CAD Predavanja

1.
PROJEKTOVANJE RAUNAROM DR MIOMIR JOVANOVI
26. Oktobar 2010.
Predavanje 1
CAD tehnologije
KORIENJE RAUNARA ZA PRORAUNE MAINA
Proraun primenom raunara je danas popularan, pre svega, zbog sve veeg broja
softverskih paketa na tritu i mogunosti ireg sagledavanja svojstava, tretirajui
strukturu maine velikim brojem provera. Ova prednost je zapravo ogranienje
klasinog projektovanja koje izvodi ovek bez raunara, zbog ega su razvijane mnoge
tehnike iznalaenja kritinih lokacija i njihove provere. Podkategorije ove grupacije su:
a. Analiza optereenja konstrukcije:

(Load analysis) sloenih sistema i njihovo definisanje.
Kod dizalica ovim metodama se na svim pojedinim lanovima identifikuju izazvani uticaji od
dejstva vetra, dinamikih pojava u toku rada, ljuljanja tereta, havarijskih stanja, sluajnih
uticaja, kombinacija dejstava i drugo. Ovakve analize u projektovanju, zbog broja moguih
stanja optereenja i ukupnog broja lanova konstrukcije, iskljuivo se rade raunarom.
b. Proraun kompaktnih veza:

Sklopovi visokog stepena integracije komponenata kao to su prenosnici snaga,
spojnice, sklopovi tokova, klipne pumpe, hidro-motori, leajevi i drugo, odlikuju se
kontaktnim naprezanjima. Za svaku kategoriju mainskih elemenata razvijena je
metodologija specifinog prorauna koja se izuava u mainstvu. Svaka od ovih
metodologija prorauna efikasno se realizuje raunarom a koriste se i optije numerike metode mehanike kontinuuma. Jedna od tih numerikih metoda je FEM.
1. PROJEKTOVANJE RAÛNAROM
c. Proraun stabilnosti konstruktivnih elemenata:

Predmet analize su: klipnjae, podizai, balansirajue poluge (balanseri), pojasni tapovi
i tapovi ispune reetkastih nosaa, tanki zidovi razliitih avio konstrukcija (krila i
oplata trupa), brodske konstrukcije itd.
d. Proraun dinamikih svojstava konstrukcija.

Podrazumeva odredjivanje sopstvene frekvencije i sopstvenih oblika oscilovanja kod
maina razliitih tipova: turbina, mlinova, vibracionih sita, vibracionih transportera,
motora i prenosnika snage, ali i sloenijih sistema kao to su avio-letilice, kontejnerske
dizalice, roto bageri itd.
e. Proraun pogonske vrstoe mainskih delova.

Odnosi se na proraun vrstoe varova, zamor materijala i prslinu u konstrukciji. Uslovi
pri kojima se trai vrstoa, su na niskim temperaturama ili metalurke opreme za rad sa
rastopinama.
1. PROJEKTOVANJE RAUNAROM DR MIOMIR JOVANOVI
f. Proraun kinematike mainskih sistema.

To su prorauni putanja mehanizama, raznih prenosnika snage i pokretnih noseih
struktura. Specijalizovana grafika oprema raunara koristi se za bra i pouzdanija
izraunavanja kinematskih reenja i omoguuje vizuelnu kontrolu.
g. Optimizacija konstrukcija.
Metodama optimizacije mogu se ostvariti specifine osobine konstrukcija.
To se postie iz uslova minimuma kod sinteze geometrije lakih konstrukcija,
Tehnike projekte konstrukcija prate jednociljni i vieciljni zadaci optimizacija sa
brojnim ogranienjima. Za projektovanja sa vie optimalnih ciljeva koristi se Pareto
koncept. Prednost ovog koncepta nad klasinim je u istovremenoj sintezi geometrije
konstrukcije po nekoliko tehnikih osnova.
h. Proraun pouzdanosti:
U irem smislu, pouzdanost iskazuje kvalitet upotrebljivosti sklopa, maine ili sistema.
Proraun pouzdanosti je redovan, a esto i osnovni zadatak projektovanja odgovornih i
vanih sistema. Primera radi, kod noseih struktura letilica, pouzdanou se iskazuje
sposobnost stajnog trapa da izdri dinamike udare pri sletanju u toku eksploatacionog
veka, a da pri tome d manji broj funkcionalnih otkaza od minimalno propisanog.
Definicija:
PROJEKTOVANJE RAUNAROM
Proces projektovanja predstavlja nalaenje nauno opravdanog tehnikog reenja koje
se praktino moe realizovati, a da pri tome zadovolji i ekonomske kriterijume.
U uem smislu, projektovanje predstavlja definisanje tehnikog reenja sa funkcionalnog,
sadrajnog i konstruktivnog aspekta.
Projektovanje moe imati i kompleksniji sadraj, kada se postavljaju zahtevi traenja optimalnih
svojstava, pouzdanosti komponenata i funkcija i druga specifina svojstva.
Nakon projektovanja, sledi KONSTRUISANJE TEHNIKOG SADRAJA i ono predstavlja
definitivno oblikovanje konstrukcije kojim se definiu: geometrija (karakteristine dimenzije),
materijal, nain montae, tolerancije, hrapavost i drugo.
Oigledno da se konstruisanje vri na bazi projektovanja i njime se precizira konano reenje
konstrukcije. Iz aktivnosti konstruisanja nastaje konstrukciona dokumentacija.
Dalji tok korienja konstrukcione dokumentacije (slika 1.1) odvija se kroz pripremu za proizvodnju i ta
delatnost vie ne pripada projektovanju i konstruisanju, ve tehnolokoj pripremi. Iz tehnoloke
pripreme nastaje radionika dokumentacija koja sadri, pored konstrukcione dokumentacije, i
tehnoloku dokumentaciju. Tehnoloku dokumentaciju ine: dokumentacija opreme i alata za
proizvodnju, dokumentacija kontrole i dokumentacija izvrenih ispitivanja.
Slika 1.1 Aktivnosti nastanka proizvoda podrane raunarom

Klasina organizacija postupka projektovanja i pripreme proizvodnje dozvoljava primenu raunara za
efikasniju realizaciju ovog procesa. Postupak uvodjenja raunara uslovljen je formiranjem baze podataka do
nivoa radionike dokumentacije prizvoda.
Aktivnosti projektovanja i konstruisanja primenom raunara poznate su u strunoj javnosti pod engleskim
nazivom: Computer Aided Design (CAD).
Skraenicu CAD predloio je T. D. Ross (USA) i ona je uvedena u terminologiju 1979.
Skraenica je simbol tehnologija projektovanja raunarom.
Uvodjenje raunara u oblasti pripreme proizvodnje (Computer Aided Planing - CAP).
Sama proizvodnja podrana raunarom poznata je pod engleskim nazivom Computer Aided Manufacturing
(CAM).
CAD daje sledee prednosti projektovanju:

vii nivo kvaliteta (tanost, finoa),
realizuje najobimnije zadatke i oslobadjanje oveka rutinskog posla,
vizuelnu interpretaciju forme koja omoguuje pre izrade, ocenu funkcionalnih i
estetskih vrednosti proizvoda,
omoguava specifine analize (prorauni lokalnih napona kod brzih procesa i sloenih
struktura) iz ega sledi poboljanje sklopa pre izrade,
omoguuje brzu izradu tehnike baze podataka, poevi od tehnikih crtea do
tehnolokih instrukcija za automatizovanu izradu,
iroko integrisana proizvodnja raunarom (Computer Integrated Manufacturing - CIM)
Izvan CAD delatnosti, primena raunara otvara mogunosti daljih modernizovanja proizvodnje.
Uvodjenjem CIM koncepta, integriu se ostale aktivnosti proizvodnih sistema, slika 1.2:
prilagodjavanje proizvodnje potranji, odredjivanjem dinamikih parametara,
planiranje (koliine materijala, termin planovi, radna snaga, distribucija zadataka),
povezivanje sa spoljanjim izvorima (nacionalnim i svetskim) informacija (komiteti,

berze, proizvodjai, distributeri, transport, uskladitenje, pretovar) o robi i sirovinama,
praenje poslovanja (finansijskih tokova, zaliha robe, materijala),
praenje proizvoda u eksploataciji (servis, kvalitet, korekcije tehnologija, odravanje),
koordiniraju osnovne fabrike aktivnosti (marketing, planiranje, investicije).
OKRU@ENJE
SISTEMA
Slika 1.2 Aktivnosti koje su integrisane CIM konceptom
KONSTRUKCIONA DOKUMENTACIJA
Osnovni produkt projektovanja je konstrukciona dokumentacija. Kod klasinog projektovanja,
ona se formira na papiru i dalje distribuira kroz tehniku pripremu u proizvodnju. Kod primene
raunara u projektovanju, tok je isti, samo je dokumentacija prisutna na razliitim medijumima.
U principu, kod kompletnih CIM sistema dokumentacija ne mora da bude crtana sa vrstim
otiskom. Konstrukciona dokumentacija se realizuje u sledeim etapama (slika 1.3):
postavljanje zadatka,
prikupljanje informacija,
analiza informacija,
sastavljanje tehnikog predloga,
izrada idejnog projekta,
izrada tehnikog projekta i
izrada tehnike dokumentacije.
Slika 1.3 Etape nastanka konstrukcione dokumentacije

Konstrukcionu dokumentaciju ine razne vrste dokumenata:
radioniki crte za izradu i kontrolu,
sklopni crte,
crte opteg izgleda (forma, princip rada),
teorijski crte (pokazuje raspored pozicija),

gabaritni crte (geometrija sa prikljunim i montanim mer.),
elektro-montani crte,
montani crte (podaci za postupak montae),
crte pakovanja,
crte ambalae,
ema veza, specifikacija (spisak delova sklopa),
spisak specifikacija (to je spisak svih specifikacija),
spisak uputstava (popis svih dokumenata),
spisak poluproizvoda koji se kupuju kao gotova roba,
spisak pravnih lica koja poseduju originalnu dokumentaciju,
specifikacija idejnog projekta,
spisak tehnikog projekta,
spisak idejnog projekta,
objanjenje (tehnikog reenja i principa rada),
tehniki uslovi (norme za kontrolu, prijem i isporuku),
program i metode ispitivanja (isporuka, prijem, periodina kontrola),
proraun, tabele,
eksploatacioni dokumenti (odravanje, kvarovi),
remontni dokument,
karta tehnikog nivoa i kvaliteta,
ostali dokumenti (nomenklature, prospekti, tehnoloke karte).
Dananji stepen CIM sitema ne zahteva izradu svih dokumentacije sa vrstim otiskom.
U budunosti, kategorija dokumenata na papiru trebalo bi potpuno da nestane.
Moe se oekivati racionalizacija i standardizacija informatike dokumentacije proizvoda.
STRUKTURA PROCESA PROJEKTOVANJA

Objekat projektovanja moe biti proizvod ili proces kod projektovanja tehnologija. Projektovanje
raunarom je automatizovan proces, razliitog stepena automatizovanosti. Najee je proces
projektovanja u dijalogu, a kod rutinskih zadataka, samo izvrni. Nain projektovanja zavisi od
poslova i od raspoloivih uslova (softvera i hardvera).
Analiza sloenih tehnikih objekata u projektovanju vri se prema tehnickim aspektima i
hijerarhijskim nivoima, slika 1.4.
Tehniki aspekti definiu funkcionalna, konstruktivna, tehnoloka i eksploataciona svojstva
objekata.
Funkcionalni aspekt definie osnovnu funkciju ili proces rada.
Konstruktivni aspekt definie sadraj i formu objekta.
Tehnoloki aspekt definie tehnoloku mo objekta, vrste procesa izrade i drugo. Eksploatacioni
aspekt definie ponaanje objekta u eksploataciji.
Sloenost objekta moe biti vea ili manja.
Otuda u okviru svakog aspekta: hijerarhijski nivoi: objekat kao celina, funkcionalni podsistemi
(nosea konstrukcija, pogonski uredjaji, komandni uredjaji itd.), delovi podsistema (sklopovi) i
delovi sklopova (elementi).
Broj hijerarhijskih nivoa, zavisi od stepena sloenosti objekta.
Prema hijerarhijskim nivoima, projektovanju se pristupa po razliitim osnovama.
Slika 1.4 Struktura procesa projektovanja
Procedure projektovanja:
Projektovanje moe biti izvedeno procedurama sinteze i procedurama analize.
Danas se obe metode koriste u projektovanju raunarom (CAD),
U klasinom projektovanju (bez upotrebe raunara), metode sinteze koriste selektivno prema
izgradjenom znanju i uhodanom inenjerskom pristupu.
BANKA ZNANJA
(ISKUSTVO)
CILJEVI
OSOBINE KONSTRUKCIJA
OPTERECENJA
STATICKO, DINAMICKO, TERMICKO
OPIS KONSTRUKCIJE
CAD
MODEL
MODIFIKACIJE
MODELA
PRORACUN
OSOBINA
MEHANICKOG MODELA
OCENA REZULTATA
KRITERIJUMI
OCENE
KONSTRUKCIJA
KONACNO RESENJE
KONSTRUKCIJE
Slika 3.01 Koncept korienja metoda analize u projektovanju

Procedure sinteze polaze od zadatih svojstava, funkcije, nazivnih parametara (definisanih
projektnim ili istraivakim zadatkom), a zavrne aktivnosti daju geometriju i konstruktivnu
dokumentaciju. Kako treba operisati sa realnim geometrijskim veliinama, metode sinteze koriste
na svakom hijerarhiskom nivou poetni-pretpostavljeni opis, formirajui ga iz ogranienja
definisanih na poetnim hijerarhijskim nivoima.
Procedure analize polaze od pretpostavljene geometrije konstrukcije i koriste je za analizu po
razliitim osnovama (aspektima) i na razliitim hijerarhijskim nivoima. Na ovaj nain se
proverava ispravnost poetnog konstruktivnog opisa objekta.
Na poetku projektovanja metodama analize dobija se reenje koje polazi od proizvoljnih
pretpostavki pa zato i najvie odstupa od kriterijuma koji su zadati sa prethodnog hijerarhijskog
nivoa. Ovakva reenja ne mogu biti verifikovana, ali su zato poznati kriterijumi koji nisu
zadovoljeni, pa se prema njima vri korekcija za novu analizu.
U klasinom postupku projektovanja, verifikacija se izvodi uvek prema specifinim elementima
konstrukcije. Kod projektovanja raunarom (CAD), potrebna je optija logika koja bi vaila za
svaku problematiku u istoj strunoj grupaciji (mainstvo, gradjevinarstvo, elektronika, dizajn).
CAD - RAUNARSKA GRAFIKA - DR MIOMIR JOVANOVI
Generacija 2010-2011
CAD-TEHNOLOGIJE
Predavanje 2
Raunarska grafika
Rana istraivanja u oblasti raunarske grafike pokazala su da se grafikom interpretacijom pojmova
ubrzava korisniki interfejs nekoliko stotina puta u odnosu na tekstualni interfejs. Tehnike uslove
za razvoj grafikih interfejsa dalo je poveanje brzine procesora koji su obezbedili potrebne
kapacitete za grafiko interpretiranje sadraja. Prvi vidovi grafikih interpretacija bili su u ravni
(dvodimenzioni 2D). Zahtevi za univerzalnom interpretacijom, doveli su do trodimenzione (3D)
interpretacije sadraja. Iz tih kreacija nastala je primenjena matematika i informaciona disciplina
za grafiku interpretaciju sadraja - kompjuterska grafika. Ona se oslanja na principe matematikih
nauka, nacrtnu geometriju, informatiku i primenjenu elektroniku. Kompjuterska grafika je
primenjena za projektovanje primenom raunara (Computer Aided Design), skraeno nazvano CAD
u okviru koga se realizuje i izrada tehnike dokumentacije (Computer Aided Design Drafting CADD). Primena kompjuterske grafike u mainstvu realizuje se kroz geometrijsko modeliranje,
ime se formiraju modeli za proraune. Podaci o modelima formirani kao datoteke geometrijskih
entiteta, koriste standardne formate baza podataka. Baze podataka se dalje koriste za projektovanje
proizvodnje i tehnologija (Computer Aided Process Planning - CAPP). Savremena primena
kompjuterske grafike je takodje u mainskom vidjenju objekata, vetakoj inteligenciji. Raunarska
grafika ima primenu izuzetno iroku u drugim oblastima: Medicini za dijagnostiku primenom
kompjuterske tomografije, medicinskoj grafici za interpretaciju hemijskih analiza, video medijima
(film, TV), komunikacijama za vizuelnu komunikaciju (Visual Communication and Interfaces),
kartografiji i geologiji (CAGES), umetnosti (Computer Art).
Osnova irenja raunarske grafike i prevazilaenja razliitosti grafikog softvera i

hardvera ima pojava raunarskih standarda kao to su GKS, GKS-3D, PHIGS,
CGM, CGI, IGES. Danas se kompjuterska grafika standardizuje pod okriljem
Komiteta za nacionalnu kompjutersku grafiku (National Computer Graphics
Association - NCGA) i Komiteta za svetsku kompjutersku grafiku (World
Computer Graphics Association - WCGA). ISO standardi definiu raunarsku
grafiku kao skup metoda i tehnika za konverziju podataka koji se alju ka
grafikom ekranu ili sa njega, posredstvom raunara. Zavisno od smera konverzije
podataka izmedju raunara, ulazno-izlaznog uredjaja i vrste raunarskog sistema,
postoje tri osnovne oblasti primene raunarske grafike. Prva oblast je
Generativna raunarska grafika gde korisnik unosi podatke u raunar, izvrava
programe za konverziju izlaznih rezultata u linije, take, slova, poligone, ime se
generie slika. Druga oblast primene je analiza slika na bazi informacija unetih
CCD kamerom sa ciljem prepoznavanja predmeta koji ine sliku (primenjeno u
savremenoj robotici). Trea oblast primene je obrada slika (procesiranje) ime se
menja sadraj slike u cilju poboljanja kvaliteta.
1.20 KONCEPT GRAFIKE INTERPRETACIJE SADRAJA

Kompjuterska grafika zasniva se na tri sistema: aplikativnom sistemu, grafikom sistemu i korisniku. Za njihovu medjusobnu
vezu su upotrebljena tri interfejsa: aplikativni interfejs, interfejs uredjaja i interfejs korisnika. Interfejsi su standardizovani prema
predlogu istraivaa Bono - Enderle 1986. godine. Koncept grafikog sistema, prema tom predlogu, pokazan je na slici 1.01.
Programska aplikacija korisnika se sastavlja pozivom grafikih potprograma iz datoteke grafikih podataka (struktura). Iz tih
programskih navoda sastavlja se program aplikacije koji se kao datoteka smeta na memorijski medijum raunara. Kada se uitava
program gotove aplikacije, jezgro obavlja tumaenje programskih navoda i shodno bazi podataka grafikih struktura nalazi
programske instrukcije za grafiku formu na uredjaju za prikazivanje. Jezgro grafikog programa je povezano sa radnom grafikom
stanicom, preko interfejsa uredjaja, a korisnik preko interfejsa korisnika. Interfejs korisnika zasniva se na naem iskustvu sa okolnim
prostorom, prepoznavanjem geometrijskih formi, medjusobnim odnosima grafikih sadraja. Korisnik za grafiki prikaz koristi
grafiki uredjaj za prikaz koji moe biti monitor, ploter. Rutinske procedure u raunarskoj grafici su najveim delom
standardizovane da bi se koristile nezavisno od opreme. Prenosivost grafikih sadraja zasniva se na unificiranosti programskih
naredbi koje definiu grafike primitive.
1.0
PODACI
PODACI
APLIKACIJE
CAD - RAUNARSKA GRAFIKA
ULAZ
GRAFICKIH
STRUKTURA
IZLAZ
JEZGRO
IZLAZ
Korisnik 1
ULAZ
PROGRAM
APLIKACIJE
GRAFICKOG
PROGRAMA
Korisnik 2
ULAZ
Korisnik n
IZLAZ
INTERFEJS
APLIKACIJE
INTERFEJS
UREDJAJA
INTERFEJS
KORISNIKA
GRAFICKI SISTEM
APLIKACIJA
KORISNIK
Slika 1.01 Koncept grafike interpretacije sadraja
Slika 1.02 pokazuje integrisani CAD sistem sa pripadajuim standardima, formatima grafikih datoteka i potrebnim
interfejsima. Korisnik upotrebljava grafike standarde GKS, GKS-3D, PHIGS, za kreaciju, dok za transfer podataka ka drugim
grafikim uredjajima, koristi CGM i GKSM standardne datoteke poznate pod imenom - metafajl. Sredjeni podaci o grafikom
modelu mogu se uputiti ka drugim sistemima posredstvom IGES, PDES, STEP i drugih formata datoteka. Transfer podataka iz
grafikog sistema ka grafikoj stanici obavlja se u CGI grafikom standardu.
PROGRAMSKI INTERFEJS
MODELIRANJE
DISPLEJ
PRORACUN
CAD
TRANSFER CAD
FORMATA:
DRUGI
CAD
SISTEMI
IGES
PDES
STEP
BAZA
DIJALOG
FUNKCIONALNI INTERFEJS
TRANSFER
FORMATA SLIKE:
GRAFICKI SISTEMI
GKS, GKS-3D, PHIGS
CGI
GRAFICKA
STANICA
DRUGI
GRAFICKI
SISTEMI
CGM, GKSM
KORISNICKI
INTERFEJS
KORISNIK
Slika 1.02 Osnovni koncept CAD sistema sa pripadajuim grafikim standardima. Primena CAD tehnologije: planetarni prenosnik.
1.30 PRIKAZIVANJE OBJEKATA U RAUNARSKOJ GRAFICI

U raunarskoj grafici se primenjuju dva naina prikazivanja objekata: dvodimenzionalan (2D) i trodimenzionalan (3D).
Trodimenzionalno prikazivanje moe biti centralno i paralelno. Centralno prikazivanje vodi u tri osnovne vrste perspektiva
(frontalnu, ugaonu i kosu). Paralelno prikazivanje 3D objekata moe biti ortogonalno i kosougaono. Osnovnu emu razliitih tipova
perspektiva pokazuje detaljnije slika 1.03. U mainstvu je najee u upotrebi ortogonalna projekcija. Tehnika operisanja objektima,
likovima i telima, posebno je obradjena kroz disciplinu poznatu pod imenom Geometrijsko modeliranje. Geometrijsko modeliranje
koristi matematike funkcije za prostorni opis ili interpolaciju geometrije.
PRIKAZIVANJE 3D OBJEKATA
CENTRALNO
FRONTALNA
PERSPEKTIVA
PARALELNO
KOSA
PERSPEKTIVA PERSPEKTIVA ORTOGONALNO
AKSONOMETRIJA
SA UGLA
KOSOUGAONO
KAVALJERSKA
PERSPEKTIVA
IZOMETRIJA
30O
DIMETRIJA
VOJNA
PERSPEKTIVA
TRIMETRIJA
30O
7O
42O
Slika 1.03 Klasifikacija naina prikazivanja 3D objekata. Primena: Izometrijski prikaz turbo-punjaa motora sa unutranjim sagorevanjem.
Klasifikacija prikaza: Prikaz grafikih sadraja vri se na dva mogua naina: Sistemom baziranim na slici1 (slika je formirana iz
taaka-bitmapa) i sistemom baziranim na geometriji (vektorski sistem). Osim osnovnih tehnika prikaza grafikih sadraja, raunarska
grafika koristi razliite tehnike za poboljanje vizuelne forme: trodimenzionu interpretaciju i perspektivu, vizuelno odredjivanje
(skrivene linije i povrine), podeavanje intenziteta svetla (po dubini objekta) i svetlosnih sadraja, tehnike senenja, tehnike bojenja
(transparentnost, refleksija), tehnike simulacije i animacije (dinamika perspektiva).
1.40 OSNOVNI GRAFIKI ELEMENTI

PRIMITIVE: Primitive su osnovni elementi za prikaz grafikih sadraja. Sastavljanjem primitiva u celinu, formira se slika. Zavisno
od standarda koji se primenjuje, koriste se grafike primitive kao to su polilinija (niz povezanih linija), polimarker (simbol
odredjene vrste), tekst, ispunjena oblast - poligon, elijski raspored (matrica piksela odredjene boje), kao i specijalne primitive samih
radnih stanica. Primitive omoguuju vizuelnu interpretaciju elementarnih grafikih formi po poloaju i obliku. Definisanje primitiva
zahteva dopunske podatke o obliku grafike forme i oni se odredjuju atributima.
Atributi: Atributi teksta su: veliina, font, orijentacija i boja. Tipove raspoloivih primitiva definie izabran grafiki standard. U 3D
grafici dodatne primitive mogu biti: prizme, sfere, cilindri, konusi, torusi, iseci i druge forme (MicroStation95, prema slici 1.05).
Slika 1.05 3D primitive: Prizma, lopta, cilindar, konus, torus, iseak
SEGMENTI: Segment je skup osnovnih grafikih elemenata ili deo slike kojim se moe manipulisati kao celinom. Korisnik definie
segment. Segment se uva u segmentnoj memoriji aktivne radne stanice i ima svoj identifikacioni broj. Nad segmentom se obavljaju
klasine geometrijske operacije: kreiranje, translacija, rotacija, skaliranje, kopiranje.
OBJEKTI: Objekti u raunarskoj grafici su sloeni sadraji (mainskih elemenata i sklopova).
Forme: Objekti mogu biti vidljivi i nevidljivi, to je odredjeno postojanjem medjuobjekta-prepreke izmedju objekta i posmatraa.
3D objekti se mogu prikazati sa svim linijama nezavisno od vidljivosti pa se takvi modeli nazivaju iani modeli. 3D objekti mogu
koristiti razliIte tehnike za vizuelno poboljanje prikaza. Prema tome, povrine objekata mogu biti senene, to naroito dolazi do
izraaja kod oblih povrina. Slika 1.06 pokazuju geometrijski modeliran 3D objekat u vidu vratilo sa dva venca za ozubljenje i
krajem sa ekscentrom i prelazima za ugradnju leajeva. Prikazana je forma ianog i senanog modela.
Slika 1.06 3D objekat-sloena geometrijska forma izometrijski prikazan kao

iani model sa skrivenim linijama i glatko senani model
1 Bitmapiran sistem razvila je kompanija Xerox, Palo Alto Research Center 1974.
1.0
1.50 PROSTORNE TRANSFORMACIJE RAUNARSKE GRAFIKE

Prikazivanje objekata u raunarskoj grafici organizovano je korienjem barem dva koordinatna sistema: koordinatnog
sistema objekta i koordinatnog sistema uredjaja za grafiki prikaz sadraja. Koordinatni sistem objekta je svetski, merni koordinatni
sistem (engl. world coordinate system WCS) kojim su definisane realne koordinate objekata u prirodi. Koordinatni sistem uredjaja
za prikazivanje je prilagodjen veliini prostora na kome se prikazuje objekat. Taj prostor je definisan koordinatnim sistemom
uredjaja (Device Coordinate Space) - DC-sistem.
Da bi se obezbedila prenosivost grafikog sadraja nezavisno od uredjaja za prikazivanje, koriste se normalizovani
koordinatni sistemi i normalizovani prostori. Normalizovani prostori su apstraktni i u njima su dimenzije objekata u intervalu 01. U
GKS standardu normalizovan prostor je oznaen sa Normalized Device Coordinate, NDC - sistem.
Prenos slika iz jednog u drugi koordinatni prostor vri se matematikim transformacijama preslikavanja. Tako se
transformacijom normalizacije (Normalization transformation - NT transformacija), vri preslikavanje iz stvarnog - realnog prostora
(WC prostora) u normalizovan prostor uredjaja (NDC prostor). Izvrenje ove transformacije, postie se pozivom odgovarajueg
potprograma primenjenog standarda za rad. Preslikavanje sadraja iz normalizovanog prostora (NDC prostora) u prostor za
prikazivanje radne stanice (DC prostor), izvodi se prema dimenzijama radne stanice.
Ta operacija se naziva transformacijom radne stanice (workstation transformation - WT transformacija).
SPOLJASNJI FIZICKI ROSTOR
NORMALIZOVAN ROSTOR
100
.
PROSTOR
PROZOR NA REALNOM OBJEKTU
PROSTOR
1.0
1.0
PRIKAZ REALNOG PROZORA
TRANSFORMACIJ
A
0.0
0.0
TRANSFORMACIJ
A
56. 42. (cm)
PROSTOR
0.
(cm
)
50. PROSTOR
UREDJAJA
0.0
0.0
PROZOR RADNE STANICE
PRIKAZ PROZORA RADNE STANICE
Slika 1.07 Transformacije prikaza objekta kod grafikih radnih stanica

Slika 1.08 Koncept prozora i prikaza realnog objekta i radne stanice
Preslikani pravougaoni prostor NDC sistema na prostor za prikazivanje radne stanice (DC prostor), naziva se pogled radne stanice
(Workstation Viewport - WV). Preslikani normalizovani prostor naziva se prozor radne stanice (Workstation Window - WW).
Analogno, deo prostora stvarnog - realnog koordinatnog sistema (WC) koji se preslikava u NDC prostor naziva se prozor
normalizacijske transformacije NT - prozor ili prozor realnog sistema (World Window - WW). Pravougaoni prostor NDC sistema u
koji je preslikan sadraj prozora realnog sistema normalizacijskom transformacijom, naziva se pogled realnog sistema (World
Viewport). Slika 1.08 interpretira ove transformacije na kutijastom nosau dizalice sa pogonskim tokom na ini.
Ovako postavljen koncept omoguava otvaranje vie prozora u prikazivanju jednog objekta i vie otvorenih pogleda u DC prostoru
radne stanice. Otvaranje vie prozora u grafikom sistemu radne stanice izvodi se sa vie normalizacijskih transformacija pri emu je
u jednom trenutku samo jedan prozor aktivan (izvrava se samo jedna normalizacijska transformacija). Ovaj koncept daje izvanredne
mogunosti primeni raunara za projektovanje: njime se formiraju meniji na prostoru za prikazivanje grafike radne stanice, radi sa
vie otvorenih dokumenata, analizira - izdvaja deo realnog objekta. Taj koncept omoguava formiranje sloenog dokumenta (za
sklopanje proizvoda) iz vie razliitih realnih prostora (WC1, WC2, WC3).
KORISNIKI INTERFEJS
DEFINICIJA: Korisniki interfejs2 je program koji omoguava dijalog izmedju korisnika i raunara 61. U osnovi to je
odnos oveka sa raunarom pa se on naziva interfejs ovek-raunar (Human Computer Interface HCI). Korisniki interfejs ima
zadatak da na jednostavan nain obezbedi dijalog korisnika sa raunarom bez obzira na jeziku barijeru.
TIPOVI INTERFEJSA: grafiki, govorni, kombinovani. Grafiki interfejsi koriste grafike simbole za predstavljanje
razliitih sadraja kao to su datoteke, direktorijumi, parametri za podeavanje, alati za obavljanje razliitih operacija. U tu svrhu
razvijeni su operativni sistemi Windows, Windows-NT, X-Windows, Unix. Sve programske aplikacije koje rade pod Windows
operativnim sistemima imaju razvijene grafike interfejse (Program Manager, File Manager, Windows Explorer, Internet Explorer)
esto podrane i audio sekvencama. Slika 1.09 - korisniki interfejs aplikacije u programu COREL.
2 Korisniki interfejs, engl. Graphical User Interface - GUI
Slika 1.09 Primer Windows prozora otvorene aplikacije COREL sa grafikim sadrajem
korisnikog interfejsa i aktiviranim padajuim i kaskadnim menijem
Interfejs na ovoj slici raspolae u grafikom obliku sledeim sadrajima za interaktivan rad:
alate za unoenje grafikog sadraja poredjanih levom ivicom Windows prozora,

komande za rad sa datotekama (File, Edit, View, Export, Import), gore u zaglavlju,
alate za geometrijske transformacije i podeavanja (Layout, Arrange, Effects),
alate za razliite druge operacije (Bitmaps, Text, Tools),
paletu alata podeavanja argumenata (format, boja, debljine linija primitiva),
lenjire sa mernim jedinicama ivicom prostora za crtanje,
mehanizam potvrde (redo) i otkaza neeljene operacije (undo),
proporcionalan kliza horizontalnog i vertikalnog skrolbara, sa strelicama,
dugmad za rad sa windows prozorom (meni prozora: min, max, zatvoren prozor),
paletu poslova (taskbar), ispod donje ivice prozora,
traka naslova, u zaglavlju gore - ime datoteke apikacije,
ikone koje daju elemente tekuih stanja ili setovanja (monitor, vreme, tampa),
paletu raspoloivih boja (vertikalno, desno),
hijerarhijske menije (na slici 1.09 je padajui i kaskadni meni).
OSNOVNI GRAFIKI ELEMENT: koji ilustruje namenu unutar korisnikog interfejsa je sliica ikona. Ona slikovito i
asocijativno deluje na korisnika: Jasno oznaava funkciju, lako se pamti i dobro se razlikuje od ostalih ikona. Ikona oznaava
datoteku. Selektovanjem ikone pokree se program ili otvara datoteka preko putanje do sadraja na memorijskom medijumu gde je
datoteka smetena.
Slika 1.10 pokazuje radni prostor na kome su rasporedjene ikone datoteka razliitih aplikativnih programa. Korisniki interfejs nudi
mogunost direktnog postavljanja, uklanjanja i premetanja ikona na radnoj povrini grafikog uredjaja. Preko ovih operacija vri se
direktna manipulacija programima, kao tipina kategorija operisanja korisnikim interfejsom.
Slika 1.10 Primer Windows radnog prostora sa ikonama datoteka aplikativnih programa
1.0
Na slici 1.09 pokazane su jo tri interaktivne tehnike funkcionisanja korisnikog interfejsa. Naime moe se uoiti da su padajui
meniji na mestu izbora traene opcije, zatamnjeni. Opcija je odredjena jednom od tri raspoloive tehnike: pozicioniranjem (preko
tastature, recimo upotrebom tastera ALT), selektovanjem posredstvom izbornog skupa (to je neki atribut, recimo zadebljano ili
podvueno slovo komande) i pokazivanjem opcije (recimo dvostrukim klikom preko mia).
MENIJI: su osnovni nain otvaranja sadraja korisniku. Postoje tri osnovne kategorija menija: Hijerarhijski, hodajui i skrolovani
meni. Hijerarhijski meniji pokazuju putanju otvaranja shodno hijerarhijskom nivoi opcije. Na grafikom displeju se otvara kaskada
opcija a preglednost putanje je maksimalna. Na slici 1.11 je pokazana kaskada.
Slika 1.11 Primer menija sa hijerarhijskom kaskadom
Metoda tekue selekcije se koristi kod opcija koje se medjusobno iskljuuju pri izboru. To je pokazano na slici 1.12, na primeru
izbora opcije poloaja papira za tampu (portrait / landscape).
Slika 1.12 Primer menija tekue selekcije (opcije koje se medjusobno iskljuuju)
SKROLOVANI MENIJI se otvaraju pomeranjem skrol dugmeta niz traku uz koju su poredjane opcije, Slika 1.13 pokazuje jedan
Windows prozor programa COREL u okviru koga je otvoren skrol meni opcije izbora fonta. Obzirom na veliki sadraj menija
fontova, skrol dugme omoguava skrolovanje sadraja menija. Nekim drugim uredjajem (ENTER) se odabere font.
Slika 1.13 Primer menija tekue selekcije (opcije koje se medjusobno iskljuuju)
DRUGE TEHNIKE korisnikih interfejsa. To su tehnike rada sa dijalog boksovima, kada se za izabranu kategoriju otvara poseban
boks unutar koga se bira vie opcija. To su recimo meniji definisanja svojstava materijala, kada se unosi vie karakteristika.
Neposredna grafika konstrukcija koristi tehniku elastinog projektovanja bilo nad primitivom bilo nad grafikim segmentom. Ovom
tehnikom linija se dobija izmedju polazne i krajnje take. Tehnika modifikacije elementa koristi koncept draa (handles) za
uveanje, umanjenje ili razvlaenje objekta u ravni. iroko je primenjena i u 2D i u 3D konstrukciji.
1.61 UNOS GRAFIKIH PODATAKA

AKTIVIRANJE: Grafike funkcije programa mogu se aktivirati razliitim fizikim sredstvima raunara. Ta fizika sredstva ulaza
mogu imati razliite namene pa se prema njima definiu logike funkcije ulaza. LOGIKE FUNKCIJE zavise od stanja grafike
stanice i mogu se aktivirati samo pri odgovarajuim uslovima. GKS standard definie 6 klasa logikih ulaznih uredjaja:
lokator (lokator) stroke (potez)

valuator (ocenjiva)bira (izbor)
pik (odabira)
string (tekst)
-
definie poloaj take na slici,

definie sekvencijalne take objekta za izvrenje transformacija,
definie realne brojeve,
potvrda pozitivnog ili negativnog izbora iz prethodnog pitanja,
potvrda posredstvom strelice mia, odredjenog segmenta slike i
ulaz grupom - setom karaktera, najee sa tastature.
IZBOR se obavlja prema "string" menijima (sa tekstom) ili simbolikim menijima prema "ikonama" (sliicama). Meniji mogu biti
stalno vidljivi ili aktivirani (padajui) prema traenim funkcijama za izvrenje3. Shodno unetim podacima i trenutnom radnom stanju
grafike radne stanice, definie se status uredjaja primenom datoteka stanja (definie listu stanja). Liste stanja daju grafiku kontrolu
uredjaja, definiu stanje grafikih funkcija, mogue greke (ime se aktiviraju funkcije za korekciju), operativno stanje radne stanice
(aktivna, neaktivna, otvorena, zatvorena), odredjuju raspoloive mogunosti softvera. U operativnom smislu, ispitivanjem lista stanja
(provera dovoljnosti uslova), radna stanica se stavlja u stanje "ulaza" ime se aktivira upravljaka logika uredjaja za unos podataka.
SPECIJALNE DATOTEKE: Datoteke grafikih podataka - METADATOTEKE. Metadatoteke su sekvencijalne grafike datoteke
koje sadre sliku (podatke o formiranju slike) u apstraktnom obliku, nezavisnom od grafikog uredjaja za prikazivanje i aplikacije.
Prema tome, metafajlovi su prenosivi. U GKS sistemu metadatoteka je definisana GKSM standardom kao sekvencijalna datoteka.
ISO standardi definisali su metadatoteke 1987. godine. Skraenica CGM (Computer Graphics Metafile) obeleava standardne
metadatoteke.
1.70 STANDARDI RAUNARSKE GRAFIKE
GKS
standard je dobio internacionalan status 1982. a publikovan je kao ISO 7942 standard za raunarsku grafiku
1985. Napisan je u nezavisnoj verziji od programskog jezika i formulisan najpre u dve varijante: sopstvenoj (GKS) i fortranskoj
korienjem FORTRANA 77. Danas su njegove funkcije napisane u jeziku za programiranje C, ADA, Pascal, a razvijeno je i vie
softverskih varijanti za PC raunare 3. Iz osnovnog GKS standarda razvijen je grafiki standard GKS-3D (ISO 8805). Razvoj ovog
standarda uslovio je standardizaciju drugih sadraja u raunarskoj grafici, kao to je standard za grafike metafajlove (CGM ISO
1987), standard za grafike interfejse (CGI ISO 1991). Danas GKS standard podrava preko 90 % aplikacija raunarske grafike 3.
GKS je napisan za tri vrste korisnika raunarske grafike. Prvu grupu ine implementatori koji se bave razvojem osnovnog grafikog
softvera. Ovo znai da GKS moe da se dogradjuje. Drugu grupu korisnika ine programeri aplikacija koji koriste osnovni grafiki
sistem za pisanje aplikativnih programa. To je, recimo, posao za vodee industrijske programere ili profesionalne softverske
proizvodjae. Treu grupu korisnika ine operatori koji koriste - izvravaju gotove aplikativne programe, to ne zahteva ak ni znanje
programiranja.
GKS grafiki sistem sadri biblioteku od oko 200 potprograma ijim pozivom se ostvaruju odgovarajue grafike funkcije.
Koncept GKS sistema definie vezu operativnog sistema raunara i aplikativnog programa preko jezikih slojeva (layer-a) koji
koriste grafiko jezgro (kernel) standarda.
Prema perifernim grafikim uredjajima, GKS koristi upravljake programe uredjaja (device drivers), skraeno "drajvere".
Drajveri definiu upravljake komande za uredjaje (ploter, printer, CRT) i aktiviraju se samo programskim navodjenjem zahteva
(poziva) iz aplikativnog programa. Generisanje slika vri se povezivanjem osnovnih grafikih elemenata - grafikih primitiva.
U GKS-u to su linije, markeri, tekstovi, poligoni, matrice elija i generalisani grafiki elementi. Generalisani grafiki elementi su
gotove sloene primitive (krugovi, elipse, odseci i iseci kruga, odnosno u 3D prostoru to su odseci lopti, iseci valjaka i drugo).
Grafike primitive su opisane atributima kojima se definiu karakteristike primitiva. Atributi teksta su vrsta fonta, veliina,
orijentacija, boja.
RADNA STANICA u GKS sistemu je mesto za prikaz jedne slike (monitor, ploter, kopirni uredjaj). Kad grafiki terminal
ima mogunost prikazivanja vie nezavisnih prozora na istom monitoru, onda svaki prozor predstavlja posebnu radnu stanicu GKS
sistema. Ovo znai da jedna fizika radna stanica moe da sadri vie GKS radnih stanica. GKS deli opremu za unos podataka
(tastature, digitalizatori, mievi) na 6 klasa logikih ulaznih jedinica: lokator, potez (stroke), ocenjiva (valuator), izbor (choice),
odabira (pick) i tekst (string).
3 Prva interaktivna grafika forma napravljena je 1950. na MIT (USA).
1.0
SGMENT: Osnova radnog procesa je rad sa segmentima. GKS koristi nezavisnu segmentnu memoriju (Workstation
Independent Segment Storage - WISS memorija) 6. Osim geometrijskih transformacija (translacija, rotacija, uveanje i umanjenje),
nad segmentom se mogu izvravati i transformacije promene prioriteta prikazivanja, kopiranja u druge segmente i radne stanice,
promena oznake segmenta itd. Segmenti imaju svoje zajednike atribute kojima se definiu opta stanja kao to je, recimo, treperenje,
vidljivost, prioritet.
Grafike podatke GKS memorie radi njihovog arhiviranja ili prenoenja na druge sisteme, na nain nezavisan od
raunarskog sistema. GKS je standardizovao metadatoteke u smislu pristupa, korienja i rasporeda podataka. Za rad sa
metadatotekama, GKS je razvio odgovarajue programe definisane GKS funkcijama. Kontrolu radnog stanja aplikacije, GKS
definie listama stanja. Radno, operaciono stanje, definie status pojedinih uredjaja i status izvrenja aplikacije. Stanje definisano
listama stanja prati se funkcijama upita GKS sistema, ime se izvode zakljuci o dovoljnosti uslova za naredna izvrenja i vri
izvetavanje o grekama.
GKS omoguava grafike izlaze vektorskom i raster grafikom. Tipian vektorski uredjaj za izlaz je ploter, a rasterski uredjaj
je grafiki monitor. Hardverski zahtevi opreme za raunarsku grafiku su visoki i zahtevaju ne samo brze, ve specijalizovane
procesore sa velikom paletom boja, specijalnim efektima i hardverski izvedenim grafikim transformacijama.
PHIGS
standard je definisan propisima ISO 9592, 1985. godine. PHIGS je akronim engleskog naziva
Programmer's Hierarchical Interactive Graphics System. Njime je pored rada u 3D prostoru, mogu i rad sa hijerarhijski povezanim
segmentima, koji se mogu i naknadno menjati. Dok GKS slui za generisanje grafikog prikaza geometrijskog modela formiranog u
aplikativnom programu, PHIGS omoguava formiranje geometrijskog modela na jedinstven, standardizovan nain. Primena PHIGS
sistema je pogodna za CAD sisteme u kojima se vri prostorno geometrijsko modeliranje predmeta sa simulacijama njegovog
kretanja. Koristi se u molekularnom modeliranju, kartografiji, prepoznavanju oblika i procesiranju slika.
CGM
standard je nastao iz potreba za prenosom i razmenom grafikih podataka. Kao medjunarodni ISO 8632
standard, registrovan je 1987. Datoteke za smetaj grafikih podataka, poznate kao metadatoteke, nose ekstenziju CGM (Computer
Graphics Metafile CGM). CGM metadatoteke su neutralne datoteke, sadre podatke o elementima koji ine sliku, a slika nije
namenjena daljoj promeni (tzv. statika slika). Prednost GKS metadatoteka je to one sadre i podatke o strukturi slike (segmente)
to omoguava dalju obradu slike (dinamiku sliku). Korienje CGM standarda ouvano je zahvaljujui njegovoj rasprostranjenosti.
Kodiranje metadatoteke definie ISO 646 i ISO 2022 na bazi ASCII koda.
CGI
standard se koristi za upravljanje grafikim uredjajima. Upravljanje se izvodi upravljakim programima

prilagodjenim za svaki grafiki uredjaj posebno (device drivers - "drajveri"). CGI standard prevodi odgovarajuu grafiku funkciju u
komandu uredjaja. Kako broj "drajvera" brzo narasta (zbog unapredjenja opreme), ISO je 1988. doneo standard za upravljanje
grafikim uredjajima poznat pod nazivom Computer Graphics Interface (CGI). Standard definie jedinstvene komande za
upravljanje grafikim uredjajima bez obzira na vrstu ili proizvodjaa opreme. I pored standarda, jo uvek se proizvode "drajveri"
zavisni od uredjaja to ukazuje da proces standardizacije nije okonan i da je u toku. CGI standard podrava GKS standard. CGI
standard koristi ispitne funkcije koje su opisane klasama: izlaza, atributa, boja, raster operacijama, ulazom i segmentacijom.
IGES
standard: Sistemi za projektovanje pomou raunara sadre mnotvo informacija o proizvodu, tehnologijama i
korisnicima CAD sistema. Za bolje korienje i prenos ovih podataka, ANSI je 1981. definisao standard pod nazivom Initial
Graphics Exchange Specification (IGES). Standard je naroito pogodan za mainske CAD/CAM sisteme. Korienje IGES datoteke
zahteva odgovarajue generatore i interpretatore podataka da bi bili preneti u druge CAD/CAM sisteme. Ove datoteke zahtevaju
znaajan memorijski prostor.
CAD - GEOMETRIJSKO MODELIRANJE DR MIOMIR JOVANOVI
Generacija 2008
CAD - GEOMETRIJSKO MODELIRANJE
Predavanje 3
Geometrijsko modeliranje 3D objekata

Modeliranje objekata u raunarskoj grafici predstavlja formiranje objekata
(modela) raunarom. Kako je formiran model logika celina, on se dalje moe upotrebiti
za izradu konstruktivne dokumentacije, razliite grafike prikaze, tehnoloku pripremu
proizvodnje (CAP/CAPP/CAM) i konano za ininjerske analize.
U CAD postupcima, modeliranje je skup metoda kojima se, posredstvom
raunara, definiu geometrijska, funkcionalna, materijalna, estetska i druga svojstva
objekata. Proces izrade geometrijskog modela je geometrijsko modeliranje.
Geometrijski model je osnovni predmet rada u CAD-u. Geometrijski model ima
svoju fiziku formu (u prostoru to je mainski deo), apstraktnu formu u obliku crtea,
informacionu formu (hijerarhija elemenata) i unutranju formu u bazi podataka.
Geometrijsko modelirnje metodoloki koristi analizu i sintezu.
Sinteza je proces stvaranja (obavlja se kod prve kreacije), kada model jo uvek
ne postoji i predstavlja generisanje modela.
Metode analize geometrijskih modela koriste postojee, sline modele kao
osnovu za kreaciju. Analitikim poredjenjem slinog modela (matematikog modela)
sa ciljnim modelom, utvrdjuju se razlike, na bazi kojih se grupom uzastopnih
modifikacija formira novi model.
Raunarska grafika koristi tri vrste geometrijskih modela:
iani model, povrinski model i zapreminski model.
IANI MODEL prikazuje objekat kao skup temenih taaka i graninih ivica.
iani model definie elementarna svojstva objekta: konturu objekta, orijentaciju u
odnosu na okruenje i funkciju u sklopu scene. iani model nema skrivenih linija, pa
je teko brzo tumaiti geometrijsku formu. Korienje ianog modela zasnovano je na
brzom operisanju modelom i potrebi uvida i u skrivene linije.
2.0 GEOMETRIJSKO MODELIRANJE
Slika 1. Features tehnika buenja otvora razliitih tipova - iani i povrinski model
Druge prednosti geometrijskih modela nudi POVRINSKI MODEL koji je

opisan temenim takama, graninim ivicama i graninim povrinama. Ovaj opis je
detaljniji i omoguava definisanje vidljivosti grafikih entiteta, formiranje jasne
tehnike dokumentacije i prikaza sklopova.
ZAPREMINSKI MODEL opisan je temenim takama, graninim ivicama,
graninim povrinama i njima zahvaenom zapreminom. Kako je definisan prostor
zapreminskim modelom puno telo, naziva se solid model. Solid model omoguuje
odredjivanje povrina preseka, zapremine objekta, momenata inercije, poloaja teita.
Aplikacije u mainstvu, koriste zapreminski model kao osnovni model.
Slika 2. Zapreminski model dobijen tehnikom estrudiranja i Booleovom operacijom sabiranja

sa koaksijalnim cilindrom
Proces formiranja geometrijskog modela (aplikacija) ima dve etape rada:

Prva etapa je DEFINISANJE OSNOVNE GEOMETRIJE OBJEKATA i njegov
smetaj u korisniku bazu objekata. Prema tome, modeliranjem se vri izbor osnovnih
geometrijskih primitiva, a njihovim sastavljanjem, 2D i 3D operacijama, formira se
model. Primitive u 3D prostoru su prizma, valjak, kupa, lopta (slika 1.05)
U operativnom smislu, ova procedura se realizuje programski, CSG

korisnikim interfejsom1. Primitive i objekti prostorno zakrivljenih povrina, imaju
visoke hardverske zahteve za realno prikazivanje geometrije.
SLOBODNI MODELI:
Zato su ee u upotrebi SLOBODNI MODELI koji aproksimativno prikazuju
objekat skupom ravnih malih povrina zadate veliine. Aproksimacije realnih
zakrivljenih povrina izvedene Bzier-ovim povrinama, daju visoku tanost modela,
pa su osnova aproksimativnog prikaza raunarske grafike. Prikaz se formira mreom
malih etvorougaonih krpica (patch), koje vizuelno interpretiraju zakrivljenost
objekta. Prikazi geometrijskih modela izvedeni aproksimacijama zakrivljenih povrina
ravnim poligonima, nazivaju se fasetnim modelima. Slika 4.0.
Slika 3.0 Geometrija modela prikazana aproksimativno
Druga etapa geometrijskog modeliranja je SLAGANJE OSNOVNIH

PRIMITIVA U GRUPE (segmente), prema funkcionalnim vezama u sklopu. Tako svi
grafiki elementi jedne grupe mogu se kao celina obradjivati. To je proces
hijerarhijskog grupisanja koji omoguava razlaganje sklopa (prikazivanje u
rasklopljenom stanju), izradu projekcija, izraunavanje mase, momenata inercije,
formiranje mree konanih elemenata za analizu MKE itd.
1 CSG - Constructive Solid Geometry, korisniki interfejs za geometrijsko modeliranje tela.
OBLIKOVANJE ZAPREMINSKIH (3D) MODELA

Formiranje zapreminskih (solid) modela po konceptu sinteze ima vie pristupa:
Realizuje se definisanjem GRANICA OBJEKTA GRAFIKIM ELEMENTIMA,
model granine prezentacije (Boundary REPresentation - B-REP model).
Realizuje se SASTAVLJANJEM MODELA iz 3D PRIMITIVA, model
geometrijske konstrukcije (Constructive Solid Geometry - CSG model).
Realizuje se 3D OPISOM OBJEKATA analitikim opisom preseka, povrina,
projekcija itd.
Pristup DEFINISANJA GRANICA OBJEKTA (B-REP model):

DEFINISANJE
a. KOORDINATA
z
T4
T3
T2 y
T8 T1
T5 T7
x
T6
b. DEFINISANJE
c.
LINIJA-IVICA
DEFINISANJE
POVRSINA
d. DEFINISANJE
ZAPREMINA
P1
P5 P4
P3
P2
V1
P6
Slika 4.0 Etape formiranja solid modela iz osnovnih grafikih elemenata (B-REP postupak)
Postupk SASTAVLJANJA OBJEKATA 3D PRIMITIVAMA zasniva se na

geometrijskoj konstrukciji modela raspoloivim 3D primitivama. Postupak je poznat
pod engleskim nazivom Constructive Solid Geometry - CSG postupak.
Slika 5.0 Prikaz disk konice putnikog vozila u rasklopljenom stanju
Realizuje se tehnikom kontaktnog spajanja, i Boole-ovim operacijama, slika 6.0.

Tehnika kontaktnog spajanja se primenjuje kod pravilnih i ravnih kontaktnih povrina.
Nizom uzastopnih operacija dodavanja i oduzimanja elemenata, formira se objekat.
Boole-ovih operacije predstavljaju osnovu savremenog 2D i 3D modeliranja
objekata. Boole-ove operacije podrazumevaju rad sa skupovima koji definiu
geometrijska svojstva objekata. Na 3D primitivama i telima izvode se tri vrste Booleovih operacija: geometrijsko sabiranje (unija), geometrijska razlika, (diferencija),
geometrijski presek, (interferencija).
Slika 6.1 Interpretacija Boole-ovih operacija 3D primitivama: SABIRANJE
Slika 6.2 Interpretacija Boole-ovih operacija 3D primitivama: PRESEK
Slika 6.3 Interpretacija Boole-ovih operacija 3D primitivama: ODUZIMANJE
Features tehnike koriste specijalizovane tehnike mogunosti geometrijskog

operisanja kojima se postiu operacije buenja rupe, obaranja ivica, konstrukcija
ljeba, konstrukcija ispusta, konstrukcija rebra, konstrukcija debelozidog punog tela.
Tehnike mogunosti imaju svoju konstruktivnu analogiju u geometriji mainskih
objekata. Zato alati za modeliranje imaju ba imena prema formi koju kreiraju.
Slika 7.0 Vie operacija geometrijskog modeliranja features grupe na modeliranju ivica sa stablom realizacije
Prednost CSG modela je u kompaktno definisanoj internoj raunarskoj strukturi

podataka formiranoj u obliku drveta i lakim modifikacijama objekata. Nedostaci
modela su: komplikovanost u sluaju uvanja podataka o povrinama i nepostojanje
eksplicitnih informacija o ivicama.
Postupak 3D ESTRUDIRANJA je metoda formiranja objekata translacijom
ravne povrine. Metoda je pogodna za profilisane preseke, gde se na bazi geometrije
preseka i elemenata putanje translacije:
Slika 8.0
Modeliranje estrudiranjem i Booleovom operacijom oduzimanja
Tehnika SKIN:
Slika 11.0
Slika 9.0
Modeliranje presvlaenjem (skin opcija)
Slika 10.0
Modeliranje protruzijom (tubular solid)
Modeliranje operacijom rotiranja estougaonog preseka (SolidWorks: REVOLVE)
Slika 12.0
Modeliranje preseka objekta alatom SECTION
DOPUNSKI ELEMENTI EDITOVANJA: Stablo procedure modeliranja
DR MIOMIR JOVANOVI - RAUNARSKA GRAFIKA
Predavanje 4A
Generacija 2008
HCI Pojmovi:
Elementi korisnikog interfejsa
Tabela 1.01
Entitet naziv,
originalan naziv
Sliica
Strana
Osnovni grafiki entiteti:

(General Grafical Entities):
Geometrijski model i datoteka modela

(Model and Model Files):
Opis pojma
To su tri grupe grafikih entiteta: Bazni geometrijski
entiteti, konstruktivni entiteti i dopunski entiteti.
U bazne geometrijske entitete spadaju: linija, krug, luk,
viestruki luk, elipsa, splajn kriva, tekst, rafura, marker,
dimenziona geometrijska kota, obrtna povrina, splajn
povrina, puno telo, fasetna mrea, pojedinani sadraji
biblioteka (delovi).
Konstruktivni entiteti su elementi koji slue za formiranje
geometrijskih modela samo u toku njihove gradnje (osne
linije, mrea pomonih taaka, izvodnice).
Dopunske entitete ine raznovrsni sadraji koji dopunjuju
geometrijski model (dimenzije, preseci, centri, tekst
napomene, nazivi, oznake).
Geometrijski model je predmet grafike kreacije. To je
skup entiteta, definicija delova i tekueg podeavanja.
Geometrijski model je grafika celina koja opisuje
ukupnu formu postavljene prostorne kreacije.
Datoteka modela je formatizovan zapis geometrijskog
modela u informatikom sistemu. Ukoliko je zapis
standardan (IGES,CGM,DWG,MPEG,TIFF,GIF) on je
prenosiv na razliite grafike sisteme (procesorske
platforme i aplikativne grafike programe).
Grafiki slojevi - nivoi (Layers):
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
11
1 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21
1 22 23 24 25 26 27 28 29 30
1 32 33 34 35 36 37 38 39 40
31
41
1 42 43 44 45 46 47 48 49 50
1 52 53 54 55 56 57 58 59 60
51
1 62 63
61
Lejeri su slojevi u koje se rasporedjuju grafiki entiteti.

Svakom grafikom entitetu dodeljuje se lejer. Ukljuen
lejer (OFF) daje vidljivost entitetu u izabranom pogledu.
isti lejer se smetaju primarni entiteti. U razliit lejer se
smetaju konstruktivne linije. U sledei lejer se smetaju
entiteti koji definiu funkcionalan aspekt sklopa emu.
Izbor lejera za prikaz (ON), definie vidljivost entiteta.
Program MicroStation95 ima 63 lejera, prema slici.
Lejeri imaju namenu da kod ianih modela smanje
prikazanu sloenost i uine razumljivim izabran sadraj.

Entitet naziv,
originalan naziv
Sliica
Strana
Opis pojma
Pogled windows-a (View Windows):
Pogled windows-a je pravougaoni prostor monitora u

kome je prikazan crte ili model. Program Visual Solid
Draw otvara jedan window prozor (osn. podeavanjem),
program MicroStation95 otvara etiri windows prozora.
Windows-i za prikaze pogleda se mogu kreirati po
potrebi, otvarati, zatvarati, menjati po veliini,
rasporedjivati po nekom konceptu. Na slici je pokazan
windows prozor za smetaj pogleda. Svi otvoreni
windows-i pokazuju izgled (raspored) sadraja na sceni.
Pogled na scenu moe biti proizvoljno kreiran ili
standardan (ortogonalan). U tom sluaju windows-i
pokazuju ortogonalne proekcije poznate kao pogled
odozgo (top view), pogled spreda (front view), pogled sa
desne strane (right view), sa zadnje strane (back view),
izometrijski pogled (isometric view) itd.
Koordinatni sistemi
(Coordinate Systems):
Koordinatni sistem u prostoru modela, stalnih fizikih

koordinata je osnovni koordinatni sistem modela (World
Coordinate System WCS). U istom prostoru modela
koristi se koordinatni sistem korisnika (User Coordinate
System -UCS) koji se premeta u radne pozicije objekta
na modelu, zauzima uglove ivica objekata i ubrzava rad.
Apstraktni koordinatni sistem svih windows prozora u
kojima se prikazuju pogledi na scenu, odredjen je
veliinom prostora prozora na uredjaju za prikazivanje
(ekranu monitora), pa se naziva koordinatni sistem
uredjaja (Device Coordinate System DCS) ili koordinatni
sistem scene (Scene Coordinate System).
WCS
DCS
Podeavanja
(Settings):
Svi grafiki entiteti su definisani elementima podeavanja

(atributima). Programi za 3D geometrijsko modeliranje
vre podeavanje entiteta samog modela (model settings)
i podeavanje programskog okruenja (environment
settings). Podeavanje programskog okruenja regulie
raspoloivost sadraja korisnikih alata. Slika levo
pokazuje jedan padajui meni windows-a (za rad sa
datotekama) unutar koga se nalazi meni za podeavanje
stranice dokumenta (Page Setup).
Programska pomo
(Help, On-line Documentation)
Programi sadre Uputstva za rukovanje i uputstva za

uenje. Preko tih entiteta u toku rada se ue nove
kategorije. Pristup sadrajima za uenje je danas preko
programskih help menija, kojima se direktno pristupa
posredstvom kljunih rei, abecednog izbora ili
definisanja opte kategorije. Help meni je obino krai u
opisu od drugih oblika programske pomoi.

Entitet naziv,
originalan naziv
Sliica
Strana
Ekranska forma korisnikog

(Screen Layout):
Opis pojma
interfejsa
Meni programa
Alati programa
Opcije za rad sa datotekama

Konstruktorske
opcije
Korisnicki prostor
Aktivne opcije
Komandna linija
Prostor povratnih informacija programa

Meni programa
Alati programa
Oblast pomocnih alata
Korisnicki prostor
Oblast osnovnih alata
Komandna linija
Korisnicki prostor
Prostor za poruke programa
Prostor povratnih informacija programa
Izbor sadraja (Picking Entities)
Rad sa programom zasnovan je na

korisnikom interfejsu koji rad sa
programom ostvaruje na grafikim
sadrajima kojima su definisane
funkcije, komande i alati. Programi koji
rade pod windows-ima imaju slian po
sadrini grafiki interfejs. Na slici je
prikazan osnovni ekranski izgled
programa Visual Solid Draw. Odozgo
na dole postavljeni su:
-
Oblast pomocnih
opcija
Prostor za poruke programa
naslovna linija (title bar),

osnovni meni programa (menu bar),
opcije za rad sa datotekama i alatima,
prostor korisnika za modeliranje,
komandna linija direktnih komandi,
prostor za poruke programa,
statusna linija,
konstruktorske opcije,
aktivno raspoloive opcije,
Meniji su organizovani kao padajui ili

otvarajui (pop) meniji.
Program
MicroStation95
za
geometrijsko modeliranje, ima slian
interfejs kao se to vidi sa naredne slike.
Slika pokazuje tri windows prozora za
standardne poglede (mogu da se otvore
po potrebi do osam prozora).
Svaki alat je podran porukama iz
programa koje podseaju na redosled
operacija za kompletiranje funkcija.
Poloaj pokazivaa lokacije na radnom
prostoru definisan je koordinatama koje
program povratno generie u donjem
delu ekrana.
Izbor svih entiteta vri se posredstvom

uredjaja za izbor. To moe biti mi kao
periferni ulazni uredjaj. Vrh (pick) kojim se
simboliki predstavlja poloaj uredjaja za
izbor na ekranu, najee je stilizovan u
obliku strelice ili prsta. Biraem se aktiviraju
razliite funkcije i alati koji su simboliki u
grafikom vidu kao male sliice raspoloivi
na radnoj povrini ili padajuim menijima.

Entitet naziv,
originalan naziv
Sliica
Strana
Opis pojma
Unos sadraja tastaturom

(Keyboard Input)
Unos tastaturom je osnovni nain unosa alfanumerikih

karaktera. U grafikom smislu tastaturom se unose:
koordinate kljunih taaka,
tekstualni sadraji,
funkcijske komande za izvrenje programa,
Tastature sadre 100-120 tastera za izvrenje.
Smetaj grafikih sadraja u datoteke
Metadatoteke se zapisuju na direktorijumima ili katalozima

(Folders) pod imenima koje odredjuje korisnik. Poziv
grafikih metadatoteka izvodi se pod Windows om, klikom
mia na datoteku. Nalaenje datoteka vri se izborom radnih
direktorijuma i listanjem njihovih sadraja. Svaki operativni
sistem i grafiki program prave rezervne i vremenske kopije
datoteka. Datoteke u konanoj formi se eksportuju u
standardan format za razmenu. Kao takve obezbedjuju
prenosivost u druge informatike sadraje. Sve vrste datoteka
obezbedjuju pristup preko grafikog interfejsa koji je
simboliki prikazan datotekama, putanjama i katalozima.
Tipine forme grafikih simbola datoteka i direktorijuma
operativnog sistema Windows98 su pokazane na slici.
(File system):
Meniji koji se otvaraju
Standardna tehnika selektovanja programskog sadraja

pomou biraa kojim se komanduje preko mia. Primenjena
je kod operativnih sistema Windows.
(Popup menu):
1.82 Konstrukcija 2D grafikih elemenata

Tabela 1.02
Entitet naziv,
originalan naziv
Sliica
Strana
Konstrukcija linije izmedju dve take

(Line Between Two Endpoints):
AA
Crtanje krunog luka
Opis pojma
Elementaran koncept crtanja linija. Postoje drugi modaliteti
uz korienje uslova za konstrukciju.
Recimo jedan modalitet je konstrukcija linije pod aktivnim
uglom (Construct Line at Active Angle).
Kruni luk se moe crtati na bazi dve take i radijusa, na
bazi tri taaka, na bazi ogranienja kao to su tangente.
(Circular Arc Construction):

Konstrukcija krugova
(Construction Circles):
Krug se crta na bazi poloaja centra i radijusa, dve take i

centra, tri take ili na bazi konstrukcionih uslova.

Entitet naziv,
originalan naziv
Sliica
Strana
Opis pojma
Konstrukcija elipse
(Construction Ellipse):
Elipsa se crta na bazi poloaja centra i dimenzija poluosa,

ili na bazi konstrukcionih uslova.
Konstrukcija eliptikog luka

(Elliptical Arc Construction):
Eliptiki luk se crta na bazi geometrije elipse i geometrije

luka ili na bazi konstrukcionih uslova.
Mogue su opcije direktne konstrukcije polovine ili
etvrtine eliptikog luka ije simbole ilustruju sliice u
prilogu.
Konstrukcija viestruke linije polilinije

(Polyline Construction):
Konstrukcija vie uzastopno povezanih linija (Place Stream

Line String). Uz korienje konstrukcionih uslova, mogue
su konstrukcije polilinija pod konstantnim uglovima.
Konstrukcija kompleksne linije sloene iz linija, lukova, i
zakoenja je posebna kategorija naprednih alata za 2D i 3D
crtanje. Dodatno omoguuje parametarske osobine entiteta
kao to su editovanje, zatvaranje poligona iz linija. U
MicroStation95 taj alat je oznaen kao zgodna linija
(SmartLine) i koristi se u kombinaciji sa pomonim
koordinatnim sistemom (ACS).
Viestruke linije (Multi-line)su namenjene konstrukciji
entiteta preseka, tankozidih struktura, cevnih ema itd.
Konstrukcija slobodne skice

(Free Hand Sketch):
Konstrukcija linija postavljenih slobodnim potezima ruke.

Najee predstavlja niz gusto formiranih uzastopnih
taaka, povezanih kratkim pravim linijama.
Koristi se za formiranje netipinih grafikih elemenata.
Izvodi se pomeranjem mia.
Konstrukcija krivih linija

(Construction of the Curves):
Konstrukcija krivih, u prvom redu neuniformnih

racionalnih splajnova (NURBS-a).
Ovo je grupa alata za izvodjenje konstrukcija
podeavanjem parametara B-splajnova kao to su prolazne
take, kontrolne take.
Konstrukcija poligona
(Construction of the Polygons):
Konstrukcija poligona razliitih tipova: Osnovnog

etvorougaonog poligona (Block), proizvoljnog poligona,
(Polygonal shape), ortogonalnog poligona (Orthogonal
shape), pravilnog poligona (Regular Polygon). Pravilan
poligon moe biti jednakostranian trougao, kvadrat,
petougaoni poligon, estougaoni poligon itd.

Entitet naziv,
originalan naziv
Sliica
Strana
Uslovi za realizaciju konstrukcija

(Input of Construction Constraints):
Opis pojma
Specifikacija uslova za izvodjenje geometrijekonstrukcije.
Kod linija, to su uslovi selektovanja (pokazani sliicama):
- najbliih taaka (Nearest),
- krajnjih taaka (Keypoint),
- srednjih taaka (Midpoint),
- centara elemenata (krugova, lukova),
- poetnih taaka (Origin Points),
- preseka linija (Intersection),
- tangenta i tangenta u taki krive,
- normala na krivu u taki (Perpendicular from),
- paralelno sa pravcem,
- najblie take na susednom elementu (na slici levo).
Kod konstrukcije krugova to su uslovi formiranja krugova:

- tangiranja linije u zadatoj taki,
- tangiranja dveju linija i zadatim radijusom,
- tangiranja susednih krugova,
- tangiranja susednog kruga u taki.
L
Entitet naziv,
originalan naziv
Sliica
Strana
Pomona sredstva za konstrukciju:

Pomoni koordinatni sistemi:
AccuDraw
X
Y
Z
AccuDraw
0.000
0.000
0.000
Distance0.000
Angle 0.000
Y osa
X osa
Y osa
X osa
Koordinatni pocetak
Origin
Kod lukova to su uslovi zadatih poetnih taaka, pravaca i

centara lukova, uslov duine segmenta luka,
Opis pojma
Pomoni koordinatni sistemi. MikroStation95 koristi
popularni AccuDraw sistem koji omoguava lokalnu
orijentaciju u pravcu razvoja linija crtea, zadavanje duina
i uglova linija, korienje pravouglog i polarnog
koordinatnog sistema, korienje snep moda za direktnu
konstrukciju tanih uglova.
Slika pokazuje ikonu pomonog koordinatnog sistema.
Naredne dve slike pokazuju dialogue-box za numeriki
unos podataka o konstrukcijama elemenata entiteta.
Podaci se mogu uneti u pravougaonom ili polarnom
koordinatnom sistemu.
Sama forma pomonog koordinatnog sistema karakterie se
definisanim poloajem x,y osa, centrom (engl. origin) i
bojama za orijentaciju. Ta forma je tzv. kompas pomonog
koordinatnog sistema.

Entitet naziv,
originalan naziv
Sliica
Strana
Opis pojma
Mod sklapanja elemenata pripadanja:

(Snap Mod)
Pomono sredstvo za privlaenje primitiva u medjusoban

dodir ili dovodjenje u pozicije taaka mree (Snap to grid).
Ovaj alat omoguuje povezivanje elemenata crtea u formu
objekta (Snap to Objects). Omoguuje dodire elemenata u
karakteristinim takama kao to su krajevi, sredine itd.
Postavljanje mree pomonih taaka

(Grid Mod)
Postavljanje mree vidljivih ili nevidljivih taaka sa Snap

osobinama koje omoguuju pravilnost rasporedjivanja
kljunih taaka konstrukcije i konstrukcije elemenata tanih
mera bez numerikog unosa geometrijskih veliina.
Raspored taaka mree se podeava i to recimo moe biti
milimetar ili deo milimetra.
Postavljanje mernih alata

(Measure tool )
Alati kojima se proveravaju rastojanja, radijusi, uglovi,

povrine, zapremine. Promenom zadatih mera, vri se
direktna korekcija konstrukcije. Slika pokazuje pomone
alate za merenje rastojanja, radijusa, uglova, povrina i
zapremina u programu MicroStation95.
Pstavljanje aktivnih taaka:

(Place the Active Point)
Omoguavaju postavljanje kljunih taaka u prostoru.

Ove take su osnov konstruisanja.
Izmedju dve kljune take mogue je postaviti grupu taaka
ravnomerno rasporedjenih (na jednakim rastojanjima).
Aktivna taka se moe postaviti normalnim projektovanjem
iz spoljnje take na zadatu krivu.
Aktivna taka se moe postaviti i na zadatom rastojanju od
izabrane take na krivoj.
Postavljanje elija entiteta:

(Place Cells)
elije su opti entitet u koji se moe smestiti korisniki

sadraj. To moe biti element esto korien u konstrukciji.
Ti elementi se mogu postaviti prema potrebi. Smetaju se u
bazi podataka korisnika. U elije se mogu smestiti i neki
standarni elementi koje je prema orijentisanosti problemu
kreirao sam proizvodja softvera.
Alati za manipulaciju i modifikaciju

(Manipulating and Modifying):
Ovo su grupni pomoni alati i primenjuju se na razliitim

entitetima. Mogu se primeniti i pojedinano na elementu.
Alati za manipulaciju grupom elemenata:
- premetanje (Move),
- paralelno premetanje,
- premetanje selektovane grupe entiteta (Fence Mod),
Alati za modifikaciju grupe elemenata:
- alat za promenu veliine grupe elemenata (Scale),
- alat za brisanje (Delete),
- alat za kopiranje elemenata (Copy),
- alat za rotaciju grupe (Rotate),
- alat za okretanje kao u ogledalu (Mirror),
- alat za konstrukciju grupe (Construct Array).
1.83 Editovanje
Tabela 1.03
Entitet naziv,
originalan naziv
Sliica
Strana
Opis pojma
Osnovne editorske operacije

(General Editing Operations):
Komanda brisanja objekata (delete),
Komanda odsecanja objekata (cut)
(Sa smetajem sadraja u bafer za kopiranje),
Komanda pomeranja (move),
Komanda kopiranja (copy)
(Smeta sadraj u bafer za kopiranje),
Komanda izvenja kopiranja (paste)
(Dodaje sadraj iz bafera za kopiranje),
Komanda rotiranja objekta (rotate),
Komanda promene veliine (scale)
(Primenom faktora uveanja ili umanjenja),
Komanda preslikavanja forme ogledala (miror),
Komanda matrinog ponavljanja (repeat),
(Na bazi objekta matrino rasporedjenog u elije),
Komanda rastezanja (stretching)
(Vai za ravansko crtanje. Ne odnosi se na 3D)
Specijalne editorske operacije
(Special Editing Operations):
Prekid krive u taki (Pt-break)
(Koristi se za editovanje prava i kriva),
Proirenje entiteta (extend), sa varijantama produenja
jednog i dva elementa do preseka,
Skraenje entiteta kao celine (shorten), Produenje
entiteta u taki (lengthen), (editovanje linije u takama),
Obaranje ugla 2D objekta (chamfer corner),
Formiranje ispune izmedju objekata (filleting),
(Kod 2D linija to je spajanje krajeva nekim zaobljenjem)
Odsecanje entiteta (chopping)
(Primenjuje se za odsecanje grupe linija),
Sklanjanje - odrezivanjem entiteta (trimming)
(Koristi se u kombinaciji sa alatom u vidu vie noeva),
Razdvajanje dekompozicija sa pomeranjem sastavnih
entiteta iz prethodnog poloaja (drop, exploding).

Entitet naziv,
originalan naziv
Sliica
Strana
Opis pojma
Editorske operacije za specifine entitete

(Editing Operations for Specific Entity):
A
A
Editorske operacije izmene atributa

(Change element Attributes):
Editovanje kriva: Promena veliine radijusa

(Modify Arc Radius),
Editovanje kriva: Promena veliine ugla luka
(Modify Arc Angle),
Editovanje kriva: Promena poloaja ose luka
(Modify Arc Axis),
Editovanje kriva: Promena poloaja interpolacionih i
kontrolnih taaka kriva, promena zajednikih uglova
(Shape tool / Smooth / Control / Bezier Tool / Edit point),
Editovanje teksta: Promena sadraja teksta
(Edit Text),
Editovanje teksta: Promena atributa teksta
(Change Text Attributes),
Spajanje pojedinanih kriva u zajedniku celinu
(Merging Curve, Create Complex Chain),
Spajanje konture krive u zatvorenu celinu
(Create Complex Chape).
Operacija za pojedinano ili grupno editovanje atributa
definisanih entiteta. To su na primer boja, debljina, tip
linija, lejer prikaza, klasa linija (konstruktivne, osnovne).
Primenjena u MicroStation95.
1.84 Delovi
Tabela 1.04
Entitet naziv, originalan naziv
Delovi (Parts:)
Sliica
Strana
Opis pojma
Izvorno, delovi su termin iz mainstva. Definiu
standardne 3D geometrijske forme koje se kao
deo ugradjuju u celinu geometrijskog modela
(sklopa). Delovi su recimo zavrtanj, podmeta,
navrtka, leite, leaj, vratilo, zupanik. Imaju
namenu da se direktno pozovu iz biblioteke
delova i bez crtanja ugrade u sklop. Aplikativni
programi sadre biblioteke standardnih delova.
Savremeni programske biblioteke definiu
parametarski geometriju delova i dozvoljavaju
njihovo editovanje. U programu MicroStation95
delovi se smetaju u elije koje su optija forma
za formiranje entiteta. Slika pokazuje standardne
zavrtnjeve.
U programu AutoCAD delovi se definisu ....
10
1.85 Dimenzije i tekst opisi

Tabela 1.05
Sliica
Strana
Dimenzije (Dimensions):
20
35
20
20
55
75
R2
32
90
Opis pojma
Grupa grafickih elemenata kotnih linija, uglova,
markera i teksta, specificirana da opie merne
veliine objekta, ini dimenzioni entitet grafike.
Svaki dimenzioni entitet se moe postaviti,
premestiti i editovati. Za dimenzionisanje koristi
se posebna grupa dimenzionih atributa.
Dimenzionisanje moe biti pojedinano izvedeno,
izvedeno dimenzionim lancem, izvedeno sa
zajednikom polaznom takom (engl. datum
dimension) ili izvedeno koordinatama take.
Dimenzioni lanac i dimenzionisanje sa
zajednikom polaznom takom pokazuje prva
slika levo. Osim duinskih mera, dimenzioniu se
uglovi, prenici i radijusi, slika 2.
Dimenzionisanjem se definie sadraj teksta,
poloaj teksta (automatski na kotnoj liniji),
dimenziona lokacija i tekst orijentacija.
Lokacija odredjuje mesto kotne linije dok
orijentacija odredjuje pravac teksta u odnosu na
dimenzionu liniju (horizontalno, upravno,
paralelno). Operacije dimenzionisanja koriste
grupu podesivih argumenata (settings elements):
linija, zavretaka (strelice), teksta (font, veliina),
tolerancija, mernih jedinica (mm,cm,m), formata
(prema nacionalnim standardima) i preciznosti
podataka (broj decimalnih mesta), boje i debljine
kotnih i pomonih linija.
Vodii (Leaders):
Busiti u sklopu poz. 3 i 4
TEKST NA LINIJI
4
3
Osne linije i markeri centara

(Center Line and Center Marker)
Centralne linije
0
R5
Marker centra
Simbolika forma za upis teksta koji oznaava

neki sadraj ili komentar. Tekst je uvek
horizontalan i podvuen je linijom koja vodi do
karakteristinog mesta na koje se tekst odnosi.
Linija se zavrava strelicom, takom ili bez
zavretka. Slika pokazuje jedan primer takvog
vodia - napomene koji definie pozicije na
crteu i tehnologiju izrade buenja.
Karakteristine linije centra odgovaraju poziciji
otvora ili unutranjeg navoja. Marker centra
oznaava mesto iz koga poinje radijus. Slika
pokazuje oba primera na potkoviastoj ploi sa tri
otvora i centrom radijusa oznaenog markerom
centra u vidu krstia.
1.86
11
Atributi
Tabela 1.06
Sliica
Strana
Atributi (Attributes):
Ivica punog tela
Osa objekta
Granica objekta
Nevidljiva ivica
Zadata lokacija
Debljina linije 0.076

Times New Roman 16
Courier New 16
B r a g g a d o c i o 16
Desdemona 16
o
20
1
gao
tu
s
k
Te
o
Tekst ugao 90
Te
kst
ug
ao o
60
Colonna MT 16
Timpani Bold YU 16
o
Tekst ugao 180
T
e
kst
ug
a
o
15 o
0
Vrh
Centar
Donja linija
o
30
o
a
ug
kst
e
T
Tekst ugao 0o
Align
Levo
Centar
Cap linija
Bazna linija
Desno
Opis pojma
Znaenja standardnih grafikih konvencija se
informaciono opisuju posredstvom atributa.
Programi dodeljuju svakom grafikom entitetu
grupu (set) atributa. Osnovne klase atributa su:
Osnovni-opti atributi (vae za sve entitete),
atributi markera, atributi teksta i atributi rafura.
U osnovne spadaju atributi za tip (stil) linija
(kako to pokazuje prva slika), debljinu linija (na
slici), boju, nivo prikaza (engl. layer). Debljina
linija se definie mernim sistemom (metriki,
anglo-saksonski) ili brojem taaka (piksela) na
monitoru. Boja se definie paletom boja,
odredjenog tipa i broja boja. Lejeri se koriste za
klasifikaciju entiteta na istom crteu. Lejeri
omoguavaju kontrolu vidljivosti sadraja. Kao
takva kategojia koriste se za izdvajanje razliitih
sadraja (sadraja kotiranja, konstruktivnih linija,
delova u sklopu). MikroStation95 ima 64 lejera.
(mogu se simboliki oznaiti:
)
Markeri su osnovne grafike primitive. Koriste se
za odredjivanje pozicije karakteristinih taaka u
prostoru. Da bi se uoili, prikazuju se razliitim
simbolima (krsti, taka, kvadrati, zvezdica,
trougao, plus, strelica). Atributi markera su
njihov nagib i pravac. rafure su grafike forme
za prikazivanje preseka ili zona u mainstvu.
Atributi rafura su tip (forma), pravac, nagib i
veliina (razmak linija).
Atributi teksta su vrsta fonta, visina, pravac,
nagib (zakoenje), faktor razvuenosti teksta
(engl. expansion factor), razmak karaktera fonta
(engl. spacing factor), razmak linija fonta (engl.
line spacing), putanja teksta, poravnanje teksta
(engl. alignment) sa nekom pozicijom na crteu.
Na treoj slici (levo), pokazan je atribut razliitih
tipova fonta (jednake vieliine 16). Ovaj
praktikum napisan je tipom fonta Times New
Roman 9. Atribute teksta podravaju i razliiti
programski jezici za grafiku a esto su vezani za
vrstu uredjaja kojim se tampaju dokumenti.
Veliina fonta je simboliki definisana brojevima.
Nagib (engl. direction) je argument pokazan na
narednoj slici levo. Takodje tekst moe biti
postavljen po nekoj zadatoj putanji. Postavljanje
teksta u odnosu na okolne grafike elemente
crtea ili scene izvodi se atributom poravnanja.
To pokazuje poslednja slika levo.
Predavanje 4B
Generacija 2008
HCI Pojmovi:
Tabela 1.07
Standardne povrine
Standard Surfaces:
Fasetne mree
Facet Meshes:
Eliminacija skrivenih linija

Hidden Line Elimination (HLE):
Sliica
Strana
Opis pojma
Postoje tri grupe 3D povrina kod geometrijskog
modeliranja. Osnovnu grupu ine standardne
povrine, pokazane na slici (svera, cilindar, konus
i torus). Drugu grupu ine rotacione povrine.
Jedna takva povrsina prikazana je levo, etvrta po
redu (forme inije). Treu grupu ine povrine
prikazane aproksimativno pomou NURBS-a.
Ova vrsta polinoma neto vie je opisana u
PRILOGU Praktikuma. Aproksimativna povrina
moe biti prikazana pomou krpice (engl. patch)
ili provlaenjem povri kroz granine krive. Ova
funkcija se izvrava komandom skin.
Fasetni modeli su prdstavljeni mreom ravnih

povezanih lica vidljivih elementarnih povrina.
Elementarne povrine (engl. facet) su male ravne
povrine koje aproksimativno pokazuju model.
Fasetni modeli mogu i tano da predstave
geometrijske modele u vidu kvadra, iseka,
prizme i piramide. Slika levo pokazuje redom
navedene fasetne modele.
Geometrijski modeli realnijih prikaza od ianih

modela, zahtevaju eliminaciju skrivenih linija.
Operacija eliminacije skrivenih linija (HLE) je
sastavni alat svakog programa - modelera.
Operacijom eliminacije skrivenih linija se
definisu poloaji svih linija na sceni na bazi ega
se skrivene linije eliminiu ili prikazuju
isprekidanim. Slika pokazuje poredjenje ianog
modela i modela sa eliminisanim skrivenim
linijama (HLE model).
Vidjenje i Prikaz
Tabela 1.08
Viestrukost prozora
Multiple View Windows
Sliica
Strana
Opis pojma
Simultano prikazivanje istog objekta sa razliitih
poloaja pravaca. Svaki otvoren pogled
zasnovan je na sopstvenom prozoru. Samo jedan
prozor je aktivan i to onaj koji je izabran
uredjajem za izbor (miem). Svaki prozor podesiv
je po poloaju i veliini na displeju monitora,
moe biti minimiziran, sklonjen (izbrisan).
Podlee svim pravilima Windows okruenja.
Prva slika pokazuje viestruke windows prozore
formirane komandama Cascade (kaskada) i Tile
(poredjana grupa sa dodirom u formi crepa).
Taka pogleda (taka oka)

Eye Point
Taka u prostoru modela sa koje se model gleda.

Taka u prirodnom prostoru odredjena je
koordinatnim sistemom svetski zajednikih
koordinata (World Coordinate System - WCS).
Pogled na model (iz take pogleda) usmeren je ka
ciljnoj taki u prostoru modela (Target Point).
Pravac iz take pogleda ka ciljnoj taki naziva se
pravac vidjenja (pravac pogleda). U taki pogleda a
na pravcu vidjenja, postavljen je koordinatni
sistem sa osobinama orijentacije oka. Takav
koordinatni sistem naziva se koordinatni sistem
oka (Eye Coordinate System ECS).
Model orijentacije pogleda Viewbox

U 3D prostoru, to je prizma sa orijentacijom u
pravcima koordinatnog sistema oka (ECS). To je
obino poetni sadraj u prostoru novog modela.
U programu MicroStation95, u formi ianog
modela, ispisani su nazivi projekcionih ravni :
Pogled s'preda (Front Wiew), Pogled odozgo (Top
Wiew), Pogled s'desna (Right wiew), Pogled s'leva
(Left Wiew) itd.

Pogled
View
Sliica
Strana
Opis pojma
Projekcija prostornog modela na projekcionu
ravan (Front Wiew, Top Wiew, Right wiew, Left
Wiew,..) a u specificiranom pravcu. Pogled je
klasifikovan prema nainu dobijanja i moe biti
ortogonalnog tipa, aksonometrijskog tipa
(korieni u mainstvu) i tipa perspektive
(korien u arhitekturi).
Raspored prikaza (Layout)

Podrazumeva razmetaj vie pogleda na displeju
ili crteu. U konvencionalnom smislu to je
raspored razmetaj etiri (dve) proekcije na
crteu: Pogled odozgo, pogled spreda, pogled sa
desne strane i aksonometrijski prikaz modela.
Slika pokazuje tri ortogonalne proekcije i etvrtu
izometrijsku proekciju jednog I 3D profila.
Operacije sa windows prozorima

Window Related Operations
Obnavljanje sadraja pogleda

Refresh
Obnavljanje sadraja baze
Regeneration
To su operacije:
Kreiranja (Window Creating),
brisanja (Deleting), (na slici)
premetanja (Moving),
promene veliine prozora (Resizing), (na slici)
operacija prelaska na drugi prozor (Switching),
maksimiziranja, minimiziranja, (na slici)
obnavljanja windows prozora (Restoring),
tipinog rasporedjivanja (Tile, Cascade).
Ove operacije se izvode na windows prozorima i
ne utiu na status modela ili crtea.
Model ostaje nepromenjen.
Video sistem raunara koristi prirunu video
memoriju VRAM u kome je smeten sadraj
monitora. Takav nain korienja memorije je
bri. Kada se izda komanda refresh, njome se
obnavlja sadraj u video memoriji.
Komandom regeneration obnavlja se sadraj
grafikih podataka modela smetenih u bazi
podataka (datoteci).

Sliica
Strana
Operacije sa pogledima
View Related Operations
Zumiranje i pomeranje pogleda

Zoom and Pan Operations
zoom-in
zoom-out
pan
Opis pojma
To su sledee operacije definisanja pogleda:
Operacija promene veliine prozora, promene
kombinacije pogleda u windows prozoru,
operacija promene poloaja take posmatranja,
promena ciljne take, promena ugla izmedju
koordinatnih sistema oka (ECS) i prostornog
koordinatnog sistema (WCS). Primer promene
poloaja take posmatranja pokazuje slika jednog
prostornog plana, sa prepoznatljivim urbanim
objektima.
Operacija uveanja (zoom-in) sadraja u prozoru.

Uveanje se izvodi faktorom uveanja a u odnosu
na centar ili na zadatu taku prozora (zavisi od
korienog programa). Umanjenje (zoom-out) je
suprotna fukcija od uveanja. Funkcija
premetanja (pan) prenosi sadraj prozora, pogled
na susedni prostor iz polazne take.
Metod: Zumiranje do granica modela

(Zooming to the Model Extents)
Ovaj metod zumiranja smeta model (sadraj) u
granice raspoloivog prozora za prikazivanje. Pri
tome izraunava faktor zumiranja sa maksimalnim
uveanjem u granicama prostora za prikazivanje.
Slika pokazuje ovu operaciju na I-3D profilu.
Zumiranje u zadatim granicama
Zooming to the Drawing Limits
Zumiranje sa odredjivanjem 2D pravougaonog

prostora na koji se svodi uveanje. Funkcija
uveanja se koristi kod rada sa detaljima modela.
Slika pokazuje zadatu oblast zumiranja i efekat
time dobijen (na I-3D profilu).
Zumiranje sa zadatim faktorom

Zooming to Required Scale
Kod viestrukog uzastopnog uveanja, praktiniji

nain rada je sa fiksnim koeficijentom uveanja
(umanjenja). Tada je broj komandnih funkcija
zadatih miem, znatno manji. Ovaj koeficijent se
numeriki zadaje upisom vrednosti uveanja,
odnosno umanjenja.
1.88 Korisnike funkcije

Tabela 1.09
Programska podeavanja
Programes Settings:
Work directory (Preferences),
Default,
Setting
Povraaj na prethodno stanje

Undo Operation,
Redo
Formiranje datoteke modela

Model create
Uitavanje modela iz datoteke

Reading a Model from File
Zapis modela u datoteci
Save Model
Otvaranje novog modela
New Model File
Brisanje datoteke modela
Delete Model File
Sliica
Strana
Opis pojma
Programsko podeavanje radnog okruenja ima za cilj
da omogui minimalan broj komandi za korienje
programskih alata. Postoje tri nivoa podeavanja
okruenja: Prvo: Korisniko predpodeavanje celine
(radni direktorijum koji se bira na poetku rada i
kojim se definie oblast: 2D, 3D prostor, rad sa
periferijama). Ova su esto podeavanja definisana za
rad u mainstvu, arhitekturi, dizajnu. Druga grupa
podeavanja se odnosi na inicijalne programske
atribute korienih alata i funkcija. Zadate su defolt
argumentima i mogu se pojedinano podeavati. To su
atributi svih entiteta kao linije, boje, fontovi, rafure,
materijali, svetla, pozadine. Trea vrsta podeavanja
su radna podeavanja (setting). Odnose se na iste
funkcije i njihove atribute ali neposredno za tekue
izvrenje. Pojedinano se primenjuju.
U sluaju nazadovoljavajueg statusa crtea (modela)
i odluke o promeni radne operacije, omoguuje
vraanje na prethodno stanje ili nekoliko stanja ispred.
Time se eliminie dugi proces korekcije sadraja.
Suprotna korisnika funkcija po pravcu kretanja kroz
izvedene operacije je redo funkcija.
To je operacija zapisa sadraja postavljenog modela u
nekom od programskih oblika kodiranja. Takodje se
koriste i standardni formati zapisa radi prenosivosti na
druge radne platforme. 1
Komanda uitavanja modela iz prethodno kreirane
datoteke. Realizuje se izborom radnog direktorijuma i
traene datoteke u direktorijumu.
Komanda zapisa modela u kreiranoj datoteci.
Funkcija Windows operativnog sistema.
Komanda otvaranje nove datoteke za model.
Komanda brisanja datoteke modela.
Pogledati deo Praktikuma koji se odnosi na formate datoteka.

Sliica
Strana
Podeavanje reetke (Grid control)
Postavljanje reetke (Set Grid),
Poetak-izvor reetke (Grid origin),
Veliina razmak reetke (Grid spacing),
Tip reetke Grid style
Podeavanje stalne Snap funkcije

Permanent Snap Modes
Rad sa lejerima (slojevima)
Operations Layer
Kopiranje slika
Copy Image
Opis pojma
Reetka je pomono sredstvo za crtanje. Postavlja se
aktiviranjem ili ukljuenjem (Set grid). Ima slinu
funkciju kao milimetarski papir. Koristi se u
kombinaciji sa funkcijom pripadanja takama zadate
reetke (engl. Snap).
Poetak polja reetke se moe podesiti na displeju
(prostoru za prikaz) navodjenjem koordinata poetka.
Poetak se jo naziva izvoritem (Grid origin).
Reetka se podeava po gustini razmaku taaka
(Grid spacing). I forma prikaza reetke na monitoru
moe biti podesiva u vidu taaka, linija ili krstia
(Grid style).
Slika pokazuje plou sa tri otvora prikazanu u polju
takaste i krstaste reetke.
Obavezan alat svih softvera za dizajn i CAD.

Funkcija Snap omoguava strogo tano pozicioniranje
na take reetke. Ova funkcija mora biti ukljuena da
bi se izvrila.
Sloen sastav struktura se moe sastaviti iz
pojedinih crtea ili delova modela prikazanih na
zasebnim slojevima. Slaganjem slojeva lejera,
dobija se kompletan sadraj. Ovakav modalitet
prikaza omoguuje izdvajanje funkcionalnih celina u
sklopovima,
omoguuje
pripremu
tehnike
dokumentacije za odravanje, montau, servisiranje.
Lejeri omoguuju jednostavnost u radu, eliminisanjem
nepotrebnih sadraja u pozadini. Polazei od ovog
svojstva, lejeri modeliranju odredjuju vidljivost
delova sklopa.
Deo sadraja koji je potrebno kopirati, definie se
unutar etvorougaonog prostora odredjenog uredjajem
za lociranje. Izvrenje kopiranja (engl. Copy Image)
prenosi samo ovako odredjen sadraj u posebnu
memoriju raunara, programski nazvanu clipboard.
Memorijski sadraj se potom sputa na lokaciju na
kojoj se vri kopiranje. Ova funkcija kopiranja se
izvodi lepljenjem sadraja iz clipboard-a na eljenu
poziciju (Paste).

Sliica
Strana
Tekstualni oblici - fontovi (Text Fonts)
AaFfCc
AaFfCc
N
N
Postavke geometrije simbola, abloni

(Templates)
d=15 h=60
55
30
40
15
35
d+25
d
d=30 h=35
60
Templejt
d+50
80
Opis pojma
Fontovi su familije grafikih oblika simbola.
Uglavnom se odnose na tekstualne simbole i definiu
familije tipografskih pisama. Fontovi mogu biti bitmapirani, uopteno grafiki (Font 1 na bazi proirenog
PostScript -Adobe) i vektorski (True Type Microsoft i Apple). Veliina fonta se izraava u pt
jedinicama (72 pt = 1 inch).
Slika pokazuje nekoliko malih i velikih karaktera
fonta Times New Roman, velicine 48, 24 pt.
U poslednjem redu pokazano je nekoliko neslovnih
simbola fonta Symbol, veliine 24 pt.
rafure su razliite grafike forme za tehniko

prikazivanje punog materijala (ispune) u preseku.
rafure su prikazane u prvom redu slike. Moe se
upotrebiti i dvostruka rafura, pokazana na petoj slici.
rafure su podesivih atributa.
Osim rafura moe se koristiti i matrica elija.
Na slikama 3,4 je koriena standardna ispuna
programa MicroStation95, dobijene korienjem
umetaka (patterns).
Ispune se mogu i samostalno sastaviti iz elemenata
kako je to uradjeno na slici 6, gde su korieni
trouglovi koji su matrino rasporedjeni.
Ispuna moe kombinovati i tekst (slika 4) ili simbole
(slika 3, gde su upotrebljene strelice).
N
N
rafure (Hatch Styles)
65
Kod geometrijskog modeliranja simbola ili delova,

templejti (Templates) su osnovne postavke iz kojih se
izvode varijacije modela. Geometrijske varijacije se
mogu izvesti na bazi proporcionalnih varijacija
templejtu ili na bazi parametarske zavisnosti
geometrije. Slika pokazuje parametarsku zavisnost
nekih znaajnih mera proizvoljne aure u zavisnosti
od prenika otvora d. Parametrizovanost ne mora biti
potpuna, kao u ovom sluaju gde je visina slobodan
parametar varijacije. Parametrizacija moe biti
implicitna, sa konstantnom (nepromenjivom)
vrednou prirataja ili promenjiva (zadaje se funkcija
promene geometrije).
Templejti u DTP podrazumevaju ablone za
definisanje raznovrsnih entiteta (formata, fonta,
debljina linija, stranienje, zaglavlje itd.). Templejti
kod geometrijskog modeliranja imaju optiju namenu
od templejta u DTP.
DR MIOMIR JOVANOVI - GEOMETRIJSKO MODELIRANJE
Predavanje 5
Generacija 2008/2009
Projektovanje raunarom - CAD

MODELI PRIKAZA GEOMETRIJSKIH OBJEKATA
Izrada tehnike dokumentacije (CADD) koristi osnovne principe
nacrtne geometrije. To su metode projektovanja u vidu izrade tipinih
grafikih formi: ortogonalnih proekcija i izometrijskih, dimetrijskih i
trimetrijskih prikaza.
Potreba da se iz 3D geometrijskog modela proizvoda formira
informatika baza za izradu prospektne dokumentacije i plasman
proizvoda na trite, uticalo je na razvoj tehnika automatizovanog
prikaza razliitih modela geometrijskih objekata, od najprostijeg ianog
do foto- realistikog.
Tehnike realnog prikazivanja objekata i modela (engl. rendering1)
omoguile su prostornu vizuelizaciju makro i mikro objekata, radi ocene
estetskih, finalnih formi. Tehnike realistikog prikazivanja raunarskih
modela su uvedene kao zamena za skupe tehnologije izrade
prototipova. Prelazak na ove virtuelne modele omoguen je razvojem
grafikih mogunosti hardvera. Raunarski dobijena slika 3D realistikih
modela koristi matematike metode distribucije svetlosti uvaavajui
prirodne zakone prikazivanih sadraja. Realni zakoni podrazumevaju
sledee etiri kategorije parametara:
1.
2.
3.
4.
Geometriju i materijalnost objekata,

Poloaj, vrstu i osobine izvora svetlosti,
Sadraj ambijenta (scene) u okruenju objekta,
Zahteve posebnih efekata u prikazu objekata
1 Rendering - Renderovanje je proces oslikavanja 3D modela prema displeju prikazivanja, korienjem tehnika
senenja povrina
PRIKAZ IANIM MODELOM
Slika 2.06 Prikaz objekta primenom MS - SE Bazni iani modeli
Najjednostavniji nain grafikog prikazivanja 3D modela realizuje

se definisanjem grupe karakteristinih linija na spoljanjim povrinama
objekata. Karakteristine linije su izvodnice koje prirodno prate formu i
zakrivljenost povrina. Kod ianih modela, karakteristine linije su na
omotau valjka - etiri vertikalne izvodnice, slika 2.06. Na torusu to su
etiri horizontalna kruga po povrini i etiri vertikalna kruga (u preseku)
torusa, slika 2.06. Na prizmatinoj primitivi, osnovne izvodnice su ivice
prizme. Lopta se predstavlja sa etiri vertikalna kruga i jednim
horizontalnim. Izvodnice nisu konturne ivice i njihov poloaj je odredjen
grafikim poloajem primitive na sceni (u pogledu). iani model je
jednostavan (dolazi do izraaja kod velikog broja primitiva na sceni),
transparentan sa jasno definisanim poloajem sastavnih primitiva.
Nevidljive izvodnice nisu uklonjene iz prikaza, zbog ega se ovaj prikaz
grafiki brzo iscrtava video-podsistemom raunara.
Slika 2.07 Prikaz objekta primenom MS - SE Proireni iani modeli

(Vidljive izvodnice 3D oblika)
IANI MODEL iako ne daje autentinu spoljanju formu, ima prednost

u jednostavnosti i mogunosti pristupa (pozicioniranja) na sve linije objekta, pa
i one prirodno skrivene. Ovo omoguuje jednostavnost i efikasnost rada. Kada
se sloenost zakrivljenosti povrina uvea, mora se poveati broj izvodnica na
spoljanjoj povrini, pa tako nastaju iani modeli sa proirenim prikazom.
Slika 2.07 pokazuje tri objekta na sceni. Sva tri objekta imaju izvedene
operacije izmena na geometriji (levo je valjak oduzet u gornjem delu loptom, u
sredini je torus izabranog cirkularnog ugla a desno je prizma sa izvadjenom
manjom prizmom iz mase). Slika 2.06 ne moe dobro da prikae ove
modifikacije, naroito na zakrivljenim povrinama pa se zato esto koristi
PROIRENI IANI MODEL koji gusto opisuje povrinu, naravno ne vodei
rauna o vidljivosti. Tu broj linija dramatino narasta, kako to pokazuje slika
2.07. Ovoliki broj linija oigledno nije pravo reenje za realistiko prikazivanje
jer prikazana forma i dalje ne definie vidljivost izvodnica ak usloava
razumevanje geometrije. Oigledno se razumevanje ianih modela zasniva
na sposobnosti dobre apstrakcije prostora korisnika. Inae, poreklo ianog
modela je u pra raunarskom zahtevu da se minimalnim grafikim
procedurama programa, formira slika primitive. iani model je dobio ime po
istoimenim matematikim pokaznim sredstvima 3D-telima, izvedenih od
metalnih ica.
MODEL PRIKAZA OBRADOM SKRIVENIH LINIJA

Metoda korienja skrivenih linija (engl. Hidden line display), poboljava
prostorni prikaz grafikih 3D objekata uklanjanjem nevidljivih linija iz prikaza.
Ova procedura se zasniva na analizi prepreke izmedju prostora za prikaz i
poloaja linije ija se vidljivost analizira. Ovo znai da u pogledima na 3D
objekat sa razliitih strana (u vie pogleda), dobija se razliita vidljivost linija
ianog modela. Vidljive povrine se kod ovog prikaza izvode poligonima
(najee trouglovima) zbog ega se ovaj prikaz jo zove poligonalan prikaz.
Kako prikaz skrivenih linija sadri dodatnu grafiku proceduru za utvrdjivanje
vidljivosti, to zahteva vee vreme za procesiranje i obezbedjuje realniju sliku
objekta od ianog modela.
Prikaz skrivenim linija moe imati dva modaliteta. Najpre mogue je
poveati broj izvodnica, linija pravca (engl. rule line) pa se time poboljava
vidljivost geometrije povrina. Drugi modalitet ukljuuje prikaz skrivenih linija
(ivica) isprekidanim linijama. Ova procedura je sadrana uglavnom u softveru
za izradu tehnike dokumentacije (CADD). Prikaz metode korienja skrivenih
linija dat je na slici 2.08, koja pokazuje 3D modele razliitim tipovima poligona
na korienim objektima. Oigledna je zavisnost broja poligona od sloenosti
povrina (geometrijsku sloenost odredjuje oblik i zakrivljenosti).
Kada se eli prikaz koji razlikuje objekat od pozadine definisane na
sceni, koristi se metoda prikaza skrivenih linija sa ispunom (engl. Filled
hidden line display). Ova metoda poboljava prethodni prikaz bojei
(ispunjavajui) formirane poligone osnovnom bojom korienih linija. Prikaz je
pomalo karikaturalan jer poligone definie jakim osnovnim bojama sa
naglaenim granicama izmedju poligona. Ovaj prikaz ima jo naziv prikaz
poligonalnom ispunjenou (engl. Filled polygon display). Primer prikaza
ispunjenim poligonima (uz vodjenje rauna o vidljivosti) pokazan je na slici
2.09 za isti sadraj iz prethodnih primera. Prikaz se odlikuje oseanjem
prostornosti objekta, pa se zato koristi kada ostali sadraj na sceni nije od
posebne vanosti, jer se samo objekat naglaava. To su namene vezane za
geometrijsko oblikovanje, a ne dizajn kada se prikazom proiruje realnost
prikazivanja na materijalnost, osvetljenost, senke objekta i uticaj okoline na
izgled povrina objekta. Prikaz ispunjenim poligonima ima pogodnost kod
podeenosti hardvera na ogranien broj boja, ime se procedura prikaza
ubrzava jer je algoritam za izraunavanje broja boja kod palete sa manje boja i
manje sloenosti.
Slika 2.08 Realistiki prikaz objekta primenom MS - SE

Model sa ukljuenim skrivenim linijama (Hidden line )

Model sa ispunom povrina (Filled hidden)
MODEL PRIKAZA KORIENJEM TEHNIKA SENENJA

Znaajno poboljanje kvaliteta prikaza objekta postie se primenom tehnike senenja.
Tehnika senenja koristi prirodne osobine refleksije svetlosti na povrini objekta, matematiki
izraene uglom upada svetlosti i materijalnim osobinama povrine objekta. Poslednjih desetinu
godina razvijeni su teorijski modeli za realno prikazivanje objekata, to je omoguilo virtualno
oseanje stvarnosti okruenja. Primenjene metode su dale prikaze dovoljno kvalitetne za ocenu
estetskih osobina proizvoda. To je umanjilo cenu razvoja proizvoda, iji su prototipovi zamenjeni
virtuelnim modelima, znatno jeftiniji i bri za kreaciju.
Tehnike senenja koriste osobine rasporedjivanja svetlosti na poligonima zavisno od
ugla izmedju pravca normale poligona i pravca upada svetlosti. Metoda prostog senenja
koristi tehniku ravnomerne konstantne osvetljenosti poligona (engl. Constant shading)
formiranih tehnikom prikaza poligonalnom ispunjenou. Dakle samo u jednoj taki (teitu)
poligona, odredjena je njegova osvetljenost koja je uzeta kao osnova za prikaz njegove cele
povrine.
Svetlost je definisana tipom izvora (takasti i difuzni)2, bojom svetlosti, osobinama
izvora. Takasti izvor se definie pravcem, intenzitetom i uglom prostiranja svetlosti. Difuzno
svetlo se definie intenzitetom, ambijentalnou, bojom, prirodom izvora. Priroda izvora
podrazumeva izbor vetakog svetla (engl. Flash light) ili svetla Sunca (engl. Solar light). Za
svako svetlo se zadaju parametri sistema boja a za prirodno svetlo i elementi geografskog
poloaja, godinjeg doba (vremenske zone), doba dana pri kome se postavlja scena. Softver
koji sve ovo inkorporira podeen je da se preko logiki povezanog sistema menija cela
procedura kreira direktno. Oigledno da je metoda prostog senenja bazna metoda koja daje
grubu sliku sa aspekta distribucije svetlosti jer koristi samo jednu nijansu svetlosti po celoj
povrini poligona. Izgled scene sa istim objektima (iz prethodnih slika) primenom metode
prostog senenja pokazuje slika 2.10. Slika pokazuje velike fasetne povrine poligona, ali ipak
stvara oseaj realnosti objekta u prostoru. Kod strogih zahteva, moraju se izmeriti osobine
svetlosnih izvora, umetnuti okolni objekti (kako bi se pojavile senke) i definisati materijalnost
povrina.
Metode glatke promene senke predstavlja glatko senanje (engl. Smooth shading)
na svakom poligonu pojedinano. Ova metoda daje uravnoteen raspored osvetljenosti objekta
interpolacijom intenziteta svetla sa krajeva poligona po unutranjosti. Oigledno da je
osvetljenost svakog poligona odredjena u vie taaka to se zadaje grafikom rezolucijom
primenjenog hardvera. Izgled scene sa istim objektima (iz prethodnih slika), primenom metode
glatkog senenja, pokazuje slika 2.11. Prikaz je bolji od prethodne metode jer se odlikuje
boljom prirodnom rasporedjenou svetla na povrini.
Metoda za poboljanje ostalih efekata na sceni: Metoda Phong shading detaljno
odredjuje svetlost svake take, posebno vidljivih povrina objekta. Prikaz je odredjen mapom
neravnina na povrini objekta i dubinom odsecanja prostora (dubina vidljivog prostora). Mapa
neravnina se zadaje izborom materijala grafikih primitiva to podrazumeva bazu podataka
razliitih tekstura i boja materijala. Ove baze definiu softveri neposredno otvaranjem
odgovarajuih menija iz korisnikog interfejsa. Dubina odsecanja prikaza u prostoru koristi
razliite naine prikazivanja delova objekta u dubini scene. Objekat moe biti u pozadini
prikazan u magli sa neodredjenom dubinom prostora iza objekta. Objekat moe biti prikazan sa
vidljivom pozadinom (bez odsecanja dubine) kada se mora podesiti i taj sadraj. Metoda Phong
2 Izvor svetlosti moe biti takasti (engl. spot light) i difuzni (ambijentalni ).
shading uvodi prisustvo senki na okolnim objektima i pozadini scene i zato stvara snaan
realistian utisak. Kako obiluje procedurama odredjivanja intenziteta osvetljenosti, poloajem
senki, refleksije, vidljivosti i drugog, uslovljava dugo procesorsko vreme pa nije pogodna za
spore grafike sisteme. U okviru ove metode razvijene su procedure za poboljani prikaz
eliminacijom nazubljenih ivica objekata (engl. Phong Anti-aliased Shading). Slika 2.12 pokazuje
senenje izvedeno phong/antialians tehnikom primenom programa MicroStation-SE. Phong
tehnika ukljuuje i prikaz senki sa okolnih objekata.
Slika 2.10 Realistiki prikaz objekta primenom MS-SE Model sa prostim senenjem
(Constant shading)
Slika 2.11 Realistiki prikaz objekta primenom MS-SE Model sa glatkim senenjem
(Smooth Shading)
Slika 2.12 Realistiki prikaz objekta primenom MS - SE Model sa poboljanim glatkim

senenjem
i tehnikom ukljuenih senki ( Phong Antialiased Shading )
U estoj upotrebi je i stereo prikaz nastao kodiranjem jedne iz dveju slika, odredjenih
poloajem levog i desnog oka (engl. Stereo shading). Slika 2.13 pokazuje stereo senanu formu
modela, koja gubi elemente tehnikog prikaza i prirodno je blia vidjenju ljudskog oka.

Model sa tehnikom stereo senenja ( Phong Stereo Shading )
ANIMACIJA se stvara povezanom grupom slika. Pri tome se paralelno izvravaju dva
procesiranja: geometrijsko procesiranje naredne slike (frejma) i renderovanje tekue slike.
Procesor renderovanja bira se prema korisnikom zahtevu za odredjenu kategoriju realistikog
prikaza. To podrazumeva prikazivanje elementarnih poligona u prostoj formi (samo definicijom
boje povrine), zatim definisanje tekstura (materijalnosti povrina) objekata, zatim primenu
prirodnih (atmosferskih) efekata i primenu kombinovanih prikaza sa sklonjenim delovima vidljivih
povrina. Elementarno renderovanje na bazi podataka o geometrijskoj poziciji, odredjuje
osvetljenost svakog poligona koji ini vidljivi deo scene. Renderovanje susednih poligona i
njihovih zajednikih ivica moe usloviti izdvajanje trouglova u zajednikim ravnim povrinama.
To se uoava po trougaonim stazama. Radi toga su razvijene metode ravnog senenja (engl.
flat shading), ime poligoni (trouglovi) dobijaju istu boju u zajednikim ravnim geometrijskim
povrinama. Druga metoda za korekciju realistinog prelaza poligona je interpolacija boje
susednih trouglova u zoni dodirnih ivica. Ova metoda koristi informacije bitmapiranih sadraja
dodirnih zona ili tipinih teksturnih bitmapa na bazi kojih se vri kontinualna interpolacija
prelaznih zona. Ova metoda je poznata po engleskom terminu gouraud senenja.
REALISTIKO PRIKAZIVANJE ANIMACIJOM

Posebno savremenu grupu CAD alata ine procedure geometrijskog modeliranja grupe
logiki povezanih prikaza poznatih kao animacija. Animacijom se kreira grupa video sekvenci,
koja prikazuje geometrijski model izabranim tehnikama kretanja i osvetljavanja. Ovako prividno
(za oko posmatraa) nastaje pokretan sadraj. Animacija se primenjuje sa ciljem da prikae
pokret sastavnih delova objekta ili da prikae objekat sa razliitih (kontinualno povezanih)
taaka. Procedura se realizuje tehnikom kljunih-okvira (keyframing) kojom se definiu poetna
i krajnja video sekvenca, izmedju kojih se onda generiu medjuslike. Kako prikaz animacije
moe da sadri vie kljunih okvira, to se kompletan sadraj svih ovih okvira nalazi u posebnoj
datoteci prikaza skript datoteci. Skript datoteka sadri podatke o video tehnici prikaza objekta
(model prikaza: iani, hidden line, Filled hidden line, constant, smooth, phong, tip senenja:
normalan, sa poboljanim spojevima, rezoluciju bit-mape slike, elemente korekcije svetlosti:
gama faktor, format zapisa bit mape: JPEG, TIFF, Intergraph CIT, PCX, PICT, Windows BMP,
Targa, zatim brzina izmene okvira, redosled okvira, color mod: 256 boja). Skript datoteka je
osnova animacije. Procedura kretanja se zadaje programom za produkciju video sekvenci
kretanja. To podrazumeva specificiranje putanje i intervala u koje se postavlja virtualna kamera.
Ovi poslovi zahtevaju visoku grafiku snagu raunarske opreme. To podrazumeva brze
grafike procesore, paralelno procesiranje geometrijskih podataka od procesiranja tekstura,
visoku reyoluciju displeja za prikaz i 32-bitnu paletu boja. Ljudsko oseanje uspenih animacija
se manifestuje oseanjem lepote jer raunarske platforme mogu da pojaaju efekte prirodnih
svojstava koji se obino ne zapaaju.
Animacija primenom MS 95 Scena sa modelom, putanjom i kamerom
Slika 6.10 Animacija primenom MS 95
10
(15 uzastopnih prikaza modela izvedenih sa putanje oblika krunog luka ugla 270o)
RAUNARSKA GRAFIKA
Autorizovana predavanja dr Miomir Jovanovi
Zimski semestar 2009
Predavanje br. 5
CAD tehnologije 2
1.0 BOJE RAUNARSKE GRAFIKE

Boje su specijalno sredstvo za emocionalno i umetniko izraavanje
grafikih sadraja. Bojama se pobudjuje asocijativan mehanizam percepcije
oveka, zasnovan na vidu i iskustvu kojim se definie kvalitativan i kvantitativan
grafiki sadraj. Kvalitativnim elementima boja predstavljaju se izdvojene celine
(recimo pojedinani mainski elementi, elementi konstrukcija) a kvantitativnim
elementima boja se prikazuju izmenjivi entiteti (recimo polja napona, temperatura,
pritiska, brzina). Boje grafikih entiteta generisane na grafikim uredjajima i
medijumima moraju odgovarati ljudskom iskustvu i prirodnim bojama. Zato
raunarska oprema koristi principe teoriju boja zasnovanu na osobinama ljudskog
vida.
ovek koristi opseg svetlosnog zraenja sa talasnom diinom u od 380 nm do
700 nm. Ta oblast se naziva vidljivom svetlou elektromagnetnog spektra. Razliite
talasne duine elektromagnetnog spektra definiu svetlosno zraenje koje ovek vidi
kao boje. Boja je za oveka rezultat dejstva svetlosti na njegov nervni sistem.
Mrenjaa ljudskog oka je svetlosno osetljiva i sadri gusto rasporedjene
svetlosne receptore boja epie i receptore osvetljaja tapie. epii sadre tri
vrste fotohemijskih materija pigment osetljiv na plavu svetlost, zelenu i crvenu
svetlost ime je omoguena selektivna osetljivost na boje. Maksimalna apsorpcija
svetlosti receptora osnovnih boja je 445 nm, 535 nm i 570 nm, slika 1. Prenik epia
je na periferiji mrenjae 58 m a u centru 1.5 m. Fotoosetljiva materija u epiima
rodopsin se pri svetlosnom nadraaju hemijski razlae to uzrokuje pojavu
natrijumskog naelektrisanja kojim se preko nervnih puteva nadrai kora velikog
mozga. Obradjen nadraaj u mozgu definie se kao boja. Maksimalan svetlosni
nadraaj uzrokuje membranski potencijal receptora od 70 do 80 mV (mili volti).
tapii su oko 300 puta svetlosno osetljiviji i imaju funkciju svetlosne recepcije u
mraku. Mehanizam ljudskog vida je sposoban da razlikuje zraenja odredjenih talasnih
duina svetlosti koje se nazivaju spektralnim bojama (tabela 1.10). Slika 1.14
pokazuje osetljivost ljudskih receptora na apsorpciju svetlosti razliitih boja.
RAUNARSKA GRAFIKA
Slika 1.14 Stepen enumeracije epia osetljivih na boje pri monohromatskoj svetlosti
(objanjenje mehanizma raspoznavanja boja)
Prema psiholoko-fiziolokoj tropodraajnoj teoriji boja, maksimalna osetljivost

epia na razliite talasne duine svetlosti odgovara crvenoj, zelenoj i utoj svetlosti.
Tabela 1.10 Spektralne boje
Spektralna boja
ljubiasta
plava
zelena
uta
narandasta
crvena
Talasna duina (nm)

380-450
450-500
500-570
570-590
590-620
620-700
Na bazi ove osobine razvijeni su razliiti modeli formiranja boja. Najpoznatiji

model za formiranje sastava boja je RGB model. On koristi crvenu, zelenu i plavu
boju tehnikom medjusobnog dodavanja (aditivnost) crnoj pozadini. Spajanje,
dodavanje boja za fotografiju, izvodi se difuzorom. Kod katodne cevi, koristi se
takodje aditivni princip kod koga se usmerava katodno zraenje RGB mlazeva na
malu povrinu gusto zbijenih fosfornih zrna, razliitih tipova. Fosforna zrna pobudjena
zraenjem svetle svaka svojom osnovnom bojom, usled ega se dobija privid meanja
boja. Proizvoljno zadatu boju definie naredna formula u kojoj su r,g,b koeficijenti
prisustva (dodavanja) osnovnih boja. Pri tome su oznake osnovnih boja definisane
simbolima R(engl. Red), G(engl. Green), B(engl. Blue).
C = rR + gG + bB,
r, g, b, 0,1
Osobina RGB modela je da crnu boju definie kada ni jedna komponenta boje
nije prisutna, a da belu boju definie dodavanje osnovnih komponenata boja u
maksimalnom intenzitetu.
RAUNARSKA GRAFIKA
Posledica meanja samo dve komponente boja daje nove, tipove izvedenih boja.
Tako meanjem crvene i plave boje, dobija se purpurna boja (poznatija kao Magenta).
Meanjem crvene i zelene dobija se uta boja. Meanjem plave i zelene komponente
dobija se tirkizna boja (poznata kao Cijan). Sastav RGB i izvedenih boja tehnikom
meanja boja, moe se razumeti prema slici 1.15. Slika 1.16 pokazuje jedninu kocku
boja u pozitivnom oktantu 3D kartezijskog koordinatnog sistema. Dijagonala kocke iz
koordinatnog poetka je skala sivih nijansi boja (r,g,b-koeficijenti su jednaki).
G
G+R
G+B
R+G+B
R
R+B
Slika 1.15 RGB sastav osnovnih boja i izvedene boje
Slika 1.16 Osnovna kocka RGB modela boja
Suprotan model aditivnom je substraktivni1 model koji boju definie

oduzimanjem zadate boje od bele boje (aditivni model je boju definisao dodavanjem
komponentnih boja crnoj boji). Substraktivni model je primenjen u tampi boja.
Najpoznatiji substraktivni model je CMY model koji se formira od Cijan, Magente i
ute boje (engl. Yellow). CMY model boja koristi dakle komplementarne boje
crvenoj, zelenoj i plavoj. Cijanova boja je komplementarna od crvene, magenta od
zelene a uta od plave. Objekt, koji je kod bele svetlosti ut, absorbuje plavu boju.
Zbog toga se cijan, magenta i uta boja nazivaju primarne boje oduzimanja (engl.
substractive primary colours). CMY model karakteristian je za medijume koji
nemaju svoj izvor svetla a to su film, fotografija, tampana slika i umetnika slika.
Slike sa ovih medijuma se vide samo u prisustvu spoljnjeg izvora svetla.
U praksi nesavrenost (neistoa) boja i pigmenata kvari uspeh CMY modela

zbog prodiranja i drugih boja kroz filtere. Najvie se pri tome osea nedostatak crne
1
Substrakt - oduzeti
RAUNARSKA GRAFIKA
boje. Radi toga je u CMY model uvedena crna (engl. blacK) ime je donekle
poboljana realnost tampanih grafikih prikaza. Ovakav model poznat po upotrebi
cijana, magente, ute i crne boje oznaen je krae CMYK model. Uporedjujui
RGB i CMY model stoji da jednostavnost dobijanja RGB filtera omoguuje
superiorniji kvalitet boja.
M+Y+C
M+Y
M+C
Y+C
Slika 1.17 CMY sastav osnovnih boja i izvedene boje Slika 1.18 Osnovna kocka CMY modela boja
Osim navedenih modela boja koriste se i drugi sistemi. YIQ model se koristi na
televiziji da bi omoguio kompatibilnost RGB signala sa crno-belom televizijom.
HIS model boja, bolje se pribliava psihofiziolokim osobinama oveka. Boju
definie pomou nijanse (ton boje, engl. Hue), intenziteta (engl. Intensity) i
zasienja (engl. Saturation).
Nijansa je odredjena boja definisana subjektivno. Intenzitet je

proporcionalan vidnom oseanju jaine svetlosti (takodje u upotrebi engl.
Brightness). Zasienje je istoa boje (engl. purity) koja pokazuje koliko je zadate
boje razredila bela ili siva svetlost. Boje bez sadraja sive ili bele boje, nazivamo
potpuno zasienim bojama. Identini modeli su HLS model (Hue-LuminousitySaturation) koji koristi firma Tektronix, HSV (Hue-Saturation-Value), HSB (HueSaturation-Brightness).
Vrlo zanimljiv je model DPL sastava boje. Koristi tri parametra za definisanje
boje: dominantnu talasnu duinu (engl. Dominant wavelegenth), istou (engl.
Purity) i osvetljenost (engl. Luminance). Dominantna talasna duina je talasna duina
svetlosti koju vidimo. istoa odgovara zasienju a svetlost je proporcionalna
svetlosnoj energiji.
Zahtev generisanja svih vidljivih RGB boja a na bazi primarnih boja, doveo je do
nastajanja dijagram hromatinosti CIE. Godine 1931. medjunarodna komisija CIE
RAUNARSKA GRAFIKA
(franc. Commission Internationale de l' Eclariage), definisala je tri hipotetine

primarne boje X , Y , Z , koje nisu vidljive i ne postoje. Po ovom sistemu, Y je
luminansa a X i Z su komponente koje opisuju boju. Ove tri komponente XYZ
mogu u xyz sistemu da imaju pojedinane vrednosti od 0 do 1, dok je njihova ukupna
vrednost uvek 1. Kada su poznate dve komponente, mogue je odrediti treu.
Slika 1.19
Dijagram hromatinosti
2.0 SVETLA RAUNARSKIH SCENA

Vernost grafikog prikaza 3D objekata zahteva upotrebu svetlosnih izvora u
prostoru prikazivanja (Viewport), sceni, koja prikazuje te sadraje. Dobro vidljiv
objekat i estetski sadraj postiu se na principima pravilnog izbora i rasporedjivanja
svetlosnih izvora, merom dobre podeenosti jaine, boje, pravca i difuzije svetla.
Broj svetlosnih izvora poveava osvetljenost scene pri emu se velikim brojem
razliitih svetala stvara izgled prirodnog osvetljaja. Osvetljavanje objekata
podrazumeva izvrenje algoritma izraunavanja osvetljenosti povrina, refleksije
svetla sa okolnih objekata, definisanje izgleda povrina objekata sa aspekta
materijalnosti povrina (hrapavosti, transparentnosti, boje, teksture).
Ambijentno ili globalno svetlo (Ambient light, Global light) je vrsta
uniformnog svetla, bez pozicije izvora i bez efekta produkcije senki. Blisko je
dnevnom prirodnom svetlu ali se i razlikuje jer je mogue proizvoljno izabrati boju
svetla (razliitu od bele svetlosti) kojom se postie sklad boja na sceni. Poveanjem
jaine ambijentnog, globalnog svetla, umanjuju se senke ili tamna pozadina scene.
Ovo svetlo umanjuje efekte ostalih svetlosnih izvora u smislu manjeg oseanja
prisustva. Globalno svetlo, slika 1.20, ima namenu da predstavi prirodan nain
osvetljavanja objekata, shodno godinjem dobu, satu, danu, mesecu u godini. U tu
svrhu se podeavaju pored datuma i sata, longituda, latituda i GMT take poloaja
prirodnog izvora svetlosti.
RAUNARSKA GRAFIKA
Takast izvor svetlosti (Point light) je zadato svetlo po poziciji koje se

rasprostire u svim pravcima. Uz njega se definiu podaci o boji svetla, distanci
osvetljavanja, jaini svetla. Jainom svetla se mogu ublaiti ili naglasiti objekti, senke
i postii koloritni efekti boja.
Slika 1.20
Primer menija za podeavanje globalnog svetla (MicroStation95)
Slika 1.21 Primer scene sa razliitim poloajima spot (usmerenog) svetla
Usmereno svetlo (Spot light) ima zadat pravac svetlosnih zraka. Tako recimo
spot svetlo programa MicroStation95 koristi sledee parametre: Ugao konusa svetla
, ugao prelaza svetlosti iz konusa , pojedinacno prisustvo R, G, B komponenata u
svetlu, ukupan intenzitet svetla, prisustvo senki u pozadini osvetljenih objekata,
rezolucija boja, distorzija svetla. Slika 1.21 pokazuje scenu sa razliitim poloajima
RAUNARSKA GRAFIKA
usmerenog svetla. Distantno svetlo (Distant light) je udaljeno svetlo koje se zato
karakterie paralelnim pravcem prostiranja svetlosnih zraka.
ELEMENTI SVETLOSTI: Konaan izgled prikazivanog objekta se definie
elementima svetlosti i elementima povrine samog objekta. Elemente povrine
korisnik zadaje definisanjem materijala objekta. Materijalnost definie boju
materijala, teksturu (povrinsku formu), providnost (engl. transparency) i zavrnu
obradu povrina. Boja materijala je karakteristika jednog ali i nekih drugih
materijala. Zato se bojom samo grubo naznauje materijalnost objekata. Autentinost
prikaza dobija se dopunskim definisanjem povrine materijala, kada izgled upuuje na
tanu materijalnost objekta.
Povrina materijala se zadaje paletama materijala koje ukljuuju: uzorak
mape (povrine, engl. pattern map) materijala, mapu neravnina materijala (engl.
bump map), ili oba. Uzorak mape materijala je raster slika koja izabranim povrinama
objekata, dodeljuje materijalnost. Uzorak mape pokazuje grafiku formu izabranog
materijala. Prilikom realistikog prikazivanja (renderovanja), povrina kojoj je
dodeljena materijalnost, dobija izgled izabranog materijala. Primena mapa neravnina
materijala je jo realistinija kategorija definisanja povrina i koristi se u phong
senanju, kada se svakoj taki povrine odredjuje osvetljenost na osnovu njenog
poloaja u odnosu na svetlo. Mape neravnina omoguuju uspostavljanje razliite
osvetljenosti taaka primenjene mape. Isturenije take povrinskih neravnina su kao i
u prirodi jae osvetljene, dok su tamnije take uvuene povrine makro strukture
izabranog materijala. Providnost (transparentnost) definie svetlosnu provodljivost
kroz materijal. Opseg se zadaje koeficijentom 1.0 kada je materijal za svetlost 100%
propustljiv i koeficijentom 0% kada je materijal neprovidan. Ovaj parametar se
dodeljuje plastinim ili staklenim elementima sklopa. Recimo kod prikazivanja
plastine posude za koionu tenost, sklopa koione instalacije automobila, mala
propusnost svetlosti (mutna plastika) daje realistian prikaz posudi. Definisanjem
tenosti u posudi, moe se videti nivo tenosti, to je osnova realistikog prikazivanja.
Osnovna boja povezuje realistinost prikaza sa naim iskustvom veze boje i
materijalnosti. Za tu svrhu se koristi asocijativnost oveka na boje, prirodne i
sintetike.
RAUNARSKA GRAFIKA
Slika 1.22 Primer menija za definisanje materijalnosti objekta
Slika 1.24 Primer definisanja materijalnosti objekta tipa neravnina sa est uzorka mape neravnina
Parametri izbora broja svetlosnih izvora, sloenosti objekata na sceni i

materijalnosti objekata u osnovi zavise od raunarskih resursa. Izbor velike sloenosti
scene uslovljava i jake hardvere da bi se efikasno operisalo grafikim sadrajima. Sve
savremene operacije realistikog prikaza i nisu stalno i uvek potrebne. Ukoliko se ipak
primenjuju tada se mora koristiti zaista brz procesor ili savremena grafika radna
stanica. Adekvatnost grafikog hardvera se mora proveravati da bi ogovorio
softverskim mogunosti programa. Tako recimo i brze PC platforme ukoliko nemaju
video podsistem dovoljne rezolucije i odgovarajue (true color) palete boja, nee
prikazati razliku izmedju constant, smooth i phong realistikog prikaza.
RAUNARSKA GRAFIKA
3.0 FORMATI DATOTEKA RAUNARSKE

GRAFIKE
Raznovrsnost oblasti kompjuterske grafike uslovile su razliite tipove datoteka.
Datoteke koje se koriste za tehnike aplikacije u mainstvu, mogue je prema nameni
klasifikovati u datoteke slika (2D dokumenata), datoteke geometrijskih modela
(3D objekata), datoteke video i animiranih sadraja i tonskih zapisa. Datoteke slika
ini raznovrsna tehnika dokumentacija kao konstruktivni crte sklopa, radioniki
crte, prospekt proizvoda, ema podmazivanja, elektrina ema. Geometrijski se
modeliraju 3D sklopovi maina, prostorne konstrukcije i elementi konstrukcija. 3D
geometrijski modeli su osnovni modeli u mainstvu i mogu imati generalniju formu u
vidu modela proizvoda. Model proizvoda integrie i podatke o tehnologiji izrade
proizvoda i definie se na bazi STEP standarda. Animacije, video i tonski zapisi imaju
namenu prikaz procesa funkcije, prikaz geometrijske forme dinamikim redjanjem
slika a po potrebi i tonskim sadrajima koji upotpunjuju efekat imaginacije. Grafike
2D datoteke slika (metafajlovi) prema tipu sadraja zapisanih grafikih elemenata,
mogu biti vektorski i bitmapirani.
VEKTORSKI ZAPIS zasniva se na definisanju grafikih elemenata (primitiva),
navodjenjem tipa primitive i njenih argumenata. Tako se recimo krug definie
navodom CIRCLE (x,y,z,e1,e2,e3,R) i argumentima koordinata centra kruga,
jedininim vektorima normale na ravan kruga i poluprenikom kruga. Bitmapiran
format zasniva zapis na opisu svake take koje definiu sadraj. Pri tome se zapisuju
njene koordinate i podaci o boji. Bitmapirani formati su prvenstveno namenjeni 2D
grafikim zapisima slikama. Krug u bitmapiranom formatu se definie podacima o
skupu taaka koje ine polje (povrinu) u kojoj je smeten krug. Poredjenje ova dva
formata iz ovog primera pokazuje da je broj podataka za bitmapiran zapis jako veliki a
pri tome nisu sauvani kvalitativni elementi slike objekti. Vektorski formati
dozvoljavaju lake i bre editovanje. Savremeni vektorski formati koji definiu 3D
sadraje mogu biti takodje jako veliki, pogotovu kod modela za FEM. Broj grafikih
primitiva se moe popeti do vie desetina hiljada elemenata. Takve grafike datoteke
se ipak efikasno edituju programima za geometrijsko modeliranje. U principu se 3D
modeli ne edituju programima za 2D dizajn jer i u sluaju da datoteke budu uitane,
editotovanje nema smisla (nema tree dimenzije) a operisanje sa entitetima je
neefikasno (presporo). Tada je povoljnije koristiti bitmapirane slike. Vektorski formati
su mnogobrojni. Evo nekih eih u upotrebi:
DWG
PIF
CGM
CDR
DWG, DXF, Vektorski formati programa AutoCAD,
Ulazni vektorski format kreiran na IBM mainframe raunarima,
Vektorski format programa Harvard Graphics, Lotus Freelance, Arts & Letters),
Prirodni vektorski format grupe programa CorelDRAW, Corel PHOTO-PAINT,

CorelDREAM 3D,
RAUNARSKA GRAFIKA
10
CMX
- (Corel Presentation Exchange format) Vektorski format za razmenu datoteka unutar

Corel aplikacija, karakterie se viestrukim grafikim nivoima (Lejeri), viestrukom
straninou, 32-bitnou aplikacija,
DSF
WMF
Vektorski format programa Micrografx Designer 6.0,
(Windows Meta datoteka - File) Vektorski format programa Harvard Draw, Lotus
Freelance Graphics, Aldus. Karakterie se viestrukim grafikim nivoima,
viestrukom straninou, podrava transparentne datoteke.
AI
PLT
Vektorski format programa Adobe Ilustrator, CorelTRACE,
Vektorski format za ploter (na bazi komandnog jezika Hewlett Pakard Graphic
Lenguage - HPGL),
PRN
- Vektorska datoteka za tampu samo je format izlaza. Obino se priprema za

raspoloivi printer-ploter.
3DMF - 3D metafajl format programa QuickDraw,

3DS
- 3D vektorski format programa 3D Studio,
D3D - 3D vektorski format programa Corel 3D,
3Dstudio- Standardna datoteka za verziju VIZ, firme Autodesk,
IGES - Javni prirodno neutralan vektorski format sa internacionalnom
namenom za
razmenu CAD/CAM dokumenata izmedju raznovrsnih sistema. IGES je ANSI
standard sastavljen od IGES/PDES organizacije National Computer Graphics
Association (NCGA) je administrator ovog standarda. Odnosi se na 3D sadraje, pa
ak i kod 2D entiteta preporuuje se upotreba 3D prostora. IGES datoteke imaju pet
sekcija: startnu sekciju, sekciju globalnih podataka, upravljaku ulaznu sekciju,
sekciju upravljakih podataka i zavrnu sekciju. Do 1996. izradjena je i peta verzija
R 5.0. Svaka sekcija ima standardan fiksni ASCII format.
NAP
- Vektorski format (NAPLAS), podrava PC i Unix platforme za grafiku

komunikaciju aplikacija. Karakterie se ogranienjima nepodranih tehnikih
mogunosti (engl. Features). Podrava bazne linije solida.
BITMAPIRANI FORMATI uzrokuju velike datoteke pa se neki njihovi tipovi

komprimuju. Formati BMP, TIF2 su nekomprimovani formati bitmapiranih datoteka.
Kompresija datoteka moe biti izvrena uz neka pojednostavljenja sadraja (JPG) a
gubici detalja bitmapirane slike pruaju za uzvrat veliko smanjenje datoteka. JPG
standard je skraenica JPEG standarda (Joint Photographic Experts Group)
razvijenog specijalno za kompjutersku grafiku sa 32-bitnom paletom boja,
namenjenog za prikazivanje fotografija i skeniranih slika. GIF standard je namenjen
najiroj razmeni grafikih fajlova nezavisno od raunara i operativnog sistema.
Upravo zato podrava skromnu 8-bitnu paletu boja. Namenjen je pre svega
jednostavnim i jasnim sadrajima kada ne dolaze do izraaja ogranieni resursi. Za
uzvrat, ima malu veliinu datoteke, te omoguava brz transfer kroz raunarsku mreu.
RGB model formiranja kombinovanja boja, ima i svoj istoimeni bitmapirani RGB
format karakteristian po visokoj paleti boja (24/48-bita) koji koriste programi Corel
Photo Paint 8, Photoshop.
TIFF format podrava komprimovane i nekomprimovane fajlove
RAUNARSKA GRAFIKA
11
Na veliinu bitmapiranih datoteka utie primenjena paleta boja. Crno-bela slika

koristi jedan bit za opis boje take. Paleta sa 256 boja koristi osam (8) bitova za zapis
boje svake take. Paleta sa 16 bitnim zapisom definie 216 =65536 boja, paleta sa
24-bitnim zapisom definie 224=16777216 boja. Veliina palete boja moe znaajno
da povea veliinu bitmapirane datoteke, obzirom da svaka taka zahteva definisanje
boje. Zato se obavezno analizira broj registara za zapis boja (broj bitova) shodno
karakteru slike, njenom sadraju i nameni. Bitmapirani formati mogu imati i
slojevitost zapisa, kakav je sluaj sa PSD formatom (Photoshop) kod koga postoje
slojevi (namenjeni tampi) i stranice (teksta).
OBRADA: Bitmapirani crtei mogu se obradjivati posebnim alatima ili
programima (Adobe Photoshop). Osnovni parametri koji se podeavaju su osvetljenje
(Brightness), kontrast, balans boja (poloaj boja u odnosu na CMY i RGB model
boja). Pri tome se mogu primeniti i posebni filteri kao to je gama (Gamma) filter koji
podeava osvetljenost susednih taaka na bazi osobina ljudskog oka. Ovaj filter tako
omoguuje isticanje detalja niske kontrasti. Shodno osobinama oka, utie najvie na
take srednje osvetljenosti dok je minimalan uticaj na zasiene i nezasiene tonove.
Primenjuju se efekti zamuivanja slike (Blur, Smoth), uotravanja ivica slike
(Sharpen), prevodjenja kolor slike u sliku sivih tonova (Convert to Gray-scale),
ublaavanja prelaza boja bitmape (Smoothing), kreiranja 3D reljefa (Emboss),
invertovanje boja u istoj paleti boja (Solarize), zamena bitmape paletom ivih boja
(narandjasta, zelena, roze - Psyhodelic).
BMP
Standardan format bitmapiranih slika za MS Windows sa mogunou od 124

bitnog zapisa boja i mogunosti kompresije bez promene (gubljenja) podataka o
primenjenoj bitmapi.
GIF
Compu Serve Graphics Interchange Format . Popularni BBS format koji kombinuje
prikaz indeksirane kolor grafike i hipertekst za HTML dokument. GIF je
komprimovan format (LZW), napravljen tako da obezbedi minimalno vreme transfera
dokumenta posredstvom telefonskih linija. GIF89a format konvertuje RGB grafiku
modela u 8-bitni GIF standard za uvodjenje u HTML dokument.
MP
(MacPaint) je bitmapirani format za razmenu slika na Macintosh raunarima. Format

je 576720 taaka,
P
CIT
Osmobitni bitmapirani format za X-Windows operativne sisteme. Nema kompresije.
Ininjerski jednobitni bitmapirani format firme Intergraph za velike dokumente sa

CCITT'G4 kompresijom.
PCX
Bitmapiran format firme Zsoft za njegov PCpaintbrush program. Verzija R.3 je

crno-bela a R.5 je kolor verzija,
PDF
Bitmapiran format firme Adobe, za razliite platforme (PC-IBM, Macintosh) i

operativnim sistemima (UNIX, DOS). Baziran je na PostScript R.2 jeziku.
Omoguava i vektorsko i bitmapirano predstavljanje. Takodje omoguuje vie
stranine dokumente zbog ega sadri i upravljaku proceduru kretanja kroz
dokument,
PICT -
iroko rasprostranjeni Macintosh ov format za razmenu stranienih dokumenata sa

grafikom namenjenim razliitim aplikativnim programima. Format je kompresionog
RAUNARSKA GRAFIKA
12
tipa i kvalitetne palete boja. Pri prelaskom iz RGB modela boja u PICT format,
koristi se 16/32-bitna paleta boja. Ukoliko se koriste sive boje (tonovi), primenjuje se
2/4/8bitna paleta boja.
PNG -
Alternativni format GIF bitmapiranom formatu namenjen za WWW servise Interneta.

Format je komprimovan sa redukovanom veliinom datoteke i mogunou
podeavanja prisustva detalja u slici kod izbora kompresije.
Raw -
Bitmapiran format za razmenu datoteka razliitih raunarskih platformi. Svaka taka

slike je binarno zapisana brojevima od 0-255 sa mogunou izbora ekstenzije za
Windows i Macintosh platformu.
CDX
- Ulazni format bitmapirane metadatoteke programa Corel Draw. Karakterie se

komprimovanou,
TGA -
Targa format, koji se koristi kod Truevision video adaptera i MS-DOS kolor
aplikacija, 8,16,24,32 bitan zapis, nekomprimovan ili radno podesive kompresije.
TIFF -
(Tagged-Image File Format), koristi se za razmenu bitmapiranih grafikih datoteka

razliitih platformi. Raspolae sistemom za kompresiju bez gubitaka i sistemom za
kompresiju sa gubicima detalja bitmape (LZW algoritam kompresije). Navodi se kao
TIF format.
JPEG
- JPG, JFF, JTF, JFIF - Standardni bitmapirani formati. JPG je razvila kompanija Joint
Photographers Experts Group,i namenjen je razmeni datoteka izmedju razliitih
platformi. Koristi superiornu kompresionu tehniku. Zahteva paljivu upotrebu jer da
bi omoguio visoku kompresiju, koristi algoritam sa menjanjem podataka o
bitmapama (824 bita). Kompresija JPEG.
PhotoCD
Format firme Kodak (Kodak Precision Photo CD Format). Karakterie se

visokom rezolucijom od 40966144 taaka po inu. Namenjen profesionalnoj
pripremi za tampu. 58
EPS
- (Encapsulated PostSkript) bitmapiran grafiki format profesionalne kategorije

(Adobe), zasnovan na PostSkript grafikom jeziku.
WPG MPEG-
Osmobitni bitmapirani format firme WordPerfect, radno-podesive kompresije.
Multimedijalni grafiki, video i audio standard datoteka. Standard MPEG-1 ima osnovni
algoritam podeen za transfer 1- 1.50 MBsec pri video rezoluciji od 350x250 taaka slike
pri 25-30 slika (frejmova) u sekundi. MPEG-2 ima rezoluciju slike 720x576 taaka pri 30
frejmova u sekundi. MPEG-4 59, karakterie se impresivnom kompresijom, irim
frekventnim opsegom (max. 24 KHz), audiokodiranjem do 64 Kbps, ukljuujui jezike za
manipulaciju sa razliitim objektima.
AVI
- Multimedijalni bitmapiran format kompanije Microsoft za programsku animaciju

Windows-a, Windows-a NT, OS/2. Standard karakterie 256 boja i RLE kompresija.
Objedinjuje audio, video i grafike informacije u multimedijalnim aplikacijama.
RMI
- Standardni format za zvuni MIDI zapis (sekvenca srednje duine). MID format je
takodje standard zvunog zapisa. To je recimo zvuni zapis sekvenca Bahovog
Brandenburkog koncerta, opus 3, na operativnom sistemu Windows'98, direktorijum
C:\WINDOWS\MEDIA\ ... , u trajanju od 6'08''.
WAV
- Standardni format za kratak zvuni zapis tipa jednog talasnog perioda (engl. wave sound)
ili akord. To je recimo jedan akord ding-dong zvona, cvrkut ptice i slino.
FEM PREDAVANJE - 6
MAINSKI FAKULTET NI TRANSPORT I LOGISTIKA 2009/2010
CAD tehnologije II
FEM-Finit Element Method

1.1 KLASIFIKACIJA METODA ZA ANALIZU STRUKTURA
Metodama analize se u fazi projektovanja maina i opreme trae odgovori o njihovim
svojstvima otpornosti, pouzdanosti, nosivosti, kinematskom ponaanju, dinamikom odgovoru. U
domenu noseih struktura, na se i reavaju njihovi matematiki modeli prorauna. Skup svih zahvata
traenja odgovora o svojstvima bazi fizike forme, postavljaju se uproeni mehaniki modeli. Za te
uproene mehanike modele postavljaju sloenog sistema strukture, predstavlja strukturnu analizu. Na
bazi kriterijuma koje struktura mora da zadovolji u pogledu mehanikih i funkcionalnih karakteristika,
analizom se ocenjuje posmatrana struktura i trae njeni nedostaci. Oigledno, metode analize
usavravaju strukturu po sistemu "korak po korak" i one kao takve i danas zadovoljavaju konstruktorske
zahteve. Metode sinteze su mnogo pogodnije za funkcionalne i geometrijske kreacije. One direktno daju
reenje strukture ali zahtevaju najsavremeniji pristup, korienje ekspertnih znanja i efikasnih
raunarskih sredstava.
Primena matrinih metoda za analizu struktura, reila je zahteve sistematskog predstavljanja
kontinuuma, uvodjenja polja spoljanjih koncentrisanih sila, polja povrinskih optereenja kakva se
javljaju kod brodskih struktura, aviostruktura, struktura vozila i polja temperatura svojstvena za raketne
konstrukcije, toplotne turbine i nuklearne reaktore. Pogodnost matrinih metoda analize pokazala se kod
reavanja zadataka plastinosti, puzanja i ojaanja elemenata, kao i kod uvodjenja istorije prethodnog
optereenja strukture.
Vaan elemenat primene metoda analize, je brzina izvodjenja procedura. Dovoljnim brzinom
analiza, mogue je istovremeno razvijati vie konstruktivnih varijanti i odabrati najpovoljnije reenje.
Ideja analize dakle govori da se nizom iteracija dolazi do reenja. Taj opti koncept definisan je na slici
3.01. Prema ovom konceptu, na bazi postavljenih ciljeva, formiraju se kriterijumi za ocenu svojstava
strukture. Ocena dobijenih osobina vodi modifikaciji strukture delimino ili u celosti. Nakon korekcije,
obnavlja se procedura analize modela i analize osobina, dok postavljeni ciljevi ne budu dostignuti.
BANKA ZNANJA
(ISKUSTVO)
CILJEVI
OSOBINE KONSTRUKCIJA
OPTERECENJA
STATICKO, DINAMICKO, TERMICKO

OPIS KONSTRUKCIJE
CAD
MODEL
MODIFIKACIJE
MODELA
PRORACUN
OSOBINA
MEHANICKOG MODELA
OCENA REZULTATA
KRITERIJUMI
OCENE
KONSTRUKCIJA
KONACNO RESENJE
KONSTRUKCIJE
Slika 3.01 Koncept korienja metoda analize u projektovanju
Dr M.Jovanovi - CAD tehnologije II - Predavanje 6 (FEM)

Metode strukturne analize dele se na analitike i numerike. Primena analitikih metoda je
ograniena na jednostavne sluajeve za koje je mogue nai reenje u zatvorenom obliku. Reenja se kod
analitikih metoda trae preko redova ili specijalnih funkcija. Realne strukture se u praksi tretiraju
numerikim metodama i one se mogu odnositi na kontinualne i diskretne sisteme. Slika 3.02 pokazuje
klasifikaciju danas aktuelnih numerikih metoda strukturne analize.
NUMERIKE METODE STRUKTURNE ANALIZE
KONTINUALNI SISTEMI
VARIJACIONE
METODE
DISKRETNI SISTEMI
(matrine metode)
METODA POMERANJA
PRIBLINE METODE
METODA SILA
DIFERENCIJALNE JEDNAINE
Metoda konane
razlike
Metoda numerike
integracije
METODA KONANIH
ELEMENATA
Slika 3.02 Pregled numerikih metoda za analizu struktura

1.
METODA KONANIH RAZLIKA je numerika metoda pogodna za reavanje raznovrsnih

zadataka. Bazira se na matematikoj diskretizaciji diferencijalnih jednaina prevodjenjem na
jednaine sa konanim razlikama. Uspeno se moe primeniti na tankozidim nosaima, na
problemima plastino deformabilnih konstrukcija. Efikasnost metode se smanjuje sa sloenou
unutranjih veza posmatranog mehanikog sistema.
2.
METODA NUMERIKOG INTEGRISANJA DIFERENCIJALNIH JEDNAINA se koristi iroko

u mnogim zadacima. Metoda se svodi na reavanje zadatka Cauchy-ja s obzirom na postojanje
dobrih matematikih procedura za integraciju sistema diferencijalnih jednaina. Za reavanje se
dosta dobro mogu upotrebiti metoda Euler-a, metoda Runge-Kutta i druge.
3. METODA KONANIH ELEMENATA - (Finite Element Method - FEM), koristi razliite tipove
varijacionih metoda, primenjenih na diskretnom modelu za strukturnu analizu kontinuuma.
Kontinuum se diskretizuje konanim brojem elemenata i stepeni slobode kretanja. Zadatak se opisuje
sistemom diferencijalnih jednaina koje se formiraju iz uslova minimuma funkcionala konstrukcije.
Ovaj zadatak je rutinski, a reavanje sistema diferencijalnih jednaina ide matrinim metodama, vrlo
pogodnim za tretman raunarom. Tanost izraunavanja je definisana kvalitetom izabranih funkcija
oblika (interpolacionih funkcija), mreom i tipom konanih elemenata. Zavisno od izabranih
nezavisno-promenljivih veliina i naina formiranja jednaina, postoje etiri osnovne metode:
metoda pomeranja (metoda deformacija), metoda sila, meovita i hibridna metoda. Formiranje
jednaina se izvodi primenom osnovnih zakona mehanike. Kod metode pomeranja koristi se princip
minimuma funkcionala (pune energije sistema). Kod metode sile, koristi se princip minimuma
komplementarne energije. Meovita metoda koristi princip Vaic-a i Reissner-Hellinger-a.
4. METODA GRANINIH ELEMENATA je specifina metoda prelaza iz sistema parcijalnih
diferencijalnih jednaina i zadatih graninih uslova ka njihovoj integralnoj analogiji na granici
oblasti koju posmatramo. Postupak se sastoji u diskretizovanju granine oblasti strukture graninim
elementima, primenom razliitih vrsta aproksimacija geometrije granica i graninih funkcija. Iz
integralnih odnosa, diskretnom analogijom, formira se sistem algebarskih jednaina. Reavanjem
sistema dolazi se do traenih veliina na granicama oblasti.
5. SLOENE METODE PRORAUNA STRUKTURA. Inenjerski zahtevi prorauna sloenih

struktura, uslovili su razvoj metode konanih elemenata. Naime, pokazalo se da je mogue
grupisanje elemenata u velike makro-elemente da bi se analizirale osobine na njihovim granicama.
Ova metoda poznata je kao METODA SUPER-ELEMENATA (MSE). Metoda se koristi naroito u
aviogradnji, brodogradnji gde super-elementi predstavljaju sekcije struktura koje se ponavljaju.
Prednost metode je to iskljuuje unutranje nezavisno - promenljive, pa preostaju samo nepoznate
na granicama superelemenata. Na ovaj nain je znaajno smanjen raunski obim problema te je
realizacija bra i uspenija. Pri tome se formiraju algebarski sistemi koji se reavaju metodama
Gauss-a, Holeckog, Crout-a, frontalnom metodom i drugim iteracionim metodama.
U grupu metoda za statiku nelinearnu analizu struktura spadaju metoda prostih iteracija,
Newton-Raphson metoda, metoda tangentne krutosti i druge. Modeliranje esto uslovljava aproksimacije
problema. Aproksimacija posmatranih parametara kod nelinearnog problema, moe biti izvrena
razvijanjem u Taylor-ov red. Ukoliko se izvri linearizacija, zadatak se dalje moe tretirati metodama
linearnog programiranja. To je koncept sekvencijalnog linearnog programiranja (SLP).
U okviru metoda za analizu struktura pri nestacionarnim dinamikim dejstvima, primenjuju se
metoda centralnih razlika prvog i treeg reda (metoda Houbolt-a), metoda Newmark-a, Wilson-ova
teta metoda i druge.
Savremene metode efikasno se primenjuju kroz profesionalne programske pakete. Softver je
modularnog tipa i svaka kategorija zadatka je nezavisna programska celina. Tako se zadaci analize
reavaju programskim modulom solverom, zadaci geometrijskog modeliranja modulom
preprocesora, zadaci prikaza rezultata postprocesorom, zadaci generisanja konanih elemenata
modelerom mree, zadaci optimizacije modulom optimizacije, zadaci dinamike odgovarajuim
modulom dinamike analize itd. Hardverske osobine raunara ograniavaju broj stepeni slobode koji
moe operativno da se realizuje. Najvei savremeni zadataci mogu dostii broj od nekoliko desetina
miliona stepeni slobode kretanja. Brzina operisanja je vana radna osobina i uslovljena je arhitekturom
raunara. Za manje zadatake, realizacija je mogua ve na 32-bitnim raunarima. Za najobimnije
zadatke, koriste se supermikro raunari, grafike radne stanice pa ak i super-raunari. To su SIMD i
vieprocesorske arhitekture, 64-bitne magistrale, RISC set procesorskih instrukcija i viekanalna obrada
podataka.
3.20 UVOD U METODU KONANIH ELEMENATA

Metoda konanih elemenata (MKE1) je zasnovana na diskretizaciji kontinuuma2 konstrukcije
jednostavnim delovima konanih dimenzija. Nad tim delovima - konanim elementima, metodama i
principima fizike uspostavljaju se osnove statike, kinematike, dinamike i termodinamike veze, koje
se proiruju do granica kontinuuma. Koristei neki od osnovnih principa mehanike, formira se sistem
diferencijalnih jednaina (obinih, parcijalnih ili integralnih). Kod malih zadataka koristi se direktna
metoda (analogna metodi deformacija linijskih struktura 21). U softveru se najee koristi varijaciona
metoda, zasnovana na principu stacionarnosti funkcionala 3. Varijaciona metoda koristi klasinu
metodu Ritz-a ili Hellinger-Reissner-a. Nepoznati parametri koji se kod noseih struktura trae su
kinematike veliine - pomeranja, statike veliine - unutranje sile ili meovite veliine (pomeranja i
unutranje sile istovremeno). Osim ovih dveju metoda koristi se metoda reziduma (tamo gde je teko
definisati potencijal) i metoda energetskog bilansa kod zadataka koji tretiraju razliite tipove energija
(mehaniku, toplotnu, elektromagnetnu). Za ove diferencijalne jenaine, trai se reenje, najee
priblino. Pretpostavljene forme reenja omoguavaju prelazak sa diferencijalnih jednaina na
algebarske jednaine. Reenja tih jednaina su pomeranja, unutranje sile ili dinamiki odgovor
1 U domaoj naunoj i strunoj javnosti, za metodu konanih elemenata koristi se skraenica MKE.
2 Diskretizaciju je koristio Arhimed delei krug na prave dui iz ije ukupne duine je odredio broj .
Istom metodom je prvobitno odredjivana povrina i zapremina geometrijskih tela.
3 U statici struktura, funkcional je potencijalna energija elastinog sistema.
U dinamici struktura, funkcional je zbir kinetike i potencijalne energije sistema.

konstrukcije. Pojedine etape traenja reenja, zasnivaju se na matrinoj algebri i numerikoj analizi koje
se realizuju matematikim metodama naroito pogodnim za raunar.
Koncept metode je definisao 1941. Hrenikoff. Godine 1956. istraivai Claugh, Martin, Turner i
Torr raunarom su reili zadatak ravanskog naponskog stanja krila aviona "BOEING", primenom
trougaonih konanih elemenata. Tada je na predlog amerikog istraivaa Claugh-a definisano dananje
ime metode: "the finite element method", skraeno FEM. Znaajan doprinos irenju ideja i koncepta
metode imala je tampa prve monografije autora Zienkiewicz-a i Cheng-a 1970. Sedamdesetih godina
istraiva Oden znaajno uoptava metodu, uvodei u nju trodimenzionalnost, nelinearnost, dinamiku
struktura, talasno prostiranje, uticaj fluida i optimalnost struktura.
Prava, iroka primena metode poela je razvojem raunarske tehnike i pojavom komercijalnih
softverskih paketa. Prvi komercijalni programski paketi bili su: NASTRAN (program NASE), SESAM (Super Element Structural Analysis Modulus - Norveka), SAP (Structural Analysis Program-USA), 9.
Metoda konanih elemenata je vie od etrdeset godina u primeni. Realizuje se preko savremenih
softverskih paketa od kojih su ALGOR, ANSYS, NISA, COSMOS/M, I-DEAS, informativno
predstavljeni u glavi 6.
3.22 ENERGIJSKI VARIJACIONI PRINCIP MINIMUMA

POTENCIJALNE ENERGIJE
Princip minimuma potencijalne energije je najei princip u metodi konanih elemenata koji se
primenjuje kao uslov reavanja zadataka. Ovaj princip zahteva definisanje rada spoljanjih sila V i
potencijalne energije deformisanog kontinuuma U. Deformaciju kontinuuma izvre spoljanje povrinske
sile p usled kojih nastaju pomeranja na konturi s konanog elementa. Zapreminske sile F deluju po celoj
zapremini kontinuma dV. Na bazi ovih uticaja, rad spoljanjih sila V je:
V = F T u dv p T u ds
v
s
(3.01)
Posledica spoljanjeg dejstva su unutranje sile koje se u obliku elastine energije akumuliraju
unutar strukture. Po spoljanjem rastereenju, struktura se vraa u prvobitni poloaj. Sposobnost,
potencijalnost strukture da se vrati u prvobitni poloaj, nazvana je potencijalna energija U i ona se moe
odrediti iz tenzora napona i dilatacije :
U = 1 T dv
2
v
(3.02)
Ukupan rad unutranjih i spoljanjih sila je totalna energija ili krae funkcional :
UV
(3.03)
Pomeranja unutar konstrukcije izvode se po direktnim putanjama, koje su logino najkrae. Pri
tome, struktura zadrava ravnoteno stanje (stabilnost). Ove injenice definiu izvren rad kao
minimalan, pa zato uslov minimalnosti glasi: Varijacija funkcionala po parametrima pomeranja jednaka
je nuli. Ovaj uslov je definisan relacijom 3.04:
U V = 0
(3.04)
Varijacija funkcionala po nepoznatim parametrima daje sistem algebarskih jednaina ija

reenja su nepoznati parametri-deformacije i unutranje sile. Literatura 21,40 definie etape
odredjivanja potencijalne energije i formiranja algebarskog sistema jednaina. Osnovna veliina koju
definie tip izabranog konanog elementa je njegova matrica krutosti. U sluaju da u konanom elementu
nema unutranjih vorova, izraz za matricu krutosti se definie preko matrice parcijalnih diferencijala
interpolacionih funkcija B i matrice krutosti materijala - kontinuuma D. Ta opta forma je:
K e k qq B T D B dv
v
(3.05)
Potencijalna energija sistema konanih elemenata cele strukture moe se prikazati kao zbir
potencijalnih energija pojedinih konanih elemenata (3.06). Za strukturu sa M konanih elemenata, ta
suma se moe predstaviti preko generalisanih koordinata q vorova konanih elemenata, matrice krutosti
strukture K , vektora unutranjih sila u vorovima Q i integracionih konstanata Ce.
M
M
e = 1 q T K q Q T q Cn
2
n 1
e 1
(3.06)
U jednaini (3.06), K je globalna matrica krutosti nepovezanih konanih elemenata.

q1
q2

q
,
qe

q M
K1
K
2
K
,
Ke
K M
Q1
Q2

Q
Qe

Q M
(3.07)
Matrica krutosti konanih elemenata K je dijagonalna globalna matrica strukture. Ova matrica je
simetrina sa lanovima na glavnoj dijagonali razliitim od nule. Varijacijom potencijala strukture po
nepoznatim parametrima qT i primenom stava o minimumu potencijala, sledi jednaina strukture 3.08.
U izrazu 3.08 je izvreno sredjivanje koordinata q* i generalisanih sila Q za globalni koordinatni sistem.
K q* Q
(3.08)
Postupak primene metode konanih elemenata zahteva uvodjenje graninih uslova u svaki
zadatak. Reavanje ovog dela prorauna je osnova stabilne numerike procedure i regularnih analiza.
Granini uslovi se definiu iz uslova oslanjanja struktura, prema izvedenim tehnikim reenjima. Kod
primene softverskih paketa, to se svodi na definisanje pojedinanih uslova slobode kretanja vorova u
kojima su oslonci. Nain definisanja slobode kretanja (interfejs), uredjuju sami proizvodjai softvera.
PRIMER FEM ANALIZE

Dato je telo (kuite) specijalne kamere dimenzija 200x100x60 mm. Konzola je ukljetena na
jednom kraju a na drugom kraju je (donjom ivicom) optereena vertikalnom silom od
F=10000. N. Kuite je sloene geometrije, forme lake konstrukcije sa 16 otvora po obimu I
uzdune cevaste konstrukcije. Debljina uzdunih zidova se kree od 4-10 mm. Potrebno je
uraditi statiku FEM proveru i utvrditi rezerve u materijalu, naponsku distribuciju, stepen
deformacije.
PROCEDURA softverska:
Koristiti za modeliranje geometrijski modeler SolidWorks. Za analizu koristiti MSC
NASTRAN 2004. Prikazati slike modela, rezultate napona i numeriki listing rezultata.
Koristiti osnovne SI jedinice (N, m, s, kg).
Reenje geometrijskog modela u programu SolidWorks 2005
Forma geometrijskog modela importovana u program MSC NASTRAN 2004
Windows realizacije procesiranja u program MSC NASTRAN 2007

Broj stepeni slobode kretanja DOF=80565
Vreme realizacije analize 39 sCP.
Windows rezultata postprocesiranja u program MSC NASTRAN 2004

Pregled karikaturalnih deformacija modela u formi Contour / Deformed Image /
(Boje prikazuju stepen translacije kontinuuma kuita konzole prema desno datoj legendi)
Maksimalno pomeranje 0.00048 m.

Pregled karikaturalnih Von-Mises napona modela u formi Contour / Deformed Image /
(Boje prikazuju stepen napona kontinuuma kuita konzole prema desno datoj legendi)
Maksimalni VM napon 439160896. N/m2. = 43,9160896 kN/cm2

Pregled karikaturalnih Tangentnih napona modela u formi Contour / Deformed Image /
(Boje prikazuju stepen napona kontinuuma kuita konzole prema desno datoj legendi)
Maksimalni VM napon 238065152. N/m2. = 23,8065152 kN/cm2
Contour options: Nodal, Average, Use Corner Data.
Tehnika renderovanja: Continous.
Listing pregled rezultata MSC Nastran 2004

Model
D:\PREDAVANJA - CAD\171109\konzola 17.MOD
Scratch File
C:\DOCUME~1\konzola 17.scr0
Model Size
14893056 bytes
Cache Size
3372 Pages of 1 Blocks each. Max of 5000 Pages.
Last Saved by Serial Number 830-FI-FA-2005
Min
Max
Number
Next
Active Color
Coordinate System
3
60
Point
1
208
208
209
24
Curve
1
312
312
313
120
Surface
1
104
104
105
60
Solid/Volume
1
1
1
2
Text
1
124
Node
1
29301
27357
29302
46
Element
9703
22496
12794
22497
124
Material
1
1
1
2
1
55
Property
1
2
2
3
1
110
Load Set
1
1
1
2
1
Constraint Set
1
1
1
2
1
View
1
1
1
2
Group
1
Output Set
1
1
1
2
1
Output Format
1
Workplane Origin
X
Y
Z
0.
0.
0.
Workplane Normal
X
Y
Z
0.
0.
1.
Workplane X Axis
X
Y
Z
1.
0.
0.
Snap
X Spacing
Y Spacing
Angle
0.01
0.01
0.
Model Extents
X
Y
Z
0.
0.
0.
0.06
0.1
0.2
Load Set 1 - F=3000 N

Nodal Forces (on Curve)
ID Color
Layer
61
10
1
Def CS
0
Y
-10000.
Phase
0.
Material 1 - C 0561 2006

Type ISOTROPIC
Density
STIFFNESS
E
STRENGTH Tension
THERMAL
Alpha
HtGen
Color 55
Layer 1
#Prop
7860.
Damping 0.
Ref Temp
2.E+11
G 79300000000.
Nu
0.
Compress 0.
Shear
0.
K 0.
SpecHeat
0.
1
0.
0.3
0.
0.
Property 1 - 3D Mladen 17
Type SOLID
Material 1
Color 110
Layer 1
CoordSys 0
#Elem 12794
Integration Net 0
Material Aligned to Coordinate System
MSC.Nastran for Windows Version 8.30

Model
: D:\PREDAVANJA - CAD\171109\konzola 17.MOD
Report : Node
Format : NASTRAN Displacement
Output Set 1 - MSC/NASTRAN Case 1
Final
MAX/MIN Summary Table
T1 Translation
T2 Translation
T3 Translation
R1 Rotation
R2 Rotation
R3 Rotation
Set
Minimum
Maximum
Minimum
Maximum
Minimum
Maximum
Minimum
Maximum
Minimum
Maximum
Minimum
Maximum
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
ID
Value
2037
-0.0000539
14836
0.00011886
14885 -0.00047439
15398
4.4653E-8
14891 -0.000066306
15931 0.000053723
1
0.
1
0.
1
0.
1
0.
1
0.
1
0.
MSC.Nastran for Windows Version 8.30

Model
: D:\PREDAVANJA - CAD\171109\konzola 17.MOD
Report : Element
Format : NASTRAN CTETRA Stresses
Set
MAX/MIN Summary Table
Solid X Normal Stress
Solid XY Shear Stress
Solid Max Prin Stress
Solid Mean Stress
Solid Von Mises Stress
Solid Y Normal Stress
Solid YZ Shear Stress
Solid Min Prin Stress
Solid Z Normal Stress
Solid ZX Shear Stress
Solid Int Prin Stress
Set
Minimum
Maximum
Minimum
Maximum
Minimum
Maximum
Minimum
Maximum
Minimum
Maximum
Minimum
Maximum
Minimum
Maximum
Minimum
Maximum
Minimum
Maximum
Minimum
Maximum
Minimum
Maximum
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
ID
22058
15393
19282
20534
19347
11299
11299
12910
11218
22184
12910
11299
18439
15886
22058
18679
17623
20315
21473
12309
16603
15393
Value
-230215024.
273772896.
-125652536.
127781896.
-18764138.
342630368.
-138221744.
88709960.
1162476.
308500288.
-189393488.
323338112.
-69557880.
58976536.
-230348816.
37915560.
-212845664.
267877376.
-98858776.
100089776.
-72810040.
114675592.
PROJEKTOVANJE RAUNAROM AUTORIZOVANA PREDAVANJA DR MIOMIRA JOVANOVIA
CAD tehnologije II
Predavanje-7
Zimski semestar 2009-2010
ININJERSKA PROCEDURALNOST FEM

POSTUPAK IZBORA KONANIH ELEMENATA
Analiza metodom konanih elemenata zahteva fiziku diskretizaciju konstrukcije i izbor
konanih elemenata koji adekvatno opisuju njeno ponaanje pri spoljanjem uticaju. Raznovrsnost
uticaja i geometrija struktura, uslovila je brojnost vrsta i podvrsta konanih elemenata. Osnovna
razlika medju njima ogleda se u razliitosti "unutranjih" funkcija. Te "unutranje" funkcije, funkcije
oblika (shape function), opisuju polje pomeranja u elementu i odredjuju aproksimacije kontinuuma u
metodi konanih elemenata. Izbor konanog elementa osim topologije podrazumeva izbor
interpolacione funkcije i direktno odredjuje tanost metode.
KLASIFIKACIJA: Konane elemente je mogue klasifikovati prema:
Dimenzionalnosti ( 1D, 2D, 3D),

Familiji - grupaciji (ljuska, ploa, greda),
Redu interpolacionih funkcija (linearan, parabolian, kubni),
Geometriji (trougaoni, etvorougaoni),
Fizikim osobinama (tanka ljuska, debela ljuska),
Materijalnim svojstvima (izotropan, anizotropan).
Osnovni tipovi konanih elemenata su odredjeni prostorom koji koriste (1D, 2D, 3D).
Jednodimenzioni konani elementi su zatege, tapovi, grede, uadni elementi, granini elementi, cevni
elementi. Granini elementi su kategorija koja slui za formiranje veza na granicama kontinuma, koja
matematikom modelu definie neki uslov. U ovu podgrupu spadaju elementi: opruge, zazora (gap),
veze (link), stepena slobode (DOF) i drugi. 2D - dvodimenzioni konani elementi definiu napone i
deformacije ravanskog kontinuuma, pa shodno tim vrstama osnovni elementi su membrana, ploa,
ljuska. Trodimenzioni konani elementi su prizmatini i osnosimetrini. U ovu grupu spadaju i debela
ploa i debela ljuska, prizma, piramida, osnosimetrini elementi i 3D konani elementi sa ortotropnim
osobinama kao to su slojevite forme. Slika 3.03 ilustruje osnovnu geometriju konanih elemenata.
Izbor konanog elementa za modeliranje, zavisi od geometrijske forme posmatranog kontinuuma i
procene unutranje distribucije sila i deformacija. Geometrijske forme dugakih lanova (malih
dimenzija poprenog preseka u odnosu na duinu) zamenjuju se jednodimenzionim konanim
elementima. Ravne povrine zidova, pregrada, dijafragmi, lamela nosaa, zamenjuju se
dvodimenzionim konanim elementima (obino za analizu napona). Tamo gde se javljaju
koncentrisana lokalna naprezanja usled geometrijske sloenosti, koriste se trodimenzioni konani
elementi. Njima se obino opisuju kompaktne geometrije kao to su rotacioni delovi, lopatice kola
turbomaina, glavine, kuita motora, kuita klipnih maina, sloeni elementi (kolenasta vratila).
Jedno od suptilnih pitanja diskretizacije strukture su granice geometrija primenjenih konanih
elemenata. Zapravo, potrebno je definisati kad koristiti konaan element tap, kad koristiti gredu, kad
plou, a kada ljusku. Za nalaenje odgovora na to pitanje, treba definisati prvo klasine pojmove ovih
elemenata u mehanici:
tap podrazumeva konstruktivni sadraj malih dimenzija poprenog preseka u odnosu na duinu.
Takvi lanovi se odlikuju vitkou, esto veom od 50 (>50). Takvi konstruktivni elementi imaju
izrazitije unutranje uzdune sile od unutranjih momenata. To su, recimo, zatege kod dizalica, drai
viseih platforma, lanovi lakih reetkastih nosaa itd. Obino sadri tri stepena slobode u voru pa
modeliranje ovim elementom smanjuje obim algebarskog sistema za reavanje.
Grede su konstruktivni sadraji znaajnih dimenzija u odnosu na duinu, pa zato mogu da ponesu i
unutranje momente savijanja i uvijanja. Primena konanih elemenata tipa grede uopte smanjuje
aproksimacije jer u njihovim vorovima uobiajeno ima svih 6 stepeni slobode kretanja. Gredama se
diskretizuju linijske nosee strukture razliitih tipova dizalica i rotacionih bagera (reetke, stubovi),
ramovi postolja i nadgradnje vagona. Kako se veze konanih elemenata, ostvaruju samo u vorovima
(za koje su postavljeni uslovi kompatibilnosti strukture), ove analize nemaju aproksimativan pristup.
Cevi
su jednodimenzioni konani elementi (engl. pipe), slika 1, koji se koriste za aproksimaciju

tankozidih geometrija. Granini elementi se koriste za modeliranje elastinih oslonaca (slika 2.0),
poboljanje uslova kompatibilnosti na granicama strukture sa nejednakim brojem stepeni slobode u
voru. esto se koriste za poboljanje numerike stabilnosti kod plitkih ljuski. U upotrebi su i konani
elementi tipa priguivaa (damperi), slika 2., kao i kruti (rigid) elementi.
A.
B.
C.
D.
E.
F.
G.
H.
Element za aksijalna i torziona optereenja (bez smicajna i savijanjarod element), sl.1-a,

Cevni element slinih osobina kao i prethodni (tube element), slika 1-b,
tapni element za aksijalna optereenja i savijanje (bar element), slika 1-c,
Linijski element krutosti (spring element), slika 2-a,
Linijski element priguenja (damper element), slika 2-b,
Kombinovani element zadate krutosti i priguenja,
Linijski element nelinearnosti (gap element),
Krivolinijski gredni element (curved beam element), slika 2-c
1D LINIJSKI ELEMENTI
Slika 1 a.- aksijalni element, b. - cevni element, c. - tapni/gredni element
Slika 2
a.- element krutosti, b. - element priguenja, c. - krivolinijski gredni element
KABL-E
KONTAKT-PAR
Slika 3.0 Specijalni 1D elementi
Ploe i ljuske su strukturni elementi male debljine u odnosu na ostale dve dimenzije. Ljuske su
obino zakrivljeni strukturni elementi kod kojih je kolinik debljine i poluprenika krivine vei od 20
(R/t>20)1. Ljuske mogu biti jednostrano zakrivljene (cilindrine) i obostrano zakrivljene, nastale
obrtanjem krive oko ose. Cilindrina ljuska je, na primer cev, kolinika debljine h, radijusa
krivine R i duine ljuske L: h/R=1/100 i L/R = 2. Obostrano zakrivljena ljuska je, recimo, vrh trupa
aviona, dance vagon-cisterne, zid satelitske antene. Primer sferne ljuske je dance loptastog rezervoara
debljine zida h=6 cm i poluprenika krivine R=143 cm. Primer cilindrine ljuske je cev za visok
pritisak, debljine zida h=7 cm, prenika D=100 cm i duine 50 cm 49.
ETVOROUGAONI
LINEARNI RAVANSKI
ELEMENT
PLOA
ETVOROUGAONI
KUBNI ELEMENT
(membrana)
SMICAJNA RAVAN
TANKA LJUSKA LINEARNA I KUBNA
Slika 4.0 2D POVRINSKI ELEMENTI

KLASIFIKACIJA: Kolinik debljine i poluprenika krivine moe se nai u irokim granicama, pa se
razlikuju tanke ljuske (thin shell) i debele ljuske (thick shell). Literatura ne navodi strogu granicu
njihove geometrije. Jasno je da su kod debelih ljuski znatno vei momenti savijanja pa time i
komponentni naponi oko srednje ravni krivine. Slika 5.0 pokazuje primer tanke cilindrine ljuske i
tanke ljuske promenljive zakrivljenosti, kakve se javljaju kod letilica.
Slika 5.0 Dva tipa tankih ljuski: cilindrina i sferna

1 Ugural A.C., Fenster S.K, ADVANCED STRENGHT AND APPLIED ELASTICITY, Elsevier, New York 1987.
Ploe su ravna prizmatina tela male debljine u odnosu na ostale dimenzije. Tanka ploa je debljine
manje od 1/10 ostalih dimenzija 31. Pri tome se smatra da pri spoljanjem optereenju nastaju male
deformacije ploa, koje ne prelaze 1/5 debljine ploe (/h < 1/5). Autori Timoenko, VojnovskiKriger, definiu geometriju tankih ploa u dijapazonu h/L = 1/80 1/200.
Debele ploe se koriste za najvia
optereenja i u sebi nose izrazito sve tri prostorne

komponente napona. Poceski 2 definie debelu plou na primerima u kojima je kolinik debljine i
duine (irine) u granicama h/L = 1/4 1/80. Kako ploa prenosi spoljanje dejstvo unutranjim
momentima savijanja a ljuska prenosi spoljanje dejstvo membranskim naponima, to ljusku ini
znatno otpornijim i ekonominijim elementima konstrukcija.
Krivolinijski konani elementi
prate zakrivljenu geometriju struktura. Definisani su

veim brojem vorova na ivicama elementa. Prednost: Vei broj uslova kompatibilnosti, ime se
znaajno smanjuju aproksimacije i poboljava kontinuitet na granicama elemenata.
Izoparametarski
element je specijalna kategorija konanog elemenata koji ima jednak broj

vorova na konturi sa brojem vorova unutar polja elementa (za poboljanje unutranjeg kontinuiteta).
Prema funkciji za interpolaciju pomeranja izmedju osnovnih vorova, razlikujemo linearne, kubne,
paraboline i druge konane elemente.
Trodimenzioni elementi (3D)
su tetraedarski element (sa 4 vora) oblika piramide,

heksaedarski element sa 8 osnovnih vorova itd. Trodimenzioni elementi imaju najee i dodatne
vorove po ivicama a najvei broj ovih elemenata ima po 3 stepena slobode u voru. Tako, samo
heksaedarski element sa 8 vorova u rogljevima i po jednim izmedju svih rogljeva na konturi, ima
ukupno 20 vorova sa 60 stepeni slobode. To pokazuje kako primena 3D elemenata dovodi do velikih
dimenzija raunskog modela.
LINEARNI I KUBNI ELEMENT DEBELE LJUSKE
SOLID ELEMENT
(puni element etvorostrane prizme)
SUPERELEMENTI
OSNOSIMETRINI ELEMENT
LAMINARNA LJUSKA
Slika 6.0 Tipovi 3D konanih elemenata
2 Poceski A., MEOVITI METOD KONANIH ELEMENATA, Gradjevinska knjiga, Beograd 1990.
SENDVI LJUSKA
Konani elementi sa sloenim fizikim osobinama, posebno prilagodjeni za modeliranje,

nazivaju se superelementi. Na slici 6 pokazana su dva takva. Njihova osnovna vrednost je da
umanjuju matematiku sloenost koju bi imalo modeliranje laminarnih i kompozitnih struktura
pojedinanim definisanjem slojeva.
Opti kriterijumi diskretizacije:

1. Kriterijum broja stepeni slobode: to manji broj stepeni slobode i to kvalitetnije
interpolacione funkcije. Umanjuje numeriki obim problema - smanjuje hardverske resurse.
2. Kriterijum manjih aproksimacija: Manje odstupanje od tane geometrije kod modeliranja.
Ovaj zahtev uveava broj stepeni slobode kretanja,
3. Kriterijum spoljanjeg oblika: Izbor konanog elementa strukture moe se izvriti na osnovu
slinosti njegove geometrijske forme sa formom pravilnih delova objekta,
4. Kriterijum poznavanja unutranje distribucije komponentnih napona lanova kontinuuma:
Zasniva se na poznavanju osnovnih tipova naponskih distribucija kod ploe, ljuske, membrane,
solida, grede, tapa. Kako unapred nije tano poznata distribucija napona, esto se nakon analize
ispituje ispravnost izbora konanih elemenata. To podrazumeva kontrolu nivoa i vrste
komponentnih deformacija. Na taj nain se proverava da li je izabran element "radio" po
svojoj teoriji ili ne. Kada uslovi to dozvole, vri se i eksperimentalna analiza. Na bazi toga se
moe rei da je modeliranje u FEA i iskustvena kategorija.
5. Kriterijum simetrinosti: U sluaju centrinog ili simetrinog spoljanjeg optereenja, mogue
je izvriti modeliranje polovine, etvrtine ili dela konstrukcije, ime se problem racionalno
opisuje manjim brojem stepeni slobode. To je sluaj sa cisternama, spojnicama, diskovima.
Uticaj ostalih delova konstrukcije definie se posredstvom graninih uslova.
ETAPE PROGRAMSKOG PRISTUPA FEM

Reavanje zadataka FEA metodom ima proceduru sa sledeim etapama:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Diskretizovanje kontinuuma konstrukcije izabranim kon. elementima,

Izbor interpolacionih funkcija (funkcija oblika),
Sraunavanje karakteristika konanih elemenata,
Formiranje algebarskog sistema jednaina konstrukcije,
Reavanje algebarskog sistema jednaina,
Proraun potrebnih unutranjih veliina.
Prve tri etape su kreativni deo zadatka. etvrta, peta i esta etapa su rutinski deo posla i obino
su preputeni raunaru i pouzdanom softveru. Forma konstrukcije i cilj prorauna odredjuju broj, tip i
raspored konanih elemenata. Izbor tipa konanog elementa integrie izbor interpolacionih funkcija
(funkcija oblika), kojima su povezana vorna pomeranja elementa sa unutranjim pomeranjima u
konanom elementu. Adekvatnost interpolacionih funkcija odredjuje tanost reenja zadatka. Zato se
u cilju dokaza tanosti, dobijeno reenje podvrgava sledeim proverama:
1. Istim tipom i veliinom konanog elementa rei se neki poznati analitiki problem, na osnovu
ega se ocenjuje kvalitet primenjenog konanog elementa i kvalitet modeliranja. Na osnovu ove
provere, komparativno se ocenjuje tanost osnovnog problema.
2. Utvrdjivanjem poloaja asimptote dobijene iz uzastopnih monotono konvergirajuih reenja
mrea razliitih gustina, ocenjuje se poloaj tanog reenja. U praksi se ova metoda ee koristi.
Interpolacione funkcije
Interpolacione funkcije opisuju polje deformacija, napona i drugih uticaja u konanom elementu.
Njima se uspostavlja neposredna veza izmedju pomeranja u bilo kojoj taki polja elementa i
pomeranja u vornim takama. Koriste se tri familije interpolacionih funkcija: Lagrange polinomi
imaju oblik:
P( x , y) a1 a 2 x a 3 y a 4 x y a 5 x 2 a 6 y 2 a 7 x 2 y a 8 x 2 y 2 ...
(3.09)
Njihovo reenje konvergira tanom reenju kada polinom ima beskonaan red. Kvalitetna
interpolaciona funkcija zahteva onaj stepen polinoma koliki je broj nezavisno promenljivih u
elementu. Sa druge strane, visok stepen polinoma je nepodesan, zbog potekoa eliminacija
unutranjih lanova, pa se primenjuju samo za odredjene tipove konanih elemenata.
Serendipity funkcije su funkcije vornih taaka konture. Njihove vrednosti su 1.0 u vorovima i 0.0
izvan vorova. Hermitovi polinomi su polinomi vieg stepena sa osobinama dobrog kontinuiteta na
granicama izmedju elemenata. Koeficijenti ovih funkcija se odredjuju iz uslova kompatibilnosti i
uslova statike ravnotee. Serendipity funkcije su tako oblikovane da direktno povezuju pomeranja u
elementu sa pomeranjima u vorovima to eliminie potrebu izraunavanja njihovih inverznih matrica
i znaajno ubrzava postupak. Za izoparametarske elemente je karakteristino da se i pomeranja
vorova i pomeranja u polju elementa, izraava istim funkcijama oblika (3.10). U ovim jednainama
x,z,y su koordinate u polju konanog elementa a xi, yi, zi koordinate i-tog vora elementa. hi su
funkcije oblika u lokalnom normalizovanom koordinatnom sistemu r, s, t.
q
i 1
hi xi , y
i 1
h i yi ,
h i zi
(3.10)
i 1
Kod izoparametarskih konanih elemenata, gde se za opis pomeranja vorova i taaka u polju
konanog elementa koriste iste matematike formulacije funkcija oblika, postoje i odstupanja.
Ukoliko je stepen funkcije oblika vii od stepena funkcija koje opisuju pomeranja vorova, takvi
konani elementi se nazivaju superparametarski elementi. U suprotnom sluaju, radi se o
subparametarskim elementima.
KONVERGENCIJA I TANOST METODE

KONANIH ELEMENATA (FEM)
Proizvoljan pristup formiranja modela u metodi konanih elemenata dovodi do razliitih reenja. Da
bi se eliminisao individualan pristup, razvijeni su postupci koji kontroliu aproksimacije modela.
Prvi korien princip ograniavanja aproksimacija izvodi se procedurom dokaza konvergencije.
Druga savremenija metoda je izvedena softverski, putem automatske procedure kojom se redefinie
topologija poetnog modela sve dok sukcesivnim smanjenjem aproksimacija, analiza ne zadovolji
zadatu tanost. - metoda adaptivnih mrea.
Redovna procedura reavanja zadataka metodom konanih elemenata zahteva dokaz uspenosti
pristupa - kroz tri vrste provere:
1. Utvrdjivanjem tanosti numerikog izraunavanja,
2. Utvrdjivanjem numerike stabilnosti postupka i
3. Ispitivanjem konvergencije reenja.
Tanost numerikog izraunavanja podrazumeva bliskost analitikog i numerikog

reenja. Kod prostih primera mogue je numeriko reenje uporediti sa analitikim. Primer elementarne provere statikog
ugiba simetrinog linijskog nosaa jednostavno se izvodi na osnovu jednaina elastinih linija i ugiba sredine nosaa. Kod
dinamike analize, provera se moe izvriti za sistem koji osciluje kao klatno na bazi perioda oscilovanja matematikog,
astatikog ili fizikog klatna, slika 7. Cilj ovih grubih analiza je da se objektivizuje nadjeno reenje.
Numerika stabilnost podrazumeva
FL3
y= 48 E I
X
proveru postojanja svih reenja, traenih u svim

etapama razvoja modela pri razliitim vrstama optereenja, razliitim sluajevima analiza (statika,
dinamika) bez prekida u numerikom izvrenju procedura. Postavljen proraun ne sme da ispolji
numeriku nestabilnost promenom parametara u realnom domenu konstrukcije i realne intenzitete
spoljanjih uticaja.
FA
L/2
L/2
FB
T=2 L
g
Slika 7. Dva zadatka provere tanosti reenja: statiki i dinamiki
Konvergentnost podrazumeva numeriko priblienje uzastopnih reenja tanoj vrednosti,

polazei od prethodno dobijenih reenja. U MKE se konvergencija ocenjuje na osnovu mree
konanih elemenata i vrednosti dobijenih rezultata. Mree se razlikuju u pogledu veliine i rasporeda
konanih elemenata. Rezultati prorauna u statikoj analizi su referentna pomeranja. U dinamikoj
analizi rezultati prorauna su sopstveni vektori ili sopstvene frekvencije. Pri tome, pravac iz koga
reenje konvergira zavisi od metode koja je koriena (metoda sila ili metoda pomeranja). Slika 8.
pokazuje konvergenciju reenja sa donje strane kod metode deformacija, odnosno, sa gornje strane
kod metode sila. Zato primena metode sila i metode deformacija odredjuju oblast tanog reenja
analize. Kod meovite metode konanih elemenata, konvergencija je mogua sa obeju strana, 49.
Parametar poredjenja
(deformacija)
Oblast nestabilnog reenja
Tano reenje
n2
n1
Tano reenje
Parametar poredjenja
(deformacija)
n3
Divergencija reenja
Konvergencija reenja
Broj konanih
n4
elemenata
Konvergencija reenja
Oblast nestabilnog reenja Divergencija reenja
Slika 8. Konvergencija u metodi konanih elemenata
Osobina: Uveanjem broja konanih elemenata poboljavaju se granini (konturni) uslovi

problema usled smanjenja aproksimacija, te se dobija tanije reenje. Shodno ovom stavu, dokaz
konvergencije se izvodi formiranjem sukcesivnih mrea konanih elemenata razliite veliine.
Proporcionalno umanjenje veliine konanog elementa, vodi poveanju broja elemenata fine mree.
Proporcionalno, znai da se kod ravanskih problema, finija mrea formira deobom svakog elementa
na etiri nova, a kod prostornih problema deobom svakog zapreminskog elementa na osam novih. Tri
ili vie uzastopnih mrea razliitih po gustini, omoguuju utvrdjivanje pravca priblienja tanijeg
modela analitikoj vrednosti reenja. Iz tri reenja, moe se izraunati zavisnost broja elemenata od
tanosti reenja, ime se definie stepen konvergencije. Kada u graninom sluaju veliine konanih
elemenata postanu vrlo male, dobija se tano numeriko reenje. Da bi se to postiglo potrebno je da su
ispunjeni sledei uslovi:
Uslov 1:Izabrana deformaciona funkcija konanog elementa treba da bude tako definisana da pomeranja elementa kao
celine (kao krutog tela) ne prouzrokuju deformacije (napone) u samom elementu.

Uslov 2:Izabrana deformaciona funkcija mora da d konana pomeranja na granicama elementa (Kriterijum neprekidnosti
medju elementima).
Osobina: Stepen konvergencije zavisi od interpolacione funkcije. Ukoliko interpolaciona funkcija tano opie
deformaciju odnosno da tano reenje diferencijalnih jednaina pomeranja, tada vie tanost ne zavisi od "gustine" mree.
Tada sve mree daju numeriki tana reenja. Ovaj specifian sluaj je est kod linijskih struktura sa konanim
elementima tipa tapova i grede. Kod primene tih elemenata nema smisla ispitivanje konvergencije, obzirom da njihove
medjusobne veze ne uvode aproksimacije u pogledu distribucije pomeranja3. Dokaz konvergencije se izvodi za probleme
kontinuuma u ravni i prostoru4.
Praktino:
Kod analize realnih struktura, mogu nastati znaajne razlike u rezultatima. Ako
eliminiemo greke uslovljene neadekvatnim izborom konanih elemenata, razlike rezultata tanih i
numerikih reenja mogu biti i vee od 30 %. U takvim sluajevima se naputaju postavljeni diskretni
modeli, postavljaju novi, dok se ne dobiju reenja uzastopnih mrea koja odstupaju manje od 10 %.
Takva reenja se mogu smatrati upotrebljiva u rutinskoj inenjerskoj praksi 42. Greke nastale u
primeni MKE uslovljene su veliinom konanih elemenata i kvalitetom njihovih interpolacionih
funkcija. Pravilan izbor tipa konanog elementa i interpolacione funkcije, omoguuje smanjenje broja
elemenata u mrei. Iz tog razloga razvijeni su razliiti tipovi geometrijskih oblika konanih elemenata.
Istovremeno su zadovoljeni i granini uslovi i uslovi kompatibilnosti.
Ovaj princip prvi je primenio Irons na problemu ploe optereene koncentrisanom silom, dobivi pri tome
odstupanje rezultata od 1.5 % izmedju dva postavljena diskretna modela.
VERIFIKACIJA FEM PROCEDURE

PRIMER 1:
Statika analiza konzole sa 3D osmovornim elementom
Primer verifikacije modela konzole statikom analizom modela sa automatskom generacijom 3D osmovornog elementa.
PB 0501 - statika analiza konzole etvrtastog poprenog preseka
02.10.1997.
SSAP 0 Linear Stress Analysis Processor
Transverzalna sila
TIP-5 (3D, osmovorni element)
Naziv:
Datum realizacje:
Procesor:
Optereenje:
Element tip:
Napomena:
Prikaz: Primer verifikacije modela konzole statikom analizom modela sa automatskom generacijom 3D osmovornog elementa.
Generacija je izvedena sa 240 elemenata. Sila je uneta kao koncentrisana. Oslonci su u 12 vora sa potpunim ukljetenjem. Broj stepeni
slobode kretanja 2880. Vreme realizacije 90 s.
Definicija zadatka: D.Rakovi, TABLICE IZ OTPORNOSTI MATERIJALA,
Gradjevinska knjiga, Beograd 1968.
Output Set: Algor Case 1, Deformed (3.484E-2):
Total Translation, Contour: Total Translation
Y
Z
220.5
Slika 3.07 Verifikacioni primer 1: Konzola
ugib (inch)
3.484E-2
3.266E-2
3.048E-2
2.83E-2
2.613E-2
2.395E-2
2.177E-2
1.960E-2
1.742E-2
1.524E-2
1.306E-2
1.089E-2
8.709E-3
6.532E-3
4.354E-3
2.177E-3
0.
SLIKA 9.
Reenje zadatka:
Klasino reenje: y
F l3
, Podaci:
3 E Ix
Presek b x h = 50.8 x 76.2 (mm), moment inercije savijanja Ix = 187.304 cm4,

Materijal: konstrukcioni elik modula elastinosti E = 20.69 106 N/cm2,
Sila: F = 981 N = 220.5 lbf, raspon konzole 1016 mm.
Teorija
0.08849
Tabela PB 0501: Poredjenje rezultata

Ugib ispod vrha konzole y (cm)
Algor
Odstupanje (%)
0.000
0.08849
10
PRIMER-2:
Analiza debelozide cevi 3D osmovornim elementom
Primer verifikacije modela debelozide cevi statikom analizom automatskom generacijom 3D osmovornog elementa.
Naziv:
Datum realizacje:
Procesor:
Optereenje:
Element tip:
Napomena:
PB 0502 - statika analiza debelozide cevi

12.10.1997.
Spoljanji pritisak
TIP-5 (3D, osmovorni element)
Prikaz:
Primer verifikacije modela cevi debelog zida, statikom analizom sa automatskom generacijom 3D osmovornog
elementa. Generacija je izvedena sa 900 elemenata. Spoljanji pritisak je unet kao povrinsko optereenje. Posmatrana je
simetrina polovina cevi. Broj stepeni slobode kretanja 5332. Broj vorova modela 1364. Vreme kompletne realizacije 252
s na PC P5/150 MHz. Vreme odre|ivanja deformacija 12 sCP.
Definicija zadatka: D.Rakovi, TEORIJA ELASTINOSTI, Nauna knjiga, Beograd 1985.
V1
L1
C1
Slika 10. Diskretni geometrijski model primera
Reenje zadatka:
Napon u cirkularnom pravcu na unutranjem zidu cevi, spoljanjeg i unutranjeg poluprenika b/a i pritiska pS:
C 2 p S
b2
,
b2 a2
Podaci:
dimenzije b x a x l = 15.24 x 7.62 x 76.2 (cm)
debljina zida cevi: = 7.62 (cm)
materijal: konstrukcioni elik modula elastinosti E = 20.69 106 (N/cm2)

spoljanji pritisak: pS = 0.68971 (kN/cm2)
Poasson-ov koeficijent =0.3
Radijalna deformacija unutranjeg zida cevi
Napon unutranjeg zida u cirkularnom pravcu C
y (cm)
(kN/cm2)
Teorija
Algor
Odstupanje napona
(%)
Algor
-1.83922
-1.844747
0.300
6.10298510-4
MAINSKI FAKULTET NI, PROFESOR DR MIOMIR JOVANOVI
PRIMER 3:
Statika analiza ploe 2D konanim elementom
Primer verifikacije modela ploe statikom analizom sa automatskom generacijom 2D elementa ploe.
PB 0601 - statika analiza ploe etvrtastog oblika
14.10.1997.
Transverzalna sila
TIP-6 (2D element ploe)
Naziv:
Datum realizacje:
Procesor:
Optereenje:
Element tip:
Napomena:
Prikaz:
Primer verifikacije modela ugiba ploe statikom analizom modela sa automatskom generacijom 2D elementa ploe.
Generacija je izvedena sa 963 elemenata. Sila je koncentrisana u sredini ploe. Ploa je slobodno poduprta po konturi. Broj
stepena slobode kretanja 6036. Broj vorova modela je 1027. Vreme kompletne realizacije 310 s na PC P5/150 MHz.
Definicija zadatka:
D.Rakovi, TEORIJA ELASTINOSTI, Nauna knjiga, Beograd 1985.

V1
L1
C1
449.47
Slika 11. Diskretni geometrijski model verifikacionog primera3
Reenje zadatka: Ugib kvadratne ploe dimenzije axaxh pod dejstvom centralne transverzalne sile:
Ugib :
Podaci:
Pa2
,
D
Krutost : D
E h3
12 (1 2 )
dimenzije a x a x h = 80 x 80 x 0.8 (cm)

savojna krutost ploe D = 965854.94 (Ncm)
materijal: konstrukcioni elik modula elastinosti E = 20.69 106 (N/cm2)
sila: F =2000 (N), Poasson-ov koeficijent =0.3
Ugib sredine ploe w (cm)
Teorija
Algor
Odstupanje (%)
0.15373
0.15229
0.925
PRIMER-4:
IZVODJENJE DOKAZA O KONVERGENCIJI REENJA
MODEL: Izotropna, slobodno oslonjena pravougaona ploa, dimenzija a x b, optereenu poprenim optereenjem p(x,y).
Popreno optereenje je normalna koncentrisana sila P u taki x= i y=. Diferencijalna jednaina elastine povri tankih
ploa, prema teoriji savijanja:
(3.11)
4W
4W
4 W p ( x , y)
2
D
x 4
x 2 y 2 y 4
ANALITIKO REENJE: Navier-ovo opte reenje ugiba W, pri graninim uslovima slobodno oslonjene pravougaone
ploe, W(x=a/2, y=b/2)=0, definisano je 1820. godine 49. Svodjenjem na oblik koji odgovara maksimalnom ugibu u
sreditu kvadratne ploe, dobija se izraz:
W
max(x 1 a , y 1 b)
2
2
Pa2
D
(3.12)
Koeficijent = 0.0116 za vrednost kolinika b / a = 1. D je krutost ploe na savijanje:

D = Eh3 / 12(1-2), gde je h debljina ploe, E modul elastinosti, a Poisson-ov koeficijent.
PRIMER: Proizvoljna, slobodno oslonjena kvadratna ploa dimenzija a=b=800 mm, debljine h=8 mm i E=20600
kN/cm2, pri centralnoj koncentrisanoj sili P=2 kN, ima teorijsko reenje ugiba W=Wmax= 1.5373 mm.
ELEMENTI IZBORA KONANOG ELEMENTA PLOE:
Kako je Wmax < h << a, to se u posmatranom sluaju moe izabrati za analizu konani element tipa tanke ploe. Osobina
izbora ovog konanog elementa je da su dominantni naponi izazvani momentima savijanja. Od manjeg uticaja su
transverzalne sile, a membranskih napona nema u sluaju slobodno poduprte ploe. U posmatranom sluaju, tanka ploa je
dvodimenzioni konani element.
PROCEDURA: Za posmatrani sluaj razvijeno je nekoliko probnih mrea. Dokaz konvergencije, shodno teorijskim
uslovima za 2D povrinske elemente 49, zahteva formiranje finije mree, deobom povrina elemenata grube mree u dva
koordinatna pravca. Tom podelom nastaje finija diskretna mrea (tabela 3.1, Model-2) sa 4x4 = 16 konanih
elemenata. Dimenzije nastalih elemenata su 200 x 200 x 8 mm. Dobijena geometrija je u granicama elementa tipa ploe,
pa se moe izvesti i dalja podela finijim elementima dimenzije 100 x 100 x 8 mm. Takva mrea se odlikuje sa 8 x 8 =
64 konana elementa tanke ploe, tabela 3.1, Model-3.
Tabela 3.1
Model - 1
Model - 2
Model - 3
4
9
44
16
25
133
64
81
452
1.3673
11.06
1.3952
9.24
1.4505
5.65
Slika modela:
Broj konanih elemenata:

Broj vorova modela:
Broj stepeni slobode kretanja:
Reenje: Ugib (mm)

Odstupanje od teorijskog ugiba %
Model-3
Model-2
Ugib ploce Cy (mm)
Model-1
y=1.3952
C
=9.24 %
Tacno resenje Cy=1.53 mm
y=1.4505
C
=5.65 %
y=1.3673
C
=11.06 %
Broj konacnih elemenata
Slika 12. Dijagram konvergencije reenja slobodno oslonjene ploe
RIZIK: Dalje umanjenje veliine elementa pri zadravanju iste debljine, vodilo bi ka zapreminskim konanim elementima
i smanjilo bi adekvatnost (vernost) funkcija oblika kojima se odlikuju elementi tanke ploe kada su primenjeni na
trodimenzionalnom modelu. Slika 12 pokazuje dijagram konvergiranja numerikog reenja tanoj vrednosti. Shodno
zahtevu tanosti, moe se odabrati prihvatljiva mrea za reavanje zadatka. Poredjenje ova tri modela pokazuje da se ugib
centra ploe pribliava tanoj analitikoj vrednosti ugiba.
PROCENA GREKE PRORAUNA

(Error estimate)
Klasian postupak dokaza konvergencije je nepraktian jer zahteva mnogo rada, procesorske resurse i dodatno vreme
analize. Zato se esto koristi pristup direktne procena greke kojim se vrednuje ispravnost aproksimacija bez dodatnih
analiza i sekundarnih modela.
Greka je izrazita na mestima visokog stepena promene napona, promene pomeranja, temperature i drugih promena. Ove
promene se izraavaju gradijentom napona i deformacija. Odredjivanje procenjene greke, iako ne daje odgovor o
apsolutnoj greci, upuuje na prisustvo kritinijih oblasti modeliranja.
Vektor greke se primenjuje u svrhu prikaza greke modeliranja, kao nosilac podataka o kvalitetu modela i primenjenim
aproksimacijama. Vektor greke prikazuje rezultat odstupanja tanosti prorauna u teitima, na povrinama ili u
vorovima konanih elemenata.
Postupak procene greke se zasniva na proceduri formiranja vektora greke koji se analizom dobije. Nakon analize
deformacija, proraunava se greka modela, koja se moe metodama postprocesiranja prikazati.
Softver koristi sledee metode izraavanja procenjene greke:
Metoda maksimalnih odstupanja, koristi sledei izraz za odredjivanje greke:
Vrednost MAX Vrednost MIN ,
(3.40)
Metoda odstupanja od prosene vrednosti:

MAX( Vrednost MAX VrednostSRED , Vrednost MIN VrednostSRED ) ,
(3.41)
Metoda maksimalnih relativnih odstupanja izraava u procentima greku:
Vrednost MAX Vrednost MIN

100 %
VrednostSRED
(3.42)
Metoda relativnih odstupanja od prosenih vrednosti (%):
MAX( Vrednost MAX VrednostSRED , Vrednost MIN VrednostSRED )

VrednostSRED
(3.43)
100 %
Metoda maksimalnih normalizovanih relativnih odstupanja (%):
Vrednost MAX Vrednost MIN

100%
Vrednost VektoraMAX
(3.44)

Metoda relativnih normalizovanih odstupanja od prosenih vrednosti (%):
(3.45)
MAX( Vrednost MAX VrednostSRED , Vrednost MIN VrednostSRED )

Vrednost VektoraMAX
100 %
PRIMENA:
Metoda odstupanja od prosene vrednosti identifikuje najire oblast greke izlazne vrednosti.
Metoda maksimalnih relativnih odstupanja koristi se za idetinfikaciju strmog neujednaenog gradijenta kao i
gradijenta vrlo izraenog u jednom pravcu.
Metode maksimalnih relativnih odstupanja od srednje vrednosti identifikuju oblasti ali ne i karakter odstupanja
(male i velike apsolutne vrednosti gradijenta). Korienje ovih metoda se zato primenjuje kod zadataka gde je
veliina (magnituda) uporedne veliine manje vana od stepena promene veliine kroz kontinum.
Normalizacijske metode koriste se za bolje vrednovanje ukupne greke ukljuujui i piceve izlaznih vrednosti.
Primer 5: CAE/FEA ANALIZA KUKE DIN 15407

ZADATAK: Geometrijska sloenost lamelaste kuke, namee zahtev tanog odredjivanja napona po celom kontinumu. Za
analizu je izabrana proizvoljna kuka iz DIN 15407 standarda, nosivosti 160 tona, visine 2660 mm, sa osam lamela
pojedinane debljine 25 mm, prema slici 4.25. Potrebno je proraunati napone i odrediti procenjenu greku modela.
MODELIRANJE: Osnova za razvoj modela mree konanih elemenata je geometrija lamelaste kuke. Na bazi te
geometrije izabrana je osnovna dimenzija 3D osmovornog konanog elementa od 40. mm. Programom ALGOR,
generisana je mrea konanih elemenata, tako da se umanjenjem osnovnih dimenzija, moe da generie kontura otvora za
zakivke 31 mm, rasporedjenih na 13 lokacija. Tako je dobijena mrea Modela-1 sa 2660 konanih elemenata, prikazana
na slici 13. Proraun takodje izveden programom ALGOR, dao je reenja prema tabeli T-4.2. Maksimalni vorni VonMises-ov napon je 13.6552 kN/cm2. Proraun maksimalnog relativnog normalizovanog odstupanja pokazao je sliku
rezultata prema slici 14. Dobijeno je maksimalno relativno normalizovano odstupanje Von-Mises-ovog napona od 30 % na
mestu unutranje krivine kuke, ispod horizontalnog preseka krivog dela kuke. Poboljanje kvaliteta tanosti prorauna:
Slika 13. Mrea lamelaste kuka sa 2660

konanih elemenata
Slika 14. Slika procenjene greke usled zapreminskih

aproksimacija modela sa 2660 elemenata

Na bazi Modela-1, razvijen je Model-2 koji se karakterie rafiniranijom mreom od 5723 konana elementa. Karakteristike
ove analize takodje pokazuje tabela T 4-2. Maksimalni vorni Von-Mises-ov napon je 13.6954 kN/cm2. Maksimalno
relativno normalizovano odstupanje pokazano je na slici 15. Raspored Von-Mises-ovih napona Modela-2 pokazan je na
slici 16. Dobijeno je maksimalno relativno normalizovano odstupanje Von-Mises-ovog napona od 20 % na mestu vrata sa
otvorom 300 mm u zoni postavljenih oslonaca kuke. Maksimalno relativno normalizovano odstupanje Von-Mises-ovih
napona na unutranjoj krivini kuke, ispod horizontalnog preseka krivog dela kuke je smanjeno na 18 %. Umanjenje
procenjene greke modela postignuto je finijom mreom u kritinim delovima kuke. Ova ocena greke izvedena je prema
ekstremnom lokalnom naponu prema kriterijumu maksimalnog relativnog normalizovanog odstupanja. Procenjena greka
Von-Mises-ovog napona prema kriterijumu relativnog odstupanja od prosenih vrednosti Von-Mises-ovih napona, dala je
skladno maksimalno odstupanje od samo 5.66 % na osnovu ega se moe prihvatiti i tanost Modela-1. Model-2 ima
manje relativno odstupanje (procenjenu greku) u odnosu na prosene vrednosti to je oigledno na bazi poredjenja
topologije mrea Modela-1 i Modela-2 u kritinim zonama kontinuuma.
Provera komponentnog napona zatezanja unutranje krivine horizontalnog preseka kuke, izvrena je analitiki prema
teoriji krivih tapova. Dobijen je maksimalan komponentni napon (na ivinoj povrini kuke) od 33 MAX = 13.2470
kN/cm2.
Slika 15. Slika procenjene greke usled

aproksimacija modela sa 5723 elementa
Tabela 4-2
Broj elemenata
Broj vorova
Broj stepeni slobode (SSK)
Maksimalni Von-Mises napon
VM MAX kN/cm2
Slika 16. Slika Von-Mises-ovih napona na

kuki sa 5723 konana elementa
Model-1
2660
5674
17006
Model-2
5723
11888
35618
Teorijska vrednost
13.6552
13.6954
33 MAX = 13.24705
30.
20.
Maksimalna relativna normalizovano odstupanje
5 Prema teoriji savijanja krivih tapova pravougaonog preseka kuke Bx =575.x25., radijusa 205. mm,
(Proraun dr Z.Marinkovi, MFN, 1998. Ni)
Mainski fakultet Ni CAD tehnologije 2
Godina 2009-2010
dr Miomir Jovanovi, red.profesor
Predavanje 8
FORMIRANJE MODELA U METODI

KONANIH ELEMENATA
Formiranje diskretnog modela je pripremna faza - procedura pre analize metodom
konanih elemenata. Formiranjem diskretnog modela stvara se osmiljena, uskladjena i
povezana grupa konanih elemenata kojom je opisan kontinuum, koji je predmet analize.
Formiranje modela za analizu ima etiri faze realizacije: Formiranje geometrijskog modela,
formiranje idealizovanog modela, formiranje modela zona i formiranje diskretnog modela.
Geometrijski model kreira projektant, CAD softverom za projektovanje. Time nastaje
datoteka podataka koji realno opisuju geometriju objekta sa svim potrebnim detaljima za izradu.
Geometrijski model moe da sadri geometrijske elemente koji nemaju znaaja za analizu jer ne
utiu na naponsko-deformacionu sliku objekta. Radi toga se formira idealizovan model u kome
su obaeni nevani detalji.
Idealizovan model je uproen model koji ne mora da predstavlja celinu objekta ukoliko
moe da se njegovim simetrinim formama predstavi funkcija i nain optereenja celine.
Idealizovan model se uvek formira sa zahtevom manjeg obima kontinuuma za analizu. Osnova
razvoja racionalnih idealizovanih modela je apstrakcija. Apstrakcija je sagledavanje modela od
strane analitiara kojom se postavlja koncept modela, uklanjaju detalji, prepoznaje simetrija,
redukuje model, prilagodjavaju modaliteti unoenja optereenja. Na sledecoj slici i slici 3.12,
pokazana je traverza donje koturace dizalice.
Model zona predstavlja idealizovan model raslanjen na pravilnije celine zone koje
dozvoljavaju podelu kontinuuma na konane elemente prema standardnom - poznatom
algoritmu generisanja ili preslikavanja. Na slici 3.12 pokazan je model sa 4 zone. Uskladjivanje
medjusobnog poklapanja vorova i odsustvo koincidencije elemenata i vorova obezbedjuje se
mapiranjem mree procedurom uskladjenog broja elemenata na kontaktnim povrinama zona.
Diskretni model se razvija na bazi modela zona i uskladjenog broja elemenata kontaktnih
povrina zona. Diskretni model podrazumeva odredjivanje vorova, konanih elemenata,
podataka o materijalu, diskretnom optereenju i diskretnim graninim uslovima. Diskretni
model ima potrebna prilagodjavanja mree konanih elemenata graninim uslovima oslanjanja i
takama i povrinama dejstva spoljanjih sila. Razvijena mrea konanih elemenata se ocenjuje
parametrima oblika mree. To su geometrijski okviri u kojima je primenjen konaan element
(deformisanost oblika), pravilnost razvoja mree (kontinualnost promene pravca i oblika
elementa), pravilnost promene veliine elementa (kontinualnost promene geometrije). Na bazi
ovih parametara vri se poboljanje mree pre nego to se formira konaan diskretan model.
Konanim diskretnim modelom vri se analiza.
PROJEKTOVANJE RACUNAROM - CAD Autorizovana predavanja dr Miomira Jovanovia
Y
-0.01
-0.03
6.04151E-4
0.0106042
0.0206042
0.0306042
0.0406042
0.0506042
0.0606042
0.0706042
0.0806042
0.0906042
0.100604
0.110604
Slika 3.12 Faze transformacije modela. Slika pokazuje tri iana modela:
Geometrijski model, idealizovan model i model zona.
etvrti model - diskretni model je prikazan kao zapreminski solid model objekta
Razvoj mree konanih elemenata moe se realizovati:

Runim putem (pojedinanim definisanjem vorova i elemenata),
Poluautomatskim putem kada se na bazi postavljenog koncepta modela zadaju
pojedinane komande automatskog generisanja konanih elemenata u zonama. Poluautomatski
generatori su interaktivnog tipa zasnivaju se na instrukcijama definisanim kroz dijalog.
Automatska procedura podrazumeva generisanje mree kao celine jednom

komandom kojom nastaje ceo diskretni model iz zadatog geometrijskog modela i
negeometrijskih instrukcija o osloncima, optereenju, materijalu i fizikim osobinama.
Automatsko generisanje karakterie najsavremenije modelere. Zato je osnovni programski alat
za odredjivanje zona u kojima se generie mrea generator granica. Automatski generatori
koriste tri metode za formiranje mrea: Metodu spajanja vorova, metodu prilagodjavanja
uzorka mree i metodu dekompozicije.
Softver za analizu, shodno nainu modeliranja, moe da se razvija kao integralni i
modularni. Integralni podrazumeva softverski potpuno integrisane sve faze razvoja modela,
analize i postprocesiranja. Modularni pristup podrazumeva razvoj, korienje i distribuciju
softverskih modula za pojedinane etape analize (geometrijsko modeliranje, preprocesiranje,
postprocesiranje, analiza).
Modularni programi podrazumevaju i bogatiji interfejs za rad sa razliitim formatima i
programima. Primer takvih programa je FEMAP (Finite Element Modeling And
Postprocessing), MicroStation-SE. Softverski paketi kao I-DEAS, ANSYS, ALGOR,
NASTRAN, COSMOS integriu sve proceduralne faze analize: Geometrijsko modeliranje,
idealizaciju, kreiranje diskretnog modela, reavanje zadatka i postprocesiranje. esto su tu
pridodate opcije za optimizaciju, redizajn, analizu osetljivosti modela, konkurentni ininjering,
izradu tehnike dokumentacije, poredjenje sa eksperimentom.
Pre/post procesori su programi predvidjeni za rad sa geometrijskim podacima,

optereenjima, graninim uslovima, naponima, deformacijama, vektorima, poljima, grafikim
tipovima geometrijskih modela, animacijom, grekama analize. Pre/post procesori su uvek
zasnovani na grafikom interfejsu i na taj nain omoguuju analizu po razliitim osnovama,
istraivakim ciljevima.
Godina 2009-2010
Generatori mrea modeleri mrea.

Mogu generisati dvodimenzionalne ili trodimenzionalne mree konanih elemenata.
Dvodimenzione mree se koriste za reavanje ravanskih i osnosimetrinih zadataka1.
Trodimenzione mree su najoptija kategorija mrea i u domenu mainstva njima se pokriva
kontinuum objekata koji su uvek 3D. Drugi znaajan parametar generacije je gustina elemenata
u pojedinim zonama. Generatori mrea koriste dva pristupa u zadavanju gustine mree:
Prvi pristup kod koga se gustina elemenata unapred (a priori) pretpostavlja analizom
idealizovanog modela iz koje se odredjuju parametri generatora mrea. Ovaj model se zasniva
na optim osobinama mehanike kontinuuma i u pojedinim sluajevima moe da da veu greku
prorauna kao posledicu neadekvatnog ili neraspoloivog predpostavljenog parametra
programskog generatora mree. Pretpostavke je potrebno proveriti nakon analize.
Drugi pristup zasniva se na korienju rezultata izvrene analize (a posteriori), za
redefinisanje gustine mree. Ovaj pristup postavlja inicijalnu mreu sa poetnom veliinom
konanog elementa odredjenog na bazi zoniranog modela. Sa tom gustinom izvri se proraun
pa se na bazi izvrene analize ocenjuje lokalna adekvatnost veliine i rasporeda elemenata. Na
bazi gradijenta dobijenog napona, lokalne enerije (funkcionala ) i greke modela, vri se
redefinisanje mree. Mrea je sada uslovljena zahtevima kontinuuma i negeometrijskim
parametrima objekta. Poto takva mrea odgovara gustinom elemenata postavljenom zahtevu
tanosti i ima ujednaen kvaltet dobijenih rezultata, definie se kao adaptivna mrea.
MODELIRANJE MREA - OPTE FUNKCIJE

Razvoj diskretnih mrea konanih elemenata na objektima podrazumeva definisanje
osnovnih elemenata: taaka, linija, povrina, zapremina, vorova i konanih elemenata. Nad
geometrijskim elementima modela obavljaju se operacije generisanja sastavnih elemenata
diskretnih modela, primenom odgovarajuih softverskih alata. Postavljanje (konstruisanje)
vora u proizvoljnoj taci prostora (x,y,z), u optem sluaju dato je specificiranom naredbom
IK3-01. Programska naredba za za kreiranje konacnog elementa:
IK3-01:
IK3-05:
Kreirati vorove (konanog elementa) (Create 'odes)

Kreirati konaan element (Create Element)
GENERISANJE UNIFORMNIH MREA

Kada se na objektu razvija mrea sa topologijom koja je tano unapred odredjena,
definie se povrina na kojoj se izvodi operacija. Naredni korak je izbor alata za generisanje
mree. Generisanje mree na proizvoljnoj etvorougaonoj ploi, to je navedeno funkcijom:
IK3-08:
Kreirati mreu izmedju uglova - temena (Create Mesh between Corners)
Ova funkcija zahteva unoenje oznake vorova i broj elemenata u pravcima lokalnih osa
(s) i (r) koji se generiu mreom. Kada se generisanjem dobijaju proporcionalni ili identini
konani elementi, takva mrea se naziva uniformna. Za plou na slici 3.17-a, zadata su temena
N25, N2, N3, N1 i podela 4 x 4 elemenata. Ukoliko se funkcija ponovi na elementima E9, E10,
E13, E14, sa istim parametrima, (posle odklanjanja koincidentnih vorova i elemenata i
renumeracije mree), nastaje model mree prikazan na slici 3.17-b. Ovaj model sa 28 elemenata
ploe odlikuje se guom mreom koja omoguuje precizan unos spoljanjeg uticaja, manji
stepen aproksimacije u analizi uticaja, bolji (detaljniji) prikaz polja napona i deformacija. Prelaz
iz krupnijih u sitnije elemente mora naknadno da se dotera.
1
Osnosimetrian konaan element je ravanski element za osu u istoj ravni.
25
Y
Z X
17
12
13
9
14
22
4128
12
19
11
18
16
15
10
14
13
2 25
3521
1617
2813
12
4026
3622
3318
2914
25
10
9
15
14
11
10
19
20
11
39
2127 38
24 18
3723
34
1719 20 32
31
16
30
15 27 13
26
11
10
1
3
12
21
15
20
23
16
22
24
24
23
Slika 3.17-a,b Primeri generisanja uniformnih mrea
Procedura generisanja mree sloenija: Tako, recimo, kada se generie mrea na prstenastoj
ploi, bira se pomona funkcija za konstruisanje, kojom se generiu kontrolne take mree:
IK3-09:
Kreirati dimenziju mree uzdu kriva na povrini

(Create Mesh Size along Curves on Surface)
(3.33)
Ovom funkcijom se postavljaju kontrolne take po celoj konturi, izabrane gustine u

cirkularnom i radijalnom pravcu. Kontrolne take omoguuju pravilno rasporedjivanje
elemenata mree. Kontrolne take su postavljene i simboliki prikazane na modelu, kod svakog
softvera. Tek sada moe se postaviti zahtev za kreiranje mree na povrini:
IK3-10:
IK3-11:
Generisati mreu na povrini (Generate Mesh on a Surface)

Generisati parametre veliine mree (Generate Mesh Size)
(3.34)
(3.35)
Slika 3.18 Generisanje ravanskih etvorougaonih konanih elemenata u polarno-cilindrinom koord. sistemu
Slobodne mree:
Kod neautomatskih procedura kada se generiu SLOBODNE

FORME MREA (free mesh), mora se poznavati tanost modeliranja iz iskustva grupe
predhodno izvedenih modela i prorauna. Slobodno formirana mrea mora potovati opte
principe formiranja mrea.
Generisanje mree na zapreminskim (3D) objektima koristi optu komandu za konstruisanje:
IK3-16:
Generisati mreu na zapremini (Generate Mesh on a Volume)
Korienjem komande na objektu (posteljica kliznog leaja) prikazanom na slici 3.20, dobijena je mrea sa 125 - 3D
konanih elemenata (solid brick), 312 vora i 936 stepeni slobode kretanja. Podeavanje kvaliteta reenja preko
veliine konanih elemenata poznato je jo kao h-size parametar. Kod poluautomatskog generisanja mrea, mogue
je veliinom osnovnog elementa, definisati gustinu mree.
Godina 2009-2010
Slika 3.20 Primer generisanja uniformne mree na 3D objektu
AUTOMATSKO GENERISANJE MREA

Automatsko generisanje mrea konanih elemenata koristi se za realizaciju obimnih
zadataka kakvi su industrijski problemi sa vie desetina hiljada konanih elemenata. Te
instrukcije se u softveru nalaze pod optim navodima:
IK3-21: Automatski generisati granice mree (Automatically mesh generation boundaries)
Automatski kreirati mreu (Auto_Create)
Specifikacija argumenata mree IK3-21:
Nain generisanja mree (pravilna, adaptivna),
Veliina elementa u mrei (h-size),
Broj elemenata u pravcima mree,
Nagib elemenata u mrei (biasing),
Veliina globalnog i lokalnog elementa slobodne mree,
Multiplikatori duine za slobodne mree,
Duina elementa na bazi zakrivljenosti forme (Curvature-Based Element Length)
Automatska generacija mree konanih elemenata zasnovani su na sledeim postupcima:
A. Upravljanju razvojem mree,
B. Tehnikama ravnanja mree na objektu,
C. Metodama za izbor oblika i vrste elementa
Y
X
Z
Slika 3.23 Uniformna - kontinualna mrea iste forme konanih elemenata
Slobodne mree imaju veu slobodu u smislu rasporedjivanja granica elemenata.

Slobodne mree se specificiraju parametrom globalne veliine elementa, lokalne veliine
elementa, brojem elemenata u krivini i multiplikatorom veliine elemenata u mrei.
Kako veliina ivice konanog elementa, predstavlja deo cele duine ivice modela, to se
ova specifikacija definie veliinom elementa u odnosu na celu konturu i poznata je kao
h-specifikacija. Parametar za ovu specifikaciju je broj taaka na konturi. Uobiajeno se
definie od 20 do 30 elemenata:
Y
X
Z
Slika 3.24 Definisanje taaka na konturi - predgenerisanje elemenata za ocenu gustine mree
Drugi parametar razvoja mree podrazumeva definisanje maksimalnih geometrijskih
odnosa medju samim elementima u mrei. Idealno je da su konani elementi iste veliine, ali se
od ovog zahteva odstupa da bi se dobila mrea potrebne gustine na kritinim lokacijama. Zato je
uveden parametar nagiba (biasing2) elementa prema centru ili krajevima konture (3.0 i vie).
Ovaj parametar odredjuje zguenje trajektorija ivica konanih elemenata u pravcu razvoja
mree. Njime je odredjena brzina prelaska diskretne strukture iz krupnog konanog elementa na
kraju povrine u sitan element u prelaznoj zoni.
POJAM ADAPTIVNIH MREA

Analiza tanosti po delovima kontinuuma, pokazuje nejednaku greku lokalnih zona.
Promena tanosti objanjava se kao neadekvatnost postavljene mree da prati nagle promene
(gradijente) napona i defrmacija. Radi toga se modeliraju uniformne mrea vee gustine, kako bi
se umanjila greka analize, to direktno dovodi do skupih diskretnih modela sa velikim brojem
stepeni slobode kretanja. Danas su razvijene tri grupe adaptivnih postupaka:
1. h - adaptivni postupak,
2. p - adaptivni postupak,
3. h-p adaptivni postupak
H-adaptivni postupak rekurzivnim algoritmom menja topologiju mree, prema

gradijentu deformacija ili napona. Posledica je direktna promena veliine konanih elemenata,
po emu je i postupak dobio ime. Adaptivna mrea pri tome ima guste konane elemente, malih
dimenzija u zoni velikih deformacija, pa se u sutini, broj konanih elemenata u odnosu na
polaznu mreu poveava. Enormno uveanje broja elemenata je loa osobina modela ak i kada
se raspolae monim raunarskim resursima.
2
Termin softverskog paketa I-DEAS koji predstavlja odnos duine vektora centra kosine i upravne ivice elementa.
Godina 2009-2010
H-adaptivni postupak odredjuje greku polazne mree na bazi koje izraunava novu
veliinu konanog elementa u posmatranoj zoni, sa ciljem zadovoljenja postavljene tanosti.
Razlika egzaktnih reenja pomeranja i napona u, i odgovarajuih aproksimativnih reenja
pomeranja i napona u , , predstavlja greku pomeranja e i greku napona e, koje se definiu
relacijama 3.46-a,b:
e u = u u ,
e = ,
(3.46-a,b)
Mnogo direktnija mera greke se moe definisati preko norme greke, oznaene
indeksom L2. U ovim izrazima, L je matrica diferencijalnih operatora, V-zapremina
kontinuuma a D matrica elastinih osobina materijala. Norma greke za deformacije i napone,
definisana je jednainama 3.49-a,b, [51].
1/ 2
L2
= e T e dV
1/ 2
L2
= e T e dV
(3.49-a,b)
Norme greke iz jednaina 3.49, odnose se na ceo analiziran kontinuum. Kvadrat norme
celog kontinuma, moe se predstaviti sumom pojedinanih kvadrata normi konanih elemenata:
i =1
= e ,
(3.50)
Strategija generisanja h-adaptivne mree, definie algoritam za pojedinano odredjivanje

veliina konanih elemenata pri emu je ispunjen uslov da je greka ravnomerno rasporedjena
po kontinuumu i da je manja od zadate greke dop.
Ukoliko je polazna veliina konanog elementa hi, za koji je odredjen kolinik greke i,
primenom interpolacione funkcije stepena p, moe se odrediti korigovana dimenzija konanog
elementa sa aspekta zadate tanosti hi NOVO, prema relaciji 3.55.
h i NOVO =
hi
1
ip
(3.55)
P-adaptivni postupak ne menja topologiju postavljene mree u zonama visokih

gradijenata deformacija i napona ve podeava stepen interpolacionih polinoma konanih
elemenata. Na taj nain se adaptivna mrea formira od konanih elemenata promenljivog
stepena interpolacionih funkcija. Program NISA II/DISPLAY II, namenjen za linearnu i
nelinearnu analizu (EMRC), ima automatsko poveanje stepena polinoma do vrednosti p=8.
PRIMER:
Na slici 3.30 pokazan je rezultat rada klasinog modelera po h-metodi i modelera po p-metodi.
Tabela 3.3
Broj elemenata
mree
vorova po
konanom elementu
NAPON u taki
D
Greka u odnosu
na tano reenje %
VREME reavanja
sec CP 386/20 MHz
FINA
JEDNOLIK
A
MREA
2890
ADAPTIVNA
MREA
TROUGAONI
EL.
176
P-METOD
TROUGAONI
EL.
(P=5)
46
P-METOD
ETVOROUG.
EL.
(P=5)
8
6
5773
6
6008
8
6211
16.9
2.1
2.8
1.1
4.5
297
2417
90
99
38
3
4936
5819
Fina uniformna mreza
P-postupak
sa trougaonim elementima
Adaptivna mreza
P-postupak
sa cetvorougaonim elementima
Slika 3.30 Uporedan pregled naina rada modelera firme

STRUCTURAL RESEARCH A'D A'ALYSIS CORPORATIO' - S. MO'ICA, USA
MAINSKI FAKULTET NI CAD TEHNOLOGIJE - GODINA 2010-2011 - DR MIOMIR JOVANOVI, RED.PROFESOR
Predavanje 9
CAD-FEM ANALIZE
Primer-1: ANALIZA ZATEGE SA OTVOROM
esto aktuelan problem je koncentracija napona zategnutih elemenata. Ovaj primer tretira zategu sa otvorom usled ega
nastaje koncentracija napona na promenljivoj geometriji. Zatega je dimenzija 400.x 80.x 5. mm, otvora D=40. mm. Izradjena je od
0561, modula elastinosti E=20600. kN/cm2, Poisson-ovog koeficijenta =0.3. Spolja je uneta sila od 40000, N, odnosno
ravnomerno optereenje q=1.000.000, N/m. Izabrana je automatska generacija mree unutar zadatih granica. Slika 1 pokazuje
model, sa osloncima i zateznim silama u fazi slobodnog generisanja mape elemenata na konturi. Definisana mapa je simbolizovana
takastom formom na granici kontinuma. Kod upotrebe slobodno formiranih mrea konanih elemenata, potrebno je dokazati
tanost ili pokazati konvergenciju grupom uzastopnih modela. To se realizuje kod povrinskih geometrijskih modela, sa dve
uzastopne mree. Druga mrea u odnosu na prvu ima dvostruko uveanje gustine u pravcu svake koordinatne ose. Polazni model
najmanje gustine (oznaen sa mrea-1) ima slobodno izabran broj konanih elemenata 40 x 10 x 24 na konturi otvora. Slika 2.0
pokazuje topologiju slobodno formirane mree mrea-1. Na bazi polaznog modela mrea-1 i pravila o uzastopnim mreama, nastala
su naredna dva modela mrea-2 i mrea-3. Model sa mreom-2 ima 100x20x32 elementa ploe. Model-3 ima 200x40x 64 elementa
ploe. Slike 3.0 i 4.0.
Slika 1.0 Geometrijski model zatege sa otvorom

Definisanje mape (broja) elemenata na granicama kontinuma 100x20x32(otvor)
Slika 2.0 Topologija slobodno formirane mree 40x10x24 polaznog modela mrea-1
Slika 3.0 Topologija modela slobodno formirane mree 100x20x32(otvor)
Slika 4.0 Topologija modela slobodno formirane mree 200x40x64(otvor)

Maksimalna gustina od 200x40 elemenata na zategi dimenzija 400. x 80 mm, dala je prosenu veliinu osnove elementa od
2. x 2. mm. Obzirom na debljinu od 5. mm, najsitniji elementi ploe izabrani za analizu, blii su geometriji zapreminskih elemenata solida. Radi ocene prednosti solida nad povrinskim konanim elementima ploe, formiran je etvrti model oznaen sa mrea-4.
Topologija lica etvrtog modela, preuzeta je sa modela mrea-2. Projektovanjem po dubini (estrudiranjem), topologije modela
mrea-2, dobijeni su zapreminski konani elementi. Proraun je izveden programom ALGOR, sa karakteristikama, datim u tabeli 1.
PRAKTINE ININJERIJSKE PRIMENE
Tabela 1
Model analize
mrea-1
mrea-2
mrea-3
mrea-4
Tip elemenata:
Broj elemenata:
Broj vorova:
Broj stepeni slobode:
Maks. duina elementa L MAX mm
Min. duina elementa L MIN mm
Debljina elementa d mm
Rezultat prorauna:
Pomeranje kraja zatege x mm
Maksimalni napon u pravcu ose
2D ploa
662
721
4260
10.
4.5
5.
0.2174
2D ploa
2215
2346
13950
4.
1.9
5.
0.2214
2D ploa
8569
8823
52692
2.
0.9
5.
0.2223
3D solid
2215
4692
13950
4.
1.9
5.
0.22135
zatege u otvoru 11 kN/cm2

Teorijska vrednost napona po
39.3650
41.7811
42.8416
42.7565
43.
43.
43.
43.
8.4535
2.830
0.3684
0.5663
Howlandu
Odstupanje
H kN/cm2
11
numerikog
reenja od teorijskog
Objektivnost numerikih rezultata je ocenjena i prema R.C.J.Howlandu, koji je 1930. istraio ovaj zadatak i naao maksimalni
napon u otvoru (u najblioj taki spoljnoj ivici) da je 11 4.3q. U ovom izrazu, q je ravnomerno spoljanje optereenje. Teorijska
vrednost Howland-ovog napona prema podacima ovog primera je 43.0 kN/cm2. To je vrednost kojoj tee numerika reenja ovog
primera.
Zakljuci iz poredjenja: Model mrea-1 je najgrublji sa relativno velikim odstupanjem od teorijske vrednosti: Kako i od
prvog susednog reenja mrea-2 znaajno odstupa, moe se eliminisati. Svi ostali modeli su sa znaajno manjim odstupanjem i
shodno potrebama i zahtevu tanosti, mogu se izabrati. Oigledna je prednost mrea-4 modela sa solidima: Uz isti broj stepeni
slobode kao i model mrea-2 ima oko pet puta veu tanost. Tanost je uslovljena adekvatnijim interpolacionim funkcijama za
zadatu mreu-4, sa zapreminskim izoparametarskim osmovornim konanim elementima.
Slika 5 pokazuje deformaciju modela mrea-3, sa poloajem otvora zatege pre deformacije. Naravno, da bi bilo uoljivo,
postprocesorski je uveana deformacija do karikaturalnog nivoa. Slika 6 pokazuje sloeni, Von Mises-ov napon:.
Slika 5.0 Detalj deformacije mree u zoni otvora 200x40x64(otvor)

Slika 6.0 Detalj Von Mises-ovih napona modela 200x40x64
Primer 2: Statika CAE-FEA ANALIZA KUKE DIN 15407

Zahvatanje najveih tereta se izvodi lamelastim kukama. Geometrijska sloenost kuke, namee zahtev tanog odredjivanja
napona po celom kontinumu. Za analizu je izabrana proizvoljna kuka iz DIN 15407 standarda, nosivosti 160 tona, visine 2660 mm,
sa osam lamela pojedinane debljine 25 mm, prema slici 7. Potrebno je proraunati napone i odrediti procenjenu greku modela.
Slika 7. Lamelasta kuka nosivosti 160 tona DIN 15407

Slika 8. Mrea lamelaste kuka sa 2660 zapreminskih konanih elemenata1
Slika 9 Slika procenjene greke usled aproksimacija modela sa 2660 elemenata
Osnova za razvoj modela mree konanih elemenata je geometrija lamelaste kuke. Na bazi te geometrije izabrana je
osnovna dimenzija 3D osmovornog konanog elementa od 40. mm. Programom ALGOR, generisana je mrea konanih elemenata,
tako da se umanjenjem osnovnih dimenzija, moe da generie kontura otvora za zakivke 31 mm, rasporedjenih na 13 lokacija.
Tako je dobijena mrea Modela-1 sa 2660 konanih elemenata, prikazana na slici 8. Proraun takodje izveden programom ALGOR,
dao je reenja prema tabeli T-2. Maksimalni vorni Von-Mises-ov napon je 13.6552 kN/cm2. Proraun maksimalnog relativnog
normalizovanog odstupanja pokazao je sliku rezultata prema slici 9. Dobijeno je maksimalno relativno normalizovano odstupanje
Von-Mises-ovog napona od 30 % na mestu unutranje krivine kuke, ispod horizontalnog preseka krivog dela kuke. Na bazi ovog
odstupanja postavljen je zahtev poboljanja kvaliteta tanosti prorauna umanjenjem aproksimacija.
Tabela T-2
Broj elemenata
Broj vorova
Broj stepeni slobode (SSK)
Maksimalni Von-Mises napon
VM MAX
kN/cm2
Maksimalna relativna normalizovano odstupanje %
Model-1
2660
5674
17006
Model-2
5723
11888
35618
Teorijska vrednost
13.6552
13.6954
33 MAX = 13.24702
30.
20.
Na bazi Modela-1, razvijen je Model-2 koji se karakterie rafiniranijom mreom od 5723 konana elementa.
Karakteristike ove analize takodje pokazuje tabela T-2. Maksimalni vorni Von-Mises-ov napon je 13.6954 kN/cm2. Maksimalno
relativno normalizovano odstupanje pokazano je na slici 10. Raspored Von-Mises-ovih napona Modela-2 pokazan je na slici 11.
Dobijeno je maksimalno relativno normalizovano odstupanje Von-Mises-ovog napona od 20 % na mestu vrata sa otvorom 300
mm u zoni postavljenih oslonaca kuke. Maksimalno relativno normalizovano odstupanje Von-Mises-ovih napona na unutranjoj
krivini kuke, ispod horizontalnog preseka krivog dela kuke je smanjeno na 18 %. Umanjenje procenjene greke modela postignuto je
finijom mreom u kritinim delovima kuke. Ova ocena greke izvedena je prema ekstremnom lokalnom naponu prema kriterijumu
maksimalnog relativnog normalizovanog odstupanja. Procenjena greka Von-Mises-ovog napona prema kriterijumu relativnog
odstupanja od prosenih vrednosti Von-Mises-ovih napona, dala je skladno maksimalno odstupanje od samo 5.66 % na osnovu
ega se moe prihvatiti i tanost Modela-1. Model-2 ima manje relativno odstupanje (procenjenu greku) u odnosu na prosene
vrednosti to je oigledno na bazi poredjenja topologije mrea Modela-1 i Modela-2 u kritinim zonama kontinuuma.
1 Kreirao dipl.in. Danko Mijajlovi, MFN, 1997.

2 Prema teoriji savijanja krivih tapova pravougaonog preseka kuke Bx =575.x25., radijusa 205. mm,
(Proraun dr Z.Marinkovi, MFN, 1998. Ni)
Provera komponentnog napona zatezanja unutranje krivine horizontalnog preseka kuke, izvrena je analitiki prema
teoriji krivih tapova. Dobijen je maksimalan komponentni napon (na ivinoj povrini kuke) od 33 MAX = 13.2470 kN/cm2.
Slika 10. Slika procenjene greke usled

aproksimacija modela sa 5723 elementa
Slika 11. Slika Von-Mises-ovih napona na

kuki sa 5723 konana elementa
Primer -3: FEA - ANALIZA REETKASTE KONSTRUKCIJE

Posmatrajmo proizvoljni reetkasti nosa. Obrazovan je od pojasnih lanova i lanova ispune. Analiza moe biti grafika,
analitika i numerika. Izabrana je metoda konanih elemenata. Osnova modeliranja ove metode zasniva se na diskretizaciji strukture
na elemente, vorove, oslonce i spoljanje uticaje. Jednostavna forma trougaone reetke sa pet polja definisana je sa 7 vorova i 11
linijskih lanova, jednakih duina, tipa grede, prema slici 12. Oslonci su postavljeni na krajevima raspona nosaa. Oznake u
osloncima pokazuju stepene slobode kretanja tih vorova (granini uslovi). Koncentrisane sile su unete u donjem pojasu (u
vorovima 2 i 3). Slika 12 pokazuje elastino deformisanu strukturu (deblje linije) dok je polazna forma prikazana utim linijama.
Slika 12. Model reetkastog nosaa sa prikazom reenja deformacija

U primeru su jednake duine lanova 1000 (mm), preseci su cevi 108./98. mm, korien je ugljenini elik C0361.
Potrebna karakteristika upotrebljenog konanog elementa grede (beam) je SentVenan-ova konstanta uvijanja J430 cm4, moment
inercije savianja Ix=Iy=215 cm4, povrina preseka 16.2 cm2. Zadatak je reen programom ALGOR. Rezultati su prikazani u obliku
skraenih sadraja izlaznih datoteka deformacija, sila i momenata lanova, datih u daljem tekstu.
Prvi deo listinga sadri sledee ulazne podatke:
1.
Kontrolne podatke (control information),
2.
podatke o vorovima (nodal data),
3.
podatke o materijalu (material properties),
4.
podatke o preseku tapova (area properties),
5.
podatke o sluaju optereenja elemenata (element load factor),
6.
podatke o vezama konanim elementima (element conectivity data),
7.
spoljanje optereenje (nodal load static),
8.
podatke o jednainama modela (equation parameters),
9.
podatke o raspoloivim memorijskim resursima raunara,
10. podatke o matrici krutosti (stiffness matrix parameters).
Izlazni podaci iz prorauna su dati u vidu:
11. Pomeranja i rotacija vorova modela (displacement rotations of nodes),
12. rezultata vprnih i primenjenih sila (global level nodal reactions, applied forces),
13. rezultata unutranjih sila u modelu (element level reactions).
Prema ovim rezultatima, najvea aksijalna sila od 11.346 kN je dobijena u lanu 5 (6), dok je najmanja aksijalna sila od 11.346 kN dobijena u lanu 2. Maksimalni moment savijanja od 13.359 kNcm je dobijen u lanu 3. Najvee pomeranje nastaje u
taki 2 i 3 i iznosi -0.014671 cm.
ALGOR (C) LINEAR STRESS ANALYSIS - SSAP0H REL. 15-FEB-95 VER. 11.08-3H
DATE: JULY 25,1999
TIME: 02:47 PM
Model c:\algor\re5.mod on Sun Jul 25 14:45:5
INPUT FILE.............re5
1. CONTROL INFORMATION
number of node points
(NUMNP)
number of element types (NELTYP)
number of load cases
(LL)
number of frequencies
(NF)
geometric stiffness flag
(GEOSTF)
analysis type code
(NDYN)
solution mode
(MODEX)
equations per block
(KEQB)
weight and c.g. flag
(IWTCG)
bandwidth minimization flag (MINBND)
gravitational constant
(GRAV)
2. NODAL DATA
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
8
1
1
0
0
0
0
0
0
0
1.0000E-03
NODE BOUNDARY CONDITION CODES

NODAL POINT COORDINATES
NO.
DX DY DZ RX RY RZ
X
Y
Z
T
--------------------------------- ---------------------------------- ------------------------------------------------------1
1
1
1
0
0
0 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
2
0
0
0
0
0
0 1.000E+02 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
3
0
0
0
0
0
0 2.000E+02 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
4
0
1
1
0
0
0 3.000E+02 0.000E+00 0.000E+00 0.000E+00
5
0
0
0
0
0
0 5.000E+01 8.660E+01 0.000E+00 0.000E+00
6
0
0
0
0
0
0 1.500E+02 8.660E+01 0.000E+00 0.000E+00
7
0
0
0
0
0
0 2.500E+02 8.660E+01 0.000E+00 0.000E+00
8
0
0
0
0
0
0 0.000E+00 8.660E+01 0.000E+00 0.000E+00
PRINT OF EQUATION NUMBERS SUPPRESSED BEAM ELEMENTS

number of beam elements
=
number of area property sets
=
number of fixed end force sets =
number of materials
=
number of intermediate load sets =
11
1
0
1
0
3. MATERIAL PROPERTIES
INDEX
MU
MASS
WEIGHT
THERMAL EXPANSION
REFERENCE
DENSITY
DENSITY
X
Y
Z
TEMPERATURE
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------1
2.06E+04 0.300
0.00E+00
0.00E+00 0.00E+00 0.00E+00 0.00E+00
0.000E+00
4. AREA PROPERTIES
AXIAL
SHEAR
SHEAR
A(1)
A(2)
A(3)
J(1)
I(2)
I(3)
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------1 1.620E+01 1.620E+01 1.620E+01 4.300E+02 2.150E+02
2.150E+02
STRESS PROPERTIES
INDEX
SECTION MODULI
S(2)
S(3)
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------1
0.000E+00
0.000E+00
5. ELEMENT LOAD FACTORS

CASE A
CASE B
CASE C
CASE D
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------X-DIR 1.000E+00 0.000E+00
0.000E+00
0.000E+00
Y-DIR 0.000E+00 1.000E+00
0.000E+00
0.000E+00
Z-DIR 0.000E+00
0.000E+00
1.000E+00
0.000E+00
6. ELEMENT CONNECTIVITY DATA

ELEMENT NODE NODE NODE
MAT
SECTN ELEMENT LOADS RELEASE CODES
NO.
I
J
K
INDEX
INDEX A B C D I-END J-END
NO.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------1
1
2
8
1
1
0 0 0 0
0
0
2
2
3
8
1
1
0 0 0 0
0
0
3
3
4
8
1
1
0 0 0 0
0
0
4
5
6
1
1
1
0 0 0 0
0
0
5
6
7
1
1
1
0 0 0 0
0
0
6
1
5
8
1
1
0 0 0 0
0
0
7
2
6
8
1
1
0 0 0 0
0
0
8
3
7
8
1
1
0 0 0 0
0
0
9
2
5
8
1
1
0 0 0 0
0
0
10
3
6
8
1
1
0 0 0 0
0
0
11
4
7
8
1
1
0 0 0 0
0
0
BANDWIDTH MINIMIZATION
Minbnd (bandwidth control parameter) =
1
Bandwidth before resequencing
=
28
Bandwidth after resequencing
=
18
Hard disk file size information for processor: Available hard disk space on drive = 2100. megabytes
7. NODAL LOADS (STATIC) OR MASSES (DYNAMIC)

NODE LOAD
NUMBER CASE
2
3
1
1
X-AXIS
FORCE
0.000E+00
0.000E+00
Y-AXIS
FORCE
Z-AXIS
FORCE
X-AXIS
MOMENT
Y-AXIS
MOMENT
Z-AXIS
MOMENT
-1.000E+01
-1.000E+01
0.000E+00
0.000E+00
0.000E+00
0.000E+00
0.000E+00
0.000E+00
0.000E+00
0.000E+00
ELEMENT LOAD MULTIPLIERS

load case
case A
case B
case C
case D
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------1
0.000E+00
0.000E+00
0.000E+00
1.000E+00
8. - 9.
EQUATION PARAMETERS
Number of equations
Minimum bandwidth
=
=
43
1
Maximum bandwidth
Average bandwidth
Storage required
(KB)
Total memory allocated (KB)
Total memory free
(KB)
= 18
=
9
=
3
= 98527
= 98526
10. STIFFNESS MATRIX PARAMETERS

minimum non-zero diagonal element =
maximum diagonal element
=
maximum/minimum
=
average diagonal element
=
1.5311E+02
6.8751E+05
4.4903E+03
2.2644E+05
STATIC ANALYSIS - LOAD CASE =
11. DISPLACEMENTS/ROTATIONS(DEGREES) OF NODES

NODE
XYnumber translation translation
1
2
3
4
5
6
7
8
0.0000E+00 0.0000E+00
1.7275E-03
-1.4671E-02
5.1273E-03
-1.4671E-02
6.8547E-03
0.0000E+00
6.8268E-03
-7.8744E-03
3.4274E-03
-1.5604E-02
2.7934E-05
-7.8744E-03
0.0000E+00 0.0000E+00
Ztranslation
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
Xrotation
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
Yrotation
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
Zrotation
-8.1790E-03
-4.0625E-03
4.0625E-03
8.1790E-03
-5.2227E-03
0.0000E+00
5.2227E-03
0.0000E+00
12. GLOBAL LEVEL NODAL REACTIONS(R), APPLIED FORCES(F), & RESIDUAL(R+F)

NODE LCASE RF+
FORCE-x
FORCE-y
FORCE-z
MOMENT-x
MOMENT-y MOMENT-z
1
1
1
1
1
1
R
F
+
-1.42E-14
0.00E+00
-1.42E-14
-1.00E+01
0.00E+00
-1.00E+01
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
7.11E-15
0.00E+00
7.11E-15
2
2
2
1
1
1
R
F
+
1.78E-15
0.00E+00
1.78E-15
1.00E+01
-1.00E+01
-1.78E-15
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
-6.22E-15
0.00E+00
-6.22E-15
3
3
3
1
1
1
R
F
+
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
1.00E+01
-1.00E+01
1.78E-15
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
-3.55E-14
0.00E+00
-3.55E-14
4
4
4
1
1
1
R
F
+
8.88E-16
0.00E+00
8.88E-16
-1.00E+01
0.00E+00
-1.00E+01
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
-4.44E-15
0.00E+00
-4.44E-15
5
5
5
1
1
1
R
F
+
5.33E-15
0.00E+00
5.33E-15
5.33E-15
0.00E+00
5.33E-15
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
5.33E-15
0.00E+00
5.33E-15
6
6
6
1
1
1
R
F
+
3.55E-15
0.00E+00
3.55E-15
5.05E-15
0.00E+00
5.05E-15
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
7
7
7
1
1
1
R
F
+
2.66E-15
0.00E+00
2.66E-15
3.55E-15
0.00E+00
3.55E-15
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
-1.24E-14
0.00E+00
-1.24E-14
8
8
8
1
1
1
R
F
+
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
0.00E+00
13. ELEMENT LEVEL NODAL REACTIONS
Group-number Element-type
Element-number
1
2
1
NODE
FORCE-x
FORCE-y
FORCE-z
1
5.7649E+00
-2.0354E-01
0.0000E+00
APPLD.
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
2
-5.7649E+00
2.0354E-01
0.0000E+00
APPLD.
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
Loadcase
1
MOMENT-x
MOMENT-y MOMENT-z
0.0000E+00
0.0000E+00 -6.9947E+00
0.0000E+00
0.0000E+00 0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00 -1.3359E+01
0.0000E+00
0.0000E+00 0.0000E+00
Group-number Element-type
Element-number
1
2
2
NODE
FORCE-x
FORCE-y
FORCE-z
2
1.1346E+01
-1.9429E-16
0.0000E+00
APPLD.
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
3
-1.1346E+01 1.9429E-16
0.0000E+00
APPLD.
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
Loadcase
1
MOMENT-x
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
Loadcase
1
MOMENT-x
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
MOMENT-y
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
MOMENT-z
6.2806E+00
0.0000E+00
-6.2806E+00
0.0000E+00
Group-number
Element-type
1
2
NODE
FORCE-x
FORCE-y
3
5.7649E+00
2.0354E-01
APPLD.
0.0000E+00
0.0000E+00
4
-5.7649E+00 -2.0354E-01
APPLD.
0.0000E+00 0.0000E+00
Element-number
3
FORCE-z
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
Group-number
Element-type
1
2
NODE
FORCE-x
FORCE-y
5
-1.1345E+01
-1.6188E-01
APPLD.
0.0000E+00
0.0000E+00
6
1.1345E+01
1.6188E-01
APPLD.
0.0000E+00
0.0000E+00
Element-number
4
FORCE-z
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
Loadcase
1
MOMENT-x MOMENT-y MOMENT-z
0.0000E+00
0.0000E+00
-4.0567E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
-1.2131E+01
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
Group-number
Element-type
1
2
NODE
FORCE-x
FORCE-y
6
-1.1345E+01
1.6188E-01
APPLD.
0.0000E+00
0.0000E+00
7
1.1345E+01 -1.6188E-01
APPLD.
0.0000E+00
0.0000E+00
Element-number
5
FORCE-z
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
Loadcase
1
0.0000E+00
0.0000E+00
1.2131E+01
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
4.0567E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
Group-number
1
FORCE-x
-5.7649E+00
0.0000E+00
5.7649E+00
0.0000E+00
Element-type
2
FORCE-y
-9.7965E+00
0.0000E+00
9.7965E+00
0.0000E+00
Group-number
1
NODE
FORCE-x
2
-1.2056E-03
APPLD.
0.0000E+00
6
1.2056E-03
APPLD.
0.0000E+00
Element-type
2
FORCE-y
1.6188E-01
0.0000E+00
-1.6188E-01
0.0000E+00
Element-number
7
FORCE-z
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
Group-number
1
NODE
FORCE-x
3
5.5797E+00
APPLD.
0.0000E+00
7
-5.5797E+00
APPLD.
0.0000E+00
Element-type
2
FORCE-y
9.6346E+00
0.0000E+00
-9.6346E+00
0.0000E+00
Element-number
Loadcase
8
1
FORCE-z
0.0000E+00 0.0000E+00
0.0000E+00
1.6130E-01
0.0000E+00 0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00 0.0000E+00
0.0000E+00
-1.6325E+00
0.0000E+00 0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
Group-number
1
NODE
FORCE-x
2
-5.5797E+00
APPLD.
0.0000E+00
5
5.5797E+00
APPLD.
0.0000E+00
Element-type
2
FORCE-y
9.6346E+00
0.0000E+00
-9.6346E+00
0.0000E+00
Element-number
Loadcase
9
1
FORCE-z
0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
-1.6130E-01
0.0000E+00 0.0000E+00 0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00 0.0000E+00
0.0000E+00
1.6325E+00
0.0000E+00 0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
NODE
1
APPLD.
5
APPLD.
Group-number
Element-type
Element-number
6
FORCE-z
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
MOMENT-y
MOMENT-z
0.0000E+00
1.3359E+01
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
6.9947E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
Element-number
Loadcase
1
0.0000E+00
0.0000E+00
6.9947E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
2.4242E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
Loadcase
1
MOMENT-x MOMENT-y
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
Loadcase
MOMENT-z
7.2396E+00
0.0000E+00
9.5880E-01
0.0000E+00
NODE
3
APPLD.
6
APPLD.
1
FORCE-x
1.2056E-03
0.0000E+00
-1.2056E-03
0.0000E+00
2
FORCE-y
1.6188E-01
0.0000E+00
-1.6188E-01
0.0000E+00
Group-number
Element-type
1
2
NODE
FORCE-x
FORCE-y
4
5.7649E+00
-9.7965E+00
APPLD.
0.0000E+00
0.0000E+00
7
-5.7649E+00
9.7965E+00
APPLD.
0.0000E+00
0.0000E+00
10
FORCE-z
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
Element-number
11
FORCE-z
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
1
MOMENT-x
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
MOMENT-y MOMENT-z
0.0000E+00
-7.2396E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
-9.5880E-01
0.0000E+00
0.0000E+00
Loadcase
1
0.0000E+00
0.0000E+00
-6.9947E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
-2.4242E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
0.0000E+00
---------------------------------End of file
Primenom teoreme L.F.Menabrea 66, o minimumu deformacionog rada na ovom reetkastom nosau, dobija se sistem od
13 algebarskih jednaina. Koristei simetriju nosaa i optereenja, moe se pokazati da aksijalne sile imaju sledee vrednosti i
odstupanja: F1=F3=5.77350 kN (=0.149 %), F2=11.547 kN (=1.740 %), F6=F11=-11.547 kN (=0.86 %), F8=F9=-11.547 kN
(=3.356 %), F7=F10=0., F4=F5=11.547 kN (=1.749 %).
Primer 4: NOSEA STRUKTURA DIZALICE

Opis zadatka:
U klasu velikih numerikih sistema spadaju zadaci metode konanih elemenata sa brojem stepeni slobode kretanja preko 100.000.
Takav zadatak je est kod noseih struktura, koje su materijalno velike. Posmatrana je mosna dizalica nosivosti 28 t i raspona
13,360 m. Simetrinost geometrije mosne dizalice i optereenja, dozvoljavaju korienje geometrijskog modela forme 14 stvarnog
objekta. Na slici 13 predstavljen je geometrijski model u diskretnoj formi. To je polovina glavnog i polovina eonog nosaa.
Prikazana polovina glavnog nosaa je duine 6515. mm, preseka HB=900/380. mm. Debljina vertikalnog lima je 6 mm,
horizontalne lamele 8. mm. Duina prikazane polovine eonog nosaa je 1800. mm, presek H/B=600./330. mm, debljine zidova 8.
mm. Posmatrana polovina glavnog nosaa ima 5 unutranjih poprenih limova za ukruenje od torzije (dijafragme). Spojevi
horizontalnih i vertikalnih limova su izvedeni EPP postupkom sa prepustom horizontalnih lamela od 35 mm. eoni nosa ima dve
unutranje dijafragme iz pravca vertikalnih limova glavnog nosaa. Kako je spoj glavnog i eonog nosaa izveden VV zavrtnjima, to
je veza tretirana kao kompaktna, bez diskontinuiteta i bez unutranjih prednapona. Ukupna masa voznog vitla je 4.0 t. Maksimalna
koncentrisana sila od pritiska jednog toka voznog vitla je ukupno 92.0 kN i deluje vertikalno. Ova sila deluje preko ine 40.x40.
mm, koja se nalazi nad unutranjim vertikalnim zidom kutije glavnog nosaa.
2
4xP= 4x1.115 kN/cm.
C
Z
Z
Output Set: Algor Case 1

Deformed(1.937): Total Translation
Slika 13. Nosea struktura mosne dizalice (etvrtina modela) i

diskretna mrea konanih elemenata sa prikazom deformacije
Modeliranje:
10
Modeliranje limova je izvedeno konanim elementom ploe. Ukupan broj konanih elemenata po visini preseka glavnog
nosaa je 20, po irini 10, tako da su pojedinane irine elemenata 22.5 do 67.5 mm. Prosena duina konanog elementa na
glavnom nosau je 50. mm. Na eonom nosau su elementi irine 22.5 do 30. mm, duine do 82.5 mm. Zona uleitenja toka (A),
na eonom nosau, modelirana je zapreminskim konanim elementima forme etvorostrane prizme, da bi mogla da odgovori jakom
koncentrisanom dejstvu. ina koja prelazi preko celog nosaa, modelirana je konanim elementima grede. Da bi se umanjila greka
unosa koncentrisane sile kontakta tokom voznog vitla, sila je predstavljena povrinskim pritiskom na etiri konana elementa u zoni
kontakta D, slika 13 (p=F/A=F/b1b2=92./ 8.2510.=1.115 kN/cm2).
Na ovaj nain, dobijen je model sa 10586 konanih elemenata, 10399 vorova i 61.644 stepeni slobode kretanja.
Formirana topologija izvedena je sa svim sastavnim elementima realne strukture. Gustina elemenata dozvoljava uvid u naponsko
deformaciono stanje svih karakterstinih elemenata i preseka. Gustina se moe lokalno uveati na mestima koja su interesantna za
proveru. Analitika provera deformacija metodom Clebsch-a, dala je ugib od 2.00 cm, to odstupa od numerikog (1.937 cm), za
3.15 %.
Contour: Plate Mid VonMises Stress
12.23

Contour: Plate S12 Shr-Bend Stress
2.285
11.47
2.057
10.72
1.829
9.96
1.601
9.204
1.373
8.447
1.145
7.691
0.9176
6.935
0.6897
0.4618
6.179
23.
46.
23.
5.422
23.
46.
23.
4.666
0.234
6.076E-3
3.91
-0.2218
3.153
-0.4497
2.397
-0.6776
1.641
-0.9055
0.8845
-1.133
0.1282
-1.361
Slika 14. Sekcija - presek strukture nosaa dizalice u zoni dejstva optereenja od tereta
Slika Von-Mises-ovih napona u konanim elementima ploe
Slika 15 Sekcija - presek strukture nosaa dizalice u zoni dejstva optereenja od tereta
Slika izraenih smicajnih napona u konanim elementima ploe
Strukturna analiza otvara mogunost uvida napona i deformacija u svim takama konstrukcije. Na slici 13 i 14 pokazan je
raspored sloenih (Von-Mises-ovih) i tangentnih napona u sredini raspona nosaa. Na slici su izdvojeno prikazane susedne
dijafragme i kontaktna zona toka i ine. Ovaj prikaz je dobijen tehnikom korienja grupa konanih elemenata, izometrijski
prikazanih. Ova tehnika omoguava odvajanje onih konanih elemenata koji su znaajni za analizu ili sklanjanje onih elemenata koji
otvaraju pogled u unutranjost strukture.
Granini uslovi su primenjeni u zoni oslonca A, preseku B i C.
Dizalica je poduprta na mestu toka (A), pa je ukinuta sloboda

vertikalnog pomeranja u pravcu ose Y. Pri tome su oslonci u zoni A poredjani po liniji pravca kretanja eonog nosaa. Na ovaj nain je data
mogunost rotacije eonog nosaa oko ose X. Presek B ne deplanira i ne pomera se pri simetrinom optereenju (ukinuta sloboda pomeranja u
pravcu ose X i rotacije oko ose Y i ose Z. Glavni nosa u sredini raspona ne pomera se u pravcu ose Z niti rotira oko ose Y ni oko ose X. Granini
uslovi su primenjeni u preseku B i C na sve vorove konture. Granini uslovi u zoni oslonca A, primenjeni su samo na vorove linije kontakta toka
dizalice i staze.

Contour: Plate Bot MaxShear Stress
3.434
3.219
3.005
2.791
2.576
2.362
2.148
1.934
1.719
1.505
1.291
1.076
0.862
0.6477
0.4334
V2
L1
C1
G8
0.2191
4.841E-3
Slika 16. Deo strukture veze glavnog i eonog nosaa dizalice

Slika izraenih smicajnih napona u elementima ploe usled transverzalnih sila na krajevima
Slika 17. Deo strukture veze glavnog i eonog nosaa dizalice u zoni oslonca - toka
Slika sloenih Von-Mises-ovih napona u solid elementima
11
Dr Miomir Jovanovi OPTIMIZACIJA (autorizovana predavanja)
PREDAVANJE-10
Optimalno projektovanje u mainstvu

1.1 UVOD U OPTIMALNO PROJEKTOVANJE
PREDMET OPTIMIZACIJE (ilustrativno):
minimalna masa mainskog sklopa, strukture, lana;

minimalna povrina geometrijske forme (oblikovanja sudova),
minimalan otpor na pogonskom lanu (kod minimizacije sila),
minimalna greka putanje (sinteza geometrije mehanizma),
maksimalna pouzdanost mainskog sistema,
minimalan otpor kretanja (kod oblikovanja plata letilica),
minimalna amplituda oscilovanja (rasporedjivanja mase vozila),
maksimalno iskorienje materijala (u naponskom smislu),
minimalno vreme izvrenja radnih funkcija maina,
maksimalno iskorienje energije (kod sagorevanja).
DEFINICIJE OPTIMIZACIJE:
Optimizacija je postupak nalaenja najpovoljnijeg reenja konstrukcije pri zadatim
uslovima. U teoriji optimalnog projektovanja, optimizacijom se odredjuju konstruktivni
parametri (geometrija) koji definiu ekstremna svojstva (minimum-maksimum)
posmatranih maina.
OPTIMIZACIJA je u matem. smislu, proces nalaenja uslova koji daju ekstremne

vrednosti funkcija cilja.
OPTIMIZACIJA je primenjena nauna disciplina koja metodama matematikog
programiranja, varijacionog rauna, teorijom optimalnog upravljanja i metodama teorijske
mehanike, definie traena tehnika svojstva konstrukcija.
OSTALE OBLASTI: Teorija optimalnog upravljanja, Teorija dinamiki optimalnih
konstrukcija, Stabilnost mainskih sistema, Teorija otkaza (pouzdanost), su deo savremene
teorije optimalnog projektovanja i predstavljaju nadgradnju osnovne teorije.
ISTORIJSKI POSMATRANO: tri etape:
Period zdravog razuma i intuicije,

Period inenjerskih reenja i
Period isto analitikih reenja i tehnike kibernetike.
MATEMATIKE PODLOGE OPTIMALNOG PROJEKTOVANJA:

OBLASTI: Klasina i numerika matematika, raunarske i informacione tehnologije.
Newton-a i Leibnitz-a (1646-1716), su postavili osnove diferencijalnog rauna.
U oblasti varijacionog rauna, prve radove su dali Bernoulli, Euler (1707-1783) i Lagrange (metoda
Lagraneovih mnoilaca).
Cauchy je postavio koncept neogranienog silaznog "spusta" ka minimumu.
U oblasti numerikih metoda (Velika Britanija):
Dantzig je 1947. razvio metod optimizacije problema linearnog programiranja,
Bellman je razvio princip optimalnosti kod dinamikog programiranja,
Kuhn i Tucker su 1951. definisali uslove za egzistenciju reenja optimizacije.
1.2 METODE OPTIMIZACIJE U MAINSTVU
Slika 1.3
Metode uslovljenog nelinearnog programiranja
ZATO TOLIKO METODA: Jedinstven metodoloki postupak za optimizaciju konstrukcija ne postoji jer i
sami zadaci nemaju jednak matematiki model. Razliiti matematiki
zahtevi proistiu iz razliitih matematikih formulacija funkcija cilja i
funkcija ogranienja.
Metode u mainstvu optimalnog projektovanja konstrukcija, mogu se prokomentarisati:

Metoda diferencijalnog programiranja je klasina metoda analitike algebre kod koje se
diferenciranjem konveksnih funkcija cilja i funkcija ogranienja, dobija
ekstremum. Metode varijacionog rauna se koriste kod funkcija cilja
formulisanih u integralnom obliku. Metoda maksimuma se koristi kod
funkcija cilja (FC) formiranih u obliku diferencijalnih jednaina sa
ogranienjima u vidu nejednaina. Primenjuje se kod sinteze optimalnog
upravljanja.
Metode linearnog programiranja [18] se iroko koriste u planiranju i organizaciji proizvodnih sistema.
Poznata metoda linearnog programiranja je Simplex metoda [38], Koristi se
za reavanje zadataka optimalnog rasporeda (borbenih sredstava,
transportnog problema itd). Metode linearnog programiranja se mogu
primeniti u optimalnom projektovanju ako je mogua linearna aproksimacija
problema. To je onda linearno aproksimativno programiranje.
Metode nelinearnog programiranja [8] su osnovne metode za optimalno projektovanje konstrukcija u
tehnici jer su funkcije cilja i funkcije ogranienja uglavnom nelinearne
prirode. Sloenost ili prekidnost funkcija koje opisuju problem, zahteva
poboljanje numerike forme problema, pa se u tim sluajevima koriste
metode nelinearnog aproksimativnog programiranja.
KLASIFIKACIJA ZADATAKA OPTIMIZACIJE:
Zadaci sa i bez ogranienja.
Matematike metode: metode bezuslovne i metode uslovljene minimizacije.
1.3 MATEMATIKE OSNOVE OPTIMIZACIJE

FUNKCIJA CILJA: Cilj optimalnog projektovanja je funkcija nezavisnih parametara optimizacije zi:
FC(z) = F(z1 ,z 2 ,z3 ,,z n )
(1.3.1)
Rezultat optimizacije je ekstremna vrednost funkcije cilja:
FC( z ) FC( z )EXTR
(1.3.2)
Ekstremna vrednost funkcije cilja odredjuje specifine osobine projektovane konstrukcije, zbog ega se
definie optimalnom. Parametri optimizacije zi mogu biti razliite fizike i vremenske prirode.
FUNKCIJE OGRANIENJA Gj.
U matematikom smislu, mogu biti razliitog oblika:

polinoma, diferencijalnih i integralnih jednaina i mogu se uopteno definisati:
G j(z) = G j(z1,z 2 ,z3 ,,z n )
(1.3.3)
Funkcije ogranienja: Opte (metriki prostor) i posebne (fizike osobine).
Na osnovu ovako definisanih funkcija cilja i funkcija ogranienja, zadatak optimizacije u matematikom
smislu moe se definisati zahtevom nalaenja takvih vrednosti nezavisnih parametara zi (u n-dimenzionom
euklidskom prostoru Z), koje funkciji cilja FC, uz ogranienja Gj (j=1q), daju ekstremnu vrednost:
min FC( z ) , z Z , Z = z R n , G j(z) 0, (j = 1 - q)
MATEMATIKI USLOV: reivosti ovog zadatka je neprekidnost i diferencijabilnost funkcija, to se

u mainskim sistemima uglavnom obezbedjuje vezama, uslovima
sprezanja, kontinualnou prostiranja napona i deformacija kroz
kontinuum.
GLOBALNI OPTIMUM:
Taka (z ) Z , je optimalna ako je FC( z ) FC( z ) za svako z Z.

Ovako odredjena taka minimizacijom se naziva globalni optimum.
VIE EKSTREMUMA:
Sloene funkcije cilja konveksnog tipa, mogu da imaju vie ekstremuma.

Jedan ekstremum je najizraeniji i to je globalni, a ostali su lokalni z .
Funkcije cilja sa vie izraenih ekstremuma u matematikom
programiranju, nazivaju se multimodalnim funkcijama. Slika 1.4
interpretira neke od navedenih pojmova u 3D prostoru.
Slika 1.4 Geometrijska interpretacija funkcija cilja
INVERZIJA ZADATKA: U realizaciji optimizacije mogue je traiti minimume ili maksimume funkcije
cilja. Problem maksimizacije funkcije cilja FC1(z) u skupu Z, svodi se na
problem minimizacije funkcije FC2(z) posredstvom relacije:
FC2( z ) FC1( z )
(1.3.5)
USLOVE EGZISTENCIJE MINIMUMA definie Slater-ov uslov i Kuhn-Tucker-ova teorema [38].
1.4 ETAPE OPTIMALNOG PROJEKTOVANJA

Postupak optimizacije konstrukcija ima strategiju koja se moe sagledati sa slike 4.5. Prvo se opisno definie
optimizacioni zadatak (etapa 1: DEFINISANJE ZADATKA), ime se utvrdjuju nezavisni parametri i cilj
optimizacije sa realnim ogranienjima zadatka.
Naredna etapa je izbor kriterijuma optimizacije - formulacija karaktera funkcije cilja.
Kriterijumi optimizacije mogu biti: tehnike, ekonomske i tehno-ekonomske prirode.
Slika 1.5 Etape procesa optimizacije

KRITERIJUMI OPTIMIZACIJE: Mogu biti potpuno definisani. Nasuprot tome kod sloenih procesa,
kriterijumi mogu dati razliite ishode. Prema nainu vrednovanja, mogui su izbori sledeih kriterijuma:
Deterministiki kriterijumi,
Kriterijumi statistike verovatnoe i
Kriterijumi za uslove konfliktnih situacija.
RELATIVNI KRITERIJUMI OPTIMIZACIJE: Primena univerzalnih kriterijuma (najoptijih formulacija)

nije mogua zato to to usloava raunski aparat, uveava broj parametara i zahteva iznova verifikaciju
pouzdanosti matematikog modela. Iz tih razloga, kod kompleksnih tehnikih optimizacija, izbor funkcije
cilja nije strogo matematiki ve predstavlja kompromis mnotva uticajnih faktora proisteklih iz
matematikog modeliranja, eksperimentalnih rezultata i intuitivnih opaanja. Ovako formirani kriterijumi
optimalnosti su takozvani relativni kriterijumi optimalnosti. OPRAVDANOST: Sastavljanje kriterijuma
optimalnosti je besmisleno za sluaj postojanja dovoljno tanih matematikih modela.
Kod mnogih optimizacionih zadataka, ocena kvaliteta reenja se ne vri na osnovu samo jednog, ve vie
kriterijuma. Tako formirane funkcije cilja predstavljaju kompleks kriterijuma optimizacije parcijalnih
kriterijuma (ciljeva) optimalnosti. Tu sloenost je mogue vektorski definisati izrazom (4.4.1):
FC0 L FC1 , FC2 , FC3 , , FCm
(1.4.1)
U kompleksu kriterijuma, potrebno je definisati vanost pojedinanih kriterijuma to se realizuje uvodjenjem

teinskih koeficijenata j. Takva proizvoljna funkcija ima oblik:

( FC , )
j (1
j
FC j( z )
FC j( z ) EXTR
)2 ;
(1.4.2)
IZBOR METODE OPTIMIZACIJE: Zavisi (etapa 4) od prirode optimizacionog problema (deterministiki,

stohastiki, statiki, dinamiki), matematike formulacije zadatka (linearan, nelinearan, sa ili bez
ogranienja, sa ili bez izvoda), broja kriterijuma optimizacije (jednokriterijumski, viekriterijumski) i
pristupa (analitike, gde ima matematike funkcije cilja i eksperimentalne, gde nema matematike
formulacije funkcije cilja). Izbor metode se zavrava izborom softvera (algoritma).
REALIZACIJA OPTIMIZACIONE PROCEDURE (etapa 6: programska realizacija) je izvrni zadatak i
realizuje se raunarom kod najveeg broja optimizacionih zadataka. Kako matematiki algoritmi za
optimizaciju obavljaju uglavnom iterativne postupke, ova etapa zahteva brze hardverske platforme, visoku
numeriku tanost i kapacitet obrade.
KLASINE METODE DIFERENCIJALNOG

PROGRAMIRANJA
Zadaci bezuslovnih minimizacija
U tehnikom projektovanju koriste se metode bezuslovnih optimizacija kod zadataka gde nema funkcija
ogranienja. U sluajevima gde postoje ogranienja, mogue je primeniti ove metode uz obaveznu
interpretaciju reenja (grafiku, funkcionalnu, logiku) ime se ocenjuje kvalitet reenja. Takav pristup
oigledno ne vodi brzom reavanju, ali omoguuje lake kretanje kroz n-dimenzioni prostor nepoznatih.
Metode diferencijalnog programiranja zahtevaju da funkcije cilja budu neprekidne i diferencijabilne u oblasti
reenja. Koriste se kod zadataka sa malim brojem parametara i malom sloenou funkcija. U optem sluaju
se dobija sistem nelinearnih algebarskih jednaina koji se reava raunarom, nekom od numerikih i
aproksimativnih metoda.
Klasine metode diferencijalnog programiranja definiu potreban uslov traenja ekstremuma jednainama:
FC (z)
z i
0, i 1,2,3, , n
(2.5.1)
Karakter ekstremuma (minimum i maksimum) se ispituje proverom vrednosti (znaka) drugog izvoda za
nadjeno reenje iz uslova (2.5.1). Tamo gde je ispunjen uslov (2.5.2) radi se o minimumu, a gde je ispunjen
uslov (2.5.3) o maksimumu.
2FC( z)
zi2
2FC(z)
zi2
0, i = 1,2,3,, n ,
(2.5.2)
0, i = 1,2,3, , n
(2.5.3)
Metoda Lagraneovih mnoilaca

Metoda Lagrange-ovih mnoilaca se primenjuje na vie razliitih postupaka deterministikog i stohastikog
traenja minimuma. U oblasti diferencijalnog programiranja, ova metoda se moe upotrebiti za traenje
ekstremuma uz prisustvo j=1m funkcija ogranienja Gj:
G j(z) = G j(z1,z 2 ,z3 ,,z n ) 0,
(j = 1,2,3,, m)
(2.5.8)
Nalaenje potrebnih uslova pri kojima egzistira reenje, moe se utvrditi primenom koeficijenata
Lagrange-ovi mnoioci. Lagrange-ova funkcija ima oblik:
(2.5.9)
L( z ) FC( z ) j G j ( z )
j1
L( z )
Uslov egzistencije ekstremuma:
zi
(4.5.10)
Uslovi (2.5.8) i (2.5.10) obrazuju sistem od m+n jednaina iz koga se odredjuje z nepoznatih i m Lagrangeovih mnoilaca j, za koje imamo ekstremnu vrednost funkcije FC(z), tj. FC(z ) FC(z ) EXTR . Karakter
ekstremuma, odredjuju se na osnovu znaka drugog diferencijala Lagrange-ove funkcije:
2FC( z ) m
2G ( z )
j
zi z k i 1k 1 zi z k j1 zi z k
2 L( z )
n m
(2.5.11)
PRIMER:
Odrediti optimalnu geometriju cilindrinog rezervoara zapremine 10 m3, tako da se utroi minimalno materijala.
R
H
POSTAVKE ZADATKA: Povrina omotaa rezervoara je funkcija cilja optimizacije. Ova funkcija je
definisana sa dva parametra optimizacije, poluprenikom omotaa R i visinom
rezervoara H. Funkcije su neprekidne i diferencijabilne. Kako postoji jedno
ogranienje (zapremina rezervoara), problem ima tri nepoznate (R,H,), pa se
shodno tome moe koristiti analitika metoda diferenc. programiranja (LG).
Funkcija cilja (povrina rezervoara) i njeni izvodi po nepoznatim parametrima:
FC(z) FC(z1,z 2 ) FC(R ,H) P 2 R 2 2 R H

FC(R ,H)
R
FC( R ,H)
4 R 2 H,
2R
Funkcija ogranienja je zapremina:
V(R ,H) R 2 H,
G (R , H)
R
G(R ,H) R 2 H V R 2 H 10 0
2 R H,
G ( R ,H)
H
R2
POSTAVKA: Sada je mogue oformiti sistem jednaina za reavanje:
FC ( R ,H )
R
FC ( R ,H )
G ( R ,H )
R
G ( R ,H )
0, 4 R + 2 H 2 R H 0
0, 2 R R 2 0
H
G ( R ,H ) 0, R 2 H 10 0
H
Opta reenja zadatka optimalnosti mase cilindrinog rezervoara:
R=3
V
,
2
2
,
V
3
2
H=
V
V
3
METODE NELINEARNOG PROGRAMIRANJA

U inenjerskim zadacima projektovanja optimalnih mainskih sistema, koriste se dve grupe metoda
nelinearnog matematikog programiranja:
1. Metode traenja minimuma po strogim procedurama. To su deterministike metode.
2. Metode do ijih se reenja dolazi metodama sluajnog traenja (stohastike metode).
Druga podela po pristupu IZMENE PARAMETARA je:
1. Metode jednodimenzionog traenja gde se menja samo jedan parametar i za njegovu promenu
utvrdjuje vrednost funkcije cilja.
2. Procedure viedimenzionog traenja.
Jednodimenzioni zadaci minimizacija (skeniranja):

Kod formalnog jednodimenzionog pretraivanja hiper prostora (metode skeniranja), nezavisni parametri se
odreuju u dopustivoj oblasti zazb i mogu se diskretno menjati sa stalnom ili promenljivom duinom
koraka Hn. Vrednost funkcije cilja se odredjuje za diskretne vrednosti nezavisno promenljive. Izmedju dve
susedne vrednosti zK i zK+1, nepoznata je vrednost funkcije cilja. Izabrani korak promene nezavisnih
parametara Hn predstavlja interval neodredjenosti, a vrednost funkcije cilja poznata je samo na granicama
tog intervala. Broj taaka nezavisne promenljive n u dopustivom segmentu zazb moe biti vei ili manji
to zavisi od karaktera FC. Prema tome, interval neodredjenosti moe se definisati:
Hn 2
zb za
n 1
(2.6.1)
DFC
FC
m in
z
za
zb
Dz
Hn
OSOBINA: Uteda mainskog vremena rada raunara zahteva primenu veeg (krupnijeg) koraka - intervala
neodredjenosti Hn. Sa druge strane, veliki interval neodredjenosti umanjuje kvalitet nadjenog
ekstremuma, jer se on moe nai unutar ovog intervala. Prema tome, optimalan izbor intervala
neodredjenosti je:
H n h K MAX MIN
PROCEDURA:
(2.6.2)
Metoda jednodimenzionog traenja se zasniva na podeli dozvoljene oblasti nezavisne

promenljive (a,b) na n taaka (jednako udaljenih) i utvrdjivanju vrednosti funkcije cilja u
njima. Poredjenjem vrednosti FC u diskretnim takama, odredjuje se poloaj traenog
ekstremuma. Oigledno da ova metoda nema privilegovanih pravaca i smerova promene
nezavisne promenljive pa se, stoga, naziva metodom formalnog-pasivnog traenja.
U identifikovanoj oblasti reenja, smanjenjem koraka nalazi se bolje reenje. Na taj nain se interval
neodredjenosti znaajno smanjuje, to daje za praktine inenjerske konstrukcije kvalitetna reenja. Ovakav
postupak daje mogunost reavanja zadataka i sa veim brojem nezavisnih parametara.
Kod POSTUPNIH PROCEDURA MINIMIZACIJE, postupak izbora naredne vrednosti promenljive je
usaglaen sa rezultatime prethodne iteracije. Ove metode su mnogo efikasnije jer se u svakom koraku iterira
ka ekstremumu. Kod formalnih metoda to nije sluaj jer se njima pretrauje sav prostor i uporedjuju reenja.
Najpoznatije metode jednodimenzionog postupnog traenja su metoda polovljenja intervala neodredjenosti,
Fibonaci metoda, metoda zlatnog preseka i druge. Ove metode su obino u sastavu programskih paketa za
minimizaciju i koriste se kada pristup mnogodimenzionog traenja ne daje rezultate.
Mnogodimenzioni zadaci minimizacije bez ogranienja

Iako su kod praktinih zadataka gotovo uvek prisutna ogranienja, ove metode se mogu koristiti za analizu
oblasti reenja. Njihovo obeleje je uveana raunarska procedura, to u sluaju velikog broja nezavisnih
parametara dovodi do neuspeha nalaenja reenja. Kao i kod jednodimenzionih zadataka, mnogodimenzioni
zadaci se mogu realizovati metodama pasivnog traenja i metodama postupnog traenja.
10
METODA PASIVNOG TRAENJA odlikuje se podelom dopustive oblasti nezavisnih parametara na

jednake intervale neodredjenosti. Na ovaj nain, izgradjuje se mrea u n-dimenzionom euklidskom
prostoru i u vornim takama izraunava vrednost funkcije cilja FC. Slika 2.6 ilustruje dvodimenzioni
prostor, podeljen intervalima neodredjenosti na podoblasti.
Z2
Oblast pretraìvanja
(odredjivanje FC u ~vorovima mreè)
Z 2=1
Z1
Z 1 =1
Interval neodredjenosti
Slika 2.6 Mrea taaka dvodimenzionog prostora u kojima se odredjuje FC(z)

NORMIRANJE: Uslov stabilne procedure se obezbedjuje normiranjem. To je deljenje nezavisnih
parametara zi sopstvenim intervalom promene vrednosti a-b, ime se prelazi na normirane vrednosti z :
zi
zi a i
,
bi a i
(i 1,2,3,...)
(2.6.3)
Primer
METODA PASIVNOG TRAENJA U MINIMIZACIJI MASE NOSAA
Posmatrajmo kutijasti nosa duine L, izradjen od debelih limova stabilne geometrije preseka od lokalnih
nestabilnosti, slika 2.7. Nosa je optereen na slobodnom kraju silama F H i FV. Debljina zida je fiksna,
konstantna. Potrebno je nai optimalnu geometriju preseka BxH, tako da je masa nosaa minimalna. Dat je
materijal (elik), raspon L, sile FH i FV i dozvoljeni ugib nosaa f0.
L
Slika 2.7 Kuijasti nosa traene optimalne geometrije BxH
Izbor metode, nezavisnih parametara i odredjivanje funkcije cilja

Zadatak se moe reiti numeriki, analizom moguih kombinacija nezavisnih parametara preseka, kada je
njihov broj konaan. Postupak se onda svodi na primenu metoda pasivnog viedimenzionog traenja,
pretraivanjem ograniene oblasti reenja brzim raunarima. Prednost ove metode je u analizi tanog modela
(bez aproksimacija) i jednostavnosti modela traenja. Sa druge strane, potencijalan broj kombinacija
diskretne geometrije moe biti prihvatljiv za raunar. Za funkciju cilja je izabrana minimalna masa glavnog
nosaa ime se problem svodi na traenje minimalne zapremine. Priblina zapreminu sanduastog nosaa
funkcija cilja:
FC(B,H) A(B,H) L 2 (B H) d
11
(2.6.4)
Funkcija ogranienja najveih statikih napona u preseku G1.

Funkcija ogranienja je izvedena sa aproksimacijom da drugi naponi nisu dominantni (normalni i tangentni
naponi u avu zavarenog spoja). Najvei totalni napon u korenu kutijastog nosaa rezultat je sloenog
naprezanja od savijanja i transferzalnih sila. Normalni naponi xi, yi potiu od naprezanja na savijanje.
Smiui naponi sH i sV potiu od transverzalnih - smicajnih sila. Funkcija ogranienja G1=U1 najveeg
uporednog napona izraunava se primenom hipoteze Huber-Misses-Hencky (1904-1924) za ravanski
problem, relacija (4.6.5a). Sredjenu funkciju ogranienja pokazuje (4.6.5b):
ui ( xi yi ) 2 3 ( t s ) 2
(2.6.5a)
(2.6.5b)
2
2 2
2
FV L H FH L B
F
F
V
H

G1

3
doz
AS
ASH
2
I yi
2
I xi
V
Realizacija zadatka optimizacije:

Poetne vrednosti parametara optimizacije H(0), B(0), oko kojih e bit formirana oblast pretraivanja (HminHmax, Bmin-Bmax) se odredjuju iz preporuenih vrednosti geometrije preseka nosaa, na bazi potrebnih
momenata inercije odredjenih iz spoljanjih uticaja. Poetne vrednosti nepoznatih optimalnih parametara su:
3 Ix
,
2d y
B(0)
3 Iy y
5 Ix x
3 Ix
2d y
(4.6.13)
max
H ( 0)
m ax
Ovako definisana poetna geometrija, zahteva proirenje na oblast pretraivanja, do iskustveno ekstremnih
granica u kojima moe reenje da egzistira HMAX, HMIN, BMAX, BMIN. Oblast promene visina i irina
nosaa su izabrane u slobodnim granicama (HMAX-HMIN) = 50 cm, (BMAX-BMIN) = 50 cm. Korak promene
irine i visine nosaa, B i H, DH=DB=0.5 cm, daje dovoljnu gustinu potencijalnih reenja. Potencijalan broj
osnovnih parametara preseka nosaa (n1n2) i ukupan broj moguih kombinacija N:
n1 = (HMAX - HMIN )/ DH + 1 = (50)/0.5+1=101
n2 = (BMAX - BMIN )/ DB + 1 = (50)/0.5+1=101
N n1 n 2 101 101 10201.
(2.6.15)
12
Algoritam programa za optimizaciju, dat je u Teoriji projektovanja konstrukcija raunarom, autora

M.Jovanovia. Program je izvodljiv na PC-ju i zahteva 50 (kbyte) operativne memorije.
Rezultate optimizacija pokazuje tabela T.2. Pored dobijenih geometrijskih karakteristika preseka H, B, data
je i povrina preseka A, - koeficijent rezervi naponskog iskorienja preseka, odgovarajui naponi 1, 4 u
takama 1 i 4, i vrednost funkcije cilja.
Nosivost FV`=26 kN, FH =26 kN, Raspon L=1.0 m, lim d =10 mm, 0561,
Dozvoljeni naponi za 0561 doz= 24 kN/cm2, SAVA= 17 kN/cm2
H
(mm)
150.
(mm)
150.
(mm)
10.
d1
(mm)
10.
(cm2)
56.
(%)
0.9
1
(kN/cm2)
14.5
4
(kN/cm2)
14.5
f0=2 mm.
FC
(cm3)
5600
DR MIOMIR JOVANOVI OPTIMIZACIJA (AUTORIZOVANA PREDAVANJA)
Predavanje - 11
GRADIJENTNE METODE
Najoptija ideja postupka za minimizaciju nelinearne funkcije cilja zasniva se na daljem
kretanju ka ekstremumu, shodno osobinama funkcije cilja iz prethodnog stanja (take).
Te osobine su vrednosti funkcije cilja FC i nezavisni parametri zi. Poredjenje vrednosti
funkcije cilja u prethodnoj i trenutnoj taki omoguuje izbor pravca dalje promene
nezavisnih parametara. Na bazi ovog generalnog pristupa razvijene su brojne metode za
minimizaciju. Najoptija podela klasifikuje sve metode u dve grupe:
A. METODE BEZUSLOVNE MINIMIZACIJE SA TRAENJEM IZVODA (GRADIJENTA)
Metoda najbreg sputanja na bazi linearne aproksimacije funkcije FC (Cauchy,

Curry, Goldstein, Poljak, Kaoo, A) 38.
Newton-ova i modifikovana Newton-ova metoda na bazi kvadratne
aproksimacije (Poljak, Goldstein, Ritter, Riter & Mc Cormick ) 38.
Metode konjugovanih gradijenata: (Flecher & Reeves, Pilak & Ribiere,
Poljak,Wolfe)38.
Metode promenjive metrike (Davidon, Fletcher & Powell, Barns i drugi ) 38.
B. METODE BEZUSLOVNE MINIMIZACIJE BEZ TRAENJA IZVODA

(Primenjuje se za nalaenje minimuma funkcija nepogodnih za diferenciranje.)
Metoda lokalnih varijacija (, Petrov & e ).
Powell-Zangwill-ova metoda (Powell, Zangwill ).
MATIKE OSNOVE
Prvi parametar - Parametar pravca:
Zadravajui se na gradijentnim metodama, moe se pokazati razvijanjem u
Tayler-ov red, da je navea vrednost funkcije cilja u pravcu gradijenta. Zato se
nezavisno-promenljive menjaju u pravcu n(k) (3.6.16b), koji se odredjuje
izraunavanjem gradijenta funkcije cilja FC u taki z(k):
n FC
G (k ) grad(FC) FC
e0i
z
i 1 i
grad(FC)
n (k )
grad(FC)
(3.6.16a)
(3.6.16b)
4. OPTIMIZACIJA
Slika 1.
Geometrijska interpretacija gradijenta G
U ovoj jednaini, sa e 0i su oznaeni jedinini vektori u koordinatnim

pravcima. Osobina gradijenta je da ima pravac ka maksimalnoj vrednosti posmatrane
funkcije. Zato se kretanjem u pravcu gradijenta najbre dolazi do ekstremuma funkcije
cilja FC. Geometrijska interpretacija je data na slici 1.
Drugi parametar kojim se definie traenje ekstremuma je korak (k). Dovoljno
malim korakom se vrlo tano moe prii ekstremumu, ali to uslovljava duge raunske
procedure. Vee vrednosti koraka promene (k) smanjuju tanost a esto dovode do
beskrajnog iteriranja u zoni ekstremuma. To se u dvodimenzionom koordinatnom
sistemu moe grafiki interpretirati povrinom funkcije cilja FC1, prikazanom
posredstvom izolinija (FC(z)=const.), slika 2.
Najpovoljnije kretanje ka ekstremnim vrednostima se postie promenljivim
korakom koji je proporcionalan promeni funkcije cilja FC. Kada se koristi konstantan
korak, vrednost promene nezavisnog parametra z(k) u taki k se odredjuje:
(4.6.17)
FCz ( k )

zi( k ) cos G zi(0)
zi( k )
FCz ( k )
i 1 zi ( k )
n
i = 1 n
U praktinim traenjima ekstremuma, raunski model obino ne zadovoljava

teorijski definisan uslov za zaustavljanje procedure traenja (3.6.18). Zato se uvodi
tolerancija promene gradijenta u dvema uzastopnim iteracijama traenja o (3.6.19).
1 U n-dimenzionom euklidskom prostoru, povrina funkcije cilja se naziva "hiper" povrina.
FC(zi )
zi
i 1
0,
FC( zi )
zi
i = 1 - n
(3.6.18)
(3.6.19)
Paralelno sa ovim kriterijumom, postavljaju se i drugi kriterijumi kao kriterijum

promene funkcije cilja u uzastopnim iteracijama 1 (3.6.20) ili grupi iteracija. Time se
pouzdano zaustavlja iteriranje koje ne daje promenu funkcije cilja FC.
FCzi(k 1) FCzi(k ) 1
(3.6.20)
Slika 2. Iterativno nalaenje optimuma
Kod inenjerskih konstrukcija, poznatog i prouavanog tipa, unapred je sigurno

postojanje optimuma. Kod nekih novih modela, manje izuenih i matematiki sloenih,
potrebno je proveriti egzistenciju ekstremuma. U tu svrhu se obino koristi provera uslova Khun-Tucker-a, kojim se utvrdjuje egzistencija sedlaste take, odnosno, dokazuje konvergencija reenja. Prednost gradijentnih metoda je u njihovoj jednostavnosti
i mogunosti minimizacije razliitih klasa funkcija cilja. Kako se odlikuju sporom konvergencijom, za njih su razvijene metode za ubrzanje procedure. Kombinacijom sa drugim metodama za traenje oblasti reenja, ove metode omoguavaju nalaenje kvalitetnih minimuma u pravcu antigradijenta2.
Konjugovani gradijentni metod

Konjugovani gradijentni metod postavili su R. Fletcher i C. M. Reeves 1964.
Njihovom metodom se odredjuje pravac traenja (s) linearnom aproksimacijom FC(z). Vrednost antigradijenta definie pravac i smer iterativne promene funkcije cilja minimizacije FC. Korekcija pravca se vri na osnovu trenutne i prethodne vrednosti
2 Antigradijent se karakterie istim pravcem a suprotnim smerom od smera gradijenta i vodi ka minimumu
funkcije za koju je izraunat gradijent. Termin antigradijent se koristi kod minimizacionih procedura.
4. OPTIMIZACIJA
gradijenta funkcije cilja FC, odredjivanjem teinskog faktora korekcije pravca k.

Gradijent funkcije cilja u polaznoj taki z(0) je:
(0)
s
FC 0
z
(3.6.21)
(1)
s FC 1 1 s (0)
z
(3.6.22)
T FC 1 FC 1
z
z
1
T
FC 0 FC 0
z
z
(3.6.23)
Gradijent funkcije cilja u novoj taki z(1) je:
1 je skalarna vrednost teinskog faktora promene pravca i on se izraunava:
Procedura se zavrava kada je ispunjen uslov:

s k < .
(3.6.24)
PROGRAM GRAD
Glavni program GRAD 8, aktivira rad celog algoritma. U okviru njega se definiu poetne nule
zi(0), broj nezavisnih parametara N i nain praenja toka minimizacije (IPRINT=1 ceo tok
minimizacije, IPRINT=2 samo rezultati). Potprogram MINI definie Flecher-Reevs-ov algoritam
minimizacije. Potprogram odredjuje teinske faktore promene (konjugacije) pravca. Ovim
potprogramom se kontrolie tok minimizacije i daju izvetaji o situaciji zadatka u realizaciji.
Potprogram CONVRG kontrolie stanje konvergencije i utvrdjuje promene funkcije cilja na kraju
svakog iterativnog koraka. Potprogram SEARCH upotrebljen je za bezdimenziono traenje
metodom zlatnog preseka. Potprogram FUN slui za definisanje funkcije cilja FC(zi).
Potprogram DER slui za definisanje analitikih izraza izvoda funkcije cilja Gi=dFC/dzi.
PRIMER:
Data je funkcija cilja C. F. Wood-a, WESTINGHOUSE RESEARCH LABORATORY
(COLVILLE, IBM N. Y. Sci. Center Rept. 320-2949, June, 1968.):
FC =100.z(2) - z(1)z(1)2 + 1. - z(1)2 + 90.z(4) - z(3)z(3)2 + 1.-z(3)2+

+ 10.1z(2)-1.2 + 10.1z(4) - 1.2 + 19.8z(2) - 1.z(4) - 1.
Polazna taka: Z(1)o=-3. Z(2)o=-1. Z(3)o=-3. Z(4)=-1. FZ(o)=19.192
REZULTAT:
Vreme prorauna:
T= 56 sec,
Raunar: PC 386 DX-40 MHz,

Nadjen minimum funkcije:
Taan minimum funkcije:
Optimalne vrednosti parametara:

Z(1)= 1.0000260
Broj iteracija: N= 281

FC=0.26902E-08,
FC = 0.0000000
Tane vrednosti parametara:

z(1)= 1.0000000
Z(2)= 1.0000520
Z(3)= 0.9999724
Z(4)= 0.9999447
Slika C1.1
z(2)= 1.0000000
z(3)= 1.0000000
z(4)= 1.0000000
Globalni koncept programa GRAD
C LISTING PROGRAMA ZA BEZUSLOVNU MINIMIZACIJU FUNKCIJE CILJA

C primenom konjugovanog gradijentnog metoda 8
C Autori: R. FLETCHER - C. M. REEVES-a, COMPUTER J., 7:149(1964)
C PROGRAM GRAD - gradijentni metod instaliran 1991.
PROGRAM GRAD
COMMON /ONE/ X(10),Y(10),S(10),FX,FY
COMMON /THREE/ N,NFUNCT,NDRV,ITER,INDIC,IPRINT
C Funkcija F(Z) data u potprogramu FUN.FOR a njeni izvodi u potprogramu DER.FOR.
C Poetne vrednosti X(1-N):
X(1)= -3.
X(2)= -1.
X(3)= -3.
X(4)= -1.
N=4
NFUNCT=0
NDRV=0
INDIC=1
IPRINT=1
CALL MINI
STOP
END
C
SUBROUTINE FUN(Z,FZ)
DIMENSION Z(10)
C Testiranje izvreno na funkciji C. F. Wood, Westinghouse Research Laboratory
C (Colville, IBM N. Y. Sci. Center Rept. 320-2949, June, 1968.).
FZ=100.0(Z(2)-Z(1)Z(1))2.+(1.-Z(1))2.+
A
90.0(Z(4)-Z(3)Z(3))2.+(1.-Z(3))2.+
B
10.1(Z(2)-1.)2.+ 10.1(Z(4)-1.)2.+
C
19.8(Z(2)-1.)(Z(4)-1.)
NFUNCT=NFUNCT+1
RETURN
END
C
4. OPTIMIZACIJA
SUBROUTINE DER(Z,GZ)
C Potprogram izvoda funkcije FZ, koji su oznaeni sa GZ.
C Testiranje izvreno na primeru M. J. D. Powell, Computer J., 5:147 (1962).
DIMENSION Z(10),GZ(10),TM(10)
TM(1)= Z(2)-Z(1)Z(1)
TM(2)= 1.-Z(1)
TM(3)= Z(4)-Z(3)Z(3)
TM(4)= 1.-Z(3)
TM(5)= Z(2)-1.
TM(6)= Z(4)-1.
GZ(1)=-400.Z(1)TM(1)-2.TM(2)
GZ(2)= 200.TM(1)+20.2TM(5)+19.8TM(6)
GZ(3)=-360.Z(3)TM(3)-2.TM(4)
GZ(4)= 180.TM(3)+20.2TM(6)+19.8TM(5)
NDRV=NDRV+4
RETURN
END
C
SUBROUTINE CONVRG(GY,IPASS)
DIMENSION GY(10)
XTOL=0.00001
FTOL=0.00001
GTOL=0.0001
C Kontrola vrednosti funkcije.
IF(ABS(FX).LE.FTOL) GO TO 10
IF(ABS((FX-FY)/FX).GT.FTOL) GO TO 60
GO TO 20
10
IF(ABS(FX-FY).GT.FTOL) GO TO 60
C Kontrola probne take.
20
DO 40 I=1,N
IF(ABS(X(I)).LE.XTOL) GO TO 30
IF(ABS((X(I)-Y(I))/X(I)).GT.XTOL) GO TO 60
GO TO 40
30
IF(ABS(X(I)-Y(I)).GT.XTOL) GO TO 60
40
CONTINUE
C Kontrola gradijenta.
DO 50 I=1,N
50
IF(ABS(GY(I)).GT.GTOL) GO TO 60
C Svi kriterijumi konvergencije su zadovoljeni.
IPASS=1
RETURN
C Konvergencija nije ostvarena.
60
IPASS=2
RETURN
END
C
SUBROUTINE MINI
C Fletcher-Reeves, Metod konjugovanih pravaca, glava 3.3-2, literatura 8
COMMON /TWO/ H(10,10),DELX(10),DELG(10),GX(10)
ITER=0
IRESET=N+1
INDEX=IRESET
C Vrednovanje polazne take.

CALL FUN(X,FX)
CALL DER(X,GX)
WRITE(,2000) ITER,NFUNCT,NDRV,FX,(X(I),I=1,N)
C Izraunavanje norme kvadrata gradijenta.
10
SQNOR1=0.
DO 20 I=1,N
20
SQNOR1=SQNOR1+GX(I)GX(I)
IF(INDEX.NE.IRESET) GO TO 50
C Podeavanje pravca traènja prema negativnom gradijentu.
30
IF(IPRINT.EQ.1) WRITE(,2100)
2100
FORMAT(' POTPROGRAM MINI: KORAK GRADIJENTA')
INDEX=0
DO 40 I=1,N
40
S(I)=-GX(I)
GO TO 70
C Podeavanje pravca traenja korienjem norme kvadrata.
50
DO 60 I=1,N
60
S(I)=-GX(I)+S(I)SQNOR1/SQNOR2
C Nalaenje sledee take.
70
CALL SEARCH
C Provera da li je traenje bilo uspeno, ako nije prei na novi gradijent.
IF(FY.GE.FX) GO TO 30
CALL DER(Y,GX)
INDEX=INDEX+1
ITER=ITER+1
CALL CONVRG(GX,IPASS)
IF(IPASS.EQ.1) GO TO 90
C Kriterijum konvergencije nije zadovoljen, traenje se nastavlja.
IF(IPRINT.EQ.1) WRITE(,2000) ITER,NFUNCT,NDRV,FY,(Y(I),I=1,N)
C Sauvati informacije za narednu etapu.
DO 80 I=1,N
DELX(I)=Y(I)-X(I)
80
X(I)=Y(I)
FX=FY
SQNOR2=SQNOR1
GO TO 10
C Kriterijum konvergencije zadovoljen.
90
WRITE(,2000) ITER,NFUNCT,NDRV,FY,(Y(I),I=1,N)
2000
FORMAT(1X,3I7,E16.8,(5E16.8))
RETURN
END
C
SUBROUTINE SEARCH
C Jednodimenziono traenje metodom zlatnog preseka, ver. 2, mod. 4.
COMMON /TWO/ H(10,10),DELX(10),DELG(10),GX(10)
DIMENSION Z(10),W(10),P(10),R(10),DIFF(10),SS(10)
DATA F1/0.618033989/
C P=najstarija od zadnje tri take.
C Z=srednja taka.
C W=tekua taka.
NTRIES=0
NTOL=0
C TOL=norma kvadrata vektora W-Z potrebna za postizanje konvergencije.
TOL=0.000001
NTIMES=0
C Koristiti parametar INDIC za odredjivanje razmere duine vektora traenja.
C INDIC=2 nema razmere, zdrati duinu datu potprogramom MINI.
4. OPTIMIZACIJA
C INDIC=1 skratiti korak ako je duina prethodnog koraka bila manja od duine
C trenutnog vektora traenja.
C INDIC=sve osim 1 i 2 je skalirano po duini zadnjeg koraka.
IF(INDIC.EQ.2.OR.ITER.EQ.0) GO TO 4
C Normalizacije duine vektora traenja korienjem prethodnog koraka.
DXNORM=0.
SNORM=0.
DO 2 I=1,N
DXNORM=DXNORM+DELX(I)DELX(I)
2
SNORM=SNORM+S(I)S(I)
IF(INDIC.EQ.1.AND.DXNORM.GE.SNORM) GO TO 4
DXNORM=SQRT(SNORM)
SNORM=SQRT(SNORM)
RATIO=DXNORM/SNORM
DO 3 I=1,N
3
SS(I)=S(I)RATIO
GO TO 10
C Zadrati integritet vektora formiranjem identinog vektora i sa njim raditi.
4
DO 5 I=1,N
5
SS(I)=S(I)
COblast minimuma u S pravcu.
C Zadrati korak prema originalnoj taki.
10
DO 20 I=1,N
Z(I)=X(I)
20
W(I)=X(I)+SS(I)
FZ=FX
NTIMES=NTIMES+1
CALL FUN(W,FW)
IF(FW-FZ) 30,70,50
C Nastaviti traenje u istom pravcu.
30
DO 40 I=1,N
P(I)=Z(I)
Z(I)=W(I)
SS(I)=2.SS(I)
40
W(I)=W(I)+SS(I)
FP=FZ
FZ=FW
NTIMES=NTIMES+1
CALL FUN(W,FW)
IF(FW-FZ) 30,70,120
C FW.GT.FZ, odllui da li je suprotan pravac traenja.
50
IF(NTIMES.NE.1) GO TO 120
C Suprotan pravac traenja.
DO 60 I=1,N
SS(I)=-SS(I)
60
P(I)=W(I)
FP=FW
GO TO 10
C FZ=FW, kontrola srednje take.
70
DO 80 I=1,N
80
R(I)=(Z(I)+W(I))/2.
NTIMES=NTIMES+1
CALL FUN(R,FR)
MIN=1
IF(FR-FZ) 140,300,90
90
IF(NTIMES.NE.2) GO TO 110
C Suprotan pravac traenja.
DO 100 I=1,N
SS(I)=-SS(I)

100
P(I)=R(I)
FP=FR
GO TO 10
C R i P u oblast Z i MINIMUM.
110
DO 115 I=1,N
W(I)=R(I)
R(I)=Z(I)
115
Z(I)=P(I)
MIN=1
FW=FR
FR=FZ
FZ=FP
GO TO 140
C P i W u oblasti Z i MINIMUM.
120
DO 130 I=1,N
R(I)=Z(I)
130
Z(I)=P(I)
MIN=1
FR=FZ
FZ=FP
CZlatan presek Z i W oblasti minimuma.
140
WZNORM=0.
DO 145 I=1,N
DIFF(I)=W(I)-Z(I)
145
WZNORM=WZNORM+DIFF(I)DIFF(I)
IF(WZNORM.LT.TOL) GO TO 290
146
DO 150 I=1,N
SECT=F1DIFF(I)
P(I)=Z(I)+SECT
150
R(I)=W(I)-SECT
CALL FUN(P,FP)
CALL FUN(R,FR)
160
IF(FR-FP) 170,230,200
C Zamena W sa P i P sa R.
170
WZNORM=0.
DO 180 I=1,N
W(I)=P(I)
P(I)=R(I)
DIFF(I)=W(I)-Z(I)
180
R(I)=W(I)-F1DIFF(I)
FW=FP
FP=FR
CALL FUN(R,FR)
GO TO 160
C Zamena Z sa R i R sa P.
200
WZNORM=0.
DO 210 I=1,N
Z(I)=R(I)
R(I)=P(I)
DIFF(I)=W(I)-Z(I)
210
P(I)=Z(I)+F1DIFF(I)
FZ=FR
FR=FP
CALL FUN(P,FP)
GO TO 160
10
4. OPTIMIZACIJA
C FP=FR, kontrola srednje take.

230
DO 240 I=1,N
240
Y(I)=(P(I)+R(I))/2.
CALL FUN(Y,FY)
IF(FY-FP)250,340,270
C P i R u oblasti minimuma (Y je ogranieno).
250
DO 260 I=1,N
Z(I)=R(I)
W(I)=P(I)
260
R(I)=Y(I)
FZ=FR
FW=FP
FR=FY
MIN=1
GO TO 140
C Nalaze se dva minimuma izmedju Z I W, neogranien skok u intervalu Y i W (ukljuujui P).
270
DO 280 I=1,N
280
Z(I)=Y(I)
FZ=FY
MIN=2
GO TO 140
C Oblasti minimuma su dovoljno male.
290
GO TO (300,320),MIN
C R je taka u oblasti.
300
DO 310 I=1,N
310
Y(I)=R(I)
FY=FR
GO TO 340
C P je taka unutar oblasti.
320
DO 330 I=1,N
330
Y(I)=P(I)
FY=FP
340
CONTINUE
DO 345 I=1,N
345
IF(X(I).NE.Y(I)) GO TO 346
GO TO 350
346
IF(FY.GE.FX) GO TO 370
IF(IPRINT.NE.1) RETURN
IF(NTOL.NE.0) WRITE(,3000) NTOL
IF(NTRIES.NE.0) WRITE(,3100)
3000
FORMAT(1X,'PP.SEARCH: TOLERANCIJA REDUKOVANA',I1,' PUTA')
3100
FORMAT(1X,'PP.SEARCH: DRUGI POKUSAJ')
RETURN
C Sadanji nivo tolerancije ne omoguava nalaenje bolje ulazne take.
C Tolerancija se redukuje faktorom 100.
350
IF(NTOL.EQ.5) GO TO 360
NTOL=NTOL+1
TOL=TOL/100.
GO TO 146
C [tampa poruka.
360
IF(IPRINT.NE.1) GO TO 376
IF(NTRIES.NE.0) GO TO 375
WRITE(,2000) TOL
2000
FORMAT(1X,'PP.SEARCH: TOLERANCIJA BICE REDUKOVANA 5 PUTA',
A
1X,' TEKUCA VREDNOST',E15.8,'.',/,1X,' BOLJA TACKA OD ULAZNE NE MOZE BITI
B
NADJENA NA OVOM NIVOU TOLER. ',/,1X,' POLAZNA TACKA BICE VRACENA.')
GO TO 376
CFY.GT.FX, nalaenje oblasti iskljuenjem vrednosti Y.
370
IF(NTRIES.EQ.0) GO TO 380

11
IF(NTOL.LT.5) GO TO 350
WRITE(,2100)
WRITE(,3000) NTOL
2100
FORMAT(1X,'PP.SEARCH: PRONADJENA TACKA JE TAKVA DA JE FY ',
A
1X,' VECA OD FX.',/,1X,' U SLEDECEM POKUSAJU TRAZENJA',
B
1X,' TACKE FUNKCIJE',/,1X,'VREDNOVATI MANJE OD FX',1X,' NEDOVOLJNOG.')
376
IF(S(I).NE.-GX(I).OR.(FY.LT.FX)) RETURN
WRITE(,2200)
2200
FORMAT('PP. SEARCH: TRAZENJE NEUSPESNO SA KORAKOM GRADIJENTA.',
A
1X,' POSAO PREKINUT.')
WRITE(,2300) ITER,NFUNCT,NDRV,FY,(Y(I),I=1,N)
2300
FORMAT(1X,3I7,E16.8,(5E16.8))
STOP
C Traenje oblasti u okolini X a sa suprotne strane od Y.
380
NTRIES=1
DO 390 I=1,N
Z(I)=X(I)
SS(I)=(X(I)-Y(I))/20.
390
W(I)=X(I)+SS(I)
FZ=FX
375
CALL FUN(W,FW)
IF(FW-FZ) 30,400,450
C FZ=FW, kontrola srednje take.
400
DO 410 I=1,N
410
P(I)=(Z(I)+W(I))/2.
CALL FUN(P,FP)
IF(FP-FZ) 420,320,430
C FZ.GT.FP i FW.GT.FP. W i Z prema oblasti.
420
MIN=2
GO TO 140
C FP.GT.FZ, P u oblasti minimuma izmedju P i Y.
430
DO 440 I=1,N
440
W(I)=P(I)
FW=FP
C FW.GT.FZ, W u oblasti minimuma izmedju W i Y.
C Kontrola srednje take Y i W.
450
DO 460 I=1,N
Z(I)=Y(I)
460
P(I)=(Z(I)+W(I))/2.
FZ=FY
470
CALL FUN(P,FP)
IF(FP.LE.FZ) GO TO 490
C Ponovni pokuaj.
DO 480 I=1,N
Z(I)=P(I)
480
P(I)=(W(I)+Z(I))/2.
FZ=FP
GO TO 470
C P je po vrednosti razliito od Y.
C Kontrola da li P i W formiraju oblast.
490
DO 500 I=1,N
500
R(I)=(P(I)+W(I))/2.
CALL FUN(R,FR)
IF(FR.GE.FW) GO TO 560
IF(FR.GE.FP) GO TO 520
C P i W formiraju oblast.
505
DO 510 I=1,N
510
Z(I)=P(I)
FZ=FP
MIN=1
GO TO 140
C FR.LT.FW, FR.GE.FP, odatle trai vrednost ogranienu sa P i Z.
12
4. OPTIMIZACIJA
520
DO 530 I=1,N
R(I)=P(I)
530
P(I)=(P(I)+Z(I))/2.
FR=FP
540
CALL FUN(P,FP)
IF(FP.LE.FZ) GO TO 490
C FP.GT.FZ. Z je iste vrednosti sa Y.
DO 550 I=1,N
Z(I)=P(I)
550
P(I)=(R(I)+Z(I))/2.
FZ=FP
GO TO 540
560
IF(FR.LT.FP) GO TO 505
C FR.GE.FP, R i W formiraju oblast.
DO 570 I=1,N
570
Z(I)=R(I)
FZ=FR
GO TO 146
END
METODA SENZITIVNOSTI
Analiza senzitivnosti izraunava odnos promene kvantiteta strukturnih odgovora u odnosu na
promenu nezavisno promenljivih dizajna. Koeficijent senzitivnosti je definisan kao odnos promene pojedinih kvantiteta odgovora r u odnosu na promenu dizajn promjenljivih X. Ovi koeficijenti su reeni za pojedini dizajn koji je karakterisan vektorom dizajn promjenljivih X0 dajui:
ij
rj
x i
X0
gde i predstavlja i-tu promenljivu dizajna, za j-ti odgovor
Sl.4
Koeficijent senzitivnosti grafika interpretacija
Senzitivnosti se raunaju za sve odgovore (TIP 1,TIP 2 i TIP 3) koji se koriste za definisanje
funkcije cilja i zadranih ogranienja.

13
TIP1 Odgovori koji se dobijaju direktno iz softvera masa, pomeranja vornih taaka,
naponi elemenata itd.
TIP2 rj2 = f(X, C, R1, P, R2, XYZ) gde X, C, R1, P, R2, XYZ predstavlja vektore i
promenljive dizajna, konstante, TIP1 odgovore, svojstva dizajna, TIP2 odgovore i
poloaje vornih taaka respektivno.
TIP3 rj3 = f(X, C, R1, P, R2, XYZ, string). Dobijanje ove vrste odgovora moe biti
izvedeno nezavisno od softverskog paketa. TIP3 omoguava generalan put za
sintezu odgovornih kvantiteta koji mogu upravljati dizajnom.
Prvi izvod funkcije se moe definisati kao:
y'
f x x f x
x
Prenesimo to na na sluaj:
f x x f x y ' x
rj X 0 x 1 rj X 0
tj.
rj
x 1
X0
x 1
Ova jednaina predstavlja odgovore koji zavise od svojstava koja su linearne funkcije od dizajn promjenljivih. Ona ustvari prestavlja aproksimaciju promene u odgovorima tokom promene u dizajn promenljivoj. Aproksimacija za odgovore koji zavise od svojstava koji su nelinearne funkcije promjenljivih dizajna, moe biti precizno odreena sledeom relacijom.
rj X 0 x 1 rj X 0
K
rj
p K
PK X 0 x i PK X 0
PREDAVANJE-12
Optimalno projektovanje u mainstvu
Metode traenja fleksibilnim poliedrima

Metoda Nelder-Mead (1964.), poznata kao metoda fleksibilnih poliedara, (savitljivih, gipkih poliedara) pokazala se
efektivnom na zadacima bezuslovnih minimizacija, zbog dobre primenljivosti za raunar. Zasniva se na formiranju
lanca poliedara promenljivog pravca u smeru ekstremuma funkcije cilja FC(z). Ideja se moe sagledati na slici,
ispitivanjem dvodimenzionalnog prostora ravanskog problema:
Slika 4.13 Osnovni poliedar i fleksibilni poliedar

Polazne vrednosti promenljivih se proizvoljno usvajaju (z 1, z2, n=2). Poloaj take 2 i 3 odredjuje se na podjednakom
rastojanju od take 1 tako da je formiran jednakostranian trougao, zadate stranice t. Na ovaj nain je formiran osnovni
poliedar sa 3 vora a kod n-dimenzionog problema, broj vorova poliedra je (n+1). Na osnovu ove tri take, formiran je
trougao (sa temenima 1-2-3), koji u optem sluaju n-dimenzionog problema je poliedar.
Za kretanje ka ekstremumu formiraju se jo dve take: teite trougla T (opteg indeksa n+2) i preslikana taka B
(opteg indeksa n+3). Taka B dobija se preslikavanjem jednog od vorova poliedra (A=1, 2, 3) kroz njegovo teite T.
Izbor vora iz koga se vri preslikavanje nije sluajan i zavisi od vrednosti funkcije cilja u vorovima poliedra
FC(1), FC(2), ... , FC(n+1). Izbor transformacije preslikavanja je takav da novodobijena taka B (u optem sluaju
indeksa n+3) daje manju vrednost funkciji cilja FC(n+3) od vrednosti funkcija FC u takama prethodnog poliedra.
Realizacija algoritma zahteva definisanje kriterijuma po kome se nalazi pravac preslikavanja. Taj kriterijum je
uspostavljen na osnovu vrednosti funkcije cilja FC u (n+1) osnovnih taaka poliedra. Naime, ako se indeksom k oznai
broj iteracije (simpleksa), tada se najpre odredjuje najmanja i najvea vrednost funkcije cilja u poliedru. Tako se nalazi
vrednost nezavisnih parametara ZH za koje u k-tom poliedru dobijamo najveu vrednost funkcije cilja FC(ZH)(k) i ZL
koja daje najmanju vrednost funkcije cilja FC(ZL)(k) :
FC
min
FC
,
FC
,...,
FC
(
k
)
(
k
)
(
k
)
(
k
)
FC
max
FC
,
FC
,...,
FC
,
(
ZH
)
(
Z
1
)
(
Z
2
)
(
Zn
1
)
(
k
)
(
ZL
)
(
k
) (
k
)
(
Z
1
) (
Z
2
)
(
k
)
(
Zn
1
)
(4.6.32)
Koordinate teita k-tog poliedra (n+2) za svaki nezavisni parametar J je:

n
(
(4.6.33)
(
k
) 1
(
k
)
k
)
z
z
, (J
=
1
n),
I
,
J
H
,
J
n
2
,
J
2
Preslikavanje take A u taku B (taka n+3) daje manje vrednosti funkcije cilja FC(z). Postupak preslikavanja se izvodi
kroz sledee etiri transformacije:
1. REFLEKSIJA
Ovom operacijom se vri preslikavanje vora (temena) poliedra u pravcu vektora kroz njegovo teite (z n+2) na
rastojanju proporcionalnom koeficijentu refleksije , (preporueno: =1.0):
(
k
)
(
k
)
(
k
) (
k
)
3 n
2 n
2 H
(4.6.34)
2. EKSPANZIJA
U sluaju da je FC(zn+3(k)) FC(ZL)(k), proba se produenje vektora TB (zn+2(k) - zn+3(k)) sa ekspanzionim
koeficijentom (3.0<>2.8):
(
k
)
(
k
)
(
k
)
(
k
)
4
n
2
n
3
n
(4.6.35)
Ukoliko je FC(zn+4)(k) FC(ZL)(k), uslov kretanja ka minimumu je ispunjen a ekspanzijom je poboljan minimum.
Procedura se nastavlja eliminacijom vora zH i uvodjenjem vora zn+4(k) u novi poliedar (k+1).
3. SABIJANJE (KONTRAKCIJA)
Moe se desiti da za sve vrednosti nezavisnih parametara (I) u istom poliedru (k), bude vrednost funkcije cilja u taki
(n+3) (dobijena refleksijom) vea od vredosti u ostalim takama (I, IH): FC(zn+3)(k) > FC(ZI)(k), U tom sluaju se
mora izvriti sabijanje (jer se manja vrednost FC nalazi na kraem rastojanju od preslikavanja definisanog
refleksijom). U tom sluaju skrauje se vektor izmedju taaka (H) i (n+2) posredstvom koeficijenta kontrakcije ,
( 0<<1). Najbolji rezultati se postiu vrednostima 0.4<<0.6. Procedura se odvija prema relaciji (4.6.36):
(
k
)
(
k
)
(
k
) (
k
)
5
H
n
2
n
(4.6.36)
4. SMANJENJE (REDUKCIJA)
Preostala je jo mogunost da se vrednost minimuma nadje izmedju poliedra i refleksijom dobijene take, zbog ega
je FC(zn+3)(k) > FC(ZH)(k). U tom sluaju, autori su predloili dvostruko smanjenje dimenzije poliedra u odnosu na
koordinatu (zL), i prelazak na nov poliedar (k+1):
(
k
) (
k
)
(
k
) (
k
)
(4.6.37)
z
z
0
.
5
z
z
, (I
=
1,
n
+
1)
I
L
I
L
Procedura minimizacije se okonava kada je dostignut zadat kriterijum
1n
FC
FC
(
k
)
(
k
)
Z
Z)
n
1
(
1
I) (
n
:
(4.6.38)
METODA FLEKSIBILNE TOLERANCIJE

Tehniki zadaci projektovanja optimalnih konstrukcija definiu se funkcijom cilja FC (z) a u prisustvu razliitih
ogranienja. Ogranienja mogu biti linearne i nelinearne funkcije tipa jednaina HI(z) i nejednaina GI(z). Tada se opti
zadatak uslovljenog nelinearnog programiranja moe definisati:
Minimizirati
Sa ogranienjima u vidu jednaina
Sa ogranienjima u vidu nejednaina
FC(z), zEn,
HI = 0, I=1, 2, 3,..., m,
GI 0, I=m+1,..., p.
(4.6.39)
Metod fleksibilne tolerancije definie tri osnovna prostora:

1. Dopustiv prostor (A), u kome su zadovoljena sva ogranienja GI i HI.
2. Tolerantni prostor (B), iri od dopustivog za izraunatu vrednost dopustivog odstupanja od dozvoljenog
prostora - tolerancije (k).
3. Nedopustiv prostor (C).
Slika 4.14
Tri osnovna prostora u metodi fleksibilne tolerancije
PROCEDURA: U dopustivom A i tolerantnom prostoru B, minimizacija FC(z) se izvodi primenom

prethodno opisane metode Nelder-Mead-a, korienjem poliedara promenljive metrike. Za
izvodjenje minimizacije u prisustvu ogranienja HI i GI formiran je tolerantni prostor, irih
granica od dozvoljenog prostora. Poloaj granica tolerantnog prostora odredjen je u odnosu
na granice dopustivog prostora, vrednostima kriterijuma tolerancije (k) u svakom koraku
iteracije (poliedru) k:
1
n
m
+
1
(
k
)(
k
)2
(
k
)
(
k
1
)
min
(
z
z
)
I
,
J
r
2
,
J
r
+
1
1
J
t
m
zI,J(k)
- poetna vrednost strane poliedra,

- indeks broja uslova tipa jednakosti,
- vektor I-tog vora poliedra, J-tog parametra u k-tom poliedru,
zr+2,J(k) - vektor teita poliedra (r+2), J-tog parametra u k-tom poliedru,

(0)
(k-1)
- poetni kriterijum tolerancije (k=0),

- kriterijum tolerancije u prethodnoj iteraciji (poliedru).
(4.6.40)
Kriterijum tolerancije je promenljiv. Relacijom (4.6.40) je uslovljeno njegovo neposredno smanjenje, pa je:
(0) (1) (2) .... (k-1) (k) 0
(4.6.41)
Prekoraenje dopustivog prostora T(z) definie se na bazi funkcionala vrednosti funkcija ogranienja:
2 U
2
T
G
(
z
)
I
(
z
) I
I
(
z
)
I
(4.6.42)
Heaviside-ov operator se definie: U=0, za GI(z)0 i U=1, za GI(z)<0.
Kada poliedar izadje iz dopustive oblasti A i ue u tolerantni prostor B (makar i jednim temenom), prekida se
minimizacija funkcije cilja FC i istom metodom poinje minimizacija funkcionala prekoraenja T sa ciljem
vraanja poliedra u dopustivu oblast A. Kako je kriterijum tolerancije (k) mera dozvoljenog odstupanja od dopustive
oblasti A, a funkcional T(z) mera stvarnog odstupanja od zadatih ogranienja, mogue je preformulisati uslove
ogranienja osnovnog zadatka minimizacije:
Minimiziratii
Sa ogranienjem
FC(z), z En,
(k) - T(z) 0.
(4.6.43)
Ovim ogranienjem je definisano dozvoljeno odstupanje parametara optimizacije. U svakoj iteraciji se vri provera
vorova poliedra u odnosu na dopustiv i tolerantni prostor. Kako se traenje pribliava stacionarnoj vrednosti, tako se
kriterijum tolerancije smanjuje, a traenje se zavrava regularno kada je srednje rastojanje teita od vorova
poliedra manje od zadate tanosti : (k) < . Na osnovu ove ideje, promena parametara z(k) z(k+1) se realizuje:
u dozvoljenom prostoru kada je
u tolerantnom prostoru kada je
u nedopustivom prostoru kada je
Primer:
T k1 0,
z
0
T
1
k
k,
z
T
1
k
k.
z
OPTIMIZACIJA REETKE GEOMETRIJSKOM SINTEZOM
Dat je ram prema slici 4.20. Centralna sila dejstvuje u zglobu, intenziteta 2P=294 KN. Debljina zida je t=0.003
m, raspon nosaa je 2R=1.524 m. Materijal je modula elastinosti E=2.07108 KN/m2, specifine teine =81.55
kN/m3. Odrediti prenik cevi D i visinu nosaa H tako da je ram minimalne mase. Raspoloiv prostor za ugradnju
rama je maksimalne visine Hmax=1.15 m i minimalne visine Hmin=0.50 m.
Slika 4.20 Primer: Model rama za optimizaciju sopstvene mase
Kritina sila izvijanja zglobno oslonjenog i pritisnutog tapa:
2E
Imin
F
KRIT 2
l
Aproksimativna vrednost momenta inercije i povrina preseka tapa:
I min 1 ( D t ) 3 t,
8
Sila u tapu rama:
Funkcija cilja:
A0 D t t
2
2
(
H
R
)
P P
F
0
cos(
)
H
2
2
2
FC
(
H
R
)
1
.
5372
(
H
0
.
5806
)
(
D
,
H
)
0
Ogranienje napona pritiska u tapu je maksimalni napon izvijanja:

F
F
0
KRIT
G
0
1
(
D
,
H
)
KRIT
0
A
A
0 0
2
2P
2
2
(
D
t
)
H
R
G
0
1
(
D
,
H
)
2
2
D
t
)
H
8
(
R
H
)(
2
2
15597
(
H
0
.
5806
)
255376014
(
D
0
.
003
)
G
0
1
(
D
,
H
)
2
D
H
0
.
5806
Preostale dve funkcije ogranienja definiu dopustivu oblast visine H:

G
1
.
15
0
,
2
(
D
,
H
)
MAX
G
0
.
50
0
3
(
D
,
H
)
MIN
Ovako formulisan zadatak moe se reiti i grafiki u 2D prostoru, iscrtavanjem kriva funkcije cilja u oblasti
reenja (FC=0.0500.200) i kriva funkcija ogranienja G1, G2, G3. Naime, presek kriva konstantnih vrednosti
funkcije cilja (FC=const.) i funkcija ogranienja definie ogranienu oblast reenja. Najmanja vrednost funkcije cilja u
tom prostoru odredjuju vrednosti optimalnih parametara posmatranog zadatka. Reenje zadatka je pokazano na sl. 4.21.
Priblina reenja su: FC = Vmin = 0.0635 m3 = FCmin, nezavisno-promenljivi parametri optimizacije su: D=
0.04375 m, H= Hmin= 0.50 m. Proraun i grafika interpretacija je izvrena na PC 386/40, poto su u FORTRAN-u
napisani programi za osnovne izraze FC i Gi. Dobijene datoteke funkcija su numeriki vrednovane i grafiki
interpretirane na monitoru. Sa slike su oitane optimalne vrednosti.
Slika 4.21 Grafika interpretacija reenja primera optimizacije mase rama
MAINSKI FAKULTET NI CAD tehnologije II
OPTIMIZACIJA -PRIMER
2008. 2009.
OPTIMIZACIJE METODOM SENZITIVNOSTI

MSC NASTRAN FOR WINDOWS 2004
ZADATAK: FEM - OPTIMIZACIJA MASE KONZOLE

Pronai debljinu ploe, prikazane na sl.1, tako da konstrukcija ima minimalnu masu. Konstrukcija
je izradjena od elika ( doz = 20 KN / cm2 ). Maksimalni dozvoljeni ugib vrha konzole je 50 mm.
Konstrukcija je optereena transverzalnom silom od 5000 N.
200
m
1000
mm
400 mm
Slika 1.
Program NASTRAN ima sledei HDI:
Oblik forme za unos karakteristika materijala

dat je na sledeoj slici:
Za postavljeni zadatak nije potrebno prvo

modelirati CAD model jer je on male sloenosti
geometrije pa se mrea FEA modela moe
modelirati postupno bez poetnog CAD modela.
Izradu FEA modela poinjemo definisanjem
materijala
i
definisanjem
karakteristika
konanog elementa. Definisanje materijala
ostvarujemo
pozivanjem
iz
meni
bar-a sledee opcije:
Izborom opcije Load biramo iz baze materijala

ugljenini elik (Carbon Steel u SI sistemu).
Potvrdimo izbor materijala (ok). Dobijamo:
Nakon definisanja materijala potrebno je

definisati tip i karakteristike konanog elementa
tipa ploe. Definisanje tipa i karakteristika
konanog elementa ostvaruje se preko Property
naredbe u menu bar-u Model/Property.
Prvo
je
potrebno
preko
tastera
Element/PropertyType izabrati tip konanog
elementa. Biramo ravanski konani element tipa
ploe (Plate). Potvrdjivanjem izbora vraamo
se na prethodnu formu za definisanje
karakteristika tipa konanog elementa. Potrebno
je asocirati materijal elementa (1.Carbon
Steel_SI), poetnu debljinu ploe (0.2 m) i naziv
property-a (plate). Navedena polja unosa su
oznaena crvenim takama).
Nakon definisanja materijala i property-a moe

se pristupiti modeliranju mree konanih
elemenata. Prvo je potrebno definisati krajnje
vorove ploe izmedju kojih e biti napravljena
mrea konanih elemenata. Definisanje vorova
ostvaruje se naredbom iz menu bar-a
Model/Node.
Korienjem narednog menija potrebno je uneti

sledee koordinate vorova:
N1:
x=0; y=0; z=0
N2:
x=1; y=0; z=0
N3:
x=1; y=0.4; z=0
N4:
x=0; y=0.4; z=0
Na gore prikazanoj formi potrebno je

selektovati property, ivine vorove (vorovi 1,
2, 3, 4) kao i uneti ukupni broj vorova po
pravcima (11 i 5).
Na radnoj povrini ekrana pojavie se definisani

vorovi. Postojea numeracija vorova bie
vidljiva ukoliko se u opciji za vizuelizaciju
sadraja (funkcijski taster F6) selektuju opcije
kao na sledeoj slici (Labels, entities and
Color/Node/ID).
Na ovaj nain smo dobili mreu konanih
elemenata koja nije pravilna jer ima etri ivina
vora koji nisu deo mree. Da bi pridruili te
vorove mrei koristimo opciju za proveru
koicidentnih
vorova
(menu
bar
Tools/Check/CoincidentNodes).
Definisanje mree izmedju definisanih vorova

ostvaruje se opcijom iz menu bara
Mesh/Between.
Izborom ove opcije softver trai da selektujemo

vorove za koje e vriti proveru.
to je softver predvideo ovu mogunost i

definisao grupu optereenja. To znai da je prvo
potrebno definisati grupu optereenja za koju e
biti asocirana sva optereenja za ovu analizu. To
se postie izborom opcije u meni baru
Model/Load/Set.
Biranjem opcije Select All vriemo proveru za

sve vorove. Softver postavlja pitanje da li
elimo i da postavimo neke dopunske uslove za
spajanje (merge) bliskih vorova. U ovom
sluaju biramo opciju No, jer e mo proveru
vriti samo na osnovu distance izmedju vorova.
U sledeoj formi softver nam nudi i dodatne

opcije. Ovde je potrebno uneti vrednost od
0.0001 (1E-4), koja predstavlja maksimalno
dozvoljeno rastojanje izmedju dva vora da bi ih
softver smatrao jednim vorom, i opciju Merge
Coincident Entities.
Softver e nakon izvrenja predhodne akcije

prijaviti u Messages and List prozoru da je
spojio 4 vora sa ostalim vorovima.
Orjentacija modela na radnoj povrini ekrana
vri se pomou opcije u meni baru View/Rotate
(ili funkcijski taster F8).
Postaviti model u dimetrijski (dimetric) poloaj.

Za definisanu mreu konanih elemenata
potrebno je definisati i optereenja i oslanjanje.
Kako jedana te ista mrea konanih elemenata
moe biti optereena na razliite naine, u
zavisnosti od analize i sluaja koji se analizira,
Nazovimo ovu grupu optereenja jednostavno

"5x1000N i g" to e nas asocirati na intezitet i
vrstu optereenja.
Optereenje se sastoji iz koncetrisanih sila u

vorovima konstrukcije i od optereenja
gravitacionih sila. Definisanje koncetrisanih sila
u vorovima konstrukcije se ostvaruje preko
opcije menu bar Model/Load/Nodal.
Potrebno je selektovati vorove u kojima elimo

da postavimo koncentrisano optereenje (crvene
take na sledeoj slici):
Nakon izvrene selekcije otvara se dijalog box

za unos pravca i inteziteta optereenja. Potrebno
je za opciju Force uneti intezitet sile u "z"
pravcu veliine -1000N.
Definisanje optereenja od sopstvene teine se

vri unosom vrednosti ubrzanja preko opcije u
meni baru Model/Load/Body.
Nako izbora potrebno je uneti vrednost ubrzanja

zemljine tee od -9.81 u "z" pravcu (videti
orjentaciju modela u odnosu na koordinate).
Definisanje oslanjanja takodje podrazumeva

definisanje grupe ogranienja. To postiemo
izborom
opcije
u
meni
baru
Model/Constraint/Set.
Po zavretku unosa koncentrisanih sila program
e prikazati vektore optereenja.
Nazovimo ovu grupu "Ukljetenje".
Za definisanje ukljetenja u vorovim modela

potrebno je izabrati opciju u Model/
Constraint/Nodal.
Definisanje funkcije cilja (minimum mase),

zahteva navodjenje optimizacionih promenljivih
(drbljina ploe) i ogranienja (maksimalan ugib
vrha konzole i dozvoljen napon u materijalu).
U delu za definisanje funkcije cilja, potrebno je
definisati maksimalni broj ciklusa optimizacije.
Kako je postavljeni model male sloenosti i ne
zahteva vee angaovanje procesora pri
reavanju definisano je maksimalno 100
iteracija numerikog procesa. Box:
Ukljetnje se ostvaruje ograniavanjem svih est

sloboda kretanja vorovima modela prikazanim
na donjoj slici crvenom bojom.
U delu za definisanje konstruktivnih

promenljivih potrebno je definisati Attribute:
Plate Thickness (debljina ploe).
Nakon selekcije vorova optrebno je odabrati

opciju Fixed ime su ikljuene translacije i
rotacije iz vektora nepoznatih pomeranja:
.
Pozivanje optimizacionog modula ostvaruje je

se komandom Model/Optimization
U polju za Property potrebno je uneti "1" to je i

broj property-a ploe kojom je definisana
mrea. Osim ovih vrednosti potrebno je uneti i
granine vrednosti promenljive kao i
maksimalnu dozvoljenu promenu promenljive
izmedju dve iteracije. Recimo:
max = 0.5 m
min = 0.001 m
= 5%
U polju za response potrebno je odabrati

odabrati Plate: Von Mises Stress.
U polju property broj property-a ploe je (1).
Maximum i minimum su maksimalne i
minimalne dozvoljene vrednosti ovog parametra
(+200 000 000 i -200 000 000 N/m2). Predzanak
uporednog napona je obavezan (pozitivna
vrednost je za napone sa gornje strane ploe a
negativne za vrednosti sa donje strane ploe).
U delu za definisanje promenljivih stanja

projektovane geometrije (ogranienja), potrebno
je definisati dve veliine: ugib vrha konzole i
maksimalni uporedni napon. Pomeranje vrha
konzole se definie na sledei nain:
U polju za response potrebno je odabrati

odabrati
Node: Z Displacement to je
pomeranje u transverzalnom pravcu.
U polju node broj vora ije pomeranje
ograniavamo. To je bilo koji vor vrha
konzole. Maximum i minimum su maksimalne i
minimalne dozvoljene vrednosti ovog parametra
(+0.05 i 0.05 m):
Ogranienje maksimalne vrednosti uporednih

(Von Mises) napona.
Ovim je definisan FEA optimizacioni model.

Solver za optimizaciju zadatka se pokree iz
opcije Analyze u meni baru.
U polju za tip analize potrebno je odabrati

Design optimization analizu. U poljima za
optereenje i oslanjanje treba navesti grupe
opteraenja i oslanjanja koje su kreirane.
Pokretanje solvera ostvaruje se nalogom Ok.
NASTRAN pre poetka svakog reavanja trai

od korisnika da snimi model:
Prikaz toka iteracija putem dijagrama ostvaruje

se izborom opcije xy of Function i biranjem
komande Model Data gde se
Na sledeoj slici prikazan je prozor solvera u

kome on daje korisniku osnovne podatke o toku
reavanja zadatog problema.
zadaju veliine koje se prikazuju na dijagramu

(npr. EXACT DESIGN OBJECTIVE to
predstavlja egzaktnu vrednost funkcije cilja):
Ukoliko je reenje uspeno NASTRAN nee

prijaviti nijednu FATAL-nu greku.
Promena funkcije cilja u funkciji procesa

iteriranja, dat je na sledeoj slici:
Pregled naenih reenja - rezultata optimizacije
ostvaruje se izborom opcije Select u meni baru.
Rezultati optimizacije mogu se prikazati na vie

naina:
Preko dijagrama (pregled promena funkcije
cilja i konstruktivnih parametara u funkciji
toka iteracija),
Grafiim prikazima napona i deformacija
optimalnog reenja,
Tekstualnom prikazom toka optimizacije i
mehanikih veliina optimalnog reenja.
Ukoliko elimo da na grafiku vidimo vrednosti

funkcije cilja kao i opis dijagrama, potrebno je
podesiti parametre prikaza - selektovati opciju
View options (funkcijski taster F6).
Promena debljine ploe u toku iteracija se moe

prikazati dijagramom, izborom opcije Prop1:
Thickness.
U opciji XY titles upisati "Optimizacija" "mase

konzole" a u opciji XY Curve1 selektovati opcije
kao na sledeoj slici (Postprocessing/XY
Curve1/Output Value i Lines with Points).
Procenjena greka u svakoj iteraciji moe se

prikazati izborom opcije Frac error of approx.
Na dijagramu e biti prikazane iteracione take

kao i vrednost funkcije cilja.
koje elimo da prikaemo preko deformacije

modela a preko opcije Contour biramo veliine
koje elimo da prikaemo u vidu boja i ija se
vrednosti moe i numeriki prikazati u prostoru
modela.
Kao to je reeno, NASTRAN u okviru

optimizacije zadrava i vrednosti napona i
deformacija za optimalno reenje. Ruleri koji se
nalaze na ekranu pri prikazu modela mogu se
ukloniti iz radnog prostora biranjem opcija kao
na sledeoj slici (View/Options).
Na sledeoj slici
pomeranje modela.
Za pregled rezultata statike analize potrebno je

selektovati opciju Deformed and Contour Data
Na sledeoj formi se vri izbor veliina koje

elimo prkazati. Prvo je potrebno izabrati
Output set. Kako je izvrena sam jedna analiza
to postoji i samo jedan Output set. U Output
vectors razlikujemo dva parametra koja treba
izabrati. U opciji deformation biramo veliine
prikazano
je
ukupno
Za predstavljanje rezultata TEKSTUALNIM

PRIKAZOM,
numerikim
vrednostima,
potrebno je odabrati opciju List/Destination u
meni baru.
Ova opcija nam omoguava da asociramo

tekstualni fajl u kojem e biti upisani podaci.
Potrebno je selektovati opciju File i opcijom
Select File odrediti mesto gde elimo snimiti, za
sada jo uvek prazan, fajl.
Pri odabiru ove opcije softver trai da

selektujemo output set za koji elimo da
kreiramo listing. U ovom sluaju postoji samo
jedan output set.
Za odabir naina prikazivanja listinga kao i

veliina koje elimo prikazati postoji vei broj
opcija. Za prikaz rezultata optimizacije potrebno
je selektovati opciju Model/Function (rezultati
toka optimizacije su predstavljeni u obliku
funkcija).
Selektovanjem svih funkcija softver e veliine

vezane za selektovane funkcije snimiti u
tekstualni fajl.
Rezultate statike analize optimalnog modela

moemo prikazati na vie naina. Jedan od njih
je korienjem standardnog naina ispisa (List/
Output/Standard).
Na sledeoj formi potrebno je uneti zaglavlje

rezultata koji e odvajati ovaj deo listinga od
ostalog dela. Pod opcijom Summaries Only
rezultati e biti prikazani u skraenom vidu
(minimalna i maksimalna vrednost). Potrebno je
selektovati i koje rezultate elimo prikazari (npr.
Nastran Displacement).
Potebno je jo selektovati koje elemente ili

vorove e softver uzeti u obzir pri kreiranju
izvetaja.
Primer listinga i optimizacionih dijagrama dati

su na sledeim stranama.

Function 1 - APPR DESIGN OBJECTIVE
Type:
Dimensionless Num Matl:
0 Num Load:
X
Y
1.
503.177
2.
402.48
3.
321.985
4.
257.572
5.
206.095
6.
164.831
7.
131.908
8.
101.223
9.
69.7751
10.
55.309
11.
56.387
12. 56.3881
Function 2 - EXACT DESIGN OBJECTIVE
Type:
0 Num Load:
X
Y
0.
628.984
1.
503.187
2.
402.55
3.
322.04
4.
257.632
5.
206.106
6.
164.884
7.
131.927
8.
101.215
9.
69.7659
10. 55.3179
11. 56.3881
12. 56.3881
Function 3 - FRAC ERROR OF APPROX
Type:
0 Num Load:
X
Y
1. -0.000021045
2. -0.00017323
3. -0.0001719
4. -0.0002317
5. -0.000051972
6. -0.00032704
7. -0.00014886
8. 0.000080051
9. 0.00013112
10. -0.00016019
11. -0.000018672
12.
0.
Function 4 - MAX VALUE OF CONSTRAINT
Type:
0 Num Load:
X
Y
0.
0.
1.
0.
2.
0.
3.
0.
4.
0.
5.
0.
6.
0.
7.
0.
8.
0.
9. -0.33746
10. 0.039108
11. 0.0010931
12. 0.0010931
Function 5 - Prop 1: Thickness
Type:
0 Num Load:
X
Y
0.
0.2
1.
0.16
2.
0.128
3.
0.1024
4.
0.08192
5. 0.065536
Function 6 - Design Objective
Type:
0 Num Load:
X
Y
0.
628.984
1.
503.187
2.
402.55
3.
322.04
4.
257.632
5.
206.105
6.
164.884
7.
131.927
8.
101.215
9.
69.7659
10. 55.3179
11. 56.3881
12. 56.3881
Function 7 - Max Value of Constraint
Type:
X
Y
0.
0.
1.
0.
2.
0.
3.
0.
4.
0.
5.
0.
6.
0.
7.
0.
8.
0.
9. -0.33746
10. 0.039108
11. 0.0010931
12. 0.0010931
Function 8 - Prop 1: Thickness
Type:
X
Y
0.
0.2
1.
0.16
2.
0.128
3.
0.1024
4.
0.08192
5. 0.065536
6. 0.052429
7. 0.041949
8. 0.032184
9. 0.022184
10. 0.01759
11. 0.01793
12. 0.01793
0 Num Load:
0 Num Load:
MSC/NASTRAN for Windows Version 6.00

Sun
Dec 12 16:54:03 2004
Model : C:\Documents and Settings\Predrag\Desktop\NASTRAN
optimizacija\NASTRAN\optimizacija ploce.MOD Report : Node
Format : NASTRAN Displacement
Title : Optimizacija mase konzole

Set MAX/MIN Summary Table
T1 Translation
Minimum
Maximum
T2 Translation
Minimum
Maximum
T3 Translation
Minimum
Maximum
R1 Rotation
Minimum
Maximum
R2 Rotation
Minimum
Maximum
R3 Rotation
Minimum
Maximum
Final MAX/MIN Summary Table
T1 Translation
Minimum
Maximum
T2 Translation
Minimum
Maximum
T3 Translation
Minimum
Maximum
R1 Rotation
Minimum
Maximum
R2 Rotation
Minimum
Maximum
R3 Rotation
Minimum
Maximum
...
Set
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
ID
Value
4
0.
4
0.
4
0.
4
0.
37
-0.0309
4
0.
7 -0.0035829
51 0.0035829
4
0.
13 0.042612
4
0.
4
0.
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
Set
ID
Value
4
0.
4
0.
4
0.
4
0.
37
-0.0309
4
0.
7 -0.0035829
51 0.0035829
4
0.
13 0.042612
4
0.
4
0.

Opimizacija debljine
l
629.
595
2
561
5
527
7
494
503
2
460
3
426
5
392
8
359
402
5
322
325
3
291
5
257
8
224
257
6
206
1
190
3
156
6
122
8
89
164
9
0.
2.
3.
4.
5.
6.
131
9
7.
101
2
8.
69.
77
9.
55.
56.
56.
32
39
39
10
11
12
EXACT DESIGN
OBJECTIVE
Dijagram promene funkcije cilja (mase konstrukcije) u toku iterativnog procesa.

opimizacija
debljine ploce
0.2
0.2
0.189
0.179
0.168
0.16
0.157
0.146
0.136
0.128
0.125
0.114
0.102
0.103
0.0927
0.0819
0.082
0.0712
0.0655
0.0605
0.0524
0.0498
0.0419
0.039
0.0322
0.0283
0.0222
0.0176
0.0176
0.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Dijagram promene debljine ploe u toku iterativnog procesa.
10.
0.0179
0.0179
11.
12.
Prop 1: Thickness

opimizacija
debljine ploce
0.000131
0.000131
0.000104
0.0000801
0.0000772
0.0000503
0.0000233
0.
-3.63E-6
-0.000021
0.0000306
-0.0000187
-0.000052
0.0000575
0.0000845
-0.000111
-0.000138
-0.000149
-0.00016
-0.000173 -0.000172
-0.000165
-0.000192
-0.000219
-0.000232
-0.000246
-0.000273
-0.0003
-0.000327
-0.000327
1.
1.917
2.833
3.75
4.667
5.583
6.5
7.417
8.333
9.25
10.17
11.08
12.
FRAC ERROR OF APPROX
Dijagram greke u toku iterativnog procesa.
V1
L1
C1
0.0309
4
38
27
16
5
123456
123456
123456
123456
123456
0.029
50
39
0.027
51
28
40
17
0.0251
52
29
0.0232
41
18
53
30
0.0212
42
19
54
31
8
20
0.0193
43
32
0.0174
55
21
44
10
0.0155
33
56
22
0.0135
45
11
34
57
23
12
35
47
13
59
1000.
48
25
X
Output Set: MSC/NASTRAN Case 1
Deformed(0.0309): Total Translation
Contour: Total Translation
0.00773
36
0.00966
58
24
1000.
37
14
0.0116
46
1000.
26
1000.
15
0.00579
0.00386
0.00193
1000.
0.
Ukupno pomeranje vorova konzole
Dr Miomir Jovanovi ZAVRSNI ISPIT CAD (autorizovana predavanja)
PREDAVANJE 13-14
Priprema zavrnog ispita
Utvrivanje ispitnih sadraja,

Obnavljanje materije,
Priprema usmenog ispita.
Probni test.
Sistem 80
SPISAK ISPITNIH PITANJA IZ PRERDMETA
PROJEKTOVANJE RAUNAROM - CAD
1.
Definisati pojam layout-a, korisnikog interfejsa i windows-a :
2.
Navesti grafike tipove prikaza 3D objekata po sloenosti i kvalitetu:

iani model, Poboljani iani model (Enchanced ruled line model), povrinski model (Surfaced model),
Zapreminski model (Solid model).
3.
Navesti tehnike za poboljanje grafike predstave objekta:

Poboljanja: Metoda korienja skrivenih linija (Hidden line display),
Prikaz poligonalnom ispunjenou (Filled polygon display),
Tehnika senenja: Metoda proste - jednake osvetljenosti poligona (Constant shading),
Metode glatke promene senke (Smooth shading),
Metoda detaljne obrade svetlosti: mapa neravnina, senke od okolnih objekata (Phong shading).
4.
Navesti tehniku apstraktnog vizuelnog prikaza geometrijskog sadraja ?

Centralna i paralelna perspektiva, stereo model ( Phong Stereo Shading ), Filteri: (Blur, sharp, render)
5.
Prikazati Boole-ovu operaciju unije dva koaksijalna valjka razliitog prenika.
6.
Prikazati Boole-ovu operaciju diferencije prizme i prizme:
7.
Koji su osnovni prostori u kompjuterskoj grafici ?

Prostor fizikih koordinata WCS, normalizovanih koordinata NCS, prostor ureaja za prikaz DCS.
8.
ta je view ? ta prikazuje view u tehnikoj dokumentaciji: Pogled na objekat. Prikazuje proekcije u

dokumentaciji. U op. sistemu Windows predstavlja pogled u odreenu aplikaciju, program, datoteku.
Projekcija prostornog modela na projekcionu ravan (Front Wiew, Top Wiew, Right wiew, Left Wiew,..) a u
specificiranom pravcu. Pogled je klasifikovan prema nainu dobijanja i moe biti ortogonalnog tipa,
aksonometrijskog tipa (korieni u mainstvu) i tipa perspektive (korien u arhitekturi).
9.
Navesti dva standardna formata meta-datoteka. Navesti dva tipina modela boja. Navesti tri atributa fonta:
WMF (windows meta file), CGM (Computer Graphics Metafile), JPG (Joint Photographers Experts Group).
GIF - Compu Serve Graphics Interchange Format . Popularni BBS format koji kombinuje prikaz indeksirane kolor
grafike i hipertekst za HTML dokument.
10. Navesti sadraj scene u kompjuterskoj grafici. Navesti jednu jednainu B-splajna.
Sadraj scene: Objekti, scena, pozadina, izvori svetlosti, taka pogleda na scenu.
11. Navesti smisao tehnika prikaza: shading. Navesti smisao tehnika prikaza: hidden. Navesti smisao tehnike
antialias. Prikazi modela senanjem, obradom skrivenih linija, obradom zrnastih ivica linija.
12. Grafiki prikazati Construct Parametric skinned solid tri uzastopna, medjusobno zarotirana etvorougla.
13. Grafiki prikazati formu rezultat operacije na krugu: Construct Parametric Revolution (Revolving),
Kako se naziva kategorija entiteta dobijenog prethodnom operacijom. Odg.: Torusi.
14. Navesti 3 osnovna koncepta geometrijskog modeliranja. Definisati pojam primitive, solida i objekta .
BReP (Boundary Represention), CSG (Constructive Solid Geometry), 3D tehnikama (Technical features, skined).
15. Koliko nijansi boja proizvodi Grafiki kontroler sa 24-bitnim registrom ? Odg: 224=16,777216 boja.
16. Hardver: Navesti jedinicu (uredjaj) sa kojim komunicira RAM memorija. Definisati pojam bajta (byte).
Definisati ta ini mainsku re : Odg.: CP (Central processor). Osnovna jedinica logikog sadraja. Izraava
kapacitet memorijskog sadraja. Veliina: 8 bit = byte. Vea jedinica MB= Mega byte.
17. RAM memorija je namenjena za trajni smetaj podataka o objektu ili privremeni (u toku obrade):
18. Navesti Sve optike periferne jedinice raunara: CD, DVD, CCD skener, BAR-kod ita, OPTCAL mouse.
Navesti sve magnetne periferne jedinice raunara: Disketna jedinica A:, B:, Hard disk C:, Magnetna traka.
Definisati Da li je nezaobilazna komponenta hard - disk raunara: NE
19. Navesti namenu rutera:
Navesti namenu servera:
Navesti namenu svia (swich):
20. Navesti dva servisa Internet komunikacije primenom arhitekture ISO-OSI: WWW, Gopher, Chat,
21. Klasifikacija metoda za projektovanje konstrukcija: Numerike, analitike. Metode analize metode sinteze. Metode
analize diskretnih modela, metode analize kontinualnih modela. Metoda deformacije, metoda sila, hibridna metoda.
22. Koncept prorauna struktura metodom deformacije (energetske osnove):
Jednaine, Energija i funkcional, Ritz-ov princip, Herlinger-Reisnerov princip minimuma.
23. Topoloki opis svojstava konstrukcije u metodi deformacija: Geometrija je identifikovana vorovima delova
konstrukcije. To su podaci koordinata poloaja. U vorovima su definisani stepeni slobode kretanja i oslonci
ogranienja kretanja modela. To su translacije i rotacije. Nepoznate veliine su deformacije (6) u voru. Zakonom
mehanike se trae izvodi ili varijacije energije po nepoznatim vornim pomeranjima. Tako nastaje sistem
diferencijalnih jednaina koji se reava nekom, najee numerikom metodom.
24. Uslovi kompatibilnosti strukture u metodi deformacija: xi=0, yi=0, zi=0, To su provere jednakosti pomeranja
(deformacija) u vorovima konstrukcije. to je vie taaka provere (bilansa) pomeranja to je ravnomernije
prirodnije iskazana deformacija strukture. U FEM postoje numeriki kriterijumi dozvoljenog debalansa (razliitost
od nule) sila u voru. U programima metode deformacije (STRES) postoje ogranienja greke ravnotee sila.
25. Ideja i koncept metode konanih elemenata. Osnovni principi mehanike za metodu:
26. Klasifikacija vrsta i tipovi konanih elemenata: Dimenzionalnosti ( 1D, 2D, 3D),
Familiji - grupaciji (ljuska, ploa, greda),
Redu interpolacionih funkcija (linearan, parabolian, kubni),
Geometriji (trougaoni, etvorougaoni),
Fizikim osobinama (tanka ljuska, debela ljuska),
Materijalnim svojstvima (izotropan, anizotropan).
27. Principi generisanja mrea u FEM (opti kriterijumi diskretizacije):
28. ETAPE PROGRAMSKOG PRISTUPA FEM:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Diskretizovanje kontinuuma konstrukcije izabranim kon. elementima,

Izbor interpolacionih funkcija (funkcija oblika),
Sraunavanje karakteristika konanih elemenata,
Formiranje algebarskog sistema jednaina konstrukcije,
Reavanje algebarskog sistema jednaina,
Proraun potrebnih unutranjih veliina.
29. etvorougaoni konani element: Odreivanje interpolacione matrice i ukupnih (konturnih) pomeranja:
30. Potencijal i matrica krutosti konanog elementa:

31. Postupak formiranja jednaine strukture:
32. Matrice transformacija i matrica krutosti konstrukcije: Jednaine, matrica.
33. Konvergencija, stabilnost i tanost reenja u MKE (pojmovi):
34. Koje osobine karakteriu izoparametarski konaan element. Koje osobine karakteriu super - element ?
35. ta se dokazuje konvergencijom reenja. Da li postoji drugi model pristupa tanosti reenja FEA modela ?
Konvergencijom se pokazuje priblienje reenja numerikog modela analitikom reenju. Konvergencijom se
izraava i odstupanje numerikog modela od analitikog. Drugi model pristupa tanosti zadatku: Adaptivni. To su
adaptivne mree kojima se automatizuje projektovanje diskretnog modela za analizu. Polaznae kategorije su bazni
diskretni model i zadata tanost analize. Rezultat je modifikovana diskretna mrea sa izjednaenom grekom
analize u kontinuumu. Greka dobijenog modela je manja od zadate. Recimo ispod 1%.
36. Skicirati taku divergencije reenja u FEA ?
Dijagram, komentar.
37. Koji najei matematiki postupak je osnova softverske realizacije programa za FEA ? Varijacioni.
38. ta je to adaptivna (FEA) mrea ?
ta je to kontrolna mrea ?
ta je mapiran model ?
40. ta je Geometrijski model, Idealizovan model , Model zona, Diskretni model ?
41. Navdite nekoliko alata (komandi) za automatsko generisanje mrea:
Generisati mreu na povrini (Generate Mesh on a Surface)
Kreirati mreu izmedju uglova - temena (Create Mesh between Corners)
Generisati mreu na zapremini (Generate Mesh on a Volume)
42. Skicirati uniformnu mreu na 2D objektu tipa krunog prstena. Koji tip konanog elementa odgovara modelu ?
Skica. Ploa.
43. Navesti matematiku jednainu jednog tipa interpolacione funkcije:
44. ta je ravnanje mrea:
ta je slobodna mrea:
ta je adaptivna mrea:
45. Izraunati broj vorova uniformne FE mree na etvorougaonoj zakrivljenoj povrini sa 8 x 7 redova elemenata:
46. Navesti dinamiku jednainu strukture konanih elemenata. Navesti jednainu funkcionala konanog elementa.
47. Navesti tip konanog elementa kojim se diskretizuje ue viseeg tereta.
Navesti kojim konanim elementom se diskretizuje struktura rezervoara za mazut.
Navesti kojom osobinom konanog elementa se opisuje elastina proporcionalnost.
48. Kojim konanim elementom se diskretizuje elastian oslonac konstrukcije ?
Kojim konanim elementom se diskretizuje struktura u analizi mree cevovodnog sistema ?
Kojom osobinom konanog elementa se opisuje elastina naproporcionalnost ?
49. ime se kreira i realizuje diskretni model ? Odg.: Programima: Geometrijskim i mrenim modelerom.
50. Navesti namenu programa SolidWorks, SAP, ALGOR:
51. Definisati namenu graninog konanog elemenata: Za definiciju zazora, zadora, elastinog oslonca, ...
Definisati namenu kontaktnog elementa: Za vezu dva nezavisna kontinuuma u spoju.
Definisati klasu konstrukcija koje se diskretizuju membranskim elementima:
Tamo gde nema savijanja ve samo zatezanja plat rezervoara pod pritiskom,
52. Navesti Postupak i etape reavanja FEA zadataka kod kontinualnih povrinskih nosaa.
53. Klasifikacija metoda optimalnog projektovanja:

Navesti matematike osnove zadatka minimizacije. Minimizacije u prisustvu / bez ogranienja,
zadaci sa / bez traenja izvoda, zadaci sa formalnim ili postupnim pretraivanjem hiper-prostora.
54. Navesti klasine kriterijume optimizacije:
55. Optimalno projektovanje: Uslovi egzistencije reenja u metodi diferencijalnog programiranja.
56. Odreivanje karaktera ekstremuma FC u diferencijalnom programiranju:
57. Optimalno projektovanje: Koncept metode Lagraneovih mnoilaca:
58. Formirati sistem jednaina metodom Lagraneovih mnoilaca za optimizacioni problem sa tri ogranienja:
59. Nai optimalan prenik valjkastog rezervoara - cisterne zadate zapremine, pri ograni enju (H<D/4),
60. Definisati funkciju cilja i funkcije ogranienja optimalnih kutijastih nosaa: Primer sa predavanja
61. Gradijentne metode. Fleer-Rivs metoda minimizacije:
62. Metoda Nelder-Mid. Ideja:
63. Metod fleksibilne tolerancije: Koncept, osnovne jednaine.
64. Odredi interval neodredjenosti 4-dimenzionog formalnog pretraivanja sa promenljivama u intervalu 6.- 15.
Prema predavanjima. H=
65. Metode skeniranja: Koliko reenja se ispituje pri formalnoj proceduri optimizacije ?
Broj parametara optimizacije n=3, Broj intervala neodreenosti svakog parametra H=9: N=( H+1)n = 103 =1000
66. Kakva je osnovna prednost metode fleksibilne tolerancije ?
Na bazi ega se menja korak u metodi fleksibilne tolerancije ?
Navesti namenu Hevisajdovog operatora u metodi Fleksibilne tolerancije.
Koji postupci preslikavanja se koriste u metodi fleksibilne tolerancije ?
67. Navesti tri nezavisna kriterijuma optimizacije tehnikih zadataka:
Navesti obrazac za jednu geometrijsku trtansformaciju kod Nelder-Meed metode:
Koji postupci preslikavanja se koriste u metodi Nelder-Meed ?
68. Raunarska grafika: Namena GKS standarda,
ta je grafike stanica u GKS-u:
Definicija segmenta.
69. Navesti tipove menija programskih paketa:
70. ta je izvorni program ?,
ta je kompajler a ta linker ? ,
Kako se formira izvrni program ?,
71. Navesti znaenja skraenica CAE, CIM, CADD:
72. Koja performansa procesora se meri u IPS-u ? Koja performansa se meri LIPS-om ? Koja u FLOPS-u ?
73. Bazno svojstvo procesora odredjeno jedinicom bit ?
Arhitektura procesora ( 16 / 32 / 64 bit ) koja odreuje broj memorijskih pozicija u registrima za obradu podataka.
Broj putanja na magistralama procesora. Vie putanja vei protok.
74. Navesti standard za datoteku zvunog zapisa i datoteku multimedijalnog zapisa: WAV, MPEG.
75. DEfiniite mapu neravnina:
Definiite tipove svetlosti u kompjuterskoj grafici:
Definiite pojam transparentnosti:

76. Definiite 3 osnovna modela boja u kompjuterskoj grafici:
ta predstavlja: engl. Hue, engl. Purity ? ta predstavlja pojam: engl. True color ?
77. Definiite pojam (engl. Templates):
Definiite pojam (engl. Grid control):
Definiite pojam (engl. Permanent Snap Modes):
78. Definiite pojam Fasetne mree (engl.Facet Meshes):
Definiite pojam (engl. Parts):
Definiite pojam (engl. Facet) i Patch:
79. Definiite elemente animacije:
Pojam splajna:
80. Definiite namenu CAD funkcije: Features manager:
Definiite tri Booleove operacje sa skupovima:
Deo II
USMENI ISPIT PROBNI TEST

1.
Definisati pojam layout-a:

Definisati pojam korisnikog interfejsa:
Definisati pojam aplikativnog sistema u kompjuterskoj grafici:
2.
Navesti smisao tehnika prikaza: shading.

Navesti smisao: hidden.
Navesti smisao tehnike render.
3.
ta predstavlja skraenica OCR u tehnici rada skenera ?

Navesti jedan vektorski I jedan bitmapirani standardni format 2D dokumenta:
Navesti format datoteke za film (digitalan snimak kamerom) i format muzike datoteke:
4.
U Boole-ovoj operaciji diference koaksijalne lopte i valjka razliitog prenika sa teitem u istoj taki, koje telo je
dobijeno ?
Navesti 3 features tehnike u geometrijskom modeliranju:
Navesti prednost i nedostatak ianog prikaza geometrijskog sadraja ?
5.
Klasifikovati konane elemente po topologiji:

Klasifikovati konane elemente po interpolacionim funkcijama:
Navesti jednainu Lagraneovog interpolacione funkcije u FEM:
6.
Navesti dinamiku jednainu strukture FEA:

Navesti osnovni izraz za funkcional jednog konanog elementa:
Navesti jedan princip mehanike za formiranje sistema diferencijalnih jednaina u FEA ?
7.
Koliko minimalno FEA prorauna omoguuje procenu stepena konvergencije reenja:

ime se karakterie adaptivna mrea u FEM ?
Navesti tipove adaptivnih FEA mrea:
8.
Nacrtati - skicirati upotrebu alata za FEM: rotate elements :

Nacrtati - skicirati upotrebu alata za FEM: revolve elements :
Kakva je razlika:
9.
Kojoj grupi metoda pripada Nelder-Meed metoda ?

Navesti izraz za toleranciju u metodi fleksibilne tolerancije :
Navesti primer (jednainu) jedne sloenu funkciju cilja u optimizaciji:
10.
Navesti jednainu i kategoriju geometrijske transformacije po kojoj se ispituje minimum u metodi Nelder-Meed:
Da li metode fleksibilnih poliedara mogu da trae ekstreme prekidnih funkcija ?
Definisati funkcional ogranienja T u metodi fleksibilne tolerancije:

11. Klasifikovati grupe - oblasti optimizacije:
Klasifikovati metode optimizacije:
Klasifikovati zadatke optimizacije:
12. Navesti Lagraneovu funkciju i uslov minimuma:
Da li Lagraneova metoda reava linearne ili nelinearne probleme ?
Da li Lagranevo metoda reava zadatke sa ili bez ogranienja ?
13. Kojoj grupi metoda pripada Flecher-Reevs-ova metoda ?
Navesti jednainu te procedure minimizacije:
ime je uslovljen kraj numerike procedure Flecher-Reevs-ovoj optimizaciji:
14. Navesti tipove menija programskih paketa:

Definiite pojam (engl. Parts):
Definiite pojam (engl. Facet) i Patch:
15. Navesti standard za datoteku zvunog zapisa i datoteku multimedijalnog zapisa:
Navesti standard za datoteku bit mapiranog i vektorskog formata:

Navesti standard za datoteku filma ili animacije:
Ispit traje 45 minuta. Nije dozvoljeno korienje literature. Usmeni mogu polagati studenti koji su poloili pismeni deo ispita.
19.01.2010.
Predmetni nastavnik: dr M.Jovanovi

CAD Predavanja

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

CAD Predavanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1.

PROJEKTOVANJE RAUNAROM DR MIOMIR JOVANOVI

26. Oktobar 2010.

a. Analiza optereenja konstrukcije:

b. Proraun kompaktnih veza:

c. Proraun stabilnosti konstruktivnih elemenata:

d. Proraun dinamikih svojstava konstrukcija.

e. Proraun pogonske vrstoe mainskih delova.

1. PROJEKTOVANJE RAUNAROM DR MIOMIR JOVANOVI

f. Proraun kinematike mainskih sistema.

Slika 1.1 Aktivnosti nastanka proizvoda podrane raunarom

CAD daje sledee prednosti projektovanju:

1. PROJEKTOVANJE RAUNAROM DR MIOMIR JOVANOVI

povezivanje sa spoljanjim izvorima (nacionalnim i svetskim) informacija (komiteti,

Slika 1.2 Aktivnosti koje su integrisane CIM konceptom

Slika 1.3 Etape nastanka konstrukcione dokumentacije

teorijski crte (pokazuje raspored pozicija),

STRUKTURA PROCESA PROJEKTOVANJA

1. PROJEKTOVANJE RAUNAROM DR MIOMIR JOVANOVI

Slika 1.4 Struktura procesa projektovanja

Slika 3.01 Koncept korienja metoda analize u projektovanju

CAD - RAUNARSKA GRAFIKA - DR MIOMIR JOVANOVI

Osnova irenja raunarske grafike i prevazilaenja razliitosti grafikog softvera i

1.20 KONCEPT GRAFIKE INTERPRETACIJE SADRAJA

CAD - RAUNARSKA GRAFIKA

Slika 1.01 Koncept grafike interpretacije sadraja

1.30 PRIKAZIVANJE OBJEKATA U RAUNARSKOJ GRAFICI

CAD - RAUNARSKA GRAFIKA - DR MIOMIR JOVANOVI

1.40 OSNOVNI GRAFIKI ELEMENTI

Slika 1.05 3D primitive: Prizma, lopta, cilindar, konus, torus, iseak

Slika 1.06 3D objekat-sloena geometrijska forma izometrijski prikazan kao

CAD - RAUNARSKA GRAFIKA

1.50 PROSTORNE TRANSFORMACIJE RAUNARSKE GRAFIKE

SPOLJASNJI FIZICKI ROSTOR

PROZOR NA REALNOM OBJEKTU

PRIKAZ REALNOG PROZORA

PROZOR RADNE STANICE

PRIKAZ PROZORA RADNE STANICE

Slika 1.07 Transformacije prikaza objekta kod grafikih radnih stanica

CAD - RAUNARSKA GRAFIKA - DR MIOMIR JOVANOVI

alate za unoenje grafikog sadraja poredjanih levom ivicom Windows prozora,

CAD - RAUNARSKA GRAFIKA

Slika 1.11 Primer menija sa hijerarhijskom kaskadom

CAD - RAUNARSKA GRAFIKA - DR MIOMIR JOVANOVI

1.61 UNOS GRAFIKIH PODATAKA

lokator (lokator) stroke (potez)

definie poloaj take na slici,

1.70 STANDARDI RAUNARSKE GRAFIKE

3 Prva interaktivna grafika forma napravljena je 1950. na MIT (USA).

CAD - RAUNARSKA GRAFIKA

standard se koristi za upravljanje grafikim uredjajima. Upravljanje se izvodi upravljakim programima

CAD - GEOMETRIJSKO MODELIRANJE DR MIOMIR JOVANOVI

Geometrijsko modeliranje 3D objekata

2.0 GEOMETRIJSKO MODELIRANJE

Druge prednosti geometrijskih modela nudi POVRINSKI MODEL koji je

Slika 2. Zapreminski model dobijen tehnikom estrudiranja i Booleovom operacijom sabiranja

Proces formiranja geometrijskog modela (aplikacija) ima dve etape rada:

CAD - GEOMETRIJSKO MODELIRANJE DR MIOMIR JOVANOVI

U operativnom smislu, ova procedura se realizuje programski, CSG

Slika 3.0 Geometrija modela prikazana aproksimativno

Druga etapa geometrijskog modeliranja je SLAGANJE OSNOVNIH

1 CSG - Constructive Solid Geometry, korisniki interfejs za geometrijsko modeliranje tela.

2.0 GEOMETRIJSKO MODELIRANJE

OBLIKOVANJE ZAPREMINSKIH (3D) MODELA