This paper analyses one of the admissibility conditions of the individuals complaints to the Human Rights Committee. The Committee was
created as a body which supervises the implementation of the International covenant on civil and political rights and has the jurisdiction to resolve disputes brought before it by individual applications, against states
which accepted the Optional protocol of the Covenant. One of the conditions for addressing the Committee is that the individual plaintiff has exhausted all legal remedies in the State against which he initiates the proceeding. That gives to the state the opportunity to resolve the dispute itself and avoid procedure before the Committee. The plaintiff must exhaust all legal remedies judicial, administrative, ordinary and extraordinary legal remedies, in order to protect his rights. He must use all the remedies that give him the reasonable prospect of success before domestic
courts. In its practice, the Committee expressed its view that exhaustion
of local remedies can be demanded only if they are available and effective. It is not required to fulfill this obligation in cases when the domestic
procedures are unduly prolonged. The burden of proof is first on the plaintiff, to prove that he has exhausted all legal remedies in a state against
which he is initiating the procedure, or that the remedies were unavailable
or ineffective. Then the burden of proof is shifted to the state which must
prove what legal remedies would be efficient for the plaintiff in a concrete case. The exhaustion of local remedies rule has not been interpreted
strictly in the Committees jurisprudence, but there are certain standards
which must be fulfilled in order to satisfy this rule.
Key words: Human Rights Committee, local legal remedies, burden
of proof, admissibility of application
497
498
347.921:347.44
Mr Marko Kneevi, asistent

Pravnog Fakulteta u Novom Sadu
UGOVOR O INJENINOM STANJU

ZAKLJUEN U POSTUPKU POSREDOVANJA*
Saetak: U Zakonu o posredovanju-medijaciji od 2005. godine predvieno je da stranke mogu okonati postupak posredovanja i zakljuivanjem ugovora o injeninom stanju koji e im sluiti u docnijem meritornom reavanju njihovog spora. Spram svojih osnovnih obeleja, ovaj institut se istrauje u kontekstu parninog postupka. Nakon pojmovnog odreenja i obraivanja pravne prirode, istrauje se u kojoj meri je ugovor
o injeninom stanju usklaen sa domaim procesnim sistemom. Nadalje
utvruju se granice dejstva ugovora, pri emu se sa posebnom panjom
obrauju pitanja koja u svom ishoditu tangiraju prirodu parninog postupka. Na kraju ispituje se da li postoje argumenti koji opravdavaju uvoenje ugovornog, vanprocesnog determinisanja injeninog stanja u
ovom konkretnom sluaju, te se ukazuje i na mogue negativne praktine
reperkusije u funkcionisanju ovog instituta.
Kljune rei: ugovaranje injeninog stanja, postupak posredovanja, procesni ugovor, raspravno naelo, nedoputene dispozicije.
I Uvod
1. Poslednjih godina kod nas, u skladu sa kretanjima na globalnom
planu, sve vie se afirmie mirno reavanje graanskopravnih sporova. Jedan od modaliteta jeste i posredovanje, metod koji je i meu ostalima dao
najvie rezultata. Zahtev za afirmacijom ovog metoda zasnovan na njegovim pozitivnim efektima, koji se naalost esto neobazrivo prenaglaavaju
Rad je posveen projektu Pravo Srbije u evropskoj perspektivi, br. 149042 koji
499
Mr Marko Kneevi, Ugovor o injeninom stanju zakljuen u ... (str. 499517)
relativizujui time ceo sistem zatite graanskih subjektivnih prava, doveo

je do potrebe da se on zakonski uredi. Sledei takav kurs, 2005. godine je i
domai zakonodavac ozakonio ovu materiju Zakonom o posredovanju1
medijaciji. U odredbama ZP, izmeu ostalih, nala se i ona koja predvia
da stranke mogu, ako se ne saglase o pravnim pitanjima, da se saglase o injeninim pitanjima njihovog spora, te da e ih takva saglasnost uz ispunjenost odgovarajue forme i odricanje od tajnosti podataka obavezivati u daljem meritornom reavanju spora (lan 16. stav 7. ZP).
2. Institut koji je odreen citiranom odredbom, a koji mi nazivamo
ugovorom o injeninom stanju, moe se principijelno posmatrati iz dva
ugla: iz ugla postupka posredovanja, i iz ugla parninog postupka. U kontekstu prvog, radi se o saglasnosti stranaka kojom se okonava postupak posredovanja. Sva ostala obeleja tiu se drugog ugla gledanja, i sa2
mo su u vezi njega aktuelna. U skladu sa tim emo se i fokusirati na parnini pogled na institut, koji je, smatramo i to emo pokuati i da kroz gotovo sve delove rada pokaemo, preovlaujui i primarni.
II Pojam i osnovna obeleja

1. Zakonska formulacija ovog instituta opravdava njegovo terminoloko odreenje kao ugovora. Naime, stranke se saglaavaju o neemu
(ovde injeninim pitanjima) to ima odreeno pravno dejstvo (ovde pro3
cesno dejstvo). U tom smislu moemo rei da se ovde radi o strogo formalanom ugovoru koji stranke zakljuuju u postupku posredovanja, a kojim one za potrebe meritornog reavanja svog spora odreuju injenino
stanje, ili samo njegov deo.
2. Stranke mogu zakljuiti ugovor o injeninom stanju samo tokom
postupka posredovanja. Takvo odreenje zahteva pojanjenje u pogledu
tri aspekta. Prvo, ono podrazumeva da e ugovor biti punovaan samo
ako je uopte posredovanje dozvoljeno; drugim reima potrebno je da u
4
konkretnom sluaju postoji tzv. koncilijabilnost. Stranke mogu da za-
Slubeni glasnik RS, br. 18/2005; u daljem tekstu ZP.

Kaemo iz ugla parninog postupka iz dva razloga: prvo, zato to je parnini postupak metod reavanja sporova, za razliku od vanparninog i izvrnog postupka, i drugo,
zato to je parnini postupak primarni metod reavanja sporova, u relaciji sa arbitranim
postupkom.
3
Iako je upotreba termina ugovor, saglasnost ili sporazum stvar konvencije, ini se
da je konkretno ugovor najprihavtljivije reenje, jer se njime vie nego kod drugih termina
apostrofira pravno dejstvo.
4
Po ugledu na arbitrani postupak i arbitrabilnost, i ovde je mogue konstrusati takav pojam koji e oznaavati skup optih ogranienja kojima se odreuje dozvoljenost po2
500
kljue ovaj ugovor stoga samo ako se radi o sporu o pravima kojima one
mogu da slobodno raspolau, a za ije autoritativno reavanje nije predviena iskljuiva nadlenost suda ili drugog organa (arg. lan 1. stav 1.
5
ZP). Dalje, stranke mogu se saglase o injeninim pitanjima samo onog
spora u vezi kojeg su i vodile posredovanje. Na kraju, stranke mogu zakljuiti navedeni ugovor ne samo u postupku posredovanja koji se vodi
posle pokretanja parninog postupka, ve i u onom koji prethodi parninom postupku. Iako metod regulisanja ovog instututa u ZP stvara pometnju po tom pitanju, jer ga regulie u u delu koji nosi naziv Posredovanje
posle pokretanja parninog postupka i koji se mahom odnosi upravo na
tu situaciju, opta odredba ZP iz lana 1. stav 2. govori izriito o polju
primene celokupnog zakona.
3. Odreenje da stranke ugovorom odreuju injenino stanje u sebi
sadri dva elementa pojma predmet i dejstvo ugovora.
Predmet ugovora po slovu zakona su injenina pitanja spora, ne i
pravna (lan 16. stav 7. ZP). Ova izriita zakonska distinkcija kada se dovede u vezu sa ambijentom u kojem ugovor treba da proizvede dejstvo,
kao i sa samim dejstvom, ukazuje na opravdanost odreivanja predmeta
ugovora kao injeninog stanja. Naime, injenina pitanja u parnici su
ona koja se odnose na faktike odnose, tj. ona koja se odnose na prole i
sadanje spoljanje dogaaje ili unutranja stanja; sva ostala su pravna.
Samo su izjave stranaka o injeninim pitanjima podobne da budu predmet dokazivanja, ili da budu priznate; pravna pravila i njihovo tumaenje
ne mogu biti predmet niti dokazivanja niti priznanja. Onda kada su utvrenja injenina pitanja (dokazivanjem ili na drugi nain) ona tvore injenino stanje, donju premisu sudskog silogizma na koju sud radi odgovora
na pitanje osnovanosti tubenog zahteva primenjuje pravnu normu kao
gornju premisu. Prema tome, odreenje da je predmet ugovora injenino
stanje podrazumeva da se stranke saglaavaju o svim ili nekim pitanjima
koja se tiu faktikih odnosa vezanih za njihov spor; za praksu vanije,
negativno odreeno, stranke se ne mogu saglasiti o pravnim pitanjima: o
pravnoj normi (materijalnopravnoj ili procesnopravnoj) koju treba sud da
primeni, eventualnim obiajnopravnim pravilima kao ni i o tumaenju
stupka posredovanja koncilijabilnost. Termin koncilijabilnost potie od S. Triva, M. Dika, Graansko parnino procesno pravo, 7. izdanje, Zagreb, 2004, str. 925.
5
Treba napomenuti da u pogledu drugog uslova koncilijabilnosti odsustva iskljuive nadlenosti suda ili drugog organa ba kao i u pogledu identino postavljenog uslova kod arbitrabilnosti, nema jasnog odgovora. Radi se o veoma kompleksnom pitanju, jer
je iskljuiva nadlenosti suda ili drugog organa formulacija koja je u velikoj meri neodreena i indukuje brojna pitanja.
501
pravnih normi, gde spada i ocena u konkretnom sluaju tzv. neodreenih

pojmova, pravnih standarda koji su deo materijalnopravne norme (npr.
panja dobrog domaina, tee ogreenje o zakonsku obavezu izdravanja,
6
i sl; zapravo, tu se radi o pravilima iskustva koji su deo pravne norme).
Ipak, izuzetak u pogledu saglasnosti o pravnim pitanjima bi izuzetno mogao postojati; u nauci se istie, to svakodnevna praksa potvruje, da
predmet priznanja u parnici mogu biti i tzv. pravno odevene injenicame
(nem. juristische verkleidete Tatsachen), injenini sklopovi koji grade
odreen pravni pojam (npr. prodaja, svojina, zajam i sl.); uslov da bi takvo priznanje imalo dejstva jeste da se radi o jednostavnim i poznatim,
svakodnevnim pojmovima, odnosno da je stranka svesna njihovog znae7
nja. Na osnovu toga bi i predmet saglasnosti stranaka mogli biti takvi
8
pravni pojmovi.
4. Kao to je reeno, oznaenje predmeta ugovora kao injeninog
stanja znai i odreivanje njegovog dejstva. Uzimajui u obzir isto procesno znaenje pojma injenino stanje, dejstvo ugovora se ogleda u tome da ga stranke same determiniu; sadraj ugovora predstavlja deo, ili
moda ak i celu donju premisu sudskog silogizma. Drugim reima parnini sud bez potrebe dokazivanja uzima u obzir usaglaeno stanje stvari
u ugovoru, koje tako postaje injenino stanje, jer ga sud koristi kao injenini osnov svoj odluke, i to ravnopravno sa injenicama koje je utvrdio putem dokazivanja (naravno u hipotezi da stranke nisu u potpunosti
9
determinisale injenino stanje).
Dakle, ako postoji spor o pravu na naknadu nematerijalne tete usled saobraajne
nezgode, moe se postii saglasnost o tome da je jedna stranka pretrpela strah (injenino
pitanje), ali ne i o tome da je ona pretrpela opravdan strah u smislu lana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (pravno pitanje).
7
V. G. Najman, Komentar Graanskog parninog postupka, Druga knjiga, Beograd, 1935, str. 897; O. Jauernig, Zivilprocessrecht, 29. Auflage, Mnchen, 45 I; L. Rosenberg, K. H. Schwab, P. Gottwald, Zivilprocessrecht, 14. Auflage, Mnchen, 2004,
111 Rn. 4; W. Grunsky, Zivilprocessrecht, 13. Auflage, Mnchen, Kln , 2008, Rn. 140.
8
Meutim, u tom sluaju je teko utvrditi da li je stranka svesna znaenja konkretnog pravnog pojma; suprotno, u parnici to odluuje sud, i to, kako se sugerie u teoriji, veoma oprezno. U tom smislu, im sud ima osnova da pretpostavi da moe postojati nejasnoa (npr. stranka moda prizna da je vlasnik neke stvari njen protivnik, ali mogue da je
pomealo svojinu sa dravinom) bez daljnjeg nije vezan takvim priznanjem, ve treba da
koristi svoja ovlaenja u pogledu razjanjavanja stanja stvari te da stimulie detaljno injenino izjanjenje stranke. V. W. Grunsky, op. cit., loc. cit.
9
Treba naglasiti da se obaveznost se odnosi ne samo na stranke, kako bi dikcija ZP
upuivala, ve i na sud; radi se o sporazumu kojim treba da se proizvede procesno dejstvo
(obavezuje stranke u daljem postupku), pa otuda bi bilo apsurdno njegovo postojanje
ukoliko ne bi imao obaveznost u odnosu na sud.
502
5. Odredba ZP u pogledu forme upuuje na zakljuak da se radi o

strogo formalnom ugovoru; on e vaiti ukoliko je zakljuen u pisanoj
formi, uz alternativno postavljeni uslov da je saglasnost overio posrednik ili drugi ovlaeni organ. Pri ovakvoj zakonskoj formulaciji nejasna
je koncepcijska opredeljenost zakonodavca u pogledu svrhe i uopte vrste
overe, jer je priroda subjekata koji trebaju da overe saglasnost razliita,
10
a odatle i svrha i vrsta same overe. Iako strogo gledano ne spada u zahtev forme, uslov punovanosti ugovora je i odricanje stranaka od tajnosti
podataka.
III Pravna priroda

1. Iako pitanje pravne prirode ovog instituta nije nigde do sada pokrenuto, moe se rei da je u teoriji sporno. Ugovorni nastanak van parnice i procesno dejstvo ine ovaj institut delom ireg problema u procesnoj
nauci koji u svom krajnjem rezultatu svodi na pitanje samog pojma parnine radnje stranaka. Imajui to u vidu, odreivanje pravne prirode u
ovom konkretom sluaju bilo bi nesrazmerno u kontekstu teme istraivanja; nesrazmerno, jer su obe koncepcije pojma parnine radnje koje postoje u praktinim rezultatima jednake. ini se da je u tom smislu bolje
samo izloiti gledita dve teorije o parninim radnjama koje postoje, odnosno rezultate koji se dobijaju njihovom upotrebom u ovom konkretnom
sluaju.
2. Prema prvoj koncepciji parnine radnje su samo one radnje stranaka koje su regulisane procesnim pravom i koje proizvode svoje dejstvo
11
neposredno u parnici. Bitno obeleje parninih radnji u ovom kontekstu,
10
Naime overa ovlaenog organa podrazumeva overu autentinosti potpisa stranaka; njen cilj postizanje veeg stepena pouzdanja u autentinost potpisa ostvaruje se time to je vri organ javne vlasti (sud ili organ lokalne samouprave). Takva svrha se ne
moe ostvariti onda kada saglasnost overava posrednik, jer je on fiziko lice bez ikakvih
javnih ovlaenja. Zato i posrednik ne overava potpise stranaka, ve overava samu saglasnost; funkcija overe posrednika bi se mogla nai u postizanju veeg stepena pouzdanja
da se uopte vodio postupak posredovanja, to svakako nadleni organ overe potpisa ne
moe ispuniti. Prema tome, namee se zakljuak da su obe hipoteze krnje, jer se u svakom
sluaju ne ostvaruje svrha one druge. Radi se ipak o komplementarnim metodama, pa je
bilo mnogo korisnije da su one kumulativno postavljene.
11
U srpskoj i bioj jugoslovenskoj teoriji veina autora zastupa ovu koncepciju. V.
S. Culja, Parnini postupak FNRJ, Zagreb, 1957, str. 249; M. Markovi, Graansko procesno pravo, knjiga prva, sveska II, Pritina, 1966, br. 332; S. Triva, M. Dika, op. cit., str.
343. i sled.; G. Stankovi, Graansko procesno pravo, Sveska prva, Graansko parnino
procesno pravo, 7. izdanje, Ni, 2007. str. 254; B. Starovi, R. Kea, Graansko procesno
pravo, 3. izdanje, Novi Sad, 2004, str. 168; R. Kea, Graansko procesno pravo, Beograd, 2009, str. 141.
503
to proizilazi i iz same definicije, jeste da su uvek adresirane na sud, nikada na protivnu stranku. Sve ostale radnje koje se preduzimaju van parnice, i koje ne ispunjavaju navedene kvalitete nisu parnine radnje. Tako,
sporazum o nadlenosti (mesnoj ili meunarodnoj), arbitrani sporazum,
izdavanje punomoja nisu parnine radnje, jer se preduzimaju van postupka i njihov adresat nije sud, te stoga i nemaju direktno procesno dejstvo; one proizvode procesno dejstvo tek posredstvom neke druge parnine radnje, koja je, ve po definiciji, adresirana na sud (npr. putem podne12
ska uz koji se prilae prorogacioni sporazum). Na osnovu toga, sporazum o nadlenosti i arbitrani sporazum su materijalnopravni ugovori sa
procesnim dejstvom.
3. Druga koncepcija podrazumeva ire sagledavanje problema. Ona
kao kriterijum pripadnosti parninim radnjama koristi funkcionalni momenat, pa se i odreivanje pojma parninih radnji u ovom smislu naziva
funkcionalnim; parnine radnje su ne samo one koje su u potpunosti regulisane procesnim pravom i koje neposredno proizvode procesno dejstvo,
ve i sve one radnje koje svoje glavno, primarno dejstvo proizvode u po13
stupku. Konsekventno tome parnine radnje se mogu preduzimati i van
14
parnice kada po prirodi stvari nisu adresirane na sud. Na tim premisama
je izgraena kategorija procesnih ugovora, sporazuma koji predstavljaju
parnine radnje stranaka, gde spadaju sudsko poravnanje, ali i prorogacioni sporazumi i arbitrani sporazum.
4. Sutinske karakteristike saglasnosti stranaka o injeninim pitanjima
ugovorni nastanak van parnice i procesno dejstvo dozvoljavaju da se napravi paralela izmeu nje i istih postojeih instituta, prorogacionih sporazuma i arbitranog sporazuma. Prema tome, prema prvoj, uoj koncepciji pojma parnine radnje, ugovor o injeninom stanju jeste materijalnopravni
ugovor sa procesnim dejstvom. Suprotno, u smislu druge, funkcionalne koncepcije, radi se o procesnom ugovoru, dakle o parninoj radnji. Meutim, u
12
S. Culja, op. cit., str. 249; M. Markovi, op. cit., br. 344.; S. Triva, M. Dika, op.
cit., str. 344.
13
U domaoj nauci ovu koncepciju zastupaju B. Pozni, V. RakiVodineli, Graansko procesno pravo, izdanje, Beograd, 1999, br. 271 i sled.; u austrijskoj i nemakoj
procesnoj nauci je ovo uenje vladajue. V. W. Rechberger, A. Simotta, Grundriss des
sterreichieschen Zivilprocessrechts, Erkentnissverfahren, 7. Auflage, Wien, 2009, Rz.
600 ff; L. Rosenberg, K. H. Schwab, P. Gottwald, op. cit., 63 Rn. 1; O. Jauernig, op.
cit., 30 IV ff; H. Thomas, H. Putzo, Zivilprocessordnung, 29. Auflage, Mnchen, 2008,
Einl. III Rn. 6.
14
U tom smislu: W. Rechberger, A. Simotta, op. cit., Rz. 600; Takoe, izriito definiui stranaku parninu radnju kao radnju koja deluje na tekui ili budui parnini postupak, to potvruju i L. Rosenberg, K. H. Schwab, P. Gottwald, op. cit., 63 Rn. 1.
504
praktinim rezultatima obe teorije nema gotovo nikakve razlike; samo su nain kojim dolaze do njih, argumentacija i obrazloenje razliiti. Tako, da bi
jedan takav sporazum imo procesno dejstvo potrebno je da stranke imaju
stranaku i parninu sposobnost; to je oigledno za funkcionalnu koncepciju
parnine radnje, dok tzv. ista procesna koncepcija zahteva takav uslov zbog
15
injenice da se njime eli proizvesti procesno dejstvo. Takoe, potrebno je
da budu ispunjene pretpostavke koje postavlja graansko pravo u pogledu
naina zakljuivanja takvog ugovora; sada je to oigledno za isto procesnu
koncepciju, dok funkcionalna to obrazlae time to se tu radi o shodnoj primeni takvim pravila, jer jednostavno procesno pravo nema svojih pravila u
16
pogledu ugovora. Na kraju, ugovor se koristi u parninom postupku putem
17
druge parnine radnje (tube, prigovora ili sl.) , to znai da je potrebena volja stranke za njegovim dejstvom, ali i to da je to jedini nain da se proizvede
procesno dejstvo jer je posebna tuba radi njegovog ispunjenja nedozvoljena
zbog nedostatka pravnog interesa.
IV Odreivanje injeninog stanja putem ugovora: usklaenost

sa dosadanjim procesnim sistemom
1. Usklaenost novog instituta sa postojeim procesnim sistemom
podrazumeva prvenstveno njegov odnos prema naelima parninog postupka kao stubovima nosiocima samog sistema. Ugovor o injeninom
stanju sklopljen u postupku posredovanja treba u tom smislu staviti u odnos sa pojedinim naelima parninog postupka, da bi se na taj nain mogla dobiti ukupna slika o njegovoj usklaenosti sa celokupnim sistemom.
2. Ako se ugovor o injeninom stanju posmatra samo iz perspektive osnovnog dejstva, moe se rei da se on uklapa u osnovne konture parninog postupka. U tom kontekstu stranaka determinacija injeninog
stanja nije strana parninom postupku; naprotiv, ona je njegovo obeleje
izraeno kroz vaeu koncepciju raspravnog naela, po kojoj su stranke
ovlaene ne samo da odluuju o tome koje e se injenice smeti uzeti u
18
obzir (a contrario lan 7. stav 3. Zakona o parninom postupku ) ve i o
tome koje e injenice u okviru takvih sud utvrivati izvoenjem doka19
za. Tako, sud je vezan nespornim stanjem stvari priznanje injenine
15
V. S. Triva, M. Dika, op. cit., str. 345.

B. Pozni, V. RakiVodineli, op. cit., br. 274; V. L. Rosenberg, K. H. Schwab,
P. Gottwald, op. cit., 66 Rn. 10 ff.
17
Za istu procesnu koncepciju v. f. 11; za funkcionalnu koncepciju v. B. Pozni,
V. RakiVodineli, op. cit., br. 274;
18
Slubeni glasnik RS, br. 125/2004; u daljem tekstu ZPP.
19
Tako i L. Rosenberg, K. H. Schwab, P. Gottwald, op. cit., 77 Rn. 8 ff.
16
505
tvrdnje dovodi do nepotrebnosti dokazivanja i sud je unosi direktno u injenino stanje (arg. lan 222. stav 1. ZPP). Stranke u parninom postup20
ku, prema tome, u krajnjoj liniji mogu da odreuju injenino stanje;
njima se to dozvoljava, jer prema standardnom uenju ovaj aspekt raspravnog naela je pravnopolitiki opravdan, u prvom redu zbog prirode
21
samih subjektivnih prava radi ije zatite i postoji parnini postupak.
Sloboda raspolaganja u materijalnopravnom odnosu tako se reflektuje na
22
jo jedan nain u parninom postupku.
3. Stranaka determinacija injeninog stanja ini se da u sebi podrazumeva i hipotezu da stranke u ugovoru mogu da neistinito prikau
injenino stanje. Kao potvrda toga, a samim tim i odgovor na pitanje
usklaenosti sa parninim sistemom, jeste mehanizam priznanja injenica kao koordiniranog instututa unutar parnice. Naime, naelno se dozvoljava da stranka protivno svom boljem znanju (dakle svesno) prizna
za nju nepovoljne neistinite tvrdnje protivnika, i to pored izriite dunosti stranaka i njihovih zastupnika da govore istinu iz lana 9. stav 2.
23
ZPP. U vezi sa tim, pojedini autori smatraju da je dunost govorenja
istine ustanovljena zato da se ne povredi protivnik, a kako se kod priznanja injenica to ne moe nikad desiti (jer se priznati mogu samo injenice koje su za stranku koja to ini nepovoljne), svesno priznanje ne-
20
Iako je priznanje injenica jednostrana parnina radnja, ona u svojoj ukupnosti

predstavlja saglasnost obe stranke. Prema tome i samo priznanje injenica, tj. njegovo dejstvo, predstavlja odreivanje injeninog stanja od strane obe stranke. Slino S. Culja, S.
Triva, Komentar Zakona o parninom postupku, I. svezak, Zagreb, 1957, str. 520.
21
Up. M. Markovi, Teorija graanskog parninog postupka, Sveska prva, Beograd, 1948, str. 71. i sled.; L. Rosenberg, K. H. Schwab, P. Gottwald, op. cit., 77 Rn. 3.
22
V. iscrpno o nunoj harmoniji ideja, naela parninog postupka, u ovom konkretnom sluaju ideje slobode raspolaganja materijalnopravnim ovlaenjem s jedne i slobodne ocene dokaza i naela materijalne istine s druge strane: B. Blagojevi, Naela privatnoga procesnoga prava, Beograd, 1936, str. 333. i sled. i 376. i sled.
23
Suprotno kod nas A. Markievi, Potenje i savesnost u graanskoj parnici, Novi
Sad, 1972, str. 138 i sled.; Za nemako pravo v. H. Thomas, H. Putzo, op. cit., 138 Rn.
7; takoe, u sistemu nemakog parninog postupka se i na normativnom planu kroz uslove za opoziv priznanja iskazuje stav o doputenosti svesnog priznanja neistinitog (v. 290
dZPO). Dosta zanimljiva situacija u pogledu ovog pitanja je u Austriji, gde sudska praksa
priznaje mogunost neistinitog priznanja, smatrajui da se priznanjem injenica stvara zabranjena dokazna tema (Beweisthemenverbot), dok s druge strane vladajue stanovite teorije sasvim relativizuje takav stav, smatrajui da je neistinito priznanje u suprotnosti sa
obavezom suda da utvrdi istinito i pravilno stanje stvari (dakle ne dunosti stranaka da govore istinu), te stoga sud moe i da ga ne prihvati (svakako ako rezultati celokupne rasprave govore u prilog neistinitosti). V. W. Rechberger, A. Simotta, op. cit., Rz. 775. Kod nas
koncepciju austrijske nauke zastupa M. Markovi, op. cit., str. 72.
506

24
istinitog nije zabranjeno , dok drugi smatraju da za krenje dunosti kazivanje istine nije predviena nikakva sankcija, pa shodno lanu 222.
25
stav 1. ZPP proizilazi da je sud naelno vezan svakim priznanjem. S
druge strane, na mogunost svesnog priznavanje neistinitih tvrdnji protivnika istie se da naelno treba da se gleda kao na specifinu vrstu
26
disponiranja, u skladu sa prirodom spornih prava.
4. Nain na koji se ovim institutom dolazi do procesnog rezultata,
meutim, u velikoj meri je stran sistemu naeg parninog postupka. Temelj njegovog dejstva jeste saglasna volja stranaka, dakle ugovor, zakljuen van parnice; procesno dejstvo principijelno ne nastaje zato to stranka
tokom parninog postupka jednostranom parninom radnjom izjavi da su
tani navodi protivnika (kao kod priznanja injenica), ve zato to su one
tako ugovorile van postupka, u postupku posredovanja. injenica da nastupaju iste posledice kao i kod sudskog priznanja injenica, pa i da potonje u svojoj ukupnosti predstavlja saglsnost stranaka, ne treba da dezavuie sutinske razlike. Priznanje injenica je izraz slobodne volje stranke u
parnici, dok je ugovor izraz vanprocesne saglasnosti volja stranaka. Izraen stav o usaglaenosti ugovora sa raspravnim naelom tie se samo
krajnjeg dejstva, nikako i mehanizma nastajanja.
U naem procesnom sistemu, za procesne ugovore, odnosno ugovore sa procesnim dejstvom (zavisno koja koncepcija se prihvati u pogledu
27
pravne prirode) vai princip numerus clausus. Osnovni argument u prilog tome jeste priroda parninog postupka i njegovih normi, odnosno za28
brana konvencionalnog postupka. Nadalje se istie u nauci, i to ne samo
kao argument u prilog principu numerus clausus ve bi se moglo rei i
kao rukovodno naelo prilikom budueg zakonoskog regulisanja, da je
24
Tako za nau teoriju Juhart, a za nemaku Lent, Niki i Rozenberg (v. kod A.
Markievi, op. cit., str. 136-137).
25
A. Jaki, Graansko procesno pravo, 2. izdanje, Beograd, 2008, br. 1827.
26
S. Triva, M. Dika, op. cit., str. 203, kod priznanja; v. i S. Triva, Marginalije uz
tzv. presudu zbog izostanka, Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu, 3-4/1960, str. 288-289.
Tako u osnovi i H. Thomas, H. Putzo, op. cit., 288 Rn. 7.
27
Suprotno A. Jaki, op. cit., br. 877 i sled., koji prihvata nemaki koncept po kojem su doputeni neimenovani procesni ugovori, koji proizilaze iz naela savesnosti i potenja (tj. iz principa venire contra propriam) odnosno koji su u granici dispozicije stranaka, kojima se stranke obavezuju da preduzmu ili propuste odreenu parninu radnju (npr.
sporazum o povlaenju tube, sporazum o povlaenju pravnog leka, sporazum o neizjavljivanju prigovora prebijanja i sl.). Up. W. Grunsky, op. cit., Rn. 96; L. Rosenberg, K. H.
Schwab, P. Gottwald, op. cit., 66 Rn. 5 ff; Saenger (Hrsg), Zivilprocessordnung, Handkommentar, 2. Auflage, Baden-Baden, 2007, Einl. Rn. 129 ff.
28
B. Pozni, V. RakiVodineli, op. cit., br. 274; R. Kea, op. cit., str. 118.
507
za dobro funkcionisanje pravosua celishodno da stranka sauva slobodu svog procesnog ponaanja sve do trenutka u kome ona, prema razvoju
29
postupka, treba da se opredeli za stav koji e preduzeti.
Izriitim sankcionisanjem ovog ugovora, navedenoj kategoriji se dodaje jo jedan dozvoljeni ugovor, to je samo po sebi znaajno notifikovati. Meutim, znaajnije je ukazati da se, van onog koji se zakljuuje u
postupku posredovanja, ugovor o injeninom stanju smatra izriito nedoputenim, upravo s obzirom na ograniavanje slobode delovanja stran30
ke u kasnijoj parnici. Takoe, i po miljenju autora koji za nae pravo
doputa postojanje neimenovanih procesnih ugovora, ugovor o injeninom stanju je nedozvoljen jer se njime naruava princip jednakosti stra31
naka u postupku. Prema tome i takav ugovor koji se zakljui u postupku
32
posredovanja, i koji je neopoziv , ne znai nita manje ograniavanje slobode delovanja stranke, te se u tom smislu moe zakljuiti da njegova
koncepcija i nije u skladu sa domaim parninim sistemom.
Na kraju, treba napomenuti da ugovaranje procesnog dejstva van
parnice je suprotno naelu neposrednosti shvaenom u irem kontekstu.
Naime, iako se ono prvenstveno u teoriji i praksi vezuje za odnos suda
prema izvoenju dokaza, u jednom irem znaenju se ono odnosi na celokupan postupak, tj. na sve radnje stranaka u parnici, u tom smislu da dej33
stvo imaju samo radnje koje se preduzimaju u konkretnoj parnici. U
skladu sa tim ni priznanje injenica van parnice, tzv. vansudsko priznanje
nema dejstvo kao sudsko, jer nije nesposredno uinjeno pred parninim
34
sudom (a contrario lan 222. stav 1. ZPP).
V Granice dejstva
1. Procesno dejstvo ugovora o injeninom stanju nije apsolutno.
Iako o tome nema govora u matinoj odredbi ZP, ogranienja proizilaze
29
B. Pozni, V. RakiVodineli, op. cit., loc. cit.

Ibidem; U nemakom pravu se, u skladu sa koncepcijom o procesnim ugovorima (v. f.
19.), ugovor o injeninom stanju, tj. ugovor o priznanju injenica (Gestndnisvertrag) naprotiv
smatra dozvoljenim. V. L. Rosenberg, K. H. Schwab, P. Gottwald, op. cit., 112 Rn. 9.
31
V. A. Jaki, op. cit., br. 879.
32
Tako za hrvatsko pravo gde postoji identina institucija u pogledu neopozivosti
S. Triva, M. Dika, op. cit., str. 942. i A. Uzelac, Zakon o mirenju komentarske biljeke,
u: A. Uzelac, V. Gotovac et al., Mirenje u graanskim, trovakim i radnim sporovima,
Zagreb, 2004, br. 126.
33
Dakle, u ovom irem kontekstu nije od znaaja pitanje naina preduzimanja radnji (usmenim ili pisanim pitem).
34
Tako i izriito u austrijskom pravu ( 266 stav 3 ZPO), te u skladu sa tim i u naem predratnom ( 362. stav 3. GPP).
30
508
iz konstrukcije parninog postupka, odnosno njegove prirode i svrhe.

Drugim reima, ogranienja su nuna posledica ambijenta u kojem deluje
ovaj institut. U tom smislu njegovo dejstvo se u potpunosti upodobljava
sistemu naela parninog postupka. Poreklo saglasnosti i okruenje u kojem se ona postie smatramo da nisu dovoljno jaki argumenti da nadvladaju ve uspostavljen procesni sistem.
2. Prethodno reeno u pogledu usklaenosti koncepcije raspravnog
naela i sporazuma o injeninim pitanjima govori a contrario o prvoj
granici njegovog dejstva. Vaenje istog istranog naela onemoguava
determinaciju injeninog stanja nezavisno od suda, to u prvom redu
podrazumeva da sud nije vezan nespornim stanjem. U tom smislu ni sporazum o injeninim pitanjima nee imati dejstvo u parninom postupku
u kojem vai ista istrana maksima; svakako da saglasna volja stranaka
van parnice nije jaa od javnih interesa koje izraava istrano naelo, pa
makar takva saglasnost poticala iz postupka posredovanja. Dodue, hipotetiki mali broj sporazuma ne bi imao dejstvo iz ovog razloga, jer u najveem broju sluajeva postoji korelativnost istrane maksime i nemogunosti slobodnog raspolaganja pravom, te tada nije ni ispunjen uslov kon35
cilijabilnosti.
3. Druga granica ogranienja dejstva proizilazi iz ireg konteksta raspravnog naela. Stranke su naelno slobodne da odrede injenino stanje, to podrazumeva da one mogu da prikau stanje stvari koje ne postoji
kolokvijalno, neistinito stanje stvari (v. supra ad IV. 3.). Meutim, sud
nee uvek biti vezan netanim prikazivanjem stvarnosti. U tom smislu
ugovor o injeninom stanju nee imati dejstvo ako se njime eli raspolagati suprotno lanu 3. stav 3. ZPP, i to u uem i u irem smislu.
4. Raspolaganje suprotno lanu 3. stav 3. ZPP stricto sensu podrazumeva u ovom kontekstu neistinito prikazivanje stanja stvari sa ciljem da
se formira donja premisa sudskog silogizma koja e primenom materijalnopravne norme dovesti do nedoputenog supstanicijalnog rezultata.
Stranke da bi ishodovale takav rezultat netano prikazuju stanje stvari, jer
kada bi ga tano prikazale, sud bi, naravno, odbio da prui traenu pravnu
zatitu. Raspravno naelo se ne moe zloupotrebljavati da bi se postigli
ciljevi koji su suprotni javnim interesima, to ZPP izriito i potvruje
(arg. lan 7. stav 3. i lan 222. stav 1. ZPP). Imajui to u vidu, ne moe se
strankama dozvoliti da instrumentom van parnice postignu rezultat koji
ne mogu postii tokom parnice. To znai da ukoliko sud posumnja da
35
ista istrana maksima vai u svim parninim postupcima u vezi porodninih odnosa (v. lan 205. Porodinog zakona), u kojima, po pravilu, nema slobode raspolaganjem
pravom.
509
stranke upotrebom ugovora o injeninom stanju ele da izvre takve nedoputene dispozicije on nee biti vezan njime; za injenine tvrdnje stranaka bie potrebno dokazivanje (per analogiam lan 222. stav 1. ZPP).
tavie, sud e tada verovatno morati da iskoristi svoja istrana ovlaenja i da po slubenoj dunosti izvede dokaze (lan 7. stav 3. ZPP).
5. Prikazivanje netanog stanja stvari moe predstavljati nedoputeno raspolaganje i kada ono nije preduzeto sa ciljem postizanja nedozvoljenog meritornog rezultata. Ono moe samo za sebe da predstavlja nedoputenu dispoziciju, koja je svojom sadrinom proitvna lanu 3. stav 3.
ZPP. U tu kategoriju spadaju ugovori ija je sadrina suprotna optepoznatim injenicama i optepoznatim pravilima iskustva, odnosno oni za
iju netanost se sud ve uverio.
Optepoznate injenice su takve injenice koje su poznate irem
krugu ljudi ili su svaijem saznanju dostupne; zato se i nazivaju notorne,
oigledne injenice. Da bi imale procesno dejstvo, a to je nepotrebnost
dokazivanja, potrebno je da one budu neizostavno notorne kod suda (konkretnog sudije ili lanova vea). Nadalje, sa takvim injenicama su izjednaene i tzv. sudske notorne injenice, injenice koje sud u toku vrenja
36
svoje sudijske funkcije saznao. Dejstvo notornih injenica inspirisano je
u prvom redu razlozima ekonominosti, ali i ugleda suda; u tom smislu se
ima u vidu situacija kada jedna stranka u svojoj tvrdnji navodi i notornu
injenicu tada je neekonomino da se dokazuje neto to je oigledno
37
ali bi bilo i groteskno da se izvodi dokaz radi potvrde neega to je
oigledno. Meutim, pravila o notornim injenicama su inspirisana i javnopravnim karakterom samog postupka. Sud po slubenoj dunosti uzima
u obzir notorne injenice, pa nije potrebno da se bilo koja stranka na njih
38
pozove. Konsekventno tome, ni priznanje injenica ija je suprotnost
notorna nema dejstvo. Dakle, vidi se da zakon izraava ideju o parninom
postupku kao javnopravnoj instituciji, koja nije u svemu vezana dispozicijama stranaka, jer ugled pravosua ne bi trpeo da se ovde uspostavi suprotno; stranke ne smeju da disponiraju injeninim stanjem tako da ono
bude groteskno, apsurdno, to bi upravo bilo ako bi stranke mogle da
stvaraju injenino stanje koje je oigledno, notorno netano. U tom smi-
36
To je za vreme vaenja preanjih zakona bio stav pojedinih domaih autora; od

2004. godine je i i ozakonjen. V. lan 222. stav 4. ZPP.
37
O. Jauernig, op. cit., 39 IV 2.
38
To je vladajue uenje u nauci; s druge strane, i na normativnom planu u naem
procesnom sistemu postoji kazuistika potvrda: sud nee doneti presudu zbog proputanja
ako su injenice navedene u tubi u suprotnosti sa optepoznatim injenicama (lan 338.
stav 1. taka 2. ZPP).
510
slu se i zakljuuje u teoriji da bi takvo priznanje injenica bilo protivno

39 40
lanu 3. stav 3. ZPP jer je u prvom redu suprotno savesnosti i moralu.
Isti razlozi u potpunosti govore i u prilog stavu da ugovor o injeninom
stanju zakljuen u postupku posredovanja ne moe biti u suprotnosti sa
notornim injenicama.
Pravila o optepoznatim stavovima iskustva izgraena su na istim
premisama kao i ona o notornim injenicama. Optepoznata pravila iskustva su sudovi o znaenju i posledicama odreenih injenica u stvarnosti
41
koji su produkt opteivotnog iskustva; ona su u tom smislu poznata
svakom prosenom oveku (otuda su i optepoznata, notorna), pa onda
kada njihovom primenom treba da se utvrdi donja premisa sudskog silogizma ona nisu predmet dokazivanja, ve ih sam sud primenjuje. Na
osnovu toga, ni stranaka dispozicija ne utie na njihovu primenu; priznanje injenica koje je se protivi svakom ivotnom iskustvu nema dejstvo,
jer bi ono, ba kao i u odgovarajuoj sutuaciji u pogledu notornih injenica, bilo nemoralno, nesavesno. Ne moe se dopustiti da sud uzme za postojee neto to je oigledno nemogue, ba kao to se ne moe dopustiti
42
da sud uzme za istinito neto to je oigledno netano. U skladu sa tim,
ni ugovor o injeninom stanju ne moe proizvesti dejstvo ukoliko je njegova sadrina oigledno nemogua, tj. protivna optepoznatim pravilima
iskustva.
Na posletku, pod nedozvoljeno raspolaganje u irem smislu spada
i odreivanje injeninog stanja za koje se sud uverio tokom postupka
da je netano. To e biti sluaj kada se postupak posredovanja sprovodi u toku parninog postupka; ukoliko je zakljuenju ugovora prethodilo dokazivanje koje je uspelo, dakle ono koje je stvorilo kod suda
dovoljno ubeenje o istinitosti dokazne teme, sadrina ugovora ne moe biti u suprotnosti sa takvim ubeenjem suda. Drugim reima, sud
tada nee biti vezan ugovorom u tom delu, ve e formirati injenino
39
S. Triva, M. Dika, op. cit., str. 203.

Reprezentativan je u tom smislu stav srpskog procesualiste s kraja XIX veka, koji
polazi od toga da sud nije vezan priznanjem injenica ako sud ima izvesnosti da su injenine tvrdnje neistinite ili nemogue, jer ugled suda ne trpi da se u tom sluaju sudija naini mahinom i da se primora da priznato smatra za istinito. V. A. orevi, Teorija
graanskog sudskog postupka, II knjiga, priredio D. Aranelovi, Beograd, 1924, str. 38.
41
Za pojam pravila iskustva v. R. Kea, op. cit., str. 201-202.
42
Na ovoj relaciji se i iskazuje razlika izmeu (notornih) injenica i (notornih) pravila iskustva: injenice postoje ili nepostoje, dok su stavovi iskustva apstraktna pravila zasnovana na dugostrajnom iskustvu; otuda priznanje injenice koja je suprotna notornoj injenici je oigledno neistinito, dok je ono koje je protivno optepoznatom pravilu iskustva
oigledno nemogue.
40
511
stanje u skladu sa svojim ve steenim uverenjem. I ovde se radi o tome da bi takav ugovor bio nemoralan i nesavestan. Meutim, on nije
takav zato to je netanost oigledna, kao kod onog koji je u suprotnosti sa notornim injenicama, ve je takav zato to zahteva da sud utvrdi neto protivno diktatu svoje savesti, neto to je slobodnom ocenom
dokaza, dakle pravilima logike i miljenja, onako kako uvek radi, ve
prethodno utvrdio da nije tano. Na osnovu toga u domaoj teoriji preovlauje stav da ni priznanje injenica u identinoj situaciji nema dej43
stvo. Tome u prilog treba navesti i pravila parninog postupka o dokazivanju uopte: stranke ne samo da ne mogu da se odreknu ve nastupelog dokaznog rezultata, ve ne mogu ni od trenutka kada sud donese dokazno reenje da povuku dokazni predlog. Na kraju, ni argument da se radi o ugovoru, dakle da su se strane dogovorile o injeninom stanju i to u postupku posredovanja ovde nema nikakve vanosti;
naprotiv, stranke nisu reile svoj spor mirnim putem, pa onda ni nema
dovoljno jakog razloga odrei se dosadanjeg rezultata postupka.
Stranke nisu postigle nikakav rezultat kojim bi se opravdalo u odreenom smislu anuliranje dela postupka, odnosno kojim bi se opravdalo
uzaludno troenje u prvom redu sudskog vremena i truda.
Sva tri primera ugovora o injeninom stanju koji predstavlja nedoputeno raspolaganje u irem smislu, s obzirom na njihovu evidentnu zajedniku crtu, a to je netanost sadraja ugovora, ne treba posmatrati kao izraz tenje da se u postupku utvrdi tzv. materijalna istina. U
tom smislu, opravdanje ograniavanja dejstva ovog ugovora u pomenutim situacijama nije vulgarizovano naelo materijalne istine koje do
44
sadanjeg ZPP vladalo u domaoj sudskoj praksi, a manje i u teoriji.
Naprotiv, u sva tri sluaja se respektuje sloboda raspolaganja u materijalnopravnom odnosu kao i okviri koje spram toga i postavlja procesni
sistem u pogledu potrebe utvrivanja istine u postupku. Razlozi koji
izraavaju javni interes ovde preteu nad slobodom disponiranja stra-
43
V. S. Triva, M. Dika, op. cit., str. 493; B. Starovi, R. Kea, op. cit., str. 286.; U
svom rezulatatu ovo stanovite se poklapa sa optim uenjem o priznanju injenica u
austrijskoj nauci (v. f. 23). Suprotno B. Pozni, Povodom odredaba Zakona o parninom
postupku o priznanju injenica, Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu, 3-4/1960, str. 274.
44
Vulgarizovano naelo materijalne istine podrazumeva suprematiju jednog aspekta kvaliteta pravne zatite koja se prua u parninom postupku u odnosu na druge. Krajnja
konsekvenca takvog uenja bila je inaguracija istine kao primarnog zadatka postupka, to
se reflektovalo u sudskoj praksi na viekratno ukidanje prvostepenih presuda zbog pogreno utvrenog injeninog stanja. Koristimo pridev vulgarizovano jer je navedeno naelo ono u svom znaenju drugaije od, moe se rei, izvornog naela materijalne instine
koji se tie metoda, naina ocenjivanja dokaza.
512
naka, s tim da javni interes nije da se utvrdi istina kao takva, ve da se

u tim konkretnim sluajevima kroz istinu sauva dignitet pravosua i
sudija. Time se, kako je ve naglaeno, izraava javnopravni karakter
parninog postupka. Zato se i u svetlu sada naglaenijeg raspravnog
naela kao i izostajanja formalnog izraza naela istine u ZPP, ne sme
otii u drugu krajnost, a to je negiranje parninog postupka kao javnopravne institucije; to svakako da ne stoji i ne odgovara stvarnosti naeg pravnog sistema. Jednostavno i slikovito reeno, a veoma aplikativno u kontekstu konkretnog problema,
okolnost to se nae drutvo po drugi put u svojoj istoriji nalo u fazi
prvobitne akumulacije kapitala i izgradnje kapitalistikih odnosa nikako
ne znai da treba da se vratimo na reenja koja se tiu uloge suda iz doba
45
liberalnog kapitalizma.
Ni sada, kao to se nije smatralo i pre vie od sto godina za na procesni sistem, sudija nije mahina koju treba opskrbiti materijalom kako
bi ona dala razultat, ve je sud aktivan subjekat parninog postupka koji u
njemu i kroz njega mora sauvati ugled i autoritet pravosua.
6. Trebalo bi na kraju uzeti da ugovor o injeninom stanju nee
imati dejstvo u situaciji kada se on odnosi na takva pitanja koja su ve sadrana u pravnosnanoj presudi krivinog suda kojom se optueni koji je
stranka u postupku posredovanja oglaava krivim, a koja se odnose na
postojanje krivinog dela i krivine odgovornosti. Naime, navedena injenina pitanja su u naem procesnom sistemu jedina prava zabranjena
dokazna tema, jer je sud vezan za navedena utvrenja krivinog suda
(arg. lan 13. ZPP). Razlozi koji govore u prilog statusa takvih injenica
uopte, svakako da ne mogu biti ugroeni argumentom da je drugaije
stanje stvari usaglaeno u postupku posredovanja.
VI Pitanje opravdanja instituta

1. U dosadanjoj literaturi se u pogledu opravdanja ovog instituta istie se jedino praktina strana, u tom smislu da se kasniji parnini postu46
pak olakava, rastereuje i ubrzava. Meutim, kada se celina datog problema sagleda u svetlu parninog postupka, vidi se da navedeni argument
i nema realno opravdanje. Stranke, u parnici isti rezultat koji bi znaio
olakanje i ubrzanje postupka mogu postii ve postojeim parninim in-
45
G. Stankovi, Pripremanje promena Zakona o parninom postupku, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 1-2/2004, str. 209.
46
Up. A. Uzelaz, op. cit., br. 126; LJ. Milutinovi, Zakon o medijaciji posredovanju sa komentarom, Beograd, 2005, str. 54; G. Mihailovi, Komentar Zakona o posredovanju - medijaciji, Beograd, 2007, str. 43.
513
strumentom priznanjem injenica. ak i najekstremnija varijanta ugovora o injeninom stanju u ovom kontekstu, gde bi se on zakljuio pre
parninog postupka i kojim bi se odredilo celokupno injenino stanje, ne
znai da bi sud odmah nakon tube doneo presudu, i time ubrzao postupak; on bi morao da tubu dostavi tuenom na odgovor u skladu sa naelom obostranog sasluanja stranaka, osnovnim naelom parninog postupka koje se u krajnjoj liniji u apsolutnom smislu ne moe nikada prenebrei (arg. lan 5. ZPP). Tek nakon datog odgovora na tubu, tj. bolje
reeno proteka roka za davanje odgovora na tubu, sud bi bio u mogunosti da donese presudu. Meutim, sud je i inae, dakle bez obzira na ugovor o injeninom stanju, u mogunosti da u tom stadijumu donese presudu; ukoliko nakon odgovora na tubu sud utvrdi da nema spornih injenica, to znai da tueni u odgovoru na tubu priznaje injenine navode iz
tube, moi e da donese presudu bez glavne rasprave (lan 276. stav 2.
ZPP). Prema tome, nikakvo ubrzanje postupka se ne postie, tj. ne omoguava se nita novo, pa time u smislu opravdanja instituta ne stoji takav
argument.
2. U smislu prethodnog stava, ini se da opravdanje ovog ugovora
treba straiti samo u kontekstu posredovanja kao fenomena. Ugovorno
odreivanje injeninog stanja dozvoljeno je samo u postupku posredovanja, ne i u drugim situacijama, pa se i postavlja pitanje postoji li u datom
ambijentu i realno opravdanje ovog instituta.
Mirno reavanje sporova veoma je poeljan metod eliminisanja patolokih stanja koje sporovi predstavljaju. Primarno i najvanije, ono je poeljno upravo zbog svog distinktivnog obeleja u odnosu na druge metode
reavanja sporova: stranke same reavaju svoj spor, na bazi dogovora, tj.
saglasnosti volja. Psiholoki efekat koji nosi mirno reavanje spora, a to je
oseanje da nema pobednika i poraenog, najvredniji je rezultat posredovanja. Na toj bazi se ostvaruju i drugi pozitivni efekti: omoguava se (lake)
nastavljanje trajnijih pravnih odnosa, preveniraju se budui sporovi, omoguava se normalno funkcionisanje drutvenih tokova naroito tamo gde se
47
oni volens nolens moraju odvijati. U tom kontekstu, ini se da ugovor o
injeninom stanju samo zato to je zakljuen u postupku posredovanja nije vredan sankcionisanja; stranke zakljuujui ga priznaju da ne mogu da
spor ree mirnim putem (expressis verbis lan 16. stav 7. ZP), tako da se
47
Tako se navodi primer tzv. totalnih institucija gde bi naroito posredovanje dalo
rezultata u tom smislu. Radi se o takvim okruenjima, kao to su npr. kole, bolnice, stambene zgrade i sela, gde su ljudi primorani da ive u dnevnom kontaktu sa svojim kolegama, komijama i sl. V. M. Cappelletti, Alternative Dispute Resolution Processes within
the Framework of the World-Wide Access-to-Justice Movement, The Modern Law Review
Vol. 56 (1993), p. 290.
514
ostavlja prostor u parninom postupku da se, neretko obe stranke, oseaju

gubitnicima. Dakle, sud u ovom sluaju reava spor autoritativno (kao to
to uvek i radi) i izostaje rezultat koji bi trebao da se predstavlja izleenje
odnosa. S druge strane, injenica da je posredovanje uspeh sam po sebi,
jer predstavlja izleenje odnosa stranaka u smislu da se oivljava njihova
48
komunikacija , ne treba uzeti kao opravdanje ugovora o injeninom stanju, tako da on predstavlja svojevrsnu nagradu za uopte sprovoenje postupka posredovanja (ne sme se izgubiti iz vida da je ostao sutinski neuspean). Da je tako, ne postoje nikakvi razlozi da se ne nagrade i druge
stranke koje su same, bez posrednika, uspele da oive meusobnu komunikaciju (npr. putem direktnih pregovora). Konsekventno tome, argumentum
a maiori ad minus trebalo bi nagraditi i stranke koje nisu uopte gubile meusobnu komunikaciju, to bi vodilo ka optoj dozvoljenosti ugovora o injeninom stanju. Naprotiv, stranke ne mogu, van postupka posredovanja
voljom odredaba ZP, da zakljuuju takve ugovore; tome se protivi na sistem parninog postupka, u prvom redu njegov temelj izraen u zabrani
konvencionalnog postupka ali i rukovodna ideja o potrebi ouvanja slobode
delovanja stranaka u parnici (v. supra ad IV. 4.).
3. Nasuprot nepostojanju realnog pokria niti u praktinom aspektu,
niti u okviru posredovanja kao fenomena, ugovorno odreivanje injeninog stanja nosi sa sobom veliki rizik od zloupotreba. Nedoputene dispozicije u uem smislu se najbolje sprovode kroz lano prikazivanje injeninog stanja. Svakako, to je mogue i u parnici kroz priznanje injenica;
to je i razlog zato neki autori, izmeu ostalog, odriu mogunost bilo kakvog neistinotog priznanja injenica, polazei od toga da treba pretpostaviti da je la sredstvo zloupotrebe i da se ne moe zagledati kakve sve po49
sledice moe proizvesti ukoliko se dozvoli. Ipak, stranke kroz vanprocesno utvrivanje injeninog stanja mogu lake sprovesti svoj dolozni plan
nego kroz priznanje injenica, jer neposrednost koja karakterie priznanje
injenica (v. supra ad IV. 4.) ostavlja kakvu-takvu mogunost sudu da
uoi nameru stranaka. Dalja negativna strana odsustva navedene neposrednosti tie se nemogunosti da sud odmah, ex offo sprei dejstvo ugovora ukoliko postoji nejasnoa kod jedne od stranaka u pogledu pravno
odevenih injenica; ta hipoteza je sasvim mogua, s obzirom da u postupku posredovanja nepostoji nikakav mehanizam da se stranka pravno
50
poui, pa da time bude i naisto sa predmetom ugovora. Na kraju, mo-
48
Tako A. Uzelac, op. cit., br. 125.

V. A. Markievi, op. cit., str. 141.
50
Naime iako bi analognim tumaenjem odredbe lana 16. stav 2. ZP doli do odgovarajueg mehanizma za zatitu stranaka u ovom kontekstu (dunost posrednika da
49
515
gue je da se postupak posredovanja javi kao forma zakljuenja pojedinih

ugovora, samo zbog ve tada odreivanja injeninog stanja za sluaj
eventualnog spora; ugovorna strana koja je ekonomski nadmonija moe
usloviti zakljuenje nekog materijalnopravnog ugovora voenjem fiktivnog postupka posredovanja i u njemu zakljuenog ugovora o injeninom
stanju, liavajui time ekonomski slabijeg ugovornika slobode delovanja
u docnijoj eventualnoj parnici.
VII Zakljuak
Stranako determinisanje injeninog stanja kroz ugovor koji one
zakljuuju u postupku posredovanja odudara od koncepcije domaeg parninog postupka. Iako u svom cilju upodobljeno vaeoj koncepciji raspravnog naela, u svojoj ukupnosti ono protivrei sistemu parninog postupka, zasnovanom na ideji ouvanja slobode delovanja stranaka u parnici, i kroz to na ideji nesporednosti shvaenoj u irem smislu. Na navedenim idejama jo uvek poiva opta zabrana ugovora o injeninom stanju, dakle u svim situacijama van ovog zakonom konsakriranog sluaja. S
druge strane sankcija vanprocesne volje stranaka u pogledu injeninog
stanja ne znai jaanje dispozitivnih ovlaenja stranaka tako da bi se time ugrozilo svojstvo parninog postupka kao javnopravne institucije. Naprotiv, dejstvo ugovora se u potpunosti upodobljava postojeem sistemu
parninog postupka, tj. koordiniranom istitutu parninog prava, priznanju
injenica. Samo na toj premisi se moe ouvati postojee stanje parninog postupka, stanje koje izraava nuni obim zatite javnih interesa. Na
kraju, argumenti koji bi eventualno bili u stanju da opravdaju pretprocesno i vanprocesno determinisanje injeninog stanja nisu dovoljno snani
da prevladaju na onima koji govore protiv. Dok se isti efekat u pogledu
rastereivanja i ubrzanja parnice moe postii ve postojeim parninim
instrumentima, na teoretskom planu ne postoje principijelni razlozi koji
bi opravdali institut okolnou da se ugovor zakljuuje u postupku posredovanja. Uz to, prisutne opasnosti od zloupotreba stranakog determinisanja injeninom stanja se u ovom sluaju poveavaju, dok se javljaju
dodatni rizici koji se ne javljaju prilikom postizanja istog cilja postojeim
parninim instrumentima.
strankama objasni dejstvo ugovora), opte odredbe o posrednicima to onemoguavaju; posrednik moe biti svako lice, odnosno nije potrebno da posrednik bude pravno obrazovan.
516
Marko Kneevi, LL.M., Assistant

Agreement on the Facts of the Case Concluded

in Mediation
Abstract
Mediation Act adopted in 2005 provides that parties can accomplish
mediation proceeding with conclusion of agreement on facts of the case
which they will use in later litigation. According to its basic features,
this institute is researched in litigation context. After the determination of
the notion and legal nature, it is analyzed to what extent is agreement on
facts of the case coordinated with domestic procedural system. Furthermore agreement effects limits are set, whilst the issues which in their results affect the nature of litigation proceeding are carefully elaborated. At
the end, the problem of justification of out of court, contractual determination of facts of the case permission in this concrete situation is questioned, while possible practical negative effects are stressed out.
Key words: contractual determination of facts of the case, mediation
proceedings, procedural contract, principle of parties rule on facts of the
case, forbiden dispositions, admission of facts.
517
518
Pregledni lanak
004.6:343.3/.7
Milana Pisari, saradnik u nastavi

ELEKTRONSKI ZAPISI KAO DOKAZI

U KRIVINOM POSTUPKU
Saetak: S dostignuima tehnike i tehnologije razvile su se i nove
mogunosti i metodi zloupotrebe istih, meu kojima posebno mesto
zauzima kompjuterski kriminalitet. Razvoj informacione tehnologije
karakterie izuzetno velik protok digitalnih podataka u vidu elektronskih (raunarskih) zapisa, a koji se nalaze u raunaru ili se prenose
putem raunara, a mogu da budu kljuni dokaz u otkrivanju i dokazivanju najraznovrsnijih zloupotreba informacione tehnologije, a pre svega
zloupotrebe raunara i raunarskih mrea (meu kojima su i kompjuterska krivina dela). U ovom radu bie rei o elektronskim (kompjuterskim) zapisima u digitalnom obliku (bitovima), nainu rukovanja istim i
mogunosti njihovog korienja u otkrivanju i dokazivanju kompjuterskih krivinih dela.
Kljune rei: podaci kao elektronski zapisi, zloupotreba informacione tehnologije, digitalna forenzika, kompjuterska krivina dela, otkrivanje i dokazivanje kompjuterskih krivinih dela
1. Uvodna razmatranja
Brzi razvoj raunara i raunarskih mrea stvorio je i stvara itav novi svet za nas. Raunarske mree omoguavaju laki i bri nain komuniciranja, bri prenos informacija i obavljanje poslovnih aktivnosti, pri emu se moe uoiti izuzetno velik protok digitalnih podataka u vidu elektronskih (raunarskih) zapisa. Ovi podaci mogu se pojaviti u obliku teksta, slike i glasa, i mogu se prikazati na ekranu raunara ili biti odtampani, i kao takvi nositi znaajnu saznajnu vrednost.
Podaci kao elektronski zapisi, u vidu datoteka i direktorijuma, koji
se nalaze u raunaru ili se prenose putem raunara - mogu da budu klju519
Milana Pisari, Elektronski zapisi kao dokazi u krivinom postupku (str. 519535)
ni dokaz u otkrivanju i dokazivanju najraznovrsnijih zloupotreba informacione tehnologije, a pre svega zloupotrebe raunara i raunarskih mrea, meu kojima su i kompjuterska krivina dela.
2. Otkrivanje i dokazivanje kompjuterskih krivinih dela

Kompjuterski kriminalitet (kriminalitet vezan za kompjutere) mogao bi se odrediti kao vrenje odreenih krivinih dela zloupotrebom
1
kompjutera/ raunara, odnosno kompjuterskih sistema. Kompjuterski
kriminalitet predstavlja oblik kriminalnog ponaanja kod koga se korienje kompjuterske tehnologije i informatikih sistema ispoljava kao
nain izvrenja krivinog dela, ili se kompjuter upotrebljava kao sredstvo ili cilj izvrenja, ime se ostvaruje neka u krivinopravnom smislu
2
relevantna posledica. Da bi se stalo na put i ulo u trag ovakvim zlopotrebama, vremenom su se razvijale nove procedure u prikupljanju doka3
za za dela kompjuterskog kriminala, a u teoriji se govori o istrazi u
4
virtuelnom okruenju. Uobiajeni alati koji se koriste u otkrivanju i
dokazivanju zloupotreba raunarske tehnike i tehnologije su softverski,
esto isti oni programi koje upotrebljavaju i izvrioci kompjuterskih krivinih dela, mada se u novije vreme sve vie koriste posebni, za te na5
mene konstruisani softveri.
U okviru kriminalistike policije formiraju se posebne organizacione jednice koje se bave otkrivanjem i dokazivanjem kompjuterskih kri6
vinih dela. U sluaju nepostojanja istih, angauju se eksperti informaci-
Z. Stojanovi, O. Peri, Krivino pravo, posebni deo, Beograd 2007. god, str. 248.
. Aleksi, M. kuli, Kriminalistika, Beograd, 2002. god, str. 396.
3
Primera radi, Meunarodna organizacija za kompjuterske dokaze, IOCE, (International Organization on Computer Evidence), Nacionalni institut za standardizaciju i tehnologiju NIST (National Institute for Standardization and Technologies) i ameriko Ministarstvo pravde USDJ (US Department of Justice) marta 1996. godine propisali su opte
principe i procedure, koji se odnose na digitalne dokaze, metode za usaglaavanje praktinih reenja meu nacijama, koje garantuju meunarodnu razmenu, ili tzv. transnacionalni
mendament, digitalnih dokaza, odnosno prihvatljivost digitalnih dokaza u jednoj zemlji
iako su isti prikupljeni u nekoj drugoj zemlji
4
M. Goodman , The emerging consensus on criminal conduct in cyberspace, International journal of law and information technology, 2002, vol. 10, No 2, str. 139- 232; D.
Wall, Catching Cybercriminals: Policing the Internet, International review of law computers& technology, 1998, vol. 12, No 2 str. 201218
5
M. Goodman , The emerging consensus on criminal conduct in cyberspace, International journal of law and information technology, 2002, vol. 10, No 2, p. 177
6
Ako se kriminalni akt ne otkrije ve u toku izvrenja ili neposredno nakon toga,
verovatno e do trenutka otkrivanja nestati mnogi tragovi i dokazi, pa krivac, iako je
opravdano sumnjiv, nee moi biti uspeno krivino gonjen.
2
520
one tehnologije, a iz razloga to je otkrivanje i dokazivanje kompjuterskih

krivinih dela najee izuzetno teak zadatak. S obzirom na specifinosti
raunarskog sistema, sasvim je mogue da svaki pojedinani sluaj zahteva angaovanje strunjaka sa posebnim informatikim znanjima. Za uspeno otkrivanje i razjanjenje kompjuterskih zloupotreba neophodan je
timski rad operativnih i kompjuterskih strunjaka, kao i multidisciplinarni
pristup, koji podrazumeva upotrebu klasinih kriminalistikih metoda i
7
tehnika vezanih za rad i funkcionisanje raunara i raunarskih sistema.
Postoji itav niz potekoa ije postojanje maksimalno oteava otkrivanje i dokazivanje ovog oblika kriminaliteta. Pored osetljive prirode
elektronskih zapisa koji mogu posluiti kao dokaz, postavlja se i pitanje
pristupa istima i pitanje njihovog adekvatnog uvanja. Osim toga, potekou predstavlja i injenica da je pristup informacijama mogu u okviru
jednog raunarskog sistema i sa vrlo udaljenih terminala, a da se na isti
nain moe vriti i manipulisanje podacima, zatim mogunost da se preko
globalnih raunarskih mrea, upotrebom personalnih raunara, prodre u
8
niz faktiki potpuno meusobno odvojenih raunarskih mrea. Stoga je
oteana identifikacija osumnjienih koji se koriste najnovijim dostignuima savremene tehnologije i uvek idu korak unapred u odnosu na organe
otkrivanja i gonjenja.
Razjanjenje svakog, pa i kompjuterskog kriminala podrazumeva otkrivanje kompjuterskog krivinog dela i uinioca i razjanjavanje i dokazivanje krivinog dela. Zato, bez obzira na pomenute prepreke, osnovni
zadatak strunog tima jeste utvrivanje injeninog stanja, odnosno prikupljanje i obezbeenje dokaza potrebnih za preduzimanje odgovarajuih
mera protiv izvrilaca.
3. Pojam elektronskog dokaza

Osnovni cilj preduzimanja operativnih radnji je da se pronau dokazi koji e potkrepiti ili otkloniti sumnju da je izvrena zloupotreba u elektronskom sistemu u kom je primenjena informaciona tehnologija. Postavlja se pitanje, kakvi su to dokazi, za koje se u literaturi koriste razliiti
termini, a najee se nazivaju digitalni i elektronski dokazi.
Kao digitalni dokaz moe posluiti bilo koja informacija koja je generisana, obraivana, uskladitena ili prenesena u digitalnom obliku, od-
D. Berm, Computer forensic analysis in a virtual environment, International journal of digital evidence, fall 2002, vol. 6 , issue 2, preuzeto sa internet stranice www.ijde.org
8
S. Petrovi , Kompjuterski kriminal, Beograd, 2001. god, str. 278.
521
nosno svaka binarna informacija, sastavljena od digitalnih 1 i 0, uskladi9

tena ili prenesena u digitalnoj formi . Ove informacije se u raunaru/ raunarskom sistemu najee nalaze u vidu elektronskih zapisa u datotekama (file) ili direktorijumima (folder).
Elektronski dokazi su informacije i podaci koji imaju dokaznu vrednost i mogu se koristiti u krivinom postupku, a koji su uskladiteni ili
10
se prenose putem elektronskih ureaja.
Pojam elektronskog dokaza obuhvata: kompjuterski uskladitene i
kompjuterski generisane dokaze; digitalne audio i video signale, podatke
sa mobilnog telefona, podatke sa digitalnih faks maina i podatke sa dru11
gih digitalnih ureaja.
Kao dokaz u postupku moe se upotrebiti tampani tekst koji je
generisao sam raunar ili samo arhivirao (tzv. rukopis osobe u elektronskoj formi), obraen tekst procesorima za elektronsku potu, zapisi iz aktivnosti diskusnih grupa (foruma i blogova) i virtuelnih soba za
razgovor (chat-rooms), zapisi provajdera koji se tiu identifikacije korisnika (Internet protokol), telefonski zapisi, zapisi fovornih automata
12
i sl. U tu svrhu mogu da poslue: tekue i neko prethodno stanje podataka i programa, sistemska statistika i evidencije, konzolni izvetaji,
rune evidencije, tampani izvetaji, radni nalozi, izjave pojedinih rad13
nika i sl.
Moe se uoiti da zapravo postoje dve kategorije elektronskih zapisa: one koje je raunar generisao i one koji su u raunaru samo arhivirani.
U prvoj kategoriji elektronskih zapisa su oni zapisi koje je sam raunar
stvorio nezavisno od korisnika ( npr. zapisi provajdera internet usluga koji se tiu identifikacije korisnika prilikom ukljuuvanja na mreu). Drugu
kategoriju ine zapisi koje je kreirao korisnik a koji se u raunaru samo
14
uvaju ( npr. e- mail poruke).
Treba dakle, imati u vidu da dokaz o kom govorimo nije, uslovno
govorei, materijalni dokaz, jer je neopipljiv i nevidljiv. Elektronski do-
R. Morris, Evidence, International review of law computers& technology, 1998,

Vol 12, No 2, p. 281
10
B. Banovi, Kompjuterski kriminalitet i zatita linosti, Bezbednost,2003. god, 1/
03, str. 36.
11
O. Kerr, Digital evidence and new criminal procedure, Colubmia law review,
2005, Vol.105, No.1 , p. 283
12
V. Nikoli, Otkrivanje i praenje kompjuterskog kriminala, Bezbednost,2004.
god, 2/ 04, str. 273.
13
B. Banovi, op. cit.
14
B. Banovi, Elektronski dokazi, Revija za kriminologiju i krivino pravo, 2006.
god, 3/ 06, str.226
522
kaz je zapravo informacija/ podatak u vidu elektronskog zapisa ( odnosno u digitalnom obliku) . Kao takav, ne postoji u fizikom svetu. Nosi15
lac elektronskog dokaza - medijum je odreeni fiziki predmet, ali isti
ne dokazuje nita - informacija, podatak koja je zabeleena u tom medijumu je dokaz. Meutim, podatku u elektronskom obliku ne sme se
osporiti valjanost samo zato to je u elektronskom obliku, ve se moraju
nai naini da se isti iskoristi (s obzirom na vrednost koju moe imati
kao dokaz).
Karakteristike elektronskih zapisa su:
a) Neraskidiva povezanost sa visokom informacionom tehnologijom,
a prikupljanje i analiza istih zahteva primenu najsavremenijih naunih
tehnologija;
b) Fleksibilnost podaci se mogu pojaviti u vie oblika, kao: tekst,
slika, crte, animacija, audio i video zapis, u razliitim ekstenzijama datoteka, i sl;
v) Latentnost elektronskih zapisa koja onemoguuje neposrednu
identifikaciju sadraja fizikog objekta koji uva dokaze;
g) Izuzetna osetljivost - lako se mogu otetiti, odnosno izmeniti, falsifikovati, sakriti, unititi ili na drugi nain uiniti neupotrebljivim. Stoga je neo16
phodna je brzina reagovanja organa gonjenja, ali i oprez i posebne mere
predostronosti neophodni prilikom rukovanja istima.
Polazei od osetljivosti, mogu se razlikovati tri kategorije elektronskih zapisa, odnosno podataka koji mogu predstavljati elektronske dokaze
17
u komjuterskoj ekscesnoj situaciji:
a) Prelazni podaci to su informacije koje se mogu izgubiti svaki
18
put nakon to se iskljui raunar. Iz razloga to postoji mogunost da se
ovakvi podaci bespovratno izgube poto raunar bude iskljuen, prikupljanju istih neophodno je postupiti na oprezan nain, to bi podrazumevalo da pre iskljuivanja raunara treba odmah ispitati, locirati i obezbe19
diti osetljive i ifrovane podatke;
15
Medijumi bi bili ili raunar ili spoljni nocioci memorije: disketa, disk, magnetna
traka i sl. spoljni nosioci memorije
16
U skladu sa kriminalistikim naelom brzine i operativnosti neophodno je odmah
po saznanju da je izvreno krivino delo, sprovesti odreene operativno- taktike radnje.
17
Preuzeto iz Izvetaja Interpola o digitalnim dokazima (Report on Digital Evidence) sa internet stranice http://www.interpol.int/public/Forensic/IFSS/meeting13/Reviews/Digital.pdf
18
Kao to su veze sa otvorenom radnom memorijom, memorijski rezidentni programi, itd.
19
Takvo iskljuivanje raunara je posebno osetljiva operacija, i zavisno od operativnog sistema, postoje dve mogunosti: da se raunar iskljui na klasian nain bez
523
b) Posebno osetljivi podaci - podaci koji su uskladiteni na hard di20

sku koji se lako mogu izmeniti;
v) Privremeno pristupani podaci - podaci koji su uskladiteni na
21
hard disku kojima se moe pristupiti samo u odreeno vreme.
Zbog prirode elektronskih zapisa i svih navedenih karakteristika,
njima se mora rukovati sa oprezom, uz primenu najsavremenijih saznanja
i metoda informacione tehnologije. Rukovanje elektronskim zapisima
podrazumeva sakupljanje, obezbeenje, dokumentovanje i tumaenje, a
ovaj proces naziva se kompjuterska forenzika ili digitalna forenzika (fo22
rensic computing).
Da bi elektronski zapisi uopte postali vidljivi i mogli biti upotrebljeni u krivinom postupku kao elektronski dokaz, neophodno je da se
izvri specifini uviaj od strane strunjaka upotrebom posebnih tehnika,
opreme i softvera.
4. Specifinosti uviaja
Ukoliko se pojave osnovi sumnje da je izvreno krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, organi unutranjih poslova preduzee
potrebne mere da se pronae uinilac krivinog dela, da se uinilac ili sauesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivinog dela i predmeti koji mogu posluiti kao dokaz, kao i da prikupe sva
obavetenja koja bi mogla biti od koristi za uspeno voenje krivinog
postupka. Po saznanju za izvreno kompjutersko krivino delo, uviajna
23
ekipa izlazi na lice mesta, da bi se proverili navodi u krivinoj prijavi
koja je najei izvor saznanja, te da bi se razjasnio sluaj i prikupili dokazi. Kada se izae na lice mesta, neophodno je isto na adekvatan nain
24
obezbediti da bi se mogao izvriti uviaj.
Uviajna ekipa treba da bude sastavljena od slubenih lica koja poseduju osnovna informatika znanja, kao i kompjuterskih strunjaka, posebno
straha da e se izbrisati dokazi o upadu, ili se raunar uopte ne sme iskljuivati, jer bi se
iskljuivanjem unitili dokazi o upadu, s obzirom da mogu biti ugraene i zamke za
unitavanje datoteka sa dokazima, ako se raunar iskljuuje po propisu.
20
Takav bi podatak bio npr. poslednje vreme pristupa loginu datoteke
21
Takvi bi podaci bili npr. ifrovani podaci.
22
B. Banovi, Elektronski dokazi, Revija za kriminologiju i krivino pravo, 2006.
god, 3/ 06, str. 224.
23
U sluaju kompjuterskih krivinih dela, lice mesta je odreeni centar za elektronsku obradu podataka
24
Da bi se obezbedilo lica mesta, neophodno je najpre preuzeti kontrolu nad raunarom i raunarskim sistemom, a moe se desiti da je neophodna i zabrana pristupa raunarskoj prostoriji i samim raunarima svim licima koja su radila na raunaru
524

25
onih koji dobro poznaju raunarske sisteme koje je potrebno ispitati. Da

bi kriminalistika obrada zapoela i da bi se odvijala kako treba, pre nego
to se pristupi uviaju nad raunarima, potrebno je prikupiti to vie podataka o vrsti raunarskog sistema, o raunarskoj opremi (hardveru), o kompjuterskim programima (softverima i operativnim sistemima) koji su korieni, o osiguranju podataka (konfiguraciji raunara uopte), a sve sa ciljem da bi se utvrdilo gde su traene informacije pohranjene i na koji nain
26
su obezbeene. Na osnovu ovih informacija, potrebno je odrediti i pozvati
adekvatne kompjuterske strunjake.
Prilikom uviaja treba u svakom konkretnom sluaju ispitati hardverske komponente, pretraiti kompjuterske datoteke i direktorijume, izraditi kopije podataka, te zatititi elektronske zapise koji mogu posluiti
kao dokaz.
Pretraivanje raunarskog sistema i pronalaenje relevantnih podataka, nije nimalo jednostavan niti brz postupak, te iz tih razloga esto nee
biti realizovan na licu mesta i u kratkom vremenskom periodu, ve e biti
neophodno da se kompjuterska oprema prenese u kompjutersku forenzi27
ku laboratoriju. Meutim, ve prilikom prvog pregleda raunara strunjak moe da identifikuje skrivena, nelocirana i izbrisana mesta koja treba gledati, znake koje treba traiti i dodatne izvore informacija za rele28
vantne dokaze.
U toku vrenja uviaja potrebno je prikupiti sve potrebne informacije o funkciji i organizaciji kompjuterskog centra, konfiguraciji, o tome
koji su podaci sadrani na kojim nosiocima informacija, nadlenostima
i zadacima osumljienog, proizvoau i tipu elektronskog raunarskog
ureaja, pogonskom sastavu i perifernim jedinicima, obrascima doku-
25
Zakon o krivinom postupku u st.1 l. 112 propisuje da organ koji obavlja uviaj
ili rekonstrukciju moe zatraiti pomo strunog lica kriminalistiko-tehnike, saobraajne ili druge struke, koje e, po potrebi, preduzeti i pronalaenje, obezbeivanje ili opisivanje tragova, izvriti potrebna merenja i snimanja, sainiti skice ili prikupiti druge
podatke
26
03, str. 31.
27
Veoma je vano, pri tom, privremeno oduzeti raunar sa prateom opremom uskladititi na bezbedno mesto, zatieno od uticaja okoline, posebno elektromagnetnih polja i obezbediti ga od neovlaenog pristupa, kako bi se sauvao, pre svega, integritet elektronskih dokaza.
28
Dodatni izvori informacija mogu biti ranije forme datoteka podataka (npr. Memos, Spreadsheets, ..) koje postoje na hard disku, ili u bekap mediju, ili razliito formatirane
verzije podataka (npr. .templets, .doc, .pdf i sl), bilo da su tako namerno formirane ili tretirane drugim aplikativnim programima (npr. Word processing, spreadsheet, e-mail, timeline, sheduling, graphic).
525
mentacije programa, papirima za tabeliranje, etiketama, magnetnim tra29

kama i priruniku organizacije, kao i ostalim nosiocima informacija
(medijumima).
Informacije se prikupljaju tako to se vre pretrage u samom raunaru - odnosno u datotekama (files) i direktorijumima (folders) u raunaru.
Meutim, prikupljanje relevantnih podataka nije nimalo lak zadatak, prvenstveno zbog ogromnog broja istih u samom kompjuteru. Kompjuterske datoteke i podaci mogu biti vidljivi, ali isto tako mogu biti sakriveni u
direktorijumu, ili ak pothranjeni na udaljenom serveru. Datoteka moe
biti zatiena ifrom, lano naslovljena, sauvana u neuobiajenom formatu, pomeana sa velikim brojem irelevantnih datoteka.
Kompjuterska datoteka se moe nalaziti kako u raunaru tako i na
spoljnom nociocu memorije (medijumu) trake, kartice, diskete, diskovi,
pa je potrebno pretraiti raunarske prostorije, ukljuujui i prostoriju za
skladitenje memorijskih medijuma, te oduzeti i pretraiti pronaene no30
sioce podataka. Takoe, kompjuterska datoteka esto moe egzistirati u
razliitim formama ranijih verzija, koje su jo dostupne na hard disku, ali
se poznavanjem lokacija njihovog postojanja i korienjem adekvatnih
alata za digitalnu forenziku, ak i izmenjeni formati istih podataka mogu
lako otkriti.
Otkrivanjem, analizom i rekonstrukcijom dokaza dobijenih iz kompjuterskih mrea, sistema, medija, perifernih ureaja, korienjem multidisciplinarnih znanja, kojima se omoguava reavanje krivinih sluajeva
bavi se digitalna forenzika.
5. Digitalna forenzika
Sutina i svrha digitalne forenzike je prikupljanje i analiza digitalnih
dokaza, odnosno informacija iz elektronskih zapisa koji se najee, kao
to smo videli, naleze u obliku datoteka (file).
Prikupljanje elektronskih/ digitalnih dokaza razlikuje se od tradicionalnih kriminalistiih tehnika. Tradicionalne tehnike su neadekvatne zbog
sledeih problema: Problema vezanih za nalaenje pristupa raunarskim
sistemima, nejasna priroda podataka, injenica da podaci mogu biti sauvani u povezanim sistemima, koji se ne nalaze u pretresanim prostorijama
29

03, str. 33.
30
Prirunik Nacionalnog Instituta pravde SAD: Forenizki pregled digitalnih dokaza: vodi za organe gonjenja (Forensic Examination of Digital Evidence: A Guide for Law Enforcement), preuzeto sa internet stranice:http://www.ncjrs.gov/pdffiles1/nij/199408.pdf
526

31
itd. Naime, za prikupljanje elektronskih/ digitalnih dokaza, neophodno

je korienje validnih i relevantnih metoda koje su tehnoloki osavremenjene, uz primenu specifinih informatikih znanja. Digitalna forenzika
koristi nauno izvedene i dokazane metode za identifikaciju, sakupljanje,
vrednovanje, analizu, interpretaciju, dokumentovanje, vetaenje, uva32
nje, rukovanje digitalnim podacima.
Kada se govori o tehnologiji koju digitalna forenzika koristi, pre
svega se misli na standardizovane hardver i softver alate za otkrivanje,
identifikaciju, validaciju, izvlaenje, oporavak i analizu digitalnih podata33
ka. Prilikom korienja pomenutih alata i tehnika, od forenziara se zahteva da koristi forenziki sterilne medijume, da vodi rauna o tome da se
sauva integritet orginalnih podataka, da oznai rezultate uviaja i analize, kopije elektronskih zapisa, tampane materijale, te da kontrolie, dokumentuje i uva elektronske zapise kao dokaze za krivini postupak.
Nije svaka datoteka dokaz. Neophodno je od identifikovanih datoteka prepoznati relevantne, te ih izdvojiti i analizirati, to , meutim, esto
nee biti lak zadatak. Izvrilac krivinog dela najee pokuava da nakon dela uniti sve dokaze koji bi govorili o njegovoj aktivnosti, pa tako
neki podaci predstavljaju objekt brisanja. Takoe, u raunaru je mogue
datoteke sakriti, obrisati, kompresovati, ili sauvati u delu hard diska koji
34
obino nije vidljiv u operativnom sistemu.
Pre nego to se pristupi prikupljanju elektronskih dokaza neophodno
je najpre zatititi raunar i napraviti radnu i referentnu sliku- kopiju celog
35
hard diska, bit po bit u .dd ekstenziji primenom alata kao to su Nelson,
36
Phillips, Enfinger& Steuart i sl. Ta slika je identina kopija originalu
hard diska i na njoj e se vriti sve ostale radnje prikupljanja i analize
elektronskih zapisa, podataka i sadraja. Takoe, forenziar oporavlja (recover) sve, ili to je mogue vie izbrisanih datoteka, otkriva skrivene sa-
31
Z.oki i dr, Problemi pribavljanja, obezbeivanja i korienja dokaza u elektronskoj formi, od znaaja za krivini postupak, Teki oblici kriminala, Beograd 2004.god,
str.143.
32
D. Berm, Computer forensic analysis in a virtual environment, International journal of digital evidence, fall 2002, vol. 6, issue 2, preuzeto sa internet stranice www.ijde.org
33
Npr. Microsoft Virtual PC 2007, VMWare softvare tools range 2007, QEMU
34
Vol. 12, No. 2, stp. 283.
35
. dd ekstenzija ( skraenica od "dataset definition") predstavlja ekstenziju u Uniks
programu, ija je osnovna svrha kopiranje i uvanje neobraenih podataka.
36
D. Berm, Computer forensic analysis in a virtual environment, International journal of digital evidence, fall 2002, vol. 6, issue 2, preuzeto sa internet stranice www.ijde.org
527
draje ( npr. u linuks operativnom sistemu to su swap i slack ), pristupa

37
sadraju zatienih i ifrovanih datoteka .
Digitalni forenziar e prilikom prikupljanja i analize prikupljenih i
izdvojenih datoteka i podataka iskorisititi sve ove mogunosti, i pokuae
da povrati takve podatke i da njihovom analizom ustanovi da li predstavljaju dovoljno dobar dokaz za upotrebu u krivinom postupku. Postoje dva
38
koraka u povraaju podataka: hardverski i softverski. Hardverski aspekt
nije obavezan i sprovodi se samo u sluaju oteenja medijuma na kome se
nalaze podaci. Svaka od operacija zamene defektnog hardvera mora se izvriti u potpuno sterilnom okruenju, te i najmanja kontaminacija moe
imati za rezultat trajni gubitak podataka. Softverski deo je dosta laki jer
softver nakon pokretanja trai podatke i u zavisnosti od njihovog stanja na
medijumu uspeva da ih rekonstruie i povrati.
Dakle, cilj postupanja forenziara je naime da sakupi sve relevantne
elektronske dokaze i analizira ih. Nakon toga, tampa relevantne dokaze
ako nisu obimni, sastavlja izvetaj o rezultatima analize, rekonstruie do39
gaaj/ napad i obezbeuje ekspertsko miljenje/ vetaenje. Neophodno
je da pomenute tehnike i alate kompjuterske forenzike primenjuje strunjak iz te oblasti kako ne bi dolo do oteenja dokaza i smanjenja njihove upotrebljivosti na sudu, s obzirom da pronalaenje skrivenih i obrisanih podataka ili snimanje stanja memorije nee mnogo znaiti ukoliko ne
postoji sposobnost strunjaka koji sprovodi te tehnike da na pravilan nain interpretira rezultate do kojih je doao.
6. Rukovanje elektronskim zapisima

Kao to smo utvrdili, da bi se uopte dolo do elektronskih zapisa
koji bi se mogli koristiti u krivinom postupku, sprovodi se kompjuterski uviaj koji obuhvata postupak dolaenja do podataka i utvrivanja
vremena kada su bili uneti, modifikovani, distribuirani, korieni, uskladiteni, sklonjeni, kao i utvrivanje vremena kada su datoteke bile kreirane, postavljene, popunjavane sadrajem, modifikovane ili kada im se pri40
stupilo.
37
M. Mayers, Computer forensics: the need for standardization and certification, International journal of digital evidence, fall 2004, vol. 3, issue 2, preuzeto sa internet
stranice www.ijde.org
38
Prirunik Nacionalnog Instituta pravde SAD: Forenizki pregled digitalnih dokaza: vodi za organe gonjenja ( Forensic Examination of Digital Evidence: A Guide for Law Enforcement ) , preuzeto sa internet stranice:http://www.ncjrs.gov/pdffiles1/nij/199408.pdf
39
Op.cit.
40
Problem nastaje kada su u pitanju raunari koji su umreeni i kada postoji vei
broj lica koji mogu biti potencijalni poinioci krivinih dela. Pri utvrivanju ovih vrem-
528
Kada govorimo o rukovanju elektronskim zapisima, treba napomenuti da se podaci u elektronskim zapisima u vidu datoteka i direktorijuma
najpre prikupljaju, nakon ega se pristupa ispitivanju istih.
Prilikom rukovanja elektronskim zapisima ni u kom sluaju ne sme
se nita menjati u raunarima sa kojih se u procesu prikupljanja elektronskih zapisa sakupljaju digitalni podaci, a naroito treba voditi rauna o
41
sledeem:
pre, u toku i posle uzimanja digitalnih zapisa ni jedna preduzeta
42
akcija ne sme da dovede do izmene digitalnog zapisa;
radnje preduzete da bi se obezbedili i prikupili digitalni zapisi ne
43
bi trebalo da utiu na integritet zapisa kao dokaza;
radnje preduzete da bi se obezbedili i prikupili digitalni zapisi,
kao i samo ispitivanje zapisa treba da obavljaju lica obuena za tu svrhu,
koja su pri tom odgovorna za sve aktivnosti u odnosu na digitalne podatke;
aktivnosti koje se odnose na prikupljanje, ispitivanje, pohranjivanje, prenos elektronskih zapisa treba da su dokumentovane i sauvane, da
ih je mogue kontrolisati i da budu raspoloive za stavljanje na uvid, bilo
kojoj zainteresovanoj strani u postupku;
originalni zapis treba biti sauvan u originalnom ili to priblinijem
stanju kao u momentu pronalaenja. Ako je uopte mogue, potrebno je napraviti preciznu kopiju (sliku) originala, da bi se na kopiji vrilo ispitivanje i
na taj nain sauvao i zatitio integritet originala;
kopije podataka napravljenih u svrhu ispitivanja trebaju biti krei44
rane na forenziki sterilnom medijumu;
45
svi zapisi moraju biti propisno oznaeni i dokumentovani.
enskih serija i ogranienja razvijeni su posebni alati ije korienje je od izuzetne vanosti
za obezbeivanje relevantnih podataka.
41
D. Pettinari, Handling Digital Evidence from Seizure to Court Presentation, IOCE conference 2000, preuzeto sa internet stranice http://www.ioce.org
42
Ouvanje integriteta podrazumeva da se prilikom sveukupnog rukovanja sa zapisima (a naroito prilikom u toku procesa prikupljanja i analize) mora voditi rauna da ni
jedan mogui zapis ne bude oteen, uniten ili kompromitovani na neki nain, da se ni jedan mogui kompjuterski virus ne sme ubaciti u ispitivani raunar, da se sa izuzetim i potencijalno relevantnim zapisima propisno manipulie i da se isti tite od eventualnih oteenja.
43
Prikupljeni elektronski zapisi moraju se uvati od tetnih uticaja koji mogu dovesti do oteenja: toplote, hladnoe, vode, dejstva magneta, itd. Takoe, svaku datoteku trebalo bi bekapovati i uskladititi sa digitalnim potpisom.
44
Sterilan je onaj medijum ili disk na kome prethodno nije bilo podataka; trebalo bi
da bude potpuno ist, bez virusa i oteenja.
529
6.1. Prikupljanje elektronskih zapisa

Prikupljanje elektronskih dokaza podrazumeva traenje, prepo46
znavanje i dokumentovanje elektronskih zapisa. Elektronski zapisi
su, po prirodi, krhki i mogu se veoma lako izmneniti, otetiti ili unititi ako se njima nepaljivo/ nepropisno rukuje. Iz tih razloga se preduzimaju posebne mere predostronosti da bi se elektronski zapisi sauvali, jer bi ih propusti u toku prikupljanja mogli uiniti neupotrebljivim, a propusti u toku analize prikupljenih zapisa bi mogli navesti na
pogrean zakljuak.
U fazi prikupljanja dokaza preduzimaju se sledei koraci: iskljuuje se raunar; stvara se fizika slika ( kopija) hard diska i svih dru47
gih medijuma, ili se privremeno oduzima raunarski sistem; oznaavaju se i pakuju sve komponente raunarskog sistema; raunarski si48
stem se prenosi u forenziku laboratoriju za analizu. U svakom sluaju pristupa se pretraivanju raunara/ raunarskog sistema na licu
mesta, ali je nekada neophodno oduzimanje i odnoenje raunara i
49
pratee opreme. Pronaene spoljne nosioce podataka treba koristiti
tako to se originali oduzimaju kao dokazni materijal, a prave se kopi50
je istih.
Sa kompjuterskom opremom moe se postupati na vie naina: pretraiti raunar i izraditi fiziku kopiju pojedinanih datoteka; pretraiti raunar i izraditi elektronsku kopiju pojedinanih datoteka; formirati mir51
ror-image elektronske kopije celog ureaja na licu mesta, da bi se isti
45
Nabrojani su principi Meunarodne organizacije za kompjuterske dokaze, preuzeti sa internet stranice : http://www.ioce.org
46
B. Banovi, Kompjuterski kriminalitet i zatita linosti, Bezbednost, 2003. god,
1/ 03, str. 37.
47
Stvara se elektronska kopija, tzv. Fizika ili mirror kopija niza bitova primenom odgovarajuih forenzikih softverskih alata - hard disk se klonira
48
Prirunik Nacionalnog Instituta pravde SAD: Forenizki pregled digitalnih dokaza: vodi za organe gonjenja (Forensic Examination of Digital Evidence: A Guide for Law Enforcement
), preuzeto sa internet stranice:http://www.ncjrs.gov/pdffiles1/nij/199408.pdf
49
Sakupie se i analizirae se svi flopi diskovi otkriveni na lokaciji osumnjienog
raunara. Isto tako, sakupie se svi tampani materijali, rukopisi, zabeleke, trake, CD
ROM - ovi ili drugi materijali, koji mogu ukazati na rasvetljavanju spornog dogaaja.
50
Najee se prave dve kopije: jedna koja bi sluila kao rezervni dokaz, dok bi se
druga koristila za neophodne analize.
51
Formira se elektronska kopija, klon, celog elektronskog ureaja, da bi se isti pregledao van lica mesta.
530
pregledao van lica mesta; oduzeti celokupnu opremu, odneti iz prostorije

52
i pregledati sadraj raunara i opreme van lica mesta.
Razlog zbog kog se pristupa kopiranju, tj. kloniranju datoteka ili
celog raunarskog sistema jeste priroda datoteka, tj. elektronskih zapisa njihova latentnost i osetljivost. Podaci mogu se veoma lako izmeniti, unititi ili na drugi nain uiniti neupotrebljivim, pa je nuno nainiti kopiju da bi se izbeglo postupanje na originalu. Kada je re o
elektronskim zapisima, tehnologija je omoguila kreiranje kopija koje
su u svakom smislu verne originalu. U ovom sluaju prezentovanje
kopije je u principu prihvatljivo uprkos postojanju i dostupnosti originala. U praksi bi se ak moda i preferiralo prezentovanje kopija zbog
otklanjanja svake sumnje u mogunost izmene originala, a s tim u vezi
bi i tampani oblik digitalnog dokumenta mogao smatrati validnim,
osim u sluaju u kome on ne moe prikazati sve informacije neophodne za postupak.
Dakle, da bi se elektronski zapisi datoteke i direktorijumi - uopte
mogli smatrati dokazom, najpre iste treba prikupiti, pa potom ispitivati.
Kad god je mogue, ispitivanje ne bi trebalo da se sprovodi na originalnoj
datoteci. Najbolje je ispitivanje sprovoditi na kopiji originalne datoteke, a
original bi trebalo da bude steen na nain koji titi i uva integritet elektronskog zapisa. Ukoliko, forenziar ne poseduje kopiju datoteke, tj. elektronskog zapisa, onda on ne moe izdvojiti podatak iz datoteke niti izvesti
potrebne zakljuke, jer bi se u sluaju da se analizi i tumaenju zapisa
53
pristupi na originalu datoteke, moglo posumnjati u njihov integritet.
Dakle, kada se informacije u vidu elektronskih zapisa prikupe ili pohrane, pristupa se ispitivanju istih.
6.2. Ispitivanje elektronskih zapisa

Cilj ove faze rukovanja sa izdvojenim elektronskim zapisima jeste da se
isti izdvoje i analiziraju, te da se identifikuju digitalni dokazi i rekonstruie dogaaj. Zapravo, ispitivanje se svodi na analizu izdvojenih elektronskih zapisa,
pri emu se izdvajanje odnosi na oporavak (recovering) datoteka i podataka iz
medijuma, a analiza na iznalaenje mogueg znaaja i znaenja tih datoteka i
podataka, te njihovo dovoenje u loginu i korisnu vezu.
52
Ukoliko je hardver sam po sebi dokaz da je izvreno krivino delo, isti se oduzima i pregleda van lica mesta. Ukoliko je hardver samo nosilac datoteka koje predstavljaju
dokaze, pravi se kopija hard diska i analize se vre na toj kopiji.
53
Digitalni istraivanja uglavnom se oslanjaju na podatke koji se nalaze na hard disku, dok u sluaju istraivanja upada u raunar, dodatne izvore informacija predstavljaju
podaci koji su prikupljeni iz mrenog saobraaja, kao i nestabilne memorije.
531
Treba jo jednom napomenuti da se prilikom ispitivanja prikupljenih

54
elektronskih zapisa koristi skup forenzikih tehnika i alata i primenjuju
se stroge nauno izvedene metode, a kao to smo prikazali, primat u procesu rukovanja elektronskim zapisima imaju nauna saznanja i dostignua kompjuterske/ digitalne forenzike.
Prilikom ispitivanja bi bilo korisno postupati u sledeim koracima:
1. priprema;
2. izdvajanje datoteka i podataka ( elektronskih zapisa);
3. analiza izdvojenih datoteka i podataka ( elektronskih zapisa);
4. donoenje zakljuka.
1. korak- priprema: Pre nego to se pristupi analizi prikupljenih
podataka, trebalo bi pripremiti radni direktorijum na medijumu na koji e
se izdvojiti datoteke i podaci.
2. korak - izdvajanje datoteka i podataka: Postoje dva vida izdvajanja datoteka i podataka: fiziko i logiko izdvajanje (ekstrakcija). Pod
fizikom ekstrakcijom podrazumeva se identifikacija i oporavak svih podataka na hard disku, bez obzira na sistem datoteka, a metodi se mogu
odnositi na pretragu kljunih rei, pretragu nekorienog prostora na hard
55
disku, i slino. Logika ekstrakcija podrazumeva identifikaciju i oporavak datoteka i podataka na osnovu instaliranog operativnog sistema, sistema datoteka i / ili programa. Ova faza izdvajanja podataka i datoteka iz
hard diska zasnovana je na sistemu datoteka koji je prisutan na disku, a
moe da obuhvati i aktivne datoteke, ali i izbrisane datoteke, zatiene
datoteke, kao i prostor nerasporeenih datoteka.
Na osnovu ovakvog izdvajanja datoteke mogu se utvrditi sledei podaci: struktura direktorijuma, atributi datoteke, ime datoteke, datum i vreme kreiranja/ izmena datoteke, veliina datoteke, lokacija datoteke. Takoe, moe se postii sledee: izdvajanje datoteka na osnovu imena i ekstenzije datoteka, zaglavlja datoteke, sadraja datoteke i mesta na hard disku;
izdvajanje nedodeljenog prostora; povraaj obrisanih datoteka; izdvajanje
datoteka koje su zatiene lozinkom, ifrovane ili kompresovane.
3. korak - analiza izdvojenih datoteka i podataka: Analiza podataka je proces tumaenja izdvojenih podataka sa ciljem da se utvrdi
njihov znaaj za konkretan sluaj. Primera radi, predmet analize mogu
biti sledei podaci: vremenski okvir, sakrivene datoteke, programi i da56
toteke.
54
O. Kerr, Digital evidence and new criminal procedure, Colubmia law review,
2005, Vol.105, No.1 , str. 292.
55
Vol. 12, No. 2, str. 281.
56
Op.cit, stp. 285.
532
Analiza vremenskog okvira. Odreivanje vremena nekog dogaaja u

raunarskom sistemu moe biti od koristi za utvrivanje ko se od korisni57
ka u datom trenutku sluio raunarom.
Analiza sakrivenih datoteka. Datoteke mogu biti sakrivene u raunarskom sistemu. Analiza sakrivenih datoteka moe biti korisna u otkrivanju i oporavljanju ( recovering ) takvih datoteka. Metode koje se mogu koristiti su: povezivanje zaglavlja datoteke sa odgovarajuim ekstenzijama, da bi se identifikovali pogreni spojevi ije prisustvo moe ukazati
da je korisnik namerno sakrio podatke; pristup svim datotekama koje su
zatiene lozinkom, ifrovane ili kompresovane, a to moe da ukae na
58
pokuaj da se datoteke prikriju od pristupa neovlaenog korisnika; pristup u podruje zatieno za korisnika-domaina (host-protected area
59
HPA ) - samo postojanje ovakvog prostora koje je korisnik kreirao, kao i
prisustvo podataka u istom, moe da ukae na pokuaj da se prikriju odreeni podaci; i slino.
Analiza programa i datoteka. Mnogi od identifikovanih programa i
datoteka mogu da sadre informacije relevantne za uviaj i daju uvid u
60
sposobnost sistema i znanja samog korisnika. Rezultati ove analize mogu da ukau na to koje dodatne korake treba preduzeti u daljem postupku
61
izdvajanja i analize podataka .
4. korak - donoenje zakljuaka: Nakon analize koja podrazumeva
utvrivanje dokazne vrednosti pojedinih elektronskih zapisa za konkretan
62
sluaj, pristupa se izvoenju zakljuaka. Pojedinani rezultati bilo kog
od ovih koraka ne mogu biti dovoljni da bi se izveo taan zakljuak. Tek
kada se rezultati pojedinih faza posmatraju kao celina, moe se sklopiti
57
Dve metode koje se mogu koristiti su: 1) pregled oznake vremena i datuma u sistemu datoteka (ovakvom analizom moe se utvrditi npr. trenutak kada je sadraj datoteka
poslednji put izmenjen ); 2) pregled prijavljivanja u sistem i aplikaciju ( ispitivanje sistema sigurnosti moe da ukae na evidencije kada je i koji korisnik raunara koristio kombinaciju korisniko ime/ lozinka da bi se prijavio u sistem ).
58
Lozinka sama po sebi moe biti relevantna kao i sadraj datoteke.
59
Host-protected area predstavlja skriveni zatieni prostor, odnosno oblast hard
diska koja normalno nije vidljiva u operativnom sistemu
60
Morris R., Evidence, International review of law computers& technology, 1998,
Vol. 12, No. 2, stp. 293.
61
Neki od primera analize programa i datoteka su: pregled imena datoteke, ispitivanje sadraja datoteke, utvrivanje broja i tipa operativnog sistema; povezivanje datoteke sa instaliranom aplikacijom; ispitivanje veza izmeu datoteka ( npr. e-mail datoteke i
priloga e-pote), prepoznavanje nepoznatih tipova datoteka da se utvrdi njihova vrednost
za istragu, ispitivanje korisnikovih konfiguracionih podevanja itd.
62
B. Banovi, Kompjuterski kriminalitet i zatita linosti, Bezbednost, 2003. god,
1/03, str. 37.
533
kompletna slika stvari, rekonstruisati dogaaj i izvesti pravi zakljuak. Na

taj nain elektronski zapisi koji su bili izdvojeni i analizirani, mogu posluiti kao dokaz i biti kao takvi prezentovani u krivinom postupku.
7. Zakljuna razmatranja
Razvoj informacionih tehnologija, neminovno otvara prostor i skoro
neverovatne mogunosti za zloupotrebe u virtuelnom prostoru. Sve vei
broj kriminalaca koristi raunare i raunarske mree, te ukoliko organi otkrivanja i gonjenja ne budu u dogledno vreme struno osposobljeni u vezi
sa tehnikim i pravnim pitanjima oko elektronskih zapisa kao svojevrsnih
digitalnih dokaza, rezultat bi mogao biti da se isti previde, te da se prikupe na neispravan ili analiziraju na neodgovarajui nain, ime bi se onemoguilo njihovo korienje u krivinom postupku.
Da bi se u takvom virtuelnom okruenju otkrilo, razjasnilo i dokazalo odreeno krivino delo, neophodno je poznavanje najnovijih dostignua informacione tehnologije, jer samo primena istih u krivinom postupku moe organe gonjenja uiniti ravnopravnim sa poiniocima krivinih
dela. Stoga bi prvi korak morao biti razumevanje prirode elektronskih zapisa u raunaru i naina na koji se mogu upotrebiti da bi se dokazalo izvrenje krivinih dela u vezi sa raunarima i raunarskim sistemima/ mreama.
534
Milana Pisari, Junior Assistant

Electronic Records As Digital Evidence

Abstract
Fast development of computer and computer networks has created
and is creating a whole new world for us. Computer networks enable
easier and faster way of communication, faster transfer of information
and business activities, accompanied by the enormous flow of digital data
in electronic form (computer) records. These data may appear in the form
of text, images and voice, and can be displayed on a computer screen or
printed. Data as electronic records which are stored in computer in form
of files and folders, or transmitted via computer - can be crucial evidence
in detecting and proving the various misuses of information technology.
Key words: digital data, data as electronic records, misuses of information technology, digital forensic, computer crime, detecting and proving of computer crimes
535
536
Pregledni lanak
639.2:339.1]:061.1EU
Luka Baturan, saradnik u nastavi

NASTANAK I RAZVOJ ZAJEDNIKE POLITIKE

RIBARSTVA EVROPSKE UNIJE DO
REFORMI 2002. GODINE
Saetak: Iako je u trenutku nastanka Evropske Ekonomske Zajednice 1957. godine zajednika politika ribarstva predviena samo kao deo
zajednike poljoprivredne politike, ona se od uvoenja 1970. godine pa
na dalje razvijala samostalno. Zajednika politika ribarstva je u svom
razvoju prola kroz vie faza. Prva koja je trajala od trenutka potpisivanja Rimskog ugovora o EEZ 1957. godine do 1970. godine. Nju karakteriu intenzivni pregovori evropskih partnera oko formulisanja osnovnih
elemenata zajednike politike. Od 1971. do 1982. godine zajedniku politiku ribarstva ine zajednika strukturna politika i zajedniko trite proizvodima ribarstva. U periodu od 1983. do 1992. godine razvijaju se zajednika kontrolna politika i zajednika politika zatite ribljeg fonda. Od
1993. do reformi iz 2002. godine pokuava se zaustaviti drastino smanjivanje ribljih resursa u morima kroz unapreenje politike zatite ribljeg
fonda i strukturne politike, a reformie se i finansiranje zajednike politike ribarstva.
Kljune rei: zajednika politika ribarstva, Evropska Unija, Evropska Ekonomska Zajednica, Rimski ugovor, zajednika poljoprivredna politika, zajednika strukturna politika, zajednika organizacija trita
1. Uvod
Usled borbenih dejstava tokom Drugog svetskog rata znaajno je
smanjen intenzitet ribarstva u evropskim morima. Nakon rata, otpoinje
period intenzivnog ribarenja praen uveanjem ribarskih flota evropskih
537
Luka Baturan, Nastanak i razvoj zajednike politike ribarstva... (str. 537557)
zemalja. Nekontrolisano ribarstvo imalo je za posledicu da su ulovi ribe

do 60-tih godina 20. veka bili toliko veliki da su pretili da ugroze opstanak pojedinih ribljih vrsta. Na primer, sredinom 50-tih godina 20. veka
prosean godinji ulov haringe u vodama Severnog mora kretao se izmeu 600.000 i 700.000 tona, da bi do sredine 60-tih dostigao cifru od ak
oko 1.400.000 tona godinje. Kao posledica prekomernog i nekontrolisanog lova, fond haringe je toliko smanjen da je poetkom 70-tih godina
prosean godinji ulov spao na svega 500.000 tona, a 1977. godine na kri1
tinih 150.000 tona.
est drava lanica Evropske Ekonomske Zajednice (EEZ) predvidele su voenje zajednike politike kad je sektor ribarstva u pitanju. Zajednika politika u oblasti ribarstva bila je zamiljena samo kao deo zajednike poljoprivredne politike, ali se zbog specifinosti ribarskih proizvoda u odnosu na ostale poljoprivredne proizvode teko mogla razvijati u
zadanim okvirima zbog ega je imala samostalan razvoj te je vremenom,
udaljavajui se od svojih korena evoluirala u posebnu politiku Zajednice.
2. Period od 1957. do 1970. godine

Pravni osnov za uvoenje zajednike politike ribarstva Evropske zajednice predstavlja Ugovor o Evropskoj Ekonomskoj Zajednici potpisan
2
u Rimu 25. marta 1957. godine . Meutim, ovim Ugovorom zajednika
politika ribarstva drava lanica predviena je samo kao deo zajednike
poljoprivredne politike.
U delu III Ugovora kojim su ustanovljene zajednike politike
3
EEZ, Poglavlje II, lanovi 38-47 su se odnosili na zajedniku poljoprivrednu politiku i stvaranje zajednikog trita poljoprivrednih proizvoda. lan 38. st. 1 Rimskog ugovora propisuje da su poljoprivreda i
trgovina poljoprivrednim proizvodima obuhvaeni zajednikim tritem. U nastavku istog stava navedeno je da se pod poljoprivrednim
proizvodima podrazumevaju proizvodi ratarstva, stoarstva i ribarstva,
kao i proizvodi prvog stepena prerade koji su u neposrednoj vezi sa
tim proizvodima. U aneksu II Rimskog ugovora, data je lista svih
Leigh, Michael (1983), European Integration and the Common Fisheries Policy,
Breckenham UK, Croom Helm Ltd, str. 10
2
U Rimu su tog dana potpisana dva ugovora: Ugovor o EEZ i Ugovor o Evropskoj Zajednici za Atomsku Energiju. U nastavku teksta, termin Rimski ugovor odnosie
se samo na Ugovor o EEZ.
3
lanovi 38- 43. i 46. postaju 1992. godine lanovi 33-38. Amsterdamskog ugovora, dok su lanovi 44, 45. i 47. Rimskog ugovora brisani jer su oznaeni kao prevazieni. U ovom radu e biti koriena prvobitna numeracija iz 1957. godine.
538
proizvoda na koje se odnose odredbe o zajednikoj poljoprivrednoj

politici, kako je to i predvieno lanom 38 st. 3 Ugovora. Na toj listi,
nalaze se pored ostalih ribe, ljuskari i mekuci, ime je nesumnjivo
predvien razvoj zajednike politike ribarstva u okviru zajednike poljoprivredne politike.
Ciljevi koje treba postii zajednikom poljoprivrednom politikom
propisani su u lanu 39:
a) poveanje produktivnosti u poljoprivredi unapreenjem tehnikog
razvoja, racionalizacijom poljoprivredne proizvodnje i optimalnim korienjem faktora proizvodnje
b) obezbeenje odgovarajueg ivotnog standarda poljoprivrednog
stanovnitva, posebno putem poveanja zarada zaposlenih u poljoprivredi
c) stabilizacija trita
d) garantovanje snabdevanja
e) obezbeivanje snabdevanja potroaa po razumnim cenama
Meutim, s obzirom na mnoge specifinosti koje proizvodi ribarstva
imaju u odnosu na ostale poljoprivredne proizvode, propisane ciljeve je
neophodno tumaiti u posebnom kontekstu.
lan 40 Ugovora govori o modelima organizovanja zajednikog trita poljoprivrednih proizvoda. Tako, zajedniku organizaciju je, u zavisnosti od proizvoda na koji se odnosi, mogue postii bilo putem zajednikih pravila konkurencije, bilo putem koordinacije nacionalnih trita,
bilo stvaranjem zajednike evropske trine organizacije. Takoe, navodi
se da se za stvaranje zajednike organizacije poljoprivrednih trita mogu
koristiti sve neophodne mere, meu kojima su pobrojane: regulisanje cena poljoprivrednih proizvoda, pomo u njihovoj proizvodnji i prometu,
skladitenje, kao i zajedniki reim uvoza i izvoza.
Zabranjena je svaka diskriminacija proizvoaa i potroaa, a da bi
se ispunili zacrtani ciljevi, predviena je mogunost osnivanja razliitih
4
garantnih fondova za pomo poljoprivredi.
Ugovor je prepustio Savetu i Komisiji da svojim odlukama konkretno urede nain funkcionisanja zajednikog trita, samo uopteno definiui kriterijume kojih se ova tela imaju pridravati. U lanu 43 propisuje
se postupak stvaranja zajednike organizacije trita. Neposredno nakon
stupanja na snagu Ugovora, Komisija treba da sazove konferenciju drava lanica na kojoj e se utvrditi postojee stanje u oblasti poljoprivrede i
potrebe drava lanica u toj oblasti, te formulisati osnovne smernice za
stvaranje zajednike poljoprivredne politike. Nakon to pribavi miljenje
Rimski ugovor, l. 40 st. 3
539
Ekonomskog i socijalnog komiteta, Komisija e u roku od najvie dve

godine od stupanja na snagu Ugovora podneti predlog za izradu i sprovoenje zajednike poljoprivredne politike. Nakon razmatranja predloga,
Savet donosi odluku o sprovoenju zajednike poljoprivredne politike
kvalifikovanom veinom.
Predvieno je da e zajednika poljoprivredna politika biti uvedena
u etapama, a najkasnije do kraja prelaznog perioda, to e rei do 31. de5
cembra 1969. godine.
2.1. Pregovori o uvoenju zajednike politike ribarstva

Iako je za skoro sve poljoprivredne proizvode zajednika politika
uvedena i pre propisanog roka, to se nije desilo za proizvode ribarstva.
Razlog za odugovlaenje kad je u pitanju uvoenje zajednike politike u
ovoj oblasti jesu pre svega razliita shvatanja drava lanica u pogledu
naina voenja politike ribarstva.
U trenutku potpisivanja Rimskog ugovora, drave estorice su vodile razliite politike ribarstva. SR Nemaka i Holandija su se strogo drale
neintervencionistike politike kada je u pitanju ribarstvo. One su imale
dobro razvijene i konkurentne ribarske industrije, koje su dobro funkcionisale bez obzira to je trgovina sveom ribom u tim zemljama bila potpuno nezatiena carinama. Te drave su smatrale da e dalja liberalizacija na nivou zajednice pogodovati njihovim ribarskim industrijama koje su
bile konkurentne u odnosu na one u Francuskoj i Italiji.
Sa druge strane, Francuska i Italija vodile su protekcionistike
6
politike u oblasti ribarstva . One su nastojale da teret modernizacije i
prestrukturiranja svojih ribarskih industrija prebace na budet Zajednice. Zbog toga su se Francuska i Italija zalagale za voenje intervencionistike politike Zajednice u oblasti ribarstva (po uzoru na zajedniku
poljoprivrednu politiku), koja bi omoguila da se finansijskom podrkom i garantovanjem visokih cena ribarskih proizvoda, kao i kontrolom uvoza tih proizvoda iz treih zemalja, ubrza razvoj njihovih ribarskih industrija.
Poputajui francuskom i italijanskom uticaju, Komisija 1966. godine podnosi izvetaj o situaciji u sektoru ribarstva drava lanica EEZ i
osnovne principe zajednike politike. Osnovna ideja koju je Komisija
Ibid. Art. 40 (1)

Francuska je svoje proizvoae svee ribe titila od spoljne konkurencije carinama ija je stopa 1966. godine iznosila 15%. Leigh 1983, str. 23
6
540
promovisala u izvetaju bila je zajedniko upravljanje itavim sektorom

ribarstva, kao i uvoenje principa jednakog tretmana ribarskih brodova
drava lanica EEZ na svim morima na kojima se prostire suverenitet tih
drava.
Izvetaj Komisije iz 1966. godine predstavljao je osnuvu za dalje rasprave na nivou estorice kada je sektor ribarstva u pitanju. Meutim,
razliit stepen ureenosti i konkurentnosti ribarskih industrija drava lanica, kao i strateka razmimoilaenja po pitanju potrebe i stepena dravne
intervencije, onemoguavali su postizanje bilo kakvog dogovora o zajednikoj politici u sektoru ribarstva.
Ipak, u trenutku kada je izgledalo da su pregovori zapali u orsokak, desio se preokret koji je ubrzao pregovore te uinio izvesnim postizanje sporazuma. Naime, u to vreme su trebali da otponu pregovori o
pristupanju Velike Britanije, Danske, Irske i Norveke Zajednici. U pitanju su pomorske drave bogate ribljim fondom, koje su u to vreme
imale velike i razvijene ribarske industrije. Postizanje sporazuma pre
pristupanja ovih kandidata Zajednici, stavio bi novoprimljene lanice
pred svren in, te bi one, primorane na prihvatanje celokupnog acquis
communautaire, morale prihvatiti i odredbe o zajednikoj politici ribarstva. Ukoliko se dogovor ne postigne u tom roku, bilo je za oekivati da
e se i ove zemlje aktivno ukljuiti u kreiranje zajednike politike u
ovom sektoru, to bi moglo znaiti usvajanje reenja koja bi bila dosta
nepovoljnija po stare lanice.
Shvatajui da bi mogli imati velikih problema ukoliko blagovremeno ne postignu kompromis, drave estorice poputaju u svojim stavovima. Konaan dogovor postignut je 30. juna 1970. godine, a na osnovu
njega, 20. oktobra 1970. godine Savet donesi dve uredbe koje se odnose
na zajedniku strukturnu politiku u sektoru ribarstva i na osnivanje zajednikog trita.
3.1. Zajednika strukturna politika

7
Uredba br. 2141/70 od 20. oktobra 1970. godine odnosi se na uvoenje zajednike strukturne politike, kojom se kordiniraju strukturne politika drava lanica u sektoru ribarstva, a to je bio preduslov za uvoenje
zajednikog trita ribarskih proizvoda. Njen cilj, istaknut u lanu 1 jeste
postizanje harmonizacije i izbalansiranog razvoja ribarskih industrija uz
Council Regulatin 2141/70 of the Council of 20 October 1970 laying down a

Common Structural Policy for the Fishing Industry OJ L236, 27.10.1970, p. 1-4
541
racionalno korienja biolokih resursa mora i unutranjih voda drava

lanica EEZ, prilikom ega bi trebalo voditi rauna i o interesima stanovnitva koje direktno zavisi od ribarstva, a kojem se mora obezbediti odgovarajui ivotni standard.
Uredbom je utvreno pravilo jednakog tretmana ribarskih plovila
svih drava lanica na morima na kojima se prostire suverenitet tih dra8
va. Drave lanice su dune da osiguraju jednake uslove za pristup i korienje ribljeg fonda svim ribarskim plovilima koja viju zastavu neke od
drava lanica EEZ i koja su registrovana na teritoriji Zajednice. One su
dune da obaveste ostale lanice i Komisiju o postojeem zakonodavstvu
9
koje se odnosi na ribarstvo u morima, kao i o svim namerama promene
10
postojeih reenja.
Od pravila jednakog tretmana dozvoljeno je jedno odstupanje. U pojasu irine najvie 3 nautike milje od osnovne linije drava lanica moe
ograniiti odreenu vrstu ribolova ukoliko stanovnitvo naseljeno u konkretnom priobalnom regionu direktno zavisi od ribolova, ali najvie u periodu od pet godina od stupanja na snagu ove Uredbe. Prostor u kome se
na ovaj nain ograniava ribolov odreuje Savet kvalifikovanom veinom
11
na predlog Komisije.
U sluaju prekomernog izlova ribe koji preti da ugrozi riblji fond u
odreenom podruju, Savet ima ovlaenje da preduzme mere kojim se
ograniava lov odreene vrste ribe, u odreenom prostoru, u odreenom
12
periodu godine i odreenim metodima i sredstvima.
Uredba 2141/70 dala je peat daljem razvoju zajednike politike ribarstva. Uvoenjem principa jednakog tretmana ribarskih plovila, riblji
fond drava lanica praktino postaje zajednika svojina Zajednice.
Ovaj princip dobio je na znaaju 1972. godine kada Zajednici pristupaju
Velika Britanija, Danska i Irska. Njegovo usvajanje izazvalo je negodovanje kod kandidata za prijem. Razloga za nezadovoljstvo itekako je bilo,
s obzirom da su novoprimljene lanice bile priobalne zemlje veoma bogate ribljim fondom.
13
Po podacima FAO , 1971. godine danska ribarska industrija imala je
ulov od oko 1.426.000 tona ribe a britanska 1.094.000 tona, dok su iste godi-
Ibid. Art. 2 (1)

Ibid. Art. 2 (2)
10
Ibid. Art. 3
11
Ibid. Art. 4
12
Ibid. Art. 5
13
FAO Yearbook of Fisheries, Catches and Landings, Vol.50 kod Leigh, Michael
(1983), str. 13
9
542
ne Francuska i SR Nemaka imale tek 747.000 tona, odnosno 493.000 tona

ribe. Podaci iz 1973. godine govore da su te godine britanski ribolovci ostvarili oko 64% godinjeg ulova u svojim vodama, dok su u vodama ostalih drava lanica ulovili tek manje od pola procenta. Za razliku od njih, iste godine Francuzi su u svojim vodama imali oko 27% ulova, dok su ak 45% ulova
imali u vodama ostalih drava lanica. (videti Tabelu br. 1)
Tabela br. 1: Godinji ulov ribe, 1973. godina
Drava
Ukupan
ulov
1.000 t
Ulov u svojim
vodama
1.000 t
Ulov u vodama
ostalih lanica
1.000 t
Ulov u vodama
treih drava
1.000 t
Belgija
49.1
25.9
52.7
15.4
31.4
7.8
15.9
Danska
1453.4
990.9
68.2
263.2
18.6
199.3
13.7
SR Nemaka
418.2
21.2
5.1
113.3
27.1
283.7
67.8
Francuska
593.9
159.3
26.8
274.7
46.3
159.9
26.9
80.1
72
89.9
8.1
10.1
220.4
78.6
35.7
134.8
61.2
3.1
1042.7
667
63.6
3.4
0.3
378.3
36.1
289.9
191.1
65.9
98.8
34.1
4153.7
2206
53.1
812.9
19.6
1134.8
27.3
Irska
Holandija
V. Britanija
Italija
Ukupno
Izvor: Driscoll and McKellar (1979), kod Jensen, Carsten Lynge (1999): A Critical Review of the Common Fisheries Policy, Esbjerg Denmark, University of Southern Denmark,
Department of Environmental and Business Economics, str. 21
Pored nezadovoljstva zbog primene principa jednakog tretmana, drave kandidati za prijem u EEZ su smatrale da bi se riblji fond mogao bolje sauvati gazdovanjem na nacionalnom nivou, nego to bi to bilo u sluaju da se staranje o ribljoj populaciji prebaci na nivo zajednice.
U toku pregovora o pristupanju, Velika Britanija i Irska su ipak uspele
da se izbore za odreene pogodnosti kada je ribarstvo u pitanju. Naime,
Aktom o pristupanju predvieno je da do 1982. godine ove zemlje u zoni
od 6 nautikih milja od osnovne linije nee primenjivati princip jednakog
tretmana, dok e se u odreenim oblastima ta zona prostirati i do 12 nautikih milja od osnovne linije. Nezadovoljni ponuenim uslovima prikljuenja, pre svega kada je u pitanju ribarstvo, graani Norveke na referendumu odbijaju da podre ulazak njihove zemlje u lanstvo EEZ.
543
3.2. Zajednika organizacija trita

14
Uredbom Saveta br. 2142/70 , donesenom isti dan kad i Uredba o

zajednikoj strukturnoj politici, proireno je zajedniko trite poljoprivrednih proizvoda i na proizvode ribarske industrije. Zajedniko trite
proiizvoda ribarstva funkcionisalo je na istim naelima na kojima i trite
ostalih poljoprivrednih proizvoda. Naime, Evropska Komisija je odredila
garantovane cene najvanijih ribljih vrsta. Ukoliko bi trina cena te riblje vrste pala ispod nivoa koji je garantovan, intervenisala je Zajednica
15
preko Evropskog poljoprivrednog garantnog i rukovodeeg fonda , kao i
preko asocijacija proizvoaa.
Ipak, tvrd stav SR Nemake i Holandije u toku pregovora o politici
ribarstva rezultirao je specifinou kad su u pitalju ribarski proizvodi u
odnosu na ostale poljoprivredne proizvode obuhvaene zajednikim tritem. Naime, kad su ostali poljoprivredni proizvodi u pitanju, garantovane cene koje je propisivala Komisija bile su esto inad nivoa trinih cena. To je rezultiralo hiperprodukcijom, usled koje nastaju ogromni vikovi otkupljenih poljoprivrednih proizvoda u skladitima (tzv. planine putera i jezera mleka).
Poto su se SR Nemaka i Holandija otro suprotstavljale izdvajanju
velikih sredstava kada je zajednika politika ribarstva u pitanju, reenja
zajednikog trita za ribarske proizvode neto su drukija nego za ostale
proizvode poljoprivrede. Zbog toga je nivo garantovanih cena za riblje
proizvode bio je znatno blii trinim cenama tih proizvoda, nego to je
to sluaj za ostale proizvode pod reimom zajednike poljoprivredne politike.
Takoe, postoje specifinosti kad je u pitanju finansiranje otkupa
trinih vikova. Kada bi cena ribljih proizvoda pala ispod propisanog
minimuma, intervenisalo se otkupom vikova ribljih proizvoda kako bi
se cena vratila na propisani nivo. Za razliku od ostalih poljoprivrednih
proizvoda, gde su trokovi otkupa padali na teret sredstava iz budetskih fondova, u otkupu ribljih proizvoda u velikoj meri su uestvovale
ribarske organizacije, dok je EAGGF participirala u otkupu sa oko 60%
16
trokova .
14
Council Regulation (EEC) No 2142/70 of 27 October 1970 on the common organisation of the market in fishery products OJ L 236, 27.10.1970, p. 5-20
15
European Fund for Orientation and Agriculture Guarantee (EAGGF), poznat jo
i po svojoj francuskoj skraenici FEOGA (Fonds Europen d'Orientation et de Garantie
Agricole), osnovan uredbom Saveta br. 25/62 preko koga se odvijalo finansiranje zajednike poljoprivredne politike.
16
Leigh 1983, str. 32
544
Ovako koncipirana zajednika politika ribarstva predstavlja kompromis izmeu zahteva francuskih i italijanskih ribara, koji su zahtevali strogu protekcionistiku politiku sa visokim nivoom garantovanih cena za
svoje proizvode, i tenji SR Nemake i Holandije da se izbore za jedan liberalniji koncept trita ribarskim proizvodima, u svetlu predstojeeg
proirenja EEZ koje je usledilo 1972. godine.
3.3. Haki kompromis

Promene koje su se desile 1976. godine dale su jo vei znaaj
principu jedinstvenog pristupa. Te godine sve obalske drave severoistonog Atlantika proiruju svoj morski pojas sa 12 na 200 nautikih
milja od osnovne linije. Za oekivati je bilo da njihov primer slede i
drave lanice EEZ. S obzirom na drastino promenjene okolnosti koje su se pojavile, bilo je neophodno preispitati dotadanja reenja zajednike politike ribarstva i usaglasiti delovanje drava lanica u svetlu novih okolnosti.
Takoe, Velika Britanija i Irska su se i dalje estoko protivile principu jedinstvenog pristupa, koji se u njihovim vodama trebao primenjivati
pod posebnim reimom samo do 31. decembra 1982. godine, kako je bilo
predvieno Aktom o pristupanju. One su zahtevale proirenje morskog
pojasa u kojima bi njihovi nacionalni brodovi imali ekskluzivno pravo ribolova. Irci su traili da irina te zone bude 50 nautikih milja, dok su
Britanci predlagali da ta zona bude promenljive irine od minimum 12, pa
do 50 nautikih milja. Sa druge strane, Francuska i Holandija su istrajavale u tvrdom stavu da nakon isteka prelaznog perioda mora otpoeti neograniena primena principa jedinstvenog pristupa na svim morima drava
lanica.
Ministri spoljnih poslova drava lanica 30. oktobra 1976. godine na
sastanku u Hagu postiu dogovor (Haki kompromis) o nekim daljim koracima kada je ribarstvo u pitanju, a na osnovu koga je Savet 3. novembra
17
1976. godine doneo Rezoluciju kojom se nalae dravama lanicama da
od 1. januara 1977. godine proire svoje ribarske zone na 200 nautikih
milja od osnovne linije. Ova odluka odnosi se na vode Atlantika i Severnog mora, ne i na Sredozemno more.
Meutim, to se tie britanskih i irskih zahteva za ogranienjem primene principa jedinstvenog pristupa i nakon 31. decembra 1982. godine,
ministri nisu uspeli da postignu kompromis, pre svega zbog protivljenja
17
Council Resolutin on Certain External Aspects of the Creation of a 200-Mile

Fishing Zone in the Community with effect from 1.1.1977 OJ C105, 3.5.1981. p. 1
545
Francuske i Holandije, to je u tom trenutku znailo da e nakon isteka

prelaznog perioda poeti njegova potpuna i neograniena primena.
Rezolucijom je takoe regulisano da brodovi treih drava mogu ribariti u vodama drava lanica samo na osnovu meunarodnih ugovora.
U tom cilju je dato ovlaenje Evropskoj Komisiji da u ime zemalja lanica EEZ pristupi pregovaranju i sklapanju ugovora o uslovima ribarenja
sa treim dravama.
U narednom periodu, Evropska komisija je sklopila vei broj sporazuma o ribarstvu sa treim dravama. Razlikuju se tri tipa ovih sporazuma. Prvi, po kojima EEZ i vlasnici ribarskih brodova plaaju treim dravama pravo ribolova u njihovim vodama. Takvi sporazumi EEZ je sklapala sa Afrikim i Karipskim dravama, kao i sa Grenlandom. Drugi tip
sporazuma su oni kojima se dozvoljava ribarenje brodovima treih drava
u vodama EEZ, kao i ribarenje brodovima EEZ u vodama tih drava.
Ovakvi ugovori sklapani su sa Norvekom, baltikim dravama, Farskim
ostrvima i Islandom. Sporazum kojim se podstiu zajednika ulaganja u
18
ribarstvo predstavlja treu vrstu, a potpisan je sa Argentinom.

I nakon to je postignut Haki kompromis, nastavljeni su pregovori
sa ciljem da se rei problem primene principa jedinstvenog pristupa nakon okonanja prelaznog perioda. Evropska Komisija nudi predlog da se
uvedu planovi ribarenja. Tim planovima, odredile bi se zone uz obalu
pojedinih drava u kojima bi njihovi manji ribarski brodovi imali pravo
ribolova. Pristup veim ribarskim brodovima drugih drava lanica bio bi
dozvoljen samo pod odreenim uslovima, koji bi bili propisani planom.
Januara 1978. godine Irska prihvata ponueni predlog Komisije, ostavljajui time Veliku Britaniju usamljenu u nastojanjima da za svoje brodove
obezbedi ekskluzivno pravo ribarenja u svojim vodama u pojasu od 50
19
nautikih milja od osnovne linije.
Pored problema u vezi sa zahtevima Irske i Velike Britanije za irokom
ekskluzivnom zonom za njihove brodove, pojavio se i problem oko raspodele
nacionalnih kvota za ulov pojedinih ribljih vrsta za 1982. godinu. Pored Velike
Britanije, veliki protivnik predlogu Evropske Komisije bila je Danska.
Konano, u direktnim pregovorima izmeu francuske i britanske
vlade tokom 1982. godine postignut je kompromis, po kome je Komisija
18
Prema de Conceio-Heldt, Eugnia (2004): The Common Fisheries Policy in

the European Union, A Study in Integrative and Distributive Bargaining, New York, Routledge, str. 19
19
Leigh 1983, str. 21
546

20
1. septembra 1982. godine sainila formalni predlog Savetu. Takoe, i

Danska je popustila pod pritiskom ostalih drava lanica, prihvatajui
predloene kvote. Na osnovu toga, Savet je 25. januara 1983. godine doneo tri uredbe kojima je konano zaokruena zajednika politika ribarstva, a koje se odnose na uspostavljanje sistema za ouvanje i upravljanje
ribljim fondom, na tehnike mere zatite ribljih vrsta i na maksimalni dozvoljeni ulov pojedinih ribljih vrsta i nacionalne kvote za 1982. godinu.
4.1. Zajednika politika zatite ribljeg fonda

21
Uredbom br. 170/83 se uspostavlja sistem za ouvanje i upravljanje ribljim resursima na nivou Zajednice. Cilj Uredbe je bio osiguranje
zatite ribljih stanita i biolokih resursa mora, ogranienjem eksploatacije kojom e se sauvati riblji fond. Uspostavljeni sistem predviao je postojanje mera ouvanja ribljih vrsta, pravila korienja i raspodele ribljih
22
resursa, specijalnih propisa o ribolovu u blizini obale i mera kontrole.
Mere ouvanja ribljih vrsta sastojale su se u uspostavljanju zona u
kojima je ribolov zabranjen ili ogranien (ogranienja su se odnosila na
odreeni period, vrstu ribarskih brodova, ribarski alat i pribor ili kranju
upotrebu). Zatim, postavljeni su odgovarajui standardi za ribarski alat i
pribor, odreene minimalne veliine riblje jedinke koja moe biti predmet
lova, a ograniena je i ukupna ribarska aktivnost limitiranjem veliine
23
ukupnog ulova.
Uredba u lanu 3 predvia uspostavljanje sistema maksimalnih dozvoljenih ulova (total allowable catches, skr. TAC). Ovaj mehanizam zatite preuzet je iz Konvencije Ujedinjenih Nacija o pravu mora iz 1982.
godine kao jedan od naina kojim drave Ugovornice u svojim ekonomskim zonama mogu tititi riblji fond od preterane eksploatacije.
Na osnovu postojeih evidencija i podataka o koliini odreenih ribljih
vrsta u morima, svake godine se odreuju TAS. Najvanije je da se prilikom
njihovog odreivanja vodi rauna da u moru ostane dovoljan broj ribe konkretne vrste, koji e garantovati njenu dalju reprodukciju i ouvanje vrste,
kao i stabilnost itavog eko-sistema. Ukoliko to nije sluaj, tj. ukoliko se TAS
postavi preko granica bioloke odrivosti, rezultat e biti prekomerni ulov
koji e voditi smanjenju i unitenju ribljeg fonda.
20
Proposal Commision OJ No C 228/82, 1.9.1982, p. 1.

Council Regulation (EEC) No 170/83 of 25 January 1983 establishing a Community system for the conservation and management of fishery resources OJ L 24,
27.1.1983, p. 113
22
Ibid. Art. 1
23
Ibid. Art. 2
21
547
Za sluaj kad je zbog ugroenosti odreene riblje vrste neophodno

24
limitirati njen ulov, propisano je da e kvote za ulov biti podeljene izmenju drava lanica tako da ne bude naruena stabilnost njihovih ribarskih industrija. Nakon to se odredi TAS za odreenu godinu, odreuju se
kvote kojim se TAS deli izmeu drava lanica. Svaka drava dobija svoju nacionalnu kvotu, koja predstavlja procenat od TAS za pojedine riblje
vrste.
lan 4 stav 2 propisuje nadlenost Saveta za donoenje TAS, pozivajui se na lan 43 Rimskog ugovora, koji kae da Savet na predlog Komisije donosi svoje odluke kvalifikovanom veinom, poto pribavi miljenje
25
Evropskog parlamenta. Odredbom da e se o TAS u budue odluivati
kvalifikovanom veinom, iskljuena je mogunost da zbog protivljenja
pojedinih zemalja bude blokirano njegovo donoenje, kako je to bio sluaj prethodnih godina.
Mogue je da se dogodi da neka od drava ne ispuni dobijenu kvotu,
odnosno njena ribarska industrija ne ulovi maksimalnu dozvoljenu koliinu odreene riblje vrste. U tom sluaju, ta drava moe preostali deo svoje kvote menjati sa nekom drugom dravom lanicom za deo kvote koji je
toj drugoj dravi ostao neispunjen (dravama je ak dozvoljeno da meusobno trampe i itave kvote). Jedini uslov za razmenu, propisan u lanu 5
stav 1 Uredbe jeste da drave prethodno o svojim namerama obaveste
Komisiju.
lanom 6 regulisano je pitanje ekskluzivnih zona koje je pored raspodele nacionalnih kvota, do tad uzrokovalo najvie sukoba i problema i
koje je predstavljalo kamen spoticanja zbog koga nije bilo mogue ranije
postii kompromis. Naime, odreena je ekskluzivna zona za Irsku i Veliku Britaniju koja je predstavljala pojas u irini od 12 nautikih milja od
osnovne linije, sa periodom vaenja do 31. decembra 1992. godine.
Uredbom 170/83 se propisuju neki osnovni mehanizmi zatite koji
su konkretizovani kroz dve sledee uredbe, koje sve tri zajedno konano
zaokruuju sistem zajednike politike ribarstva EEZ.
Tehnika reenja, koja se pre svega odnose na regulisanje ribolova u
konkretnim zonama, na sredstva koja se koriste u ribolovu, veliine jedinke koja moe biti predmet lova, zabranama lova odreenih ribljih vrsta,
26
lovostaju za odreene vrste i dr, sadrana su u Uredbi br. 171/83 .
24
Ibid. Art 4 (1)

Rimski ugovor, l. 43 st. 2
26
Council Regulation (EEC) No 171/83 laying down certain technical measures
for the conservation of fishery resources OJ L 24, 27.1.1983, p. 1429
25
548
Ova tehnika reenja imaju za cilj da koliko-toliko smanje prekomerni ribolov. Manji primerci pojedinih riba se teko prodaju na tritu,
pa se esto deavalo da se bacaju. Zbog toga je odreena minimalna veliina ribe koja se moe loviti. Takve ribe se vraaju u more. U tu svrhu
propisan je i karakteristike mrea kojima se love pojedine riblje vrste. U
takvim mreama se zadravaju samo vei primerci, dok manji prolaze
kroz mreu i ostaju u moru.
27
Uredba br. 172/83 konano utvruje maksimalne dozvoljene ulove
za konkretne riblje vrste koje ive u morima drava EEZ za 1982. godinu.
Dogovor o raspodeli kvota nije bilo mogue ostvariti usled otrog protivljenja Velike Britanije i Danske, zbog ega je proteklo mnogo vremena
dok zahtevi svih strana nisu konano usaglaeni.
Komisija je bila na stanovitu da kvote treba da odslikavaju odnose
kada su u pitanju koliine ulovljene ribe od strane ribarskih industrija zemalja lanica u prethodom periodu, a kao reper je uzeta 1976. godina. Takoe, prilikom raspodele kvota, moralo se voditi rauna o zavisnosti stanovnitva pojedinih regija od ribarstva, kao i o injenici da e pojedine ribarske industrije zbog novonastalih okolnosti izgubiti mogunost da love
u vodama treih drava.
Kako je uvoenje TAS i raspodela nacionalnih kvota postala nunost
i izvesnost, sve drave su se grevito borile da dobiju to je mogue vee
kvote za svoje ribarske industrije. Uzrok je pre svega leao u injenici da
je riblji fond bio ogranien, te da e u narednom periodu biti neophodno
rapidno smanjivati koliinu ulovljene ribe da bi se izbeglo unitenje ribljeg fonda. Ipak, strane su konano uspele da postignu dogovor, te je
uredbama od 25. januara 1983. godine konano zaokruena zajednika
politika ribarstva.
4.2. Proirenje EEZ Grka, Portugal, panija

Pristup Grke Evropskoj Ekonomskoj Zajednici 1981. godine, bar
to se tie zajednike politike ribarstva, nije bio od veeg znaaja, pa nije
uzrokovao vee probleme u prilagoavanju, pre svega zbog injenice da
se sistem TAS nije odnosio na vode Mediterana, ve samo na Atlantski
okean i Severno more. injenica je da su do pristupa Grke, samo dve
lanice (Italija i Francuska) izlazile na Sredozemno more, tako da nisu
27
Council Regulation (EEC) No 172/83 fixing for certain fish stocks and groups
of fish stocks occurring in the Community' s fishing zone, total allowable catches for
1982, the share of these catches available to the Community, the allocation of that share
between the Member States and the conditions under which the total allowable catches
may be fished OJ L 24, 27.1.1983, p. 3067
549
postojali vei sukobi interesa oko ribarenja u tim vodama. Takoe, u Sredozemnom moru nije bilo velikih ribarskih kompanija, ve se ribarenje
svodilo na male brodove koji operiu u blizini obale, tako da riblji fond
nije bio sa te strane ugroen, zbog ega nije ni bilo potrebe za nekim posebnim regulisanjem njegove eksploatacije.
Grka nije traila kvotu za ribarenje u vodama Atlantika i Severnog
mora. Sa druge strane, imala je koristi od ugovora koje je EEZ sklapala sa
mediteranskim dravama, s obzirom da je o troku zajednice dobila pristup ribljem fondu u njihovim morima. Takoe, otvorila se mogunost
modernizacije njene ribarske industrije kroz fondove EEZ.
Ni pristup Portugala Zajednici 1. januara 1986. nije mnogo remetio
dotadanje odnose meu starim lanicama. Portugal je u svojim vodama
28
raspolagao bogatim ribljim fondom. Po podacima FAO , 1980. godine njena ribarska industrija je imala godinji ulov od oko 265.000 tona ribe. Od
drava Desetorice, iza nje su bile Belgija (oko 46.000 tona), Grka (oko
96.000 tona) i Irska (oko 149.000 tona), dok je SR Nemaka bila malo ispred, sa 282.000 tona ulovljene ribe. Sa druge strane, portugalska ribarska
industrija je bila zastarela, loe opremljena i u vreme otpoinjanja pregovora o pristupanju bila je u silaznoj putanji, sa padom godinjeg ulova od oko
60% u odnosu na 1971. godinu. Zbog toga je Portugal oekivao modernizaciju svoje ribarske industrije na teret zajednikih sredstava.
Meutim, ulazak panije u Zajednicu 1. januara 1986. godine je izazvao je brojne probleme s obzirom da je u pitanju zemalja koja je raspolagala sa izuzetno velikom ribarskom flotom, veliine oko 2/3 flote svih zemalja EEZ zajedno, dok je sa druge strane bila siromana ribljim fondom
zbog ega je bila upuena na resurse drugih zemalja, te bi njen bezuslovni
prijem u Zajednicu stvorio ogromne probleme ostalim lanicama. Prvo,
preko principa jednakog tretmana velikoj panskoj floti bi bila omoguena
eksploatacija ribljih bogatstava starih lanica, to one nisu htele olako dopustiti. Sa druge strane, bile su potrebne godine da bi se drave lanice konano usaglasile oko raspodele nacionalnih kvota. Pristupom panije Zajednici, TAS ne bi bio znaajnije uvean, dok bi odnos nacionalnih kvota
morao biti drastino naruen na tetu starih lanica.
Zbog toga je panija iskljuena iz punopravne participacije u zajednikoj politici ribarstva EEZ. Brodovi registrovani u paniji mogli su ribariti u morima samo na osnovu dobijene licence, i to samo pod odreenim uslovima. Zbog toga mnogi vlasnici panskih brodova otvaraju ispostave svojih kompanija u drugim dravama lanicama (najee u Irskoj i
28
FAO Yearbook of Fisheries, Catches and Landings, Vol.50 kod Leigh, Michael
(1983), str. 13
550
Velikoj Britaniji) gde registruju i svoje brodove, te pod zastavama tih zemalja nastavljaju svoje dosadanje ribolovne aktivnosti. Da bi stala na put
toj praksi, Velika Britanija 1988. godine donosi tzv. Merchant Shipping
Act, kojim se praktino onemoguava registrovanje stranih brodova u Velikoj Britaniji, ali je on nakon nekoliko intervencija Evropskog suda prav29
de ukinut. Britanske procene govore da je krajem 90-tih godina 20. veka
oko 25% njihovih kvota u stranim rukama. panija dobija ravnopravan
tretman u zajednikoj politici ribarstva tek nakon to je zapretila da e
blokirati pristup Austrije, Finske i vedske Evropskoj Uniji 1995. godine.
Grenland je kao deo Kraljevine Danske uao u EEZ 1973. godine.
Meutim, nakon uspostavljanja samostalne vlasti, graani su se na referendumu odranom 1982. godine izjasnili protiv daljeg lanstva u Zajednici. Grenland je formalno istupio iz lanstva 1. januara 1985. godine, s
30
tim to je zadrao status OST . Njihovi dalji odnosi regulisani su meunarodnim ugovorom po kom brodovi EEZ imaju pravo ribarenja u vodama Grenlanda uz odreenu naknadu, uz pravo Grenlanda da svoje ribar31
ske proizvode plasira na trite Zajednice.
Krajem 80-tih i poetkom 90-tih godina 20. veka postalo je jasno da
je ribarska flota Dvanaestorice preglomazna, te da je riblji fond u njihovim
morima ozbiljno ugroen visoko postavljenim TAS, zbog ega je bilo neophodno neto preduzeti. Savet u periodu od 1992. do 1994. godine donosi
nekoliko vanih Uredbi kojima se pokuava srediti stanje u oblasti ribarstva, pre svega u oblasti zatite ribljeg fonda i naina finansiranja zajedni32
ke politike ribarstva. Takoe, donesena je i prva Uredba kojom Unija propisuje mere zatite ribljih resursa u Sredozemnom moru.
4.3. Kontrola sprovoenja mera zatite ribljeg fonda

Kontrola sprovoenja mera zatite ribljeg fonda na nivou Zajednice
33
uspostavljena je Uredbom Saveta br. 2057/82 od 29. juna 1982. godine.
Za vrenje inspekcijskog nadzora i kontrolu sprovoenja pravila zajedni-
29
Lea, Ruth (2002): The Common fisheries Policy and the Wreckage of an Industry, London, Institute of Directors
30
Overseas Countries and Territories
31
Lise Lick and Jrgen Taagholt (1987): Greenland Its Economy and Resources, y
Artic, vol. 40, No.1, str. 50-59, Calgary Alberta Canada, Artic Institute of North America
32
Council Regulation (EC) No 1626/94 laying down certain tehnical measures for
the conversation of fishery resources in the Mediterranean OJ L 171, 6.7.1994. p. 1-6
33
Council Regulation (EEC) No 2057/82 of 29 June 1982 establishing certain
control measures for fishing activities by vessels of the Member States OJ L 220
29.07.1982 p. 1-5
551
ke politike ribarstva, kao i za kanjavanje prekrilaca ovlaene su drave

lanice. Kontrola ribolova se vri kako na kopnu (u lukama), tako i na
moru.
Drave su dune da podnose Komisiji redovne izvetaje o kontroli
potovanja zajednikih propisa, koja moe nadzirati da li drave lanice
ispunjavaju svoje obaveze, ali nema ovlaenje da postupa protiv pojedinaca.
5.1. Zajednika politika zatite ribljeg fonda

34
Uredbom br. 3760/92 od 20. decembra 1992. godine ukida se i

zamenjuje Ureba Saveta br. 170/83, te se uspostavlja okvir novog sistema ribarstva, koji je trebao obezbediti racionalniju i odgovorniju
eksploataciju ribljih resursa i svih plodova mora i koji e, uvaavajui
interese ribarske industrije i potroaa, vie voditi rauna o potovanju
biolokih standarda u cilju ouvanja eko-sistema mora nego to je to
do tada bio sluaj.
Posebno se ureuju uslovi za pristup i korienje ribljih resursa, te
35
se predvia postojanje sledeih mera zatite ribljeg fonda : (a) uspostavljanje zona u kojima je ribolov ogranien ili potpuno zabranjen; (b)
ogranienje stope eksploatacije ribljeg fonda; (c) kvantitativno ogranienje ulova; (d) vremensko ogranienje ribolova; (e) utvrivanje broja i vrste ribarskih brodova kojima je dozvoljen ribolov; (f) propisivanje ribarskog alata i pribora i naina njihovog korienja; (g) propisivanje minimalne veliine jedinke koja moe biti predmet lova; (h) uspostavljanje
podsticaja, ukljuujui i ekonomske, koji e za cilj imati promovisanje
selektivnijeg ribarenja.
U cilju ogranienja prekomernog ribolova, predvieno je i uvoenje
sistema licenci za ribarske brodove koji bi drave lanice trebalo da uspostave do 1. januara 1995. godine, nakon to Savet propie minimalne po36
datke koje e licence morati da sadre.
Da bi se stalo na put prekomernom ribarenju, pored postojanja godinjih TAS, Uredba predvia i mogunost odreivanja viegodinjih limita
ulova (Multi annual TAC, skr. MATAC) kao i TAS za vie vrsta (Multi
34
Council Regulation (EC) No 3760 of 20 December 1992 establishing a community sistem for fisheries and aquaculture OJ L 389, 31.12.1992. p. 1-14
35
Ibid. Art. 4 (2)
36
Ibid. Art. 5 (1)
552

37
species TAC, skr. MSTAC), to bi moglo biti od velikog znaaja za privredni i socijalni razvoj regiona u kojima je ribarstvo vana privredna grana, jer bi sistem MATAC i MSTAC omoguio dugoronije planiranje aktivnosti i poslovne politike. Predvieno je da MATAS i MSTAC propisuje
Savet na predlog Komisije, ali ova mogunost nije esto koriena.
Uredba daje mogunost da i drave lanice propiu pojedine mere
koje se odnose na zatitu i gazdovanje ribljim fondom u njihovim vodama, ali samo za sluaj da je to u interesu lokalne ribolovne zajednice, ili
da se te mere odnose samo na obaveze njenih ribara, s tim to drava o
38
tim merama mora prethodno obavestiti Komisiju.
5.2. Finansiranje Zajednike politike ribarstva

39
40
41
Uredbama br. 2080 , 2081 i 2082 od 20. jula 1993. godine ureuje se finansiranje zajednike politike ribarstva. Umesto da se kako je
do tada bio sluaj finansiranje vri preko vie budetskih fondova (ukljuujui EAGGF), sada e ono biti objedinjeno kroz Finansijski instrument
za upravljanje ribolovom (Financial Instrument for Fisheries Guidance,
skr. FIFG). Uredba 2080/93 kao ciljeve FIFG navodi doprinos uspostavljanju odrive ravnotee resursa i njihove eksploatacije, uvrivanju
konkurentnosti i ekonomske odrivosti sektora ribarstva, unapreenju
42
snabdevanja trita i poveanju vrednosti ribarskih proizvoda.
Radi ispunjenja propisanih ciljeva, FIFG e pruati podrku ribarskim
industrijama za restrukturiranje, obnavljanje i modernizaciju ribarske flote,
unapreenje uslova za plasman ribarskih proizvoda, izgradnju infrastruktu43
re u ribarskim lukama, istraivanje novih trita i dr.
37
Ibid. Art. 8
Ibid. Art. 10
39
Council Regulation (EC) No 2080 of 20 July 1993 laying down provisions for
implementing Regulation (EEC) 2059/88 as regards the financial instrument of fisheries
guidance OJ L 193, 31.7.1993, p. 14
40
Council Regulation (EC) No 2081 of 20 July 1993 amending Regulation (EEC)
2052/88 on the task of the Structural Funds and their effectiveness and on coordination of
their activities between themselves and with the operations of the European Investment
Bank and the other existing financial instruments OJ L 193, 31.7.1993, p. 519
41
Council Regulation (EC) No 2082 of 20 July 1993 amending Regulation (EEC) No
4253/88 laying down provisions for implementing Regulation 2052/88 as regards coordination
of the acivities of the different Structural Funds between themselves and with the operations of
the European Investment Bank and the other existing financial instruments OJ L 193,
31.7.1993, p. 2033
42
Council Regulation No 2080/93, Art. 1 (2)
43
Ibid. Art. 3 (1)
38
553
Savet je dobio zadatak da najkasnije do 31. decembra 1993. godine,

na predlog Komisije donese detaljna pravila i uslove po kojima e FIFG
44
vriti finansiranje predvienih mera i programa.
5.3. Zajednika strukturna politika

Poto je propisano da se zajednika strukturna politika Evropske
Unije finansira preko FIFG, Komisija je pristupila izradi posebnih kriterijuma po kojima e se deliti raspoloiva sredstva. Dana 21. decembra
45
1993. godine Savet donosi Uredbu br. 3699/93 kojom se ureuju kriterijumi po kojima e Zajednica pruati pomoi ribarstvu, kao i preradi i prometu ribarskih proizvoda .
Predvieno je da drave lanice dostave Komisiji planove po kojima
46
bi se davala pomo ribarskom sektoru. Nakon to razmotri sve zahteve
drava lanica, Komisija e doneti jedinstvenu odluku o pomoi ribarstvu
47
svih drava lanica.
Da bi se omoguila laka koordinacija razliitih ciljeva, efikasnije
sprovoenje zajednike strukturne politike i dugoronije planiranje svih
subjekata koji imaju veze sa ribarstvom, Komisija je ovlaena da donese
Viegodinje programe upravljanja (Multi Annual Guidance Program48
mes, skr. MAGP) za pojedine drave lanice.
injenica je da su razliiti interesi, pre svega onih delova stanivnitva koji ive od ribarstva, uzrokovali brojne nesuglasice meu partnerima u Uniji. Smanjenje ribljeg fonda usled preterane eksploatacije jo je
dodatno zakomplikovao ionako zategnute odnose kada je ribarstvo u pitanju. Zbog toga je jedan od ciljeva koji se eleo postii zajednikom strukturnom politikom smanjenje ribarskih flota drava lanica. Zato se preko
zajednike strukturne politike i FIFG pristupilo finansiranju redukcije ribarskih flota, kako bi se sa jedne strane omekao sukob drava lanica
oko raspodele ribljih resursa, a bila bi smanjena i preterana eksploatacija
preostalog ribljeg fonda.
49
U delu II Uredbe odreene su mere koje sprovodi FIFG u cilju
smanjenja ribarskih flota drava lanica. Te se mere pre svega odnose na
44
Ibid. Art. 6
Council Regulation (EC) No 3699/93 of 21 December 1993 laying down the
criteria and arrangements regarding Community structural assistance in the fisheries and
aquaculture sector and the processing and marketing of its products, OJ L 346,
31.12.1993. p. 1-13
46
Ibid. Art. 3
47
Ibid. Art. 4
48
Ibid. Art. 5
49
Ibid. Art. 7-9
45
554
finansijsku pomo za povlaenje ribarskih brodova iz slube, i to trajnim

unitavanjem (rezanjem), trajnim premetanjem u tree zemlje ili trajnom
promenom namene brodova, za ta se vlasnicima tih brodova iz sredstava
FIFG isplauje odreena naknada. Sredstva dobijena u tu namenu ne mogu se koristiti za nabavku novih brodova.
Takoe, sredstva mogu biti upotrebljena za modernizaciju i zana50
vljanje ribarske flote, kao i za zatitu ribljih resursa, izgradnju infra51
strukture u ribarskim lukama i dr.
5.4. Kontrola sprovoenja mera zatite ribljeg fonda

Temeljni akt kojim je propisana kontrola sprovoenja mera zatite
ribljeg fonda na nivou Zajednice jeste Uredba br. 2057/82. Uredba
52
2847/93 od 12. oktobra 1993. godine predstavlja nadgradnju kontrolne
politike, kojom su ustanovljene mere kontrole nad celokupnom zajednikom politikom ribarstva, to ukljuuje ne samo oblast zatite ribljeg fonda to je do tada bio sluaj, ve podjednako i strukturnu politiku i zajedniko trite.
6. Zakljuak
Zajednika politika ribarstva predviena je Rimskim ugovorom o
EEZ kao deo zajednike poljoprivredne politike. Meutim, jedinstveno
regulisanje ribarstva i poljoprivrede ubrzo se pokazalo nemoguim kako
usled razliite prirode ove dve oblasti i specifinosti ribarskih proizvoda
u odnosu na ostale poljoprivredne proizvode, tako i zbog razliitih pogleda drava lanica u odnosu na budui razvoj ribarstva. Neke lanice,
Francuska i Italija pre svega su se zalagale za intervencionistiku politiku
u oblasti ribarstva po ugledu na zajedniku poljoprivrednu politiku, dok
su se SR Nemaka i Holandija drale liberalnog koncepta. Dogovor je
postignut u predveerje otpoinjanja pregovora o proirenju EEZ sa Velikom Britanijom, Danskom, Irskom i Norvekom 1970. godine. Tada su
udareni temelji zajednikoj strukturnoj politici i stvoreno zajedniko trite ribljih proizvoda.
Zajednika strukturna politika imala je za cilj postizanje harmonizacije i izbalansiranog razvoja ribarskih industrija uz racionalno korienje
ribljih resursa i potovanje interesa stanovnitva koje direktno zavisi od
50
Ibid. Art. 10
Ibid. Art. 11
52
Council Regulation (EEC) No 2847/93 of 12 October 1993 establishing a control system applicable to the common fisheries policy, OJ L 261, 20.10.1993, p. 1-16
51
555
ribarstva, a kojem se mora obezbediti odgovarajui ivotni standard. Uvedeno je pravilo jednakog tretmana ribarskih plovila svih drava lanica na
njihovim morima, to je bio uzrok nezadovoljstva pojedinih drava i tokom narednih decenija. Reformama iz 1993. godine predvieno je uspostavljanje MAGP u cilju ostvarivanja efikasnijeg sprovoenja zajednike
strukturne politike, a propisane su i mere kojima je cilj smanjenje i modernizacija ribarskih flota drava lanica.
Iako je zajedniko trite za proizvode ribarstva samo deo zajednikog trita poljoprivrednih proizvoda, postoje neke specifinosti, pre svega kada su u pitanju garantovane cene finansiranje otkupa trinih vikova. Garantovane cene ribljih proizvoda mnogo su blie trinim cenama
nego to je sluaj sa ostalim poljoprivrednim proizvodima. Kada je u pitanju finansiranje otkupa trinih vikova, u ovom sluaju je od poetka
mnogo vei udeo koji pada na teret organizacija proizvoaa nego to je
sluaj kod otkupa drugih poljoprivrednih proizvoda.
Poto je usled prekomerne eksploatacije postojala opasnost od potpunog unitenja ribljeg fonda i morskog eko-sistema u celini, 1983. godine je uspostavljena zajednika politika zatite ribljih resusra. Uvedene su
mere kojima je trebalo postii ouvanje ugroenih ribljih vrsta, uspostavljena su pravila raspodele ribljih resursa i doneti specijalni propisi o ribolovu u blizini morske obale. Najvaniji mehanizam zatite svakako je
sistem TAS i nacionalnih kvota. Njime se na nivou zajednice propisuju
maksimalne koliine ribe koje mogu biti ulovljene (TAS), a koje se dalje
razbijaju na nacionalne kvote, odnosno delove TAS koji pripadaju svakoj dravi lanici pojedinano.
Na nivou Zajednice propisane su mere na osnovu kojih se kontrolie
sprovoenje zajednike poljoprivredne politike. Kontrolu sprovoenja
mera zatite ribljeg fonda vre drave lanice, koje su dune da Komisiji
podnose redovne izvetaje o svojim aktivnostima.
Budetsko finansiranje zajednike politike ribarstva koje se do
1993. godine vrilo kroz vie fondova, preteno kroz EAGGF, objedinjeno je stvaranjem FIFG, Finansijskog instrumenta za upravljanje ribolovom. Jedan deo finansiranja pada na teret organizacija proizvoaa.
556
Luka Baturan, Junior Assistant

The birth and development of the common fisheries policy

Until reforms 2002
Abstract
Although the Common Fisheries Policy was anticipated only as a
part of the Common Agricultural Policy in the time of creation of the
European Economic Community, it had progressed by itself since the moment it was instituted in 1970. The Common Fisheries Policy had passed
through many phases in its development. The first one elapsed from the
moment of the signing Treaty of Rome in 1957, to 1970. It is characterized by intensive negotiations between the European Partners on formulating the basic elements of the Common Fisheries Policy. From 1971 to
1982, the Common Fisheries Policy is made of the Common Structural
Policy and the Common Market Organisation for fishing products. From
1983 to 1992, the Control Policy and the Conservation Policy were developing. From 1993 until the reforms in 2002, there were many attempts to
stop the dramatic fall of fishing resources in the seas through the improvement of the Conservation Policy and the Structural Policy and to reform it in by financing the Common Fisheries Policy.
Key words: common fisheries policy; European Union; European
Economic Community; Threaty of Rome; common agricultural policy;
common structural policy; common market organisation
557
558
ODELJAK ZA INOSTRANE
AUTORE
Pregledni lanak
343.14:[341.6:342.7(4)
Dr aba Fenjvei, docent

Pravnog fakulteta u Peuju
SUOENJE U SVETLU MEUNARODNIH

DOKUMENATA I U ODLUKAMA EVROPSKOG
SUDA ZA LJUDSKA PRAVA
Saetak: U toku mojih istraivanja poslednjih godina izuavao sam
suoenje kao dokazno sredstvo krivinog procesnog prava, u meunarodnim dokumentima o ljudskim pravima odnosno u praksi kao i pojedinanim odlukama, tumaenjima i uputstvima Evropskog suda za ljudska prava (European Court of Human Rights, ECHR). Ovaj nauni rad prikazuje
suoenje u svetlu najnovijih rezultata i zakljuaka meunarodnih istraivanja.
Kljune rei: Suoenje, ljudska prava, meunarodni dokumenti, Evropski sud za ljudska prava
1. Osnovne odluke odnosno evropske konvencije i povelje

Hronoloka lista dokumenata, koja su vana ( posredno ili neposredno vezana) za ovu temu nakon ratifikacije u Maarskoj:
Meunarodna konvencija o graanskim i politikim pravima , koja
je u Maarskoj ratifikovana uredbom sa zakonskom snagom broj 8/1976;
Kodeks ponaanja slubenika dravne bezbednosti usvojen od
strane Generalne skuptine UN 17. dec. 1979. god. (Meunarodni kodeks
policijske etike);
Meunarodna konvencija protiv muenja i drugih okrutnih, neovenih ili poniavajuih postupaka ili kazni, usvojena uredbom sa zakonskom snagom br. 3/1988;
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, usvojen
uredbom sa zakonskom snagom br. 24/1988;
561
Dr aba Fenjvei, Suoenje u svetlu meunarodnih dokumenata ... (str. 561578)
Konvencija o pravima deteta New York, od 20. novembra 1989.

godine, usvojena zakonom LXIV/1991;
Konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (Evropska
konvencija o ljudskim pravima) doneta u Rimu 4. novembra 1950. godine.
Ova konvencija i osam protokola u Maarskoj su ratifikovani zakonom br.XXXI/ 1993. godine. Na njih se nadovezuje Deveti protokol koji
je objavljen u zakonu br. LXXXVI/1994. god. odnosno Evropska konvencija o pravima uesnika u postupku pred Evropskim sudom za ljudska
prava, doneta u Strazburu 5. marta 1996. godine koja je objavljena u zakonu br. II /1999. godine. Poseban znaaj ima Protokol 11, koji je 1998.
godine u evropsku pravnu praksu uveo stalnu pravosudnu institucijuEvropski sud za ljudska prava i mogunost uea pojedinaca u meunarodnom sudskom postupku.U Maarskoj je usvojen zakonom br.
XLII/1998. godine;
Evropska konvencija o ekstradiciji, usvojena zakonom br.XVIII/1994. godine;
Evropska konvencija protiv muenja i drugih okrutnih, neovenih
ili poniavajuih postupaka ili kazni, kojom je osnovan Evropski nadzorni odbor, doneta 26. novembra 1987. godine u Strazburu, usvojena zakonom br. III/1995. godine;
Zakon br. XXXVIII/1996. o Meunarodnoj pravnoj pomoi;
Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala,
usvojena 2000 godine;
Konvencija o uzajamnoj krivinopravnoj pomoi izmeu drava
lanica Evropske Unije (1. jul 2000.) u skladu sa lanom 34. ugovora o
Evropskoj Uniji;
Konvencija Saveta Evrope 2000/383/IB (29. maj 2000.) kojom se
krivinopravno titi euro od falsifikovanja;
Konvencija Saveta Evrope 2001/220/IB (15. mart 2001.) o pravnom poloaju oteenog u krivinom postupku;
Konvencija Saveta Evrope 2001/500/IB (26. jun 2001.) o pranju,
traganju, zapleni i konfiskaciji novca steenog kriminalom;
Konvencija Saveta Evrope 2002/187/IB (28. februar 2002.) o borbi protiv tekog kriminala, sa ciljem osnivanja EUROJUST-a;
Konvencija Saveta Evrope od 13. juna 2002. o Evropskom nalogu
za hapenje i o postupcima izruenja izmeu drava lanica;
Konvencija Saveta Evrope 2002/475/IB (13. jun 2002.) o borbi
protiv terorizma;
Konvencija Saveta Evrope 2002/629/IB (19. jul 2002.) o borbi
protiv trgovine ljudima;
562
Konvencija Saveta Evrope 2003/80/IB (27. januar 2003.) o krivinopravnoj zatiti ivotne sredine;
Konvencija Saveta Evrope 2008/80/IB (22. jul 2003.) o izvrenju
odluka na teritoriji Evropske Unije vezanih za obezbeenje dokaza;
Konvencija Saveta Evrope (22. jul 2003.) o borbi protiv korupcije
u privatnom sektoru;
Konvencija Saveta Evrope 2004/68/IB (22. decembar 2003.) o zatiti dece protiv seksualnog iskoriavanja i seksualnog zlostavljanja;
Povelja Saveta Evrope 2004/80/EK (29. april 2004.) o ublaavanju
tete rtvama krivinih dela;
Odluka Saveta Evrope 2004/757/IB (25. oktobar 2004.) o minimalnim uslovima kanjavanja za protivzakonitu trgovinu opojnim drogama;
Konvencija Saveta Evrope 205/222/IB (24. februar 2005.) o suzbijanju napada na informatike sisteme.
2. Preporuke Evropske Unije

P(80) broj 11, Preporuka Komiteta Ministara Saveta Evrope o istranom zatvoru;
R(81) broj 7, Preporuka Saveta Evrope o sredstvima za olakavanje rada u pravosuu;
R(82) broj 17, Preporuka Komiteta Ministara Saveta Evrope o izvrenju kazne zatvora opasnih osuenika;
R(83)broj 2 , Preporuka Saveta Evrope o pravnoj zatiti neuraunljivih lica;
R(86) broj 12, Preporuka Saveta Evrope o preduzimanju mera radi
rastereenja sudova;
R(87) broj 18, Preporuka Komiteta Ministara o pojednostavljenju
krivinih postupaka;
R(95) broj 12, Preporuka Saveta Evrope o usmeravanju krivinog
pravosua;
R(95/C) broj 327/04, Preporuka Saveta Evropske Unije od
23.nov.1995. o zatiti svedoka u okviru borbe protiv meunarodnog kriminala;
R(96) broj 8, Preporuka Komiteta Ministara Saveta Evrope o politici krivinog prava u preobraenoj Evropi;
R(97) broj 13, Preporuka Komiteta Ministara Saveta Evrope o
pretnjama i zatiti svedoka;
R(97/C) broj 10/01, Preporuka Saveta Evropske unije od 20. dec.
1996. o saradnji pravosudnih organa na planu borbe protiv organizovanog
kriminala;
563
R(97/C) broj 251/01, Preporuka Saveta Evropske unije od 28. apr.

1997. o akcionom planu borbe protiv organizovanog kriminala;
Br.1245/1994. Preporuka generalne Skuptine Saveta Evrope o
pritvoru pre donoenja presude;
Br. 690 Odluka Generalne Skuptine Saveta Evrope o Izjavi o policiji;
Evropski sporazum uz sporazum o uzajamnoj krivinopravnoj pomoi (Strazbur 2. apr. 1959.);
Protokol o uzajamnoj krivinopravnoj pomoi (Strazbur, 17. mart
1978.);
Evropski Sporazum o meunarodnom vaenju krivinih presuda
(Hag, 28.maj1970.);
Evropski Sporazum o ustupanju krivinih postupaka (Strazbur,
15.maj1972.);
Evropski Sporazum o suzbijanju terorizma (Strazbur, 27.jan.1977.);
Haki Program o obezbeenju sloboda, sigurnosti i pravnog prosperiteta u Evropskoj Uniji (Zakljuci Predsednitva, Brisel, 45. nov. 2004.).
3. Meunarodni dokumenti vezani za suoenje

Nijedan dokumenat ne sadri konkretnu definiciju suoenja, jedino
posredno moemo izvui neke zakljuke .
Pre svega, istakao bih, Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (u
daljem tekstu EKLJP).Po tome, ko smatra da su mu od strane drave (pa i
Maarske), povreena Konvencijom i Sporazumom zagarantovana prava,
u roku od est meseci, nakon iskorienja pravnih mogunosti zatite prava u domaoj dravi, ima pravo obraanja Evropskom sudu za ljudska
prava (u daljem tekstu ESLJP) u Strazburu, na svom maternjem jeziku,
bez plaanja taksi, bez angaovanja advokata, u lino ime.
Konvencija, izmeu ostalog, titi relevantna prava vezana za suoenje,tako npr.:
pravo na pravino suenje, u parninom i u krivinom postupku
(lan 6);
pravo na delotvorni pravni lek (lan 13).
Isto tako, izmeu ostalog, zabranjuje u pogledu suoenja relevantno
i eventualno mogue:
muenje, neoveno, poniavajue postupanje ili kanjavanje- u
skladu sa drugim meunarodnim sporazumima.
U okviru prava na pravino suenje po lanu 6 EKLJP istie se pravo na pravino postupanje:
1. Svako, tokom odluivanja o njegovim graanskim pravima i obavezama ili o krivinoj optubi protiv njega, ima pravo na pravinu i javnu
564
raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se mora izrei javno, ali se tampa i
javnost mogu iskljuiti sa celog ili sa dela suenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom drutvu, kada to
zahtevaju interesi maloletnika ili zatita privatnog ivota stranaka, ili u
meri koja je, po oceni suda, neophodno potrebna u posebnim okolnostima, kada bi javnost mogla da nakodi interesima pravde;
2. Svako ko je optuen za krivino delo mora se smatrati nevinim
sve dok se ne dokae njegova krivica na osnovu zakona;
3. Svako ko je optuen za krivino delo ima sledea minimalna prava:
a) da bez odlaganja, podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten o prirodi i razlozima optube protiv njega;
b) da ima dovoljno vremena i mogunosti za pripremanje odbrane;
c) da se brani lino ili putem branioca koga sam izabere ili ako nema dovoljno sredstava da plati za pravnu pomo, besplatno dobije branioca po slubenoj dunosti kada interesi pravde to zahtevaju;
d) da ispituje svedoke protiv sebe ili da postigne da se oni ispitaju i
da se obezbedi prisustvo i sasluanje svedoka u njegovu korist pod istim
uslovima koji vae za one koji svedoe protiv njega.
e) da dobije besplatnu pomo prevodioca ako ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava na sudu.
Za optuenog u pogledu suoenje poseban znaaj ima taka 3 d), s obzirom da se mogu javiti protivrenosti izmeu iskaza svedoka, iskaza oteenog i iskaza okrivljenog. Konvencijom nije data definicija suoenja kao
dokaznog sredstva. Konvencija u naelu navodi da optueni ima pravo da
ispituje svedoke ali nije propisane forma, vreme i nain ispitivanja.
Forma suoenja nije propisana, a to ne bi ni bilo sretno reenje, s obzirom da meu evropskim zemaljama kao to u prikazati u odeljku
3.1.ovog rada ima i takvih koje ne poznaju suoenje kao dokazno sredstvo. S druge strane, drave lanice, imajui u vidu sopstvene osobenosti,
same odluuju o dokaznim sredstvima i njihovoj formi koje primenjuju u
istraivanju istine, te preporuiti neku formu nije dobro reenje. Po mojoj
oceni, to nee biti poeljno ni u budunosti.
U pogledu suoenja iz lana 6. Konvencije proistiu sledei zahtevi:
ne sme doi do neosnovanog odugovlaenja postupka;
organ postupka treba da sprovede suoenje nepristrasno,
pretpostavka nevinosti optuenog mora se potovati i kod suoenja;
poto optueni ima pravo na pravino suenje, a suoenje je jedan
od specijalnih oblika sasluanja, iz ovog proizilazi da optueni ima pravo
da prisustvuje ili uestvuje u suoenju ili da samo slua i aktivno ne uestvuje u suoenju;
565
optueni ne moe biti prisiljen nikakvim sporazumom, ili domaim zakonom na priznanje aktivnim ueem u suoenju;
na osnovu prava na pravino suenje i na suoenje vai naelo zabrane obavezivanja optuenog na samooptuivanje;
i u sluaju suoenja moraju se odbaciti protivzakoniti dokazi;
i optueni moe predloiti suoenje ali organi postupka nisu u
obavezi da takav predlog i usvoje. Pravo optuenog na postavljanje pitanja moe da se realizuje i na drugi nain (npr. postavljanjem unakrsnih
pitanja u postupku, postavljanjem pismenih pitanja);
u toku sudskog postupka i u pogledu suoenja ima se primeniti
naelo jednakosti oruja (ali samo u fazi sudskog postupka);
suoenje je isto deo javnog sudskog pretresa izuzev ako je opravdano ogranienje iz razloga sadranih u Konvenciji);
prilikom suoenja primenjuje se naelo prava na upotrebu svog
maternjeg jezika kao i pravo na besplatnog tumaa;
pravo na delotvornu odbranu i branioca optueni ima i prilikom
primene suoenja;
aktuelno je pravo optuenog i prilikom primene suoenja da ima dovoljno vremena i mogunosti za pripremanje odbrane, obezbeenje dokaza.
Iz lana 13. Evropske Konvencije o ljudskim pravima proizilazi da
optueni ima pravo na delotvorni pravni lek i u okviru suoenja, ukoliko
smatra da su mu prilikom suoenja povreena njegova prava iz Konvencije kao npr. pravo na ivot, pravo na pravino suenje, ako je muen,
ako je sa njim neoveno ili poniavajue postupano ili nisu prema njemu
primenjena prava iz Konvencije. (Ovo pravo proizilazi iz ve napred citirane Evropske Konvencije protiv muenja i drugih okrutnih, neovenih i
poniavajuih postupaka ili kazni).
Pored Evropske Konvencije o ljudskim pravima, u pogledu suoenja, zasluuje panju i Preporuka Komiteta Ministara Saveta Evrope
R(97) br. 13, o zastraivanju i zatiti svedoka.
Moe da se desi, kako je Imre Kertes (Kertsz) primetio, da je prima
facie tj., na prvi pogled jasno, da je svedoku potrebna zatita prilikom suoenja. Ovo su uoili i na evropskom nivou pa je stoga je doneta i ova
Preporuka. U njoj su definisane krivino-procesne mere kojima se uspeno mogu suzbijati zastraivanje, uz istovremeno obezbeenje ravnotee
izmeu javnog reda i prava optuenog na pravinu odbranu.
Preporuka je imala u vidu odredbe Evropske Konvencije o ljudskim
pravima odnosno pravnu praksu Evropskog suda za ljudska prava. Ovaj
favorizuje kontradiktorni postupak, gde sud u toku javne rasprave, u prisustvu optuenog izvodi i ceni dokaze. Ali to ne znai da je svedok uvek
duan iskaz dati u sudnici ,jer prilikom suoenja sa optuenim moe doi
566
do psiholokog pritiska i zastraivanja. U cilju zatite svedoka preporuuje se upotreba video ureaja ili drugog tehnikog sredstava pomou kojih
se mogu pratiti dogaaji od strane organa postupka, optuenog i njegovog
branioca.
Nadalje Preporuka istie, da iskazi svedoka dati u toku takozvanog
prethodnog ili policijskog postupka budu priznati kao dokazi od strane
sudeeg suda ukoliko svedok u meuvremenu umre, nestane, ili je usled
vanrednih okolnosti onemogueno njegovo ponovno sasluanje, odnosno
suoenje u toku sudskog postupka. Mogunost suoenja je potpuno iskljueno u sluaju anonimnog svedoka u toku postupka. Anonimnost
znai da osnovni podaci o identitetu svedoka ostaju nepoznati optuenom
i njegovoj odbrani. Sud ovaj vid svedoenja odreuje najee zbog zastraivanja svedoka.
Anonimni svedok je rizini svedok, jer odbrana nema mogunosti
kontrole tanosti i istinitosti takvog svedoenja. To mogu biti sledei
rizici:
anonimni svedok moe biti nepouzdan iz subjektivnih razloga
npr. neuraunljivosti (umobolnosti), to odbrana ne moe istai ukoliko je
linost svedoka nepoznata,
postoji mogunost da je svedok pristrasan na tetu optuenog,
zbog nekog odnosa iz prolosti
anonimni svedok moe da bude zloupotrebljen protiv optuenog.
U cilju razreenja ovih nedoumica neophodno je postojanje nezavisnog nadzornog mehanizma u ruci pravosua koji e obezbediti postizanje interesa optuenih. Ti mehanizmi treba obezbede :
stalno voenje rauna o ravnotei izmeu prava odbrane na prikupljanje informacija i prava svedoka da ostane anoniman,
da sud garantuje pravo svedoka na anonimnost na predlog tuioca,
da istraivanje razloga i osnova za poverljivost svedoka vri tuilac ili nezavisni sudija,
da odbrana barem u pismenoj formi bude u mogunosti da postavi
pitanja koja se odnose na prolost, pristrasnost svedoka i na predmet svedoenja.
Iz Preporuke se vidi da ne predvia obavezu suoenja odnosno ne
predvia pravo optuenog (odbrane) na neposredno postavljanje pitanja,
ba iz razloga zatite znaajnih svedoka.
U sluaju kada nije dozvoljena anonimnost svedoka, ali je neophodna
njegova zatita, ne preporuuje se susret svedoka sa optuenim. Umesto
anonimnosti upotrebljavaju se razna sredstva koja oteavaju identifikaciju
svedoka od strane odbrane, izmenom glasa, lika svedoka ili upotrebom
audiovizualnog snimka. (sline mogunosti se predlau i u Preporuci Save567
ta Evropske Unije br. 95/c 327/04 koja istie da u okviru borbe protiv organizovanog kriminala, zbog moguih ozbiljnih pretnji svedoku, postoji mogunost promene linih podataka i svedoka i njihove porodice.).
Vie lanova Konvencije o pravima dece, koji je donet u Nju Jorku
20. novembra 1989. godine (u Maarskoj ratifikovan zakonom br. LXIV
/1991.), regulie krivini postupak protiv dece (maloletnika). lananovima
3740. zabranjuje se muenje, okrutno, neoveno, poniavajue postupanje i kanjavanje. Na ovom mestu ukazao bih na lan 40. koji propisuje:
1. Drave lanice priznaju pravo svakog deteta za koje se tvrdi ili koje je optueno ili za koje je priznato da je prekrilo krivini zakon da se s
njim postupa na nain kojim se podstie njegovo oseanje dostojanstva i
vrednosti, to jaa njegovo potovanje prava oveka i osnovne slobode drugih i pri emu se uzimaju u obzir uzrast deteta i elja da se pobolja njegova reintegracija i da ono ima konstruktivnu ulogu u drutvu.
2. U tom cilju i imajui u vidu odgovarajue odredbe meunarodnih
instrumenata, drave lanice posebno obezbeuju da se:
(a) ni za jedno dete neosnovano ne tvrdi, da ne bude optueno ili da
ne prizna da je prekrilo krivini zakon zbog dela ili propusta koji nisu
zabranjeni nacionalnim ili meunarodnim zakonima u vreme kada su uinjeni;
(b) svakom detetu za koje se tvrdi ili koje je optueno za krenje krivinog zakona daju bar sledee garancije:
da se smatra nevinim dok se krivica ne dokae po zakonu;
da bude odmah i direktno obaveteno o optubama protiv njega i
ukoliko je potrebno njegovih roditelja ili zakonskih staratelja i da ima
pravnu ili drugu odgovarajuu pomo u pripremi i prezentiranju svoje odbrane;
da se postupak vodi bez odugovlaenja od strane nadlenog nezavisnog i nepristrasnog organa ili sudskog tela, sa pravinim sasluanjem u skladu sa zakonom, u prisustvu pravne ili druge odgovarajue
pomoi, i osim ukoliko se ne smatra da to nije u interesu deteta, posebno uzimajui u obzir njegove godine, ili poloaj njegovih roditelja ili
zakonskih staratelja;
da ne bude prisiljeno da svedoi ili da prizna krivicu; da se ispituju
ili da budu ispitani svedoci druge strane i da se obezbedi uee i ispitivanje njegovih svedoka pod jednakim uslovima;
da ukoliko se smatra da je prekrilo krivini zakon, ovu odluku i
svaku dosuenu meru koja iz toga proizilazi, ponovo razmatra vii,
nadleni, nezavisni i nepristrasni organ ili sudsko telo u skladu sa zakonom;
568
da ima besplatnu pomo prevodioca ukoliko dete ne moe da razume ili ne govori jezik koji se koristi;
da se potuju njegova privatnost na svim nivoima postupka.
3. Drave potpisnice e nastojati da podstiu donoenje zakona, postupaka, uspostavljanje organa i ustanova primenljivih na decu za koju se
tvrdi, koja su optuena i za koju se smatra da su prekrili krivini zakon,
a posebno:
(a) utvrivanje najnie starosti ispod koje deca ne mogu biti smatrana sposobnim za krenje krivinog zakona;
(b) kadgod je mogue i poeljno, mere za postupanje sa takvom decom, bez pribegavanja sudskom postupku, s tim da ljudska prava i zakonska zatita budu u potpunosti potovana.
4. Raznolikost raspoloivih mogunosti kao to su briga, savetovanje, nadzor, pravno zastupanje, uslovno kanjavanje, prihvat, obrazovanje
i programi strunog usmeravanja i druge mogunosti institucionalne brige
bie na raspolaganju da bi se obezbedilo da se sa decom postupa na nain
koji je za njihovo dobro i koji je proporcionalno i okolnostima i uinjenom delu.
U ta. 2/b/iv ,ve poznat zahtev iz opteg(za punoletna lica) postupka: pravo da se ispitaju svedoci ali ovo ne obuhvata neophodnost, obaveznost suoenja. (u Konvenciji i ne postoji termin suoenje). U ovakvom
specijalnom postupku ispitivanje se ima vriti putem branioca ili putem
zakonskog zastupnika.
Od meunarodnih dokumenata izuavao sam procesna i dokazna
pravila meunarodnih krivinih sudova(stalnih i ad hoc sudova) to su:
Haki stalni Meunarodni krivini sud (International Criminal Court
ICC) ad hoc ICTY (International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia- Meunarodni sud za kanjavanje dela izvrenih na teritoriji nekadanje Jugoslavije a koja dela teko kre meunarodno humanitarno pravo,) odnosno ICTR (International Criminal Tribunal for the Rwanda
meunarodni sud osnovan za kanjavanje uinioca tekih krivinih dela
protiv meunarodnog humanitarnog prava zbog genocida nad stanovnitvom Ruande i zbog genocida nad narodima susednih drava. Ovi sudovi
prvenstveno funkcioniu na osnovu pravila osnivakih akata, statuta a pored ovih, postupak pred ovim sudovima regulisan je i kodeksom, Rules of
Procedure and Evidence (RPE).
Sudski postupci koje primenjuju navedeni meunarodni sudovi ne
poznaju institut suoenja ni pravo na suoenje. Optueni i u ovim postupcima imaju pravo na klasino pravo iz Evropske konvencije o ljudskim
pravima pravo na pravino suenje. Ovde spadaju pravo na postavljanje
pitanja, pravo na predlaganje, pravo da se ispita verodostojnost i istinitost
569
iskaza svedoka. Istovremeno je propisano da se prilikom ovih postupaka

mora imati u vidu zatita svedoka i oteenih.
Ovde bi primetio da ni Nirnberki sud, osnovan nakon Drugog svetskog rata, nije poznavao suoenje kao institut. Ispitivanje svedoka i optuenih vreno je pod snanim uticajem anglosaksonskog prava, postavljanjem unakrsnih pitanja u toku postupka , to je predstavljalo ozbiljnu tekou nemakim braniocima.
Sumirajui, mogu konstatovati, da su svi dokumenti iz oblasti krivino-pravne saradnje na meunarodnom nivou direktno ili indirektno na
stanovitu da se suoenje ne koristi za konfrontacije svedoka, oteenog i
optuenog.
Iz gore izloenog, moe se zakljuiti: bez obzira to suoenje kao
dokazno sredstvo u iznalaenju istine poznaje najvei broj zemalja Evropskog kontinenta, u meunarodnim dokumentima, evropskim sporazumima, konvencijama i preporukama ipak se ne regulie. U prvom redu
zbog uticaja anglosaksonskog prava, prava u kojem ne postoji suoenje
kao dokazno sredstvo. Tamo se umesto suoenja koristi unakrsno ispitivanje, zakletva itd., te se u potpunosti iskljuuje suoenje kao dokazno
sredstvo. Pored navedenog uticaja anglosaksonskog prava na iskljuenje
suoenja kao dokaznog sredstva utie i potreba zatite svedoka, oteenih
i saokrivljenih. Smatram da na ovo moemo raunati u budunosti.
4. Suoenje u svetlu odluka Evropskog suda za ljudska prava

U praksi Evropskog suda za ljudska prava suoenje postoji i pored
toga to Evropska konvencija za ljudska prava ne regulie ovaj institut.
Javlja se i u pravnoj praksi brojnih evropskih zemalja.
Za suoenje se uglavnom vezuju zahtevi prava na pravino suenje i
na ovom polju se javljaju najee povrede prava. U okviru ovog mogu se
istai pravila sasluanja svedoka. Evropska konvencija za ljudska prava
iako ne definie suoenje propisuje naelo jednakosti oruja (EQUAL
OF ARMS) i prilikom sasluanja svedoka i prilikom sasluanja vetaka.
Pravilnim tumaenjem lana 6. stava 3/d, sleduje da se optuenom mora
obezbediti mogunost :
da ispituje svedoke protiv sebe ili da se oni ispitaju,
da postigne da se oni pozovu,
da se obezbedi prisustvo i sasluanje svedoka u njegovu korist,
pod istim uslovima koje vae za svedoke protiv njega.
Prava optuenog u vezi sasluanja svedoka nisu apsolutna prava i
pod odreenim uslovima ovo pravo se moe ograniiti. Npr. ivot i bezbednost svedoka i oteenih u smislu lana 2. i 8. Evropske konvencije za
570
ljudska prava su zatieni odnosno u smislu prava na pravino suenje

ova prava treba da su u ravnotei.
Prema pravnoj praksi Evropskog suda za ljudska prava u sluaju
kontradiktornog postupka dokazi se prikupljaju i izvode u prisustvu optuenog. Ovo ne znai da je svedok uvek duan da svedoi u sudnici, jer
prisustvo optuenog moe vriti psihiki pritisak na njega. Uesnici postupka mogu pratiti iskaz svedoka i putem video snimaka ili primenom
drugih tehnikih sredstava. Zahteva se da optueni u odreenoj fazi postupka ima mogunost osporavanja iskaza svedoka i na taj nain je obezbeena ravnotea izmeu prava na odbranu odnosno prava svedoka.
Prema tumaenju Evropskog suda za ljudska prava prihvatljivo je da
krivini sud ne saslua svakog svedoka ili vetaka koga predloi odbrana
ali radi utvrivanja istine obavezno se sasluavaju svedoci koji imaju relevantne podatke, saznanja o sluaju (o ovome vidi npr.: Odluku u predmetu Gergelj protiv Maarske od 15. maja 1996.). Smatra se prihvatljivim da se iskazi dati u toku istrage mogu koristiti u fazi sudskog postupka
ako je odbrana u ranijoj fazi postupka imala mogunost ispitivanja svedoka ili u toku suoenja provere nepristrasnosti poverljivosti svedoka (o
ovome vidi presude u predmetima: P.S. protiv Nemake ,od 20. decembra
2001.; Destrehem protiv Francuske, od 18. maja 2004.; Tancos protiv
Maarske od 26. aprila 2005.).
U predmetu P.S. protiv Nemake, Evropski sud je utvrdio da su Nemaki vlasti povredile lan 6. stav 3/d Konvencije a u vezi lana 6. stava
1. Konvencije (pravo na pravino suenje) kada su podnosioca predstavke osudili zbog krivinog dela silovanja, preteno na osnovu iskaza majke oteene i iskaza policajca koji je sasluao oteenu a da nisu na pretres pozvali oteenu devojicu, pozivajui se na njena psihofizika svojstva, i tako optueni nije imao mogunosti neposrednog postavljanja pitanja u cilju svoje odbrane. (Prema tome, nije izvreno suoenje optuenog
i oteene).
Anonimni svedoci prema Evropskom sudu za ljudska prava predstavljaju specijalan sluaj.I u ovim predmetima se mora obezbediti odbrani
da u nekoj formi ispita svedoke i tako proveri verodostojnost iskaza. Pravilo je da se samo na osnovu iskaza anonimnih svedoka ne moe doneti
osuujua presuda. (Vidi o ovome npr. presudu od. u predmetu Kostovski
protiv Holandije od 20. novembra 1989.; presudu u predmetu Vindi protiv Austrije, od 27. septembra 1990.; presudu od u predmetu Delta protiv
Francuske,od 19. decembra 1990., pesudu. u predmetu Vanmeelen protiv Holandije, od 23. aprila 1997;presudu u predmetu Lidi protiv vajcarske od 15. juna 1992.;presudu. u predmetu Saidi protiv Francuske, od 20.
571
septembra 1993.;presudu u predmetu do Dorson protiv Holandije, od 26.

marta 1996.).
U predmetu Lidi protiv vajcarske optueni kojem se sudilo zbog
trgovine opojnim drogama, na pretresu nije dobio mogunost da ospori pismeni iskaz prikrivenog agenta . Sud nije pozvao svedoka na pretres i odbrani ak ni ime svedoka nije bilo poznato, te nije ni pokuala razjasniti
protivrenosti izmeu optube i odbrane. Podnosilac predstavke je tvrdio
da su mu uskratili pravo na pravino suenje jer mu je uskraeno suoenje
sa inspektorom u svojstvu svedoka koga je inae poznavao s obzirom da se
sreo sa njim barem u pet navrata. U ovakvim sluajevima interes je policije
da zatiti identitet inspektora, njegovu anonimnost u interesu njegove zatite i da ga mogu angaovati i u buduim sluajevima.
Ovakvo je bilo obrazloenje i u sluaju predmeta Saidi protiv Francuske, naime okrivljeni je osuen za krivino delo u vezi opojnih droga,
bez da mu je omogueno da postavlja pitanja svedocima na osnovu ijih
iskaza je doneta osuujua presuda.
Isto je obrazloenje i u sluaju Delta protiv Francuske. Okrivljeni je
osuen iskljuivo na osnovu iskaza oteene i njene drugarice sasluanih
u toku istrage. U ovom sluaju sud je pozvao svedoke na pretres, meutim njihovo neodazivanje nije sankcionisao, prema njima nije upotrebio
prinudu ve je doneo presudu u njihovom odsustvu. Ni u albenom postupku svedoci nisu sasluani.
Meutim nije povreeno pravo na pravino suenje ako je manje vaan
svedok sasluan u toku istrage a kao dokazno sredstvo se koristi zapisnik o njegovom sasluanju ako ni odbrana nije zahtevala pozivanje svedoka (vidi presudu u predmetu Brandteter protiv Austrije od 28. avgusta 1991.).
Ni u predmetu Dorson, sud nije utvrdio povredu lana 6. stava 3/d
s obzirom da prema obrazloenju potekoe optuenog su kompenzovane na odgovarajui nain. U predmetu prvostepeni sud je usvojio iskaz
dva anonimna svedoka sasluanih pred istranim sudijom u prisustvu branioca i iskaz svedoka dat u toku policijskog postupka. Ovaj iskaz je osporavan u toku glavnog javnog pretresa kao i iskaz jednog svedoka koji je
dat u toku prethodnog postupka a da odbrana nije mogla postaviti pitanja
svedoku.Podnosilac predstavke je osporio prvostepenu presudu. U toku
albenog postupka odbrana je dobila mogunost postavljanja pitanja svedocima ali do suoenja nije dolo jer su svedoci traili tajnost identiteta a
i istrani sudija je ovaj zahtev smatrao opravdanim.
Drugostepeni sud je optuenog oglasio krivim. Nakon ovog odbijen
je zahtev podnosioca predstavke radi utvrenja nitavosti a Evropski sud
za ljudska prava nije utvrdio povredu Konvencije.
572
Sud je svoju presudu obrazloio time da je odbrana imala mogunost postavljanja pitanja svedocima. Pored ovoga svedoci su identifikovali optuenog sa fotografije na kojem je i optueni prepoznao sebe, nadalje
svedoci su optuenog identifikovali i po odei. Sud je istakao da drugostepeni sud prilikom utvrivanja odgovornosti optuenog svoju odluku
nije zasnovao presudno na iskazima anonimnih svedoka.
Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, pravo na pravino suenje sadri i mogunost branioca i optuenog da fiziki prate tok postupka (kao i sud i porota, da postavljaju pitanja i da odgovaraju na postavljena pitanja i podnose predloge. U konkretnom predmetu naime postoji povreda prava s obzirom da je pretres sa porotom trajao dva dana. Okonan je u etiri sata u zoru. Sud je odbio zahteve branioca za odlaganje
pretresa. (Vidi presudu u predmetu Makfi protiv Francuske od 19. oktobra 2004. godine).Drava je obavezna da obezbedi odbranu optuenog po
slubenoj dunosti kada optueni nema dovoljno sredstava. Nije dovoljno
da se samo postavi branilac po slubenoj dunosti ve je neophodno da se
postavi takav branilac koji je zaista i sposoban da uestvuje u toku celog
postupka. (Vidi presudu u predmetu Artiko protiv Italije, od 13. maja
1980. godine;presudu u predmetu Pakeli protiv Nemake od 25. aprila
1983.; presudu u predmetu Godi protiv Italije od 9. aprila 1984. godine;
presudu u predmetu Daud protiv Portugalije od 21. aprila 1998. godine,
presuda. u predmetu T. odnosno V. protiv Ujedinjenog kraljevstva od 16.
decembra 1999, presudu u predmetu R.D. protiv Poljske od 18. decembra
2001. godine).
Sud je u predmetu Daud posebno istakao da pravo na delotvornu odbranu, koje pravo sadri prisutnost, upoznavanja predmeta, poznavanje
prava na prigovor itd., treba da je obezbeeno u toku celog postupka, ne
samo pred sudskim veem, ve i u toku prethodnog postupka.
Za pojam suoenja se vezuje i lan 13. Evropske Konvencije za
ljudska prava koja regulie pravo na delotvorni pravni lek. Za ovo se vezuje jedan maarski sluaj, presuda u predmetu Balog protiv Maarske
od 20. jula 2004. godine,u kome je konstatovano da ne postoji povreda
lana 13.
Podnosilac predstavke je izmeu ostalog tvrdio da je protiv njega voen pristrasan, nepoten,postupak i nije imao pravo na delotvorni pravni
lek. Sud je ispitao kako je sprovedena istraga (prema lanu 13. optueni
ima pravo uestvovati u istranom postupku). Sud je utvrdio da je sud bio
spreman na razmatranje predloga podnosioca predstavke, predlozi nisu odmah odbijeni. Tuilatva na tri nivoa su vodila istragu na predlog kancelarije Obudsmana za nacionalne i etnike manjine. U toku istrage podnosioca
predstavke su ispitali na okolnosti ta se desilo u toku postupka pred orga573
nima policije. Ispitali su i osumnjiene policajce u prisustvu podnosioca

predstavke. Nadalje, sasluani su i drugi uesnici i deurni policajac. U toku postupka odreeno je i vetaenje na okolnosti uzroka povreda podnosioca zahteva . Krivini postupak je okonan na kraju iz razloga jer nije bilo
dovoljno dokaza da su policajci prouzrokovali povredu uha podnosioca
zahteva. Pravo na delotvorni pravni lek u smislu lana 13. Konvencije ne
obezbeuje stranci i za njega povoljno reenje predmeta. Prema oceni suda
istraga je savesno sprovedena,bila je podobna da dovede do optuenja i
osude odgovornih lica. Prema tome, po miljenju suda, podnosiocu predstavke bilo je obezbeeno pravo na delotvorni pravni lek.
Ovde bih istakao da se po miljenju Evropskog suda pravinost postupanja ima primeniti u svim stepenima suenja.Greke prvostepenog
postupka mogu se sanirati, u drugostepenom postupku. Zato potovanje
ovog naela se ispituje u odnosu na celokupan postupak. Ocena dokaza je
u iskljuivoj nadlenosti nacionalnih sudova ali Evropski sud za ljudska
prava u izrazito ekstremnom sluaju moe da ceni dokaze imajui u vidu
pravo na pravino suenje.
Prouavajui predmete Evropskog suda za ljudska prava u vezi suoenja poslednjih deset godina moemo zakljuiti , da sud postupa na nain opisan u ovom radu. to se tie konkretnih predmeta naao sam 27
predmeta u kojima se javlja izraz confrontatio a od ovih predmeta odabrao sam pet jer smatram da su relevantni odnosno da zasluuju posebnu
panju i analizu.
Evropski sud je u predmetu Hulki Grunes protiv Turske (presuda od
19. septembra 2003.) utvrdio povredu prava na pravino suenje, jer okrivljeni koji je osuen za krivino delo protiv drave ni u jednoj fazi postupka nije sreo tri svedoka koji su ga prepoznali sa fotografije. Iskljuili
su postupak prepoznavanja, optuenom nije omogueno postavljanje pitanja svedocima, nije suoen sa njima jer domai sud zbog nesigurnosti doputovanja (road-safety grounds) nije pozvao svedoke- policajce, i pored
insistiranja od strane odbrane u vie navrata. Optueni ni putem svog branioca nije imao mogunosti postavljanja pitanja, nije mogao podvri kontroli linost svedoka, verodostojnost iskaza svedoka, nije mogao posmatrati njihovo ponaanje ni u jednoj fazi postupka. Nadalje, inu prepoznavanja sa fotografije nije prisustvovao ni njegov branilac, te na zapisniku o
prepoznavanju se ne nalazi potpis ni branioca ni optuenog.
Evropski sud u predmetu Belevickij protiv Italije (od 1. marta
2007.) nije utvrdio povredu prava u delu presude koji je osporen od
strane podnosioca predstavke iz razloga nepravinog postupanja prilikom sasluanja svedoka. Sud u obrazloenju navodi da je podnosilac
predstavke, koji je osumnjien a kasnije i optuen za zloupotrebu opoj574
nih droga, suoen sa svedocima koji ga terete za izvrenje dela jo u toku istrage, a i u toku prvostepenog postupka kada je imao mogunosti
postavljanja pitanja kao i njegov branilac te je mogao da ispita verodostojnost njihovih iskaza (ovde se Sud poziva na slinu odluku kao u
predmetu Isgro protiv Italije od 19.02.1991. godine). U ponovljenom
postupku navedeni svedok vie nije bio prisutan ali je sudei sud upoznao stranke sa sadrinom istranog zapisnika i zapisnika sa prvostepenog pretresa i upotrebio ga kao dokaz a ovaj je bio u saglasnosti sa iskazima drugih svedoka i sa drugim dokazima prema kojima je optueni izvrio navedeno krivino delo.
Evropski sud je u predmetu Bak protiv Poljske u presudi od 16. januara 2007. godine utvrdio povredu prava zbog neopravdano dugo voenog postupka (ne i prethodnog). Podnosilac predstavke je optuen za dva
krivina dela oruanog razbojnitva.Prema tvrdnji policijskih vlasti radilo
se o organizovanom kriminalu te da je bilo neophodno svestrano ispitati
sluaj .Prikupili su 300 dokaza, sasluali su 130 svedoka i vie puta su
optuenog suoili. Meutim, sve ovo ne opravdava duinu trajanja postupka od sedam godina. (Podnosioca predstavke su uhapsili 28. septembra 1999. a postupak je bio jo u toku 28. marta 2006. godine).
U predmetu Elci i drugi protiv Turske ( od 24.03.2004. godine), Evropski sud je u presudi od 130 strana utvrdio teku povredu prava iz lana
3., 5. i 8. i dosudio znaajni iznos naknade tete oteenima . Podnosioci
predstavke su bili turski advokati koji su uhapeni decembra 1993. godine
jer su se prema miljenju vlasti bavili radnjama koji su u krivinom zakonu inkriminisani kao krivino delo. U stvari, uhapeni su, jer su zastupali
stranke pred Sudom dravne bezbednosti i uestvovali su u postupcima u
vezi ljudskih prava. Podnosioce predstavke su izneli da su za vreme lienja slobode mueni i postupano je neoveno sa njima. Prema tvrdnji veine advokata suoili su ih sa jednim lanim svedokom koji ih je optuio.
Prema tvrdnji ovog lanog svedoka oni su bili povezani sa teroristikom
organizacijom Radnika partija Kurda. Neke i nisu suoili sa navedenim
svedokom a i pored toga, sve njih su optuili na osnovu iskaza ovog lanog svedoka.
Osumnjiene i suoene su prinudili na potpisivanje zapisnika koji su
bili sainjeni od strane vlasti. Sadrina ovih zapisnika je bila nepoznata
podnosiocima predstavke jer su im oi sve vreme bili vezane.
Strazburki Sud je u presudi Ifran Bilgin protiv Turske od 17. oktobra 2001. godine utvrdio da je alosno da nacionalne vlasti u tom komplikovanom i protivrenom sluaju nisu sproveli ozbiljnu istragu, i nisu potovali ni svoje obaveze. Ovakvim postupkom povredili su lan 2. Kon575
vencije (pravo na ivot) lan 5. (pravo na slobodu) lan 13. (pravo na delotvorni pravni lek) .
Brata podnosioca predstavke su uhapsili organi bezbednosti Ankare (Ankara Security Directorate). Podnosilac predstavke se kasnije interesovao gde mu je brat ali nije dobijao verodostojne informacije. Reeno mu je da mu se brat ne nalazi na spisku uhapenih. Posle toga, angaovao je advokata koji je stupio u kontakt sa odborom nacionalne skuptine za zatitu ljudskih prava. Podnosilac predstavke se i lino interesovao kod tuioca Ankare. Posle je pribavio pismene iskaze 10 ranije osuenih lica, koji su tvrdili da je i njegov brat bio meu zatvorenicima. Iskazi ovih svedoka su bili suprotni iskazima policajaca i straara zatvora
koji su poricali da je brat podnosioca predstavke Kenan Bilgin bio meu
zatvorenicima.
Selahatin Kemaloglu u to vreme bio je tuilac u Ankari ali u predmetu Kenan Bilgin nije on zapoeo istragu nego Ozden Tonuk. Kada je
dobio predmet od Slube bezbednosti Ankare traio je da se ispita sluaj
hapenja Kenan Bilgina. Dobio je od njih odgovor da imenovanog nikad
nisu uhapsili. Nakon toga sasluao je svedoke podnosioca predstavke i
stekao je ubeenje da neto nije u redu, te kao tuilac smatrao je da mora
ispitati ne samo sluaj Kenan Bilgin ve i druge sline sluajeve. Tuilac
je zatraio od glavnog tuioca spajanje ovih predmeta meutim njegov
zahtev je odbijen. Predloio je postupak protiv naelnika Slube bezbednosti s obzirom da je odbio saradnju sa organima vlasti ali bez rezultata.
Bezbroj puta je predlagao da se policajci suoe sa svedocima, ali bezuspeno, jer niko nije odgovarao na njegove zahteve.
U ovom sluaju svakako neophodno je bilo sasluanje ili suoenje
policajaca, ali pored nastojanja tuioca, organi vlasti nikad nisu dostavili
tuiocu listu sa imenima policajaca.
Na kraju moram istai da je bilo vie predmeta zbog neopravdano
dugotrajnog postupka tokom pritvora, u kojima izuzev predmeta Sulaoja bilo je suoenja, ali ni u jednom predmetu nije utvreno da bi dolo do odugovlaenja postupka zbog suoenja. (vidi o ovome presudu
Kontrada protiv Italije od 24. avgusta 1998., presudu Dikme protiv Turske od 11. jula 2000., presudu Ceski protiv eke od 4. oktobra 2000.
presudu GK protiv Poljske od 20. januara 2004. godine, presudu Belev
protiv Bugarske od 8. jula 2004. godine, presudu Vaev protiv Bugarske od 8. oktobra 2004., presudu Sulaoja protiv Estonije, presuda Mitev
protiv Bugarske od 22. marta 2005., presudu Joveev protiv Bugarske
od 2. maja 2006., presudu Celejevski protiv Poljske od 4. maja 2006.
godine.)
576
5. Dalji zakljuci u vezi suoenja u svetlu odluka Evropskog suda

za ljudska prava
Kako sam u prethodnom izlaganju naveo, u Konvenciji suoenje kao
dokazno sredstvu nije definisano ali i pored toga ono se javlja u praksi
Evropskog suda za ljudska prava i zasluuje panju s obzirom da postoji
u pravnim sistemima veina kontinentalnih zemalja.
Moemo primetiti da se prema tumaenju Strazburkog suda suoenje vezuje uz sasluanje s obzirom da se radi o specijalnom vidu sasluanja, kako kod sasluanja svedoka tako i prilikom sasluanja optuenih.
Evropski sud je miljenja da je suoenje forma sasluanja, dokazno sredstvo u toku postupka koje doprinosi potovanju prava propisanih Evropskom konvencijom. Suoenje je pravo optuenog kojim moe kontrolisati
verodostojnost iskaza sasluanih svedoka koji ga terete, neposredno putem postavljanja pitanja i primedbama, ili prostim posmatranjem njihovog ponaanja.
Po stavu Evropskog suda, suoenje je takvo dokazno sredstvo, koje
omoguava optuenom, u bilo kojoj fazi postupka da kontrolie dokaze
iznete protiv njega.
Ako je optuenom data mogunost ispitivanja svedoka koji se izjanjavaju na njegovu tetu,nesprovoenje suoenja ne znai i povredu prava optuenog na pravino suenje u smislu Konvencije.
Moemo zakljuiti , da nedostatak suoenja, samo po sebi ne znai
povredu prava, jer se moe desiti, da iz zakonskih razloga npr. zbog potrebe zatite svedoka (npr. u sluaju anonimnosti svedoka) ne moe ni doi do suoenja.
Veliki broj suoenja u nekom predmetu ne opravdava dugo voenje
postupka od strane domaih sudova .
Pojedini sluajevi ukazuju na to da se i u sluaju primene suoenja
moe povrediti pravo optuenog na pravino suenje, pravo na delotvorni
pravni lek, pravo na odbranu, neovenim poniavajuim postupanjem od
strane domaih organa vlasti, te Evropski sud, osuuje ovakva ponaanja
i svojim odlukama ukazuje na obavezu drava da spree povrede prava.
577
Csaba Fenyvesi, Ph.D., Assistant Professor

Law Faculty Pcs
The confrontation in the mirror of international

documents and the European Court of Human Rights
Abstract
In the past few years the author surveyed under his resarch the confrontation (confrontatio), as a criminal procedural legal institution of justice in aspects of the international and human rights documents (treaties,
framework decisions, European Union recommendations) that concern in
any forms, and the connected court practice of the European Court of Human Rights special decisions, interpretations, guidances. This study tries
to present the confrontations newest international resarch results as a
proofing (criminal procedural) action.
Key words: confrontation, human rights, international documents,
European Court of Human Rights.
578

2009-2 Zbornik Pravnog Fakulteta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2009-2 Zbornik Pravnog Fakulteta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRAVNI FAKULTET U NOVOM SADU

NOVI SAD FACULTY OF LAW

NOVI SAD, 2009.

PRAVNI FAKULTET U NOVOM SADU

Dr Stevan ogorov, redovni profesor

Dr Zoran Arsi, redovni profesor

Pravo glasa akcionara osnovni principi ..........................................................

Dr Olga Cveji-Jani, redovni profesor

Dr Magdolna Si, vanredni profesor

Stevan ogorov Ph.D., Full Professor

Zoran Arsi, Ph. D., Full professor

Dragan Milkov, Ph.D., Full Professor

Predrag Jovanovi, Ph.D., Full Professor

Magdolna Si, Ph.D., Associate Professor

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 2/2009

Originalni nauni rad

Dr Marijana Pajvani, redovni profesor

POVREDA ZABRANE DISKRIMINACIJE

Rad je pripremljen u okviru projekta Harmonizacija prava Republike Srbije i

no analizirana samo ogranienja iji je osnov u krenju zabrane diskriminacije po polu.

1. Diskriminacija na osnovu pola - pojam

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 2/2009

Komentari uz lan 1 Konvencije o spreavanju svih oblika diskriminacije ena u

2. Opti ustavni okvir odstupanja i ogranienja ljudskih prava

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 2/2009

Reimi odstupanja i ogranienja ljudskih prava doputeni su samo pod

3. Ogranienje pojedinih ljudskih prava - sankcija za krenje

lan 20 stav 1 Ustava Republike Srbije.

3.1. Sloboda misli, savesti i veroispovesti

lan 43 stav 1 Ustava Republike Srbije.

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 2/2009

3.2 Sloboda organizovanja i delovanja verskih zajednica

lan 15 Ustava Republike Srbije.

ograniiti zbog povrede bilo kog ljudskog prava . Izostaje argumentacija

3.3. Sloboda medija

Sloboda medija koja ukljuuje pravo na irenje informacija i ideja

lan 43 stav 4 Ustava Republike Srbije.

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 2/2009

nienje slobode medija pokazuje da su neki vani razlozi, meu kojima i

3.4. Sloboda udruivanja

Slobodu udruivanja graana Ustav garantuje optom odredbom , a

3.5. Pravo na utoite i zatita stranaca od proterivanja

Pored prava koja Ustav garantuje svim graanima stranci u Srbiji

lan 55 stavovi 2, 3 i 4 Ustava Republike Srbije.

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 2/2009

3.6. Zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mrnje

lan 49 Ustava Republike Srbije.

3.7. Obaveza drave da podstie uvaavanje razlika

lan 48 Ustava Republike Srbije. Odredbu sline sadrine ponavlja i u odeljku

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 2/2009

Marijana Pajvani Ph.D., Full Professor

Violation of prohibition of discrimination based on sex

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 2/2009

Originalni nauni rad

Dr Stevan ogorov, redovni profesor

POSTUPAK I PRAVNE POSLEDICE POVLAENJA

Dr Stevan ogorov, Postupak i pravne posledice povlaenja i ponitenja... (str. 2131)

l. 124 st. 5 Zakona oprivrednim drutvima (ZPD).

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 2/2009

nja odluke, nadlenosti organa, postupka obavetavanja lana i postupka

V. l. 124 st. 2, 3 i 4 ZPD.

Dr Stevan ogorov, Postupak i pravne posledice povlaenja i ponitenja... (str. 2131)

V. l. 62 t. 11 ZOP-aV. l. 388 st. 1 ZOP-a.