(Književnost I Civilizacija) Maršal Mekluan-Gutenbergova Galaksija - Nastajanje Tipografskog Čoveka-Nolit (1973)

K N J l Z E V N O S T
C I V I L I Z A C I J A
K N JI E V N O S T
CIVILIZACIJA
UREDNIK
JOVAN
HRISTI
M ARAL M EK LU A N
GUTENBERGOVA
GALAKSIJA
NASTAJANJE TIPOGRAFSKOG OVEKA
PREVEO:
BRANKO VUIEVI
N A C R T Z A K O R I C E : D U S A N R IS T I
O M O T : S T E V A N V U JK O V
T E H N lC K I U R E D N I K : B O G D A N U R C lN
K O R E K T O R : V L A D IM IR L U I
T A M P A : B I R O G R A F I K A . S U B O T IC A
N O LIT BEOGRAD
1973
{,: ! ! - "
.. .
SADRAJ
M A R S H A L L M cL U H A N
G UTENBERG GALAXY
The Making o f Typographic Man
U n iv e rs ity o f T o r o n t o P ress, 1962, 1967
M a rs h a ll M c L u h a n
. Mallarme and the Press

U n iv e rs ity o f S o u th , 1954
................................................................................................. ...........
Prolog ............................................. .......................................................................- . .
11
Uvod
Gutenbergova galaksija.............................................................................................
23
Nanovo uobliena galaksija....................................................................................
297
Dodatak: Dojs, Malarme i tampa
315
Bibliografija
...................................................................
..............................................................................................................
331
Registar naslovnih g lo s a .........................................................................................
341
GUTENBERGOVA GALAKSIJA
'f
U VOD
Gutenbergova galaksija razvija mozaiki ili svestran pristup

svojim problemima. Takva mozaika slika m nogobrojnih podataka i datih navoda predstavlja praktino sredstvo za otkrivanje
deistvovania uzronosti u istoriji.
Alternativni postupak bi bio: ponuditi niz sagledavanja
utvrenih odnosa u slikovnom prostoru. Tako je galaksija, ili
sazvee, dogadaja na koju se ova studija usredsreuje i sama
mozaik oblika, u stalnom uzajamnom dejstvu, koji su proli kroz
kaleidoskopski preobraaj naroito u nae vreme.
M oda bi bilo izvesnih prednosti u zameni rei galaksija
reju sredina. Svaka tehnologija tei da stvori novu ljudsku ^
sredinu, Pismo i papirus stvarilisu drulvenu sredinu u kojoj mislimo u vezi sa carstvima drevnog sveta. Uzengija i toak stvorili
su jedinstvene sredine ogromnog opsega. Tehnoloke sredine nisu
puka pasivna ambalaa za ljude, ve aktivni procesi koji podjednako preoblikuju ljude i druge tehnologije. U nae vreme
nagao prelaz sa mehanike tehnologije toka na tehnologiju
elektronskih kola predstavlja jednu od najveih prom ena svih
vremena. to _ine istoriju- tajaaaaiff
jr>]^r<?inng
iitvoijlo je sasviin, neoekivanu novu~SBedinu - $X.vorilo ie PUBL lK U ."Ruirbpisna_tehnologiia nije nosedovala intenzitet. ili mo
irenia. n unu da bi se _stvoriIa pubjika nacionalnih razmera.
Ono to smo u nedavnim vekovima nazvali nacijama nije
prethodilo, i nije moglo prethoditi, pojavi gutenbergovske tehno-
10
M A R A L M EK L U A N
logije nita vie no to moe nadiveti pojavu elektronske tehnologije s njenom moi da sve ljude totalno povee sa svim drugim ljudima.
Jsdinstveni k arak ler pubtike koju je stvorila tam pana re
formirala je injtenziyna i vizuelno usmerena samosvest, i pojedinca i grupe. Posledice ovog intenzivnog naglaavania vizuelnpjg,
uz sve vee izolovanje sposobnosti vida od ostalih ula, prikazane
su u ovoj knjizi. Njena tema je pfoirivanje vizuelnih modaliteta
kontinuiteta, jednoobraznosti i povezanosti na organizaciju vremena i prostora podjednako. Elektrina tehnologija ne podrava
proirenje vizuelnih modaliteta u bilo kojoj meri priblinoj vizuelnoj snazi tam pane rei.
Poslednji odeljak knjige, Nanovo uobliena galaksija, bavi
se sudarom elektrine i mehanike, ili tamparske, tehnologije,
i italac e, moda, utvrditi da je to najbolji prolog.
PROLOG
Ova knjiga je u mnogo kom pogledu dopuna (Epskog pevaa) (The Singer o f Tales) Alberta Lorda (Albert B. Lord).
Profesor Lord je nastavio delo Milmena Perija (Milman ),
koga su njegova homerovska istraivanja dovela do razm atranja
injenice da Su usmena i pisana poezija prirodno sledile razliite
obrasce i funkcije. Ubeen da su Homerovi spevovi bili usmeni
sastavi, Peri je sebi postavio zadatak da, ukoliko je mogue,
neoborivo dokae usmeni karakter spevova, te se, u tom cilju,
posvetio izuavanju jugoslovenskih epova. Svrha njegovog prouavanja tih modernih epova bila je, objasnio je,
da tano utvrdi oblik usmene narativne poezije . . . Metoda njegovog istraivanja bila je da posmatra pevae koji delaju u okviru ive tradicije nezapisane
pesme i da vidi kako oblik njihovih pesama zavisi od toga to moraju svoju umetnost da ue i upranjavaju bez itanja i pisanja.1
Knjiga profesora Lorda, kao i studije Milmena Perija, sasvim su prirodne i prikladne za nae doba elektrike, kao to e,
moda, Gutenbergova galaksija pomoi da se ono razjasni. Mi
smo danas zali u doba elektrike onoliko koliko su elizabetanci
bili zali u tipografsko i mehaniko doba. A doivljavamo iste
zabune i neodlunosti koje su oni oseali ivei istovremeno u
dvama suprotstavljenim oblicima drutva i iskustva. Dok su
1 Navedeno u Epskom pevau, str. 3.
12
13
PR O LO G
elizabetanci lebdeli izmeu srednjovekovnog korporativnog iskustva i modernog individualizma, mi preokreemo njihov obrazac, suoavajui se sa elektrinom tehnologijom, koja kao da
ini individualizam zastarelim a korporativnu uzajamnu zavisnost
obaveznom.
Petrik Kratvel (Patrick Cruttwell) je posvetio celu jednu
studiju (ekspirovski trenutak The Shakespearean Moment)
umetnikim strategijama nastalim iz elizabetanskog iskustva ivota u podeljenom svetu, koji se istovremeno raspadao i nanovo
spajao. I mi ivimo u takvom trenutku meudejstva suprotnih
kultura, a namera '^G utenbergove galaksije da ocrta naine na
koje su jrienjali oblike iskustva i duhovnog pogleda i izraza
najpre Fonetska_azbuka a potom tampa. Poduhvat koji je Milmen
Peri preduzeo s obzirom na suprotstavljene oblike usmene i
pisane poezije, ovde je proiren na oblike misli i organizacije
iskustva u drutvu i politici. Prilino je teko objasniti zato
istoriari odavno nisu obavili takvo istraivanje divergentne prirode usmene i pisane drutvene organizacije. M oda je razlog
naprosto injenica to se taj posao moe obaviti samo kad dva
sukobljena oblika pisanog i usmenog iskustva opet postoje naporedo, kao to je to danas. Profesor Heri Levin ( Levin)
kao da to naznaava u svom predgovoru Epskom pevau profesora Lorda (str. X III):
starini. U delu Trgovina i trite prvih Carstava (Trade and

M arket in the Early Empires) (str. 5) Heri Pirson ( Pearson)
opisuje njegov novi pristup na sledei n ain :
Termin knjievnost, imajui kao preduslov upotrebu slova, pretpostavlja

da se dela mate prenose posredstvom pisanja i itanja. Izraz usmena knjievnost je oito terminoloka protivrenost. .Meutim, mi ivimo u vremenu kad
se sama pismenost toliko razredila da se jedva moe prizvati kao estetiko merilo.
Re, izgovorena ili otpevana, zajedno sa vizuelnom slikom govornika ili pevaa,
u meuvremenu je vaspostavljala svoju vlast putem elektrotehnike. Kultura zasnovana na tampanoj knjizi, koja je preovladavala od Renesanse pa sve doskora,
zavetala nam je zajedno sa svojim nemerljivim bogatstvima snobovtine
koje valja odbaciti. Treba nanovo sagledati tradiciju, shvaenu ne kao inertno
prihvatanje fosilizovanog korpusa tema i konvencija, ve kao organsku naviku
preoblikovanja onog to je primljeno i to se dalje predaje.
Propust istoriara da proue revoluciju oblika misli i drutvene organizacije proizalu iz fonetske azbuke ima svoju paralelu
u drutveno-ekonomskoj istoriji. Jo 1864 67. Karl Rodbertus
razradio je svoju teoriju o Ekonomskom ivotu u klasinoj
Ovo zaudo moderno shvatanje drutvene funkcije novca nije dovoljno

cenjeno. Rodbertus je shvatio da prelaz sa naturalne ekonomije na novanu
ekonomiju nije naprosto tehnika stvar nastala iz zamenjivanja trampe kupovanjem za novac. On je, umesto toga, tvrdio da monetarizovana ekonomija
povlai drutvenu strukturu koja se potpuno razlikuje od drutvene strukture
to je ila sa naturalnom privredom. Mislio je da treba naglasiti tu promenu
drutvene strukture koja prati upotrebu novca, a ne tehniku injenicu njegove
upotrebe. Da je ovo proireno kako bi obuhvatilo razliite drutvene strukture
koje prate trgovaku delatnost u starom svetu, spor je mogao biti reen jo pre
no to je izbio.
Drugim reima, da je Rodbertus dalje objasnio da su razliiti oblici novca i razmene strukturisali drutva na razliite
naine, mogla su se izbei pokolenja zbrkanih sporova. Stvar je
konano objanjena kada je Karl Buher priao klasinom svetu,
ne polazei od naeg konvencionalnog naina istorijske retrospektive, ve sa primitivne strane. Poavi od nepismenih drutava
i idui ka klasinom svetu, on je nagovestio da se ekonomski
ivot u drevna vremena moe bolje shvatiti ako se sagleda iz
perspektive primitivnog a ne modernog drutva.2
Takvu obrnutu perspektivu pismenog zapadnog sveta daje
itaocu Epski peva Alberta Lorda. Ali i mi ivimo u vremenu
elektrike ili postpismenosti kad dez-muziar upotrebljava sve
tehnike usmene poezije. Empatika identifikacija sa svim vidovima usmenog izraza nije teka u naem veku.
U elektronskoj eposi koja smenjuje tipografsku i mehaniku
eru proteklih pet stotina godina, mi susreemo nove oblike i
strukture ljudske meuzavisnosti, i izraza koji su usmeni po
formi ak i kad sainioci situacije mogu biti neverbalni. Ovo
pitanje se potpunije postavlja u zakljunom odeljku Gutenbergove
galaksije. Ono samo po sebi nije teko, ali odista iziskuje izvesnu
reorganizaciju ivota uobrazilje. Takvu prom enu vidova svesti
uvek odlae uporno zadravanje starijih obrazaca percepcije.
Elizabetanci u naim oima izgledaju veoma srednjovekovni.
2 Trgovina i trite prvih Carstava, str. 5.
14
15
P R O LO G
Srednjovekovni ovek je o sebi mislio kao o klasinom oveku,

ba kao to mi sebe sm atram o modernim ljudima. Meutim,
mi emo svojim naslednicima izgledati sasvim renesansni po
karakteru i potpuno nesvesni krupnih novih inilaca koje smo
stavili u pokret tokom proteklih sto pedeset godina.
Daleko od toga da bude deterministika, ova studija e,
nadam o se, razjasniti glavni inilac drutvene promene koji moe
dovesti do istinskog poveavanja ovekove autonomije. Piui o
Tehnolokoj revoluciji naeg vremena u asopisu Technology
and Culture (tom II, br. 4, 1961, str. 348), Piter D ruker (Peter
Drucker) veli:
ciji jezika izvanrednu proirenost i mo. A to je inilac eksperimentalne metode, koji je, moda, bio prenebregnut samo zato
to je nezgodan za baratanje. M eutim, ako postoji intenzivna
i preterana delatnost, takoe se moe zapaziti poremeaj u celom organizmu ili nekoj posebnoj funkciji.
ovek, ta ivotinja koja pravi orua, bilo u vidu govora,
pisanja ili radija, odavno se bavi proirivanjem ovog ili onog
ulnog organa, tako da poremeti sva ostala svoja ula i sposobnosti. No, obavivi ove opite, ljudi su uporno proputali da im
dodaju posm atranja.
Piui o Sumnji i izvesnosti u nauci (Doubt and. Certainty
in Science) Jang (J. Z. Young) primeuje (str. 6768):
Ima samo jedna stvar koju ne znamo o Tehnolokoj revoluciji ali je

ta jedna stvar od sutinskog znaaja: ta je dovelo do osnovne promene u stavovima, verovanjima i vrednostima koja ju je pokrenula? Nauni napredak, kao
to sam pokuao da pokaem, ima u tome malo udela. N o koliko je odgovorna
velika promena u pogledu na svet, koja je, stolee ranije, izazvala veliku Naunu
revoluciju?
Gutenbergova galaksija bar pokuava da prui tu jednu

stvar koju ne znamo. No ak i tako, moe se lako pokazati da
ima i drugih stvari!
M etoda koriena u celoj ovoj studiji neposredno je povezana s onim to je Klod Bem ar (Claude Bernard) izloio u svom
klasinom uvodu Istraivanju eksperimentalne medicine. Posmatranje se, objanjava Bernar (str. 89), sastoji u zapaanju pojava
bez njihovog remeenja, meutim,
prema istim fiziolozima, opit, naprotiv, podrazumeva ideju promene ili
poremeaja koje istraiva unosi u usiove prirodnih pojava . . . Da bismo to
postigli, mi, odsecanjem ili rasecanjem, uklanjamo organ ivog subjekta, i na
osnovu poremeaja izazvanog u celom organizmu. ili nekoj posebnoj funkciji,
izvodimo funkciju odstranjenog organa.
Rad Milmena Perija i profesora Alberta Lorda bio je usmeren na posm atranje celokupnog pesnikog procesa u uslovima
usmenosti, i na suprotstavljanje tog rezultata pesnikom procesu
koji, u uslovima pismenosti, sm atram o normalnim. To e rei,
Peri i Lord su prouavali poetski organizam kad pismenost
ukine auditivnu funkciju. Oni su, takoe, mogli prouavati efekte
na taj organizam u uslovima kad pismenost daje vizuelnoj funk-
Spoljanji ili unutranji stimulusi dovode do naruavanja jednoglasne delatnosti nekog dela ili celine mozga. Jedna je spekulativna sugestija da poremeaj
na neki nain naruava jedinstvo stvamog obrasca koji se prethodno bio izgradio
u mozgu. Mozak onda odabira one meu odlikama to u nj stiu koje tee da
oprave model i vrate elije u njihov pravilni sinhroni ritam. Ne mogu tvrditi
da sam kadar da u pojedinosti razvijem ovu ideju o modelima u naem mozgu,
ali ona ima velike mogunosti, jer pokazuje kako teimo da se podesimo prema
svetu i svet prema sebi. Na neki nain mozak zapoinje niz akcija koje tee da
ga vrate njegovom ritmikom obrascu, pri emu je taj povratak in konsumacije
ili upotpunjenje. Ako prva izvedena akcija ne uspe da to postigne, to jest ne uspe
da okona prvobitni poremeaj, onda se mogu iskuati drugi nizovi. Mozak prelee svoja pravila jedno po jedno, uporeejui primljenu grau sa svojim razliitim modelima, dok se nekako ne postigne usaglaenost. To se moe dogoditi
tek nakon napornog, raznolikog i produenog traganja. Tokom ove nasumine
delatnosti stvaraju se nove veze i obrasci akcije, a oni e opet odreivati budue
nizove.
Neizbeni poriv ka zatvaranju, upotpunjenju ili ravnotei javlja se i pri uklanjanju i pri proirivanju ovekovog ula
ili funkcije. Poto Gutenbergova galaksija predstavlja niz istorijskih posm atranja kultum ih upotpunjenja proizalih iz" poremeaja, najpre izazvanih pismenou a onda tampom, itaocu na
ovom mestu moe biti od pomoi iskaz antropologa:
Dananji ovek je razvio ekstenzije za praktino sve ono to je nekad obavljao svojim telom. Razvoj oruja poinje zubima i pesnicom, a zavrava se atom'5?0 ?. Odea i kue su ekstenzije ovekovih biolokih mehanizama za
kontrolu temperature. Nametaj zamenjuje uanje i sedenje na zemlji. Pogonske
sprave, naoare, televizija, telefon i knjige koji nose glas i kroz vreme i kroz prostor, primeri su materijalnih ekstenzija. Novac je nain proirenja i uskladita-
PR O LO G
16
17
M A R A L M E K L U A N
vanja. rada. Nae transportne mree sad obavljaju ono to smo mi obavljali
svojim nogama i leima. U stvari, svi materijalni predmeti ovekove tvorevine mogu se smatrati ekstenzijama onog to je ovek nekad obavljao svojim
telom ili nekim specijalizovanim delom tela.3
Ono ispoljavanje, ili izricanje, smisla koje predstavlja jezik

i govor jeste orue koje je
oveku omoguilo da sabira iskustvo i znanje u jednom vidu koji omoguuje lako prenoenje i maksimalno korienje.4
Jezik je m etafora u tom smislu to ne samo da uskladitava

iskustvo ve ga i prevodi iz jednog vida u drugi. Novac je metafora u tom smislu to uskladitava vetinu i rad i takoe prevodi
jednu vetinu u drugu. No naelo razmene i prevoenja, ili metafora, sastoji se u naoj racionalnoj moi da svako od na|ih
ula prevedemo u drugo. To inimo u svakom trenutku naeg
ivota. M eutim, cena koiu plaamo za specijalna tehnoloka
orua, bilo da se radi o toku. azbuci ili radiiu. ieste inienica
da ove ogromne ekstpnviip r nln rinp vntvnrpnp sisteme. Naa
privatna ula nisu zatvoreni sistemi, ve se stalno prevode jedno
na drugo u onom iskustvu koje nazivamo sveu. Naa proirena ula, orua, tehnologije su tokom tisulea bili zatvoreni
sistemi koji ne mogu da ostvare uzajamno delovanje ili kolektivnu svest. Danas, u epohi elektriciteta, sama trenutana priroda
naporednog postojanja naih tehnolokih orua izazvala je sasvim
novu krizu u ljudskoj istoriji. Nae proirene moi i ula sada
sainjavaju jedno jedino polje iskustva to zahteva da postanu
kolektivno svesni. Nae tehnologije, poput naih privatnih ula,
sada iziskuju uzajamno delovanje i razmer koji omoguuje racionalno naporedno postojanje. Dok su nae tehnologije bile spore
kao toak ili azbuka ili novac, injenica da su inile posebne,
zatvorene sisteme bila je drutveno i psihiki podnoljiva. To
nije tano,sad kad su slika i zvuk i pokret simultani i, u izvesnoj
meri, globalni. Izvesna mera meudejstva ovih ekstenzija naih
ljudskih funkcija sada je nuno kolektivna, kao to je uvek bila
3 Edvard Hol: Nemi je zik (Edward T. Hall: The Silent Language) str. 79.
4 Lesli Vajt: Nauka o kulturi (Leslie A. White: The Science o f Culture),
za nau privatnu i linu racionalnost izraenu naim privatnim

ulima ili wits, kako su nekad nazivana.
Dosad su istoriari kulture bili skloni da izoluju tehnoloka
zbivanja na onaj isti nain na koji je klasina fizika postupala
sa fizikim zbivanjima. Opisujui Revoluciju u fizici, Luj de Brolji
posveuje veliku panju ovom ogranienju kartezijanskih i njutnovskih postupaka, toliko bliskih postupcim a istoriara koji primenjuju individualno gledite (str. 14):
Verna kartezijanskom idealu, klasina fizika nam je prikazivala svemir
kao analogan jednom ogromnom mehanizmu koji se moe savreno tano opisati lokalizovanjem njegovih delova u prostoru i njihovim promenama u toku
vremena . . . Meutim, takva koncepcija je poivala na nekoliko implicitnih hipoteza koje su prihvaene a da ih skoro nismo ni bili svesni. Jedna je od tih hipoteza u tome da je okvir prostora i vremena u kome skoro nagonski pokuavamo da lokalizujemo sve svoje opaaje, jedan savreno krut i utvren okvir
u kome se svako fiziko zbivanje moe, u naelu, tano lokalizovati, bez obzira
na sve dinamine procese koji se oko njega odvijaju.
Videemo da fonetska azbuka konstituie ne samo kartezijanske ve i euklidovske percepcije. A revolucija koju opisuje
de Brolji nije proizala iz azbuke, ve iz telegrafa i radija. Jang,
biolog, tvrdi isto to i de Brolji. Poto je objasnio da elektricitet
nije stvar koja tee, ve stanje koje uoavamo kad izmeu
stvari postoje izvesni prostorni odnosi, on objanjava (str. 111):
Neto slino se dogodilo kada su fiziari iznali naine za merenje veoma
malih razdaljina. Utvreno je da se vie ne moe koristiti stari model u kome se
pretpostavlja da se neto to se naziva materijom deli na nizove estica, od kojih
svaka ima odreena svojstva koja se zovu veliina, teina ili mesto. Fiziari sada
ne kau da se materija sastoji od tela koja se zovu atomi, protoni, elektroni
i tako dalje. Oni su se odrekli materijalistike metode opisivanja svojih opaanja
u terminima neeg to je nainjeno kao ljudskim postupkom pravljenja, poput
kolaa. Re atom ili elektron se ne upotrebljava kao ime estice. Ona se upotrebljava kao deo opisa fiziarskih opaanja. Ona nema nikakvo znaenje, sem ako
je upotrebljavaju ljudi koji poznaju opite kroz koje se otkriva.
Pa dodaje: Vano je shvatiti da su velike promene u nainu

na koji obian ovek govori i dela povezane sa usvajanjem novih
orua.
Da smo ranije razmiljali o jednoj tako osnovnoj injenici,
mogli smo lako ovladati prirodom i posledicama svih naih
2
G utenbergova galaksija
18
19
PR O LO G
tehnologija, umesto da nas one muvaju kako hoe. U svakom

sluaju. Gutenbergova galaksija predstavlja produeno razmiljanje o ovoj Jangovoj temi.
Niko nije bio vema svestan jalovosti naih zatvorenih sistema pisanja istorije no Ebot Pejson Aer (Abbott Payson Usher).
Njegovo klasino delo, Istorija mehanikih izuma (A History o f
Mechanical Inventions), predstavlja objanjenje zato takvi zatvoreni sistemi ne mogu da uspostave vezu sa injenicama istorijske
prom ene:
samo kartezijanski pogled na svet, ve i posebne odlike amerike

psihologije i politike. Pomou svoje metode meuejstva divergentnih vidova percepcije, de Tokevil je bio kadar da reaguje na
svoj svet, ali ne u delovima ve u celini, i da na nj reaguje kao
na otvoreno polje. A to je metoda koja je, kako primeuje Aer,
nedostajala prouavanju istorije kulture i promene. De Tokevil
je primenio postupak koji opisuje Jang (str. 77):
Kulture antikog doba ne uklapaju se u obrasce linearnih nizova drutvenog

i ekonomskog razvoja koje su razradile nemake istorijske kole . . . Ako se
linearni koncepti razvoja napuste razvitak civilizacije otvoreno sagleda kao
multilinearan proces, moe se mnogo uiniti za shvatanje istorije zapadne kulture kao progresivne integracije mnogih posebnih sainilaca (str. 3031).
Istorijsko gledite je vrsta zatvorenog sistema Jcoja je

tesno jjovezana sa tipografljom i cveta onde gde cvetaju nesvesni
efekti pismenosti bez protivtenih kulturnih sila. Aleksis de Tokvil,
iju je pismenost u velikoj meri modifikovala njegova usmena
kultura, imao je, ini nam se, svojevrsnu proroku jasnovidost
li pogledu obrazaca promene u Francuskoj i Americi njegovog
vremena. On nije posedovao taku gledanja, jedno utvreno
stanovite sa kojeg je popunjavao vizuelnu perspektivu zbivanja.
On je pre u svojim podacima tragao za operativnom dinam ikom:
Meutim ako krenem dalje i meu ovim odlikama traim glavnu, koja
ukljuuje skoro sve ostale, otkrivam da se u veini operacija duha'svaki Amerikanac obraa samo individualnom naporu svog vlastitog poimanja.
Amerika je stoga jedna od zemalja gde se Dekartov nauk najmanje izuava
i najbolje primenjuje . . . Svako se dobro zatvori u sebe i uporno procenjuje svet
odatle.5
Vetina u stvaranju meudejstva pisanog i usmenog vida

perceptualne strukture omoguila je de Tokevilu da postigne
naune uvide u psihologiju i politiku. Ovim meudejstvom
dvaju vidova percepcije on je postigao proroko poimanje, dok
su drugi posmatrai samo izraavali svoja privatna gledita. De
Tokevil je dobro znao da tipografska pismenost nije proizvela
5 Demokratija u Americi, deo II, knjiga I, glava 1.
Moguno je da je veliki deo tajne moi mozga ogromna mogunost za uzajamno dejstvo efekta stimulisanja svakog dela prijemnog polja. Ovo postojanje
mesta uzajamnog dejstva, ili meanja, dozvoljava nam da reagujemo na svet
kao cetinu u mnogo veoj meri no to to mogu druge ivotinje.
Meutim, nae tehnologije nipoto nisu jednoobrazno povoljne po ovu organsku funkciju meudejstva i meuzavisnosti.
Zadatak je ove knjige da istrai ovo pitanje u odnosu na
azbunu i tipografsku kulturu. A to je traganje koje se danas
moe preduzeti samo u svetlu novih tehnologija koje duboko
deluju na tradicionalno funkcionisanje i postignute rezultate
azbune pismenosti i tipografske kulture.
Postoji jedno skoranje delo koje me, ini mi se, u ovoj
studiji oslobaa bremena puke ekscentrinosti i traene novotarije. To je knjiga Karla Poppra (Karl R. PppperV& drutvo i njegovi neprijatelji, delo posveeno prouavanju vidova detribalizacije u drevnom svetu i retribalizacije u savremenom svetu.
Jer otvoreno idrutvo<x je-tverevina fonetske p ismenostj, kao to
e~se ubrzo pokazati. a sada mn elektrim medm prete islrehljenjem, to e biti razm otreno u zakliuku ove studije. Nepotrebno je reci da se svi ovi razvoji razm atraju samo onakvi kakvi
jesu, a ne kakvi bi trebalo da budu. Dijagnoza i opis moraju
prethoditi vrednovanju i terapiji. Zamenjivanje dijagnoze moralnim vrednovanjem je prirodan i sasvim uobiajen postupak, ali
nije nuno i plodonosan.
Karl Poper posveuje prvi deo svoje obimne studije detribalizaciji antike Grke i reakciji na nju. Ali ni u Grkoj ni u
m odernom svetu on nigde ne posveuje panju dinamici naih
tehnoloki proirenih ula kao iniocima otvaranja ili zatvaranja
drutva. Njegovi opisi i analize slede jedno ekonomsko i politiko
gledite. Dole navedeni odlomak naroito se odnosi na Guten-
20
A R A L M E K L U A N
bergovu galaksiju, poinje uzajamnim delovanjem kultura posredstvom trgovine, a zavrava se raspadom plemenske drave,
koji je ak ekspir dramatizovao u Kralju Liru.
"Poperovo je stanovite da plemenska ili zatvorena drutva
imaju bioloko jedinstvo, a da naa m oderna drutva funkci" oniu uglavnom kroz apstraktne odnose kao to s il r a z m p n a _
saradnja. -injenica d a je apstrahovanje ili otvaranje zatvorenih
drutava delo. fonetske azbuke, a ne ma kog drugog vida pisanja
nrtehnoTogije, iedoa ie od tema Gutenbergove salaksiie. S druge
strane, injenica da~su zatvorena drutva proizvod tehnologije
govora, bubnja i uha dovodi nas, na osvitu elektronskog doba,
do zatvaranja cele ljudske porodice u jedno jedino globalno
pleme. A ova elektronska revolucija je tek neto manje zbunjujua za ljude iz otvorenih drutava no to je to bila revolucija
fonetske pismenosti, koja je okljatrila i ujednaila stara plemenska ili zatvorena drutva. Poper ne daje analizu uzroka takve
promene, ali prua (str. 172) opis situaciie koji je veoma bitan
za Gutenbergovu galaksiju:
Do estog veka pre nae ere ovaj razvoj je doveo do deliminog raspada
starih iiaifla ivota, pa ak i do niza politikih revolucija i reakcija. I nije doveo
samo do pokuaja da se tribalizam silom odri i zadri, kao u Sparti, ve i do
one velike duhovne revolucije, izuma kritike rasprave. te, sledstveno, i misli
osloboene magijskih opsesija. Istovremeno uoavamo prve simptome jedne nove
nelagodnosti. Poinjao je da se osea pritisak civilizacije.
Taj pritisak, ta nelagodnost, posledica je raspada atvorenog drutva. Ona
se osga ak i u nae vreme, naroito u razdobljima drutvenih 'promena. To je
pritisak lzazvan naporom koji od na iieprestano iziskuje ivot u jednom otvore
nom i delimino apstraktnom drutvu izazivaju ga napor da se bude racionalan,
a se-odreinemo bar hckih o d naSih pmnirinnalnih torijalnih potreba. da se stajamo_c>_sebi i prihvatamo odaovomostj. Mi moramo, verujem, da podnosimo
ovaj pritisak kao cenu koja se plaa za svako poveanje znanja, razumnosti,
saranje i uzajamnog pomaganja, te, sledstveno. i naih izgleda za opstanak,
kao i za poveanje broja stanovnika. To je cena kojom moramo plaati ljudskost.
Ovaj pritisak je najtenje povezan sa napetou izmeu klasa, koja se prvi
put pojavila ff raspidOJU _2MYQreiiig_drutva. Samo zatvoreno drutvo ne poznaje ovaj problem. Bar za njegove vladajue pripadnike, ropstvo, kasta i klasna
vI^TTrprironi su u znaenju da se ne dovode u pitanje. Meutim, sa raspadom
zatvorenog drutva, ova izvesnost iezava, a sa njom i svaki oseaj' sigurnosti.
Rlemenska zajednica (a kasnije i grad) bezbedno je mesto za pripadnika plemena. Okruen neprijateljima i opasnim ili ak neprijateljskim magijskim silama,
PROLOG
21
on doivljava plemensku zajednicu kao ito.d ete doivljava svoju porodicu i dom.
gde lgra svoju odreenu ulogu: ulogu koju dobro zna i dobro igra. Raspad zatvorenog drutva, izbacujui na videlo problem ktase i druge probleme drutvenog
statusa, morao je na gradane imati isti onaj efekat koji ozbiljna porodina svada
i raspad porodicnog doma. lako mogu imati na dec^. Naravno, taj vid p ritisk a~
su vie oseali povlaeni stalei, sad ~su bili ugroeni, no oni koji su ranije
bili ugnjeteni; no ak i potonji su se nelagodno oseali. I njih je plaio raspad
njihovog prirodnog sveta. I mada su nastavljali da biju svoju bitku, esto su
oklevali da iskoriste pobede nad svojim klasnim neprijateljima koje su podravali
tradicija, status quo, via razina obrazovanja i oseaj prirodnog autoriteta.
Ove opaske nas dovode neposredno do.. razm alraiW Kralja

Lira i velike porodine svae u koju je esnaesto stolee uvueno _
poetkom Gutenbergove ere.
GUTEN BER G O V A GALAKSIJA
Kad I^ralj Lir.izlae na tajniji smer, podelu svojeg kraljevstva, on izraava jednu za rani sedamnaesti vek politiki
smelli i avangardnu nam eru:
Zadraemo ime, asti kralja,
A vlast, prihodi i uprava sva
M eka su vai. U potvrdu toga
Dijademu ovu podelte.1
Lir izlae krajnje modernu ideju prenoenja vlasti iz centra

na periferiju. Elizabetanska publika bi njegov tajniji smer
nam ah shvatila kao leviarsko makijavelijanstvo. Novi obrasci
vlasti i organizacije koji su tokom prethodnog veka razm atrani,
sada, poetkom sedamnaestog stolea. oseaju se na svim razinama drutvenog i privatnog ivota. Kralj Lir je prikaz nove
strategije kulture i moei kroz njeno dejstvo na dravu, porodicu
i psihu pojedinca.
Sada na tajniji otkriemo smer.
Dajte m i tu mapu. Podelili smo, znajte,
Natroje kraljevstvo.
1 Kralj Lir, preveli ivojin Simi i Sima Pandurovi, Kultura, Beograd

1963. Ukoliko nije drukije naznaeno. svi navodi iz Kralja Lira su iz prve scene
1 ina.
24
M apa je, takoe, bila novina u esnaestom veku, u doba

M erkatorove projekcije, i klju nove vizije periferija moi i
bogatstva. Kolumbo je bio kartograf pre no to je postao moreplovac; a otkrie da je mogue ii pravolinijskim kursom, kao
da je prostor jednoobrazan i kontinuelan, bilo je krupna prom ena
u ljudskoj svesti tokom Renesanse. Jo vanije, mapa odmah
obelodanjuje glavnu temu kralja Lira, naime izolovanost vizuelnog ula kao vid slepila.
Lir u prvoj sceni drame izraava svoj tajniji smer, upotrebljavajui termin iz makijavelistikog argona. Prethodno se,
u prvoj sceni, tajnovitost prirode iskazuje u Glosterovom hvalisanju nezakonitou njegovog lepog eda ljubavi, Edm unda: Ali
ja imam zakonitog sina, gospodine, oko godinu dana starijeg
od ovog, koji mi ipak nije nita drai. Veselost s kojom Gloster
aludira na zainjanje Edm unda kasnije je predmet Edgarove
aluzije:
Mrano i porono mesto
Gde te je rodio stade ga oiju. (V , iii)
Edmund, dete ljubavi, otvara drugu scenu drame reima:

77, prirodo, si moja boginja i tvom
Zakonu sam duan sluiti. Pa zato
Biti pod kletvom obiaja, dati
Da me svet sitan liava prava mog?
Zato to dvanaest, etrnaest meseca
Izostah za bratom ?
Edm und poseduje l esprit de quantite, toliko sutinski za

taktilno merenje i bezlinost empirijskog uma. Edmund je prikazan kao prirodna sila, za puko ljudsko iskustvo ekscentrina
i svetu na udo. On je glavni inilac fragmentacije ljudskih
ustanova. Ali veliki razbija je sam Lir, sa svojom nadahnutom
zamilju uspostavljanja ustavne monarhije putem prenoenja
vlasti. Njegov lini plan je da postane strunjak:
Zadraemo ime, asti kralja . . .
Na njegov strunjaki lagvort, Gonerila i Regana uskau

u glumljenje kerinske odanosti sa specijalistikom i suparnikom
intenzivnou. A Lir ih fragmentira, nastojei na razdornom
takm ienju u pohvalam a:
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA
25
Ka'te, keri moje,

( Poto se sada liavamo vlasti,
Poseda zemlje i dravnih briga),
Koja nas od vas ponajvie voti.
Da bismo tako najvei dar dali
Tamo gde priroda i zasluga trai.
Prvene nae, govori ti prva.
Konkurentski individualizam postao je sablazan u drutvu

dugo proetom korporativnim i kolektivnim vrednostima. Uloga
tampe u uspostavljanju novih obrazaca kulture nije nepoznata.
M eutim, jedna prirodna posledica specijalizujueg dejstva novih
oblika znanja bila je da su sve vrste moi poprimile izrazito
centralistiki karakter. Dok je uloga feudalnog vladara bila
ukljuiva, te je kralj stvarno u sebe ukljuivao sve svoje podanike,
renesansni knez je teio da postane iskljuivi centar moi, okruen svojim individualnim podanicima. A rezultat takvog centralizma, koji je i sam zavisio od mnogih novih razvoja na podruju
izgradnje drum ova i trgovine, bila je navika prenoenja moi i
specijalizacija mnogih funkcija u odeljenim podrujim a i pojedincima. U Kralju Liru, kao i u drugim dram am a, ekspir pokazuje savrenu vidovitost u pogledu drutvenih i linih posledica
liavanja i odricanja atributa i funkcija zarad brzine, tanosti
i poveane moi. Njegovi stihovi toliko obiluju uvidima da je
veoma teko birati meu njima. Ali ve i same uvodne rei Goneriline arije uvode nas usred tih uvida:
Oe, drai ste m i no to kae re,
Drai od vida, sveta i slobode.
Liavanje samih ljudskih ula bie jedna od tema ovog komada. Odvajanje vida od ostalih ula ve je naglaeno Lirovim
izrazom tajniji smer* i njegovim pribegavanjem pukoj vizuelnoj mapi. Ali dok je Gonerila spremna da se odrekne vida kako
bi izrazila odanost, Regana odvraa na njen izazov reima:
. . . kaem.
Neprijateljica sam svih drugih raosti
Najdragocenijih u oblasti ula. . . .
* U originalu darker purpose Prev.
26
Regana e se liiti svih ljudskih ula dokle god poseduje

Lirovu ljubav.
Aluzija na oblast ula pokazuje da ekspir obavlja skoro
sholastiku dem onstraciju neophodnosti razmera i uzajamnog
delovanja ula kao same sri racionalnosti. Njegova tema u Liru
istovetna je sa temom Dona D ona (John Donne) u Anatomiji
sveta (An Anatomy o f the W orld):
Sve je u raspadu; svaka povezanost iezla;
Svaka iana nadopuna, i odnos svaki:
Vladar, podanik, otac, sin, zaboravljene stvari
Jer svaki ovek za se misti
Da Feniks biti mora . . .
Razbijanje oblasti ula znai izolovanje jednog ula od

drugog posebnim intenzitetima, sa otud proizalom iracionalnou i sukobom duhova, linosti i funkcija. Ovo naruavanje razm era ula, linosti i funkcija, tema je poznog ekspira.
Posmatrajui lanu ivahnost Gonerile i Regane, tih specijalistkinja za kerinsku ljubav, Kordelija veli:
. . . Jer zna da ti je
plemenitija Ijubav od jezika.
Njena racionalna punoa nije nita u poreenju sa specijalizovanou njezinih sestara. Ona nema utvreno stanovite s
kojeg moe da odapinje strele reitosti. Njene sestre su unapred
pripremljene za odreene prilike, fragmentiranjem ula i motiva
usavrene za tanu proraunatost. One su, poput Lira, avangardni Makijaveliji, kadre da eksplicitno i nauno izau na kraj
sa prilikama. One su odlune i svesno osloboene ne samo oblasti
ula ve i njene moralne protivvrednosti savesti. Jer taj
odnos pobuda ini nas kukavicama. A Kordelija je kukavica
koju u specijalistikoj akciji ometaju njena savest, razum i njena
uloga.
27
Kralj Lir je radni model procesa ogoljavanja kojim su Ijudi

sebe preveU iz sveta uloga u svet zaposlenja.
Kralj Lir je svojevrsna podrobna istorija ljudi koji sebe
prevode iz sveta~uloga u novi svet zaposle'ma. To je proces liavanja i ogoljavanja~T<oji se jedino u viziji um etnika odvija trenutno. No ekspir je sagledao da se on zbio za njegova vremena.
Nije govorio o budunosti. M eutim stariji svet uloga bio se
zadrao poput aveti, ba kao to, nakon jednog stolea elektriciteta, Zapad jo osea prisutnost starih vrednosti pismenosti,
privatnosti i odeljenosti.
Kent, Edgar i Kordelija su, izraeno jezikom Jejtsa, ispali
iz toka. Oni su feudalni u svojoj totalnoj lojalnosti, koju
sm atraju samo neim prirodnim za njihove uloge. Svojom ulogom oni ne upranjavaju nikakvu prenesenu vlast ili moi. Oni
su autonom ni centri. Kao to ukazuje or Pule (Georges Poulet)
u svojim Izuavanjima Ijudskog vremena (str. 7):
Za oveka srednjeg veka stoga ne postoji samo jedno trajanje. Postojala
su trajanja, razvrstana jedno iznad drugog, i ne samo u sveukupnosti spoljanjeg sveta, ve u samom oveku, njegovoj vlastitoj prirodi, njegovoj ljudskoj
egzistenciji.
Lagodna navika konfiguracije, koja je trajala nekoliko vekova, sa Renesansom ustupa mesto kontinuiranim , linearnim i
jednoobraznim nizovima, kako u pogledu vremena i prostora,
tako i u pogledu linih odnosa. A analogni svet uloga i razmera
naglo je zamenio jedan novi linearni svet, kao u Troilu i Kresidi
(III, iii):
Idite pravo i bez zastajkivanja;
Jer ast putuje uskim klancem kojim
Jedan za drugim samo mogu proi.
Zato ne skreite sputanje. jer svako
Samoljubtje ima hitjadu sinova
Sto jedan za drugim u stopu ga p ra te ;
Pa ako sa prave staze skrenete,
Svi oni, ko plima, projure kraj vas
I vi ste postednji;*
* Preveli ivojin Simi i Sima Pandurovi, Kultura, Beograd 1963,

str. 73. Prev.
29
28
Ideja homogene segmentacije linosti, odnosa i funkcija mogla je esnaestom stoleu izgledati samo kao rastakanje svih veza
ula i razuma. Kralj Lir nudi potpun prikaz proivljavanja promene iz srednjovekovnog u renesansni prostor i vreme, od ukljuujueg u iskljuujue oseanje sveta. Lirov promenjen stav
prema Kordeliji tano odraava ideje reform atora o paloj prirodi.
Pule kae (str. 10):
I za njih su i ovek i priroda imali boanski pokreta. I za njih je postojalo
vreme kad su priroda i ovek delili stvaralaku mo . . . Ali za njih to vreme
vie nije postojalo. Vreme kad je priroda bila boanska. sada je zamenilo vreme
pale prirode; pale zbog vlastite greke, slobodnim inom ija je posledica bila
to to se odvojila od svojeg porekla, presekla vezu sa svojim izvorom, porekla
Boga. I od tog trenutka Bog se povukao iz prirode i iz oveka.
Lir sasvim eksplicitno oznaava Kordeliju kao puritanku:

Nek je uda gordosl zvana iskrenou.
Naglaavajui individualnu funkciju i nezavisnost, reformatori, prirodno, nisu videli nikakav smisao u svim onim formalnostima to pripadaju sasvim bezlinim ulogama u drutvu.
Gledaocima je, meutim, jasno da Kordeliju predanost tradicionalnoj ulozi ini tako bespomonom u prisustvu novog individualizma Lira i njezinih sestara:
. . . vae velianstvo
Volim. je r sam duna:.ni vie .
Ona dobro zna da se njena odana uloga svodi na nita

po merilima novog kriavog i ekspanzivnog individualizma. Ovaj
novi svet Pule opisuje (str. 9) kao nita vie do ogromni organizam, dinovsku mreu razmena i uzajamnih uticaja koju pokree, koju iznutra, u njenom ciklinom razvoju, usmerava jedna
svuda ista i stalno drukija sila koja bi se podjednako mogla
nazvati Bogom, ili Prirodom, Duom Sveta ili Ljubavlju.
Zebnja od tree dimenzije dobija svoj prvi verbalni izraz

poetskom istorijom Kralja Lira.
ekspir, izgleda, nije dobio duno priznanje za to to je u
Kralju Liru ostvario prvi i, koliko znam, jedini uzorak verbalne
trodim enzionalne perspektive u knjievnosti. Tek e sa M iltonovim Izgubljenim Rajem (Paradise Lost; II, 1 5) italac ponovo
dobiti utvrenu vizuelnu taku gledanja:
Visoko gore, na kraljevskom prestolu, koji je
Nadaleko nadmaao bogatstvo Ormuza i Inda,
IIi raskonog Istoka to tedrom rukom
Obasipa varvarskim biserjem i zlatom svoje kraljeve,
Sedeo je uzvieni Satana, po zasluzi dignut . . .
Proizvoljan izbor jedne statine pozicije stvara slikovni prostor s takom prividnog preseka paralelnih linija u perspektivi.
Taj prostor se moe popunjavati malo pomalo i sasvim se razlikuje od neslikovnog prostora u kojem svaka stvar jednostavno
rezonira ili modulie vlastiti prostor u vizuelno dvodimenzionalnom obliku.
Jedini uzorak trnHimprm nn^lne verbalne um etnosti koji. se
iavlia u Kraliu Liru nalazi se u estoj^ sceniJE jH ia. dgar se
upinje da ubedi oslepljenog Glostera da poveruje u iluziju kako
se nalaze na rubu strme litice:
Edgar: . . . Oslunite! ujete li more?
""
G loster: Bogami. ne.

Edgar:
Onda znai daje hol
Otupio vam sva ula ostala . . .
Hodite. gospodine; evo toga mesta;
Stan'te mirno. Kako jegrozno, vrtoglavo
Baciti pogled duboko dole tu !
O iluziji tree dimenzije nairoko se raspravlja u Gom brievoj Umetnosti i iluziji (E. H. Gombrich, Art and Illusion).
Daleko od toga da predstavlja norm alan vid ljudskog vienja,
trodim enzionalna perspektiva je konvencionalno steen nain
gledanja, steen isto toliko koliko je to nain prepoznavanja
slova azbuke ili praenja hronolokog izlaganja. ekspir nam
pomae da sagledamo da je to steena iluzija, svojim opaskama
o drugim ulima u vezi sa vidom. Gloster je za iluziju, jer
30
31
je napreac izgubio vid. Njegova mo vizualizacije je sad potpuno odeljena od njegovih ostalih ula. A ulo vida, navlano
izolovano od ostalih, daje oveku iluziju tree dimenzije, kao to
ekspir ovde obelodanjuje. Takoe je potrebno netremice uperiti
pogled u jedno m esto:
Kralj Lir je neka vrsta srednjovekovne propovedi sa primerima, ili induktivnog umovanja ija je svrha da pokae bezumnost i bedu novog renesansnog ivota akcije. ekspir podrobno
objanjava da je samo naelo akcije cepanje drutvenih operacija
i privatnog ulnog ivota na specijalizovane segmente. Tako
nastala grozniava tenja za otkrivanjem novog ukupnog uzajamnog dejstva sila obezbeuje besno aktiviranje svih sainilaca i
osoba na koje ovaj novi pritisak deluje.
Servantes je posedovao slinu svest, a njegovog Don Kihota
galvanizuje novi oblik knjige, kao to je Makijavelija hipnotisao
specijalni segment iskustva koji je odabrao da podigne do najvieg intenziteta svesti. Makijavelijevo apstrahovanje entiteta line
moi iz drutvene matrice moglo se uporediti sa mnogo ranijim
apstrahovanjem toka iz ivotinjskog oblika. Takvo apstrahovanje obezbeuje znatno vie kretanja. Meutim, vizija ekspira i
Servantesa jeste sagledavanje jalovosti takvog kretanja i akcije
navlano fragm entarno ili specijalistiki zasnovane.
Jejts ima jedan epigram koji temama Kralja Lira i Don
Kihota daje kriptiki oblik:
Hodite, gospodine; evo toga mesta;

Stan te mirno. Kako je grozno, vrtoglavo
Baciti pogled duboko dole tu !
Vrane i avke to sredinom lete
Lie na bube. Na puta dole
Visi ovek bere mirodiju. Strano!
Izgleda ne vei no njegova glava.
Ribari to po obali hodaju
Ko da su mievi. Usidren veliki brod
Ima veliinu svog amca, a amac
Ko jedva vidljiva kotvina plutaa.
umni, penuavi talasi to plave
Bezbrojni, pusti ljunak ne uju se
Na ovoj visini. Neeu da gledam vie.
Da m i se m ozak ne zavrti, a ja
Smuena pogleda ne padnem strmoglavce.
ekspir ovde postavlja pet pljosnatih, dvodimenzionalnih

panoa jedan iza drugog. Budui dijagonalno iskrivljeni, oni kao
da jedan drugoga, smenjuju, u perspektivi sa nepomine take
posm atranja. On je savreno svestan da podlonost ovoj vrsti
iluzionizma proilazi iz razdvajanja ula. Poto je oslepeo, M ilton
je nauio da stvara istu vrstu vizuelne iluzije. A biskup Berkli
(Berkeley) je ve 1709. godine u svojoj Novoj teoriji vienja (New
o f Vision) prokazivao besmislenost nutrijovskog vizuelnog prostora kao puke apstraktne iluzije odvojene od ula pipanja. Lako je mogue da je ogoljavanje ula i prekid njihovog
uzajamnog delovanja u taktilnoj sinesteziji bilo jedna od posledica gutenbergovske tehnologije. Ovaj proces odeljivanja i svoenja funkcija je svakako poetkom sedamnaestog veka, kada se
pojavio Kralj Lir, dosegnuo kritinu taku. M eutim, posao
utvrivanja koliko je takva revolucija ovekovog ulnog ivota
mogla proizai iz gutenbergovske tehnologije iziskuje neto drukiji pristup no to je puko ispitivanje senzibiliteta jedne velike
dram e iz kritinog razdoblja.
Lok u nesvest pade.

Vrt izdahnu;
Bog izvadi predilicu
Iz njegova rebra.
Lokovska nesvest bila je hipnotiki trans izazvan pojaeavanjem vizuelnog inioca iskustva sve dok nije ispunio polje panje.
Psiholozi defmiu hipnozu kao ispunjavanje polja panje samo
jednim ulom. U takvom trenutku, vrt umire. To znai, vrt
ovde oznaava uzajamno dejstvo svih ula u haptikoj harmoniji.
Sa iznutra naglaenom zaokupljenou samo jednim ulom,
mehaniko naelo apstrakcije i ponavljanja dobija eksplicitni
oblik. Kao to ree Lajmen Brajson (Lyman Bryson), tehnologija je eksplicitnost. A eksplicitnost znai da se u jednom mahu
izraava samo jedna stvar, jedno ulo, jedna duhovna ili telesna
operacija. Poto je svrha ove knjige da razabere poreklo i vidove
gutenbergovske konfiguracije zbivanja, bie uputno razm otriti
dejstva azbuke TTa savremene uroenike. Jer oni se danas nalaze
u onom odnosu prema fonetskoj azbuci u kojem smo mi nekad
bili.
'
i
!
|
1
'
32
Interiorizacija tehnologije fonetske azbuke prevodi oveka iz

magijskog sveta uha u neutralni vizuelni svet.
Piui o Kulturi, psihijatriji i pisanoj rei u asopisu
Psychiatry (novembar 1959),~KarQders J. C. Carothers) je izloio izvestan broj opaski, suprotstavljajui nepismene uroenike
pismenim, i nepismenog oveka zapadnom Ioveku uopte. On
p61aT(str. 308) od poznate injenice da
usled tipa vaspitnih uticaja koji obasipaju Afrikance u najranijem i ranom
detinjstvu i. zapravo. tokom itavog ivota, ovek poinje da se smatra prilino
beznaajnim delom 'm nogo veceg"o'rgamzma porodice i klana a ne neZSvisnom, samodovoljnom jedinicom; linoj inicijativi i ambiciji se (lozvoTjava
malo~6~duSka i ne postie se osmiljena integfaeija'-eevckovog'retraSTva'u'mdividuamom, linom smeru. Nasuprot suzbijanju na intelektualnom planu, doputa
se velika sloboda na temperamenTalnom^ i_od oveka se oekuje da u velikoj meri
ivi sada i ovde, da bude veoma ekstrovertan i da vrlo slobdno lzraa.va svoja
oseanja. .
U kratko, nai pojmovi o neinhibisanom uroeniku prenebregavaju krajnju inhibiciju i suzbijanje njegovog duhovnog i
linog ivota, to je neizbeno u svetu koji ne zna za pismenost:
Dok se zapadno dete rano upoznaje sa kockama, kljuevima i bravajTUi.
slavinama i mnotvom stvari i zbivanja koji ga prisiljavaju da misli u terminima
prostorno-vremenskih odnosa i mehanike uzronosti, afriko dete, umesto toga,
dobija vaspitanje koje mnogo iskljuivije zavisi od govorne rei i koje je srazmerno visoko nabijeno dramatinou i emocionalnou (str. 308).
To znai, dete u bilo kojoj zapadnoj sredini okrueno je

apstraktnom vizuelnom tehnologijom jednoobraznog vremena i
jednoobraznog kontinuiranog prostora u kojoj je uzrok efikasan i sledan,V stvari se kreu i dogaaju na posebnim planovima
i redosledno\vAfriko dete pak ivi u implicitnom, magijskom __
svetu odzvanjajue usmene rei. Ne nailazi na efikasne uzroke,
vec"lia fui nialue "uZrokeTconfiguracionog polja kakvo gaji bilo
koje nepismeno drutvo. Karoders stalno ponavlja da seoski
Afrikanci ive uglavnom u svetu zvuka svetu punom neposrednog Hcriog znaenja'za slusaoca dok zapadni Evropejac znatno
vie ivi u vizuelnom svetu, prema kome je, ukupno uzev, ravnoduan. Poto je svet uha vreo hiperestetiki svet, a svet oka
33
srazm em o hladan, neutralan svet, Zapadnjak ljudima iz kulture

zasnovane na uhu stvam o izgleda kao pravo m rtvo puvalo.2
Karoders nanovo razm atra poznatu ideju nepismenog oveka o moi rei, po kojoj misao i ponaanje zavise od magijske
ie/oiiailCg~irfegrma i od njihove moi da nemilosrdno nameu
svoje pretpostavke. On navodi Kenijatine rei o ljubavnim inima
u plam enu K ikuju:
Veoma je vano nauiti pravilno korienje magijskih rei i njihove propisne intonacije, jer uspeh u primeni magije, u stvari, zavisi od izgovaranja tih
rei u njihovom ritualhom redosledu . . . Izvoei ove inove ljubavne magije,
izvoa mora da izrecituje ftragfCntrfbttnulu . . . Nakon tog recitovanja on glasno
izvikuje ime devojke i poinje da joj se obraa kao da ga slua (str. 309).
Tu su u pitanju rite words in rote order, kao to ree Dojs.*

r\ N o danas svako zapadno dete opet raste u magijskom ponavljakom svetu ove vrste, sluajui reklame na radiju i televiziji.
K aroders potorii JCstr. 310) pita kako bi pismenost mogla
delovati da dovede do prelaza sa predstave o reima kao o rezonantnim , ivim delujuim prirodnim silama na predstavu o reima kao znaenju ili smislu za d uhove:\
Namee mi se misao da je tek s jo ja v o m pisane, a io vie tampane rei.
na_D2 zornici dolo o~pfe?tustovatfg reciizgufe svoje magijske moi i gsetljivostT.
'
"
Zato? v ...............
CTjednom ranijem napisu, koji se odnosio na Afriku, razvio sam tezu da
nepismeno seosko stanovnitvo ivi preteno u svetu zvuka, za razlfku o zapadnih Evropejaca, koji ive preteno u svgtu vida. Zvuci su, u izvesnom smislu,
dinamine stvari, ili su baf uvek o2nake dinamiSn ih stvari kretanja, zbivanja,
delatnosti zbog kojih ovek, uglavnom nezatien od opasnosti ivota u ikari
ili savani, mora uvek biti na oprezu . . . Zvuci gube veliki deo znaaja u Zapadnoj
Evropi, gde ovek esto razvija, i mora razviti, izvanrednu sposobnost da se na
njih ne osvre. Dok za Evropljane uglavnom vai da veruju u ono to vide,
za seoske Afrikance stvamost, izgleda. mnogo vie poiva u onome to se uje
i to se go v o ri. . . Zapravo, prisiljeni smo da poverujemo da mnogi Afrikanci
smatraju oko manje prijemnim organom no oruem volje, dok je uho glavni
prijemni organ.
2 Vidi poglavlje o Akustikom prostoru od Karpentera i Mekluana
u Explorations in Communications, str. 6570. .
* Iz lako razumljivih razloga, svi navodi iz Dojsovog dela Fim egans Wake
nisu prevoeni. Gde god bude kadar, prevodilac e u belekama davati izvesne
mogune elemente znaenja. U ovom sluaju: ritualne/prave rei u napamet
nauenom redosledu. Prev.
3
34
Karoders ponavlja da zapadni ovek zavisi od visokog stepena vizuelnog uobliavanja prostom o-vrem enskih odnosa, bez
kojeg je nemogue posedovati mehanicistiki pojam o uzronim
vezama, toliko potreban za poredak naih ivota. M eutim
sasvim drukije pretpostavke perceptualnog ivota uroenika
navele su ga da zapita (str. 311) koju su ulogu pisane rei mogle
imati u smenjivanju naglaenosti znaaja vizuelnog nad auditivnim u perceptualnim navikam a:
Kada se rei napiu, one naravno. postaju deo vizuelnog sveta. Poput veine sainilaca vizuelnog sveta, one postaju statine stvari i kao takve gybe dinaminost. toliko karakteristinu za auditivni svet uopte i za govornu re posebno.
One gube veliki deo linog elementa. Time mislimo da je uta re mahom upravljena ka oveku, dok viena re najee to nije. te se moe proitati ili ne, ve
prema efu. Rei gube one emocionalne prizvuke i naglaske koje je opisivao,
recimo, Monrad-Kron . . . Tako se, opte uzev. rei, postajui vidljive, pridruuju svetu koji je gledaocu srazmerno ravnoduan svetu iz kojeg je apstrahovana magijska mo rei.
Karoders prenosi svoja opaanja na podruje slobodnog

stvaranja ideja, koje je doputeno u pismenim drutvima, a
uopte ne dolazi u obzir za usmene. nepismene zajednice:
Shvatanje da se verbalna misao moe odvojiti od akcije i da jeste, ili moe il
da bude, neefikasna i sadrana u oveku . . . ima vane sociokultume implika-J
cije, jer jedino drutva koja priznaju da verbalne misli mogu biti sadrane u ove-|
ku, a da se ne pojavljuju, po svojoj prirodi, na krilima moi, drutvene prinude, I
mogu sebi, bar teorijski, dozvoliti da ignoriu slobodno stvaranja ideja (str. 311).
Tako je u drutvu jo u tolikoj meri duboko usmenom kakvo

je Rusija, gde se pijuniranje obavlja uhom a ne okom, tokom
znamenitih suenja u istkama tridesetih godina, Zapadnjake
zbunjivalo to to su mnogi priznavali potpunu krivicu ne zbog
onog to su uinili, ve zbog onog to su mislili. U visoko pism enom drutvu, dakle, vizuelna i ponaanjska saobraenost oslobaa pojedinca za unutam ja skretanja. Nije tako u oralnom
drutvu, gde je unutam ja verbalizacija stvam a drutvena akcija:
U takvim okolnostima je implicitno da prinude koje se odnose na ponaanje
moraju ukljuivati i ogranienja misli. Poto se u takvim drutvima vaskoliko
ponaanje usmerava i shvata veoma drutveno i poto usmereno miljenje teko
moe biti drukije no lino i jedinstveno za svakog pojedinca, stav takvih drutava
podrazumeva da e i sama mogunost takvog miljenja biti teko priznata. Stoga,
35
ako se takvo miljenje i javi, na nekom drugom a ne strogo praktinom i utilitamom pfetnu, sva je prilika da e biti shvaeno kao da potie od avola ili drugih
spoljanjih zlih uticaja, i kao neto ega se treba plaiti i kloniti i kod sebe i kod
drugih (str. 312).
M oda je m alko neoekivano uti da se za prinudne i krute

obrasce jednog duboko oralno-slunog drutva kae da se usmeravaju i shvataju veoma drutveno. nita ne moe prevazii
autom atinost i krutost jednog usmenog, nepismenog drutva,
s njegovom bezlinom kolektivnou. K ako zapadna pismena
drutva nailaze na razliita primitivna ili auditivna drutva
koja su se jo zadrala u svetu, dolazi do velike zbrke. Podruja
kakva su K ina i Indija jo su, uglavnom, audio-taktflna. Ono
fonetske pismenosii Ito je u njih prodrlo veoma je malo izmenilo
stvari. ak je i Rusija jo duboko usmena u svojim stavovima.
Pismenost samo postepeno menja substrukture jezika i senzibiliteta.
U svojoj knjizi o Javnom mnertju u Rusiji (Alexander Inkeles:
Public Opinion in Russia), Aleksandar Inkiles daje koristan opis
toga kako obini i nesvesni stavovi, ak i ruskih pismenih grupacija, imaju smer potpuno suprotan ma emu to bi neka ve
dugo pismena zajednica sm atrala prirodnim (str. 137). Ruski
stav, kao i stav ma kog usmenog drutva, preokree ono emu
mi dajem o znaaj:
U Sjedinjenim Dravama i Engleskoj ceni se sloboda izraavanja samo apstraktno pravo . . . U Sovjetskom Savezu, meutim, najvea panja poklanja se
rezuhatima upranjavanja slobode, a zaokupljenost samom slobodom je sekundama. Iz tog razloga rasprave izmeu sovjetskih i anglo-amerikih predstavnika
karakteristino ne dovode ni do kakvog sporazuma o odreenim predlozima,
mada obe strane tvrde da sloboda tampe treba da postoji. Amerikanac obino
govori o slobodi izraavanja, pravu da se izvesne stvari kau ili ne kau, o pravu
za koje tvrdi da u Sjeinjenim Dravama postoji, a u Sovjetskom Savezu ne.
Sovjetski predstavnik obino govori o dostupnosti sredstava izraavanja, a nipoto
o pravu da se stvari uopte kau, te tvrdi da ta sredstva nisu dostupna veini u
Sjedinjenim Dravama, a u Sovjetskom Savezu jesu.
Sovjetska zaokupljenost rezultatima mediia prirodna je za

svako usmeno drutvo u kojem je meuzavisnost plod trenutanog
meudejstva uzroka i posledica u sveukupnoj strukturi. Takav
je karakter sela, ili od pojave elektrinih m edija, i karakter
globalnog sela. A krugovi ljudi koji se bave reklam om i odnosim a
</
~f~
36
M A R A I. M E K L U A N
sa javnou najvema su svesni ove sutinske nove dimenzije

globalne meuzavisnosti. Poput Sovjetskog Saveza, oni su zaokupljeni dostupnou medija i rezultatima. Oni uopte ne haju
za samoizraavanje i zapanjio bi ih svaki pokuaj da se javna
reklam a benzina ili bezalkoholnog pia preuzme kao sredstvo
za iznoenje privatnog miljenja ili linog oseanja. N a isti nain
pismeni birokrati Sovjetskog Saveza ne m ogu da zamisle da se
neko koristi javnim medijima na privatan nain. A taj stav,
naprosto, nema nikakve veze sa Marksom, Lenjinom ili komunizmom. To je norm alan plemenski stav svakog usmenog drutva.
Sovjetska Sttmpa je njihov ekvivalent amerike reklamne indusrtrije u uobliavanju proizvodnje i drutvenih procesa.
Rasel opisuje (u svojoj Istoriji zapadne filosofije History o f

W estem Philosophy) to stanje grkog sveta u prvim grevima
dihotomije i traum e pismenosti:
Moda je shizofrenija nuna posledica pismenosti.

Karoders naglaava da dok fonetsko pismo nije podvojilo
misao i akciju, nije bilo druge mogunosti do sm atrati sve ljijde
odgovom im za misli koliko i za dela. Njegov je veliki doprinos
u 'forne'Sto je ukaao na razdvajanje'm agijskog sveta uha i neutralnog sveta oka, i na pojavu detribalizovanog pojedinca kao
ploda ovog rascepa. Iz ovog, razume se, sledi da je pismeni
ovek, kad smo ga prvi put susreli u grkom svetu, bio rascepljen
ovek, shizofrenik, kao to su to postali svi pismeni ljudi posle
izuma fonetske azbuke. Samo pisanje, meutim, nema onu osobenu mo fonetske tehnologije da detribalizuje oveka. Pojava ...
fonetske azbuke, sa njenim apstrahovanjem znaenja od zv3ca i
^^^ vizueTnu ifru, prisilila je ljude da se nose
^jggm T iskustvom koje ih je preobrazilo. Nijedan piktografski
ili ideogramski ili hijeroglifski nain pisanja nema detribalizujuu mo fonetske azbuke. Nijedno dm go pismo nije oveka
izvuklo iz posesivnog sveta potpune meuzavisnosti i povezanosti
koji je auditivna mrea. Iz tog maginog odzvanjajueg sveta
simultanih odnosa koji je usmeni i akustini prostor, postoji
samo jedan put ka slobodi i nezavisnosti detribalizovanog oveka.
To je put preko fonetske azbuke, koji ljude nam ah dovodi u
razliite stepene dualistike shizofrenije. Evo kako Bertrand
Grci su veinom premda ne svi bili. strasai- nesrem. 1 u sukobu sa

samim~5ubum; gonjeni'intelektom na jednu, a strastima na drugu stranu, s takvom matom da s'u fflgglTamfslili.fft}; '" takvim upominrpotvrTvanJem svoga
ja a su mogli stvoriti pakao. Njihova je maksima bila: Nita previe, ali su,
u stvari, u svemu bili preterani: u ohlasti iste misli. u goeziji, u religiji i u grehu.
Bila je to jedna meavina strasti i intelekta. koTa ih je, ii~3oba'njihove veliine,
nainila velikim . . . U Grka su j stvari, postojale dve struie.;-te4na str a sm u jst.
ligiozna, mistina i od onog sveta, a druga vedra, empinjska. racionaUstika_j_
zamteresovana za sticanje znanja o mnotvu injenica.*
Podela sposobnosti nastala tehnolokim proirivanjemîli 1

eksternalizajonr jednog ili drugog ula tolHco je sveprisutna J
odlika proteklog veka da smo sad postali svesni, prvi put u
istoriji, kako se zainju ove mutacije kulture. Oni koji doivljavaiu m -vupojavunov e tehnologiiejbila to a z b u ^
~guju u najveoj meri emfatino, jer novi ulni razmeri, koje
tehnoloko .proirivanje, oka ili uha smesta uspostavlja, vflju oveka s ipdnim iznenadujuim novim svetom, i t o poffeca
na naglo novo zatvaranje ili novi obraac itieudejstva svih
ula. Meutim, poetni potres postepeno slabi kako itava zajednica apsorbuje novu naviku percepcije u sva svoja podruja
rada i povezivanja. M eutim, sivam a revolucija se sastoji u
ovoi Jcasnjjoj i produenoi fazi prilagoavanja vaskolikog li-__
nog drutvenog ivota novom modelu percepcne kon ie usdo stavila nova^jehnologija.
-----_ X
RlmTjani su obavili azbuno prevoenje kulture u vizuelne
pojmove. Grci, i antiki i vizantijski, grevito su se drali velikog
dela starije usmene kulture, s njenim nepoverenjem u akciju i
primenjeno znanje. Jer primena znanja, bilo na podruju vojne
strukture ili industrijske organizacije, zavisi od jednoobraznosti
i homogenizacije stanovnitva. Izvesno je, pisao je simbolist
Edgar _Alan Po, da sam- in pisanja u velikoj meri vodi lpJtali^ c ijim is li , Linearno, azbuno pisanje omoguilo je Grcim a da
odjednom pronau gramatike misli i nauke. Ove gramatike,
ili izriita izraavanja linih i drutvenih procesa, bile su vizualizacije nevizuelnih funkcija i odnosa. Funkcije i procesi nisu bili
* Prevela Duanka Obradovi, Kosmos, Beograd 1962, str. 41. Prev.
38
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IM
m ar
39
Sa l M E K L U A N
novi. Ali sredstvo zaustavljene vizuelne analize, to znai fonetska

azbuka, bilo je za Grke novo kao to je to u naem veku filmska
kamera.
Moemo se kasnije upitati zato fanatina specijalizovanost
Feniana, koja je isklesala azbuku iz hijeroglifske kulture, nije
u njima oslobodila neku dalju intelektualnu ili umetniku delatnost. U meduvremenu, od znaaja je da se zapazi da Kikeron,
enciklopedijski objedinitelj rimskog sveta, inventariui grki svet,
zamera Sokratu to je prvi odelio um i srce. Presokratovci su,
uglavnom, jo bili u nepismenoj kulturi. Sokrat je stajao na granici izmeu tog usmenog sveta i vizuelne i pismene kulture. Ali
nije nita napisao. Srednji vek je Platona sm atrao pukim pisarom
ili sekretarom Sokratovim. A Tom a Akvinski je sm atrao da ni
Sokrat ni Gospod nisu zapisali svoja uenja, jer pisanje ne omoguuje onu vrstu uzajamnog dejstva duhova koja je sadrana
pouavanjem .3
Da U interiorizacija medija, kao Sto su slova, menja razmer

naih ula i menja mentaine procese?
Praktinom Rimljaninu Kikeronu je smetalo to to su Grci
postavili prepreke na putu ostvarivanja njegovog vlastitog programa za doctus orator-. U treoj knjizi De oratore, poglavlja
XVXXIII, on nudi istoriju filosofije od poetka do njegovog
vremena, pokuavajui da objasni kako je dolo do toga da profesionalni filosofi stvore provaliju izmeu reitosti i m udrosti,
izmeu praktinog znanja i znanja kojem su se ti ljudi, po vlastitom tvrenju, posveivali zarad njega samog. Do Sokrata je
znanje bilo uitelj ispravnog ivota i lepog izlaganja. No sa
Sokratom je dola podela izmeu jezika i srca. Neobjanjivo je
da je ba reiti Sokrat, od svih ljudi, bio onaj koji je zaeo podelu
izmeu m udrog miljenja i lepog govorenja:
. . . quorum princeps Socrates fuit, is, qui omnium eruditorum testimonio
totiusque judicio Graeciae cum prudentia et acumine et venustate et subtilitate.
tum vero eloquentia, varietate, copia, quam se cumque in partem dedisset omnia
fuit facile princeps . .
3 Ultrum Christus debuerit doctrinam Suam Scripto tradere. Summa Theologica, III deo, q. 42, stav 4.
Ali stvari su se, nakon Sokrata, po Kikeronovom miljenju,

mnogo pogorale. U prkos odbijanju da neguju besednitvo, stoici
su jedini meu filosofima proglasili reitost vrlinom i mudrou.
Za Kikerona, m udrost jeste reitost, jer se samo reitou znanje
moe predati umovima i srcima ljudi. D uh Rimljanina Kikerona
opseda primenjeno znanje ba kao to e opsedati duh Frensisa
Bekona. A za Kikerona, kao i za Bekona, tehnika primene zavisi
od rimske ciglaste procedure jednoobrazne ponovljivosti i homogenih segmenata znanja. ^
Ako se uvede jedna tehnologija, bilo iz same kulture..ilL
spoija i ako da nov naglasak ili premo jednom ili drugom naem
(gpm Fjngpia se razmer m edu svim naim ulima. Vie ne oseamo
isto, niti nae oi. ui 1 o stala ula osta ju liti. Uzaiamno dejstvo
TTai/feula je stalno, sem u stanju anestezije, No svako ulo. kad mu
se da intenzitet, moe delovati kao anestetik na d ru fia nla
zubar sad moe da upotrebi audijak indukovanu buku
uklonio oseaj dodira. Hipnoza se zasniva na istom
naelu izo lo v m ^jed n b g ul^ u svrhu anesteziranja ostalih.
Posledica je remgenje razmera medu ulima, neka vrsta gublje-__
nja identiteta. Plemenski. nepismeni ovek, ivei pod silnim pritiskom auditivne organizacije vaskolikog iskustva, kao da je u
transu.
'
Medutim, Platon, Sokratov pisarica, kakvim se ukazivao
srednjem veku, mogao je da se za vreme samog ina pisanja
osvme na svet bez pismenosti i kae:
A mnogo je, pria se, Tam Teutu o svakoj vetini izrekao i u jednom i u
drugom pravcu, a to sve redom napomenuti bilo bi opirno. Ali kad je doao do
pismenih znakova, ree Teut: Ovo znanje, kralju, uinie da Egipani budu
mudriji i da bolje pamte, jer je naden lek za pamenje i mudrost. Ali Tam odgovori: Veoma dovitljivi Teute, jedan moe da proizvede vetine, a drugi da oceni
koliko je u njima tete i koristi za one koji e se njima sluiti. Tako si i ti sada,
kao otac pismenih znakova, u dobroj nameri rekao suprotno onome to oni
mogu. Oni e, naime, u duama onih koji ih naue raati zaborav zbog nevebanja pamenja, jer e Tjudi, uzdajiicTie u pismo, seanje izazivati spolja stranim
znacima,- nee se seati iznutra samo sobom. Nisi, dakle, izumeo lek za pamenje, nego za opominjanje, a uenicima nosi prividnu, a ne istinitu mudrost,
jer kad postanu mnogoslualice bez nastave, uobraavae sebi da su i sveznalice,
iako su veinom neznalice i teko podnoljivi u saobraaju, jer su postali nazovi
mudraci a ne mudraci.4
4 Fedar, preveo dr Milo N. uri. Kultura, Beograd 1955. str. 182.
40
M A R SA L M E K L U A N
Platon ni ovde ni drugde ne pokazuje svest o tome kako

je foaetska azbuka izmenila senzibilitet G rk a ;jto ne ini ni iko
drugi u njegovo vreme ili kasnije. Pre njegovog vremena su
m itotvorci, stojei na granicama starog usmenog sveta plemena
i novih tehnologija specijalnosti i individualizma, sve predvideli
i iskazali sve u nekoliko rei. M it o K adm u pria kako je taj
kralj, koji je uveo u G rku feniansko pismo Ui fonetsku azbuku,
posejao zmajevske zube, iz kojih su iznikli naoruani ratnici.
Kao i svaki mit, ovo je saet opis jednog sloenog drutvenog
procesa to se odvijao vekovima. Ali tek pre nekoliko godina,
delo Herolda Inisa (H arold Innis) u potpunosti je razjasnilo mit
0 Kadmu. (Videti, na primer, The Bias o f Communication i Empire and Communications) Poput aforizma i maksime, mit je
karakteristian za usmenu kulturu. Jer dok pismenost ne lii
jezik njegove m nogodimenzionalne rezonancije, svaka je re poetski svet za sebe, trenutano boanstvo ili otkroveiije, kakvom
se inila nepismenim ljudima. Jezik i mit Ernsta Kasirera prikazuje ovaj vid nepismene ljudske svesti, razmatrajui irok
opseg savremenih prouavanja porekla i razvoja jezika. Krajem
devetnaestog veka mnogi prouavaoci drutva koja ne znaju za
pismenost poeli su da sumnjaju u apriom i karakter logikih
kategorija. Danas, kad je uloga fonetske pismenosti u stvaranju
tehnika iskazivanja postavki (formalna logika) dobro poznata,
ak i izvesni antropolozi jo uvek uzimaju da su euklidovski
prostor i trodim enzionalna vizuelna percepcija univerzalna datost
za ljudski rod. Takvi naunici odsustvo takvog prostora u uroenikoj um etnosti pripisuju nedostatku umetnike vetine. Izvetavajui o pojm u rei kao m ita (etimologija mythos ukazuje
da znai re), Kasirer veli (str. 62):
Po Uzeneru (Usener), najdalja taka do koje moemo dopreti tragajui
za poreklom religioznih koncepata jesu trenutani bogovi, kako on naziva
one slike nastale iz potrebe ili specifinog oseanja u jednom kritinom trenutku...
1 koje jo nose beleg sve njegove iskonske prolaznosti i slobode. Izgleda, meutim,
da nam nova otkria koja su nam etnologija i uporedna istorija religije stavile na
raspolaganje tokom tri decenije od objavljiva.ija Uzerovog dela omoguuju da
se vratimo jo jedan korak dalje u prolost.
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA
41
Civitizacija je varvarinu plemenskom oveku dala oko za

uho i sada je u sukobu sa svetom elektronike.
Ovaj korak daje uopteniji pojam o m anifestacijama boanske moi, udaljava se od partikulam ih, individualizovanih arhetipova i epifanija trenutanih boanstava. Naunike i fiziare naeg vremena je, m ora biti, esto zbunjivala injenica da,
to vie prodirem o u najnie slojeve nepismene svesti, nailazimo
na najrazvijenije i najtananije ideje um etnosti i nauke dvadesetog
veka. Objanjenje ovog paradoksa sainjavae jedan vid ove knjige. To je tema koja svakodnevno izaziva m nogo emocija i sporova
otkako na svet u svojoj elektrinoj tehnologiji prelazi sa vizuelne
na auditivnu usmerenost. Spor, naravno, potpuno zanemaruje
uzrok tog procesa i dri se sadrine. Ostavljajui po strani
posledice azbuke na stvaranje euklidovskog prostora za grki
senzibilitet, kao i istovremeno otkrie perspektive i hronoloke
naracije, bie neophodno da se, s Karodersom , nakratko vratimo u svet uroenika. Jer u svetu bez pismenosti najlake jfi
razaznati udeo fonetskih-slova u uobltavanju naeg zapadnog
sveta.
Razlog to su Grci bili kadri da vie uine s pisanom rei
no zajednice kakve behu vavilonska i egipatska leao je, po Fieru (H. A. L. Fisher Istorija Evrope A History o f Europe,
str. 19) u injenici da nisu bili pod paraliuom kohtrolom
organizovanog svetenstva. Ali pri svemu tom, oni su imali
samo jedno kratko razdoblje istraivanja i otkria pre no to
su se ustalili u kliiranoj shemi repetitivnog miljenja. Karoders
sm atra da rana grka inteligencija ;e samo to je imala podsticaj
u iznenadnom pristupu steenoj m udrosti drugih naroda, ve poto ga sama nije posedovala, nije imala nikakvih sebinih interesa u oblasti primenjenog znanja koji bi osujeivali trenutno
prihvatanje i razvoj novog. U pravo ta situacija danas dovodi
zapadni svet u tako nepovoljan poloaj u odnosu na zaostale
zemlje. Nas upravo ogrom no naslee pismene i mehanistike
tehnologije ini tako bespomonim i nevetim u m kovanju novom
elektrinom tehnologijom. N ova fizika je auditivno podruje i
dugo vremena pismeno dm tvo se u novoj fizici ne osea lagodno
niti e se ikad oseati.
42
Ovo, razume se, znai prevideti potpunu razliitost fonetske

azbuke i bilo koje druge vrste pisanja. Jedino fonetska azbuka
stvara prolom izmeu oka i uha, izmeu semantikog znaenja
i vizuelne ifre, te tako iedinoJbnetsko pismo ima mo dajoveka
prevede i ? j >1emenske u civilizovanu sferu, da mu dtoko za u h o .-Kineska lcukura je znatno prefinjenija Jjpja^vetrffio^ opaanja
no to je zapadni'svet lo bio. No Kinezr-sirptemenski narod,
ljnfti nha Pojam civilizacija se sad m ora tehniki koristiti u
znaenju detribalizovanog oveka, za koga vizuelne vrednosti
imaju prvenstvo u organizovanju misli i delanja. Ovo ne znai
da se pojm u civilizacija daje neko novo znaenje ili vrednost,
ve pre da se blie odreuje njegov karakter. Sasvim je oito
da je percepcija veine civilizovanih naroda primitivna i tupa u
poreenju sa hiperestezijom usmenih i slunih kultura. Jer j?ko
ne poseduje nita od prefmjenosti uha. K aroders nastavlja
(str. 313), primeujuf da~Je
ukoliko se Platonovo miljenje moe smatrati reprezentativnim za nain
miljenja Grka, veoma jasno da je re, bilo miljena ili pisana, za njih, i sa naeg
stanovita, jo uvek zadrala ogromne moi u stvamom svetu. Mada je, napokon, sama sagledana kao nebihevioristika, sada se poela smatrati izvorom
i istonikom ne samo ponaanja ve i svakog mogueg otkria: bila je jedini
klju znanja, i samo je misao izraena reima ili slikama mogla otkljuati
sva vrata poimanja sveta. Zapravo, mo rei ili drugih vizuelnih simbola je, u
izvesnom smislu, postala vea no ranije . . . sada su verbalna i matematika misao
postale jedina istina, a vaskoliki ulni svet se poeo smatrati iluzornim, sem ukoliko su se misli ule ili videle.
U svom dijalogu Kratil, tako nazvanom po imenu njegovog

uitelja jezika i gramatike, Platon daje Sokratu da kae:
Ali ako se ove stvari mogu spoznati samo kroz imena, na temelju ega
moemo pretpostaviti da su oni koji su im dali imena posedovali znanje. ili bili
zakonodavci pre no to su imena uopte postojala, te otud i pre no to su ih mogli
znati?
j ,
K ratil: Verujem, Sokrate, da je istina ovo: da je moc via od ljudske dala
stvarima njihova prva imena, te da su tako data imena nuno prava imena tih
stvari.
literam oj i vizuelnoj kulturi, lako se ustanovljuje na osnovu

opaski punih neverice koje Dovet dodaje kao svoj doprinos
dijalogu.
K aroders posee za Usamljenom gomilom Dejvida Rizmena
(David R iesm an : The Lonely Crowd*) za dalju orijentaciju u
svojim ispitivanjim a efekta pisanja na zajednice bez pismenosti.
Rizmen je okarakterisao na zapadni svet kao onaj koji razvija
u svojim tipinim pripadnicim a drutveni karakter, ija je
saobraenost obezbeena njihovom sklonou da rano u ivotu
steknu jedan intem alizovani sklop ciljeva. Rizmen se uopte
nije potm dio d a otkrije zato rukopisna kultura drevnog i srednjovekovnog sveta nije stvarala usmerenost ka unutam josti, niti
razlogom to kultura tampe neminovno stvara takvu usmerenost. To je d eo zadatka ove knjige. Ali moe se odm ah rei da
usmerenost k a unutam josti zavisi od utvrene take gledanja.
Stabilan, dosledan karakter jeste onaj koji ima nepromenljiv
jrogled na stvari, skoro hipnotisan vizuelni poloaj. Sve u svemu,
rukopisi su bili suvie spora i nejednaka stvar da bi pruili utvrenu taku gledanja ili pak naviku postojanog klienja po pojedinim ravnim a misli i informacija. Kao to emo videti, rukcFI
pisna kulturaje^ju^po re fin ju sa kuiturom tampe, intenzn7lto I
audio-takffln a, a to znai da su nepristrasne navike posflSalranja
sasvun strane m kopisnim kulturam a, bilo da se radi o drevnoj
egipatskoj, grkoj, kineskoj ili srednjovekovnoj. Namesto hladne
vizuelne nepristrasnosti, m kopis stavlja em patiju i uee svih
_ula.~!vle u tim . kulture bez' jMsmenosti trpe takvu preovladujuu
tiraniju uha n ad okom da je bilo kakvo uravnoteeno meudejstvo ula nepoznato na vrhuncu auditivnosti, ba kao to
uravnoteeno meudejstvo ula postaje krajnje teko poto je
tam pa dovela vizuelni sainilac zapadnog iskustva na vrhunac I
intenziteta.
Ovo Kratilovo stanovite bilo je temelj najveeg dela izuavanja jezika do renesanse. Ukorenjeno je u staroj usmenoj
magiji one vrste trenutanog boanstva koja je i danas, iz
raznih razloga, omiljena. D a je ova u najveoj meri strana pukoj
* Nae izdanje: Nolit, Beograd 1965.
44
45
Moderm fiziar se osea kao kod kue u istonjakoj teoriji

polja.
stupna naem vizuelnom vidu svesti. M oemo stei neku predstavu

0 stavu jednog pripadnika tradicijom usmeravanog drutva prema
tehnolokim unapreenjim a iz prie koju kazuje Verner Hajzenberg u svome delu Fiziareva koncepcija prirode. M oderan fiziar, sa svojom navikom opaanja polja i tananim odvajanjem
od naih konvencionalnih navika iz njutnovskog prostora, lako
nalazi sebi blisku vrstu m udrosti u svetu koji prethodi pismenosti.
Hajzenberg razm atra nauku kao deo uzajamnog dejstva
oveka i Prirode (str. 20):
K aroders nalazi da se Rizmenova klasifikacija ljudi usmerenih tradicijom skoro sasvim poklapa sa onim podrujim a
koja zauzimaju drutva bez pismenostima ili u kojima veliku
veinu stanovnitva nije dotakla pismenost (str. 315). Treha
shvatiti da doticaj pismenosti nije nagla pojava niti je bilo kad
ili ma gde totalna pojava. To treba da postane veoma jasno kako
prolazimo kroz esnaesto stolee i ona kasnija. No danas kad
elektricitet stvara uslove najvee uzajamne zavisnosti u globalnim razmerama, mi opet brzo zalazimo u auditivni svet jednovremenih zbivanja i ukupne svesti. M eutim, navike pismenosti
se zadravaju u naem govoru, senzibilitetu i u rasporedu prostora i vremena naeg svakodnevnog ivota. Ukoliko ne dode
do neke katastrofe, pismenost i vizuelna usmerenost m ogu se
dugo suprotstavljati elektricitetu i svesti jedinstvenog polja. A
isto vai i obm uto. M ada veoma napredni na podruju pismene
i analitike tehnologije, Nemci i Japanci su zadrali jezgro auditivnog plemenskog jedinstva i totalnu kolektivnost. Pojava radija,
i elektrike uopte, bila je ne samo za njih, ve i za sve plemenske
kulture, u najveoj meri intenzivno iskustvo. Odavno pismene
kulture prirodno imaju veu otpom ost prema auditivnoj dinamici savremene kulture totalnog elektrinog polja.
Govorei o tradiciiom usmerenim ljudima, Rizmen veli
(str. 26):
Poto je tip drutvenog poretka koji smo razmatrali srazmerno nepromenljiv, postoji sklonost da saobraenost pojedinca u veoma velikoj meri diktiraju
odnosi snaga razliitih starosnih i polnih grupa, klanova, kasta, profesija i tako
dalje odnosi koji su se odrali vekovima i koje su novi narataji malo menjali,
ukoliko su to uopte inili. Kultura do sitnica kontrolie ponaanje . . . a briljiva i kruta etiketa upravlja sutinski uticajnom sferom rodbinskih odnosa . ..
Malo se energije usmerava ka nalaenju novih reenja iskonskih problema . ..
Rizmen istie da za zadovoljavanje ak i krutih zahteva sloenog religijskog rituala i etikete individualnost karaktera ne
m ora biti visoko razvijena. On govori kao veoma naitan ovek,
za koga razvoj znai posedovanje privatnog stanovita. Visoka
razvijenost kako bi mogla izgledati uroeniku, ne bi bila do-
S tim u vezi^ esto se govorilo da su dalekosene promene u naoi sredini

1 nainu ivota koje je iza^Crpvp~ttoEa~tehnilcc takode opasno izmenile na
Hain niiSliuiiju i da lirpod vaju Tffa koje su potresale nae vreme, a koje,
na primer, tako3e izraava umetnost. Istina, ova zamerka je mnogo
starija od feodem e tehnologije i nauke, poto upotreba orua ide sve od najranijih ovekovih poetaka. Tako je dve i po hiljade godina kineski mudrac
uang Ce govorio o opasnosti maine kad je rekao:
Putujui krajevima na sever od reke Han, Cu-Gung ugleda jednog starca
koji je radio u svome povrtnjaku. Starac bejae iskopao kanal za navodnjavanje.
Silazio je u bunar, u rukama iznosio vedro vode i sipao ga u kanal. Dok su njegovi napori bili ogromni, rezultati su izgledali veoma mravi.
Cu-Gung ree: Postoji nain da navodni sto kanala u jednom danu i
tako s malo truda postigne mnogo. Zar ne bi voleo da uje to o njemu? Batovan se na to ispravi, pogleda ga i ree: A ta bi mu to bilo?
Cu-Gung odgovori: Uzme se drvena poluga, oteana na jednom kraju
a laka na drugom. Tako moe da vadi vodu da samo lije. To se zove eram.
Na starevom licu se ukaza ljutnja i on ree: uo sam svog uitelja kad
je jednog dana kazao da onaj koji se koristi mainom, sve svoje poslove obavlja
kao maina. Onome ko svoj posao obavlja kao maina i srce postaje poput maine,
a onaj koji u grudima nosi srce maine gubi svoju jednostavnost. Onaj koji izgubi jednostavnost, ne moe da se snae u tenjama svoje due.
Nesnalaenje u tenjama due se ne slae s potenjem. Ne radi se o tom e/
da ja ne znam za takve stvari; mene je sramota da ih upotrebljavam.
7
Ova drevna pria oito sadri puno m udrosti, jer je nesnalaenie u tenjama due m oda jedan od najprikladnijih
opisa ovekovog poloaja u dananjoj krizi; tehnologija, maina,
rairile su se svetom u meri koju na kineski m udrac nije mogao
ni pretpostaviti.
Ona vrsta jednostavnosti koju je imao pred oima m udrac
sloeniji je i tananiji proizvod od ieg to postoji u dm tvu sa
specijalizovanom tehnologijom i ulnim ivotom. No m oda je
46
sutina ove anegdote u tome to se dopala Hajzenbergu. N jutna

ne bi zanimala. Meutim. m oderna fizika ne samo to naputa
specijalizovani vizuelni prostor D ekarta i N iutna. ve ponovo
ulazi )i i a nani auditivni prostor sveta bez pismenosti A u najprimitivnijem drutvu, kao i u nae doba, takav auditivni prostor
je totalno polje istovremenih odnosa u kojem promena poseduje isto onoliko malo smisla i privlanosti koliko ih je imala
za duh ekspira ili srce Servantesa. Ostavljajui sve vrednosti
po strani, mi danas m oram o shvatiti da naa elektrina tehnologija ima takve posledice po nae najobinije percepcije i navike
delanja da se u nam a brzo nanovo vaspostavljaju m entalni procesi najprimitivnijih ljudi. Do tih posledica ne dolazi u naim
mislima ili miljenjima, gde smo obueni da budemo kritini,
ve u naem najsvakodnevnijem ulnom ivotu, koji stvara vrtloge i matrice miljenja i delanja. Ova knjiga e pokuati da objasni zato kultura tampe daje oveku jedan misaoni jezik koji
ga ostavlja potpuno nespremnim da se suoi sa jezikom njegove
vlastite elektromagnetske tehnologije. Strategiju kojoj u ovakvom
razdoblju m ora pribei svaka kultura, naznaio je Vilhehn fon
H u m b o lt:
'
rtajveoj meri ovek ivi sa svojim predmetima a zapravo, poto nje6va oseanja i postupci zavise od njegovih opaanja, moglo bi se rei i/iskljuivo onakvim kakvim mu ih prikazuje jezik. Istim procesom kojim i^Vlastitog
bia ispreda jezik, on se u nj uplie; a svaki jezik povlai magini kjHg oko ljudi
kojima pripada, krug iz kojeg nema izlaza sem onog kojim sejaktSrauje u drugi
__ _____________________ -
Jcrug.5
Ovakva svest je u nae vreme porodila tehniku uzdravanja

od suda kojom moemo prevazii ogranienja naih vlastitih
pretpostavki kritikom tih pretpostavki. Sad moemo da ivimo, ne samo amfibijski u podeljenim i razlikovanim svetovima,
ve pluralistiki istovremeno u mnogim svetovima i kulturam a.
Nismo vezani za jednu kulturu za jedan jedini razmer ljudskih
ula nita vie no za jednu knjigu, jedan jezik ili jednu tehnologiju. Sa stanovita kulture, naa dananja potreba je istovetna
sa potrebom naunika koji se trudi da postane svestan pristrasnosti instrum enata istraivanja kako bi ispravio tu pristrasnost.
5 Naveo Kasirer u Jeziku i mitu, str. 9.
Deljenje ljudskog potencijala na pojedine kulture uskoro e biti

besmisleno, kao to je to ve specijalizacija za jedan predmet ili
disciplinu. Njje verovatno da je nae vreme vie zahvaeno
opsesijama no bilo koje drugo, meufim ono je postalo svesnije
uslova i injenice opsesije no ma_.k.oje .drugo. M eutim, naa
oplnjenost svim fazama nesvesnog, linog i kolektivnog, kao
i svim vidovima primitivne svesti, poela je u osam naestom veku,
s prvim silovitim izlivom odvratnosti prema kulturi tampe i
mehanike industrije. Ono to zapoelo kao roman tiarska
reakcija u smery organske ceicmtoSti moda jeste ili nije ubrzalo
otkrie elektromagnetskih talasa. Ali je izvesno da su otkria
na podruju elektromagngti^ma vaspostavila simultano polje
u svim ljudskim delatnostim a, ,tako da sad ljudska porodica
|iv i u uslovima jednog elobalnog sela. Mi ivimo u jednom
jedinom ogranienom prostoru kojim odzvanjaju plemenski bubnjevi. Tako da je zaokupljenost primitivnim danas isto toliko
banalna koliko zaokupljenost devetnaestog veka napretkom
i isto toliko irelevantna za nae probleme.
/ Nova elektronska meuzavisnpst nanovo sazdaje svet u liku

4jlobalnog s e la .^
' '
' *
"
Bilo bi odista iznenaujue kad Rizmenov opis tradicijom
usmerenih ljudi ne bi odgovarao K arodersovom znanju o afrikim plemenskim drutvima. Bilo bi podjednako zapanjujue kad
obian italac dela o dom orodakim drutvim a ne bi bio kadar
da uzdrhti od dubokog oseaja afmiteta za ta drutva, poto
naa nova elektrina kultura ponovo daje naem ivotu plemensku onovu. U Tom pitaniu raspolaemo lirskim svedoanstvom
jednog veoma rom antinog biologa, Pjera Tejar de ardena
(Pierre Teilhard de Chardin), u njegovom delu Fenomen ovek
(str. 240):
Sada, u meri u kojoj su se pod dejstvom tog pritiska i blagodarei njihovoj psihikoj propustljivosti ljudski elementi vie proimali. duhovi ljudi
(kakva tajnovita podudarnost) bili su uzajamno podstaknuti blizinom. I kao da
su se proirili, oni su; malo pomalo, irili radijus svog uticaja na ovoj Zemlji,
koja se u istoj meri neprestano smanjivala. ta, zapravo, vidimo da se zbiva u
48
savremenom paroksizmu? To je mnogo puta ponavljano. Zahvaljujui jueranjem izumu eleznice, automobila i aviona, fiziki uticaj svakog oveka, ranije
ogranien na nekoliko kilometara, sada se proirio na krug od stotina ili i vie
milja. Jo bolje: zahvaljujui basnoslovno biolokom dogaaju koji predstavlja
izum elektromagnetskih talasa, svaki pojedinac je (aktivno i pasivno) istovremeno
prisutan preko prostranstava kopna i mora u svakom kutku Zemlje.
Za ljude pismene i kritike orijentacije de ardenova kriava

estina uznemirujua je koliko i njegovo nekritino oduevljavanje kosmikom opnom koju je oko zemljine lopte razapelo
elektrino proirenie naih razliitih-iila. Ova ekstemalizacija
naiF- ula stvara ono to de arden naziva noosferom ili
tehnolokim mozgom sveta. JJm esto da ide ka tome da postane
ogrom na aleksandrijska biblioteka, svet je potao raunar, elektronski m oak^ba kao u nekom detinjastom naunofantastiâom rom am ir I dok naa ula izlaze iz nas, Veliki brat ulazi u
nas. Te emo, ukoTTko nimo svesni ove dinam , nam ah prei
I u Kzu~paniSmh~uas| koja sasvim odgovara malom svetu plemenskih bubnjeva, potpune meuzavisnosti i isprepletane koegzistencije. Lako je uoiti znake takve panike kod aka Barzuna
(Jacques Barzun), koji se u svojoj Kui intelekta (The House o f
the Intellect) iskazuje kao neustraivi i ostrvljeni ludit. Oseajui
da sve to mu je drago proistie iz delovanja azbuke na nae
duhove i kroz njih, on predlae ukidanje vaskolike moderne
umetnosti, nauke i filantropije. Kad se ovaj trio iskoreni, sm atra
on, moi emo da zatvorim o poklopac Pandorine kutije. Barzun
bar lokalizuje svoj problem, m ada nema pojma o vrsti dejstva
ovih formi. Uas je norm alno stanje svakog usmenog drutva,
jer u njemu sve utie na svet u svakom trenutku.
Vraajui se ranijoj temi konformizma, Karoders nastavlja
----(str. 16):
<isaol i(ponaaniei sefn3 sagledavaju( kao posebnost(/ oboje
sagledavaju
r j i h evioralno) Na kraju krajeva, bacanje uroka je najstrasniji tip ponaanja za
koji se u mnogim od ovih drutava zna, uspavani ili probueni strah od uroka
stalno poiva u duhu svih njihovih pripadnika.
U naem dugom upinjanju da za zapadni svet ponovo zadobijemo jedinstvo senzibiliteta, misli i oseanja, mi nismo bili
nita vie pripremljeni da prihvatim o plemenske posledice takvog
jedinstva no to smo bili pripremljeni za rasparavanje ljudske
psihe pod dejstvom kulture tampe.
49
Pismenost utie m fiziologiju kao i na duevm ivot Afrikanca.

Karoders zakljuuje svoje razm atranje efekata fonetskog
pisma na Afrikance jednim odlom kom (str. 317 18) iz lanka
objavljenog u kenijskom dnevnom listu East African Standard.
Autor, lekar-m isionar, dao je svome lanku naslov Kako je
civilizacija uticala na Afrikance.
Svrha je ovog napisa da pokae kako je, nakon veoma ogranienog obrazovanja, dolo do izvanredno brze i dalekosene promene kod afrikih deaka i
devojica, tako da su se u jednoj generaciji ljudska svojstva i reakcije izmenili
u meri za koju bi se oekivalo da iziskuje vekove.
Sjajna svojstva Afrikanaca nedirnutih radom misija ili vaspitanjem skoro
na svakoga ostavljaju snaan utisak. Afrikanci iz ovog okruga su dobri radnici,
vedri, ne tue se, na njih ne utiu monotonija ili neudobnosti, poteni su i obino
izvanredno istinoljubivi. Ali nije neuobiajeno uti nepovoljna poreenja tih
Afrikanaca i onih iji su roditelji hriSani ili koji su u ranom uzrastu poli u kolu.
Meutim, jedan pisac koji je posetio kole na Madagaskaru veli da su ta civilizacijom netaknuta deca prirodno letargina. Ona suvie dugo sede mirno; poriv
igre kao da je uspavan. Neosetljiva su na monotoniju a njihova mentalna letargija omoguuje im da izvode za decu basnoslovne podvige izdrljivosti. Ta deca
se prirodno razvijaju u neobrazovane Afrikance, nesposobne da vre bilo kakvu
kvalifikovanu dunost. U najboljem sluaju, mogu se obuiti da obavljaju posao
koji ne zahteva razmiljanje. To je cena koja se plaa za dobra svojstva.
Afrikanac e ostati u venom ropstvu, makar to bilo robovanje neznanju,
ukoliko nema spremnosti da se njegova dobra svojstva rizikuju u promenama koje
donosi obrazovanje i ako nema elje da se prie ponovnom graenju njegovog
karaktera, no sa sasvim drukijim mentalitetom. Taj drukiji mentalitet se moe
ispoljiti u izbegavanju posla, nesporazumima oko ishrane ili eljom da ivi sa
svojom enom ma koliko to bilo teko za poslodavca. Razlozd su jasni: ak i
oskudno obrazovanje ogromno uveava Afrikanevu sveukupnu mo interesovanja, oseanja zadovoljstva i bola.
U obrazovanom Afrikancu (ovaj pojam se upotrebljava za oznaavanje
ak i onog srazmerno niskog stepena koji postie proseni afriki uenik) nova
raznolikost ivota probudila je interesovanje i monotonija mu je postala muka
kao to je to normalnom Evropljaninu. Potrebna mu je vea snaga volje da bi
ostao veran nezanimljivom poslu, a odsustvo interesovanja donosi sobom zamor.
A utor se potom pozabavio promenjenim stavovima prema

ukusu, polnosti i bolu koji su nastali pismenou:
Takoe smatram da je nervni sistem civilizacijom netaknutog Afrikanca
toliko letargian da mu je potrebno vrlo malo sna. Mnogi nai radnici prelaze
milje do svog radnog mesta, dobro rade ceo dan, a zatim se vraaju kuama i
provode najvei deo noi uvajui svoje bate od pustoenja divljih svinja. Oni
nedeljama spavaju svega dva ili tri sata.
4
G utenbergova galaksija *
50
Vaan moralni zakljuak iz svega ovoga jeste: vie se nikada nee videti
Afrikanci stare generacije sa kojima smo skoro svi raili. Nova generacija je
sasvim drukija, kadra da se uspenje na vee visine i surva u vee dubine. Ona
zasluuje mnogo sauesnije poznavanje njezinih tekoa i daleko veih iskuenja.
Ovo treba utuviti u afrike roditelje pre no to bude prekasno, tako da shvate
da imaju posla sa osetljivijim delovima mehanizma no to su sami bili.
Karoders naglaava injenicu da ^ye_Os!edice _pmiz.Yodi

jnajosnovnija pismenost, izvesno poznavanje pisanih^
u itanûllpisanju L raunanj^.
~ N apokon (str. 318), K aroders se na trenutak okrê KinL
nA> jg 11 jii oomefflîdai izmiliena tampa. a ip lrie,
ini se, imala malo uticaja na oslobaanje misli. On se poziva
na svedoanstvo Keneta Skota Latureta, koji pie u svome delu '
Kinezi: njihova istorija i kultura (Kenneth Scott La Tourette:
The Chinese, Their History and Culture):
Hipotetini posetilac sa Marsa lako bi mogao oekivati da se Industrijska
revolucija i moderni nauni pristup najpre pojave u Kini umesto na Zapadu.
Kinezi su tako trudoljubivi i pokazali su toliku ingenioznost u izumima, a iskustvenim procesima su toliko isprednjaili Zapadu u dolaenju do tolikih korisnih zemljoradnikih i medicinskih znanja da su se pre oni no narodi Zapada
mogli smatrati preteama i predvodnicima u onome to se naziva naunim pristupom shvatanju ovekove prirodne sredine i ovladavanju njome. Maltene se
zapanjujemo to ljudi koji su bili pioniri u pronalaenju hartije, tampe, baruta
i kompasa da pomenemo samo neke od njihovih najpoznatijih novina nisu
imali i prvenstvo n stvaraniu pam og tkakog razboja, parne maine i drugih
revolucioparttnTmainaJ>samnaestog i devetnaestog veka (str. 310).
( /
Kinea f s v rh a tampe nije bilo stvaranje jednoobraznih

poriovljivih proizvoda za trite i sistem cena. tampanje je bilo
alternativa za njihove molitvene tokove i vizuelno sredstvo
um noavanja bajalakih ini, umnogome nalik reklami u nae
vreme.
M eutim iz stava Kineza prema tam pi moemo o ovoj
mnogo nauiti. Jer najoiglednija odlika tam pe jeste ponavlia_ nje, ba kao to je oigledni uinak ponavljanja hipnoza ili opsesija-sSem toga, tam panje ideograma se potpuno razlikujeôd
tlpografije zasnovane na fonetskoj azbuci. Jer ideogram je, ak
i vie od hijeroglifa, sloeni Gestalt, koji istovremeno angauje
sva ula. Ideogram ne omoguuje podelu i specijalizaciju ula,
nita od onog podvanjanja prizora. zvuka i znaenja koji su
klju fonetske azbuke. Tako da mnogobrojne specijalizacije i
51
podele funkcija, koje industrija i primenjeno znanje podrazumevaju, naprosto nisu bile dostupne Kinezima. Izgleda da oni danas I
idu ka fonetskoj azbuci. To obeava da e iikvidirati in toto /
svoju sadanju i tradicionalnu kulturu. Potom e nastaviti stazama shizofrenije i mnogostrukih dihotomija u smeru fizike 1
moi i agresivne organizacije, po modelu centar-periferija ili/
rim skom obrascu.
Sasvim irelevantan temelj, koji K aroders daje kako bi objasnio raniju ravnodunost Kineza prema industrijalizmu, jeste
da kinesko pismo ili tampa iziskuje veliku erudiciju da
bi bilo shvaeno. Isto, u razliitoj meri, vai za sve neazbune
oblike pisanja. Ovde, kao i kasnije, bie od pom oi Laturetova
opaska o ovom pitanju:
Vei deo obimne knjievnosti na kineskom napisan je u klasinom stilu. ..
Kineski klasini jezik postavlja niz tekoa. Veoma je artificijelan. esto obiluje
aluzijama i citatima, te italac, da bi ocenio, pa ak i razumeo veliki deo te knjievnosti, mora da donese ogromnu zalihu znanja o postojeoj literaturi. .. Samo
prolazei kroz basnoslovnu koliinu knjievnih dela, a naroito uei napamet
ogromnu koliinu tih dela, uenjak stie neku vrstu estog ula koje ga osposobljava da pogodi koje je od nekoliko moguih tumaenja ono ispravno. Stoga
ak i itanje klasinog jezika iziskuje duge pripreme. Pisanje je jo tei zadatak.
Malobrojni su Zapadnjaci postigli prihvatljiv stil, a mnogi moderan Kinez, konani proizvod dananjeg kolskog programa, daleko je od toga da mu bude
vian.
Karodersova zakljuna opaska glasi da genetiko izuavanje

ljudskih skupina ne daje nikakvu izvesnost i veoma malo podataka
u poreenju sa pristupim a koji se bave kulturom i sredinom u
kojoj ljudi ive. M oja je sugestija da kultum a ekologija ima
srazm erno vrst temelj u ljudskom ulnom aparatu i da svako
proirivanje ulnog aparata tehnolokim proirenjem imq s?gvim
1 uotjiv uinak, koji se iskazuie uspostavliaiiiem novih razmera

svim, ulima. PQto su jezici ona vrsta tehnologije koju
sainjava proirivanje lli izra2avanje (lipoljavanje) u spoIjalnjem svetu svih naih ula istovremeno, su neposredno
p o d lo n rutlc ^ u lli upadlf ma kojeg mehaniki produenog cula.
To jest, pisanje neposredno utie na govor, _i to ne samo na njegove oblike i sintaksu ve i na njegov izgovor i vidove drutvene
upotrebe.6
6 H. . Mekluan: Dejstvo tampane knjige na jezik tokom esnaestog
veka u Explorations in Communications, str. 125 35.
52
Zato drutva koja ne znaju za pismenost ne mogu da gledaju

/ filmove iU fotografije bez dugotrajnog prethodnog obuavanja.
Poto nam je sad cilj da razjasnimo da ie fonetsko pismo
odista uzrok uspostavijanja novih vidova percepcije, obratim o se
radu7 profesora Dona Vilsona i Afrikog instituta londonskog
univerziteta. Pismenim drutvfma nije lako da shvate zato drutva bez pismenosti ne mogu da vide stvari trodim enzionalno
' IttTTpersj^ktivi. Mi pretpostavljamo da je to norm alno gledanje
i da za gledanje fotografija ili filmova nije potrebna nikakva
obnka Vilsonova iskustva SU p rn i^ la iz pokuaja-konenja
filmg hi
jirortfinifii nauili da itaju:
Sledea estica dokazne gradnje bila je veoma, veoma zanimljiva. Taj ovek sanitarni inspektor napravio je fflm veoma sporog_ritma, veoma spore
tehnike, o tome ta se trai od obinog cKmaiHtva u primitivnom afrikom selu
da bi se oslobodilo voda-stajaica isuivanje bara, skupljanje i uklaftjanje
praznih limenki i tako dalje. Prikazafi smo taj fllm grupi gledalaca i upitali ih
ta su videli, a oni rekoe da su videli pile, kokoku, a mi uopte nismo nali da
u filmu postojiTcokoka! Veoma smo briljivo prcgledali sliicu po sliicu, tragajui za tom kokokofflT H odista, jedna kokoka prola je krajikom slike za
otprilike sekundu. Neko je uplaio kokoku i ona je pobegla kroz desni donji
deo slike. To je bilo sve to su gledaoci videli. One druge stvari za koje se ovek
nadao e gledaoci preuzeti iz filma, ovi nisu uopte preuzeli, a preuzeli su neto
za ta nismo znali da postoji u filmu dok ga nismo potanko razgledali. Zato?
Razvili smo sve mogue teorije. Moda je uzrok bilo naglo kretanje pileta. Sve
ostalo bilo je dato sporo ljudi koji idu napred, lagano podiu limenku, demonstriraju i sve ostalo, a ptica je za gledaoce oito bila jedina estica stvamosti.
Druga teorija, koju smo manje-vie odbacili, bila je da kokoka za njih poseduje
religiozno znaenje.
Pitanje: Da li biste mogli da podrobnije opiete tu scenu filma?
Vilson: Da. U njoj sanitami radnik veoma sporo nailazi, primeti limenku
sa vodom, podie limenku i veoma paljivo prosipa vodu i utrljava je nogom u
zemlju da se komarci ne bi mogli razmnoavati i veoma paljivo stavlja limenku
u korpu na magarevim leima. To je trebalo da pokae kako se uklanjaju otpaci. To vam je kao onaj ovek u parku koji iljatim tapom kupi komade hartije
i stavlja ih u vreu. Sve ovo radeno je vrlo sporo da bi se pokazalo koliko je vano
skupljati takve stvari zbog komaraca koji se mnoe u stajaoj vodi. Sve limenke
su veoma briljivo uklanjane i zakopavane, kako ne bi vie bilo stajae vode.
Film je trajao oko pet minuta. Pile se pojavilo na sekundu, u ovakvom kontekstu.
Pitanje: Da li doslovno velite kako ste iz razgovora sa gledaocima doli
do uverenja da nisu videli nita osim pileta?
1 Filmska pismenost u Africi, Canadian Communications, tom I, br. 4,
leto 1961, str. 7 14.
53
Vilson: Mi smo ih naprosto pitali: ta ste videli u ovom filmu?

Pitanje: A ne ta ste mislili?
Vilson: Ne, ~5Erle~i>l2feft.
Pitanje: Koliko je bilo ljudi u gledalitu kojima ste postavili ovo pitanje?
Vilson: Tridesetak.
Pitanje: I niko vam nije dao odgovor koji ne bi glasio: Videli smo pile?
Vilson: Ne, to je bio prvi, brz odgovor Videli smo pile.
Pitanje: Videli su i oveka?
Vilson: Pa kad smo nastavili da ih ispitujemo, pokazalo se da su videli
oveka, ali ono to je stvamo zanimljivo jeste injenica da nisu sklopili celu priu,
i, u stvari, kasnije smo otkrili da nisu videli celu sliku -^jojii su u slici traili poJedinostL JCasnije su nam jedan umetmk i strunjak okulist otkrili da kultivisani
glecTalac, gledalac naviknut na film usredsreuje pogled malo iSpreTpljosnatol
tako da sagledava celu sliku. U tom smislu, ponovo,SUâ je jedna konVvencijajSjikujnorate sagledati kao celiniMf'ovi ljudi to^mTTadlil, paTo'
nisll btfi naîtiiuti slike. Kad lm s prikifZesIika, oni poinju da je ifazgleaaju,
umnogome poput snopa Televizijske kamere, i veoma brzo prelaze pogledom
preko nje. Oito, to je ono to ini oko nenaviknuto na slike ono prelazi preko
njih a oni nisu uspeli da razgledaju jednu sliku pre no to bi se promenila,
uprkos sporoj tehnici primenjenoj u tom filmu.
Kljune injenice se nalaze pri kraju ovog odlom ka. Pismenost daje ljudima sposobnost da usredsrede pogled malo ispred
"SlKe, lako da jenmT- pogledom 'moemo agledatf celu sliku
N epismenTljudi nemaju takvu steenu n a v ilcu in e giedaju predF
mete na na nain. Tacrnje, oni ragTe'dajiTprecIrnete i slike kao
to mi prelazimo po tampanoj strani, deo i?y_dgot Te tako nettiaju odvojenu taku gledanja. Oni se u pffipunosti siediniuiu
^ a p r e A m e t o ^ E mpatiiski ulaze u nj. Oko se ne koristi,.. 1__ _
vec skorol|taktilno\ Tim ljudima nisu poznati îrflidovki
p ro sto rA k o ji zavise od velike mere odvojenostf gledanja o"
dodira i/v u k a .
Jfuge tekoe koje su ovi uroenici imali sa filmom pomi
e nam da saeledamo koliko ie pin<?gn -
ugradeno ak i u neverbalne ohlike $ ie film:
Ono to hou da kaem jeste da mislim kako moramo biti veoma oprezni
kad su u pitanju slike; one se mogu tumaiti u svetlu ovekovog iskustva. Potom
smo pomislili da, ukoliko elimo da se koristimo tim filmovima, moramo imati
izvestan proces vaspitanja i da moramo izvriti neka istraivanja. U tom procesu
istraivanja ustanovili smo i neke fascinantne stvari. Utvrdili smo da je film,
kakav se proizvodi na Zapadu, u vrlo velikoj meri konv&nionalizovan sklop
^ jmbola, mada i/gleda vrio -reatam. UstaffOvffl Sfflo,' rta**plHliei, UU ako~afHkoj
pubhci priate pnu o dvojici ljudi i ako jedan. poto obavi svoj posao, izae
o
I
54
i7 j;ad ra. publika eli da zna ta se s njim dogodilo; ona ne prihvata da je s njim
gotovo i da vie nema znaaja ra . 1 su eleli a znaju ta se dogodilo
tom oveku te smo morali da scenarije piemo na taj nain, ukljuujui puno materijala koji nama nije bio potreban. Morali smo da pratimo oveka niz ulicu dok
prirodno ne bi zaao iza ugla on ne sme naprosto da izae iz kadra ve mora
da ode niz ulicu dok prirodne ne zamakne iza ugla. Bilo je sasvim shvatljivo da moe
da iezne iza ugla. Radnja ie morala da sledi grirodan tok zbivanja.
Pokreti kamere JnttTtTveoma zbunjujui, jer gledaoci nisu shvatili ta se
dogaa- OnTiTmislili da se predmeti i pojedinosti u okviru slike bukvalno kreu.
Shvatate, ta konvencija nije bila prihvaena. Kao ni ideja o tome da osoba nepomino sedi dok se kamera pribliava do krupnog plana; to je bilo rieto udno,
slika koja u vaem prisustvu postaje sve vea. Vi znate uobiajeni nain zapoinjanja filma: prikaete grad, potom suzite polje kamere na jednu ulicu, pa na
jednu kuu, uete kamerom kroz prozor itd. Ovo se bukvalno tumailo kao da
stvarno idete napred i inite sve te stvari dok konano ne uete kroz prozor.
Sve ovo je znailo da ukoliko elimo da se koristimo filmom kao stvamo
delotvomim sredstvom, moramo zapoeti proces obuavanja korisnim konvencijama i praviti filmove kojTce"Ijude nauiti na jednu konvenciju, jednu ideju,
recimo da coveF iz kadra. Morali smo pokazati da postoji ugao ulice i da
ovek zamie za ulini ugao pa da ga u sledeem kadru prikaemo kako odlazi
dalje i da onda zavrimo scenu.
Afriki gledaoci ne ntojgu da prihvate nau pasivnu potroSakm

uiogu u prisustvu filma.
Osnovna odlika bilo koje pismene publike jeste njeno duboko prihvatanje pasivne potrosacTce uToje u pTIsustvu kniige ili
." MSdutim, atnka p u b lika nije bila obuena da privatno
- f nemo ~ p r a f jedan narativni postupak.
je vana stvar. Afrika publika ne sedi_ nnia.. ne.-uestvujui. Gkdaopi
vole da uejstv11'11osoba ko|a pnkazuie GlmpveJ- DrontaaJh oUiainjenjima
mora biti elastina, podsticajna i mora umeti da izazove reakcije. Ako se poiavi
situacija u kojoj junak peva pesmu, onda se pewt -- publi ka ae-poziva dase pndrui. Dok se fiim stvara, mora se misliti na to uee publike i moraju se
obezbediti mogunosti za nj. Komentatori koji su prikazivali filmove morali su
do u najmanju potankost biti obueni u to ta film znai i kako ga treba tumaili razliitim vrstama publike. To su bili Afrikanci, nastavnici po pozivu, obueni za taj posao.
M eutim, uroenik iz Gane. ak i kad j-obuen da p ra ti

film, ne moze da prihvati film o Nigerijcima. On ne me da
uopti svoje iskustvo iz raznih filmova, tolika je dubina uivTjavanja u pojedino iskustvo. Ovo empatijsko uivljavanie, prirock
no za usmeno drutvo i audio-taktilnog oveka, rasprskava fonet-
55
ska azbuka, koja izdvaja vizuelni sainilac iz ulnog kompleksa. To

'do jo jedne Vilsonove opaske. On je objasmo pnmenljivost aplinove tehnike pri pravljenju filmova za uroctemcku
publiku. aplinova pria je u gestovima, a gestovi su sloeni i
tani. Vilson je zapazio nesposobnost Afrikanaca da prate sloene narative, ali i njihovu tananost prilikom dramatizovanja.
'vO d i
Jedna stvar koje u to vreme nismo svesni, a o kojoj smo morali mnogo vie
da znamo, jeste injenica da ti afriki gledaoci veoma dobro igraju uloge. Deo
vaspitanja deteta u drutvu pretpismenosti jeste igranje uloga; dete mora nauiti
da igra u odreenim situacijama ulogu starijih. Jedna stvar koju sreom jesmo
otkrili bila je da se criani film vrlo dobro prima. Ovo nas je zbunjivalo dok nismo
utvrdili da je lutkarsko pozorite vrlo esta razbibriga.
Meutim, u ovome irna i vie no to Vilson pretpostavlja.

jp hila Hr.Qtnpna televiziia. on bi se zapanjio o tkrivi koliko
je Afrikanci spremnije prihvataju no film. Jer kad je u pitanju
Tifm, gledalac kam era, a nepismen ovek ife um e da se k o m ti
svojim oima poput kamere. N o kad je u pitanju televizija^
gledalac je~ekra'n 'TJ toT televllja'je' cTvoimenzionaTnti skulpt1irna~pcr svpfm rta^tilnim obrisima. Televizija piie narativni me. dij, i vema audio-taktilna no vizuelna. Zato je empatina
i zato je najpogodniii oblik televiziiske slike crtani film. Jer
crtani film privlai uroenike kao to pnvlai nau decu. poto
je to svet u kojem je vizuelni sainilac tako mali d ag led a lac
valia da uloi trnd kan pri reflvanjn nkrtenih rpni~S~~
Jo vanije, kad se radi o skakutavoj liniji crtanog filma,

kao i kad je re o peinskom slikarstvu, mi teimo da se obremo
na podruju meudelovanja ula, koje je stoga izrazito haptino
ili taktilno. To znai, um etnost crtaa i um etnost celator-a u
podjednakoj meri su jedna izrazito taktilna i opipljiva umetnost.
A po modernim merilima, ak je i euklidovska geometrija veoma
taktilna.
To je predmet koji razm atra Vilijem Ajvins, mlai (William
Ivins, Jr) u svome delu Umetnost i geometrija: Istraivanje intuicija prostora (A rt artd Geometry: A Study in Space Intuitions).
On objanjava u rei nepretoene pretpostavke o svesti o prostoru u G rka:
8 Za dodatne p o d a t K e o novoj prostomoj orijentaciji pri gledanju televizije
vidi H. M. Mekluan: U petoulnom senzorijumu. Canadian Architect, jun
1961, tom 6, broj 6, str. 49 54.
56
G U T E N B E R O O V A G A L A K SIJA
Grci meu aksiomima i postavkama svoje geometrije nigde ne pominju

svoju osnovnu pretpostavku o podudamosti, a ova . . . ipak spada u najosnovnije stvari u grkoj geometriji i igra odluujuu ulogu u odnosu na njen oblik,
mo i ogranienja (str. X).
uslove kulture i percepcije koji uopte ine mogunim najpre

pisanje, a potom , moda, azbuku.9
Vilsonov opis godina perceptualne obuke neophodne da bi
se odrasli A frikanci osposobili da budu kadri da gledaju filmove_
ima taan analogon u tekoama koie odrasli Zapadnjaci imaju
~sa apstraktnom umetnou.^ G odine 1925. Bertrand Rasel je
napisao svoju Azbuku relativnosti (ABC o f Relativityj, istiui
na prvoj stranici da se
P odudam ost je bila nova i uzbudljiva vizuelna dimenzija,

nepoznata audio-taktilnim kulturam a. Kao to o tom pitanju
kae Ajvins: Za razliku od oka, pomoi liena ruka nije kadra
da odredi da li se tri ili vie predmeta nalaze u liniji (str. 7).
Veoma je oigledno zato je Platon mogao da nastoji da niko
lien poznavanja geometrije ne kroi u njegovu akademiju.
Slina pobuda navodi bekog muziara K arla Orfa da zabranjuje studiranje muzike u svojoj akademiji deci koja su ve nauila da itaju i piu. On sm atra da tako steena vizuelna usmerenost ini potpuno beznadenim pokuaje da se putem muzike
razviju njihove audio-taktilne moi. Ajvins dalje objanjava zato
imamo ilnziju da je nrostor neka vrsta samostalnog suda, dok
je, u stvari,Vprostor psvojstvo ili odnos stvari i ne postoji bez
njih (str. 8). Ipak, u poreenju sa potonjim vekovima, Grci
taktilno nastrojeni i . . . kad god su mogli da biraju izmeu taktilnog ili vizuelnog naina miljenja, oni su nagonski
odabirali taktilni (str'. 9 10). U iskustvu Zapada tako je ostalo
i dugo nakon Gutenberga. Razm atrajui istoriju grke geometrije,
Ajvins primeuje: . . . tokom razdoblja od est ili sedam vekova, oni su stalno iznova dolazili do same kapije m odem e geometrije, ali sputani svojim taktilno-miinim, metrikim idejama,
nikad nisu uspevali da tu kapiju otvore i prou u ogrom na otvorena prostranstva m odem e misli (str. 58).
Kad tehnologija proiri jedno nae ulo, dolazi do novog

prevoenja kulture onom brzinom kojom se nova tehnologija
interiorizuje.
M ada je glavna tema ove knjige Gutenbergova galaksija ili
konfrguracija zbivanja, koja se nalazi daleko ispred sveta azbuke
l prejpisivake kulture, neophodno je znati zato bez azbuke ne
bi bilo Gutenberga. Te, stoga, m oram o steci izvestan uvid u
mnoge nave ideje mogu izraziti nematematikim jezikom, ali zbog toga
nisu nita manje teke. Trai se promena nae imaginativne slike sveta . . . Istu
vrstu promene je iziskivao Kopemik kad je uio da Zemlja ne sto ji. . . Za nas
nema nikakve tekoe u ovoj ideji, jer smo je nauili pre no to su se nae mentatae havike ustalile. N a slian nain, Ajntajnove ideje e izgledati lake pokolenjima koja budu rasla' s njlma; ali za nas je neizbean izvestan napor imaginativne rekonstrukcije.
Jednostavnije je rei da e ako neka nova

proiri jedno ili vie naih ula, izvah nas, u drutveni svet u
t toj odredenoj kultun a o a do novih razm era meu svim naim ~
\ulima. 1 o se moe liporeriiti s nnim Sto se dogafl kari sg; naknj
lelodiji doda nova nota. A kad se u bilo kojoj kulturi gromene
razmeri ula, onda ono to je ranije izgledalo jasno moe ojednom biti neprozim o, a ono to je bilo m utno ili neprozirno_j
postae prozrano. Kao to je to, 1915, izrazio H ajnrih Velflin
(Heinrich W61fflin) u svojim revolucionam im Osnovnim pojmovima istorije umetnosti (str. 62), ono to se rauna jeste uinak,
a ne ulne injenice. Velflin je u radu krenuo od otkria vajara
Adolfa fon H ildebranta (Adolf von Hildebrand), iji je Problem
oblika u figurativnim umetnostima prvi put jasno objasnio nered
u uobiajenoj ovekovoj ulnoj percepciji i ulogu um etnosti u
razjanjavanju te zbrke. Hildebrant je pokazao da je taktilnost
neka vrsta sinestezije ili uzajam nog dejstva ula,J_ da je kao takva
sr 1naibogatiii~~umetni^kth HPkuliL JeFnedovolino defmisana
likovnost taktilnog oblika prisiljava posm atraa da preuzme ulo9 Ve 1403. godine Korejci su pomou probojaca i matrica pravili liveni
/metalni slog [Pronalazak tampe u Kinl i rasprostiranje na Zapad (The Invention
o f Printing in China and its Spread Westward od Kartera /. F. Carter/).] Karter
se nije bavio odnosom azbuke prema tampi, a verovatno nije imao pojma da
su Korejci navodno posedovali tonetsku azbuku.
58
59
gu aktivnog uesnika. K ad Afrikanci gledaju filmove kao da su

ovi nedovoljno definisani obli u kojima valja aktivno uestvovati, nas ta nepodudam ost zabavlja. Polaenje od posledice
umesto od uzroka, za koje smo ve videli da je uroeno Rusu,
bifcr nas nov postupak u kasnijim godinam a devetnaestog
veka i bie potpunije razm otreno kasnije u ovoj knjizi.
Jedno skoranje delo Georga fon Bekeija (Georg von Bekesy), Opiti sa sluhom, nudi tano obm ut odgovor na problem
prostora u odnosu na onaj koji su nam K aroders i Vilson upravo
dali. D ok oni pokuavaju da govore o percepciji nepismenih
ljudi sluei se pojmovima iskustva pismenih, profesor fon Bekei
je izabrao da zapone svoje razm atranje akustikog prostora
sluei se term inim a istog. K ao ovek koji se razume u auditivne
prostore, on je i te kako svestan koliko je teko govoriti o prostoru sluha, jer je akustino nuno jedan dubinski svet.10 Od
najveeg je znaaja injenica da je. pokuavajui da razjasni
prirodu sluha i akustinog prostora, profesor fon Bekei nam em o
izbegavao taku gledanja i perspektivu u prilog mozaikog polja.
I u tom cilju on pribegava dvodimenzionalnoj slici kao sredstvu
za otkrivanje odzvanjajue dubine akustinog prostora. Evo njegovih vlastitih rei (str. 4):
Mozaiki pristup nije samo mnogo laki pri izuavanju

takve simultane~pojave kakva je auditivno polje; to le d lrn
umestan pristup. Jer dvodimenzionalni m ozaik' ili slika. ohlik
je u kojem dolazi do priguivanja vizuelnog kao takvog, da bi
moglo postojati najvee moguno uzajamno dejstvo svih ula.
Tako je od Sezana strategija slikara bila da slikaju kao da
predmete drite, a ne prosto vidite.
Moguno je razlikovati dva oblika pristupa nekom problemu. Jedan, koji

se moe nazvati teorijskim pristupom, sastoji se u formulisanju problema u odnosu na ono to se vec zna, u dodavanju ili proirivanju na temelju usvojenih
naela, i potom se prelazi na eksperimentalno proveravanje tih hipoteza. Drugi
pristup, koji se moe nazvati mn7aikim. uzima svaki problem kao neto za sebe.
s malo veze sa poljem u kome poiva, te pokuava da otkrije odnose i naela
koji vae u okviru tog omeenog podruja.
Fon Bekei zatim nastavlja uvodei svoje dve slike:

Veoma bliska analogija ovim dvama pristupima moe se nai na polju
umetnosti. U razdoblju izmeu jedanaestog i sedamnaestog veka Arabljani i
Persijanti su postigli veliko majstorstvo umetnosti opisivanja . . . Kasnije, tokom
renesanse, razvijen je novi oblik prikazivanja kojim je nainjen pokuaj da se
slici daju jedinstvo i perspektiva i da se predstavi atmosfera . . .
Kad je na podruju nauke postignut veliki napredak i kad je postala poznata veina bitnih varijabla, s novim problemom se moe najlake izai na kraj
ako pokuamo da ga uklopimo u postojei okvir. Meutim, kad je okvir nesiguran a broj varijabla veliki, mozaiki pristup je mnogo laki.
10 Vidi Akustini prostor.
Teorija kulturne nemogua je bez poznavanja promenljivih razmera ula, koji su posledica razliitih eksternaUzacija
naih ula.
Veoma je vredno truda zadrati se na ovoj stvari, jer emo
Videti da o d j/n m fl flzhnlfe li 7apaHnr>m
p r ^ j i r.,p,r
stano kretanje ka podvaianjn ftila fnnlrHja operacija, emocio'1 i PGHtikih sta m a . a ta k n e i p n slo v a k-Hno r a s p a r f r -
^ jp pr. D iS em ovom miljenju, okonano anomijom

devetnaestog veka. Paradoks koji iznosi profesor fon Bekei
jeste: dvodimenzionalni mozaik je, u stvari, vie dimenzionalni
svet interstrukturalne rezonancije. A trodimenzionalni svet slikovnog prostora je zapravo apstraktna iluzija izgraena na intenzivnom odeljivanju ula vida od ostalih.
Ovde se ne radi o vrednostima ili pretpostavljanjim a jedne .
stvari drugoj. M eutim, za ma kakvo p^jmnnjp nufnn jr-rrm ti 1
zaStn nrimitivni r r t ^ ^ M im enzionalan, dok crte i slika |
pismpn^tr mvAQ
perspektivi. Bez tog zHania ne moemo I
shvatiti zato su ljudi uopte prestali da budu primitivni ili )
audio-taktflni u svojoj ulnoj usmerenosti. Niti bismo ikad mogli
shvatiti zato su ljudi od Sezana naovamo napustili vizuelni
u p r ilo g la u d io - t a K t iln ih vidova svesti i organizacije iskustva.
K ad se ta stvar razjasni, moi emo mnogo lake prii ulozi
azbuke i tampe u davaniu prevladavajue | uloge ulu vida) na
podruju jezika i um etnosti i celog opsega drutvenog i politikog ivota. Jer dok ljudi nisu unapredili vizuelni sainilac,.
ljudske zajednice su poznavale jedino plemensku strukturu. De-~~
tribalizacija'pojedinca je, bar u prolosti, zavisila od mtenzivnog
vizuelnog ivota, koji je podsticala pismenost, i to samo azbuna
60
pismenost. Jer azbuno pismo nije samo jedinstveno, ono je i

pozno. Pre njega su postojali mnogi oblici pisanja. Zapravo,
svaki narod koji prestane da ivi nomadski i bavi se ustaljenim
oblicima rada spreman je da izume pisanje. Njjgd^njskljuivo
nom adski narod nikad nije imao pismo, kao to n iie uspeo da
razvije arhitekturu ili ograeni prostor. Jer pismo je vizueina
ograda oko nevizuelnih prostora i ula. Uno slo'gar apstrak-"
cija vizuelnog iz uobiajenog medudejstva ula. I dok je govor
ispoljavanje svih naih ula istovremeno, pisanje apstrahuje od
govora.
Danas je lake shvatiti ovu specifinu tehnologiju pisanja.
Novi instituti koji ue navikama ubrzanog itanja rade na odvajan ju pokreta oka od unutarnje verbalizacije. Kasnije e se pokazati da je u antikom i srednjovekovnom svetu svako itanje
bilo itanje nagtesr~Sa~~pojavom tampe, oko ubrzano a glas
_le~utihnuo. M eutim smatralo se nepobitnim da se unutarnia'
verbalizacija ne moe odvojiti od horizontalnog praenja rei
na stranici. D anas znamo da se razdvajanje itanja i verbalizacije moe postii vertikalnim itanjem. Ovo, razume se, dovodi
azbunu tehnologiju odvajanja ula do vrhunca tupavosti, ali
pomae da se shvati kako nastaje ma koji vid pisanja.
U radu pod naslovom Istorija teorije informacija, proitanom Kraljevskom drutvu 1951. godine, Kolin eri (E. Colin
) sa londonskog Univerziteta, primetio je da je
rano pronalazatvo bilo grdno sputano nesposobnou odvajanja mehanike
strukture od ivotinjskog oblika. Izum toka je bio jedan istaknut rani pokuaj
takvog odvajanja. Veliki zamah na polju pronalazatva koji je otpoeo u esnaestom veku zasnivao se na postepenom odvajanju maine od ivotinjskog
oblika.
61
U svojim slavnim studijama kretnji ljudi i ivotinja, Edvard Mejbrid

(Edward Muybridge) je, sedamdesetih godina prolog veka, postavio niz od trideset kamera na razmacima od trideset santimetara, elektromagnetskim putem
okidajui otvore soiva im bi pokretni objekt proao mimo ploe . . . Svaka
slika je prikazivala objekt u izolovanoj fazi u kojoj ga je zaustavila svaka kamera
(str. 107).
To znai, objekt je preveden iz organskog i simultanog oblika u statini ili slikovni vid. Ako se sekvenca takvih statinih
ili slikovnih prostora okree dovoljnom brzinom, stvara se iluzija organske celine ili meudejstva prostora. Tako toak konano postaje sredstvo kojim se naa kultura udaljava od maine.
N o posredstvom elektriciteta primenjenog na toak, toak se
ponovo spaja sa ivotinjskim oblikom. Zapravo, sada, u elektroraketnom vremenu, toak je zastareo oblik. Ali, kao to emo
stalno nanovo pratiti, hipertrofija je znak zastarelosti. Upravo
zato to se toak u dvadesetom veku vraa organskom obliku,
lako nam je da shvatimo kako ga je primitivni ovek pronaao. Svaki stvor u pokretu jeste toak po tome to ponavljanje
pokreta nosi u sebi ciklino i cirkulam o naelo. Tako su melodije drutava sa pismenou ponovljivi ciklusi. M eutim, muzika
nepismenih ljudi ne poseduje ponavljajue ciklian i apstraktan
oblik kakav je melodija. Jednom reju, pronalazak je prevoenje
jedne vrste prostora u drugu.
Gidion posveuje prilino prostora radu francuskog fiziologa Etijena ila M oreja (Etienne Jules , 1830 1904), koji
je izumeo miograf, spravu za beleenje kretnje miia:
Morej se sasvim svesno nadovezuje na Dekarta, no umesto da grafiki
prikazuje preseke, on prevodi organsko kretanje u grafiki oblik (str. 19).
tampanje je bilo prvi oblik mehanizacije jednog drevnog

manuelnog zanata i lako je dovelo do dalje mehanizacije svih
zanata. M odem e faze ovog procesa su tema dela Zigfrida Gidiona Mehanizacija preuzima vlast (Siegfried Giedion: Mechanization Takes Command).
M eutim, Gidion se bavi podrobnim ocrtavanjem stupnjeva
preko kojih smo se, u prolom veku, koristili mehanizmom da
bismo se ponovo domogli organskog oblika:
Susret.izmeu azbunoft i elektroaskoe lica kulture, do kojeg

je dolo u dvadesetom veku, daje tampanoj rei odluujuu ulogu
u spreavanju povratka u unutarnju Afriku.
Pronalazak azftuke, kao i pronalazak toka, bio je prevoenje ili svoenje jednog sloenog, organskog meudejstva prostora na jedan jedini prostor. Fonetska azbuka ie svela istovremeno korienje svih ula -Tlsmerii govor na puki vizuelni
62
sistem znakova. Danas se takvo prevoenje moe obavljati u

u oba smera, kroz niz prostom ih formi koje nazivamo sredstvima
komunikacija. Ali svaki od tih prostora ima jedinstvena svojstva i na jedinstvene naine se sukobljava sa ostalim naim ulima
ili prostorim a.
Danas je, dakle, lako razumeti pronalazak azbuke, zato
to je, kako ukazuje Vajthed u svome delu Nauka i moderni
svet (A. N. W hitehead: Science and the M odem World) (str. 141),
veliko otkrie devetnaestog veka bilo otkrie metode otkrivanja:
Najvei izum evetnaestog stolea bio je izum metode izumljivanja. Nova
metoda je ula u ivot. Da bismo shvatili nau epohu, mi moemo zanemariti
sve pojedinosti promene, kao to su eleznica, telegraf, radio, predilice, sintetike
boje. Moramo se usredsrediti na samu metodu; to je stvama novina koja je razbila temelje stare civilizacije . . . Jedan od sainilaca nove metode jeste samo
otkrie kako prii premoavanju provalije izmeu naunih ideja i konanog
proizvoda. To je proces disciplinovanog napadanja jedne tekoe za drugom.
M etoda izumliivania. kao to je u svojoj Filosofiji kompozicije pokazao Edgar Po, jednostavno je u tome da se pone
reenjem problem a ili uinkom koji se eli postii. Zatim se
ovek, korak po korak, vraa unazad do take od koje m ora
krenuti da bi doao do reenja ili uinka. To je m otoda detektivske prie, simbolistike pesme i m odem e nauke. M eutim,
za shvatanje porekla i dejstva oblika kakvi su toak ili azbuka,
potreban je ovovekovni korak dalje do ove metode izumilatva.
A taj korak se ne sastoji u vraanju od proizvoda polaznoj taki,
ve u praeniu procesa odvojeno od proizvoda. Praenje obrisa
grocesa, kao u psihoanalizi, prua jedino sredstvo da se.izBegne
proizvod procesa, to znai neuroza ili psihoza.
J
Svrha ie ove kniige_da proui prvenstveno tam parsku fazu
' azbune kulture. M eutim, faza tampe se danas susrela j a t novim organskim i biolokim vidovima sveta elektronike. To
jest, sada na vrhuncu njenog razvoja mehanizma uzajamno se
proima sa elektrobiolokim, kao to je objasnio Tejar de arden.
I to preokretanje karaktera ini nae doba srodnim sa kulturam a bez pismenosti. Vie nam nije teko da shvatimo iskustvo
uroenika ili nepismenih, naprosto zato to smo ga elektronikom
vaspostavili u okviru nae vlastite kulture. (Ipak, postpismenost
je sasvim drukiji vid meuzavisnosti od predpismenosti.) Zato
63
moje zadravanje na ranijim fazama azbune tehnologije nije

irelevantno za razumevanje gutenbergovske ere.
Kolin eri ima da kae sledee o ranim oblicima pisanja:
Podrobna istorija govornog i pisanog jezika ne bi se odnosila na predmet
kojim se bavimo, ali pri svemu tom postoje izvesne znaajne stvari koje se mogu
uzeti kao polazna taka. Rani spisi sredozemnih civilizacija imali su vid slikovnog
ili logografskog pisma; jednostavne slike koriene su za predstavljanje predmeta, a asocijacijom, i ideja, radnji, imena i tako dalje. Takoe je, to je mnogo
vanije, razvijeno fonetsko pismo, u kojem su zvukovima dati simboli. Kako je
vreme prolazilo, slike su svoene na formalnije simbole, to je bilo uslovljeno
tekoama pri upotrebi dleta ili tranog iljka, dok se fonetsko pismo uprostilo
u niz od dva ili tri tuceta slova azbuke koja su podeljena na suglasnike i samoglasnike.
Egipatski hijeroglifi su vrhunski primer onoga to se u jezicima i ifriranju
naziva redundancijom; jedna od tekoa pri deifrovanju Rozeta ploe sastojala
se u tome to je u vieslonoj rei svaki slog mogao imati ne jedan, ve nekoliko
razliitih simbola koji su bili u optoj upotrebi. da bi se re u potpunosti razumela.
(Kad se doslovno prevede na engleski. dobija se utisak mucanja.) S druge strane,
semitski jezici pokazuju ranu svest o redundaciji. Drevno hebrejsko pismo nije
sadralo samoglasnike: ni moderni hebrejski ih nema. sem u knjigama za decu.
Mnoga druga drevna pisma nisu imala samoglasnike. Ruski crkvenoslovenski
jezik je otiao korak dalje u saimanju: u religioznim tekstovima rei u irokoj
upotrebi skraivane su na nekoliko siova. na nain slian naoj dananjoj upotrebi
znaka &, skraenica kao to je tb (funta) i sve veoj upotrebi inicijala, na pr. USA,
UNESCO, OK.
Nije izbegavanje redundancije klju za fonetsku azbuku i

njeno delovanje na pojedinca i drutvo. Redundancija je
sadrinski koncept, i sam naslee azbune tehnologije. To
znai, svako fonetsko pismo je vizuelna ifragovora. G ovor je
sadrina fonetsknp pisma Ali niie sadrina ma koie ruge
vrste pisma. P iktoerafska i ideografska vrsta pisma su Gestalt-i
m trenutni snimci razliitih situacija, linih ili drutvenih. U stvari,
moemo dobiti dobru predstavu o neazbunim oblicima pisanja
na osnovu savremenih matematikih formula, kao to je = ?,
ili klasinih grkih i rimskih retorikih figura. Takve jednaine ili figure nemaju sadrine, ve predstavljaju strukture, poput
individualne melodije, koje evociraju vlastiti svet. Retorike figure su stavovi duha hiperbola, ironija, litote, poreenja ili
paranom azija. Slikovno pismo ma koje vrste balet je takvih
stavova koji ushiuje nau sklonost sinesteziji i auditivno-taktilnom bogatstvu doivljaja, daleko vie no goli, azbuni oblik.
64
65
Bilo bi dobro kad bi danas decu nauili velikom broju kineskih

ideograma i egipatskih hijeroglifa kao sredstvu za pojaavanje
vog uivanja u naoj azbuci.
Kolinu eriju, dakle, izmie jedinstveno svojstvo nae azbuke, naime injenica da ona disocira ili apstrahuje ne samo sliku
i zvuk, ve odvaja vaskoliko znaenje od zvuka slova, sem utoliko ukoliko su besmislena slova povezana sa besmislenim zvukovima. Dokle god je ma kakvo drugo znaenje zaodenuto
slikom ili zvukom, razdvajanje ula vida od ostalih ostaje nepotpuno, kao to je to sa svim oblicima pisanja izuzev fonetske
azbuke.
Koliko je jednostavnije koristiti se samo sa 22 ili 24 ili 26 znakova! Azbuka se,

takoe, moe bez velikih tekoa prenositi iz jednog jezika u drugi; istom azbukom se sada koristimo za engleski, francuski, italijanski, nemaki, panski, turski,
poljski, holandski, eki, hrvatski, velki, finski. maarski i druge jezike, izvedenom iz azbuke koju su svojevremeno upotrebljavali drevni Hebreji, Feniani,
Aramejci, Grci, Etrurci i Rimljani.
Zahvaljujui jednostavnosti azbuke, pisanje je postalo veoma rasprostranjeno; nije vie ili manje iskljuivi domen svetenikih ili drugih povlaenih stalea, kao to je to bilo u Egiptu, Mesopotamiji ili Kini. Obrazovanje je velikim
delom postalo pitanje itanja i pisanja i sada je svima dostupno. injenica da
se azbuno pismo, sa srazmerno malo promena. odralo tri i po hiljade godina,
bez obzira na uvoenje tampe i pisae maine i proirenu upotrebu stenografije,
najbolji je dokaz njegove pogodnosti za zadovoljavanje potreba modernog sveta.
Ta jednostavnost, prilagodljivost i prikladnost obezbedile su trijumf azbuke nad
drugim sistemima pisanja.
Azbuno pismo i njegovo poreklo pria su za sebe; oni nude novo polje
istraivanja koje ameriki naunici poinju da nazivaju alfabetologija. Nijedan
drugi sistem pisanja nema tako obimnu, tako sloenu i tako zanimljivu istoriju.
Sadanja zaokupljenost reformom itanja i pisanja premeta

naglasak sa vizuelnog na auditivno.
Zanimljivo je da danas vlada sve vea uznemirenost zbog
naeg azbunog podvajanja ula. N a strani 66 dat je uzorak
skoranjeg pokuaja stvaranja nove azbuke koja bi vaspostavila
vema fonian karakter naem pismu. Najznaajnija odlika uzorka je da poseduje veoma teksturalno i taktilno svojstvo stranice
nekog drevnog rukopisa. U elji da vaspostavimo izvesno jedinstvo uzajam nog delovanja naih ula, mi poseemo za drevnim
rukopisnim oblicima, koji se m oraju proitati naglas da bi se
uopte proitali. N aporedo s tim ekstremnim razvojem, stoji
pojava novih instituta za ubrzano itanje. Tam o ljude ue kako
da upotrebljavaju svoje oko na stranici tako da se izbegne sva
verbalizacija i svi zaed kretnji grla koji prate nau kinematografsku jurnjavu sleva nadesno da bi se sazdao mentalni zvuni
film koji nazivamo itanjem.
Najdefmitivnije delo o fonetskim slovima koje posedujemo
jeste Azbuka (The Alphabet) Dejvida Dirindera (David Diringer).
On na sledei nain zapoinje svoju priu (str. 37):
Azbuka je poslednji, najrazvijeniji, najpogodniji i najlake prilagodljiv
sistem pisanja. Azbunim pisanjem sad se koriste svi civilizovani narodi; ono
se s lakoom naui u detinjstvu. Oito postoji ogromna prednost u upotrebi slova
koja predstavljaju pojedine zvukove, a ne ideje ili slogove; nijedan sinolog ne
zna svih 80.000 i vie hiljada kineskih simbola, ali takoe nije ni izdaleka lako
savladati nekih 9.000 hiljada simbola kojima se sada koriste kineski uenjaci.
Dirinderova opaska^da se sad svi civilizovani narodi

koriste azbukom malice ie tautoloka. jer su se ljudi jedino
pomou azbuke detribalizovali, ili individualizovali, u civilizaciju. K ulture se mogu umetniki uzdii daleko iznad civilizaciie.
ali bez fonetsKe azDUKe ostaju plemenske, kao to ie to sluaLss*
sa kineskom i japanskom. N u n a jg naglasiti da mene zanima Tf
proces odvatam a ula Kojfln se postie detribalizacijajjudi.| Nije,_g_
na pojedincu da odluuje da TTjFT^vaTiiSâpTrakcija i drutvena detribalizacija dobra stvar. No sagledavanje ovog procesa moe osloboditi ovo pitanje kunih moralnih magli koje
ga sada okruuju.
Azbuka je agresivan i ratoboran upija i preobrazitelj kultura

kao to je to prvi pokazao Herold Inis.
Druga Dirinderova opaska koja zasluuje kom entar jeste
tvrdnja o prihvatljivosti tehnologije koja upotrebljava slova za
predstavljanje pojedinih zvukova a ne ideja ili slogova, za sve
narode. Drugim reima, to znai da svako drutvo koje poseduje
azbuku moe prevesti sve susedne kulture u svoj azbuni oblik.
No to je jednosm erni proces. Nijedna ne-azbuna kultura ne
moe preuzeti azbunu, jer se azbuka ne moe asimilisati; ona
5
66
NOVA AZBUKA OD 43 JEDINICE: Ovo je stranica iz dela nazvanog Isus

pomaga, tampanog eksperimentalnom proirenom latinskom azbukom, u
Britaniji. Azbuka, uglavnom zasnovana na fonetici, sadri uobiajenu azbuku iz
koje su izbaena slova q i a dodato devetnaest novih slova. Ne postoje
velika slova. Po ovom sistemu, slovo o ostaje nepromenjeno u zvuku iz rei
long, ali se ago pie sa agoe, sa spojenim o i e. Drugo novo slovo je
obrnuto z za zvukove kao u rei trees. Uobiajeno s se upotrebljava u reima
kakva je see. Druga nova slova ukljuuju i i e spojena crticom za rei kao
to je blind; spojeno i u za rei kao to je flowers i dva spojena o.
Oko hiljadu britanske dece poee u septembru da ui itanje po ovoj novoj.
eksperimentalnoj azbuci.
helpig bliend
]oi
agce jhser
liv
blien man. hee Iiv w1iser

trees and flouers ; but
jhe blien man ccod not see
trees or flouers.
Jtie pcor man had tco feel

wae to goc wiih his stick.
tap-tap-tap went his stick on

rfie rced. he wakt sIoe!y.
Slika 1, iz New York Times-a od 20. jula 1961.
67
moe samo da likvidira ili svede. M eutim, u eposi elektronike,

mi smo, moda, otkrili granice azbune tehnologije. Vie ne
m ora izgledati udno to su narodi kao to su Grci i Rimljani,
koji su iskusili azbuku, bili takoe poterani u smeru osvajanja
i organizacije na razdaljini. Herold Inis je, u svome delu Imperija
i komunikacije, prvi razvio ovu temu i potanko objasnio jednostavnu istinu mita o K admu. Za grkog kralja Kadm a, koii ie
uveo f o n e t s k u a b u K u u Grku, pna se da je posejao zmajeve
zube. a da su iz ovih nikli naoruaru ratm ci. (Zmajevi zubi su,
moda. aluzija na stare hijerogiitske oblike.) Inis je, takoe,
objasnio zato tampa prOU7rrlnij< napinnaliâm a nc trih ^ lj^ m
i zato je tam pa uzronik sistema cena i trita kakvi bez nje
ne mogu postojati. Herold Inis je prvi nabasao na istinu da je
'jJFoes promene. implicitan u oblicima tehnologije medija. Ova
knjiga je beleka-objanjenje uz njegovo delo.
Kad se radi o azbuci, Dirinder je emfatian samo u jednom
pitanju. Bez obzira kako je ili kad ostvarena:
U svakom sluaju, mora se rei da veliko postignue izumiteljstva nije bilo
stvaranje znakova. Ono se sastoji u usvajanju isto azbunog sistema, koji je,
uz to, svaki zvuk oznaio samo jednim znakom. Zbog tog postignua, koliko
god nam sad izgledalo prosto, izumitelja, ili izumitelje, valja ubrojiti meu najvee dobrotvore ljudskog roda. Nijedan drugi narod na svetu nije bio kadar da
razvije odista azbuno pismo. Vie ili manje civilizovani narodi Egipta, Mesopotamije, Krita, Male Azije, doline Inda. Kine. Srednje Amerike, dosegli su visok
stupanj u povesti pisanja, ali nisu mogli da odu dalje od prelaznog stupnja. Nekoliko naroda (drevni Kiprani, Japanci i drugi) razvili su slogovno pismo. Ali
jedino su sirijsko-palestinski Semiti dali genija koji je stvorio azbuno pismo,
iz kojeg su proizale sve prole i sadanje azbuke.
Svaka znaajna civilizacija modifikuje svoje pismo, i vreme moe uiniti
potpuno neprepoznatljivom njegovu vezu sa nekim od bliskih srodnika. Tako
su Brahmi, veliko osnovno pismo Indije. korejska azbuka, mongolska pisma,
izvedeni iz istog izvora kao grka, latinska, runska, hebrejska, arapska i ruska
azbuka, mada je nestrunjaku praktino nemogue da izmeu njih vidi neku
stvamu slinost (str. 216 217).
Pomou besmislenog znaka povezanog sa besmislenim zvukom mi smo izgradili oblije i znaenje zapadnog oveka. Na
sledei posao bie da, u donekle grubim potezima, ocrtam o posledicejazbuke u rukopisnoj kulturi drevnog i srednjovekovnog
sveta. N akon toga, poblie emo razgledati preobraaj azbune
kulture pod uticajem tam parske maine.
68
Stiui individualni ego, homerovski junak postaje rascepljeni ovek.

U svojoj knjizi Umetnost i iluzija Gom bri pie (str. 116):
Kad bih morao da prethodno poglavlje svedem na kratak obrazac, on bi
glasio: stvaranje prethodi usaglaavanju. Pre no to je uopte poeleo da usaglasi prizore iz vidljivog sveta, umetnik je eleo da stvara stvari kao takve . . .
Sama estina s kojom Platon razobliuje ovu varku podsea nas na znaajnu
injenicu da je u vreme kad je pisao. mimeza bila skoranje otkrie. Ima mnogo
kritiara koji sada, iz ovog ili onog razloga, dele njegovo gnuanje, ali ak i oni
bi priznali da ima malo uzbudljivijih prizora u vaskolikoj istoriji umetnosti kao
to je veliko buenje grkog vajarstva i slikarstva u razdoblju izmeu estog
veka i doba Platonove mladosti, krajem petog stolea pre nae ere.
U svom delu Slikarstvo i stvarnost Etjen ilson (Etienne

Gilson) pridaje veliki znaaj razlici izmeu stvaranja i usaglaavanja. I dok je do ota slika bila stvar, od ota do Sezana slika
je postala predstava stvari. Vidi njegovo osmo poglavlje o Imitaciji i stvaranju.
Kao to emo videti, u prozi i poeziji je postojao isti razvoj
ka predstavljanju i neposrednoj lineamoj naraciji. Meutim ono
to je bitno za razumevanje ovog procesa jeste injenica da je
mimesis u Platonovom (a ne Aristotelovom) znaenju nuna
posledica izdvajanja vizuelnog oblika iz uobiajene upletenosti
u audio-taktilno meudejstvo ula. I ba taj proces, izazvan
dozivljajem fonetske pismenosti, goni drutva sveta svetog,
ili kosmikog, prostora i vremena u detribalizovani, ili svetovni,
prostor i vreme civilizovanog i pragmatinog oveka. To je
tema knjige Mirea Elijada Sveto i svetovno: Priroda religije.
U delu Grci i iracionalno (E. R. Dodds: The Greeks and
the lrrational) Dods razm atra em ocionalnu nestabilnost i manije
homerovskih ju naka: I moemo se, takoe, upitati zato jedan
tako civilizovan, razborit i racionalan narod kakvi su bili Jonci
nije izbacio iz svojih nacionalnih epova te veze sa Borneom i
primitivnom prolou, kao to je to uinio sa strahom od mrtvih . . . (str. 13). A njegova sledea stranica je posebno od
pom oi:
Njegovo vlastito ponaanje . .. postalo mu je strano. On ne moe da ga
shvati. Ono za nj ne tvori deo njegovog ega. Ovo je savreno tana opaska i
mislim da se ne moe sumnjati u njenu primenljivost na neke od pojava koje smo
69
razmatrali. Nilson je, verujem, takoe u pravu kad smatra da su iskustva ove
vrste odigrala izvesnu ulogu zajedno sa drugim elementima, kakav je minojska
tradicija zatitnikih boginja u izgraivanju onog mehanizma fizike intervencije kojem Homer tako stalno i za nae pojmove esto suvino pribegava.
Mi nalazimo da je to suvino. jer nam izgleda da boanska mainerija u mnogim
sluajevima ini nita vie sem to udvaja prirodnu psiholoku uzronost.
Ali zar ne bi trebalo pre da kaemo da boanska mainerija udvaja psihiku
intervenciju to znai, prikazuje je u konkretnom slikovnom obliku? Ovo nije
bilo suvino, jer se jedino na taj nain mogla ivo predoiti mati slualaca. Homerovski pesnici nisu posedovali one jezike tananosti koje bi bile potrebne da
prenesu na odgovarajui nain isto psiholoko udo. ta je. dakle, prirodnije
no da su prvo dopunili a kasnije zamenili staru. neuzbudljivu. otrcanu formulu
kao to je ^ , inei da se bog pojavljuje kao fiziko prisustvo i
savetuje svog miljenika govornom rei? Koliko je upeatljivija od pukog unutarnjeg upozorenja slavna scena u Itijadi I u kojoj Atina cimne Ahila za kosu i upozorova ga da ne udari Agamemnona! No ona je vidljiva samo za Ahila: Nijedan
drugi je ne vide. To je jasan nagovetaj da je Atina projekcija. slikovni izraz
unutarnjeg upozorenja upozorenja koje bi Ahil mogao opisati neodreenom
frazom kakva je KVRjtvaicTf. pari Sorincav. Te pretpostavljam da je. opte I
uzev, unutarnje upozorenje. ili iznenadan neobjanjiv oseaj moi. ili iznenadanl
neobjanjiv gubitak moi rasudiavanja, zametak iz kojeg se razvila boanska |
mainerija.
Idui ka posedovanju individualnog . iunak ie postao

.ja scep lien io vek. A rascen se isnoliava u vidu slikovnih modela ili mainerije sloenih situacija koje plemenski, auditivni
ovek uopte nije pokuavao da vizualizuje. To znai, 4 .etribalizaciia. individualizacija i prevoenje u slike jedno su.\ Magijski
vid nestaje u meri u kojoj se unutarnja zbivanja vizuelno ispoljavaju. Ali takva ispoljavanja su ujedno svodenje i izobliavanje
sloenih odnosa koji se potpunije oseaju kad postoji potpuno,
jednovrem eno meudejstvo svih ula.
Mimeza se Platonu, potpuno shvatljivo, ukazivala kao vrsta
predstavljanja, pogotovo vizuelnog. U svojoj Poetici (4) Aristotel
je od mimeze nainio sredite svog celokupnog saznajnog i epistemolokog sveta, ne ograniavajui je na bilo koje pojedino
ulo. M eutim, prva pojava pismenosti i stoga vizuelnosti izdvojene od ostalih ula, izgledala je Platonu kao umanjivanje
ontoloke svesti ili osiromaenje Bia. N a jednom mestu Bergson
pita kako bismo znali da neki inilac moe da udvostrui brzinu
svih zbivanja u svetu? Veoma jednostavno, odgovorio je. Osetili
bismo veliki gubitak u bogatstvu iskustva. Takav je, izgleda,
bio Platonov stav prema pismenosti i vizuelnoj mimezi.
70
Gom bri poinje deseto poglavlje Umetnosti i iluzije daljim

opaskam a o vizuelnoj mimezi:
Poslednje poglavlje je vratilo ovo istraivanje staroj istini da otkrie spoljnjeg vida stvari nije toliko proizalo iz paljivog posmatranja prirode koliko iz
pronalaska slikovnih efekata. Ja zapravo verujem da su drevni pisci, koji su jo
bili ispunjeni oseanjem uenja pred ovekovom sposobnou da obmane oko,
bili doli blie razumevanju tog dostignua no mnogi kasniji kritiari. . . ali
ako odbacimo Berklijevu teoriju vienja, po kojoj vidimo pljosnato polje ali
kontruiemo taktilni prostor, moda emo uspeti da istoriju umetnosti oslobodimo njene opsednutosti prostorom i u sredite panje uvedemo druga dostignua, recimo nagovetavanje svetla i fakture ili majstorstvo izraavanja fizionomije.
Berklijeva Nova teorija vienja (New Theory o f Vision, 1709)

je sada miljene psihologa naeg ulnog ivota. No Berkliju je
bilo stalo da pobije D ekarta i Njutna, koji su potpuno izdvojili
ulo vida iz meudejstva ostalih ula. S druge strane, potiskivanje ula vida u prilog audio-taktilnog kompleksa proizvodi
izoblienja plemenskog drutva i konfiguraciju imitacija deza
i primitivne um etnosti, koja se na nas sruila s pojavom radija,
ali ne samo zbog radija.11
G om bri ne samo to poseduje sve bitne informacije o usponu slikovnog oblika; on nailazi na sve prave tekoe. On zavrava svoju Umetnost i iluziju, primeujui (str. 117 18):
Tu je, konano, istorija grkog slikarstva. kako je moemo pratiti preko
oslikane grnarije, koja nam govori o otkriu perspektivnog skraivanja i osvajanju prostora, poetkom petog veka. i svetlosti u etvrtom veku . . . Emanuel
Levi (Emanuel Loewy) je na razmeu devetnaestog i dvadesetog veka prvi razvio
teorije o prikazivanju prirode u grkoj umetnosti, koje su naglasile prvenstvo
konceptualnih oblika i njihovo postepeno prilagoavanje prirodnom izgledu
stvari . . . Ali samo po sebi, to malo ta objanjava. Jer, zato je ovaj proces poeo
tako srazmemo kasno u istoriji oveanstva? U tom pogledu. naa perspektiva
se veoma izmenila. Za Grke je arhajsko razdoblje predstavljalo zoru istorije, a
izuavanje klasike se nije sasvim otarasilo ovog zavetanja. Sa tog stanovita,
izgledalo je sasvim prirodno da se buenje umetnosti iz primitivnih oblika podudarilo sa pojavom svih onih drugih delatnosti koje, po humanisti, pripadaju
civilizaciji: sa razvojem filosoflje, nauke i dramske poezije.
11 Napis Georga fon Bekeija o Slinostima izmeu oseta sluha i dodira
(Similarities betvveen Hearing and Skin Sensations) (Psychological Review,
januar 1959, str. 122) prua nam pomo da shvatimo zato nijedno ulo ne
moe funkcionisati izolovano niti moe ostati neizmenjeno delovanjem i nainom
hranjenja ostalih ula.
71
Svet Grka pokazuje zato vizuelni izgled stvari ne moe

zainteresovati jedan narod pre no to doe do interiorizacije azbune tehnologije.
Otkrie da je predstavljanje prirodnog izgleda stvari sasvim abnorm alno i takoe potpuno neopaljivo kao takvo za
narode bez pismenosti proizvelo je izvesne poremeaje u savremenom duhu. Jer ista ona izoblienja stvarnosti koja povezujemo
s naim konvencijama apstraktno vizuelne percepcije prodrla
su i u m atem atiku, nauku i verbalne um etnosti logike i poezije.
Isto otkrie ponovljeno je u prolom stoleu, stoleu ne-euklidovslgh geometrija, simbolike logike i simbolistike poezije. To
znai^ jednoplona linearna. vizuelna i sledna kodifikaciia iskustva
sasvim konvencionalna i ograniena. Danas joj preti opasnost
da bude gurnuta u stranu na svim podrujim a zapadnog iskustva.
Odavno smo svikli da hvalimo Grke zbog izuma vizuelnog reda
u vajarstvu, slikarstvu, nauci, kao i u filosofiji, knjievnosti i
politici. M eutim, danas, nauivi da se igraju svakim ulom
uzetim zasebno, naunici popreko giedaju G rke zbog njihove
m alodunosti:
to god pria koju sam sklopio mogla jo kazivati, ona obelodanjuje injenicu da su grka umetnost i grka geometrija biie zasnovane na istim taktilno-miinim ulnim intuicijama, da je u mnogo kom pogledu njihov razvoj iao
slinim pravcima i da su njihova ogranienja bila implicitna u tim intuicijama.12
Dakle sa stanovita nedavno steene intenzivne svesti o

vizuelnim sainiocima iskustva, grki svet izgleda bojaljiv i
neodluan. M edutim u rukopisnoj fazi azbune tehnologije nije
bilo inioca dovoljno intenzivnog da potpuno odeli vizuelno od
taktilnog. ak ni rimsko pismo nije imalo mo da to postigne.
Tek sa pojavom masovne proizvodnje potpuno jednoobraznog i
ponovljivog sloga, dolo je do cepanja ula, a vizuelna dimenzija
se otkinula od ostalih ula.
U Propasti Zapada Osvald pengler je uoio likvidaciju
vizuelne zapadne svesti u naoj novoj fizici, plemenskim kliktanjem pozdravljajui vraanje nevienom:
Poto je jednom prostorni element take izgubio onaj jo uvek optiki
karakter preseka koordinata u jednom opaajnom sistemu. i bio definisan kao
12 Ajvins: Umetnost i geometrija. str. 59.
grupa od tri nezavisna broja, nije bilo vie nikakve unutranje smetnje da se broj 3
zameni optim brojem n. Nastupa obrtanje pojma o dimenzijama: merni brojevi
ne obeleavaju vie optike osobine jedne take u pogledu njenog poloaja u
sistemu, ve dimenzije neogranienog broja predstavljaju potpuno apstraktne
osobine jedne brojne grupe.*
Potpuno apstraktno oznaava nevizuelno rezonirajue

uzajamno dejstvo audio-taktilno, kojim su elektrika, a naroito
radio, preporodili ono to je K onrad nazvao unutarnjom Afrikom u zapadnom iskustvu.
im se da proirivanje ovog ili onog naeg ula mehanikim
sredstvima, kaTvo ie fonetsko pismo, m oe deiovati kao neka
vrsta'Trzaja na kaleidoskop celokupnojg ulnog aparata. TSastaje
novi spoj ili razmer postojeih sainilaca, i pojavljuje se novi
mozaik moguih oblika. Danas je lako sagledati da do takve
promene ramera meu ulima dolazi sa. svakom. novom poj'a-,
vom u spoljanjoj tehnologiji. Zato to ranije nije uoavano?
M ozda zato to su se promene u prolosti dogaale donekle
postepeno. Sada doivljavamo takav niz novih tehnologija ak
u vlastitom svetu, a sem toga imamo sredstva za posm atranje
tolikih drugih kultura da bi samo velika nepanja mogla prikriti ulogu novih medija informisanja u menjanju stavova i
odnosa naih ula.
Samo u svrhu naeg orijentisanja moda e biti od pomoi
da uporedim o i suprotstavimo nekoliko primera iz knjievnosti
i umetnosti odskora opismenjenog grkog sveta na jednoj, i
sveta bez pismenosti na drugoj strani.
Znaajno je, meutim, da su Rimljani otili dalje od Grka
u svesti o vizuelnim svojstvima:
Lukrecije ne govori o problemima predstavljanja niti ga ovi zanimaju.
Njegov opis isto optikih pojava, meutim. ide znatno dalje od Euklidovih
opreznih opaski. To je potpuno opis ne vizuelne kupe koja se iri, ve opis prividne kupe suavanja ili smanjivanja koja je njen dublet. Ideje koje Lukrecije
izraava etvrt veka pre no to je napisan traktat De Architectura optika su
protivuvrednost sistema perspektive koji opisuje Vitruvije.13
* Preveo Vladimir Vuji. Izdavako i knjiarsko preduzee Geca Kon
A. D., Beograd 1936, str. 143. Prev.
13 Don Vajt: Roenje i preporod Slikovnog prostora (John White: The
Birth and Rebirth o f Pictorial Space), str. 257.
73
Slino tome, Rimljani su premaili Grke svojom usmerenou na ivot akcije, primene znanja i na linearnu organizaciju
mnogih ravni ivota. U likovnoj um etnosti ova usmerenost se
iskazuje u postavljanju pljosnatih povrina jedne iza druge, kako
bi se radnja pojavila kosom ili dijagonalnom prom enom u razmetaju povrina. Ima, meutim, jedna opaska Dona Vajta
(str. 237) koja je od izuzetne vrednosti za rasvetljavanja najupadljivije odlike grkog narativa: Svi oblici su smeteni na
jednom planu. Vaskoliko kretanja u jednom je smeru. U delu
koje je u potpunosti posveeno pobedi ula vida nad ostalim
ulima, Vajt ispituje prostorno oblikovanje u antici i kasnije.
Jednostavne prostorne sheme koje se prvi put pojavljuju na tananim, zaobljenim povrinama antikih vaza kao da nisu odjek nikakve sloene teorijske
konstrukcije. Same po sebi, one ne trae nikakvo ispitivanje prirode sistema perspektive, koji, ukoliko su postojali, nemaju nikakvog odjeka u sauvanom delu
(str. 270).
Grka taka gledanja i u umetnosti i u hronologiji ima malo

zajednikog s naom, ali je veoma slina srednjovekovnoj.
Vajtovo je miljenje da iako su u antici postojali izvesni
atributi perspektive za njih kao takve nije bilo mnogo interesa.
U renesansi je postala priznata tehnika da perspektiva iziskuje
7vrfemT~taekTr~gtedan|a. lakvo naglaavanie privatnog stava,
m ada obino u kulturi tampe, naprosto se nije ticalo rukopisne
kulture. Dinam ika individualizma i nacionalizma bile su samo
latentne u rukopisnom vidu. Jer u veoma taktilnom proizvodu
prepisivaa italac nije nalazio nikakva sredstva za ocepljivanje
vizuelnog iz taktilno-auditivnog lvompleksa na kakva nailazi
italac iz esnaestog i sedamnaestog veka. Veliki deo onog to
je Bernard van Groningen (Bernard van Groningen) rekao u
svojoj studiji oseaja vremena kod Grka, U zahvatu prolosti,
korisno je za shvatanje posledica vizuelne usmerenosti ukoliko
se tiu oseanja vremena. Kao to se moglo oekivati, novo
grko oseanje hronolokog reda i jednosm ernog kretanja dogaaja bilo je skrama na starijoj mitskoj i kosmikoj predstavi o
sim ultanom vremenu, koja je zajednika svim zajednicama bez
pismenosti. Van Groningen primeuje (str. 17):
74
75
Grci se esto pozivaju na prolost i time stvar o kojoj je re vezuju za jednu

hronoloku koncepciju. Ali im istraimo stvarno znaepje, postaje oigledno
da ta ideja nije temporalna, ve se upotrebljava u optem znaenju.
Njutnovstvo, poput aristotelizma, pokuava da shvati svet ocrtavajui meusobnu vezu dva zbivanja; a to se postie sreivanjem naih iskustava prema
kategorijama uzroka i posledice, otkrivanjem predodreujueg inioca ili prethodnog primera za svaku pojavu. Tvrdnja da je ta veza sveobuhvatna, da se
nijedan dogaaj ne zbiva bez uzroka. jeste postulat uzronosti (str. 86).
Ovo je, u odnosu na vreme, slino posedovanju skraivanja

perspektivorn bez utvrene take gledanja ili take u kojoj se
paralele spajaju. I u tome je, odista, bio grki stupanj vizuelne
apstrakcije. Unekoliko na slian nain, izlae van Groningen,
H erodot je, oslobodivi se mita i mitskih spekulacija, nainio
gest korienja prolosti kao objanjenja sadanjice, ili, u svakom sluaju, jedne kasnije faze razvoja (str. 26). Ovo vizualizovanje hronolokih nizova nepoznato je usmenim drutvima,
kao to je sada, u elektrinoj eposi kretanja informacija nebitno. N arativna linija u knjievnosti neposredno otkriva na
isti nain kao slikarska ili vajarska linija. Ona tano kazuje
koliko je odm aklo odeljivanje ula vida od ostalih. Erih Auerbah
naao je u knjievnosti sve vidove grkog razvoja koji su se dotle
biii pojavili u drugim umetnostima. Tako su Homerovi Ahil
i Odisej prikazani u vertikalnim ploham a, (tu imamo)
oblikovano opisivanje, ravnomerno osvetljavanje. potpunu povezanost, slobodno iskazivanje, davanje prednjeg plana. jednoznanost u istorijsko-razvojnom
i ljudski-problematinom . . ,14
Vizuelno upuuje na izriito, jednoobrazno i sledno u slikarstvu, poeziji, logici, istoriji. Oblici koji se ne zasnivaju na
pismenosti implicitni su, istovremeni i diskontinuirani, bilo u
primitivnoj prolosti ili u elektronskoj sadanjici, koju je Dojs
nazvao eins unutar prostora.
Van Groningen povezuje novu vizuelnu i slednu predstavu
o hronologiji sa buenjem naunog duha u Grkoj, koji, odista,
pokuava da tano posm atra injenice. ali jo vie eli da sazna
objanjenje i trai ga u prethodnim uzrocima. Ovaj vizuelni
pojam uzronosti nalazi svoj vrhunski izraz u njutnovskoj
fizici. Ser Edm und Viteker pie u svom delu Prostor i duh (Sir
Edmund W hittaker: Space and Spirit):
14 M imesis: Prikazivanje stvarnosti u zapadnoj knjievnosti, preveo Milan
Tabakovi, Nolit, Beograd 1968, str. 28. Ova knjiga je posveena stilistikoj
analizi narativnih tokova u zapadnoj knjievnosti od Homera do danas.
K rajnja vizuelna usmerenost ovog pojm a uzroka vrlo neumesno upada u jedan elektrini i simultani svet. Ser Edmund
dodaje kontrasta radi (str. 87):
je postojala tenja da se pojam sile zameni pojmovima uzajamnog
dejstva i energije koju poseduje agregat estica i umesto da razmatraju pojedina
tela pod uticajem sila, matematiki fiziari su razvili teorije, kakva je Lagranova
na podruju dinamike, u kojima se dobijaju matematske jednaine kadre da predskau budunost itavog jednog sistema tela jednovremeno, a da se uopte ne
uvode ideje sile ili uzroka . . .
Predsokratovski ili pretpismenosni filosofi, poput postpismenosnih naunika naeg vremena, treba samo da sluaju unutarnju rezonancu problem a da bi taj problem i svemir izveli iz
vode ili vatre ili neke jedne jedine svetske funkcije. To jest,
spekulativci naeg vremena mogu isto tako lako nesvesno zapasti
u auditivnu usmerenost teorije polja kao to su Grci uskoili
u pustaru apstraktne vizuelne i jednosmerne linearnosti. Grci su,
veli Van Groningen, (str. 36 37), udno tragali za prolou:
Odisej nigde nije pustolov, koji, privuen nepoznatim, voli da ide sve dalje,
koga oaravaju nailazei dogaaji i podstiu tajne budunosti da ide u predele
koji stalno izmiu. Ba naprotiv. On jedino eli da se vrati; prolost ga opinjava,
on eli vaspostavljanje prolih stvari, putuje pod prinudom, gonjen gnevom Posejdona, boga one udne i nepoznate zemlje koja privlai pustolove ali zastrauje Odiseja. To beskonano lutanje njemu znai muku i nesreu; povratak sreu
i mir. Zagonetna budunost uteruje zebnju u njegovo srce; on mora da se oelii
kako bi se s njom poneo; ali se osea bezbedno u prolosti, u poznatom.
Ideja prolosti, koja je pomou nove vizuelne hronologije

otkrivena kao podruje mira u dalekoj perspektivi, odista je
bila novina. Bez fonetske pismenosti bila bi nemogua, a to je
vizija za koju nam je danas teko da zamislimo da e ikad biti
ponovo dostupna. Van G roningenova analiza uzroka grke opsednutosti prolou, kao naunom i psiholokom bezbednou,
pomae da se objasni prirodna literarna sklonost svih humani-
76
stikih razdoblja prema ruevinama. Jer nigde se prolost tako

reito ne obraa usamljenikim sanjarenjima naunika kao sred
ruevina. Postoji jo jedno svojstvo vremena koje ini most iz
grke sadanjice u prolost:
Vreme o kojem je re oito je homogeno. Ono ima karakter neprekinutog
niza zbivanja u kojem je sve na svome pravom mestu (str. 95).
Grci su izmislili svoje umetnike i naune novine nakon interiorizacije azbuke.

H omogenost, jednoobraznost, ponovljivost, to su osnovne 'P
sastavne note vizuelnog sveta kon TelT Lu ic izaao 4zaudio-taktilne m atfrice. Tim sainiocima Grci su se koristili kao mostont^ j
od sadanjosti ka prolosti, ali ne i od sadanjice ka budunosti.
Van Groningen pie (str. 95): Grk zna, a Istonjak ne zna,
koliko je budunost neizvesna; neuznemirena prolost i cvetna
sadanjica ni po emu nisu jam stvo srene budunosti. Te ljudski
ivot moemo c e n iti. . . tek kad postane potpuno prolost, u
asu ovekove smrti, kao to je bilo sa Telom Atinjaninorn.
Analiza Vilijema Ajvinsa snano podupire van Groningena
kada pie: Budunost je, po njihovom shvatanju, naravno, samo
oekivana, zastraujua ili eljena paralela prolosti. No vizuelni element u grkom senzibilitetu bio je jo veoma ukorenjen
u audio-taktilnom kompleksu, dajuu njihovom petom veku, kao
i Elizabetinom vremenu, svojstvo srazmerno uravnoteene senzibilnosti.15 Ajvins ukazuje u svojoj Umetnosti i geometriji (str.
578) da je isto ogranienje pukog vizuelnog paralelizma uticalo
na grku geometriju:
Kad je Papus zavrio, stanje stvari je bilo takvo da su pozni grki geometriari poznavali dva ina razmera. tri razmera direktrisa-centar i vizuelni preobraaj kruga u elipsu. Takoe su poznavali, i na to u se kasnije vratiti, ne samo
odreene sluajeve nepromenljivosti anharmoninih razmera, ve i Euklidov
porizam, koji je za vlas promaio otkrie Desargove teoreme. No oni su te
stvari smatrali izolovanim postavkama, koje nemaju nikakve meusobne veze.
Da su pozni Grci samo dodali jo jednu ideju da se paralelne crte seku u beskonanosti. imali bi u rukama bar logike ekvivalente osnovnih ideja za geometrijski kontinuitet i za perspektivu i perspektivnu geometriju. To znai da su
15 Vidi razradu ove teme u ekspirovskom trenutku Petrika Kratvela.
77
tokom razdoblja od est ili sedam vekova stalno iznova dolazili do same kapije
moderne geometrije, ali da, sputani svojim taktilno-n/iinim, metrikim idejama*
nisu uspevali da otvore tu kapiju i prou u ogromna otvorena prostranstva moderne misli.
Pria o jednoobraznosti, kontinuitetu i homogenosti bila je

novi oblik u grkoj logici, kao to je to bila u geometriji. U svome delu Aristotelova silogistika (Aristotles Syllogistic), Jan
Lukaijevi (Jan Lukasievvicz) istie: Silogistika, kako je shvata
Aristotel, iziskuje da pojmovi budu homogeni u odnosu na njihova mogua mesta subjekta i predikata. To je, ini se, pravi
razlog to je Aristotel izostavio pojedinane pojmove (str. 7).
I: Najvei nedostatak aristotelovske logike je u tome to u njoj
nema mesta za pojedinane pojmove i postavke. ta je uzrok?
(str. 6) Uzrok je isti kao i u svim grkim traganjim a za novinama
vizuelnog reda i lineame homogenosti. M eutim, na analist
daje jo jednu beleku (str. 15) o nerazdvojivoj prirodi logike
i apstraktne vizuelne funkcije:
Moderna formalna logika se trudi da postigne najveu moguu tanost.
Ovaj cilj se moe ostvariti samo pomou tanog jezika, izgraenog od stabilnih,
vizuelno opozivih znakova. Takav jezik neophodan je za svaku nauku.
Ali takav jezik se stvara time to se ak i iz rei iskljuuju

sva ula, osim ula vida.
Nas ovde jedino zanima da tano utvrdimo nasru dejstva
koje je azbuka imala na svoje prve korisnike. Linearnost i. homoeenost delova bile su otkria ili.
,1 11 nlnom _
ivotu G rka pod novim reimom fonetskog pisma. Ove nove
'vidove vizuelne percepcije Grci su izrazili umetnostima. Rimljani
su proirili linearnost i homogenost na graansku i vojnu sferu,
a takoe i na svet luka i zatvorenog ili vizuelnog prostora. Oni
nisu toliko proirili grka otkria koliko su i sami proli kroz
isti proces detribalizacije i vizualizacije. Oni su linearnost proirili na imperiju a homogenizaciju na m asovnu obradu graana,
kipova i knjiga. Danas bi se Rimljanin oseao sasvim kao kod
kue u SAD, dok bi G rk pretpostavljao zaostale i usmene
kulture naeg sveta, kakve su Irska ili stari ameriki Jug.
Vrsta i stenen p k m p n o g islfm tv a O k a nisn hili H ovnljnn
intenzivni da m u omogue nredvoenie niegovog audio-taktilnog
78
nasledstva u zatvoreni ili slikovni prostor koii je postao

sjroE T bstupan iiudskom senzibilitetu tek nakon poiave tam pe.
imeu krajnje vizuelnosti perspektive i pljosnatih povrina grke
i srednjovekovne um etnosti postoji jedan dalji stepen apstrakcije
ili disocijacije naih ulnih ivota, za koji sasvim prirodno oseamo da ini razliku izmeu antiko-srednjovekovnog i m odem og
sveta. Poto nove, empatijske metode umetnosti i analize kulture
pruaju lak pristup svim m odalitetima ljudske senzibilnosti, mi
vie nismo ogranieni na perspektivu minulih drutava. Mi ih
nanovo stvaramo.
Postoji potpuna doslednost u posledicama novonastale vizuelne kom ponente na svim podrujim a drevnog sveta. Postojano sve vee naglaavanje retinalnog utiska od vremena G rka
do vremena Rimljana zapazio je Don Holender u svome delu
Razgraivanje nebeskog sklada (John Hollander: The Untuning
o f the Sky):
N o, s izuzetkom usmene, pretpismenosne poezije, sa postojanjem i korienjem pisanih jezika javljaju se dodatne komplikacije u razmatranju poezije
kao zvuka. Ako pesmu valja uzeti kao veoma sloen iskaz dat govomim jezikom,
onda njen pisani vid postaje prosto ifrovano prenoenje rei po rei na stranicu.
Pesma e se tako deflnisati terminima shema kategorija zvukova. Meutim, ve
od poetka Iatinske upotrebe grkih metrikih oblika, knjievna analiza se nala
pred pesmama ije pisane verzije, ili ifriranja. sadre znaajne individualne i
konvencinalne sainioce koji se ne javljaju u originalnim ili usmenim verzijama,
i obrnuto. Rei da su i muzika i poezija sastavljene od zvukova, a da se ne odredi
u kojoj je meri to istina, postaje obmanjujue nedovoljno. Tekoe takvog svoenja nisu urodile samo zbrkom u estetikim kategorijama, ve i zbrkama koje
su izazvale nepotrebne sukobe meu tradicionalnim evropskim teorijama prozodije od helenskih vremena. Locus classicus ovih zbrka u naoj istoriji knjievnosti
dogoio se prilikom izjednaavanja onog to je zapravo bio jedan muziki sistem
(grki metar) sa vema grafikim prozodijskim sistemom (latinsko kvantitativno
skandiranje). Izgleda, opte uzev, tano da pozajmljene knjievne konvencije,
kao i oivljavanja i prilagoavanja minulih tradicija, prodiru u lingvistiku strukturu poezije na pisanom nivou. Bilo kakva temeljna formalistika analiza strukture poezije i njenog odnosa prema jeziku na kojem je pisana mora se pozabaviti
i pisanim jezikom kao sistemom za sebe, a ne samo govomim jezikom (str. 7).
Albert Ajntajn u svojoj Kratkoj istoriji muzike (str. 20)

nudi jo jedan pogled na ove promene usmerene ka vizuelnoj
organizaciji muzikih struktura tokom srednjeg veka:
Poto je muzika bila isto vokalna, notacija je prenebregavala oznake ritma,
ali je posedovala trenutanu razumljivost. koja je nedostajala grkom sistemu,
79
poto je stvarno vizuelno predstavljala uspon i pad melodije. Postala je siguran

temelj na kome e se izgraditi moderna notacija . . .
Ajntajn proiruje svoje poglede i na samo Gutenbergovo

podruje (str. 45):
Ovaj meunarodni uticaj omoguen je izumom tampanja nota, oko 1500.
godine. To je izazvalo revoluciju u istoriji muzike ravnu onoj koju je tampanje
knjiga izazvalo u istoriji opte evropske kulture. etvrt veka nakon prvih Gutenbergovih pokuaja, nemaki i italijanski tampari proizveli su prve tampane
misale. Odluujui korak tampanje notacije ritmine muzike pokretnim slogom uinio je Otavijano dei Petrui iz Fosombronea . . . u V eneciji. . . Venecija . . . je ostala glavno sredite tampanja i izdavanja polifonine muzike.
Kontinuitet grke i srednjovekovne umetnosti obezbeivala je

veza izmeu caelaturae, iS rezanja, i ilumiftacije.
U svome Pristupu grkoj umetnosti (Charles Seltm an: Approach to Greek Art) arls Zeltmen pie:
Grci nisu posedovali hartiju: papirus je bio skup. rezervisan za dokumente
i nepogodan za crtanje. Votane ploice nisu bile trajne. U stvari, povrina vaze
-bila je umetnikov crtai papir . . . Znaajno je da su od 650. g. p. n. e. atinski
grnari ve bili uspostavili obiman izvoz i da su slali svoje proizvode preko mora,
u Eginu, Italiju i na Istok (str. 43).
U ovom odlom ku Zeltmen naznaava zato su Grci toliko

manje iskoristili pismenost no Rimljani, sa njihovom visokom
organizovanou korienja hartije u proizvodnji i trgovini knjigama. Opadanje zaliha hartije u poznijem razdoblju Rimskog
carstva je uzrok kojim se redovno objanjava raspad tog carstva i njegovog sistema drumova. Jer rimski driun je u svakom
smislu bio put papira.16
Glavna tema Zeltmenovog Pristupa grkoj umetnosti jeste
da glavni oblik izraza G rka nije bio vajar ve celator ili reza
(str. 12):
16 O ovom predmetu se mnogo govori u Imperiji i komunikacijama Herolda
Inisa, kao i njegovom delu Uticaj komunikacija (The Bias o f Communication).
U poglavlju o Problemu prostora u potonjoj knjizi (str. 92 131), on ima mnogo
ta da kae o moi pisane rei da ogranii usmene i magijske dimenzije akustikog prostora: Usmena tradicija druida. za koju Cezar veli da je uobliena kako
bi obuavala pamenje i spreavala da znanje postane svima dostupno, bila je
iskorenjena. I : Razvoj imperije i rimskog prava odravao je potrebu za insti-
80
Preko etiri veka ljudima je ulivano u glavu da su najbolje stvari koje su

Grci ikad napravili od mermera, i zato moete proitati u jednoj knjizi o grkoj
umetnosti, napisanoj pre neto vie od dvadeset godina. da je vajarstvo u mnogo
kom pogledu bilo najkarakteristinija umetnost Grke; . . . da je ostvarilo najvea dostignua. To je bio uobiajen pristup grkoj umetnosti. Najvee priznanje mora pripasti skulpturi u kamenu. s kojom su esto bila povezivana velika
dela izlivena u brzonzi; potom je dolazilo slikarstvo, koje je sada uglavnom predstavljeno crteima na povrini drevnih vaza; na treem mestu su bile takozvane
minorne umetnosti, pod koju su etiketu, sa snishodljivou i pogodnosti radi,
bila grupisana dela medaljara, gravera dragulja. zlatara i celator-a (ili rezaa
metala). Ali da li takvo razvrstavanje na bilo koji nain odgovara idejama
samih Grka o umetnostima i umetnicima?
Izvesno je da su njihova shvatanja bila sasvim drukija.
ak i u dalekom bronzanom dobu. stanovnici Grke i ostrva veoma su
cenili vetog obraivaa metala. Njegova umetnost bila je i zagonetka i uitak,
i smatralo se da on svoj dar duguje natprirodnim biima, o kojima su nastale
mnoge legende. Postojali su stvorovi zvani Daktili, livci bronze; Kureti i Koribanti, Kabejroji, koji bejahu veti kovai; Telhini, obdareni majstori za zlato,
srebro i bronzu, koji su pravili oruje za bogove i najranije kipove; i, konano,
moni Kiklopi, koji su kovali Zevsove strele. Svi su oni neodreeni dinovi,
duhovi i manja boanstva sveci-pokrovitelji radionice i kovanice koje je
uputno odobrovoljiti a ija su imena ponekad znaila samo Prsti, eki,
Kovaka kleta i Nakovanj. Potom, u vreme kad je poeo da se uobliuje
homerovski ep, jedno od tih bia je, izgleda, poraslo dok nije postiglo olimpijski
rang.
I? ra r)a i s p n p r o n i h f n r n
rr? n n ja i p - i v i r g n j p n a 7lflt u . S re h r u .
bronzi, slonovai ili draguljima bilo je umetnost koja se na

latinskom zvala caelatura. Znaajno je to je nama danas prirodno da na mnoge drevne proizvode gledamo na Zeltmenov
n ain :
Koliko god bili uzbudljivi mermer Partenona i izvesni senzitivni nadgrobni
spomenici atiki, ne treba meu takvim stvarima traiti najlepu umetnost petog
veka. Meu samim Grcima, umetnici kojima se najvie divilo nisu bili graditelji,
pa ak ni modelari, livci i obraivai krasnih bronzanih dela ve celatori (str. 72).
tucijama saobraenim porastu individualizma i kosmopolitizma, koji je usledio

raspadu polisa i grada-drave (str. 13). Jer ako su hartija i drumovi razbili gradove-drave i doveli individualizam na mesto Aristotelove politike ivotinje,
opadanje korienja papirusa, naroito nakon irenja muhamedanstva, nametalo
je upotrebu pergamenta (str. 17). O ulozi papirusa u trgovini knjigama i Imperiji vidi, takoe, knjigu Dorda Herberta Bunela Od papirusa do tampe
(George Herbert Bushnell: From Papyrus to Print) i, naroito, Prirunik uz klasino tivo Mouzisa Hejdesa (Moses Hadas: Ancilla to Ctassical Reading).
81
Delo celator-a i metaloresca je u mnogo veoj meri taktilno

no vizuelno i odgovara novim usmerenostima naeg elektrinog
(. No to se tie ove knjige, Zeltmenov argument je od najvee vanosti, jer on prati razvoj umetnosti celator-a kroz celo
grko i rimsko razdoblje i kroz srednjovekovni svet, kad prima
vid um etnosti iluminacije (str. 115):
U tom istom razdoblju slikarstvo je, takoe. ispoljilo svoju izvrsnost, naroito u pravljenju minijatura na staklu spram pozlaene pozadine. Neki Grk po
imenu Bouneris potpisao je jednu od ovih, na kojoj su portreti majke sa dvoje
dece, a drugo, nepotpisano slino delo prikazuje prijatan muki lik. Ovo je krasna
aristokratska umetnost iz koje je kasnije ponikla umetnost iluminacije na velinu;
to je umetnost suvremena sa filosofom Plotinom, ovekom sa mnogo vie oseanja za lepu umetnost no to su ga Platon ili Aristotel ikad imali.
naglaavanje vizuelnog otuilo je Grke od primitivne uhtetnosti, koju doba elektronike sad nanovo izumljuje, poto
je interiorizovalo objedinjeno polje elektrine sveobuhvatne istovremenosti.
Jednom rei, prevlast um etnosti celator-a jeste klju za taktilni
senzibiliteta isprepletenog sa poetnim stupnjem pisme"nsfi, pa bilo to u Grkoj, Rimu, ili na plonim iluminacijama
srednjeg veka.
Poput veine svojih savremenika. Zeltmen pristupa grkoj
um etnosti ne sa perspektivnog stanovita, ve kao konfiguraciji
ili mozaiku predmeta u jednom polju. Uporedno postojanje i
uzajamno delovanje figura na pljosnatom polju stvara vieslojnu
i vieulnu svest. Ovaj nain pristupa tei da poprimi karakter
auditivnog, ukljuujueg i nezatvorenog prostora, kao to je
Georg fon Bekei pokazao u svojim Opitima sa sluhom. No to
je m etoda koja se primenjivala svuda, pa se njome koristi ak
i Persi Vindem Luis ( W yndham Lewis), kritiki analitiar
povratka auditivnog prostora u dvadeseti vek, u svome delu
Vreme i zapadni ovek (Time and IVestern Man). I tako Zeltmen
primenjuje pristup akustikog polja ak i na povest nastanka
perspektive (str. 31):
. . . Homer se ne moe opisati kao detinjastiji no Eshil, ve samo kao pesnik
druge vrste; Platon se ne moe nazvati zrelijim stilistom od Tukidida, ve samo
6
G u te n b e rg o v a g a la k sija
82
piscem druge vrste, koji ima drukiju temu; pisma sv. Pavla nisu dekadentnija
od Kikeronovih, ve samo drukija. Taj obrazac Rasta i Propadanja ne vai
za knjievnost antikog sveta. Da li smo u pravu kad ga primenjujemo na likovnu umetnost?
Pa, moete rei, zato da brinemo ako ljudi imaju tu nekodljivu iluziju
o Rastu i Propadanju? Stvar je u tome to ova nije tako nekodljiva, jer podrazumeva jednu drugu doktrinu. Taj obrazac podrazumeva dogmu da su se raniji
grki umetnici sve vreme upinjali da postignu naturalizam, vemu imitaciju koja
je premaala njihove moi. Meutim, da se vratimo na poreenje s knjievnou:
nije opta tvrdnja da se, u dramskom prikazivanju. Eshil, da uzmemo jedan
primer, upinjao da bude veran ivotu kao Menander ili da se ekspir trudio da
bude veran ivotu kao o. ak se moe zamisliti i prilino je verovatno
da bi Eshil osuivao Novu komediju a ekspir oa.
Zeltmen kao da dri ceo opseg interesovanja G rka u simultanoj igri, ekajui na upad nove teme ili pritiska u sloenu konfiguraciju. On posm atra svoenje odzvanjajuih pesnikih oblika
na jednostavne vizuelne linije proze i navodi partenonske skulpture kao najsavrenije likovno-prozno delo Grka. Te predstavljake oblike skulpture on obeleava kao prozu (str. 66) zbog
njihovog opisnog realizma:
Ostaje, meutim, injenica da se prozna knjievnost i likovna proza poinju
da javljaju kod Grka otprilike u isto vreme i da je pre izmaka petog veka svaka
od njih dala svoje remekdelo: Tukididovu istoriju i skulpture Partenona.
Koji je uzrok. ili koji su uzroci doveli do usvajanja opisnog realizma u
umetnosti. uz skoro potpuno iskljuivanje poetskog formalizma? Ne vredi govoriti o razvoju ili rastu, jer Partenon nije nita vie izrastao iz Olimpije no to je
Tukididova istorija izrasla iz Eshilovih drama. Tanije. izgleda da su Grci petog
stolea. poto su eksperimentisali sa realistikom umetnou, poeli da nalaze
da ova vie odgovara njihovom ukusu no formalna umetnost, jer su stekli sklonost prema vemom prikazivanju stvarnosti.
Nomadsko drutvo ne m ole da doivi zatvoren prostor.

Umesto da iskoristim Zeltmenove jedinstvene opaske o
grkoj celaturi kao poletite za razm atranje srednjovekovne rukopisne kulture, ja u jo malo proiriti postojei mozaik eksponata.
Pre no to pristupimo petorm a stoleima Gutenbergove galaksije, bie uputno uoiti koliko su duboko ravnoduni nepismeni
ljudi prema vizuelnim vrednostima u organizaciji percepcije i
iskustva. Ovu ravnodunost deli likovni umetnik od Sezana
naovamo. Jedan veliki istoriar umetnosti, Zigfrid Gidion, ekstrapolirao je nove umetnike pristupe prostoru od Sezana
83
naovamo tako da ukljue populam u kulturu i anonimnu

istoriju. U m etnost je za njega obuhvatna ideja kao to je mimesis
za Aristotela. On trenutno dovrava jedno obimno delo o Poecima umetnosti (The Beginnings o f Art) kao dopunu svoje umetnike analize svih apstraktnih vidova mehanizacije u dvadesetom
veku. Nuno je shvatiti blisku uzajamnu vezu izmeu sveta i
um etnosti peinskog oveka, i intenzivne organske meuzavisnosti ljudi doba elektriciteta. Naravno, moglo bi se rei da lirska
sklonost aplaudiranju audio-taktilnim napipavanjim a detinje i
peinske um etnosti oznaava naivnu i nekritinu opsednutost
nesvesnim vidovima jedne elektrine ili simultane kulture. No
za mnoge pozne rom antiare iznenadni proboj u poimanje
primitivne um etnosti bio je veliki doivljaj. Kao to je upom o
isticao Emil Dirkem, ljudi ne bi mogli prihvatiti jo mnogo veu
fragmentaciju rada i iskustva izazvanu vizuelnom specijalizacijom . Jer prava apstraktna umetnost jeste um etnost realizma
i naturalizm a, zasnovana na odvaianiu cula vida i z uzaiam nog
^~rtajstvfl nstalih nla Takozvana apstraktna umetnost ie. u stvari.
plod velikog medudejstva ula uz prom enliivu prevlast sluha i
dodira. Ja bih rekao da dodir nije toliko posebno ulo koliko
samo uzajam no dejstvo ula. Zato gubi vanost kad se ulu vida
da posebna i apstraktna intenzivnost.
U vrlo zanimljivom odeljku iz knjige o poecima nmetnosti
ije objavljivanje predstoii. tamnanom n htrntivnnpm n knmuni.
kacija (str. 71 89). Gidion obianiava p rostornn svest peinskih
,'slikar a :
_ U unutranjosti peina nisu pronaeni nikakvi tragovi ljudskih stanita.
To su~biia sVKta mssta, U kollmk su se. uz pomo magiiski monih slika. mogli
izvoiti sveti rituali.
pchie nemaju prostora u naem smislu te rei, jer u njima vlada veita
tama. Peine su, prostorno govorei, prazne. To je veoma jasno svakome ko je
pokuao da sam nae izlaz iz neke od njih. Slabi zrak svetlosti njegove svetiljke
guta apsolutna tama oko njega, dok stenoviti tuneli i zidovi to. se osipaju ponavljaju u svim smerovima i vraaju mu odjek njegovog pitanja: gde je izlaz
iz ovog lavirinta?
SVETLOST I UMETNOST PEINA
Nita vie ne unitava istinske vrednosti preistorijske umetnosti od bleska
elektrine svetlosti u tom carstvu veite noi. Baklje ili male kamene svetiljke
u kojima gori salo ivotinja, iji su primerci pronaeni. dozvoljavaju oveku
6*
84
m ar
Sa l M E K L U A N
samo fVagmentarna naziranja boja i obrisa prikazanih predmeta. U takvoj mekoj.

treperavoj svetlosli ovi stiu skoro magijsku pokretljivost. U kamen useene
linije, pa ak i obojene povrine, gube intenzitet pod jakom svetlou a katkad
i potpuno iezavaju. Jedino se tako moe sagledati fino grananje crtea a da
ih ne ugui njihova gruba pozadina.
Moda je ovim reeno dovoljno da se pokae kako preistorijski ovek nije
povezivao peine sa arhitekturom. Po njegovom shvatanju, peine su mu naprosto
obezbeivale mesta kojima je mogao da se koristi za svoje magijske vetine. Ta
mesta birao je sa najveom briljivou.
Rupa u zemlji nije zatvoren prostor jer, poput trougla ili

indijanskog atora, samo pokazuje linije sila. K vadrat ne pokazuje linije sila, ali predstavlja prevod takvog taktilnog prostora
u vizuelne termine. Pre pojave pisanja ne dolazi do takvog prevoenja. I svako ko se potrudi da proita Drutvenu podelu rada
Emila Dirkema moe otkriti uzroke. JSL dok ustalieni nain
ivota ne dozvoli izvesnu specijalizaciju ljidskih poslova, nema
speciializaciie ulnog ivota vodi poveanju vizuelnog intenziteta. Antropolozi su mi nagovestili da pojava bilo kakve
rezbarije ili kipa ve oznaava izvestan poremeaj u vizuelnom
podruju. Stoga izplerla / Ha nnmflriski narodi. poto
poseduju vOftla stepen speciializaciie poslova ili ulnog
ivota nece nikad razviti p ravrmganni prostor TJ vren;e kad
ve mogu da pokau neke kipove, oni se priprem aju za novi
stepen vizualizacije koji ine rezbarenje, pisanje i etvrtasti zatvoreni prostori. Sada, kao i uvek, skulptura. je granica izmeu
prostora vida i zvuka. Jer skulptura nije zatvoreni prostor. Ona
modulie prostor, kao to ini zvuk. A rhitektura takoe poseduje
ovu tajnovitu dimenziju granice izmeu dva prostorna sveta.
i Le Korbizje tvrdi da se arhitektura najbolje doivljava nou.
j Ona je samo delimino vizuelna.
\
Karpenterova knjiga Eskim (E. S. Carpenter: Eskimo) bavi
se prostornim konceptima Eskima, otkrivajui njegov potpuno
iracionalan ili nevizuelan stav prema prostornim oblicima i
orijentacijam a:
Ja ne znam ni za jedan primer da Ajvilik opisuje prostor poglavito vizuelnim pojmovima. Oni prostor ne smatraju statinim, te stoga merljivim; zato
ne poseduju formalne jedinice za merenje prostora. ba kao to nemaju jednoobraznu podelu vremena. Rezbar je ravnoduan prema zahtevima optikog oka,
on puta da svaki komad ispuni vlastiti prostor. sazda svoj svet, bez veze sa pozadinom ili iim to je van njega . . . U usmenoj tradiciji, pripoveda mitova
85
govori kao mnogi mnogima, a ne kao jedna linost drugoj. Govor i pesma se
obraaju svima . . . Kao pesnik, pripoveda mitova ili rezbar, Eskim svima prenosi anonimnu tradiciju . . . Umetniko delo se moe videti ili uti podjednako
dobro iz svakog pravca.
Viesmerna prostorna orijentacija, koja je akustika ili auditivna, ini da Eskima grdno zabavljaju vrpoljei napori posetilaca da slike gledaju kako treba. Stranice asopisa, zalepljene
na tavanicu igloa kako bi spreile kapanje, esto dovode belog
posetioca u iskuenje da krivi vrat kako bi ih sagledao. Na isti
nain, Eskim moe poeti crte ili rezbariju na jednom kraju
daske i nastaviti do suprotnog. U njihovom jeziku jo ne postoji
re za um etnost: Svaki odrasli Ajvilik vet je rezbar kosti:
rezbarenje je norm alna, sutinska potreba, ba kao pisanje kod
nas.
Gidion produuje obradu istih prostornih tema u Istraivanjima komunikacija (str. 84):
Kao to je uopte slujjai u nreistoriiskoi umetnosti. oko lovca iz ledenog
doba otkriva slike ivotinja koie trai u strukturi stena. Francuzi opisuju ovo
prepoznavanje prirodnih formacija izrazom epguser les contours. Ngkoliko linija
malo rezbarenia ili boie dovolini su da nokau ivotiniu.
Nae ponovno otkrie strasti prema konturam a nerazdvojivo^Je od sagledavanja tacne meauzavisnosii i funkcije i svih
oblika kao organskih, koje nam namee tehnologija elektromagnetskih talasa. T q. jest. ponovno ovladavanje primitivnim organskim vrednostima u um etnosti i arhitekturi sredtnn je tehnolOkl'
zahtev naseg vremena. Ipak, ak i danas ima antropologa koji
neodreeno pretpostavljaju da nepismeni ljudi poseduju euklidovske prostorne percepcije.17 A daleko ih je vie koji saoptavaju svoje podatke o primitvnim narodim a sluei se terminima
euklidovskih modela organizacije. Te jedva da iznenauje to
je K aroders retka figura. Kao psiholog koji je preko funkcionalnih linija preao na podruje antropologije, on je bio potpuno
nepripremljen za ono to je naao. U stvari, to to je naao jo
11 Karpenter nagovetava da je Vladimir G. Bogaz (1860 1936) moda
bio prvi antropolog koji je rekao da nepismen ovek ima neeuklidovske predstave prostora. Ove teme je izloio u napisu Pojmovi prostora i vremena u konceptu primitivne religije (Ideas of Space and Time in the Concept of Primitive
Religion), American Anthropologist. tom 27. br. 2. april 1925. str. 20566.
^ Q Q \i V L
J
;
'ia
86
uvek je poznato veoma malom broju ljudi. Da su efekti pisane

rei. ti. zameniivanje auditivnih dimenziia iskustva viziielnom.
bili poznati recimo Miri Elijadu, da li bi on nastavio da izraava ono isto oduevljavanje resakralizacijom ovekovog ivota?
Primitivizam je postao vulgarni klie velikog dela moderne

umetnosti i spekulaeije.
M oguno je da je celu grupu, na koju su uticali M arineti
i M oholji-Na (M oholy-Nagy), prevarilo neshvatanje porekla i
uzroka svetovne konfiguracije ivota. s jedne strane, i sakralne
konfiguracije, sa druge. Naprotiv, moguno je da bi, ak i ako
dopustim o puko mehaniko dejstvo tehnologije na sakralizaciju i desakralizaciju ovekovog ivota, cela skupina iracionalista u naem stoleu ipak odabrala sakralni ili auditivni
vid organizacije iskustva. S jedne strane, kako naglaava de
arden, to je nastajui vid elektromagnetskog ili elektroninog.
A za mnoge je novo kao takvo poslanstvo iz vasione, ak i kad
predstavlja ponovno bacanje u ne-pismenosne obrasce svesti.
M ada ne vidimo nikakvu unutranju religijsku relevantnost ili
znaaj ni u svetom ni u svetovnom, kako ih prikazuje Elijade
ili ma koji drugi iracionalni mistiar naeg vremena, mi ne
bismo potcenjivali puku kulturnu mo ne-pismenosnih i pismenosnih oblika ivota da uobliavaju percepcije i orijentacije
vaskolike ljudske zajednice. Nesree proizale iz sukoba istone
i katolike crkve, na primer, samo su oigledan primer tipa
opozicije usmenih i vizuelnih kultura, koja nema nikakve veze
sa verom.
U pitao bih, meutim, nije li vreme da ove detinjarije stavimo u neku vrstu odmerene stege, tako da njihovo neprestano ispiranje mozgova ljudske zajednice bude podvrgnuto izvesnoj meri
predvidljivog dejstva. Reeno je da je neizbean rat onaj iji se
uzroci nisu razaznali. Poto ne moe biti vee protivrenosti ili
sukoba ljudskih kultura no to su oni koji predstavljaju oko i
uho, nije udo to je naa metempsihoza u vizuelni oblik jzapadnog oveka tek neto manje bolna od naseg sadanjeg prelaz^t
1 / ' ,
p b l *
.
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJ A
87
u auditivni oblik oveka elektronike. Ali u takvoj promeni ima

' ve dovoljno unutam jih traum a i bez uzajamnog ostrvljivanja
auditivne i optike kulture u spoljanjim manifestacijama sadistike uverenosti u vlastitu ispravnost.
Mire Elijad zapoinje svoj uvod za Sveto i svetovno nekom
vrstom manifesta koji objavljuje dugo odlagano priznavanje
Svetog ili auditivnog prostora, u naem veku. On pozdravlja
(str. 89) delo Rudolfa O ta Sveto (R udolf O tto: Das Heilige)
iz 1917:
Ostavljajui po strani racionalnu i spekulativnu stranu religije, on se uglavnom usredsredio na njen iracionalni vid. Jer Oto je itao Lutera i shvatio je ta
verniku znai ivi Bog. To nije bio bog filosofa recimo Erazma; to nije bila
ideja, apstraktni pojam, puka moralna alegorija. Bila je to strahovita mo. koja
se ispoljavala boanskim gnevom.
Elijad potom objanjava svoj projekt: Svrha sledeih stranica

jeste da ilustruju i definiu tu suprotnost izmeu svetog i svetovnog. Oseajui da savremeni zapadni ovek doivljava izvesnu
nelagodnost pred mnogim manifestacijama svetog, dok se za
mnoga ljudska bia sveto moe ispoljiti u vidu kamenja ili drvea,
on sebi stavlja u zadatak da pokae zato je ovek arhainih
drutava teio da to je mogue vie ivi u svetom ili sasvim blizu
posveenih predm eta:
Na glavni zadatak na sledeim stranicama bie da razjasnimo ovaj predmet da pokaemo na koje naine religiozan ovek pokuava da to due ostane
u svetom svemiru i, otud, kakvim se njegovo ukupno ivotno iskustvo pokazuje
u poreenju sa iskustvom oveka bez religioznog oseanja, oveka koji ivi, ili
eli da ivi, u desakralizovanom svetu. Treba odmah rei da je potpuno svetovan
svet, potpuno desakralizovan kosmos, skoranje otkrie u povesti ljudskog duha.
Nije na nama da pokaemo kojim je istorijskim procesima i zbog kojih promena
u spiritualnim stavovima i ponaanju. moderni ovek desakralizovao svoj svet
i usvojio svetovno bivstvovanje. Za nau svrhu je dovoljno primetiti da desakralizacija proima celokupno iskustvo nereligioznog oveka modernih drutava i
da je ovome, stoga, sve tee da ponovo otkrije egzistencijalne dimenzije religioznog oveka arhainih drutava (str. 13).
Elijad je u velikoj zabludi kad pretpostavlja da je m odernom

oveku sve tee da ponovo otkrije egzistencijalne dimenzije
primitivnog oveka arhainih drutava. N akon otkria na polju
elektromagnetizma starih vie od jednog veka, m oderni ovek
88
89
povrh svega uzima u posed i sve dimenzije arhainog oveka.

Ve preko jednog veka umetnost i nauka postale su jednolini
kreendo arhainog primitivizma. Delo samog Elijada je ekstrem na popularizacija takve umetnosti i nauke. Ali to ne znai
da on injenino grei. On je, svakako, u pravu kad veli da je
potpuno desakralizovan kosmos skoranje otkrie u povesti
ljudskog duha. U stvari, to otkrie je proizalo iz fonetske azbuke i prihvatanja njenih posledica, naroito od Gutenberga
naovamo. Ali ja dovodim u pitanje kvalitet uvida koji ini da
ovekov glas drhti i odzvanja sa sedminom jarou kad navodi
povest ljudskog duha.
nanoj analizi, sveti i svetovni nain bivstvovanja zavise od razliitih poloaja

koje je ovek izborio u kosm osu; stoga oni zanimaju i filosofa i svakog ko tei da
otkrije mogue dimenzije Ijudskog postojanja (str. 14 15).
- v*
Gutenbergova galaksija ed da zato je azbum ovek
bio sklon da de.sakrati7.uje svoi nainltivstvovania.
Potonji deo ove knjige prihvatie ulogu koju Elijad odbija
kad kae: Nije na nam a da pokaemo kojim je istorijskim procesima . . . moderni ovek desakralizovao svoj svet i usvojio svetovno bivstvovanje. Pokazati kojim je tano istorijskim procesom
ovo postignuto to je tema Gutenbergove galaksije. A poto
pokaemo taj proces, moemo bar uiniti svestan i odgovoran
izbor da li emo se ponovo opredeliti za plemenski nain koji
ima toliku privlanost za Elijada:
Ambis koji deli dva modaliteta iskustva sveto i svetovno pokazae
se kad budemo opisali sveti prostor i ritualno graenje ljudskog stanita. ili vrste
religioznog doivljaja vremena, ili odnos religioznog oveka prema prirodi i svetu
alatki, ili posveenje samog ljudskog ivota, sakralnost kojom mogu biti ispunjene ovekove ivotne funkcije (hrana, seks, rad itd.). Ako se jednostavno opomenemo ta su za modernog i nereligioznog oveka postali grad ili kuaTpTirodav
alaike~ili rad, pokazae se sa naiveom upeatliivou sve to takvog oveka razlilfrriF-d-fiveka koji pripada ma kojem arhainom drutvu. ili ak od seljaka
iz hrianske Evrope. Za modernu svest, jedan fizioloki in jedenje, seks
i tako dalie kod nekih ie~s3 tnr> ieHna nrFanska poiava . . . Meutim, za primitivnog oveka, takav in nikad nije jednostavno fizioloki; on jeste, ili moe
postati sakrament, to jest optenje sa svetim.
Citalac e vrlo brzo shvatiti da su sveto i svetovno dva naina bivstvovanja
u svetu, dve egzistencijalne situacije koje ovek usvaja tokom svoje istorije. Ti
naini bivstvovanja u svetu ne tiu se samo istorije religija ili sociologije; oni
nisu predmet jedino istorijskih, sociolokih ili etnolokih prouavanja. U ko-
Elijad pretpostavlja svakog usmenog oveka desakralizovanom ili pismenom oveku; ak i seljak iz hrianske Evrope
zadrava neto od stare auditivne rezonance i aure sakralnog
oveka, kao to su rgmantiari uporno tvrdili pre vie od dvesta
godina. Dokle god je jedna kultura bez pismenosti, ona za Elijada poseduje neophodne sakralne sastojke (str. 17):
Oito je, na primer, da se simbolizam i kultovi Majke Zemlje, ovekove i
zemljoradnike plodnosti, sakralnosti ene i slini, nisu mogli razviti i sainjavati
jedan sloen religijski sistem sem, jedino, blagodarei otkriu zemljoradnje; podjednako je oigledno da jedno predzemljoradniko drutvo, posveeno lovu, nije
moglo osetiti svetost Majke Zemlje na isti nain ili sa istim intenzitetom. Stoga
postoje razlike u religioznom iskustvu koje se objanjavaju razlikama u ekonomiji, kulturi i organizaciji drutva ukratko. istorijom. Pri svemu tom, izmeu
nomadskih lovaca i stalno nastanjenih ratara postoji jedna slinost u ponaanju
koja nam izgleda beskrajno vanija od njihovih razlika; i jedni i drugi ive u sakralizovanom kosmosu, i jedni i drugi sudeluju u kosminoj sakralnosti, koja se
podjednako ispoljava u ivotinjskom i u biljnom svetu. Treba samo da uporedimo njihove egzistencijalne situacije sa poloajem oveka modernih drutava
koji ivi u desakralizovanom kosmosu i odmah emo biti svesni svega to ovog
odvaja od njih.
Vjdeli smo dn jr itfllnn ili ipprijnlirnvnni

ovek, nasuprot nom adu, na putu da otkrije vizuelni vid ljudskog
iskuitva. ino sve doK sedens lzbeeava moniie vrste optikog uslovljavanja, kakve se nalaze u pismenosti, puke nijanse u
vidovima sakralnog ivota, kao izmeu nom adskog i nastanjenog
oveka, ne uznemiravaju Elijada. To to Elijad usmenog oveka
naziva religioznim naravno da je isto toliko udljivo i proizvoljno kao kad se plavue proglase bestijalnim. Ali to ni najmanje ne zbunjuje one koji shvataju da je za Elijada, kao to
sam insistira od poetka, religiozno iracionalno. On se
nalazi u veoma brojnom drutvu rtava pismenosti koje su se
sloile u pretpostavci da je racionalno izriito linearno,
sledno, vizuelno. To jest, on vie voli da deluje kao osamnaestovekovni duh pobunjen protiv preovlaujueg vizuelnog oblika
koji je tada bio nov. Takvi su bili| Bleik i/silesiia drugih. Danas
bi Blejk bio estoki antiblejkovac, jer 'je blejkovska reakcija
91
protiv apstraktne vizuelnosti sada preovlaujui cliche i klaka

golemih bataljona dok se kreu regimentisanim koloteinama
senzibilnosti.
Za religioznog oveka prostor nije hom ogen; on doivljava
prekide, naruavanja njegove celovitosti (str. 20). Slino je sa
vremenom. Za m odem og fiziara, kao i za nepismenog oveka,
prostor nije homogen, kao ni vreme. N asuprot tome, geometrijski
prostor, izumljen u antici, daleko od toga da bude raznolik,
jedinstven je pluralistiki, sakralan, moe se presei i omeiti
u ma kom pravcu te se, stoga, ne daje nikakva orijentacija koja
bi proizlazila iz njegove strukture (str. 22). Sledea tvrdnja u
potpunosti je primenljiva na relativno uzajamno dejstvo optikog
i auditivnog naina u uobliavanju ovekovog senzibiliteta:
svi nuno menjaju. Kakva god mogla biti situacija sa stanovita verbalistike
analize, sa stanovita vizuelne svesti kakva se mora primenjivati u jednom umetnikom muzeju, predmet je jedinstvo koje se ne moe razbiti na posebne odlike
a da ne postane samo zbirka apstrakcija koje poseduju jedino konceptualno postojanje a nemaju datosti. Na jedan smean nain, rei i njihov nuno linearni
sintaktiki raspored spreavaju nas da opisujemo predmete i prisiljavaju nas da
upotrebljavamo veoma oskudne i neodgovarajue spiskove teoretskih sastojaka
na nain za koji su konkretniji primer obini recepti iz kuvara.
90
se odmah dodati da se takvo svetovno bivstvovanje nikad ne nalazi

u istom vidu. U kolikoj god meri on desakralizovao svet, ovek koji se odluio
za svetovni ivot nikad ne uspeva da potpuno uniti religiozno ponaanje. To
e postati jasnije kako budemo ili dalje; pokazae se da ak i u najveoj meri
desakralizovano bivstvovanje ipak zadrava tragove religioznog vrednovanja
sveta (str. 23).
Metoda dvadesetog veka je da se za eksperimentalno istraivanje ne koristi jednim modelom ve viestrukim modettma
tehnika odgodenog suda.
Vilijem Ajvins M lai u svome delu Grafike i vizuelna komunikacija (Prints and Visual Communication) naglaava (str. 63)
koliko je u svetu tam pane rei prirodno ii ka puko nominalistikom stavu o kakvom nepismen ovek nije mogao ni da
san ja:
. . . Platonove ideje i Aristotelove forme, sutine i defmicije, uzorci su ovog
prenoenja realnosti iz predmeta u tano ponovljive i zato na izgled postojane
verbalne obrasce. U stvari, jedna sutina nije deo predmeta, ve deo njegove
definicije. Ja verujem da se dobro poznati pojmovi supstance i odlika koje se
mogu pridavati takoe mogu izvesti iz ove operacionalne' zavisnosti o tano
ponovljivim verbalnim opisima i definicijama jer sam linearni redosled kojim
se rei moraju upotrebljavati daje sintaktiku analizu u vremenskom redosledu
odlika, koje su zapravo simultane i tako pomeane i meusobno povezane da se
nijedna odlika ne moe ukloniti iz svenjeva odlika koje nazivamo predmetima
a da ne promeni i predmet i sve ostale odlike. Na kraju krajeva, odlika je samo
odlika skupine drugih odlika, i ako promenite ma koji sainilac skupioe, oni se
M a koja kultura s fonetskom azbukom moe lako da sklizne

u naviku da jednu stvar stavlja ispod druge ili u drugu; jer postoji
neprestani pritisak subliminalne injenice da pisana ifra nosi za
itaoca iskustvo sadrine koja je govor. N o u kulturam a bez
pismenosti nema nieg subliminalnog. Razlog zbog koga nam je
teko da shvatimo mitove upravo je u toj injenici da mitovi ne
iskljuuju nijednu facetu iskustva kao to ine kulture koje
poseduju pismenost. Sve ravni znaenja su simultane. Tako uroenici, kad im se postave frojdistika pitanja o simbolinosti
njihovih misli ili snova, upom o tvrde da su sva znaenja ve
prisutna u verbalnom iskazu. Delo Junga i Frojda tegobno je
prevoenje nepismenosne svesti u literam e termine te, kao svaki
prevod, iskrivljuje i isputa. Glavna prednost prevoenja jeste
stvaralaki napor koji ono podstie, to je celog ivota govorio
i ilustrovao Ezra Paund. A kultura zaokupljena svojim prevoenjem iz jednog radikalnog oblika kakav je auditivni u drugi
oblik, kakav je vizuelni, m ora se nalaziti u stvaralakom previranju, kao to je bio sluaj sa klasinom Grkom ili renesansom. M eutim, nae vlastito vreme je ak jo krupniji primer
takvog previranja izazvanog upravo takvim prevoenjem.
D ok nae doba sebe prevodi natrag u usmeni i auditivni
oblik zbog elektroninog pritiska sim ultanosti. mi postajemo izvanredno svesni da su mnoga minula stolea nekritiki prihvatala
vizuelne m etafore i modele. Lingvistika analiza koju sada sprovodi Gilbert Rajl (Gilbert Ryle) u Oksfordu predstavlja neprestanu kritiku vizuelnih modela u filosofiji:
Valjalo bi da otponemo odbacivanje moela koji u ovom ili onom vidu
dominira mnogim spekulacijama o percepciji. Omiljeno ali lano pitanje: Kako
ovek moe da prevazie svoje osete i doe do poimanja spoljanjih realnosti?
esto se postavlja kao da je situacija sledea. U eliji bez prozora zazidan je zatvorenik koji je u njoj osamljen iveo od roenja. Sve to do njega dopire iz spolja-
92
93
njeg sveta treptaji su svetlosti baeni na zidove njegove elije i kucanje koje uje
kroz kamen; ipak, na osnovu opaanja tih treptaja i kucanja, on postaje, ili se
ini da postaje, obaveten o negledanim fudbalskim utakmicama, batama i
pomraenjima sunca. A kako je nauio ifre u koje su rasporeeni signali to
ih prima ili, ak, kako doznaje da postoji ifra? Kako moe da protumai poruke
koje nekako deifruje kad su renici tih poruka renici fudbala i astronomije,
a ne renici treptaja i kucanja?
Ovaj model je, naravno, poznata slika duha kao sablasti u maini, o ijim
optim nedostacima ne treba nita vie rei. Meutim i te kako je potrebno uoiti
izvesne odreene nedostatke. Upotreba ove vrste modela ukljuuje izriitu ili
implicitnu pretpostavku da koliko god zatvorenik bio u stanju da vidi treptaje
i uje kucanje, on, na alost, ne moe videti ili uti fudbalske utakmice, te da mi
moemo posmatrati svoje vizuelne i druge osete ali, na alost, ne moemo posmatrati crvendae.18
boenje od jednog vida i Njutnovog sna. Jer prevlast jednog

ula obrazac je za hipnozu. A kultura se moe zatvoriti u san
ma kog pojedinog ula. Spava se budi kad je izazvan u smeru
ma kog drugog ula.
Mi postajemo krajnje svesni kulturnih modela i orijentacija

kad prelazimo iz jednog preovlaujueg vida svesti u drugi, kao
iz grkog u latinski ili iz engleskog u francuski. Tako nas vie
ne zapanjuje to to istoni svet nema pojam supstance ili
supstantnog oblika, jer oni ne oseaju nikakav vizuelni pritisak
da rasparavaju iskustvo u takve pakete. A videli smo kako je
obuka steena u svetu grafike omoguila Vilijemu Ajvinsu da
prevede smisao tipografije kao niko drugi. U svome delu Grafike
i vizuelna komunikacija (str. 54) on daje jedno opte naelo:
To to vie moemo da ograniimo nae podatke za umovanje o stvarima
na podatke koji do nas dolaze jednim istim ulnim kanalom, utoliko ima vie
izgleda da e nae umovanje biti tano, mada e po opsegu biti mnogo ogranienije. Jedna od najzanimljivijih stvari u naoj modernoj naunoj praksi bili su
izum i usavravanje metoda pomou kojih naunici mogu pribaviti veliki deo
svojih osnovnih podataka kroz jedan isti ulni kanal svesti. Koliko sam obaveten,
u fizici su, na primer, naunici najsreniji kad do svojih podataka mogu doi
pomou nekog brojanika ili druge naprave koja se ita okom. Tako su toplota,
visina, duine i mnoge druge stvari koje se u obinom ivotu spoznaju drugim
ulima a ne vidom, za nauku postale stvar vizuelne svesti o poloajima mehanikih pokazivaa.
Zar ovo ne podrazum eva da emo, ukoliko uspemo da otkrijemo jedno dosledno sredstvo za prevoenje svih vidova naeg
sveta na jezik samo jednog jedinog ula, imati jednu deformaciju
koja je nauna jer je dosledna i suvisla? Blejk je mislio da se
to stvarno dogodilo u osamnaestom veku, je traio oslo-
18 Rajl: Pojam duha ( The Concepl o f Mind). str. 2234.
Samo deli istorije pismenosti bio je tipografski.

D osad smo se uglavnom bavili nisanom rei. prenosi
ili prevodi audio-taktilni prostor >>sakralnog<<~iTfepismenogô?gka
vizueini prn itn r -<417>1>( ili pigmpnop svetovnog
eeveka - Kad se taj prenos ili preobraaj jednom obavi, ubrzo
e nalazimo u svetu kniiga. rukopisnih ili tipografskih. Dalje
emo se baviti pisanim i tam panim knjigama i otud proizalim
Tezultatima za nauku i drutvo. Od petog veka pre nae ere do
petnaestog veka eie-kujiga je bila rukopism proizvod. Sam6
jedna treina istorije knjige u zapadnom svetu bila je lipografska.
Otud nije neumesno rei ono to i Bret u Drevnoj i savremenoj
psihologiji (G. S. Brett: Psychology Ancient and Moderri) (str.
36 7):
Ideja da je znanje sutinski knjiko znanje koja izgleda kao veoma moderno
shvatanje, verovatno je izvedena iz srednjovekovnog razlikovanja duhovnika i
laika. uz dodatni naglasak to ga daje knjiki karakter prilino fantastinog
humanizma esnaestog stolea. Prvobitna i prirodna ideja znanja jeste ideja
otroumnosti ili posedovanja duha. Odisej je prvobitni tip mislioca, oveka
s mnogim idejama, koji je mogao da savlada Kiklope i postigne jedan znaajan
trijumf duha nad materijom. Znanje je, dakle, sposobnost savladavanja ivotnih
tekoa i postizanja uspeha u ovom svetu.
Bret ovde odreuje prirodnu dihotom iju koju knjiga unosi

u svako drutvo, povrh rascepa to ga izaziva u pojedinom pripadniku tog drutva. Delo f Demsa Dojsa |pokazuje potpunu
jasnovidost u ovim stvarima. ^Njegov Liopold Blun iz Ulisa,
ovek s puno ideja i smicalica, slobodni je akviziter oglasa.
Dojs je sagledao paralele, s jedne strane, izmeu m oderne granice verbalnog i slikovnog, i. sa druge, izmeu homerovskog
sveta na razmeu stare sakralne kulture i nove svetovne ili pismenosne senzibilnosti. Blum, odskora detribalizovani Jevrejin, prikazan je u savremenom Dablinu, ovla detribalizovanom irskom
svetu. Takva jedna granica je moderni svet reklame, te je stoga
94
pogodan za Blumovu prelaznu kulturu. U sedamnaestoj ili itakoj epizodi Ulisa itam o:
O emu bi obino na kraju razmiljao? O nekom jedinstvenom oglasu,
pred kojim e svi prolaznici u udu zastati, o nekoj novosti na tom oglasnom
podruju, bez ikakve vanjske izlinosti, sve e biti svedeno na najjednostavniji
i najuspeniji oblik, koji nee premaiti vidokrug letiminog pogleda, a bit e
u saglasnosti s brzinom moderna ivota.*
U Knjigama na Bdenju Dems S. A terton (James S. A therton:

Books at the Wake) istie (str. 67 8):
Pored ostalog, Fineganovo bdenje je i istorija pisanja. Poinjemo sa pisanjem
na A bone, a pebble, a ramskin . . . leave them to cook in the mutthering pot: and
Gutenmorg with his cromagnon charter, tintigfats and great prime must once for
omniboss stepp rubrickredd out o f the wordpress (20.5).** Mutthering pot
je aluzija na alhemiju, ali tu postoji i neki drugi smisao povezan sa pisanjem,
jer se ta re sledei put pojavljuje u kontekstu koji se tie unapreenja sistema
komunikacija. Taj stav glasi: All the airish signics o f her dipandump helpabit
from an Father Hogan till the M utther Masons, . . . (223.3). Dipandump helpabit kombinuje znakove azbuke za gluvoneme u vazduhu (air) ili vazduaste (airish) znake sa valovitou obine azbuke i izraenijom valovitou
irskog ogem pisma. Mason, koji ovome sledi, mora biti ovek tog imena koji
je izumeo elino pero. Ali sve to mogu da predloim kao objanjenje za mutther
jeste mrmljanje (muttering) slobodnih zidara, to se ne uklapa u kontekst, mada
i oni, naravno, prave znakove u vazduhu.
Gutenmorg with his cromagnon charter mitskom glosom

izlae injenicu da je pisanje znailo izlazak peinskog ili sakralnog oveka iz auditivnog sveta jednovremene rezonance u svetovni svet dnevne svetlosti. Zidari su aluzija na svet zidara kao
tip samog govora. N a drugoj stranici Bdenja, Dojs pravi mozaik,
kao neku vrstu Ahilovog tita, svih tema i naina ljudskog govora i optenja: Bygmeister Finnegan, o f the Stuttering Hand,
freem ens maurer, lived in the broadest way immarginable in his
ruchlit toofarback fo r messuages before joshuan judges had given
*James : Uliks, preveo Zlatko Gorjan, Otokar Kerovani, Rijeka
1957, str. 85960. Prev.
** . . . na kosti, ljunku, koi ovnujskoj . . . ostavite da se kuvaju u mrmor-loncu: i Gutenmorg sa svojom kromanjonskom poveljom, mastima za bojadisanje i velikom prvobitnou sr morae jednom za sve gazdu svega rubriciran
iz prese za rei gureme rei da kroi Prev.
95
us numbers . . .* Dojs u Bdenju pravi svoj vlastiti altamirski peinski crte vaskolike istorije ljudskog duha, izraene njegovim
osnovnim gestovima i stavovima tokom svih stupnjeva ljudske
kulture i tehnologije. Kao to njegov naslov naznaava, on je
uviao da buenje ljudskog-napTetka nToe ponovo ieznuti u
noi sakTafriog 111 auditivnog oveka. Finov ciklus plemenskih
institucija m oe'se vratiti u elektrinoj eposi, ali ako se ponovo
vrati, nek to bude bdenje ili buenje ili oboje. Dojs nije mogao
da vidi nikakvu prednost u tonie to emo ostati zatoeni u svakom ciklusu kulture, kao u zanosu ili u snu. On ie otkrio nain
da ovek ivi istovremeno u svim kultu m im^pblicima a pri tom
bude potpuno svestan. Sredstvo koje navodi za postizanje takve
samosvesti 1 lspravke kulturnih deformacija jeste njegov xcollideorscope.. Ovaj naziv ukazuje na uzajamno dejstvo u koloidnom
rastvoru svih sainilaca ljudske tehnologije dok proiruju naa
ula i m enjaju svoje razmere u drutvenom kaleidoskopu kulturnog sudara: deor divlje, usmeno ili sakralno; scope vizuelno ili svetovno i civilizovano.
D osadje kultura bilalmehanikafsudbina drutavd, automatska interiorizacija njihovih vlastitih tehnologija.

D osada je veina ljudi prihvatala svoje kulture kao sudbinu,
poput podneblja ili matem jeg jezika; m eutim naa empatijska
svesf o tanim oblicima mnogih kultura je sama po sebi osloboenje od tih kultura kao tamnica. Zato je Dojsov naslov
ujedno manifest. U najkompententijem pogledu ovek: Prvih
milion godina (M an: His First Million Years) Eli M ontegju
(Ashley M ontagu) komentarie (str. 193 4) aspekte nepismenosti na nain koji se odnosi na ove tem e:
Nepismen ovek baca mreu misli preko celog sveta. Mitologija i religija
su, moda, tesno povezane, ali dok jedna izrasta iz ovekovog svak)3nevnog
fivota^ druga izrasta iz njegove zaokupljenosti natprirodmm. A isto je sa rije* Velji majstor (Bygmeister gradonaelnik) Finegan, Mucavoruki,
zidar (Maurer, nem.) slobodnjaki, ivljae na najiri nain koji se zamisliti
(izmarginisati moe u svojoj)??? moda gomili, od ruck) odvedalekozabaenoj da stignu poruke pre no to nam suci jeuanski brojeve dadoe . . . Prev.
96
govim pogledom na svet, koji e se sastojati od sekularnih, religijskih, mitolokih,

magijskih i iskustvenih sainilaca spojenih u jednu celinu.
^ nepismenih liudi krainii su realisti. Oni su reeni da stave svet pod
kontrolu i mnogi od njihovih postupaka smiljeni su da obezbede da se stvarnost
ponaa kako oni ele. Ubeen da su duhovi na njegovoj strani, ovek onda moe
obaviti sve neophodne pripreme za uspeh jednog pohoda. Prisiljavanje stvarnosti da ini ono to ovek eli, putem njenog manipulisanja na propisani nain,
za nepismene je ljude deo stvarnosti.
Valja razumeti da se nepismeni liiidi daleko vie identifikuiu sa svetom u
koiem ive no nismeni naro5i sveta. StoTiudi postaiu pismeniii. sve vise teze
da se odvoie od sveta u koiem ive.
"
tfno itn sp /hiva jeste stvarnost za nepismene. Ako ceremonijama sraunatim da obezbede vei prirataj ivotinja 1 biljaka, usledi takav porast, onda
ceremonije nisu samo s njim povezane ve su njegov deo; jer bez ceremonija ne
bi dolo do porasta prirataja ivotinja i roda biljaka tako umuje nepismen
ovek. Ne radi se o tome da je nelogian duh svojstvo nepismenog oveka; njegov
duh je savreno logian i on se njime zaista veoma dobro koristi. Jedan obrazovan
belac koji bi se odjednom naao u pustinji Srednje Australije ne bi se bogzna koliko dugo odrao. A australijanski uroenici se vrlo dobro snalaze. Uroenici
svih zemalja obavili su prilagoavanje sredini koje van svake sumnje ukazuje
da je njihova inteligencija prvorazredna. Nevolja sa nepismenim ovekom nije
u tome to on nije logian, ve to suvie esto primenjuje logiku, najee na
temelju nedovoljnih premisa. On obino pretpostavlja da su dogaaji koji su
povezani uzrono spojeni. Ali to je greka koju veina civilizovanih ljudi ini
veliki deo vremena, a zna se da se dogaala i meu struno obuenim naunicima! Nepismeni ljudi su skloni da se suvie kruto pridravaju pravila da je veza
uzronost, ali to najee funkcionie, a po pragmatinom merilu, ono to funkcionie uzima se da je istina.
Nita ne bi moglo biti dalje od istine no predstava da su nepismeni sasvim
lakoverni, sujeverni i strahom optereeni stvorovi, bez sposobnosti ili prilike
za samostalno i originalno miljenje. Povrh prirodne zdrave pameti, nepismen
ovek obino pokazuje puno praktine razboritosti zasnovane na proceni grubih
realnosti ivota . . .
Ono to M ontegju otvara razm atranjem intenzivne praktinosti nepismenog oveka savreno je primenljivo kao glosa uz
Dojsovog Bluma ili Odiseja, snalaljivog oveka. ta bi moglo
biti praktinije za oveka uhvaenog izmeu Scile kulture pismenosti i Haribde postpismenosne tehnologije no da sebi napravi
splav od reklamnih tekstova? On se ponaa kao Poov m ornar
u Malstremu (Maelstrom) koji je prouio dejstvo vrtloga i preiveo. Nije li, moda, na zadatak u novoj eposi elektronike da
prouim o dejstvo novog vrtloga na telu starijih kultura?
97
Tehnike jednoobraznosti i ponovljivosti uveli su Rimljani i

ysrednti vek.
~
Grafike i vizuelna komunikacija Vilijema Ajvinsa jedan je od
glavnih izvora za svakog prouavaoc^ uloge knjiga u uoblja^vanju ljudskog zaanja i drutv. injenica da je Ajvins stajao
malo po strani od sredinjeg literarnog aspekta knjige dala mu
je, ini se, izvesnu prednost nad literatama. Prouavalac knjievnosti i filosofije je sklon da se bavi sadrinom knjige a da
prenebregne njen oblik. Ovaj propust svojstven je fonetskoj pismenosti, u kojoj vizuelna ifra uvek ima sadrinu koju ini
govor to ga nanovo sazdaje osoba koja se bavi itanjem. Nijedan kineski pisar ili italac ne bi mogao nainiti greku da prenebregne oblik pisma, jer njegov pisani znak ne odvaja govor
i vizuelnu ifru na na nain. No u svetu fonetske pismenosti,
ova prinuda da se razdvajaju oblik i sadrina sveopta je, i podjednako deluje na nepismene ljude i naunika. Tako laboratorije
Belove telefonske kompanije troe milione na istraivanje, ali
nisu ak ni zapazile osoben oblik koji predstavlja telefon i njegov
uinak na govor i line odnose. Kao strunjak za grafike, Ajvins
je postao svestan njihovog razlikovanja od tam panih knjiga u
kojima se pojavljuju. Ovo ga je onda uinilo svesnim velike razlike izmeu tam panih i rukopisnih knjiga. Na poetku (str. 2 3)
on skree panju na dimenziju ponovljivosti ugraenu u fonetske
j i s a nr 7naVnve. kako bi istakao isie diiiienzije p^novljivosti u
predgutenbergovskom tam panju slika na osnovu drvoreza:
Mada svaka istorija evropske civilizacije pridaje veliki znaaj izumu naina
da se rei tampaju pomou pokretnog sloga, do kojeg je dolo sredinom petnaestog veka, u tim istorijama je uobiajeno da se prenebregava neto ranije
otkrie naina tampanja slika i dijagrama. Jedna knjiga, ukoliko sadri tekst,
predstavlja sud sa tano ponovljivim simbolima rei, rasporeenim u tano ponovljivom rasporedu. Ljudi su upotrebljavali takve posude bar pet hiljada godina.
Zbog toga se moe tvrditi da tampanje knjiga nije bilo nita vie do obavljanje
veoma starih i poznatih stvari na jevtiniji nain. ak se moe rei da je neko vreme
tampanje pokretnim slogom jedva bilo neto vie do nain da se posao obavi
uz mnogo manji broj korektura. Do 1501. godine malo knjiga je tampano u
izdanjima veim od onog rukopisnog u hiljadu primeraka koje Plinije Mlai
pominje u drugom veku nae ere. Meutim, tampanje slika je, za razliku od
tampanja rei pokretnim slogom, donelo na svet jednu potpuno novu stvar
prvi put je omoguilo slikovne iskaze koji se mogu tano ponavljati tokom
7
99
efektivnog ivota povrine kliea. Ovo lano ponavljanje slikovnih iskaza imalo
je neprocenljive uinke na znanje i misao, na nauku i tehnologiju svih vrsta. Jedva
da je preterivanje rei da od otkria pisanja nije bilo vanijeg izuma no to je
izum tano ponovljivih slikovnih iskaza.
panju na ono to jeste uinio ili znao. Moderna istraivanja ljudi koji su svesni
98
Odve oigledno svojstvo tane .ponovljjvosti, k o je je inherentno i f tipografiji, prolazi mimo literarno usmerenog oveka.
On pridaje mali znaaj ovoj pukoj tehnolokoj odlici i usredsreduje se na sadrinu, kao da slua autora. Kao umetnik
svestan formalnih struktura kao sloenih iskaza po sebi, Ajvins
posveuje grafikama, tipografiji i rukopisu, podjednako, redak
vid panje. On je sagledao (str. 3) da tehnoloki oblici mogu
uobliavati nauke u istoj meri kao um etnosti:
Za nae pradedove i njihove oeve unatrag do renesanse, grafike nisu bile
nita vie ni ita manje do samo tano ponovljivi slikovni isk azi. . . D o pre jednog veka, grafike pravljene starim postupcima obavljale su sve funkcije koje sada
obavljaju nae reprodukcije u trihu i polutonu, nae fotografije i umnoeni planovi, nai razni postupci reprodukcije u bojama, i nae politike karikature i
reklame sa slikama. Ako grafike defmiemo sa tako naznaenog funkcionalnog
stanovita, umesto ogranienjima procesa ili estetske vrednosti, postaje oito da
bismo bez grafika imali veoma malo nae modeme nauke, tehnologije, arheologije ili etnologije jer sve one, na poetku ili na kraju, zavise od informacija
koje se prenose tano ponovljivim vizuelnim ili slikovnim iskazima.
To znai da grafike, daleko od toga da budu samo minorna umetnika dela,
spadaju meu najvanija i najmonija orua m odemog ivota i misli. Svakako,
ne moemo se nadati da emo shvatiti njihovu stvamu ulogu dok se ne udaljimo
od snobizma pojmova i defmicija savremenog kolekcionarstva grafika i ponemo
da o njima mislimo kao o tano ponovljivim slikovnim iskazima ili komunikacijama, bez obzira na sluajnu okolnost retkosti ili ono to, za trenutak, moemo smatrati estetskom vrednou. Moramo ih posmatrati sa stanovita optih ideja i posebnih funkcija i, naroito, moramo misliti o ogranienjima koja
su njihove tehnike nametnule grafikama kao prenosnicima informacije i nama
kao primaocima te informacije.
prostih predmeta kao to su ekonomija i tehnologija, brzo menjaju nae predstave o ovim stvarima. U Veku mraka, da upotrebimo njegov tradicionalni naziv,
bilo je malo obezbeene dokolice za posveivanje tananostima knjievnosti,
umetnosti, filosofije i teorijske nauke, ali su mnogi ljudi, pri svem tom, posveivali svoje savreno dobre umove drutvenim, poljoprivrednim i mehanikim
problemima. tavie, tokom svih tih akademski obezvreivanih vekova, daleko
od toga da doe do ikakvog opadanja mehanike sposobnosti, reao se neprekinuti niz otkria i izuma koji su Veku mraka, a nakon njega, srednjem veku,
dali tehnologiju, te, stoga, i logiku, koja je u mnogim najvanijim pogledima daIeko prevazila sve to je bilo poznato Grcima ili Rimljanima Zapadne Imperije.
Ajvinsova je tema da su Vek m raka i srednji vek iz svoje

bede i nude proizveli prvu veliku etvu jenkijevske ingenioznosti. M oda Ajvins preteruje u ovom isticanju Veka m raka
i srednjeg veka kao kulture tehnika i tehnologija, ali to je ona
vrsta pristupa koja ini pojmljivim sholastiku i koja nas priprema za veliki srednjovekovni izum tipografije, koja je bila
trenutak uzleta u nove prostore sveta.19
Re moderno bila je p r e k o r patristikih humanista upuen

srednjovekovnim sholastiarima, koji su razviU novu logiku i fiziku.
Otada su se pojavile mnoge knjige o srednjovekovnoj nauci
koje potvruju Ajvinsovo gledite. Nauka mehanike u srednjem
veku (The Science o f Mechanics in the Middle Ages) M arala
Klageta (M arshall Clagett) jedan je primer iz kojeg u odabrati
nekoliko tema da ilustrujem stalni razvoj naglaSav^nja viznplnog
koje smo videli kako se pojavljuje u grkom svetu kao posledica
fonetske pistnenosti. T ako:
Tehnologija tane p o _ n p v .l ji Y p s ti .b i la je naglasak koji su u

grku vizuelnu analizu uveli Rimljani. Ovo Jiaglaavanje kontinuirane, jednoobrazne linije, sa njenom ravnodunou prema
usmenim vrednostima pluralistike organizacije, bilo je, po Ajvinsovom miljenju (str. 4 5), uspeno preneseno u Vek mraka,
a on ga je preneo dalje:
Iz grê koju sam prikazao u prva dva poglavlja, bie oito da srednjovekovna statika, poput drugih vidova srednjovekovne mehanike, u velikoj meri
zavisi od mehanikih koncepata i njihove analize koju su dali grki mehaniari:
aristotelovski pisac dela Mechanica, Arhimed. Heron i drugi (str. xxiii).
Sve doskora istoriari su bili literate i filolozi. Kao prouavaoci prolosti,

oni su retko nalazili neto to nisu traili. Toliko su bili oarani onim to su Grci
rekli da su poklanjali malo panje onome to Grci nisu uinili ili znali. Toliko
ih je ispunjavalo uasom ono to Vek mraka nije rekao da uopte nisu obraali
19 Ajvins navodi napis Lina Vajta (Lynn VVhite) o Tehnologiji i pronalazatvu u sfednjem veku (Technology and Invention in the Middle Ages),
Speculum, tom XV, april 1940, str. 14159.
100
Na isti nain su dostignua srednjovekovne kinematike bila

u mnogo veoj meri integralni deo sholastikih razm atranja
aristotelovskih tvrdnji o sili i kretanju . . . N aroito je bio vaan
razvoj koncepta trenutne brzine i, sledstveno, analize razliitih
vrsta ubrzanja (str. XXV).
Vie od jednog veka pre pojave tampe, naunici na oksfordskom M erton koledu razvili su teorem u jednakog ubrzanja
i jednakog kretanja pri brzini koju telo sa jednakim ubrzanjem
ima u srednjem trenutku vremena ubrzanja. S pronalaskom jednoobrazno ponovljivog i pokretnog sloga, zalazimo dublje u ovaj
srednjovekovni svet merljivih koliina. Klaget uspostavlja linije
kontinuiteta izmeu grke vizuelne analize i srednjovekovne nauke i pokazuje koliko je daleko sholastiki um razvio grke koncepte.
M ertonovska kinematika se rasprostrla u Italiju i Francusku.
To je bila ideja za prevoenje kretanja u vizuelne termine:
Osnovna ideja ovog sistema prosta je. Geometrijske figure, naroito povrine, mogu e upotrebljavati za prikazivanje koliine jednog kvaliteta. Proirenje kvaliteta jednog subjekta predstavlja se horizontalnom linijom, dok se
kvalitativni intenziteti na raznim takama subjekta prikazuju upravnim crtama
povuenim na produnu liniju ili liniju subjekta. U sluaju kretanja, produna
linija prikazuje vreme, a linija intenziteta brzinu (str. 33).
Klaget prikazuje traktat Nikolasa od Orezma O konfiguraciji kvaliteta. u kome ovaj kae: Svaka merljiva stvar, izuzev
brojeva, shvata se kao kontinuirana koliina. Ovo nas vraa
u grki svet, u kome je, kao to ukazuje Tobajas Dancig u svojoj
knjizi Broj: Jezik nauke (Tobias D. Dantzig: Number: The
Language o f Science):
Pokuaj da se racionalna aritmetika primeni na geometrijski problem doveo
je do prve krize u istoriji matematike. Dva srazmerno jednostavna problema: odreivanje dijagonale kvadrata i obima kruga otkrila su postojanje novih matematikih bia, za koja se u okviru racionalnog podruja nije moglo nai m esto...
Dalja analiza je pokazala da su procedure algebre, uopte uzev, isto toliko
nedostatne. Te je postalo oito da je neizbeno proirenje polja brojeva . . . A
poto je stari koncept propao na podruju geometrije, moramo u geometriji
potraiti model za novi. Kontinuirana beskonana prava linija izgleda idealno
pogodna za takav mode! (str. 141 2).
101
Broj je dimenzija taktilnosti. kao to je Ajvins objasnio u

Umetnosti i geometriji (str. 7):
U ma kom kontinuiranom obrascu, ruci su potrebni jednostavni i statini
oblici; ona voli oblike koji se ponavljaju. Ona spoznaje predmete odvojeno,
jedan po jedan, i, za razliku od oka, nema naina da dobije praktino simultan
uvid ili pojam o skupini predmeta kao jednoj jedinoj svesti. Za razliku od oka,
ruka, kojoj se ne pomae, nije kadra da otkrije da li se na liniji nalazi tri ili vie
predmeta.
No ono to nas zanima u prvoj krizi matem atike jesu oite

fikcije, kojima se m ora pribei kako bi se vizuelno prevelo u
taktilno. M eutim, jo vee fikcije ekale su u infinitezimalnom
raunu.
Kao to emo videti. kad je re o esnaestom veku. broj i
vizuelnost ili taktilnost i retinalni doivljaj, potpuno su se razdvojili i otili svojim divergentnim putevima, da uspostave suparnika carstva Umetnosti i Nauke. Ovo razilaenje, tako upadljivo zaeto u grkom svetu, bilo je srazmerno obustavljeno sve
do Gutenbergovog uzleta. T okom vekova rukopisne kulture,
pokazae se da vizuelno nije sasvim odvojeno od taktilnosti,
mada je drasticno~uzilo auditivno carstvo. Ova tvar e se poset5ricf razmo'triti povodom srednjovekovnih italakih navika.
Odnos taktilnosti prema vizuelnom. toliko nuan za shvatanje
sudbine fonetske azbuke, otro e se defmisati tek nakon Sezana.
Tako Gom bri taktilnost pretvara u sredinju temu Umetnosti
i iluzije, kao to ini i Hajnrih Velflin u svojim Osnovnim pojmovima istorije umetnosti. A razlog za ovaj novi naglasak jeste
injenica da je u eposi fotografije izdvajanje vida iz uzajamnog
dejstva ostalih ula bilo dovedeno sve do reakcije. Gombri
belei stupnjeve razm atranja i analize ulnih podataka tokom
devetnaestog veka, koji su doveli do Helmholcovog zalaganja
za nesvesno zakljuivanje ili m entalnu akciju ak i u najosnovnijem ulnom iskustvu. Smatralo se da je taktilnost, ili uzajam no dejstvo svih ula, sam oblik tog zakljuivanja, to je
odm ah dovelo do raspada ideje imitacije prirode kao vizuelne
pojave. Gom bri pie (str.16):
Dva nemaka mislioca imaju vidno mesto u ovoj prii. Jedan je kritiar
Konrad Fidler, koji je, nasuprot impresionistima. tvrdio da ak i najjednostavniji ulni utisak koji izgleda kao puka sirovina za operacije duha ve jeste men-
102
talna injenica, a da je ono to nazivamo spoljanjim svetom zapravo rezultat

jednog sloenog psiholokog procesa.
Meutim, Fidlerov prijatelj, neoklasicistiki vajar Adolf fon Hildebrand
bio je taj koji se latio da analizira ovaj proces u knjiici pod naslovom Problem
oblika u Jigurativnoj umetnosti, koja je izala 1893. i privukla panju cele jedne
generacije. I Hildebrand je osporio ideale naunog naturalizma, pozivajui se
/ psihologiju percepcije: ako pokuamo da analiziramo nae mentalne slike
kako bismo otkrili njihove osnovne sainioce, utvrdiemo da se sastoje od ulnih
podataka do kojih se dolo okom, i seanja na dodire i kretnje. Lopta se, na primer, ukazuje oku kao pljosnat disk; pipanje nas obavetava o svojstvima prostornosti i oblika. Svaki pokuaj umetnika da eliminie ovo znanje jalov je, jer bez
njega ne bi uopte opaao svet. Njegov je zadatak, naprotiv, da nadoknadi nedostatak kretanja u svome delu razjanjavanjem svoje predstave, ime e preneti
ne samo vizuelne osete ve i ona seanja na dodir koja e nam omoguiti da u
svome duhu vaspostavimo trodimenzionalni oblik.
Teko moe biti sluajnost da je doba kada su ove ideje tako udno razmatrane bilo takoe doba kada se istorija umetnosti oslobodila antikvarstva,
biografije i estetike. Pitanja koja su toliko dugo smatrana nepobitnim odjednom
su izgledala problematina i traila su preocenjivanje. Kada je Bemard Berenson
napisao svoj blistavi ogled o firentinskim slikarima, objavljen 1896, on je formulisao svoje estetiko vjeruju terminima Hildebrandove analize. Svojom obdarenou za brememtu fazu, on je skoro celu, donekle visokopamu vajarevu knjigu
saeo u jednu reenicu: Slikar moe izvriti svoj zadatak jedino davanjem taktilne
vrednosti retinalnim utiscima. Za Berensona, oto ili Polajuolo mogu da polau
pravo na nau panju upravo zato to su to postigli . . .
U antici i srednjem veku itanje je nuno bilo itanje naglas.

O
Nije preterano rei da je sa Aristotelom grki svet preao

sa usmenog pouavanja na naviku itanja7pise t-rederik Kenjon
^(F red eric u . ) u svome delu Anjige i itaoci u antikoj
Grkoj i Rimu (Books and Readers in Ancient Greece and Rome)
(str. 25). No, za vekove koji su sledili. itanje je znailo itanje naglas. Zapravo. m stitutiâ brzo itanje su tek danas doneli
presudu nisi, kojom se u inu itanja razvode oko i govor. Otkrilo
se da pri itanju sleva udesno miiima grla pravimo zaetke
formacija rei i da je to glavni uzrok sporog itanja. N o uutkivanje itaoca je bilo postepen proces, pa ak ni tam pana re
nije uspela da uutka sve itaoce. M eutim, bili smo skloni da
m rdanje usana i mrmljanje kod itaoca povezujemo sa polupismenou, to je injenica koja je doprinela amerikom naglaa-
103
vanju iskljuivo vizuelnog pristupa itanja u osnovnoj nastavi.

A ipak je Derald Menli Hopkins (Gerald Manley Hopkins)
vojevao za taktilni naglasak u upotrebi rei i za krepku usmenu
poeziju upravo u vreme kad je Sezan davao taktilne vrednosti
retinalnom utisku. Povodom svoje pesme Prosricano sa Sibilinih
listova, Hopkins je pisao:
Kad je re o ovom dugakom sonetu, imajte na umu iznad svega ono to
vai za sve moje stihove: da je, kao to iva umetnost valja da bude, stvoren za
izvoenje, a da njegovo izvoenje nije itanje okom, ve glasno, odmereno, poetsko (ne retorino) recitovanje, s dugim pauzama, dugim zadravanjima na
slikovima i drugim obeleenim slogovima, i tako dalje. Ovaj sonet treba pevati:
on je najbriljivije ritmovan u tempo rubato.20
N a drugom mestu pie: Udahnite i itaite ga uima, kao

to uvek elim da me itaju, i moji stihovi tada deluju kako valja.
A Dojs se nikad nije um orio objanjavajui da u Fineganovom
bdenju rei koje italac vidi nisu rei koje e uti. Kao i u Hopkinsovom sluaju, Dojsov jezik oivi tek kad se ita naglas,
stv^rajui sinesteziju ili uzajamno dejstvo ula.
No ako glasno itanje pogoduje sinesteziji i taktilnosti, isto
je sa antikim i srednjovekovnim rukopisom. Ve smo vieli
jedan primer skoranjeg pokuaja stvaranja oralne tipografije za
savremene engleske itaoce. Prirodno, takvo pismo pokazuje veoma teksturalan i taktilni oblik starog rukopisa. Textura, kako
je u svoje vreme nazivano gotsko pismo, znaila je tapiserija.
No Rimljani su razvili mnogo manje teksturalno i vema vizuelno pismo, koje se zove rimsko, i to su slova koja sreemo
u obinoj tampi, recimo na ovoj stranici. M eutim, prvi tampari su izbegavali rimska slova, osim kada su eleli da stvore
utisak lane starine, starih rimskih slova koja su oboavali renesansni humanisti.
udno je to su m odem i itaoci tako sporo sagledavali da
je proza Gertrude Stajn (Gertrude Stpiin| s njepim orknstvnm
interpunlTje T drugih viueTnTFT pom agala, briljivo smiljena
trategija a^pasivnog vizuelnog'cifaoca uvue u uesniku, usmemi"aTccij'u7Tako je sa Kamingsom (E. E. Cummings), ili Paundom
20 Don Pik, ur.: itanka Deralda Menlija Hopkinsa (John Pick, ed .:
Gerard Manley Hopkins Reader), str. xxii.
104
ili Eliotom. Vers libre je isto toliko namenjen uhu koliko oku.
A u Fineganovom bdenju, kad Dojs eli da stvori grmljavinu,
uzvik na ulici koji oznaava jednu krupnu fazu kolektivne
akcije, on postavlja tu re u svemu kao re iz drevnog rukopisa:
The fa ll (bababadalgharaghtakamminminarronnkonnbronntonerronntuonthunntrovarrhounawnskawntoohoohooaredenthurnuk!)
o f a once wallstrait oldparr is retaled early in bed and later on life
down through all christian minstrelsy. . . (str. 1).*
U odsutstvu vizuelnih pomagala, italac e initi upravo ono
to su inili antiki i srednjovekovni itaoci, to znai, itae
naglas. itaoci su nastavili da itaju naglas i .posle poetka odvajanja rei u poznom srednjem veku, pa ak i nakon pojave
tampe u renesansi. No svi ovi razvoji su pospeivali brzinu i
naglaavanje vizuelnog. Danas, uenjad koji se koriste rukopisima
itaju veinom u sebi, a izuavanje italakih navika u antikom
i srednjovekovnom svetu ostaje da bude obavljeno. Kenjonove
opaske (u njegovim Knjigama i itaocima u antikoj Grkoj i
Rimu, str. 65) su od pom oi:
Nedostatak pomoi itaocima ili pomagala koja bi olakala referenciju
veoma je uoljiv u drevnmj knjigama. Razdvajanje rei je praktino nepoznata
stvar, sem veoma retko, kada se apostrof ili taka uoptrebljavaju za obeleavanje
razdvajanja tamo gde bi mogla postojati neka dvosmislenost. Interpunkcija je
esto odsutna, a nikad nije potpuna i sistematska.
Potpuna i sistematska bi znailo: namenjena oku, dok je

interpunkcija ak i u esnaestom i sedamnaestom veku nastavila
da biva namenjena uhu, a ne oku.21
* Pad [u zgradi data onomatopeja pada sadri, izmeu ostalog, francusku

re lonnerre grom] nekad zidomopasanog starog raja [??? parr je, moda,
izoblieno skraenje paradis^] prepriava se isprava u postelji, a potom u ivotu,
za sve vreme hrianskog minstrelstva . . Prev.
21 Videti referencije o ovom predmetu u mome napisu o Uinku tampane
knjige na jezik tokom |esnaestog veka (The Effect o f the Printed Book on Language in the Sixteenth Century) Istraivanja komunikacija, str. 125 35.
105
Rukopism kultura je razgovorm makar samo zato to su

pisac i njegova publika fiziki povezani oblikom publikacije kao
izvoenja.
Ne nedostaju znaci da je itanje u antika i srednjovekovna vremena znailo itanje naglas, ili ak neku vrstu bajanja.
Ali niko nije ikad sakupio zadovoljavajue podatke o ovom
pitanju. Ja m ogu bar da dam nekoliko uzoraka, iz raznih perioda,
one vrste dokazne grae koja je pri ruci. Tako Aristotel u svojoj
Poetici (XXVI) ukazuje da tragedija, najzad, postie svoj zadatak
i bez mimikih pokreta, isto onako kao i epopeja; jer ve i samo
itanje pokazuje kakva je ona.* D opunska obavetenja^Q_pom enutom vidu itanja kao recitovanja dostupna su iz riniske
prakse javnog recitovanja~lao~gIavnog vida objavljivanja knjiga.
ostalo do pojave tampe. Kenjon (Knjige i itaoci, str.
834) izvetava rimsKoj p rak si:
Tacit opisuje kako je autor bio primoran da iznajmi kuu i stolice i linim
moljakanjem sakupi publiku; a Juvenal se ali da se dogaalo da neki bogata
pozajmi svoju neupotrebljavanu kuu i poalje svoje slobodnjake i siromane
klijente da ine publiku, ali nije hteo da pokrije trokove za stolice. Cela ova
praksa nalazi analogiju u savremenom muzikom svetu, gde je peva primoran
da unajmi dvoranu i potrudi se da skupi publiku kako bi se njegov glas uo; ili
e pokrovitelj koji eli da mu pomogne pozajmiti svoj salon i upotrebiti svoj
uticaj kako bi naterao prijatelje da prisustvuju. To nije bila zdrava faza za knjievnost, jer je podsticala sastave koji su pogodovali retorikom recitovanju; a
moe se sumnjati da li je to ita doprinosilo cirkulaciji knjiga.
Mouzis Hejdes u svome Priruniku uz klasino tivo zalazi

u problem usmenog objavljivanja temeljnije no Kenjon (str. 50):
Koncept knjievnosti kao neeg to st slua u javnosti, umesto da se nemo
razgleda u osami, sam po sebi ini tee shvitljivim pojam knjievnog vlasnitva.
I mi smn svesniji autorovog doprinosa kad itamo njegovu knjigu no kompozitorovog kad sluamo izvoenje njegovog dela^ Kod Grka. redovna metoda
objavljivanja bila je javno recitovanje, koje je, isprva i znaaino. obavliao sam
autSr; a kaslTl1e~~profesionalni itaiHT glumci; javno recitovanje i dalje je bilo
mdUviia'metoaa objavljivanja~ak i poto su knjige i vetina itanja postale uobiajene. Kako je ovo uticalo na pesnikove prihode za ivot, videemo u vezi s
drugim pitanjem; ovde moemo zastati da uoimo efekat usmenog predstavljanja na karakter knjievnosti.
* O pesniikoj umetnosti, preveo dr Milo N. uri, Nauna knjiga,
Beograd 1948, str. 51 Prev.
106
107
Kao to muzika pisana za malu skupinu instrum enata ima

drukiji ton i tempo od muzike namenjene velikim dvoranam a,
tako je i sa knjigama. tam pa je proirivala dvoranu za pievu
predstavu, dok se nisu izmenili svi vidovi stila. Hejdes ovde
pogaa u sr stvari:
Rukopis je uobliio srednjovekovne literarne konvencije na

svim razinama.
Moe se rei da je cela klasina knjievnost koncipirana kao razpovor sa

publikom ili obraanje publicI~Ant!clca drama se bitno razlikuje od savremene,
jei1 komal koji su lgrarn pod jarkim suncem pred 40.000 gledalaca ne mogu
biti istovetni sa dramama koje se igraju pred 400, u zamraenoj odaji. Slino
ovome, delo namenjeno deklamovanju na festivalu ne moe biti nalik delu namenjenom da ga ita osamljeni prouavalac. Poezija naroito pokazuje da su sve
njene vrste bile namenjene javnom izvoenju. ak i epigrami predstavljaju vokalno
obraanje prolazniku (Odlazi, strane ili slino), a ponekad, kao u nekim epigramima Kaiimaha i njegovih imitatora, zamilja se da kamen vodi kratak dijalog
sa prolaznikom. Homerovski ep je, naravno. bio namenjen javnom itanju, i
dugo nakon to je privatno itanje postalo uobiajeno, rapsodi su se profesionalno bavili recitovanjem epa. Pizistrat. koji je imao izvesnog udela (ne znamo
kolikog) u sreivanju Homerovog teksta, takoe je ustanovio javno itanje svojih
pesama na panatinskom festivalu. Od Diogena Laercija (1.2.57) doznajemo da
je Solon odredio da javna recitovanja Homera moraju slediti utvreni redosled:
tako drugi recitator mora poeti od mesta na kojem je prvi stao.
Proza je, nita manje no poezija, bila predstavljana usmeno, kao to znamo
po izvetajima o Herodotu i drugima, a praksa usmenog predstavljanja uticala
je na prirodu proze kao to je uticala na prirodu poezije. Svestrano poklanjanje
panje zvuku, koje odlikuje Gorgijine pionirske izvedbe, bilo bi besmisleno ukoliko njegova dela ne bi bila namenjena recitovanju. Vetina koju je Gorgija uneo
omoguila je Izokratu da tvrdi kako je proza zakonita naslednica poezije i da
je mora zameniti. Kasniji kritiari, poput Dionizija sa Halikarnasa, procenjuju
istoriare istim merilom kao i besednitvo, i porede njihova dela bez ikakvog
uzimanja u obzir onoga to bismo mi smatrali nunim razlikama u rodovima
(str. 50 1).
Hajdes potom (str. 512) pristupa veoma poznatom odlom ku Ispovesti sv. Augustina:
Tokom antike, i dugo potom, ak su i privatni itaoci redovno glasno izgovarali rei svog teksta, bila to proza ili poezija. itanje u sebi je bilo takva
anomalija da sv. Augustin (Ispovesti, 5,3) nalazi da je Ambrozijeva navika veoma
zaudna: No kad bi itao, njegovo je oko klizilo po hartiji a njegovo srce trailo
smisao, ali su mu glas i jezik mirovali. Posetioci su dolazili da gledaju ovo udo,
a Augustin nagaa kako bi se to moglo objasniti:
Moda se plaio da e, ako pisac kojeg ita iznese neto nejasno, neki
paljiv ili zbunjen slualac zatraiti da mu to objasni, ili da raspravljaju o nekim
teim pitanjima, te da, tako troei vreme, nee uspeti da proita onoliko knjiga
koliko eli; mada je, moda, teenje glasa (koji bi oslabio i od veoma kratkog
itanja) moda taniji razlog to je itao u sebi. Ali ma sa kakvom namerom da
je to inio, ona je kod takvog oveka izvesno bila dobra.
Hejdes nastavlja obradu ove teme na drugom mestu u svom

izvrsnom delu. A to se tie srednjovekovnog perioda, preuzima
je ejtor (H. J. Chaytor) u delu Od rukopisa do stampe (From
Script to Print), knjizi kojoj ova naa duguje dobar deo razloga
zbog kojeg je napisana.
Verovatno niko nee osporiti tvrdnju da pronalazak tampania i razvoi
te vpjStjnp >|7 prplfrptnirn ii ictnriji .ntp iivj/ta se tako lako
injenica da je dodir sa stampanii^ gtvarima prnmpnio naa shvatanja o knjievnoj umetnosti i stilu, uveo ideje o originalnosti i literarnom vlasnitvu o kojima
se u dooa ruKopisa znalo malo ili nita. i izmemo pslliuluke piOcese'kojima upotrebljavamo rei za saoptavanje misli. Oni koji poinju da itaju i kritikuju srednjovekovnu knjievnost ne sagledavaju uvek. ni potpuno, koliko je irok ponor
to deli doba rukopisa od doba tampe. Kad uzmemo tampano izdanje jednog
srednjovekovnog teksta, opremljeno uvodom, kritikim aparatom razliitih moguih tumaenja, belekama i renikom, mi u njegovo itanje nesvesno unosimo
one predrasude i gotove sudove koje su godine dodira sa tampanim stvarima
pretvorile u naviku. Skloni smo da zaboravimo da se bavimo knjievnou doba
kada su ortografski standardi bili promenljivi a gramatika tanost nije visoko
cenjena, kada je jezik bio fluidan i nije se nuno smatrao obelejem nacionalnosti,
kada je stil oznaavao potovanje utvrdenih i sloenih pravila retorike. Prepisivanje i cirkulisarije tue knjige moglo bi se smatrati pohvalnim postupkom u
eposi rukopisa; u eposi tampe takav postupak dovodi do parnica i plaanja
odtete. Pisci koji ele da zarade zabavliajui publikn
pin najpiV n +
do sredine trinaestog veka jedino su stihovi mogli da privuku panju. Stoga, ako
tretfa doneti pravian sud o "knjievnim defima koja pripadaju vekovima pre
izuma tampe, mora se uiniti izvestan napor da se sagleda mera predrasuda
s kojima smo odrasli i moramo se odupreti nevoljnom zahtevu da se srednjovekovna knjievnost mora saobraziti naim standardima ukusa ili da se smatra
pukom antikvarskom zanimljivou. Ili, kako kae Renan, l essence de la critique
est de savoir comprendre des etats tres differents de celui nous vivons (str. 1).
Saznanje dobijeno od ejtora o tome kako na knjievne

konvencije utie usmeni, pisani ili tam pani oblik, predoilo mi
je potrebu za Gulenbergovom galaksTjorTr Srednjovekovni jezik
i knjievnost bili su donekle u poloaju dananjeg filma ili televizijske emisije, po tome to su, po ejtorovim reima,
proizveli malo formalne kritike u naem znaenju tog pojma. Ako je pisac
eleo da zna da li je njegovo delo dobro ili loe. on bi ga isprobao na publici;
ukoliko je nailo na odobravanje. piscu su uskoro sledili imitatori. Meutim,
108
autori nisu bili sputani uzorima ili sistemima . . . publika je traila priu s puno
radnje i kretanja; pria, po pravilu, nije pokazivala veliko majstorstvo u ocrtavanju karaktera; to je bilo preputeno recitatoru da prikae promenom glasa
i gestom (str. 3).
Publika dvanaestog stolea je uzimala ove recitale u nastavcima, ali mi moemo da sedimo i itamo natenane i da se po
volji vraamo na prethodne stranice. U kratno, istorija razvoja
od rukopisa do tampe istorija je postepenog zamenjivanja auditivnih m etoda saoptavanja i prim anja ideja vizuelnim (str. 4).
ejtor navodi (str. 7) jedan odlomak iz Naeg govornog jezika
(Our Spoken Language) od Lojda Demsa (A. Lloyd James),
koji se hvata u kotac sa prom enom naeg ulnog ivota putem
pism enosti:
Zvuk i prizor, govor i tampa, oko i uho nemaju nita zajedniko. Ljudski
mozak nije uinio nita to bi se po sloenosti moglo uporediti sa ovim spajanjem
ideja koje podrazumeva povezivanje dva oblika jezika. No, rezultat spajanja je
da poto bude jednom postignuto u prvim godinama naeg ivota, kasnije vie
nismo kadri da mislimo jasno, samostalno i sigumo o ma kojem vidu ovog pitanja. Ne moemo misliti o zvukovima a da ne mislimo o slovima; mi verujemo
da slova imaju zvukove. Mislimo da je tampana strana slika onog to govorimo,
a da je ona tajanstvena stvar zvana pravopis svetinja . . . Izum tmpe je rasprostranio tampani jezik i dao tampi meru autoriteta koju nikad nije izgubila
(str. 29).
Naglaavajui latentne kinestetike efekte ak i pri itanju

u sebi, ejtor upuuje na injenicu da neki lekari zabranjuju
pacijentima s tekim oboljenjima grla da itaju, jer itanje u sebi
izaziva kretnje glasovnih organa, m ada italac moe toga biti
nesvestan. On takoe razm atra (str. 6) uzajamno dejstvo auditivnog i vizuelnog pri itanju:
Te i kad govorimo, ili piemo, ideje izazivaju akustine predstave kombinovane sa kinestetinim, koje se odmah preobraavaju u vizuelne slike rei. Govornik ili pisac danas teko da mogu da zamisle jezik sem u tampanom ili pisanom vidu; refleksne radnje kojima se obavlja proces itanja ili pisanja postale
su toliko instinktivne i obavljaju se s tako lakom brzinom da je prelaz sa auditivnog na vizuelno sakriven od itaoca ili pisca i ini analizu veoma tekom. Mogue je da su akustine i kinestetine predstave nerazdvojne i da je predstava
kao takva jedna apstrakcija sazdana u svrhu analize, ali ne postoji uzeta po sebi
i ista. Ali kakav god pojedinac mogao dati opis svojih mentalnih procesa, a
veina nas je daleko od toga da bude kompetentna u ovom pogledu, ostaje injenica da je njegov pojam jezika neopozivo modifikovalo njegovo iskustvo sa tampanim stvarima.
109
Naizmenino menjanje oblika ili razmera izmeu uobiajenih obrazaca doivljaja prizora i zvuka stvara veliki ambis izmeu m entalnih procesa srednjovekovnog i m odem og itaoca.
ejtor pie (str. 10):
Nits. nije vema strano sredniovekovlju od modernog itaoca to prelee
naslove novina i letimice klizi niz stupce da bi pobrao ma ta zanimljivo7koji
prelee~tramce neke disertacije da bi otkrio je li vredna paljivijeg razmatranja
i zastaje da bi u nekoliko brzih pogleda pokupio sadrinu stranice. Niti je ita
vema strano modernom duhu od obuhvatnog srg^njovekovnog pamenia. koje
je, neoptereeno asocijacijama tampe, moglo lako i primenjujui meto3a"dctetU
da-BauZT^rflni jp7ilf
^ - dugakrgpoveTsloene'
lirskepesme. Stogasenapoetkum orajunaglasitidvestvarl. Uznekulikurzuzetaka.
srednjovekovni italac nije itao kao mi; nalazio se na stupnju naeg mrmljavog
fS pfinjep nfenikn - nipga je svaka re hila poseban entitet i. ponekad, problem
koji bi sebi aputao kad bi naao reSenje; ova cmjemca jef rlaajna za one to
danas prireuju srednjovekovne spise za tampu. Dalje, poto su itaoci bili
malobrojni a sluaoci mnogobrojni, u svojim prvim danima kniievnost le nelavnom stvarana za javno recitovanje; stoga je po karakteru bila vie retorina no
literarna, a njenim sastavljaniem upravnaia su pravila reioiike.
Kad je ova knjiga ulazila u tampu, ba u pravi as su do

pisca dole opaske Dom ana Leklerka (Dom Jean Leclercq)
0 itanju naglas u patristikom i srednjovekovnom razdoblju.
Njegova knjiga Ljubav prema znanju i udnja za Bogom (str.
18 19) stavlja ovo zanemareno pitanje u sredite panje, gde
mu je i mesto:
Ako je, dakle, potrebno znati itati, to je prvenstveno zato da bi ovek
mogao da uestvuje u lectio divina. Od ega se ova sastoji? Kako se obavlja ovo
itanje? Da bismo to shvatili, moramo se setiti znaenja to ga rei legere i meditari
imaju za sv. Benedikta i koje e sauvati tokom celog srednjeg veka: ono to izraavaju objasnie jednu od karakteristinih odlika samostanske knjievnosti
srednjeg veka: fcnomcnjjeminiscenc^, o kome se kasnije mora vie rei. U odnosu
na knjievnost, ov<Je se mora dat! jedna sutinska opaska: ujjffdajem vfikn, kao .
1 u antici, ljudi SU obino itali. ne * Hanng p rvp r.stvp n n v e r i m ma
^ i zgovarajui ono Sto su videlit i uima , cluojuri i7gnvnrf.nf] rei, sluajui ono
to se nazivalo glasovima stranica. To ie_atvarnn akmtino itanie; legere
istovremeno znai audire; ovek razume samo ono to uje, kao to jo kaemo
entendre le latin, to znai razumeti latinski. Nema sumnje, itanje u sebi,
ili priguenim glasom, nije bilo nepoznato; u tom sluaju oznaavano je izrazima
kao to su izrazi sv. Benedikta: tacite legere ili legere sibi, i, po sv. Augustinu:
legere in silentio, za razliku od clara lectio. Ali, najee, kad se legere i lectio
riipotrebljavaju Kez dodatnog objanjenja, oni oznaavaju radnju koja, poput
pojanja i pisanja, zahteva uee celog tela i celog duha. Lekari iz antikih vremena
110
111
su svojim bolesnicima preporuivali itanje kao fiziko vebanje ravno etanju,

tranju ili loptanju. injenica da je tekst koji se sastavljao ili prepisivao esto
pisan po glasnom diktatu, bilo da ovek diktira sebi ili sekretaru, na zadovoljavajui nain objanjava greke u srednjovekovnim rukopisima nastale otud to
se neto pogreno ulo; danas upotreba diktafona proizvodi sline greke.
Tradicionalno znanje Skolske dece ukazuje na provaliju izmeu

rukopisnog i tipografskog oveka.
Neto dalje (str. 90), Leklerk razm atra naine na koje je

neizbena radnja glasnog itanja ula u celokupnu koncepciju
meditacije, molitve, uenja i pamenja:
Iz ovog proizlazi neto vie od vizuelnog pamenja pisanja pisanih rei.
Proizlazi- miino pafnenje Izgovoremh reci 1 sTuIno~pamei5e rei koje su se
ixj\~~Me~italm ~e~asi'nii 11 'pSzTfivom posvecivanjtr u voin vebanjtt-iz--t0tatiT0g
zapamivanja, stoga je nerazdvojna od lectio. To je ono to, da tako kaemo,
upisuje sveti tekst u telo i duu.
Ovo ponavljano vakanje boanskih rei ponekad se opisuje korienjem
teme duevne hrane. U ovom sluaju, renik je pozajmljen sa podruja jela, varenja i onog posebnog vida varenja koji je svojstvo preivara. Iz tog razloga, itanje
i meditacija se ponekad opisuju vrlo izraajnom reju ruminatio. Na primer,
hvalei jednog kaluera koji se neprestano molio, Petar Visokodostojni je uzviknuo: Njegova usta su bez poinka preivala svete rei. Za Dona od Gorsa
se tvrdilo da mrmorenje njegovih usana pri izgovaranju Psalama lii na zujanje
pele. Meditirati znai vrsto se drati reenice koja se_recituje i izmeriti svaku
njenu rekako bi se gronikle dubine njihovog potpunog znaenjaTTo je znailo
asimilisanje sarine teksta nekom vrstom vakanja koje otkriva njegov pun ukus.
To znai, kao to sv. Augustin, sv. Gregori, Don of Fekama i drugi vele jednim
neprevodljivim izrazom, okusiti ga palatum cordis ili u ore cordis. Celokupna
ova delatnost je, nuno, molitva; lectio divirn je molitveno itanje. Tako cistercinac Arnul od Boerisa daje ovaj savet:
Kad ita, nek trai ukus, a ne nauk. Sveto pismo je Jakovljevo vrelo, iz
kojeg se vadi voda to e se potom izliti molitvom. Tako nee biti potrebe da se
ide u molionicu kako bi se poela molitva; u samom itanju nai e se sredstvo
za molitvu i kontemplaciju.
Ne samo da je ovaj usmeni vid rukopisne kulture uticao

na nain sastavljanja i pisanja, ve takoe znai da su pisanje,
itanje i besednitvo ostali nerazdvojni i dugo nakon pojave
tampe.
Razlika izmeu oveka tampe i oveka rukopisne kulture

je skoro isto onolika kao izmeu nepismenog i pismenog. Sainioci Gutenbergove tehnologije nisu bili novi. Ali kad su u petnaestom veku objedinjeni, dolo je do ubrzanja drutvene i line
akcije ravnog uzletu u smislu u kome Rostov razvija taj koncept u Stupnjevima ekonomskog rasta (W. W. Rostow: The
Stages o f Economic Growth)\ To je onaj odluujui interval u
istoriji jednog drutva kad rast postaje njegovo norm alno stanje.
U svojoj ^la tn o fg raiji1(Golden Bough), tom I, str. XII, Dem
Frejzer (James na slino ubrzanje koje su pismeno3t"T vizuelnost uvele u usmeni svet:
U poreenju sa dokaznom graom to je prua iva tradicija, svedoenje
drevnih knjiga ranoj religiji veoma malo vredi. Jer kniievnost ubrzava napredak
misli brzinom koja osXavlja_.a sobom u neizmernoj daljini sporo razvijanje iIjenja pom ocu usmene rei. Dve ili tri generacije knjievnosti mogu uiniti vie
za menjanje misli nego dve ili tri hiljade godina tradicionalnog ivota . . . i tako
se dogodilo da su u dananjoj Evropi praznoverice i sujeverni postupci koji su
prenoeni usmeno, uopte uzev, daleko arhainijeg tipa no religija koja se prikazuje u najstarijoj knjievnosti arijevske rase . . .
Objanjenje kako do toga dolazi tema je Jone i Pitera Opija

u njihovom delu Znanje i jezik kolske dece (Iona and Peter Opie:
Lore and Language o f Schoolchildren):
Dok deju pesmicu predaje majka ili druga odrasla osoba malom detetu
koje dri na svome kolenu, kolske pesmice idu od deteta do deteta, obino van
kue i van uticaja porodinog kruga. Po svojoj prirodi, deja pesmica je ona koju
odravaju i ire ne deca ve odrasli, i u tom smislu ona je pesmica odraslih.
To je pesmica koju odrasli odobravaju. Stihovi kolskog deteta nisu namenjeni
uima odraslih. Zapravo, deo njihove slasti jeste pomisao, obino tana, da odrasli o njima pojma nemaju. Odrasli su prerasli znanje kolskog deteta. Ako ga
postanu svesni, skloni su da ga ismevaju; i aktivno pokuavaju da ugue njegove
ivahnije manifestacije. Oni, svakako, nita ne ine da bi ga podstakli. A strunjak za folklor i antropolog mogu, a da ne otputuju ni milju od svog kunog
praga, ispitati bujnu nesamosvesnu kulturu (re kultura je ovde namerno upotrebljena) koju kultivisani svet ne zapaa i na koju isto toliko malo utie, podobnu kulturi nekog uroenikog plemena u izumiranju koje ivotari svoje bespomono bivstvovanje u zabiti nekog rezervata za domoroce. Moda ovaj predmet
113
odista zavreuje obimnije izuavanje od ovog to mu je ovde posveeno. Kao

to je istakao Daglas Njutn (Douglas Newton): Svetsko bratstvo dece najvee
je divlje pleme i jedino koje ne pokazuje znake izumiranja (str. 1 2).
on u svom umu nosi vizuelno seanje o onome to je video. Srednjovekovni prepisiva je imao auditivno seanje, a verovatno je u mnogim sluajevima pamtio
svaki put samo jednu ra.M
U zajednicama veoma udaljenim u p rostoru i vremenu postoie k6ntinuitet i posfojanost Iradicije, potpuno nepoznati pisanim oblicima.
-
Skoro je tajanstveno to savremena telefonska kabina takoe odraava jedan drugi vid srednjovekovnog sveta knjiga, to
jest, prirunik o lancu. N o u Rusiji, do nedavno potpuno usmenoj, ne postoje telefonski imenici. Vi m orate upam titi informaciju to je ak srednjovekovnije od knjige o lancu. M eutim,
upamivanje nije bilo problem za studenta pre pojave tampe,
a j os hianje~ za nepismene osobe~TTmftenike resin 7hiinjujii~njihovi pismeni uitelji te ih pitaju: Zato zapisuiete? Zar ne mo
,ete da upam tite?
Cejtor je prvi objasnio (str. 116) zato tampa tako primetno
pogorava nae pamenje a rukopis ne:
112
Bez obzira koliko kolska deca mogla spolja izgledati neotesana, oaa nslajn
najvatreniji prijatelji tradicije. Poput divljaka, ona su potovaoci, ak oboavaoci
ôbiaja; a~U nfffiovoj sebi dovoljnoj zajednici njihovo osnovno znanje i jezik se,
kanda, jedva menjaju iz generacije u generaciju. Deaci nastflvljnjn da nrave
viceve koje je Svift sakupio meu svojim prijateljima u doba kraljice Ane; izvode
sfrucalie kuje-Mi (Jeacl JtllJail diTigome nameitali Rad je Kico Bramel bio na
vrhuncu; postavljaju zagonetke koje su postavljane kad je Henri VIII bio deak.
Devojice i dalje izvode onaj podvig magije (levitacija) o kome je Pepis uo da
se pria (Jedna od najudnijih stvari koje sam ikad uo): gomilaju autobuske
karte i poklopce boca s mlekom u znak dalekog spomena na od ljubavi uvelu
devojku koju je ucenjivao tiranski otac; ue da lee bradavice (i uspeno ih lee)
na nain koji je Frensis Bekon nauio kad je bio mlad. Za plaljivcima viu istu
onu podsmevku koje se seao arls Lem; kad se neto nae. viu: Delimo.
k a o jto je bio obiaj dece u vreme Stjuarta; a onog izmeu sebe koji trai da mu
se vrati'poklon prekorevaju dvostihom iz ekspirovog vremena. Takode pokuavaju da doznaju sudbinu po puevima, orasima i ljuskama jabuka gatanjima
koja je pesnik Gej opisao pre skoro dva i po stolea; vrte dorujima da bi saznala
da li ih neko voli na nain koji je Saudi primenjivao u koli kako bi utvrdio da
li je neki deak kopilan; a kad jfHnn rfrugom noveravaju da e naopake izgo! OfrmaS nMniti Ha < I ncifer. ona produavaiu nriu koja je kolala
[ elizabetansko doba.
Pregradak srednjovekovnih kaludera je odista bio pevnica.

U svojoj knjizi Od rukopisa do tampe (str. 19) ejtor se
prvi pozabavio problem om pregratka srednjovekovnog kaluera
ili kabine za itanje-pevanje:
Otkud taj pokuaj obezbeivanja privatnosti u ustanovama iji su pripadnici po pravilu provodili najvei deo vremena sa svojim drugovima? Iz istog
razloga zbog kojeg itaonica Britanskog muzeja nije podeljena u zvuno izolovane
odeljke. Navika itanja u sebi uinila je takav ureaj nepotrebnim; no ispunite
itaonicu srednjovekovnim itaocima i zuka aputanja i mrmljanja bila bi nepodnoljiva.
Ove injenice zasluuju veu panju prireivaa srednjovekovnih tekstova.
Kad pogled modernog prepisivaa napusti stranicu to je pred njim da bi pisao,
tampa je pogorala nae pamenie: mi znamo da nije potrebno da opte paiiieiije sivartma~4coje~ffi5zefiio nai pukim vaeniem knjifrp <m pnlicer 0 3 jeêlffi~3eo~ stanovnitva nepismen a knjige retke. namenje je p^tn
postojano u mcri . . .iskugtva m o^raog-EH opljanioa. Indijski stadenti
uTcadri da nue udbenik napamet i doslovno ga nonove na isnitn- sveii lekstnvi
senjuvant netaKnuti samo usmetllm prenoenjem. Veli se da bi se. kad bi se
' izgubitr'srf p1TanrT'stam[3anrpnmerci Rigveda, tekst mogao odmah vaspostaviti
s potpunom tanou. Taj tekst je dug koliko Ilijada i Odiseja zajedno. Rusku
i jugoslovensku usmenu poeziju recituju putujui pevai koji pokazuju veliku
moc~pailleilja i ---------------------------------------------------------------
No sutinskiji razlog nesavrenog seanja jeste injftnira Ha

sa pojavom tampe nastaje potpunije odeljivanje ula vida od
audio-taktilnili cula. To m odernogjntaoca ukljuuje u totalno
prevoaenje snke u zvuk dok gleda stranicu. Priseanie grae
proitane okom se onda pom ete naporom da se pnseram o i
vizuelno l auditivno. Lju<fi s dobrim pamenjem su oni koji
miaju fotografsko pamenje. l'o iest. oni ne orevode s oka
na uho i obratno, i nisu im stvari na vrh jezika, to je nae
taiijc kad ne znaino da li da gledamo lli sluamo neko prolo
iskustvo.
Pre no to se vratimo eruditskim i umetnikim stranam a
usmenog i auditivnog sveta srednjeg veka, pozabavimo se sa dva
odlomka, jednim iz najranije i drugim iz najpoznije faze srednjo22 Vidi takoe Klark: Odravanje knjiga (J. W. Clark: The Care o f Books).
8
G utenbergova gaiaksija
114
vekovnog sveta, koji naznauju uobiajenu pretpostavku da je

in itanja bio usmen, pa ak i dramski.
Prvi odlom ak je iz Pravila svetog Benedikta (The Rule o f
Saint Benedict), gl. 48:
Nakon estog asa, napustivi trpezu, nek poivaju na posteljama svojim u
savrenoj tiini; a ako neko eli da ita, nek ita tako da ne uznemirava druge.
Drugi odlom ak je iz pisma sv. Tom asa M ora (Thomas More)

M artinu Dorpu (M artin Dorp), u kome ga kori zbog njegovih
pisam a:
Medutim, svakako me iznenaduje to bi ikom dolo na um da toliko laska
i da iznosi takve stvari ak i u vaem prisustvu; i, kao to poeh da govorim,
voleo bih da moete gledati kroz prozor pa da vidite izraz lica, ton glasa, oseanje
s kojima se takve stvari itaju.23
U crkvenim kolama gramatika je, pre svega, sluila za uspostavljanje usmene tanosti.
'
Kad se jednom shvati da je usmena kultura imala m noga

svojstva stabilnosti uopte ne postoje u vizuelno organizovanom svetuTasvim je lako uiveti se u srednjovekovno stanje.
Takoe je lake razumeti neke sutinske promene u stavovima
dvadesetog veka.
Sad u se nakratko pozabaviti jednom neobinom knjigom
Itvana Hajnala (Istvan Hajnal)24 o Nastavi pisanja na srednjovekovnim univerzitetima. Otvorio sam tu knjigu sa oekivanjem
da izmeu redaka naem injenice o antikoj i srednjovekovnoj
praksi privatnog itanja naglas. Nisam bio pripremljen za otkrie
da je za srednjovekovnog studenta pisanje bilo ne samo duboko usmena stvar ve i nerazdvojiva od onog to se sada naziva besednitvom, a tada se nazivalo pronuntiatio. a bilo je i
ostalo peti, glavni, deo standardnog izuavanja retorike. Ono
23 E. F. Roders, ur.: Odabrana pisma sv. Tomasa Mora (E. F. Rogers
ed.: Sl. Thomas M ore: Selected Letters), str. 13.
24 L Enseignement de l ecriture universites medievales, str. 74; autorov
prevod.
115
tako ozGitjno shvatanje naina izgovaranja, ili pronuntiatio, dobija. na osnovu Hajnalovog dela, nov smisao. Vetina pisanja je
veoma cenjena, jer su u njoj videli dokaz solidne usmene obuke.
Pria o pisanju kao usmenoj obuci pomae u objanjavanju
ranog doba u kojem se stupalo na srednjovekovni univerzitet.
Zarad ispravnog prilaza izuavanju razvoja pisanja, m oram o
uzeti u obzir da su studenti poinjali studije na univerzitetu sa
dvanaest ili etrnaest godina. U dvanaestom i trinaestom veku
se deavalo da neophodnost poznavanja latinske gramatike, a i
materijalne prepreke kao to je retkost pergamenta, snize uzrast
na kojem je pisanje dobijalo konaan oblik.
Ne smemo zaboraviti da nije postojao nikakav organizovan
sistem obrazovanja van univerziteta. Tako da nakon renesanse
nailazimo na este aluzije na injenicu da je u Parizu, u niim
razredima izvesnih koleda, nastava poinjala od azbuke. Sem
toga, raspolaemo podacima o kolekim studentima koji su bili
mlai od deset godina. Ali, naravno, kad je re o srednjovekovnom univerzitetu, m oram o imati na umu da je obuhvatao sve
stupnjeve nastave, od najosnovnijeg do najvieg. Specijalizam
u naem smislu rei bio je nepoznat, a svi stupnjevi nastave su
teili da budu pre obuhvatni no iskljuivi. Ovaj obuhvatni karakter svakako vai za vetinu pisanja u ovom razdoblju: jer pisanje
je podrazum evalo sve to je za antiki svet bilo gramatica ili
philologia.
Poetkom dvanaestog veka, veli Hajnal (str. 39), postojao je
ve stoleima jedan znaajan sistem nastave smiljen za obuku naprednih
studenata. Ova obuka je, povrh poznavanja liturgije, obuhvatala s njom povezane
praktine vetine. Na nivou hora ili crkvene kole, student bi nauio da ita latinski, te je gramatika bila neophodna za recitovanje i ispravno prepisivanje
latinskih tekstova. Gramatika je pre svega sluila za obezbeivanje usmene tanosti.
Ovo naglaavanje usmene tanosti bilo je za srednjovekovnog oveka ekvivalent nae vlastite vizuelne predstave da nauka
ukljuuje tano navoenje i korekturu. Meutim, razlog za ovakvo stanje stvari Hajnal razjanjava u svom odeljku o m etodam a
nastave pisanja na univerzitetu.
Sredinom trinaestog veka Fakultet um etnosti u Parizu nalazio se na raskru u pogledu metoda. Verovatno je sve vei
116
117
broj dostupnih knjiga omoguio mnogim nastavnicima da napuste m etodu diktiranja (dictamen) i idu bre, ali spora m etoda
diktata jo je bila u modi. Po H ajnalu (str.64 5),
nakon briljivog razmatranja (Fakultet) se opredelio za prvu metodu: da
profesor govori dovoljno brzo kako bi ga shvatili, ali prebrzo da bi ga pero moglo
pratiti . . . Studenti koji budu, lino ili preko svojih slugu i sledbenika, vikali
ili zvidali ili trupkali nogama da bi se suprotstavili ovoj uredbi, imaju se iskljuiti sa Fakulteta na godinu dana.
Srednjovekovni student je morao da bude paleograf, prireiva i izdava autora koje je itao.
U sukobu su bili stari oblik diktata i novi oblik dijaloga
i usmenog disputa. A taj sukob nam omoguuje da saznamo
pojedinosti o srednjovekovnom nastavnom postupku. N a 65. i
66. strani Hajnalovog dela doznajem o:
Napomena da su izvan Fakulteta umetnosti teajevi voeni bez primene
diktata pokazuje da je Fakultet umetnosti preukinuo metodu koja je do tog doba
koriena na njegovim teajevima. I to je jo znaajnije da je Fakultet umetnosti oekivao otpor studenata . . . Studenti su se drali diktata. Jer diktat do
tog vremena nije sluio samo usporavanju predavanja, da studentima prui dodatne tekstove, ve je sainjavao metodu glavnih teajeva: modus legendi libros . . .
Diktat je korien ak i na predavanjima koja su kandidati drali na ispitima kada
je trebalo da prue dokaze da su itali pisane tekstove.
Hajnal prelazi na jedan drugi sutinski aspekt:

Ne moe biti sumnje da jedan od sutinskih razloga za obiaj diktiranja
nalazi objanjenje u injenici da, ere tampe, kole i uenjaci nisu imali dovoljno tekstova. Rukopisna knjiga je bila skupa; najjednostavniji put da se do
knjiga doe bio je da nastavnik diktira tekstove uenicima. Moguno je da je
bilo studenata koji su po diktatu pisali tekstove u trgovake svrhe. Naravno.
u izvesnoj meri, diktiranje je bilo trgovaki posao, i za studenta koji je ispisivao
i prodavao knjigu i za nastavnika kome je ovim putem bila obezdeena mnogobrojna publika, pa, samim tim, i znatan prihod. Udbenik je studentu bio potreban ne samo zato to mu je sluio za univerzitetske teajeve ve, takoe, i
zato to e mu biti koristan u buduoj karijeri . . . Sem toga, univerzitet je zahtevao da se studenti na teajevima pojave snabdeveni knjigama koje su napravili,
odnosno, u suprotnom sluaju, da na svaka tri studenta doe bar jedna zajednika
knjiga . . . Konano, iziazei na diplomski ispit. kandidat je morao da pokae
knjige koje mu pripadaju. Kad su bile u pitanju slobodne karijere, telo dotine
profesije je ispitivalo kandidate za neki poloaj kako bi videlo u kojoj su meri
snabdeveni knjigama.25
Odvajanje rei i muzike koje je obavila tehnologija tampe

nije bilo nita odlunije no njeno odvajanje vizuelnog i usmenog
itanja. tavie, do pojave tampe, italac, ili potroa. bio ie
doslovno i pfoizvoa' Hajrial opisuje (str.68) kako je
Metoda la diclee (dictamen, diktat) u sredniovekovnim Skolama ljivo imala za cilj proizvoenje^definitivnog pisanog teksta, iskoristliivog na licu
meTa; pogodnog da ga svak ita i na raspolaganju za komercijalnu prodaju ako
se prilika ukae. Onaj koji je diktirao, izgovarao je rei ne jednom ili dvaput,
ve nekoliko puta. Zapravo, ak i nakon zabrane teajeva po diktatu, bilo je
dozvoljeno da nastavnik diktira izvesne teze koje je trebalo upam titi. . .
Potpuno razliit od tanog i temeljnog naina diktiranja na

teajevima Um etnosti koji se zvao modus pronuntiantium, postojao je
jedan naroit vid diktiranja koje je sledio modus pronutiantium, postojala
je, dakle, ta druga metoda voenja teaja bri govor, metoda namenjena naprednim studentima, reportateurs, koji su bili kadri da, na osnovu beleaka koje
su hvatali, ue druge.
M eutim , spor i taan nain diktiranja (dictamen) nije imao

za svrhu samo proizvodnju iskoristljivih privatnih izdanja:
. . . drei teaj na ovaj nain, oni su uzimali u obzir oskudnu spremu studenata . . . Jasno je da su studenti pohaali ove teajeve ne samo da _bi doli do
tekstova, ve i zato to su bili obavezni da naue tekstove dok su ih pravilno i
itko ispisivali. . .
25 Ova razmatranja bacaju zanimljivo svetlo na oserovog duhovnika i
pruaju izvestan razlog da se u spomom tekstu znaenje worthy (vreian) pretpostavi znaenju wordly (svetovan):
I tu bejae duhovnik iz Oksforda,
to logiku je, istina davno, izuavao.
Konj mu mrav kao saraga,
A ni sam ne bee predebeo, dobar vam stojim,
Ve lika ispoena i zato trezvena.
Kaput mu do potke izlizan;
Jer sebi ne nae poloaj duhovniki,
A nije toiiko svetovan da takav zauzme.
Vie je voleo uz uzglavlje
U crno-crvenom povezu dvadeset knjiga
Aristotela i njegove filosofije da ima.
No bogato ruho. emane ili veseli psaltir.
118
Izraz modus pronuntiantium nije se upotrebljavao u statutima jednostavno

za oznaavanje procedure glasnog itanja i pravilnog izgovaranja rei. To je
bio tehniki izraz. Nastava pronuntiatio bila je jedan od osnovnih zadataka latinske gramaticae i udbenici gramatike su ovo pitanje podrobno obraivali. To
je bila prihvaena i utvrena metoda iji je cilj bio da usadi dobar izgovor govornog latinskog jezika, da naui paljivom razlikovanju slova, da razdvoji i modulie rei i reenice. Udbenici gramatike su se starali da jasno kau kako sva
ova obuka slui ciljevima nastave pisanja. U to vreme se dobar izgovor smatrao
kao stvar od sutinskog znaaja. On je odista bio sutinski u to vreme i preduslov za
nastavu pisanja. U ovom razdoblju in nemog pisanja bez intervencije glasnog
itanja teksta jo nije bio mogu. Poetnik jo oko sebe nije video svet posejan
spisima i tampanim tekstovima. Bio mu je potreban jasan i disciplinovan izgovor
teksta ukoliko je trebalo da naui da pie bez pogreaka (str. 69).
Hajnal belei (str. 75 6) jednu uzgrenu dobit proisteklu

iz potrebe da se glasno ita i pie:
Pisanje po diktatu nije predstavljalo tako jednostavno vebanje u prepisivanju kao to to moe isprva izgledati. udno je, no ba zahvaljujui ovom sistemu studije su uspele da oive, i u srcu ovih fakulteta roena je jedna nova knjievnost. Jer svaki profesor se trudio da predavanoj grai da novi oblik prilagoen njenim vlastitim pretpostavkama i inherentnim koncepcijama; a studentima
je veinom diktirao plodove ovih linih otkria. Otud nam univerzitetski pokret,
od svog poetka, sad izgleda istinski moderan.
Akvinski objanjava zato su Sokrat, Hristos i Pitagora izbegavaH publikovanje svojih uenja.
Hajnal zatim uoava (str. 76) jedan vid individualne proizvodnje knjiga koji prua preko potrebni uvid u jedan karakteristian oblik rukopisne kulture. On ne samo da je podsticao
poklanjanje panje podrobnostim a teksta, dubinsku meditaciju
i pamenje obimne grae :
Stari tradicionalni udbenici, koji su veinom poticali iz pozne antike, bili
su profesorima uvek pri ruci, ali ovi nisu videli mnogo smisla u njihovom prepisivanju ad mfmitum. Da bi uili i pouavali, svakodnevno, pojedinca po pojedinca, prilagoavajui svoj rad predspremi svakoga od njih, profesori su pristupili saimanju i pojednostavljivanju nastavne grae kako bi olakali njeno
izuavanje i izneli je u kompaktnom vidu.
Saimajui, Hajnal kae da je nastava pisanja

bila nastavna metoda koia je imala viestruke ciljeve; obuku za prepisivae,
sticanje prakse u sastavljanju, a tstovremeno i upoznavanje duhova sa novim
119
konceptima i umovanjima i njihovim izraajnim sredstvima. To je bio vitalan

i postojan pokret, koji je dobavljanju tekstova dodavao uivanje u upranjavanju
i korienju pisanja. Ovo je, moda, bio prvobitni razlog to je univerzitetsku
nastavu u srednjem veku sve vie karakterisalo vebanje pisanja. Nije udno to
je od etrnaestog veka praksa u pisanju smatrana sutinom univerzitetskog ivota
u Parizu.
U svetlu Hajnalovog prikaza srednjovekovnog pisanja, moemo bolje shvatiti miljenje Tome Akvinskog da Sokrat i Hris^
tp s. budui uitelii, nisu pYP7ivali svnja nenja sa pisanjem
U 42. pitanju treeg dela Summae Theologicae (to jest, udbenika
teologije) Akvinski pita: Ultrum Christus debuerit doctrinam
Suam Scripto Traderel Tom a Akvinski odbacuje predstavu o
ueniku kao o stranici po kojoj treba pisati tabula rasa. On veli:
Odgovaram tvrdei da je prikladno to Hristos nije svoje uenje zapisao.
Prvo zbog njegova vlastita dostojanstva; jer to je uitelj izvrsniji, utoliko mora
da biuie izvrsniji njegov nain pouavanja. I Stoga je priklano lt o je~HnsESs,
kao najlzvrsriiji meffu uiteljima usvojio ovaj nain pouavanja,. kojim.-iaCie
njegovo uenje utisnuti u srca slualaca iijegovih. Zato se kaze u Jevanelju po
Mateju VII, 29, j'eTnae ih kito onaj-tejrvtastTnia. Iz istog razloga, ak i medu
neznabocima, Pitagora i Sokrat, koji bejahu najizvrsniji uitelji, nisu eleli da
ita piu.
D a samo srednjovekovno pisanje nije bilo toliko blisko

usmenom vidu pouavanja, ideja o pisanom obliku kao pukoj
doskoici, a ne pouavanju, ne bi bila uverljiva.
Posedujui sjajan uvod koji Hajnal prua za objedinjen pristup nastavi srednjovekovnog pisanja kao grani retorike, naporednoj sa gram atikom i knjievnom obukom , lako je objasniti
i ranije i kasnije faze studija. N a primer, u De Oratore (I, xvi),
Kikeron kae da je pesnik suparnik, skoro ravan besedniku.
Tvrdnja da je poezija ili grammatica slukinja retorike opte je
mesto kod Kvintilijana, Augustina i tokom srednjeg veka i
renesanse.26
26 Vidi: Boldvin: Srednjovekovna retorika i poetika (C. S. Baldwin: Medieval
Rhetoric and Poetic) i Klark: Retorika i poezija u Renesansi (D. L. Clark: Rhetoric
and Poetry in the Renaissance). Njih ovaj Kikeronovski spoj poezije i retorike
zbunjuje. Medutim Milton ga prihvata. On usvaja Kikeronovsko stanovite u svome
traktatu O obrazovanju. Nakon gramatike. veli on, treba studirati tek onoliko
logike koliko je korisno za skladno i kieno beseenje. Poezija e im slediti
(gramatici i logici), ili bolje, prethoditi. budui manje tanana i krasna, ve jednostavnija, ulnija i strasnija. Ove poslednje Miltonove rei esto se citiraju van
konteksta i bez uzimanja u obzir tanog tehnikog znaenja Miltonovog jezika.
120
121
Kikeronovski koncept doctus orator-a i reitosti kao neke

vrste m udrosti, znanja na delu, postao je osnovna povelja srednjovekovnog obrazovanja zahvaljujui Augustinu. Ali Augustin,
ugledni profesor retorike, nije predao ovu povelju srednjem veku
kao program ski govor za besednitvo sa predikaonice. Kao to
kae M aru (M arrou) u svojoj velikoj studiji27, la culture chretienne, augustinienne emprunte moins a la technique du rheteur
qua celle du grammairien. Jednom reju, antika grammatica i
philologia bile su enciklopedijski, lingvistiki orijentisani programi
koje je Augustin preuzeo za hriansku doktrinu. Augustin nije
kooptirao svet grammaticae toliko zarad propovedanja koliko
za poimanje i objanjavanje sacrae paginae. I kao to je Hajnal
pokazao kako su samo pisanje i predavanje gramatike mogli
biti sjedinjeni sa besednikim govorom ili vetinom pronuntiatio2*,
tako M aru pokazuje kako se moglo dogoditi da antika grammatica postane osnova za izuavanje Biblije u srednjem veku.
Videemo kako su u esnaestom i sedamnaestom veku antike
i srednjovekovne tehnike objanjavanja cvetale kao nikad dotle.
One su postale temelj bekonovskog naunog program a, a nova
m atem atika i nove tehnike kvantifikacije su ih potpuno gurnule
na sporedni kolosek.
K ratak pogled na promene u razliitim m etodam a srednjovekovne eksegeze pripremie itaoca za neke od kasnijih efekata
tampe na um etnosti i nauke. Prouavanje Biblije u srednjem veku
od Beril Smoli (Beryl Smalley: Study o f the Bible in the Middle
Ages) izvrstan je pregled koji u potpunosti odgovara toj svrsi.
Jer znajui za uzlet ili nove dimenzije vizuelnog doivljaja i
organizacije koji se javljaju ubrzo nakon izuma tampe, zanimljivo je zapaziti u kolikoj je meri ovo naglaavanje vizuelnog
ve anticipirano na raznim podrujim a koja nemaju nikakve

veze sa Gutenbergovom tehnologijom. Upravo obavljeni pregled
naina na koje se antika grammatica odrala u usmenom odnosu
prema srednjovekovnom pisanju i prouavanju tekstova, pomae
da se pokae koliko je rukopisna kultura u maloj meri bila uobliena za ojaavanje ula vida do take na kojoj se ovo odvaja
od ostalih ula.
Smolijeva primeuje (str. xiv):
27 Maru: Sveti Augustin i kraj antike kulture (H. I. Marrou: Saint

Augustin et la fin de la culture antique). str. 530. beleka.
28 U esnaestom veku, elizabetanski glumci su katkad nazivani retoriarima. To je bilo prirodno za doba koje je studiralo pronuntiatio koliko i ostala
etiri dela retorike: inventio, dispositio. elocutio i memoria. Vidi odlinu studiju
Douzefa: Elizabetanska gluma (B. L. Joseph: Elisabethan Acting), u kojoj je
iz udbenika gramatike i retorike esnaestog veka izveo mnogo tchnike dramatskog izgovaranja teksta i radnje s kojima je bi!o upoznato svako elizabetansko
ae.
U srednjem veku uitelji su Bibliju smatrali kolskim udbenikom par

. Mali uenik je uio slova iz Psaltira a Biblija e biti koriena za pouku
iz slobodnih umetnosti. Stoga je izuavanje Biblije od samog poetka povezano
sa istorijom institucija.
Pojava sholastiara itt modernih u dvanaestom veku predstavljala je otar raskid sa starim predstavnicima tradicionalne
hrianske nauke.
Videli smo kako je M aru pokazao da je, zahvaljujui gustinu, izuavanje Biblije ukljuivalo antiku eekuklios paideia
ilf enclklopedijskl program gramatike i retorike kako ga je konano defmisao Kikeron. Tako da je tumaenje Svetog pisma
obezbedilo kontinuitet klasinog hum am zm a "u fflan&'sTTrlim
Eolama od Augustina do Erazma. M eutim , uspon univerziteta
u dvanaestom veku predstavljao je radikalan raskid sa klasinom
tradicijom. Program novih univerziteta bio je umnogome usredsreen na dialecticu ili sholastiku metodu, koja je doivela svoj
vrhunac u Rimu, kao to itamo u Bonerovoj Rimljanskoj deklamaciji (S. F. Bonner: Roman Declamation) (str. 43):
Za vreme Republike, besednitvo je bilo od sutinskog znaaja za uspeh
u javnom ivotu, a ceo taj predmet bio je iv i otro raspravljan; meutim, pod
principatom besednitvo je izgubilo mnogo od svoje politike vrednosti. Ne radi
se toliko o tome da su sudovi izgubili veliki deo svoje moi; jo je bilo graanskih
i krivinih pamica koje su mogle privui advokata. Pre je bilo u pitanju odsustvo zajamenog uspeha u javnom ivotu koji je u danima Republike dobar besednik mogao prirodno da oekuje. Pod principatom je toliko mnogo stvari
zavisilo od pokroviteljstva Imperatora i dvora da je postalo neophodno da se
pri govorima u javnosti odve paljivo biraju rei kako bi ta delatnost mogla
biti populama. Piui za vlade Tiberija (ako ne Kaligule), Seneka Stariji je mogao
122
da se osvrne na Augustovo doba kao na vreme kada je bilo suvie slobode govora; no ak i tada je ta sloboda koju autor Dijaloga i filosof u Longinus-u smatraju toliko bitnom za dobro besednitvo brzo nestajala iz javnog ivota Rima.
I tako se besednitvo povuklo na bezbedniju arenu kola, gde je ovek mogao da oglaava svoje republikanstvo bez straha od posledica i gde je mogao nai
naknadu za gubitak politikog ugleda u odobravanju sugraana. U modu je uao
izraz scholastica kolsko besednitvo, za razliku od istinskog javnog govora,
a eksponenti ovih predstavljakih govora postali su poznati kao skolski ljudi
scholastici.
123
na Kikeronovo pismo Atikusu, u kome pominje listu teza koje

je sam privatno deklam ovao:
One se skoro iskljuivo bave predmetom tirana i tiranije Treba li ovek
da radi na obaranju tiranina, makar to moglo ugroziti Dravu, ili da samo spreava uzdizanje njegovog zbacitelja?. . . Da li ovek valja da pomae svojoj
zemlji, kad je pod vlau tiranina, pre prikladnim govorom no oruanom silom?
Postoji osam takvih tema, za koje Kikeron veli da ih je deklamovao na grkom
i latinskom, govorei i za i protiv, kako bi skrenuo misli sa svojih trenutnih nedaa . . ,29
___ : r^skid izmeu 'pofitikog besednitvî i lsh olasticRg~

v ili akademske rasprave^dogodio seînnogo~pre srednjeg veka.
pominje~Controversiae Seneke Starijeg i primeuje (str. 2):

Iz ovoga proizlazi da Seneka raspoznaje tri glavna stupnja razvoja: (I) prekikeronovsku thesis; (II) privatno uvebavane deklamacije Kikerona i njegovih
savremenika, koje su njima bile poznate kao causae; (III) samu deklamaciju, poznatu kao controversia, a potom i kao scholastica.
Ova sholastika vebanja su u starom Rimu zavisila od sic

et non ispitivanja teza. A u svojim Topikarm (1, 9), Aristotel
pominje takve teze kao to je potvrivanje ili poricanje nekog
izuzetnog filosofskog stava, dajui kao prim er: sve je u stanju
proticanja ili sve to postoji ini Jedno.
Sem toga, teza je znaila da predmet moe biti ne samo
paradoksalan ve i da e se razm atrati nezavisno od odreenih
okolnostr i date linosti, mesta ili vremena. Boner dodaje
(str. 3):
U Kikeronovoj Retorici, u Kvintilijanovom delu Institutio Oratoria i kod
kasnijih grkih i rimskih retoriara, nalaze se specifini primeri za predmete
teza. To su osnovni problemi sveta i njegovog smisla. ljudskog ivota i ponaanja
o kojima su Grci raspravljali kroz epohe, od gradova Male Azije do lugova Akademije, od Vrta i Trema do vila Itaiije i kolonada Rima.
Razlog za bavljenje karakterom sholastike forme je u injenici da se od dvanaestog do esnaestog veka ova vrsta veoma
usmene aktivnosti odvojila od gramatike, koja je inila osnovu
m anastirskih i, kasnije, humanistikih postupaka. Jer grammatica
se veoma bavi odreenim istorijskim okolnostim a i datom linou, mestom i vremenom. S pojavom tam pane knjige, grammatica je ponovo dobila prevlast koju je imala pre no to su je
sholasticizam, moderni i novi univerziteti gumuli u stranu. Sholasticizam u starom Rimu je takoe bio usmen, i Boner ukazuje
Sholastika je, poput senekizma, bila neposredno povezana sa

usmenim tradicijama aforistike nauke.
Kad se shvati koliko su ove odbrane teza bile u potpunosti
usmene, lake je uvideti zato je studentima takvih vetma potrebno da imaju pamenje snabdeveno velikim repertoarom aforizama i sentencija. To je uzrok prevlasti senekanske stilistike u
poznim razdobljim a Rima i dugog povezivanja senekanskog stila
sa naunom metodom i u srednjem veku i u Renesansi. Za
Frensisa Bekona, kao i za Abelara (Abelard), pisanje u aforizmima um esto u metodama inilo je razliku izmeu pronicljive analize i pukog javnog ubeivanja.
U Unapreehju nauke, koje je i samo uoblieno kao javna
beseda, Bekon, iz intelektualnih razloga, pretpostavlja sholastiku
tehniku aforizma kikeronovskoj metodi izriitog iznoenja informacija u obliku kontinuirane proze:
Druga razlika Metode, ije su posledice velike, jeste iznoenje znanja u
vidu Aforizma ili Metoda; u emu moemo primetiti da se suvie uobiajilo
da se na osnovu nekoliko aksioma ili opaanja o bilo kom predmetu stvara ozbiljna i formalna nauka, time to e se ispuniti izvesnim izlaganjima i ilustrovati
primerima i svariti u upotrebljivu Metodu.
Meutim, pisanje u vidu aforizma poseduje mnoge izvrsne vrline kojima
pisanje po Metodi ne dolazi ni blizu. Jer, prvo, ono stavlja pisca na probu da li
je povran ili temeljit: se aforizmi, sem kad ispadaju smeni, ne mogu stvarati
drukije do od sri i sutine nauka; poio je iz njih izbaeno ilustrativno izlaganjet
ibaeno nabrajanje primera; izbaeni povezujue i rasporeujue izlaganje; izbaeni opisi prakse. Tako da za ispunjavanje Aforizma ne ostaje nita drugo do
29 Rimljanska deklamacija. str. 10. Kikeron negde kae: Filosofija e biti
deklamacija moje starosti. U svakom sluaju, bila je deklamacija srednjeg veka.
124
dobra koliina opaanja: te stoga niko ne moe postii uspeh, niti e pri svesti
pokuati da pie Aforizme ako nije razuman i temeljit. Ali u Metodi
tantum series juncturaque pollet,
Tantum de medio sumptis accedit honoris;
ovek e pokazati veliku vetinu koja, kad bi se ralanila, ne bi mnogo vredela,
Drugo, metode su prikladnije za zadobijanje slaganja ili verovanja, a manje prikladne za ukazivanje na delanje; jer one izvode neku vrstu demonstracije u krugu,
gde jedan deo osvetljava drugi i stoga zadovoljava; ali pojedinosti, budui rasprene, najbolje se poklapaju sa ratrkanim smerovima. I, konano, Aforizmi,
predstavljajui deli znanja, pozivaju ljude na dalje istraivanje; dok Metode,
ostavljajui utisak celine, ubeuju ljude da su stigli dokle se moe stii (str. 142).
N am a fe biti teko da shvatimo da je senekovac Frensis

Bekon u m nogo kom pogledu bio sholastiar. Kasnije e se
pokazati da je njegova vlastita metoda u nauci proizala neposredno iz srednjovekovne gramatike.
Primeujui da su se rimski sholastiari ili deklam atori koristili senzacionalistikim tem am a (kakvim se senekanska dram a
koristila i u doba Rim a i u doba renesanse), Boner dodaje (RimIjanska deklamacija, str. 65):
Medutim, nezavisno od ovih odlika, njihova dikcija je veoma slina dikciji
savremenih pisaca i tipina je za najraniji srebmi latinski.
U sastavljanju su glavne mane preterana upotreba kratkih i nepovezanih
reenica koje daju stilu efekat neoekivanosti, retkost uravnoteenih perioda i,
kod izvesnih deklamatora, korienje slabih i neupeatljivih ritmova. Stil ovih
odlomaka je ono to bi grki kritiari nazivali |(\||(1|\1 .
Kao protivotrov za periodinu strukturu. ova odlika bi bila krajnje uspena,
ali se tako esto koristi da se duh zamori od ponavljane otrine i aoka.
M eutim, nepovezane reenice i neprestane aliteracije

kakvim se Augustin koristio za svoje populam e slikovane propovedi nuna su norm a i usmene proze i usmene poezije. (O
tome svedoi elizabetanski Jujjuis Euphues.) Lako je proceniti
stepen prihvatanja kulture tampe u ma kome vremenu ili zemlji
po njenom uspehu u uklanjanju igre rei, aoke, aliteracije i
aforizma iz knjievnosti. Tako su se u latinskim zemljama ak
i danas maksime, sentencije i aforizam odrali na pristojnoj razini. A simbolistiko oivljavanje usmene kulture nije samo najpre
poekTuTatinskim zemljama ve se veoma oslanjalo na nepovezane reenice i aforizam. Seneka i Kvintilijan su, poput Lorke
i Pikasa, bili panci, za koje auditivni oblici imaju veliki auto-
125
ritet. Bonera (str. 71) zbunjuje povoljno svetlo pod koje Kvintilijan stavlja jufjuistika sredstva latinske elokvencije, m ada ga
odlikuju zdrav razum i liberalno gledanje na obrazovanje.
ak i ovo kratko bavljenje senekizmom i sholastikom u
starom Rimu pomoi e da se shvati kako je moda Seneke prenosila usmenu tradiciju u zapadnoj knjievnosti i kako ju je,
krajem osam naestog veka, postepeno izbrisala tam pana stranica.
Otkrie se da ovaj inilac usmenosti razreava paradoks da je
senekizam bio ujedno visoko intelektualan u srednjovekovnoj
sholastici i prost u elizabetanskoj populam oj drami. M eutim
za M ontenja, kao i za Bartona, Bekona i Brauna tu nema nikakve zagonetke. Senekanska antiteza i lak krok (kako su opisani
u Senekanskom lakom kroku Dorda Vilijemsona George
Williamson: Senecan Amble) pruali su autentino sredstvo za
nauno posm atranje i doivljavanje mentalnog procesa Kad je
angaovano samo oko, vieslojni gestovi i rezonancije senekanskog usmenog ina sasvim su drski.
Potrebne su samo jo dve stvari u ovom delu naeg mozaika
Gutenbergove galaksije. Jedna od njih je vanvremena, a druga
u samoj ii preobraaja putem tampe u esnaestom veku.
Osamnaesto poglavlje Jeseni srednjeg veka J. Hojzinge (J. Huizinga) posveeno je opisu kako u jednom usmenom drutvu,
drevnom ili m odernom ,
. .. svaki dogaaj, svaki sluaj, fiktivni ili istorijski, tei da se kristalizuje,
postane parabola, primer, dokaz kako bi se primenio kao stalni primer jedne
opte moralne istine. Na isti nain sve to se izgovori postaje izreka, maksima,
tekst. Za svako pitanje u vezi sa ponaanjem. Sveto pismo, legende, istorija,
knjievnost pruaju silesiju primera ili tipova. koji, svi zajedno, ine neku vrstu
moralnog klana kome pripada stvar o kojoj je re (str. 227).
Hojzinga jasno vidi da se ak i pisani materijali silom nabijaju u usmene sheme poslovice, aforizma i exemplum-a, ili
primera, usmenom formom izlaganja. Zato je u srednjem veku
svako voleo da ozbiljan argument zasnuje na nekom tekstu kako
bi mu dao temelj. Ali se smatralo da je tekst neposredni
glas auctor-. i da je autoritativan na jedan usmen nain. Videemo da je s pojavom tampe oseaj za autoritet bio potpuno
pometen meanjem stare usmene i nove vizuelne organizacije
znanja.
126
Druga stvar koja se tie usmene usmerenosti na sentecije i

aforizme, ujedno saete i autoritativne, jeste da je u esnaestom
veku brzo gubila prvenstvo to joj je dotle davano. Volter Ong
je posvetio veliku panju ovoj promeni kako se ispoljava u delu
i modi Petra Ramusa. Ostavljajui za malo kasnije razm atranje
znaajnog dela oca Onga, ovde treba samo navesti njegov napis
0 Ramistikoj metodi i komercijalnom duhu30 Ong naglaava
prom enu ljudskog senzibiliteta izazvanu razvojem tipograflje,
pokazujui kako je upotreba tampe udaljila re od njene prvobitne veze sa zvukom i uzimala je vema kao, stvar u prostoru.
Nuna posledica ovog vizuelnog pristupa po usmeni aforizam
1 po zbirku sentencija, poslovica i maksima, koja je predstavljala glavni izvor znanja u srednjem veku, bilo je povlaenje.
Kao to to kae Ong (str. 160): . . . Ramus je sklon da znanje
koje prenosi svojim um etnostim a sm atra pre robom no mudrou. tam pana knjiga e prirodno pre teiti da postane priruno
delo no glas m udrosti.
Rukopisnu kulturu i gotsku arhitekturu zanima svetlost koja

prolazi kroz neto, a ne svetlost koja pada na neto.
Sholastiko skretanje od m anastirskog knjievnog humanizma je ubrzo imalo da se suoi sa poplavom drevnih tekstova
izalih ispod tam parskih maina. inilo se da se tu zavravaju
etiri veka dijalektike intenzivnosti; meutim, duh i postignue
sholastike nauke i apstrakcije preneli su se u punu plimu moderne nauke, kao to su pokazali ljudi kakav je Kleget.
Sholastiko otkrie vizuelnih sredstava za grafiko predstavljanje nevizuelnih odnosa sile i kretanja bilo je sasvim suprotno tekstualnom pozitivizmu humaniste. Ipak i sholastiar i
hum anista su opravdano kandidovani za naune poasti. Videemo kako ova prirodna zbrka dosee oblik otvorenog sukoba
u duhu Frensisa Bekona. Njegova pom etnja e nam malo kasnije
pomoi da razjasnimo mnoge probleme.
Tumaenje Biblije je imalo svoje vlastite metodoloke sukobe i, kao to Smolijeva ukazuje u svome Izuavanju Biblije u
30 U Studies in the Renaissance, tom VIII. 1961. str. 15572.
127
srednjem veku, ovi su se ticali slova i duha, vizuelnog i nevizuelnog. Ona navodi Origena:
/
Objavio sam tri knjige (o Postanju) po izrekama Svetih otaca koje se bave
slovom i duhom . . . Jer Re je dola na svet kroz Mariju, zaodevena plou; a
videti ne znai razumeti; svi su videli plot, spoznaja boanskog bila je data malobrojnim izabranicima . . . Slovo se ukazuje kao plot, no unutarnji duhovni smisao
poznat je kao boanstvo. To otkrivamo prouavajui Treu knjigu Mojsijevu,
koja se zove levitska . . . Blagoslovene su oi koje kroz veo slova vide boanski
duh (str. 1).
G ospod esto aludira na ovu temu slova i duha, dihotomije

proizale iz pisanja, onim svojim reima pisano je, ali ja vam
kaem. Proroci su u Izrailju obino bili u sukobu sa pisarima.
Ova tema ulazi u sam sklop srednjovekovne misli i senzibiliteta,
recimo tehnici glose, koja treba da oslobodi svetlost zapretanu u tekstu, u tehnici iluminacije, koja baca svetlost kroz a
ne na, i u samom obliku gotske arhitekture. Kao to veli Oto
fon Simson (Otto von Simson) u Gotskoj katedrali (str. 34):
U romanskoj crkvi svetlost je neto odeljeno i suprotstavljeno tekoj, tmurnoj, taktilnoj supstanciji zidova. Gotski zid deluje kao da je porozan: svetlost
prolazi krozanj, proimajui, ga, stapajui se s njim i preobraavajui ga . . . Svetlost, koja je obino prikrivena materijom. deluje kao aktivno naelo; a materija
je estetiki stvarna samo utoliko ukoliko je zranost svetlosti njen deo i ako je
ona definie . . . Po ovom odluujuem aspektu. dakle, gotika se moe opisati
kao providna, prozrana arhitektura.
Ovi efekti prozranog kamena postiu se vitraima, ali su

veoma relevantni za srednjovekovni pristup ljudskim ulima i
iznad svega ulima u vezi sa rukopisom. Zanimljivo je da Simson
istie taktilno svojstvo kamena. Usmena rukopisna kultura nije
se bojala taktilnosti, samog vorita uzajamnog delovanja ula.
Jer tim uzajamnim delovanjem stvarane su sve reetke ili razmeri
ula koji su proputali svetlost. Doslovna ravan za koju se mislilo da poseduje sva znaenja bila je jedno takvo uzajamno delovanje. Tada otkrivam o da ono to bismo sad nazvali tumaenjem, koje se zasniva na prouavanju teksta i biblijske istorije,
pripada doslovnom izlaganju.
U svom Izuavanju Biblije u srednjem veku Smolijeva navodi
Hinksovu Umetnost karolinga (R. H inks: Carolingian A r t): Kao
da smo pozvani da pogled usredsredimo ne na fiziku povrinu
128
predmeta, ve na beskonanost sagledanu kroz reetku . . .; predm e t. . . kao da postoji samo da bi defmisao i izdvojio deo beskonanog prostora i uinio ga dostupnim rukovanju i pojmljivim.
Smolijeva zatim kom entarie (str. 2): Ovaj opis rupiaste tehnike' rane severne um etnosti ujedno je taan opis tumaenja
kako ga shvata Klaudije . . . Pozvani smo da gledamo ne u ve
kroz tekst.
Verovatno bi svakog srednjovekovnog oveka zbunjivala
naa ideja o gledanju kroz neto. Pretpostavljao bi da stvam ost
gleda kroz nas, a da nas kontemplacija kupa boanskom svetlou a ne podvrgava posm atranju. Sasvim drukije ulne pretpostavke rukopisne kulture, antike i srednjovekovne, koje se
razlikuju od ma ega od Gutenberga naovam o, nameu se proizlazei iz antike doktrine ula i sensus com m m is.31 Ervin Panovski (Erwin Panofsky), u svojoj studiji o Gotskoj arhitekturi
i sholastici (Gothic Architecture and, Scholasticism), takoe naglaava srednjovekovnu orijentaciju na prosvetljavanje i nalazi za
uputno da se prihvati problem a arhitekture preko sholastiara:
Sveta doktrina, kae Toma Akvinski, koristi se Ijudskim razumom ne
da bi dokazala veru, ve da ispolji (manifestare) sve drugo to je tom doktrinom
izloeno. To znai da se ljudski um ne moe nadati da e pribaviti neposredan
dokaz za takve postavke vere . . . ali moe razjasniti ili objasniti te postavke,
to i ini.
Dakle, manifestatio, objanjenje ili razjanjenje, jeste ono to bih nazvao
prvim kontrolnim naelom rane i zrele sholastike . . . ako se vera morala ispoljiti kroz jedan sistem misli, potpun i sebi dovoljan u vlastitim granicama, a
koji sebe ipak postavlja van podruja otkrovenja, postalo je nuno ispoljiti
potpunost, samodovoljnost i ogranienost tog sistema misli. A to se moglo postii
jedino shemom literarnog prikaza koja bi razjasnila itaoevoj mati same procese umovanja kao to umovanje valja njegovom umu da razjasni samu prirodu
vere (str. 29 31).
Panovski zatim uoava (str. 43) naelo providnosti u

arhitekturi: M eutim, navika razjanjavanja postigla je svoje
najvee trijumfe u-. arhitekturi. Kao to je zrelom sholastikom
31 U svome delu Uloga Sensus communis u psihologiji sv. Tome Akvinskog
(Role o f the Sensus Communis in the Psycho!ogy o f St. Thomas Aguinas), Edmund
D ouzef Rajen (Edmund Joseph Ryan) daje istoriju sensus communis kako je
shvatan u grkom i arapskom svetu. To je doktrina koja je nala kljuno mesto
za taktilnost i proimala evropsku misao jo i u ekspirovom delu.
129
upravljalo naelo manifestatio, tako je visokom gotskom arhitekturom kao to je ve primetio Zuger (Suger) vladalo
ono to se moe nazvati naelom providnosti. Panovski nam
prenosi (str. 38) srednjovekovnu doktrinu o ulima kako ju je
izloio Akvinski: ula uivaju u stvarima pravilnih proporcija
kao u neem srodnom; jer i ulo je neka vrsta razuma kao i svaka
spoznajna mo. N aoruan ovim naelom da u samim ulima
postoji razum ili racionalnost, Panovski je kadar da se slobodno
kree meu odnosima srednjovekovnog sholasticizma i srednjovekovne arhitekture. M eutim, ovo naelo razum a u ulima kao
svetla to prosvetljava Bie, prisutno je, takoe, u svakom vidu
izuavanja znaenja Svetog pisma. No sve ove stvari su veoma
pobrkane sve veim zahtevom za svetlou koja osvetljava umesto
prosvetljava, koji je jaao naporedo sa sve veim odvajanjem ula
vida od ostalih ula pod uticajem kasnije tehnologije. Oto fon
Simson savreno definie ovu dilemu u Gotskoj arhitekturi (str. 3):
To ne znai da su gotski enterijeri naroito sv e tli. . . zapravo, vitrai su
bili tako nedovoljni izvori svetla da je jedno potonje, i vema slepo, doba mnoge
od njih zamenilo sivim ili belim prozorima koji danas stvaraju u najveoj meri
obmanjujui utisak.
N akon Gutenberga, nova vizuelna intenzivnost zahtevae

svetlo na svemu. A njena predstava o prostoru i vremenu menjae se dok ih ne bude sm atrala sudovima koje treba ispuniti predmetima ili delatnostim a. M eutim, u eposi rukopisa, kada je
vizuelno bilo prisnije povezano sa audio-taktilnim, prostor nije
bio vizuelna posuda. U srednjovekovnoj sobi jedva da je uopte
bilo nametaja, kao to objanjava Zigfrid Gidion u knjizi Mehanizacija preuzima vlast (str. 301):
Ipak, postojao je srednjovekovni komfor. Ali se mora traiti u drugoj dimenziji, jer se ne moe meriti materijalnim arinom. Zadovoljstvo i uivanje koji
su inili srednjovekovni komfor imaju svoj izvor u konfiguraciji prostora. Komfor
je atmosfera kojom se ovek okruuje i u kojoj ivi. Poput srednjovekovnog
Carstva Bojeg, to je neto to se ne da uhvatiti rukama. Srednjovekovni komfor
------------je prostomi komfor.
1 Jedna srednjovekovna soba izgleda potpuna ak i kad ne sadri nikakav

nametaj. Bila to katedrala, trpezarija ili graanska odaja, ona ivi u svojim
razmerama, svome materijalu, svome obliku. Ovo oseanje za dostojanstvo
prostora nije se okonalo sa srednjim vekom. Trajalo je sve dok industrijalizam
devetnaestog veka nije zamutio oseanja. Ipak, nijedno kasnije doba nije tako
naglaeno odbacivalo telesni komfor. Asketski naini ivota monatva su nevidljivo uobliili to razdoblje u svome liku.
9
130
Srednjovekovna iluminacija, glosa i skulptura podjednako su

inile vidove vetine pamenja, koja je od sredinjeg znaaja za
rukopisnu kulturu.
Ovim dugim razm atranjem usmenih vidova rukopisne kul-f
ture, bilo u antikoj ili srednjovekovnoj fazi, stiemo sledeu
prednost: neemo biti skloni da tu traimo knjievne vrednosti, \
koje su kasniji proizvod kulture tampe.
\
M eutim, poinjemo da znamo ta treba oekivati od tehno- \
logije tampe u pogledu smanjivanja usmenih vrednosti. I danas,
u vremenu elektronike, moemo shvatiti zato m ora doi do
velikog smanjivanja posebnih vrednosti kulture tampe i do oivljavanja usmenih i auditivnih vrednosti u verbalnoj organizaciji.
Jer verbalna organizacija, bilo na stranici ili u govoru, moe
posedovati vizuelnu usmerenost koju povezujemo sa odsenim i
brzim govorom visoko pismenih ljudi, ili pak verbalna organizacija, ak i na tampanoj stranici, moe imati usmenu usmerenost, kao u sholastikoj filosofiji. Nesvesna literarna usmerenost
Redola (Rashdall) sasvim je nehotina kad veli u svojoj knjizi Univerzitet u srednjovekovnoj Evropi (The University o f Europe in
the Middle Ages tom II, str. 37): Zagonetke logike su odista
sutinski bolje sraunate da opsene um polucivilizovanog varvarina no elegancija klasine poezije i besednitva. No Redol
je u pravu to usmenog oveka sm atra varvarinom. Jer, praktino, cjjdlizeajii_ovek, pa bio sirov ili glup, jeste ovek
ija êekrfupiTa krritttra ima jaku vizuelnu usmerenost, usmerenost koja proistie iz jednog jedinog izvora fonetske azbuke. .
Zadatak je ove knjige da otkrije koliko su daleko tu vizuelnu I
usmerenost ove fonetske kulture dogurali najpre rukopis, a potom l
tipografija, ili ta mehanika vrsta pisanja, kako je u poetku \
nazivana. Sholastika filosofija je po svojim postupcima i orga- 1
nizaciji bila duboko usmena, aii je to, na drukije naine, bilo '
i tumaenje Svetog pisma. A stolea izuavanja Biblije u srednjem veku koje je obuhvatalo i antiku gram atiku (ili knjievnost),
takoe su pripremila grau neophodnu za sholastike dijalektike postupke. I grammatica i dialectica. ili sholastika filosofija,
bile su po svojoj usmerenosti ekstremno usmene u poreenju
s novom vizuelnom orijentacijom koju je podsticala tampa.
131
Omiljena tema devetnaestog veka bila je da su srednjovekovne katedrale puke knjige. Izlaganje K urta Zeligmana (Kurt
Seligman) o ovom aspektu katedrale (Istorija magije, str. 415 16)
slui ispoljavanju slinosti katedrala sa stranicom srednjovekovnog biblijskog kom entara:
Po tom stvojstvu, karte lie na slike iz drugih umetnosti: slikarska
dela, kipove i vitrae katedrala koji su, takoe, zaodevali ideje u ljudsko oblije.
Njihov svet je, meutim, onaj gore, dok je svet Taroa dole. Aduti predstavljaju
odnos snaga i vrlina prema oveku; katedrale, s druge strane, ovaplouju ovekov
odnos prema boanskom. Ali obe slike se utiskuju u duh. One su mnemonine.
Sadre ogroman splet ideja, koje bi, kad bi bile zapisane, ispunile tomove. Mogu
ih itati i nepismeni i pismeni, i namenjene su i jednima i drugima.
Srednji vek je bio zaokupljen tehnikama koje bi oveku omoguile da
pamti i poredi mnoga takva podruja ideja. Voen tim porivom, Rejmon Lili
(Raymond Lully), napisao je svoju Ars Memoria. Vetinu pamenja. Sline preokupacije su urodile i jednom ranom litografijom, Ars Memorandi, tampanom
oko 1470. Autor se prihvatio tekog zadatka da konkretizuje teme etiri Jevanelja. Za svako Jevaneije stvorio je nekoliko slika anele, bikove, lavove
i orlove, ambleme etvorice Jevanelista, kojima je dodao predmete to je trebalo da nagoveste prie koje se obrauju u svakom poglavlju. Slika 231 prikazuje
anela (Matiju) u kome je osam manjih amblema; oni treba da podsete na osam
prvih poglavlja Jevanelja po Matiji. Zamiljajui svaki crte iz Ars Memorandi
sa svim njihovim amblemima, ovek bi se setio pria iz Jevanelja.
Nama bi takvo vizuelno pamenje izgledalo basnoslovno, ali ono svakako
nije bilo neobino u vreme kad je samo nekolicina znala da ita i pie i kad su
slike igrale ulogU pisanja.
Zeligman je ovde shvatio jednu drugu _sutin.sku odluku

usmene kulture obuavanje pamenia. Ba kao ito~ j\e~prch
nuntiatio, peti odeljak klasine retorike, negovan zarad vetine
pisanja i pravljenja knjiga, kao to je pokazao Hajnal, tako j e .
memoria, etvrti deo drevnog besednitva, bila nuna disciplina
u razdoblju rukopisa a sluile su joj upravo vetine glosiranja
i iluminiranja margina. Smolijeva odista belei (str. 53) da je
m arginalna glosa, m ada nepoznatog porekla, sluila svojim korisnicima kao zabeleke za dranje usmenih lecturae.
U neobjavljenom m agistarskom radu32 Herington (John H.
H arrington) primeuje da su u prvim vekovima hrianstva i
32 Pisana re kao orue i kao simbol tokom prvih est vekova hrianske
ere' (The Written Word as an Instrument and a Symbol in the First Six Centuries o f the Christian ), Columbia University, 1946, str. 2.
132
knjiga i pisana re poistoveivane s porukom koju nose. Smatrane su magijski monim oruim a, naroito protiv avola i njegovih
zamki. Kod Heringtona postoje mnogi odeljci koji se odnose
na usmeni karakter itanja i potrebu zapamivanja, kakav je
i ovaj navod Pahomijevog pravila: A ako ne htedne da ita. ima
biti prisiljen, tako da u m anastiru nema nijednog koji ne ume
da ita i upam ti delove Svetog pisma (str. 34). Putujui, dva
kaluera bi esto jedan drugom itala ili napam et recitovala
Sveto pismo (str. 48).
Za usmenog oveka knjievni tekst sadri sve mogue ravni

znaenja.
Bie korisno da se sada uoi jo nekoliko injenica iz Izuavanja Biblije u srednjem veku od Smolijeve, koje ukazuju na
postojan razvoj nove vizuelne orijentacije u poznom srednjovekovnom prouavanju Biblije.
Postojao je rani sholastiki poriv da se otrgnu iz knjievnih
konceptualnih stega:
Drogo, Lanfran [Lanfranc] i Berengar koristili su se dijalektikom da bi
dubili ispod teksta kojim se bave; oni pokuavaju da rekonstruiu logiki proces
u autorovom umu. Dijalektika se mogla upotrebljavati i za graenje nove teoloke
strukture, uzimajui tekst kao temelj (str. 72).
Ulaenje u taj proces, oslobaanje od knjievnog konteksta,

bilo je jedna od privlanosti velike zbirke sentencija Petra od
Lombardije (Petrus Lombardus), Abelarovog Sic et Non i Concordia discordantium canonum, koji su predstavljali velika knjievna dela ovog doba:
Questiones nisu samo bila izdvojena iz prvobitnog komentara i zasebno
izdana; takoe su preneta u delo druge vrste . . . Stoga smo suoeni sa tekim
problemom razlikovanja tumaenja i sistematskog predavanja doktrine (str. 75).
Adagia i Similia Erazmovi, odlomci iz dela svih vrsta, kasnije

su prenoeni u propovedi, oglede, komade i sonete tokom esnaestog veka. Stvami pritisak u pravcu vizuelnih shema i organizacije dolazio je od sve veeg obima stvari koje je trebalo
o b ra d iti:
Ovaj jednostran razvoj bio je sasvim prirodan. Nebrojeni problemi proizali iz prihvatanja aristotelovske logike i studija kanonskog i graanskog prava,
133
nove mogunosti umovanja, hitna potreba da se spekulie i raspravlja, sve je

to stvorilo atmosferu urbe i uzbuenja koja je bila nepovoljna za nauno izuavanje Biblije. Nastavnici katedralskih kola nisu imali ni vremena ni spreme
da se specijalizuju za neku veoma strunu granu prouavanja Biblije. To podjednako vai za filosofe i humaniste Sartra i za teologe iz Pariza i Laona. ak
ni Bek, poslednja od velikih manastirskih kola, nije bio izuzetak. Lanfran je
bio teolog i logiar; genije njegovog uenika sv. Anselma od Kenterberija krenuo
je drugim smerom. Njegova filosofska dela zasenila su njegova bib'.ijska dela,
koja su, izgleda, izgubljena (str. 77).
A isti taj pritisak koliine odluio je, dugorono, u prilog

tipografiji. M eutim, taka na kojoj su vizuelni i usmeni pristup
Svetom pismu doli u otar srednjovekovni sukob stoji, kao to
se moglo predskazati, osno ili polam o u odnosu na podruje
na kojem se sukob odigrao u novoj vizuelnoj kulturi renesanse.
Hju od sv. Viktora jasno prenosi tu stvar:
Mistini smisao se moe dokuiti samo iz onog to slovo na prvom mestu
kazuje. Pitam se kako ljudi imaju obraza da se hvaliu da su uitelji alegorije
kad ne poznaju osnovno znaenje slova. Mi itamo Sveto pismo, vele, ali
ne itamo slovo. Slovo nas ne zanima. Mi naukujemo alegoriju. Kako onda
itate Sveto pismo ako ne itate slovo? Odbacite slovo i ta ostaje? Mi itamo
slovo, vele oni, ali ne prema slovu. Mi itamo alegoriju i objanjavamo slovo
ne doslovno ve alegorino . . .; kao to lav po istorijskom znaenju znai ivotinju, ali alegorino oznaava Hrista. Stoga re lav znai Hristos (str. 93).
Za usmenog oveka doslovno je sveobuhvatno, sadri sva

mogua znaenja i ravni. Tako je bilo za Akvinskog. Ali vizuelni ovek esnaestog stolea prisiljen je da odvaja ravan od
ravni i funkciju od funkcije u procesu specijalistikog iskljuivanja. Auditivno polje je istovremeno, vizuelni oblik je sukcesivan. \y
N aravno, sam pojam razina tumaenja, bilo da se radi o doslovnom, figurativnom, topolokom ili anagoginom, veoma je
vizuelan, neka vrsta nevete metafore. Ipak:
ivei vie od jednog stolea pre sv. Tome. Hju je, izgleda, shvatio tomistiko naelo da je klju proroanstva i metafore pieva namera; doslovni smisao
obuhvata sve to je sveti pisac hteo da kae. Ali on povremeno pada ispod vlastitih merila (str. 101).
Tomistika ideja istovremenog uzajamnog delovanja ula

isto je toliko nezamiljiva kao analogijska proporcionalnost:
Sv. Toma je, usavravajui nesigurne pokuaje svojih prethodnika, dao teoriju odnosa ula koja naglaava doslovno tumaenje to se sad definie kao ukupnost autorovog znaenja (str. 368).
134
m a rS a l m e k lu a n
GoH porast obima kretanja informacija je, ak i pre pojave^

tipografije, pogodovao vizuelnoj organizaciji znanja i razvoju per-
spektive.
Kako se doslovno, ili slovo, kasnije poistoveavalo pre
sa osvetljavanjem no prosvetljavanjem teksta, dolo je i do ekvivalentnog naglaavanja take gledanja ili utvrenog stava itaoca: sa mesta gde sedim. Takvo naglaavanje vizuelnog bilo
je sasvim nemogue pre no to je tam pa ojaala vizuelni intenzitet pisane stranice do take potpune jednoobraznosti i ponovljivosti. Ova jednoobraznost i ponovljivost tipografije, sasvim
strane rukopisnoj kulturi, nuan su preduslov za objedinjen, ili
slikovni, prostor i perspektivu. Avangardni slikari kakvi su
M azao u Italiji i Van Ajkovi na severu poeli se da eksperimentiu slikovnim ili perspektivnim prostorom u ranom petnaestom veku. A 1435. godine, svega deceniju pre pojave tipografije, m ladi Leone Batista Alberti napisao je traktat o slikarstvu
i perspektivi koji e imati najvei uticaj u tom razdoblju.
Druga stvar u Albertijevoj knjizi koja je obeleavala pojavu novog stava,
veoma udaljenog od stava Grka, bio je njegov opis najranije poznate geometrijske sheme za prikazivanje predmeta u objedinjenom prostoru, ili, drugim reima,
ono to bismo mi danas nazvali, u perspektivi. Ba kao to je ovo bio krupan
dogaaj u istoriji slikovnog prikazivanja, bio je to isto i u istoriji geometrije, jer
je njime prvi put izloen sada poznati proces sredinje projekcije i preseka iji
je potonji razvoj predstavljao istaknutu odliku savremene sintetike geometrije.
To je ideja koja je bila nepoznata Grcima, a otkrivena je u doba koje toliko nije
znalo geometriju da je Alberti smatrao za potrebno da objasni rei prenik i
upravno.33
Za shvatanje vizuelnog uzleta do e doi _sa-rutenbereovom 'tehnolonom .' nuno ie znati da takav uzlet nije bio
raogii u epohama nrtcopiâ, )* takva kultura zadrava au3ioJ a ktilne ohlike ikidsknp sftnzibiliteta u meri koja je nespojiva sa
apstraktnom vizuelnou ili sa prevoenjem sv2T~uIa~na-jezik
objedinjenog, kontinuiranogslikovnog prestora. Zato je Ajvins
potpuno u pravu kad u UmetnotTi gedmetriji (str. 41) tvrdi:
Perspektiva je neto sasvim razliito od skraivanja. Tehniki, prerspektiva
je sredinja projekcija trodimenzionalnog prostora na ravan. Netehniki, to je
33 Ajvins: Umetnost i geometrija, str. 82.
135
nain pravljenja slike na pljosnatoj povrini, tako da razliiti predmeti na njoj,

prikazani prividno, imaju iste veliine. oblike i poloaje, jedan prema drugom,
koje bi stvarni predmeti, smeteni u stvarnom prostoru, imali kad bi ih posmatra
gledao s jedne jedine utvrene take gledanja. Nisam otkrio nita to bi opravdavalo verovanje da su Grci imali ikakvu predstavu, praktinu ili teorijsku, u
ma koje doba, o koncepciji to je sadre kurzivom sloene rei u prethodnoj reenici.
Izuavanjem Biblije u srednjem veku dolo se do protivstavljenih obrazaca izraza koji su poznati i istoriaru ekonomije i
drutva. U sukobu su bili oni koji su govorili da je sveti tekst
kompleks objedinjen na razini doslovnosti i oni koji su smatrali
da znaenja treba razm atrati jedno po jedno, u specijalistikom
dahu. Ovaj sukob auditivne i vizuelne usmerenosti retko je dobijao visok stepen intenziteta sve dok m ehanika i tipografska
tehnologija nisu dale vizuelnom veliku prevagu. Pre ove premoi,
relativna jednakost ula vida, sluha, pipanja i kretanja, u njihovom uzajam nom delovanju, podsticala je u rukopisnoj kulturi
davanje prvenstva prosvetljavanju, bilo u jeziku, likovnoj umetnosti ili arhitekturi. Gledite Panovskog, u Gotskoj arhitekturi
i sholasticizmu (str. 58 60), glasr:
ovek proet sholastikom navikom gledao bi na oblik arhitektonskog
prikaza isto kao to je gledao na oblik literarnog prikaza, sa stanovita manifestatio. Uzimao bi za gotovo da je osnovna svrha mnogih elemenata koji sainjavaju jednu katedralu da obezbede stabilnost, ba kao to je uzimao za gotovo
da je osnovna svrha mnogih elemenata koji ine summu da obezbede punovanost.
Ali ne bi bio zadovoljan da mu razuenost zdanja nije dozvoljavala da nanovo doivi same procese umovanja. Za njega je panoplija stubova, rebara, potpornih lukova, prozorskih ukrasa, vrhova i podgrednjaka predstavljala samoanalizu i samoobjanjenje arhitekture. ba kao to je uobiajeni aparat delova,
distinkcija pitanja i paragrafa za nj bio samoanaliza i samoobjanjenje razuma.
Tamo gde je humanistiki duh traio maksimum harmonije (besprekornu
dikciju u pisanju, besprekornu proporciju u arhitekturi, iji nedostatak u gotskim strukturama tako teko pada Vazariju, sholastiki duh je traio maksimum
eksplicitnosti. Prihvatio je bezrazlono razjanjavanje funkcije formom i na njemu insistirao, ba kao to je prihvatao bezrazlono razjanjavanje misli jezikom
i na njemu insistirao.
Prouavalac srednjovekovne poezije mogao bi lako da nae

paralele za ove odlike. Dolce stil nuovo D antea i ostalih, postignut je, kako objanjava Dante, uvidom i sleenjem samih obrisa
136
137
procesa strasne misli. U XXIV pevanju istilita D ante veli:
Skulpturalno ocrtani univerzalizam iskustva kakav je Danteov potpuno je nespojiv sa objedinjenim slikovnim prostorom
u kojem je smetena Gutenbergova konfiguracija. Jer modaliteti
mehanikog pisanja i tehnologija pokreta sloga nisu bili skloni
sinesteziji ili skulpturi slika.
Kad u meni Ijubav gori.

ja pamtim, zatim dajem rijema krila
onom to ona iznutra m i zboriM
Na ta njegov prijatelj Foreze odgovara:

Sad vidim, brate, ree, gde je bila
smetnja Notaru, meni i Guittonu,
te ostasmo van slatkog novog stila.
Ja vidim kako vaa pera onu
izbliza slijede, koje glas nas s n a i. . .*
Umetnika i verbalna vernost samim nainima doivljavanja tajna je slatkog novog stila.
Ova briga da se pre sledi sam proces poim anja no da se
doe do privatnog stanovita, ono je to daje obeleje univerzalizma velikom delu sholastikih meditacija. Ista zaokupljenost
inherentnim m odalitetim a misli i bia omoguuje nam da oseamo kako je Dante istovremeno mnotvo ljudi i da pati kao
m notvo.34
Predstavljajui D antea engleskoj publici, Paolo M ilani pie:
Glavna Danteova odlika je sledee: ono to kae nikad nije vie, nikad
manje od njegove poetne i totalne reakcije na predmet pred njim. (Za njega je
umetnost oblik koji istina poprima kad je u potpunosti sagledana.). . . Dante
se nikad ne uputa u matanje; nikada ne ukraava niti uveliava. On pie onako
kako misli i vidi (bilo spoljanjim bilo unutarnjim o k o m ). . . Njegovo ulno
poimanje je tako sigurno, a njegov intelektualni zahvat tako neposredan da nikad
ne sumnja u to da je u samom sreditu percepcije. U tome je, verovatno, tajna
Danteove proslavljene konciznosti.35
Kod Dantea, kao i kod Akvinskog, doslovno, povrina ini

jedno duboko jedinstvo te M ilano dodaje (str. xxxvii):
Mi ivimo u vremenu u kojem je rascep izmeu duha, materije i due (da
upotrebimo Danteove izraze) postao tako potpun da oseamo da predstoji preok r e t. . . Lagano razdvajanje ova tri svojstva vekovima je u toku, i mi smo svedeni na to da se, kao u posebnim krilima neke galerije, divimo puti po Matisu,
duhu po Pikasu i srcu po Ruou.
* Preveo Mihovil Kombol, Matica hrvatska, Zagreb 1955, str. 145 Prev.
34 Ezra Paund: Duh srednjovekovnog romana (Spirit o f Romance), str. 177.
35 Priruni Dante ( The Portable Dante), str. xxxiii.
Do istog sudara pisanih i usmenih struktura . dolazi u

sfednjovekovnom drutvenom ivotu.
U Ekonomskoj i socijalnoj istoriji srednjovekovne Evrope
Anrija Pirena (Henri Pirenne) postoje mnogobrojne strukturalne
paralele sa obrascima rukopisne kulture koji su dosad ovde
obraeni. Prednost sagledavanja sudara oblika pre pojave tipografije je u tome to nam omoguuje da uoimo o brt koji je
Gutenberg dao toj borbi.
Sasvim je jasno, na osnovu dokazne grae kojom raspolaemo, da je od
kraja osmog veka Zapadna Evropa ponovo pala na isto zemljoradniki status.
Zemljite je bilo jedini izvor odravanja ivota i jedini uslov bogatstva. Svi stalei stanovnitva, od Cara, koji nije imao nikakvih prihoda osim onih to su
dolazili od njegovih poseda, do najbednijeg kmeta, iveli su, posredno ili neposredno, od proizvoda zemlje, bilo da su ih gajili sopstvenim radom ili se ograniavali na njihovo ubiranje i potronju. Pokretno imanje vie nije igralo nikakvu
ulogu u ekonomskom ivotu (str. 7).
Piren objanjava da su feudalnu strukturu poseda koja se

razvila nakon sloma Rima inili mnogobrojni centri bez periferije. N asuprot ovome, rimska shema je bila centralistiko-birokratska, sa velikim uzajamnim ejstvom centra i periferije.
Feudalni posed odgovara onom pi istupu Svetom pismu koji nalazi ukupno bogatstvo znaenja u doslovnom tekstu. M eutim,
novi gradovi i graani poeli su da se pribliavaju fazi jedna
razina po jedna i specijalistikog znanja. N a isti nain, kako
primeuje Piren, do petnaestog veka nije postojao nacionalizam:
u petnaestom veku poinju da se ukazuju prvi simptomi zatite. Pre
tog vremena nema traga najmanjoj elji da se pospei nacionalna trgovina time
to e se zatititi od strane konkurencije. U tom pogledu, intemacionalizam,
koji je karakterisao srednjovekovnu civilizaciju jo u trinaestom veku, naroito
se jasno ispoljio u ponaanju drava. One uopte nisu pokuavale da kontroliu
kretanje trgovine i uzalud traimo tragove ekonomske politike koja bi zasluivala to ime (str. 91).
138
139
Kasnije e postati jasno zato je ba tipografiia oodsticala

_nagiflnalizam. M eutim, uloga pismenosti i papirusa u omoguavanju strukture ranih carstava tema je Imperije i komunikacija
Herolda Inisa (str. 7) :
Oni su bili avangarda onog to je kasnije postalo vladajui srednji stale:
Mediji koji naglaavaju vreme jesu oni iji je karakter trajan, kakvi su pergament, ilovaa i kamen . . . Mediji koji naglaavaju prostor skloni su da po
karakteru budu manje trajni i laki, kao papirus i hartija.
K ad su bile dostupne vee koliine m anufaktum e hartije,

naroito nakon vanaestog veka, zagoeo je razvoj Jarokratsjce,
i centralistike organizacije udaljenih podruja. Piren pie (str.
211 ):
Jedna od najupadljivijih pojava u etmaestom i petnaestom veku jeste brz
rast velikih trgovakih kompanija, od kojih je svaka posedovala filijale, korespondente i faktore na raznim krajevima evropskog kontinenta. Primer monih
italijanskih kompanija iz trinaestog veka sada je naao sledbenike sevemo od
Alpa. Oni su pouavali ljudstvo upravljanju kapitalom, knjigovodstvu i raznim
vidovima kredita, i mada su nastavili da dominiraju novanim obrtom, uskoro
su se suoili sa sve veim brojem supranika na tritu robe.
Osobenost srednjovekovnog gradskog ivota je u njegovom

suprotstavljanju dve vrste stanovnika. Postojali su graani ili
trgovaki esnaf, zbog kojih je grad poglavito postojao, i koji
su se trudili da utvrde cene i standarde za robu i uslove graanstva:
Razdoblje u kojem su zanatski esnafi dominirali ili uticali na ekonomski
reim gradova ujedno je ono u kojem je gradski protekcionizam dostigao vrhunac.
Koiiko god mogli biti suprotni njihovi profesionalni interesi, sve industrijske
grupacije bile su ujedinjene u svojoj reenosti da u najveoj meri nameu monopol
koji je svaka od njih uivala i da unite svako polje pojedinane inicijative i svaku
mogunost konkurencije. Stoga je potroa bio potpuno rtvovan proizvoau.
Veliki cilj radnika u izvoznim industrijama bilo je podizanje nadnica, dok su
oni zaposleni u snabdevanju lokalnog trita teili da podignu, ili bar stabilizuju
cene. Njihov vidokrug bio je ogranien gradskim bedemima, a svi su bili ubeeni da se njihov prosperitet moe osigurati jednostavnim sredstvom odstranjivanja svake konkurencije spolja. Njihov partikularizam postajao je sve ei;
shvatanje da je svaka profesija iskljuiv posed jednog povlaenog tela nije nikad
dovedeno do takvih krajnosti kao u ovim srednjovekovnim esnafima (str. 206 207).
N aporedo sa ovim iskljuivim osobam a koje su vodile ivot

centra bez periferije, postojalo je sve brojnije stanovnitvo dru-
gorazrednih graana koji su se bavili m eunarodnom trgovinom
Ali gradska industrija nije bila svuda ista. U mnogim gradovima, i to upravo onim najrazvijenijim, naporedo sa zanatlijama-preduzimaima koji su iveli
od mesnog trita, postojala je sasvim razliita grupa koja je radila za izvoz.
Umesto da proizvode samo za ogranienu klijentelu grada i njegove okoline,
oni su bili snabdevai trgovaca na veliko koji su vodili meunarodnu trgovinu.
Od tih trgovaca su dobijali sirovine, radili su za njih i njima su isporuivali (robu)
u vidu proizvedenog artikla (str. 185).
Paradoksalno, ovi intem acionalni skretai od norm i srednjovekovnog gradskog i esnafskog ivota, sainjavae nacionalistiko jezgro u renesansi. Medu ostalima, oserov Gostioniar
i ena iz Bata su ti koji su bili otpadnici svog drutva. Oni
kao da su pripadali onoj m eunarodnoj druini koja e u renesansi postati srednji stale.
Izraz hdtes (doslovno gosti), koji se sve ee javlja od poetka dvanaestog veka, karakteristian je za kretanje koje se odvijalo u ruralnom drutvu.
Kao to naziv ukazuje, hote je bio pridolica. stranac. On je, ukratko, bio neka
vrsta koloniste, useljenik u potrazi za novim zemljitem za obraivanje. Ti kolonisti su nesumnjivo dolazili iz skitakog stanovnitva, iz kojeg su u istom razdoblju regrutovani prvi gradski trgovci i zanatlije, ili izmeu itelja sa velikih
poseda, ijeg su se ropstva tako otresli (str. 69).
Srednjovekovni svet je okonan groznicom primenjivanja znanja novog srednjovekovnog znanja primenjenog u vaspostavljanju antike.
Velika studija J. Hojzinge . srednjeg veka se skoro
iskljuivo bavi feudalnim plemstvom, ije su posede umnogome
izmenili srednjovekovm esnaflije, a sasvim smanjila srednja klasa
koja se pojavila kasnije, sa tipografijom. U mnogo kom pogledu
srednjovekovni svet je zbunjivao Hojzingu, ba kao to je Hajnriha Velflina zbunjivala srednjovekovna um etnost. Obojica su
dola na ideju da na njih primene obrasce um etnosti i ivota
primitivaca i dece. I taj pristup funkcionie do izvesne take,
jer taktilne granine linije vizuelnog ivota detinjstva nisu daleko
140
141
od graninih linija ne-pismenosnog senzibiliteta. Hojzinga pie

(str. 9):
voda burgundskih i Mediijevih. On kae o velikim vojvodam a:
Dok je svijet jo bio pola tisuljea mlai, bili su obrisi vanjskih oblika
sviju zbivanja otriji nego danas. Tada je razlika izmedu bola i radosti, izmedu
nesree i sree bila na izgled vea nego za nas; sve to se doivljavalo, imalo je
jo onaj stupanj neposrednosti i apsolutnosti to ga i danas bol i radost imaju
u etinjoj dui. Svaki je dogaaj, svako je elo bilo okrueno oblicima pregnantim i punim izraaja, usklaeno s uzvienou stroga i ustaljena ivotnog stila.
Velikim dogadajima: raanju, sklapanju braka, umiranju, davao je sakramenat
sjaj boanskog misterija. Ali su i manje vana zbivanja, kao to su neko putovanje, neki rad, neki posjet, pratile tisue oblika ophoenja, blagoslova, ceremonija i uzreica.
Dvor je bio prevashodno podruje na kojem je cvetao ovaj estetizam. On

se nigde nije u veoj meri razvio no na dvoru burgundskih vojvoda, koji je bio
raskoniji i bolje ureen od dvora francuskih kraljeva. Dobro je poznato koliki
su znaaj vojvode pridavale velianstvenosti svog domainstva. Sjajan dvor je
bolje no ma ta drugo mogao da suparnike ubedi u visok poloaj na koji su vojvode polagale pravo meu evropskim vladarima. Nakon ratnih postignua i
podviga, kojima se priteava slava, veli astlen (Chastellain), domainstvo je
prva stvar to upada u oko, te se, sledstveno, mora dobro voditi i urediti. Hvalisali su se da je burgundski dvor najbogatiji i najbolje ureen. Naroito je Karlo
Smeli imao strast za velianstvenost.*
Siromatvo i tjelesne mane podnosili su se u to doba tee nego danas: pojavljivali su se silovitije i bolnije. Bolest se isticala otrije nego zdravlje; estoka
hladnoa i tjeskobni mrak zime bijahu zamanije nevolje. U asti i bogatstvu
uivalo se strasnije i pohlepnije; razlikovali su se od siromatva i izopaenosti
jae nego danas. Krznom opiveno sveano ruho. vesela vatra na ognjitu, napitak, ala i meka postelja bijahu jo puni snanog uivanja . . . Sve su okolnosti
ivota bile vaarski bune i okrutno javne. Gubavci su egrtali svojim egrtaljkama i odravali povorke, prosjaci su bogodarili u crkvama i pokazivali svoju
nakaznost. Svaki stale, svaki red, svaki se zanat prepoznavao po svojoj odjei.
Velika se gospoda nikad nisu pokazivala bez raskona oruja i livreja, izazivajui
strahopotovanje i zavist. Krojenje pravde, izvikivanje robe, svadba i pogreb
sve se to buno najavljivalo povorkama, vikom, kuknjavom i muzikom.*
Povezujui petovekovni razvoj gutenbergovske tehnologije

sa jednoobraznou, mirnom privatnou i individualizmom,
Hojzingi je lako da nam prikae predgutenbergovski svet kroz
raznolikost, strastan grupni ivot i zajednike rituale. On ini
upravo to na strani 37:
Time smo se pribliili taki s koje ovdje valja razmatrati kulturu srednjeg
vijeka na izmaku: uljepavanje aristokratskog ivota oblicima ideala, umjetnu
svjetlost viteke romantike nad ivotom. svijet u raskonom ornatu skupa Okruglog stola.
Velianstveni holivudski dekori koje nam Hojzinga daje kao

sliku opadanja srednjeg veka savreno se stapaju sa evokacijama
antikog sveta delom mediijevskih zanatlija. Ono to je Hojzinga m oda odluio da zanemari bio je porast bogatstva srednjeg stalea i vetina i organizacija koje su omoguile sjaj i voj* Johan Hojzinga: Jesen Srednjeg vijeka. preveo Drago Perkovi, Matica
hrvatska, Zagreb 1964, str. 5 Prev.
Novo bogatstvo srednjeg stalea i vetina bili su ti koji su

preveli viteki san u vizuelnu panoram u. Tu se, jam ano, radi
0 jednoj ranoj fazi znanja i umenja i praktinog primenjenog
znanja, koje e u narednim stoleima stvoriti sloena trita,
sisteme cena i trgovake imperije, nezamislive za usmenu, pa ak
1 za rukopisnu kulturu.
Isti poriv da se taktiln vetine starijih zanata prevode u
vizuelnu velianstvenost renesansnih rituala dao je estetski medijevalizam na Severu, a u Italiji je nadahnuo obnovu antike
umetnosti, knjievnosti i arhitekture. Isti onaj senzibilitet koji je
doveo vojvode od Burgundije i Berija do njihovih tres riches
heures naveo je italijanske trgovce-kneeve da obnavljaju stari
Rim. U oba sluaja radi se o nekoj vrsti primenjenog arheolokog znanja. Isto primenjeno znanje u slubi novog vizuelnog
intenziteta i kontrole nadahnulo je Gutenberga i dovelo do dva
veka medijevalizma, iji su obim i stepen bili nepoznati i samom
srednjem veku. Jer do pojave tampe bio je dostupan veoma
mali broj antikih ili srednjovekovnih knjiga. One koje su postojale videla je samo nekolicina ljudi. Ista situacija je vladala
u slikarstvu dok niie dolo do skoranjeg otkria reprodukcije
u boji, kao to je u svome Imaginarnom muzeju objasnio Andre
M alro.
* Poto u korienom hrvatskom prevodu nedostaju izvesne reenice, ovaj

odlomak se navodi prema engleskom prevodu datom u izvomiku Prev.
142
m ar
Sa l m e k l u a n
Renesansm Italija je postala svojevrsna holivudska zbirka antikih dekora, a novo vizuelno antikvarstvo renesanse otvorilo je
Ijudima svih staleza put ka moL
Vindem Luis je u knjizi Lav i lisica (W yndham Levvis: The
Lion and the Fox) sjajno objasnio italijansko antikvarstvo:
Knez ili zapovednik vojske neke drave esto je zapoinjao kao slobodni
ratnik; a u ovom razdoblju, koje je nazvano razdobljem kopilana i pustolova,
poreklo ili sprema nisu nikad manje znaili. Mucio Sforca poeo je kao ratar;
Nikolo Piinini kao mesar; Karmanjola kao obanin. Moemo se sloiti da je
morao biti jedinstven prizor videti ove ljude obino niskog porekla i liene
kulture okruene u njihovim taborima ambasadorima. pesnicima i uenim
ljudima koji su im itali Livija i Kikerona i originalne stihove u kojima su uporeivani sa Scipionom i Hanibalom, sa Cezarom i Aleksandrom. Ali svi oni
su u minijaturi igrali prolost koja je iskopavana. ba kao to su engleski dravnici, u doba velike ekspanzije Engleske, sebe modelirali po dravnicima starog
Rima. Kod inteligentnijih meu njima, kakav je ezare Bordija, ova arheoloka
i analogijska duhovna navika poprimila je razmere manije. Njegovo Aut Caesar
aut nihih spada u onaj isti tip literature koji je usredsreen u manijakalnoj figurici ilijena Sorela, Stendalovog domaeg Napoleonia. Bordijina deviza podsea na naslov jedne knjige populame u Nemakoj uoi rata: Svetska mo ili
propast (str. 86).
Luis s pravom ukazuje na esto bezvredno i nezrelo nadahnue u velikom delu svega ovoga:
Republikanac bi sebe nazivao Brutom, litterateur bi bio Kikeron i tako
dalje. Oni su pokuavali da oive junake antike i da u svojim ivotima vaskrsnu
zbivanja zabeleena u starim rukopisima, a ta neposredna primena svega na
ivot u italijanskom renesansnom drutvu (nalik zamenjivanju udbenika istorije
filmom u kolama) uinila je italijanski uticaj u ostalom delu Evrope tako monim. Renesansna Italija je bila veoma slina svojevrsnom Los Anelosu, gde
se isprobavaju istorijske scene, imitiraju i oljarski grade antika zdanja i rekonstruiu dramatini zloini.
Kako je dolo do povezivanja znanja i politikog zloina,

pokazuje Vilari sledeim reima:
To su bila vremena kada se inilo da je svaki Italijan roeni diplomata;
trgovac, knjievnik, zapovednik druine pustolova, svi su znali kako da oslovIjavaju kraljeve i careve i sa njima razgovaraju. dolino se pridravajui svih
oblika konvencija . . . Izvetaji naih ambasadora spadali su meu glavne istorijske i knjievne spomenike tih vremena . . .
gutenbergova
g a l a k s ija
143
Tada su pustolovi, gluvi za pretnje, molbe ili samilost, uvek poputali stihovima uenog oveka. Lorenco de Medii je otiao u Napulj i snagom argumenata ubedio Ferantea dAragona da okona rat i sklopi s njim savez. Alfonso
Velikoduni, zatoenik Filipa Marije Viskontija. za koga su svi verovali da je
mrtav, bio je asno osloboen, jer je posedovao vetinu da ubedi tog turobnog
i surovog tiranina da e biti korisnije da u Napulju ima Aragonce no pristalice
Anua . . . Prilikom revolucije u Pratu, koju je podigao Bemardo Nardi, ovaj
vo je ve bio nabacio omu oko vrata firentinskog Podeste kad ga je tanano
umovanje ovog potonjeg ubedilo da mu potedi iv o t. . . (str. 86 7).
Takav je bio i svet koji Hojzinga slika u Jeseni srednjeg

veka. Bio je to medijevalizam spojen sa vizuelnom glatkoom,
pompeznou i raskoi, koje su omoguili novo bogatstvo i primenjeno znanje srednjeg stalea. Zalazei u renesansu, m oram o
shvatiti da je novo doba primenjenog znanja doba u kome se
ne samo jezik ve i vekovi sabranog audio-taktilnog iskustva
prevode u vizuelne termine. Stoga e se ono to Hojzinga i Vilari
istiu kao snano i novo u primenjenom istorijskom antikvarizmu pokazati podjednako karakteristinim na podruju matematike, nauke i ekonomije.
Srednjovekovni kraljevski idoli.

Jedna znaajna studija Ernsta Kantorovia (Ernst H. Kantorovvicz) opseno dokum entuje sve veu strast za vizualizaciju
znanja i odvajanje funkcija. Dva kraljeva tela: Studija srednjovekovne politike teologije ( The Kings Two Bodies: A Study o f
Medieval Political Theology) podrobno ilustruje da je srednjovekovne pravnike pokretala ista ona strast koja je navela pozne
srednjovekovne naunike da odele kinem atiku i dinam iku kao
to opisuje Krom bi u Srednjovekovnoj i ranoj modernoj nauci
(A. C. Crom bie: Medieval and Early M odem Science).
Pri kraju svoje velike studije, Kantorovi daje kratak saetak velikog dela svoje teme, na nain koji ukazuje kako su legalne
fikcije, nagomilane oko odvajanja dva kraljeva tela, dovele do
takvih karakteristinih fantazija kakve su danses macabres. Ove
su, zapravo, inile neku vrstu crtanofilmskog sveta, koji je dom inirao ak i ekspirovskim m etaforam a i nastavio da cveta u
osam naestom veku, kao to svedoi Grejova Elegija (Gray:
144
gutenbergova
Elegy). Englezi su u etrnaestom veku usavrili oblije za pogrebne obrede kao vidljiv izraz kraljeva dva tela. Kantorovi
pie (str. 420 1):
Bez obzira na to kako mi eleli da objasnimo uvoenje u upotrebu vetakog lika, 1327. godine, sa sahranom Edvarda II. poinje, koliko nam je poznato,
obiaj da se na vrh mrtvakog kovega stavlja roiall representation ili personage, figura, ili oblije ad similitudinem regis nainjena od drveta ili koe
ispunjene kuinom i prekrivene gipsom koja je oblaena u krunidbenu odedu
ili, kasnije, u parlamentamo ruho. Na figuri su bile vladarske oznake: na glavi
oblija (po svoj prilici izraenog nakon Henrija VII, prema posmrtnoj maski)
bila je kruna, dok su vetake ruke drale loptu i ezlo. Kad god okolnosti nisu
bile suprotne, oblija su otada upotrebljavana na sahranama kraljeva: zatvoreno
u kovegu od olova koji je pak bio stavljan u drveni sanduk, lealo je kraljevo
telo, njegovo smrtno i normalno vidljivo mada sad nevidljivo prirodno
telo; dok je njegovo normalno nevidljivo politiko telo u ovoj prilici bilo vidljivo
pokazao figurom ukraenom raskonim kraljevskim znacima: persona Jicta
oblije koje izigrava persona Jicta, Dignitas.
Podela izmeu vladarevog privatnog i drutvenog dostojanstva, koju su italijanski pravnii razraivali vekovima^ cvetaE~Je
> H rF ra n cu sk o j. Kantorovi navodi (str. 422) jednog francuskog
advokata, Pjera Gregoara, s kraja esnaestog veka, koji pie
(kao da kom entarie Kralja Lira): Velianstvenost Boja pokazuje se u vladaru spolja na korist njegovim podanicim a; meutim unutra ostaje ono to je ljudsko. A veliki engleski pravnik
Kouk primetio je da sm rtnog kralja stvara bog, dok je besmrtni
kralj ovekova tvorevina.
Zapravo, znaaj kraljevog oblija u pogrebnim obredima esnaestog stolea uskoro je dostigao ili ak bacio u zasenak znaaj samog mrtvog tela. Uoljivo ve 1498, na sahrani arlsa VIII, i u potpunosti razvijeno 1547, na obredima Frensisu I, izlaganje oblija je bilo redom povezivano sa novim politikim
idejama tog doba, oznaavajui, na primer, da kraljevsko Dostojanstvo ne umire
i da se u liku mrtvog kralja njegova jurisdikcija nastavlja do dana njegove sahrane. Pod uticajem ovih ideja ojaanog uticajima koji su poticali iz srednjovekovnih tableaux vivants, italijanskih trionfi i izuavanja i primene klasinih
tekstova ceremonijal povezan sa oblijem poeo je da se ispunjava novom
sadrinom i da sutinski utie na samo raspoloenje na sahrani: u ceremoniju
je uao jedan novi trijumfalni element, odsutan u ranijim razdobljima (str. 423).
Ovde i u mnogim drugim stavovima Kantorovi nam pomae da shvatimo kako je analitiko odvaia nie fimkcHa bilo
p o s to ja n o o ia a v a n ri vi^nplnim kpr>1javanjflm --D npaki stav koji
sledi (sa 436. i 437. stranice Dva kraljeva tela) podupree Hoj-
g a l a k s ija
145
zingine teme i dalje osvetliti ekspirovog Kralja Lira koji poseduje veliku primenljivost na gutenbergovske motive renesanse:
Naa brza digresija o pogrebnom ceremonijalu, oblijima i nadgrobnim
spomenicima, mada nije neposredno povezana sa obredima odravanim engleskim kraljevima, ipak je iznela na svetlo bar jedan novi aspekt problema dva
tela ljudsku pozadinu. Moda nikad, sem u onim poznogotskim stoleima,
zapadni duh nije bio toliko svestan protivrenosti izmeu prolaznosti ploti i
besmrtnog sjaja Dostojanstva koje je ta plot toboe predstavljala. Mi moemo
da shvatimo kako su se pravne distinkcije, iako su se razvijale sasvim nezavisno
i u sasvim drugom odeljku misli, konano poklopile sa izvesnim veoma optim
oseanjima i kako su se matovite fikcije pravnika susrele sa izvesnim oseanjima to su u vremenu Danses macabres, u kojima su sva Dostojanstva igrala
sa Smru, morala biti izuzetno blizu povrine. Pravnici kao da su otkrili besmrtnost Dostojanstva; no ba tim otkriem oni su uinili utoliko opipljivijom efemernu prirodu smrtnog nosioca. Ne treba da zaboravimo da je stravino protivstavljanje truleeg lea i besmrtnog Dostojanstva koje ispoljavaju nadgrobni
spomenici, ffi otra dihotomija izmeu pealne pogrebne povorke oko lea i
trijumfalnih kola oblija-lutke zaodevene kraljevskim znamenjima na kraju krajeva poniklo na istom tlu, dolo iz istog sveta misli i oseanja, razvilo se u istoj
intelektualnoj klimi u kojoj su pravnike postavke o Kraljeva dva tela dobile
konanu formulaciju. U oba sluaja postojalo je smrtno telo, boja tvorevina,
i stoga podlono svim Slabostima izazvanim prirodom ili sluajem, protivstavljeno drugom telu, ovekovom delu i stoga besmrtnom, koje je potpuno
osloboeno detinjstva i starosti i drugih mana i gluposti.
Ukratko, uivalo se u jakim kontrastima fiktivne besmrtnosti i ovekove
stvame smrtnosti, kontrastima koje renesansa, u svojoj nezajaljivoj elji da
obesmrti oveka svim zamislivim tours de force, ne samo da nije ublaavala ve
ih je pre ojaavala: gordo ponovno osvajanje zemaljskog aevum-a imalo je svoje
nalije. Meutim, besmrtnost odluujui beleg boanstvenosti, ali vulgarizovan majstorijom nebrojenih fikcija istovremeno tek to nije izgubila svoje
apsolutne ili ak i imaginame vrednosti: ukoliko se nije neprestano ispoljavala
novim smrtnim inkamacijama, praktino je prestajala da bude besmrtnost. Kralj
nije mogao umreti, nije mu se doputalo da umre da se ne bi slomile desetine fikcija o besmrtnosti; i dok su kraljevi umirali, bila im je data uteha tvrdnjama da
bar kao kraljevi nikad ne umiru. Sami pravnici, koji su toliko uinili za izgraivanje mitova fiktivnih i besmrtnih linosti. racionalizovali su slabosti svojih
stvorova, a dok su razraivali svoje hirurke distinkcije izmeu besmrtnog Dostojanstva i njegovog smrtnog nosioca i govorili o dva razliita tela, morali su
priznati da njihovo olieno besmrtno Dostojanstvo nije kadro da dela, radi,
hoe ili odluuje bez slabosti smrtnih ljudi koji nose Dostojanstvo a ipak e se
vratiti u prah.
Pri svem tom, poto ivot postaje proziran jedino spram pozadine smrti
a smrt spram pozadine ivota, kostima egrua vitalnost poznog srednjeg veka,
izgleda, nije liena neke dublje mudrosti. ovek bi izgraivao filosofiju, prema
kojoj fiktivna besmrtnost postaje prozima kroz stvamog smrtnog oveka kao
10
146
njenu privremenu inkarnaciju, dok smrtni ovek postaje proziran kroz tu novu
fiktivnu besmrtnost, koja, budui ovekova tvorevina kao to je besmrtnost uvek,
nije bila ni besmrtnost venog ivota na drugom svetu ni besmrtnost boanstva,
ve besmrtnost jedne veoma zemaljske politike institucije.
Rimski pravnici su takoe zamiljali jednu objektivizaciju

vladareve personae publicae, a rimski im perator se ponekad naziva korporacijom u jednom oveku. Ali ni grki ni rimski
prethodni primeri ne mogu objasniti koncept kraljeva dva tela.
Agresivni paulinski koncept Crkve kao corpus Christi, veli Kantorovi (str. 5066) dao je
konano poznim antikim korporacijama filosofsko-teoloki podsticaj
koji je ovim telima oito nedostajao pre no to je Konstatin Veliki nazvao Crkvu
corpus-om i time uveo taj filosofski i teoloki pojam u pravni jezik.
K ao i u svim srednjovekovnim razvojima, kasnije faze pokazuje pretpostavljanje sve veeg vizuelnog naglaska. Isto je i sa
dva kraljeva tela. Henri VIII se godine 1542. obratio svome
savetu: Nae sudije nam vele da na kraljevski poloaj nije
nikad tako uzvien kao u vreme Parlam enta, kad smo mi, kao
glava, i vi, kao udovi, spojeni i zdrueni u jedno politiko telo.
Organoloka ideja mistinog plemenskog jedinstva je i sama
bila tek delimino vizuelna. Puko naglaavanje vizuelnog u Renesansi sada je posluilo Henriju VIII da uklopi Anglicana
Ecclesia, to, tako rei, istinsko corpus mysticum njegovog carstva u corpus politicum Engleske, ija je on, kao kralj, bio glava.
To jest, Henri je,preveo nevidljivo u vidljivo, potpuno u skladu
s naukom svoga vremena na koja je davala vizuelni oblik nevizuelnim silama. A isto preobraavanje ujne u vidljivu re bilo
je glavni efekat tipografije.
U veoma zanimljivom stavu (tom II, str. 1034) svoje
Srednjovekovne i rane moderne nauke, Krom bi tvrdi da se
sada mnogi naunici slau u tome da je humanizam petnaestog veka, koji
je ponikao u Italiji i proirio se na sever, predstavljao prekid u razvoju nauke.
Preporod knjievnosti skrenuo je zanimanje sa materije na knjievni stil, a
okreui se klasinoj starini, njeni poklonici su se pravili da prenebregavaju nauni
napredak iz prethodna tri stolea. Ona ista besmislena uobraenost koja je navela
humaniste da napadaju i pogreno predstavljaju svoje neposredne prethodnike
to su upotrebljavali latinske konstrukcije nepoznate Kikeronu i da izbacuju
propagandu, koja je sve doskora u razliitoj meri bila pridobila miljenje istoriara, takoe im je dozvolila da bez navoenja izvora zajme od sholastiara. Ova
147
navika je zahvatila skoro sve velike naunike esnaestog i sedamnaestog veka,

katolike i protestante podjednako, te su bili potrebni napori jednog Dijema ili
Torndajka ili Majera da se pokae kako se njihove tvrdnje o istorijskim pitanjima ne mogu primati zdravo za gotovo.
Krom bi dozvoljava da su neke od tekovina starije nauke

postale dostupnije posredstvom tampe, no zar on jednostavno
ne ignorie dinam iku poznije srednjovekovne nauke, usmerenu
ka vizuelnoj formulaciji? Jer prevoenje sile i energije u grafikone
i oglede bilo je, kao to je nastavljalo da bude sve do otkria
elektromagnetskih talasa, srce m odem e naukeÔ anas j& vizualu
zacija na uzm aku, i to nas ini svesnim njenilrosobenih strategija tokom renesanse.
Izum tipograjije potvrdio je i proirio novi vizuelni naglasak

^ p rimenienoe znffitfa. daiui prvu iednoobrazno ponovtjivu rnhu, pr"it
pokretnu traku i prvu masovnu proizvodnju.
Iziun tipografije kao takav prim er je primene znanja tradicionalnih zanata na jedan poseban vizuelni problem. Ebot Pejson
^ e r ppsveuje-deseto poglavlje svoje Istorije mehanikih izuma
>>izumu tam panja rekavi da, vie no ma koje d ru go pojedino
pSStlgflue, ovaj obeleava graninu liniju izmeu srednjoveTcov"
ne i m bderne tehnologije. . . Tu vidimo isti prelaz na polje
mate, koji je tako jasnd'viffljiv u celokupnom stvaranju Leonarda
da Vinija. O d tog trenutka mata e sve vie oznaavati mo
vizualizacije.
M ehanizacija vetine runog pisanja je bila, verovatno, prvo
svoenje nekog zanata na mehanike pojmove. To jest, bila je
prvo prevoenje kretanja u niz statikih kadrova ili sliica.
Tipografija ima velike slinosti sa filmom, ba kao to itanje
tam panog slogiLstavlja itaoca u ulogu film ikog projektora.
italac pokree niz tam panih slova pred sobom brmom saglasnom sa primanjem kretnji autorovog ritpfar
tam panog sloga stoji u sasvim d rukijem odnosu ^>rema piscu
no italac rukopisa. tam pa postepeno uimla glasno itanje
besmislenim i h r i l a n j a r l o l f r i t a l a r n p h i r g p tir H a j f
u rukam a svog autora. Videemo da ,je tam pani slog bio prva
149
m asovno proizveden . ivar i ujedno prva iednoobrazna i ponovtjT ^groba., Pokreti a traka pokretnog sloga omoguila je proizvod koji je bio jednoobrazan i ponovljiv poput naunog ogleda.
Rukopis ne poseduje takav karakter. N a Kineze je prilikom
tam panja pom ou kliea u osmom veku uglavnom ostavio
utisak ponovljivi karakter tampe kao neeg maginog, i oni
su je koristili kao altem ativni oblik za molitveni toak.
Vilijem Ajvins je temeljnije no iko analizirao estetike posledice grafike i tipografije po nae ljudske perceptivne navike.
U Grafikama i vizueln >/ komunikaciji (str. 556) on pie:
ovih dogadaja bilo je objavljivanje, 1440, iz usta Nikola Kuzanskog, prvih temeljitih doktrina o relativnosti znanja i kontinuiteta, uslovljenih prelazima i meutakama izmeu krajnosti. To je bio sutinski izazov definicijama i idejama koje
su sputavale misao jo od vremena starih Grka.
Ove stvari tano ponovljiv slikovni iskaz, logika gramatika za predstavljanje prostornog odnosa u slikovnim iskazima, i koncepti relativnosti i kontinuiteta bile su, i jo uvek su, povrno gledano. tako nepovezane da se o njima
retko ozbiljno misli kao o povezanim. Meutim, one su revolucionisale i deskriptivne nauke i matematiku, na kojoj se temelji fizika, a povrh toga od sutinskog
su znaaja za veliki deo moderne tehnologije. Njihovi efekti na likovnu umetnost
bili su veoma primetni. To su apsolutno nove stvari u svetu. Za njih ne postoji
' edan u klasinoj praksi ili misli ma koje vrste ili podvrste (str. 234).
Svaka pisana ili tampana re niz je konvencionalnih uputstava za izvoenje miinih kretnji u odreenom linearnom redosledu, koje e, kad se do kraja
izvedu, proizvesti niz zvukova. Ti zvukovi, poput oblika slova, prave se prema
proizvoljnim receptima ili uputstvima, koja konvencijom naznauju izvesne
labavo defmisane kategorije miinih kretnji, ali ne i bilo koje specifino odreene. Tako se ma koji tampani niz rei moe, u stvari. izgovoriti na beskonano
veliki broj naina, za koje, ukoliko ostavimo po strani isto line osobenosti,
kao tipini uzorci mogu posluiti razni dijalekti. Posledica je to da svaki zvuk
koji ujemo kad sluamo kako ma ko govori predstavlja samo reprezentativnog
pripadnika velike kategorije zvukova koje smo prihvatili da primamo kao simbolino istovetne, uprkos njihovim stvamim razlikama.
U ovom stavu Ajvins ne samo to uoava usaivanje linearnih, sekvencijalnih navika, ve, to je jo vanije, ukazuje na
vizuelno ujednaavanje u kulturi tampe i na potiskivanje u
pozadinu auditivne i svake druge ulne kompleksnosti. Svoenje
doivljaja na jedno jedino ulo, kao posledica tipografije na
ulo vida, navodi ga na spekulaciju da to vie ograniavamo
svoje podatke za razmiljanje o stvarima na podatke koji nam
dolaze jednim te istim ulnim kanalom , utoliko je vea verovatnoa da e nae razmiljanje biti ispravno (str. 54). Meutim,
ovaj tip svoenja ili iskrivljavanja vaskolikog doivljavanja na
razmere samo jednog ula je po svojoj tendenciji efekat tipografije na um etnosti i nauke, kao i na ljudski senzibilitet. Tako
je navika zauzimanja utvrenog poloajailL&take gleanjaar,.
tako prirodna za itaoca tipografije. dala populam n prnSirpnjp
- avangardnom perspektivizmu petnaestog veka :
Peirspektiva ie brzo postala sutinski deo tehnike pravljenja informativnih
s lik f a uskoro se^ r a ila i-gd-sBlaToje nisu bile mformativne. Njeno uvoenje
^ veoma povezano sa zapadnoevropskom zaokupljenou verodostojnou,
koja je verovatno karaTTeristina o^riTKt potonjeg evropskBg~SltkanjjR-Trei od
Utvrena taka gledanja postaje mogua s pojavom tampe

i dokonava sliku kao pUtstiti organizam.
Ajvins je u pravu to na ovaj nain ukazuje na uzajamno
delovanje mnogih inilaca. Ali tehnologija i drutvene posledice
tipografije navode nas da se uzdrimo od zapaanja uzajamnog
delovanja i, da tako kaemo, formalne kauzalnosti, kako u
naem unutam jem tako i u spoljanjem ivotu. tam pa postoji
zahvaljui statikom odvajanju funkcija i pothranjuje m entalitet
koji se postepeno opire svakom drugom pogledu, izuzev separativnog i kategoriueg ili specijalistikog. Kao to er Kepe
(Gyorgy Kepes) objanjava u Jeziku vida (Language o f Vision,
str. 200):
Bukvalna imitacija prirode u spoju sa utvrenom takom gledanja ubila
je sliku kao plastini organizam . . . Ne-predstavna likovna umetnost fazjasnila
je strukturalne zakone plastine slike. Vaspostavila je prvobitnu ulogu slike
kao dinaminog doivljaja zasnovanog na svojstvima ula i njihovoj plastinoj
organizaciji. Ali je bacila u more osmiljene znake vizuelnih odnosa.
To jest: izriito vizuelno povezivanje sainilaca u kompoziciju, verbalnu ili neverbalnu, poelo je da opinjava i potinjava
veinu duhova poznog petnaestog veka. Kepe blie odreuje
ovo izriito vizuelno povezivanje kao literam o i kao neposredan povod za naruavanje uzajamnog delovanja raznih osobina svih ula. On dodaje (str. 200):
Slika je bila proiena. Meutim, to proiavanje je prenebreglo injenicu da deformacija i raspad slike kao plastinog doivljaja nisu bili posledica
150
m ar
Sa l m e k l u a n
prikazanih osmiljenih znakova kao takvih, ve preovlaujueg koncepta

predstavljanja, koji je bio statian i ogranien, te, sledstveno, u suprotnosti sa
dinaminom plastinom prirodom vizuelnog doivljaja. Struktura znaenja zasnivala se na istoj koncepciji koja je porodila utvrenu taku gledanja u predstavljanju prostora, linearnu perspektivu i modeliranje senenjem.
Nehotini i nesvesni karakter ove privatne ili utvrene

take gledanja zavisi od izolovanja vizuelnog inioca doivljaja .36 N a osnovu te utvrene take gledanja nastae trijumfi i
razaranja Gutenbergove ere. Poto postoji rasprostranjen nesporazum u odnosu na pljosnat, dvodimenzionalan, mozaiki
oblik u um etnosti i iskustvu, dokazna graa koju u Jeziku vida
prua Kepe preko je potrebna. U stvari, dvodimenzionalno je
suprotnost inertnog, kao to je Georg fon Bekei otkrio izuavajui sluh. Jer dinamina istovremenost posledica je dvodimenzionalnosti, a inertna homogenost trodim enzionalnosti. Kepe
objanjava (str. 96):
Rani srednjovekovni slikari su esto mnogo puta ponavljali glavnu figuru
u istoj slici. Njihov je cilj bio da predstave sve mogue odnose to na nju utiu,
a uviali su da se ovo moe postii jedino istovremeno opisom razliitih radnji.
Ova povezanost znaenja, a ne mehanika logika g$ometrijske optike, osnovni
je zadatak prikazivanja.
Tu je, dakle, ovaj veliki paradoks Gutenbergove : njen

prividni aktivizam kinem atian -jtro g o filmskom znaenju
" tog pojma. l o je logiki povezan niz statinih kadrovalll utvre~ nih taafai gledanja u homOgefionT odnosu. Homogenizacija
ljudi i m aterijalapostae velikTprogranrG atenbergove ere, izvor
bogatstva i moi nepoznat bilo kom drugom vremenu ili tehnologiji.
36 Medutim, tendencija vizuelnog da postane izriito i da se odvoji od

drugih ula zapaena je ak i u razvoju gotice. Louv (E. A. Lowe) primeuje:
Gotica je teka za itanje . . . Deluje kao da pisanu stranu treba gledati a ne
itati [u napisu Rukopis (Handvvriting, u zbirci Zavetanje srednjeg veka,
ured. Kramp i Dejkob) G. C. Crump and E. F. Jacob, eds.: The Legacy o f the
Middle Ages, str. 223].
151
Kako je prirodna magija camerae obscurae nagovestila H o lir

vud, pretvarajui spektakl spoljanjeg sveta u potronu robu
paket.
Jedna veoma slavna novotarija i razbibriga renesanse neposredno je povezana sa svg~VBiin liattlaavanim i jvizq5lnog u iskustvu, rec je, naime, o uivanju u upotrebi camerae obscurae. U
knjizi Erika Bam oua Masovne komunikacije (Eric Barnouw: Mass
ommunication) postoji izvrstan kratak opis ovog vida zabave
(str. 13 14):
U danima kada je Biblija Johana Gutenberga, tampana pokretnim slo-/
gom, izazivala uenje u Nemakoj, jedna druga novina hvatala je koren u ItaV
liji. Bila je to neka vrsta igre, koja isprva nije imala nikakve primetne veze sa
rasprostiranjem informacija ili ideja.
1
Sprava je bila opisana u neobjavljenim belekama Leonarda da Vinija.
Ukoliko sunanog dana sedite u zamraenoj sobi na ijoj se jednoj strani nalazi
samo otvor veliine glave iode, na suprotnom zidu, ili kakvoj drugoj povrini,
videete slike spoljanjeg sveta drvo, oveka. kola to prolaze.
Naelo je podrobno opisano u knjizi ovanija Batiste dela Porte (Giovanni
Battista della Porta) Prirodna magija, objavljenoj 1588. Nekoliko godina kasnije
se raulo da e soivo, stavljeno na mesto rupice, dati otriju sliku.
Grupa ljudi u zamraenoj sobi koja gleda slike na zidu to ih baca snop
svetla prosecajui tamu morala je liiti na grupu koja gleda porodine filmove. ,
Postojala je jedna razlika: slika je bila izvmuta naglavce.
|
Uskoro je soivo uglavljeno u stranu kutije, umesto u zid sobe. Pomou J
ogledala slika se mogla baciti na stakleni ekran u kutiji i videti uspravna.
Ta kjjtija, o kojoj se jo mislilo kao sobici nazivana je tamna_soba ili
^c a m e ra obscura. l a Ramera se'Tnogl 'upraviti na *, uiicu, batensicu
zabilVU. GrUpa'TJSai koji zapanjeno gledaju pokretne slike u kutiji mogla je lako
izgledati kao grupa koja gleda televiziju.
Maioniari su poeli da se koriste ovom spravom u svrhu mistifikacije
i uivanja. Ona je postala razonoda imunih ljudi irom Evrope.
Ve 1600. godine slikari u mnogim zemljama koristili su se njome za reavanje problema perspektive. Nekim umetnicima je bilo lake da iscrtavaju dvodimenzionalnu sliku camerae obscure no da rade po trodimenzionalnoj stvamosti.
Naredni bio je oigledan. Da li bi se slika mogla sauvati kako bi
umetniku utedela jo ppsla?Jdeia ie. izgleda. bila prisutna dva veka. ekajni
-- razvoj hemije i potranie.
152
m ar
Sa l m e k l u a n
Sv. Tomas Mor pian za premoavanje nemirne reke

sholastike filosofije.
PoSto stoiimo na granici rukopisnog i tipografskog sveta,
neophodno je da se ovde obavT"prilinu ubiiiiuo~pbredenje i
suprotstavljanje odlika ove dve kulture. Znatan uvid u Gutenbergovu eru moe se dobiti posm atranjem rukopisne ere. Kao
uvod posluie jedan poznat odlom ak populam e Utopije sv.
Tom asa M ora:
Eto ba zato sam i rekao, odgovori Rafael, da filosofiji nije mesto na dvorovima vladara.
I te kako, odgovorih ja, ali ne ovoj skolastikoj, koja smatra da sve svuda
pristaje. Ali postoji druga filozofija, jo pitomija, koja je dobro upoznala svoju
pozomicu pa joj se prilagouje, te svoju ulogu u svakome komadu koji se daje
odigrava prikladno i na zadivljujui nain.*
Piui 1516, M or je svestan da je srednjovekovni sholastiki

dijalog, usmen i konverzacion, sasvim nepogodan za nove probleme velikih centralistikih drava. Nova vrsta obrade problema,
jednog po jednog, prikladno i na zadivljujud nain m ora zameniti stariji dijalog. Jer sholastika m etoda je bila simultani
m ozaik, bavljenje mnogim vidovima i razinam a znaenja na
otro istovremen nain. Ova m etoda u novoj lineamoj eri vie
nee zadovoljavati. Jedna nedavna knjiga, Ramus: Metoda i propadanje dijaloga (Ram us: M ethod and the Decay o f Dialogue)
oca Onga iskljuivo se bavi ovim, ranije m utnim, predmetom
koji on blistavo osvetljava. Njegovo istraivanje preobraaja poznije sholastike u vizuelnu metodu bie glavno pomagalo
u sledeoj fazi gutenbergovske konfiguracije zbivanja. u
drugoj knjizi svoje Utopije takoe pokazuje da je potpuno svestan
homogeniueg procesa poznog sholasticizma svoga vremena. On
je srean to moe da zabelei da su U topljani starom odni:
Ali kao to su skoro u svemu stigli antike metode, tako opet daleko izostaju za otkriima naih skoro savremenih dijalektiara. Utopljani, naime, ne
pronaoe nijedno od onih tako otroumno izmiljenih pravila o suenim, irenim i pretpostavljenim pojmovima i sudovima koja ue naa deca iz onih
Malih logika.**
* Tomas Mor: Utopija, preveo F. Barii. Kultura. Beograd 1951, str.
86 Prev.
** Ibid., str. 126 Prev.
153
I Pojava knjige Fevra i M artena (Febvre et M artin: L Apparition du livre) i Knjiga u petnaestom veku K urta Bulera (Curt
Buhler: The Fifteenth Century Book) iscrpne su studije prelaza
iz rukopisne u tipografsku kulturu. D odam o li Ongovog Ramusa,
ove tri velike studije e se moi upotrebiti za davanje sasvim
novog pojm a o zbivanjima koja ine Gutenbergovu galaksiju.
Kao to se moglo oekivati, trebalo je dugo vremena dok se u
knjizi sagledalo neto vie od tipopisa, pristupanije i prirunije
vrste rukopisa. Ta vrsta prelazne svesti u naem veku je registrovana reima i izrazima kao to su koije bez konja, beina telegrafija ili pokretne slike. Telegraf i televizija su,
izgleda, zabeleili neposredniji uinak no mehaniki oblici kao
to su tipografija i film. M eutim, bilo bi isto tako teko objasniti Gutenbergovu inovaciju oveka iz esnaestog veka kao to
je danas teko objasniti potpunu razliku to deli filmske i televizijske slike. Mi danas volimo da mislimo kako ima mnogo
zajednikog izmeu mozaike slike televizije i slikovnog prostora
fotografije. TJ stvari, one nemaju nieg zajednikog. Kao ni tampana knjiga i rukopis. Ipak, i proizvoa i potroa tam pane
stranice su ovu shvatali kao neposredan produetak rukopisa.
N a isti nain su novine devetnaestog veka s pojavom telegrafa
prole kroz potpunu revoluciju. M ehanika tam pana stranica
ukrtena je sa novim organskim oblikom koji je prom enio prelom
kao to je izmenio politiku i drutvo.
Danas, sa pojavom automatizacije, konanog proirenja
elektromagnetskog oblika na organizaciju proizvodnje, mi pokuavamo da s takvom novom organskom proizvodnjom izaemo
na kraj kao da se radi o mehanikoj masovnoj proizvodnji.
Godine 1500. niko nije znao da prodaje i distribuira masovno
proizvoenu tam panu knjigu. Ona je krmljena starim rukopisnim kanalim a. A rukopis, poput ma kog runog proizvoda,
prodavan je na nain kojim sad rukujem o starim majstorima.
To jest, trite rukopisa je uglavnom bilo trite polovne robe.
154
m ar
Sa l m e k l u a n
Rukopism kultura nije mogkt

je stvorila tipografija.
155
* mitnn> m puhliku kakve
Odmah je jasna jedna stvar: pre 1500. godine, priblino uzev, ljudi nisu
pridavali utvrivanju tanog identiteta autora knjige koju itaju, ili navode,
onaj znaaj koji mu mi dajemo. Retko nalazimo da raspravljaju takva pitanja.
M ada smo sa Hajnalom dosta saznali o rukopisnoj proizvodnji knjiga, pretpostavke i stavovi autora u odnosu na knjige
i itaoce nisu razmotrene. Poto su upravo te pretpostavke imale
da pretrpe velike promene, treba ih blie odrediti, ma koliko
saeto. Za tu svrhu nezamenljivo je Goldm itovo delo Srednjovekovni tekstovi i njihova prva pojava u tampi (E. P. G oldschm idt:
Medieval Texts and Their First Appearance in Print). Njegova
studija navika i procedura autorstva u uslovima rukopisa navela
ga je da zakljui (str. 116):
Zaudo, potroau okrenuta kultura je ta koja je zaokupljena autorim a i etiketam a autentinosti. Rukopisna kultura je
bila okrenuta proizvoau, skoro u potpunosti je bila uradi-sam kultura, te je, prirodno, vie polagala na svrsishodnost i
upotrebljivost artikala no na njihove izvore.
On j t o 'Sam htoa^da pofaem^ j e s t e ^ ^ e n ir e dasrednji vek, iz raznih razznaenjem kakvo mi danas imamo. Veliki deo ugleda i sjaja kojima mi moderni
ljudi zaodevamo ovaj izraz i koji ine da u autoru koji je uspeo da mu se knjiga
izda vidimo oveka koji je odmakao stepenik dalje na putu da postane velikan,
mora da je skoranji dodatak.V3i.iuuiniin..i4j*<njnwfrwnih nrana
tanom identitetu autora ije su knjige izuavali neporeciva . S druge strane,
mi~pTgFi tp nlt .1 nvfflc tnifiih da citiraiu ono Sto su uzeli iz drugih knjiga niti
da naznae odakle su to uzeli; snebiyali su se da potniu ak i ono to oito
hilo niihovo na nedvosmisleri ppvarljiv ~
Izum tampe uklonio je mnoge tehnike uzroke anonimnosti dok je istovremeno pokret renesanse stvorio nove predstave o knjievnoj slavi i intelektualnoj
svojini.
D anas nije sasvim oito po sebi da je tipografija bila sredstvo i povod za individualizam i izraavanje svoje linosti u
drutvu. M oda je oiglednije-da-je-bila eredstvo za podsticanje
navika privatne svojine, privatnosti i mnogjh oblika zabrana.
Ali najoitija je injenica da tam pana publikacija predstavlja
neposredno sredstvo za obezbeivanje slave i veite uspomene.
Jer, do pojave m odernog filma, u svetu nije postojalo sredstvo
22. raspfostiranie ledne privatne predstave ravnoljtam pangpnjt~z\. R ukopisna kultura podstaIa~nikakve velike ideje na
~ovom podruju. tam pa jeste. G ro renesansne megalomanije,
od Aretina do Tam erlana neposredno je edo tipografije, koja
je pruila fiziko sredstvo za produavanje dimenzija privatnog
autora u prostor i vreme. M eutim, kao to kae Goldm it
(str. 88), prouavaocu rukopisne kulture
Praksa umnoavanja knjievnih tekstova tipografijom izazvala je tako

duboke promene u naem stavu prema knjizi i u naem procenjivanju raznih
knjievnih delatnosti da je potreban izvestan napor istorijske uobrazilje da bi
se jasno sagledalo pod koliko su drukijim uslovima u srednjem veku knjige
proizvoene, sticane, raspaavane i dobavljane. Zamoliu vas za malo strpljenja
u praenju nekih od refieksija to se spremam da ih zapiem a koje mogu lako
izgledati oigledne i same po sebi jasne. Ali teko se moe poricatl da se ovi materijalni uslovi esto gube iz vida pri razmatranju knjievnih problema srednjeg
veka i da nas naa duhovna inercija navodi da na pisce srednjovekovnih knjiga
primenjujemo kriterije vrednosti i ponaanja koji su nastali u naim duhovima
pod sasvim drukijim, modernim uslovima (str. 89).
Ne..samo to je privatno autorstvo, u potonjem znaenju

izdoba tampe, bilo nepoznato, ve potojala ni italaka
publika " naem znaenju tog^pojmaTTo je stvar koja je obino"
sa idejama o opsegu pismenoti. Ali ak i da je pismenost sveopta, u uslovima rukopisne kulture autor jo uvek ne
bi imao publiku. N aunik koji je isprednjaio danas nema publike. On ima nekolicinu prijatelja i kolega s kojima razgovara
o svome radu. M oram o imati na um u da se rukopisna knjiga
sporo itala i da se sporo kretala ili ila od ruke do ruke. Goldmit nas poziva~(str. 90) da
pokuamo da zamislimo srednjovekovnog autora na poslu, u njegovoj
radnoj sobi. Poto je sainio plan da sastavi knjigu, on je najpre pristupao skupljanju materijala i sabiranju beleaka. Traio bi knjige o srodnim predmetima.
prvo u biblioteci svoga manastira. Ako bi naao neto upotrebljivo, prvo bi ispisao odnosna poglavlja ili cele sastave na listove velina koje bi uvao u svojoj eliji da ih upotrebi u odgovarajuem trenutku. Ako bi tokom itanja naiao da
se pominje knjiga koja se nije mogla nai u njcgovoj biblioteci, on se starao da
otkrije gde bi je mogao videti, to u to vreme nije bilo lako. Pisao bi prijateljima
u drugim opatijama, uvenim po velikim knjinicama, da pita znaju li oni za
neki primerak i morao je dugo ekati na njihove odgovore. Veliki deo sauvane
prepiske srednjovekovnih uenjaka sastoji se od molbi da se traga za mestom
156
neke knjige, od molbi za prepise knjiga za koje se veli da postoje u mestu prebivanja primaoca pisma, od molbi za pozajmicu knjiga u svrhu prepisivanja . . .
Pre pojave tampe, autorstvo je u velikoj meri bilo sastavljanje m ozaika:

Kada danas umre neki pisac, mi moemo jasno videti da su njegova vlastita
tampana dela to stoje na njegovim policama za knjige ona dela koja je smatrao
potpunim i dovrenim i da se nalaze u obliku u kojem je eleo da ih preda potomstvu; na njegove rukopisne hartije to lee po flokama oito bi se drukije
gledalo: on ih oito nije smatrao konano dovrenim i gotovim. Meutim, u
vreme pre izuma tampe, ova razlika nipoto ne bi bila tako oigledna. Niti bi
drugi mogli tako lako odrediti da li je odreeni stav ispisan rukopisom mrtvog
autora njegov ili samo prepis neijeg tueg dela. Tu je oit izvor velikog dela
anonimnosti i nedoumica u pogledu autorstva mnogih naih srednjovekovnih
tekstova (str. 92).
Ne samo to je spajanje delova knjige esto kolektivan pisarski posao ve su bibliotekari i korisnici knjiga imali velikog
udela u sastavljanju, poto se male knjige koje su obuhvatale
svega nekoliko stranica, nisu mogle drukije prenositi no u tomovima raznovrsne sadrine.
tomove to sadre mnoge sastave, koji su verovatno inili veinu knjiga
u biblioteci, kao celine nisu stvarali autori, pa ak ni prepisivai, ve knjiniari
ili knjigovesci (koji su veoma esto bili i jedno i drugo) (str. 94).
Goldm it potom ukazuje (str. 96 7) na mnoge druge okolnosti pravljenja i korienja knjige pre pojave tampe, koje su
autorstvo inile veoma sporednim :
koja se metoda usvojila, tom koji sadri dvadeset razliitih tekstova
desetorice autora nuno se morao uvesti u spisak pod jednim imenom, to god
bibliotekar mogao odluiti da uini sa preostalih devet imena. Te ako je prvi
traktat u knjizi bio od sv. Augustina. zapisivana je pod sv. Augustina. Ukoliko
ste eleli da vidite tu knjigu, morali biste da traite sv. Augustina, ak i ako ste
eleli da pogledate peti traktat u knjizi. koji je mogao biti od Huga de Sankto
Karo. A kad biste zamolili prijatelja u drugoj opatiji da vam prepie neto to
ste zapazili tokom prethodne posete, morali biste mu napisati: Molim te, prepii traktat na list. Od 50. do 70. u vaem Augustinu. To ne bi nuno podrazumevalo da pisac nije svestan da autor ovog traktata nije Augustin; bez obzira
da li je tako mislio ili nije, morao bi da trai tu knjigu ' Augustino. U drugoj
knjizi taj isti tekst, recimo De duodecim abusivis. bio bi povezan trei po redu u
tomu koji poinje neim od sv. Kiprijana. Tu bi isti traktat bio ' Cypriano.
Ovo je samo jedan obilat izvor pripisivanja autorstva, koji je uzrok da se jedan
isti tekst moe pominjati pod raznim nazivima.
Postoji jedna druga okolnost, koja se isuvie esto zaboravlja, a veoma
doprinosi zbrci. Za srednjovekovnog uenjaka pitanje: ko je napisao ovu knjigu?
O U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA
159
Preko dva veka nakon pojave tampe jo niko nije otkrio

kako da odri jedinstven ton, iS stav, od poetka do kraja proznog
sastava.
Jednom ugodno smetene u objedinjenom slikovnom prostoru gutenbergovske kulture, mnoge stvari, koje su zapravo bile
potpuno nove, poele su da se uoptavaju kao vaee za autora
i itaoca iz vremena pre pojave tampe. Naunost se u velikoj
meri sastoji u oslobaanju od takvih irelevantnih pretpostavki.
Tako su izdanja Sekspira iz devetnaestog veka postala neka vrsta
spomenika irelevantnim pretpostavkam a. Njihovi urednici nisu
imali pojma da je 1623, i ranije, interpunkcija bila namenjena
uhu a ne oku.
Kao to emo videti, do Edisona autor je oseao veoma
slab pritisak da odri jedan stav prema~svome pfedm etu ffijgan
dosled airtg n obraanja itaocu. U kratko, jo stoleima nakon
uvoenja tampe, proza je bila usmena no vizuelna. Umesto
l^ mogenoM^~âala~1e~êterogen6rT ^ ^ [3l^ vai3atD ~da~ie

autor oseao da 2i moe promeniti usred reenice, u svakom
trenu, ba kao u poeziji.38 Naunike je tokom minulih nekoliko godina uznemirilo otkrie da oserova lina zamenica, ili njegovo
pesniko bie kao pripovedaa, nije dosledna persona. Ja
srednjovekovnog pripovedanja nije toliko obezbeivalo taku
gledanja koliko neposrednost efekta. N a isti nain, srednjoveko^ni pisd su baratali gramatikim vremenima i sintaksom, ne
imajui u vidu sled u vremenu ili prost oru, ve za naznaavanje
vanosti naglaska.39
38 Vidi Efekti tampe na pisanu re u esnaestom veku (Effects o f Print

on the Written Word in the Sixteenth Century), Istraivanja komunikacija.
str. 125 i dalje.
39 Helmut Hacfeld u Knjievnosti kroz likovnu umetnost (Helmut Hatzfeld:
Literatm e through Art) ilustruje plastinu i likovnu stranu ovog pitanja. lanak
Stivena Gilmena (Stephen Gilman) o Vremenu u panskoj poeziji (Time in
Spanish Poetry. Explorations, br. 4, 1955. str. 7281) otkriva skriveni sistem
ili poredak u glagolskim vremenima Sida (Le Cid).
160
161
Piui o oseru hodoasniku,'*) Donaldson (E. T. Donaldson) kae o oseru hodoasniku, oseru pesniku i oseru-oveku:
Liturgija je, u prvobitnom i klasinom znaenju rei, politika delatnost.

Leitourgeia je bila javni rad, doprinos slobodnog graanina polis-a. Kao takva,
razlikovala se od ekonomske delatnosti ili privatne, i materijalnije, brige o zaraivanju za ivot i upravljanja proizvodnim poduhvatima kuanstva . . . Privatni ivot je dolino bio podruje onih koji nisu potpune linosti, poput ena,
dece i robova, ija je pojava u javnosti bila bez znaaja, jer nisu raspolagali sposobnou da uestvuju u ivotu grada.
injenica da postoje tri posebna entiteta prirodno ne iskljuuje verovatnou ili tanije izvesnost da su ovi bili veoma slini i da su se, zapravo, esto
sastajali u jednom telu. Ali to nas ne oslobaa obaveze da ih razlikujemo jedan
od drugog, ma koliko njihova velika slinost oteavala na zadatak.
U prvom razdoblju tampe naprosto nije postojao dostupni

uzor za autora ili knjievnika, te su Aretino, Erazmo i Mor,
poput Nea, ekspira i Svifta neto kasnije, bili navedeni da u
razliitoj meri usvoje jedinu dostupnu masku proroka, masku
srednjovekovnog komedijaa. Traenje stanovita Erazma ili
Makijavelija stvara utisak o njihovoj nepronikljivosti. Am oldov sonet ekspiru koristan je podatak za svakog kom e je potrebno da posm atra literam og oveka koga zbunjuje ne-literaran.
Tek poto je prolo izvesno vreme od poetka tampe,
autori i itaoci su otkrili take gledanja. Ranije je pokazano
da je M ilton prvi uveo vizuelnu perspektivu u poeziju, a njegovo
delo m oralo ie da saeka osam naesti vek da bi bilo piihVaCenu.
Jer svet vizueinp vrgp<irtlw
ie dbâiiujeuog i homogenog
^
p r n f tn r a J a k av svet je stran odzvanjajucoj raznoiiKosti govormn
I rei. Tako je "jezik~biO poslednja umetnost koja je prihvatila
a I vizuelnu logiku gutenbergovske tehnologije i prva koja je oivela
] u eposi elektriciteta.
Pozno srednjovekovno naglaavanje vizuelnosti zamutilo je

liturgijsku pobonost u onoj meri u kolikoj ju je danas razbistrio
pritisak elektronskog polja.
Jedno iroko podruje kojem su se naunici odnedavno posvetili jeste podruje istorije hrianske liturgije. U lanku o
Liturgiji i spiritualnom personalizmu ( Worship, O ktobar 1960,
str. 494), Tomas M erton (Thomas M erton) istie:
40 ek i Tejlor, ured.: oserovska kritika (R. J. Schoeck and Jerome Taylor,
eds.: Chaucer Criticism). str. 2. Vidi takode Bronsonov napis oser i njegova
publika (Chaucer and his Audience) u delu Pet ktijievnih studija (Five Studies in Literature).
Luis Bujer (Louis ), u Liturgijskoj pobonosti, sm atra

da je pozni srednji vek u pogledu liturgije bio sasvim dekadentan
i da je ve bio zapoeo prevoenje zajednike molitve i bogotovanja u vizuelne pojmove koji su tako nerazdvojni od gutenbergovske tehnologije. N a 16. strani itam o:
Ideje Dom Hervegena o ovom pitanju veoma su prenerazile njegove prve
itaoce. Ali danas se mora priznati da itava usmerenost savremenih istraivanja
potvruje njegove zakljuke i dokazuje ih ubedljivije no to bi, moda, i on oekivao. U najvecem naunom delu naeg vremena o istoriji katolike mise, u Jungmanovom Missarum Sollemnia, preteni deo dokazne grae pokazuje da je istorija
katolike mise tokom srednjeg veka istorija njenog sve pogrenijeg razumevanja,
kako od strane svetenstva tako i od strane vernika, i poetka njenog raspadanja
krivicom samih srednjovekovnih liturgista. Kao to pokazuje knjiga oca Jungmana, istaknuta odlika ovog procesa bila je pojava u srednjovekovnim sitiones Missae pogrenih shvatanja koja smo ve razmotrili: nesrazmerno
naglaavanje Prisustva u Svetoj priesti i veoma sentimentalna predstava o tom
Prisustvu koja e odigrati tako pogubnu ulogu u bogotovanju kako romantikog tako i baroknog perioda.
Kad se radi samo o naoj novoj elektroninoj tehnologiji,

mnogi ne bi znali da objasne zato je u nae vreme dolo do tako
dubokog preporoda liturgije, ukoliko nisu svesni sutinski usmenog karaktera elektrinog polja. D anas postoji pokret Visoke
crkve u prezbitenjarTstvuTTcab i u mnogim drugim sektama.
Vie ne zadovoljavaju puki individualni i vizuelni aspekti pobonosti. N am a je, meutim, ovde cilj da shvatimo kako je pre pojave tipografije m postojao snaan poriv ka vizuelnoj organizaciji nevizuelnog. U katolikom svetu se razvio jedan seginentirajui a ujedno i sentimentalan pristup kojim se, pie Bujer
(str. 16)
uzimalo za gotovo da je svrha mise da reprodukuje Muke Hristove nekom
vrstom mimetike reprodukcije, pri emu svaka radnja mise predstavlja neku
radnju samih Muka na primer svetenikov prelazak sa june strane oltara na
severnu predstavlja Isusovo putovanje od Pilata do Iroda . . .
11
m ar
S a l M EK L U A N
Oito je da je u liturgiji bio prisutan onaj isti poriv ka kinem atografskoj rekonstrukciji putem vizuelne segmentacije koji
smo videlPu Hoj zingmoppuve'sTr Jeseni srrdnjeg VeJa ko italijanskih prineva sa njihovim golemim holivudskim dekorim a
antike. A segmentacija je isto to i sentimentalnost. Izolovanje
ula vida brzo je dovelo do izolovanja jednog oseanja od drugog, to je sentimentalnost. Blaziranost je danas negativna
verzija sentim entalnosti, u kojoj se konvencionalno prikladna
oseanja jednostavno anesteziraju. M edutim, odgovarajue uzajam no delovanje oseanja nije bez veze sa sinestezijom ili uzajam nim delovanjem ula. Te je Hojzinga sasvim u pravu to
poinje svoju povest poznog srednjeg veka kao povest razdoblja
emocionalne estine i propadanja i razdoblja intenzivnog naglaavanja vizuelnog. OHvajanie ! hi bilo senzualnost. kao to je
odvajanje oseanja sentimgniaiaest. Bujer nig3e~nr~pominje uticaj dejstva tipografije narenesansni senzibilitet. No cela njegova
knjiga je punovaan putovoa za prouavaoca Gutenbergove
revolucije. On primeuje (str. 6) da je ovo razdoblje.
udelo za |nadljudskirrj umesto za/natprirodnim^kao to pokazuju Mikelandelove slike; nalazilo je uivanje u gorostasnom umesto u velikom, kao to
pokazuju kipovi sv. Jovana Lateranskog. s njihovim histerinim gestovima, i
grobnica Aleksandra VII u katedrali sv. Petra.
tam pa, kao neposredan tehnoloki produetak ljudske osobe, d ala je prvom razdoblju svoga postojanja besprimeran pristup moi i estini. U vizuelnom pogledu, tam pa je mnogo deflnisamja no rukopis. To e rei, (stam pa j e bila veoma fvru<<4
(m ed ipkoji je uao u svet kome je hiljadam a godina sluio hladni
medij rukopisa. Tako su nae vlastite bum e dvadesete godine
prve osetiIgi^rud firm skrjneyy a takode f ^ r n medij ra d ija ^
To je bilo prvo~veiikoôtroako doba. Tako jTsa tampanjem
Evropa cjoivela svoju prvu notroaku T a u ^ eFlie^samb'"^
sutmpa p o trosacki mean i POirbsna roba, "vec je nauila ljude
kalco da orgarfellfu sve~ostale delatnosti na sistem atskoj lineam oj
osno^ L T o kaala ie lludima kako da ivaraiu trzita i naionaln e '
.vojsTe. Jer vruci medii faffline om og u io H a prvi
put vide^svoj m'aternii iezik i da zamtfTTaju imcm7nble3InsTvo
i mo kroz jezike granice: Mi m oram o biti slobodniTHT m oramo
um reu, kao oni sto govore jezik kojim je ekspir govorio,^4e-
163
t .odvojiv od nacionalizma homogenih ljudi, koji govore engleski

ili francuski^ bio individualizam. Ovo emo kasnije razmotriti.
N o vizuelno homogena masa~se~astoji od pojedinaca u jednom
novom subjektivnom smislu. Bujer citira (str. 17) srednjovekovni
prelaz sa objektivne na subjektivnu pobonost: Ovaj smer je
naporedan prenoenju naglaska sa sjedinjenosti cele crkve sa
bogom na sjedinjenost individualne due sa Njim.
Katoliki liturgist, kakav je Bujer, koji se uopte ne bavi
segmentalnim praksam a kakva je privatno tumaenje Biblije, ipak
zapaa istu tendenciju fragmentacije u upom om htenju svetenika da svaki ima posebnu slubu kad nije potrebna zarad ljudi,
jer to ima tenju da samo prikrije i narui ono jedinstvo crkve
koje nije pojedinost drugorazrednog znaaja u euharistiji, ve
samo sebi cilj. Poto je katolika nauka jednom prevazila
predstavu o srednjem veku o hrianskoj eri par
i (ideju) da su srednjovekovna civilizacija i kultura pruale znaajan prim er katolikog ideala otelovljenog u zemaljskim realnostima, postalo je lako uvideti da je srednjovekovno razdoblje
zapravo poploalo put naputanju liturgije od strane protestantizma i njenoj konanoj nemilosti i zanem arivanju u tako velikom
delu posttridentinskog katolianstva (str. 15).
Razm atrajui dalje injenicu da je srednjovekovna pobonost postepeno otuenje naroda od liturgije, zarad velianstvenih
vizuelnih efekata, Bujer (str. 249) osea veliku naklonost prema
protestantskim reform atorim a koji su zarad iskljuive segmentacije propustili pravu priliku za izvoenje obuhvatne reforme:
Ovo je tano ne samo stoga to su reformatori reagovali protiv ekstremnih
preobraaja tradicionalne pobonosti koji su ovim novotarijama postepeno
postignuti, ve i iz razloga to je protestantizam, da je u potpunosti, na delu kao
i na reima, bio takva reakcija, mogao postati istinska reformacija. Ali protestantizam je uistinu daleko vie proizvod srednjovekovne pobonosti, jer je plod
onog to je u toj pijjsonosti poivalo u vidu semena: naturalistikog gledanja
na religiju sistematskog prenebregavanja Tajne, zamenjivanja trezvenog, potpuno
na veri zasnovanog misticizma velike hrianske tradicije jednom sentimentalnom
vrstom religioznog doivljaja.
Z adatak je ove knjige samo ,da objasni konfiguraciju ili

galaksiju zbivanja i postupaka povezanih sa Gutenbergovom
tehnologijom. I umesto da govorimo o usponu protestantizm a
kao rezultatu tipografije sa njenom novinom vizuelnog teksta
165
istog za sve namesto govorne rei, vie e nam pomoi

da zapazimo kako liturgija same katolike crkve jo uvek nosi
duboke tragove efekata vizuelne tehnologije i raskidanja jedinstva ula. Elizabetanska slika sveta e postati mnogo vie vizuelno hijerarhijska no to je ma ta srednjovekovnoikad bilo,
m akar zato to je hijerarhija postala samo vizuelna. Bujer ukazuje
(str. 155) na nedostatnost vizualizovanja hijerarhije: Hijerarhija je hijerarhija svetenikih poloaja (slubi); po Hristovoj
rei, onaj koji je prvosvetenik meu braom svojom treba da
bude ovek koji se, poput Hrista, savrenije od ikog drugog,
istie kao sluga Gospoda. I kao to je katolika tendencija u
prolosti bila razdvajanje sakram enata i vizualizacija funkcija,
sadanja obnova liturgije trai pre obuhvatno no iskljuujue
jedinstvo (str. 253):
U naoj eposi elektronike, specijalistiki i piramidalni oblici

strukture, koji su uli u modu u esnaestom veku i kasnije, vie
nisu praktini:
164
znai da prvi i osnovni uslov za liturgijsku obnovu koja je odista obnova

pobonosti mora biti lino poznavanje cele Biblije i meditacija o ovoj. a oboje
se imaju postii pridravanjem stremnica koje nam daje liturgija: takva obnova
podrazumeva puno prihvatanje Biblije kao Rei Boje i kao okvira i veno ivog
izvora svakog autentinog hrianstva. Srednjovekovni kalueri su tako dugo
ostali prijemivi za liturgiju samo zato to su se. kraj svih svojih nedostataka,
tako uporno pridravali ovog biblijskog naina prihvatanja hrianstva, meditiranja o njegovim istinama i ivota u njima.
Aluzija na promenljive obrasce liturgijske slube u dvadesetom veku podsetie neke itaoce na paralelne promene u svetu
voenja privrede i industrijske organizacije. Ono to se u poetku
Kralja Lira dogaa u odnosu na prenoenje kraljeve vlasti i
funkcija, sada, u vremenu elektronike, nalazi se u suprotno
usmerenoj fazi. D r M uler-Tim (B. J. Muller-Thym), vodei analitiar privrede, kae:41
Starije, vieslojne, visoko funkcionalizovane organizacije karakterisalo je
odvajanje miljenja od delanja: miljenje je obino davano u deo vrhu umesto
osnovi piramide, odnosno strunom osoblju, a ne deloviiîa trake. Ma kakve bile elje kompanije u odnosu na decentralizovano korienje vlasti, vlast
je nezaustavljivo teila ka vrhu strukture. Stvorena je mnogobrojna srednja
upravljaka klasa, rasporedena u beskonaan broj nadzornih slojeva, ija je
stvarna uloga. kao to pokazuju mnoga ispitivanja rada, preteno bila da prosleuju informacije kroz ceo sistem.
41 U Novim smerovima organizacione prakse (New Directions for Organization Practice), Ten Years Progress in Management, 1950 1960, str. 48, 45.
Prva stvar koju je trebalo otkriti bila je injenica da piramidalne organizacione strukture sa mnogim nadzornim stupnjevima i funkcionalnom podelom
po specijalnosti naprosto nisu funkcionisale. Lanac za komunikaciju izmeu
vrhunskog naunog ili inenjerskog rukovodstva i radnih centara bio je suvie
dugaak da bi se mogla preneti bilo nauna bilo upravna poruka. Meutim,
kad bi ovek prouio istraivake organizacije koje su stvarno obavljale posao,
utvrdio bi da su, bez obzira na odredbe organizacione sheme, grupe istraivaa
razliitih strunosti, koje je iziskivao obraivani problem, radile zajedno, preko
organizacionih podela; da su uspostavljale najvei deo konstruktorskih kriterija
posla kao i odreene obrasce povezivanja; da su obrasci njihovog grupnog povezivanja na poslu sledili organizaciju rfjihovih strunosti kao ljudskih znanja.
Simultano polje elektrinih inform ativnih struktura danas

vaspostavlja uslove i potrebu dijaloga i uea, a ne specijalizma
i privatne inicijative, na svim stupnjevima drutvenog iskustva.
N aa sadanja ukljuenost u ove nove vrste meuzavisnosti mnoge dovodi do nevoljnog otuivanja od naeg renesansnog nasleda.
Ali mi se nadam o da emo sa itaocima ove knjige produbiti
svoje razurnevanje i tipografske i elektronske revolucije.
Granica renesanse bila je spoj srednjovekovnog pluralizma i

moderne homogenosti i mehanizma, a to je formula za Blitz i
metamorfozu.
D oba u brzom menjanju jeste ono to postoji na granici
izmeu dveju kultura i izmeu sukobljenih tehnologija. Svaki
trenutak njegove svesti jeste in prevoenja jedne od ovih kultura u drugu. Danas ivimo na granici izmeu pet stolea mehanizma i nove elektronike, izmeu homogenog i simultanog. To
je bolno ali plodonosno. Renesansa esnaestog veka bila je doba
na granici izmeu dve hiljade godina azbune i rukopisne kulture na jednoj strani, i novog mehanizma ponovljivosti i kvantifikacije na drugoj. Bilo bi odista udno da to doba nije prilo
novom kroz ono to je nauilo od starine. Danas psiholozi veoma
dobro shvataju ovu stvar, kao to se moe ustanoviti u priruniku
kakav je Tehnologija Ijudskog uenja (The Technology o f Human
166
167
Learning) od Dona Mekgeoka (John A. McGeoch). On veli

(str. 394): Uticaj prethodnog znanja (ouvanog do sadanjeg
trenutka) na uenje nove grae i reakciju na nju, tradicionalno
je nazivan prenos znanja. Uinak prenosa je uglavnom potpuno
subliminalan. No moe doi do oitog ili svesnog prenosa. Videli
smo primere za obe vrste prenosa na poetku ove knjige, kad
su razm atrane reakcije afrikih dom orodaca na azbuku i film.
Naa vlastita, zapadnjka reakcija na nove medije kakvi su
film, radio i TV bila je oito odgovor kulture knjige na izazov.
Ali stvarni prenos znanja i promene mentalnog procesa i duhovnog stava do kojih je dolo, bili su skoro u potpunosti subliminalni. Ono to kao sistem senzibiliteta steknemo maternjim jezikom uticae na nau sposobnost uenja drugih jezika, verbalnih
ili simbolikih. Zato m oda visoko pismeni zapadnjak, proet
linearnim homogenim oblicima kulture tampe, ima toliko muke
sa nevizuelnim svetom m oderne matem atike i fizike. Zaostale
ili audiotaktilne zemlje tu imaju veliku prednost.
Druga osnovna prednost sudara i mene kultura jeste da
ljudi na granici izmeu razliitih oblika iskustva razvijaju veliku
mo uoptavanja. Mekgeok kae (str. 396):
to su danas nezajaljive potrebe televizije sruile na nas zalihe starih filmova, tako su potrebe novih tam parskih maina
mogli zadovoljiti jedino stari rukopisi. Sem toga, italaka publika je bila usaglaena sa tom ranijom kulturom. Ne samo da isprva nije bilo m odernih pisaca, ve ovi nisu imali publiku spremnu fa ih prihvati, te Fevr i M arten vele (str. 420): Tako je tampa
na izvesnim podrujim a olakala rad uenjacima, ali se, ukupno
uzev, moe rei da nije nita doprinela ubrzavanju usvajanja
teorija ili novog znanja.42
Ovo, naravno, znai uzeti u obzir samo sadrinu novih
teorija, a prenebregnuti ulogu tampe u pribavljanju novih modela za takve teorije i u obraivanju novih publika da ih prihvate.
Gledano samo sa stanovita sadrine, postignue tampe je
odista skrom no:
Uoptavanje je takoe oblik prenosa, bilo na prilino elementarnoj razini

uslovljenih refleksa . . . ili na sloenoj razini apstraktnog naunog uoptavanja.
gde jedan jedini iskaz saima mirijadu pojedinosti.
Ovu tvrdnju moemo smesta uoptiti ukazujui da zrela

faza kulture tampe koja se razvija segmentirajui i homogenizujui situacije, nee pogodovati meudejstvu polja i disciplina
koje je karakterisalo prvo doba tampe. Kad je tam pa bila
nova, predstavljala je izazov starom svetu rukopisne kulture.
Kad je rukopis iileo a tampa vladala, vie nije bilo meudejstva ili dijaloga, ali su postojale mnoge take gledanja.
Postoji, meutim, jedan zamaan aspekt prenosa obuke do
kojeg je dolo sa Gutenbergovom tehnologijom, koji se naglaava u celom delu Fevra i M artena (L'Apparition du livre). Re
je o tome da je tokom prva dva veka tampe, do kraja sedamnaestog stolea, veina tam panih stvari bila srednjovekovnog porekla. esnaesto i sedamnaesto stolee videla su vie od srednjeg
veka no to je ikad bilo ikom mogue u srednjem veku. Tada
je ta graa bila ratrkana, nepristupana a njeno itanje sporo. Sad je postala privatno priruna i mogla se brzo itati. Kao
Ve u petnaestom veku izvrsna izdanja klasinih tekstova koja su dolazila

iz italijanskih tamparija. naroito venecijanskih i milanskih . . . poela su da
ine poznatijim one antike autore koje srednji vek nije bio zaboravio. . . (str. 400).
N o m ajuna publika za ove humanistike poklone ne bi

smela da pom rai stvarno delo prvog doba tampe. Fevr i M arten
ga vide o v ak o :
Uiniti Bibliju neposredno pristupanom veem broju italaca, ne samo na
latinskom ve i na narodnom jeziku; pruiti studentima i nastavnicima na univerzitetima glavne traktate klasinog sholastinog arsenala, pre svega umnoiti
trebnike. brevijare. aslovce neophodne za upranjavanje liturgijskih obreda i
svakodnevne molitve, spise mistika i popularne pobone knjige, a iznad svega
uiniti itanje ovih dela lake dostupnim za veoma iroku publiku to je bio
jedan od glavnih zadataka tampe u njenim poeciina (str. 383).
Daleko najbrojniju publiku imali su sredniovekovni viteki

lom ani, kalendari (pastirski kalendari) i, lznad svega, ilustrovani
alovi, Fevr i M arten imaju puno toga da kau o prodornoj
moi tampe u uobliavanju trita i o rganizaciji kapitala. Trenutno je bitno ovde izloiti njihovo isticanje ranog napora tampara da postignu homogeneite de la page uprkos looj ravnotei vrsta sloga i uprkos manjkavim kolekcijama sloga i nesigurnoj lineamosti. Upravo ti novi efekti, jo uvek nesigurni,
42 prevod sa francuskog, kao i u ostalim navodima ovog dela. Autorova primedba.
-V
V"
izgledali su tom vremenu najvema nabijeni znaenjem i novinom

dostignua. Hom ogenost i lineam ost su formule za novu nauku
i um etnost renesanse. Jer infmitezimalni raun, kao sredstvo za
kvantifikovanje sila i prostora, zavisi od fikcije homogenih estica
onoliko koliko perspektiva zavisi od iluzije tree dimenzije na
pljosnatim povrinama.
Prouavalac dela sv. Tomasa M ora zna kako se esto M or
sukobljavao sa novom strau prema homogenosti kod sektaa
svog vremena. Nas sada ne zanima teologija, ve samo novi
psihiki zahtev za homogenou, bez obzira na kome podruju.
Ovo je odlom ak Pisma ser Tom asa M ora, Viteza, u kojem pobija pogrene spise Dona Frita protiv Osvetanog Sakramenta
Oltara :43
no stanje u odnosu na prirodu pisane rei. No pretpostavka

homogene ponovljivosti, izvedena iz tam pane stranice, postepeno je dovela kad je proirena na sva ostala podruja ivota
do svih onih oblika proizvodnje i drutvene organizacije iz
kojih Zapadni svet vue mnogo zadovoljstva i skoro sve svoje
osobenosti.
Da kae kako se rei Hristove mogu shvatiti ne samo doslovno nego i kao
alegorija, ja bih se s njim lako sloio. Jer tako skoro svaka re u itavom Jevanelju moe imati alegorijsko znaenje, kojim se rei prevode u neki drugi spiritualni smisao, mimo stvarnog, jasnog, oiglednog znaenja koje je vae pismo
prvo podrazumevalo. No, s druge strane, poto izvesne rei u Jevanelju nemaju
drugog znaenja osim alegorijskog, uzeti pa na drugom mestu Jevanelja veoma
tano doslovno znaenje zameniti alegorijom, kao to on ovde ini, greka je
koju kod njega uoavamo. to bi, kad bi se dopustilo, nuno liilo Jevanelje
uinka ili snage ukoliko se dotie ma koje take nae vere. Stoga se veoma udim
kako se ne plai da tvrdi da se ove rei Hristove, telo i krv njegova, moraju shvatiti samo kao poreenje ili alegorija, kao da su od vina i kolaa.
" 'v
A on ovo dobro zna, i mada neke rei iz usta Hristovih, u Jevanelju zapisane, valja razumeti jedino kao poreenje ili alegoriju, otud ipak ne sledi da
je svaka slina re Hristova na drugim mestima samo alegorija.
-+
169
168
M or ovim kae da Frit shvata celo Sveto pismo kao kontinuiran, jednoobrazan i homogen prostor, ba kao u novom slikarstvu tog vremena. Nova homogenost tampane strane kao da
je nadahnjivala subliminalnu veru u punovanost Biblije, kao
nain da se s jedne strane zaobie tradicionalni usmeni autoritet
crkve, a sa druge potreba racionalne kritike nauke. Kao
da je tampa, jednoobrazna i ponovljiva roba kakva je bila,
imala moc da stvori novu hipnotiku praznovericu knjige kao
neeg nezavisnog od ljudskog udela i njime nezatrovanog. Nijedna osoba k o jaje cltala rukopie nije nrfogla postiTovo duhov43 Mor: Dela na engleskom (English Works), 1557, str. 835.
Petar Ramus i Don Djuji bili su vaspitaki jahai na talasima dva antitetina razdoblja Gutenbergovog i Markonijevog,
ili razdoblja elektronike.
U nae vreme Don Djuji (John Dewey) je radio na tome da
vaspitanje vrati u njegovu primitivnu fazu iz doba pre pojave
tampe. eleo je da izvue uenika iz pasivge_aik>gej30troaa
jednoobrazno pakovanog znanja. U stvari, reagujui protiv pasivne kulture tam pe. Djuji je jahao na novom talasu elektronike.
taj talas je sad potpuno zahvatio ovo doba. U esnaestom veku
najvea linost reforme vaspitanja bio je Petar Ram us (1515
1572), Francuz koji je jahao na Gutenbergovom talasu. Volter
Ong nam je konano dao odgovarajue studije o Ramusu, postavljajui ga u odnosu na poznu sholastiku iz koje je proizaao,
i u odnosu na nove uionice, orijentisane na tampane knjige,
za koje je smislio svoje vizuelne programe. tam pana knjiga je
bila vizuelno uilo, dostupno svim studentima, koje je
uinilo zastarelim starije naine obrazovanja. Knjiga je doslovno
bila m aina za pouavanje, dok je rukopis bio samo primitivna
alatka pouavanja.
D a je neki od naih dananjih ispitivaa medija i raznih
obrazovnih pomagala bio pri ruci namuenom adm inistratom
iz esnaestog veka, od njega bi se trailo da utvrdi da li nova
maina za pouavanje tam pana knjiga moe da obavi
ceo posao vaspitanja. Moe li prenoljiv, privatni instrument
kakav je nova knjiga da zameni knjigu koju je ovek pravio
svojeruno i pritom je uio napam et? D a li knjiga, koja se moe
itati brzo, pa ak i u sebi, moe zameniti knjigu koja se sporo
ita naglas? Da li se studenti obuavani pomou takvih tampanih knjiga mogu meriti sa vetim besednicima i disputantim a
170
171
M A R A L m e k l u a n
stvaranim pomou rukopisa? Koristei se m etodam a koje ispitivai

sada primenjuju na radio, film, televiziju, nai ispitivai bi, nakon izvesnog vremena, izvestili:
objasni znaenje doba elektronike, Ramus je imao novi program

za sve faze vaspitanja u esnaestom veku. N a kraju jednog nedavnog lanka o Ramistikom postupku u uionici i prirodi
stvarnosti44, otac Ong veli da, za Ram usa i njegove sledbenike,
svet dri na okupu njihova verzija nastavnog program a. Nita
nije dostupno za upotrebu. . . dok najpre ne proe kroz nastavni program. Uionica je, implicitno, ulaz u stvarnost, i to, zapravo, jedini ulaz. Tom idejom, novom u esnaestom veku, ram
je nesvesno optereen u dvadesetom. S druge strane, Djuji je
savren kontrast Ram usu sa svojim naporim a da oslobodi kolu
fantastine Ramusove predstave o koli kao neposrednom privesku tampe i vrhovnom obraivau ili levku kroz koji mladi
i njihovo vaskoliko iskustvo moraju proi da bi bili spremni
za upotrebu. Ramus je bio potpuno u pravu kad je nastojao
na prevlasti nove tam pane knjige u uionici. Jer jedino su tu
homogeniui efekti novog medija mogli biti snano istaknuti u
ivotima mladih. Studenti obraeni tehnologijom tampe na ovaj
nain, bie kadri da svaki problem i iskustvo prevedu u novu,
vizuelnu vrstu linearnog poretka. Jednom nacionalistikom drutvu, kome je veoma stalo da iskoristi celokupnu svoju radnu
snagu za obine poslove trgovine i fmansija, proizvodnje i prodaje, nije bilo potrebno veliko vizionarstvo da uvidi da obrazovanje ove vrste mora biti obavezno. Bez opte pismenosti je
odista veoma teko iskoristiti izvor radne snage. Napoleon je
imao grdne muke da natera seljake i polupismene da mariraju
i vebaju, pa je pribegao vezivanju njihovih nogu konopcima
od etvrt metra kako bi im dao oseaj za tanost, jednoobraznost i ponovljivost. Meutim, potpuniji razvoj izvora radne
snage putem pismenosti je u devetnaestom veku m orao da
saeka komercijalnu i industrijsku primenu tehnologije tampe
u svim fazama uenja, rada i zabave.
Da, ma koliko to vama moglo zvuati udno i odvratno, nove maine za

pouavanje omoguuju studentima da naue koliko i ranije. Sem toga, studenti,
izgleda, imaju vie poverenja u novu metodu, poto im daje sredstvo za sticanje
mnogih novih vrsta znanja.
To znai, ispitivaima bi potpuno izmakao karakter nove

maine. Oni ne bi ponudili nijedan klju za objanjenje njenih
dejstava. Nema potrebe da spekuliemo o ovoj situaciji. Postoji
jedno skoranje delo koje pokuava da proceni te efekte: Televizija u ivotu nae dece od Vilbera rama, Deka Lajla i Edvina
Parkera (W ilbur Schramm, Jack Lyle, Edwin B. Parker: Television in the Lives o f Our Childreri). Kad sagledamo uzrok zbog
kojeg je ova knjiga potpuno prom aila svoju najavljenu temu,
moi emo da shvatimo zato ljudi esnaestog veka nisu imali
pojma o prirodi i efektima tampane rei. ram i njegove kolege
uopte ne analiziraju televizijsku sliku. Oni pretpostavljaju da
je televizija, ako se izuzmu program ili sadrina, neutralan
medij poput ma kog drugog. Da bi drukije mislili, ovi ljudi
bi morali posedovati temeljno znanje o raznim umetnikim oblicima i naunim modelima prolog stolea. Na isti nain niko
ne moe ita otkriti o prirodi ili efektu tampe bez briljivog
prouavanja renesansnog slikarstva i novih naunih modela.
M eutim, ram i njegove kolege prave jednu posebno otkrivajuu pretpostavku. To je pretpostavka, koju dele sa Don
K ihotom , da je tam pa kriterij realnosti. ram pretpostavlja
(str. 106) da su mediji koji se ne zasnivaju na tampi usmereni
na fantaziju:
Posmatrajui ovu decu na drugi nain, ustanovljujemo da su, u 75 procenata, najvie drutveno-ekonomske grupe inili veliki korisnici tampe . . . dok
je sva prilika da e se deca iz najnie drutveno-ekonomske grupe osloniti na televiziju i samo na televiziju.
Poto je za ljude kakav je ram, prilikom njihovog naunog

ispitivanja, tam pa toliko vana kao param etar ili merilo, bie
najbolje da nastavimo da utvrujemo ta je tam pa i ta ona
ini. A tu nam mnogo moe pomoi Ramusovo delo. Jer ba
kao to je Djuji, na vrlo zbrkan nain, pokuavao da vaspitaima
44 Studies in English Literature, 1500 1900, tom I, br. 1, zima 1961, str.
3147.
173
Rable nudi viziju budunosti kulture tampe kao potroakog raja primenjenog znanja.
konoplje od koje se pravi ue. Iz raijavanja, seckanja i upredanja ove biljke proizlaze linearna uad i veze najveih drutvenih poduhvata. A Rable je imao viziju sveta koji je sav smeten
u Pantagruelovim ustima, to je sasvim doslovno ideja gigantizma,
koji proizlazi iz pukog dodavajueg povezivanja homogenih delova. U svome pismu Pantagruelu u Pariz, G argantua izrie
pohvalu tipografiji:
172
Ko god se imalo pozabavi pitanjem Gutenberga, ubrzo

e naii na G argantuino pismo Pantagruelu. Mnogo pre Servantesa, Rable je sazdao autentian mit ili predoenje itavog
^ jkompleksa tehnologije tampe. M it o Kadm u, po kome je kralj
' JjKadmo, posejavi zmajevske zube, ili slova, uinio da niknu
naoruani ratnici, koncizan je i taan usmeni mit. Kao to prilii mediju tampe, Rableovo delo je prolivena, masovno proizvedena razonoda. Meutim, njegova vizija gigantizma i budu ih potroakih rajeva bila je sasvim tana. U stvari, postoji
^ / e tiri kapitalna mita gutenbergovskog preobraaja drutva. Po-r[ red Gargantue, to su Don Kihot, Glupijada (Dunciad) i Finenganovo
bdenje. Svaki od njih zasluuje ceo tom razm atranja u vezi sa
svetom tipografije, ali e svakom na narednim stranicam a biti
poklonjena izvesna panja.
Ako prvo odvojimo jedan trenutak da bacimo pogled na
mehanizaciju u njenim poodm aklim fazama, bie lake sagledati
ime se Rable oduevljavao u njenoj ranijoj fazi. U svojoj studiji
demokratizacije povlaenih potronih dobara, Mehanizacija preuzima vlast, Zigfrid Gidion razm atra znaenje pokretne trake
u njenim eksplicitnim poznijim fazama (str. 457):
Osam godina kasnije, 1865, Pulmanova kola za spavanje Pionir poela
su da demokratizuju aristokratski luksuz. Pulman je imao onaj isti instinkt koji
e Henri Ford imati pola veka kasnije, da uznemiri usnulu uobrazilju publike
dok se ne pretvori u zahteve. Karijere obojice usredsreivale su se oko istog problema: kako bi se orua komfora, koja su u Evropi bila nepobitno rezervisana
za fmansijski povlaenu klasu, mogla demokratizovati?
f
Rablea zaokuplja demokratizacija znanja pomou obilja
/vina to lije ispod tam parskih presa. Jer presa je dobila ime
! po tehnologiii koju je pozajm ilaôdpr^.â^groê^ Primenjeno
Iznanje poreklom iz ta in p a ^ k e p re se na kraju je dovelo isto
teliko do kom fora koliko do znanja.
Ako postoji sumnja da li mit o K adm u upotrebljava zmajevske zube kao aluziju na tehnologiju hijeroglifa, nema nikakve
sumnje u pogledu Rableovog nastojanja na pantagruelki kao
simbolu i slici tam panja pokretnim slogom. Jer to je naziv
Danas su sve nauke na snagu vraene, jezici su obnovljeni; jezik greeski,

bez koga se niko ne bi bez stida mogao nazvati uenim. jevrejski, haldejski, latinski. Peatnja toliko otmena i ispravna. koja je sad u optoj upotrebi, u moje doba
je izumevana samo po nadahnuu boanskom, kao to se, s druge strane, veli
za artiljeriju da je pronaena navoenjem avolskim. Svet je pun naunika,
preuenih nastavnika, biblioteka prostranih, da ve mislim da ni u doba Platona
i Cicerona i Papinijana nije bilo toliko zgode da se ui kao sad . . . Vidim ve
da su dananji hajduci, delati, probisveti i konjuari sto puta uevniji i izobraeniji no doktori i propovednici moga vremena. ta da kaem? ak su i ene i
devojke pokazale tenju ka toj slavi i diki. ka toj nebeskoj mani blage nauke.45
M ada su glavni posao obavili Kromvel i Napoleon, artiljerija i barut su bar zapoeli da sravnjuju zamkove, klase i
feudalne razlike. T^ko ie tamna. kae Rahle porela da homogenizuje poiedince i talente. K asniie. u istom stoleu, Bekon je
predskazrvao dace~nj5gova nauna m etoda izjednaiti sve talente
i omoguiti detetu da pravi znaajna nauna otkria. A vidiemo
da je Bekonova metoda bila proirenje ideje nove tam pane
stranice na vascelu enciklopediju prirodnih pojava. To jest, Bekonova m etoda doslovno stavlja ceo prirodni svet u Pantagruelova usta.
K om entar Albera G erara (Albert Guerard) o ovom aspektu
Rablea u ivotu i smrti jednog ideala (str. 39) glasi:
Ovaj trijumfalni pantagruelizam nadahnjuje poglavlja puna neobine eru<
dicije, praktinog znanja i pesnikog ara. koja, na kraju tree knjige, posveuje
pohvali blagoslovene biljke Pantagruelke. Bukvalno uzev, pantagruelka je obina
konoplja; simbolino, to je ljudska preduzimljivost. Dodajui najbasnoslovnijim
dostignuima svoga vremena jo basnoslovnije hvalisanje i prorokovanje, Rable
prvo pokazuje kako ovek, biagodarei ovoj Pantagruelki, istrauje najudalje45 Fransoa Rable: Gargantua i Pantagruel, preveo Stanislav Vinaver, Prosveta, Beograd 1959, str. 2067. U Vinaverovom prevodu nedostaje deo reenice
kojim poinje navedeni pasus: Danas su duhovi ljudi umereni svakovrsnom
disciplinom . . . Prev.
174
175
nije predele svoje lopte. Taprobranac. stanovnik Cejlona, video je Laponiju,

Javanac Rifejske planine. Ljudi preoe Atlantik i oba obrtna kruga, preokrenue se u arkom pojasu, izmerie Zodijak, poigrae se ravnodnevicom,
a jedan i drugi pol na obzorju im poloeni. Tada su se bogovi, kako morski
tako i zemaljski, grdno uplaili.* ta je moglo spreiti Pantagruela i njegovu
decu da nau neku jo moniju travu, pomou koje e se uzverati i na sama nebesa? Ko zna, moda e izumeti nain da prodru u visoke oblake vazdune i
po udi svojoj zatvaraju i otvaraju ustave to putaju valove kie . . . zatim, nastavljajui svoje puteestvije nebesko. mogu ui u radionicu gromova . . . gde,
zaposevi nebesku barutanu, mogu opaliti gromoglasan plotun ili dva iz gromovskog topovlja da proslave svoje prispee u ta nova nebeska mesta . . . A mi,
bogovi, tad neemo biti kadri da se suprotstavimo neobuzdanosti njihovog upada. . . koja god podruja. boravita ili dvore zvezdanog svoda nebeskog naume
da vide, u njima proborave ili njima proputuju da bi se razonodili.**
on svesno protivstavlja ovu revnu zbrku i novu individualnu

tehnologiju tampe zasnovanu na jednoj taki gledanja. Poput
pesnika Dona Skeltona (John Skelton) iz suvremene Engleske,
0 kome Luis (C. S. Lewis) pie: Skelton je prestao da bude
jedan ovek i postao je rulja,46 Rable je pustio opor usmenih
sholastiara i glosatora da naglo pokuljaju u vizuelni svet, odskora uspostavljen na individualistikim i nacionalistikim temeljima. I upravo nesaglasnost ova dva sveta koji se meaju u samom Rableovom jeziku izaziva u nama oseaj da je Rable relevantan za nas, koji takoe ambivalentno ivimo u podeljenim
1 razlikovanim kulturam a. Dve kulture ili tehnologije mogu,
poput astronom skih galaksija, da bez sudara prou jedna kroz
drugu, ali ne i bez promene konfiguracije. U modernoj fizici,
slino ovome, postoji koncept granice ili susreta i m etamorfoze
dveju struktura. Takva graninost je pravi klju za renesansu
kao i za na dvadeseti vek.
Rableovska vizija novih puteva i vidova ljudske meuzavisnosti bila je vienje moi zasnovane na primenjenom znanju.
Cena ulaska u novi svet dinovskih dime'nzija bilfje~naprostT
ulazak u Pantagruelova usta. Erih Auerbah posveuje deveto
poglavlje knjige Mimesis: Prikazivanje stvarnosti u zapadnoj knjievnosti Svetu u Pantagruelovim ustima. A uerbah belei neke
od prethodnika Rableove fantazije da bi odao duno priznanje
originalnosti Rablea, koji stalno ukrta razliite pozornice, razliite doivljajne motive, a isto tako i razliita stilska podruja.***
Poput kasnije Anatomije melanholije (Antomy of Melancholy)
R oberta Bartona, Rable sledi princip kovitlavog preplitanja
kategorija zbivanja, doivljaja, sutinskih podruja, proporcija
i stilova.****
A, opet, Rable je slian srednjovekovnom glosatoru rimskog prava koji podupire svoja besmislena miljena darm arom
znanja to pokazuje brzo izmenjivanje mnotva gledita. To
e rei, Rable je sholastiar po svojim mozaikim postupcima,
* Ibid., str. 435 Prev.
** U Vinaverovom prevodu ovaj odlomak glasi: Pantagruelova deca pronai e moda travu sline energije pomou koje e smrtni moi da posete izvorite grada, vranjeve kia i radionicu gromova. Moi e da prodru u meseeve
oblasti, da upadnu u prostranstva nebeskih znakova i da se nastane neki na Zlatnom orlu, neki na Ovnu, Kruni, Kandi, Srebrnom lavu pa da zasednu sa nama
za trpezu i da se oene kojom naom boginjom, jer to je jedini nain da se neko
obogotvori (ibid.. str. 436) Prev.
*** Preveo Milan Tabakovi, Nolit. Beograd 1968, str. 268 Prev.
**** Ibid.. str. 270 Prev.
uvena Rableova zemna taktilnost ogroman je talas zaostao

za rukopisnom kulturom koja se povlai.
Najvanija odlika Rablea kao oveka na granici kultura jeste
nain na koji se kod njega ulo pipanja toliko preuveliava da
skoro biva izolovano. Ta krajnja njegova taktilnost oglaava njegov medievalizam, svesno ga pljuskajui o uredan nov vizuelni
zid kulture tampe. Don K auper Pouvis (John Covvper Powys)
u svome Rableu (Rabelais), to ovako izraava (str. 57):
Jedna Rableova izuzetna odlika bila je njegova sposobnost, koju je posedovao i Volt Vitmen, da usredsredi ogromnu magnetsku energiju na uivanje
skoro kao da ti mrtvi elementi odgovaraju na zagrljaje i da su ukusni za jelo!
u vrstim supstancijama drveta i kamena, inei, moglo bi se rei, da te stvari
postanu odista porozni prijemnici planetarne udnje. Ova odlika se dri u humoristinoj i veoma pozitivnoj stezi; ali kad se tako dri, ona je jedna od glavnih
karakteristika roenog arhitekte, to sam stalno utvrivao po svom sopstvenom
bratu A. R. Pouvisu i njegovom nainu ophoenja sa drvetom i kamenom.
Ono to Pouvis ovde veli o taktilnosti i afinitetu prema

drvetu i kam enu nadovezuje se na mnoge stvari koje su ranije
46 English Lileralure in ihe Sixteenth , str. 140.
176
reene o audio-taktilnim odlikam a sholastike i gotske arhitekture. Na taj taktilni i sluni i uvek tako neknjievni nain, Rable
postie svoje obesne, zemne efekte. Poput Demsa Dojsa,
drugog m odernog m ajstora srednjovekovnog taktilnog mozaika,
Rable je oekivao da itaoci posvete ceo ivot prouavanju
njegovog dela. Kad bi to zavisilo od moje volje, svako bi napustio svoju rabotu i ne bi vie vodio brigu o svome zvanju, a poslove bi svoje bacio u zaborav, pa bi se potpuno predao toj pisaniji . . .* Dojs je rekao istu stvar i, poput Rablea, slobodno
se odnosio prema novom mediju na jedan poseban nain. Za
Dojsa je, tokom celog Fineganovog bdenja, televizija juri
svetlosne briga.de**. a ceo svet je sadran _u jednoj jed inoj
knjizi.
Kao dodatak, Rable je itaoca poastio valjanim taktilnim
lem anjem :
Sad, da bih mogao da zavrim ovaj prolog, kao to elim da mene odnesu
najpreispoljniji avoli iz sto hiljada korpi i kotarica. da me odnesu cela celcata,
telo i duu, drob i creva, ako sam slagao' jedan jedini put u ovoj prii, tako neka
vas sveti Antonije ognjem spali, neka vas padavica obori, neka vas grom pogodi,
neka vas ir razjede, neka vas krvosrakavica spopadne, neka vam ospa ue
u mar, i to tako drobna kao kravlja dlaka, a pomeana sa ivim srebrom; i dabogda vas progutali sumpor, vatra i provalije. kao Sodomu i Gomoru, ako ne
poverujete slepo u ono to e vam ovaj Letopis ispriati.***
Kao prva mehanizacija jednog runog zanata, sama tipografija

je savren primer ne novog, ve primenjenog znanja.
M eutim zapanjujue ocepljenje taktilnosti u jeziku pojavIjuje se kao ekstremni razvoj ove odlike kod Rablea i nekih
elizabetanaca kakav je Ne. Potom se stalno odvajala od jezika,
sve dok, u devetnaestom veku, Hopkins i simbolisti nisu poeli
da se bave taktilnou. Smisao svega ovoga pokazae se jasnije
kad se budemo pozabavili opsednutou esnaestog veka kvanti* Navedeni prevod, str. 177 Prev.
** Igra rei light znai i lak, svetlost. svetlo. Inae juri lake brigade
slavan je dogaaj Krimskog rata (1853 56) koji u Bdenju ima vanu ulogu.
Prev.
*** Ibid., str. 179 Prev.
177
fikacijom. Jer broj i mera oblici su taktilnosti, i uskoro emo

videti kako naputaju vizuelni humanistiki tabor slova. Veliki
razvod broja, jezika nauke, i slova, jezika civilizacije, dogodio
se u poznoj Renesansi. No, kao to emo videti, ranija faza
ovog razvoda bila je ramistika metoda upotrebe i primene
znanja posredstvom tampane knjievnosti. Jer ne moe se nikad
dovoljno objasniti da je mehanizacija drevnog runog rada prepisivaa i sama bila primena znanja. A primena se sastojala
u vizuelnom zaustavljanju i cepanju ina prepisivanja. Zato se,
kad je ovo reenje problema mehanizacije jednom postignuto,
moglo proiriti na mehanizovanje mnogih drugih radnji. Sem
toga, samo privikavanje na repetitivne, linearne obrasce tampane stranice inilo je ljude veoma sklonim da takve pristupe prenose na sve vrste problema. Fevr i M arten, na primer, kau u
Pojavi knjige (str. 28) da je jo u jedanaestom veku veliki podsticaj proizvodnji hartije dalo otkrie metode koja je pretvarala
le mouvement circulaire en mouvement alternatif. To je bio
prelaz sa mlina na drvene batove, veoma slian istovremenom
prelazu sa periodine kikeronske proze na senekanski odseni
period. Prelaz sa mlina na batove podrazumeva razlaganje kontiuniranog postupka na segmentne operacije, te autori dodaju:
Ovaj izum je bio izvor m nogobrojnih industrijskih poremeaja.
A tampa, koja e biti majka svih bouleversements to e uslediti, i sama je bila pravi grozd ili galaksija ranije postignutih
tehnologija. U svojoj Istoriji mehanikih izuma (str. 239) Aer
daje m agistralan opis:
Celokupno postignue otelovljeno ilustrovanom tampanom knjigom predstavlja zaudan primer mnotva individualnih pronalazaka, koji su preduslov za
postizanje novog rezultata. U svojoj celosti, ovo postignue podrazumeva: izum
hartije i tamparskih boja na bazi ulja; razvoj drvoreza i rezanja drvenih kliea;
razvoj prese i naroite tehnike rada prese koju tampanje podrazumeva.
Istorija hartije je, u izvesnim pogledima, zaseban predmet, ali mora biti
oito da generalizacija tampanja nije mogla znatnije odmai s ma kojim drugim osnovnim medijem. Pergamentom se teko rukuje, skup je, a zalihe su vrlo
ograniene. Da je pergament bio jedini dostupni medij izdavanja, knjige bi ostale
luksuzni artikl. Papirus je tvrd, lomljiv i nepogodan za tampanje. Prenoenje
proizvodnje lanenog papira iz Kine u Evropu je tako bilo vaan preduslov. Nastanak ovog proizvoda na Dalekom Istoku i stupnjevi njegovog prenoenja kopnenim putem u Evropu sada su prilino tano utvreni, tako da je na zadovoljavajui nain uspostavljena hronologija prenoenja . . .
12
178
179
G U T E N B E R G O V A G A L A K SU A
injenica da je tam panje pokretnim slogom bilo dogaaj

tesno povezan sa ranijom tehnologijom fonetske azbuke bila je
glavni razlog za prouavanje svih ovih vekova koji su prethodili
Gutenbergu. F onetsko nismn je biln neophodna predigra. Zato
se kinesko ideogramsko pismo pokazalo kao neprelazna prepreka
razvoju tehnologije tampe u kineskoj kulturi. Danas, kad sa
Kinezi reeni da uazbue svoje pismo, oni otkrivaju da takoe
moraju uiniti svoje verbalne strukture vieslonim pre no to
fonetska azbuka bude mogla da se na njih primeni. Razmiljanje
o ovoj situaciji pomoi e da shvatimo zato su najpre azbuno
pismo, a potom i tampa doveli do analitikog razdvajanja interpersonalnih odnosa i unutarnjih i spoljanjih funkcija u zapadnom svetu. Tako Dojs kroz celo Fineganovo bdenje ponavlja
temu efekta azbuke na abced-minded man, stalno whispering
his ho (here keen again* and begin again to make sound sense and
sense sound kin again) (str. 121) i nagovara sve da harmonize
abecedeed responses** str. 140).
Nova uljana baza za tampanje dola je pre od slikara no
od kaligrafa, a manje tofarske i vinske prese su otelovljavale
veinu odlika potrebnih za tam parsku presu . . . osnovni problemi inovacije usredsreivali su se oko vetina rezanja i livenja.. .47
Zlatari i mnogi drugi bili su potrebni da satvore porodicu izuma
iji je zbir tampanje. Pria je tako sloena da je iskrsnulo
pitanje: ta je izumeo Gutenberg? Aer veli (str. 247): Na
alost, ne moe se dati potpuno odluan odgovor, jer odista ne
raspolaemo kom petentnom suvremenom dokaznom graom o
pojedinostima procesa kojima su proizvoene razliite prve knjige. N a isti nain, kom panija Ford ne raspolae dokum entim a
o stvarnim postupcima primenjivanim pri pravljenju njenih prvih
autom obila.
N am a je u ovoj knjizi stalo da ukaemo na savremenu reakciju na ovu novu tehnologiju, kao to e u predsotjeim godina-
ma istoriari ocrtavati efekte radija na film, i efekte televizije

u usmeravanju ljudi ka novim vrstama prostora, kao to je,
na primer, mali auto. Rableu je izgledalo sasvim prirodno da
peva himne tampanoj knjizi, proizvodu nove vinarske prese.
Sledei odlomak iz sporne pete knjige dela je, ini se, u svetu
moje sugestije o dom inantnoj stalno nastavljanoj metafori nove
tamparske prese u celoj koncepciji dela, integralni deo Rablea:
* abecedno nastrojenog/rastrojenog oveka koji staln . apue svoj hej

ho (ovde opet otrouman opet poinje da srouje zdrav razum /ulo zvuka i
pametan/ ulan zvuk) Prev.
** usklade svoje uabecedisane odgovore (abecedeed ukljuuje i re deed
in, delo) Prev.
47 Aer: Istorija mehanikih izuma. str. 240.
, ija tajnovita dubina

Deset hiljada tajni krije.
Pomnog uha ekam j a :
Duh m i ublai i sudbinu meni kai,
Duo milja. Poput Baha. vie od
Indije tobom dobijamo
Istine jo nerodene sok ti otkriva
to ih budunost skriva.
Protivotrove za prevare i lai,
Vino to u nebo se penje.
N ek oca ti Noja porod se udavi,
u tvojoj poplavi.
Govori, da rudnik teni
Rubina il' alema sine!*
Svaka tehnologija kojiL izmisU L.ispatji nvpk imn mn i!n ,

otupi Ijudsku svest tokom razdoblja njene poetne interiorizacije.
U esnaestom veku je svakom izgledalo kao oigledna metafora da se mudrost i znanje destiliu u presi. Koliko je duboko
bila tam pana knjiga ukorenjena u prethodnoj kulturi pokazuje
Kurt Biler u delu Knjiga u petnaestom veku: Prepisivai, tampari, ukraivai. Biler govori o veoma znatnom broju takvih
rukopisa prepisanih iz tampanih knjiga koji su se sauvali
* Vinaverov prevod:
B o co tajni,
K o jo j ed n im
P osluh sjajni
U vom Jednim ,
ula n e m i,
T e b i sirem i.
R e m i ciglu k a i,
S r c a b o l ublai.
S rca j a d ublai.
180
do naih dana; naravno, veoma je mala stvarna razlika izmeu

rukopisa iz petnaestog veka i incunabula te bi bilo uputno
da prouavalac najranijeg tam parstva gleda na nov izum kao
to su to inili prvi tampari, kao na jednostavno drugi vid pisanja u ovom sluaju: artificialiter scribere (str. 16). Koije
bez konja su neko vreme bile u istom dvosmislenom poloaju
kao tam pana knjiga.
Bilerovi podaci o mirnoj koegzistenciji prepisivaa i tampara bie novi i dobrodoli za mnoge itaoce:
preduzee? Muler-Tim odgovara da je to maina za stvaranje

bogatstva, naslednica porodice kao jedinice za proizvodnju bogatstva preindustrijskih vremena. Gilbo (B. J. Guilbaud), postavljajui pitanje ta je kibernetika?, upuuje na rad aka Lafita
(Jacques Laffitte), inenjera i arhitekte, velei (str. 9 10) da,
dok danas niko ne sumnja u vanost prouavanja maina zarad
njih samih,
ta je onda bilo sa prepisivaima knjiga? ta se dogodilo sa raznim kategorijama pisaca knjievnih dela, koji su upranjavali svoj zanat pre 1450, kad
se tamparska presa jednom uvrstila? Profesionalci, ranije zaposleni u velikim
prepisivanicama, su, izgleda, samo promenili svoje ime i postali kaligrafi: u
svakom sluaju, oni su mirno nastavili ono to im je vekovima bio posao. S jedne
strane, valja imati na umu da su kaligrafi, nuno preteno, ako ne i iskljuivo,
radili za trgovinu luksuznom robom po narudbi. S druge strane, tek krajem
petnaestog veka ili, moda, potpunije u esnaestom pokazalo se da se kaligrafija pretvorila u primenjenu umetnost ili, u najgorem sluaju, u pasiju. Same
prepisivanice, izgleda, nisu bile kadre da se takmie sa tamparijama i izdavakim kuama koje su se pojavile mada su neke uspele da se odre postavi knjiare. Njihovi zaposleni su, meutim, imali irok izbor mogunosti, utoliko to
su mogli udesiti da se prikrpe uz imune pokrovitelje, da nastave rad po narudbi
ili postanu putujui pisari (veinom nemakog ili nizozemskog porekla) koji
su tih godina lutali irom Evrope, radei ak i u Italiji. Neki prepisivai su se
udruili sa neprijateljem i sami postali tampari mada su neki, kojima se Fortuna nije osmehnula, kasnije napustili presu i vratili se ranijem pozivu. Ovo je
prilino jaka injenina podloga za verovanje da je tokom poslednjih godina
petnaestog veka prepisiva jo mogao perom da zaradi za ivot (str. 26 7).
\
Aer jasno pokazuje da je splet dogaaja i tehnologija koji

se zajedno naao u duhu i vremenu Gutenbergovom bio potpuno
neproziran. Po nasmejanoj Dojsovoj reenici, mi m oram o
duboko da potonemo ili neemo dosegnuti kartezijansko vrelo.
Tek u nae vreme ljudi su poeli da analiziraju ta je privredno
K r o z b o a n slvo svoga bia
to u tv o m e s tr u ji nedru,
Bah p o b e d n ik daje vedru
S v u istinu, sva o tkria .
N eprevarno b o zje vino.
V k o v e g te N o je vre
D a n a m vrem e p ro d e b re
O , da b i m i z r a a k sin o !
. . . pre dvadeset pet godina, kao to je Lafit istakao u svojoj knjizi, nauka
0 mainama nije postojala. Njeni elementarni fragmenti mogli su se nai ovde-onde u radovima inenjera, spisima filosofa ili sociologa, u romanima ili ogledima ali se nije bilo uobliilo nita sistematsko.
ovekove organizovane konstrukcije . . . eto, to su nae maine. Od primitivnog noa od kremena do modernog struga, od primitivne kolibe do usavrenih prebivalita dananjice, od proste raunaljke do ogromnih raunara kakva
raznolikost iz koje treba izvui zajednike odlike i iju korisnu klasifikaciju valja
pokuati! Pojam maine je lsto tako teko defmisati kao pojam ivog organizma:
jedan veliki inenjer je jednom, umesto toga, govorio ak o vetakoj zoologiji.
Ali nije definicija, ili klasifikacija, ono to je najprenije potrebno.
Evo kako to Lafit kae: Poto smo mi njihovi tvorci, mi smo sebe odve
esto zavaravali da poverujemo kako o mainama znamo sve to ima da se zna. Mada prouavanje i konstruisanje maina svih vrsta mnogo duguje napretku mehanike,
fizike i hemije, ipak mehanologija nauka o mainama kao takvim, nauka o
organizovanim ovekovim konstrukcijama nije grana tih nauka. Njeno mesto
u redovima naunih disciplina je drugde.
Izgledae nam sve udnije i udnije zato su se ljudi opredelili da tako malo znaju o stvarima u pogledu kojih su toliko
uradili. Aleksandar Poup je, moda, ironino zapazio tu stvar
kad je zapisao:
Jedna nauka samo jednom odgovara geniju,
Umetnost je tako iroka a tako uzak um.
Jer on je dobro znao da je ovo formula za Vavilonsku kulu.

U svakom sluaju, mi_sa G utenbergovom tefi"nlr>pijrtr> nla7imp
u doba uleta masTne Naelo segmentacije radnji, funkcija i *
'irtoga postalo je sistematski primenljivo gde god se za e fc JJ
osnovi, kao to je objasnio Kleget, to naelo vizuelne kvantifikacije, otkriveno u poznom srednjem veku. Ovo naelo prevoenja nevizuelnih pojava kretanja i energije u vizuelne termine
jeste upravo naelo primene znanja bilo kad i hilo gdtv G utenbergovska tehnologija je proirila to naelo na pisanje i jezik,
1 na kodifikaciju i prenos svih vrsta znanja.
182
183
Sa Gutenbergom, Evropa tehnnlnvku 711 razvoia. kad

sama promena postaj ^ arhctipskit norma dattvem g hiMa.
u kulturi tampe jedan naunik moe biti prihvaen zbog svoje

tanosti, m ada nema ta da kae. No paradoks strati prema
izvesnosti u kulturi tampe jeste u tome to m ora primeniti
m etodu sumnje. Nai emo obilje takvih paradoksa u novoj
tehnologiji, koja je svakog itaoca knjiga pretvorila u sredite
vasione, a takoe omoguila K operniku da hitne oveka na periferiju nebesa, izbacivi ga iz sredita' fizikog sveta.
Podjednako je paradoksalna mo tampe da itaoca ustolii
sred subjektivnog sveta bezgranine slobode i spontanosti:
U razdoblju koje je otkrilo ovu tehniku prevoenja kao

sredstvo za primenu znanja, moe se oekivati da e se ova svuda
nalaziti kao svesno doivljena novina. Ser Filip Sidni (Sir Philip
Sidney), u svojoj Odbrani poezije (Defence o f Poetry), osea da
je nabasao na veoma potrebno naelo. Dok filosof pouava,
a istoriar daje primere za filosofsko naelo, jedino pesnik primenjuje celu stvar na ispravljanje ovekove volje i uzdizanje
ovekovog duha:
A neuporedivi pesnik ini oboje: za sve to je filosof rekao da treba initi,
on daje savrenu sliku u liku nekoga za koga pretpostavlja da je to inio; tako
on udruuje opti pojam sa odreenim primerom. Velim, savrenu sliku, jer
daje moima duhovnim sliku onoga emu filosof daje samo proliven opis, koji
nema snagu, prodornost niti upeatljivost pesnikovu.48
Neoekivaniji prevod u nov oblik pojavljuje se u pismu

koje D ekart stavlja kao predgovor svojim Naelima filosofije:
. . . (ovo delo) se moe najpre preleteti u celosti, kao roman, bez poklanjanja vee panje . . . Treba samo obeleiti perom mesta gde se nae tekoa,
pa bez prekidanja nastaviti itanje do kraja.
Dekartovo uputstvo itaocima jedno je od izriitijih priznavanja prom ena u jeziku i misli do kojih je dolo zbog tampe.
Naime, vie nema potrebe, kao u usmenoj filosofiji, da se svaki
termin dubinski istrauje i proverava. Dovoljan je kontekst. Situacija nije bez slinosti sa susretom dvojice naunika danas. Kad
jedan upita: U kome znaenju ovde upotrebljavate termin
plemenski? drugi moe da kae: Proitajte moj lanak o tome
u tekuem broju tog i tog asopisa . . . Paradoksalno, poklanjanje velike panje preciznoj nijansi u upotrebi rei jeste usmena, a ne pismena odlika. Jer iroki, opti vizuelni konteksti uvek
prate tam panu re. No ako tampa obeshrabruje sitnu verbalnu
igru, ona jako potpom ae jednoobraznost pravopisa i znaenja,
jer su ovi neposredna praktina briga tam para i njegove publike.
Na isti nain e pisana a naroito tam pana filosofija prirodno uiniti osnovnim ciljem znanja izvesnost, ba kao to
48 Bejts, ur.: Kritika: Osnovni tekstovi (W. J. Bates, ed.: Criticism: the Major
Texts), str. 89.
Duh za me je Carstvo;
Takvu savrenu radost u njemu nalazim
Da prevazilazi sva druga blaenslva
Koja Bog ili Priroda dade.
Ali iz istog razloga tam pa navodi itaoca da svoj spoljanji

ivot i postupke sredi sa vizuelnom tanou i strogou, dok
prividi vrline i stabilnosti ne uzurpiraju vasceli unutarnji motiv i
Senke zatvora ne ponu da se
Nadnose nad nezrelog deaka.
Ono slavno Hamletovo Biti ili ne biti je Abelarevo sholastiko sic et non prevedeno u novu vizuelnu kulturu, gde ima
obrnuto znaenje. U usmenim sholastikim uslovima sic et non
je oblik doivljavanja samih krivudanja dijalektikih kretanja
ispitivakog duha. Ono odgovara verbalnom ulnom oseanju
poetskog procesa kod D antea i u dolce stil nuovo. Ali kod Montenja i D ekarta se ne trai proces, ve proizvod. A m etoda zaustavljanja duha trenutnom fotografijom, koju M ontenj naziva
la peinture de la pensee, i sama je metoda sumnje. Hamlet predstavlja dve slike, dva pogleda na ivot. Njegov m onolog je neophodna taka za novu orijentaciju izmeu stare usmene i nove
vizuelne kulture. On zakljuuje s izriitim priznavanjem suprotnosti Starog i novog, postavljajui savest nasuprot odluci:
I tako prirodnoj boji odluke
Bledilo misli da boleljiv lik.
Te preduzea velika i smela
Otuda krivo okrenu svoj tok
Igube ime dela. (III, ;')*
* Preveli ivojin Simi i Sima Pandurovi, Kultura, Beograd 1963, str. 173.
184
To je ista ona podela koju smo ve videli u kontrastu Tomasa

M ora: Vaa sholastina filosoflja nije neprijatna meu prijateljima, u prisnom razgovoru, ali u savetima kraljeva, gde se
znaajne stvari razm atraju i raspravljaju s velikim autoritetom ,
takvim stvarima nema mesta.
H amlet ponavlja svakodnevni sukob svoga veka. sukob izmedu taroe usmenog pristupa problem im a na temeliu polia
i novog vizuelnog pristupa na osnovi primenjenog ili odlunog
odluka ie argonki ill konvencionalni izraz koji su
upotrebljavali makijavelisti. Te je ovo sukob izmeu savesti
i odluke, no nipoto u naem znaenju, ve sukob lzmeu
jedne opste svesti i pukog privatnog gledanja na stvari. Tako
danas sukob ide u drugom smeru. Visoko pismen i individualistiki liberalni duh mui pritisak da se kolektivno orijentie.
Pismeni liberal je ubeen da su sve prave vrednosti privatne,
line, individualne. Takva je poruka gole pismenosti. A nova
elektrina tehnologija gura ga ka potrebi za totalnom ljudskom
meuzavisnou. Hamlet je, s druge strane, video prednosti zajednike odgovornosti i svesti (savesti), gde svaki ovek ima
ulogu, a ne privatnu gviru ili pogled na stvari. Nije li oigledno
da uvek ima dovoljno m oralnih problem a i bez zauzimanja moralnog stava iz tehnolokih razloga?
Poto sam sebi, pre izvesnog vremena, postavio ovo pitanje, pokazala se
sledea odlika: tampana re je zaustavljeni trenutak mentalnog kretanja. itati
tampani slog znai biti ujedno filmski projektor i publika mentalnog filma.
italac postie jak oseaj uestvovanja u ukupnom kretanju duha tokom procesa miljenja. Ali zar upravo fotografija tampane rei nije ono to potkrepljuje duhovnu naviku koja svim problemima kretanja i promene prilazi kroz
nepokretan segment ili deo? Zar nije tampa nadahnula stotinu razliitih matematikih i analitikih postupaka za objanjenje i kontrolisanje promene terminima nepromenljivog? Zar nismo bili skloni da primenimo ovu veoma statinu
odluku na samu tampu i zar nismo govorili samo o njenim kvantitativnim efektima? Zar ne govorimo vie o moi tampe da poveava znanje i proiruje pismenost no o najoiglednijim odlikama pesme, plesa. slikarstva, percepcije, poezije,
arhitekture i urbanistikog planiranja?49
tam pa ie krainja faza azbune kulture koia detribalizuie

ili 3ekolektivizuje na prvom mestu oveka. Stampa dovodi vizu49 H. . Mekluan: tampanje i drutvene promene (Printing and Social
Change), Printing Progress: A Mid.-Century Report, The International Association of Printing House Craftsmen, Inc.. 1959.
185 )
elne odlike azbuke do najveeg intenziteta defmisanosti. Tako >

tam pa razvija individuacionu mo fonetske azbuke mnogo vie |
no to je to ikad mogla rukopisna kultura. tam pa je tehnologija
individualizma. Ako ljudi odlue da m odmuju joVvr~Vizucliiir
tehnologijom' eFektrinom, izmenie se i individualizam. Stavljati
moralne zamerke zbog ovoga je isto to i psovati m otom u testeru
to ie otfikarila prsle: ~1~1 ce neko, mi nismo znali da
e se to dogoditi. N o ak ni neznanje nije m oralni problem.
Problem jeste, ali ne m oralni; i bilo bi dobro rasterati deo moralne magle to okruuje nae tehnologije. To bi bilo dobro za moral.
A to se tehnike sumnje kod M ontenja i D ekarta tie, ona
je, tehnoloki, neodvojiva od kriterija ponovljivosti u nauci, kao
to emo kasnije videti. italac tam panog sloga je podvrgnut
treptanju crno-belog, koje je pravilno i ravnomerno. tampani
slog prikazuje zaustavljane trenutke mentalnih stavova. Ovo naizmenino treptanje je, takoe, i sam nain projiciranja subjektivne sumnje i perifernih pipavih traganja.
U renesansi je primenjeno znanje moralo da primi oblik

prevoda auditivnog u vizuelno, plastinih oblika u retinalne.
Otkria oca Onga o renesansi, podrobno izloena u njegovom delu Ramus: Metoda i propadanje dijaloga (koje navodimo
nie) i mnogim lancima, neposredno su upotrebljiva za prouavaoca efekta gutenbergovske tehnologije. Ongovo istraivanje
uloge vizualizacije u poznijoj srednjovekovnoj logici i fflosofiji
ovde nas neposredno zanima, jer su vizualizacija i kvantifikacija
skoro bliznakinje. Ranije smo videli kako su hum anistim a srednjovekovne glose, iluminacija i arhitektonski oblici sluili kao
pom agala u zapamivanju. A srednjovekovni dijalektiari su
nastavili svoje usmene teajeve sve dok esnaesti vek nije podobro
o d m ak ao :
Izum tampanja je navodio na manipulisanje reima u prostoru velikih
razmera i dao je novu prenost porivu da se logikom ili dijalektikom barata kvantitativno, porivu koji se odavno ispoljio u srednjovekovnoj umetnikoj sholastic i . .. Tendencija kvantitativne ili kvazikvantitativne manipulacije logikom da
se strai na pomagala pamenja, bie znaajna odlika ramizma (str. XV).
186
R ukopisna kultura nije bila u stanju da u masovnim razm erama um noava vizuelno znanje, te je bila u manjem iskuenju
da trai sredstva za svoenje nevizuelnih m entalnih procesa na
dijagrame. No i pored toga, u poznoj sholastici deluje postojani
pritisak da se jezik ogoli do svojevrsnih neutralnih matem atikih
znakova. Nominalisti su bili ljudi koji su se specijalizovali za
logike traktate Petra panskog. Uvodne rei njegove Summulee
imaju, kako zapaa Ong (str. 60), prizvuk Koji bi bio poznat u
svakom vremenu, od Kikerona do Em ersona:
i komercijalni duh50, koji predstavlja sjajan prilaz opsednutosti

kvantifikacijom u renesansi:
Dijalektika je umetnost nad umetnostima i nauka nad naukama, koja

poseduje put ka naelima svih predmeta obuhvaenih nastavnim programom.
Jer jedino dijalektika, verovatno, razmatra naela svih ostalih umetnosti te stoga
mora biti prva nauka koju valja savladati.
Hum anisti su, naroito poto je tam pa proirila granice

knjievnosti, gorko alili to deaci m oraju da prelaze podele i
distinkcije Petra panskog.
Smisao svega ovoga je u injenici da se poriv za pristupanjem reima i logici prostom o i geometrijski, koristan kao pomagalo u zapamivanju, pokazao kao or-sokak u filosofiji. Bila
je potrebna m atem atika simbolika koju smo mi danas izumeli.
Ali on je neposredno doprineo duhu kvantifikacije, koji se izrazio
mehanizacijom pisanja i onim to je usledilo mnogo pre Gutenberga: N apredak u kvantifikaciji koji pokazuje srednjovekovna
logika ini glavnu razliku izmeu nje i ranije aristotelovske logike. (str. 72). A kvantifikacija znai prevoenje nevizuelnih
odnosa i realnosti u vizuelne termine, postupak koji je inherentan
fonetskoj azbuci, kao to je ranije pokazano. M eutim, nije
dovoljno praviti stabla i sheme znanja sa Ram usom u esnaestom veku:
Jer u sutini ramistikog poduhvata je tenja da se same rei, a ne drugi
vidovi prikazivanja, poveu u jednostavne geometrijske sheme. Veruje se da su
rei uporne utoliko to potiu iz sveta zvukova. glasova, krikova: ambicija je
ramista da neutralizuju ovu vezu, preraujui ono to je samo po sebi neprostorno, da bi ga na najogoljeniji moguan nain sveli na prostor. Prostorna obrada
zvuka pomou azbuke nije dovoljna. Same pisane ili tampane rei moraju se
razviti u prostorne odnose, a tako nastale sheme se moraju smatrati kljuem za
znaenje rei (str. 8990).
Suoen sa m nogobrojnim odnosima izmeu Ram usa i primenjenog znanja, otac Ong je objavio lanak Ramistika metoda
187
Jedna od stalnih zagonetaka u vezi sa Petrom Ramusom i njegovim sledbenicima jeste izvanredna rasprostranjenost njihovih dela tokom esnaestog i
sedamnaestog veka. Od izlaska Vodingtonovog (Waddington) Ramusa 1855,
glavni pravac ovog rasprostiranja dobro je poznat. Ono je uglavnom ilo preko
buroaskih protestantskih grupa trgovaca i zanatlija, vie ili manje zahvaenih
kalvinizmom. Te skupine se nalaze ne samo u Ramusovoj domovini Francuskoj,
ve naroito u Nemakoj, vajcarskoj. Nizozemskoj, Engleskoj, kotskoj, Skandinaviji i Novoj Engleskoj. Delo Perija Milera [ Miller] Duh Nove Engleske:
Sedamnaesti vek ( The New England M ind: The Seventeenth Century) najpodrobnija je studija o ramizmu u ma kojoj od takvih grupa. Takve grupe su zaposedale
oitije uticajne drutvene poloaje i uzdizale se intelektualno, a ramizam ih sve
vie privlai to se vie uspinju. Ramusova dela su, tako. bila izuzetno omiljena
ne u visoko kultivisanim intelektualnim krugovima, ve pre u osnovnim i srednjim
kolama ili na graninoj liniji spoja srednjeg i univerzitetskog obrazovanja . . .
Ono to ovde valja razumeti jeste injenica da je klju za ma

koju vrstu primenjenog znanja prevoenje sklopa odnosa u izriite
vizuelne termine. Sama azbuka, primenjena na sklopu govorne
rei, prevodi govor u vizuelnu ifru koja se moe jednoobrazno
iriti i prenositi. tampa je dala intenzitet ovom latentnom procesu koji je praktino predstavljao obrazovni i ekonomski uzlet.
Ramus, iza kojeg je stajao vaskoliki sholastiki poriv, bio je u
stanju da ga prevede u vizuelni humanizam novog trgovakog
stalea. Jednostavnost i primitivnost prostornih modela za koje
se zalagao Ram us tolike su da se nijedan kultivisan duh, i niko
sa oseanjem za jezik, ne bi njima baktao. No upravo mu je ta
prim itivnost davala privlanost za samouke i trgovake stalee.
Koliki su ogrom an deo nove italake publike ovi inili, pokazano je u velikoj Rajtovoj studiji Kultura srednjeg stalea u elizabetanskoj Engleskoj (L. B. W right: Middle-Class Culture in
Elizabethan England).
50 Studies in the Renaissance, tom VIII. str. 155 72.
O U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA
188
m ar
189
Sa l m e k l u a n
Tipograjija je teîla da pretvori jezik iz sredstva percepcije

i istrazivanja u jprenosivu robu.
to se tie samog naglaavanja upotrebe i praktinosti, na

tome nastoji ne samo Ramus ve ceo korpus humanista. Od
sofista do Kikerona, obuavanje u jeziku i besednitvu prihvatano
je kao put ka moi i mogunosti upravljakog delovanja sa vrha.
Kikeronovski program enciklopedijskog znanja iz oblasti umetnosti i nauka vaskrsnuo je sa pojavom tampe. Sutinski dijaloki karakter sholastike ustupio je mesto irem program u jezika
i knjievnosti za spremanje dvoranina, dostojanstvenika i vladara.
Ono to smo mi poeli da sm atram o nemogue uglaenim nastavnim program om autora, jezika i istorije, sm atrano je u renesansi neophodnim , s jedne strane, za dravnika, a, sa druge, za
prouavanje Svetog pisma. ekspir prikazuje svog Henrija V (I, i)
kao spoj oboga:
Kad ga uje da raspravlja
O bogoslovlju, ti u srcu svom
Zadivljen, poeli da kralj prelat bude;
A kad ga uje kako govori
0 dravnim poslovima, misli
Da je ceo vek prouavo to,
Sluajui rei njegove o ratu.
Shvata da i bitka ima sklad i red:
Okreni ga na koji bilo problem
Politiki, on e taj Gordijev vor
Odreiti lako kao podvezicu.
Kad on govori, vazduh, to inae
Duva kud hoe, stoji nepomino,
A nemo udenje vreba u ovejim
Uima da mu krade slatke rei.
Uili su ga teoriji delo
1 iskustvo. udno kako se razvio
U m no.jer bee sklon besposlienju.
Drugovi su mu bili nepismeni.
Prosti ip litk i: asovi ispunjeni
Banenjem, gozbama ili igrama.
N iko ga ne vide da neto studira
1 da se povuko, da izbegava
Prostake i javna m esta*
* Preveli ivojin Simi i Trifun uki, Kultura. Beograd 1963, str. 12 13
Prev.
Meutim, praktine osobine koje je ramizam podsticao,

neposrednije su povezane sa brojevima nego sa slovima:
Dok je Adam Smit napadao sistem koji-se pojavio, on je bio svestan njegovih prednosti u odbrani. Sagledao ga je kao deo irenja sistema cena, koji je
gurnuo u stranu feudalni sistem i doveo do otkria Novog sveta . . .51
Inis ovde pie o Prodornosti sistema cena, pod im podrazumeva mo prevoenja jednog niza funkcija u novi oblik i
jezik. Feudalni sistem se temeljio na usmenoj kulturi i samodovoljnom sistemu centara bez periferije, kao to nam je ranije
pokazao Piren. Ova struktura je vizuelnim, kvantitativnim sredstvima prevedena u velike sisteme centar-periferija nacionalistiko-merkantilne vrste, a to je bio proces koji je veoma olakavala
tampa. Zanimljivo je videti na koji nain Adam Smit posm atra
ovaj proces drastinog prevoenja engleskim graanskim ratom.
U Francuskoj ovaj jproces tek to se nije bio obavio:
Revoluciju od najveeg znaaia za optu sreu su, na taj nain, izazvale
dve vrste Ijudi, kojima nije bilo ni na kraj pameti da slue javnosti. Zadovoljavanje najdetinjastije tatine bilo je jedina pobuda veleposednika. Trgovci i zanatlije, mnogo manje smeni, delali su iskljuivo imajui u vidu vlastiti interes i sledei svoja torbarska naela da treba zaraditi gro gde god se moe. Ni jedni ni
drugi nisu znali, ni predviali, onu veliku revoluciju koju je glupost jednih i marljivost drugih postepeno ostvarivala. Tako su u veem delu Evrope gradska trgovina i manufaktura, umesto da budu posledica. bile uzrok i povod unapreivanja
i kultivisanja zemlje.52
Francuska revolucija, koju je odavno pripremao homogeniui tam parski proces, kao to e nam pokazati de Tokevil,
sledila je shemu ramistikog umovanja, koje, kako naglaava Ong,
mada se retko oglaava da slui svrhama debate, esto ispoljava
izriitu zaokupljenost uproavanjem :
Hujkas (Hooykaas) posveuje manje panje Ramusovom prianju o
indukciji no njegovom oduevljanju usus-om, to jest praksom i upranjavanjem
u uionici, pri uspostavljanju veze izmeu Ramusovih vaspitnih ciljeva i postupaka, i buroaske kulture. Raskid sa starijim navikama, i meu graanima uopte
i meu ramistima posebno, vie se sastojao u zanimanju za delatnost uenika
no u ma emu to bismo mi danas prepoznali kao eksperimentisanje ili indukciju. Hujkasove opaske su punovane i slede nedavne smerove umovanja, na51 Herold Inis: Ogledi o ekonomskoj istoriji Kanade (Essays in Canadian
Economic History), str. 253.
52 Cit. in ibid., str. 254.
lazei izvesnu intelektualnu plodonosnost u susretu zanatlijskog i akademskog

duha tokom esnaestog i sedamnaestog stolea.53
Tipograjija nije samo tehnologija ve je, sama po sebi, prirodno blago iH sirovina, poput pamuka, drveta iU radija: i kao
svaka sirovina, ona ne uobliava samo ulne razmere pojedinca
ve i oblike zajednike meuzavisnosti.
Ong ovde ukazuje na jednu osnovnu injenicu u vezi sa

kulturom tampe. tampane knjige, i same prvi jednoobrazni,
ponovljivi ^jTTflsovnrrproiTvfiftpi |1 svetn, pruaje su
esnaestom i narednim vekpvima heskrajne paradigme jednoohrazne robne kulture. ekspir se esto poigrava ovom injenicom,
kao u Kralju Donu (II, i):
to slatkoliko mome.
To golicavo koristoljublje to je
Podstreka sveta.
Svet, to je po sebi dobro uravnoteen,
Ide pravo svojim putem , dok ga ta
Korist, taj podli podstreka. podbada,
To koristoljublje ne skrene od svake
Pravednosti pravca, namere, toka, cilja,
Taj isti podstreka, to koristoljublje,
Taj bludnik i ta re to menja sve,
Zaslepi kolebljivog kralja Francuske,
Odvrati da pomo da nezatienom,
Da nameravani asni rat povede,
I navede na sraman, podlo sklopljen mir.
A l to ja ruim to koristoljublje?
Zato to me ono jo nije mamilo,
A ne to u moi da zatvorim ruku
Kad lepi andeli htednu pom aziti m i dlan.
I tako, zbog jo neoprobane ruke,
Ruim bogatae ko siromah prosjak.
I dok siromaan budem. ruiu,
Govoriu da nema greha sem bogatstva.
A kad bogat budem. vrlina e m i rei
Da je siromatvo na porok najvei.
I kad kraljevi kre veru radi ara,
I ja hou korist za svog gospodara*
53 Ramistika metoda i komercijalni duh, str. 159

* Preveli ivojin Simi i Sima Pandurovi, Kultura, Beograd 1963, str. 35.
Aneo je zlatnik od deset ilinga. Prev.
191
tampa kao da prevodi dijalog zajednikog razgovora u

upakovanu informaciju, prenosivu robu. Ona je u jezik i ljudsku
percepciju unela pokreta ili podstreka koji ekspir ovde prouava kao koristoljublje. A kako je i mogla drukije? Jer dok
roba nije jednoobrazna i ponovljiva, cena jednog artikla je podlona cenjkanju i prilagoavanju. Jednoobraznost i ponovljivost
knjige nisu stvorili samo m oderna trita i sistem cena, neodvojive od pismenosti i industrije. U tapovima i kamenju (Sticks
and Stones) Luis M am ford (Lewis M umford) pie:
Viktor igo je rekao u Bogorodinoj crkvi u Parizu da je tamparska maina
unitila arhitekturu, koja je dotle bila seanje oveanstva u kamenu. Meutim,
stvarno nedelo tamparske maine nije bilo u tome to je liila arhitekturu literarnih
vrednosti, ve to je uinila da arhitektura izvodi svoju vrednost iz krtjievnosti.
Sa renesansom se velika savremena distinkcija izmeu pismenog i nepismenog
proirila i na graenje: neimar koji je poznavao svoj kamen i svoje radnike, svoje
alatke i tradiciju svoga zanata morao je ustupiti mesto arhitekti koji je savladao
Paladija, Vinjolu i Vitruvija. Umesto da tei da ostavi beleg srenog duha na povrinama jedne zgrade, arhitektura se svela na puku gramatiku tanost i izgovor: a arhitekti sedamnaestog veka koji su se pobunili protiv ovog reima i stvorili barok oseali su se lagodno samo u vrtovima za uivanje i pozoritima kneeva. . . (str. 41 2).
U m ladosti student kotskog biologa Petrika Gedesa, Mamford nam je uvek pruao civilizovan primer koliko su nepotrebna
i neplodna shvatanja specijaliste koji nita ne sagledava u vezi s
ma im drugim: Knjiga je uinila da arhitektura osamnaestog
veka, od Sankt Petersburga do Filadelfije, izgleda kao da je proizvod jednog jedinog duha (str. 43).
tampa je sama po sebi roba, novo prirodno blago koje nam
je, takoe, pokazalo kako da iskoristimo sve druge vrste prirodnih
blaga, ukljuujui i nas same. Mediji kao sirovine, ili prirodna
blaga, tema su poznijeg dela H erolda Inisa. Njegov rani rad se
bavi sirovinama u uobiajenom znaenju tog pojma. U zrelim
192
godinama, on je doao do otkria da su tehnoloki mediji kakvi su

pisanje, papirus, radio, fototipija i slini i sami bogatstvo.54
Bez tehnologije koja tei da homogeno obradi iskustvo,
jedno drutvo ne moe daleko odmai u kontroli prirodnih sila,
pa ak ni u organizaciji ljudskog napora. To je bila ironina tema
Mosta na reci Kvaj. Japanski pukovnik-budist ne raspolae tehnologijom potrebnom za posao. Engleski pukovnik je sve dijagramisao i raspodelio za tili as. Naravno, on nije imao u vidu neki
dolian cilj. Njegova tehnologija je njegov nain ivota. On ivi
po Zenevskoj konvenciji. Za jednog usmenog Francuza sve ovo
je urnebesno. Engleska i amerika publika su nale da je film
dubok, tanan, neuhvatljiv.
U svome Mau sa dve otrice (Two-Edged Sword) Don
Mekenzi (John L. McKenzie) pokazuje (str. 13) kako je prouavanje Biblije u dvadesetom veku napustilo koncept linearne, homogene strukture naracije u Svetom pismu:
Moderna kontrola i korienje prirodnih sila bili su nepoznati Hebrejima,
niti je i najneobuzdanija mata sanjala o neem slinom . . . Drevni Hebreji su
bili predfilosofski narod: najobiniji obrasci moderne misli bili su im nepoznati.
Nedostajala im je logika kao vid mentalne discipline. Njihov jezik je govor prostog
oveka koji vidi pokret i delanje pre no statinu realnost, a statinu realnosf sagledava pre konkretno no apstraktno.
U naem pravnom svetu rei su briljivo svedene na homogene

entitete, tako da se mogu primenjivati. Ako bi im se dozvolila
ikakva ljupkost ili ivot, koji im prirodno pripadaju, one ne bi
obavljale svoje praktine, primenjene funkcije.
Pokazao sam da je teorija koju vam nudim zasnovana na jednoj prirodnoj
vrlini samih rei. Dozvolite mi da dogmatski izloim ovu teoriju tumaenja,
pre no to preokrenem stvar, kako bih pokazao da je saobraena sadanjoj praksi
sastavljanja pravnih akata.
Rei u pravnim dokumentima ne govorim ni o emu drugom prosto
su prenoenje ovlaenja na druge, da ih primene na odreene stvari ili okolnosti.
Jedino znaenje rei, znaenje kako je ja upotrebljavam, jeste primena na odreenju situaciju. I to su rei nepreciznije, ovlaenje je vee, naprosto zato
to se mogu ili ne mogu primeniti na vie odreenih okolnosti. Ovo je jedina
vana odlika rei u sastavljanju pravnih akata ili njihovom tumaenju.
54 Vidi H. M. Mekluan: Efekti unapreenja sredstava komunikacije
(The Effects of the Improvement of Communication Media), Journal o f Economic History, decembar 1960, str. 566 75.
193
Stoga one ne znae ono to je njihov autor hteo da znae, pa ak nemaju

ni ono znaenje koje je on hteo. ili oekivao. s razlogom ili ne, da im ga drugi
daju. One pre svega znae ono to osoba kojoj su upuene uini da znae. Njihovo znaenje je svaka prilika ili stvar na koju ih ona moe primeniti ili ono na
ta u nekim sluajevima moe samo nameravati da ih primeni. Znaenje rei
u pravnim dokumentima valja traiti ne u njihovom autoru, ili autorima, u ugovornim stranama, u zavetau ili u zakonodavstvu, ve u postupcima ili ponaanju s kojima osoba kojoj su upuene, preduzima da ih uskladi. Tu je poetak
njihovog znaenja.
Na drugom mestu, no samo sekundamo, pravni dokument se takoe obraa
suovima. To je novo prenoenje, i to prenoenje drukijeg ovlaenja, ovlaenja da se odluuje ne ta re znai, ve da li onaj kome su rei neposredno bile
upuene ima ovlaenje da im da ono znaenje koje im je dao ili koje namerava
da im da. Drugim reima, pitanje kojim se sud bavi nije u tome da li je on reima
dao pravo znaenje, ve da li su rei dozvoljavale znaenje koje im je dao ili nisu.55
Ono to Kertis tako ispravno razlikuje u prirodi primenjene

terminologije, podjednako se tie stanovnitva, civilnog i vojnog.
Ukoliko se ne obradi na jednoobrazan nain, bilo bi potpuno nemogue prenositi funkcije i dunosti, te ne bi mogle postojati
centralizovane nacionalne grupacije koje su nastale nakon pojave
tampe. Bez sline jednoobrazne obrade putem pismenosti,
ne bi moglo postojati trite, ili sistem cena, inilac koji prisiljava
zaostale zemlje da budu komunistike ili plemenske. Ne zna
se za nain da se poseduje na sistem cena i distribucije bez prethodnog dugog i obuhvatnog iskustva pismenosti. Ali, zalazei
u eru elektronike, mi brzo postajemo svesni ovih stvari. Jer telegraf, radio i televizija ne tee homogenosti u dejstvu kulture tampe i ine nas sklonim jednostavnijoj svesti kultura bez tampe.
Strast za tanim merenjem poela je da dominira renesansom.

Kao to je otac Ong u svome delu o Ramusu dao neophodan
uvid u udne slinosti oblika i motiva kod srednjovekovnih logiara i renesansnih trgovaca, tako nam je Don N ef (John U. Nef)
dao vezu izmeu renesansne nauke i trgovine. Njegovi Kulturni
temelji industrijske civilizacije ( Cultural Foundations o f Industrial
55 arls Kertis: To je va zakon (Charles P Curtis: I t s Law), str.
656.
13
G u te n b e rg o v a g a la k stja
194
195
Civilization) studija su o kvantifikaciji, a naroito o njenom upadu

u komercijalni svet.
Duh strogog odeljivanja i prevoenja funkcija naglaavanjem
vizuelnosti opseo je pozna sholastika stolea i, kao to smo videli,
doprineo mehanizaciji prepisivakog zanata. Potraga za dihotomijama i podelam a prenela se, kao to ukazuje N ef (str. 4 5),
iz sholastike u m atem atiku i nauku.
nezavisna i od voenja kuanstva, koje je briga svakoga od nas u njegovom svakodnevnom aktivnom ivotu, i od moralne filosofije, na koju se svi oslanjamo za
usmeravanje naeg unutarnjeg ivota (str. 10).
Samo odvajanje nauke od vere, etike i od umetnosti, toliko karakteristino

za nae vreme, u korenu je industrijalizovanog sveta u kojem ivimo. U pismu
namenjenom Fermau, koje je poslao ocu Mersenu 1673, Dekart primeuje da
je veliki matematiar iz Tuluze izgleda pretpostavljao da ja, kad kaem da je
u neku stvar 'lako poverovati, mislim samo da je ona verovatna. To je daleko od
mog stanovita: sve to je samo verovatno, ja smatram skoro lanim . . . Takvo
stanovite je dovelo do toga da se za istinito prihvata jedino ono to je proverljivo opipljivim, i, sve ee, merljivim terminima ili matematikim dokazivanjima
koja poinju od postavki vetaki odvojenih od stvarnog iskustva ivljenja. Poto
je, kao to je izgleda prvi uvideo Paskal, nemogue dati istu vrstu opipljivog dokaza i dobiti istu vrstu slaganja u stvarima vere. morala i lepote, istine religije,
moralne filosofije i umetnosti su se poele smatrati predmetom privatnog miljenja, a ne javnog znanja. Njihovi doprinosi savremenom svetu su posredni,
mada zbog toga nisu nuno manje vredni od doprinosa nauke.
Vetako odeljivanje mentalnih oblika u interesu homogenosti

davalo je D ekartu i njegovom vremenu oseaj izvesnosti. Jedan
vek vie i bre kretanje informacija posredstvom tampe razvili
su nove senzibilitete. Po Nefovim reima (str. 8):
Postoje mnogi znaci da su tokom sto godina to su sledile Rableovoj smrti,
1553, tano vreme, tane koliine, tane razdaljine poele da imaju veoma povean znaaj za mukarce i ene u vezi s njihovim privatnim i javnim ivotom.
Jedan od najupeatljivijih primera nove brige o tanosti bila je akcija koju je
katolika crkva preduzela da bi obezbedila taniji kalendar. Tokom celog srednjeg veka naini na koje su hrianski narodi merili proticanje vremena bili su
zasnovani na izraunavanjima obavljenim pre pada Rimskog carstva. U Rableovo doba jo je bio u upotrebi Julijanski kalendar iz 325. godine nae ere.
Pojava statistike dopustila je izdvajanje ekonomike iz opteg

drutvenog tkiva esnaestog v ek a:
Tokom narednih osamdesetak godina. Evropljani su teili za viim stepenom kvantitativne tanosti na mnogim podrujima. Neki od njih su pridavali
novu vanost pribiranju statistikih podataka. a naroito statistikih podataka
o stopama porasta kao putokazima za ekonomsku politiku, i to ba u razdoblju
kada se sa Bodenom. Malineom, Lafemaom. Monkretjenom i Munom ekonomika
prvi put pojavila kao poseban predmet ovekovog spekulativnog ispitavanja,
Evropa je ve bila tako daleko odm akla u smeru vizualizovanog merenja i kvantifikacije da je prvi -put zauzela posebno
mesto u odnosu i na Bliski i na Daleki Istok. Drugim reima, u
rukopisnim uslovima, Evropa se nije naroito otro razlikovala
od Istoka, koji je takoe bio rukopisna kultura.
Preimo za trenutak sa Nefa na Onga da bismo nali potvrdu
nove strasti prema kvantitetu i merenju: tu zapaamo da je ramistika m etoda prvenstveno odgovarala enji za redom, a ne
elji da se eksperimentie. . . Ramus primenjuje ono to se moe
nazvati inventarskim pristupom raspravljanju56
injenica da su novi trgovaki stalei usvojili inventarski
pristup moe se dokum entovati iz mnogih izvora. Njegova novina
i udnovatost obezbeivale su urnebesnost na elizabetanskoj po.zornici. Ser Vajni Politiar u Volponeu Bena Donsona tobonji
je Makijaveli, te Donson prirodno povezuje novo dravnitvo
sa novim tehnikam a vizuelnog posm atranja i organizovanja
dela:
Ja odista volim
Da zapaam i posm atram : mada ivim
Van aktivnog toka, ipak uoavam
Struje i prolazak stvari
Z a svoju privatnu upotrebu; i poznajem
Oseke i plim e dravne.
U Veneciji ser Politiar pita Lutalicu:

Zato dodoste
B ezpravila za puteestvija?
Lutalica: Verujte, imadah
N eka obina iz one prostake gramatike
Kojoj me uae onaj to se italijanski
izdirao na me ( II, i).
Kasnije, u etvrtom inu, ser Politiar pravi mali inventar

za Lutalicu:
Ser P. Ne, gospodine, shvatite me. To e me
Kotati nekih trideset livri luka
Lut. to funtu srebrnu ini.
56 Volter Ong: Ramistika metoda i komercijalni duh. str. 165.
13*
Ser P. Ne raunajui m oj vodeni stroj. Jer.

Evo, gospodine, ta ja inim. Najpre sklonim
Va brod m e dva od cigle zida;
No njih e drava priskrbili. Na jedan
Razapnem isto nakatranisano platno i u nj
Zataknem svoj lukac predvojen; drugi
Pun je rupa u koje uguram
Pipke svojih mehova; a te mehove.
I stroj vodeni, u stalnom drim pokretu,
to je najlaka od sto stvari.
E, sad, gospodine. luk, koji prirodno
Zarazu privlai, i mehovi to na nj
Vazduh duvaju, odrnah pokazae
Po izmenjenoj boji luka, ima li zaraze.
I list e ostati, kao ranije.
Sad, kad vam rekoh, izgleda oito.
Lut. U pravu ste, gospodine.
Ser P. Rado bih svoju novanicu video.
Lut. Ja takode, verujte:
A l sad ste dobro uinili, gospodine.
Ser. P. Da sam varalica,
I I takvim da me uine, mogao bih vam pokazati
Kako bih sad ovu dravu Turinu mogo prodati,
Kraj svih njenih galija ili njenih (Razgleda svoje papire)
Lut. M olim vas, ser Politiaru.
Ser. P. Nemam ih pri sebi.
Lut. Toga sam se plaio.
Eto ih, gospodine.
Ser. P. Ne, to je moj dnevnik.
U koji beleim dnevne svoje postupke.
Lut. Molim vas, gospodine, da pogledam. ta je ovo?
Notandum, (ita)
Pacov mi izgrizao kaieve mamuzne: stavio
N ove i izaao: al najpre bacio tri zrna pasulja
preko praga. D alje:
Otiao i kupio dve akalice, jednu
Odmah slomio u raspravi
O ragion del stato s holandskim trgovcem.
Od njega otiao i platio gro
Za popravku svilenih arapa: uz put
Pogaao se za sardele: kod Sv. Marka mokrio.
Bogme, prave politike beleke!
Ser. P. Gospodine, ne proputam
Nijedan in ivotni ovako da zapiem.
Lut. Verujte, to je mudro!
Ser. P. Dela, gospodine, dalje itajte.
197
Ne moe biti, dakle, nieg zagonetnog u razlozima zato je

Semjuel Pepis (Samuel Pepys) pola veka kasnije vodio ba dnevnik ove vrste. To je disciplina u posm atranju i tanosti za bitiimajueg makijavelijevskog trgovca. Jagova apologija u prvoj
sceni Otela bi ga, za elizabetansku publiku, odm ah obeleila kao
oiglednu budalu kova Vajnog Politiara:
Budite spokojni, gospodine,
Ja sam s njime da njim sluim svome cilju:
Svi ne moemo biti gospodari,
N it svi gospodari mogu imati
Verne sluge. Videe mnogoga
Poslunog slugu savijene kime
to, zaljubljen u pokorno mu ropstvo,
Tegli kroz ceo ivot ko magarac
Svom gospodaru za hudu hranu tek,
I otpuste ga kadpostane star.
Iibati treba te potene sluge.
ima i drugih s oblikom i likom
Revnosti, a duom slue samo sebi.
Ti pruaju svome gospodaru samo
Prividnu slubu, dobro ga koriste.
I, s punom kesom, potuju se sami.
Ti imaju duha, i ja izjavljujem
Da sam jedan od njih. Jer, gospodine,
Sigurno je da si ti Roarigo. ko to
Ja ne lih bio Jago da sam Mavar.
Sluei njemu, sluim samo sebi.
Nebo m i je svedok da ne radim to
Iz Ijubavi ili dunosti, iako
Izgleda tako, ve u jednom smeru.
A kad m i dranje ma kad oda svojim
Izgledom spoljnim urodenu sklonost
I lik srca moga, ja u srce to
Staviti na rukav, pa neka ga avke
Kljuju. Ja nisam ono to izgledam *
* Preveli ivojin Simi i Sima Pandurovi. Kultura, Beograd 1963, str.

1345. Prev.
198
tampom izazvan rascep izmeu glave i srca trauma je koja utie na

Evropu od Makijavelija do naih dana.
U ranim fazama tampe i izdvajanja vizuelnosti izgledalo je
fantastino to se inilo da to stvara konano licemerje ili rascep
izmeu glave i srca. Zanimljivo je videti kako je isti rascep izgledao
jednom Ircu i jednom Englezu, samo dvesta godina kasnije, krajem osamnaestog veka. Evo Edm unda Berka (Edmund Burke),
sentimentalnog Kelta, kako komentarie inventarski, raundijski
duh u svojim Razmiljanjima o revoluciji u Francuskoj (Rejlections on the Revolution in France):
Ima esnaest ili sedamnaest godina otkako sam u Versalju video kraljicu
Francuske, tada prestolonaslednikovu suprugu: i izvesno je da se na ovoj zemlji,
koju ona jedva da je dodirivala, nije pojavila divnija vizija. Video sam je tik iznad
vidika kako ukraava i razvedrava uzvienu sferu u kojoj tek bee poela da se
kree blistajui poput zvezde zornjae, puna ivota i sjaja i radosti. Oh! kakva
revolucija! i kakvo to ja srce mora da imam kad sam bez oseanja gledao taj
uspon i taj pad! Ni sanjao nisam, kad je dodala titule potovanja onima to bejahu plod oduevljenja, daleke i tovanja pune ljubavi, da e ikad morati da nosi
jak protivotrov za sramotu skrivenu u tim prsima; ni sanjao nisam da u doiveti da vidim da se na nju srue takve katastrofe u naciji galantnih ljudi, naciji
asnih ljudi i vitezova. Miljah da bi deset hiljada maeva skoilo iz kanija da
kazne ak i pogled koji bi joj zapretio uvredom. Ali doba vitetva je prolo. Doba
sofista, ekonomista i raundija je uspelo, i slava Evrope ugaena je zauvek.
Nikad, nikad vie neemo videti onu veiikodunu odanost staleu i spolu, ono
gordo potinjavanje, onu dostojanstvenu poslunost, ono podredivanje srca,
koje je odravalo u ivotu, ak i u ropstvu, duh uzviene slobode. Nekupljena
draest ivota, jevtina odbrana nacija, odgajateljka mukog oseanja i junakog
poduhvata, nestala je! Nestala je ona osetljivost za naela, ono milosre asti
to je mrlju osealo kao ranu, nadahnjivalo hrabrou, ublaujui jarost, koje
je oplemenjivalo sve to bi taklo i pod ijom je vlau sam porok izgubio polovinu
svoga zla, izgubivi sav svoj prostakluk.
A evo Vilijema Kobeta (William Cobbett), hladnog Saksonca,

kako belei, u svom Jednogodinjem boravku u Americi (A Years
Residence in America 1795), zapanjenost novom vrstom oveka
koju je onde stvorila kultura tampe:
356.
U Americi ima veoma malo stvarno neukih ljudi domaeg porekla.
Svaki farmer je u veoj ili manjoj meri italac. Nema lokalnog izgovora ni provincijskog dijalekta. Ne postoji stale slian onom koji Francuzi nazivaju seljatvom.
a koji je poniavajui naziv zloinaka gadija iz Fondova poslednjih godina primenjivala na celu masu najkorisnijih ljudi Engleske, na one koji obavljaju posao i
biju bitke. A to se ljudi tie, koji bi prirodno spadali u vae poznanike, oni su,
199
znam iz iskustva, isto toliko ljubazni, otvoreni i razumni kakvi se, opte uzev,
mogu nai u Engleskoj, ak i kad se moe birati. Svi su dobro obaveteni, skromni
a lieni stidljivosti: uvek spremni da saopte ono to znaju a nikad se ne stide da
priznaju da imaju jo da naue. Nikad ih ne ujete da se hvaliu svojim posedima,
a nikad ih ne ujete da se ale zbog onog to im nedostaje. Svi su od mladosti
itali i malo je predmeta, bilo politike ili naune prirode, o kojima ne mogu s
vama porazgovarati. U svakom sluaju, uvek strpljivo sluaju. Ne znam da sam
ikad uo roenog Amerikanca da prekine drugog oveka dok govori. Njihova
mirnoa i uzdranost, kojima izraavaju svoje slaganje, pogreno se cene kad se
uzimaju za znake odsustva oseanja. Pria koja izmami suzu Amerikanevom oku
mora odista biti tuna, ali svaka izmiljotina e ga navesti da zavue ruku u dep,
0 emu u potpunosti mogu posvedoiti ambasadori prosjaka Francuske, Italije
1 Nemake.
357.
Meutim, dugo neete znati ta da inite usled odsustva brzih reakcija
engleskog jezika i odiunog tona engleskog izraza. Jak glas; vrst stisak ruke;
trenutno slaganje ili protivljenje; buna radost; emerni lelek; vatreno prijateljstvo;
smrtno nepiijateljstvo; Ijubav koja Ijude tera u samoubistvo; mrnja koja ini da
ubijaju druge. Sve ovo pripada karakteru Engleza, u ijim umovima i srcima svako
oseanje postoji u ekstremnom vidu. Za odluku koji je karakter, u celini uzev,
najbolji, ameriki ili engleski, moramo se obratiti nekoj treoj strani . . .
Da je veina Engleza jo zadrala usmenu, strasnu celovitost

karaktera, izgledalo je Kobetu oigledno koliko i Dikensu. A
Kobet se ne ustee da primeti da je u Americi kultura tampe
stvorila novog oveka. Novi ovek je doslovno primio k srcu
poruku tampe i zaodenuo se otrcanom odedom smernosti.
Ogoleo je sebe kao Lir, najzad zadovoljio ideal Tom asa Hakslija
(Thomas Huxley), koji je, 1868, pisao u svome ogledu O liberalnom obrazovanju:
Onaj je ovek, po mome mnenju, dobio liberalno vaspitanje koji je u mladosti
tako obuen da je njegovo telo spremni sluga njegove volje, pa sa lakoom i uivanjem obavlja sav posao koji, kao mehanizam, moe da obavi: iji je um jasna,
hladna, logika maina iji su svi delovi podjednake snage i u ispravnom stanju:
poput parne maine spreman da se primeni na bilo koju vrstu posla. . ,57
Za sentimentalnim petama ove naune vizije pojavila se prilika erloka Holmsa, o kome Konan Dojl kae u Skandalu u ekoj
(A Scandal in Bohem ia):
57 tampano u Svetovnim propovedima. predavanjima i prikazim a ( Lay

Sermons, Addresses and Reviews), str. 34 5. Vidi takoe H. M. Mekluan: Mehanika nevesta: Folklor industrijskog oveka (The Mehanical Bride: Folklore oj'
Industrial M an), str. 108.
200
On je, drim, bio najsavrenija maina za umovanje i posmatranja koju je

svet video; ali kao ljubavnik bi sebe doveo u laan poloaj. Nikad nije govorio o
nenijim strastima, sem uz porugu i podsmeh. . . Pesak u nekom osetljivom instrumentu ili naprslina u jednom od njegovih vlastitih monih soiva ne bi proizveli
vei poremeaj no jako oseanje u prirodi kao to je njegova.58
U ovoj knjizi e postati ak jo jasnije zato gutenbergovski poriv da se primenjuje znanje pomou prevoenja i jednoobraznosti nailazi na takav otpor u pitanjima pola i rase.
Proces uniformisanja u njegovom drutvenom i politikom
smislu veoma je jasno objasnio de Tokvil u delu L Ancien Regime
(str. 83-4, 103, 125):
Ve sam ukazao kako je skoro u celom kraljvstvu poseban ivot raznih pokrajina bio odavno nestao; to je veoma doprinelo da svi Francuzi budu veoma slini.
Uprkos razlikama koje su jo postojale. jedinstvo nacije je ve bilo oito: otkriva
ga jednoobraznost zakonodavstva. to vie zalazimo u osamnaesti vek, postoji
odgovarajui porast broja kraljevskih edikata, kraljevskih deklaracija, dekreta
Saveta koji primenjuju ista pravila na isti nain na sve vrste podanika, koji zakonodavstvo zamiljaju kao neto sasvim opte i jednoobrazno, svuda isto, jedno za
sve; ta ideja se otkriva u svim sukcesivnim projektima reforme koji su se pojavili
tokom trideset godina to su prethodile izbijanju revolucije. Dva veka ranije bi,
da tako kaemo, nedostajala sama graa za jednu takvu koncepciju.
Ne samo to su pokrajine sve vie i vie liile jedna na drugu, ve su u svakoj
pokrajini ljudi iz razliitih stalea, ili bar svi oni koji su stajali iznad obinog sveta,
postajali sve sliniji, uprkos razlikama u poloaju.
Nita jasnije ne pokazuje ovo od itanja uputstava koja su razliiti rutveni
redovi podneli 1789. Interesi njihovih sastavljaa sutinski su se razlikovali, no u
svemu drugom pokazali su se isti.
Jo je udnije to to su svi ovi ljudi, koji su se toliko drali odvojeno jedni
od drugih, postali tako slini da bi ih bilo nemogue razlikovati kad bi promenili
mesta. tavie, kad bi ovek mogao da prodre u dubinu njihovog duha, otkrio bi da
su one majune pregrade to su delile ljude toliko sline, samim tim ljudima izgledale podjednako suprotne optem interesu i zdravom razumu i da su, bar teorijski, ve oboavali jedinstvo. Svaki od njih se drao svog odreenog poloaja
naprosto zato to je i svako drugi bio partikularizovan svojim poloajem, ali su
svi bili spremni da se sliju u jednu masu. pod uslovom da niko nema neki poseban
poloaj niti da se uzdigne iznad zajednike ravni.
Neodvojiva od homogenizacije ljudi i .manira u procesu

opismenjavanja bila je podjednako rasprostranjena opsednutost
potronim dobrim a:
Ljudi osamnaestog veka jedva da su poznavali onu vrstu strasti za materijalnom udobnou kao je, da tako kaemo, majka ropstva, iscrpljujuu ali upornu i
58 V. Mehanika nevesta. str. 107.
201
neizmenljivu strast koja se lako mea i splie sa mnogim privatnim vrlinama kao
to su ljubav prema porodici, pristojan ivot, tovanje religioznih uverenja, pa
ak i revnosno mada mlako upranjavanje utvrene vere, koja je sklona pristojnosti
ali zabranjuje heroizam, koja izvanredno ini ljude postojanim no graane kukavnim. Ljudi osamnaestog veka su istovremeno bili bolji i gori.
Francuzi tog doba su voleli radost i oboavali uivanje; moda su bili neurednijih navika i neobuzdaniji u strastima i idejama no dananji ljudi, ali im je bio
nepoznat onaj razboriti i regulisani senzualizam koji m i vidimo oko sebe. Viim
staleima je bilo pree da ukrase ivot no da ga uine ugodnim, da se proslave no
da se obogate.
ak i u srednjem staleu ovek se nije iskljuivo posveivao trci za komforom, trka je esto naputana zbog enje za viim i tananijim zadovoljstvima;
svugde je cilj bilo neko drugo dobro, a ne novac. Ja poznajem svoje sunarodnike, pisao je jedan savremenik, stilom fantastinim, ali ne i lienim ponosa,
koji su vini topljenju i traenju metala, ali nisu spremni da ih neprestano oboavaju; oni e biti sasvim spremni da se vrate svojim starim idolima junatvu,
slavi i, usuujem se rei, uzvienosti.
Makijavelistiki i trgovaki duh su istovetm u svojoj naivnoj

veri u sposobnosti segmentaine podele da vlada svime, u dihotomiju moi i morala, odnosno novca i morala.
Kao to Tejar de arden objanjava u svome Fenomenu ovek,
nov izum je interiorizacija struktura ranije tehnologije u oveku,
te kao da se uskladitva. Mi ovde prouavam o interiorizaciju
tehnologije tampe i njene posledice na uobliavanje oveka nove
vrste. De arden govori o naem vlastitom vremenu kad ima toliko
novih tehnologija koje treba interiorizovati:
Pre svega, mo pronalaenja tako je b zo ojaavana racionalizovanim povratnim dejstvom svih istraivakih snaga da se ve moe govoriti o evolutivnom
skoku (str. 305).
U primenjenom znanju, dakle, nema nikakvih tajni. Ono

se sastoji u segmentaciji ma kojeg procesa, situacije ili ma kog
ljudskog bia. Makijavelijevska tehnika moi upravo je ona koju
ismevaju Ben Donson i ekspir u gore navedenim odlomcima.
ovek posm atra ljudsko bie da bi video ta ga pokree. To
jest, svodite ga na mainu. Zatim izdvajate strast to njim vlada,
gorivo za mainu. I tako dobijate tog oveka. Vindem Luis je
dao sjajan opis ovih makijavelistikih tehnika kako se pojavljuju
u elizabetanskoj drami, u Lavu i lisici, odakle smo ranije videli
njegov opis holudskog aspekta italijanske kneevske arhitekture.
203
Ne svode se samo ljudi na stvari segmentalnim inventarskim

metodam a nove kulture tampe. Otac Ong ukazuje u Ramistikoj
metodi i komercijalnom duhu (str. 167):
sala predstave o primeni znanja putem odvajanja i odeljivanja,

idui uvek ka jasnijoj vizualizaciji. Po Ongovim reima (str. 168):
202
Metode masovne proizvodnie n p n t r e h l i o n , . p r c . ' , l j g r . j ( . |cniiga omoguile

su. i zapravo uinile nuzmm. da se o knjigama manje misli kao o prikazima rei
-koii slue saoptavanju misli, a vie kao o stvarima. Knjige su sve vie poiniale
dase smatraiu zanatskim proizvodima i robom za ttrodaiu. . zivi i i u o s k i eovor.
ovde je u izvesnom smislu reitikovana. Cak i pre pojave tipografije srednjovekovni
terministiki logiari zapoeli su izraenu reifikaciju rei, a ja sam na drugom mestu
podrobno razmotrio psiholoke veze izmeu terministike logike, topike logike
koja ju je zamenila u razdoblju humanizma i razvoja stavova prema komunikaciji
koji su pogodovali tipografiji. Terministiku logiku su, zapravo, jo u Parizu,
tokom Ramusove mladosti, ili ne mnogo ranije, predstavljale linosti kakve su
Huan de Selaja, Don Dulert i Don Mejdor, pa ak i kasnije. zatitnik samog
Ramusa an Kenten. No terministika tradicija je podsticala reifikaciju rei u
intelektualne svrhe. Ovaj poziv ka reifikaciji doao je iz akademskih krugova.
Kad gledamo tipografske razvoje sa stanovita graana, vidimo kako se drugi
tip poriva ka reifikaciji udruuje sa prvim. Ako su logiari eleli da hipostazuju
izraz da bi ga podvrgli formalnoj analizi, trgovci su bili voljni da hipostazuju izraz
kako bi ga prodali. . .
Ne iznenauje to ramistike vizuelne metode inventarisanja

i razvrtavanja, kao to veli Ong (str. 167-8).
veoma podseaju na same procese tampanja, tako da to omoguuje da se
jednom predmetu nametne organizacija, zamislivi da je sainjen od delova uvrenih u prostoru na isti nain na koji su rei zatvorene u tamparevu formu.
Ovaj neodoljivi primer tampe kao vizuelne, sledne, jednoobrazne i linearne, nije proao mimo ljuskog senzibiliteta u esnaestom veku. Ali pre no to se pozabavimo njegovim dramatinijim ispoljavanjima, valja ukazati. kao to je uinio Ong, da
opsednutost metodom u renesansi nalazi svoj arhetip u procesu slaganja slova uzetih iz regala. U svakom sluaju, slaganje
kontinuiranog izlaganja jeste graenje izlaganja rasporeivanjem
ve postojeih delova u jednu -prostornu shemu (str. 168). A
oito je da je Ramus imao izvanrednu privlanost zato to je bio
blizak novim obrascima senzibilnosti, koje su ljudi doivljavali
u dodiru sa tipografijom. Novom tipografskom oveku, koji
je izbio u prvi red sa pojavom tampe, bie posveena puna panja
malo kasnije, u vezi sa individualizmom i nacionalizmom. Nama
je ovde stalo da ustanovimo naine na koje je tampa strukturi-
Ova poveana kultivisanost u vizuelnom prikazivanju, naravno, nije ograniena na ramistike spise, ve je deo evolucije tipografije i jasno pokazuje kako je
upotreba tampe odvojila re od njene prvobitne veze sa zvukom i sve vie i vie je
uzimala kao stvar u prostoru.
Ong uoava izvanredno vanu injenicu (str. 169) da se ramistiko neprijateljstvo prema Aristotelu zasnivalo na njegovoj
nespojivosti sa kulturom tampe:
U rukopisima su dijagrami neuporedivo sloeniji rad no ist tekst, jer prepisivanje rukopisa samo uz velike tekoe kontrolie mesto materijala na stranici.
Tipografska reprodukcija ga kontrolie automatski i neminovno. . . Ako je Ramus
odista branio svoju uvenu antiaristotelovsku tezu. Quaeeumque ab Aristotele
dicta essent commentitia esse . . . . on je ovim sasvim oito hteo da kae ne da je
Aristotel neistinoljubiv (to je uobiajeno tumaenje navodne teze), ve da je
Aristotelova graa bila loe organizovana. da je nije dolino kontrolisala metoda.
Drugim reima, bila je neprikladna za Gutenbergovu eru.

Prilagoavanje prouavanja ramistikim dijagramima i podelama bilo je prvi veliki korak nauke u pravcu trgovakog duha.
Tako emo napustiti oca Onga poto navedemo poslednji stav
sa strane 170, koji e nas vratiti profesoru Nefu:
Ali postoji drugi vid ramistike metode. koji joj je davao privlanost za buroaske grupe ije je miljene bila. Ona je veoma slina raunovodstvu. Trgovac
se ne bavi samo trgovanjem robom, ve ima nain voenja dokumentacije o njoj
koji sve vrste artikala svodi na stranice raunske knjige. Tu su najraznovrsniji
proizvodi pomeani na ravnoj nozi vuna, vosak. tamjan, ugalj, gvoe i dragulji
mada nemaju nieg zajednikog osim komercijalne vrednosti. Da bi se roba premetala po raunskim knjigama, nije potrebno baktati se sa njenom prirodom.
Treba samo poznavati naela raunovodstv; .
Dancig objanjava zato je jezik broja morao biti proiren

kako bi zadovoljio potrebe stvorene novom tehnologijom slova.
Nepopustljiv pritisak koji goni drutvo da otkriva tana
sredstva kvantifikacije u srazmeri je sa individualistikim pritiscima u tom drutvu. tampa je ojaala tendenciju ka individualizmu, kao to svedoe svi istoriari. Takoe je samom svojom
tehnologijom pruila sredstvo za kvantifikaciju. M onum entalno
204
205
delo Vilijema Tomasa i Florijana Znanjeckog: Poljski seljak u

Evropi i Americi (William I. Thomas and Florian Znaniecki:
The Polish Peasant in Europe and America) neophodno je svakom
ozbiljnom analitiaru dejstvu kulture tampe na seljaku kulturu.
Oni piu (tom I, str. 182):
promene duine. Ali ovaj izraz podrazumeva da ve neto znamo o duini luka.
Takva formulacija je oito petitio principii i ne bi mogla posluiti kao matematika
definicija.
Druga je mogunost da se u luk upie niz pravolinijskih obrisa sa sve veim
brojem strana. Niz takvih obrisa pribliava se jednoj granici. a duina luka se
defmie kao granica tog niza.
A ono to vai za predstavu o duini vai za povrine, zapremine, mase,
kretanja, pritiske, sile, napone, brzine. ubrzanja itd., itd. Svi ovi pojmovi roeni
su u jednom linearnom, racionalnom svetu, gde se ne pojavljuje nita to nije
pravo, pljosnato i jednoobrazno. Ili pak moramo napustiti ove elementarne racionalne predstave, a to bi podrazumevalo pravu revoluciju, jer su ovi koncepti toliko duboko ukorenjeni u naem duhu, ili pak moramo prilagoditi ove racionalne
predstave svetu koji nije ni pljosnat ni prav ni jednoobrazan.
Ali, naravno, kad se egotistiki stav jednom uvede u ekonomske odnose,

oni se moraju objektivno regulisati. I tako je konano naelo ekonomske istovrednosti usluga uvedeno i postaje osnovno, dok pored njega jo ostaje neto mesta za
staro vrednovanje zasnovano na efikasnosti pomoi i za prelazno vrednovanje
zasnovano na linoj rtvi.
Izvanredna korisnost Poljskog seljaka za shvatanje Gutenbergove galaksije sastoji se u tome to prua mozaiku studiju
zbivanja u naem vremenu koja odgovaraju onome to se dogodilo
u prvom Gutenbergovom razdoblju. Ono to se desilo poljskom
seljaku suoenom sa tehnologijom tampe i industrijskom organizacijom, desilo se, u manjoj meri, Rusu i Japancu, a poinje
da se deava u Kini.
Pre no to zakljuimo svedoenje profesora Nefa u razvoju
kvantifikacije i primenjenog znanja u prvoj fazi zapadnog industrijalizma, valja uoiti ulogu broja i m atematike naporedo
sa usponom pokretnog sloga. Tobajas Dancig je svojim Brojem:
Jezikom nauke dao kulturnu istoriju matematike, koja je potakla
Ajntajna da izjavi: Ovo je, bez ikakve sumnje, najzanimljivija
knjiga o evoluciji matem atike koja mi je ikad dola u ruke.
Objanjenje razvoja euklidovskog senzibiliteta iz fonetske azbuke
dato je u poetnom delu ove knjige. Fonetska slova, jezik i mitski
oblik zapadne kulture imaju mo prevoenja ili svoenja svih
naih ula na vizuelni i slikovni, ili zatvoreni, prostor.
j
M atem atiar je vie no iko svestan proizvoljnog i fiktivnog
karaktera ovog kontinuiranog, homogenog vizuelnog prostora.
Zato? Zato to je broj, jezik nauke, fikcija za povratno prevoenje euklidovske prostorne fikcije u auditivni i taktilni prostor.
Primer kojim se Dancig koristi na strani 139. tie se merenja
duine luka:
Naa predstava o duini luka jedne krive moe posluiti kao ilustracija.
Fiziki koncept poiva na konceptu savijene ice. Zamiljamo da smo ispravili
icu ne rastegnuvi j e : tada e deo prave linije sluiti kao mera za duinu dotinog
luka. Ali ta mislimo kad kaemo ne rastegnuvi? Hoemo da kaemo: bez
Meutim, Dancig uopte nije u pravu kad pretpostavlja da

je euklidovski prostor linearan, pljosnat, prav, jednoobrazan
uopte ukorenjen u naem duhu. Takav prostor je proizvod pismenosti i ncpoznat je pretpismenom ili arhainom oveku. Videli
smo ranije da je Mirea Elijad nedavno ovoj temi prosvetio jednu
knjigu (Sveto i svetovno), pokazujui da su zapadne predstave o
prostoru i vremenu kao kontinuiranim i homogenim potpuno
odsutne u ivotu arhainog oveka. Podjednako su odsutne u
kineskoj kulturi. Pretpismeni ovek uvek zamilja jedinstveno
strukturisane prostore i vremena na nain matematike fizike.
Dragocena Dancigova demonstracija znai da je, kako bi
zatitio na sebini interes u euklidovskom prostoru (tj. pismenosti), zapadni ovek izmislio paralelan ali antitetian oblik
broja kako bi izaao na kraj sa svim ne-euklidovskim dimenzijama
svakodnevnog iskustva. On nastavlja (str. 140):
Ali kako se pljosnato, pravo i jednoobrazno moe prilagoditi svojoj sutoj
suprotnosti: kosom, krivom i nejednoobraznom? Svakako ne konanim brojem
stupnjeva! To udo moe postii jedino onaj udotvorac beskonano. Odluivi da se drimo elementarnih racionalnih predstava, mi nemamo drugog izbora
do da iskrivljenu realnost naih ula smatramo onim ultraposlednjim stupnjem
u beskonanom nizu pljosnatih svetova koji postoji samo u naoj mati.
udo je da ovo dejstvuje!
206
Kako su se Grci suoiii sa pometnjom jezika kad su brojevi

izvrili najezdu euklidovskog prostora.
Zapitajm o ponovo zato bi fonetska azbuka stvorila fikciju
pljosnatog, pravog i jednoobraznog prostora? Fonetska azbuka
je, za razliku od sloenih piktogram a to su ih razvile svetenike
grupe prepisivaa za potrebe administracije hramova, bila usavrena ifra za potrebe trgovine. Svako ju je mogao lako nauiti i
upotrebljavati, a mogla se prilagoditi, ma kojem jeziku.
to znai: broj je sam po sebi audio-taktilna ifra koja je
besmislena bez dopune veoma razvijene kulture fonetske pismenosti. Slova i broj zajedno ine monu sistolno-dijastolnu mainu
za prevoenje, povratno prevoenje oblika ljudske svesti u sistem
dvostrukog prevoda, kakav je duboko privlaio rane humaniste renesanse. Meutim, danas je broj zastareo isto toliko koliko
fonetska azbuka, kao sredstvo za predavanje i primenjivanje
iskustva i znanja. Nalazei se u eposi elektronike, mi smo nakon
broja, kao to smo nakon pismenosti. Dancig istie da postoji
jedan nain raunanja koji je predbrojan (str. 14):
U najprimitivnijim plemenima Australije i Afrike postoji sistem numeracije,
ija osnova nije 5, 10 ni 20. To je binarni sistem, tj. osnova je dva. Ovi divljaci jo
nisu doli do brojanja na prste. Oni imaju samostalne brojeve za jedan i dva, i
kompozitne brojeve do est. Preko est sve se oznaava sa gomila.
Dancig naznaava da je ak i brojano brojanje neka vrsta

apstrakcije ili odvajanja ula dodira od ostalih, dok je da-ne
koje mu prethodi celovitiji odgovor. U svakom sluaju, takvi
su novi binarni raunari kojima broj nije potreban i koji omoguuju
Hajzenbergovu strukturalistiku fiziku. Za drevni svet, brojevi
nisu bili samo taktilno merljivi kakvi su postali u rascepljenom
vizuelnom svetu renesanse. Kao to veli de arden u svom Fenomenu ovek (str. 50):
Ono to su stari poluopaali, mislili i zamiljali kao prirodnu harmoniju
brojeva, uzela je moderna nauka i preobratila u tanost formula zavisnih od merenja. U stvari, mi svoje poznavanje makro i mikro strukture vasione daleko
vie dugujemo sve tanijim merenjima no neposrednom posmatranju. I, opet,
sve smelije merenje otkrilo nam je sraunljive uslove kojima je potinjena svaka
transformacija materije, ve prema sili koju uvodi u igru.
Tamo u vizuelnom prostoru odvojenom od ostalih ula,

svet renesanse i osamnaestog veka kao da poiva, statian i
207
podloan fragmentaciji, na trima osama svoje geometrije. Sada

je izlivak iz jednog jedinog kalupa. Ovde se ne radi o vrednostima.
ve pre o potrebi da se shvati kako su dostignua renesanse bila
povezana sa odvajanjem funkcija i ula. No otkrie vizuelnih tehnika za odvajanje i statino zaustavljanje u tradicionalnoj sredini
audio-taktilne kulture bilo je basnoslovno plodonosno. Ista tehnika, primenjena u svetu homogenizovanom tim tehnikama. mogla
bi imati mnogo manju prednost. De arden veli (str. 221):
Naa je navika da svoj ljudski svet delimo na odeljke za razliite vrste realnosti: prirodnu i vetaku, fiziku i moralnu. organsku i juridiku, na primer.
U prostor-vremenu, legitimno i nuno proirenom da ukljuuje kretanja
duha u nama, granice izmeu ovih parova suprotnosti tee da ieznu. Postoji li,
na kraju krajeva, tako velika razlika. sa stanovita irenja ivota. izmeu kimenjaka koji iri svoje udove poput slepog mia ili ih oprema perjem. i avijatiara
to uzlee na krilima kojima ga je opremila njegova vlastita ingenioznost?
Moda nije potrebno da se ovde iscrpnije bavimo ulogom

infinitezimalnog rauna kao produetka tehnologije tampe.
Neutralniji od azbuke, raun dozvoljava prevoenje, ili svoenje,
prostora ma koje vrste, kretanja ili energije na jednoobraznu,
ponovljivu formulu. U svome Broju: Jeziku nauke Dancig objanjava veliki napredak u numeraciji i raunanju koji su Feniani
ostvarili pod pritiskom trgovine:
Obina numeracija u kojoj su brojevi predstavljani slovima azbuke u njihovom izgovorenom redosledu (str. 24; vidi takoe str. 221).
M eutim, upotrebljavajui slova, ni Grci ni Rimljani nisu

se ni pribliili metodi pogodnoj za aritmetike operacije: Zato
je od poetka istorije do pojave nae moderne pozicione numeracije
postignut tako mali napredak u vetini raunanja (str. 25).
To jest, dok broju nije bio dat vizuelan, prostoran karakter i dok
nije izdvojen iz svoje audio-taktilne matrice, nije se mogao izdvojiti iz podruja magije.
ovek vian toj vetini smatran je ovekom obdarenim skoro natprirodnim
m oim a... ak se ni prosveeni Grci nikad nisu sasvim oslobodili ove mistike broja
i oblika (str. 256).
Lako je sa Dancigom sagledati kako je do prve krize u matematici dolo grkim pokuajem da se aritm etika primeni na geometriju, da se jedna vrsta prostora prevede u drugu, pre no to
je tampa obezbedila sredstvo za hom ogenizaciju:
208
209
Ova pometnja jezika odrala se do dandanas. Oko beskonanosti su izrasli

svi paradoksi matematike: od Zenonovih argumenata do Kantovih i Kantorovih
antinomija (str. 65).
je skoro odmah prihvaeno gotovo u celoj Evropi. te su aritmetika sraunavanja

ogromno ubrzana. (str. 17).
Nama je, u dvadesetom veku, teko da shvatimo zato su

nai prethodnici imali toliko muke da sagledaju da su razni jezici i pretpostavke vizuelnog suprotni audio-taktilnim prosotrima.
Upravo je navika dranja za jedan prostor inila da svi ostali
izgledaju tako neprozirni i neobuhvatljivi. Od jedanaestog do
petnaestog stolea abacisti su se borili protiv algorista. To znai,
pismeni su se borili protiv pristalica brojeva. U nekim krajevima
arapske brojke bile su zabranjene. Neki trgovci su se, u Italiji
trinaestog veka, koristili njima kao tajnom ifrom. U rukopisnoj
kulturi spoljni izgled brojki pretrpeo je mnoge promene i, veli
Dancig (str. 34),
brojke zapravo nisu dobile stabilan oblik sve do uvoenja tampe. Moe se
dodati u zagradi da je stabilizacioni uticaj tampe bio tako jak da dananje brojke
u osnovi izgledaju kao one u petnaestom veku.
J \ r r r lU < c s r a ~ r n d f " > *-^ ti i rranfrr ^r'r fr r ff tr m r e k u rf rf l r .
je sa pojavom maina 7a uhrraim rgFunanjp.
<
tampa je obezbedila pobedu brojeva, ili vizuelnog stava,

poetkom esnaestog veka. U poznijem esnaestom veku ve se
razvija vetina statistike. Dancig pi'e (str. 16):
Pozni esnaesti vek bio je razdoblje kad su u paniji tampani podaci o broju
stanovnika pokrajina i gradova. To je bilo razdoblje kada su Italijani takoe poeli
da se ozbiljno bave statistikama o stanovnitvu prilikom obavljanja popisa.
To je bilo razdoblje kada su se u Francuskoj Boden i izvesni gospodin de Malestroa
sporili o odnosu izmedu koliine novca u opticaju i visine cena.
Uskoro je zavladala velika zaokupljenost putevima i sredstvima ubrzavanja aritmetikih sraunavanja:

Nama je teko da shvatimo koliko su tegobna i spora bila sredstva koja su
srednjovekovnim Evropljanima stajala na raspolaganju za bavljenje sraunavanjima
koja nam izgledaju najjednostavnija. Uvoenje arapskih brojeva u Evropu
pruilo je znakove kojima se manipulisalo lake no rimskim brojevima, a upotreba
arapskih brojeva se, izgleda, brzo proirila krajem esnaestog veka, bar na kontinentu. Izmeu 1590. i 1617. godine, Don Nepje izmislio je svoje udne kosti
za raunanje. Ovom izumu je usledilo njegovo slavnije otkrie logaritama. Ono
Onda se desio jedan dogaaj koji na najupadljiviji nain

dramatizuje odvajanje slova i brojeva. U Kulturnim temeljima
industrijske civilizacije (str. 17 18), N ef navodi studije Lisjena
Lefevra o iznenadnom preokretu u raunanju, tako da je drevnu
naviku sabiranja i oduzimanja sleva udesno, koja je, po Lisjenu
Lefevru, jo preovladavala do kraja esnaestog veka, poeo da
zamenjuje mnogo bri nain sabiranja i oduzimanja zdesna ulevo.
To jest, odvajanje slova i brojeva, za ije je postizanje bilo potrebno
toliko vremena, konano je ostvareno naputanjem navike itanja sleva udesno prilikom korienja brojeva. N ef posveuje
izvesno vreme (str. 19) pokuaju da razrei problem integrisanja
vere, umetnosti i nauke. Religija i um etnost se autom atski iskljuuju iz kvantifikovanog, jednoobraznog i homogenog sistema
misli:
Jedna od glavnih distinkcija koja se mora nainiti imeu dela ta dva razdoblja odnosi se na mesto koje vera i umetnost zauzimaju u naunom istraivanju.
Tek u potonjem periodu one su poele da gube svoj znaaj kao osnova naunog
umovanja.
Danas, kada je nauka takoe prela sa segmentnog na konfigurativni ili strukturalni nain posm atranja, teko je otkriti
razlog tekoa i zbrke koje su ispunjavale ova pitanja od esnaestog do devetnaestog veka. N aroito je, krajem devetnaestog
veka, pristup Kloda Bernara eksperimentalnoj medicini doprineo
ponovnom osvajanju heterogenih dimenzija milieu interieur, upravo u vreme kad su Rembo i Bodler preselili poeziju u paysage
interieur. Meutim, tokom tri prethodna stolea, um etnosti i
nauka su bile posveene osvajanju milieu interieur pomou novog
vizuelnog kvantiteta i homogenosti koji su bili posebno izvedeni
iz tam pane rei. A upravo je tampa omoguila slovima i brojevima da svojim specijalistikim i razlaznim putevima otada idu
ka pometnji umetnosti i nauka. No u poetku, pie profesor N ef
u svojim Kulturnim temeljima industrijske civilizacije (str. 21),
nova elja, koja se tada javila, da se priroda. ukljuujui ivotinjska i ljudska
tela, sagleda onako kako se neposredno ukazuje ovekovim ulima, mnogo je
pomogla nauci. Istraivanja nekolicine velikih umetnika renesanse, koji su bili
skoro univerzalni ljudi po opsegu svojih interesovanja i umetnikih dostignua,
14
210
M A R SA L m e k l u a n
pomogla su ljudima da tela, biljke i predele nanovo sagledaju u njihovoj materijalnoj realnosti. Medutim, naini na koje umetnik i moderni naunik upotrebljavaju ulne utiske za stvaranje svojih samostalnih svetova bitno su razliiti, a
fenomenalni razvoj nauke delimino je zavisio od odvajanja nauke od umetnosti.
Ovo znai samo da je ono to je poelo kao odeljivanje ula.

u - fa7l0g V&sk>like' umetnike opozicije.'U m etnik
se borio da zadrzi i ponovo osvoji integralnost, uzajamnb delo'vanje ula u svetu koji je trazio ludiIo~je3hostavnim putein
' izolovanja ula. Kao to je liaznaceno na prvim stranam a ove
' lcnjige, tema Kralja Lira je upravo ono to N ef opisuje kao izvor
moderne nauke.
R asplini zatrudnelu oblinu sveta. uzvikuie Lir kao kletvu
koja e razbiti najdragoceniju oblast ula. A splotavanje (rasplinjavanje), izolovanje vizuelnog, veliko je postignue Gutenberga i M erkatorove projekcije. I Dancig primeuje (str. 125):
Tako su tobonja svojstva prave linije tvorevina samog geometra. On
namerno prenebregava debljinu i irinu, namerno pretpostavlja da je stvar zajednika dvema takvim linijama njihova presena taka liena svake dimenzije. . . meutim, same ove pretpostavke su proizvoljne, u najboljem sluaju tek
pogodna fikcija.
Dancigu je lako da vidi koliko je klasina geometrija bila

zasnovana na fikcijama. tampa je tu geometriju ogromno
pothranila, poto ju je azbuka prethodno stvorila. I ne-euklidovske geometrije poznate naem vremenu takoe, za svoju hranu
i verovatnost, zavise od elektrine tehnologije, a sadanji matematiari to ne vide nita bolje no to su matem atiari prolosti
videli odnose prema azbuci i tampi. Dosada se pretpostavljalo
da e, dokle god svi budu hipnotisani istim izolovanim ulom ili
arolijom, otud proizala homogenost m entalnih stanja biti dovoljna za povezivanje ljudi. injenica da je tampa sve vie hipnotisala zapadni svet, danas je tema svih istoriara umetnosti i
nauke, jer vie ne ivimo pod dejstvom arolije izolovanog ula
vida. Jo nismo poeli da pitamo pod vlau koje nove arolije
postojimo. Moda je prihvatljivije da se, umesto rei arolija,
kae pretpostavke ili parametri ili okvirna struktura.
Bez obzira kojom se metaforom koristimo, nije li besmisleno da
ljudi ive nevoljno menjani u svojoj najdubljoj unutarnjosti nekom
pukom tehnolokom ekstenzijom naih unutarnjih ula? Pro-
211
mena razmera naih ula izazvana njihovom eksteriorizacijom

nije situacija pred kojom m oram o biti bespomoni. Elektronski
raunari se sada mogu program irati za sve mogue vrste razmera
ula. Onda moemo tano proitati ta bi bile kulturne pretpostavke u umetnostima, na primer takvog novog specifinog razmera kakav proizvodi televizija.
Frensis Bekon, propegandistiki zagovornik modernih, stajao

je obema nogama u srednjernvtku.
Tokom celog Fineganovog bdenja Dojs oznaava Vavilonsku
kulu kao kulu\S na, to znai^^kulu nerazumne pretpostavke,
ili ono to B ek o n fiazm r^raljev stv o m Idola. Linost Frensisa
Bekona uvek je izgledala puna protivrenosti. Utvrdilo se da
on, kao propagandist moderne nauke, obema nogama vrsto
stoji u srednjem veku. Njegova basnoslovna reputacija u renesansi zbunjuje one koji u njegovoj metodi ne mogu da nau nita
nauno. Intelektualniji no pomamni pedagog Petrus Ramus,
on ipak s njim deli ekstremnu vizuelnu usmerenost, koja ga povezuje sa njegovim roakom Roderom Bekonom iz dvanaestog
veka i sa Njutnom iz osamnaestog. Sve to je u ovoj knjizi dosada
reeno primenljivo je kao uvod u Frensisa Bekona. A bez dela
Onga, Danciga i Nefa, koje je ve prikazano, ne bi bilo lako shvatiti
Bekona. M eutim, ako ga prihvatimo u njegovim vlastitim
okvirima, on ima smisao. Kad jednom prihvatite njegovu pretpostavku da je Priroda knjtga ije je stramce ubrljao ovekov
PacC on je suvisao. Ali psto pripada iStfOliii niodeiim nauke. niko nije bio raspoloen da mu dozvoli njegove srednjovekovne
pretpostavke. Ong, N ef i Dancig su, nadamo se, pomogli da se
ovo pitanje razjasni. Poriv ka nauci je. od antikog sveta do Bekonovog vremena, bio poriv da se ulo vida izdvoji od ostalih. Meutim, ovo naglaavanje je bilo neodvojivo od negovanja kulture
rukopisa i tampe. Tako Bekonov medievalizam ne bi trao u
njegovom vremenu. Kao to Fevr i M arten objanjavaju u Pojavi
knjige, prva dva veka kulture tampe bila su po sadrini skoro
potpuno srednjovekovna. Preko devedeset posto svih tampanih
knjiga bilo je srednjovekovnog porekla. A profesor N ef u Kultur-
213
nim temeljima modernog industrijalizma (str. 33) podvlai da je

upravo srednjovekovni univerzalizam ili vera u doraslost intelekta
da shvati sva stvorena bia,
Farington kae da bi, da su stvari ispale manje povoljno po

oveka i nauku, m orao Bekonovo pouzdanje sm atrati hvalisanjem
i bulanjenjem. Osoba koja donekle poznaje Bekonove srednjovekovne korene moe bolje braniti njegovu intelektualnu prihvatljivost. Sam izraz eksperimentalna nauka skovao je i upotrebljavao u trinaestom stoleu Roder Bekon, koji je pripadao
istoj porodici kojoj i Frensis..Roder sasvim razlikuje deduktivno
miljenje, nastojei na odreenosti dokazne grae u svom razmatranju o dugi.59
tampa, u znaenju primenjenog znanja, ostavila je na Bekona vei utisak no na ikog drugog, s izuzetkom Rablea. Ceo
srednji vek je sm atrao Knjigom koju valja ispitivati u
traganju za vestigia dei.\Bekon]je pouku tampe shvatio tako da
sad moemo doslovno Ilati Prirodu u novom i popravjjenogi^
izdanju. Zamilja se jedna enciklopedija. N iegovo potpuno prihvatanje ideje o Knjizi Prirode ini Bekona ujedno tako srednjovekovnim i tako modernim. No provalija je u ovome: srednjovekovna Knjiga prirode bila je, poput Biblije, namenjena kontemplaciji (contemplatio). Renesansna Knjiga prirode bila je za primenu (applicatio) i upotrebu, poput pokretnog sloga. Kad poblie razm otrimo Frensisa Bekona, reiemo ovaj problem i razjasniti prelaz iz srednjovekovnog u m odem i svet.
Drugo shvatanje knjige kao mosta izmeu srednjovekovnog
i modernog daje Erazmo. Njegova nova latinska verzija Novog
zaveta iz 1516. dobila je 1620. godine naslov Novum Organum.
Erazmo je novu tehnologiju tampe usmerio na tradicionalne
naine korienja gramatike i retorike i na unoenje reda u svetu
stranicu. Bekon se koristio novom tehnologijom za pokuaj sreivanja teksta Prirode. Po razliitom duhu ovih dela moe se
proceniti efikasnost tampe u pripremanju duhova za primenjeno
znanje. Ali takva prom ena nije bila ni tako brza niti tako temeljna
kao to mnogi pretpostavljaju. Semjuela Eliota M orisona u njegovom Admiralu Okeanskog mora (Samuel Eliot M orison: Admiral
o f the Ocean Sea) neprestano nanovo zbunjuje nesposobnost
212
dao ljudima hrabrost da nanovo itaju knjigu prirode, za koju je skoro svaki
Evropljanin pretpostavljao da je delo Boga kojeg je otkrio Hristos. . . Leonardo
da Vini. Kopernik i Vezalije su nanovo itali tu knjigu, ali nisu bili otkrivai vitalnih novih metoda njenog itanja. Oni pripadaju onome to je uglavnom bilo
prelazno razdoblje izmeu starijih i novijih nauka. Njihove metode ispitivanja
prirodnih pojava poticale su uglavnom iz prolosti.
Stoga je veliina Akvinskog u njegovom objanjenju srazmernosti m odaliteta Bia modalitetim a naeg poimanja.
Posmatranje i ogled nisu bili novina. Novo je bilo nastojanje
na opipljivom, ponovljivom, vidljivom dokazu. N ef pie (str. 27):
Takvo nastojanje na opipljivim dokazima teko da see dalje od vremena
Vilijema Gilberta iz Kolestera, koji se rodio 1544. U svome delu De Magnete,
objavljenom 1600, Gilbert pie da u knjizi nema opisa ili objanjenja koje nekoliko
puta nije proverio vlastitim oima.
Ali pre no to je tampa imala vek i vie vremena da izgradi

pretpostavke jednoobraznosti, kontinuiteta i ponovljivosti, poriv
kakav je Gilbert oseao, ili dokaz kakav nudi, privukli bi malo
interesovanja. Sam Bekon je bio vestan da se diskontinuitet
izmeu njegovog doba i prethodne istorije sastojao u pojavi
mehanizma. On pie u delu Novum Organum (aforizam 129):
Bie uputno uoiti snagu, uinak i posledice otkria. Oni se nigde uoljivije
ne vide no u ona tri otkria koja su bila nepoznata starima, a ije je poreklo, mada
skoranje, nejasno: to su tampa, barut i magnet. Jer ovo troje su promenili vaskoliki izgled i stanje stvari irom sveta; prva u knjievnosti, drugi u ratovanju. trei
u navigaciji; otuda su proistekle bezbrojne promene; toliko zamane da, izgleda.
nijedna sekta, nijedno carstvo, nijedna zvezda nisu imali veu mo i uticaj u ljudskim poslovima od ovih mehanikih izuma.
Sa Bekonom ulazimo u jednu novu duhovnu klimu,

pie Bendamin Ferington u knjizi Frensis Bekon: Filosof industrijske nauke (Benjamin Farrington: Francis Bacon: Philosopher o f Industrial Science) (str. 141):
Kad je analiziramo, utvrujemo da se ne sastoji toliko u naunom napretku
koliko u vrsto zasnovanom uverenju da nauka moe preobraziti ovekov ivot.
59 Vidi Etjen ilson: Filosofija u Srednjem veku. (Etienne Gilson: La Philosophie au Age), str. 481.
214
Kolumbovih m ornara da se staraju sami za sebe u uslovima Novog

sveta:
Kolumbo ga je zagrlio, sasvim opravdano. jer na nasukanim karavelama
nije bila ostala ni korica hleba za jelo i panci su gladovali. Ne shvatam zato nisu
mogli da hvataju ribe. . . (str. 643).
Na kraju krajeva, sutina Robinzona Krusoa jeste sama novina

prikaza oveka kao prilagodljivog i snalaljivog, kadrog da jednu
vrstu iskustva prevede u nove obrasce. Defoovo delo je ep primenjenog znanja. U prvom razdoblju tampe ljudi jo nisu bili
stekli ovu sposobnost.
udno venanje srednjovekovne Knjige prirode i nove knjige

proizvedene pokretnim slogom obavio je Frensis Bekon.
Da bismo razjasnili Bekonove udne ideje o nauci i tekstu
Knjige prirode, nuno je baciti kratak pogled na ovu ideju u srednjem veku.
Ernst R obert Kurcius (Ernst Robert Curtius) se pozabavio
temom knjige kao simbola u XVI poglavlju Evropske knjievnosti i latinskog srednjovekovlja. Grka i Rim su malo upotrebljavali simbol ili metaforu knjige, a
knjiga je kroz hrianstvo dobila svoje najvie posveenje. Hrianstvo je
bilo religija ili .Sveta knjiga. Hristos je jedini bog koga antika umetnost prikazuje
sa svitkom-knjigom. . . Sam Stari zavet sadri veliku zbirku metafora iz knjige
(str. 130).
S pojavom hartije u dvanaestom veku i otud proizalim

porastom broja knjiga prirodno je dolo i do procvata m etafora u
vezi s knjigom. Kurcijus posee ovde-onde medj pesnike i teologe
i poinje svoj odeljak o Knjizi prirode (str. 319-20):
Omiljeni je klie popularnog shvatanja istorije da je renesansa stresla sa
sebe prainu poutelih pergamenata i poela da ita knjigu prirode ili sveta. Ali
sama ova metafora potie iz latinskog srednjovekovlja. Videli smo da Alan govori
0 knjizi iskustva . . . Omnis mundi creatura /Quasi liber et pictural Nobis est et
speculum. Kod poznijih pisaca, a naroito homilijara, scientia creaturarum
1 liber naturae javljaju se kao sinonimi. Za propovednika knjiga prirode mora
stajati sa Biblijom kao izvor grae.
215
Meutim, prema Kurcijusu (str. 326), u Danteu se

vaskolika srednjovekovna metaforika knjige objedinjuje, pojaava, proiruje. . . od prvog stava Vitae Nuove do poslednjeg pevanja Boanstvene komedije.
U stvari, sam koncept summae, inherentan u svakom vidu srednjovekovne organizacije znanja, istovetan je sa konceptom udbenika: Sada itanju shvatanoin
kao oblik primanja i prouavanja odgovara pisanje kao oblik proizvodnje i stvaranja. Ta dva koncepta idu zajedno. Oni u intelektualnom svetu srednjeg veka kao
da predstavljaju dve polovine lopte. Jedinstvo ovog sveta razbio je pronalazak tgjik
pe (str. 328).
I kao to je Hajnalov rad ranije pokazao, usmena obuka,

povezana sa pisanjem i itanjem, tvorila je mnogo vee kulturno
jedinstvo za knjigu no to Kurcijus pretpostavlja. Kurcijus vidi
da je tampanje odvojilo uloge proizvoaa i potroaa. No ono
je, takoe, stvorilo sredstvo i motiv za primenu znanja. Sredstvo
je stvorilo potranju.
Ovo homilijsko korienje knjige prirode, ogledala svetog
Pavla, u kojem vidimo sad u aenigmatate, ustoliilo je Plinija kao
sredstvo gramatikog tumaenja, od sv. Augustina nadalje.
Saimajui, Kurcijus utvruje (str. 321)
da je koncept sveta ili prirode kao knjige nastao u predikaonikom besednitvu, zatim ga je prilagodila srednjovekovna mistino-filosofska spekulacija.
te je na kraju uao u optu upotrebu.
Kurcijus se zatim (str. 322) bavi renesansnim piscima kakvi

su M ontenj, D ekart i Tomas Braun. koji su preuzeli metaforu
knjige, i Bekon:
Frensis Bekon je sauvao ovaj teoloki koncept: Num salvator naster inquit: Erratis nescientes Scripturas et potentiam Dei (M att. 22, 29), ubi duos libros,
ne inerrores, proponit nobis evolvendos ( De Augmentis Scientiarum, knj. I).
M eutim, poto je na trenutni cilj samo da poveemo

Bekonovo shvatanje nauke sa srednjovekovnom tradicijom dveju
Svetih knjiga Otkrovenja i Prirode, razm atranje se moe ograniiti na Unapreenje nauke, lako dostupno u popularnim izdanjima.
Bekon se i tu koristi istim tekstom iz Jevanelja po Matiji (str.
4142):
. . . poto nas Psalmi i drugi delovi Svetog pisma esto pozivaju da razmatramo i veliamo velika i udesna dela Boja, kad bismo se zadrali samo na kontemplaciji njihove spoljanjosti, kako se isprva nude naim ulima, naneli bismo
nepravdu uzvienosti Bojoj, kao kad bismo cenili ili tumaili robu nekog izvrsnog
zlatara samo po onome to je izloeno u izlogu njegove radnje. Drugo: oni pruaju
216
m ar
Sa l m e k l u a n
jedinstvenu pomo i uvaju od neverovanja i greke; jer na Spasitelj je rekao:

Greite, ne poznajui svete knjige ni mo Gospodnju; stavljamo preda se dve.knjige
ili dva toma koja moramo prouavati ako hoemo da seobezbedimo od greke:
najpre Sveto pismo koje otkriva volju Gospodnju. a potom stvorenja to izraavaju
Njegovu mo; pri emu su potonja klju za prvo: ne samo to ire nae poimanje da
shvati pravi smisao Svetog pisma pomou optih postavki razuma i pravila govora,
ve uglavnom otvaraju nau veru time to nas uvlae u dolinu meditaciju o svemogunosti Boga koja je obilno upisana i utisnuta na Njegovim delima. Toliko,
dakle, o boanskom svedoanstvu i dokazima u pogledu istinskog dostojanstva i
vrednosti Znanja.
Sledei stav izraava Bekonovu stalnu temu da su sve umetnosti oblici primenjenog znanja, ija je svrha da umanje posledice Pada:
to se tie govora i rei: njihovo razmatranje proizvelo je nauku gramatike;
jer ovek jo tei da sebe vrati u one blagodati kojih je svojom grekom lien; i
kao to se protiv prvog opteg prokletstva borio izmiljanjem svih drugih umetnosti.
tako je pokuao da izae iz drugog opteg prokletstva, koje je pometnja jezika,
pomou vetine gramatike, koja se u maternjem jeziku koristi malo, u stranom vie,
a najvie u onim stranim jezicima koji su prestali da budu narodski i preobratili se
iskljuivo u jezike uenosti (str. 138).
ovekov Pad poraa um etnosti primenjenog zitaiiia da bi se

olakao poloaj palog oveka.
\
217
Bekonov Adam je srednjovekovm mistik, a Miltonov

sindikalni aktivista.
Pre pada, svrha rada je samo iskustvo ili opit, nije iz
nude, nije upotrebni rad. Zaudo. mada je Bekon sasvim
eksplicitan i esto se ponavlja u svom izvoenju program a primenjenog znanja iz Svetog pisma, njegovi kom entatori su izbegavali ovaj problem. Bekon utrpava Otkrovenje u svaki deo svog
program a, naglaavajui ne samo paralelizam Knjige Prirode i
Knjige Otkrovenja, ve i paralelizam metoda korienih u obema.
Bekonov Adam kao da odgovara ekspirovom pesniku
to se koristi svojom neoskvrnjenom intuicijom da pronikne i imenuje sve tajne, poput nominalistikog arobnjaka:
D ok pesnikovo oko, kovitlano
Bezumljem divnim, iba pogledom
as s neba zemlji, as sa zemlje nebu;
Pa kako mata ovaplouje
Vidove stvari nevidenih jo,
Njih pesnikovo pero pretvara
U lik i oblik, ime dajui
I odredeno mesto boravita
Vazdunom niem.
su u vremenu pre potopa, sveti spisi, meu onih nekoliko zapisa'-kpji

su u njima upisani i zabeleeni, udostojili da pomenu i odaju poast imenima prV
nalazaa i tvorca muzike i metalnih tvorevina. U vremenu nakon potopa, prva
ilikakazna Gospodnja ambiciji ovekovoj bila je pometnja jezika, ime su sk>bodaiTprJnnet-a_razmena nauke i znanja bili u velikoj meri spreeni (str. 38);/
U poreenju s ovim, Miltonov Adam pre pada izmueni je

ra ta r:
Bekon gaji najvefr-potovanje

obavljao ovek pre pada (str. 37):
M ora biti da M ilton ima neku ironinu primisao.

Bekonova koncepcija primenjenog znanja se odnosi na sredstva vaspostavljanja teksta Knjige Prirode koji je Pad zamrljao,
ba kao to su oteene nae sposobnosti. Kao to se Bekon trudi
da ispravi tekst Prirode svojim Istorijama, tako je pokuavao da
popravi nae sposobnosti svojim Ogledima ili Savetima, Graanskim i Moralnim (Essays or Counsels, Civil and M oral), odnosno
javnim i privatnim. Slomljeno ogledalo, ili staklo, naeg duha vie
je
Poto je stvaranje zavreno, veli nam se da je ovek stavljen u vrt da u njemu

radi; dodeljeni mu posao nije mogao biti nita drugo do Kontemplacija; to jest
takav ija je svrha veba i opit a nije iz nude; jer poto nije bilo protivljenja niti
znoja lica svog, ovekovo zaposlenje je, sledstveno, moralo biti uivanje u eksperimentisanju, a ne upotrebni rad. I uz to, prvi inovi to ih je ovek u Raju obavio
sastojali su se od dva sastavna dela nauke: razgledanja ivotinja i davanja imena.
A to se tie znanja koje je dovelo do pada, kao to je ranije nagoveteno, to nije
bilo prirodno poznavanje ivotinja, ve moralna spoznaja dobra i zla i sumnja da
ove imaju drugo poreklo, koje je ovek teio da dozna u cilju da se potpuno odvoji
od Boga i u potpunosti zavisi jedino od sebe samog.
I potom razgovarahu kako da tog dana najbolje obave.

Poslove kojih je bilo sve vie; jer suvie je bilo posla.
U tom velikom vrtu za niihove ruke.6'
60 Snovidenje u no ivanjsku, preveo Velimir ivojinovi, Kultura, Beograd 1963, str. 2456.
61 Paradise Lost, IX, 2013.
218
219
ne proputa svetlost, ve nas zaarava odbijenim svetlima,

opseda nas idolima.
Kao to se Bekon oslanja na tradicionalnu induktivnu gramatiku za svoje tumaenje dveju knjiga Prirode i Otkrovenja, podjednako se mnogo oslanja na kikeronovsku koncepciju besednitva
kao primenjenog znanja, u tom pogledu eksplicitno objedinjujui
Kikerona i Solomona. U Novum Organum (str. 181-2) on pie:
stvar, a slava je carska istraivati stvar; jer kao da Boanska Uzvienost. kano u
nevinoj igri deijoj, uiva da skriva Dela Svoja, samo da bi se pronala; i kao da
vladari ne mogu postii vee asti no da u toj igri budu Bogu saigrai, uzimajui
u obzir veliku zapovest uma i njegovih naina da mu nita ne bude skriveno.
Niti treba uopte sumnjati da je to znanje tako raznoliko da ne potpada pod

nae pravilo. jer je mnogo manje beskonano no vetina vladanja, koja je, kako
vidimo, glomazna i unekoliko svedena. Izgleda da su ovu mudrost predavali neki
od drevnih Rimljana u najalosnijim i najmudrijim vremenima; jer Kikeron izvetava da je bio obiaj da senatori koji su slovili za uopte mudre ljude, kakvi bejahu Korunkanije, Kurije, Lelije i mnogi drugi. u odreene sate etaju trgom i
sluaju one koji su eleli da se okoriste njihovim savetom i da su im se pojedini
graani obraali i savetovali se s njima o udaji erke ili zapoljavanja sina ili kakvoj
kupovini ili zgodnoj prilici za jevtinu kupnju ili kakvoj optubi i svim drugim stvarima u ivotu ovekovom. Tako da postoji mudrost saveta i uputa ak i u privatnim stvarima, koja nastaje iz univerzalnog uvida u svetske poslove. koja se
odista primenjuje na postavljena pitanja. ali se prikuplja optim posmatranjem
sluajeva sline prirode. Jer vidimo u knjizi koju je Kikeron napisao za svoga brata.
De petitione consultus (to je jedina knjiga o poslovima za koju znam da su je stari
napisali), iako se bavi jednom odreenom akcijom koja se pokree, no sutina
se sastoji od mnogih mudrih i politikih aksioma i ne sadri privremena ve stalna
uputstva za sluaj izbora. Ali u aforizmima, kojima je mesto meu boanskim
spisima, to ih je sainio car Solomon (za koga Sveto pismo veli da mu je srce kao
pesak mora, obuhvata ceo svet i sve svetske stvari), vidimo, kaem, ne malo dubokih
i izvrsnih upozorenja, pravila, stavova, koji obuhvataju mnotvo raznovrsnih
okolnosti, na emu emo se malo zadrati nudei na razmatranje izvestan broj
primera.
Toliko o nekolikim vrstama Idola i njihovoj sviti: svi se oni moraju odbaciti
i odstraniti s tvrdom i sveanom reenou, a um se mora potpuno osloboditi i
oistiti, poto se ulazak u carstvo ovekovo, utemeljeno na naukama, ne razlikuje
mnogo od ulaska u carstvo nebesko, gde ne moe ui niko ko nije kao malo dete.62
Bekon ima mnogo da kae o Solomonu kao svome pretei. On, u stvari, izvodi svoju pedagoku teoriju aforizma iz Solom ona (str. 3940):
Slino, u liku cara Solomona vidimo dar ili obdarenost mudrou i znanjem,
i u Solomonovoj molbi i Bojem uslienju iste, koja se pretpostavlja svakoj drugoj
ovozemaljskoj i privremenoj srei. Blagodarei kojem je daru ili poklonu Bojem
Solomon mogao ne samo da napie one izvrsne Parabole ili Aforizme o boanskoj
i moralnoj filosofiji, ve i da sastavi Prirodnu istoriju vaskolikog zelenog rastinja, od kedra na gori do mahovine na zidu (koja je tek zakrnjak izmeu truljenja i
bilja), a takoe i svih stvorova koji diu ili se kreu. tavie, isti car Solomon, mada
je prednjaio po sjaju riznice i velianstvenih zdanja. brodovlja i broenja, slube
i poasti, slave i ugleda i slino, nije nita polagao na ijednu od ovih slava, ve
jedino na slavu istraivanja istine. jer doslovce je to rekao: Slava je Boija skrivati
Bekonova aluzija na nauno otkrie kao deju igru dovodi

nas blizu njegovoj drugoj osnovnoj misli da ovek, kao to je zbog
gordosti izgubio Raj, mora ovaj ponovo zadobiti smernou:
Ranije, u svojim Ogledima (str. 28990), Bekon je na isti

nain isticao da je put koji predlaem za otkrie nauka takav da
ostavlja malo mesta otrini i snazi uma, ve postavlja sve duhove
i umove u skoro istu ravan. tampa je Bekona nadahnula ne
samo idejom o primeni znanja putem homogenosti segmentalnog
postupka, ve mu je dala uverenje da e ljudi biti izjednaeni i
po svojim sposobnostima i ostvarenjima. Iz ove doktrine proIzale su izvesne udne spekulacije, no malo ko bi bio raspoloen
da ospori mo tampe da izjednai i proiri proces uenja, ba
kao to je topovlje, ili artiljerija, sravnilo zamkove i feudalne povlastice. Bekon zatim tvrdi da se tekst Prirode moe vaspostaviti
golemim enciklopedijskim prikupljanjima injenica. ovekov
duh se moe rekonstruisati tako da opet odraava usavrenu
Knjigu Prirode. Njegov duh je sad zaarano ogledalo, ali se urok
moe razbiti.
Sasvim je, dakle, jasno da Bekon ne bi imao nita vie potovanja prema sholastici no prema Platonovoj i Aristotelovoj dijalektici, jer je dunost umetnosti da usavrava i uzdie Prirodu,
a oni su, naprotiv, unizili, zloupotrebili i omalovaili Prirodu.63
62 Ogledi, ur. R. F. Dons (Essays, ed R. F. Jones), str. 294.

63 Unapreenje nauke, str. 125.
220
U kolikoj je meri masovno proizvedena tampana stranica

postala zamena za ispovest na uho?
N a poetku Unapreenja nauke (str. 23) Bekon daje saetu
istoriju Renesansne proze, koja posredno osvetljava ulogu tam pe:
Martin Luter, besumnje voen viim provienjem, no razumom o tkrivi
koje mu je provienje nalagalo da ustane protiv rimskog episkoga i izopaenih
tradicija crkve i naavi vlastitu samou, bez ikakve podrke mnjenja vlastitog
vremena, bee primoran da probudi vascelu drevnost i da sebi u potporu pozove
ranija vremena kako bi se borio protiv sadanjeg. Tako su stari pisci, i teolozi i
humanisti, koji su dugo spavali u knjiinicama, poeli da se iroko itaju i krue.
Ovo je, sledstveno, nametnulo potrebu da se uloi vie truda u jezike na kojima su
ti autori originalno pisali da bi se autori bolje shvatili i da bi se bolje iznele i primenile njine rei. A time se nanovo pojavilo uivanje u njihovom stilu i nainu izlaganja i divljenje prema toj vrsti pisanja, koje su mnogo unapredili i pospeili neprijateljstvo i otpor to su ga glasnogovornici ovih primitivnih no na izgled novih
miljenja pruali sholastiarima; ti protivnici su obino bili suprotnog kova a
njihovi spisi sasvim drukijeg stila i oblika; uzimali su sebi slobodu da sroe i
skuju nove termine kako bi izrazili vlastiti smisao i izbegli zaobilazni govor,
bez obzira na istotu, milozvunost i, da je tako nazovem, zakonitost fraze ili rei.
Bekon ovde kae da je celokupan humanistiki napor na

podruju jezika i istorijske obnove iao uz verske razlike. tamparske prese su uinile dostupnim autore dalekih vremena.
Ljudi su poeli da oponaaju njihove stilove. Nain izraavanja
sholastiara je bio toliko struan i saet da su sasvim izali iz mode,
uopte nisu mogli da sebi stvore ikakvu popularnost kod nove
italake publike. Rastua publika se mogla zadobiti jedino
kitnjastom retorikom , te Bekon dalje veli (str. 24):
za njeno pridobijanje i ubeivanje glavna cena i zahtev nuno postadoe
reitost i raznovrsnost izlaganja kao najpogodnije i najjae sredstvo da se prodre
u poimanje prostaka, tako da je spoj ova etiri uzroka potovanje drevnih autora,
mrnja spram sholastiara, tano prouavanje jezika i efikasnost propovedanja
doveo do usrdnog izuavanja reitosti i oponaanja govornog jezika koji tada poee da cvetaju. To se ubrzo razvilo u krajnost, jer ljudi poee vie da idu za reima
no za sutinom, za biranou fraze, zaokrugljenom i istom kompozicijom reenice
i milozvunim talasanjem sporednih reenica, vie su se posveivali tome da svoja
dela uraznolie i ilustruju tropima i figurama no teini sutine, vrednosti predmeta.
zasnovanosti argumenta, ivosti invencije ili dubini suda. Tada je na cenu doao
tani i vodnjikavi stil Ozorijusa, biskupa portugalskog. Tada je Sturmije posveivao onolike beskrajne i udne napore Kikeronu Besedniku i Hermogenu Retoriaru, pored onih to su ih iziskivale njegove vlastite knjige Perioda i Imitacije i
sline. Tada su Kar iz Kembrida i Aam svojim predavanjima i spisima skoro
221
obogotvorili Kikerona i Demostena i namamili sve mladie odane sticanju znanja

na podruje te tanane i uglaane vrste nauke. Tada je Erazmo iskoristio priliku
da izbaci podrugljiv eh o: decem annos consupsi in legendo Ciderona, a eho je odgovorio na grkom. 0 v e Asine. Tada se znanje sholastiara preziralo kao varvarsko. Ukratko, celokupna usmerenost i sklonost tih vremena ila je vema prema spoljanjosti no prema sutini.
Tu, na otprilike jednoj strani, Bekon daje podrobnu sliku

knjievnih sukoba i moda svoga vremena. Poput njegove ideje
naunih metoda, njegova predstava o knjievnom ivotu ukorenjena je u religiji. Njegov nacrt istorije engleske proze knjievni
istoriari tek treba da ozbiljno razmotre. Kad, na primer, Bekon
veli: Tada se znanje sholastiara krajnje preziralo kao varvarsko,
on ne kae da ga i sam prezire. On ne potuje kienu i izvetaenu
reitost koja se tada proturala.
N akon ovog pregleda nekih odlika primenjenog znanja u
Bekonovom medievalizmu, vreme je da se razm otre neke primene
tehnologije tampe na lini i nacionalni ivot. A ovde treba razmotriti pisce i narodske govore, kako ih je, posredstvom tampe,
uobliavala nova ekstenzija vizuelne slike.
Izvesni pisci su nedavno nagovestili da sad moemo skoro
svu kreativnu knjievnost od renesanse naovamo sm atrati eksternalizacijom srednjovekovne ispovedaonice. U svojoj Anatomiji
kritike (Anatomy o f Criticism), N ortrop Fraj ukazuje na jaku autobiografsku notu u proznoj fikciji
nakon sv. Augustina, iji je, izgleda, izum, i Rusoa, koji je ustanovio njen
savremeni oblik. Ranija tradicija dala je engleskoj knjievnosti Religio Medici,
Izobilnu milost (Grace Abounding) i Njumenovu Apologiju (Newman: Apologia),
pored srodnog ali tanano razliitog tipa ispovesti kojem su bili skloni mistici (str.
307).
N aroito sonet, kao nova vrsta javne ispovedaonice podstaknuta tampom, zavreuje prouavanje u vezi sa novim pesnikim oblicima. Vordsvortov slavni sonet o sonetu pogaa neke od
glavnih nota Gutenbergove galaksije:
Ne preziri Sonet; Kritiaru, mrtio si se,
Ramoduan za njegove stvarne zasluge; kljuem tim
Sekspir je svoje otkljuao srce; melodija
Ove male lutnje ublaila je Petrarkinu ranu;
Hiljadu puta u tu sviralu Taso je zasvirao;
Njome je Kamoens ublaio tugu izgnanstva;
222
M A R A L M E K .L U A N
Sonet blista kao arni mirte list

Sred iempresa kojim je Dante krunisao
Svoje vizionarsko elo: svitac ta j
Razvedrio je blagog Spensera, i z vilinske zemlje dozvanog
Da batrga se mranim putevim a ; a k a d je utuenost
N a Miltonovu pala stazu, u njegovoj je ruci
Trublja postao, iz koje je izvukao
Melodije to duu pokreu avaj, isuvie ih je malo!
Medij tampe je izveo mnogi solo na trubi koji inae ne bi

nikad bio kom ponovan. JSamo postojanje tampe je istovremeno
stvorilo i potrebu za novim izrazom i mogunost novog izraza:
Ljube istinski i rad u stihu Ijubav da pokaem,
Da bi ona, draga moja, neku s la st u mome bolu nala
Jer slast bi je navesti da ita m ogla, itanje da zna, .
Znanje samilost probudi, a sam ilost milost iznudi
Traih prave rei da naslikam najcrnje lice jada;
Prouavah doskoice fin e da jo j duh zabavim.
Cesto prevrtah tude listove da vidim nee li otud
N eki sve i plodan pljusak na suncem spren m ozak da m i line.
rei hramlju nailaze, p o d rku Invencije trae,
Invencija, Prirodino edo, pobegla je pod udarcima maehe Nauke,
tude stope su samo stranci ispreeni na njome putu.
Tako bremenit reima, a bespomoan u svojim trudovima,
Grizem neposluno pero, udaram se od jeda:
Ludo, moja m i M uza ree, pogledaj u srce svoje ip ii.
Poput Rablea i Servantesa, Aretino je proglaavao da je smisao

tipografije gargantuanski, fantastian, nadljudski.
Ispoljavanje ili izgovaranje misli bilo je, kao to smo videli,
veoma ogranieno u uslovima rukopisne kulture. Pesnik, ili autor,
bio je daleko od toga da moe da se koristi narodnim jezikom kao
razglasnim sistemom. Sa pojavom tampe odm ah je usledilo
otkrie narodnog jezika kao razglasnog sistema. Linost Pjetra
Aretina (Pietro Aretino, 1492 1556) posluie za osvetljavanje
ovog naglog razvoja. On takoe ilustruje iznenadno preokretanje
privatnog samooptuivanja, ispovedaonice, u javno igosanje
drugih. U svoje vreme, Aretino je b io poznat kao bi vladara:
64 Ser Filip Sidni: Astrofel i Stela ( Astrophe! and Stella).
223
Istina je, on je bio udovite; to poricati znai umanjiti ga, no iznad svega
je bio ovek svog vremena, moda najslobodniji i najpotpuniji izraz doba u kojem
je iveo esnaestog stolea. To i njegova ogromna sposobnost, zajedno sa injenicom da je osnovao modernu tampu i koristio se dotle nesanjanim orujem
publiciteta sa besprimernom sveu o njegovoj moi, glavni su uzroci to mu poklanjamo panju.65
Roen dve godine nakon Rablea. on je, poput Rablea,

stigao tano na vreme da prigrabi novo orue tampu. Preobratio se u novine u liku jednog oveka, N ortklif koji sve sam
radi.
U izvesnom smislu, on je, po svojim utim sklonostima, bio pretea g.
Hersta, lorda Nortklifa i drugih, dok je, takoe. i otac groznog plemena savremenih predstavnika za tampu koji, kad ele da sebi pridaju znaaj, postaju
publicisti. Hvalisao se da irom sveta prodaje slavu. Morao je da ima publicitet; to je bio njegov hleb, a svakako je znao kako da udesi da ga dobije. . . Tu,
dakle, imamo oveka koji se, sa stanovita hronologije, moe nazvati prvim knjievnim realiatom, prvim novinarem, prvim publicistom, prvim umetnikim
kritiarem.66
Poput svog tanog savremenika Rablea, Aretino je osetio

gigantizam latentan u jednoobraznosti i ponovljivosti tampane
rei. Niskog porekla i neobrazovan, Aretino se koristio tampom
onako kako je otad stalno koriena. Patnam pie (str. 37):
Ako je Aretino u to vreme bio najmoniji ovek u Italiji, a moda i u svetu.
razlog se moe nai u novoj sili koju je on otkrio, sili koju danas nazivamo mo
tampe. Sam Aretino ju je smatrao moi svoga pera. On sam nije shvatao upravo
prometejsku vatru kojom se igrao. Sve to je znao bilo je da u svojim rukama ima
mono oruje, i on ga je upotrebljavao onako bezobzirno kao to je dosledno upotrebljavano od njegovog vremena naovamo. Bio je u stanju vidi njegova Pisma
da bude licemeran kao to je to tampa danas.
Pantam nastavlja (str. 41) i napominje da je Aretino bio

moda najvei ucenjiva u istoriji, prvi istinski moderan eksponent otrovnog pera. To znai, Aretino je uistinu smatrao tampu
javnom ispovedaonicom u kojoj je on ispovednik, s perom ili
m ikrofonom u ruci. Na xiv strani svoje studije, H aton navodi
A retina:
65 Edvard Haton: Pjetro Aretino. bi vladara (Edvard Hutton: Pietro Aretino, The Scourge o f Princes), str. xl.
66 Aretinova dela. prevod na engleski sa italijanskog originala, sa kritikim
i biografskim ogledom Semjuela Patnama ( The Works o f Aretino. translated into
English from the original Italian, with a critical and biographical essay by Samuel
Putnam), str. 13.
224
225
Neka drugi vode brigu o stilu i tako prestaju da budu ono to su. Bez gospodara, bez uzora, bez voe, bez ujdurmi, ja radim i zaraujem za ivot, obezbeujem svoje blagostanje i slavu. ta mi vie treba? Guijim perom i sa nekoliko listova
hartije pravim sprdnju od svemira.
Oblik tampe ga je malo privlaio i nije se trudio da objavljujejer mu cirkulacija njegovog dela u tam panom obliku ne bi pridala
nikakvo dostojanstvo. Za teolokog pisca stvar je sasvim drukije
stajala. K ada je Ben Donson objavio 1616. svoje kom ade kao
Dela Bena Donsona, pojavili su se mnogi podsmeljivi komentari.
Zanimljivo je da ekspir kom entarie ispovedni vid autorstva
reima gazio uvstva jeftino ih dao, jer je njemu, bilo kao
glumcu ili dramskom piscu, moglo izgledati isto da li svuda luta
ili ne. A upravo je ovo ispovedno izlivanje privatnih novosti i
stanovita izgledalo Aretinu i njegovim savremenicima kao opravdanje za povezivanje tampe sa pornografljom i prljavtinom.
To je gledite koje dom inira Poupovom Glupijadom sa poetka
osamnaestog veka. M eutim, za Aretina je pretvaranje privatne
ispovesti u javnu optubu bilo savreno prirodan odgovor na
tehnologiju tampe.
Vratiemo se na njegovu tvrdnju bez uzora, bez voe,

jer je doslovno tana. tampa je bila orue bez presedana. Nije
imala svoje pisce ni vlastitu italaku publiku, te je dugo morala
da se snalazi sa piscem i publikom koje su stvorili rukopisni uslovi.
Kao to Fevr i M arten objanjavaju u Pojavi knjige, tokom prva
dva veka tampa je skoro u potpunosti m orala da se osloni na
srednjovekovne rukopise. to se tie uloge autora, ona nije postojala, te je tokom prva dva stolea pisac isprobavao maske propovednika i komedijaa, tek u osamnaestom veku otkrivi ulogu
oveka od p era:
ak:. . . p a m i ovlaenje
Siroko kao vetar uruite
Da smem da duvam, ko i sve budale.
Na koga hou j a ; pa onaj koga
Najvie inem, da se najvie
On ba i smeje. A zbog ega to ?
Pa to je jasno kao put u crkvu.
Jer kog budala mudro pogodi
Bio bi lud ma ko pogoden
Ne ini li se nevet. V ila bi se
lnae ludost mudroga i tamo
Gde je nasumce gadala budala.
Ruho areno dajte mi, i dajte
Pravo da zborim kako mislim, pa u
Taj zaraeni svet da proistim
Do samog dna, ovaj lek moj
Primao bude sa strpljenjem on*
Iako uesnik u ovom katarkzinom poduhvatu, ekspir je

gorko oseao nedostatak uloge. U njegovom sonetu itamo:
Ah, istina je, svuda sam lutao,
I lakrdija bio, na smijeh svima
Gazio uvstva jej'tino ih dao, . . . **
* Vilijem ekspir: Kako vam drago, preveli Borivoje Nedi i Velimir ivojinovi, Kultura, Beograd 1966, str. 478 Prev.
** Soneti i ostala poezija, preveo Danko Anelinovi, Kultura, Beograd
1963, str. 89 Prev.
Aretino je, primeuje Rajmondi, odista prostitutka. On ima prostitutkin

nagon drutvene pobune. On baca blato ne samo u lice vlastitih savremenika,
ve i u lice cele prolosti. On kao da podie ceo svet i iznosi ga na svetlo sunca. . .
Sve je skaredno i poudno, sve je na prodaju, sve je lano, nita nije sveto. On
sam trguje svetinjama da bi zaradio pare i pie romantina itija svetaca. Pa ta
onda? Poput Nane, poput Pipe, njemu je zgodno da stoji iznad ljudi i dri ih na
uzdi njihovih poroka. . . Pouka koju Nana daje Pipi pouka je koja usmerava Aretinov ivot.68
Marlo je nagovestio Vitmenov varvarski urlik uspostavivi

nacionalni razglasni sistem belog stiha podiiui jampski zvuni
sistem kako bi odgovarao novoj povesti uspeha.
Valja imati na umu da je tampa stvorila gigantizam ne
samo za autora i narodni jezik, ve i za trita. A naglo irenje
ve uveanih trita i trgovine, podstaknuto ovim prvim oblikom
masovne proizvodnje, izgledalo je kao vidljivo proirenje svih
latentnih potkupljivosti ljudskog roda. Ovo, dakle, nije najm anja
meu posledicama davanja prednosti vizuelnom sajiniocu ljudskog iskustva. Tehnika prevoenja koja jeste primenjeno znanje,
nepristrasno se unapreuje kako bi ukljuila skrivene zlome i
68 Aretino: Dijalozi, str. 59
15
226
pobude ljudskog roda u novi oblik sam oizraavanj^-~Poto-jetampa vizuelno veoma oiaan oblik pisane rei, ona nezajaljivo
tra7i ssnzarmnalan matprijal 7 raspaavanie. Ova cinjenica nije sutinskija za shvatanje tekuih novina no to je za shvatanje onoga to se u petnaestom veku zbivalo sa jezikom i izrazom :
Aretino je vredan prouavanja zato to je genijalan ovek i zato to saima
i izraava to pogubno razdoblje anarhije, njegovu potpunu moralnu pometnju i
slom, njegovo uivanje u vreanju i prenebregavanju prolosti, njegovo odbacivanje svakog drevnog autoriteta i tradicije. A ako ovome dodamo da je za svoje
vlastite ciljeve smislio orue koje je u nae vreme postalo monije od svake uspostavljene vlade, izabranog parlamenta ili nasledne monarhije publicitet, tampu ova knjiga ima vie no dovoljno opravdanje.69
tam rn kao iavni razglasni sistem koji je d a o ogrom nu m o

poiaania in d iv id u a lnnm dasn nhrzn .je sphi stv o r jla novi lzraarnToblik ôpularnu~^lZ^Bil<tftSR^j~~ctrSmuj7Uvodni stihovi
~3SonTa~'popularnog ^ ^ ^ ^ (7 amburlaine the Great)
LKristofera M arlo ^ pruzaju nam sve nae nove teme:
Od uzavrelih vena slikujuieg zdravorazumlja,
/ domislica to komedijaenju slue,
Odveiemo vas u velelepni ratni iador
Gde iu ie te Skita Tamerlana
Kako svetu preti zapanjstvenim reima.
Gledajte samo lik mu u ogledalu ovom traginom,
A onda sudbini njegovoj sudite kako vam drago.
Prvi govornik, Micetas, nadovezuje se na ovo podjednako

indikativnim reima:
Brate Kozro, evo me uvreenog
A l' nedoraslog da uvredu izrazim,
N aroito ie znaaino o tk riafb e lo g stihaJkao rnegafona

razglaavanje i svest da skakuta^'SfikoVi mogu dati zamah
i obim javnog izraavanja koje bi u novom vremenu posedovalo
zvunost. B ^li s tih jp 7
hi^ 71 ruav i n a kao
krupni plan u nekom Grifitovom filmu, a veoma su slini po intenzitetu pojaavanja i preuveliavanja oseanja. ak ni Vitmen,
69 Pjetro Aretino, str. xiv.
227
podstaknut novim vizuelnim intenzitetima novina svoga vremena,

nije naao za svoj varvarski urlik glasnije sredstvo no to je beli
stih. Niko nije pokazao dobru volju da ponudi teoriju nastanka
engleskog belog stiha. On nema pretea ni uzora, sem, moda, u
otegnutoj melodijskoj liniji srednjovekovne muzike. Ne smatram
da ideja Keneta Sajsema (Kenneth Sisam) o staroengleskom
metru ima ikakve veze sa belim stihom. U Poeziji i prozi etrnaestog veka (Fourteenth Century Verse and Prose) (str. xiii) on pie:
Staroengleski je imao samo jedan metar dugo aliterativni stih bez slika.
On je bio najpogodniji za pripovedanje; bio je nemuziki utoliko to se nije mogao
pevati; pokazivao je izraenu sklonost prema gromoglasno^ti i palami
Paradoks je, meutim, u injenici, rfa_ ia heli stilO iedan od

prvih oblika govorne za razliku od pevane poezije, mnogo bri od pesme, pa moda i od samog govora. Sasvim je bezbedno z a ^
poeti opaskom da je neslikovani stih, za razliku od rimovane
poezije, odgovorio novoi potrebi narodnos iezika da dobije priznanie i ostvarenje kao iavni razglasni sistem. A retino je prvi
oberuke zgrabio nnw ^ni
<^ mpHij Vgkvim pa je
uinila tampa. Njegovi biografi uoavaju njegovu izvanrednu
slinost sa najvulgarnijim gospodarim a i im peratorim a tampe
naeg veka. Prikazujui biografiju Graanin Herst od Svonberga
(W. A. Svvanberg: Citizen Hearst), New York Times je prikazu
dao naslov: ovek koji je uinio da naslovi vrite (10. septembar
1961).
Beli stih je bio sredstvo kojim e engleski grmeti i odzvanjati
na nain prilagoen novom proirenju i konsolidaciji narodnog
jezika putem tipografije. U naem veku, kada je narodni jezik
naiao na neverbalnu konkurenciju fotografije, filma i televizije,
dolo je do obrnutog efekta. Upeatljivo ga je zabeleila u Mandarinima Simon de Bovuar:
Biti veliki pisac Gvatemale ili Hondurasa, kakav smean trijumf! Jue je
za sebe mislio da je itelj povlaenog dela sveta iz kojeg svaki zvuic odzvanja itavom zemljinom loptom, no sad zna da mu rei umiru pred nogama.
Kakav nam izvanredan uvid u Gutenbergovu eru i beli stih

prua ovaj odlom ak! Nije udo to je knjievno istraivanje omailo u razotkrivanju porekla belog stiha. Bilo bi podjednako jalovo
traiti poreklo dugih crta rimskog drum a u prethodnim primerima
graditeljstva. Rimski drum je bio nusproizvod papirusa i brzih
15*
228
skorotea. ezare Folingo (Cesare Folingo) pristupa kako treba

ovom problem u kad kae, piui o Knjievnosti na narodnom
jeziku u Zavetanju srednjeg veka (str. 182):
Rim nije dao popularne epove. . . Ovi smeli neimari imali su obiaj da svoje
epove grade u kamenu; milje i milje poploanih puteva. . . morale su posedovati
skoro emocionalnu privlanost kakvu je dugi niz rimovanih slikova moda imao
za Francuze.
Pretvarajui narodne jezike u masovne medije ili zatvorene

s i s im / ^ fTTimpar'p'ivnrila jednoohrazne. centraRzujue sile modernog nacionalizma.
Francuzi su vie no ijedna druga m oderna nacija doiveli
objedinjavajuu mo svog narodnog jezika kao nacionalno iskustvo. Prikladno je to su oni prvi zabeleili raspad ovog tipografski stvorenog jedinstva pod udarom neverbalnih medija.
U eri elektronike, Simon de Bovuar i an-Pol Sartr, tragino
deklamujui, iznose dilemu Za koga pisac pie u delu ta je
knjievnost?
Jedan uredniki kom entar o Simoni de Bovuar u asopisu
Encounter (august '1955) veoma mnogo pomae u povezivanju
novih bunih glasova Gutenbergove ere sa fenomenom nacionaiizma. Urednik razm atra prirodu slave i trajne reputacije:
. . . a da bi se ova postigla u nae vreme, skoro je neophodno biti pripadnik
nacionalne zajednice, koja, pored svih moguih moralnih i estetikih izvrsnih
osobina. poseduje sasvim vulgarnu odliku da je u nekoj meri mona da je svet
paljivo motri i, to je najvanije, slua. Postojanje takve zajednice je, izgleda,
preduslov za nastanak nacionalne knjievnosti, dovoljno iroke po opsegu i znaajne po sutini da na sebe privue pogled sveta i da oblik njegovoj mati . . .
sami su pisci ti koji su pomogli da se dozove u postojanje ono to se naziva nacionalnom knjievnou. Isprva je njihova delatnost posedovala prijatnu nevetost. ..
Kasnije, pod uticajem romantiarskog pokreta, oivljeni su jezici na umoru,
spevani su novi nacionalni epovi za nacije koje su jo jedva i postojale, dok je
knjievnost sa oduevljenjem pripisivala ideji nacionalne egzistencije najnatpri-
229
Sasvim je saglasno s tim to je oser, isto koliko i Drajden,

najvie voleo dvostih kao intimni oblik prijateljskog razgovora.
Tako bi oserovski dvostih sv. Tom asu M oru izgledao sasvim
blizak po karakteru sholastikom dijalogu, ba kao to je dvostih
Poupa i Drajdena ouvao karakter senekanskog lakog kroka.
M orov znaajan tekst, ranije naveden. pravi odgovarajuu razliku
izmeu rime i belog stiha kad suprotstavlja sholastiku filosofiju,
koja nije neprijatna meu prijateljima u prisnom razgovoru,
i nove oblike izlaganja za savete kraljeva gde se znaajne stvari
razm atraju i raspravljaju sa velikim autoritetom . M or govori o
centralistikim i nacionalistikim politikim organizacijama,
koje su u njegovo vrenje bile novina. Za ove nove oblike gigantizma
beli stih M arloa bio je objektivni korelativ:
Heridamas: Tamertan!
S k itsk i pastir tako ureen
Prirodnom gordou i najbogatijom opremom!
Njegov izgled preti nebu i bogove fik a
Plameni m u pogled uperen u zemlju.
Kao da je sad izmislio neku varku
1 smera daprobije Averna strane svodove
I troglavo pseto iz pakla izvue,70
tampana stranica je prva odrazila razvod poezije i muzike.

Kom entariui melodijsku liniju trubadura u svome delu
M uzika i drutvo, Vilfred Melers (Wilfred Mellers: Music and
Society) prua kontrapunkt za posm atranje strmovlavog Marloovog juria unapred (str. 29):
Ogromna duina i valovita plastinost linije u svim ovim vrstama muzike
dokazje prednosti, koje preteu nad oitim ogranienjima, muzike koncipirane u
jednoj jedinoj liniji; ako se rtvuju mogunosti harmonije i zvunog kontrasta,
stie se mogunost stvaranja melodije osloboene stega merenja. Nema ogranienja
tananosti fraze, intonacije i nijanse koje se mogu upotrebiti, izuzev ogranienja
to ih podrazumeva stvaranje jedne povezane linearne organizaije.
rodnije vrline. . .
Dejstvom i efektima tipografije su, dakle, tesno povezani

ispoljavanje ili izricanje privatnog unutarnjeg iskustva i nagomilavanje kolektivne nacionalne svesti, dok nova tehnologija ini
narodni jezik vidljivim, centralizovanim i objedinjenim.
Pesma je usporavanje govora kako bi se uivalo u nijansi.

Beli stih je nastao u vremenu koje je prvi put razdvojilo rei i
10 Tamerlan Veliki. I, ii.
230
231
muziku i ilo ka specijalistikoj samostalnosti muzikih instrumenata. Prema Melersovoj, uloga polifonije je bila da razbije
drevnu monodijsku liniju. A polifonija e na podruju muzike
imati efekte sline posledicama pokretnog sloga i mehanikog
pisanja po jezik i knjievnost. Jer naroito nakon tam panja nota
kvantifikacija i merenje postali su neophodni kao sredstva koja
e odravati jedinstvo pevaa razliitih deonica. M eutim,
u srednjovekovnoj polifoniji, ove posebne deonice i koliine bile
su samo latentne. Melersova pie (str. 31):
Usmena polifonija Neove proze naruava linearnu i literarnu

pristojnost.
Izgleda moguno da je polifonija u prvom redu bila umnogome nesvestan

rezultat izvesnih sluajnosti do kojih moe doi pri unisono monofonijskom
pevanju; svakako nas ne iznenauje to to je tokom poznog srednjeg veka polifonija bila toliko duboko ukorenjena u onom to su u sutini monofonijski stavovi,
da ljudima modernog sveta, bar isprva, izgleda neobino nepristupana. Mi vie-manje znamo ta da oekujemo od muzike koncipirane u deonicama, a srednjovekovni kompozitor ne zadovoljava naa oekivanja. Ali pre no to ga odbacimo
kao primitivnog ili nesigurnog, valja da budemo sigurni da shvatamo ta je
on mislio da pokuava. On svakako nije pokuavao da raskine sa implikacijama
monofonijske muzike na kojoj je odgajen i koja je, kao to smo videli, simbolisala
filosofiju sadranu njegovim svetom; on je, moda, pokuavao da proiri sredstva
te muzike i pritom je sasvim nesvesno uveo koncepcije koje e uroditi dubokom
tehnikom revolucijom.
Izvrsna studija Brusa Petisona o Muzici i poeziji engleske

renesanse (Bruce Pattison: Music and Poetry o f the English Reneissance) naglaava da je forma pesme praktino b ik jedina
sve do sedamnaestog veka (str. 83). No poto je forma pesme
vekovima bila nerazdvojiva od narativa i linearnog razvijanja tema,
ona je takoe proimala i uobliavala knjievnu praksu. Ono to
bismo danas mogli nazvati priom ili linijom naracije ne moe
se mnogo bolje razaznati kod Nea no u Starom zavetu. Takva
linija je pre usaena u mnogobrojne jezike efekte. Ovo svojstvo
simultanog uzajamnog dejstva ili taktilne ulnosti izraeno je u
srednjovekovnoj muzici. Kao to to iskazuje Petison (str. 82):
U izvesnom smislu, srednjovekovna muzika je esto po koncepciji instrumentalna, mada nije sigurno koju su ulogu instrumenti imali u njenom izvoenju.
Panja je uglavnom bila usredsreena na ulni efekat kombinovanja razliitih
glasova, a ne na oseanja u tekstu ili uopte na emocionalni izraz.
Ova ulna sklonost sloenom uzajamnom dejstvu odlika

odrala se u esnaestom veku ak i u jeziku namenjenom tampanoj
stranici. A Dems Saderlend u svojoj knjizi O engleskoj prozi
(James Sutherland: On English Prose) pogreno tumai ovu polifoniju kod Nea kao njegov neuspeh da bude zdravorazumski
knjievnik: Nevolja s Neom je delimino u tome to njega mnogo
manje zanima da itaocu olaka stvari no da uiva u vlastitoj
nadmoi nad njim; ili, ako ovo izgleda kao odve otar sud,
da koristi lingvistike mogunosti jezika za vlastitu zabavu
(str. 49). Kad ga naglas proita obueni retoriar iz novih osnovnih kola, odlom ak koji navodi Saderlend (str. 4950) poprima
neobuzdanu raznolikost sola na trubi Luisa Arm stronga:
Hera se nadala i zato je sanjarila (a svaka je nada samo san); njena nada
bejae tamo gde je srce njeno, a njeno srce se lelujalo i okretalo prema vetru koji je
mogao priviti njeno zlatno srce uza nju ili ga od nje odbiti. U njoj su se borili
nada i strah, a oboje su budni, to ju je teralo da u osvitdana (kakva je babuskera
taj dan kome toliko treba da svane) otvori prozor ili okno i pogleda odakle vetar
udara ili kako se kree sinje more, na ta joj se na oi navue mrena, najpre bela,
kad njine probodne strele pogodie beivotno telo Leanderovo: kad je iznenada
ugledala ovaj alosni lik ljubavi svoje, istruleo u meso bakalarsko, njena tuga nije
mogla biti ita drugo do beskonana, ak i da je njena ljubav tek mlaka bila;
a nema ene koja se ne naslauje tugom, jer je inae ne bi tako olako za sve koristila.
Strala je u svojoj lepravoj spavaici i zamrene kose (kao to je Semiramida istrala crnih pletenica raspletenih po ramenima, sa eljem od slonovae
u njih zakaenim, kad je ula da osvojen je Vavilon) i miljae da je svojim poljupcima njegovo mrtvo telo u ivot vratila, ali ba kad je htela da na njegove modre
sluzave morunske usne stavi jedan od tih toplih melema, burni denjci grebenastih
valova naioe i otee joj ga (kao da su naumni u Abidos da ga vrate). Na to se
smesta u jarosnu bahantkinju pretvorila, i bez zaziranja za njim skoila, i tako
napustila svoje svetenitVo i otavila Muzeusu i Kitu Marlou ime da se bave.
Koliko su okolnosti uticale ne samo na strukturu muzike,

ve i na strukturu jezika i muzike, oito je iz Holenderovog
razm atranja elizabetanskih pozorita ( Razgraivanje nebeskog
sklada, str.L47) i njihovog sloenog korienja muzike u svrhe
signalizaciie i nunosti da se sva muzika, izuzev ovih signala,
uklopi u zaplet samog komada. Mala koterijska pozorita u
gradu . . . sledila su m asku . . .
232
233
MARSAL MEKLUAN
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A
Isprva su svi, sem ekspira, tamparsku presu pogreno

smatrali mainom koja obezbeuje besmrtnost.
avaju ideju esnaestog veka o besmrtnosti zadobijenoj trudom i

mehanikim ponavljanjem toga truda. U naem stoleu ideja
takve besmrtnosti je zadobila izvesnu nastranost koju je uhvatio
Dojs u Ulisu:
Fiziki inioci restrukturisanja oblika i podruja izraza

zanimali su nas dosad jedino u vezi s iznenadnom pojavom individualnih glasova i prihvatanja narodnog iezika kao ohiedinjenogj^ ve gotovog/hlZglSnog sistema.) Istovremeno se dolo
do saznanja da tam pana re narodnog jezika moe dati vetaku
venost slave. U divnom ogledu o K ardanu (Cardano, 1501
1576), u zbirci Abinderska letina (Abinger Harvest), E. M.
Forster istie da je tam parska presa, tada stara samo jedan vek,
bila pogreno shvaena kao maina koja daje besmrtnost, te su
ljudi pohitali da joj povere svoja dela i strasti, za dobro buduih
vremena (str. 190). A potom Forster citira K ardana (str. 193):
Imao sam izuzetnu sreu da ivim u stoleu koje je otkrilo ceo svet Ameriku,
Brazil, Patagoniju, Peru, Kvito, Floridu, Novu Francusku, Novu paniju, zemlje
na Severu, Istoku i Jugu. A ta je udesnije od ljudske munje, ija mo daleko prevazilazi mo nebeske? Neu preutati ni Tebe, velianstveni Magnetu koji nas
vodi preko ogromnih okeana i kroz no i bure u zemlje za koje nismo znali. Tu
je zatim naa tamparska presa, koju je.smislio ovekov genije, nainile njegove
ruke, a predstavlja udo ravno boanskom.
Otprilike u isto vreme Pjer Boastio (Perre Boaistuau) pisao

je u svome Theatrum M undi:11
Ne mogu da naem nita ravno ili uporedivo sa udesnim izumom, korisnou
i dostojanstvom tampanja koje premaa sve to je antika mogla da pojmi ili zamisli kao izvrsnost, kad znam da odrava i uva sve zamisli naih dua, ono je
blago koje daje besmrtnost spomeniku naih duhova i beskonanu venost svetu,
a takoe iznosi na svetlo plodove naeg truda. I mada se poneto moe dodati svim
drugim inovima i pronalascima ljudskim, jedino je ovaj s toliko sree i savrenstva doao na ovaj svet da mu se ne moe dodati ni oduzeti nita to ga ne bi uinilo manjkavim i izoblienim: plodovi su tako udesni i prave se s takvom brzinom
i marljivou da jedan ovek moe sam za jedan dan odtampati vie slova no to
ih i najbri prepisiva ili pisar moe ispisati svojim perom za celu godinu.
Samoizraavanje je jo nepoznato kao koncept, ali rei:

iznosi na svetlo plodove naeg truda izvrsno su ukazivanje na
m atricu iz koje e ovaj koncept mnogo kasnije biti izvuen.
Rei: daje besm rtnost spomeniku naih duhova savreno izra71 Preveo Don Oldej (John Alday), 1581; STC 3170, R iH do R iv.
Kad netko ita sve udnovate stranice nekoga koji je davno mrtav, onda se
taj netko osjea kao jedno s nekim koji je neko. . .
Nestalo je zrnata pijeska pod njegovim nogama. Cipele su mu opet gazile
po vlanoj ljiskavoj lapavici, po koljkama britvaima, pitavim piljcima, na sve
to se razbija o nebrojene piljke, na drvo razgrizano od drvomoraca; gazile po
propaloj armadi. Nezdrave su pjeane povrine upijajui iekivale njegove tabajue potplate, isparavajui smrad kloaka. On ih zaobie, hodajui oprezno.
Boca portera stajae uspravno zagnjurena do pasa u mulj, u pjeano tijesto za
kolae. Straa: otok uasne ei.*
To znai: sa meditacije o knjigama i bibliotekama, Stiven

Dedalus prelazi na poruku o boci, doseui je kroz guremu audio-taktilno-olfaktornog opaanja, kome su briljivo suprotstavljeni
subjektivni pogledi na autore, knjinice i knjievnu besmrtnost.
Tema ovekoveavanja putem tampane rei posedovala je
veliku uverljivost u ranom razdoblju tipografije, kada je ova
tolikim zaboravljenim i nepoznatim piscima prolih vremena
davala nov i daleko intenzivniji ivot no to su ga ikad spoznali
u svom stvarnom prepisivakom bivstvovanju. ekspirovi soneti
su 1609. bili posveeni jedinom zaetniku . . . (kome) dobronamerni pustolov, kreui na put, eli svaku sreu i venost to je
obeava na veno ivi Pesnik.
To jest, veno ivi pesnik veno ivi u tampi i obeava tu
venost tampane rei (neuporedivo sigurniju od rukopisne venosti poruke u boci) jedinom za ;etniku. Sasvim je na mestu
da identitet zaetnika bude zagoneian kao i poetski proces kojim
su soneti stvoreni. Meutim, poto je sad venost osigurana zaetniku koji kree u novi ivot tam panog pesnikog bivstvovanja,
pesnik mu eli sve najbolje, kao da eli sve najbolje sebi samom na
svom tam panom putovanju kroz venost. I tako sledi kretanje
teksta soneta, tano deset godina poto je minula elizabetanska
m oda soneta.
* Uliks. preveo Zlatko Gorjan, Otokar Kerovani, Rijeka 1957, str.
55 Prev.
234
m ar
Sa l M E K L U A N
Retko je vie dvosmisla stavljeno u tridesetak rei no to ga

je bilo u ovim reima posvete. Slina ironija se javlja u predgovoru
ekspirovom Troilu i Kresidi, koji se pojavio ispred kvarto teksta
iz 1609, iste godine kada i soneti. Nas ovde ne zanima da li je ovaj
predgovor napisao ekspir. Za Dekera je suvie duhovit, za Nea
odve uzdran. Umnogome se odnosi na nai/tem u tampe kao
maine za obezbeivanje besmrtnostij)
Nikad-pisac Njus, svakad-itaocu. Veiti 'itaoe, evo Vam novog komada,
neprikazanog na Pozornici, neokaljanog rukama prostaka, a ipak u komici preizvrsnog, jer edo je Vaeg mozga koji se nikad nije uzaman latio neeg kominog.
A kad bi samo Komedije svoje isprazno ime zamenile nazivom Espap ili Komadi
svoje premetnuli u Parnice, videli biste kako se svi oni Kritiari, to ih sad proglaavaju takvim ispraznostima, jate na njih zarad ozbiljnosti kao njine glavne vrednosti, a naroito na Komedije ovog autora, tako verne ivotu da slue za svakodnevno komentarisanje svih naih ivotnih postupaka, i pokazuju takvu vetinu i mo
duha da su i oni to najmanje vole Komade, zadovoljni Komedijama. A svi oni
tupavi i sporoumni smrtnici, nesposobni da shvate duhovitost neke komedije,
doavi po uvenju na njegove predstave, naoe tu onu duhovitost koju u sebi
nikad nali nisu, i odoe pametniji no to su doli; osetivi otricu duha a da ni
sanjali nisu da mozak imaju o koji bi se otriti mogla. Toliko je otre soli duha u
njegovim Komedijama da se moe uiniti (toliko izredno uivanje pruaju) da
nastale su u onome moru to Veneru porodilo je. A od svih Komedija, ova je najduhovitija. Kad bih imao vremena, propratio bih je Komentarima (ne da biste
pomislili kako ste novac pametno utroili), ve zbog onog obilja vrednih stvari za
koje ak i jadan ja znam da u nju su ubaene. Ona zasluuje takav trud koliko najbolje Terencijeve ili Plautove komedije. I ovo verujte: kad Autora vie ne bude a
njegove se Komedije rasprodaju, grabiete se za njih i uspostaviti Novu Engelsku
Inkviziciju. Uzmite ovo kao Upozorenje i ako neete da se liite uivanja i izloite
se Sudu, ne odbijajte, niti manje volite ovu zato to nije uprljana smrdljivim dahom
gomile, ve zahvalite Sudbini za Cvet to je meu vas posadila. Jer verujem da je
volja Svemogueg da za njih morate moliti, a ne da vas mole. Te ostavljam da svi
koji ne ushtednu da je hvale mole (da im se umno zdravlje popravi). Vale.
Ovaj prozni sastav iziskuje istu hitrinu panje kao sam

<Troil i Kresida. Zapoinje kaoJDems D ojs u ulozi Mr. Germ's
JChoice, koji kae: Nisu li moji potroai moji proizvoai?
Tvrdnja da je komad neokaljen rukam a prostaka moda oznaava da je predstavljan u zgradi advokatskih esnafa. No predgovor je u celini analiza teorije komunikacija, kao i sam komad.
U sreditu kom ada (III, iii), tema predgovora je izloena mnogo
opirnije, poev od rei:
N eki udnjak je ovde napisao
Da se ovek, ma kako obdaren
Spolja i iznutra, ne moe hvaliti
235
Da ima ono to ima, nit' moe

Oseati ono to ima sem putem
O dblesaka*
Predgovor upotrebljava ideju da je proizvoa samo vlastiti

potroa kako bi ismejao i itaoce i pisce novog doba blistavim
nizom negativnih obrta. Konana vrednost tampe na autora^ .
ostavlja isto toliko mali upeatak kao na-ekspira, koji se nije
trudio da tam pa svoje kom ade;
Nepotrebno je ita vie do pomenuti da mnogi od najpopularnijih ekspirovih soneta ovaplouju opte prihvaene ideje
njegovog vremena o postizanju venosti putem tampane narodne ^
rei, recimo sonet LV, koji poinje ovako:
Mramor, ni carski spomenici zlat'i,
Ne, nee ovih nadivjeti rima.**
I poto su preivele te vekove, pretpostavljam o da ni autori

nisu sumnjali. M eutim, ueni ljudi tog vremena, bez obzira
na njihov stav prema tampi, imali su sumnje u pogledu sposobnosti odravanja narodnih jezika. A neke od njihovih sumnji
javljaju se u Spenserovom sonetu (Amoretti, L X X V j:
Jednog dana ispisah njeno ime na alu,
A l dodjoe talasi pa ga sprae:
Ponovo ga ispisah drukije.
dodeplim a i moj trudsvojim uiniplenom.
Tati ovee, ree, to uzaman pokuava
Smrtnog stvora ovako da obesmrti. . .
M oram o imati na umu, pie Lever u Elizabetanskom Ijubavnom sonetu (J. W. Lever: The Elizabethan Love Sonnet),
u kojoj se meri sam ivot oblikuje prema knjievn im ob 11cim a:---kako ljudi jednog vremena tee~da "svoje ljubavi vode sa svom
usrdnou, poput Stendalovih junaka, a drugog sa svom lakomislenou junaka Noela K auarda (Noel Coward) (str. 57).
Ali dok je elizabetanac, poput oserovog ja, bio kadar da se
premee u razne javne i privatne uloge, on je, takoe, bio kadar
da se poigrava s jezikom na razliitim razinama. Stara usmena
* Preveli ivojin Simi i Sima Pandurovi. Kultura, Beograd 1963, str.
71 2 Prev.
** Navedeni prevod, str. 66 Prev.
236
237
veza, sa svojom prilagodljivou tona, spajala je itaoca i pisca.

Objanjavajui neuspeh devetnaestog veka da shvati Sidnijev
postupak, Lever primeuje (str. 57):
meu svim knjigama tampanim tokom prvih stotinak godina

postojanja tipografije.
Atrofija pozitivne konvencije tokom devetnaestog veka i otud proizalo

cepanje pojedinca na njegovo javno i privatno ja, objanjavaju zato toliki lini
stihovi viktorijanaca izazivaju oseaj pometenosti.
Betelova knjiga Sekspir i popularna dramska tradicija (S. L.

Bethell: Shakespeare and the Popular Dramatic Traditiori) preuzima
i temeljno obrauje ovu temu, pokazujui kako je prekid starijih
veza izmeu autora i publike naveo kritiare devetnaestog veka
da ekspiru prilaze na nain koji vie odgovara Ibzenu: oni su se uhvatili za
njegove karaktere kao da su istorijske linosti, istraujui njihovu psihologiju. . .
Nije bilo pokuaja razmatranja istorijske anomalije, usled koje je iz jedne konvencionalne tradicije mogla tako brzo da nikne naturalistika drama (str. 13 14).
N a isti nain je Holivud mogao tako brzo da se razvije, jer je

graen na rom anu devetnaestog veka.
Prenosivost knjige, poput prenosivosti tafelajne slike, nytogo_

je ztoprinela novorn kultu individualizma.
Veoma proizvoljno preiemo na(fiziku stranuj tampane
Jcnjige, koja je mnogo doprinela indivimmliznm- lm am na umu
prenosivost knjiga. Kao to je tafelajno slikarstvo deinstitucionalizovalo slike, tako je tampanje razbilo monopol biblioteke.
Mouzis Hejdas pominje u Priruniku uz klasino tivo (str. 7)
da je papirus u svicima nastavio da bude uobiajeni materijal
za knjige, sve dok uglavnom hriani, kako bi imali Jevanelja u
jednoj knjizi, nisu uveli oblik kodeksa, pa, stoga, i velin, koji je
za taj oblik prikladniji. On dodaje:
kodeks, koji je u sutini moderna knjiga, sastavljena od listova to se mogu
rasporediti u tabake, oito je kompaktniji no svitak. . . moe se svesti na pogodnu
veliinu depnog izdanja, a ta prenost se obino uzima kao objanjenje za opte
usvajanje oblika kodeksa meu hrianima u etvrtom veku . . . meutim, tokom
treeg veka, velika veina neznaboake zaostavtine je u obliku svitaka, dok je
velika veina hrianskih dela u obliku kodeksa. Uobiajena veliina kodeksa je
bila oko 15 10,5 cm.
Kao to izvetavaju Fevr i M arten u Pojavi knjige (str. 126),

molitvenici i aslovci depnog form ata su bili m oda najbrojniji
ta vie, blagodarei tampanju i umnoavanju tekstova, knjiga je prestala

da izgleda kao dragoceni predmet koji se konsultuje u biblioteci: pojavila se sve
vea potreba za mogunou da se lako prenosi, kako bi se mogla konsultovati
ili itati bilo gde i u svakom trenutku.
Ova vrlo prirodna sklonost pristupanosti i prenosivosti

ila je zajedno sa ogromno poveanom brzinom itanja, koju je
omoguio jednoobrazni i ponovljiv slog, a koja uopte nije bila
moguna sa rukopisom. Ista tenja pristupanosti i prenosivosti
stvorila je sve ire publiku i trita, neophodne za ceo gutenbergovski poduhvat. Fevr i M arten jasno izlau (str. 162) da se
tamparstvo od poetka javilo kao industrija koju reguliu isti zakoni to
vae za svaku drugu, a knjiga kao proizvod to su ga smislili ljudi koji su morali
zaraivati za ivot ak i kada su, kao to je sluaj sa porodicom Aldus ili Etjenovima, istovremeno bili humanisti i uenjaci.
Ovi autori potom prelaze na pitanje znatnog kapitala koji

je bio potreban za tampanje i izdavanje knjiga, veoma estih
komercijalnih neuspeha i borbe za prodaju i trita. ak i oku oveka esnaestog veka bio je prim etan smer u biranju i cirkulaciji
knjiga koji je predskazivao /apparition une civilisation de masse
et de standardisation. Postepeno se organizovao potroaki
svet nove vrste. Od celokupne proizvodnje knjiga do 1500, koja
iznosi petnaest do dvadeset miliona prim eraka, 30 35.000
posebnih publikacija, daleko najvei deo, sedamdeset pet odsto,
na latinskom je jeziku. AlLjcao to tam pana knjiga izmeu
1500. i 1510. godine porazila rukopis. tako e uskoro narodni
jezik zameniti latinski. Jer bilo neminovno. dn t.a.mpnrm
k n jig u ~u~okvini granira >,''
pfgnji
no to ga ie m eunarodna. klerikalna elita italaca la tin sk n g ik^H
m o g lasmoi. Proizvodnia knjiga je bila poduhvat u koji se ulagao
rHtfupan"kapital, te su joj za opstanak bila potrebna najvea trita.
Fevr i M arten piu (str. 479):
Tako je esnaesti vek, era obnove antike kulture, bio razdoblje kad je latinski poeo da gubi teren. Ovaj smer je nepobitno jasan od 1530. italaka publika. . . zato sve vie postaje laika esto je sainjavaju ene i srednji stale,
meu kojima mnogi nisu znali latinski.
M AR A L M E K L U A N
Problem onog to publika elijOd poetkaje sredinji problem tamparstva. Ali kao to je format knjige dugo zadrao svojstvo izgleda rukopisa, tako je i prodaja knjiga dugo zavisila od
srednjovekovnog vaara kao trita.
Jedva da i treba naglasiti da je tokom srednjeg veka trgovina knjigama uglavnom bila trgovina polovnom robom; tek je sa pronalaskom tampe trite za nove
knjige postalo svakodnevna stvar.72
Smisao srednjovekovne trgovine knjigama kao operacije

polovnom robom moe se shvatiti tek u nae vreme kroz poreenje sa trgovanjem velikim slikama, koje je uglavnom trite
za polovnu robu. Jer, opte uzev, slike i starine spadaju u kategoriju rukopisne knjige pre pojave tampe. Za tam panu knjigu,
koja je zadrala rukopisni format, ovo je bilo nuno, pa m akar
samo prodaje radi, jer su itaoci bili naueni i usmereni na rukopisni oblik. Kod Bulera postoje bajne pojedinosti (str. 16) o ranoj
navici slanja tam panih knjiga prepisivau na prepisivanje, tako
da bi prouavalac najranijeg tam parstva pam etno uinio da na
novi izum gleda kao prvi tam pari: naprosto kao na jedan drugi
vid pisanja.
Jednoobraznost i ponovljivost tampanog sloga sazdale

su politiku aritmetiku sedamnaestog veka i hedonistiki raun
osamnaestog.
Pri svem tom, u tampi je postojalo jedno unutarnje naelo
jednoobraznosti, ba kao to je postojala tenja da rukopisna
knjiga postane lagano pribiranje raznorodnih tekstova. Naelo jednoobraznosti i ponovljivosti dobie jo potpuniji izraz
kad tampa bude dala premo^viuelnoj kvantifikaciji. Ve u
sedamnaestom veku nalazimo se u svetu koji govori o politikoj
aritmetici, k o jajd m d j odvajanje funkcija korak dalje od Makijavelija. Ako u ranom esnaestom veku da
tvrdi kako poston~je5nopravilo za poslove, a drugo za privatni
ivot73, on je time zapravo beleio posledicu i znaaj tam pane
GUTENBERGOVA GALAKSIJA
239
rei(u ofivfljanjiijpisca 1 itanra prni^voaa.ipotroaa^vhdara i

"podanika ITCStro defmisane kategorije. Pre pojave tampe, ove
operalje su bile veoma pomeane, ba kao lo je prepTsiva kao
proizvoa bioûkljue^ u itanje, a student'u pravljenje knjiga )(/
koje je prouavktr~
Ne moe se lako shvatiti, inae bi odavno bilo objanjeno, da
se mehaniko naelo vizuelne jednoobraznosti i ponovljivosti,
inherentno tampi, postojano irilo kako bi ukljuilo mnoge
vrste organizacije. Maline (Malynes) je pisao u svome L ex
Mercatoria (1622):
Vidimo kako jedna stvar pokree ili izaziva drugu. kao to u satu, u kome ima
mnogo tokia, prvi toki, budui pokrenut, pomera sledei, a taj trei i tako dalje
sve do poslednjeg, koji pokree instrument to otkucava as; ili kao u gomili koja
prolazi kroz tesnac, kada prvog gura onaj iza njega a ovog onaj to mu sledi.74
Vie od dvesta godina pre ideje Tom asa Hakslija o obrazovanom duhu kao jasnoj hladnoj logikoj maini iji su svi delovi
podjednake snage, susreemo proirivanje naela pokretnog
sloga i zamenjivih delova na organizaciju drutva. Ali primetimo
da je to naelo besmisleno onde gde nije dolo do jednoobrazne
obrade duhova navikoin itanja tampane rei. Jednom rei,
individualizam, bilo u pasivno atomistikom znaenju obuene
uniformisane vojske ili u agresivnom znaenju privatne inicijative i
samoizraavanja, podjednako pretpostavlja jednu prethodnu
tehnologiju homogenih graana. Ovaj rogobatni paradoks opsedao je pismene ljude svih vremena. U poznom devetnaestom veku
izrazio se emancipacijom ena, koja je postignuta time to su
mukarcima i enama odreivani isti poslovi. Nadalo se da e
tako postati slobodni. M eutim ova mehanika operacija ljudskog
duha osetila se i naila je na jarostan otpor i u prvom razdoblju
tampe. Moglo bi se skoro rei, pie Lio Lovental u Knjievnosti i ovekovom liku (Leo Loventhal: Literature and the Image
o f Mari),
da se preovlaujua filosofija ljudske prirode od renesanse zasnivala na
shvatanju da je svaki pojedinac odstupajui sluaj ije se postojanje u vrlo velikoj
meri sastoji u njegovim naporima da ispolji svoju linost nasuprot ograniavajuim i izjednaavajuim zahtevima drutva (str. 41).
72 Buler: Knjiga u petnaestom veku, str. 33.

73 Toni: Religija i uspon kapitalizma (R. H. Tawney: Religion and the Rise
o f Capitalism), str. 156.
74 Navedeno u ibid., str. 151.
240
241
Pre no to razm otrimo dokaznu grau iz Servantesovog

sveta koju nudi Lovental, evo jo dve periferne stvari to se takoe
odnose na ova pitanja. Piui o oksfordskom univerzitetu u
esnaestom veku, Melet zapoinje drugi tom svoje Istorije oksfordskog univerziteta (C. E. M allet: History o f the University o f fo rd ):
Pre no to uemo u pojedinosti univerzitetskih vebi i ispita, valja da pokuamo da se oslobodimo modernog miljenja da studije postoje zarad ispita, a ne
ispiti zbog studija. Zapravo, primeniti meru njihovog preovladavanja i efikasnosti
na obrazovanje prolih pokolenja znailo bi anahronizam.
Mogli bismo uzalud tragati za bilo kakvim javnim ispitom da bismo opravdali znanje i istraivanje po kome su engleski studenti postali slavni u sedamnaestom
veku: njihove napore su vie podsticala hrabrenja tutora i prijatelja no disputi
u kolama. Ispita u naem modernom znaenju tog pojma uopte nije bilo. Kako
su knjige postajale jevtinije, bri i marljiviji studenti su otkrili da mogu sami sticati znanje, dok su raniji narataji zavisili od usmenih predavanja. Potom se javila potreba za ispitima, a kad su ovi poeli da se vode naunije a njihovi rezultati
da budu u veoj meri javni, i najposle, u izvesnom smislu podesni za prodaju, dolo
je do nove potranje za usmenom poukom (str. 16).
Godina 1485. obeleava istorijsku epohu u Oksfordu kao i svugde. Pod

vladavinom Tjudora, srednjovekovni univerzitet je neprimetno izdahnuo. Stari
obiaji su u izvesnoj meri izgubili svoje znaenje. Stara shvatanja obrazovanja
su se izmenila. Stari bezakonski demokratski duh nevoljno se podvrgao disciplini.
Renesansa je postavila nove naune ideale. Reformacija je unela novu energiju u
teoloke rasprave. Stare univerzitetske ustanove su brzo nestale. Koledi, od kojih
su neki poeli kao nedaama pritisnute male zajednice teologa ili studenata vetina,
prerasli su u vea i bogatija drutva, sa veim udelom u voenju univerziteta.
Studenti koji plaaju kolarinu, kakve mi znamo, nepobitno su postali vieniji.
Nekoliko koleda je od poetka biralo studente za lanove, a u nekim sluajevima
mladi studenti su primani po naroitom osnovu. Merton je imao svoje parvuli.
Kraljiin koled svoje siromane deake. Magdalenski koled je imao nekolicinu
veoma mladih stipendista. Vejnflit je sankcionisao sistem gospode neplemia.
koji Vajkehen nije bio voljan da dozvoli. Ali tek u esnaestom veku, kada su koledi
postali priznati nauni centri. kada su predavanja u kolskoj ulici izlazila iz mode,
kada je obuka svetenika postepeno prestajala da bude glavni cilj oksfordskog
obrazovanja i kad je, nakon opasnosti reformacije, poelo irenje Oksforda na
novim temeljima, veliki stale studenata koji su plaali kolarinu bez neposrednog
udela u zavetanjima koleda, preuzeo je dvorita i vrtove koleda.
Rei stari bezakonski dem okratski duh odnose se na

decentralizovanu usmenu organizaciju drutva, koja je prethodila tampi i nacionalizmu. Centralizam odskora osloboenih
nacionalnih energija iziskivao je veoma poveanu uzajamnu zavisnost. Na tom podruju su se vrlo brzo osetile tam pane knjige.
I kao to je papirus stvorio rimski drum, tampa je omoguila
brzinu i vizuelnu preciznost koje se javljaju u novim m onarhijam a
renesanse. Neodoljivo je poi jedan vek napred i u Kembrid da
bi se posm atralo snano centralistiko delovanje tampane knjige.
Kristofer Vordsvort (Christopher W ordsworth) pria povest
udnih preokreta i uzajamnog dejstva pisanih i usmenih oblika u
svome delu Scholae academicae: Opis studija na engleskim univerzitetima u osamnaestom veku (Scholae academicae: Some
Account o f the Studies at the English Universities in the Eighteenth
Century):
Vordsvort ovde opisuje razvoj centralistikih ispita koji je

proizaao iz dostupnosti decentralizovanog znanja. Jer u uslovima
tampe, studentu je bilo lako da ita grau sa podruja koja njegovi
ispitivai nisu posetili. M eutim, naelo da prenosiva, jednoobrazna knjiga stvara centralizovan jednoobrazan ispit (namesto starijeg usmenog ispitivanja) vai na svim stupnjevima. tampana
stvar je, videemo, imala veoma udne organizacione efekte na
govorni jezik. A poslovni ovek osamnaestog veka, ija se politika aritm etika temeljila na vizuelnoj koliini, ili poslovni ovek
osamnaestog veka ije su pekulacije graene na mehanizmu
hedonistikog rauna, podjednako su povezani sa jednoobraznom ponovljivou tehnologije tampe. Meutim, raundijski
poslovni ovek koji ie primenjivao ovo naelo u svakoj prilici,
u proizvodnji i distribuciji, s anarhistikom ogorenou se
borio protiv njegove logike centralizma. Te Lovental u Kjnievnosti
i ovekovom liku (str. 41 2 ^ prim euie:
Veoma brzo po padu feudalizma, knjievni umetnik je razvio sklonosi
likovima koji drutvo posmatraiu ne _sa_stanovita uesnika, ve sa preglednog
poloaja oveka_sa strane. f o o su ti likovi dalje od poslova drutva, utoliko e
njihov drutveni neuspeh biti vei (to je skoro, ali ne sasvim, tautologija); usled
toga oni su skloniji da pokau neiskvarene, nesputane i veoma individualne karakteristike. Okolnosti ma kakve mogle biti koje ih izvlae iz poslova drutva
sagledaju se kao okolnosti koje ih dovode blie njihovoj unutarnjoj prirodi. to
je primitivnija i prirodnija sredina u koju su baeni, utoliko mogu bolje da
razvijaju i zadre svoju ljudskost.
Servantes prikazuje niz takvih marginalnih likova i situacija. To su, najpr-,
ludi don Kihot i Staklenko koji su, mada jo dejstvuju u drutvenom svetu,
u stalnom sukobu s njime, reima i delom. Zatim u Rinkonetu i Kortadilju sreemo
sitne varalice i prosjake koji parazitski ive na raun drutvenog sveta. Korak dalje
16
Gutenbergova galaksija
242
pdsredita nalazimo Cigane prikazane u Ciganici ( La G itana); oni su potpuno

Jvan matice poslova. Konano, imamo situaciju u kojoj don Kihot. marginalni
vitez, govori kozarima o Zlatnom veku, u kome sjedinjenost oveka i prirode biva
ostvarena.
Ovom katalogu marginalnih likova i situacija dodajemo lik ene koja je u
celom toku moderne knjievnosti, od Servantesa do Ibsena, tretirana kao linost
blia vlastitoj prirodi i istini no to su to mukarci, jer je mukarac nerazdvojno
upleten u konkurentske radne procese. nasuprot prisilnom odstranjivanju ene iz
profesionalnih delatnosti. Nimalo sluajno, Servantes koristi Dulsineju kao simbol
ljudske kreativnosti.
Tipografska logika je stvoriia oveka sa strane, otuenog oveka

kao tip integralnog, to jest: intuitivnog i iracionalnog oveka.
Ako je Lovental u pravu, onâ smp tokom nedavnih vekova
utrpili mnogo energije i besa na razaranje usmene k ulture tehnologijom tam pe da bi se jednoobrazno obradeni pojedmci-, iz
komerciialnog drutva mogli vratiti tia usmena m arginalna m esta
kao da je poelo da'provodi svoje vreme u M etropoliten operi.
Prefinivi se. homogenisavi se i vizualizovavi se do otuenja od
samog sebe. pohitalo je ka Hebridima. Indijama, Amerikama,
transcendentalnoj mati i, naroito, ka detinjstvu, u potrazi za
prirodnim ovekom. D. H. Lorens i drugi su uz veliko odobravanje
ponovili ovu odiseju u nae vreme. To je podvig autom atske vrste.
Umetnost tei da postane puka nadoknada za povrinski ivot.
- i.nvental rlaie i/vrstan onis rmvoe otudenog oveka koji je
odbio da se pridrui potroakoj trci i ostacTpo strani na feudalnim
i usmenim okrajcima drutva. Za novu gomilu vizuelno 1 potroacki usmerenog druiva ovi marginalni likovi imaju veliku privlanost.
\^Lik ene^se pridruuje ovoj ivopisnoj skupini ljudi sa strane.
Njena hapiicka usmerenost, njena intuicija, njena celovitost daju
joj pravo na marginalni status romatine figure. Bujron je razumeo da m ukard moraju biti homogenisani, rasparani, specijalisti. Ali ene ne:
M ukarcu je Ijubav stvar van njegova ia,
eni celina njezina bia.
243
243^)
ena je. pie Meredit 1859, poslednja stvar koju je mukarac crvilizovao. Do 1929. ona je homogenizovana posredstvom
fflmova i fotografskih reklama. Sama tampa nije bila dovoljno
intenzivna da je svede na jednoobraznost, ponovljivost i specijalizam.
Kakva sudbina: biti integralan i ceo u rasparanoj i vizuelnoj
ravnici! No homogenizacija ene konano je izvrena udvadesetom
veku, poto im je savrenstvo duboke tampe omoguilo da krenu
istim putevima vizuelne jednoobraznosti i ponovljivosti koje je
t^mpa donela mukarcima. Ovoj temi posvetio sam celu jednu
knjigu: Mehanika nevesta.
*
Reklame u slikama i filmovi su konano uinili za ene ono
to je lclmuloglja lampc vekovima ranije uinila za mukarce.
Pri pokretanju ovih tema, oveka opsed aju pitanja vrste: Da
li j e 'to bilo dobro? Takva pitanja kao Ha - kaVva. trph^*
' ~^5^^^~ prema ovim stvariina2 Ona nikada ne
nagovetavaju da bi se ita moglo uiniti. Naravno, osnovna briga
je razumevanje formalne dinamike ili konfiguracije takvih zbivanja. To stvarno znai neto uiniti. K ontrola i akcija izraena
vrednostima moraju slediti razumevanju. Dugo je bilo doputano /
da vrednosni sudovi oko tehnoloke promene stvaraju m oralnu
koja ini razumevanje nemoguim.
Ali kako su ljudi tokom tih vekova bili spreavani da shvate
ta sebi ine vizuelnom kvantifikacijom i fragmentacijom? Svakovrsna hvalisanja segmentalnom analizom svake funkcije i operacije
oveka i drutva, i bezumni v a p a j^ ia to rasparavanje utie i na
unutarnji ivoj] Rasceplieni fovek stupa na pozornicu kao g.
Potpuno N orm alan. On je jo tu u tom svojstvu, mada sve vie
zahvaen panikom zbog elektriniHlne3ija,Ttrje sasvim razumljiV O . Jer marpinfllni o v e i f je sredile bez perTferije,-jectaii Tiitearalm
nezavisni tip. To j e I Q D Q e u d ^
' Js Tovi gradski ili buroaski ovek ie sredino-periferi|ski usmeren
T6 j est, vFzuelan je, zaokupljen uvanjem izgleda i saobraavanjem
ili pristojnou. Pftstaiiii. indivjdi^lan
h a mogenizuie. On pripada. 1 stvara i udi za v e lik im centplistikim grupacijama. poev sa nacionalizmom.
^ { _
'
244
kom.
m ar
Sa l m e k l u a n
U^liku don Kihota Servantes se suoio sa tipografskim ove-------- --- -------- ------
Nema potrebe da ulazimo u pojedinosti Servantesovog mana. poto je dobro poznat. AlHfefvantes. svojim ivotom i
delom, predstavlia sluaLfeudalnog oveka suoenog sa odskora
vizuelno kvantifikovanim i homogenim svetom. U Lovantalovoj
Knjievnosti i covekovom liku (str. 21) itamo da su
u sutini teme njegovog romana teme starog naina ivota koji smenjuje
novi poredak. Servantes otud proizale sukobe naglaaya_na dva nainaj^ foz
Vtfe.zove borbe i kro^kontrast izmedu njega i Sana Panse. Don Kihot ivi u
nepostojecem svetu lscezavajuce feudaTne hijerarhije; medutim, Ijudi s kojima ima
' Posla su treovci. sTtni aravm r imivnl^l
IhleleklllHk.i ukmlk-n
poput ana. to su Ijudi koji ele da se probiju u svetu i stopa usmeravaiu svoiu
energiju na stvail kO|e tii im aoneti
Izabravi za svoju stvarnost velike folije sednjovekovnih vitekih romana,
Servantes uspostavlja ne moe biti korisniju ambivalentnost. Jer tampa je bila
tiova stvarnost i ona je uinila staru realnost srednjeg veka prvi put iroko dostupnom. Tako su u nae vreme film i televizija dali dimenziju i realnost amerikoj
Granici u ivotima sviju nas kakvu je imala za veoma mali broj istorijski postojeih ljudi. Srednjovekovni viteki romani su po proi bili najkrupniji artikl na
tritu. odmah iza aslovaca. A dok su aslovci bili o(niljeniji u depnim izdanjima. viteki romani su se objavljivali u folijima.75
Lovental ini jo neke. opaske o don Kihotu koje su posebno

bitne za razumevanje kulture tampe:
Moglo bi se rei da je don Kihot prvi lik u renesansnoj knjievnosti koji pokuava da delanjem dovede svet u sklad sa vlastitim planovima i Slealima. Servantesova ironija krije se u injenici |
jnnalf otvoreno se borei protiv
novog (prvih ispoliavanja gradanskog ivota) u ime starog (feudalni sistem), J
zapravo~pokuava da sankcionie jedno novo naelo. Ovo naelo sif u osnovi
sastoji u AutoBoinnOsri indindUdlTrug 11 t useanja. Dinamika drutva je
poela da iziskuje stalno i aktivno preobraavanje stvarffiJSTI; svet se mora neprestano graditi nanovo. Don Kihot ponovno stvara svoj svet, mada to ini na fantastian i solipsistiki nain. ast.zbog koiejzlazi na megdane proizvod njegov? miljenja, a ne drutveno utvrenih i prihvaenih vrednosti. On brani one
koje smatra dostojmm svoje zatite, a napada one koje smatra zlim. U tom smislu
on je i racionalist i idealist (str. 22).
Ranije je ve dosta reeno o tenji ka primeni znanja koju

tehnologija tampe podrazumeva, te Loventalove rei dobijaju
dodatni znaaj. To je situacija koju Dejvid Rizmen u Usamljenoj
75 Vidi Pojava knjige, str. 127, 429.
G U T E N B E R G O V A GA LA KS IJ A
245
gomili osvetljava kao obrazac usmerenosti iznutra. Usmerenost

iznutra na udaljene ciljeve nerazdvojiva je od kulture tampe i
perspektive i organizacije prostora na osnovu prosene take paralela koje su njen deo. injenica da je takva organizacija prostora
ili kulture nespojiva sa istovremenou elektronike jeste ono
to je za jedan vek bacilo zapadnog oveka u novu nelagodnost.
Povrh solipsizma, osamljenosti i jednoobraznosti kulture tampe.
sada deluje i neposredan elektrini pritisak da se ova razbije.
U studiji o Adolescentu koji iezava Edgar Fridenberg
(Edgar Z. Friedenberg: The Vanishing Adolescent) dodeljuje
ovome ulogu don K ihota (str. 25):
Proces kojim se postaje Amerikanac, kako se odvija u srednjoj koli, tei
da bude proces odricanja od razlika. Ovo se, naravno, neposredno sukobljava sa
potrebom adolescenta da sebe defmie; medutim. sukob je tako zamaskiran institucionalizovanom veselou da ga sam adolescent obino ne postaje svestan. No
on ipak mora da se rve sa otuenjem to ga sukob izaziva. On to moe uiniti
putem marginalnog razlikovanja, poput Rizmenovog drueljubivog deaka koji
ima naroit stil pozdrava. Moe to initi erupcijama napada povremeno nasilnike budalastosti koja ne ini da drugima izgleda udan. jer se nesvesno sagleava
pre kao oblik samoodricanja no samopotvrdivanja. te stoga ne ugroava. Moe.
ukoliko poseduje dovoljnu mo ega, postati mladalaka protivuvrednost istinskog
revolucionara pre no buntovnika to jest, moe stvarno uspeti da odbaci
ustaljene obiaje kole a da se s njima ne poistoveti i ne dobije oseaj krivnje niti
promukne; . . .
kolski sistem, uvar kulture tam ne npma mcsta za inktr-

linost. je, zapravo, homogenizirajui mlinski ko u Jcoji
bacamo nau integralnu deicu na obradu. U nainezaboravnije
pesme na engleskom jeziku spadaju Vordsvortova Lusi (Lucy)
s jedne strane i Jejtsova Meu kolskom decom (Among School-children) sa druge. Obe su veoma zaokupljene bolnim sukobom
izmeu noretka zatvorenih i iednoobraznih
i s p n n ta n n s ii
syeta-duha. Inherentni sukob koji Fridenberg tako dobro definie u
^ re d i tu je same tehnologije tampe. koja izoluje pojedinca, a
ipak, takoe, stvara velike skupine putem nacionahma zasnova_- narodriom jeziku. Frldenberg govori o situaciji koja je bila
inherentna od samog poetka u pokretnom slogu, kada kae
(str. 54):
Mi smatramo da je naa zemlja postigla poloaj vostva i prevlasti, briljivo
potinjavajui linu i etiku razlinost interesima zajednikog rada u jednom kolo-
246
salnom tehnikom i administrativnom preduzeu. Za nas je lino saobraavanje

moralna misija. Kad uporno nastojimo da zauzmemo lian stav i suprotstavljamo
se sistemu, mi ne oseamo samo nelagodnost ve i krivnju.
Donovo pominjanje hidroptike neumerene ei za ljudskim znanjem i jezicima opsedalo je nebrojene ljude esnaestog
stolea. U tom prvom razdoblju masovne proizvodnje postojao
je pom am an potroaki poriv, slian onome kakav je, sa pojavom
filma i radija dvadesetih godina ovog veka, pogodio Sjedinjene
Drave. Sad, nakon drugog svetskog rata, isti potroaki poriv
zahvata Evropu i Englesku. To je pojava koja dolazi sa vrlo intenzivnim naglaavanjem vizuelnog i organizacijom iskustva.
Tipografski ovek moe da izrazi konfiguracije tehnologije

tampe, aH je nemoan kad treba da ih protumai.
Tema nacionalizma i tampe je dosada potiskivana da ne bi
zauzela celu ovu knjigu. Sada e biti lakse baratati tim sklopom
problema, poto smo naili na sline skupine problema na sasvim
drukijim podrujim a iskustva. Ova knjiga se do ovog mesta
moe sm atrati glosom uz jedan jedini tekst Herolda Inisa:
Efekt
Stamne nokazao se u divliakim verskim ratovima esnaestog i
sedamnaestog veka. Primena sile na industrije komunikacija ubrzala je konsolidaciju narodnih jezika, uspon nacIonaTima, revoficiju i nave prolome divljatva u
dvadeselom" Veku.76
t
U svom kasnijem radu Inis se vie bavio konfiguracijama no

nizovima zbivanja koja uzajamno deluju. U svojim ranijim
radovima, kakav je Trgovina krznom u Kanadi (The Fur Trade in
Canada), on je bio konvencionalni araner dokazne grae u
perspektivne pakete sainjene od inertnih, statinih sainilaca.
Kako je poinjao da shvata strukturiue moi medija da subliminalno nameu svoje pretpostavke, trudio se da registruje uzajamno *
dejstvo medija i kultura:
Potoliania-saobraaja. poput besmislice od mosta koji razdvaja dve zemlje,
poveavaju tekoe u razumevaniu. Telegrafski kabl je naterivao na saimanje
jezika l olakao Trzo udaljavanje engleskog i amerikog jezika. U ogromnom
247
podruju fikci]e u anglosaksonskom svetu, uticaj novina. . . filma i radija se

ispoljio u vidu najitanijih knjiga i stvaranja posebnih kategorija italaca, s malo
izgleda da izmeu njih doe do optenja.77
Inis ovde sa lakoom govori o uzajamnom delovanju knjievih i neknjievnih oblika, ba kao to je u prethodnoin citatu
govorio o uzajamnom dejstvu mehanizacije narodnih jezika i
uspona vojnikih, nacionalistikih drava.
U Inisovom nainu izraavanja nema nieg svojevoljnog ili
proizvoljnog. Kad bi se preveo u perspektivnu prozu ne samo to
bi iziskivao ogroman prostor ve bi se takoe izgubio uvid u uzajam no delovanje oblika organizacije. Inis je rtvovao taku gledanja i ugled svom oseanju prene potrebe za uvidom. Taka
gledanja moe biti opasna rasko kad zartienjjjvid i razumevanje.
Sto je Ims ostvarivao vei broj uvida, on je naputao svaku puku
taku gledanja u svom izlaganju znanja. Kad povezuje razvoj
parne tam parske maine sa konsolidacijom narodnih govora
i usponom nacionalizma i revolucijom, on ne iznosi bilo ije
gledite, a ponajmanje svoje. On postavlja moaiku konfiguraciju.
ili galaksiju, na uvid. Osnovni efekt tampe na prom enu ovekovih ulnih razmera bio je zamenjivanje statikog gledita uvidom
u uzronu dinamiku. Ovo emo razm otriti kasnije. Meutim,
Inis se ne trudi da nacrta meuodnose sainilaca svoje galaksije.
On u svom poznijem delu ne nudi potroake pakete, ve samo
uradi-sam-komplete, poput simbolistikog pesnika ili apstraktnog
slikara. Knjievnost i tampa Luisa Djudeka (Louis Dudek:
Literature and the Press) daje neposrednu perspektivnu sliku
razvoja parne tamparske maine. ali se posledice po jezik, rat i
pojavu novih knjievnih oblika ne pominju, jer bi iziskivale neknjievan ili mitski oblik da bi se uopte mogle objasniti.
Da bi uhvatio sloeno uzajamno dejstvo inilaca konfiguracije kojom se mi ovde bavimo, Dems Dojs je u Fineganovom
bdenju izmislio jedan sasvim nov oblik izraavanja. U sledeem
stavu re fowl (ptica, perad, ivina) ukljuuje La Patrie, Veliku
m ajku i foule ili rulju koju su stvorile homogeniue sile tampe.
K ada se, dakle, pominje da will become dirigible, nain
na koji se to zbiva jeste naprosto naduvavanje putem nagomilavanja homogenih jedinica.
76 Uticaj komunikacija, str. 29.

77 Ibid., str. 28
I
^
248
249
Lead, kindly fowl! They always did: ask the ages. What bird has done yesterday raan do next , be it fty, be it moult, be it hatch, be it agreement in
the nest. For her socioscientific sense is sound as a bell, sir, her volucrine automutativeness right on normalcy: she knows, she just feels she was kind of bom to
lay and love eggs (trust her to propagate the species and hoosh her fluffballs safe
through din and danger!); lastly but mostly, in her genesic field it is all game and no
gammon. she is ladylike in everything she does and plays the gentlemans part
every time. Let us auspice it! Yes, before all this has time to end the golden age
must retum with its vengeance. Man will become dirigible. Ague will be rejuvenated,
woman with her ridiculous white burden will reach by one step sublime incubation.
the manewanting human lioness with her dishorned discipular manram will lie
down together publicly flank upon fleece. No, assuredly, they are not justified.
those gloonjpourers who grouse that letters have never been quite their old selves
again since that wird weekday in bleak Janiveer (yet how palmy date in a waste's
oasis!) when to the shock o f both, Biddy Doran looked ad literature (str. 112).*
lektualnim slojevima, a dobio je odluujui podstrek podrkom srednjeg stalea.

U Engleskoj, gde su fizika sredina i politike i verske okolnosti bili izuzetno povoljni, jaka nacionalna svest se razvila znatno pre osamnaestog veka i mogue je
da je engleski nacionalizam vie ili manje spontano ponikao iz jednog masovnog
oseanja. ak i tu je pitanje sporno, mada u opseg ovog rada ne spaa da iole
podrobnije naznai injenice koje govore za i protiv.
Meutim, teko se moe sumnjati da su izvan Engleske, u prvoj polovini
osamnaestog veka, mase Evrope, a takoe Azije i Severne i June Amerike, mada
posedujui izvesnu svest o nacionalnosti. mislile da poglavito pripadaju jednoj pokrajini ili gradu ili carstvu, a ne nacionalnoj dravi, i da nisu ozbiljno ili uspeno
protestovale protiv svog premetanja iz jednog politikog domena u drugi, a da
su ih intelektualci i srednji stale njihovih zemalja kasnije nauili da misle i delaju
kao nacionalnosti (str. 293).
Lako je mogue da su tampa i nacionalizam aksioloki ili

koordinatni naprosto otud to jedan narod pomou tampe prvi
put vidi sebe samog. N arodni govor, pojavljujui se u veoma vizuelno definisanom izdanju, prua naziraj drutvenog jedinstva
koje postoji naporedo sa granicama narodnog jezika. A vie je
ljudi doivelo ovo vizuelno jedinstvo svog maternjeg jezika putem
novina no kroz knjigu. K arlton Hejs je od velike pomoi svojim
Istorijskim razvojem modernog nacionalizma (Carlton Hayes:
Historical Evolution o f M odem Nationalism):
Mada su svesni da je nacionalizam nastao u esnaestom veku,

istoriari jo nemaju objanjenje z,a ovu strast koja je prethodila
teoriji.
Niti je uopte sigurno da su mase u bilo kojoj zemlji bile neposredno odgovorne za uspon modernog nacionalizma. Pokret je, izgleda, najpre poeo u inte* Vodi, ptico ljubezna! To uvek su inile: vekove pitajte. Ono to je ptica
inila jue. ovek e moda idue godine. pa radilo se o letenju. mitarenju. leenju
jaja, slozi u gnezdu. Jer njeno drutveno-nauno ulo zdravo je kao dren. gospodine moj, njena ptiija samopromenljivost, tano na normali: ona zna, prosto
osea da je nekako roena da lee i voli jaja (oslonite se na nju da e produavati
vrstu i svoje paperjaste loptice bezbedno provesti kroz galamu i opasnost!), na
kraju i najvanije, na njenom polju geneze sve je orno i nema besmislica, ona je
dama u svemu to ini i svaki put igra ulogu dentlemenovu. Nagovestimo to!
Da. pre no to sve ovo bude imalo vremena da se zavri, zlatno se doba mora vratiti sa svojom osvetom. ovek e postati diriabl /usmerljiv. Treskavica e se
podmladiti, ena, sa svojim smenim belim bremenom, jednim korakom dosegnue
sublimnu inkubaciju, bezgriva ljudska lavica sa svojim obezroenim discipularnim
ovekoovnom javno e lei zajedno, bok uz runo. Ne, nipoto nemaju pravo oni
sumorlije to gundaju da slova/ knjievnost nisu vie ono to bejahu od onog udnog dana nedeljnog u sumornom janivaru (kakav /kakva srean palmasta datum/
urma u pustinjskoj oazi!) kad, na obostrano preneraenje, Bidi Doren pogleda
ad knjievnost Prev.
D anas veoma vano shvatiti zato ne moe nostoiati nacionalizam tam o gde naipre ne postoii iskustvo narodnog jezika .n
-Jtam p an o m vidu. Hejs tu napominje da u podrujim a bez pismenosti vrenje i drutvenu akciju plemenske vrste ne treba brkati sa
nacionalizmom. Hejs nije imao pojma o razvoju vizuelne kvantifikacije u srednjem veku niti o vizuelnim efektima tampe na individualizam i nacionalizam u esnaestorn veku. On je bio i te kako
svestan (str. 4) da nacionalizam u m odernom smislu nije postojao
pre esnaestog veka, kada se pojavio moderni evropski dravni
sistem :
Drave koje su sainjavale ovaj novi sistem veoma su se razlikovale od nacija primitivnih plemenskih ljudi. Bile su mnogo vee i labavije. Po svojoj prirodi,
to su pre bili aglomerati naroda sa razliitim jezicima i dijalektima i sa razliitim
tradicijama i institucijama. U veini njih jedan odreen narod, jedna odredena
nacionalnost inila je jezgro i obezbeivala vladajuu klasu i zvanian jezik,
a u svima su manjinske, kao i veinske nacionalnosti, ispoljavale obino veliku
meru lojalnosti zajednikom monarhu ili suverenu. Za razliku od starijih obuhvatnih carstava, one su nazivane nacijama ili nacionalnim dravama, a
lojalnost naroda suverenu katkad je opisivana kao nacionalizam. Ali mora se
strogo imati na umu da to nisu bile nacije u prvobitnom plemenskom smislu i da
je njihov nacionalizam imao drukiju osnovu no dananji. Evropske nacije
u esnaestom veku bile su slinije malim carstvima no velikim plemenima.
250
251
G U T E N B E R O O V A GA LA KS IJ A
Hejsa zbunjuje poseban karakter modernog internacionalizma, koji je zapoeo sa primitivistikom opsesijom osamnaestog
stolea. Moderni nacionalizam oznaava vie ili manje svrhovit
napor da se prvobitni tribalizam oivi u uveanim i vetakijim
razmerama (str. 12). Ali od pojave telegrafa i radija, zemljina
kugla se prostorno skupila u jedno jedino golemo selo. Tribalizam je od otkria elektromagnetizma nae jedino prirodno blago.
U svom Starom reimu (str. 156) Aleksis de Tokvil pokazuje
da je mnogo svesniji uzroka i posledica nacionalizma no Hejs.
Ne safae-to-ic navikavanie na tam pu teilo stvori iednoohrazan Pity-staanina. ve su politiko vaspitanje Francuske obavljali
nije bilo stalo do graanskih sloboda. Mrnja prema strancima i Ijubav prema
domovini obino su jedini elementi vojnikovog rodoljublja, ak i kod slobodnih
naroda; ovo je moralo u jo veoj meri biti tako u Francuskoj onog vremena.
Francuska armija. maltene poput svake armije u svetu. nije uopte mogla da uhvati
glavu i rep sporim i slocnim kruenjima predstavnike vlasti; ona je mrzela i prezirala skuptinu. jer je shvatala jedino mone i jednostavne sile; sve to je elela
bile su nacionalna nezavisnost i pobede.
Pisci nisu davali samo svoje ideje narodu koji je sainjavao [Francusku],
ve i svoj temperament i nastrojenje. Kao posledicu dugog vaspitanja, u odsustvu
drugih uitelja. s ime je ilo njihovo duboko nepoznavanje prakse, svi Francuzi
su itanjem svojih knjiga konano preuzeli nagone. duhovnu usmerenost, ukuse
pa ak i ekscentrinosti prirodne za one koji piu. To je bilo u tolikoj meri tako da
su Francuzi, kad su konano morali da delaju, preneli u politiku sve navike knjievnosti.
Prouavanje istorije nae revolucije pokazuje da je voena upravo u tom istom
duhu koji je bio uzrok pisanja tolikih apstraktnih knjiga o voenju drave prisutna je ista prijemivost za opte teorije, potpune zakonodavne sisteme, tanu
simetriju u zakonima; isto preziranje postojeih injenica, isto poverenje u teoriju,
ista sklonost originalnom, ingenioznom i novom u institucijama; ista e da se
odmah nanovo izgradi ceo ustav u skladu s pravilima logike i jedinstvenim planom
umesto da se popravljaju njegovi delovi.
Zagonetna logika manija Francuza se lako moe prepoznati kao vizuelni sainilac izolovan od drugih inilaca. Slino
ovome, vizuelna kvantifikacija kao kolektivna manija daje vojniku maniju francuske revolucije. Tu jednoobraznost i homogenost A?y'vidljivije ine jedno. Naroito je moderni vojnik primer
pokretnog sloga, zamenjivog dela, klasina gutenbergovska pojava
De Tokvil ima mnogo ta da kae o ovome u svojoj Evropskoj
revoluciji (str. 140 1):
Ono to su pristalice republike smatrale Ijubavlju prema republici bila je
uglavnom ljubav prema revoluciji. Zapravo, armija je bila jedini stale u Francuskoj iji je svaki pripadnik, bez izuzetka, dobio revolucijom i bio lino zainteresovan da je podri. Njoj je svaki oficir dugovao svoj in. a svaki vojnik mogunost da postane oficir. Armija je uistinu bila stajaa naoruana revolucija. Ukoliko
je jo jarosno uzvikivala ivela republika!, to je, zapravo, bio izazov starom reimu, ije su pristalice vikale iveo kralj! U dubini svoje due, armiji uopte
Nacionalizatn podjednako nastoji na ravnopravnosti pojedinaca

i nacija.
Ako je strogi centralizam glavna odlika pismenosti i tampe,
to je, nita manje, i ustro zastupanje individualnih prava. De
Tokvil primeuje u Evropskoj revoluciji (str. 103): godine 1788.
i 1789. sve broure, pa ak i one koje su izdavali sami budui
revolucionari, suprostavljaju se centralizaciji i zalau za mesnu
sam oupravu. M alo kasnije, on dodaje jednu zabeleku (str.
112 13) koja ukazuje da je, poput Herolda Inisa, imao obiaj
da ne daje prikaze zbivanja ve da m editira o njihovim unutarnjim
uzrocim a:
U francuskoj revoluciji nisu toliko izuzetni postupci koje je ona primenjivala
koliko ideje koje je zaela. Nova je i zapanjujua stvar da su tolike nacije dole na
stupanj na kome se takvi postupci mogu tako uspeno primenjivati, a takve ideje
tako lako prihvatiti.
Bilo bi pravo uivanje kad bi na ovom mestu de Tokvil preuzeo pisanje Gutenbergove galaksije, jer je njegov nain miljenja
onaj koji je ovde koliko god je mogue sleen. On savreno definie svoju m etodu govorei o starom reimu (str. 136):
Pokuao sam da ga ocenjujem ne na osnovu svojih ideja, ve po oseanjima
koja je probudio u onima to su ga trpeli i potom unitili.
Nacionalizam zavisi (ili proistie) od utvrene take gledanja koja dolazi sa tampom, perspektivom i vizuelnom kvantifikacijom. M eutim, utvrena taka gledanja moe biti kolektivna
ili induvidualna, ili jedno i drugo, prouzrokojui time veliku
raznolikost sukoba i gledita. Hejs pie u svom Istorijskom razvoju
modernog nacionalizma (str. 135):
Ve 1815. liberalni nacionalizam je bio prilino odreen intelektualni pokret
irom zapadne i srednje Evrope. . . Svakako nije bio aristokratski, a mada je na
reima bio za demokratiju, teio je da bude graanski.
252
253
Njegove sledee reenice naznauju utvrenu taku gledanja

za dravu, s jedne strane, i za pojedinca sa druge:
Od pojave industrijalizma, nacionalizam je uobliavao ak

i um etnosti, filosofiju i religiju. Hejs pie (str. 289):
[Nacionalizam] je naglaavao apsolutnu suverenost nacionalne drave, ali

je pokuavao da ogranii implikacije ovog naela naglaavajui individualne slobode politike, ekonomske i verske u okviru svake nacionalne drave.
Krupna usavravanja tehnologije. industrijskih vetina, i materijalne udobnosti, kao i veina razvoja na podruju intelekta i estetike, bili su vek i po upregnuti
u slubu nacionalizma. Uprkos svojim kosmopolitskim mogunostima, industrijska
revolucija je u stvarnosti bila uglavnom nacionalizovana. Moderna nauka, uprkos
svojim tvrdnjama o naunosti i svojoj svuda prisutnoj prirodi, bila je preteno
regrutovana za podrku nacionalizmu. Filosofije koje po svom poreklu nisu bile
izriito nacionalistike a katkad namerne da budu odreeno antinacionalistike.
kakve su hrianstvo, liberalizam, marksizam i sistemi Hegela, Konta i Niea.
obilno su koriene i esto iskrivljavane u nacionalistike svrhe. Likovne umetnosti,
muzika i lepa knjievnost, uprkos svojoj univerzalnosti, sve vie su postajale proizvod ili ponos nacionalistikih rodoljuba. Nacionalizam je u tolikoj meri postao
opte mesto u nainima miljenja i delanja civilizovanih stanovnika savremenog
sveta da ga veina ljudi prima kao neto nepobitno. Ne razmiljajui ozbiljno,
oni zamiljaju da je nacionalizam najprirodnija stvar na belom svetu i pretpostavljaju da je morao uvek postojati.
ta je u nedavno vreme dalo nacionalizmu toliku pomodnost? To je prvo
krupno pitanje koje treba pokrenuti u vezi sa ovom najbitnijom pojavom.
Neminovni uslov postojanja utvrenih taaka gledanja,

nastao iz naglaavanja vizuelnog u nacionalizmu, takode je doveo,
pie Hejs (str. 178), do naela da se nacionalna drava, poto ne
pripada graanim a ma koje pojedine generacije, ne sme revolucionisati. Ovo naelo se naroito ispoljilo u pisano-vizuelnoj
utvrenosti amerikog ustava, dok oblici politikog poretka
pre pojave tampe i industrije nemaju takav obrazac.
Na poetku svoje knjige (str. 10 11) Hejs ukazuje na oduevljavanje naelom jednakosti kako u pogledu grupa tako i u
pogledu pojedinaca: podjednaka prava pojedinaca da odrede
dravu i vladu kojima e pripadati, podjednaka prava nacija na
samoopredeljenje.
U praksi nacionalizam stoga razvija svoj puni potencijal
jednoobraznog lateralnog irenja tek poto se tehnologija tampe
primeni na metode rada i proizvodnje. Hajs moe da sagleda logiku ovoga, ali ga zbunjuje kad vidi da se nacionalizam uopte
mogao zaeti u agrarnim drutvima. On uopte ne zapaa ulogu
tehnologije tampe u usmeravanju ljudi na jednoobrazne, ponovljive oblike udruivanja:
Izlaganje nacionalistikih doktrina bilo je jedno od mentaimh vebanja
osamnaestog veka. Ono je poglavito bilo delo intelektualaca i izraz tekuih intelektualnih interesovanja i smerova. Ali ono to je, uglavnom, omoguilo nacionalistikim doktrinama da, jednom izloene, otada zavladaju masama ljudskog roda
bio je udesan napredak mehanikih nauka, napredak koji se danas naziva Industrijskom revolucijom izum maina koje tede rad, usavravanje parne maine
i drugih pokretakih ureaja. iroka upotreba uglja i gvoa, masovna proizvodnja
robe i ubrzavanje prenosa i saobraaja. Ova industrijska revolucija poela je u
irokim razmerama u Engleskoj pre nekih sto etrdeset godina otprilike u vreme
jakobinske revolucije u Francuskoj a njeno jaanje u Engleskoj i irenje svetom
naporedo su pratili uspon i irenje opte odanosti doktrinama nacionalizma.
Same doktrine su se prvobitno iskristalisale u jednom poljoprivrednom drutvu,
pre pojave nove industrijske mainerije, ali je njihovo prihvatanje pratilo, a njihov
potpun trijumf je sledio, uvoenje nove mainerije i prelaz iz zemljoradnikog u
industrijsko drutvo. To je, izgleda, bio savreno prirodan razvoj (str. 2323).
Gradanske armije Kromvela i Napoleona bile su idealne manifesta&jenffvtTtehnologije.

Kao istoriar, Hejs dobro zna (str. 290) da u vezi s nacionalizmom postoji jedna zagonetka. On nikad nije postojao pre
renesanse i nikad se nije zaeo kao ideja:
Ali nisu filosofi nacionalizma njega uveli u modu. Moda je ve postojala kad
su se oni pojavili na pozornici. Oni su je samo izrazili i dali izvesnu emfatinost i
usmeravanje. Za istoriara su izvanredno korisni. jer mu pruaju ive ilustracije
tekuih tendencija nacionalistike misli.
On ismeva ideju, da su ljudske mase instinktivno nacionalistike ili da je nacionalizam uopte p riro d an :
Tokom daleko najduih razdoblja zabeleene istorije, skupine kojima su
pojedinci bili preteno lojalni bile su plemena, klanovi, gradovi, pokrajine, zamkovi, gilde ili poliglotska carstva. A ipak je nacionalizam, daleko vie no ijedan drugi
izraz ljudske sklonosti druenju, u moderno vreme izbio u prvi red (str. 292).
Odgovor na Hejsov problem krije se u uspehu s kojim je

tam pana re najpre vizualizovala narodni jezik a potom stvorila
onaj homogeni oblik udruivanja koji doputa postojanje moderne
254
MARAL MEKLUAN
industrije, trita i vizuelno uivanje u nacionalnom statusu.

On pie (str. 61):
Naoruana nacija je bila jakobinski koncept od velikog znaaja za nacionalistiku propagandu. Nacija u javnim kolama bila je drugi. Pre francuske
revolucije, dugo vremena su svi smatrali da deca pripadaju svojim roditeljima i da
je na roditeljima da odlue kakvo e kolovanje njihova deca dobiti, ukoliko ga
uopte dobijaju.
Sloboda jednakost i bratstvo nale su svoj najprirodniji,

m ada najnematovitiji, izraz u jednoobraznosti revolucionarnih
gradanskih armija. Ove nisu bile samo tane kopije tampane
stranice, ve i pokretne trake. Englezi su bili mnogo odmakli
ispred Evrope u nacionalizmu, kao i u industrijalizmu i tipografskoj organizaciji vojske. Kromvelovi gvozdeni konjanici su
dejstvovali sto pedeset godina pre jakobinskih armija.
Englezi su isprednjaili svim zemljama Kontinenta u razvoju izraene opte
svesti o zajednikoj nacionalnosti. Mnogo pre francuske revolucije, u vreme kad
su Francuzi sebe smatrali prvenstveno Burgunanima ili Gaskonjcima ili Provansalcima, Englezi su bili Englezi i sa pravim nacionalnim patriotizmom stali
su uz sekularizacije Henrija VIII i Elizabetine podvige. U politikoj filosofiji
Miltona i Loka postojao je nacionalistiki duh, za koji je teko nai poreenje
kod njihovih savremenika na kontinentu, a Englez Bolingbruk bio je pionir u izlaganju jedne propisne doktrine nacionalizma. Stoga je bilo prirodno A t svaki
Englez koji izae na megdan protiv jakobinstva bude u sjajnom ruhu nacionalizma.
Tako pie Hejs na 86. strani Istorijskog razvoja modernog

nacionalizma. Slino svedoanstvo o prvenstvu Engleza u pogledu
nacionalnog jedinstva dolazi od jednog mletakog am basadora iz
esnaestog veka :
Godine 1557. mletaki ambasador ovani Mikeli pisao je svojoj vladi:
Sto se religije (u Engleskoj) tie, primer i autoritet vladara od najveeg su znaaja.
Englezi cene i upranjavaju svoju religiju samo utoliko to time ispunjavaju svoju
dunost podanika prema vladaru; oni ive kao to on ivi, veruju u ono u ta on
veruje: jednom rei, ine sve to naredi. . . oni bi prihvatili muhamedanstvo ili
judizam ako bi kralj u nj verovao i da je volja kraljeva da poveruju. Stranom
posmatrau religiozno ponaanje Engleza tog vremena izgledalo je krajnje udno.
Jednoobra^nost vere ostajala je pravilo, kao na kontinentu, ali se vera menjala sa
svakim vladarem. Poto je bila izmatina pod Henrijem VIII i protestantska pod
Edvardom VI, Engleska je pod Marijom Tjudor ponovo, i bez ikakvog ozbiljnog
poremeaja, postala rimokatolika.78
78 ozef Lekler: Trpeljivost i reformacija. tom II. str. 349.
255
Puko nacionalistiko uzbuivanje oko engleskog narodnog

jezika bilo je uklopljeno u verski spor esnaestog i sedamnaestog
veka. Religija i politika su se tako pomeale da se nisu mogle razlikovati. Puritanac Dems H ant (James Hunt) pisao je 1642:
Jer odsada nikom nee biti potreban Univerzitet
Da bi nauio mudrosti m udrih;
Jer veoma j e malo tajni u Jevandelju toliko dubokih
Da ih ne moe odgonetnuti obiian pravi je zik engleski,79
U dananje vreme, zaokupljenost katolikih liturgiara pitanjem mise na engleskom sasvim brkaju novi mediji kao to
su film, radio i televizija. Jer drutvena uloga i funkcija narodnog
jezika neprestano se menjaju njihovim povezivanjem sa privatnim
ivotom. Tako je pitanje mise na engleskom danas zbrkano, kao
to je to bila uloga engleskog jezika u religiji i politici esnaestog
stolea. Niko nee sporiti da je medij tampe tada dao narodnom
jeziku nove funkcije i potpuno izmenio korienja i vanost latinskog jezika. S druge strane, u osamnaestom veku odnosi izmeu jezika, religije i politike ve su se razjasnili. Jezik je postao
religija, bar u Francuskoj.
Ako su prvobitni jakobinci bili spori u prevoenju svih svojih teorija o vaspitanju u delo, brzo su sagledali znaaj jezika kao osnove nacionalnosti i pokuali
da prisile sve stanovnike Francuske da upotrebljavaju francuski jezik. Tvrdili su
da uspena vlast naroda i objedinjena akcija nacija zavise ne samo od izvesne
jednoobraznosti navika i obiaja, ve jo vie od istovetnosti ideja i ideala koja se
moe ostvariti govorima, tamparskom mainom i drugim sredstvima vaspitanja,
pod uslovom da se ova koriste jednim istim jezikom. Suoeni sa istorijskom injenicom da Francuska nije lingvstika jedinica da, povrh veoma razliitih dijalekata u raznim krajevima zemlje, Bretonci na zapadu, Provansalci, Baski i Korzikanci na jugu. Flamanci na severu i alzaki Nemci na severoistoku govore stranim
jezicima oni su odluili da iskorene dijalekte i strane jezike i da svakog francuskog
graanina nateraju da zna i koristi se francuskim jezikom.80
Hejs u ovom odlom ku sasvim jasno pokazuje da je strast koja

je pokretala poriv ka narodnom jeziku bila homogenizacija,
stvar za koju je anglosaksonski svet oduvek znao da se mnogo
bolje sreuje supam itvom u cenama i potroakim dobrima.
79 Naveo Dons u Trijumfu engleskog jezika (Jones: The Triumph o f the
English Language), str. 321.
80 Hejs: Istorijski razvoj modernog nacionalizma. str. 634.
256
Ukratko, engleski svet shvata da tampa znai primenjeno znanje,

dok je latinski svet uvek odbijao tampu, radije se koristei
njome za poveavanje dram atinosti usmenog disputa ili vojnike
virtuoznosti. Ovo sutinsko odbacivanje poruke tampe nigde se
bolje ne vidi no u Strukturi panske istorije od Amerika Kastra
(Americo Castro).
Vekovna kavga sa Mavrima imunizovala je pance protiv

tipografije.
Poto su ljudi iz vremena vladavine Demsa I shvatili vojnu
poruku tampe kao linearnu izravnavajuu agresiju, Englezi su
primenjivali tampu na proizvodnju i trita. Te dok su Englezi
proirivali tam pu na podruja cena, voenja duana i svakovrsne
prirunike, panci su iz tampe izdvojili poruku gigantizma i
nadljudskog napora. panac je zaobiao ili zanemario ceo aspekt
tampe kao sredstva primene, izravnavanja homogenisanja.
Ne postoji nam era ili elja da se uspostave ikakva druga merila.
Kastro pie (str. 620):
Oni se bune protiv merila kao takvih. Postoji neka vrsta linog separatizma . . . Kad bih morao da lociram ono to je najkarakteristinije za panski ivot,
smestio bih to izmeu prihvatanja inercije i namernih izliva kojima osoba otkriva
ono to je u dubini njene due pa bilo to neto beznaajno ili vredno kao
da je svoje vlastito pozorite. Vidljivi primeri ovog ogromnog kontrasta jesu seljak
i konkvistador neosetljivost za politike i drutvene situacije i pobune i grenja
slepe mase naroda to sve unitavaju; apatinost prema pretvaranju prirodnih blaga
u bogatstvo i korienje javnog bogatstva kao da je privatno; arhaini i statini
nain ivota i urno usvajanje modernih izuma proizvedenih izvan panije. Elektrino osvetljenje, pisaa maina i naliv-pero su se u paniji rairili bre no u Francuskoj. Na planu najviih ljudskih vrednosti, manifestaciju ovog otrog kontrasta
nalazimo u poetskoj okrenutosti u sebe kod svetog Jovana Krstitelja ili kvijetiste
Miguela de Molinosa i u nizu smelih napada koji se mogu nai kod Keveda i Gongore ili u Gojinom umetnikom preobraavanju spoljnjeg sveta.
panci nisu bili ni najmanje neskloni prihvatanju i uvozu

stvari i ideja spolja: Godine 1480. Ferdinand i Izabela su dozvolili
slobodan uvoz stranih knjiga. Ove su kasnije podvrgnute cenzuri,
a panija je poela da slabi svoje veze sa ostalim svetom. Kastro
objanjava (str. 664) da su
257
panci irili i suavali objektivnu zonu svog ivota dramatinim ritmom:

oni nisu skloni industrijskoj delatnosti niti hoe da pristanu da ive bez industrije.
U izvesnim trenucima ispadi u spoljanji svet, pokuaji da izau iz sebe. . . stvaraju
probleme za koje nema normalnog naina reavanja.
M oda je najspektakularnija posledica tampe u renesansi

bio bojni pohod protivreformacije koji su pokrenuli panci
u linosti sv. Ignjacija Lojole. Njegov verski red, prvi koji je
osnovan nakon poetka tam parstva obuhvatao je naglaenu
vizuelnost u verskim vebama, intenzivnu knjievnu obuku i vojniku hom ogenost organizacije. Piui svoju Apologiju dvama
engleskim semenitima (Apologie o f Two English Seminaries, 1581
kardinal Alen objanjava novu borbenost misionarskog ara meu
katolicima: Knjige su otvorile put. Knjiga kao bojovniko
misionarsko sredstvo odista je privlaila panca, koji je, ipak,
odbacivao trgovinu i industriju. Po K astru (str. 624), panac je
uvek ispoljavao neprijateljstvo prema pisanoj rei:
panac eli sistem pravde zasnovan na vrednosnim sudovima, a ne na vrstim
i racionalno izvedenim naelima. Nije sluajnost to su kazuistiku podravali panski isusovci, niti injenica da je Francuz Paskal tu kazuistiku smatrao izopaeno
amoralnom. panac se boji pisanih zakona i prezire ih: Dvadeset poglavlja zakonika je protiv tebe, a samo jedno ide tebi u prilog, kae advokat nesrenom
parniaru u Rimado de Palacio od Peroa Lopesa de Ajale . . .
Jedna je od Kastrovih glavnih tema da je struktura panske

istorije aksioloki ukoena izmeu pismenog Zapada i usmenog
mavarskog Istoka. ak i Servantes toliko puta izraava enju
za m avarskom pravdom, uprkos svom dugom robovanju u Aliru.
I upravo je m avarska ica imunizovala pance protiv vizuelne
kvantifikacije pism enosti Prouavanje panskog sluaja baca
naroito znaajno svetlo na razliite posledice pismenosti prilikom
susreta tehnologije tampe sa jedinstvenim kulturam a. panska
sklonost ivljenju u strasnom sreditu moda ima analogiju u
Rusiji, gde se, za razliku od Japana, posledice tehnologije tampe
nisu proirile na otkrie potroakih dobara. A ruski usmeni stav
prema tehnologiji ima strastan karakter, koji, moda, i Ruse
ini otpornim prema korienju pism enosti
Kastro ima jedan odlian ogled o Inkarnaciji u Don Kihotu
u knjizi Servantes kroz vekove (str. 136 7), u kome primeuje
da je zaokupljenost uoavanjem efekata itanja na vitalne procese
17
258
tampa je proistila latinski jezik do nepostojanja.
italaca karakteristino panska. Ne samo to je upravo ova

injenica glavna tema Don Kihota ve je
dejstvo knjiga (verskih ili svetovnih) na ivot itaoca uvek prisutna tema u
knjievnosti esnaestog veka. Ignjacije Lojola je proveo mladost veoma u skladu
sa vitekim romanima, koji su ga veoma zanimali i koje je rado itao. Ali sluaj
mu je stavio u ruke jedan Hristov ivot i Flos Sanctorum. Ne samo to je poeo da
u njima uiva ve je i njegovo srce poelo da se menja. te je bio ispunjen eljom da
oponaa i sprovodi u delo ono to je itao. Jo se kolebajui izmeu zemaljskih i
nebeskih vrednosti, on je u sebi krio i onu osobu koja je bio i onu kakva je taj veliki
podstaknuti ovek eleo da bude: Zatim je dola ona vrhovna svetlost i mudrost
koju je Gospod ulio u njegov duh (str. 163).
Da bi objasnio ovu izuzetnu svest panaca o efektima pismenosti, Kastro sm atra (str. 161) da
oseati knjige kao ivu, duom obdarenu, saoptljivu i podsticajnu stvarnost
predstavlja jednu ljudsku pojavu koja pripada istonjakoj tradiciji. . .
=
I mogue je da ova istonjaka osetljivost za oblik, sve
vie umrtvljavana u svetu azbuke, objanjava jedinstveno pansko gledanje na tam pu:
. . . meutim, osobenost panije esnaestog veka bila je panja poklanjana
vitalnom dejstvu tampane rei na njene itaoce: komunikativna mo rei se naglaava ak i pored greaka i knjievnih nedostataka samih knjiga (str. 164).
panci su, dakle, bili zaokupljeni samim medijem tampe,

koji uspostavlja nove razmere meu ulima, nov oblik svesti.
Kao to veli Kazalduero (Casalduero) u Servantesu kroz vekove
(str.. 63)
Vitez i titonoa nisu ni suprotnosti niti jedan drugoga dopunjavaju. Oni
su iste prirode, ali u razliitoj razmeri. Komini duh nastaje iz protivstavljanja ovih
razliitih razmera koji se plastino prevode.
U pogledu osobeno panskog naglaavanja medija tampane

rei, Stiven Gilmen (Stephan Gilman), u poglavlju o Apokrifnom
K ihotu u pomenutoj knjizi (str. 248), primeuje da je u paniji
pitanje autorstva bilo sporedno. italac je vaniji od pisca.
Ali ovo je daleko od ideje o onome to publika eli, jer se radi
o shvatanju medija jezika kao opteg dobra, a ne o itaocu kao
privatnom potroau. Dons je naiao na ovaj stav u Engleskoj s
poetka esnaestog veka:
Prefinjivanje i ukraavanje maternjeg jezika smatrani su svrhom knjievnosti.
Drugim reima, knjievnost je smatrana oruem jezika, a ne jezik oruem knjievnosti. Pisci se ee hvale zbog onog to su uinili za svoj izraajni medij no
zbog sutinske vrednosti njihovih sastava. . . 81
81 Trijum f engleskog jezika. str. 183.
259
"h
Mnogi veliki naunici su m ukotrpno radili na izuavanju

tam panog engleskog narodnog jezika. To podruje je toliko
bogato da je svaki pristup proizvoljno selektivan. Piui o Tindalu i engleskom jeziku Boun istie:
Tindalov (Tyndale) zadatak je bio da uini stvarnim svakodnevni ivot Jevanelja. On je hteo da nanovo otkrije parabole. . . Pre no to su posedovali Bibliju na svom jeziku malo je ljudi smatralo da jedna povest na izvestan nain stie
veu teinu ako je odista odraz svakodnevnog ivota82
Ovde se podrazum eva nagovetaj da jezik svakodnevnog

ivota, kada se sagleda, izaziva potrebu za knjievnou o svakodnevnom ivotu. Primenjena na narodne jezike, tampa ih je
pretvorila u masovne medije, to nije bilo odve udno poto je
tipografija bila prvi vid masovne proizvodnje. Meutim, primena
tampe na latinski jezik bila je k atastrofalna:
Napori velikih italijanskih humanista, od Petrarke u njegovoj Africi do
kardinala Bemba. imali su neoekivanu posledicu da su proiavanjem liili
latinski aktivnog postojanja83
U Engleskoj. knjievnosti u esnaestom veku (str. 21), Luis

pie:
Humanistima uglavnom dugujemo udnu koncepciju klasinog perioda u
razvoju jezika, ispravnog ili normativnog perioda, pre kojeg je sve bilo nezrelo
ili arhaino, a posle kojeg je sve dekadentno. Tako sam Skaliger veli da je latinski bio primitivan kod Plauta, zreo od Terencija do Vergilija, dekadentan kod
Marcijala i Juvenala, senilan kod Auzonija (Poetices viii). Vives kae otprilike isto
(De tradendis disciplinis iv). Vida, neobuzdanije, pretvara vaskoliku grku poeziju posle Homera u opadanje (Poeticorum I, 139). Kad je ova praznoverica jednom
uspostavljena, ona je, prirodno, dovela do verovanja da dobro pisanje u petnaestom
ili esnaestom veku znai pisanje koje. to je mogue tanije, oponaa pisanje
nekog izabranog prolog razdoblja. Tako je spreen svaki stvaran razvoj latinskog
jezika ka zadovoljavanju promenjlivih potreba novih talenata i novih tema;
jednim udarcem svog zgromljavajueg buzdovana. klasini duh je okonao istoriju latinskog jezika. To nije bilo ono to su hteli humanisti.
Fevr i M arten takoe ukazuju (u Pojavi knjige, str. 479)

na ulogu oivljavanja starog latinskog pisma. tavie, povratak
82 Grinslejd: Delo Viljema Tindala, sa jednim ogledom. . . G. D. Bouna
(S. L. Greenslade: The fVork offV illiam Tyndale, with an essay.. . by G. D. Bone),
str. 51.
83 Gerar: ivot i smrt jednog ideala. str. 44.
260
starim slovima doprineo je da latinski bude pretvoren u mrtav

jezik. Ovo je osnovna stvar. Sama slova koja povezujemo sa
tampom nisu bila srednjovekovna, ve rimska, a humanisti su
ih upotrebljavali kao deo svog arheolokog napora. Meutim,
visoka vizuelnost latinskog pisma, tako podesna za tam parsku
mainu, bila je glavni inilac u okonavanju vladavine latinskog
jezika, ak i vie no oivljavanje antikih stilova posredstvom
tampane rei.
tampa je dozvolila neposredno vizuelno protivstavljanje
drevnih stilova u svoj njihovoj nepromenljivosti. Humaniste je
porazilo otkrie koliko su oni svojim usmenim latinskim oblicima aleko od svih klasinih presedana. Smesta su odluili da
latinski predaju pomou tampane stranice, a ne usmenim izlaganjem, videi u tome sredstvo spreavanja daljeg irenja njihov'og vlastitog varvarskog srednjovekovnog latinskog govora i
idioma. Luis zakljuuje (str. 21):
Oni su uspeli da ubiju srednjovekovni latinski, ali ne i da odre u ivotu uionike strogosti njihovog obnovljenog augustijanstva
Tipografiia je proirila svoj karakter na regulisanje i utvr~~7frriTffjV

~~
----------Kasnije (str. 834), Luis protivstavlja klasiarstvo renesansne uionice usmenoj i auditivnoj slobodi i raznovrsnosti
srednjovekovne latintine Gejvina Daglasa, biskupa dankeldskog.
Daglas nas poraava time to je od nas blii Vergiliju. Kad se to
oveku jednom otkrije, svuda e nalaziti primere. Rosea cervice
refulsit: Njen vrat je sjao kao rua majska. Ili, moda, vie
volite Drajdenovo: Okrenula se i pokazala sjajni vrat? Ali
refulsit nipoto nije mogao za rimljansko uho imati klasino
svojstvo koje refulgent (sjajni) ima za englesko. M ora da je
vie delovalo kao schane (sjao).
To znai, ono to oseamo kao klasino kod augustijanaca
i osamnaestog stolea u vezi je sa irokim slojem latinskih neologizama koje su u engleski jezik uvezli prevodioci iz prvog razdoblja
tampe. Dons u svom Trijumfu engleskog jezika posveuje veliki
prostor ovom osnovnom pitanju narodnog jezika i neologizma.
261
On, takoe, iscrpno raspravlja dva pitanja neposredno povezana

sa tampanim vidom ma kojegjezika: to jest, stremljenje utvrenosti pravopisa i gramatike.
Fevr i M arten posveuju jedno poglavlje svoje Pojave knjige
tampi i jezicima ukazujui na sutinsku ulogu tampe u
uobliavanju i utvrivanju jezika. Do poetka esnaestog veka
oblici pismenog izlaganja, na latinskom ili narodnom jeziku,
nastavili su da se razvijaju po obrascu govornog jezika (str. 477).
Rukopisna kultura nije imala mo da utvrdi jezik ili da pretvori narodni jezik u masovni medij nacionalnog ujedinjenja.
Strunjaci za srednji vek ukazuju na nemogunost uspostavljanja latinskog renika za srednji vek, naprosto stoga to je srednjovekovni autor sebi dozvoljavao da svoje termine redom definie pomou konteksta svoje misli koji su se menjali. Njemu
jednostavno ne bi pala na um misao da re ima odreeno znaenje
utvreno nekim leksikonom. Na isti nain,~pre~pt5jave pisanja'J
rei nemaju nikakav spoljanji znak, referenciju ili znaenje.
Re hrast je hrast, veli nepismen ovek; kako bi inae mogla
stvoriti predstavu hrasta? Ali tampa je imala dalekoseQe. posle^
dice po svaki aspekt jezika, kakve ie raniie imalo nisanie. Dok su
se srednjoveKovm narodm lezicTveoma menjali, ak i izmedu
d^m aestog~i petnaestog stolea, od poetka esnaestog veka
stvari vie nisu tako stajale. Ve u sedamnaestom veku narodni
jezici svuda poiniu da izgledaju iskristalisani.
TêvrT M arten potom ukazuju na napore injene u srednjovekovnim kancelarijama da se verbalna praksa standardizuje
i na napore novih centralistikih renesansnih m onarhija da utvrde
jezik. Novi vladar bi rado doneo Zakon o jednoobraznosti,
koji bi u duhu tamparske maine obuhvatio ne samo veru i misao,
ve i pravopis i gramatiku. D anas, u eposi elektronske istovreme^ n o sti, sve ove politike moraju se nreokrenuti. poev od novoe
stremljenja decentralizmu i pluralizmu ak i u krupnim poslovnim
krnôvim a.^Zato je sada tako lako shvatiti dinaminu logiku
tampe kao sile'centralizaciie i homogenizacije. Jer svi efekti tehnologije stampe sada su u otroj suprotnosti sa elektronskom tehnologijom. U esnaestom veku vaskolika antika i srednjovekovna
struktura stajala je u podjednako sukobljenom odnosu prema
novoj tehnologiji tampe. U Nemakoj, pluralistikijoj i plemen-
\
262
M A R A L m e k l u a n
ski raznolikijoj od ostalog dela Evrope, objedinjujue usluge

tampe u oblikovanju knjievnog jezika bile su izuzetno efikasne.
Fevr i M arten piu (str. 483):
Luter je stvorio jezik koji se u svim oblastima pribliava modernom nemakom
jeziku. Ogromna rasprostranjenost njegovih dela, njihova knjievna vrednost,
karakter kvazisvetinje koji su oima verni imali tekstovi Starog i Novog zaveta
kako ih je on uspostavio, sve je to ubrzo pretvorilo njegovjezik u uzor. Neposredno
pristupaan svim itaocima. . . termin koji je upotrebljavao Luter konano je pobedio, a mnogobrojne rei upotrebljavane samo u srednjovekovnom nemakom
na kraju su opte prihvaene. A Luterov renik se nametnuo na tako zapovedniki
nain da se veina tampara nije usuivala da od njega ma i najmanje odstupi.
Pre no to razgledamo engleske dokaze o istoj zaokupljenosti pravilnou i jednoobraznou i meu tam parim a i u oblicima korienja tampe, uputno je da se podsetimo uspona strukturalistike lingvistike u nae vreme. Strukturalizam u umetnosti
i kritici potekao je, poput neeuklidovske geometrije, iz Rusije.
Strjikturalizam kao termin ne izraava ba najbolje svoju ideju
obuhvatne sinestezije, uzajamnog dejstva mnogih ravni i faceta
dvodimenzionalnog mozaika. No to je oblik svesti u jeziku i knjievnosti koji se Zapad grdno trudio da odstrani pomou gutenbergove tehnologije. U nae vreme, on se, na dobro ili zlo, vratio,
kao to naznauje ovaj uvodni stav jedne nedavno objavljene
knjige84:
Jezik dokazuje svoju realnost trima kategorijama ljudskog iskustva. Prva se
moe smatrati znaenjem rei; druga znaenjima pohranjenim u gramatikim oblicima; a trea, i po miljenju ovog pisca, najznaajnija: znaenjima to potiu s
onu stranu gramatikih oblika, znaenjima to se tajnovito i udesno otkrivaju
oveku. Ovo poglavlje e pokuati da se bavi ovom poslednjom kategorijom,
jer je njegova teza da sama misao mora biti propraena kritikim razumevanjem
odnosa lingvistikog izraza prema najdubljim i najpostojanijim intuicijama
ovekovim. Potom e biti uinjen napor da se pokae da jezik postaje nesavren
i nedovoljan kad zavisi iskljuivo od pukih rei i oblika kao konane sadrine i opsega jezika. Jer ovek je onaj stvor na zemlji koji nema jezik. ovek jeste jezik.
84 Anen: Jezik: Istraivanje njegovog znaenja i funkcije (R. N. Anshen:

Language: An Enquiry into ils Meaning and Function, Science of Culture Series),
263
tampa nije izmenila samo pravopis i gramatiku, ve i akcentovanje i promenu jezika i omoguila je negramatinost.
U nae vreme krajnje ie oito da ie ovek iezik m on
sada priznaie mnoge neverhalne jezike. kao i iezik oblika. A
ovaj strukturalistiki pristup iskustva stvara svest da ie nesvesnost u odnosu na onog koii snoznaie-nepostoianie.85 To znai,
" je tampa strukTurisala jezik, lskustvo i motivaciju na
nove naine koji se ne prepoznaju svesnim putevima, mesmeriam
je osiromaio ivot. Ranije je u ovoj knjizi pokazaiio kako ekspir
svoje savremenike snabdeva funkcioniuim modelom tehnologije
tampe na delu. Jer odvajanje funkcija putem mehanike inercije
ini osnovu pokretnog sloga i primene znanja u svim oblastima.
To je tehnika svoenja problema, talenata i reenja na jednu razinu. Tako je dr Donson bio sablanjen neumesnou mnogih
ekspirovih igri reima. Da jedan lik zakera suoen sa smru,
kao to mnogi ine u tim komadima, bilo je protivno razumu,
pristojnosti i istini.86
Ne samo to je sa prelaskom iz usmene u vizuelnu kulturu
m orala da otpadne istovremenost znaenja. ve su izgovor i visina
glasa bili to je mogue vie izravnani. U svojoj Potrazi za poezijom
Robert Hilijer (R obert Hillyer: In Pursuit o f Poetry) pie:
Mi Amerikanci uglavnom ne upotrebljavamo promene visine glasa. Mi ih
nesvesno izbegavamo kao afektiranje i gubimo pola efikasnosti svog maternjeg
jezika u dugom monotonom pevucanju, otezanju ili reanju. Efekat je spljoten i
zamuen, pogotovo zato to spajamo svoje slogove i rei, poput proznog odlomka
bez interpunkcije. Trebalo bi da pustimo da svaki slog izae okrugao i potpun,
poput zlatnog mehura! Ali to ne inimo. Ishod je poguban po poeziju. Ameriki
glas je, opte uzev, bogatiji od engleskog. Izostavljajui kokni i onaj super
kokni, oksfordski.naglasak mi pogreno pripisujemo superiornost engleskom
gtasu, dok, u stvari, promenljiva visina glasa ini govor Engleza toliko artikulisanijim od naeg. Visina glasa je za na jezik ono to je gestikulacija za Francuze
izraajnost, emfaza i smisao. Elizabetanci su nesumljivo govoriji koristei se padovima i usponima celog opsega jezika, a odjeci te reitosti odrali su se danas u
govoru Iraca. Be: klizajue visine glasa, itanje stihova ne moe biti delotvorno
(str. 45).
85 Ibid., str. 9. Vidi takoe Nemi jezik Edvarda Hola.

86 Mehud: ekspirova igra rei (M. M. Mahood: Shakespeare's Wordplay),
str. 33.
264
MA R A L M E K L U A N
/'
Amerikanci su, iz razloga koji e se ubrzo pokazati, svesrdnije no iko sledili puke vizuelne implikacije tampe'. U svojim
Izuavanjima akcentovanja viesloenih latinskih, grkih i romanskih pozajmljenih rei u engleskom jeziku, G ror Denijelson (G ror
Danielsson: Studies on Accentuation o f Polysyllahic Latin, Greek
and Romance Loan-words in English) prua obilje specijalistike
grade u podrku Hilijeru.
Ve je pokazano u vezi sa umetnou, naukom i tumaenjem
Svetog pisma, kako je srednji vek stalno stremio naglaavanju
vizuelnog. Sada je trenutak da se pomene postepeno premetanje
u srednjovekovnom jeziku, koje je predstavljalo pripremu za
skok ka vizuelnoj utvrenosti koju oliava tampa.
Opte uzev, dakle, u odnosu na izraz odnosa subjekata i objekata, razvoj
engleskog je uvek iao od sredstava gramatike promene, koja su gramatiki
omoguavala da subjekti i objekti stoje na bilo kom mestu meu reima reenice.
ka upotrebi gramatiki dejstvujuih utvrenih shema reda rei koje su mesto ispred
glagola uinile teritorijom subjekta, a mesto posle glagola teritorijom objekta.81
Promena je prirodna za usmenu ili auditivnu kulturu, poto

je oblik istovremenosti. K ultura s fonetskom azbukom veoma tei
da ogranii promenu zarad vizuelne pozicione gramatike. Edvard
Moris je lucidno izloio ovo naelo u delu O naelima i metodama
latinske sintakse (Edward P. M orris: On Principles and Methods
in Latin Syntax), gde se naglaavanje vizuelnog ispoljava kao
kretanje ka izraavanju odnosa jednom rei. . .
Opte kretanje kojim su pojedine rei delimino preuzele mesto promene,
najzamanija je i najradikalnija promena u istoriji indo-evropskih jezika. Ona
je istovremeno znak i plod jasnijeg oseanja odnosa koncepata. Promena uglavnom
vie nagovetava no to izraiava odnose; svakako nije tano rei da je u svakom sluaju izraavanje odnosa jednom rei, npr. predlogom, jasnije no nagovetavanje
istog odnosa padenim oblikom, ali je ispravno rei da se odnos moe povezati sa
jednom rei jedino kad se osea sa znatnom merom jasnoe. Sam odnos izmeu
koncepata mora postati koncept. Utoliko je kretanje ka izraavanju odnosa pojedinim reima kretanje u smeru tanosti. . . Prilog-predlog u razgovetnijem obliku
izraava neki element znaenja koji je bio latentan u padenom obliku. Stoga slui
kao defmicija znaenja padenog oblika (str. 102 4).
87 arls Karpenter Fris: Gramatika amerikog engteskog jezika (Charles

Carpenter Fries: American English Grammar). str. 255.
265
Ujednaa vanje promene i igre rei postalo je deo programa

primene znanja u sedamnaestom veku.
Da sedamnaesti vek nije postojao, moglo se predskazati
da stalno, tampom nadahnuto kretanje ka vizuelnom redu rei
znai iskljuivanje naela verbalne pristojnosti, kraj igri rei i
nastojanje na homogenosti izgovora. Mnogo pre no to je biskup
Spret izveo za Kraljevsko drutvo ovu implikaciju tampe, nju
je jasno izloio R obert Kodri (Robert Cawdrey). Godine 1604.
on tvrdi da se otroumlje (to je u to vreme podrazumevalo erudiciju) ne sastoji u neobinim reima ve
u dobroj sadrini i prikladnom izraavanju ovekovog duha. . . nuno moramo odagnati svaku efektiranu retoriku i upotrebljavati samo jednu vrstu jezika.
Stoga oni koji ele da izbegnu ovu ludost i da se upoznaju sa najprostijom i najboljom vrstom jezika, moraju s vremena na vreme traiti opte usvojene rei koje
mogu prikladno izraziti na jasan nain celokupnu zamisao njihovog duha.88
Tvrdnja da m oram o upotrebljavati samo jednu vrstu jezika

prirodna je dedukcija iz vizuelnog doivljaja tam panog narodnog
jezika. A kao to je pokazao Bekon, svoenje talenata i iskustva
na jednu jedinu ravan sama je sutina primenjenog znanja. Ali
je sasvim razorno po kriterijum dolinosti, koji je, kako ukazuje Rozam und Tav u Elizabetanskoj i metafizikoj metaforici
(Rosam und Tuve: Elizabethan i Metaphysical Imagery), bio
naelo to je stalno proimalo jezike umetnosti od G rka do
Renesanse.
Ravni stila, poput ravni tumaenja, bile su deo ukupnog kulturnog sklopa i veoma su muile misao Otaca u odnosu na stil
Svetog pisma. Don Don samo pc lavlja patristiko opte mesto
kad pie:
Dok pie Jevanelja, Sveti duh ne uiva samo u dolinosti, ve i u tananosti,
skladu i melodinosti jezika; u uzvinosti metafora i drugih figura koje mogu ostaviti jak upeatak na itaoce, a ne u varvarskom ili trivijalnom ili pijanom ili obinom jeziku . . ,m
88 Navedeno u Donsovom Trijumfu engleskog jezika, str. 202.

85 Navedeno u Mielovom Engleskom propovednikom besednitvu od Endrusa do Tilotsona (W. F. Mitchell: English Pulpit Oratory from Andrews to Tillotson),
str. 189.
266
Nepoznavanje stalnog dejstva naela dolinosti na podruju

stilova âvelo je ljude kakav je embers (R. W. <Chambers)
na ideju o prostim jednostavnim stilovima koji izrastaju iz nekog
srenog novog naela knjievne prakse. Tako se Bidu (Bede),
koji je pisao svim stilovima u Kembridskoj istoriji engleske knjievnosti ( Cambridge History o f English Literature) odaje priznanje
to je svojom Svetenom istorijom ( Ecclesiastical History) engleskim piscima uinio, izgleda, najveu uslugu uvodei u optu
upotrebu neposredan i jednostavan stil.
embers je pobrkao kult usmene, kolokvijalne jednostavnosti iz poznog devetnaestog veka sa upranjavanjem prostog
stila u pobonim traktatim a i propovedima esnaestog veka.
Tomas M or upotrebljava uzvien stil u Riardu III (Richard III),
srednji stil za svoju satiru Utopija i nizak za svoja pobona
dela. Deo Donove precioznosti na podruju dolinosti ini smela
upotreba m etafora iz niskih zanata za postavljanje paradoksa
Boanske smernosti Inkarnacije. Nam a je, meutim, ovde cilj
da samo naznaimo opseg i dubinu tradicije dolinosti u korienju jezika za razliite teme. Jer sa pojavom tampe tradicija
se morala ostrii da bi ljudi mogli upotrebljavati samo jednu vrstu
jezika. Potreba da se sve vrste situacija homogenizuju kako bi
se cela kultura dovela u vezu sa potencijalom tehnologije tampe,
lako je prepoznatljiv i razumljiv stav. Biskup Spret je, u svojoj
Istoriji Kraljevskog drutva (History o f the Royal Society, 1667),
spreman da odbaci ne samo dolinost i ravni stila, ve i samu poeziju. Mitovi i bajke su bili kiena retorika detinjstva ljudskog roda:
prvi uitelji znanja meu njima bili su podjednako pesnici i filosofi; jer
Orfej, Linus, Muzeus i Homer prvi su omekali urodenu grubost ljudi i svojom
privlanou ih namamili da prime pouku ozbiljnijih doktrina Solona, Talesa i
Pitagore. Taj razvoj je bio koristan isprva, kad je ljude valjalo ugodno obmanuti
zarad njihova dobra. Ali moda je ostavio neki lo uticaj na celokupnu filosofiju
njihovih naslednika i dao Grcima povoda da kasnije uvek u pogledu dela Prirode
pokazuju veu meru otroumlja i mate no to je spojivo sa njihovim iskrenim
ispitivanjem90.
Nekom vrstom metamorfoze, iz Spretovog stava (koji pokuava da sledi Bekona) proizlazi da je moderni naunik ili
filosof pravi pesnik. I da bi sadanjicu oistilo od taloga prolosti,
90 Navedeno u Bezil Vajli: Zalede sedamnaestog veka (Basil Willey The
Seventeenth Centurv Background), str. 207.
267
po Spretovom shvatanju, Kraljevsko drutvo je pokualo da

odvoji nauku o prirodi od broja retorike, izmiljotina mate ili
slatkih obm ana bajki.
Postupak odvajanja i segmentacije kao sutina tehnike primene znanja jasno se ispoljava kad god iskrsne posao svoenja
antike. Budui posveeni u ovu tehniku, lanovi Kraljevskog
drutva odbijaju ovo opako preobilje retorike, ove smicalice
m etafora, ovu bujicu jezika koji podiu tako grdnu halabuku
u svetu.
Oni su stoga bili krajnje strogi u primenjivanju jednog leka
koji se za ovu nastranost moe nai, a to je bila postojana reenost
da se odbaci svako proirivanje, digresija i bujanje stila: da se
vrate prvobitnoj istoti i saetosti, kada su ljudi iznosili toliko stvari skoro podjednakim brojem rei. Oni su od svih lanova traili
saet, ogoljen, prirodcm nain govora: pozitivne izraze, jasna znaenja, urodenu lakou, traili su da sve stvari dovedu to je mogue
blie matematikoj jednostavnosti, a pretpostavljali su jezik zanatlija, seljaka i trgovaca jeziku otroumnika ili naunika.91
tampa je stvorila nacionalm jednoobraznost i dravni centralizam, i individualizam i opoziciju prema dravi kao takvoj.
Na ovoj taki svoenja vaskolikog jezika na jedan oblik, mi
se nismo zaista oslobodili prvobitnog znaaja tampe u preobraavanju narodnih jezika u masovne medije nacionalistikog znaaja. Isplatie nam se da se zagnjurimo u vreme od vie od jednog
stolea pre Spreta kako bismo pratili obrise prvobitnog ispoljavanja tampe kao sredstva za posti/ inje jednoobraznosti.
Karl Doj pie u svome Nacionalizmu i drutvenom komuniciranju (Karl Deutsch: Nationalism and Social Communication):
nacionalnost je narod koji se upinje da zadobije izvesnu meru stvarne kontrole
nad ponaanjem svojih pripadnika. . . nacionalnosti se pretvaraju u nacije kad
steknu mo za podravanje svojih aspiracija. Konano, ako su nacionalistiki
pripadnici uspeni i ako se nova ili stara dravna organizacija stavi u njihovu slubu,
tada je napokon nacija postala suverena, a nacionalna drava poela je da postoji.
K arlton Hejs je jasno pokazao da pre renesanse nije postojao

nacionalizam, a sada smo dovoljno sagledali karakter tehnolo51 Ibid.. str. 212.
268
gije tampe da bismo znali zato je tako. Jer ako je tampa pret^vorila narodne jezike u masovne medije, ovi su takoe predstav'Tjali Sredstvo lcomrole drutva - strane centralizovane drave,
koja prevazilazi sve to su ak poznavali i Rimljani sa svojim papirusom, azbukom i poploanim drumovima. Meutim, sama priroda tampe stvara sukobljene interese proizvoaa i potroaa,
vladara i podanika. Jer tampa kao oblik iz centra organizovane
masovne proizvodnje obezbeuje da e problem slobode ubudue biti glavni problem u svim drutvenim i politikim raspravama. Za vreme Nedelje biblioteka. Minneapolis Morning Tribune od 17. m arta 1950, u uvodniku pod naslovom Pravo na
itanje, navodi zajedniku izjavu Herberta Huvera i Herija Trum ana:
Mi Amerikanci znamo da sloboda, ukoliko ita znai, znai pravo na razmiljanje. A pravo na razmiljanje znai pravo na itanje bilo ega to je bilo
ko, bilo gdc i bilo kad napisao.
Ovo je upeatljivo izlaganje potroake doktrine zasnovane na

homogenosti tampe. Ukoliko je tampa jednoobrazna, ona
treba da stvori jednaka prava za pisca i itaoca, izdavaa i potroaa. Amerike kolonije su najpre naselili ljudi koji su imali dugo
iskustvo s upravo suprotnom idejom o znaenju tampe. Na
proizvoaa ili na vladara usmerena verzija Gutenbergove poruke jednostavno glasi da je pravo vladara da drutvu nametne J
jednoobrazne obrasce ponaanja. Policijska drava prethodi'4'
potroakom drutvu. Stoga je zanimljivo proitati jedan ameriki
izvetaj o Slobodi tampe u Engleskoj, 1476 1776: Uspon i pad
dravne kontrole od Siberta (F. S. Siebert: Freedom o f the Press
in England, 1476 1776: The Rise and Decline o f Government
Controls), jer prua odlian prikaz relativnih prednosti jednoobraznosti koju namee proizvoa u odnosu na onu to stvara
potroa. talno i ironino smenjivanje ova dva stava daje Demokratiji u Americi Aleksisa de Tokvila njenu bogatu fascinantnost. Isti kontrast izmeu interesa centralizovane drave i naseljenika tema je Trgovine krznom u Kanadi od Herolda Inisa.
Jer, pie Inis (str. 388), interes centra je bio da periferiju organizuje
u cilju proizvodnje sirovina, a ne potronih dobara:
Proizvodnja sirovina u velikim razmerama podsticana je unapreivanjem
tehnike proizvodnje, prodaje i prevoza, kao i poboljanjima u izradi konanog pro-
269
izvoda. Posledica je bila da je energija kolonije upravljena na proizvodnju sirovina,

neposredno i posredno. Stanovnitvo je bilo neposredno ukljueno u proizvodnju
sirovine, a posredno u proizvodnju postrojenja koja su pospeivala proizvodnju.
Zemljoradnja. industrija, transport, trgovina. finansije i dravne delatnosti pokazuju sklonost da se potine proizvodnji sirovina za. u veoj meri, specijalizovanu
proizvodnu zajednicu. Ove opte usmerenosti mogu se ojaati politikom drave,
kao na podruju trgovinskog sistema, ali znaaj ove politike se menja u odreenim
industrijskim granama. Kanada je ostala britanska uprkos slobodnoj trgovini,
a uglavnom zato to je i dalje ostala izvoznik sirovina za u sve veoj meri industrijalizovanu otadbinu.
Rat za nezavisnost 1776, objanjava Inis, bio je sukob sredita i periferije, istovetan sa sukobom izmeu saobraenosti i
nesaobraavanja, politike i knjievnosti, u esnaestom veku. I
kao to kolonija koja se bavi trgovinom krznom nije bila u stanju
da razvije industriju kako bi konkurisala m anufakturam a otadbine, tako su periferije razvije samo potroaki stav prema
knjievnosti i umetnostim a koji se zadrao sve do ovog veka.
Nekonformisti su se priklanjali itaocu ili potroau, tumaei znaenje tampe kao privatno i individualno. Konformisti
su se priklanjali autoru izdavau, upravljau nove sile. Moda
jeste (a moda i nije) znaajno to to je najvei deo engleske knjievnosti od uvoenja tampe stvorila ova, ka upravljau usmerena
manjina.
Sibert kae (str. 25): Tjudorovska politika stroge kontrole
tampe u interesu dravne bezbednosti odrala se tokom celog
esnaestog veka. Bilo je neminovno da, sa pojavom tampe,
esnaesti vek doivi veliki porast moi izvrne, zakonodavne
i sudske Saveta (ili Krunskog vea) na raun parlam enta i starijih sudova, ali sasvim odreeno u korist krune. No kako se,
krajem veka, irilo trite za knjige i rasprostranila navika obimnog
itanja, pobuna potroaa protiv centralne kontrole bivala je sve
jaa. Rajtov sjajan prikaz Kulture srednjeg stalea u elizabetanskoj Engleskoj prua sliku sloenih vidova korienja tampe za
podsticanje mnogih vrsta sam oobrazovanja i samopomoi. Postaje oito da prvo razdoblje italaca u m etodam a primenjenog
znanja nije trailo samo razonodu ve i pouku.
italac Rajtovog dela e lako shvatiti kako je centralistiku
Elizabetinu strukturu iznutra podrivala jedna nova vrsta snanih
individualista:
270
271
Izolovane grupe su ve poele da osporavaju sistem dravne kontrole:

tampari iz ekonomskih razloga, puritanci iz verskih, a bar jedan lan parlamenta
iz politikih. tampari, poput Vulfa, vrpoljili su se pod pritiskom pravila Knjiarskog udruenja. Oni su se pobunili protiv tamparskih povlastica i patenata na
monopol. Verski nekonformisti, lieni prava da se obraaju javnom mnjenju,
jurili su zabijajui klinove kojima su na kraju razorili celu strukturu.92
Svega ezdeset est najuobiajenijih jakih glagola oduprlo se privlanoj sili

pravilnog obrasca. . . Zapravo, tokom esnaestog i sedamnaestog veka postojala
je jaka tendencija uklanjanju razlike izmeu prolog vremena i priloga vremena
prolog kod svih ovih glagola. . . (str. 61)
Bila bi potrebna posebna knjiga da se objasni kako je pokret

za ograivanje zemljita bio povezan sa centralizmom procesa
tam panja. Ali ne treba traiti dalje primere za mo tampe da
ojaa centralnu vlast izvan Elizabetinog zakona o jednoobraznosti iz 1559. Zakonski projekt je naiao na otpor u Donjem domu
sa obrazloenjem da nijedna vlada ne moe posedovati vlast
da razm atra ili definie ma ta u vezi sa verom, svetinjama i
crkvenom disciplinom . . . M eutim, liturgija i pohaanje crkve
bili su lak plen za tampu, poto su dugo zavisili od oblika knjige.
Od 24. juna 1559. Molitvenik iz 1552. imao je biti u punoj
snazi i dejstvu, svi svetenici su bili ubudue obavezni da izgovaraju i koriste jutarnju i veernju slubu, slubu povodom
Tajne veere i obavljaju sve obrede i sve zajednike i javne molitve kako su date u toj knjizi i nikakve druge.
Godine 1562. izdata je knjiga propovedi za javno itanje sa
svake predikaonice. Sadrina propovedi nas ne zanima, ve vie
injenica da su jednoobrazno nam etnute celoj javnosti. Pretvorivi narodni jezik u masovni medij, tampa je stvorila novo
orue politikog centralizma, kojim se ranije nije raspolagalo.
Istovremeno, kako su lina i politika saobraenost postale stvar
otrih formulacija, naunici i uitelji su zapoeli zajedniku
kam panju za pravilno pisanje i gramatiku.
U drutvu bez pismenosti niko nije pravio gramatike greke.

Jaina vrenja na podruju ortograflje samo je koristan pokazatelj novine tampe i njenih efekata centralistike saobraenosti. arls K arpenter Fris u svojoj Gramatici amerikog engleskog jezika prouava pitanje sukoba pisanog i usmenog izlaganja:
92 Sibert: Sloboda t a m ^ u Engleskoj, 1476 1776, str. 103.
Neprestano je ponavljano da je tam pa ujednaavajue delovala na sve verbalne i drutvene oblike. A tam o gde je tampa
ostavila izvesne oblike promene neizmenjene, kao u who-whom,
zjapi velika stupica pravilne gramatike to jest, ambis izmeu
vizuelnog i usmenog oblika. Status ovih problema u eposi elektronike dovoljno je naznaen u jednom izvetaju iz britanskog
Gornjeg doma u Time-u93:
Raspravljajui o odlikama zakonskog predloga u pogledu prava obaveza
vlasnika hotela, britanski Gornji dom se naao pred znaajnim pitanjem: da li
rei hotel treba da prethodi a ili anl U prilog an bio je lord Feringdon, koji je zamolio vaa lordovstva da mi se pridrue u demonstraciji u prilog eleganciji. Lord
Kounsford se sloio i ukazao da rei na h, iji prvi slog nije naglaen, trae oblik
an. Verujem, rekao je, da bi svako od Vaih lordovstva reklo ,a Harrow b o y , ali
bi, takoe, govorilo o ,an Harrovian. Lord Ria je zapitao ta bi lord Kounsford
radio sa jednoslonim reima. U sluaju firme neke krme, da li bi ovu pisao kao
,A Horse and a H oun ili ,An Orse and an OuntT? Lord Mertir se pozvao na
nita manji autoritet no to je Fauler kako bi dokazao da bi an hotel bio beznadeno
staromodan oblik ali uzaman. Kad je debata okonana, pristalice an su pobedile.
Lord Mertir, zagovornik oblika a, izjavio je o lordu Feringdonu. zagovorniku
oblika an,.koji se takoe kolovao u Itonu: Prilino je tuno pomisliti da smo se
uvaeni lord i ja kolovali na istom mestu i u isto vreme i a emo etrdeset godina
kasnije doi da se ovde razmimoiemo u ovom pitanju.
U
H m S tvii
hp7 p is m e n o s ti je .
po
sv o j
p r ilin
n ftm o g tle
napraviti gramatiku greku, jer je niko nije nikad uo_Razlika

izmeu usmenog i vizlielliog leda usnuv j l z a l i u i i l l u^gramatikih.
Na isti nain strast prema reformi pravopisa u esnaestom veku
proizala je iz novog napora da se prilagode slika i zvuk. Ser
Tomas Smit je tvrdio da slovo poseduje jednu uroenu prirodu
koja ga ini prikladnim samo jednom zvuku. Ovo je stanovite
jedna po jedna stvar prirodne rtve tampe. A bilo je mnogo
onih koji su ovu logiku proirili i na znaenje rei. No mnogi
krepki karakteri poput Riarda M alkastera podsmevali su se
ovoj vizuelnoj logici, kao to e se dr Donson podsmevati vizuelnoj logici doktrine dramskih jedinstava.
53 2. jul 1956, str. 46.
272
273
Svodenje taktilnih svojstava ivota i jezika ini prefinjavanje

za kojim je ila renesansa a koje doba elektronike sada odbacuje.
Jedna od velikih tema nacionalistikih strasnih pristalica
narodnog jezika dovodi nas do efekta kojim t a m p a h r/o liava
jezik mnogih njegovih taktilnih svojstava. Do devetnaestog veka,
'predmet stalnog hvalisanja bilo je prefinjavanje engleskog
jezika obavljeno od esnaestog stolea nadalje. U esnaestom
veku su jo bili dovoljno prisutni provincijski izgovor i dijalekt
da jeziku daju taktilnost i zvunost. Jo 1577. godine Holined
se mogao oseati srenim zbog postepenog prefinjavanja do kojeg
je dolo u razdoblju izmeu jezika Saksonaca i srazmernog savrenstva jezika njegovog vremena. Stari saksonski engleski bio je
bog zna, tvrd i grub oblik jezika, kad ga je na narod prvi put upoznao,
ali smo ga sad promenili u daleko tananiji i neusiljeniji uvid govora i tako ugladili
i potkrepili novim i mekim reima, tako da se moe tvrditi da se u nae vreme pod
suncem ne govori jezik koji ima, ili moe imati. veu raznovrsnost rei, uzora ili
fraza ili figura ili ukrasa besednikih no to ih ima na engleski jezik.94
Svoenje taktilnog svojstva ivota i jezika uvek je znak

prefmjavanja. I tek sa prerafaelitim a i Hopkinsom poela je na
podruju engleskog jezika svesna kam panja za saksonske taktilne
jezike vrednosti. M eutim, taktilnost je oblik uzajam nog dejstva
i postojanja, a ne odvajanja i linearnog sleda. K ratak pogled
na posledice tampe po preoblikovanje naih ideja o prostoru
i vremenu bie most u vekove nakon pojave tampe. Jer je potpuno nemogue i dalje napredovati na svim frontovim a u ovoj
knjizi.
Novo oseanje vremena tipoerafskosr oveka ie kinematino,

sledno i sltkovno.
Sa ojaavanjem izolovanog intenziteta i koliine putem tampe, pojedinac se uvodi u svet kretanja i izolacije. U svim vidovima iskustva i poslova naglasak je na odvajanju funkcija, analizi
sainilaca i izolovanju trenutka. Jer, sa izdvajanjem vizuelnog,
94 Navedeno u Donsovom Trijumfu engleskog jezika, str. 189.
oseaj uzajamnog dejstva i prosvetljavanja mree bia jenjava i

ljudska se misao vie ne osea delom stvari. Ono to ekspir
u L im naziva oblau ula (doslovno kvadrat ula) verovatno upuuje na tradicionalni logiki kvadrat u logici i na
onu etvorolanu analogiju proporcionalnosti koja predstavlja
uzajam no dejstvo ula i razuma. Ali izolovanjem vizuelnog ovom
novom intenzivnou, i razum se
. . . izoluje od spoljanjeg vremena [i] osea se podjednako van vremena svog
mentalnog ivota. Modifikacije koje na njega redom utiu mogu mu, odista,
smenjujui jedna drugu, dati predstavu o jednom unutarnjem trajanju. Ali to
trajanje, sainjeno od oblika koji se smenjuju, nipoto nije trajanje misleeg bia;
to je samo trajanje sukcesivne celine ovekovih misli. Odvojena od trajanja stvari,
pa ak i od trajanja oblika svoga postojanja. ljudska svest je svedena na postojanje
bez trajanja Ona uvek pripada sadanjem trenutku.95
Ovo je Magbetov svet sainjen od sutra i sutra i sutra.

To je, veli Pule, iskustvo modernog oveka, a prvi ga je prikazao
M ontenj u svojim Ogledima. On je krenuo da snimi vlastiti um
pri inu itanja i razmiljanja pomou la peinture de la pensee.
U tom pogledu M ontenj je, moda vie no iko drugi, sproveo
pouku tampe nekom vrstom primenjenog znanja. On je odgajio
veliki rod autoportretista koji se slue mentalnim snimkom,
nizom zaustavljenih i izolovanih trenutaka iskustva to nagovetavaju film:
Na ovom ostrvu trenutka koje ga izoluje no koje ispunjava svojim prisustvom,
ovek isprva zadrava neto od radosti koju je doiveo u renesansi kada je oseao
da postoji u svim to.kovima prostora i trajanja. Sad mu se daje samo trenutak po
trenutak, ali svaki moe biti trenutak prosvetljenja i celokupnosti . . ,96
Meutim, oseaj diskontinuiteta i sam ootuenosti ne moe

se odvojiti od vizuelne svesti i reda: Svaki as se udaljavamo
od sebe samih, kae Boalo, a grozniava prenost podvlauje
oseaj vrem ena:
Svestan da mu trenutak u kome misli i eli izmie. ovek se baca u novi trenutak, trenutak nove misli i nove elje: Ali ovek, bez pokoja u pomamnoj
trci./ Neprestano lepra od misli do misli.97
95 Pule: Izuavanja Ijudskog vremena, str. 13.

96 Ibid., str. 15
97 Ibid., str. 16
18
274
M A R A L M HK LU A N
275
U izolovanom sadanjem trenutku, pie Pule (str. 19),

odsutan je bog, stvoritelj i odritelj. Glavni gluraac vie nije na pozornici.
Glavna uloga prvog uzroka zamenjena je igrom drugostepenih uzroka. Umesto
boga postoje oseanja, oseti i sve to osete uzrokuje.
E, pa ono to prouzrokuje osete kakvi su gore pomenuti,

nepobitno je tehnologija tampe sa svojom moi. nalik Lirovom
tajnijem smeru, da deli maleno kraljevstvo ovekovo na gomilu
neusklaenih atom a i jednoobrazno horftogenizovanih sainilaca.
Postojanje tada postaje ne bice, vec samo toJcTsenka i neprestano
menjanje; ja ne prikazujem bie, veli M ontenj; ja prikazujem proticanje. Nita ne bi moglo biti filmskije. Odricanje od
prikazivanja onog to jeste zarad iluzije postignute sekvencom
statinih kadrova to je tipografija in extenso. Podsetimo se
Kralja Lira kao ivog modela ogoljavanja ljudskih institucija i
same svesti, sve veim izolovanjem ula. Ovom psiholokom
opitu paralelno je u nae vreme liavanje ula u kontrolisanim
uslovima. M eutim za svakog ko je prvi put doivljavao tampu
postojao je jedan krajnji specijalizam ula koji se, moda, nije
ponovo osetio sve do pojave filma i. ubrzo potom , radija. Barokni slikari su inili u svemu isto to i M ontenj, premetajui
panju na periferiju vienja. Pule je zato sasvim u pravu kad
kae (str. 43):
N o odbacivanje prikaza bia zarad prikazivanja proticanja nije samo besprimeran poduhvat ogoljavanja ve i izvanredno teak zadatak. Prikazati proticanje ne znai prosto uhvatiti sebe u jednom predmetu koji se gubi i svojim zamuivanjem doputa da se ja jasnije pokae; to ne znai slikati svoj autoportret koji
e biti utoliko verniji zbog iezavanja tragova svih okolnosti koje su dovele do
njegovog stvaranja. To znai uhvatiti ja u trenutku kada ga okolnosti sklanjaju
iz starog oblika i nameu ga novom.
M oda je greka ako Pule, ili ma ko drugi, u ovoj novoj

M ontenjovoj strategiji vidi neko izvanredno duboko otkrie poduhvata. ba kao to je infmitezimalni raun izmiljen za
prevoenje nevizuelnog iskustva u homogene vizuelne termine,
tako M ontenjovo hvatanje neprimetnog magnovenja kako naa
dua raznoliko i neprimetno odapinje strelice svojih strasti,
znai ulaenje u
boravite onog to e Lajbnic kasnije nazvati beskonano malim entitetima. . . To je nadmetanje u pokuavanju da se odaberu i uhvate toliki hitri mali
pokreti . . . Tako se ja rastae, ne samo iz trena u tren, ve i usred trenutka proticanja u prizmatinu igru, nalik igri vodenih kapljica.98
Ono to se ovde iznosi istovetno je sa m etodam a tane vizuelne kvantifikacije koje je ranije opisao Don Nef. Kao to
je pokazao Nef, ove precizne statistike metode bile su sredstva
primenjenog ili prevedenog znanja. Montenj je raspolagao svim
iskustvima i tehnikam a impresionistikog filma naeg vremena.
A oba oblika svesti neposredne su ekstrapolacije tipografije kad
se ova primeni na govornu re. Usred impresionizma simbolizam
se trudio da jo jednom vaspostavi objedinjeno polje bia. Danas,
u sredini elektronike, lako je shvatiti novinu segmentarnih impresionistikih izuma kako su se javljali od esnaestog do kraja
devetnaestog veka. Oni se ne mogu odvojiti od gutenbergovske
galaksije zbivanja.
I tako je sa Dekartom , za koga je nauka predvianje uzroka
sa posledicama:
temelj jedne divne nauke koju njegov um zamilja kao skup lanano povezanih stvari: svet catenae. istog determinizma. U njemu nema mesta spontanosti, slobodi, pobonosti."
Poto je znanje svedeno na puki vizuelni oblik niza,

nita nam ne moe jamiti da e se jedan trenutak produiti u drugom;
nita nam ne moe jamiti da e biti izgraen most izmeu ovog i sledeeg trenutka. . . Ovo je najjaa zebnja; uas kako je naziva Dekart, uas od prekida u
vremenu, od kojeg nema utoita sem istinskim skokom ka bogu.1<w
Pule kasnije (str., 357) opisuje ovaj skok:

Na taj nain, pred Dekartom se ponovo ukazuje ideja boga. Dugo zanemarena
od primarne svesti zaokupljene divnom naukom, ona se ponovo pojavljuje ovim
spontanim inom sekundarne svesti to mu ga dade njegov san. Od ovog trenutka
kao da dolazi do promene u atmosferi onih snenih podruja to kao da vode nekoj
neminovnoj realnosti oaja. Ali da bi Dekart konano stigao u pravo utoite
i naao istinski lek, on mora da izdri druga iskuenja. Spontani in kojim se
okree bogu u ovom trenutku nema potrebnu efikasnost: to nije ista spontanost,
nije upuen neposredno bogu sadanjice, ve bogu prolosti. . .
98 Ibid., str. 45
99 Ibid., str. 54.
100 Ibid., str. 58.
18*
MARAL M EKLUA N
Ci UT ENB ERG OVA GA LA K SI J A
Ogoljavanje svesnog ivota i njegovo svoenje na jednu ravan

stvorili su u sedamnaestom veku svet nesvesnog.. Pozornica je
oiena od arhetipova iH stavova individualnog duha i spremna
za arhetipove kolektivne nesvesnosti.
meri u kojoj i Kralj Lir, demonstracija dihotomija uma, srca i

ula koje je uspostavila tam pana knjiga. Praktinije nacije su radije ivele ove posledice no da o njima meditiraju kroz ive umetnike modele.
Lanselot Lo Vajt u svojoj knjizi Nesvesno pre Frojda (Lancelot Law Whyte: The Unconscious before Freud) prua izvesnu
predstavu o razvoju otkria nesvesnog kao posledici ograniavanja svesnog ivota u okviru ekstremnih granica tehnologije
tampe. Potonite duboko ili neete dosegnuti kartezijansko
vrelo Dojsova je dosetka iz Fine'ganovog bdenja (str. 301) koja
se na ovo odnosi. M eutim, tokom vekova koji e slediti, Zapad
se opredelio da bude motivisan ovim jednostavnim mehanizmom
i da ivi kao u snu iz kojeg su se umetnici trudili da nas probude.
Vajt kae (str.5960):
276
Tako je sedamnaestom veku, poto u svome svesnom

ivotu uao u puku vizuelnu naulcu. ~ostalo da oribeene svetu
snov^. Mehaniki duh pokretnog sloga rasporedenog u precizne
retke nije mogao dobiti verniji odraz od onog Dekartovog. Ranije smo naveli njegovu novu potroaku ideju filosofije, kad
tera svog itaoca da proe delo u celosti, kao rom an, bez poklanjanje vee panje ili zaustavljanja na tekim mestima. Ideja
postojanog kretanja pojedinim planovima narativne svesti potpuno je strana prirodi jezika i svesti. Ali je veoma usaglaena
sa prirodom tam pane rei. U tesnoj vezi s ovim linearnim ogoljavanjem jezika ide povezani utisak mehanikog ponavljanja i
pojavljivanja, koji e jo tee pritiskivati renesansni d u h :
val za valom. kad na alo jure.
asovi nai u prolost odlaze.
Svi se namjesto svog prednika ure
I udnom hitnjom u stope mu gaze.wl
Ali ovo je najpre imalo jednu kominu stranu, koju nije

iskoriavao samo ekspir ve i Sidni, u svom Astrofelu i Steli:
Ti to metodu renika unosi
U svoje rime koje u egrtavim redovima jure;
M eutim, primeri za novu mo vizuelne linearnosti su bezbrojni, a jedan od najudnijih je Oena u verziji kralja Demsa
(1611), u kojoj re debt (dug) postaje trespass (prestup).
Svoenje vieslojne ideje duga i dunosti je ovako ogranieno
na pisano legalno znaenje, a jedan sloen sklop teolokih i
m oralnih implikacija zamenjen je idejom skretanja sa linije.
Dakle, prvo razdoblje tampe je paradoksalno uvelo prvo
razdoblje nesvesno. Poto je tampa doputala samo jednom
uskom segmentu ula da .dominira drugim ulima, izbeglice su
morale da sebi nau drugi dom. Videli smo koliko su panci
bili svesni znaenja ove posledice tampe. Don Kihot je, u istoj
101 okspir: Sonet LX.
Verovatno da su u svakoj kulturi postojali pojedinci koji su znali da inioci

kojih nismo neposredno svesni utiu na miljenje i ponaanje. Kao to sam nagovestio, ova spoznaja je morala biti rasprostranjena, recimo, u Kini, gde je u izvesnim
razdobljima preovladavalo uravnoteenije i jedinstvenije shvatanje duha od onog
u kartezijanskoj Evropi.
tO se tie ove knjige, ne pomae da se govori o nesvesnom

kao o podruju nepoznatog ili oblasti dubljoj od obine svesti.
ak i ograniena svest daleko je zanimljivija od duboke nesvesnosti. N am a ie ovde stalo da pokaemo kako smo, naglaavajui sainilac ula vida u razmeru ula. sami stvorili ono ogrom no
podruje otrcanosti i gluposti koje Poup slavi u Glupijadi, a"
Svift u Prii o buretu ( The Tale o f Tub). Nesvesno je neposredna
tvorevina tehnologija tampe, gomila zgure odbaene svesti koia
neprestano raste.
Nijedan mislilac nije nikad zamiljao da su telo i duh ukoliko ovi
pojmovi vae lieni oitog uzajamnog dejstva. Moramo ostaviti kartezijanskim
uenjacima, kao to je uinio Dekart, da objasne ta znai postulisati, kao jedan od
prvih proizvoda jasnog miljenja, postojanje dva samostalna podruja, koja ipak
tako tesno zavise jedan od drugog. Pouka je da to je blistavija svetlost koju upravimo na dva susedna podruja, utoliko dublja postaje tama u koju se bacaju njihova
uzajamna dejstva.102
102 Vajt: Nesvesno pre Frojda. str. 60.
278
Filosofija je, poput nauke, hila naivm u svom nesvesnom prihvatanju pretpostavki dinamike tipografije.
svom ugraenom panikom i Angst-om koji se mogu poeleti.

Vajt to ovako saima (str. 60 1):
Masovno i izobilno prisustvo tampane stvari i njenih derivata u novoj organizaciji prostora i vremena dalo je ugled i
autoritet besmislicama koje Vajt ovde navodi. Tako su, na primer,
danas kolska deca zapanjena kad se pozovu na razm atranje
idiotskog kvaliteta onoga to nude mediji. Ona gaje neizgovorenu
pretpostavku da je sve ono ijem izvoenju svet odraslih poklanja
vreme i trud vredno. Ona pretpostavljaju da se odrasli en
masse nikad ne bi bavili nekom izopaenom delatnou. Tek
poto se naue jezici medija, od rukopisa do tampe i od tampe
do televizije, ova oigledna injemca- otkriva se umu. Jednom
TJekartu vrednost potvruju njegova okolina i ljudi to ive
mehanizam o kojem on govori. D anas, u novoj elektroninoj
sredini, D ekart se olako otpisuje 1 ljudi sada nesvesnom poklaniaju onu lstij tragm entam u pani^ i prihvatanje su
ukazivali Kratkim segmentmm trenucima kartezijanske svesti.
Zar nije mogue osloboditi se subliminalnog dejstva naih vlastitih tehnologija? Nije li sutina vaspitanja graanska odbrana
od otpadnih padavina medija? Poto ovaj napor nije nikad
uinjen ni u jednoj kulturi, odgovor m oda ostaje pod sumnjom.
M oda postoji neki dosad nepodozrevan i m udar motiv za ovekov m entalni san i samohipnozu koji bi otkrilo suprotstavljanje
efektima tehnologije medija. Bilo kako bilo, jasno je da sii pseudodihotomije i vizuelne koliine koje je tampa nam etnula naoj
psihologiji u sedamnaestom veku poele da poprim aju svojstvo
potroakih paketa ili sistema filosofije. Oni spadaju u vrstu
koja se moe opisati i prikazati za nekoliko minuta, ali su, zahvaljujui mesmerizmu tampe, zaokupljali panju mnogih pokoljenja. Filosofije od D ekarta naovamo razliite su na nain
na koji se parna maina razlikuje od benzinskog ili dizel m otora.
A Bergson, koji je pokuao da sve to okona, mehanian je kao
i njegov neprijatelj Dekart, mada je za pogon svog sistema pretpostavljao neku vrstu kostq,ikog goriva. Kad se jednom dopusti
proces oeoliavania i rasparavania jezika Tiskustva, koji ekspir
naznauje u Liru, vie nema zaustavliania. Vaarska drmusalika
je krenula kartezijanskom, lokovskom, kantijanskom prugom sa
279
Tokom poznog sedamnaestog veka evropskom filosofskom milju dominirala su tri glavna stava koji odgovaraju trima tumaenjima prirode postojanja.
Materijalizam je uzimao fizika tela i njihova kretanja kao primarnu stvarnost;
idealizam je smatrao da je to duh ili um; dok je kartezijanski dualizam postulisao
dva samostalna podruja: mentalnu res cogitans i materijalnu res extensa. Prve
dve kole su bez tekoa prepoznavale nesvestan mentalitet, pa makar nosio druga
imena. Za materijaliste vaskolika duhovnost bila je fizioloka, a postojanje nesvesnih fiziolokih procesa, slinih miljenju i koji na njega utiu, bilo je neposredna
posledica injenice da je naa neposredna svest o procesima u naem telu ograniena. A za idealiste svi prirodni procesi su bili izraz sveopteg ili svetskog duha, o
kome pojedini ovek nema neposredne spoznaje. mada ovaj u izvesnoj meri
deli svojstva ljudske duhovnosti. Tako ni za idealiste nije bilo problema; nesvesni
duh pojedinca nije ni po emu iznenaujui; on je samo deo sveopteg duha kome
individualna svest nema neposrednog pristupa. Medutim za treu, kartezijansku
kolu, doputanje postojanja nesvesnih mentalnih procesa predstavljalo je otar
filosofski izazov, jer je iziskivalo odbacivanje prvobitne koncepcije dualizma: dva
samostalna podruja materije u kretanju i nuno svesnog uma. Za one koji su bili
verni Dekartu sve to u oveku nije svesno bilo je materijalno i fizioloko, te otud
neduhovno.
Poslednja reenica e nekima nam etnuti utisak da je ova

knjiga vie m aterijalna i fizioloka no duhovna u svojim pretpostavkama. To nije sluaj, niti je to naa tema. Pitanje je pre
kkn p o s t a j e m o svesni nosledica azbuke ili tampe ili telegrafa
na uobliavanje naeg ponaanja? Jer besmisleno je i gnusno
*l?iti uobliavan takvim sredstvimS. Zoanie ne iri. ve suava I
poaruja determ inizm a._A utiaj neispitanih pretpostavki, izvedenih Iz tehnologijeT'iasvim nepotrebno vodi maksimalnom dete rm ini^rr'ii n ovekovom ivetu. Oslobadanje iz te klopke cilj
je vaskolikog vaspitanja. Ali nesvesno nije izlaz za opasnost iz
sveta ogoljenih kategorija nita vie no to je lajbnicovski ili ma
koji drugj monizam razreenje kartezijanskog dualizma. Jo uvek
postoji potpun razmer, ili meudejstvo, svih zdruenih ula koji
doputa prosvetljavanje. Ta zdruenost se okonava ojaavanjem
jednog ula putem tehnologije i nastojanjem na osvetljavanju.
M ora osvetljavanja Paskalov je svet:
Razum dejstvuje sporo i sa toliko gledita o tolikim naelima, koja uvek
moraju biti prisutna da u svakom asu moe zaspati ili zalutati zato to sva njegova
naela nisu prisutna.103
103 Pule: Izuavanja tjudskog vremena. str. 78.
/* *
281
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJ A
Hajdeger klizi na valu elektronike isto onako trijumfalno kao

to je Dekart jezdio na mehanikom talasu.
uvek je novina videti voljenu osobu. Ali ova spontanost proizvod je simultanosti i trenutnog obilja. A um m ora da prima elemente jedan po jedan. To je onaj bezrazloni i nesvesni tipografski sainilac u Paskalu. Vaskoliko iskustvo je segmentarno
i m ora se obraditi sledno. Stoga bogato iskustvo izmie bednoj
mrei ili situ nae panje.
Ova vrsta duhovnog baleta, koji je pomou izolovanog ula

vida koreografisao Gutenberg, filosofska je otprilike koliko i
Kantovo pretpostavljanje euklidovskog prostora kao neeg a
priori. Meutim, azbuka i sline doskoice su dugo sluile oveku
kao subliminalni izvor filosofskih i religijskih pretpostavki.
M artin Hajdeger je, kanda, na vrem tlu kad se koristi celokupnou samog jezika kao filosofskom injenicom. Jer tu, bar
u razdobljim a bez pismenosti, postoji razmer meu svim ulima.
Ali ovo ne znai preporuku nepismenosti nita vie no to su
vidovi upotrebe tampe osuda pismenosti. Zapravo, Hajdeger je,
izgleda, sasvim nesvestan uloge tehnologije elektronike u promicanju njegovih vlastitih nepismenosnih stavova na podruju jezika i filosofije, Oduevljavanje izvrsnom Hajdegerovom lingvistikom moglo bi lako proisticati iz naivnog udubljivanja u metafiziki organicizam nae elektronike sredine. Ako Dekartov
mehanizam danas izgleda kukavno, to je moda iz istih nesvesnih
razloga zbog kojih je u svoje vreme izgledao blistav. U tom
smislu, sve mode oznaavaju neku vrstu somnambulizma i ine
jedno sredstvo kritike orijentacije prema psihikim posledicama
tehnologije. M oda je to put da se pom ogne onima koji ele
da kau: Zar u tampi nema meg dobrogT^TTema ove knjige
nije da u ta m p iim a ieg dobrogîH loeg rv o P d aje^ o d su stv o
^~~ve5tr u deistvu koTe sile katastrofaT a ~'' jg
u pita ljS sila koju m osam i stvoriii. A sasvim je lako proveritf
^Sveopte posledice stampe po zapadnu misao nakon esnaestog
veka, jednostavnim ispitivanjem najizvanrednijih razvoja na podruju ma koje um etnsti ili nauke. Fragm entarna i homogena
linearnost koja se ukazuje kao otkrie u esnaestom i sedamnaestom veku, postae popularna novotarija ili utilitarna moda
osamnaestog i devetnaestog veka. To jest, mehanizam se uporno
odrava kao novotarija sve do epohe elektronike, koja je
zapoela sa ljudima kakav je Faradej. Izvesni ljudi mogu smatrati
da je ivot odve dragocena i prijatna stvar da bi se traio na
takav proizvoljan i nevoljan autom atizam .
Paskal se koristi m ontenjovskom kodak-smicalicom snimanja trenutaka da bi zaao u jad dilema: Kad strasno volimo,
ovek ne pokazuje svoju veliinu time to je na jednoj krajnosti, ve istovremeno dodirujui obe krajnosti i ispunjvajui ceo meuprostor.104
Razume se, postavivi ovo malo gutenbergovsko rastezalo

kako bi muio svoj duh, Paskal je sebi obezbedio panju javnosti
i prihvatanje:
Oni veliki duhovni napori do kojih se dua povremeno dovine takvi su da se
ne mogu due odrati. Ona do njih dolazi samo skokom, ne ustoliava se kao na
prestolu, za stalno, ve 'samo na trenutak.1?5
Paskal naznaava da je stara vrsta svesti bila kraljevska,

stalna, kao na prestolu. Stari kralj je imao ulogu, a ne posao.
On je bio ukljuujue sredite bez periferije. Nova svest je, poput
novog vladara, izmrcvareni slubenik koji obavlja posao, primenjuje znanje na probleme i ima samo trenutne dodire sa svojim
m arginalnim podanicim a koji su ionako svi ambiciozni suparniki segmenti.
Pule veli, po svoj prilici sa ironijom (str. 85):
Na trenutak? Poraavajue vraanje bedi ovekove sudbine i tragediji
doivljaja vremena: u samom asu kod ovek uhvati svoj plen iskustvo ga nasamari i on zna da je nasamaren. Njegov plen je senka. U trenutku on hvata trenutak.
a trenutak prolazi, jer je trenutan.
ovek stie nelagodan oseaj da su se ovi filosofi izriito

poduhvatili. da dram atizuju Gutenbergov mehanizam u naem
senzibilitetu, izigravajui ga poput svih kraljevih konja i svih
kraljevih slugu to se vrte oko starog Valjuka Okruglice. Kako
se moe sred linearnih nizova trenutaka otkriti naelo ovekovog
identiteta? D iskontinuitet tih tipografskih trenutaka je takav da
je ja prisiljeno
da svaki put zaboravi sebe kako bi se nanovo izmislilo, da sebe nanovo
izmilja kako bi povratilo zanimanje za sebe, ukratko da izvodi podsmeljiv simu104 Ibid., str. 80.
105 Ibid.. str. 85.
282
lakrum neprestanog stvaranja, zahvaljujui kojem e, veruje, izbei potvrivanje

vlastitog nitavila i iz svog nitavila nanovo uobliiti jednu realnost.106
Vratimo se na kratko pitanju prostora -je. na ni

uticao Gutenberg. Svakom je^poznata fraza (glasovi utnje.
To je traicionalni izraz za^^jarstv g l I kad b P iF cela godina
ma kog kolekog program a utroslla na razumevanje te fraze,
svet bi uskoro mogao imati dovoljnu zalihu sposobnih umova.
K ako je G utenberôva tipografiia ispunjavala svet, ljudski glas
ie 7 m ln ~~^~^11 ffneli da Ttaru utke t 'm stvno, ka-potroaîT*Xi5ti^turn' taEolfe. usahnuljl U knjievnostf
'sujectino ljudi iz zaostalih usmenih podruja posedovali sazvuja
koja su mogli da uhrizgaiu jeziku Jeitsovi. Singovi, Dojsevi,
Fokneri i D ile n Jp m a S tT ^ v e te m e su pove'anc--u. sledeem Le
KorbizjeovoitTstavku, koji jasno pokazuje zato su kamen4-ôda
nerazdvojivi:
/
No homogeno ponavljanje a la Gutenberg ipak ostavlja

neto nezadovoljavajue u pogledu ovekovog ja. Kako da
se razlono govori sa osobom koja se baca pod m otornu testeru
zato to su zupci nevidljivi? Takva je sudbina jedinstvenog ja
u eposi segmentacije putem tampe. No teko je poverovati u
realnost ma koga ko u ma kojoj eposi moe ozbiljno uzeti Gutenbergove pretpostavke kad se ove primene na sreivanje ivota.
Dems Dojs je svakako mislio da je u Viku naao filosofa
koji poseduje bolju kulturnu svest no oni to ih pokree kartezijanska opruga * Poput Hajdegera, Viko je filolog medu filosofima. Njegovu vremensku teoriju ponavljanja (ricorsi) linearni duhovi su shvatili kao da podrazum eva vraanje. Jedna
skoranja studija o njemu odbacuje ovu ideju.107
Viko vremensku strukturu istorije zamilja ne kao linearnu
ve kao kontrapunktnu. Ona se m ora pratiti du izvesnog broja
razvojnih linija . . . Za Vika je vaskolika istorija savremena ili
istovremena, injenica koja je data, dodao bi Dojs, samim
svojstvom jezika, istovremenog skladita vaskolikog iskustva.
A kod Vika se koncept ponavljanja ne moe dopustiti na ravni
puta nacija kroz vreme.
Uspostavljanje provienja uspostavlja univerzalnu istoriju, totalno prisustvo
Ijudskog duha za sebe samog, u vidu ideje. Po tom naelu, ljudski duh postie
vrhunski ricorso u ideji i poseduje sebe, prolog, sadanjeg i budue'g i inu koji
je potpuno saglaen sa njegovom vlastitom istorinou.108
Tipografija je razbila glasove utnje.

Iz plastinog i audio-taktilnog sveta june Italije doao je
odgovor na linearno nespokojstvo rasparivaa gutenbergovske
sredine. Tako su mislili Mile (Michelet) i Dojs.
106 Ibid., str. 87.
* Cortesian spring istovremeno znai: vrelo izvor i opruga Prev.
101 Robert Kaponigri: Vrerne i ideja: Teorija istorije kod anbatiste Vika
(A. Robert Caponigri: Time and Idea: The o f History in Giambattista
Vico).
108 Ibid., str. 142.
Oko gradevine, i u njoj, postoje odreena mesta, matematike tafee koje

.-^mtegriu celinu i uspostavljaju platforme sa kojih e zvuk govora odzvanjflti svim
delovima zgrade. To su predodreena mesta za vajarska dela. A ta vajanka dela
nee biti ni metopa, ni timpan ili trem. Bie mnogo tananija i preciznija. ,To mesto
e biti nalik ii parabole ili elipse, nalik preciznoj taki preseka razliitih ravni
koje ine arhitekturu. Odatle bi dolazila re, glas. Takva mesta bi bUfi ine take
skulpture, kao to su ine take akustike. Tu stani, vajaru, akg-je fvoj glas vredno
jiti!109
je banalnost pomfirLuti da' je ovek posredstvom GutenbergaôstH n-srgiste samo da bi ga Kopernik odm ah sveo
na status m arginalne trunke. Poto se vekovima niihao_ naJaaiu
lanca postojanja, ovekovu linearnpst prekinuo D aryin, ija
ie linearnost istakla segment koji u nizu nedostaje. Bilo kako
bilo, Darvin je razorioi antropocentricnu svest kao to je Ko~"pernik~ uimo u odnosu na prostor. lpak, sve do Frojda, ovek~
se nekako grevito drao otpadaka intuicije svesti oboignog_
sponlahocu. Ali hroid ie to dokrajio svo|om slikotn uma kao
' talasia na puini okeana nesvesnog. Sve dok Zapad nije bio
dugo obraivan tampom, ove metafore ne bi posedovale nikakvu
vanast. Obratim o se knjizi jednog m atem atiara, ser Edm unda
Vitekera, koja objanjava kako je dolo do neega od ovoga.
Jedan odlom ak iz Kantove Kritike praktinog uma (str. 14)
uvee nas na ovu teritoriju:
109 Karola Gidion-Velker: Savremeno vajarstvo (Carola Giedion-Welcker:
Contemporary Sculpture), str. 205.
284
285
Poto matematika nepobitno okazuje beskonanu deljivost prostora koju

empirizam ne moe da dopusti, postoji oita protivrenost izmedu dokaza koji
se mogu u najveoj meri demonstrirati i navodnih zakljuaka iz empirijskih naela. . . Moemo se upitati poput eseldrenovog slepca: Ko me vara, vid ili
pipanje? Empirizam se temelji na pipanju, a racionalizam na nunosti koja se moe
videti.
jednako nesreno to je sv. Anselm u ranom srednjem veku

pokuao da istim razumom uspostavi postojanje boga i to je
Njutn krenuo suprotnim smerom (str. 126 7):
Ne samo to K ant nije znao da je broj audio-taktilan i

beskonano ponovljiv, ve ne zna ni da vizuelnost, odvojena
od audio-taktilnosti, uspostavlja jedan svet antinom ija i dihotomija nerazreive ali beznaajne fele.
Ser Edmund Viteker u svome Prostoru i duhu (str. 121)
objanjava term inim a skoranje matem atike i fizike kraj renesansne ideje kontinuiranog, jednoobraznog prostora, koja je'uvedena sa pojmom vizuelne kvantifikacije:
Na ovoj taki mi izmiemo iz poretka njutnovskog kosmosa . . . U argumentu
kako se obino izlae, upotrebljeni jezik prispodobljen je sluaju kad svaka posledica ima samo jedan uzrok, a svaki uzrok samo jednu posledicu, tako da su svi
lanci kauzaliteta jednostavni linearni nizovi. Ako sad uzmemo u obzir injenicu
da posledica moe biti proizvedena zajednikim dejstvom nekoliko posebnih
uzroka, kao i da uzrok moe dovesti do vie posledica, lanci kauzaliteta se mogu
granati a takoe mogu imati take spajanja: meutim, poto jo vai pravilo da
uzrok uvek vremenski prethodi posledici, oito je da dokaz nije sijtinski izmenjen.
tavie, ovaj argument ne iziskuje da se svi lanci kauzaliteta, kada se prate unatrag,
zavravaju u istoj konanoj taki: drugim reima. on nuno ne vodi zakljuku da
je svemir stekao svoj celokupan inventar jednom isporukom prilikom Stvaranja
i da otada vie nita nije primio. Ovo ne opravdava shvatanje, tako proireno meu
deistikim njutnovcima osamnaestog veka, da je sistem sveta apsolutno zatvoren
i da se razvijao u skladu sa isto mehanikim zakonima, tako da su sva zbivanja
istorije bila implicitna u njenom odreivanju u praiskonskom trenutku. Naprotiv,
skoranji smer fizike misli (to e biti oigledno na osnovu onog to je reeno o
naelu uzronosti) opredelio se za shvatanje da u podruju fizikog postoji neprestano smenjivanje intruzija ili novih tvorevina. Svemir je veoma daleko od toga da
bude puka matematika posledica razmetaja estice prilikom Stvaranja i mnogo je
zanimljivije i dogaajima bogatije mesto no to to ijedan determinist zamilja.
Ovaj odlom ak objanjava naslov i postupak ove knjige, ali

nije ni po emu nuan konfiguracijama kojima se bavimo. Sklonost traenju monolinearne uzronosti moe objasniti zato je
kultura tampe bila dugo slepa za veinu drugih vrsta uzronosti.
A m oderna nauka i filosofija su jednodune u miljenju da smo
sada u svim oblastima prouavanja i analize sa uzroka preli
na konfiguraciju. Zato fiziaru kakav je Viteker izgleda pod-
Mada se duboko zanimao za teologiju. Njutn je, izgleda, smatrao da iziar moe da posveti nepodeljenu panju istraivanju zakona to e mu omoguiti
da predskazuje pojave te da moe potpuno zanemariti dublje progleme: on moe
sebi staviti u zadatak da opisuje, a ne da objanjava.
K artezijanska tehnika odvajanja je obezbeivala to da e

svi zanemareni vidovi postojanja biti gurnuti natrag u nesvesno.
Ova strategija, proizala iz linearnog specijalizma i odvajanja
funkcija, stvorila je svet tupavosti. otrcanosti i lane dubine koji
su ismevali Svift, Poup i Stern. N jutn je imao sve uslove da
postane junak Glupijade, a svakako je dobio mesto u Guliverovim putovanjima.
Videli smo kako je azbuka uvukla Grke u fiktivni euklidovski prostor. Dejstvo fonetske azbuke pri prevoenju audio-taktilnog sveta u vizuelni urodilo je i u fizici i u knjievnosti
stvaranjem zablude o sadrini. Viteker ovako pie (str. 79):
Aristotel je smatrao da mesto jednog tela definie unutranja povrina tela
koje ga sadri: tela koja nisu sadrana u drugim telima nemaju mesta i stoga prvo
ili najdalje nebo nije ni na jednom mestu: s onu stranu tog neba prostor i vreme ne
postoje. Zakljuio je da je ukupno prostranstvo svemira konano.
Gutenbergova galaksija se teorijski raspala 1905. godine sa

otkriem zakrivljenog prostora, ~aS je ve dve generacije pre toga'
p odlegla pred najezdom teleerafa.
^ ----Viteker primeuje (str. 98) da je N jutnov i Gasendijev (Gassendi) prostor, to se geometrije tie. b k iE u k lid o v pro sto r ^
bio je beskonaan, homogen i sasvim bez svo]3tavar-jedea--tala
je sasvim ista kao druga . . . M nogo ranije, naa je briga bila
da objasnimo zato je ova fikcija o homogenosti i jednoobraznom
kontinuitetu bila izvedena iz fonetskog pisanja, naroito u njegovom tam panom vidu. Viteker kae da je sa stanovita fizike
njutnovski prostor bio puka praznina u koju se mogu staviti
stvari. No ak i za N jutna polje tee je izgledalo nesaglasivo
sa ovim neutralnim prostorom .
286
U stvari, Njutnovi naslednici su osetili ovu tekou, pa su krenuvi od prostora koji je po sebi bio naprosto neentitet, bez svojstva izuzev sposobnosti da
bude popunjen, krenuli da ga nekoliko puta popunjavaju eterima namenjenim za
pribavljanje elektrinih, magnetskih i gravitacionih sila i objanjavanje rasprostirania svetlosti (str. 98 9).
M oda ne postoji znaajnije svedoanstvo o puko vizuelnom

i jednoobraznom karakteru prostora od onog u slavnoj Paskalovoj reenici: Le silence eternel des espaces infinis m effraie.
Izvesno razmiljanje o tome zato bi nemi prostor bio zastraujui daje veliki uvid u kulturnu revoluciju ljudskih senzibiliteta
pokrenutu vizuelnom naglaenou tampane knjige.
M eutim, besmislica opisivanja prostora kao neutralne posude nee uznemiriti kulturu koja je odvojila svoju vizuelnu svest
od ostalih ula. Ipak, kae Viteker (str. 100), po Ajntajnovoj
koncepciji, prostor vie nije pozornica na koioi se ivodi dram a
fizike: on ie iedan od izvoaa. poto gravTtacTju, koja je fizikT
svojstvo, u potpunosti kontrolie iskrrvIieno^Tcoia ie-êomtdisk6~
svojstvo prostora.
S ovim priznavanjem zakrivljenog prostora 1905. godine
Gutenbergova galaksija je zvanino razbijena. S okonanjem linearnih specijalizacija i utvrenih taaka gledanja, na odeljke
razbijeno znanje je postalo neprihvatljivo u meri u kojoj je Hvek
bilo irelevantno. M eutim. nosledica takvog izdvojenog jr a ina
miljenja bilo pretvaranje nauke u skup odeljaka,^Wz uticaja
na oko i Tmao, sem posredno, kroz primenu. Tokom nekoliko
proteklih godina, ovaj izolacionistiki stav je poljuljan. *A . ova
f kniiea se t m Hila Ha ohjasni kako iluzija odeljivanja znanja
bila omoguena izolovanjem ula vida posredstvom azbuke i
e tipogratije. M oda je to stvar koju nikad nije suvino ponoviti.
I)va lluzija je, moda, bila korisna ili pogubna. Ali iz nesvesnosti
u odnosu na kauzalitete i posledice inherentne u naim dananjim tehnologijama, moe proizii jedino katastrofa.
*U poznom sedamnaestom veku izraavana je znatna uznemirenost i negodovanje zbog sve vee koliine tam panih knjiga.
Prve nade u veliku reformu Ijudskog ponaanja putem knjige
I doivele su razoaranje i Lajbnic je 1680. g'odine pisao:
i
287
Bojim se da emo vlastitom krivicom dugo ostati u sadanjoj zbrci i ubotini.

ak se bojim da e se. poto besplodno iscrpe radoznalosti ne postigavi naim
istraivanjima nikakav znatan dobitak za svoju sreu, ljudima ogaditi nauke i da

ih kobno oajanje moe navesti da ponovo zapadnu u varvarstvo.UTomc ishodu
moe veoma doprineti grozna silesija knjiga koja neprestano raster*Ter na kraju e
nered postati skoro nesavladljiv; beskonano mnotvo autora e ubrzo sve pisce
izloiti opasnosti opteg zaborava; nada u slavu. koja pokree mnoge Ijude na
nauni rad, odjednom e nestati; tada e moda biti sramno biti pisac, kao to je
ranije bilo slavno. U najboljem sluaju, ovek se moe zabavljati tekuim knjiicama koje e za nekoliko godina odiveti svoje a sluie da itaoca za neki trenutak
izbave od dosade, no koje e se pisati bez ikakvog nauma da unaprede nae znanje
ili zaslue priznanje potomstva. Kazae mi se da je, poto toliki ljudi piu, nemogue
da se sva njihova dela sauvaju. Ja to priznajem i ne osuujem potpuno one pomodne knjiice, nalik prolenjem cveu ili jesenjim plodovima, koje jedva preive
godinu dana. A-ko su dobro nainjene. one dejstvuju kao koristan razgovor. nisu
samo prijatne niti spreavaju dokone da srljaju u zlo, ve pomau uobliavanje
duha i jezika. esto je njihov cilj da usade neto dobro u ljude naeg vremena.
to je, takoe, cilj za kojim ja idem izdajui ovo dele. . ,
Lajbnic ovde u knjizi vidi prirodnog naslednika, a i delata,

sholastike filosofije, koja se jo moe vratiti. Izgleda mu da je
knjiga kao podsticaj za proslavljivanje i kao maina za obezbeivanje besm rtnosti sada krajnje ugroena beskonanim mnotvom autora. Za knjige iz tekue proizvodnje on funkciju vidi
u podsticaju razgovora koji spreavaju dokone da srljaju u zlo
i potpom au uobliavanje duha i jezika. Jasno je da je knjiga
jo uvek bila daleko od toga da postane glavni oblik politike i
drutva. Jo uvek je bila povrinska injenica, koja je tek poela
da baca u zasenak tradicionalne odlike zapadnog drutva. U
pogledu i dalje prisutne opasnosti obnove skolastike, uje se
uvek prisutna knjievna ili vizuelna optuba da se usmena sholastika.svodi na rei, rei, rei. Piui o Umetnosti otkrivanja,
Lajbnic veli:
Meu sholastiarima je postojao izvesni an Suise, zvani Kalkulator, ija
dela jo nisam uspeo da pronaem, a video sam samo dela nekolicine njegovih
uenika. Ovaj Suise je poeo da upotrebljava matematiku u sholastikim argumentima, ali ga je malo Ijudi oponaalo, jer bi se morali odrei metode disputovanja
zarad metode knjigovodstva i umovanje, a jedan potez pera bi utedeo puno gala .
110 Izbor, ur. Filip Viner (Selections, ed., Philip P. Wiener). str. 29 30.
111 Ibid., str. 52.
288
Poupova Glupijada optuiuje tampanu knjigu kao agenta obnove primitivizma i romantizma. Sam vizuelm kvantitet vaskrsava
magijski odjek plemenske horde. Kasa se ukazuje kao povratak
u komoru odjeka bardske inkantacije.
U Londonu su se 1683 84. pojavila Mehanika vebanja
iz celokupne tamparske vetine od Dozefa M oksona (Joseph
: Mechanick Exercises on the Whole Art o f Printing).
Urednici ukazuju (str. vii) da je tu zapisano jedno posve tradicionalno znanje i da je M oksonova knjiga etrdeset godina
bila prvi tam parski prirunik na bilo kom jeziku. M oksona
je, izgleda, kao i G ibona u njegovom osvrtu na Rim, nadahnuo
oseaj da je tam pa dola do krajnje take. Slian oseaj nadahnjuje Priu o buretu i Bitku knjiga (The Battle o f the Books) kanonika Sifta. Ali u Glupijadi m oram o potraiti ep tampane
rei i blagodati to ih je donela ljudskom rodu. Jer to je eksplicitna studija zaranjanja Ijudskog duha u mulj nesvesnog koje je
izazvala knjiga. Od potom stva je prikriveno, u skladu s proroanstvom na kraju IV knjige, zato ba knjievnost treba optuiti-za otupliivanje oveanstva i m esm enno' odvodenie sveta
knjievnosti natrag u primitivizam. unutarnju Afriku i, iznad
'svega, u nesvesno. Jednostavan kliu- za ovu operaciju je onaj
koji smo imali u ruci tokom ove knjige sve vee odeljivanje
ula vida od uzaiamnog deistva sa ostalim ulima vodi tzB acivanju iz svesti naiveeg dela naeg iskustva i sledstvenoj hipertrofni nesvesnog. Ovo sve vee podruje Poup naziva svetom
Haosa i stare Noi. To je plemenski svet bez pismenosti koji
Mirea Elijade slavi u Svetom i svetovnom.
M artin Skriblerus (M artinus Scriblerus), u svojim belekama
uz Glupijadu, razmilja o tome koliko je tee pisati ep o mnogobrojnim piskaralim a i vrednim argatima tampe no o jednom
arlemanju, Brutu ili Godfriju. On potom pominje kako satiriar
treba da savetom odvraa glupave i katiguje zle i razm atra
optu situaciju koja je dovela do krize:
Sad emo izneti okolnosti i uzrok koji su naeg Pesnika potakli ba na ovo
delo. On je iveo u danima kada je (poto je provienje dopustilo izum tampe kao
kaznu za Grehe uenih) i hartija postala tako jevtina a tampari toliko brojni da
je zemlju prekrila poplava pisaca. ime nije samo svakodnevno naruavan mir
potenog podanika koji se pisanjem ne bavi. ve sy nemilosrdno zahtevali njegovo
289
odobravanje, pa ak i novac, ljudi koji nikad ne bi zasluili prvo ni zaradili drugi.

Istovremeno, Sloboda tampe bejae tako neograniena da postade opasno uskratiti im i jedno i drugo: jer oni bi odmah objavili klevete, nekanjeno, budui da su
autori anonimni; tavie, neposredni izdavai tih kleveta poivali su skriveni pod
krilima jednog Zakona parlamenta koji je izvesno donesen u bolje svrhe.112
Potom prelazi (str. 50) sa optih ekonomskih uzroka na

privatnu m oralnu motivaciju autora nadahnutih Glupou i Sirom atvom ; s prvom su se rodili a drugo zadobili zanemarivanjem svojih pravih darova . . . Jednom rei, napad je usmeren
na primenjeno znanje kako se manifestuje Vrednoom i Okapavanjem. Jer pisci, nadahnuti sujetom i udnjom da se izraze,
navedeni su da iznose ovu alosnu i bednu robu.
Putem zdruene akcije mnogih takvih rtava primenjenog
znanja to jest, sujetnih autora obdarenih vrednoom i sposobnou okapavanja dolo je do obnavljanja vladavine Haosa
i stare Noi i preseljenja carskog trona njihove keri Gluposti
iz trgovake etvrti u svet lepe knjievnosti. Sa irenjem trita
knjiga, okonava se razdvojenost intelekta i trgovine. Trgovina
knjigama preuzima funkcije otroumlja, duha i drave.
To je smisao uvodnih stihova prvog izdanja ovog speva:
Knjige i oveka ja opevam, prve to donose
Sm itfildske muze do uha Kraljeva.
Knjievnom svetu ovog vremena izgledalo je potpuno neprirodno da odluivanje i kraljevska vladavina budu dostupni
popularnim piscima. Mi vie ne sm atram o udnim ili odvratnim
da nam a vladaju ljudi kojima knjiga meseca moe izgledati
sasvim pristojna duhovna hrana. Smitfild, gde se odravao Vartolomejski vaar, jo uvek je bio mesto gde su se torbarile knjige.
Meutim, Poup je u kasnijim izdanjima izmenio poetak:
Mona M ati i Sin njen to donose
Sm itjildske muze do uha Kraljeva.
Susreo je publiku, kolektivnu nesvesnost, i nazvao je Monom Majkom u skladu sa okultizmom svoga vremena. To je
ono Dojsovo Lead kindly Fowl foule [gomila], owl fsova],
crowd [gomila] koje smo ranije videli.
112 Glupijada (B), ur. Dems Saderlend (The Dunciad/B/, ed. James Sutherland), str. 49.
19
290
MARAL M EKLUAN
Kako se trite knjiga irilo, a skupljanje novosti i izvetavanjST) njima poboljsavali, pnroda autorstva i publike pretrpele
su velike promene koje danas prihvatamo kao neto norm alno.
Iz vremena rukopisa knjiga je zadrala neto od svoje privatne
i konverzacione prirode, kao to je u svojoj oceni naznaio
Lajbnic. M eutim, kao to nas podsea delo Edisona i Stila,
Jcnjiga poela da se stapa sa novinama. Poboljana tehnologija
tampe privela je ovaj proces kraju sa poznim osamnaestim vekom
i pojavom parne tamparske maine.
Pri svemu tome, Djudek u Knjievnosti i tampi (str. 46)
sm atra da ak, i poto je parna energija primenjena u tampanju,
engleske novine u prvoj etvrtini veka ipak nisu bile nipoto namenjene da
privuku celokupno stanovnitvo. Po modemim merilima, one bi se smatrale suvie
dosadnim da zainteresuju ikog osim male manjine ozbiljnih italaca. . . Poetkom
devetnaestog veka novine su uglavnom pravljene za otmen svet. Njihov stil je bio
krut i formalan, kreui se od edisonovske ljupkosti do donsonovske uzvienosti.
Sadrina se sastojala od m^lih oglasa. lokalnih pitanja i nacionalne politike, a
naroito od trgovakih novosti i dugih izvetaja iz parlamenta. . . najbolja dela
tekue kljievnosti viala su se po novinama. . . U to vreme, prisea se arls
Lem, svaki jutarnji list je, kao bitan potporanj svog prihoda, drao autora koji
je bio obavezan da svakodnevno isporui izvesnu koliinu duhovitih paragrafa. . .
A poto razvod izmeu jezika novinarstva i knjievne upotrebe jezika jo nije bio
sproveden, vidimo da su u osamnaestom veku i poetkom devetnaestog neki od
najvanijih ljudi od pera saraivali u novinama ili pisanjem zaraivali za ivot.
No Poup je naselio svoju Glupijadu ba tim likovima, jer

njegova opaanja i zamerke nisu bili lini niti su se temeljili na
jednom privatnom gleditu; Njega je vie zaokupljala sveukupna
promena. Znaajno je da ta prom ena nije bila poblie odreena
sve do etvrte knjige Glupijade, koja je izala 1742. Tek nakon
uvoenja slavnog profesora klasinih jezika, dr Bazbija (Buzby)
iz Vesminsterske kole, ujemo drevnu i naroito kikeronovsku
temu o ovekovom prevashodstvu (IV, 11. 147 50):
291
eksplicitan, navodei da unitenje ovog jedinstva proistie iz

specijalizacije rei i ogoljavanja. Mi smo stalno, kroz celu renesansu, pratili temu ogoljavanja svesti. To je, takoe, tema Poupove Glupijade. Junoa-senator nastavlja:
Kad Razum u nedoumici. poput samoskog slova,
Dva mu puta pokazuje, ui je bolji.
Stojei kod vratnica znanja. mlade da usmeravamo,
N ikad ne dozvoljavamo da suvie zjape.
Kadpoinju da pitaju, nagadaju. saznaju,
Dok M ata otvara Razuma brza vrela,
M i obuavamo Pamenje, punimo mozak.
Vezujemo buntovno Otroumlje i udvajamo lance.
Misao sputavamo da vebali bi dah
I do sm rti drimo ih u zabranu Rei.
M a kakve darove. iT sklop imali,
M i jedan zveketav katanac o duh kaimo:
Prvog dana Pesnik. umoi pero;
A ta je poslednjeg? isti Pesnik jo.
teta! arolija dejstvuje samo unutar naih zidina
A gubi se, prebrzo. u Trpezariji ili D om u*
Poup, potpuno isto kao ekspir u Kralju Liru, ocrnjuje

intelektualne malaise Evrope. On se nadovezuje na ekspirov
argument u Liru i Donov u Anatomiji sveta:
Sve je u raspadu; svaka povezanost iezla;
Svaka tana nadopuna, i odnos svaki.
Poup, potpuno isto kao ekspir u Kralju Liru, ocrnjuje

podelu ula i odvajanje rei od njihovih funkcija.^-Umptnnst
natika su razdvajane kako su vizuelna kvantifikaciia^ i homogenizacija prodirale u sva podruia. a nastavliala se mehani?aciia
iezika i k p j i ^ e v n n s t i ;
Ispod njene klupice Nauka u lancima stenje,
A Otroumlje strepi od Izgnanstva, Kazni i M uka.
Tamo penu baca buntovna Logika, zaepljenih usta i vezana.
Tamo obnaena lepa Retorika na tlu sahne,1'3
Bledi junoa-senator jo bridei stoji.

I akire slee rukama obema.
Onda ree: Poto ovek od zveri Reju se razlikuje.
Rei ovekovo su podruje. i samo o Reima nauk drimo.
Ranije smo zabeleili znaaj ove teme za Kikerona, koji je

besednitvo sm atrao obuhvatnom mudrou to usklauje sve
nae moi, objedinjuje vaskoliko znanje. Poup je ovde sasvim
* Misli se na univerzitetske trpezarije i domove gde studenti izmiu uticaju

nastavnika. Prev.
113 Ibid., IV, 11.214.
292
293
MARAL MEKLUAN
Poup je sagledao da nova kolektivna nesvesnost pribira otpatke privatnog samoizraavanja.

Za svoje prve tri knjige Poup je imao veoma jednostavnu
shemu. I knjiga se bavi piscima, njihovim egotizmom i eljom
da se izraze i steknu venu slavu. Druga knjiga prelazi na knjiare koji obezbeuju odvode za nadolu plimii javnog ispovedanja. Trea knjiga se bavi kolektivnom nesvesnou, sve jaim
zaostacima plimskog talasa samoizraavanja. Poupova jednostavna tema jeste da tamparske prese pothranjuju maglutine
Gluposti i novi tribalizam. Otroumlje. hitro uzajamno dejstvo
naih ula i moi, tako postojano uspavljuje nadirua nesvesnost.
Ko god je pokuao da odgonetne Poupovo znaenje razm atranjem sadrine pisaca koje prikazuje prevideo bi potrebne znakove-kljueve. Poup nudi formalnu, a ne efikasnu kauzalnost, kao
objanjenje preobraaja iznutra. To se sve moe nai u jednom
jedinom dvostihu (I, 11. 8990):
Sad no se sputa. gordi prizor je okonan.
A li u Setlovim brojevima iveo je jo dan.
tampa, sa svojom jednoobraznou, ponovljivou i bezgraninim opsegom, odista svaemu daje reinkarnirani ivot i
slavu. Ova vrsta mlitavog ivota to ga tupoglavci podaruju
dosadnim temama, formalistiki proima celokupno postojanje.
Poto su itaoci sujetni koliko i pisei. oni ude da vide svoje
konglom eratno lice i stoga trae od najtupljih duhova da se,
kako kolektivna publika raste, u sve veoj meri ispoljavaju.
Novine usredsreene na napise o malim ljudima konani su
oblik ove kolektivne dinam ike:
Sad Gradonaelnici i erifi. uutali i zasieni lee,
Jedu, ipak, u snu.jaja i skorup minula dana;
Dok zamiljeni Pesnici mukotrpno bdiju,
Sam i bez sna da bi svoje itaoce uspavali."4
N aravno, Poup ne misli da e itaocima biti dosadni proizvodi besanih pesnika ili novinara. Ba naprotiv. Uzbuivae se
kao da u tampi vide vlastitu sliku. San italaca je san duha.
Njihov um nije izmuen ve udaren.
114 Ibid., IV, 11.914.
U pogledu tampe, Poup govori engleskom svetu ono to

je Servantes govorio panskom; a Rable francuskona. tampa je
Helirijum. To je preobraavajua droea koia ima mo da nametne
J sv a jfc. pretpnvtavke svakom nivou svesti. Aiedutim. za nas Ijude
ezdesetih godina ovog veka tampa ima mnogo od starinskih
odstupajuih svojstava filma i eleznice. Sagledavajui njene skrivene moi u ovom poznom asu, moemo nauiti da naglaavamo pozitivne odlike tampe, ali takoe moemo dobiti uvid
u mnogo monije i novije oblike radija i televiziie.
U svojoj analizi knjiga, pisaca i trita, Poup, poput Herolda
Inisa u Uticaju kominikacija, pretpostavlja ne"Tamo da ie celokupno delovanie tamne na nae ivote nesvesno, ve i da, upravo
stgga ^ ncmcrljivo p roiruje oblast npg'^ n p gTToiip je na pocetak
Glupijade postavio sovu, a Inis je uvodnom poglavlju Uticaja
komunikacija dao naslov M inervina sova: Minervina sova
poinje svoj let tek kad se suton zgusne . . .
Obri Vilijems (Aubrey Williams) krasno obrauje drugu
Glupijadu iz 1729. i navodi rei koje je sam Poup uputio Sviftu:
Glupijada e biti tam pana sa svom pom pom . . . Imae za pratnju Proeme,
Prolegomena, Testimonia Scriptorum, Index Authorum i beleke Variorum. to
se poslednjih tie, eleo bih da proitate tekst i sastavite nekoliko na nain koji vam
se najvie svidi, bilo kao isto sprdanje sa stilom i nainom kom entarisanja trivijalnih kritiara; ili hum oristino, o piscima iz speva; ili istorijski, o linostima,
mestima, vrem enim a; ili objanjenja; ili u vidu skupljanja paralelnih odlom aka
klasinih pisaca.
Dakle, umesto pukog individualnog napada Gluposti knjigom, Poup je spevu dao kolektivni novinski form at i mnogo
zanimljive ljudskosti. On tako moe da prikazuje kapavu vrednou bekonovskog primenjenog znanja i grupno dirinenje sa
dramatinou koja slika, ali istovremeno prosvetljuje, samu onu
Glupost koju on ocrnjuje. Vilijems istie (str. 60) da je razlog
tome to nova graa, pridodata spevu, nije nikad na odgovarajui nain defmisana, u pretpostavkam a koje je napravila veina
kritiara i prireivaa: da beleke treba shvatiti na nivou istorije
i da je njihova glavna svrha da proznim kom entarom produe
linu satiru.
294
295
Poslednja knjiga Glupijade objavljuje metaforinu mo mehaniki primenjenog znanja kao basnoslovnu parodiju Euharistije.
Cela etvrta kn}igaLQ[upijacieju vezi je sa temom Gutenbergove galaksije: prevoenjem ili svoenjem razliitih oblika u jedan
oblik homogenizovanih stvari. N a samom poetku (11. 44 5)
ova tema se oblikuje terminima nove italijanske opere:
Kad, gle, tiho minu lik Drolje,

S cifraslim hodom, tankim glasiem i usnulim pogledom;
U novoj hromatici, Poup nalazi (11. 5760) svesvodeu i

homogenizujuu mo kojom knjiga deluje na ljudski duh:
Jedan Triler uskladie radost, tugu i bes.
Probuditi zamrlu Crkvu i uspavati gromovitu Pozornicu;
Na iste note tvoji e sinci pevuiti ili hrkati,
A sve tvoje razevane keri povikati: encore.
Svoenje i m etam orfoza putem homogenizacije i fragmentacije stalne su teme etvrte knjige (11. 453 6):
0 1 kad bi Sinovi Ljudski samo jednom pomislili da Oi
I razum dobili su samo Muve da izuavaju!
Prirodu da sagledaju u nekom uskom delu,
A puste da umakne Onaj to je stvori celu.
No to su bila sredstva pomou kojih, kao to nam kae

Jejts:
L ok u nesvest pade,
Vrt izdahnu,
Bog izvadi predilicu
Iz njegova rebra.
Popularnifm esm erizam Jpostignut iednoobraznou i ponovljivou, nauio ie ljude udima nodele rada i stvarania svetskih
trita. Ta uda Poup predvia u Glupiiadi, ier je njihova preobrazajna mo ve dugo dejstvovala na duh. Duh sada mue udnja
i mo da se uspinje pukim slednim nadodajuim trudom :
emu sav va Trud? Vai Sinci nauili su da pevaju.
Kako brza Ambicija hita da ismeje!
Plemi dobija vii in, Budala postaje Sin.
Potom sledi odluujui stavak eksplieitnog kom entara 11.

549 57) o gutenbergovskim udima primenjenog znanja i preobraaja ljudi:
Uz neke Svetenik, zagrnut naramnikom belim,

Stoji; sva put nita u oku je njegovu!
Pod njegovom rukom volovi pihtije postaju
A ogromni Vepar u Urnu staje:
Trpezu zasenljivim udima tovari,
Zeeve u eve pretvara, a Golubove u abe.
Drugi (jer ko moe u svemu da blista?)
Objanjava Seve i Verdeur Vinove loze.
to obilna rtva ne bi okajati mogla ?
,
Poup namerno od uda primenjenog znanja pravi parodiju

Euharistije. To je ona ista mo primenjenog znanja da preobraava i svodi koja je pomela i zbunila sve umetnosti i nauke, jer,
veli Poup, novo translatio studii, ili prenoenje izuavanja i disciplina tam panom knjigom, nije toliko bilo prenoenje koliko
p o tp u n /preobraai disciplinih a i ljudskog duha. Izuavanja su
tano prevedena, kao to je preveden tka Vratilo.
K oliko se Poupovo irenje Gluposti zemljom podudara sa konceptom
translatio studii moe se lako sagledati ako se stihovi 65 112 III knjige Glupijade uporede sa ovim izlaganjem te istorijske teme kod Riarda de Berija (Richard
de Bury), engleskog hum aniste iz etrnaestog veka: Divna M inerva kao da
usmerava svoj put ka svim narodim a na Zemlji i mono stie s na kraj da
bi se celom oveanstvu pokazala. Vidimo da je ve posetila Indijce, Vavilonce,
Misirce i Grke, Arape i Rimljane. Sad je prola kroz Pariz i sreno prispela u
Britaniju, najplemenitije meu ostrvima, stavie pravi m ikrokosm os, da bi pokazala da je dunik i G rka i V arvara.116
A pretvarajui Glupost u boginju nesvesnog, Poup je time

suprotstavlja Minervi, boginji ivog intelekta i otroumlja. tamj a n a knjiga je podarila zapadnom oveku ne M inervu ve njenu
suprotnTrapunu - ^ 'Sovu. koliko im loe pnstajalo"njThovo
herojsko ruho, primeuje Vilijems (str. 59), napokon vidimo
da su glupani doli u posed decivilizujuih moi epskih razmera.
Uz podrku Gutenbergove tehnologije, mo glupaka da
uobliavaju i zamagljuju ljudski intelekt neograniena je. Poupovi
napori da razjasni ovu osnovnu stvar bili su uzaludni. Njegova
silna zaokupljenost obrascem akcije u njegovoj naoruanoj hordi
nitavila pogreno je protum aena kao lina zloba. Poupa je
iskljuivo zanim ala formalistika shema i prodorna i konfigurativna mo nove tehnologije. Njegove itaoce su pomutile opse116 Ibid., str. 47
296
sija sadrinom i praktine koristi primene znanja. U jednoj

beleci uz III knjigu, 1.337, on veli:
N A N O V O UOBLIENA GALAKSIJA
IL I P O L O A J M A S O V N O G O V E K A U IN D I V I D U A L I S T I K O M
DRUTVU
Ljubazni itaoe, ne budi odve vrst u svome preziranju O rua takve revolucije nauke, niti nipodatavaj slabe inioce kakvi su opisani u naem spevu,
ve se seti onog to se kae u nekoj od holandskih pria kako je veliki deo njihovih
Provincija jednom bio popolavljen zbog malog otvora to ga je u jednoj od njihovih
brana nainio jedan jedini Vodeni pacov.
Meutim, novo mehaniko orue i njegove mesmerizovane

i homogenizovane sluge, glupani, nezaustavljivi su:
Uzaman, uzaman. Svetvorei as
Bez otpora pada: M uza se povinuje Moi.
Evo je, dolazi! crni Tron pogledajte
Noi iskonske i H aosa starog!
Pred njom M ate pozlaeni oblaci trnu
I sve njene raznolike gasnu Duge.
D uh uzalud izbacuje svoje magnovene plamove,
Repatica pada i u trenu nestaje.
D o k.jed n a p o jedna, ko Medeje grozneporod,
Oslabele zvezde ile sa eterske ravnice;
Kao to Argusove oi pod Hermesovim stapom
Jedno po jedno sklapahu se u pokoj veni;
Tako, slute njen dolazak i mo,
Jedna za drugom U m etnosti trnu i sve je No!
Gledajte kako Istina, kriju se u svoju staru pilju, umae,
D ok jo j Gore Kazuistike pritiskaju glavu!
Filosofija. to na Nebo se oslanjae,
Spri se na uzrok drugi svoj i nestade!
Fizika odbranu Metafizike trai
A M etafizika u pomo Razum zove!
Vidite T ajnu kako M atem atici bei!
Uzaman! gledaju, svest gube, mahnitaju i umiru.
Crvene, Religija velom svete vatre sklanja.
I neopazice M oral izdie.
Nijedan javni ni Privatni Plam ne osuuje se da sine;
Ljudske Iskre nema ni boanskog Naziranja!
Gle! tvoje uasno carstvo obnovljeno je, H A O S E ;
Svetlost umire pred tvojom rei to ne stvara;
Tvoja ruka, veliki Anarhu. zavesu sputa;
I opta Tmina sve sahrani/117
Ovo je No iz koje Dojs poziva Finegane da se probude.
117 Glupijada (B), IV, 11.627 56.
Ova knjiga se dosada koristila/mozaikim obrascem \opaanja i posm atranja. Viljem Blejk n W -rn o 2 T p ru iti objanjenje
i opravdanje ovog postupka. Jerusalim (Jerusalem) se poput
velikog dela ostalih njegovih pesama, bavi promenljivim obrascima ljudske percepcije. Knjiga II, poglavlje 34 ovog speva,
sadri tu svuda prisutnu tem u:
A ko se Organi Percepcije menjaju kao da se
menjaju Predmeti Percepcije:
A ko se Organi Percepcije zatvore. njihovi Predmeti
kao da se takode zatvaraju.
Reen, kao to je to bio, da objasni uzroke i posledice psihike promene, i line i drutvene, Blejk je odavno bio doao
na temu Gutenbergove galaksije:
Sedam nacija pred njim je i eklo ; postadoe ono
to ugledae.
Blejk sasvim eksplicitno kae da se, kada se promene razmeri ula, menjaju i ljudi. Razm eri ula se menjaju kad se ma
" ulo' ili telesna"ili m entalna funkcija,- eTsternalizureiT'tel>
noloki o blik:
'
Sablast je ovekova M o Rasudivanja kad se odvoji

O d M ate i kao u elik zatvori u Razmer
Zapamenih Stvari, otud stvara Zakone M oral
Da Matu, Boansko Telo, uniti, Muenitvima Ratovima.1
1 Jerusalim, III, 74.
N A N O V O U O B L lC E N A GA LA K SI J A
Uobrazilja je onaj razmer percepcija i sposobnosti koji

postoji kad one nisu otelotvorene ili ispoljene materijalnim tehnologijama. Kad se tako ispolji, svako ulo i sposobnost postaje
jedan zatvoren sistem. Pre takvog ispoljavanja, meu iskustvima
postoji potpuno uzajamno dejstvo. Ovo uzajamno dejstvo ili
sinestezija ona je vrsta taktilnosti koju je Blejk traio u skakutavoj liniji skulpturalnog oblika i u graviri.
Kad perverzna ingenioznost oveka ispolji neki deo njegovog
bia u materifalnoj tehnologiji, menja se celokupan raZlttr njegovih ula. T ada ie prisiljen da gieda ovaj deo sebe se
kao u elik zatvara. Gledajui tu novu stvar, ovek prim oran
da postane ta stvar. Takvo je poreklo linearne, fragmentirane
analize sa njenom nemilosrdnom moi hom ogenizacije:
Sablast rasuivanja
Stoji izmeu Vegetativnog oveka i njegove Besmrtne M ate.2
Blejkova dijagnoza problem a njegovog doba bila je, poput

Poupove u Glupijadi, neposredna konfrontacija sila koje uobliavaju ljudsku percepciju. Traganje za mitskim oblikom kojim
e izraziti svoju viziju bilo je i nuno i neefikasno. Jer mit je
oblik istovremene svesti o sloenoj skupini uzroka i posledica.
U razdoblju fragmentirane, linearne svesti koju je proizvela i
potom dovela do preterivanja gutenbergovska tehnologija, mitoloka vizija ostaje potpuno neprozirna. Rom antini pesnici ne
uspevaju da se domognu Blejkove mitske ili simultane vizije.
Oni su bili verni Njutnovoj jednoj viziji i usavrili su ivopisni
spoljanji predeo kao sredstvo za izolovanje pojedinih stanja
unutarnjeg ivota.3
Za istoriju ljudskog senzibiliteta pouno je zapaziti kako se
moda popularnih gotskih rom ana Blejkovog vremena kasnije
sa Raskinom (Ruskin) i francuskim simbolistima, razvila u ozbiljnu estetiku. Ova sklonost gotskom, triava i smena kako
je isprva izgledala ozbiljnim ljudima. ipak je bila potvrda Blej2 Ibid.. II, 36
3 Ja sam razvio ovu njutnovsku temu povodom Tenisona i poezije ivopisnosti u Kritikim ogledima o Tenisonovoj poeziji (John Killham, e d .: Crilicat
Essays on the Poetry o f Tennyson), str. 6785.
299
kove dijagnoze nedostataka i potreba njegovog vremena. Ona je

sama po sebi bila predrafaelska ili predgutenbergovska potraga
za jednim objedinjenim vidom percepcije. U Modernim slikarima
(M odem Painters\ Raskin to izlae na nain koji potpuno odvaja gotski medievalizam od ma kakvog istorijskog zanimanja
za srednji vek. On to izlae na nain koji mu je obezbedio ozbiljnu panju Rem boa i Prusta:
T anana groteska je izraz, dat u trenutku, nizom smelo i neustraivo povezanih
simbola, istina ije bi izraavanje na m a koji verbalan nain dugo trajalo i iju
vezu treba sam gledalac da pronae; praznine. isputene ili preskoene u hitnji
mate, ine groteskni karakter (tom III. str. 91).
Raskinu se gotika ukazivala kao nezamenljivo sredstvo za

nasilno otvaranje zatvorenog sistema percepcije koji je Blejk
opisivao i protiv koga se borio celog ivota. Raskin nastavlja
(str. 96), objanjavajuu gotsku grotesku kao najbolje sredstvo
za okonavanje vladavine renesansne perspektive i jednog naina
sagledavanja ili realizma:
U nameri (koja nije najm anje vana meu mnogmi drugim to se odnose na
um etnost) da ponovo otvorim ovu veliku oblast ljudske inteligencije, dugo potpuno
zatvorenu, ja pokuavam da uvedem gotsku arhitekturu u svakodnevnu dom au
upotrebu i da oivim um etnost iluminacije, s pravom tako nazvanu; ne um etnost
slikanja m inijature u knjigama ili na velinu, s kojom je smeno brkana, ve umetnost koja pismo, jednostavno pisanje, ini lepim za oko dajui mu jak akord savrene boje, plave, purpum e, skrletne, bele i zlatne, i u tom akrodu boje, to
dozvoljava stalnu igru m ate pisca u svim moguim vrstama groteskne matovitosti, briljivo iskljuujui senku; a odluujua razlika izmeu iluminacije i slikarstva u pravom slislu jeste to da iluminacija ne doputa senke, ve samo gradacije iste boje.
Izuavalac Remboa e utvrdit da je Rembo, itajui ovaj

Raskinov odlom ak, naao naslov i a svoje Iluminacije. Tehnika
vienja u Iluminacijama, ili painted slides (kako ih Rembo na
engleskom naziva na svojoj naslovnoj strani), potpuno se podudara sa Raskinovim opisom grotesknosti. M eutim, ak i Dojsov Ulis nalazi proroku naznaku u istom kontekstu:
O tud je na ogrom nu korist oveanstva kad se grotesknost, ovla ocrtana
ili izraena, u potpunosti prihvata; a, ako se polje za takav izraz iskreno da, jedna
ogrom na masa intelektualnih sposobnosti ulazi u venu upotrebu, koja, m eutim,
u ovom naem veku, ispari kroz ulino podrugivanje ili jalovu raspusnost; u svakodnevnom razgovoru izdie sva fina duhovitost i satira (poput pene na vinu) koja
300
N A N O V O U O BL I E NA GA LA KS IJ A
bi u trinaestom i etrnaestom stoleu nalaldozvoljen i koristan izraz u um etnostima

vajarstva i iluminacije, poput pene skampnjene u kalcedon.4
To znaî, Dojs je takoe/prihvatioffloteskno^kao vid prekinute ili sinfropjjane mapif5ulacije da bi oBeBedio obuhvatm
ili istovremenu percepciju jednog totalnog i raznolikog polja.
To je, zapravo, po definiciji/liTmboIizam) razvrstavanje, parataxis sainilaca koji pred&avtjaju~ u v i p u tem briljivo ustanovljenih razmera, ali bez take gledanja ili linearne povezanosti ili
niznog redosleda.
Nita, stoga, ne bi jnoglo biti dalje od Dojsovih razmera
no to je slikovni realizam. U stvari, on takav realizam i takvu
gutenbergovsku tehnologiju koristi kao deo svog simbolizma.
Na primer, u sedmoj ili Eolovoj epizodi Ulisa tehnologija novina
iskoriena je kao povod za uvoenje svih devet stotina i neto
retorikih figura koje Kvintilijan nabraja u svome Obrazovanju
besednika. Figure klasine retorike su arhetipovi ili stavovi individualnih duhova. Pomou moderne tampe Dojs ih prevodi
u arhetipove ili stavove kolektivne svesti. Ubacujui se u zatvoren sistem novinskog somnambulizma, on lomi i otvara zatvoreni
sistem klasine retorike. Simbolizam je neka vrsta duhovitog
deza, ostvarenje Raskinove tenje groteskom koje bi ga prilino
porazilo. Ali se pokazao kao jedini put to vodi iz jednog vida
i Njutnovog sna.
Blejk je doao do otkria, ali nije raspolagao sredstvima da
svoju viziju izrazi. Paradoksalno je da su pesnici_nali kljueve
za svet sim ultanosti ili modernog mita ne kroz knjigjT vef kroz
iazvuj uiasoVne tampe, naroito one zasnovane na telegrafsk5n~
Tvestajima.7 U obliku dnevne tampe Rembo i M alarme su otkrili sredstvo za izraavanje uzajam nog dejstva svih funkcija
onog to je Koulrid (Coleridge) nazivao esemplastinom
uobraziljom .5 Jer popularna tam pa ne nudi jedno vienie. ni
taku gledanja, ve mozaik stavova kolektivne svesti, kao to
"J e tu objavio Maiarme. l pak, o\i~bblici kolektivne lli plemenske '
svesti to bujaju u telegrafskoj (simultanoj) tampi, ostaju ne4 Don Raskim: Moderni slikari, tom III. str. 96.
3 Vidi H. M. M eklaun: Dojs M alarm e i tampa (, M allarm e and
the Press), Sewanee Review, zima 1954. str. 38 55. (U D odatku ovom izdanju)
301
privlani i nepronikljivi za knjike liude zatvorene u jedan vid

i N jutnov san.
Glavne ideje osamnaestog veka bile su toliko primitivne da
su onovremenskim otroum nicima izgledale smene. Veliki lanac
Postojanja bio je na svoj nain onoliko komian koliko lanci
koje je Ruso izlagao u Drutvenom ugovoru. Podjednako nedostatna kao ideja reda bila je gola vizuelna predstava o dobroti
kao o plenum-u: Najbolji od svih moguih svetova bio je samo
kvantitativna predstava kese do vrka natrpane slatkiima ideja
koja se jo krila u R. L. Stivensonovom svetu deje sobe. (Svet
je tako pun stvari.) Meutim, u Milovoj Slobodi (J. S. Mill:
Liberty) kvantitativna predstava o istini kao idealnom sudu
natrpanom svim moguim miljenjima i gleditima stvarala je
mentalnu nelagodnost. Jer ukidanje ma kog vida istine, ma kog
vaeeg ugla, moglo bi oslabiti celu strukturu. U stvari, naglaavanje apstraktne vizuelnosti proizvelo je u merila istine puko
usaglaavanje jednog predmeta s drugim. M eutim, ljudi su
toliko bili nesvesni prevlasti ove teorije usaglaavanja da, kad
je jedan Poup ili Blejk pokazao da je istina razmer izmeu duha
i stvari, razmer koji stvara uobliavajua mata, nije bilo nikog
da to primeti ili shvati. Mehaniko a ne matovito usaglaavanje
vladae u umetnosti i naukam a, u politici i vaspitanju sve do
naeg vremena.
^ ------- -
Ranije, u prikazu Poupovevproroke vizije>povratka plemenske ili kolektivne svestc naznaena je veza a Dojsovim Fine' sanovinfTêniem. D io\s je za zapadnog oveka napravio individualne kljueve kolektivne svesti, kao to je objavio na poslednjoj stranii Bdenja. O n~j? znao da je reio dilemu zapadnog
individualnog oveka suoenog sa kolektivnim ili plemenskim
poledicama~na|pre njegove gutenbergovske a potom markonijevske tehnologije. Poup je sagledao plemensku svest latentnu
u novoj masovnoj- kulturi trgovine knjiga. Jezik i umetnosti
_ prestae da budu osnovni inioci kritike percepcije i postae
samo ambalaa za rasturanje poplave verbalne robe. Blejk, rom antiari i viktorijanci su postali podjednako opsednuti aktualizovanjem Poupove vizije u novoj organizaciji industrijske ekonomije, uklopljenoj u samoreguliui sistem zemljita, radne snage i kapitala. Njutnovske zakone mehanike, latentne u guten-
302
N A N O V O U O B L lC E N A GA LA KS IJ A
bergovskoj tipografiji, Adam Smit je preveo tako da vladaju

zakonima proizvodnje i potronje. U skladu s Poupovim predvianjem autom atskog transa ili robo-centrizma, Smit je proglasio da mehaniki zakoni ekonomije podjednako vae i za
stvari duha:
U bogatim i trgovakim drutvima, miljenje ili umovanje postaje, poput
svake druge delatnosti, poseban posao koji obavlja veoma mali broj ljudi to snabdevaju ogrom ne mase trudbenika vaskolikim miljenjem to ga ove poseduju.6
Adam Smit je uvek veran utvrenoj vizuelnoj taki gledanja

i iz nje proizalom odvajanju sposobnosti i funkcija. Ali u ovom
odlom ku Smit izgleda ne osea da je nova uloga intelektualca
da prodiru u kolektivnu svest ogromnih masa trudbenika. To
jest, intelektualac vie ne treba da usmerava individualnu percepciju i rasuivanje, ve da istrauje i prenosi ogrom nu nesvesnost kolektivnog oveka. Intelektualcu je odskora dodeljena uloga
primitivnog proroka, vates-a ili junaka koji neprilino torbari
svoja otkria na trgovakoj pijaci. Ako se Adam Smit ustezao
da svoje shvatanje dovede do ove take transcendentalne imaginacije, Blejk i rom antiari su bez bojazni predali knjievnost
transcenentalriojmoi. UbUdue ce knjTevnost biti u sukobu sa
sobCm l sa drustvenom mehanikom svesnth jziljev^ i m otivacija
Jer materija knjievne vizije bie fcolektivna i mitska, dok e
obfici knjievnogîzraza - biti m i viduatniêg- ----mentifarii i mehaniki. Vizija e"_biti plemenskaTTciFeKtTVna,
izraz piivataii i podesan 'za pro d ajar Ova: ilema sve to anas
razdire individualnu zapadnu svest. Zapadni ovek zna da su
njegove vrednosti i m odaliteti proizvod pismenosti. No sama
sredstva tehnolokog proirivanja ovih vrednosti kao da ove
poriu i posuvrauju. Dok je Poup ovu dilemu sagledao u pot- ~
punosti, u Glupijadi, B lejkjjum anU aft- su-îoi,azivali_sklonost \ /
da se posvete samo jednoj njenoj strani. mitskom i kolektivnofti.
D. S. Mil, M etju Arnold i mnnpi rTriTpf pr>svV:tlli sir-se drueoi
~
stra^ni dileme, problemu in d iv id u a ln e knltnrp i sln h o d e 11
masovne k ulture. Ali nijedna strana ne poseduje smisao sama^
niti se uzroci dileme mogu nai ma gde drugde sem u^sVeukupnojj
6 Naveo Rejm ond Vilijems u delu Kultura i drutvo,
VVilliams: Culture and Society, 1780 1850). str. 38.
1780 1850 (Raymond
303
galaksiji zbivanja koja ine pismenost i gutenbergovsku tehnologiju. N aeosloboenje od ove dileme moe proistgfci, kao to
,
je slutio Dojs, iz nove elektrine tehnologije, s njenim dubokim f /
organskim karakterom . je r elekicite.ujausJai~ili kolektivnu-4i- \
menziju ljudskog iskustva u potpunosti prenosi u svesni budni~~
svet. To je smrsao naslova Fineganovo bdenje. Dok su stari ciklusi
5ih plittnslim transom baceni u kolektivnu no nesvesnog, novi ciklus o Finu totalno meuzavisnog oveka m ora se
iveti na dnevnoj svetlosti.
,
Na ovom mestu Veliki preobraaj Karla P o la n jija'T K afL ^ '
Polanyi: The Great Transformation), delo o politikim i ekonomskim izvoritima naeg vremena. stie punu primenljivost
u mozaiku Gutenbergove galaksije. Polanjija zanimaju stupnjevi
preko kojih je njutnovska mehanika u osam naestom i devetnaestom veku izvrila najezdu i preobraaj drutva samo zato da
naie na obrnuto usmerenu dinam iku iznutra. Njegova analiza
naina na koji je pre osamnaestog veka ekonomski sistem bio
apsorbovan u drutvenom, u svemu je paralelna situaciji knjievnosti i um etnosti do tog vremena. To je bilo tano sve do
doba Drajdena, Poupa i Svifta, koji su doiveli da primete taj
veliki preobraaj. Polanji nam omoguuje (str. 58) da sagledamo
poznato gutenbergovsko naelo praktinog napretka i korisnosti
koji se postiu odvajanjem oblika i funkcija:
Po pravilu, ekonomski je sistem bio apsorbovan u drutvenom sistemu.
a koje god naelo ponaanja preovladavalo u ekonomiji, utvrivalo se da je s
njim spojivo prisustvo trinog sistema. Naelo tram pe ii razmene, na kome se
ovaj sistem temelji, nije pokazivalo sklonost da se iri na raun ostalih. Tam o gde
su trita bila najrazvijenija, kao u m erkantilnom sistemu, ona su cvetala pod kontrolom centralizovane adm inistracije, koja je podsticala autarhiju i u seljakim dom ainstvima i u nacionalnom ivotu uopte. Regulisanje i trita su se, u stvari,
razvijali zajedno. Trite koje samo sebe regulie bilo je nepoznato; pojava ideje
sam oregulisanja bila je, u stvari, potpuni preokret smera razvoja.
Naelo samoregulisanja, koje se ponavljalo kao odjek iz

njutnovske sfere, ubrzo je prodrlo u sve drutvene sfere. To je
ono naelo koje Poup ismeva reima sve to postoji dobro
je a Svift ga izvrgava poruzi ovim mehanikim delovanjem
Duha. Ono proistie iz gole vizuelne predstave o neprekinutom
lancu Postojanja ili vizuelnog plenum-. dobra, kao najboljeg
od svih moguih svetova. Usvoje li se puke vizuelne pretpostavke
304
m ar
N A N O V O UO B L I E N A GA LA K SI J A
Sa l m e k l u a n
linearnog kontinuiteta ili meuzavisnosti sainilaca jednog niza,

naelo nemeanja u prirodni red postaje paradoksalni zakljuak
do kojeg dovodi primenjeno znanje.
*
Tokom esnaestog i sedamnaestog veka preobraaj mehanizacije zanata primenom vizuelne metode sporo je napredovao.
No to je bio postupak najveeg mogueg meanja u postojee
nevizuelne oblike. Sa osamnaestim vekom proces primene znanja
dobio je takav zamah da je prihvaen kao prirodni proces koji
se ne sme ometati, sem uz opasnost veeg zla: svako delimino
zlo opte je dobro. Polanji na sledei nain belei ovu autom atizaciju svesti (str. 69):
Sledi nova skupina pretpostavki o dravi i njenoj politici. Niemu se ne sme
dozvoliti da sputava stvaranje trita niti se moe dopustiti da se prihodi stvaraju
na bilo koji nain osim prodajom . Niti sme biti ikakvog meanja u prilagoavanje
cena izmenjenim trinim uslovima bilo da se radi o ceni robe, radne snage,
zemljita ili novca. Stoga ne samo da m oraju postojati trita za sve elemente
industrije nego se ne sme podrati nikakva politika mera koja bi uticala na delovanje tih trita. Ni cena, ni ponuda ni potranja ne smeju se utvrivati ili regulisati; jedino su doputene ona politika i one mere koje pom au obezbeivanje
sam oregulisanja trita stvaranjem uslova koji trite ine jedinom organizujuom
silom u oblasti ekonomije.
Pretpostavke latentne u tipografskoj segmentaciji i primeni

znanja metodom fragmentacije zanata i specijalizacije drutvenih
zadataka postajale su prihvatljivije u meri u kojoj je tipografija
proirivala svoja trita. Iste pretpostavke upravljale su uobliavanjem njutnovskog prostora, vremena i mehanike. Tako su se
knjievnost, industrija i ekonomija lako prilagodile u okviru
njutnovske sfere. Oni koji su osporavali ove pretpostavke naprosto su poricali naune injenice. Sad, kad N jutn vie nije
sinonim nauke, moemo razmiljati laka srca i bistre glave o
dilemama samoreguliue ekonomije i hedonistikog rauna.
M eutim, ovek osamnaestog veka bio je zatoen u zatvoren
vizuelni sistem koji ga je obavijao a da nije znao kako. Tako
je, robo-centrian, nastavio da ispunjava zapovesti novog vienja.
Meutim, 1709. godine biskup Berkli je izdao Novu teoriju
vienja, koja je razotkrila jednostrane pretpostavke njutnovske
optike. Blejk je bar shvatio berklijevsku kritiku i vratio je taktilnosti njenu osnovnu ulogu inioca objedinjene percepcije. Danas
se umetnici i naunici slau u pohvalam a upuenim Berkliju.
305
No njegova m udrost je ostala nedostupna njegovom vremenu

obuzetom jednim vidom i Njutnovim snom. Hipnotisani pacijent je izvravao zapovesti apstraktne vizuelne kontrole. Polanji
primeuje (str. 71):
Trite koje samo sebe regulie trai nita manje do institucionalnu podelu
drutva na ekonom sku i politiku sferu. Takva dihotom ija je, u stvari, samo po'tvrivanje, sa stanovita drutva kao celine, postojanja trita koje samo sebe regulie. Moglo bi se tvrditi da odeljenost ove dve sfere postoji u svakom tipu drutva
i u svako vreme. Takav zakljuak bi se, m eutim, zasnivao na pogrenoj premisi.
O dista, nijedno drutvo ne moe postojati bez neke vrste sistema koji obezbeuje
red u proizvodnji i raspodeli dobara. Ali to ne podrazum eva postojanje odeljenih
ekonom skih institucija; norm alno, ekonomski poredak je samo funkcija drutvenog poretka u kojem je sadran. Kao to smo pokazali, ni u plemenskim ni u feudalnim ni u m erkantilnim uslovima nije u drutvu postojao poseban ekonomski
sistem. D rutvo devetnaestog veka, u kojem je ekonom ska delatnost bila izolovana
i pripisana odreenom ekonom skom motivu, odista je predstavljalo jedinstven
pravac.
T akva institucionalna shema nije mogla funkcionisati ukoliko drutvo nije
na neki nain podreeno njenim zahtevima. Trina ekonom ija moe postojati
samo u trinom drutvu. U svojoj analizi sheme trita, do ovog zakljuka smo
doli na temelju optih uzroka. Sada moemo blie odrediti razloge za ovu tvrdnju.
Trina ekonom ija m ora sadrati sve sainioce industrije, ukljuujui radnu snagu,
zemljite i novac. (U trinoj ekonomiji ovaj poslednji je takoe sutinski sainilac
industrijskog ivota i njegovo ukljuivanje u trini mehanizam ima, kao to emo
videti, dalekosene institucionalne posledice). N o radna snaga i zemljite nisu
nita drugo do sama ljudska bia od kojih se drutvo sastoji i prirodna okolina u
kojoj postoji. Ukljuiti ih u trini mehanizam znai podrediti samu supstanciju
drutva zakonim a trita.
Trina ekonomija moe postojati samo u trinom drutvu. Ali trino drutvo, da bi postojalo, iziskuje vekove preobraaja pod uticajem Gutenbergove tehnologije; otuda besmislenost pokuaja da se danas uspostave trine ekonomije u zemljama kakve su Rusija ili M aarska, gde su do dvadesetog veka
vladali feudalni uslovi. Na takvim podrujima je mogue uspostaviti m odernu proizvodnju, meutim stvaranje trine ekonomije,
kadre da prihvati ono to silazi sa pokretnih traka, pretpostavlja
dugo razdoblje menjanja percepcije i razmera meu ulima.
Kada je jedno drutvo zatvoreno u odreeni utvreni razmer
ula, ono uopte nije u stanju da zamisli drugo stanje stvari.
To znai, pojava nacionalizma je bila potpuno nepredviena u
renesansi, m ada su se njeni uzroci ve ranije stekli. Industrijska
20
m ar
Sa l m e k l u a n
revolucija je 1795. ve bila dobrano u toku, a ipak je, kao to

ukazuje Polanji (str. 89),
. . . Spinhemlandova generacija bila nesvesna ta je u toku. Uoi najvee
industrijske revolucije u istoriji nije bilo nikakvih znakova i znam enja. Kapitalizam je stigao nenajavljen. Niko bije bio predvideo razvoj mainske industrije;
ona se pojavila kao potpuno iznenaenje. Engleska je izvesno vreme ak oekivala trajnu recesiju spoljne trgovine kad je brana prsla i stari svet je zbrisan jednim
nesavladljivim valom u pravcu planetarne ekonomije.
Izgleda sasvim prirodno to se kasnije ini da je svaka generacija na ivici masivne promene zaboravljala na probleme i
neposredno predstojeu promenu. Ali je nuno shvatiti mo 1
pritisak tehnologija da izoluju ula i tako hipnotilu drutvoT _

x] ~ F orfftuIaT~hipnoze je u svakom trenutku samo jedno ulo
/ A nova t e h n n l n g ij n p m rdnjr mnr h i p n n t i i n n j n . j rr i r o l i t j g n l n
Tada, prema Blejkovoj formuli, oni postadoe ono to ugledae. Tako svaka nova tehnologija smanjuje uzajamno delovanje ula i svest upravo na novom podruju novine, gde dolazi
do neke vrste poistoveavanja posm atraa i objekta. Ovo somnambulistiko saobraavanje gledaoca novom obliku, ili strukturi, ini da su oni to su u revoluciji najdublje, najmanje svesni
njene dinamike. Ono to Polanji primeuje o neosetljivosti ljudi
predanih pospeivanju nove mainske industrije tipino je za
sve lokalne i savremene stavove prema revoluciji. U tim vremenima se sm atra da e budunost biti ira ili veoma popravljena
verzija neposredne prolosti. Uoi same revolucije slika neposredne
prolosti je snana i vrsta, moda zato to je to jedino podruje
uzajamnog dejstva ula osloboeno opsesivnog poistoveivanja
sa novim tehnolokim oblikom.
Ne bi se mogao navesti ekstremniji prim er za ovu obm anu
od nae sadanje predstave o televiziji kao o tekuoj varijaciji
mehanikog, filmskog obrasca obrade iskustva ponavljanjem.
Kroz nekoliko decenija bie lako opisati revoluciju ljudske percepcije i motivacije proizalu iz gledanja nove mozaike mree
televizijske slike. Danas je jalovo uopte raspravljati o tome.
Osvrui se na revoluciju knjievnih oblika u poznom osamnaestom veku, Rejmond Vilijems pie u Kulturi i drutvu, 1780
1850 (str. 42) da do promene konvencije dolazi samo kad postoje radikalne promene opte strukture oseanja. A zatim,
nanovo
u obliCen a
g a l a k sija
307
dok je trite, u izvesnom smislu, specijalizovalo umetnika,

sami umetnici su se trudili da uopte svoje vetine u zajedniki
posed imaginativne istine (str. 43). To se moe videti kod rom antiara koji su, otkrivi svoju nesposobnost da govore svesnim
ljudima, poeli da se mitom i simbolom obraaju nesvesnim
razinam a ivota snova. Teko se moe rei da je ovo imaginativno ponovno spajanje sa plemenskim ovekom bilo voljna
strategija kulture.
Jedna od najradikalnijih novih knjievnih konvencija trinog drutva osamnaestog veka bio je rom an. Njemu je prethodilo otkrie jednotonske proze. Edison i Stil su, koliko i ma
ko drugi, smislili ovu novinu odravanja jednog doslednog tona
u odnosu na itaoca. To je bila auditivna protivuvrednost mehaniki utvrene take gledanja. N a zagonetan nain, upravo je
ovaj prodor u jednotonsku prozu neoekivano omoguio pukom autoru da postane knjievnik. M ogao je da napusti svoga
pokrovitelja i da pristupi velikoj homogenizovanoj publici trinog drutva u jednoj doslednoj i samozadovoljnoj ulozi. Tako
da je pisac, kad su i slika i zvuk podvrgnuti homogenoj obradi,
mogao da pristupi masovnoj publici. Ono to je imao da ponudi
publici podjednako je bio homogenizovan skup iskustva koji je
film na kraju preuzeo od rom ana. Dr Donson je posvetio ovoj
temi etvrti broj svoga asopisa Rambler (od 31. m arta 1750):
Prozna dela u kojima dananji narataj, izgleda, vie uiva jesu ona koja
prikazuju ivot u njegovom istinskom vidu, kojem ranolikost daju samo zgode to
se svakodnevno u svetu dogaaju na koja utiu strasti i svojstva odista prisutni
u optenju sa ljudima.
Donson otroum no uoava posledice ovog novog oblika

socijalnog realizma, naznaujui njegovo sutinsko odstupanje
od oblika knjikog znanja:
Z adatak dananjih pisaca je um nogome drukiji: on iziskuje, pored znanja
koje se moe dobiti iz knjiga, ono iskustvo koje se nikad ne moe stei usamljenom
marljivou, ve m ora proizai iz opteg uea u ivom svetu i njegovog tanog
posm atranja. Njihovi poduhvati podrazum evaju. kako je to izrazio Horacije,
plus oneris quantum veniae minus. malo popustljivosti te otud vie tekoa. Oni
se bave slikanjem portreta ije originale svak poznaje te moe zapaziti svako odstupanje u tanom prenoenju slinosti. Drugi spisi su bezbedni, sem od zlobe uenosti, ali su ovi u opasnosti od svakog obinog itaoca; kao to je loe naslikanu
sandalu kritikovao obuar koji je na svome putu sluajno zastao pred Apelesovom
Venerom.
20 *
308
Donson nastavlja u ovom duhu, ukazujui na druga suparnitva izmeu novog rom ana i starijih oblika knjikog znanja:
U ranije pisanim rom anim a svaka radnja i uvstvo bili su tako daleko
od svega to se meu ljudima zbiva da je italac bio u veoma maloj opasnosti da
ma ta na sebe primeni; vrline i zloini bili su podjednako van njego.ve sfere delanja
i on se zabavljao junacim a i izdajnicima. spasiteljima i progoniteljim a kao biima
neke druge vrste ijim postupcim a upravljaju njihovi vlastiti motivi i s kojima on
nema ni zajednikih m ana ni vrlina.
Ali kad se pustolov izjednai sa Gstalim svetom i glumi u prizorim a univerzalne dram e koja moe pasti u deo ma kojem drugom oveku. mladi gledaoci
s vie panje usredsreuju svoje oi na nj i nadaju se da e, posm atrajui njegovo
ponaanje i uspeh, moi da reguliu svoje postupke kad se nau u slinoj ulozi.
Iz tog razloga ove poznate povesti moda mogu biti korisnije od ozbiljnosti
vajnog m orala i mogu uspenije prenositi znanje o poroku i vrlini no aksiome i
definicije.
U svemu paralelno ovom proirivanju stranice knjige u

oblik zvunog filma iz svakodnevnog ivota, bilo je ono to
Lio Lovental pominje u Popularnoj kulturi i drutvu (Popular
Culture and Society) kao presudan prelaz sa pokrovitelja na
publiku, navodei svedoanstvo iz Istraivanja sadanjeg stanja
lepe knjievnosti u Evropi od Olivera Goldsm ita (Oliver Goldsmith: Enquiry into the Present State o f Polite Learning in Europe, 1759):
U nae vreme nekolicina pesnika Engleske vie ne zavise od Velikih za svoje
izdravanje, nemaju drugih pokrovitelja osim publike, a publika, uzeta skupno,
dobar je i velikoduan gospodar. . . Stvam o vredan pisac sad moe lako da bude
bogat ako mu je stalo samo do bogatstva; a na mestu je da oni koji.nisu vredni
ostanu u zasluenoj opskurnosti.
Loventalova nova studija o popularnoj knjievnoj kulturi

ne bavi se samo osamnaestim vekom i kasnijim razdobljima,
ve izuava dileme razonode, odnosno spasenja putem umetnosti, od M ontenja i Paskala do ikonologije savremenih asopisa. Ukazujui da je Goldsmit izvrio veliku prom enu u kritici,
prenosei panju na itaoev doivljaj. Lio Lovental je otvorio
jednu novu bogatu oblast (st. 1078):
Ali moda najdalekosenija prom ena do koje je dolo u konceptu kritiara bilo je to to je ovome postavljena dvosm erna funkcija. Ne samo to treba
irokoj publici da otkriva lepote knjievnih dela sredstvima pom ou kojih, po
Goldsm itovim reima, ak i filosof moe da obezbedi sveopti aplauz, ve mora
309
da tumai i publiku piscu. U kratko, kritiar ne pouava samo neuke na koji deo
karaktera treba usredsrediti pohvalu. ve m ora i da pokae uenjaku gde da
usmeri svoju priljenost da bi je zasluio. Goldsm it je verovao da odsutstvo takvih
kritikih posrednika objanjava zato je bogatstvo, a ne istinska knjievna slava,
cilj tolikih pisaca. On se plaio da e posledica biti da se nita od knjievnih dela
njegovog vremena nee pamtiti.
Primetili smo da je Goldsm it u svome pokuaju da se uhvati u kotac sa
dilem am a pisca iznosio mnotvo katkad protivrenih shvatanja. Videli smo,
meutim, da je, po svoj prilici, pre Goldsm it u optim istikom raspoloenju,
no onaj u pesimistikom, odredio ton onog to e doi. T ako je imalo da prevlada
i njegovo shvatanje idealnog kritiara, njegove funkcije posrednika izmeu
publike i pisca. K ritiari, knjievnici i filosofi Donson, Berk, Hjum, Rejnolds,
Kejms (Kames) i Vortonovi (W hartons) usvojili su G oldsm itovu premisu kad
su poeli da analizirain itaoev do/ivlini
K ako se((trino drutvm definisalo. kniievnost ie prelazila

u ulogST potroake robe. Publika je postala pokrovitelj. Umetnost je proiiieirtta ulogu: od vodia percepcije, postala je zgodna
prijafnost ili paket. Medutim. oroizvoa. ilPumetnil. bio je,
kao mkad ramje, prtslljen da prouava efekat svoje umetnostT.Ovo je opet paznj! 1 otkriio nove dimenziie funkciie umetnosti. Dok su manipulatol? masovnog trita tiranski vladali
umetmkom, umetnik se u osami dom ogao nove jasnovidosti u
odnosu na presudnu ulogu oblikovanja i umetnosti kao sredstva
za postizanje hum anog poretka i samoostvarenja. U m etnost je
postala totalna u svome m andatu na humani poredak kao to
su to bila masovna trita, koja su stvorila platform u sa koje
sad svi mogu istovremeno sauestvovati u svesti o novom opsegu
i potencijalu za svakodnevnu lepotu i poredak u svim oblastima
ivota. Retrospektivno se moe pokazati nunim da se razdoblju
masovne kupoprodaje prizna da je stvorilo sredstva za uspostavljanje svetskog poretka i na podruju lepote, kao i na podruju robe.
Sasvim je ja k o ustanoviti injenicu~da- su ista_ana^sredstva
to slue za stvaranje sveta potroakog obilja putem masovne
; 7 ^ ,
cf* . ^ ^
n m r tn iM r r 1
proizvodnje postave na sigurniiu i svesno kontrolisanu osnovu.

Kau i ubino, kad neko ranije neprozirno podruje postane
prozrano, to biva otud to smo uli u novu fazu iz koje moemo
lako i jasno da sagledamo obrise prethodne situacije. Ta injenica omoguuje da se uopte pie Gutenbergova galaksija. Otkako
310
doivljavamo novo elektronino i organsko doba, sa sve jasnijim

ocrtavanjem njegovih glavnih obrisa, prethodno mehaniko doba
postaje sasvim razumljivo. Sad kad pokretna traka ustupa mesto
novim obrascima informacije, sinhronizovanim pomou elektrine vrpce, uda masovne proizvodnje poprim aju potpunu razumljivost. Ali nas novine automatizacije, koje stvaraju zajednice bez rada i poseda, okruuju novim neizvesnostima.
Najsjajniji odlom ak Vajthedove Nauke i modernog sveta
(str. 141) jeste onaj koji je ranije razm atran u vezi s neim drugim:
Najvei izum devetnaestog stolea bio je izum metode izumljivanja. Nova
m etoda je ula u ivot. Da bismo shvatili nau epohu, mi moemo zanemariti sve
pojedinosti prom ene, kao to su eleznica, telegraf, radio, predilice, sintetike boje.
M oram o se usredsrediti na samu m etodu; to je stvarna novina koja je razbila temelje stare civilizacije. Proroanstvo Frensisa Bekona sada je ostvareno; a ovek,
koji je ponekad sanjao da je tek neto nie od anela, prihvatio je da postane sluga i
poslanik prirode. Jo ostaje da se vidi moe li isti glumac da igra obe uloge.
Vajthed je imao pravo tvrdei da se moramo usredsrediti

na samu metodu. Gutenbergova m etoda homogene segmentacije, za koju su psiholoku podlogu pripremili vekovi fonetske
pismenosti, stvorila je odlike modernog sveta. M nogobrojna
galaksija zbivanja i proizvoda te metode mehanizacije zanata
uzgredna je u poreenju sa samom metodom. To je metoda
utvrene ili specijalistike take gledanja koja insistira na ponavljanju kao kriteriju istine i praktinosti. Darras naa nauka i
m etoda ne streme ka nekoj taki gledanja, ve otkriu kako
nemati taku gledanja, a metoda nije m etoda zatvaranja i perspektive, ve otvorenog polja i odloenog suda. U elektrinim
uslovima istovremenog kretanja informacija i potpune ljudske
meuzavisnosti, to je sad jedina plodonosna metoda.
Vajthed se ne bavi iscrpno velikim otkriem devetnaestog
veka, otkriem metode izumljivanja. No ova je, veoma jednostavno, tehnika kretanja od kraja ma koje operacije i vraanja sa
te take na poetak. To je metoda inherentna u gutenbergovskoj
tehnici homogene segmentacije, ali je tek u devetnaestom veku
proirena sa proizvodnje na potronju. Planska proizvodnja podrazumeva da se celokupan proces mora razraditi po tanim stupnjevima, unatrake, kao detektivska pria. U prvom velikom
ra7Hnhljn mflsovtiff ^ ^ rnha knjievnosti kao robe za
N A N O V O U O B L lC E N A GA LA K SI J A
311
trite, ukazala se potreba prouavanja potroaevog doivljaja.

URratko, postalo je nuno ispTtatTê/s/vo umetnosti i knjievnosti pre no jsto 'se ita proizvede. To je bukvalno ulaz LT sv e t'
----------------------------mita.
*
Ecfgar 1an_ Po je prvi t )ao do razlonog objanjenja ove
\
. k tnacne svesti o poetskom procesu i uvideo da, umesto da se
(
deio upravlja ka itaocu, ovog treba uJ<4uHtIlIlHo.'~Takav je
bio niegov plan u rilosofTn kompoziciie. A bar _ i
Valeri u Pou prepoznali oveka kova Leonarda da Vinija. Po
jasno sagledao da je predvianie efekta jedini nain da se
postigne organska kontrola stvaralakog procesa. T. S. Eliot,
popuF~Bofera~ i Valenja, u svemu odobrava Poovo otkrie.

U slavnom stavu svog ogleda o Hamletu1, on pie:
Jedini nain da se izrazi emocija u umetnikoj formi jeste da se nae objektivni korelativ; drugim reima grupa predm eta, izvesna situacija, lanac
dogaaja koji bi predstavljali form ulu te odreene emocije; i to tako da kad su
dati spoljni faktori, koji m oraju da se zavre u ulnom iskustvu, emocija se neposredno evocira. Ako prostudirate bilo koju ekspirovu uspeliju tragediju, naii ete
tano na takav ekvivalent; zakljuiete da vam je duevno stanje lei Magbet
dok hoda u snu preneto vetom akum ulacijom zamiljenih ulnih impresija;
M agbetove rei kada saznaje za srjirt svoje ene pogodie nas kao da su autom atski
proizale iz poslednjeg od itavog niza datih dogaaja.
Po je o v u metodu primenio u mnogim svojim pesmama

pripovetkam a Metltfm;~na]uoTiivTja j e l T ' n j e g DVOil i TZu ity 4jg t e k t iv s k e ^ P ip e n , njegov d e te k tiv , umetnik-esteta s to resava z lo in e metodom u m e t n i k e percepcije. Detektivska pria nijeTanTcTveliki popularm primer vraanja ocTposledigTlziokd, v e J:,~take, i ' o b l i F u koji~3g~rTtaTae dtrb o k o uvu e n k a o ~koatitpr: ~Mb je sa'sTmboIistikom p 6 eir6 n 1 7 1B te' SVakT)g
c a s a upotpunjeflje efekjatrazi od it a o c a da audelujc u s a m o m
poetskom nrocesn.
Karakteristini hijazam koji eka krajnji razvoj ma kog
procesa jeste u tome da e poslednja faza pokazati svojstva
suprotna ranim fazama. Do tipinog primera masivnog psihikog
hijazma ili preokreta dolo je kad se zapadni ovek ee borio
za individualnost odriui se ideje jedinstvenog linog postojanja.
7 T. S. Eliot: Izabrani tekstovi, prevela Milica Mihailovi, Prosveta,
Beograd 1963, str. 58 Prev.
312
MARAL MEKLUAN
Umetnici devetnaestog veka su se masovno odricali ove jedinstvene samosvojnosti, koja se u osamnaestom veku uzimala kao
neto nepobitno, poto su novi masovni pritisci inili breme
samosvojnosti pretekim. Kao to se Mil borio za individualnost, m ada se odrekao ja, pesnici i umetnici su se pribliavali
ideji bezlinog procesa u umetnikoj proizvodnji u meri u kojoj
su prekorevali novonastale mase zbog bezlinog procesa potronje umetnikih proizvoda. Do slinog, i s ovim povezanog,
preokreta ili hijazma dolo je kad su noviûmetniki oblici pozvali potroaa popularne umetnosti da pstane uesnik uâfjTPm
umetmEom procesu.
O.vo. je bio trenutak prevazilaenia eutenbergovske tehnologije. Vekovna odeljenost ula i funkcija okonana ie sasvim
neoekivanim jedinstvom. ~
------------------
*~Preokret kojmTje prisustvo novih trita i novih masa podstaklo um etnika da se odrekne svog jedinstvenog ja mogao
se initi konanom konzumacijom i umetnosti i tehnologije. To
je odricanje koje je postalo skoro neminovno kada su simbolisti
u uobliavanju umetnikog proizvoda poeli da idu od posledice
ka uzroku. No upravo u ovom . ekstremHom-trenutku do&o-je.
do novog preokreta. im se, u razdoblju od Poa do Valerija,
umetniki proces pribliio strogoj, bezlinoj racionalnosti industrijskog prOcesa, pokretna traka simbolistike umetnosti je
preobraena u novi oblik prikazivanja tok svesti. A tok
svesti je percepcija tipa "otvorenog polja koja okree tumbe
sve vidove otkria pokretne trake ili tehnike izumljivanja do
kojeg je doao devetnaesti vek. Kao to o tome pie Bentok
(G. H. Bantock):
aj bezline pokretne trake umetnosti i naulce devetnaestog veka.

A rei da se tok svesti razlikuje od racionalnog sveta znai samo
nastojati na vizuelnoj sekvenci kao racionalnoj normi, potpuno
bezrazlono prepustiti umetnost nesvesnom. Jer ono to se podrazumeva pod iracionalnim i neloginim u mnogim savremenim
raspravljanjima samo je ponovno otkrivanje obinih transakcija
izmeu ovekovog ja i sveta. ili izmeu subjekta i objekta.
inilo se da se te transakcije zavravaju sa posledicama fonetske
pismenosti u grkom svetu. Pismenost je od prosveenog pojedinca nainila zatvoren sistem i postavila ambis izmeu privida
i stvarnosti kome je doao kraj sa otkriima kao to je tok svesti.
Kao to je to Dojs izrazio u Bdenju: N isu li moji potroaCl^ luuji p iu ia u d a ( ! iS le d stveno^ dvadeseti vek se trudlo
da"e osIoBo'T stanja pasivnosti, to jest, samog gutenEergovskog
naslea.~ 'A ~ o v ajaram atin l okraj nesrodnih vidova ljudskog
uvida i pogleda na stvari urodio je najveim ovekovim razdobljem, bilo da su u pitanju umetnosti ili nauke. Mi ivimo u vremenu bogatijem i stranijem od ekspirovskog trenutka, koji je
tako lepo opisao Petrik Kratvel u istoimenoj knjizi. Meutim,
zadatak Gutenbergove .galaksije bio je da razm otri samo mehaniku tehnologiju pfoizalu iz nae~azbuke i tamparske m aine.
Kakve e biti nove konfigurapije mehanizama i pismenosti, posto
ove starije oblike percepcije i, rasudivanja bude proimalo novo
elektrino doba? Nova elektrina galaksija zbivanja ve je duboko .prodrla u Gutenbergovu galaksiju. Cak "udara, tafcvt)
nal5ore3ra~p ostojarye~teITnoIogija~rsvesti onosi svakonTivom
coveku traume i napetosti. Kao da su se naPnajobiniji i najkonvencionalniii stavovi napreac Tobticili u garguje i grotes k e .^ o b r o j j o z n a t e institucije i asocijacije katkad izglecTaju
pTetee i opake. Ovi mnogostruki preoBrazajT, koji su norm alna
posledica uvoenja novih medija u bilo koje drutvo, iziskuju
posebnu studiiu i bie predmet iedne druge knjige o Razumevanju medija u svetu naeg vremena
u svetu sve vee socijalizacije, standardizacije i jednoobraznosti, cilj je bio

naglaavanje jedinstvenosti, onog isto linog u iskustvu; u svetu mehanike
racionalnosti cilj je bio da se afirm uu drugi vidovi kojima ljudska bia mogu da se
izraze, da se sagleda ivot kao niz emocionalnih intenziteta, koji podrazum evaju
logiku koja se razlikuje od logike racionalnog sveta, a mogu se obuhvatiti samo
disociranim slikama ili tokom svesti.8
Tako je tehika odloenog suda, to veliko otkrie devetnaestog veka, kako u umetnosti tako i u fizici, povratak i preobra8 Drutvena i intelektualna pozadina (The Social and Intellectual Background in The M odem Age [The Pelican G uide to English Literature]). str. 47.
DODATAK
DOJS, M ALARM E I TAM PA
Odbijajui da pie za Revue Europeenne, Lam artin je, 1831,

njenom uredniku:
Nem ojte u ovim reima nai oholo preziranje onog to se naziva novinarstvom. Daleko od toga; ja odve prisno poznajem svoju epohu da bih ponavljao tu
besmislenu glupost, tu bezobraznu kojetariju na raun povremene tampe.
Odve dobro znam da joj je poveren posao Provienja. Pre no to istekne ovaj vek,
novinarstvo e initi vaskoliku tam pu vaskoliku ljudsku misao. N akon tog
basnoslovnog umnoenja to ga je vetina dala govoru umnoenja koje e jo
biti hiljadustruko umnoeno ljudski rod'e pisati svoje knjige dan po dan, sat
po sat, stranicu po stranicu. Misao e se ragprostirati svetom brzinom svetlosti;
u trenutku smiljena, u trenutku zapisana, trnutno shvaena na suprotnim krajevima Zemlje rasprostirae se od pola do pola. Iznenadna, trenutana. buktei
arom due koja je uinila da ikne, ona e biti vladavina ljudske due u svoj njenoj
punoi. Nee imati vremena da zri da se sabere u obliku knjige; knjiga e stii
prekasno. Jedina od danas m ogua knjiga jesu novine.
udno je da je popularna tampa kao umetniki oblik esto

privlaila oduevljenu panju pesnika i esteta, dok je istovremeno u akadem skom duhu budila najmranije zebnje. Ista podeljenost miljenja moe se uoiti u esnaestom veku u pogledu
tampane knjige. tam parska maina je napreac rasturila dve
hiljade godina rukopisne kulture. Nesposobnost da se ovo shvati
proistie iz razliitih preteranih pretpostavki o optoj blagodatnosti tampe. No danas, kada je tehnologija dala premo vizuelnim i radio vezama, lako je uoiti posebna ogranienja i ori-
316
m ar
Sa l M E K L U A N
jentacije etvorovekovnog razdoblja kulture knjige koje se blii

kraju.
U svojoj nedavnoj studiji o Dordu Herbertu, Rozam und
Tav je istakla u kolikoj su meri pronalasci metafizikih pesnika
bili neposredan prevod u verbalne termine popularne likovne
grae poznog srednjeg veka. Ona je uspela da pokae da su
karakteristine metafore Herberta i ostalih nastale susretom stare
rukopisne kulture (sa njenim slikama na marginama) i novog,
tam panog medija. N a isti nain su mnogi drugi zastupali miIjenje da je osobeno bogatstvo efekta elizabetanskog i demsovsog jezika plod susreta usmene tradicije i nove kulture tampe.
Sama knjievnost se ne javlja dokle god je usmena tradicija
potpuno podreena nemim i privatnim izuavanjima uenjaka.
Jejts je celog ivota tvrdio da je u Irskoj ovo pokoravanje govorne rei bilo manje potpuno no ma gde u anglosaksonskom
podruju.
Te, ako metafiziari mnogo duguju svom prilagoavanju
srednjovekovnih piktogram a mediju tampe, moglo bi se rei da
moderna poezija, sa svojim sloenim mentalnim pejzaima,
mnogo duguje novoj slikovnoj tehnologiji koja je oarala Poa
i Bodlera i na kojoj su Rembo i M alarme izgradili veliki deo
svoje estetike. Ako su ljudi Demsovog doba uzmicali od piktografske kulture ka tampanoj stranici, zar se ne bismo mogli
sresti s njima u jednoj taki ka kojoj se mi, podstaknuti slikovnom tehnologijom, povlaimo od tampane rei? Rukopisna
tehnologija je odnegovala konstelaciju mentalnih stavova i vetina kojih se moderni svet ne sea. Neke od njih je sa uznemirenou predvideo Platon u Fedru:
Nisi, dakle, izumeo lek za pamenje, nego za opom injanje, a uenicima nosi
prividnu. a ne istinitu m udrost. jer kad postanu mnogoslualice bez nastave.
uobraavae sebi da su i sveznalice, iako su veinom neznalice i teko podnoljivi
u saobraaju, jer su postali nazovim udraci a ne mudraci.*
Platon zastupa usmenu tradiciju pre no to je izmenjena

pismenou. On je u pisanju video uglavnom razornu revoluciju.
Otada smo proli kroz mnoge revolucije, te znamo da je svaki
medij komunikacije jedinstven umetniki oblik koji daje pred* Navedeni prevod, str. 182. Prev.
DOJS. M A L A R M E 1 T AM PA
317
nost jednom nizu Ijudskih mogunosti na raun drugog niza.

Svaki izraajni medij sutinski menja ljudski senzibilitet, uglavnom na nesvesne i nepredvidljive naine. Azbuna komunikacija
dovodi do neminovnog psihikog povlaenja, kao to je pokazao
Cejtor u knjizi od Rukopisa do tampe, sa svitom linih i socijalnih neprilagoenosti. Ali obezbeuje i silesiju prednosti. Psihiko povlaenje je autom atsko, jer je proces pismenosti proces uspostavljanju unutarnjeg monologa. Problem prevoenja
auditivnog u vizuelno i obratno. koje ini proces pisanja i itanja,
uvodi u postojanje unutarnji monolog, kao to se moe uoiti
prouavanjem kultura koje ne poseduju pismenost. Ova introverzija, sa proisteklim iz nje slabljenjem ulne percepcije, takoe
razvija neobraanje panje na govor drugih i uspostavlja mehanizme koji ometaju verbalno seanje. Tano verbalno seanje
teko da predstavlja problem za kulture pre pismenosti.
U celom Fineganovom bdenju Dojs izvodi neke od svojih
najvanTJTR varijacija ba na ovu temu ABCEDmindedness u
those pagan ironed times o f the first city. . . when a frond was
a friend*. Njegov verbivocivisual prikaz all nights newsery
reel** prva je dramatizacija samog medija kom uniciranja kao
oblika i sredstva toka ljudskih kultura. Veina problem a u itanju Bdenja raspruje se kad se sagleda da Dojs upotrebljava
same medije kao umetnike oblike, kao u phantom city phaked
o f philm pholk.*** Pri kraju odeljka Anna Livia, dok sunce
tone, svetlosti se pale u njegovom Feenichts Playhouse**** i on
je spreman da igra rat svetlosti i mraka, Mihajla, avola i maga
u zodijakom plesu vetica (monthage) dok reditelj lutaka
svake veeri nanovo raspodeljuje uloge i glumce.
* Abecedne nastrojenosti /rastrojenosti u onim paganskim eleznim/
ispeglanim vremenima prvog grada. . . kada je paprati list prijatelj bio Prev.
* Verbalnovokalnovizuelni prikaz celoveernjih filmskih novosti /uz
prizvuk rei nursery deja soba, rasadnik). Prev.
*** Fantom skom gradu (koji su) isfalirale filmadije (prva dva slova rei
phantom stavljana su i tam o gde bi trebalo da stoji /). Prev.
**** Feenichts pozoritu (Lu fe e vila, nichts nita, Nacht no;
fenijansko: moda i aluzija na Feja W. G. Fay direktora pozorita povezanog
sa usponom irske dram e poetkom ovog veka; takoe: phoenix feniks, ujedno
ime dablinskog parka koji ima znaajno mesto u strukturi Bdenja. Prev.
318
DOJS. M A L A R M E 1 T AM PA
Tokom celog Bdenja, ovaj unutarnji tubloid,* ili pria

0 buretu, povezan je i sa kabalistikim znaenjem slova azbuke
1 sa psiholokim dejstvom pismenosti, koja u ljudskom drutvu
stvara optu ABCEDmindedness.
Ali zaustavljanje toka misli i govora to jeste tampana
strana dozvoljava onu produenu analizu procesa miljenja
iz koje nastaju strukture nauke. Piktorafska kineska kultura,
na primer, kao da stoji na sredini puta izmeu krajnosti nae
apstraktne pisane tradicije i potpuno usmene tradicije, s njenim
naglaavanjem govora kao gesta i gesta kao fatikog optenja.
A moda nas ovaj stav na sredokrai izmeu uzajamnog optenja lienih krajnosti tehnologije tampe i slikovne tehnologije,
danas i usmerava kineskom ideogramu.
Glavna odlika rukopisne kulture bila je njena relativna je. dinsfvenbst. Retkost i nepristupanost rukopisnih knjiga posticale su navIRu enciklopedinoiti. A tam o gde uenjaki nije
bilo mnogo, postojali su dodatni razlozi da svaki od njih bude
upoznat~sa celim dijapazonom autora. Sem toga., rukopisi s u '
prouavani sporo i naglas. itanje u sebi je bilo nemogue sve
~3ok tamparske maine rnsu stvorile m akadamske drumove tampe. Rukom pisana knjiga je bila dombasti put kojim se putovalo sporo i retko. Ona je drala itaoca u bliskom dodiru sa_
.dimenzijama usmenog izlagania. Izcfavanje jedne pesme sastojalo
se u itanju ili recitovanju malobrojnoj publici. Ideje su se rasprostirale javnim raspravam a.
tampa poveala broj uenjaka. ali je i smanjila njihov
drutveni i politiki znaai~A_istQ,ie umila i za knjige. Stampa
je, neoekivano, podsticala nacionalizam i prekinula m edunarodne komunikacije, jer sn redfl-vai-utvrdili da ie publika za dela
na narodnom ieziku broiniia i unosniia. K ao to je Inis pokazao
u Uticaju komunikacija, tarrrpana rc jc bila glavni uzrok meu
narodnih poremeaja i nesporazuma od esnaestog veka naova- moT M eutim, kom unikacija slikom je srazmerno m eunarodna
i niome ie teko m anipulisati u svrhe nacionalnog sugarnitva^
Inis je bio veliki pionir u zapoinjanju prouavanja ekonomskih
i drutvenih posledica raznih medija komunikacije, tako da je

danas svaki prouavalac knjievnosti njegov dunik zbog uvida
u promenljive stavove prema vremenu i prostoru, koji su plod
promena medija. N aroito su za prouavanje moderne knjievnosti bitne njegove studije o novinama kao jednoj od glavnih
grana tehnologije tampe. Poevi kao istoriar ekonomije, Inis
je postepeno bio prisiljen da razm atra ne samo spoljanje trgovake puteve sveta, ve i velike trgovake puteve duha. On je
postao svestan da je moderni svet, reivi problem dobara. preusmerio svoju tehnologiju na pakovanie informacija i ideja.
Ako je rukopisna tradicija podsticala enciklopedinost, kultura knjige je, prirodno, teila specijalizovanju. Bilo je dovoljno
knjiga da itai^ - poStane"zanimanje~kDjcnr-seposveuje celo
vreme 1 aa se obezbedi potpuno povuen i privatan ivot
celom staleu uenjaka. Na kraju je bilo dovoljno knjiga da se
italaka publika rasceplS na dcsetine grupa TtDje mcdusobno
ne opteÔvo je podrazumevalo veliku meru nesvesnosti u naoj
kulturi o smislu i smeru njenih najoiglednijih razvoja. Uenjak
kao takav se nee lako zainteresovati ak ni za tehnologiju 1
umetnost knjige kao oblika kom unikacije. A kako su ovaj obTHc
menjali popularna tampa i kasniji razvoj, zastupnici kulture
knjige su pokazivali razliita oseanja, ali malo radoznalosti. Nije
stoga neprilino to je stvarno poimanje prom ena u modernom
kom unicjranju poteklo uglavnom od snalaljivih tehniara meu
m odernim pesnicima i slikarima.
Veliki deo n ovine Portreta, Ulisa i Bdenja iluzija je nastala
iz neobraaftJa"paznje na tehniki razvoj na podruju umetnosti
od N jutna naovamo. Ono manipulisanje stalnim poreenjem modernog Dablina i drevne Itake, koje je g. Eliot zapazio kao glavno
sredstvo Ulisa, predstavljalo je prenoenje dvostruke fabule u
vremensku dimenziju, tehniku koja je dvesta godina bila glavno
sredstvo vaskolike ivopisne umetnosti. De Gurm on je primetio
da je jedna Floberova zasluga bilo prenoenje atobrijanove
panoram ske umetnosti iz prirode i istorije u industrijsku metropolu. A Bodler je ravan Floberu po ovom duhovitom obrtanju
uloge ivopisnog pejzaa. Meutim, engleska umetnost pejzaa
u slikarstvu, poeziji i rom anu bila je decenijama ispred Francuske i Evrope, to je injenica nerazdvojna od engleskog industrij-
* Tubloid tub (bure, veza sa Sviftom), tabloid (senzacionalistiki ilustrovani dnevni list, takoe tableta). Prev.
319
320
DOJS. M A L A R M E I T AM PA
skog eksperimenta i naune spekulacije. U svojoj neobino zanimljivoj knjizi Njutn trai muzu (M arjorie Nicolson: Newton
Demands the Muse), M ardori Nikolson belei uticaj njutnovske
optike na teme pesnika. No tehnike prenoenja doivljaja takoe
su se menjale u smeru obuhvatne slike drutva i svesti. Nova vizija
prostora i svetlosti kao spoljanjih pojava koje se mogu dovesti
u tanu vezu sa naim unutarnjim moima dala je novo znaenje
i podsticaj protivstavljanju slika i doivljaja. Sklonost prema
iskidanosti gotske umetnosti bila je sjedinjena sa novim zanimanjem za protivstavljanje raznih drutvenih stalea u pikarskim
rom anim a (Filding, Smolet, Mekenzi) i za protivstavljanje istorijskih epoha, a takoe i primitivnog i kultivisanog doivljaja
kod Skota i Bajrona. Tananiji su protivstavljanje razliitih stanja
istog duha u Tristramu endiju i detektivsko traganje za poreklom takvih stanja kod Sterna i kasnije kod Vordsvorta.
Meutim, uporednom razvoju umetnosti prostornog manipulisanja mentalnim stanjima koji se odvijao u popularnoj tampi
uopte nije poklanjana panja. Inis je pokazao da novi globalni
pejzai tampe nisu samo povezani sa industrijom ve da i sami
predstavljaju sredstva plaanja novih drumova, eleznica i telegrafa i kabla. Fiziki predeo Zemlje veoma su brzo menjali
pejzai novina, mada politika pozornica jo nije uhvatila korak.
Mree novosti, trgovine i transporta inile su jednu celinu. A
novinari, poput Dikensa, koji nisu imali nikakvog interesa u
odravanju utvrenog knjievnog bontona, brzo.su prilagoavali tehnologiju tampe umetnosti i zabavi. Mnogo pre no to
su francuski impresionisti i simbolisti otkrili orijentaciju ka modernoj umetnosti, Dikens je preusmerio ivopisne perspektive
rom ana osamnaestog veka na prikazivanje novih industrijskih
sirotinjskih etvrti. On je dokazao da je neurotina ekscentrinost u podzemlju metropole mnogo bogatiji izvor za prikazivanje
manije i maninih duevnih stanja no Skotovi maloposednici ili
Vordsvortovi seljaci. A Dostojevski se obilno koristio Dikensovim rudnikom , kao to e to, jo kasnije, initi o. No kolika
je bila vrednost impresionistikih tehnika ivopisne vrste, bliske
novinskim reporterim a, pokazuje se u znamenitom Ejzentajnovom ogledu, u Filmskom obliku (Film Form), gde pokazuje uticaj
Dikensa na umetnost Grifita.
321
Koliko su engleski umetnici duboko razumeli naela ivopisne um etnosti ve do 1780. godine, pokazuje izum filma. De
Luterbur (De Loutherbourg), slikar pozorinih dekora, izmislio
je 1781. u Londonu jednu vrstu panoram e koju je nazvao
Eidophusicon, da bi nroizvodio slike u sve etiri dimenzije.
Njegove razliite imitacije prirodnih pojava "prikazane ivim
slikama reklamirane su ovim reima i izazvale su senzaciju.
Gejnzboro (Gainsborough) je, veli nam jedan savremenik, bio
toliko oaran da izvesno vreme nije mislio ni o emu drugom,
nije govorio ni o emu drugom, i proveo je dugi niz veeri na
toj izlobi. ak je poruio da mu se napravi jedna takva sprava
kadra da prikae raanje sunca i meseca, kao i bure i brodove
na puini. Pomou ovog filma, Gejnzboro je doivljavao novinu
kubizma, gde je lo spettatore ~?~1 quaro,_
' Drugi poznat primer naglog novinskog protrvtavljanja zbivanja u ivopisnoj perspektivi jeste Prsten i knjiga ( The Ring
and the Book), izriito novinski izvetaj o zloinu, dat u obliku
niza pria iznutra, od kojih je svaka smetena u drugoj, poput
kineskih kutija. M eutim Malarme formulisao pouke tampe
kao uputstvo za novu bezlinu poeziju nagovetaja i implikacija. On je gaf>1pHgn_Ha fa7 rppnrtavp i mphanikog um noavanja poruka onemoguuju linu retoriku.
Sad j e b i o trenutak da umetnik intervenie na nov nacin i da
manipuHe novim medijima komunikacije pomou tanog i tananog^ podeavanja odnosa meu reima, stvarima i dogaajima.
Njegov zadatak je postalo ne samoizraavanje, ve oslobadanje
ivota koji ie u stvarima. Un Coup de ~Des ilustruje put kojim
je k ren u o u isk o n av an ju svih stvari kao gestova duha, magijski
prilagoenih tajnim silama bia. Kao to se bezvazduna cev
koristi za uobliavanje i kontrolu ogromnih rezervoara elektrine
energije, umetnik moe manipulisati niskonaponskom strujom
svakodnevnih rei, ritmova i sazvtrja za prizivanje iskonskih
harmonija postojanja ili dozivanje mrtvih. M edutim. cena jtoiu
m ora da plati jes!e~~poTpuno sam oporicanje.
"
EgztsTenojalistika metafizika, latentna u M alarmeovoj estetici, izloena je 1924. godine u Pohvali novinama Karela apeka:
Svet novina, slino kao i svet divljih ivotinja, egzistira samo u sadanjosti.
Svest novina (ukoliko se ovde moe govoriti o svesti) ograniena je iskljuivo na
sadanjost, poev od jutarnjeg izdanja pa do veernjeg, ili obratno. Ako ovek ita
21
322
DOJS. M A L A R M E I T A M PA
novine stare samo nedelju dana, oseae se kao da ita Dalim ilovu hroniku; to
vie nisu novine, ve uspomene. Noetiki sistem novina jeste aktuelni realizam:
postoji ono to postoji upravo sad. . . lena kliievnost Mel izraavanje starih stvari
na uvek nov nain, dok su novine izraavanje veno nove stvam osti na ustaljen
i nepromenljiv nain.*
M oralno i estetsko uasavanje nad gnusobom popularnog

pozorja ustupa kod simbolista mesto suprotnom stavu, a Malarme je, pre Dojsa najbolji zagovomik novog pristupa. U svojim
Izlozima (Etalages), analizirajui estetiku komercijalne grafike
opreme, on razm atra odnose poezije i tampe.
Izlog pun novih knjiga dovodi ga na misao da je funkcija
obinih knjiga samo da izraze prosenu meru ljudske dosade
i nesposobnosti, da svedu na jedan pisani oblik obzorje ljudske
pozornice, sa svom njenom izobilnom banalnou. Umesto da
ali zbog ove injenice, kao to su ljudi od pera skloni da ine,
umetnik treba da je iskoristi: Neodreeno, obino, zabrljano
i izbrisano: ne treba ih progoniti, ve okupirati! Primenjujte ih
kao na oevinu.
Jedino osvajanjem i okupacijom ovih ogromnih teritorija
umrtvljenosti, umetnik moe da ispuni svoju kulturno-herojsku
funkciju proiavanja jezika plemena, herkulovski posao ienja Augijevih tala govora, misli i oseanja. Prelazei neposredno na tampu, M alarme je oznaava kao saobraanje, saetak
ogromnih i elementarnih interesa . . . koji se koriste tampom za
pronoenje miljenja, reanje sitnih vesti kojima, u tampi posveenoj publicitetu, izgleda, daje uverljivost izostavljanje svake
umetnosti. On uiva u dramatinom znaenju injenice da, bar
u francuskoj tampi, knjievni i kritiki prilozi oblikuju rubriku
u dnu prve strane. A jo vee mu zadovoljstvo priinjava to
^
Proirivi tehniku izvetavanja o naporednom postojanju
: Kine i Perua sa globalnog prostora na dimenzije vremena, Dojs
je ostvario aktualizovani realizam kontinuirane sadanjosti za
prole, sadanje i budue dogaaje. I obrnuto, treba samo ukloniti datum sa ma kog broja novina da bi se dobio slian,- mada
manje zadovoljavajui, model svemira. To je ono to je Stivenson
imao na umu kad je rekao da bi mogao napraviti ep od novina
kad bi samo znao ta da izostavi. Dojs je znao ta da izostavi.
323
I
Po onoj koli misli za koju je spoljanji svet neprozirni
/ zatvor, umetnost se nikad ne moe sm atrati izvorom znanja, ve
/ samo m oralnom disciplinom i poukom u izdrljivosti. Umetnik
nije italac blistavih oznaka na materia stigmata, ve potpisnik
nepokrivenog eka na nae nade i sauea. Ova kola je podravala ideju o funkciji um etnosti kao katarze, koja je, kao to
pokazuje Levi u Kapiji od roine (G. R. Levy: The Gate o f Horn),
bila priprem a za manje grke tajne. Ali, ako svet nije neproziran
i ako duh nije zemaljski, onda ovo m oralno shvatanje umetnosti
m ora ustuknuti pred spoznajnim shvatanjem. No bilo kako bilo,
katarktiko, etiko shvatanje um etnosti vodilo je doktrinarnoj
fikcija, s pravom tako nazvana, ili imaginativna pria, skakue kroz prosean
netrpeljivosti prema upotr'ebi diskontinuiteta u um etnosti (tema
dnevni list, uivajui najistaknutije mesto ak pri vrhu strane, pom erajui finansijArnoldovog predgovora Pesmama, 1853) i ravnodunosti prema
ski prilog i potiskujui tekua zbivanja na drugo mesto. I u tome je nagovetaj,
svakoj popularnoj umetnosti. A u.nrolom veku. kada ie svaka
pa ak i pouka, izvesne lepote: danas ne samo to predstavlja zamenu jueranjice ili
nova._ tehnoloka sprava unapreivala diskontinuirani
najavu sutranjice,
karakterve proizlazi iz vremena, uopte, sa okupanim i sveim integritetom. Prostaki oglas koji se izvikuje. . . na ulinom uglu tako podupire ovo razje zauzela Tfatarktika 1 etika kola~
miljanje. . . o politikom tekstu. Takav doivljaj ostavlja izvesne ljude hladnim,
. obavilo je ceo svet popularne kulture maglicom ezoterinog
jer zamiljaju da, dok moe biti malo vie ili manje uzvienosti u ovim zadovoljstneznanja, koje je, meutim, bilo prerueno u duboku m oralnu
vima u kojim a svetina uiva, situacija u pogledu onog to je jedino dragoceno i nezaokupljenost irom nadom i viim stvarima. Dojs ima jedan
izmerno uzvieno a poznato je pod imenom poezije, da ta situacija ostaje nepronaziv za ovaj antispoznajni stav the cultic twalette.**
menjena. Poezija e (pretpostavljaju) uvek biti ekskluzivna, a najbolja njena pera
* Karel apek: Marsija, preveo ivorad Jefti, K ultura, Beograd 1967.
str. 334, 36. Prev.
** Kultistiki sumrak izvedeno *od celtic twi(ight (keltsko praskozorje,
sum rak). Prev.
nee nikad prii tim novinskim stranicam a na kojima se ona parodira, niti im godi
to se u naim rukam a ire krila tih ogrom nih improvizovanih listova dnevnih
novina.
324
f M alarm eê smeje onim probirljivim ljudima i, lienim moi

opaâ n ja ,J ajima se tampa ukazuje kao ugroavanje istinske
kulture, pa nastavlja:
I
Sudei po izvanrednoj sadanjoj hiperprodukciji kojom tam pa inteligentno
/ ostvaruje svoj prosek, ipak preovlauje utisak da se razrauje neto veoma pre/ su d n o : predigra za jednu eru, takmienje za utemeljenje popularnog m odem og
Speva, ili bar, bezbrojnih 1001 noi, pom ou kojih e se veina italaca zapanjiti
I zbog neoekivanog izuma. Vi prisustvujete proslavi, svi vi, u ovom asu, sred
I okolnosti ovog munjevitog postignua.
A utor Ulisa je bio jedina osoba koja je shvatila pune umetnike implikacije ove radikalno dem okratske estetike koju je
razradio basnoslovni pronalaza, moderni Dedal Stefan
Malarme. No u prilagoavanju M alarmeovih otkria njegovim
vlastitim umetnikim ciljevima, Dojsu su svakako pomogli
Sentimentalno vaspitanje i Buvar i Pekie Floberovi. ak i veoma
ovlano razmiljanje o skrupulozno banalnom karakteru Floberovih epova o industrijskom oveku osvetljava veliki deo postupaka u Ulisu i Bdenju.
Kriza stiha (Crise de Vers), Izlozi i Knjiga, orude duha (Le
Livre, Instrument Spirituel) pripadaju poslednjim godinama Malarmeovog ivota i predstavljaju njegova konana^sagledavanja .
(1892 1896). A u svakom od ovih ogleda onsondnâ estetike//
posledice i mogunosti popularnih umetnosti incltrstfljskog ove-/ /
ka. U Knjizi, on se osvre da jo jednom razm otri tampu, po-U
injui stavom, za njega oiglednim po-sehi. da ceo svet postoii
^ kako bi doveo do iedne knjige. Tu je u pitanju metafizika injemca da vaskoliko postojanje kuka a bude podignuto na stupanj
naune ili poetske razumljivosti. U tom smislu, knjiga stvarima
i osobama daje drugi oblik postojanja, koji doprinosi niihovom
lisavravinrpi ~> Hp jp M aW m p Stampn 4matrao-.-tnm
) konanom enciklopedijskom knjigom u njenom najrudim entar,nijem obliku. Skoro nadljudski opseg svesti tampe sad samo
<&ka u svemu analogno oseanje za tanu orkestraciju pa da
ijiavri svoje sadanje" protivstavljanje sainilaca i tema. A to ,
, p|odrazumeva potpuno samoponitenje p isca, jer ova knjiga~ne"
AHnpiita~jjkakav pofpis Posao nmetrnl(a~Tiije tln [uHpi.Mijc. v o j- '
da ita znaRTrre-, Postoia n je jpora da govori sam o-za sebe. Ono i
je ve bogato i sjajno potpisano. .Umetnik treba samo da otkriva,
DOJS. M A L A R M E I ST AM PA
325
a ne da falsifikuje potpise postojanja. M edutim, on ih moe

dovesti u red jedino ako otkrije orkestralne analogije u samim
stvarima. Rezultat e biti
himna, harm onija i radost, kao ist ansambl rasporeen u najotrijem i najsnanijem vidu njihovih uzajam nih odnosa. ovek kome je poverena boanska
vizija nema drugog izraajnog oblika osim paralelizma stranica, kao sredstva za
izraavanje veza, udi, istote koje vidi.
Svi oni pseudoracionalizmi, falsifikovane veze i obm anjujua

razumljivost koje je zvanina knjievnost nam etnula postojanju
m oraju se napustiti. A tampa je ve uinila ovaj poetni korak
svojim stilom bezlinog protivstavljanja koji piscu prua tolika
bogatstva. Ovom delu popularne maije koje je dnevni
list ne nedostaje m oralna pounost, jer ona vreva apetita i
protesta to se moe nai u reklamama i oglasima svakodnevno
objavljuje prvobitno ropstvo ovekovo i zbrku jezika kule
vavilonske. No sam form at tampe lii na uvueno krilo spremno da se rairi, oekujui samo intervenciju presavijanja ili
ritma da bi nas oslobodilo svega to se protura kao knjievnost.
M alarme sagledava ovu bezlinu um etnost protivstavliania\ 1
kao revolucionarnu i dem okratsku i ~u tom smislu to svakom V
j i l i unioûuj da bude itanje postaje usamljeq
ni-ki. nemi konrprt Stn
sebi prireuje duh koii ponovo hvata
^m isap(izi najmanje zv u n o sti^ Rimovanje i orkestriranje samih
stvan ostobida najvecu razumljivost i jo jednom podeava ui
ljudi za muziku sfera. Prekinuli smo, veli, onaj obiaj zvaninog
knjievnog bontona po kojem su pesnici pevali u horu, briui
svojim linim falsifikatima stvarne potpise stvari. Zapravo, novi
pesnik e se-tsto toHke- ttuditj da izbegne stil koji nije u,
stvarima kao to su se.u.prolosti jjiid L o ^ p S alriid ili da postignu
i nam etnu takav-stil.
Pristupajui strukturi Ulisa kao novinskom pejzau, uputno
je prisetili se omiljene Dojsove knjige Purpurno ostrvo od Fineasa Fleera (Phineas Fletcher: The Purple Island). Autorovo ime
podsea na Fina-strelotvorca. Fleer prikazuje anatom iju i lavirinte ljudskog tela kao zaarani spenserovski predeo. Mnogi
su ukazali na znaaj ljudskog obiaja usnulog dina, kolektivne
svesti, u strukturi Bdenja. A Dojs se pobrinuo da uputi svoje
326
itaoce u veze izmeu epizoda Ulisa i naih telesnih organa.

/ (Godine 1844. amerika tam pa je pozdravila telegraf kao prvo
definitivno pulsiranje stvarnog nervnog sistema sveta.) U sedmoj epizodi Ulisa nalazimo se u novinskoj redakciji u srcu
irske metropole. Za Dojsa je tampa odista bila microchasm*
ovekovog sveta, njeni stupci nepromenljivi spomenici iskonskim strastim a i interesovanjima svih ljudi, a njena proizvodnja
i distribucija dram a koja ukljuuje ruke i organe celog politikog tela. Sa svojim datum om , 16. jun 1904, Ulis je, u odnosu
na novine, saimanje celog prostora u jedan kratak iseak vremena, kao to je Bdenje sabijanje vaskolikog vremena u mali
prostor zamka Haut i okoline.
Datum Ulisa, poslednji dan sue u zemlji Mrtvih, dan
susreta Dojsa i Nore Barnakl, bio je dan koji e Dojs sauvati
u izgnanstvu kao to je Enej preneo u Novu Troju pepeo i kolibastu urnu svojih preaka. (Antiki grad Fistela de Kulana
/ Fustel de Coulanges/ koristan je uvod u ovaj vid Dojsovog
sinovljeg potovanja.) Ali riop ffhnikp Rdcnja "trlrkinetirkt*"
i izriito odreene kao tehnike radija, televizije, filmskih novosti
i mucavih verbalnih gestova H. C. .-** veinjA^simbolistikih
pejzaa / pri^H'^j'-'j11
ka.Vr> ;h <*
Kao dnevni presek delatnosti i poriva ljudskog roda, tampa je
obuhvatna slika koja prua mogunosti raznolike orkestracije.
Jedan odlom ak Junaka Stivena (Stephen Hero) nagovetava smer
u kojem je Dojs modifikovao povrni presek popularne tam pe:
M oderni duh je vivisekcionistiki. Sama vivisekcija je najm oderniji proces
koji se moe zamisliti. . . Sva m oderna politika i religiozna kritika odbacuje pretpostavljena stanja. . . Ona ispituje celu zajednicu u akciji i rekonstruie spektakl
iskupljenja. D a si estetiki filosof, obratio bi panju na sva moja m isaona lutanja.
jer tu ima prizor estetikog instinkta na delu. Filosofski koled bi trebalo da odvoji
za mene jednog detektiva (str. 186).
DOJS, M A L A R M E I T AM PA
327
kontinuirane ivopisne tehnike srednjovekovne i moderne umet-

nosti pod nazivomo>groteskey, uoavajui u ovoj put kojim ,
popularni i dem okratski lzraz dospeva na ozbiljne stupnjeve
um etnosti:
T anana groteska je izraz, dat u trenutku, nizom smelo i neustraivo povezanih
simbola, istina ije bi izraavanje na ma koji verbalan nain dugo trajalo i iju
vezu treba sam gledalac da pronae; praznine, isputene ili preskoene u hitnji
mate. ine groteskni karakter. . . Otud je na ogrom nu korist oveanstva kad se
grotesknost. . . u potpunosti prihvati. . . jedna ogrom na masa intelektualnih sposobnosti ulazi u upotrebu. . . koja u ovom naem veku ispari kroz ulino podrugivanje. . . U nameri. . . da ponovo otvorim ovu veliku oblast ijudske inteliencije.
dugo potpuno zatvorenu. ja pokuavam da uvedem gotsku arhitekturu. . . i
da oivim um etnost iluminacije. . . odluujua razlika izmeu iluminacije i slikarstva u pravom smislu jeste to da iluminacija ne doputa senke, ve samo gradacije iste boje.
Opisujui grotesku, Raskin daje upravo obrazac za vivisekciju ili zajednicu u akciji, m ada nije pojma imao kako da
ovaj ideal prilagodi savremenoj umetnosti. Stoga Dojs ne zavodi
na krivi put kad govori o svome delu kao o gotskoj katedrali,
ili o Bdenju kao o ak tiviranoj stranici Jevanelja iz Kelsa. Prikazujui history~as her is harped, Dojs zakljuuje: And so
the triptych vision passes out o f a hillside into a hillside. Fairshee
fading. Again am I deliceated by the picaresqueness o f images (Bdenje, str. 486).* U Bdenju se stalno pojavljuje nanovo
malarmeovska metoda orkestracije odlika ohinop -govora i
iskustva:
and inform to the old sniggering publicking press and its nation o f sheepcopers
about the whole plighty troth between them, malady o f milady made melody o f malodi,
she. the lalage o f lyonessed, and him, her knave errant.. . fo r all within crvstal range.
Poslednja kristalna slika prua tipian prevod auditivnog'
Kljuni pojmovi ovde pomenuti . vivisekcija, zajednica u

akciji, detektivsko posm atranie povezani su sa svakom fazom
Dojsove estetike. U Modernim slikarima Raskin razm atra dis-
U vizuelno, muzike ll hojll. >1>> h a r f p 1J M m n n n m m harfu,

pfm tor, a to je ona vrsta(jnetamorf o ^ k oja se obavlja
svuda u[Bdenju.
^
MeutimTsvel^/fag^budui prvenstveno modulacija prostora, relativno ie statian i n o v i n s k i svoiim peizaima. On stoji
* m ikrobezdan/kozam Prev.
** H. C. E. = Chimpden Earwicker (Here Comes Everybody, Evo
Dolazi Sveovek), junak Fineganovog bdenja. Prev.
* Istoriju kako se drn k a/n a harfi, Dojs zakljuuje: I tako triptihonska

vizija zamie s padine breuljka na padinu breuljka. K rasotica iezava. Opet
sam ushien ivopisnou vaih slika. Prev.
329
DOJS, M A L A R M E I T AM PA
kao pakao prema istilitu Bdenja. No u Eolovoj epizodi Ulisa,

kojom odreeno vladaju organ plua i um etnost retorike,
sve, kako kae Blum, govori za sebe. Listovi novina postaju
drvo-harfa na kojem svira vetar retorike. A drvo-harfa novinske
redakcije prikladno je smeteno kraj kamenog stuba herojevog:
Holmsu) prikazan je u ovoj epizodi kao parodija ili majmunisanje umetnika. Urednik Majls Kroford, pokuavajui da obezbedi Stivenove usluge, hvalie se detektivskim podvizima Ignjacija Paralisaemo Evropu Gelehera (Ignatius Gallaher) Galeherov pojam novinarstva koje zastrauje jeste paraliza nasuprot umetnikovoj predstavi buenja. Geleher je rekonstruisao shemu ubistva u Feniks parku da bi paralizovao Evropu: umetnik rekonstruie
zloine istorije kao sredstvo kojim e probuditi mrtve. Kao volovima skloni bard, Stiven hodi kroz onaj Lavirint koji Vergilije opisuje u etvrtoj Georgici, prii o volu i pelama pesnikog nadahnua.
Pri svemu tome, Dojs nije dovodio u pitanje paralelu
izmeu novinarstva i umetnosti u odnosu na proces vraanja
na poetak. Sami uslovi novinarstva podstakli su uvid u umetniko stvaranje, jer dnevno ili povremeno izlaenje vodi u velikoj
meri sastavljanju serija. Ovo je opet prisililo autore da svoje prie
piu unutranje. Edgar Po, novinar, poinje svoju Filosofiju
kom ppziije:
328
Pred Nelsonovim stupom tramvaji su usporavali brzinu, skretali na druge,

kolosijeke, potezali natrag svoje lire, kretali u Blackrock. . .*
Tramvaji, sa svojim redovima livenog elika, ine paralelnu

mreu sa linotipima i redovima tam panih stvari. Ali ako drvo
i stub pruaju vernu sliku kulta heroja, retorika to duva kroz
lie ovog drveta, retorika je tuinskog govora. Tokom cele
epizode mnogo se panje posveuje ovom nesporazumu, a klimaks dovodi ovaj dram atian sukob do razreenja. D. D.
Moloj (J. J. Molloy) recituje odbranu gelskog preporoda od
Dona Tejlora (John F. Taylor), ija je tema odbijanje Mojsija
da prihvati bogove i kult vladajuih Egipana, odbijanje koje
mu je omoguilo da sie sa Sinaja nosei u naruju ploe zavjetne, pisane jezikom 'izgnanoga naroda.** Ovaj stavak, izgleda
jedini koji je Dojs snimio za plou, u oitoj je vezi sa odnosom
njegove vlastite um etnosti prema engleskoj kulturi.
U svome Dijalogu drveta (Dialogm de l Arbre), Valeri izlae
eolovsku kosmologiju drvea, korenja. stabala, granja, lia:
Chacun dit son nom. . . O langage confus, langage qui t'agite, je veux foudre
toutes les voix. Cent mille feuilles mues fo n t ce que le reveur murmure puissances
du songe.
I nastavlja da posm atra drvo kao lavirint to se stapa sa

rekom i morem, a ipak ostaje din. N a isti nain eolovska muzika
drveta tampe reainalgemerges*** sa mojsijevskom reitou Sinaja i planine, ba kao to je Ana Livija takoe ALP (a Eol
je bio vulkanski duh, to jest kiklopska ili planinska figura. On
je, kau, bio otac Ulisov, pa, dakle, i Blumov). Kiklopski aspekt
Eola i tampe ini vaan motiv, motiv otkrivanja zloina i privatnog detektiva. ovek tampe kao or aca ili kiklopski
tip (mada je mogao biti smerniji, nijedna policija nije ravna
* Navedeni prevod, str. 145. Prev.
** Ibid., str. 175. Prev.
*** Nanovo se amalgostapa/pojavljuje. Prev.
arls Dikens, u beleci koja lei preda mnom, a povodom jednog mojeg
''ranijeg ispitivanja sklopa Barnabi Rada, veli: Uzgred budi reeno, znate li vi
da je Godvin pisao svog Kaleba Vilijemsa poinjui s kraja?*
I
Po zatim razvija pozhatu simbolistiku doktrm u o pesmi

kao umetnikoj situaciji itoja je formula za odreeni efekat.
Ista m etoda sastavljanja unatrake omoguila je Pou da bude /
pionir detektivske prie. Stoga nije nipoto sluajno to je Eolova/
efjfcoda krcata primerima obrtanja i rekonstrukcije. ^Primena
tog'naela na jezik daje, u Bdenju, rekonstrukciju svih slojeva
k rnlttre^LjDOStojBnja
gesta.
Bilo je prirodno to i r pisce osamnaestop veka privnklo
obrtnTi rekonstruktivno naelo umetnosti, koje Horasa Volpola navelo da kae za Tristrama endiia da ie to prva_Jaiiiga
u koioi cela pria ide natrake. Malo potom, dr Tomas Braun
TzEH m burga tvrdi da se mata pesnika razlikuje od mate obinog oveka sposobnou obrtanja smera asociiaciia. Kad ie ivo* Edgar Alan Po: Odabrana dela, navedeni ogled preveo Boidar Markovi.
Nolit, Beograd 1964, str. 347 Prev.
330
j j isna um etnost. dolazei nakon spektroskopa, jednom naruila

kontinuujnJinfiarne-um stnosti i naracije, odm ah se pojavila mogunoslCfiTmske montae.3A montaa se moe orsanizovati unapred ili unazad. R aspored unapre daje naraciju. R aspored unazad je rekonstrukcija zbivanja. Zaustavljena, ona se sastoji od
~tatinog~pe}aza~stampe. naporednog postoianja svih strana
ivota zajednice. To slika grada prikazana u Ulisu.
BIBLIOGRAFIJA
ANSHEN, R. N.: Language: Inquiry into its Meaning and Function. Science
of Culture Series, ton III (Harper), Njugork 1957.
AQUINAS, THOMAS: Summa Theologica, III deo (Marietti), Taurini. Italija.
1932.
ARETINO, PIETRO: Dialogues, including The Courtesan, prev. Samuel Putnam
(Covici-Friede), Njujork 1933.
The Works o f Aretino, prev. Samuel Putnam (Covici-Friede). Njujork 1933.
ATHERTON, JAMES S.: Books at the Wake (Faber), London 1959.
AUERBAH, ERIH: M imesis: Prikazivanje stvarnosti u zapadnoj knjievnosti.
preveo Milan Tabakovi (Nolit), Beograd 1968.
BACON, FRANCIS: The Advancement o f Learning (Everyman 719: Dutton).
Njujork b. d. (prvo izdanje 1605).
Essays or Counsels, Civil and Moral, ur. R. F. Jones (Odyssey Press). Njujork
1939.
BALDWIN, C. S.: Medieval Rhetoric and Poetic (Columbia University Press),
Njujork 1928.
BANTOCK, G. H.: The Social and Intellectual Background u Boiis Ford, ur.:
The M odem Age, Pelican Guiede to English Literature (Penguin Books).
London 1961.
BARNOUW , ERIK: M ass Commumcation (Rinehart), Njujork 1956.
BARZUN, JACQUES: The House o f Intellect (Harper), Njujork 1959.
BEKESY, GEORG VON: Experiments in Hearing, ur. i prev. E. G. Wever
(McGraw-Hill), Njujork 1960.
Similarities Between Hearing and Skin Sensations, Psychological Review,
tom 66, broj 1, januar 1959.
BERKELEY, BISKUP: A New Theory ofV ision (1709) (Everyman 483: Dutton).
Njujork b. d.
BERNARD, CLAUDE: The Study o f Experimental Medicine (Dover Publications), Njujork 1957.
332
333
BIBL IO GR A FI JA
BETHELL, S. L .: Shakespeare and the Popular Dramatic Tradition (Staples Press).

London 1944.
Blake, The Poetry and Prose o f William, ur. Geoffrey Keynes (Nonsuch Press).
London 1932.
BOAISTUAU, PIERRE: Theatrum Mundi, prev. John Alday, 1581 (STC 3170).
CLARK. D. L .: Rhetoric and Poetry in the Renaissance (Colubia University

Press), Njujork 1922.
CLARK, J. W.: The Care o f Books (Cambridge University Press), Kembrid
1909.
COBBETT, WILLIAM: A Year's Residence in America, 1795 (Chapman and
Dodd), London 1922.
BONNER, S. F.: Roman Declamation (Liverpool University Press). Liverpul

1949.
BOUYER, LOUIS: Liturgical Piety (University of Notre Dame). Notr Dam,
Indijana, 1955.
BRETT, G. S.: Psychology Ancient and Modern (Longmans), London 1928.
BROGLIE, LOUIS DE: The Revolution in Phvsics (Noonday Press). Njujork
1953.
BRONSON, B. H.: Chaucer and His Audience u Five Studies in Literature
(University of California Press), Berkli. Kalifornija 1940.
BUHLER, C U R T : The Fifteenth Century Book (University o f Pennsylvania Press).
Filadelfija 1960.
BURKE, E D M U N D : Reflections on the Revolution in France (1790) (Everyman
460: Dutton), Njujork b. d.
BUSHNELL, GEORGE HERBERT: From Papvrus to Print (Grafton). London
1947.
CAPONIGRI, A. ROBERT: Time and Idea: The o f History in Giamhattista
Vico (Routledge and Kegan Paul), London 1953.
CAROTHERS, J. C.: Culture, Psychiatry and the Written Word. Psychiatry
novembar 1959.
CARPENTER, E. S.: Eskimo (istovetno sa Explorations, broj 9; University of
Toronto Press), Toronto 1960.
CARPENTER, E. S. i H. M. M CLUHAN: Acoustic Space u idem. ured.:
Explorations in Communication (Beacon Press), Boston 1960.
CARTER, T. F.: The Invention o f Printing in China and its Spread Westward
1931), drugo popravljeno izdanje, ur. L. C. Goodrich (Ronald). Njujork
1955.
CASSIERER, E R N ST : Language and M yth, prev. S. K. Langer (Harper). Njujork
1946.
CASTRO, AMERICO: Incarnation in Don Quixot u: Angel Flores i M. I.
Bernadete, ur.: Cervantes Across the Centuries, (Dryden Press). Njujork
1947.
:The Struclure o f Spanish History (Princeton University Press), Prinston 1954.
CH ARDIN, PIERRE TEILHARD DE: Phenomenon o f Man. prev. Bernard
Wall (Harper), Njujork 1959.
CHAUCER, G EO FFR EY : Canterbury Tales, ur. F. N. Robinson (Riverside
Press), Kembrid, Masausets, 1933.
CHAYTOR, H. J.: From Script to Print (Heffer and Sons), Kembrid 1945.
CICERO: De Oratore (Loeb Library no 3489; Harvard University Press).
Kembrid, Masausets, b. d.
CLAGETT, MARSHALL: The Science o f Mechanics in the Middie Ages (University of Wisconsin Press), Medison, Viskonsin, 1959.
CROMBIE, A. C.: Medieval and Early Modern Science (Doubleday Anchor

Books), Njujork 1959.
CRUM P, G. C. i E. F. JACOB, ur.: The Legacy o f the Middle Ages (Oxford
University Press), Oksford 1918.
CRUTTWELL. PATRICK: The Shakespearean M oment (Coluumbia University
Press). Njujork 1955; (Random House, 1960, Modem Library Paperback).
CURTIS, CHARLES P.: It's Your Law (Harvard University Press), Kembrid.
Masausets, 1954.
CURTIUS, ERNST ROBERT: European Literature and the Latin Middle Ages
prev. W. R. Trask (Routledge and Kegan Paul). London 1953.
DANIELSSON, BROR: Studies on Accentuation o f Polysyllabic Latin, Greek
and komance Loan-Words in English (Almquist i Wiksel), Stokholm 1948.
DANTZIG, TOBIAS: Number: The Language o f Science, etvrto izdanje (Doubleday Anchor Book). Njujork 1954.
DESCARTES, R E N E : Principles o f Philosophy, prev. Holdvane i Rose (Cambridge
University Press), Kembrid 1931: (Dover Books). Njujork 1955.
DEUTSCH, KARL: Nationalism and Social Communication (Wiley), Njujork
1953.
DIRINGER, DAVID : The Alphabet (Philosophic Library), Njujork 1948.
D O DD S, E. R.: The Greeks and the Irrational (University of California Press),
Berkli 1951, (Beacon Press Paperbacks), Boston 1957.
D U D EK , LOUIS: Literature and the Press (Ryerson Press), Toronto 1960.
EINSTEIN, ALBERT: Short History o f Music (Vintage Books), Njujork 1954.
ELIADE, MIRCEA: The Sacred and tlte Profane: The Nature o f Religion. prev.
W. R. Trask (Harcourt Brace), Njujork 1959.
ELIOT, T. S.: Izabrani tekstovi, prevela Milica Mihailovi (Prosveta), Beograd
1963.
FARRING TO N, BENJAMIN: Francis Bacon, Philosopher o f Industrial Science
(Lawrence and Wishart), London 1951.
FEBVRE, LUCIEN i MARTIN, H ENRI-JEAN: VApparition du livre (Editions
Albin Michel), Pariz 1950.
FISHER, H. A. L. : A History o f Europe (Edward Arnold), London 1936.
FLORES, ANGEL i M. I. BERNADETE, ur.: Cervantes Across the Centuries
(Dryden Press), Njujork 1947.
FORD, BORIS, ur.: The Modern Age. The Pelican Guide to English literature
(Penguin Books), London 1961.
FORSTER, E. M.: Abinger Harvest (Harcourt Brace), Njujork 1936; (Meridian
Books), Njujork 1955.
FRAZER, SIR JAMES: The Golden Bough, tree izdanje (Macmillan), London
1951.
334
FRIEDENBERG, EDGAR Z.: The Vanishing Adolescent (Beacon Press), Boston

1959.
FRIES, CHARLES CARPENTER: American English Grammar (Appleton),
Njujork 1940.
FRYE, NORTHROP: Anatomy o f Criticism (Princeton University Press), Prinston 1957.
GIEDION, SIEGFRIED: Mechanization Takes Command (Oxford University
Press), Njujork 1948.
:The Beginnings o f Art (u radu; navedeno u Explorations in Communication).
GIEDION-WELCKER, CAROLA: Contemporary Scuipture, tree, popravljeno
izdanje (Wittenborn), Njujork 1960.
GILM AN, STEPHEN: The Apocryphal Quixote u: Angel Flores i M. I.
Bernadete, ur.: Cervantes Across the Centuries (Dryden Press), Njujork
1947.
GILSON, ETIENNE: La Philosophie au Age (Payot), Pariz 1947.
Painting and Reality (Pantheon Books, Bollingen Series, XXXV. 4), Njujork
1957.
G OLDSCHM IDT, E. P.: M edieval Texts and Their First Appearance in Print
(Oxford University Press), Oksford 1943.
GOLDSMITH, OLIVER: Enquiry into the Present State o f Polite Learning in
Europe, naveo Leo Lowenthal u Popular Culture and Society.
GOMBRICH, E. H .: A rt and Illusion (Pantheon Books, Bollingen Series, XXXV),
Njujork 1960.
GREENSLADE, S. L.: The Work o f William Tyndale (Blackie and Son), London
i Glazgov 1938.
G R O NIN G EN , BERN ARD VAN: In the Grip o f the Past (E. J. Brill), Lajden
1953.
G UER A R D , ALBERT: The Life and Death o f an Ideal: France in the Classicat
Age (Scribner), Njujork 1928.
G U ILBA UD, G. T .: What is Cybernetics?. prev. Valerie (Grove Press,
Evergreen Edition), Njujork 1960.
HADAS, MOSES: Ancilla to Ctassical Learning (Columbia University Press),
Njujork 1954.
HAJNAL, ISTVAN: L'Enseignement de lecriture universites medievales,
drugo izdanje (Academia Scientiarum Hungarica Budapestini), Budimpeta
1959.
HALL, EDW ARD T.: The Silent Language (Doubleday), Njujork 1959.
H ARRING TO N, JOHN H.: The Written Word as an Instrument and a Symbol of the Christian Era, magistarski rad (Columbia University), Njujork
1946.
HATZFELD, HELMUT: Literature through Art (Oxford University Press),
Oksford 1952.
HAYES, CARLETON: Historical Evolution o f Modern Nationalism (Smith
Publishing Co.), Njujork 1931.
HEISENBERG, WERNER: The Physicist's Conception o f Nature (Hutchinson),
London 1958.
BIBL IOG RA FI JA
335
H ILDEBRAND, ADOLF VON: The Problem o f Form in the Figurative Arts,

prev. i R. M. Ogden (G. E. Stechert), Njujork 1907, pretampano
1945.
HILLYER, ROBERT: In Pursuit o f Poetrv (McGraw-Hill). Njujork 1960.
HOLLANDER, JOHN: TH E U N TU N IN G OF TH E SK Y . (Princeton University
Press), Prinston 1961.
HOPKINS, G ERAR D M ANLEY: A Gerard Manley Hopkins Reader, ur. John
Pick (Oxford University Press), Njujork i London 1953.
H UIZING A, JOHAN: Jesen Srednjeg vijeka. preveo Drago Perkovi (Matica
hrvatska), Zagreb 1964.
HUTTON, EDW ARD: Pietro Aretino. The Scourge o f Princes (Constable),
London 1922.
HUXLEY, T. H.: Lay Sermons. Addresses and Revievvs (Appleton), Njujork
1871.
INKELES, ALEXANDER: Public Opinion in Russia (Harvard University Press),
Kembrid, Masausets, 1950.
INNIS, HAROLD: Empire and Communications (University o f Oxford Press),
Oksford 1950.
Essays in Canadian Economic History (University of Toronto Press), Toronto
1956.
The Bias o f Communication (University of Toronto Press), Toronto 1951.
The Fur Trade in Canada (Yale University Press), Nju Hejven 1930.
IVINS, WILLIAM, JR .: Art and Geometry: A Study in Space Instuitions (Harvard
University Press), Kembrid. Masausets. 1946.
Prints and Visual Communication (Routledge and Kegan Paul). London
1953.
JAMES, A LLOYD: OUR SPOKEN LANGUAG E (Nelson), London 1938.
JOHNSON, SAMUEL: Rambler. broj 4 (31. mart 1750).
JONES, R. F.: The Triumph o f the English Language (Stanford University Press)
Stenford, Kalifornija, 1953.
JONSON, B E N : Volpone.
JOSEPH, B. L .: Elizabethan Acting (Oxford University Press), Oksford 1951.
JOYCE, JAMES: Finnegans Wake (Faber and Faber), London 1939.
Uliks, preveo Zlatko Gorjan (Otokar Kerovani), Rijeka 1957.
KANT. EM M ANUEL: Critique o f Practical Reason, 1788 (Library of Liberal
Arts).
KANTOROWICZ, ERNST H.: The Kings Two Bodies: A Study in Medieval
Political TheoIogy (Princeton University Press), Prinston 1957.
KENYON, FREDERICK C .: Books and Readers in Ancient Greece and Rome
(Clarendon Press), Oksford 1937.
KEPES, GYORGY: The Language o f Vision (Paul Theobald), ikago 1939.
KILLHAM, JOHN, ur.: Critical Essays on Poetry o f Tennyson (Routledge and
Kegan Paul), London 1960.
LATOURETTE, KENNETH SCOTT: The Chinese, Their History and Culture
(Mcmillan), Njujork 1934.
336
BIBL IO GR A FI JA
337
LECLERC, JOSEPH: Toleration and the Reformation, prev. T. L. Westow (Association Press), Njujork; (Longmans). London 1960.
The Effect of the Printed Book on Language in the Sixteenth Century

u Explorations in Communications.
LECLERCQ, DOM JEAN: The Lowe fo r Learning and the Desire fo r God, prev.
Catherine Misrahi (Fordham University Press), Njujork 1961.
Leibnitz, Selections from , ur. Philip P. Wiener (Scribners), Njujork 1951.
LEVER, J. W.: The Elizabethan Sonnet (Methuen), London 1956.
LEWIS, C. S.: English Literature in the Sixteenth Century (Oxford University
Press), Oksford 1954.
LEWIS, D. B. Wyndham: Doctor Rabelais (Sheed and Ward), Njujork 1957.
LEWIS, PERCIVAL W YN DH AM : The Lion and the Fox (Grant Richards),
London 1927.
Time artd Western Man (Chatto and Windus), London 1927.
LORD, ALBERT B .: The Singer o f Tales (Harvard University Press), Kembrid,
Masausets, 1960.
LOWE, E. A.: Handwriting u The Legacy o f the Middle Ages, ur. G. C. Crump
i E. F. Jacob (Oxford University Press), Oksford 1928.
LOWENTHAL, LEO: Literature and the Image o f Man (Beacon Press), Boston
1957.
Popular Culture and Society (Prentice-Hall), Englvud Klifs, Njujork. 1961.
LUKASIEWICZ, JA N : Aristotle's Syllogistic (Oxford University Press). Oksford
1951.
MAHOOD, M. M.: Shakespeare's Wordply (Methuen), London 1957.
MALLET, C. E .: A Hystory o f the University o f O xford (Methuen), London 1924.
M ALRAUX, ANDRE: Psychologie de l'art, tom I, Le Musee imaginaire (Albert
Skira Editeur), eneva 1947.
MARLOWE, CHRISTOPHER: Tamburlaine the Greut.
M ARROU, H. I.: Saint Augustin et la fin de la culture antique (De Coddard).
Pariz 1938.
MCGEOCH, JOHN A.: The Psychology o f Human Learning (Longmans). Njujork 1942.
M CKENZIE, JOHN L .: Two-Edged Sword (Bruce Publishing Co.). Milvoki
1956.
M CLUHAN, HERBERT MARSCHALL, ur. sa E. S. Carpenter: Explorations
in Communication (Beacon Press), Boston 1960.
Inside the Five Sense Sensorium, Canadian Architect, tom 6, broj 6.
juni 1961.
, Mallarme and the Press, Sewanee Review, zima 1954.
Myth and Mass Media u A. , ur.: M yth and M ythm aking
(George Braziller), Njujork 1960.
Prinling and Social Change u Printing Progress: A M id-Century Report
(The International Association of Printing House Craftsmen. Inc.). Sinsinati 1959.
Tennyson and Picturesque Poetry u John Killham, ur. Critical Essays
on the Poetry o f Tennyson (Routledge and Kegan Paul). London 1960.
The Effects of the Improvement of Communication Media u Journal o f
Economic History, decembar 1960.
The Mechanical Bride: Folklore o f Industrial Man (Vanguard Press), Njujork

1951.
Poznavanje optila, preveo Slobodan orevi (Prosveta), Beograd 1971.
MELLERS, W ILFRED: M usic and Society (Denis Dobson), London 1946.
MERTON, THOMAS: Liturgy and Spiritual Personalism, u asopisu Worship,
oktobar 1960.
MILANO, PAOLO, ur.: The Portable Dante. prev. Laurence Binyon i D. G.
Rossetti (Viking Press), Njujork 1955.
MILL. JOHN STUART: On Liberty. ur. Castell (Appleton-Century-Crofts), Njujork 1947.
MITCHELL, W. F .: English Pulpit Oratory from Andrewes to Tillotson (Macmillan), London 1932.
M ONTAGU, ASHLEY: M an: His First Million Years (World Publishing Co.).
Klivlend i Njujork 1957.
MOR, TOMAS: Utopija, preveo F. Barii (Kultura). Beograd 1951.
More, St. rhom as: Selected Letters (1557), ur. E. F. Rogers (Yale University
Press), Njuhejven 1961.
MORISON, SAMUEL ELIOT: Admiral o f the Ocean Sea (Little Brown). Njujork
1942.
MORRIS, EDW ARD P.: On Principles and Methods in Latin Syntax (Scribners).
Njujork 1902.
M OXON, JOSEPH: Mechanick Exercises on the Whole Art o f Printing (1683 84).
ur. Herbert Davis i Carter (Oxford University Press), London 1958.
MULLER-THYM , B. J.: New Directions for Organization Practice u Ten
Years Progress in Management 1950 1960 (American Society of Mechanical Engineers), Njujork 1961.
M UM FO RD, LEWIS: Sticks and Stones (Norton), Njujork 1934; (drugo, popravljeno izdanje: Dover Publications), Njujork 1955.
NEF, JOHN U.: Cultural Foundations o f Industrial Civilization (Cambridge University Press), Kembrid 1958.
ONG. WALTER: Ramist Classroom Procedure and the Nature of Reality
u Studies in English Literature, 1500 1900, tom I, broj 1, zima 1961.
Ramus: M ethod and the Decay o f Dialogue (Harvard University Press),
Kembrid, Masausets, 1958.
Ramist Method and the Commercial Mind u Studies in the Renaissance
tom VIII, 1961.
OPIE, IONA i PETER, Lore and Language o f Schoolchildren (Oxford University
PANOFSKY, ERWIN: Gothic Architecture and Scholasticism, drugo izdanje
(Meridian Books), Njujork 1957.
PATTISON, BRUCE: Music and Poetry o f the English Renaissancc (Methuen)
London 1948.
PIRENNE, HENRI: Economic and Social History o f Medieval Europe (Harcourt
Brace: Hervest Book 14), Njujork 1937.
22
338
PLATON: Fedar, preveo r Milo N. uri (Kultura), Beograd 1955.

POLANYI, KARL: The Great Transformation (Farrar Strauss), Njujork 1944;
(Beacon Press Paperback), Boston 1957.
Conrad M. Arenberg i W. Pearson, ur.: 'J'rade and M arket in Early
Empires (The Free Press), Glenkou, Ilinojs, 1957.
POPE. ALEXANDER: The Dunciud, ur. James Sutherland, drugo izdanje (Methuen), London 1953.
POPPER, KARL R.: The Open Society and Its Enemies (Princeton University
Press), Prinston 1950.
POULET, GEORGES: Studies in Human Time. prev. E. Coleman (John Hopkins
Press), Boltimor 1956; (Harper Torch Books), Njujork 1959.
PO U ND, EZRA: The Spirit o f Romance (New Directions Press), Norfok, Konektikat, 1929.
POWYS, JOHN COWPER: Rabelais (Philosophic Library). Njujork 1951
RABLE, FRANSOA: Gargantua i Pantagruel, preveo Stanislav Vinaver (Prosveta),
Beograd 1959.
f
RASEL, BERTRAND: Istorija zapadne filosofije, prevela Duanka Obradovi
(Kosmos), Beograd 1962.

RASHDALL, HASTINGS: The University o f Europe in the Middle Ages, drugo
izdanje (Oxford University Press), Oksford 1936.
RISM AN, DEJVID: Usamljena gomila, prevela Olivera Stefanovi (Nolit), Beograd 1965.
ROSTOW, W. W .: The Stages o f Economic Growth (Cambridge University Press).
Kembrid 1960.
RUSKIN, JOHN: M odem Painters (Everyman Edition: Dutton), Njujork b. d.
RUSSEL, BERTRAND: A B C o f Relativity, prvo izdanje 1925; popravljeno izdanje (Allen and Unwin), London 1958; (Mentor Paperbacks). Njujork
1959.
RYAN, E D M U N D JOSEPH: Role o f the Sensus Communis in the Psyhology
o f St. Thomas Aquinas (Messenger Press). Kartagina, Ohajo. 1951.
RYLE, GILBERT: The Concept oj the M ind (Hutchinson), London 1949
SARTR, AN-POL: O knjievnosti i piscima, prevela Frida Filipovi, (Kultura),
Beograd 1962.
SCHOECK, R. J. i JEROME TAYLOR, ur.: Chaucer Criticism (Notre Dame
University Press), Nort Dam, Indijana, 1960.
SCHRAM M, WILBUR, sa JACK LYLE i EDWIN B. PARKER: Television
in the Lives o f Our Children (University of California Press), Stenford.
Kalifornija, 1961.
SELIGMAN, KURT: The History o f Magic (Pantheon Books), Njujork 1948.
SELTMAN, CHARLES THEODORE: Approach to Greek A rt (E. P. Dutton).
Njujork 1960.
Celokupna dela Viljema ekspira, (Kultura), Beograd 1963.
SIEBERT, F. S .: Freedom o f the Press in England 1476 1776: The Rise and
Decline o f Government Controls (University of Illionois Press), Erbana
Ilinojs, 1952.
BIBL IOG RA FI JA
339
SIMSON, OTTO VON: The Gothic Cathedral (Routledge and Kegan Paul),
London 1956.
SISAM, K ENNETH: Fourteenth Centura Verse and Prose (Oxford University
SMALLEY, BERYL: Study o f the Bible in the Middle Ages (Oxford University
PENGLER, OSVALD: Propast Zapada, preveo Vladimir Vuji (Izdavako i
knjiarsko preduzee Geca Kon A. D.), Beograd 1936.
SUTHERLAND, JAMES: On English Prose (University of Toronto Press).
Toronto 1957.
SVETI BEN ED IK T: De opera manum cotidiana u The Rule o f Saint Benedict
uredio i preveo opat Justin McCann (Burns Oates), London 1951.
Shakespeare, William: Troilus and Cressida, kolotipski faksimil prvog kvarto
izdanja (Shakespeare Association: Sidgwick and Jackson), 1952.
TEWNEY, R. H .: Religion and the Rise o f Capitalism (Holland Memorial Lectures.
1922; Pelican Books), Njujork 1947.
THOMAS, WILLIAM I., i FLORIAN ZNANIECKI: The Polish Peasant
in Europe and America, prvo izdanje (R. G. Badger), Boston 1918 20:
(Knopf), Njujork 1927.
TOCQUEVILLE, ALEXIS DE: Democracy in America, prev. Phillips Bradley
(Knopf Paperback), Njujork 1944.
TUVE, RO SA M U ND: Elizabethan and M etaphysical Imagery (University of
Chicago Press), ikago 1947.
USHER, ABBOTT PAYSON: History o f Mechanical Investions (Beacon Press
Paperback), Boston 1959.
WHITE, JOHN: The Birth and Rebirth o f Piclorial Space (Faber and Faber),
London 1957.
WHITE, LESLIE A.: The Science o f Culture (Grove Press); Njujork b. d.
WHITE, LYN N: Technology and Invention in the Middle Ages. Speculum
tom XV, april 1940.
WHITEHEAD, A. N.: Science and the Modern World (Macmillan), Njujork 1926.
WHITTAKER, SIR E D M U N D : Space and Spirit ( Regnery). Hinsdejl,
Ilinojs, 1948.
WHYTE, LANCELOT LAW: The Unconscious Before Freud (Basic Books),
Njujork 1960.
WILLEY, BASIL: Seventeenth Century Background (Chatto and Windus),
London 1934.
WILLIAMS, AUBREY: Pope's Dunciad (Louisiana State University Press),
Baton Ru, Lujzijana, 1955.
WILLIAMS, RAYM OND: Culture and Society 1780 1950 (Columbia University Press), Njujork 1958; (Anchor Books). Njujork 1959.
WILLIAMSON, GEORGE: Senecan Amble (Faber and Faber), London 1951,
W OLFFLIN, HEINRICH: Principles o f Art History (Dover Publications),.
Njujork 1915.
WILSON, JOHN: Film Literady in Africa. Canadian Communications tom
I, broj 4, leto 1961.
340
WORDSWORTH, CHRISTOPHER: Scholae Academicae: Some Accounl o f

the Studies at the English Universities in the Eighteenth Century (Cambridge
University Press), Kembrid 1910.
REGISTAR N A SLO VNIH GLOSA
WRIGHT, L. B.: Middle-Class Culture in Elizabethan England (University of

North Carolina Press), epel Hil, Severna Karolina, 1935.
YO UNG, J. Z .: Doubt and Certainty in Science (Oxford University Press), Oksford
1961.
27
Kralj Lir je radni model procesa ogoljavanja kojim su ljudi sebe preveli iz
sveta uloga u svet zaposlenja.
29
Zebnja od tree dimenzije dobija svoj prvi verbalni izraz poetskom istorijom
Kralja Lira.
32
Interiorizacija tehnologije fonetske azbuke prevodi oveka iz magijskog

sveta uha u neutralni vizuelni svet.
36 Moda je shizofrenija nuna posledica pismenosti.

38
Da li interiorizacija medija, kao to su slova, menja razmer naih ula i menja

mentalne procese?
41
Civilizacija je varvarinu ili plemenskom oveku dala oko za uho i sada je u

sukobu sa svetom elektronike.
44 Moderni fiziar se osea kao kod kue u istonjakoj teoriji polja.
~''
4 ^ Nova elektronska meduzavisnost nanovo sazdaje svet ttjik u globalnog

sela.
^
49 Pismenost utie na fiziologiju kao i na duevni ivot Afrikanca.
52 Zato drutva koja ne znaju za pismenost ne mogu da gledaju filmove ili
fotografije bez dugotrajnog prethodnog obuavanja.
54
Afriki gledaoci ne mogu da prihvate nau pasivnu potroaku ulogu u

prisustvu filma.
56
Kad tehnologija proiri jedno nae ulo. dolazi do novog prevoenja kulture
onom brzinom kojom se nova tehnologija interiorizuje.
59
Teorija kulturne promene nemogua je bez poznavanja promenljivih razmera ula koji su posledica razliitih eksternalizacija naih ula.
342
RE G I S T A R NA SL O VN IH GL OSA
343
112 Pregradak srednjovekovnih kaluera je odista bio pevnica.
61 Susret izmeu azbunog i elektronskog lica kulture, do kojeg je dolo u dvadesetom veku, daje tampanoj rei odluujuu ulogu u spreavanju povratka
u unutarnju AJ'riku.
114
U crkvenim kolama gramatika je, pre svega, sluila za uspostavljanje usmene

tanosti.
64
Sadanja zaokupljenost reformom itanja i pisanja premeta naglasak sa

vizuelnog na auditivno.
116
Srednjovekovni student je morao da bude paleograf, prireiva i izdava

autora koje je itao.
65 Azbuka je agresivan i ratoboran upija i preobrazitelj kultura, kao to je

to prvi pokazao Herold Inis.
118
Toma Akvinski objanjava zato su Sokrat, Hristos i Pitagora izbegavali

publikovanje svojih uenja.
121
Pojava sholastiara ili modernih u dvanaestom veku predstavljala je otar

raskid sa starim predstavnicima tradicionalne hrianske nauke.
123
Sholastika je, poput senekizma, bila neposredno povezana sa usmenim tradicijama aforistike nauke.
68
Stiui individualni ego. homerovski junak postaje rescepljeni ovek.
71 Svet Grka pokazuje zato vizuelni izgled stvari ne moe zainteresovati jedan
narod pre no to doe do interiorizacije azbune tehnologije.
73
Grka taka gledanja i u umetnosti i u hronologiji ima malo zajednikog s

naom, ali je veoma slina srednjovekovnoj.
76 Grci su izmislili svoje umetnike i naune novine nakon interiorizacije azbuke.

79
Kontinuitet grke i srednjovekovne umetnosti obezbeivala je veza izmeu

caelaturae. ili rezanja, i iluminacije.
81 Pojaano naglaavanje vizuelnog otudilo je Grke od primitivne umetosti,

koju doba elektronike sad nanovo izumljuje, poto je interiorizovalo objedinjeno polje elektrine sveobuhvatne istovremenosti.
U .V
126 Rukopisnu kulturu i gotsku arhitekturu zanima svetlost koja prolazi kroz
neto, a ne svetlost koja pada na neto.
130 Srednjovekovna iluminacija, glosa i skulptura podjednako su inile vidove
vetine pamenja koja je od sredinjeg znaaja za rukopisnu kulturu.
132 Za usmenog oveka knjievni tekst sadri sve mogue ravni znaenja.
134 Goli porast obima kretanja informacija je, ak i pre pojave tipografije, pogodovao vizuelnoj organizaciji znanja i razvoju perspektive.
137
Do istog sudara pisanih i usmenih struktura znanja dolazi u srednjovekovnom

drutvenom ivotu.
82
Nomadsko drutvo ne moe da doivi zatvoren prostor. /' &
86
Primitivizam je postao vulgarni klie velikog dela moderne umetnosti i

spekulacije.
139 Srednjovekovni svet je okonan groznicom primenjivanja znanja novog

srednjovekovnog znanja primenjenog u vaspostavljanju antike.
88
Gutenbergova galaksija eli da pokae zato je azbuni ovek bio sklon da

desakralizuje svoj nain bivstvovanja.
142 Renesansna Italija je postala svojevrsna holivudska zbirka antikih dekora,

a novo vizuelno antikvarstvo renesanse otvorilo je Ijudima svih stalea put
ka moi.
90 Metoda dvadesetog veka je da se za eksperimentalno istraivanje ne koristi

jednim modelom ve viestrukim modelima tehnika odgoenog suda.
93
Samo deli istorije pismenosti bio je tipografski.
95
Dosad je kultura bila mehanika sudbina drutava. automatska interiorizacija njihovih vlastitih tehnologija.
97
Tehnike jednoobraznosti i ponovljivosti uveli su Rimljani i srednji vek.
99
Re moderno bila je prekor patristikih humanista upuen srednjovekovnim

sholastiarima, koji su razvili novu logiku i fiziku.
143 Srednjovekovni kraljevski idoli.

147 Izum tipografije potvrdio je i proirio novi vizuelni naglasak primenjenog
znanja, dajui prvu jednoobrazno ponovljivu robu, prvu pokretnu traku i
prvu masovnu proizvodnju.
149 Utvrena taka gledanja postaje mogua s pojavom tampe i dokonava sliku
kao plastini organizam.
151
Kako je prirodna magija camerae obscurae nagovestila Holivud. pretvarajui

spektakl spoljanjeg sveta u potronu robu ili paket.
102
U antici i srednjem veku itanje je nuno bilo itanje naglas.
105
Rukopisna kultura je razgovorna makar samo zato to su pisac i njegova

publika fiziki povezani oblikom publikacije kao izvodenja.
152 Sv. Tomas Mor nudi plan za premoavanje nemirne reke sholastike filosofije.
107
Rukopis je uobliio srednjovekovne literarne kovencije na svim razinama.
111
Tradicionalno znanje kolske dece ukazuje na provaliju izmeu rukopisnog

i tipografskog oveka.
154 Rukopisna kultura nije mogla imati ni autore ni publiku kakve je stvorila
tipografija.
157 Srednjovekovno trgovanje knjigama bilo je trgovanje polovnom robom.
kao to je to danas sluaj sa starim majstorima.
344
R E GI ST AR N A SL O VN IH GL OSA
m arS al m ek lu an
345
159
Preko dva veka nakon pojave tampe jo niko nije otkrio kako da odri
jedinstven ton, ili stav, od poetka do kraja proznog sastava.
211
Frensis Bekon. propagandistiki zagovornik modernih, stajao je obema nogama u srednjem veku.
160
Pozno srednjovekovno naglaavanje vizuelnosti zamutilo je liturgijsku pobonost u onoj meri u kolikoj ju je danas razbistrio pritisak elektronskog
polja.
214
udno venanje srednjovekovne Knjige prirode i nove knjige proizvedene \

pokretnim slogom obavio je Frensis Bekon.
217
Bekonov Adam je srednjovekovni mistik, a Miltonov sindikalni aktivista.
165
Grariica renesanse bila je psoj srednjovekovnog pluralizma i moderne homogenosti i mehanizma, a to je formula za Blitz i metamorfozu.
220
U kolikoj je meri masovno proizvedena tampana stranica postala zamena

za ispovest na uho?
169
Petar Ramus i Don Djuji bili su vaspitaki jahai na talasima dva antitetina razdoblja Gutenbergovog i Markonijevog, ili razdoblja elektronike.
222
Poput Rablea i Servantesa, Aretino je proglaavao da je smisao tipografije

gargantuanski, fantastian, nadljudski.
225
172
Rable nudi vizuju budunosti kulture tampe kao potroakog raja primenjenog znanja.
Marlo je nagovestio Vitmenov varvarski urlik uspostavivi nacionalni

razglasni sistem belog stiha podiui jampski zvuni sistem kako bi
odgovarao novoj povesti uspeha.
175 uvena Rableova zemna taktilnost ogroman je talas zaostao za rukopisnom

kulturom koja se povlai.
228
Pretvarajui narodne jezike u masovne medije ili zatvorene sisteme, tampa

je stvorila jednoobrazne, centralizujue sile modernog nacionalizma.
176
229 tampana stranica je prva odrazila razvod poezije i muzike. /
Kao prva mehanizacija jednog runog zanata, sama tipografija je savren

primer ne novog, ve primenjenog znanja.
179 Svaka tehnologija koju izmisli i ispolji ovek ima mo da otupi ljudsku svest
tokom razdoblja njene poetne interiorizacije.
182
Sa Gutenbergom Evropa ulazi u tehnoloku fazu razvoja kad sama promena

postaje arhetipska norma drutvenog ivota.
185
U renesansi je primenjeno znanje moralo da primi oblik prevoda auditivnog

u vizuelno, plastinih oblika u retinalne.
188
Tipografija je teila da pretvori jezik iz sredstva percepcije i istraivanja u

prenosivu robu.
191
Tipografija nije samo tehnologija, ve je, sama po sebi, prirodno blago ili
sirovina, poput pamuka. drveta ili radija: i kao svaka sirovina. ona ne uobliava samo ulne razmere pojedinca ve i oblike zajednike meuzavisnosti.
193
Strast za tanim merenjem poela je da dominira renesansom.
198
201
231
Usmena polifonija Neove proze naruava linearnu i literarnu pristojnost.
232
Isprva su svi, sem ekspira, tamparsku presu pogreno smatrali mainom

koja obezbeuje besmrtnost.
236
Prenosivost knjige, poput prenosivosti tafelajne slike, mnogo je doprinela

novom kultu individualizma.
238 Jednoobraznost i ponovljivost tampanog sloga sazdale su politiku aritm etiku sedamnaestog veka i hedonistiki raun osamnaestog.
242
Tipografska logika je stvorila oveka sa strane, otuenog oveka kao tip

integralnog, to jest: intuitivnog i iracionalnog oveka.
244
U liku don Kihota Servantes se suoio sa tipografskim ovekom.
246
Tipografski ovek moe da izrazi konfiguracije tehnologije tampe.

je nemoan kad treba da ih protuma'.
tampom izazvan rascep izmeu glave i srca trauma je koja utie na Evropu
od Makijavelija do naih dana.
249
Mada su svesni da je nacionalizam n; stao u esnaestom veku, istoriari jo

nemaju objanjenje za ovu strast koja je prethodila teoriji.
Makijavelistiki i trgovaki duh su istovetni u svojoj naivnoj veri u sposobnosti segmentalne podele da vlada svime. u dihotomiju moi i morala.
odnosno novca i morala.
251
Nacionalizam podjednako nastoji na ravnopravnosti pojedinaca i nacija.
253
Graanske armije Kromvela i Napoleona bile su idealne manifestacij nove

tehnologije.
203
Dancig objanjava zato je jezik broja morao biti proiren kako bi zadovoljio
potrebe stvorene novom tehnologijom slova.
256
Vekovna kavga sa Mavrima imunizovala je pance protiv tipografije.
206
Kako su se Grci suoili sa pometnjom jezika kad su brojevi izvrili najezdu

euklidovskog prostora.
259
tampa je proistila latinski jezik do nepostojanja.
208
Do velikog razvoda umetnosti i nauke u esnaestom veku dolo je sa pojavom

maina za ubrzano raunanje.
ali
260 Tipografija je proirila svoj karakter na regulisanje i utvrivanje jezika.

263
tampa nije izmenila samo pravopis i gramatiku, ve i akcentovanje i promenu jezika i omoguila je negramatinost.
346
265
Ujednaavanje promene i igre rei postalo je deo programa primene znanja

u sedamnaestom veku.
267
tampa je stvorila nacionalnu jednoobraznost i dravni centralizam, ali i

individualizam i opoziciju prema dravi kao takvoj.
270
U drutvu bez pismenosti niko nije pravio gramatike greke.
272
Svoenje taktilnih svojstava ivota i jezika ini prefmjavanje za kojim je

ila renesansa a koje doba elektronike sada odbacuje.
272
N ovo oseanje vremena tipografskog oveka je kinematino, sledno i slikovno.
276
Ogoljavanje svesnog ivota i njegovo svoenje na jednu ravan stvorili su u

sedamnaestom veku svet nesvesnog. Pozornica je oiena od arhetipova ili
stavova individualnog duha i spremna za arhetipove kolektivne nesvesnosti.
278
Filosofija je, poput nauke, bila naivna u svom nesvesnom prihvatanju pretpostavki ili dinamike tipografije.
280
Hajdeger klizi na valu elektronike isto onako trijumfalno kao to je Dekart

jezdio na mehanikom talasu.
Tipografija je razbila glasove utnje.
Gutenbergova galaksija se teorijski raspala 1905. godine sa otkriem zakrivIjenog prostora, ali je ve dve generacije pre toga podlegla pred najezdom
telegrafa.
288
Poupova Glupijada optuuje tampanu knjigu kao agenta obnove primitivizma i romantizma. Sam vizuelni kvantitet vaskrsava magijski odjek plemiske horde. Kasa se ukazuje kao povratak u komoru odjeka bardske inkantacije.
292
Poup je sagledao da nova kolektivna nesvesnost pribira otpatke privatnog

samoizraavanja.
294
Poslednja knjiga Glupijade objavljuje metaforinu mo mehaniki primenjenog znanja kao basnoslovnu parodiju Euharistije.

(Književnost I Civilizacija) Maršal Mekluan-Gutenbergova Galaksija - Nastajanje Tipografskog Čoveka-Nolit (1973)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

(Književnost I Civilizacija) Maršal Mekluan-Gutenbergova Galaksija - Nastajanje Tipografskog Čoveka-Nolit (1973)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

K N J l Z E V N O S T

. Mallarme and the Press

Prolog ............................................. .......................................................................- . .

Nanovo uobliena galaksija....................................................................................

Dodatak: Dojs, Malarme i tampa

Registar naslovnih g lo s a .........................................................................................

Gutenbergova galaksija razvija mozaiki ili svestran pristup

starini. U delu Trgovina i trite prvih Carstava (Trade and

Termin knjievnost, imajui kao preduslov upotrebu slova, pretpostavlja

Ovo zaudo moderno shvatanje drutvene funkcije novca nije dovoljno

Srednjovekovni ovek je o sebi mislio kao o klasinom oveku,

Ima samo jedna stvar koju ne znamo o Tehnolokoj revoluciji ali je

Gutenbergova galaksija bar pokuava da prui tu jednu

Ono ispoljavanje, ili izricanje, smisla koje predstavlja jezik

Jezik je m etafora u tom smislu to ne samo da uskladitava

za nau privatnu i linu racionalnost izraenu naim privatnim

Pa dodaje: Vano je shvatiti da su velike promene u nainu

tehnologija, umesto da nas one muvaju kako hoe. U svakom

samo kartezijanski pogled na svet, ve i posebne odlike amerike

Kulture antikog doba ne uklapaju se u obrasce linearnih nizova drutvenog

Istorijsko gledite je vrsta zatvorenog sistema Jcoja je

Vetina u stvaranju meudejstva pisanog i usmenog vida

Ove opaske nas dovode neposredno do.. razm alraiW Kralja

GUTEN BER G O V A GALAKSIJA

Lir izlae krajnje modernu ideju prenoenja vlasti iz centra

1 Kralj Lir, preveli ivojin Simi i Sima Pandurovi, Kultura, Beograd

M apa je, takoe, bila novina u esnaestom veku, u doba

Edmund, dete ljubavi, otvara drugu scenu drame reima:

Edm und poseduje l esprit de quantite, toliko sutinski za

Na njegov strunjaki lagvort, Gonerila i Regana uskau

Ka'te, keri moje,

Konkurentski individualizam postao je sablazan u drutvu

Regana e se liiti svih ljudskih ula dokle god poseduje

Razbijanje oblasti ula znai izolovanje jednog ula od

Kralj Lir je radni model procesa ogoljavanja kojim su Ijudi

* Preveli ivojin Simi i Sima Pandurovi, Kultura, Beograd 1963,

Lir sasvim eksplicitno oznaava Kordeliju kao puritanku:

Ona dobro zna da se njena odana uloga svodi na nita

Zebnja od tree dimenzije dobija svoj prvi verbalni izraz

G loster: Bogami. ne.

Hodite, gospodine; evo toga mesta;

ekspir ovde postavlja pet pljosnatih, dvodimenzionalnih

Lok u nesvest pade.

Interiorizacija tehnologije fonetske azbuke prevodi oveka iz

To znai, dete u bilo kojoj zapadnoj sredini okrueno je

srazm em o hladan, neutralan svet, Zapadnjak ljudima iz kulture

Tu su u pitanju rite words in rote order, kao to ree Dojs.*

Karoders prenosi svoja opaanja na podruje slobodnog

Tako je u drutvu jo u tolikoj meri duboko usmenom kakvo

M oda je m alko neoekivano uti da se za prinudne i krute

Sovjetska zaokupljenost rezultatima mediia prirodna je za

sa javnou najvema su svesni ove sutinske nove dimenzije

Rasel opisuje (u svojoj Istoriji zapadne filosofije History o f

Moda je shizofrenija nuna posledica pismenosti.

Grci su veinom premda ne svi bili. strasai- nesrem. 1 u sukobu sa

Podela sposobnosti nastala tehnolokim proirivanjem^ili 1

novi. Ali sredstvo zaustavljene vizuelne analize, to znai fonetska

Da U interiorizacija medija, kao Sto su slova, menja razmer

Ali stvari su se, nakon Sokrata, po Kikeronovom miljenju,

Platon ni ovde ni drugde ne pokazuje svest o tome kako

Civitizacija je varvarinu plemenskom oveku dala oko za

Ovo, razume se, znai prevideti potpunu razliitost fonetske

U svom dijalogu Kratil, tako nazvanom po imenu njegovog