Pravoslavni Put 8

PRAVOSLAVNI PUT, list Svetosavske omladinske zajednice pri hramu Svetog
Ahilija u Ariqu, Vaskrs, 2000., broj 2 - (8).

Izlazi sa blagoslovom
Wegovog Preosve{tenstva Episkopa ì~kog Gospodina Stefana.
SADR@AJ:
3. - BESEDA NA VASKRS
4. - VASKR[WI POZDRAV
7. - NEOBIÂN PRONALAZAK
GROBA MAJKE SVETOG
VASILIJA OSTRO[KOG
8.- SLOVO O SUDU I
VASKRSEWU
10. - STRADAWE I VASKRSEWE
HRISTOVO
13. - STVARNOST VASKRSEWA
HRISTOVOG
22. - [KOLOVAWE ZA WU EJX
32. - PESMA:
HRISTOS VASKRS MOJ
33. - TRI VASKRSA U
SOVJETSKIM ZATVORIMA
36. - PITAWA I ODGOVORI
40. - SVETI OGAW - BLAGODAT
PRAVOSLAVNIM HRI[]ANIMA
42. SPASEWE U HRAMU
44. JUDA
46. VASKR[WA JAJA
47. MISIONARSKO PISMO
_________________________________
NA VASKRS
SV. JOVANA ZLATOUSTOG
Ako je ko blago~estiv i bogoqubiv neka se nasla|uje ovom dobrom i svetlom
pobedom. Ako je ko blagorazumni sluga, neka u|e raduju}i se u radost Gospoda
svoga. Ako se ko podvizavao postom, neka sada primi platu. Ako je od prvoga ~asa
radio, neka sada primi pravedni dug. Ako je ko do{ao posle tre}eg ~asa, neka
praznuje zahvaquju}i. Ako je ko stigao posle {estog ~asa, neka ni malo ne sumwa,
jer ni~im ne}e biti o{te}en. Ako je ko izgubio i deveti ~as, neka pristupi, ni malo ne
sumwaju}i, ni malo se ne boje}i. Ako ko stiè tek u jedanaestom ~asu neka se ne
pla{i zaka{wewa: jer ovaj divni Gospodar primi}e i posledweg kao i prvog; daje mir
onome koji je do{ao u jedanaesti ~as, kao i onome koji je radio od prvoga ~asa. I
posledweg miluje i prvome uga|a, i onome daje i ovome daruje, i dela prima i nameru
celiva; i delawe uvaàva i prinos hvali. Stoga, dakle, u|ite svi u radost Gospoda
svoga: i prvi i drugi, platu primite; bogati i ubogi, jedan s drugim likujte; uzdr`qivci i
lewivci, dan po{tujte; vi koji ste postili i vi koji niste postili, veselite se danas! Trpeza
je puna, nasla|ujte se svi: tele je ugojeno; neka niko ne iza|e gladan, svi se nasla|ujte
pirom vere; svi primite bogatstvo blagosti. Neka niko ne oplakuje siroma{tinu, jer se
javi op{te carstvo. Neka niko ne pla~e nad sagre{ewima, jer opro{taj zablista iz
groba. Neka se niko ne boji smrti, jer nas oslobodi Spasiteqeva smrt: ugasi je Onaj
Koga je ona dràla, zapleni ad Onaj koji je si{ao u ad, zagor~a ga kada je (ad) okusio
Telo Wegovo. I ovo predvi|aju}i, Isaija zavapi: ad se zagor~a sretnuv{i Te dole;
zagor~a se, jer opusto{i; zagor~a se, jer bi porugan; zagor~a se, jer se umrtvi;
zagor~a se, jer pade; zagor~a se, jer bi svezan; primi Telo (Hristovo) i Boga se
dodirnu; primi zemqu i srete nebo; primi ono {to vi|a{e i pade u ono {to ne vi|a{e.
Smrti, gde je tvoja àoka? Ade, gde je tvoja pobeda? Vaskrse Hristos i ti si se survao.
Vaskrse Hristos i pado{e demoni. Vaskrse Hristos i raduju se an|eli. Vaskrse Hristos i
ìvot ìvi. Vaskrse Hristos i nijednog mrtvog u grobu nema. Hristos usta iz mrtvih i bi
po~etak preminulih. Wemu slava i sila u vekove vekova. Amin.
VASKR[WI POZDRAV
Po~e Isus kazivati u~enicima svojim da Wemu vaqa mnogo postradati od
starje{ina i od glavara sve{teni~kih i kwièvnika ... jer }e Ga predati neznabo{cima, i naruga}e Mu se, i ruì}e Ga, i popquva}e Ga, i bi}e Ga, i ubi}e Ga, i
tre}i dan vaskrsnu}e... A oni ni{ta od toga ne razumje{e (Mat. 16, 21; Luka 18,
32, 34).
Vaskrsewe pravednika ne biva bez Golgote. Golgoti pravednika sleduje
vaskrsewe. Pobeda nema vrednosti bez borbe, niti radost ima cene bez prolivenih
suza. Prava slava dostiè najvi{u visinu nad dubinom ponièwa, kao {to se jedna
planina javqa vi{om ukoliko je dolina pod wom nià. Nebesa kruni{u sjajnim vencem
onu glavu koju zemqa kruni{e trnovim vencem. Ve~na pravda ve~no nagra|uje
ve~nim gospodstvom onoga ko je woj posluìo kao verni sluga u vremenu. Ko
fakti~no i prakti~no priznaje Boga za Oca svoga, taj ima ve}inu za sobom ~ak i u
osamqenosti svojoj; jer Bog sam po sebi ~ini ve}inu nad svim zbirovima i gomilama u
vasioni.
Sve ove istine postale su op{te poznate svetu tek posle zavr{ene drame
zemnoga ìvota Hrista Spasiteqa. No ove istine nisu bile poznate apostolima u ono
vreme kada im je U~iteq proricao svoje ponièwe, stradawe, Golgotu i smrt. Da je On
kazivao samo o slavi koja Ga ~eka, apostoli bi to lako razumeli i primili. Rekli bi: Pa
takvom ôveku i prili~i slava! Ali oni nisu mogli pojmiti za wih crno proro~anstvo o
Wegovim stradawima i ponièwima. Me|u sobom oni su morali tajno govoriti: Zar
takav ôvek da doìvi takvo ponièwe? Zar takav Pravednik da bude izdat i predat
mukama i smrti? Zar na takvu Svetlost da se usudi neko baciti blato? Zar na takvog
Dobrotvora ~ove~anstva da neko digne zlikova~ku ruku? To ne moè biti! No ako su
drugi apostoli u strahu tako {aptali o ovom te{kom predskazawu, Petar je jasno i
glasno u lice U~itequ svome viknuo: Boè sa~uvaj, to ne}e biti od Tebe (Matej 16,
22), na {to je dobio o{tar ukor. U to vreme i Petar i ostali u~enici jo{ ni{ta od toga ne
razumje{e {to im Gospod govora{e u predskazawima.
No zapitajmo se, bra}o, da li svi mi danas, posle 19 stole}a, boqe razumemo
ona predskazawa Spasiteqeva? U pogledu samoga Gospoda mi svakako boqe
pojimamo one re~i o neminovnosti Wegovog stradawa koje je prethodilo Wegovom
vaskrsewu, boqe nego {to su apostoli mogli to pojmiti u one dane kad im je On
proricao ne{to {to se tek docnije zbilo i dogodilo. Jer one prore~ene doga|aje mi sada
ne gledamo u budu}nosti kao {to su ih apostoli gledali nego u pro{losti. Pred nama
stoji cela drama zemaqskog ìvota Hristova odigrana i ostvarena. Mi je gledamo
duhovnim vidom i pojimamo, kako je ponièwe Wegovo moralo do}i pre slave, smrt
pre pobede ìvota, Golgota pre Vaskrsewa. Ali u primeni na svakodnevni ìvot qudi i
naroda i crkve Boìje mnogi su od nas i danas isto onako smu}eni i maloverni kao {to
su bili i apostoli pre stradawa i vaskrsewa Gospodweg. Otuda kad u na{e dane neki
pravednik strada, mnogi s negodovawem vi~u: Kako sme to biti? Zar na takvog
~oveka da se pquje? Zar tako ~estita i pobo`na du{a da bude mu~ena i tiranisana?
To se, bra}o, savest qudska po prirodi svojoj buni protiv nepravde koja se nanosi
pravedniku. No savest hri{}anska uzvisuje se iznad prirode, visoko, visoko do
prestola Svevi{wega, da tamo dobije svetlosti i smisla i razloga za stradawe
pravednika, kao {to su i sveti apostoli to docnije doku~ivali, kad je sve bilo ispuweno
i svr{eno, i kad je svetlost Duha Bo`jega obasjala wihov razum. Tada je onaj isti
apostol Petar pisao: Ovo je ugodno pred Bogom ako ko Boga radi podnese àlost
stradaju}i za pravdu... jer, veli, i Hristos postrada za nas, i nama ostavi ugled da
idemo Wegovijem tragom (1. Petr. 2, 19 - 21). Apostol Jakov pisao je: Blago ~ovjeku
koji pretrpi napasti, jer kad bude isku{an primi}e vijenac ìvota koji obre~e Bog
svima onima koji Wega qube, pa onda jo{ uz to dodaje kao savet vernima: Uzmite,
bra}o moja, za ugled stradawa proroke koji govori{e u ime Gospoda; gle, blaènim
nazivamo one koji pretrpje{e (Jakov. 1, 12; 5, 10 - 11). I apostol Pavle pisao je svojim
sunarodnicima Jevrejima: Jer vam je, bra}o, trpqewe od potrebe, da bi ispuniv{i voqu
Boìju primili obe}awe (Jevr. 10, 37).
Pitate li za{to vam o stradawu govorim ba{ na ovaj praznik radosti i pobede?
Zaista, ne zato da bih vas pokrio àlo{}u nego da bih radost va{u u~inio ve}om i
svetlijom. Jer ovo je prvi Vaskrs posle onolikih va{ih stradawa i mu~ewa za veru
otaca svojih u minuloj godini, u stra{noj i krstolomnoj godini. Radujte se dakle sa
Hristom, jer ste stradali za Hrista.
Veselite se Wegovom Vaskrsewu, jer ste okusili dosta od Wegove Golgote.
Pevajte zbog Wegove pobede, jer ste osetili na sebi samima Wegovo ponièwe.
Pristupajte slobodnije vaskrslom Gospodu, jer ste i vi poneli krst putem bola,
pokapanim pravedni~kim znojem, suzama i krvqu.
Kad pravednik strada za svetu pravdu Bo`ju, to Hristos strada u wemu. Kad
pravednik pobe|uje nepravdu, to Hristos pobe|uje kroz wega.
Likujte, jer ste osetili u sebi Hrista i kao stradalca i kao pobedioca.
Otvorite sada izmu~ena srca va{a, neka vaskrsli Gospod u|e u wih sa svojom
slavom i svetlinom, i neka ostane u vama za navek.
Re~eno je apostolskim ustima: Blago ~ovjeku koji pretrpi napast. To se moè
re}i i za na{u pravednu crkvu kao jednu ìvu jedinicu u ìvom organizmu vaseqenske
crkve. I ona je pretrpela napast. Mnogi su se pitali: Za{to da strada jedna sveta i
narodna crkva? Za{to da bude gowena i mu~ena? Za{to da bude ponovo poniàvana
i raspiwana i od tu|ina i od svojih? To su ista pitawa kao i u pogledu samoga Hrista,
istovetna kao i u pogledu svakog pravednika kad strada za svetu pravdu Boìju. Pa na
ista pitawa daje se isti odgovor:
Crkva Boìja u sva vremena preìvquje na svome planu sudbu svoga
Osniva~a, Gospoda Isusa Hrista.
Da bi osetila opravdanost i slast Vaskrsewa, crkva mora da preìvquje svoje
Golgote.
Da bi ve}ma zasijala u svetu, ona mora, kao zlato, kroz ogaw mu~ewa
prolaziti.
Da bi odràla budno saznawe o prisustvu Hrista Pobedioca u woj, ona mora da
vodi borbe sa prividno ja~im neprijateqima, i da ih pobe|uje.
Da bi primila sve vence slave, ona mora pravedni~ki da nosi svoj trnov venac
na zemqi.
Jednom re~ju: da bi bila i ostala Hristova prava i pravoslavna crkva, ona mora
svojom sudbom da li~i na Hrista, boànskog Stradalca i Pobedioca, koji je od
prijateqa za pare bio izdat, od narodnih stare{ina oklevetan, od glavara sve{teni~kih
popquvan, od kwièvnika porugan, i od neznaboàca raspet, da bi na kraju vaskrsao i
javio se pobediocem i qudi, i demona, i smrti. Prava crkva Hristova preìvquje dramu
Hristovu na svakom pokolewu hri{}anskom, na jednom dubqe (da bi iskusila puno
saznawe istine) a na drugom pli}e (da bi odahnula na putu stradawa). Radujte se,
deco ovog pokolewa, {to je i na vas duboko pritisnut i otisnut pe~at Hristovih
stradawa. Tako sad vi{e li~ite na Boga Spasiteqa svoga. I tako sad vi{e li~ite na
apostole Hristove, i na svece i mu~enike i viteze krsta i slobode iz svoje narodne

istorije.
Neka se raduju deca i ro|aci svih onih koji izgibo{e za crkvu pravoslavnu. Jer }
e se wihovim imenima ponositi potomci wihovi iz kolena u koleno.
Neka se raduju i oni koji primi{e udarce, ili {amare, ili pogrde, ili {tete bez
od{tete, ili proli{e kap krvi svoje, ili ma i jednu suzu u odbrani krsta ~asnoga. Zaista,
po`we}e kad tad dobru ètvu. Jer je u svetim kwigama zapisana istinita re~: Ko sa
suzama seje, sa veseqem àwe.
Neka se pak ne raduju - nemaju ~emu - oni koji se uvrsta{e u buquke
goniteqa krsta. Primili su zemaqsko, izgubili nebesko. Gle, i na wih se odnosi ona
jeziva re~ Hristova o sablazniteqima: Boqe je takvima da obese vodeni~ki kamen o
vrat i bace se u more! Na sve poruke uvre|ene crkve da se pokaju, pa }e im se
oprostiti, oni odgovaraju lukavim i prezrivim osmehom (o kako li }e umreti!). A onu
nekolicinu koji se pokaja{e, primamo kao bra}u, pa i wih sa vama zajedno
pozdravqamo sa: Hristos voskrese! Jer po slabosti qudskoj pogre{i{e a po savesti
hri{}anskoj pokaja{e se.
Pravedni narode Bo`ji, svetla vojsko Boìja, dragi sinovi i k}eri Svetosavske,
svi vi koji stadoste s desne strane Sina Bo`jega (daj, Boè, da Mu se i o Stra{nom
Sudu na|ete s desne strane) - svi primite moju blagodarnost, blagoslov i pozdrav:
HRISTOS VOSKRESE!
Episkop Nikolaj
NEOBIÂN PRONALAZAK GROBA MAJKE

SV. VASILIJA OSTRO[KOG
"Vreme" od 18. septembra 1937.g. donelo je iz Trebiwa ovaj izve{taj:
Ovih dana se u Trebiwu dogodio jedinstven slu~aj, koji je glavni predmet
razgovora u celom kraju.
Osamdesetogodi{wi starac Tripko Milutinovi}, ugledni doma}in iz sela
Mrkowi}a, podiè u blizini pravoslavne crkve veliki kameni spomenik majci Svetog
Vasilija Ostro{kog, koja je, kako je poznato, umrla u selu Mrkowi}u. Me|utim, za wen
grob se sve do skora nije znalo. Taj grob prona{ao je stari Milutinovi}.
- Pro{le godine, pri~a starac, odmah posle Svetog Vasilija, po{ao sam rano u
svoj vinograd koji se nalazi u blizini crkve, s namerom da ga ogradim kamenom. Kada
sam bio pored crkve, susreo me jedan stari kalu|er koga nikad do tada nisam video.
Pored wega je stajao i jedan de~ak od osam godina. Kada sam do{ao blizu, kalu|er
mi je nazvao "Dobro jutro" nekim ~udnim glasom, a zatim me upitao da li je to selo
Mrkowi} i da li je to stara pravoslavna crkva. Ja sam potvrdio i on me je tada pozvao
da mi pokaè grob majke Svetog Vasilija Ostro{kog. Bez re~i sam po{ao. Kada smo
stigli do crkve on mi je rekao: "Evo ovo je, zapamti, grob majke Svetog Oca Vasilija".
Dok sam razgledao grob i krst kalu|era je nestalo ... I drugi seqaci vi|ali su toga kalu|
era, kako obilazi oko grobqa i crkve.
Posle ovoga starac Milutinovi} je odlu~io da na grobu majke Sv. Vasilija
Ostro{kog podigne spomenik.
SLOVO O SUDU I VASKRSEWU
Hodite, bra}o, i poslu{ajte mene, najmaweg Jefrema. Postavimo sebi za sudiju

svoju sopstvenu pomisao, da bi nam srce pokazalo, da li idemo tako, kao {to govore
bogonadahnuta Pisma. Da ne oàlo{}avamo Duha Svetog, kojim smo zape~a}eni (Ef.

4, 30). I ako ko u sebi vidi dobra dela, onda neka se trudi da umnoì blagodat, koju je
primio kroz smirenoumqe od ôvekoqupca. A ako se vidi da smo u gresima, za{to se
onda ne trudimo, hristoqubiva bra}o?
Eto, bra}o, sti}i}e nas dan, u koji }e potamneti svetlost sunca, i zvezde pasti,
u koji }e se nebo sviti kao svitak, u koji }e zagrmeti velika truba i stra{nim zvukom
probudi}e sve mrtve od iskoni, u koji }e se, po glasu Sudije, opusto{iti tajanstva ada,
u kojima }e se javiti Hristos na oblacima sa svetim an|elima da sudi ìvima i
mrtvima, i svakome da po delima wegovim. Jer je zaista stra{an Hristov dolazak u
slavi. ûdesna je stvar, hristoqupci, videti kako se nebo iznenada rasklapa, zemqa
mewa svoje obli~je, mrtvi ustaju. Zemqa vra}a telo ~ove~ije kakvo je i primila; ako
bi ga rastrgle zveri, raznele ptice, pro`drle ribe: ne}e se pokazati nedostatka ni u
jednoj dlaci ~ove~ijoj pred Sudijom, zato {to Bog celoga ~oveka predaje
netrule`nosti. Svi }e dobiti telo saobrazno svojim sopstvenim delima. Telo pravednika
sija}e sedam puta ja~e od sun~ane svetlosti; a telo gre{nika bi}e tamno i ispuweno
smradom; i telo svakoga formira}e dela wegova, zato {to svaki od nas nosi svoja
dela u svome sopstvenom telu. I tada }e se izvr{iti te{ki ispit na{ih dela. Ako je ko
sagre{io re~ju ili pomi{qu, sve }e to stati oko wega; ako je u~inio {to dobro, a tako|e
i zlo, sve }e se to obelodaniti; gde god pogleda, vide}e svuda svoja dela. I zato,
bra}o moja qubazna, potrudimo se svom snagom da bi izbegli ukor stra{nog stida,
kakav }e tada sresti sve gre{nike; postarajmo se da budemo naslednici takvih blaga,
kakva je Bog spremio za sve pravednike, {to oko ne vide, i uho ne ~u, i u srce
~ovekovo ne do|e (1. Kor. 1, 9), u koje i an|eli èle da prozru (1. Petr. 1, 12). Kada
Hristos si|e s neba, u taj ~as }e neugasivi ogaw pote}i svuda pred licem Hristovim, i
sve }e pokriti. Jer potop za vreme Noja posluìo je za prasliku ovog neugasivog ogwa.
Kao {to je potop pokrio sve vrhove gora, tako }e i ogaw tada sve pokriti. Tada }e na
sve strane pote}i an|eli, i svi sveti i verni poùri}e u slavi na oblacima u susret Hristu.
I tako, postarajmo se, prijateqi, da se pokaèmo dostojni ove radosti, i da stanemo na
ovaj stra{ni i trepetni sud neposramqeni i nepokoreni. Blago onome koji na oblacima
sretne cara slave; naprotiv, te{ko onome koji bude li{en ove radosti, jer koji ne osete
ovu radost na proslavqenim oblacima, samim tim pokazuju se da su unesre}eni
gre{nici.
Zato ne budimo lewi, hristoqubiva bra}o, jer evo, svi smo izvedeni na bojno
poqe. Pokajmo se, dok imamo jo{ vremena; pobedimo pagubne telesne strasti i
du{evno slastoqubqe, sli~no zdravoumnom Josifu, ne samo telom, no i mislima; zato
{to savr{eni ~ovek dostiè takav stepen da ozdravoumi sebe. Jer ko pogleda na ènu
sa èqom, taj je ve} u~inio prequbu u srcu svome (Mt. 5, 28). êsto se telesna
aktivnost spre~ava mnogim uzrocima, ~ove~iji strah je ~esto prekra}uje; aktivnost
uma, pak, izvodi se nesmetano i bez muke se ispuwava. Tako na primer, ~esto puta
neko od vas, bra}o, baci neuzdr`qiv pogled i ushi}ava se svojim pomislima, no
odmah se potom vra}a. Takav je sli~an ni{awenoj srni, koja ~esto umakne iz ruku
lova~kih, no pobegne nose}i u sebi o{tru strelu. Jer ko je od vas pobe|en mislima, taj
nije zdravouman pred Bogom. Kad ne bi bilo qudskog straha i stida, ~ovek bi zajedno
s du{om raslabio i telo. Stoga se on ne nagra|uje kao zdravouman, no ako se ne
pokaje, uvek }e biti ka`wavan kao ~ovekougodnik. A ako je bio nekad zaveden i
pobe|en svojim pomislima, izle~i}e svoju ranu pokajawem.
I tako, bra}o, da izbegavamo zle poùde. One su i Evu li{ile slave, i ona je
zaèlela da okusi jedno jelo. One su i potop navele na svet: jer ih vide{e sinovi Bo`ji
(1 Moj. 6, 2), i na sraman na~in oskrnavi{e se sa k}erima ~ove~ijim. One u~ini{e
da se Egip}anka raspali èqom na zdravoumnog Josifa; no ovaj mladi}, boje}i se
Boga, pobedi svezanu guju. Poùde zarobi{e hrabrog i nepobedivog nazireja
Samsona. Ranije je on rastrgao krvoèdnog lava i hiqade potukao magare}om
~equsti, ali kada je zaèleo da ìvi zajedno sa aspidom (ènom), odmah su opale
vlasi s nazireja, nemilosrdno je li{en o~nog vida, i posluìo je svima na podsmeh. A
tako je i David ubio Uriju; zbog poùde umre i Navutej. Poùda àlosnog Judu dovede
do toga da izda Hrista, svoga Vladiku. Stoga, blago onome koji je postao pobednik
svake pohote sluhom i vidom, dodirom i mirisom, i koji je ukra{en vencem
zdravoumqa, i koji nosi venac pred stra{ni i trepetni sud. Pri|ite, zajedno da se
poklonimo Hristu, jednoglasno zovu}i: aliluja! Pri|ite, da ga svi proslavimo.
Amin.
STRADAWE I VASKRSEWE HRISTOVO

Glavni doga|aji u Hristovom ìvotu na zemqi su Wegovo slavno Stradawe i
Vaskrsewe. Ovi doga|aji su osnov na{e vere, jer je u wima Gospod Isus Hristos
oslobodio pali qudski rod od okova smrti i darovao mu ve~ni ìvot. Na zna~aj
Vaskrsewa ukazuje Apostol Pavle, govore}i: Ako Hristos nije ustao, onda je prazna
propovijed na{a, pa prazna i vjera va{a (1. Kor. 15,14). Sleduju}i Apostolu Pavlu, Sv.
Maksim Ispovednik je naglasio da se u tajni Krsta i Vaskrsewa Hristovog skriva sva
"sudba" sveta i qudi.
Svi doga|aji iz Hristovog ìvota, po~ev od Ovaplo}ewa pa do Vaskrsewa i
Vaznesewa na nebo, su te{ko shvatqivi qudskoj logici. Posebno je te{ko prihvatiti i
objasniti Stradawe Hristovo. Kako pomiriti i dovesti u vezu besmrtnost Sina Boìjeg
koju ima od ve~nosti i Wegovo Stradawe na Krstu u vreme Pontija Pilata?
Judejci su traìli o~igledne znake (1. Kor. 1,22) i sablazniv{i se, nisu mogli
poverovati da je Hristos kao Bog mogao biti raspet na Krstu. Jelini su pak, Wegovo
Raspe}e smatrali za ludost (1. Kor. 1,23). Crkva je, kroz usta Apostola Pavla, objavila
Hrista raspetoga, Judejcima sablazan, a Jelinima ludost; onima pak pozvanima, i
Judejcima i Jelinima, Hrista, Boìju silu i Boìju Premudrost (1. Kor. 1,24).
Ve} u ranom periodu Crkve javili su se jeretici doketi koji su Hristovo Raspe}e i
smrt smatrali prividnim. I pored jasnog stava Crkve o Stradawu i Vaskrsewu
Hristovom bilo je i onih koji su govorili da nije stradao samo Sin nego i Otac, budu}i
da nije mogu}e Sina odvojiti od Oca. Ovo u~ewe su zastupali patropashiti. Crkva je
odbacila stavove i jednih i drugih i jasno izrazila veru da je uistinu stradao Sin Boìji
na Krstu.
Me|utim, kako objasniti stradawe nestradalnog Boga, a da se ono ne unese u
ve~ni plan Boìjeg postojawa ili da se ne ode u doketsku jeres? Drugim re~ima, kako
je mogu}e da je nestradalni Bog primio na Sebe posledice pada, Krst i Stradawe?
Qudima je uvek bilo lak{e da prihvate doga|aje u kojima je Bog proslavqen, nego one
u kojima se projavquje Wegovo smirewe.
Stradawe Hristovo se ne moè objasniti mimo slobode koju On ima kao Bog.
Gospod Hristos nije stradao po nu`nosti, i kao {to je slobodno uzeo telo, tako je i
slobodno postradao. Sin Boìji je mogao da postrada i da bude raspet na Krstu upravo
zato {to je kao Li~nost slobodan da gradi odnose sa svetom, koji su samo Wegovi.
Samo se Sin ovaplo}uje i strada, Otac blagovoli, a Duh Sveti sadejstvuje u svemu {to
~ini Sin u svetu.
Gospod Isus Hristos strada i pored toga {to ima nestradalnu boànsku prirodu,
strada Svojom stradalnom ~ove~anskom prirodom, kao Li~nost, koja to ~ini radi
na{eg spasewa. To me|utim, nikako ne zna~i da je Hristos podeqen na dva dela i da
~ovek umire, a Bog vaskrsava. Jedan je Hristos, jedan isti, koji strada i vaskrsava.
Ako bi se Stradawe Hristovo odnosilo samo na ~oveka (Isusa), tada Wegova krv ne bi
mogla imati za nas spasonosni zna~aj.
Jedno od su{tinskih pitawa je da li na Krstu umire Bog? Sin Boìji pri
Ovaplo}ewu prima sve {to pripada ~oveku, osim greha. Bilo bi neshvatqivo da
Hristos, posle Adamovog pada, postav{i ~ovek ne prima i samu smrt. Sv. Kirilo
Aleksandrijski kaè: "Postradao je nestradalni Logos telom". Dakle, za Boga koji je
postao ~ovek moè se re}i da strada i umire na Krstu. Pred nama je tajna koju nije
lako objasniti i koja se prihvata jedino verom u Boga koji je slobodan, ne samo kada
pokazuje silu, nego i kada pokazuje nemo}.
Kqu~no je i pitawe da li Gospod Hristos prestaje da bude Bog, zato {to
strada? Istina da Gospod Isus Hristos i prilikom Stradawa ostaje Bog obja{wava se
time da On i prilikom svog Ovaplo}ewa i celokupnog ìvota na zemqi, pa i prilikom
Raspe}a, ne prekida zajednicu sa Ocem, a prestati biti Bog zna~i upravo prekid te
zajednice.
Najzad va`no je odgovoriti i na pitawe: da li prestaje da postoji Sveta Trojica,
ako umire Sin? Ako bi Gospod Isus Hristos stradao svojom boànskom prirodom, tada
bi se Wegovo Stradawe odnosilo na celu Svetu Trojicu. I ako bi smrt imala posledwu
re~ nad Hristom, ako bi veza izme|u Hrista i Oca bila naru{ena, tada bi umro Bog,
prestala bi da postoji Sveta Trojica. Me|utim, smrt je nai{la na prepreku. Krenuv{i
smr}u da usmrti i pobedi Boga, satana je pao u zamku i on i smrt su pobe|eni. Satana
je drvetom prevario Adama i Evu, a sam je prevaren krsnim drvetom. Stoga se u
crkvenoj pesmi kaè: imè pade drevom prelstivij, toboju prelstivsja, tj. onaj koji je
prevario drvetom (Adama i Evu), wim (tj. krsnim drvetom) bi prevaren.
Govore}i o smrti Gospoda Isusa Hrista, Sv. Jovan Damaskin kaè: "Kao {to sa
nailaskom svetlosti i{~ezava tama, tako se izgoni trule`nost nailaskom ìvota... Iako
je Gospod Isus Hristos umro i Wegova sveta du{a se odvojila od pre~istog tela,
Boànstvo je ostalo nerazdvojno od oboje, jer nije se jedna Li~nost razdelila na dve i,
iako su se po smrti razdelili du{a i telo, svako je ostalo imaju}i jednu Li~nost
Hristovu". Smrt kao razdvojewe du{e i tela se uistinu odvija, ali smrt nije mogla
prekinuti zajednicu du{e, koja je bila u adu, i tela, koje je tridnevno leàlo u grobu, sa
Bogom. Iako je du{a bila odvojena od tela, ona je ostala u jedinstvu sa wim
posredstvom Logosa. Smrt, dakle, nije mogla da naru{i zajednicu du{e i tela sa
Logosom jer ne bje{e mogu}e da ga ona drì (D. ap. 2,24) i kona~no, ona nije mogla
da naru{i vezu izme|u Hrista i Oca.
Celovitost Hristove Li~nosti nije naru{ena ni u Getsimaniji. Iako se projavquje
Wegova ~ove~anska voqa, veza izme|u Sina i Oca ostaje neprekinuta. Wegove re~i:
neka me mimoi|e ~a{a ova nisu posledwe i Wegova ~ove~anska voqa se odmah
pot~iwava voqi Boìjoj: ali opet ne kako ja ho}u, nego kako ti (Mt. 26,39). Dakle, kada
Hristos ho}e da izbegne smrt, to ~ini zbog svojstava Svoje ~ove~anske prirode, ali
istovremeno, On pokazuje nemogu}im odbacivawe voqe O~eve, jer bi to zna~ilo
naru{avawe ve~ne zajednice sa Wim.
Smrt Gospodwa se odmah spaja sa Vaskrsewem. Sin ôve~iji ide na Krst da
bude proslavqen i zato Ga Crkva na Krstu doìvqava ne kao ostavqenog mu~enika,
nego kao usnulog Boga, kao Cara Slave. Wegovim pogrebewem ìvot je zasijao iz
groba. Stoga se na Veliki Petak peva: @izw vo grobje, i sve pesme se odnose na
Vaskrsewe. Hristovo Vaskrsewe se na ikonama izobraàva kao Silazak u ad. Zato se
Krst nikada ne odvaja od Vaskrsewa: Poklawajemsja strastjem Tvoim Hriste pokaì
nam i slavnoje Tvoje Voskresenije.
Hristova smrt je postala iskupiteqna i zbog toga i pevamo u troparu Vaskrsa:
Hristos voskrese iz mertvih, smertiju smert poprav i su{}im vo grobjeh ìvot darovav
(Hristos vaskrse iz mrtvih, smr}u smrt uni{ti i svima u grobovima ìvot darova).
Hristos je dakle, pobedio smrt, ali ne bez prolaska kroz wu, pobedio ju je Svojom
smr}u. Na{a stradawa u~inio je Svojim, a Svoje Vaskrsewe na{im Vaskrsewem.
Svojim Vaskrsewem je pobedio i na{u smrt (posledwi neprijateq ukinu}e se - smrt, 1.
Kor. 15,26) {to je na ikoni Vaskrsewa predstavqeno podizawem iz mrtvih na{ih
praroditeqa Adama i Eve. On je vaskrsao i ~etvorodnevnog Lazara, ukazuju}i time na
sveop{te Vaskrsewe, ali jedino je Wegovo Vaskrsewe zalog op{teg Vaskrsewa, budu}i
da u Wemu vaskrsava cela qudska priroda. Po re~ima o. Georgija Florovskog, smrt na
Krstu je bila delotvorna, ne kao smrt Nevinog, nego kao smrt ovaplo}enog Gospoda.
Smrt je pobe|ena, jer ju je okusio sam Bog u telu koje je uzeo.
Vaskrsewe Hristovo je po~etak novog ve~nog ìvota ovde na zemqi i obnova

svekolike tvari. Zbog toga hri{}ani neprestano proslavqaju Vaskrsewe, naro~ito na
Evharistiji, kada se Crkva projavquje kao vaskrslo Telo Hristovo.
"STVARNOST VASKRSEWA HRISTOVOG"

VASKRSEWE:
ISTORIJSKI I IDEJNI OSNOV HRI[]ANSTVA
Vi vidite i znate da danas ìvimo u vremenu kad su vetrovi sa svih strana
navalili na pravoslavqe "kao ala i vrana". I osporavaju ne samo sitnice nego i sam
osnov, istorijski i idejni osnov hri{}anstva. A {ta je istorijski i idejni osnov
hri{}anstva? To je Vaskrsewe Hristovo. Zato moja ve~era{wa tema glasi:
"STVARNOST VASKRSEWA HRISTOVOG'". Jer da nije bilo vaskrsewa, ne bi apostoli i{li
da propovedaju hri{}anstvo i hri{}anstva ne bi uop{te ni bilo. Prema tome
Vaskrsewe Hristovo je istorijski temeq hri{}anstva, a osim toga ono je i idejni,
dogmatski osnov hri{}anstva. Jer ako je Hristos Vaskrsao Wegova dogmatika je
istinita bez obzira da l' je na{ razum moè shvatiti. I zato je crkva proglasila Uskrs
Hristov za praznik nad praznicima. I ne samo crkva nego i apostol Pavle u poslanici
Korin}anima govori o Vaskrsewu Hristovom kao o osnovi ~itave na{e vere. Jer on
tamo kaè: "Ako Hristos ne usta, onda je uzaludno propovedawe na{e, vera na{a,
uzaludno je sve." A ~ak i jedan veliki protivnik hri{}anstva iz XIX veka David Fridrih
[traus kaè: "Vaskrsewe je temeq na kome se ìvotni putevi razilaze." Jer Vaskrsewe
je osnov na{e moralne delatnosti. Kad ~ovek poveruje u Vaskrsewe daleko lak{e }e
se nakaniti da ispuwava Hristove zapovesti, nego ako ne veruje u Vaskrsewe. Onda
su mu Hristove zapovesti besmislene. Nave{}u vam jedan primer. Jedan lekar je bio u
manastiru gde su kalu|erice negovale najteè bolesnike, pa zadivqen wihovom
`rtvom on kaè: "Sestro, to {to vi ~inite ja to ne bi ~inio ni za sav svet." A ona kaè:
"Pa i ja ne bih ~inila za sav svet." "Kako ne bi ~inila? Pa {to ~ini{?" "Pa ja to ne
~inim za sav svet, nego ~inim iz qubavi prema vaskrslome Gospodu Hristu." Eto
vidite kako je Vaskrsewe osnov na{e moralne delatnosti. Osim toga, Vaskrsewe je i
psiholo{ki osnov na{e radosti. Jer {ta nam vredi ovaj ìvot koji se zavr{ava smr}u.
@ive}e{ 60, 80 god. i zavr{i}e{ uni{tewem. Pa zar je to neka radost? To je radost
koja se zavr{ava àlo{}u. A u uskrsu nema àlosti. To je ve~ita radost.
VERODOSTOJNOST
ISTORIJSKIH IZVORA
E, samo je va`no da znamo da li je Vaskrsewe stvaran istorijski doga|aj.
Poku{a}u da vam to iznesem. Kad neki istori~ar ho}e da utvrdi ta~nost nekog
istorijskog doga|aja, on se poziva na verodostojne istorijske izvore. Da li mi, hri{}ani,
imamo takve izvore? Imamo, jo{ kako! Tu su 4 Jevan|eqa, tu su sve poslanice
apostola Pavla. One govore o Vaskrsewu Hristovom, ne kao o kakvoj pri~i, niti o
kakvom mitu, nego kao o stvarnom istorijskom doga|aju. I toga su se bojali protivnici
hri{}anstva. Pa su zato digli galamu, jo{ u pro{lom veku, iz petnih ìla upiwu}i se da
ospore verodostojnost tih kwiga. I da kaù kako su te kwige napisane u pro{lom veku
i ko se jo{ se}a {ta je Hristos uradio, posle dvesta godina.
Jedan sovjetski ideolog Viper, tobo` nau~no, je utvrdio kako su te kwige
napisane ~ak u 4. veku. Pa dabome, kad bi to tako bilo one ne bi imale neku dokaznu
vrednost. Ali uzalud muka, to nije tako. Evo pogledajmo te ~iwenice koje svedo~e
protiv wih. Citati iz Svetog pisma nalaze se kod najranijih evropskih pisaca. Tako npr.
sv. Justin, mu~enik i filozof, koji je umro negde oko 150 - 160 g., tih godina pi{e u
svojim kwigama i citira Jovanovo Evan|eqe (glavu 3,18 stih), a da to Evan|eqe nije
postojalo, ne bi mogao citirati. Sv. Polikarp episkop smirnski i sv. Igwatije episkop
antiohijski u svojim poslanicama tako|e pi{u o Evan|eqima. Zna~i znali su za wih, jer
da nisu znali ne bi mogli o tome pisati. To je ~iwenica. I jo{ ne{to naro~ito va`no,
1935. g. na|en je u Africi, u Aleksandriji, jedan papirus, nije ve}i od moje {ake. Kad su
pro~itali {ta pi{e, a ono 17. i 18. stih iz 18. glave Jovanovog Evan|eqa. I kada su
nau~nom metodom "ugqenika 14" prora~unali starost toga papirusa, izra~unali su
da poti~e iz po~etka 2. veka. Dakle imamo corpus delicti. Jedan materijalni dokaz da
je Jovanovo Evan|eqe postojalo ve} po~etkom 1. veka.
Moèmo i daqe da idemo u pro{lost. Kad ~itamo Evan|eqe po Luki, vidimo da
u tom Evan|equ ima jedno proro~anstvo Spasiteqevo o Jerusalimu. I Spasiteq se
zaplakao nad sudbinom Jerusalima i kaè: "I kad bi ti sad znao u ovaj ~as {ta je za
mir tvoj, ali je sada sakriveno od o~iju tvojih, jer }e do}i neprijateq tvoj, opkoli}e te
opkopima, stegnu}e te sa svih strana i razbi}e tebe i decu tvoju u tebi tako da ni
kamen na kamenu ne}e ostati." Kada pro~itamo ovo Evan|eqe, nigde ne pi{e da se
ono ostvarilo, zna~i napisano je pre nego {to se ostvarilo. Jer da se ostvarilo, Luka bi
kazao, eto ostvarilo se tada i tada. Me|utim iz istorije znamo da se to proro~anstvo u
Jerusalimu bukvalno ostvarilo 70. godine hri{}anske ere, kada su rimski vojskovo|a
Vespazijan i wegov naslednik Tit razorili jerusalimski hram i Jerusalim. Dakle to Evan|
eqe je napisano sigurno pre 70. godine. Idem jo{ malko daqe u pro{lost. Evan|elist
Luka je napisao ne samo evan|eqe, to je bila prva kwiga koju je napisao svom
prijatequ Teofilu, nego je napisao i drugu kwigu Teofilu "Dela apostolska". U toj kwizi
Luka iznosi ìvot i rad apostola, a posebno apostola Pavla. Me|utim moète pro~itati
"Dela apostolska" od po~etka do kraja i nigde ne}ete nai}i da Luka govori o smrti
apostola Pavla. Pa {ta to zna~i? Da je on hteo da napi{e ìvot apostola Pavla od kraja
do kraja i da je ta kwiga napisana pre wegove smrti, on bi svakako to i naglasio, tim
pre {to je apostol Pavle mu~eni~ki umro. Wemu je odse~ena glava u Rimu, 67.
godine. Zna~i "Dela apostolska" napisana su pre 67. godine hri{}anske ere. Idemo
jo{ malo daqe. U tim "Delima apostolskim" vidimo da nema traga od gowewa
hri{}ana. Rimske vlasti se odnose korektno prema hri{}anima. âk apostol Pavle
ho}e da ide u Rim da se àli caru protiv nepravde koje su mu Jevreji u~inili. A kako je
gowewe hri{}ana od strane cara Nerona po~elo 64. godine, to znamo iz istorije
sigurno, zna~i "Dela apostolska" napisana su pre 64. godine. Ko god ho}e logi~ki da
misli mora tako re}i. Mogla su da budu napisana najkasnije 63. godine. A po{to je
tre}e Lukino Evan|eqe napisano pre "Dela apostolskih", ono je moglo biti napisano
{ezdesetih godina. A po{to su pre wega napisana Markovo i Matejevo Evan|eqe, to
zna~i negde oko 40. i 50.-ih godina. To zna~i imamo dokumente koji poti~u iz
vremena o kome govore i koji su napisani u vreme kada je bilo qudi koji su poznavali
Hrista li~no i koji su se se}ali svih doga|aja koji su se desili na Golgoti. To je logi~no i
normalno. To je vidite, istorijska ~iwenica.
DA LI SU PISCI NOVOZAVETNIH KWIGA I OÊVIDCI
Ostaje nam sada da vidimo da li su ti pisci bili o~evici. Jesu. A kada nisu, oni
kaù da su ~uli od o~evidaca. Tako evan|elist Luka ne}e la`no da se prestavi da je
o~evidac svega {to je napisao. Nego {to je ~uo od o~evidaca, onih {to su bili sluge
Re~i. Po ~emu vidimo da su bili o~evici? Po tome {to oni iznose izvesne detaqe,
pojedinosti, koje nemaju veze niti sa ro|ewem, ni sa vaskrsewem niti sa hvatawem
Hristovim. To su krupni doga|aji, hvatawe Hrista u Getsimaniji i Vaskrsewe. Ali su uneli
neki detaq da prosto svedo~i da poti~e od o~evica. Evo, naprimer, prilikom hvatawa
Spasiteqa u Getsimanskom vrtu, evan|elist Marko opisuje ovako: "A be{e tu jedno
mom~e koje je i{lo za wim, za Spasiteqem i bio je ogrnut pla{tom po golom telu. I
po~e beàti, ali su ga uhvatili za pla{t i on ga ostavi i pobeè go." To je jedan detaq.
Kakve veze on ima sa hvatawem Hristovim? Detaq koji je mogao pasti u oko samo
onome ko je tu bio prisutan. Jer niko se ne bi setio da pi{e o mladi}u koji je pobegao
go. Nije iskqu~eno da je taj mladi} bio sam Marko, jer ostali evan|elisti to ne
spomiwu. Evo jo{ jedan detaq. Kada je Marija Magdalina, koja je prva do{la na grob
Spasiteqev, videla odvaqen kamen i ~ula {ta se desilo, ona onako upla{ena otr~a i
javi to apostolima Petru i Jovanu. I {to je sasvim prirodno Petar i Jovan ~uv{i to
odmah su pomislili: 'ajmo da idemo da proverimo da li je to ta~no. I kaè evan|elist
Jovan da su tad ta dva u~enika tr~ala na grob. I da je on tr~ao brè od Petra. To je
jedan detaq. Kome je padalo na pamet da misli da li su u~enici i{li na grob ili su
tr~ali i ko je brè tr~ao. Dakle vidi se da nam pisci iznose pojedinosti, koja su
svedo~anstva da su oni o~evici i u~esnici onoga o ~emu pi{u. Da li su oni bili
iskreni da nam zaista kaù {ta su videli ili su mo`da èleli da se proslave? Ni govora o
proslavqawu. Oni se na svoja Evan|eqa nisu ~ak ni potpisali. Oni da su hteli da se
proslave, oni bi u Evan|eqima iznosili svoje vrline, svoje uspehe, a oni to ne ~ine. Ne
samo {to ne ~ine to ve} naprotiv, iznose bez okoli{ewa svoje nedostatke, svoje
negativne osobine. Evo nekoliko primera.
U vreme kada su Evan|eqa pisana, tada je me|u Jevrejima bila velika sramota
biti carinik. Za{to? Zato {to je to sluga rimskih okupatora, jer je carinik uzimao
carinu, poreze, napla}ivao po miloj voqi, gulio kako je hteo. I zato su oni bili
najomraèniji i ~ak je to bio simbol greha. A vidite, Matej pre nego {to je po{ao za
Spasiteqem bio je carinik i on to ne krije. On to pi{e u svome Evan|equ, a da je hteo
da bude nepo{ten da se proslavqa on bi bar to pre}utao. Evo jo{ jedan primer. Vi{e
puta Spasiteq je svoje u~enike ukorevao govore}i da su maloverni, a apostolu Petru
je jedanput rekao: "Idi od mene, satano, jer ti misli nisu Boànske nego qudske!" To
su bar mogli pre}utati da su hteli da se hvale. Jo{ jedan primer. Neki ~ovek imao je
sina, besomu~nog i doveo ga je Spasitequ da ga isceli i kaè on Hristu: "Doveo sam
ga Tvojim u~enicima i nisu mogli da ga iscele." I vidite oni taj svoj neuspeh ne kriju,
nego su ga izneli javno. Tako da ~itavo ~ove~anstvo zna da nisu imali uspeha da
izle~e mladi}a. I ~ak su pitali Spasiteqa za{to ga nisu iscelili. "Zbog va{eg
maloverja!" I jo{ ne{to najvi{e. Kakvo je bilo pona{awe apostola kada je Hristos bio
uhva}en u Getsimanskom vrtu? Pa bili su prave kukavice. To je bila bruka i sramota.
Svi su pobegli od Wega. Svi osim apostola Jovana i apostola Petra koji je po{ao za
Jovanom. A kad su do{li u prvosve{tenikovo dvori{te, Jovan je imao smelosti da do|e
kod Wega, a i Petar je bio u dvori{tu i grejao se kod vatre i pri|e jedna sluàvka i kaè:
"I ti si bio sa Isusom Nazare}aninom. " "Ko, ja? Ne poznajem toga ~oveka!" I po~ne
se kleti. On tako javno, neka mi oprosti, te{ka re~, laè da ne poznaje Hrista! Kune se
da ne poznaje Hrista. Pa zar je to ne{to pohvalno? Daleko od toga. To je jo{ kako
velika sramota. I apostol Petar kad je ~uo da je zapevao petao, {to mu je prorekao
Spasiteq, on se rasplakao i kaè jedno predawe da je celog veka plakao kad bi ~uo
petlov poj. Jer se se}ao toga momenta kad se odrekao Hrista. Pa, Gospode, ako su oni
hteli da nas varaju i laù bar to su mogli pre}utati. Prema tome, mi imamo apsolutnu
sigurnost da nas pisci Evan|eqa izve{tavaju o pravoj istini. Mi dakle imamo istorijski,
verodostojno pisana svedo~anstva koja govore o Vaskrsewu Hristovom.
SVEDOK KOJI NE MO@E DA LA@E
Kad sam ja to izloìo jednom svom drugu koji je bio sudija, i kaèm mu:
"Vidi{ li ti, Rajo, da li je to logi~no?" "Pa jeste logi~no, ali ja jo{ ne mogu da
verujem." "A kad bi ti verovao?" "Ja bih verovao kad bih video svedoka koji ne moè
da laè." "E pa dobro. Ti si sudija. Pretpostavi da treba na sudu , na raspravi da
utvrdi{ da li je Marko ubio Janka. I to ne moè{ druga~ije da utvrdi{ osim uz svedoke.
I pita{ prvog svedoka: "Da li je Marko ubio Janka?", a on kaè: "Jeste!" "Ho}e{ da se
zakune{?" "Ne}u!" i ho}e{ li verovati tom svedoku? Kaè: "Kako da mu verujem?!"
Do|e ti drugi svedok i kaè to isto, ali kaè i "âsna re~". Ho}e{ li wemu verovati?
"Koje{ta", kaè on, "to se stalno upotrebqava." A do|e tre}i svedok i kaè da je Marko
ubio Janka i ti mu kaè{ da se zakune na Evan|equ i krstu, a on kaè "Ho}u!" "E
wemu bih mogao verovati, mada sumwa nije iskqu~ena, jer ima krivokletnika. Ja bih
verovao svedoku koji bi dao ìvot, glavu za svedo~anstvo koje iznosi." Pa takve
svedoke upravo ima{ za Vaskrsewe Hristovo! To su svih 11 u~enika, plus apostol
Pavle i arhi|akon Stefan i mironosice i mnogi, mnogi drugi, znani i neznani koji su
posvedo~ili ìvotom da su videli vaskrsloga Hrista. Zamisli da se na|e{ u Palestini i da
vidi{ kako jevrejski sve{tenici progone i batinaju apostole prete}i im da ne smeju
govoriti o Vaskrsewu i o Hristu. A oni kaù: "Mi ne moèmo a da ne govorimo o
onome {to o~i na{e vide{e, u{i ~u{e i rukama na{im opipasmo." I zamisli da do|e
apostol Toma pred tebe i da kaè: "E, moj sudijo, tvoja sumwa je ni{ta spram moje.
Da ti zna{ kako sam ja sumwao u Vaskrsewe Hristovo; nisam hteo da verujem svojim
drugovima sve dok nisam o~ima video i rukama opipao vaskrslog U~iteqa. I tu je
moja sumwa doìvela potpuni krah." [ta bi ti, sudija, traìo vi{e da ti se dokaè? Pa
zamisli da pred tebe izi|e apostol Pavle, pa da ti kaè: "Moj, sudijo, tvoja sumwa je
kabinetska, teorijska. A ja, ja sam sumwao do krvi. Ja sam i{ao i gonio hri{}ane gde
god ih sretnem. I ne samo gde ih sretnem, upadao sam u wihove ku}e da ih gonim. I
ne samo to. Kad su oni pobegli u Damask, ja sam traìo papire da idem u Damask da
ih pohvatam i dovedem u Jerusalim na su|ewe. To je vidi{, sudijo moj, sumwa.
Najradikalnija. Ja sam se nasumwao za ceo svet. I gle tu pred Damaskom ja sam imao
susret sa vaskrslim Hristom. Obasjala me je svetlost neka i iz te svetlosti ja ~ujem
glas: "Savle, Savle, za{to me goni{?" Ja pitam: "Ko si ti Gospode, da te ja gonim. "Ja
sam Isus koga ti goni{". I nemoj mi, sudija, pri~ati da je to bila halucinacija, to je bila
stvarnost, jer od halucinacije se ne oslepi. A ja sam oslepeo 3 dana dok mi vaskrsli
Hristos nije poslao svog u~enika Ananiju da me isceli od toga." Zamisli, Rajo, da vidi{
pred sobom kako u Rimu raspiwu apostola Petra strmoglavce. Pa da vidi{ kako u
Rimu seku apostolu Pavlu glavu, pa da vidi{ kako u Jerusalimu ma~em ubijaju
apostola Jakova, a apostola Andreja raspiwu na krstu, pa da vidi{ tolike druge
mu~enike. Da li bi to bio dovoqan dokaz? Da li bi smeo da kaè{ da Vaskrsewe nije
istinito? A on kaè: "Pa ne bih smeo."
APOSTOLSKA VERA JE BILA ZNAWE
Eto vidite to su razlozi koji svedo~e Vaskrsewe Hristovo. Zato bih ja sada
sabrao razloge. Prvo: za stvarnost vaskrsewa svedo~e verodostojni istorijski izvori.
Za stvarnost vaskrsewa svedo~i jaka, nepokolebqiva vera u~enika. Wihova vera nije
bila kao na{a. Na{a je vera - vera. A wihova vera je bila znawe. On veruje jer zna da
je Hristos Vaskrsao. Ja verujem wemu. A on veruje svojim o~ima, u{ima i rukama.
Dakle, apostolska vera u vaskrsewe bila je znawe. Kao {to fizi~ar zna svoje
eksperimente tako su i oni znali konkretno i sigurno da je Hristos Vaskrsao. To je vera.
Tre}e: Slu~aj apostola Pavla tako|e svedo~i o Vaskrsewu. Jer kako bi onaj mladi}
Savle koji je i{ao ~ak u Damask da goni hri{}ane, okrenuo se i postao hri{}anin i
toliko mnogo stradao za Hrista. U poslanici Korin}anima on kaè: "Vi{e sam puta bio
na moru, tri puta se la|a razbijala sa mnom, bio sam u zatvoru." [to bi on to sve trpeo
umesto da bude sa Jevrejima i da bude "PERSONA GRATAE". Slu~aj pretvarawa Savla
u Pavla je dokaz Vaskrsewa Hristovog. I onda, grob je bio prazan. Da je grob bio pun,
da je Hristovo telo ostalo u grobu, jo{ kako bi rado to iskoristili jevrejski sve{tenici pa
bi doveli i u~enike i narod, kojima su u~enici propovedali, pokazali mrtvo Hristovo
telo i kazali: "[to laète?!" I time bi hri{}anstvu bio kraj. Oni to nisu u~inili. Ne {to se
nisu setili. Nego {to nisu mogli da u~ine. Osim toga postoje i indirektni dokazi za
Vaskrsewe Hristovo. To su "Dela apostola", ~udesna "Dela apostola". Pi{e u "Delima
apostolskim" da su jednom prilikom apostol Petar i apostol Jovan i{li u jerusalimski
hram na molitvu. A tamo je stajao jedan uzet ~ovek, koji je prosio tu kraj hrama. I on
je o~ekivao da mu oni daju koju paru. A Petar kaè: "Pogledaj u mene." On pogleda.
"Srebra i zlata nemam da ti dam, ali ono {to imam to ti dajem. U ime Isusa Hrista
ustani i hodi." I sko~i ~ovek kao jelen. Tu nao~igled celog Jerusalima. Tako da su svi
bili zadivqeni i hvalili Gospoda. Ne{to sli~no desilo se u Listri. Apostol Pavle video je
jednog uzeta ~oveka koji je od ro|ewa bio uzet. I re~e mu: "U ime Isusa Hrista
Nazare}anina ustani i hodi!" On ustade, a mnogobo{ci koji su to videli mislili su od

apostola Pavla i Varnave da su bogovi si{li sa Olimpa. I wihov `rec doveo je junce i
vence da im prinese `rtvu. Oni su imali muke da im dokaù da oni nisu bogovi ve}
obi~ni qudi, a to {to ~inimo, ~inimo silom vaskrsloga Gospoda Isusa Hrista. A da
toga nije bilo ko bi verovao u hri{}anstvo. Niko ne bi postao hri{}anin da apostoli
nisu u~inili izvesna ~uda. Tako dakle imamo sve pozitivne dokaze i direktne i
indirektne da je Vaskrsewe Hristovo prava ~iwenica. Ali {ta kaè satanska strana.
"Ne, vaskrsewe nije nikakva ~iwenica". I sada po{to nemam vremena da detaqno
govorim, ja }u vam postaviti ovakvu {emu. Molim vas pratite me pa`qivo da vas
slu~ajno ne prevarim i budite vrlo kriti~ni.
ISTINA NEISTINA
APSURD LA@ ZABLUDA
KRA\A @IV ALAH
Vest o Vaskrsewu Hristovom moè biti ili ISTINA
ili NEISTINA, tre}e
mogu}nosti nema, ako neko od vas misli da ima tre}a mogu}nost neka mi posle
predavawa napi{e da se i ja upoznam sa wom. Ja ne vidim tre}u mogu}nost.
Pretpostavimo da nije istina. Manimo to. To je popovska pri~a o Vaskrsewu. Ako nije
istina onda je APSURD, LA@ ili nehoti~na prevara - ZABLUDA.
APSURD ?!
Da li je apsurd? Jevrejski sve{tenici i mnogobo{ci svi su tvrdili da je to apsurd.
To je ne{to {to oni ne mogu da zamisle. Kad je apostol Pavle u Atini na Areopagu
govorio o mnogobo{cima oni su ga slu{ali veoma pa`qivo, a kad je pomenuo Hristovo
Vaskrsewe, oni po~e{e zvi`dati. Kada je govorio pred sudijom Festom, on i car su ga
slu{ali veoma pa`qivo, a kad je pomenuo Vaskrsewe Hristovo Fest kaè: "Pa ti si ,
Pavle, lud!" Nisi pri ~istoj svesti. Mnoge su te kwige izvele iz pameti. Otkud to moè
biti?" Vidite za wih je to bilo apsurd. Isto tako za mnoge na{e bezbo`nike Vaskrsewe
je apsurd. Nije. Jer {ta je apsurd. Apsurd je ono {to je protivno osnovnim logi~kim
zakonima, {to se ni uz najboqu voqu ne da zamisliti kao istinito. Kad bismo mi tvrdili
da je Hristos svojom ~ove~anskom snagom sebe vaskrsao, to bi bio apsurd, jer
~ove~anskoj prirodi ta mogu}nost nije data. Ili kada bismo tvrdili da je Hristos
vaskrsnuo, a nije ni umro, ili kad bismo tvrdili da je umro, a nije se ni rodio. E to je
apsurd. Niko tako {ta ne tvrdi. Ali ~udna je protivnost prirodnim zakonima. Prirodni
zakoni ne znaju za izuzetke. Pre svega, nije ta~no da ne znaju, a drugo, ~udo nije
poricawe prirodnih zakona, nego se de{ava izvan pojedinih prirodnih zakona. Jer u
prirodi postoje gradacije. Imate: op{tih i posebnijih zakona. Najop{tiji zakon u prirodi
je zakon uzro~nosti i zakon da se slabija sila pokorava ja~oj. Ta dva zakona nemaju
nikakav izuzetak, niti je mogu} izuzetak. A ~udo ima svoj uzrok. Uzrok ~uda je Bo`ja
sila i Bo`ja voqa. A Bo`ja sila je najja~a sila u svetu. I prema tome ostale sile
(prirodne), ne ukidaju se, nego se samo pokoravaju ja~oj sili Boìjoj. Tako {to mi
pevamo u crkvi, u stihiru sv. Jovana Damaskina: "Tamo gde Bog ho}e pobe|uje se
dejstvo prirode". I mogu da navedem ba{ tim fizi~arima primer koji navodi jedan
fizi~ar Xorx Tok{. On kaè: "Zamisli da na ovom zidu postoji jedan àlac sa metalnom
{etalicom koja se klati. Ako prinese{ toj {etalici jak magnet, ona }e se prilepiti za
magnet. Da li je time ukinut koji mehani~ki zakon sata? Nije. Nego su se pokorili ti
zakoni sata ja~oj sili magneta. " E pa tako biva i sa ~udesima i sa Vaskrsewem.
Dakle, Vaskrsewe nije apsurd, to bri{emo.
LA@ ?!
Protivnici kaù: pa i nije apsurd, ali je onda LA@. îsta ovejana la`. Ko to tvrdi?
To tvrde sve{tenici jevrejski jer kad su ~uli od straàra koji su bili na grobu Hristovom
{ta su videli i {ta su doìveli, da je Hristos vaskrsnuo oni su rekli ovako: "O tome
nemojte nikome govoriti. Mi }emo vam platiti. Recite dok ste vi spavali, u~enici su
do{li i ukrali Wegovo telo pa sada pri~aju da je vaskrsnuo". Da li je to mogu}e? To je
o~igledna la`. Pre svega otkud straàr sme na straì spavati. Drugo ako je spavao
otkud zna {ta se desilo, otkud zna ko je ukrao? Tre}e za{to bi apostoli krili Hristovo
telo kad su Ga se odrekli jo{ za ìvota? Oni su mogli biti razo~arani u Wega pa da
kaù: "Gle, On je nas varao tri godine da je nekakav Sin Bo`ji On bi ustao iz groba."
Nije wima stalo do kra|e takvog tela. A ~etvrto: Za kra|u treba imati hrabrosti, tamo
stoji straà. A oni se upla{ili pred jednom sluàvkom, pa otkuda im onda hrabrost da
se hvataju uko{tac sa straàrima. Peto: Oni su tvrdo verovali da je Hristos vaskrsao,
jer su se uverili na osnovu dodira. Oni su dodirnuli Hrista, oni su videli Hrista, oni su
govorili s Wim, oni su jeli s Wim. Prema tome, oni nisu mogli verovati ako su ukrali
telo. Onaj koji ne{to ukrade ne moè verovati da je kupio. Kad bih ja uzeo ovaj
mikrofon i strpao ga u xep i ukrao ga, a kazao da sam ga kupio ja bih mogao samo
lagati. Odbacujemo ovu pri~u o kra|i tela.
DA LI JE HRISTOS BIO @IV?!
Ali na{ao se jedan racionalist Paulus koji kaè: "Ne, nisu u~enici ni{ta slagali,
slagao je sam Hristos. On uop{te nije ni umro na krstu. On je samo obamro. Pa su Ga
sahranili onako obamrlog u hladnu grobnicu; grobnica je bila iskopana u kamenu, nije
to raka ve} kao neka soba. Tu su Ga poloìli i On po{to se u hladovini osveìo i
oporavio iza{ao iz groba i javio se u~enicima, a oni poverovali da je vaskrsao i tako je
nastala pri~a o Vaskrsewu. E, da vidimo koliko je to ta~no. Jevrejske stare{ine su
jedva ~ekale da im se ukaè prilika da ve} jednom smaknu tog Galilejca koji im je
toliko smetao. I sada kad im se bila ukazala prilika, ne}e oni {ale radi pustiti Wega da
ode u grob ìv, nego }e se starati da bude zaista mrtav. Drugo: Spasiteq je visio na
krstu. I kad su do{li straàri, jer je Pilat morao po zakonu, da se uveri da je telo zaista
mrtvo, i on je poslao kapetana i vojsku da provere. I kad su do{li na Golgotu ona dva
razbojnika, koja su bila raspeta sa Hristom, jo{ su bili ìvi i vojnici im prebiju goleni
(noge) da {to pre umru. Kad su do{li do Hrista videli su da je On mrtav i nisu Mu
prebili goleni, ali jedan od vojnika ili iz besa ili iz predustro`nosti da bi za svaki slu~aj
bio siguran on je kopqem probo Hristovo rebro. I odmah kako kaè evan|elist Jovan
koji je bio tu prisutan: "Pote~e krv i voda." [ta to zna~i? To je dokaz da je zaista bio
mrtav, ~ak i da nije bio mrtav, umro bi od tog uboda kopqem da je ono dodirnulo
srce. Ali sami krv i voda zna~e ovo: kada ~ovek umre de{ava se takozvana
koagulacija krvi, krvna zrnca se usire, a krvni serum, bled kao kakva voda, pote~e.
Jovan nije bio medicinar pa da kaè kako se desila koagulacija, ve} se izraàva
narodnim jezikom: "Pote~e krv i voda." Dakle imamo apsolutni dokaz od o~evidaca
da je Hristos zaista bio mrtav. E, sad - ba{ i da nije bio mrtav, da li se On za 36 sati,
koliko je leào u grobu, mogao oporaviti toliko, da pokida one zavoje u koje je bio
uvijen? Jer kako su Jevreji sahrawivali? Hrista su kao i svakog ~oveka u jevrejskom
narodu sahranili time {to su Ga uvili u veliko platno i pomazali smirnom i alojem. I to
se ulepilo. Uvili su Ga od vrata do nogu kao {to su nekada na{e bake uvijale bebe.
'Ajde dajte mi takvog ~oveka koji moè da se iskobeqa iz takvog povoja. Mo`da ni
atleta ne bi mogao, a ponajmawe izmu~eni Hristos, koga su isprebijali. Dakle to je
nemogu}nost. Drugo: pretpostavimo da je to bio odgovor. Kako bi On odvalio kamen?
Jer taj kamen je bio teàk za Wega onako oslabqenog. A tre}e: ako je odvalio kamen
kako je mogao pobe}i straàrima koji su tu bili? êtvrto: ako je i pobegao straàrima,
kako je On mogao onako slab i izmu~en sti}i na toliko mesta u Jerusalimu i Emausu i
na Galilejskoj gori da se javi i mironosicama, i Mariji Magdalini i apostolima i onoj
dvojici u~enika koji su i{li u Emaus. To je nemogu}e I najzad peto: Kako bi on onako
isprebijan u~inio kod svojih u~enika utisak Vaskrsewa i Pobediteqa smrti. Nikada ih
ne bi mogao odu{eviti da idu u svet da propovedaju Vaskrsewe. Najvi{e {to bi mogao
da doìvi je da se oni saàle na Wega, pa da Ga pitaju treba li Mu neki lek. A mo`da

se ne bi ni saàlili nego bi rekli: jesi li Ti taj u~iteq {to si nama pri~ao da si Sin Boìji,
a gle {ta si sad. Dakle, ova hipoteza da je On ìv potpuno je besmislena i nelogi~na. I
zato je otklawamo, bacamo u kontejner.
"KORAN" O HRISTU I VASKRSEWU
Ali jo{ pre Wega pojavio se Muhamed i napisao Koran. I {ta on kaè u Koranu.
U Koranu se o Hristu govori sa velikim po{tovawem. Koran priznaje da Hristos nije
obi~an ~ovek, nego prorok Boìji, Mesija, to Koran kaè. Me|utim, ne}e da prizna
Vaskrsewe. Nije ga bilo. Pa za{to i kako ga nije bilo? Kaè: nije ga bilo, jer nije bilo ni
raspe}a. Niti je Isus raspet niti je mogao vaskrsnuti. Jer u Koranu pi{e: "îvuti
izmisli{e lukavstva protiv Isusa, a Bog ih izmisli protiv wih. I zaista Bog je lukaviji,
ve{tiji." Tako kaè Koran. A u 4. glavi pi{e: "Oni su izmislili protiv Marije groznu la`,
oni govore: mi smo zadali smrt Isusu, Sinu Marijinom. Nisu Ga ubili, nego je Alah
podmetnuo wima nekog drugog ~oveka koji je bio sli~an svojim srodnicima iz
kolevke: "Mir }e Gospodwi biti na meni u dan u koji se rodih, u dan u koji }u umreti i u
dan u koji budem povra}en u ìvot." Vidite tu protivre~nost. Alah ~ini ~udo da beba
govori i pri~a da }e biti sahrawena, tj. umre}e i da }e biti vra}ena u ìvot, a sada
kad je to trebalo da se ostvari kaè da nije bilo ni Vaskrsewa ni raspe}a. Alah se
nadmudrivao sa Jevrejima pa bio lukaviji. To je besmislica. Osim toga, {to je
najva`nije - otkud Muhamed zna {ta se desilo. Pa on je ìveo 600 godina posle
Vaskrsewa i raspe}a. I ìveo je na 1000 kilometara od Jerusalima. A evan|elist Jovan
bio je pod krstom i video Hrista raspetog i probodenog. I video Hrista vaskrslog. Pa
kome vi{e verovati: o~evicu ili ne o~evicu. Koji je taj sudija koji bi vi{e verovao
neo~evicu nego o~evicu. Zna~i i to bacimo u kontejner. Prema tome, vest o
Vaskrsewu nije la`.
HALUCINACIJA ?!
A da li je ZABLUDA - slu~ajna oma{ka ~ula? To tvrde racionalisti. Renan, Egal,
[traus: "U~enici su verovali da }e Hristos vaskrsnuti i o~ekivali to Vaskrsewe i u tome
o~ekivawu oni su doìveli halucinaciju - da vide vaskrslog Isusa i kad su doìveli tu
halucinaciju oni su poverovali da je to stvarno Vaskrsewe." Eto to je cela wihova
pri~a. Da li je to ta~no? Halucinacija postoji. To je istina, ali se te{ko de{ava
halucinacija svih ~ula. Moè da bude halucinacija oka (fatamorgana), uva da nam se
ne{to pri~uje, a nema ni{ta stvarno, ali da se desi halucinacija i oka, i uva i ~ula
pipawa, i to ne samo kod jednog ~oveka nego i kod ~itave grupe apostola, i to ne
jedanput nego 40 dana e, to se ne de{ava. To nije halucinacija. Zar je mogu}e
pretpostaviti da oni 40 dana doìvqavaju halucinacije i da niko ne ode do groba da
proveri {ta je sa wim, ima li tu {togod? To je apsurdna tvrdwa. Osim toga, grob
Hristov ostao je prazan. Ako je ono bila halucinacija otkuda je grob prazan. Osim
toga, kako ta halucinacija obja{wava preobraàj Savla u Pavla. I onda jo{ jedna
~iwenica: apostoli uop{te nisu u po~etku verovali u Hristovo Vaskrsewe pre nego {to
im se javio. Kad su mironosice do{le sa groba i javile apostolima {ta su videle i da su
srele Spasiteqa, wima su se wihove re~i u~inile kao la`. Mislili su da one buncaju
koje{ta. Pa kad im se Hristos javio, tako pi{e u Jevan|equ, oni nisu verovali. I Spasiteq
kaè: "Za{to sumwa ulazi u srca va{a? Evo pogledajte me, opipajte, dodirnite i vidite
da sam ja li~no, jer duh, privi|ewe, nema telo i kosti kao {to ja imam. Imate li {ta za
jelo?" ne zato {to je bio gladan nego da im dokaè stvarnost svoga prisustva. I oni Mu
dado{e pe~ene ribe i med i sa}e. I pojede tu pred wima. A Tomi kaè: "Evo metni
prst u moja rebra i ne budi neveran nego veran." Dakle tu nema pri~e o nekakvoj
halucinaciji. I onda jo{ ne{to. Oni nisu bili pripremqeni za halucinaciju. U Jevan|equ
pi{e kako su posle Vaskrsewa jedne no}i, sedmorica apostola i{li na Genisaretsko
jezero da love ribu. I celu no} probdeli bez ikakva uspeha, nijednu ribu nisu ulovili.
Pred zoru kad su se pribliìli obali vide{e jednu figuru {to stoji na obali. I kad su boqe
pogledali Jovan kaè: "Pa to je Gospod!" I Petar kad je saznao da je to Gospod
prepojasa se pe{kirom po{to je lovio ribu i bio go i do|e pe{ke, jer je bio pli}ak. I pita
ih ta figur a koju su videli: "Imate li {ta za jelo?" A oni kaù: "Svu no} smo lovili, a
nismo ni{ta ulovili." "Bacite mreù sa desne strane." I oni bace i ulove veliki lov,
velikih riba - 153; ~ak su i prebrojali. Pa molim vas, ako su apostoli bili pod
halucinacijom, tobo` verovali bez razloga, nisu i ribe bile pod halucinacijom. Zato i
ovo odbacujemo bez milosti.
Prema tome, ako Vaskrsewe nije ni apsurd, ni la`, ni zabluda onda vest o
Vaskrsewu nije NEISTINA. A ako nije neistina {ta moè biti drugo, samo i jedino:
ISTINA. I zato mi hri{}ani moèmo biti zahvalni ovim antihristima {to su izloìli svoje
laì i time su nehoti~no postavili jedan takozvani apagogi~ki - logi~ki dokaz o
Hristovom Vaskrsewu. Neka im je hvala, a ja vama zahvaqujem na velikom strpqewu i
pozdravqam vas sa HRISTOS VOSKRESE!
Lazar Milin
[KOLOVAWE ZA WU EJX
Nedavno je potpisnik ovih redova dobio pismo od u~iteqice iz Crne Gore.
Pismo je bilo propra}eno fotkopiranim {tampanim materijalom iz uputstava za
nastavnike, kao i iz novih uxbenika uvedenih u {kole u kojima se izvodi
eksperimentalna nastava. Pismo glasi:Eksperimentalni plan i program podrazumeva
bezna~ajne redukcije u nastavnim sadràjima, zna~ajne redukcije u nastavnom
planu, kao i promene u metodu rada u~iteqa.
Posebna inovacija treba da bude tzv. metoda aktivnog u~ewa koju su
predstavili eksperti sa Instituta za pedagogiju i psihologiju u Beogradu, na ~elu sa
profesorom Ivanom Ivi}em. Program rada sa djecom, gdje djeca treba da budu aktivni
subjekti u nastavnom procesu, i zvani~no je dobio "zeleno svjetlo" od Ministarstva
prosvjete i nauke u Crnoj Gori. Sve promjene u aktuelnoj reformi {kolskog sistema
imaju zna~ajnu podr{ku od strane UNICEF-ovog predstavni{tva u Crnoj Gori i
Beogradu. Pro{le godine gospodin Stiven Xonsons obi{ao je nekoliko
eksperimentalnih {kola u Crnoj Gori, izrazio podr{ku nastojawima da se reforma
uspe{no izvede i obe}ao pomo} u vidu nastavnih sredstava neophodnih za rad u
u~ionici.
Novi projekat koji je u fazi eksperimentisawa u crnogorskim {kolama (9
osnovnih) je i tzv. "STEP BY STEP" ("KORAK PO KORAK") koji finansira Fond za
otvoreno dru{tvo Crne Gore.
Kao neobavezan postoji i program (UNICEF) psiholo{kih radionica ("ûvari
osmjeha") za sve uzraste u osnovnim {kolama. Realizacija ovog programa je
prvenstveno vezana za aktivnosti pedagoga i psihologa u {koli".
Kada je pro~itao pismo i pregledao uxbeni~ke materijale koji su mu stigli,
potpisnik ovih redova setio se pisma koje mu je pre dve godine dostavio bra~ni par iz
Beograda. Wihova }erkica se u drugom razredu osnovne {kole suo~ila sa
eksperimentalnim programima ~iji je ciq proveravawe potencijala predstoje}e
reforme "na terenu". Wena majka, diplomirani psiholog, napisala je pismo
Ministarstvu prosvete. Pismo glasi: "Na osnovu zahteva nadzornika za engleski jezik u
Ministarstvu prosvete Republike Srbije ulaèm PRIGOVOR na izvo|ewe nastave
engleskog jezika u osnovnoj {koli "N N" u Beogradu, zbog uxbenika koji {tetno uti~e
na razvoj de~ije li~nosti.
Na ovaj na~in ponavqam primedbe koje je moj suprug usmeno izloìo u
Ministarstvu, dana 11. maja 1998. godine. Obra}am Vam se ne samo kao diplomirani
psiholog, ve} pre svega kao majka deteta koje poha|a obaveznu nastavu u navedenoj
{koli.
Nastavu engleskog jezika izvodi nastavnica engleskog jezika gospo|ica O. M.

Navedena nastava izvodi se u ovoj {koli eksperimentalno od prvog razreda. U
drugom razredu nastava se izvodi po uxbeniku "I SPY" ("Ja {pijuniram") izdava~a
OXFORDUNIVERSITY PRESS, izdawe 1996., i to u dve kwige: "COURSE BOOK 1" i
"ACTIVITY BOOK 1", uz kori{}ewe odgovaraju}ih audio-kaseta istog izdava~a. U
skladu sa obavezom koju smo u {koli preuzeli kao roditeqi, da redovno kontroli{emo
doma}e zadatke na{eg deteta, bili smo zaprepa{}eni sadràjem ovog uxbenika.
Od samog po~etka zapazili smo u navedenim uxbenicima jedan svet koji je
sa~iwen iskqu~ivo od likova koji su u na{oj svesti i civilizaciji arhetipski predstavnici
zla. Sam proces u~ewa je zasnovan na identifikaciji dece sa ovim likovima. Svesni
opasnosti po razvoj li~nosti deteta u ovom uzrastu detaqnije smo prou~ili uxbenike i
do{li do poraàvaju}ih saznawa. Za ovu priliku nave{}emo samo nekoliko primera.
Ve} od u~ewa azbuke zahteva se od dece poistove}ivawe sa: ~udovi{tem dr
Franken{tajna, ve{ticom, duhom, Drakulom i vukodlakom, likovima uokvirenim
mrtva~kim lobawama. Brojevi se predstavqaju skupovima: duhova, àba, slepih
mi{eva, pacova, pauka. Ova morbidna ekspozicija "junaka" decu uvodi u situacije kao
{to su: odeqewe za male ve{tice (strana 4.); vampir koji izlazi iz groba da bi do{ao
na nastavu (strana 6.); ve{tica koja radi doma}i zadatak pomo}u magije (strana 12.);
praznik u ku}i monstruma u kojoj se sluè bizarna jela sa bubama, sa oglodanim
~ove~jim kosturom u ormaru i mrtva~kim sandukom umesto poklona (strana 18.);
podmetawe bombe - poklona za Boì} i ro|endan, i podmetawe jajeta sa
praistorijskim reptilom za Vaskrs (strana 20.). Direktna identifikacija sa ovim zlim
bi}ima se odvija multimedijalno (slikom i audio-kasetom) tako {to dete ponavqa: "My
name is Wolfie" ("Moje ime je Vukodla~i}"). Od deteta se traì da podraàva glas
vukodlaka i da gleda wegovu sliku. Time se deca postepeno poistove}uju i sa
osobinama koje se pripisuju ovim mitolo{kim bi}ima. Koje su osobine: vukodlaka,
vampira, ve{tica u narodnoj mitologiji, deca se upoznaju preko narodnih bajki u toku
daqeg {kolovawa. Me|utim, za razliku od predstava u na{oj narodnoj mitologiji, ovde
su ta ne~ista i zla bi}a predstavqena kao simpati~na, draga, pozitivna, plemenita.
Time se zlo predstavqa kao dobro - da se dobro usvoji kao zlo to je prepu{teno
podsvesti. "MY FAVOURITE COLOUR IS BLACK" ("Moja omiqena boja je crna"), kaè
ve{tica. "MY FAVOURITE COLOUR IS BLACK", ponavqa dete glasom ve{tice gledaju}i
u sliku ve{tice. Kad god se vidi crna boja u budu}nosti pojavi}e se prisilna misao: i
onaj ko to u sebi izgovara obnovi}e identifikaciju sa ve{ticom (Pavlov). Ova stilizacija
ima svoju dentotativnu ravan, ali i konotativnu. Nave{}emo samo jedan primer:
analiziraju}i pomenutu bizarnu trpezu iz pomenute ku}e monstruma moèmo da se
zadrìmo na bokalu u kome se nalazi crvena te~nost i samo da se zapitamo: kakva je
to crvena te~nost ispred vampira i vukodlaka?! [ta zna~i prisustvo ~ove~ijeg
kostura koji diskretno viri iz ormara pored bizarne trpeze? Ako je u bokalu qudska krv,
{ta onda moèmo da zakqu~imo o mesu u hamburgerima?! Ovi zakqu~ci su
stravi~ni, i za odrasle, a kamoli za decu u drugom razredu osnovne {kole. Osim ako
decu na ovaj na~in ne navikavamo i ne navodimo na sli~na dela. Naàlost, svedoci
smo stravi~nog nasiqa u na{im {kolama i to izvr{enog od dece sve mla|eg i mla|eg
uzrasta.
Navedeni primeri su karakteristi~ni po brutalnosti. Ni{ta mawe nisu opasne
po razvoj de~je psihe poruke kojima se na suptilan na~in deci sugeri{e upotreba
magije. Takav primer je ve{tica koja re{ava doma}i zadatak primenom telekineze
umesto svog truda i u~ewa. Klasi~na metoda u~ewa se odbacuje, ona ostaje
"obi~nim" u~enicima koji nisu vredni magijsko - okultisti~kih znawa i ve{tina.
Ve{tica treba da re{i doma}i zadatak. Obi~na deca u to ulaù vreme, trud i
specifi~nu intelektualnu obradu. Ve{tica ima univerzalno na~elo za re{avawe svega
- to je magija. Ona magijskim silama dejstvuje na naliv-pero i nare|uje mu: "ABC, 123,
Magic pen, draw for me!" ("ABC, 123, magi~na olovko, crtaj za mene"!) Iz ovoga
moè da proistekne poruka i navika za daqu praksu u~enika: re{avawe zadataka u
{koli, kao i u ìvotu, brzo, bez truda, zaobilazak mukotrpnih i dosadnih nau~nih
metoda, re{ewa ta~na, ocene najvi{e, pouzdawe u univerzalnu magijsku metodu,

oru|e prezreno i odba~eno, magija re{ava sve. (Istom metodom ve{tica priprema i
kola~ na strani 42, slika b.) Ponavqawe ili povezivawe sli~nih ili razli~itih poruka kroz
uxbenik ima jo{ razorniju mo} na de~iju li~nost. Nave{}emo jedan primer za ovo
strukturisawe: sa iskustvom ve} navedenog nacrtanog hamburgera sa morbidne
trpeze (strana 19.) i pravi hamburger na fotografiji dobija druga~iji sadràj (strana
43.).
Dostavqaju}i vam traèni dopis, o~ekujemo da preduzmete odgovaraju}e
mere za za{titu u~enika od ove vrste agresije. Stojimo Vam na raspolagawu {to
zna~i da moèmo na Va{ zahtev da dostavimo i mi{qewa eksperata za ovu oblast
kojima smo se tako|e obratili za pomo}.
S po{tovawem,
Jasno je: reforme {kole }e biti. "Glas javnosti" od 3. februara 2000. godine
doneo je tekst "[koli potrebne reforme" u kome se navode rezultati ankete
U~iteqskog fakulteta u Beogradu, sprovedene me|u u~enicima osnovnih {kola.
U~enici su uglavnom izjavili da sada{wa osnovna {kola ne daje dovoqno
obrazovawa, da neke predmete treba izbaciti. Preko pedeset posto |aka i prosvetnih
radnika koji su anketirani bio je za uvo|ewe seksualnog obrazovawa, a veoma mali
broj wih je za uvo|ewe veronauke, makar i kao fakultativnog predmeta. (Uticaj
brozizma i brozomore na umove prosvetara i daqe je ja~i od zdravorazumskog
razmi{qawa da deca treba da znaju da bi bila normalna, treba prvo da upoznaju svoju
du{u, a ne polne organe. [to se same dece ti~e, ona ni ne znaju {ta je veronauka;
verovatno imaju predstavu da su to neki "popovi koji biju |ake kad ne nau~e lekciju".)
Naravno, {kolski programi prisutni u sada{wem osnovnom i sredwem
obrazovawu se mogu nazvati proma{enim iz ~itavog niza razloga. Deca iz uxbenika
geografije pre mogu da nau~e sve o crnoj metalurgiji Amerike nego da saznaju
ne{to o gradu u kome su ro|eni ili okolnim mestima. Istorija je i daqe sklona
ideolo{kim stereotipima; nastava jezika i kwièvnosti ne prati razvoj savremenih
pokolewa, koja rastu uz medije. [ta tek re}i o preobimnim programima prirodnih
nauka, koji ~esto frustriraju i same roditeqe spremne da u u~ewu pomognu svojoj
deci ... No, na~in na koji }e se pristupiti reformisawu deformisane {kole potpuno je
otu|en od onoga {to je {kola na ovim prostorima vekovima bila i {to bi, ako ho}emo
da opstanemo kao qudi i kao narod, morala da bude i u budu}nosti.
Ipak, da krenemo redom.
MALO "TEORIJE ZAVERE"
Nema vajde dokazivati svoju trezvenost i ozbiqnost u suo~avawu sa
fenomenima dana{wice ako ste pristalica "teorije zavere". Onda ste, svakako, fanatik,
psihopata, neprijateq "otvorenog dru{tva", "qudskih prava" i "gra|anskih sloboda".
Ako bismo, me|utim, o zaveri govorili samo kao o qudskoj delatnosti, koja traje ve}
hiqadama godina, zaista ne bi bilo razloga da se takvoj nazovi - istoriosofskoj
konstrukciji veruje. Jer, za{to bi se sredwovekovni templar i mason iz doba Francuske
revolucije borili za pobedu "novog svetskog poretka" u XXI veku? Ali, {to se
Pravoslavne Crkve i wenog u~ewa ti~e, zavera ipak postoji. Weni inspiratori nisu ni
genijalno zli qudi, ni socijalne okolnosti, nego satana, duh uni{tewa, neprijateq Boga i
Bo`je tvorevine, koji od kule vavilonske naovamo navodi qude da zidaju raj na zemqi.
Ali, uvek raj bez Boga i raj protiv Boga, raj koji se pokaè kao pakao. Samo u na{em
jadnom veku dva takva "rajska pokreta", komunizam i nacizam, odnela su preko 150
miliona qudskih ìvota... Ova, kako Biblija veli, "drevna, lukava zmija", na sve mogu}e
na~ine nastoji da nas uveri kako ona ne postoji. Tada najlak{e deluje. To je otkrio
jo{ Bodler; a barem je on znao {ta je satanizam.
Ve} vekovima razna "dru{tva prosvetqenih", koja se gnezde u tajnim loàma i

okupqaju "humanisti~ku intelektualnu elitu", planiraju "novi svetski poredak" sre}e i
blagostawa ~ove~anstva. Da bi se ta sre}a i blagostawe postigli, ~ovek mora da se
oslobodi "predrasuda" u svim oblastima: od porodice, preko otaxbine, do religije. Da
bi nastupilo doba "otvorenog dru{tva", potrebni su qudi "otvorenog uma". I za tu
"otvorenost" ih treba na sve mogu}e na~ine {kolovati.
U svojoj kwizi "Novi svetski poredak", poznati ameri~ki publicista Pat Robertson
navodi razloge zbog kojih je kreatorima "Novog poretka" potreban "|ak otvorenog
uma". To je u~enik koji veruje da je sve relativno, da nema apsoluta, i da je globalno
utopisti~ko dru{tvo, dru{tvo dvodimenzionalnih potro{a~a i hedonista, zaista "kraj
istorije" (Frensis Fukujama). Stvoriv{i takvu kreaturu, nesposobnu za bilo {ta
uzvi{eno, tvorci NSP-a }e imati poslu{ne gra|ane "globalnog sela", beslovesnu
de~icu pod budnim okom Velikog Inkvizitora.
Ovaj u~enik mora se odre}i tradicionalne porodice: ona stvara "sebi~nog
pojedinca", nesposobnog da se "integri{e" u "informaciono doba"; mora se odre}i
tradicionalnog rodoqubqa - jer svet vi{e ne}e imati granica (multinacionalnim
kompanijama dràvne granice nisu potrebne); mora se odre}i tradicionalnih verskih
sistema, jer su oni "iskqu~ivi", pretenduju na bezuslovnu istinitost (a, pilatovski
re~eno, "{ta je istina" (Jn. 18,38)). I treba uloìti sve napore da se ~ovek okrene sebi,
svojim mo}ima i potencijalima, jer, na kraju krajeva, on je "boànsko bi}e".
I tako dolazimo do ideologije i religije Wu Ejxa, Novog Doba, Doba Vodolije.
Novodopci veruju da je ~ove~anstvo, skupa sa na{om planetom, pre dve hiqade
godina u{lo u zodija~ki znak Riba (koje, tobo`, predstavqaju Hri{}anstvo). Sada je ta
epoha pro{la; nastupa Vodolija. Sve religije treba da se ujedine; treba stvoriti jednu
svetsku dràvu, jednu vojsku, jednu policiju, jedno sudstvo. Hri{}anstvo je
zabrawivalo (jer je bilo "reakcionarno", "fundamentalisti~ko") astrologiju, magiju,
okultizam, prizivawe duhova, razne vra~arske i gatarske ve{tine, tvrde}i da one
~oveka vode u dodir sa opasnim svetom palih duhova - demona. Wu Ejx, me|utim,
smatra da je okultizam najboqi na~in da ~ovek upozna sebe i razvije svoje "boànske
mogu}nosti".
UXBENICI ENGLESKOG JEZIKA
Uxbenici engleskog jezika za najmla|i uzrast kao jedan od glavnih likova imaju
ve{ticu i vukodlaka koji se zove Piter. U jednoj od lekcija deci se daje zadatak da
naprave pri~u od ~etiri sli~ice. Na sli~icama se vidi simpati~na ve{tica koja uvodi u
svoju ku}u de~aka Tomasa. Ona mu kaè: "Ja volim paukove. Da li ti voli{ paukove?"
Na izletu sa Tomasom, de~ak ve{tici nudi keks. Ona ponu|eno odbija, a de~aku
umesto toga nudi puève. Zatim se (U LEKCIJI BROJ TRINAEST) deci daje zadatak da
od hartije izreù, sastave i oboje (u crno, naravno) ve{ti~iji {e{ir. Na jednom crteù
vide se deca kako od hartije prave ~udovi{ta. Lekcija 19 predlaè |acima da obuku
vukodlaka Pitera, koji ima ~etiri o~waka i tri oka. Lekcija 20 nudi mogu}nost da
u~enici izreù lutke od hartije (pored Crvenkape i vuka, tu je i neizbe`na ve{tica, ~ija
haqina ima otvor kroz koji se prevuku prsti da bi ve{tica mogla da igra.) U 31. lekciji
uxbenika za VI razred treba opisati demonolikog vanzemaqca. Lekcija 17. uxbenika za
VII razred nudi nau~nofantasti~nu igru ~iji je ciq da se na nepoznatoj planeti
pobegne od opakih vanzemaqaca, uz kori{}ewe ma~a, laserske pu{ke i priru~nika.
Lekcija 19, pored nau~nih obave{tewa o zvezdama, nudi i horoskopske zodija~ke
znake.
A uxbenik za 8. razred osnovne {kole svoju 20. lekciju odu{evqeno posve}uje
okultnoj ve{tini hiromantije (gledawa u dlan). Evo prevoda lekcije: "Gledawe u dlan,
ili hiromantija, stara je hiqadama godina i razvilo se u nauku (SIC!). Ona nam moè
re}i puno o ne~ijoj li~nosti i darovima, ali ne obavezno prore}i {ta }e se toj osobi
desiti u budu}nosti. Profesionalni hiromant prvo gleda ~itavu ruku i studira wen oblik
i teksturu. Zatim studira prste i kona~no linije dlana". Tu se u~enicima nudi gatarsko
tuma~ewe glavnih crta dlana.
UXBENICI FRANCUSKOG JEZIKA
Uxbenici francuskog jezika koji se nude u oglednim {kolama tako|e su puni
okultne simbolike i arhetipskih matrica zla koje su pretvorene u ne{to simpati~no i
prihvatqivo. Ve} u tre}em razredu osnovne {kole susre}emo strip o Nosferu (Nosfer
= Nosferatu, fantom no}i, vampir). Prva slika stripa: "Pono}, pun mesec ... Paklena
no}". Nosfer, na slede}oj sli~ici ustaje dobro raspoloèn. Uxbenik, komentari{u}i
wegov slede}i postupak, veli: "On pere zube ~etkicom. Naro~ito o~wake" (ina~e,
Nosfer, kao i svaki vukodlak, ima velike o~wake). O~e{qao se, obukao. Nosfer se sa
svojom dragom, vampiru{om (tako|e ima velike o~wake) susre}e u dvadeset do
jedan posle pono}i. Odmah posle toga odlaze u provod. Kafi} u koji ulaze zove se
"Kod Drakule". Prilikom uve`bavawa ove lekcije, u~enicima se nudi slede}a pesma
koju treba da skupa pevaju: "Pono} je/ Ja se budim./ Jedna mala ~a{a/ Oh kakvo
zadovoqstvo/ Hemoglobin/ Hemoglobin/ Volim mesec/ Oboàvam krv/ Imam mali
problem/ Karijes/ U jednom o~waku/ Kakva tragedija/ Imam prijateqa/ Maksa zombija/
Pevamo i igramo/ Po celu no}". Lik Nosfera se, ina~e, prvi put javqao u uxbeniku za
TRE]I razred osnovne {kole.
Uxbenik za {esti razred pun je okultnih sadràja (6 - omiqeni okultni broj; 666 vrhunac okultnih mo}i; u Hri{}anstvu, broj antihrista.). Mno{tvo fantasti~nih bi}a
(Dabro{, Sirka, Draguigel, Lukos, magi~ar) pojavquju se u kwizi. Dabro{ je
polu~ovek-polukamen (koji "pod surovim izgledom/ krije svoju dobru narav") i svake
godine u martu pose}uje nekakvo "sveto brdo". Sirka (to jest, ~arobnika Kirka iz
"Odiseje") vidi u mraku i leti; Draguigel - diè slona jednom rukom i uspavquje
dinosaurusa; Lukos - pretvara svoju koù u ~elik i predmete moè da okameni; mag putuje kroz vreme i priprema magijske plo~e. Deci se nude igre okultnog sadràja;
tako, na primer, uz lekciju "Nemogu}a misija", deca treba da zamisle osobe sa
"parapsihi~kim" sposobnostima (recimo, letewe, prolazak kroz vatru) i da te wihove
osobine koriste u igri. U tekstu "Ti voli{ fantastiku" likovi su zmaj, ve{tica, vukodlak,
elf (vilewak), div - qudo`der. Dete treba da im otkriva osobine.
No, ipak, vrhunac u osnova~kom u~ewu francuskog jezika u {estom razredu
osnovne {kole svakako je test "Da li si ve{tac/ ve{tica?" Dajemo test u celini:
1. Koje ìvotiwe voli{?
A Ma~ke i ptice
B Pse i kowe
2. Uzima{ novine:
A îta{ stranu sa senzacijama.
B îta{ horoskop. To je uvek korisno.
3. Ima{ kontrolni iz istorije:
A Super ... Ima sve {to si pro~itao pre kontrolnog.
B [teta: îtao si pogre{nu lekciju...
4. Misli{ na prijateqa - prijateqicu:
A Telefon zvoni: to je on/ ona...
B Napisa}e{ mu pismo.
5. Tvoj najboqi prijateq je tuàn:
A Odmah poga|a{ zbog ~ega
B Pita{ ga za{to je tuàn.
Ako ima{ vi{e odgovora pod "A": "TI SI PRAVI VE[TAC/ VE[TICA. Tvoje
mogu}nosti su ~udesne i izazva}e divqewe tvojih prijateqa. Pomozi im da predskaù
sadràj slede}eg testa. Vole}e te jo{ vi{e". Ako ima{ vi{e odgovora pod "B":
"Kona~no, ti nisi ve{tac/ ve{tica. Ali ne gubi nadu! MALO VI[E VE@BE I JEDNA KWIGA
O MAGIJI POKAZA]E TVOJE SKRIVENE SPOSOBNOSTI".
Prema tome, |aci treba da se bave ve{ti~arstvom i da steknu parapsihi~ke
mo}i (gatawe, znawe putem telepatije, predskaziva~ke sposobnosti). Stari tip u~ewa
ne vredi; stari tip druèwa je besmislen. Po~iwe novo doba (Wu Ejx) - Doba
Vodolije ...
PSIHOLO[KE RADIONICE
O manipulisawu razli~itim psiho-tehnikama zarad vrbovawa `rtava totalitarnih
i destruktivnih sekti u svetu je pisano mnogo. Potpisnik ovih redova neke od tih
tekstova sabrao je u svojoj kwizi "Zlostavqawe uma" (Svetigora, 1998.). Ove opasne
psiholo{ke igre ~iji je ciq "relaksacija", "ekspresija ose}awa", "prevladavawe
inhibicija" koriste se, na ivici da postanu opasna manipulacija, i od strane nekih
pravaca moderne psihologije. Naro~ito se pak primewuju u ameri~kim {kolama, koje
su usvojile ~itav niz okultnih tehnika (meditaciju, vo|enu imaginaciju, itd.) kao na~in
rada sa decom.
"Vo|ena imaginacija" je tehnika vrlo suptilnog sugerisawa deci (ili odraslima,
svejedno) na~ina na koji treba da misle i predstavqaju svet oko sebe. U okviru
"Uputstva
za
izvo|ewe
radionica"
dostavqenog
u~iteqima
koji
izvode
eksperimentalne programe u Srbiji i Crnoj Gori ona je veoma prisutna - od igara tipa
"Kad ruke govore", preko "disawa boja" (deca treba da zamisle nepostoje}u "boju
vazduha" koji udi{u) do ve`bi "relaksacije" koje se sastoje od tehnika disawa veoma
sli~nih induisti~koj jogi. Ta relaksacija se naziva "osnovnim sredstvom za pomagawe
qudima pod stresom ili pogo|enih nesre}om". Instruktoru se nalaè da svima koji u
"relaksirawu" u~estvuju kaù da nije re~ o hipnozi. (Razlog je upravo to {to ova
opu{tawa veoma li~e na uvo|ewe u pred-hipnoti~ko stawe; jedan ~ovek name}e
svoja pravila igre psihi velike grupe.)
Pravoslavna askeza, ali i tradicija evropske trezvenosti, svagda su razlikovali fantaziju
(ma{tu), kao nestvarala~ku osobinu du{e i uobraziqu (imaginaciju), kao stvarala~ku
sposobnost ~ovekovu. Koliko je opasno da deca ve`baju psiho - igre sli~ne "Silva
majnd metodu kontrole uma" ili induskoj jogi disawa, nije potrebno ni govoriti.
ZA[TITA OD SIDE I NARKOMANIJE
Jedna od uloga nove {kole sigurno }e biti za{tita dece od SIDE, koja se dobija
ili putem seksualnog promiskuiteta i polnih izopa~enosti ili putem narkomanije.
Kako }e ta za{tita da izgleda, vidimo iz dana{wih aktivnosti JAZAS-a, jugoslovenske
organizacije za borbu protiv SIDE. Oni kao papagaji ponavqaju: "Koristite kondome
ako mewate partnere! Koristite ~ist {pric ako ste narkoman!" Nigde se ne kaè:
stupite u brak sa voqenom osobom i ~uvajte bra~nu vernost; nemojte se drogirati...
U stvari, decu }e u budu}im {kolama u~iti u procesu tzv. "seksualnog vaspitawa" da
nema pervertiranog seksa, i da samo treba koristiti prezervativ. Kako to znamo?
Jednostavno. "Novi svetski poredak" nije od ju~e, i ne deluje samo na na{em
prostoru. Hitlerov "novi evropski poredak", koji je podrazumevao uni{tewe slovenskih
naroda radi {irewa germanskog ìvotnog prostora, imao je veoma specifi~an pristup
"seksualnom vaspitawu" porobqenih Slovena. Naime, Hitler, koji je u Nema~koj
zabranio pornografiju i abortuse, u Poqskoj, na Ukrajini i u Rusiji i jedno i drugo je
podsticao, znaju}i da je to najboqi na~in da narod uni{ti sam sebe. A {to se ti~e
~iwenice da "novi svetski poredak" ne deluje samo na na{em prostoru, dovoqno je
da samo pogledamo u bratsku nam i duhovno - materijalno razorenu Rusiju, pa da
znamo {ta i nas ~eka kad pobedi "otvoreno dru{tvo" i "liberal - kapitalizam". ([to ne
zna~i da sada{wi reìm, svojom pre}utnom legalizacijom pornografije i prostitucije,
nije radio isti posao, kruni{u}i svoju borbu protiv Srba podsticawem abortusa i,
naravno, doseqavawem Kineza.)
Iz saop{tewa u~esnika seminara pravoslavnih pedagoga odrànog pri
Danilovskom manastiru u Moskvi po~etkom 1997. godine saznajemo da su
Ujediwene nacije (dobro nam znana "me|unarodna zajednica") Rusiji ponudili
uxbenike "seksualnog vaspitawa", koje su prihvatili rusko Ministarstvo obrazovawa i
Ruska asocijacija za planirawe porodice. (Porodicu ne planira Bog - to je osnovni stav
ove asocijacije; porodica se, jasno, "planira" putem abortusa i kontracepcije.) U
uxbenicima se kao "normalni", preporu~uju masturbacija,
homoseksualizam,
abortusi. U Moskvi je od 1993. godine uveden eksperimentalni program seksualnog
vaspitawa, koji podrazumeva psiholo{ke igre i igre sa podelom uloga, to jest deca u
parovima imitiraju polni akt i primenu kontraceptivnih sredstava. Ministarstvo
obrazovawa Ruske federacije ponudilo je ~ak i "Enciklopediju seksualnog ìvota za
decu od 7 do 9 godina", sa fotosima polnih odnosa. [tampaju se i bro{ure poput
"Va{ prijateq - prezervativ". Roditeqi se ne mogu suprostaviti razvra}awu sopstvene
dece: to je {kolski, dakle dràvni, program!
Beogradska
kancelarija UNICEF-a zajedno sa Zavodom za zdravstvenu
za{titu studenata Beograd poslala je upitnik koji je, izme|u ostalog, sa ciqem
upoznavawa "zdravstvenog pona{awa dece", deqen i po osnovnim {kolama Srbije.
Ne samo u osmom razredu, nego i u petom osnovne, deca su odgovarala na pitawa
tipa: "Koliko ~esto uzima{ marihuanu; Koliko ~esto uzima{ ha{i{; gde si prvi put
probao/la kokain; koliko godina si imao/la kada si prvi put "duvao/la" lepak; koliko
~esto si imao/la slede}a seksualna iskustva: grqewe; dubok vla`ni poqubac
("filmski"); maèwe iznad struka; maèwe ispod struka; zajedni~ko spavawe (bez
seksualnih odnosa); seksualni odnos; drugo (navedi {ta)". Pa onda: "Broj seksualnih
partnera u posledwih godinu dana; da li uvek koristite kondom ili zahtevate od va{eg
partnera da ga koristi; da li koristite ne{to od navedenih kontraceptivnih sredstava:
kondom; spiralu; pene i druga hemijska sredstva; antibebi pilule; dijafragmu;
prekinut sno{aj" ...
Ako de~ica u petom razredu ne znaju o ~emu je re~, UNICEF }e se sigurno postarati
da ih o svemu obavesti. [tampa}e im bro{ure i snimi}e za wih filmove.
Zakqu~uju}i po analogiji, trebalo bi, posle Rusije, da ovo o~ekujemo i u Srbiji i Crnoj
Gori.
KO STOJI IZA PROGRAMA REFORME OBRAZOVAWA?
Iza programa za redefinisawe sistema obrazovawa u devetnaest zemaqa
Centralne i Isto~ne Evrope i biv{eg Sovjetskog Saveza stoji "Institut za otvoreno
dru{tvo" ma|arskog Jevrejina (ìvi u SAD) \er|a Soro{a, i "CHILDREN S RESOURCES
INTERNATIONAL", organizacija iz Va{ingtona. Wihov program se zove "STEP BY STEP. A
PROGRAM FOR CHILDREN AND FAMILIES" (KORAK PO KORAK. PROGRAM ZA DECU I
PORODICE), a ciq mu je da "promovira implementirawe prakse osmi{qene u sistemu
obrazovawa ra{irenom u Sjediwenim dràvama, zadràvaju}i tradiciju kulture
devetnaest zemaqa u~esnica". Stvari se, o~ito, ni ne kriju - ciq je amerikanizacija
{kolstva na teritorijama Centralne i Isto~ne Evrope, kao i Rusije. Program "Korak po
korak", kaè Pam Kahlin, koja ga korisnicima predstavqa, najboqi je ako se ostvaruje
putem pred{kolskog usvajawa - deca od tri do pet godina treba da ga prihvate da bi
kasnije uspe{no funkcionisao i u osnovnoj {koli.
Ovaj program je, vele wegovi nudioci, "program demokratskog obrazovawa". (Koliko
znamo, demokratija je dru{tveno ure|ewe, a ne pedago{ka metoda. U stvari, iza ove
"~arobne formule" krije se {kolovawe iskorewenih, manipulaciji podlo`nih, individua,
parija "novog svetskog poretka", koji }e, orvelovski re~eno, verovati da je "neznawe
mo}", a "sloboda ropstvo".)
Na ~elu reformisawa i eksperimentalnih programa u Srbiji i Crnoj Gori nalazi

se dr Ivan Ivi}, profesor razvojne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Na
okruglom stolu "Crkva, dràva i civilno dru{tvo" odrànom u Beogradu po~etkom
juna 1998. godine, zajedno sa Zagom Golubovi}, odlu~no se zalagao protiv uvo|ewa
veronauke u {kole, jer bi veronauka bila prepreka "civilnom dru{tvu" (Ivi} se stru~no
izrazio, ustvrdiv{i da uvo|ewe veronauke zna~i nedopustivu "konfesionalizaciju
obrazovawa"). A ~eka nas EUROPA, zar ne? (Posle Milo{evi}eve "Velike Srbije" i
wegovog "herojskog otpora novom svetskom poretku", koji nas je doveo dovde.)
PRIMER REPUBLIKE SRBSKE
Otkada je NATO (pod imenom SFOR) do{ao u Republiku Srbsku, ne prestaje
prevaspitavawe Srba. Jer, kako je rekao jedan od stratega Rokfelerovog Saveta za
inostrane odnose, Dejvid Gompert, "srbski virus mora biti izbrisan". A "srbski virus" je
duhovna i kulturna samosvojnost, dràvotvorna svest, neuklopivost u "novi svetski
poredak". To jest, kako bi to rekao Majkl Sels, {ef katedre za religiju na Haverford
univerzitetu u SAD i lobista za muslimansko - hrvatsku stvar: "Hristoslavizam je
verovawe da su Sloveni inherentno hri{}ani, i da je svako pokr{tavawe Slovena u
drugu veru konverzila rase ili etniciteta: od Slovena u Tur~ina. Da bih objasnio
specifi~ne korene i opseg te ideologije Hristoslavizma, raspravqa}u o dva wegova
naj~uvenija eksponenta. Dva autora su Vladika Petar II Petrovi}, poznat kao Wego{,
koji je sa~inio centralni tekst srpskog religioznog nacionalizma "Gorski vijenac", i Ivo
Andri}, koji je prihvatio Wego{eve ideje, kombinovao ih sa pojmovima rase iz ranog
XX veka, i definitivno ih izrazio u svojim popularnim romanima i u svojoj disertaciji".
Ili, kako bi rekao sve{tenik Velibor Xomi} u svom tekstu "Novi atak na du{e srbske
dece / Razarawe srbske prosvete u Bosni": "U Republiku Srbsku svakodnevno pod
raznim imenima pristiù nove ameri~ke organizacije koje se nalaze u direktnoj slu`bi
tzv. novog svetskog poretka. Od raznih propagatora u tim organizacijama se ~uje
slede}e: Srbi su iskqu~ivi krivci za rat u Bosni i oni su, samim tim, bolesni, i onda je
neophodno da nas Amerikanci izle~e/.../ Karlos Vesetndorp izdao je nalog da se ukine
veronauka kao obavezan predmet u osnovnim {kolama i da se umesto we uvede
istorija religije, da se iz uxbenika za srbski jezik i kwièvnost izbace epske pesme jer
vre|aju nacionalna ose}awa muslimana, da se iz gradiva izbaci i Wego{ jer je, on,
navodno, ideolog etni~kog ~i{}ewa, da se iz uxbenika istorije izbaci svaki pomen
Srbije i Crne Gore i svaki pomen stvarawa i obnove srbske dràve".
Sredinom novembra 1999. godine u Sarajevu je, u organizaciji Saveta Evrope,
odràn skup na temu "Podu~avawe kontroverznih i osjetqivih tema u obrazovawu iz
istorije za sredwe {kole". Nenad Suzi}, ministar prosvete u vladi RS, izjavio je ("Glas
srpski", 24. novembar 1999. god.): "Na{ prijedlog nije bio da se u~i op{ta i
nacionalna istorija BIH. Mi smo zastupali stav da svaki narod u~i svoju nacionalnu
istoriju i iz svojih uxbenika. Jo{ smo rekli da je interes RS da se istorija u~i po
objektivnim kriterijumima i da je neprihvatqivo da jedan narod pi{e istoriju za drugi
narod". Na skupu je bilo poku{aja da se {kolstvo u BIH integri{e (sve kao u vreme
Josipa Broza), a nu|en je uxbenik bosanske istorije, kojim bi se afirmisao "bosanski
jezik i bosanska dràva". Posle sastanka u Neumu u avgustu 1999. godine, izme|u
pomo}nika ministara prosvete Federacije BIH i Republike Srbske, a pod pritiskom
"me|unarodne zajednice", doneta je odluka da prosvetni radnici na sve "sumwive
sadràje" udare slede}i pe~at: "Sqede}i pasus sadrì materijal ~ija istinitost nije
utvr|ena, ali koji moè biti uvredqiv ili navoditi na pogre{ne zakqu~ke. Ovaj materijal
se trenutno nalazi u procesu pregledawa". Pe~ati se himna "Boè pravde", pe~ate se
epske pesme, lekcije o stvarawu srbske dràve... Iz ~itanki je izba~eno "Orawe
Kraqevi}a Marka" (vre|a muslimane); iz pesme o Carici Milici i bra}i Jugovi}ima koji
polaze na Kosovo stihovi "za krst ~asni krvcu proqevati,/ i za vjeru s bra}om
umrijeti"... (Ko od profesora odbije da udari pe~at na "mra~ne sadràje", moè da
izgubi posao.)
Uz sve ovo, SFOR srbskoj deci deli besplatno ~asopis "Mirko" (duhovni
naslednik "Mirka i Slavka"). Deca se u ~asopisu pozivaju na bratstvo - jedinstvo sa
Hrvatima i muslimanima, distribuira im se "visoka" ameri~ka kultura, a nude im se
putovawa po Evropi i svetu.
Model primewen u Republici Srbskoj bi}e, u dogledno vreme, primewen i u
reformisanom {kolstvu Srbije i Crne Gore. Jer, kako bi rekao Dejvid Gompert, "srbski
virus treba izbrisati"...
OBRAZOVAWE ILI OBEZOBRA@AVAWE
Direktor jedne {kole, koji je preìveo nacisti~ki konc - lager, novim
nastavnicima svoje ustanove davao je slede}e uputstvo:
"Po{tovani nastavni~e! Ja sam jedan od malobrojnih koji su preìveli
kocentracioni logor. Moje o~i su videle takve stvari koje niko ne bi trebalo da vidi:
gasne komore koje su konstruisali i izgradili u~eni inèweri; qude koje su otrovali
visokoobrazovani lekari; dojen~ad koju su ubile
kvalifikovane medicinske sestre;
ène koje su spalili diplomci sredwih {kola i univerziteta. Stoga ja ne verujem u
obrazovawe. Moja je molba: pomozite u~enicima da postanu ~ove~niji. Plod va{eg
rada ne sme biti u~eni dru{tveni {qam, visokokvalifikovane psihopate, obrazovani
Ajhmani. îtawe, pisawe, aritmetika va`ni su samo ako na{u decu ~ine
~ove~nijom".
Pravoslavni narod srbski oduvek je znao da {kolovawe nije ciq samom sebi,
nego da je ono smisleno samo ako u~enika uzvodi ka ~ove{tvu, koje je tek u
potencijalu dato i koje se mora ostvariti upornom borbom protiv zla u sebi i svetu.
Re~ "obraz" je starosrbska i zna~i "lik Bo`ji u ~oveku" (zato kod Srba vaì: "Ruka
ruku mije, obraz obadvije"); "obrazovawe" je ostvarivawe lika Bo`jeg (sloboda, qubav,
umnost) u ~oveku. Glagol "pitati" zna~i "hraniti": vaspitawe je na na{em prostoru
vekovima bilo "hrawewe svetiwom". "Prosveta" ima isti koren kao re~i "svetlost" i
"svetost": svetlost ve~nosti i svetost ìvota (kod nas, na po~etku na{ih puteva, i
jedno i drugo bio je Sveti Sava) jedino su pravo prosve}ivawe ~oveka i wegovog
sveta.
Zato je veoma bitno kakve su nam {kole: ima li u wima istinskog obrazovawa,
pravog vaspitawa, dubinske prosvete. Ili se na{a deca obezobraàvaju i
one~ove~uju, hrane otrovom i uvode u tamu.
Od odgovora na ovo pitawe zavisi}e sudbina mnogih pokolewa.
Vladimir Dimitrijevi}
TRI VASKRSA
U SOVJETSKIM ZATVORIMA
(Uspomene zatvorene ène)
Ide Vaskrs - sje}am se kako sam taj praznik provela posledwih godina u
Sovjetskoj Rusiji. U zemqi gde sada ìvim zvone zvona, narod svetkuje sve praznike.
Ali ja se nehotice se}am pro{lih godina...
Moskva. Unutra{wi zatvor GPU na Qubqanci. Ti{ina, kao na grobqu. Samo je
toliko razlika {to se, i pokraj truda da se prigu{i svaki ìvot, on ipak ose}a u tim
~ove~ijim senama koje se mi~u u }elijama iza mreàstih prozora.
Mi ne ~ujemo odjek qudskog govora - na{i ~uvari }ute}i donose nam jela, oni
ne odgovaraju na pitawa, mi ne znamo koje je sada doba godine, jer nas ne pu{taju
napoqe, a na{i prozori sa èleznim re{etkama zakre~eni su, pa ni neba ne vidimo.
Dvaput na dan - izjutra u 6 sati i u 6 uve~e, otvaraju se vrata i straàr nas vodi u
umivaonicu gde nam dozvoqavaju da se peremo 10 minuta. îm pro|e to vreme,
gone nas natrag u }elije, ~ak napola gole.
U hodnicima je strogo zabraweno i{ta govoriti, ~ak se ne sme ni ka{qati, - ko
zna - tim se ka{qem, moè biti su`wi sporazumevaju s onima {to ~ame iza
zakqu~anih vrata. I tako svi su popla{eni, svi terorisani da se zaista ka{aq ustavqa.
To znam iz iskustva: bila sam se vrlo prehladila, ~itave me je no}i davio ka{aq i nije
davao da trenem; ali ~im bih iza{la iz svoje }elije, za divno ~udo, odmah bih
prestajala ka{qati.
Sedela sam u }eliji ve} tri meseca, - tri te{ka, duga meseca. I evo {ta mi je
jednom rekla mlada devojka koja be{e sa mnom u zatvoru.
- Znate li da je upravo sutra u nas Vaskrs! Ja sam izra~unala ...
Pasha! Svetli praznik Hristova Vaskrsewa! Do nas ne}e dopreti talas te radosti.
Sva priroda, svo ~ove~anstvo }e klicati i slaviti Gospoda, ali nama ne}e niko doneti
tu radosnu vest.
Uve~e nas, kao i obi~no, povedo{e u umivaonicu. Oko nas je vladala stara
ti{ina; be{e stra{no to }utawe za ìve sahrawene qude ...
Odjednom u ti{ini odjeknu silan uzvik: "Hristos voskrese!"
I kao odgovor zabruji iza zatvorenih vrata slo`no: "Vaistinu voskrese!" koje
izgovori{e slabi, iznemogli glasovi su`weva.
To be{e moja drugarica iz }elije. Ja je pogledah. Wene o~i neprirodno behu
ra{irene i ble{tale su na bledom licu, ona se sme{ila. Straà sa svih strana navali na
wu i sa sobom je odvede ...
Ona nam se vrati za 4 dana iz ledene, vla`ne samice u koju je zatvori{e na
sami dan Vaskrsa. Weno lice be{e ispijeno i bledo. Pro{apta mi: "Drago mi je {to sam
su`wima donela vaskr{wi pozdrav"...
Opet Vaskrs. Ja sam osu|ena na prinudne radove u Soloveckom
koncentracionom logoru, biv{em Soloveckom manastiru ... Crkve i katedrale
pretvorene su u
radionice i kancelarije, krstovi su oboreni i wima loè vatru, od
ikona su napravili klupe i stolove. Komandantova èna i upravnik ~inovnika od
ode`da skrojili su sebi postavu za kapute.
Jo{ je ostala jedna mala crkvica za manastirskim zidom. Posledwim kalu|erima
nare|eno je da se uklone s ostrva 1929. godine; do tog roka oni su bili du`ni u~iti
su`we kako treba loviti i su{iti haringe. Jo{ im je ta grobqanska crkva bila ostavqena.
Svako jutro u 5 sati i u 5 sati posle podne }utqive bi se senke u crnim rasama tiho
skupqale u malome mra~nome hramu gde je sumorno gorelo nekoliko malih
vo{tanica. Ode`de su im sve bile oduzete, te su obavqali bogosluèwe u haqinama
skrojenim iz vre}a od paketa. Putir je bio napravqen od brezove kore.
Do|e uskr{wa no}. âk i vidna severna no} danas izgleda neobi~na - ona
treperi i di{e. Su`wevi se sa{aptavaju: "Ho}ete li vi i}i? Ho}ete li se usuditi?" Mnogi
se spremaju, bez obzira na dvostruki lanac straàra koji su strogo pazili na nas.
Zatvorenom sve{tenstvu bi dozvoqeno da sluì zajedno. Dvanaest vladika sve~ano
vr{e bogosluèwe. Ja stojim na stepenicama na{e barake koja se nalazi blizu grobqa i
vidim vrlo osvetqenu unutra{wost uboge crkvice. Vrlo je mnogo straàra oko na{e
barake, pa ne mogu prodreti kroz wihov lanac, stoga ostajem na istom mestu, te }u
pratiti bogosluèwe.
Otvaraju se crkvena vrata i pojavi se litija sa zastavama i ikonama, pa triput
pro|e oko crkve. Mogla sam sve videti - ~udne figure u ode`dama od vre}a, hor
sastavqen od zatvorenih koza~kih oficira i kalu|era u crnim rasama. Na ~elu litije ide
episkop Ilarion, - posle toga Gospod mu je dao mir u svom carstvu.
I on danas izgleda druk~iji, neobi~an; silna, ugledna pojava crkvenog sluge s
visokim ~inom; nije to vi{e ona iznurena, gladna senka ~oveka koga sam se navikla
gledati pri ~emernim radovima.
Niko nimalo ne obra}a pa`wu na naoruànu straù GPU koja izgleda kao obru~
oko crkve, da ne bi su`wi pro{li tamo, u litiju.
Pa ipak su mnogi promaknuli, i pokraj najstroìje zabrane. Sutra }e morati

odgovarati zbog te neposlu{nosti, ali ko misli na sutra{wi dan? Zar ikog pla{i ono {to
}e biti sutra?
"Hristos voskrese!" radosno peva hor. "Oprostimo onima koji nas mrze ...
Zagrlimo jedan drugog ... Svi smo bra}a!"...
U meni se ra|a neiskazana radost. "Hristos voskrese!" opet i opet odjekuje
vazduhom.
Litija u|e u crkvu. Oko mene se sve opet zamra~ilo, ali glasovi iz daleka
donose mi radost Hristove pobede... Ja ne strepim od sutra{weg dana, on ne moè
zamra~iti moju du{u, jer me je svu obuzela radost.
Pro{lo je nekoliko godina. Ja leìm od tifusa u prostranoj baraci za tifus, u
koncentracionom logoru u P.
Opet do|e Vaskrs. Polako sam se oporavqala. Nas, bolesnika od tifusa, ima
nekoliko stotina. Leìmo na slami stisnuti kao sardele. Iz susednog odeqewa dopiru
odlomci pesama, divqi smeh, pla~ - tamo leè bolesnici u bunilu. Mi ni{ta ne znamo,
za nas vreme ne te~e, mi smo izvan vremena i prostora, ba~eni u tamni bezdan,
odakle moja svest polagano prodire napoqe.
Odjednom mi pada na pamet da se sad pribliìlo vreme Pashe. Neverovatno
stra{no stawe! Vaskrs uz tako te{ke uslove!
Okrenuh se svome susedu:
- Znate li Vi kakav je danas dan?
- A, - odgovori mi on slabim, malaksavim glasom, - danas je po svoj prilici
Vaskrsewe, Pasha.
Negde, daleko od nas, qudi se vesele i slave praznik. Ja se okre}em na drugu
stranu da sakrijem suze koje mi same poteko{e, tako sam se ose}ala nesre}na.
Iznenada se otvori{e vrata na{e barake, a na pragu stoji star sve{tenik s
bradom kao srebro, u izno{enoj rasi. Na wemu epitrahiq od starog pe{kira, u rukama
krst grubo napravqen od drveta. Wegove o~i gore kao vatra na iznurenom licu.
"Hristos voskrese!" on uzviknu gromko i po~e pevati prazni~ni tropar.
On obi|e sve bolesnike, svakoga blagosiqa i triput se s wim poqubi.
Ali se vrata opet otvori{e. Dva naoruàna ~uvara oprezno zaviruju unutra. Oni
nemaju voqe da ulaze u barake za tifus, - to moè da bude opasno. Ali oni tu spazi{e
sve{tenika. Zaboravi{e svoj strah, pa upado{e me|u nas.
- Ko ti je dozvolio da do|e{ ovamo i peva{ molitve? - ciknu{e oni.
Starac se sme{i:
- Gospod mi je zapovedio.
Straà hvata sve{tenika, izvu~e ga iz barake. Mi ~ujemo kako oni urli~u: "U
samicu s wim!" "Hristos voskrese!" opet i mirno ponavqa sve{tenik.
Ja zatvaram umorne o~i.
(S ruskog: S. D.)
Biv{a hapsenica
PITAWA I ODGOVORI
PITAWE 1. Moè li ~ovek od dobra da ne vaqa, kao {to kaù qudi?
ODGOVOR : Ovo je narodna izreka, a nije neko jevan|elsko ili versko pravilo.
Ne treba je bukvalno shvatiti, ve} u prenosnom smislu. Wome se ho}e samo da
istakne velika dobrota nekoga, naime, da je toliko dobar, da nema kud vi{e. To bi bio
smisao tih re~i.
Ali ako se bukvalno ova izreka uzme, onako kako glasi, onda je ona sa
hri{}anskog gledi{ta pogre{na. Jer hri{}anin je duàn da ~ini dobra dela ne
o~ekuju}i za ista platu i nagradu od qudi na zemqi. A ~ovek u koga nije prodrlo i
osvojilo ga hri{}ansko shvatawe, ovo ne moè da razume i shvati. Jer hri{}anin je,
naprimer, obavezan po re~i samog Spasiteqa, da voli neprijateqe svoje (Mat. 5, 43),
dakle one koji mu zlo ~ine. Nehristijaniziran ~ovek pita}e se: kako moè taj da voli
svoga neprijateqa, a ovaj mu zlo ~ini?! Ta on radi protiv samoga sebe, protiv svojih
vlastitih (zemaqskih) interesa. On je toliko dobar, predobar, da od dobra ne vaqa. Ne
vaqa za sebe i mo`da svoju
porodicu u smislu neposrednih zemaqskih interesa
iskqu~uju}i interese nade ve~nog ìvota. Tako ovo gledi{te: da ~ovek od dobra ne
vaqa, shva}eno u bukvalnom smislu, rezultat je ~ovekovog egoizma i niskog
duhovnog stawa, te sa hri{}anskog gledi{ta pogre{no. Prema ovome, ~ovek ne
moè od dobra da ne vaqa, ve} samo od zla.
PITAWE 2. Da li se svako i najmawe dobro prima i beleì, kao {to se svako zlo
beleì i prima?
ODGOVOR : Hristos je kazao: Ako ko napoji jednoga od ovijeh malijeh samo
~a{om studene vode u ime u~eni~ko, zaista vam kaèm ne}e mu plata propasti
(Mat. 10, 42). A na drugom mestu: ko pogleda na ènu sa èqom ve} je u~inio
prequbu u srcu svome (Mat. 5, 27).
Dakle, evo odgovora na gorwe pitawe. Iz ovih Boànskih Hristovih re~i vidimo
da se sudi i za pomisli koje su pre{le u èqu, a ne samo za re~i i dela ~ovekova. Jer u
~oveka |avo ubacuje prqave grehovne pomisli, da bi naveo ~oveka da ih primi
(èqom) i da sprovede u delo. I ako ~ovek straì nad sobom (a Hristos je zapovedio:
straìte i molite se Bogu da ne padnete u napast), on }e primetiti ovo ne~isto
misaono ubacivawe, pribe}i}e molitvi, i s pomo}u Bo`jom otera}e sve ovo iz svoga
uma te za ove i ovakve misli ne}e odgovarati, bi}e ~ist od greha. Ali ako ~ovek ne
straì, on se neprimetno podaje ne~istim mislima, i onda one iz uma dejstvom |
avolskim prodru u srce, pre|u u èqu, i tad ~ovek ~ini greh pomislima èqom, za koji
je odgovoran pred Bogom.
Tako isto biva i sa dobrim pomislima samo s tom razlikom {to dobre misli
dolaze od Boga i an|ela Bo`jih, a |avo se trudi da ih progna iz ~oveka, ili ako to ne
moè da ih parali{e raznim grehovnim pomislima (npr. slavoqubqa), te da se ~iste ne
ovaplote u èqe i dobra dela. Tako se u ~oveku bore zlo i dobro, i prema re~ima
svetog Marka ispovednika, ~as smrti presudi}e u ~emu se ~ovek zarekne i {ta
prevagne: zlo ili dobro, po tome }e mu se i suditi.
PITAWE 3. Da li je svakom ~oveku na zemqi odre|eno kako da provede
zemaqski ìvot - u dobru ili zlu?
ODGOVOR : Bog je sve qude predodredio za dobro i On ho}e da se svi qudi
spasu i do|u do poznawa istine (Timot. 2, 4). Ali po ~ovekovoj slobodnoj voqi, ~ovek
ima slobodno opredeqewe da ~ini ono {to ho}e: dobro ili zlo. Ako se opredeli da ~ini
dobro, u tome ga daqe potpomaè blagodat Boìja i an|eo hraniteq; ako se pak
opredeli da zlo ~ini, u tome ga pomaè i utvr|uje |avo. U tom smislu i pi{e apostol
Pavle: I kao {to ne marahu da poznadu Boga, zato ih Bog predade u pokvaren um, da
~ine {to ne vaqa (Rim. 1, 28).
Prema ovome nije ~oveku odre|eno da provede ìvot na zemqi ili u dobru ili u
zlu, ve} je svaki ~ovek predodre|en za dobro, ali po svojoj slobodnoj voqi ~ini ono
{to ho}e: dobro ili zlo. Zato je svako kova~ svoje sre}e ili propasti.
PITAWE 4. Da li je greh kad neko ima odvi{e pa mu propada, a sam da ga
upotrebi ne moè, a drugom ne}e dobro da u~ini?
ODGOVOR :
Po re~ima sv. Vasilija Velikog gre{an je svaki hri{}anin pred
Bogom, koji svoje imawe iznad svojih potreba ne upotrebqava na dobra dela.
I apostol Pavle o sli~noj situaciji govori: da u sada{we vreme va{ suvi{ak
bude za wihov nedostatak; da bude jednakost. Kao {to je pisano: ko je mnogo skupio
nije mu preteklo, i ko je mawe skupio nije mu nedostalo (Kor. 8, 14, 15).
PITAWE 5. Da li je mu{kima odre|eno s kojom da se oène i ènskim za koga

da se udaju; ili to zavisi od svoje voqe, ili pak gde qudi (provodaxije) kaù, upute?
ODGOVOR : Prema u~ewu pravoslavne crkve postoji samo promisao Bo`ja, a
sudbina ne postoji. Bo`ji promisao prostire se i na verne i na neverne. Nevernim samo
za op{te potrebe, a vernim za sve uop{te. Zato za ~im ko teì ono mu se i daje. Bog
popu{ta svakom da ~ini ono {to èli, jer bi se u protivnom naru{avala slobodna voqa
~ovekova, jer Bog stvaraju}i ~oveka sa slobodnom voqom hteo je ~oveka da
podigne na ve}i stepen od obi~nih stvari, ìvotiwa ili roba.
Tako i u pitawu ènidbe i udadbe dolazi do izraàja te`wa ~ovekova izraèna u
wegovoj slobodnoj voqi i duhovnom stawu. ôvek ima razum i slobodnu voqu i
pomo}u toga vr{i izbor svoga budu}eg bra~nog druga. Ako razum wegov nije
grehom potamneo i slobodna voqa raslabqena, on }e u~initi za sebe boqi izbor; ako
je pak ovo drugo slu~aj, on }e to u~initi pod uticajem strasti, nagovoru qudi, te }e
se sva~im drugim rukovoditi a ne samo zdravim razumom i slobodnom voqom.
Pravilan izbor bra~nih partnera, mislim da je od velikog zna~aja, te po ovom
pitawu progovori}emo ne{to op{irnije.
Opaà se da je posle rata kod nas ogromno narastao broj bra~nih parnica. I
budu}i da je brak osnov porodice, a ova kamen temeqac dru{tva i dràve, to se ova
pojava javqa kao jedno socijalno i moralno zlo koje treba le~iti. Nije potrebno
dokazivati kolko {tete nanose porodici poquqani bra~ni odnosi supruànski, koliko
wima samim donose gorkih ~asova, da u pojedinim slu~ajevima dovode do ubistva i
samoubistva a deca se izlaù zapu{tenosti, bedi i zlopa}ewu.
Zbog toga se name}e pitawe: otkuda ovo? Moglo bi se re}i, da su to posledice
rata. Mo`da i rat u ovome ima svoga uticaja, ali izgleda da su uzroci dubqi i direktniji.
U svetu je preovladalo materijalisti~ko shvatawe sveta i ìvota, pa se i na
brak po~elo gledati kroz tu prizmu. U ve}ini slu~ajeva brak se zakqu~uje iz
materijalisti~kih pobuda. Novac, materijalne vrednosti i dru{tveni poloàj zauzimaju
prvo mesto. a li~nost dobija drugostepeni zna~aj. Drugim re~ima, brak postaje
trgova~ki posao po{to se zakqu~uje iz koristoqubqa, da bi se (kako se misli) sre}nije
i udobnije ìvelo. Ali ovo u~ini da se `rtvuju materijalnoj duhovne i intelektualne
vrednosti. No kako je ~ove~ije bi}e sastavqeno od dva elementa: fizi~kog (tela) i
duhovnog (du{e, intelekta), i kako je ovaj duhovni elemenat glavniji od fizi~kog, jer
wime gospodari i besmrtan je, to je logi~no da je nu`na harmonija, podudarnost
izme|u wih kao bra~nih partnera. Nema li toga, nema ni sre}e u braku, jer kod
supru`nika nastuoa duhovno razmimoilaèwe i netrpeqivost {to na kraju ruinira brak.
A kad se pri zakqu~ewu braka gleda na materi- jalnu stranu prvenstveno kao glavnu,
prirodno je da se mora zanemariti duhovna strana, te ona ne do|e do potrebne i
pa`qive ocene, te se lako previdi.
Pored ovoga u ve}ini slu~ajeva u brak stupaju bra~ni kandidati, koji se
duhovno dovoqno ne poznaju. Obi~no se glavna pa`wa poklawa spoqa{wosti
fizi~kog tela, a na unutra{wu stranu qudskog bi}a, duhovne vrednosti, malo se ili
nimalo gleda i pa`wa poklawa, mada postoje dve vrste lepote: duhovna =
lepota
du{e, i fizi~ka = lepota tela. Mnogi se zaustavqaju i ostaju samo na fizi~koj (lepoti) i
wenim atributima, te kad se wihov ukus na{ao u tome zadovoqen kao prirodna
posledica iz toga se razvija telesna qubav, koja nije trajnog karaktera. I obi~no se
~uje da su se neki uzeli iz qubavi, pa posle izme|u wih "krv i no`". Za{to to? Zato {to
su oni bili prosto zaslepqeni fizi~kom stranom qudskog bi}a, te nisu mogli da se
dovoqno duhovno razgledaju i upoznaju, a kad im se za ovo u braku dala prilika, tad
se pokazalo, da izme|u wih postoji disharmonija, koja ra|a netrpeqivost i otuda je
razumqivo {to nastupa poreme}aj bra~nih odnosa. Za bra~nu vezu potrebna je
saglasnost karaktera, ose}awa, intelekta. Ovo je prvo i glavno, a na drugo mesto
dolazi sve ostalo. Prema ovome i fizi~ka lepota tela dobija drugorazredni zna~aj.
Fizi~ka lepota istina, u prvi mah jeste velika privla~na snaga, ali ona vremenom
is~ezava. Ono {to ti je lepo danas bi}e ti obi~no sutra, dok lepota i dobrota du{e,
izraèna u najobi~nijim crtama, bi}e ve~ito mila. Tako, du{evna se lepota ne zbri{e
kao telesna. Duhovna lepota je trajna, ona se ve~ito podmla|uje i ulep{ava. I èna
duhovne lepote isto se tako dopada i posle trideset godina ba{ kao i pre ven~awa.
Ali, plemeniti qudi gledaju na duhovnu lepotu a sladostrasni na telesnu.
Istina, nije laka stvar na}i dobru ènu, a kad se na|e ima se velika dobit, jer je
èna glavni ~inilac u porodici, po{to pod wenim rukovodstvom stoji dobrim delom
vaspitawe dece i vo|ewe doma}instva.
Stara je i osve{tana istina, da dobra kwiga i dobra èna ispravi mnoge
pogre{ke; ali, r|ava èna i r|ava kwiga pokvari mnoga srca.
SVETI OGAW BLAGODAT PRAVOSLAVNIM HRI[]ANIMA
Pribliàva se najve}i hri{}anski praznik Vaskrsewa Gospoda Isusa Hrista.
Pravoslavni hri{}ani ga do~ekuju sa velikom rado{}u, jer svojim vaskrsewem
Hristos je obeleìo smisao na{e vere, ve~ni ìvot posle ovog kratkog ìvota.
Istinu o Bogu svaki pravi vernik zna, i ne traì dokaze. Me|utim, milostivi
Gospod, {aqe nam znake da poverujemo kroz iscelewa, razna ~uda - kao {to je
"Sveti ogaw". Ovaj blagodatni ogaw je ogaw pravoslavnih hri{}ana. Vezan je za
na{ veliki praznik Vaskrs, jer se pojavquje dan pre Vaskrsa, na Veliku Subotu.
O pojavi svetog ogwa pisalo se jo{ u 4. veku. On se pojavquje na grobu
Gospodwem, u Voskresenskom hramu. U Jerusalim svake godine na Vaskrs do|e
veliki broj vernika. Tu ima pravoslavnih Srba, Rusa, Grka ... i mnogih drugih koji nisu
pravoslavne vere. Svako od wih sa~ekuje Vaskrs na svoj na~in, u skladu sa svojim
obi~ajima. Svi bi hteli da na dan Velike Subote budu pored groba Gospodweg. Me|
utim, hram Vaskrsewa je strogo ~uvan od strane civilnih vlasti. Po pravilu, sve vatre
u hramu Vaskrsewa se gase na Veliki Petak, pod kontrolom policije. Kandila se ~iste i
pune uqem. Sve prostorije se detaqno pregledaju. Vrata se zape~a}uju i jake
policijske snage ~uvaju hram sve do idu}eg dana Velike Subote, kad se hram otvara
radi po~etka svete liturgije. U starim zapisima, i ispovestima o~evidaca, celokupan
doga|aj izgleda ovako:
Na Veliku Subotu pravoslavni patrijarh ulazi prvi u hram Vaskrsewa Hristovog.
Me|utim, patrijarha pretresaju pre ulazka u hram, tako da on ostaje samo u stiharu.
Tada otpe~a}uju vrata. Posle usrdne molitve patrijarh dobija Blagodatni ogaw i wime
pali sve}e ostalim prisutnima. Taj Blagodatni ogaw u prvih 15 minuta ne moè da
oprì, a posle toga postaje obi~an, stihijski. Nekoliko puta su pretresali patrijarha da
vide ~ime on to pali sve}e traè}i {ibice i upaqa~e, me|utim nisu na{li ni{ta.
U jednom starom zapisu pisano je da su pripadnici drugih veroispovesti
poku{avali da dobiju sveti ogaw. Nisu uspeli. Jednom prilikom, potplativ{i vlasti,
Jermeni su hteli da dokaù kako }e sveti ogaw si}i i posle wihove molitve. Straù su
dràli turski vojnici. Pravoslavne su isterali iz hrama. Me|utim, pravoslavni patrijarh sa
svojim vernicima, molio se napoqu u suzama. I gle, ogaw je si{ao sa nebesa, razbio i
pro{ao kroz stub kraj ulaznih crkvenih vrata, i zapalio sve}e pravoslavnom patrijarhu.
Prisutni Arapi po~e{e da poskakuju i veselo vi~u:"Ti si jedini Bog na{ Isus Hristos jedna je istinska vera pravoslavnih hri{}ana". Jermeni od tuge po~e{e plakati. Bog je
pokazao koja je vera prava. A prisutni turski vojnici se od ovoga upla{i{e: jedan od
turskih vojnika Omir koji je stajao na straì na zidinama Avramijevog manastira a koji
je video sve, zadivi se i istog trena poverova u Hrista i povika: "Jedan je istinski Bog
Isus Hristos: - jedna je istinska vera pravoslavnih hri{}ana" Tada sko~i dole ka
hri{}anima da im se pridruì u vesequ. Sa visine od 15 ar{ina wegove noge stado{e
na mermernu podlogu, kao na vosak i do danas se vide dva traga wegovih stopa u
tom mermeru, kao na vosku. Vojnik Omir uze tada svoj ma~ i gurnu ga u kamen, a
ono u|e u kamen, tako|e, kao u vosak. Neprestano proslavqa{e Hrista. Turski vojnici
ga uhvati{e i zbog ovoga mu odrubi{e glavu, a wegovo telo spali{e. Kosti wegove
Grci sakupi{e, postavi{e u manastir Svete Panagije, gde i danas {ire miomiris.
Na video snimku iz hrama Vaskrsewa Gospodweg o Vaskrsu 1993. godine, koji

neverne Tome mogu prona}i kod mnogih pravoslavnih vernika, video sam jasno kako
se patrijarh posle molitve pojavquje sa upaqenim ogwem. Glas u pozadini snimka
kaè da su qudi koji zbog prevelike gu`ve nisu u{li u hram, ve} ostali ispred, na nebu
u trenutku silaska Blagodatnog ogwa videli "kako se nebo otvorilo, i na wemu se
pojavilo slovo E - Emanuil - {to zna~i "s nama Bog". Kamerman i spiker i sami su
upalili sve}e blagodatnim ogwem, i jasno se vidi kako spiker koji ima dugu bradu
prinosi plamen licu i ni{ta ne ose}a - plamen ne prì. Tako|e jedna starija gospo|a
pred kamerama stavqa ruku u plamen. U tom trenutku u hramu Vaskrsewa
Gospodweg vlada pravo veseqe. Kandila na zidovima sama se pale, svi hrane svoju
du{u blagoda}u koja je upravo stigla od samog Gospoda. Svako ko gleda ~ak i video
snimak ne moè ostati ravnodu{an. Zamislite samo kakav je ose}aj biti u tom
trenutku u hramu Vaskrsewa.
Gospod je kroz Sveti ogaw pokazao koja je prava vera - vera pravoslavnih
hri{}ana. Ni jednom se nije desilo da se blagodatni ogaw da nekoj od drugih
konfesija, osim pravoslavnima.
I ove godine za Vaskrs pravoslavni o~ekuju silazak Svetog ogwa. Svima koji se
spremaju za haxiluk u Jerusalim èlimo da ih Gospod prati uz put. Onima koji ostaju
da Vaskrs do~ekaju u na{im hramovima ~estitamo Vaskr{we praznike: Hristos
VASKRSE!
SPASEWE U HRAMU
Kroz hladni jutarwi vazduh ranog prole}a, odjekivao je glas zvona nad selom T.
Sunce je ve} iza{lo i po~elo pobe|ivati toplim zracima jutarwu sveìnu. Sa svih strana
od sela ka crkvi i{li su qudi, ène i deca.
Me|u ovim qudima bio je i Ja}im Petrovi}, trgovac iz istog sela, koji nije dolazio
u crkvu, sve je imao pre~a posla, ali na zamerku sve{tenika, {to ne dolazi u crkvu, i
da je gre{no i sramota da se ne pri~esti za 10 godina, i on je po{ao u hram Bo`ji da
se pri~esti.
Kad je Ja}im u{ao u crkvu i stao s desne strane, wemu je bilo nezgodno, nije
navikao da se moli Bogu, mislio je o trgovini, kupovini itd. Ali usred svojih
razmi{qawa on pogleda na druge hri{}ane, koji su se iskreno molili Bogu. Ose}ao se
kao usamqen u crkvi me|u ovim pobo`nim narodom.
Pevalo se u crkvi "u carstvu Tvome seti se nas Gospode".
Zamislio se Ja}im o ovim re~ima. Carstvo Bo`je! Ali {ta je on u~inio da dobije
carstvo Bo`je? Ni{ta. Nedostojan si ti da u|e{ u carstvo Bo`je, daleko, daleko si ti od
wega, a od wega te je udaqio tvoj gre{ni bezobrazan ìvot. Prvi put u ìvotu Ja}im se
iskreno molio Bogu. Kad je do{ao ku}i Ja}imu je prvi posao bio da uzme Sveto Pismo i
da ~ita.
Mrak je padao na selo T., na ulici pusto, soba Ja}imova osvetqena slabo i
doma}in sede}i kod prozora u sobi zamislio se. Slika celog wegovog pro{log ìvota
iza{la je pred wega; od prostog seqaka {pekulacijom se obogatio i postao bogat
~ovek, pred kime skidaju kapu svi iz okoline; sagradio je sebi veliku ku}u, otvorio
du}an i kafanu, zaboravio je na Boga, a mislio je samo na svoje bogatstvo, wemu je
samo verno sluìo.
Samo sada prvi put, kada je bio u hramu i pri~estio se, setio se svoje du{e,
setio se molitve, pokajawa, razbudila se uspavana savest, i uvideo je da je ovako
ìveti stidno, nevaqalo i {tetno.
Svi su wegovi spavali, a Ja}im je iza{ao na ~ist vazduh. U blizini ìveo je
siroma{an Vlajko, kome je pro{log dana Ja}im uzeo za dug posledweg kowi}a; a daqe
od wega ìvela je siroma{na udovica Jana, koja je ju~e onoliko molila Ja}ima da joj da
malo sena da prirani svoju kravu posledwu hraniteqicu svoje male dece, a on joj nije
dao.
[to je daqe i daqe on gledao i mislio time je vi{e i vi{e bilo slu~ajeva ovakvih,
da je jednoga seqaka prevario, drugoga oglobio, tre}em krivo merio, ovome dao
novac po skup interes, onome na zelen uzeo za ban badava ìto itd.
Gospode! kazao je sebi Ja}im, kako sam ja nesavestan, r|av.
Malo kasnije ~ulo se lupawe na prozoru Vlajkove ku}e. "Ko je?" upitao je
Vlajko. - "To sam ja tvoj kom{ija Ja}im, iza|i za minut napoqe". Stara vrata za{kripa{e
i na pragu se ukaza Vlajko. "Oprosti mi", - po~eo je Ja}im, - "za sve {to sam ti krivo
u~inio, uzmi tvog kowa natrag i neka ti je koristan". I otide. Izbezumqeni Vlajko,
gledao je kako se udaqava Ja}im i zatim radosno potap{a kowa po vratu, uzme ga i
odvede u {talu. Ja}im se onda uputi udovici Jani i kaza joj: "Ti se ne quti na mene {to
ti nisam dao hrane za tvoju kravu, uzmi koliko ho}e{ i jo{ joj dade za decu jednu
banku.
Zatim je oti{ao ku}i pomolio se Bogu i zaspao tako slatko i mirno, kako
odavno nije.
* * *
Pro{lo je 15 godina. Selo se nije nimalo izmenilo, ali zato se izmenilo u hramu i
oko wega. Pre siroti, r|avo ukra{eni hram pretvorio se u ~isti, beli, lepi hram, oko
hrama lepa ograda, do hrama {kola.
Bio je Uskrs i lepi aprilski dan. Ja}im je leào na samrtni~koj posteqi, ali se
smrti nije bojao, u du{i mu je bilo mirno i spokojno, jer je bio dobar hri{}anin. On je
bio izabran za tutora crkvenog i u toku 15 godina slu`be u svojoj crkvi, on je ukrasio
istu, podigao {kolu, nabavio nova zvona, pomagao sirotiwi itd.
"Do|ite k meni" kazao je umiru}i Ja}im deci i unu~i}ima svojim. Kada su oni
do{li on im je rekao: "Evo vam mila moja deco posledwa voqa moja. Idite redovno u
hram Bo`ji, ~esto razmi{qajte o svojim gresima, jer ja sam bio zver, prodao sam bio
svoju savest, nisam znao za nevoqu kod qudi, ali blagodarim Bogu, On me je u hramu
urazumio i postao sam dobar ~ovek".
Uve~e toga dana celo je selo znalo da je Ja}im umro. Svuda se o wemu
govorilo kakav je bio nekada, a kakav je posle bio dobar i dare`qiv hri{}anin.
JUDA
Tiho ve~e pokri bele kamene breùqke oko Jerusalima ... Tri velika krsta
pobijena na Golgoti i obojena krvqu izgubi{e se i pocrne{e ... Izgubi se me|u `buwem
i lisnatim maslinama, i kamenita staza koja se vijuga{e ka `rtvama. A jo{ pre podne
wom je proteran i krvavio noge Spasiteq, oki}en trnovim vencem, s te{kim drvenim
krstom na ramenu, dok Ga je podivqala svetina pquvala i nestrpqivo i{~ekivala da
vidi ne~uveno mu~ewe ...
Kad se vreva u velikom gradu uti{a i ulice opusti{e, Juda iza|e iz podruma
jedne stare sru{ene ku}e, presko~i ogradu, obazre se naokolo i ùrno po|e na drugi
kraj varo{i. Po ulicama osvetqenim mese~inom promica{e Juda kao senka. A kada
mu dolaza{e u susret kakav slu~ajno zadocneli prolaznik Juda se skriva{e pod
mra~ne svodove i
zaustavqa{e dah ...
Pred jednom kapijom, gvo`|em okovanom, Juda se zaustavi i provu~e ruku da
je otvori. Ali kapija be{e zakqu~ana. Juda udari triput zvekirom.
- Ko lupa? - ~u se jedan drhtav ènski glas iznutra.
- Ja sam, tvoj sin! Otvori, majko!
- Ja nemam sina!
- Primi me majko!
- Beì mi od praga i proklet da si! - zapi{ta majka i podupre vrata jednim
velikim kamenom.
Hristov izdajica se okrenu i po|e nazad. Uputi se hramu. U o~ima ose}a{e

suze, ali ne moga{e da zapla~e; u wegovoj mra~noj du{i, jedna daleka nada, ko
najslabija svetiqka, ~as zasvetli, ~as se ugasi. Posr}u}i Juda stiè pred hram
Gospodwi. Vrata behu otvorena. U|e i stropo{ta se na hladne plo~e.
- Za{to, Boè diè{ ruku od mene i za{to me ostavqa{? - zavapi Juda.
Ali, ~im pro{aputa Boìje ime sva se kandila u hramu najedared ugasi{e. Juda
zadrhta od straha, sko~i, sakri lice i jurnu napoqe kao lud. Dva puta se spota~e i
pade ~elom dok ne iza|e iz Jerusalima.
Kad grad ostade daleko iza wegovih le|a, Juda se zaustavi ispred jedne palme i
zatraì hladan izvor u blizini, koji u najvrelijim danima utoqava{e è| putnika {to i|ahu
sa karavanima iz pustiwe. Od straha i umora Judine usne behu ispucale. Po ùboru
vode na|e izvor, saè se na kolena, podupre se na ruke i saè glavu da se napije. No
~im se dota~e usnama izvor u}uta i voda presu{i. Ne moga{e ni usta da okvasi.
Poùteo kao vosak Juda se ispravi, podiè o~i nebu i spazi visoko iznad palme
kako pun mesec plovi ka gradu.
- Osvetli mi du{u! - pro{apta Juda.
Mesec, kao da ~u wegovu molbu, pogleda ga, trepnu, poblede jo{ vi{e i naè
da beì ka pustiwi. Za wim ostade dug svetao put.
- Sa~ekaj ne ostavqaj me u tami! - zavika Juda. Mesec stiè jedan veliki oblak,
za|e za wega i ostavi pomr~inu.
Juda i{~eze u mraku. Pustiwa te{ko zabu~a ... Stopala, golema kao lopate,
zapadahu u pesak. I dok Juda tako i|a{e, iznenada isko~i pred wega jedan gladan lav
nasrnu, pri|e Judi i podiè desnu {apu da ga jednim udarom smrvi. Ali kada spazi
velike o~i izdajice, poznade ga, spusti {apu, riknu da se cela pustiwa zaori i naè u
begstvo. Najja~a zemaqska zver nemade smelosti da se dotakne onoga koji je
prodao Boìjeg sina za trideset srebrenika.
Zbuwen, upla{en i rasejan i|a{e Juda celu no}. Pred zoru iza|e iz pustiwe i nai|
e na jednu ravnicu oko koje se nizahu lepa sela iz kojih rana pesma petlova
objavqiva{e po~etak dana.
Be{e se sasvim razdanilo i sunce izgrejalo kada se premoreni putnik zaustavi
pod jednom suvom krivom vrbom, koja se be{e nadnela nad dubokim jarkom. Na vrbi
be{e lastino gnezdo. Lasta ~u korake i pomoli glavu da vidi ko je.
Kad ugleda Judu, mala ti~ica zapi{ta, razmahnu krilima iznad gnezda, pokupi
svoja tri mladun~eta i odlete sa vrbe.
Juda se ne za~udi. Zavu~e ruku u nedra, izvadi ko`nu kesu s trideset
srebrnika, zakopa je u pesak pod suvu vrbu i odozgo navali kamewe. Zatim, pogleda
naokolo lep Bo`ji svet koji se bu|a{e, raspasa pojas, veza ga za jednu granu i obesi se
...
VASKR[WA JAJA
Farbawe vaskr{wih jaja
Jedan od najlep{ih i najradosnijih srpskih obi~aja jeste farbawe jaja za Vaskrs.
Vredna doma}ica, po ustaqenoj tradiciji, vaskr{wa jaja boji (farba) na Veliki petak, u
dan kada se, ina~e, ni{ta drugo ne radi, ve} su sve na{e misli upu}ene na stra{ni
doga|aj Hristovog nevinog stradawa i ponièwa od qudi, na Golgoti u Jerusalimu.
Kako se farbaju jaja? Doma}ica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud
sa vodom, u kome }e kuvati i farbati jaja, dodaje malo osve}ene vodice - vaskr{we ili
bogojavqenske. Na {poretu vri voda sa bojom (varzilom), doma}ica u wega spu{ta
jaja, paze}i da ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko matere, i broje
sveè ofarbana jaja, ~iji broj raste svakoga ~asa. Prvo obojeno jaje, ostavqa se na
stranu do idu}eg Vaskrsa i zove se "~uvarku}a".
Pre farbawa jaja se mogu "{arati". Naime, rastopqenim voskom i perom za

pisawe, ili ne~im sli~nim, na jaje se nanosi rastopqeni vosak. Najpre se pero zagreje
na plamenu sve}e, pa se onako vru}e uma~e u vosak, a potom se voskom po jajetu
pi{e i crta. Po{to vosak ne prima boju, posle, prilikom farbawa, na jajetu ostaju bele
nacrtane figure i slova. Na jajetu se obi~no pi{e H. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu
Vaskrse), crtaju krsti}i, cveti}i i drugi lepi ukrasi. U novije vreme, izra|uju se
specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.
Simvolika
Farbawe jaja vr{i se u spomen na doga|aj kada je sveta Marija Magdalina
Mironosica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz
Hrista u toku Wegovog golgotskog stradawa, i kojoj se Hristos prvo javio po
vaskrsewu), putovala u Rim da propoveda Jevan|eqe, i posetila cara Tiberija. Tada mu
je, u znak pa`we, kao novogodi{wi poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga
re~ima: "Hristos Vaskrse". Crvena boja simvoli{e Spasiteqevu, nevino prolivenu krv
na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsewa. Jer vaskrsewa nema bez
stradawa i smrti.
Jaje je simvol obnavqawa prirode i ìvota. I kao {to badwak, gore}i na
ogwi{tu, daje posebnu ~ar boì}noj no}i, tako isto vaskr{we crveno jaje zna~i radost
i za one koji ga daju i koji ga primaju.
JEDNOME BRATU IZ SARAJEVA
KOJI PITA NE[TO O POBUSANOM PONEDEONIKU
Pita{, za{to ène izlaze na grobqe prvog ponedeonika posle Svetle Nedeqe?
Da izvr{e jedan obi~aj, prepun smisla i lepote. Posle osmodnevnog
proslavqawa vaskrsewa Hrista iz mrtvih izlaze hri{}anke devetoga dana na grobove
svojih srodnika: da ih spomenu u molitvama, da im objave vaskrs Vaskrsiteqa, i da im
ponovo pobusaju grobove. Prvo se izvr{i molitva za pokojnike. Time mi izraàvamo
svoju qubav prema onim milim i dragim koji su se telesno i privremeno od nas
odvojili. Znaj: istinski te voli onaj ko se za tebe u tajnosti Bogu moli. Po svr{enoj
molitvi ~uka se crvenim jajetom o krsta~u i vi~e: Hristos voskrese! Time mi
pozdravqamo pokojnike najradosnijim pozdravom, pa preziru}i smrt uveravamo ih,
da }e i wima svanuti dan vaskrsewa iz groba. Najzad ~istimo grob od uvele trave i
stavqamo novo busewe, koje }e se zazeleniti novom travom. Time mi javqamo svoju
nadu, da }e u dan sveop{teg vaskrsewa istrulela tela pokojnika preobratiti se u nova
tela, u tela nebeska. Jer po istinitom svedo~anstvu svedoka vaskrsewa Hristova
postoje tjelesa nebeska i tjelesa zemaqska. I jo{: ovo raspadqivo treba da se obu~e u
neraspadqivo, i ovo smrtno da se obu~e u besmrtnost. Kada sve to svr{e hri{}anke
se jo{ jednom pomole Bogu, poklone prema istoku, i odlaze.
I tako molitvom one izraàvaju qubav; crvenim jajetom i pozdravom objavquju
veru, a obnovom busewa pokazuju nadu. Qubav, vera, nada i - opet qubav. To je
zna~aj i smisao Pobusanog Ponedeonika.
Pitao si daqe, za{to toga dana samo ène izlaze na grobqa a ne i mu{karci,
kao o drugim zadu{nicama? Taj ponedeonik je po~etak sedmice èna Mironosica. A
Mironosice su prve posetile grob Gospodwi pod Golgotom, i prve javile qudima, da je
Gospod vaskrsao. Blago materama, sestrama i udovicama, koje li~e na ène
Mironosice po qubavi prema upokojenim! Ose}aju upokojeni prisustvo na{e na
grobovima svojim, ose}aju - te i jo{ kako! - na{e molitve i `rtve za wih, na{u qubav
prema wima. I mi }emo to uskoro ose}ati - i ja i ti - s one strane groba, i bi}emo
blagodarni onima koji se nas se}aju i za nas se Bogu mole.
O brate moj, kako su slabe re~i qudske, da iskaù tajnu ìvota i smrti, ~udnu i
jezivu tajnu, o kojoj angeli s pokojnicima {apatom romore! Dobro su nam do{li
hri{}anski obi~aji, da pomognu re~ima. Obi~aji smisleni i krasni - da pomognu
slabim re~ima na{im!
Od Boga ti blagoslov i zdravqe.
Vladika Nikolaj Velimirovi}

Pravoslavni Put 8

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pravoslavni Put 8

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRAVOSLAVNI PUT, list Svetosavske omladinske zajednice pri hramu Svetog

Ahilija u Ariqu, Vaskrs, 2000., broj 2 - (8).

apostole Hristove, i na svece i mu~enike i viteze krsta i slobode iz svoje narodne

NEOBI^AN PRONALAZAK GROBA MAJKE

Hodite, bra}o, i poslu{ajte mene, najmaweg Jefrema. Postavimo sebi za sudiju

bogonadahnuta Pisma. Da ne o`alo{}avamo Duha Svetog, kojim smo zape~a}eni (Ef.

STRADAWE I VASKRSEWE HRISTOVO

Vaskrsewe Hristovo je po~etak novog ve~nog `ivota ovde na zemqi i obnova

"STVARNOST VASKRSEWA HRISTOVOG"

Nazare}anina ustani i hodi!" On ustade, a mnogobo{ci koji su to videli mislili su od

da do`ivi je da se oni sa`ale na Wega, pa da Ga pitaju treba li Mu neki lek. A mo`da

Nastavu engleskog jezika izvodi nastavnica engleskog jezika gospo|ica O. M.

metoda, re{ewa ta~na, ocene najvi{e, pouzdawe u univerzalnu magijsku metodu,

Ve} vekovima razna "dru{tva prosvetqenih", koja se gnezde u tajnim lo`ama i

Na ~elu reformisawa i eksperimentalnih programa u Srbiji i Crnoj Gori nalazi

Pa ipak su mnogi promaknuli, i pokraj najstro`ije zabrane. Sutra }e morati

PITAWE 5. Da li je mu{kima odre|eno s kojom da se o`ene i `enskim za koga

Na video snimku iz hrama Vaskrsewa Gospodweg o Vaskrsu 1993. godine, koji

Hristov izdajica se okrenu i po|e nazad. Uputi se hramu. U o~ima ose}a{e

Pre farbawa jaja se mogu "{arati". Naime, rastopqenim voskom i perom za

You might also like